Svrab Kakav prelep miris! Mirisalo je na leto, ono pravo, vrelo julsko leto.

Onaj lenji dan kad se ljudi pojave na ulicama tek kad zađe sunce. Kao i svaki dan Marko je išao u nabavku. Po običaju, žena mu je napisala spisak stvari koje treba da donese. Marko je bio jednostavan čovek koji je voleo jednostavne stvari: svoju ženu, svog psa i pisanje. Sve ostalo je bilo prolazno. Dok je imao te tri stvari, on je bio sretan. Bio je tekstopisac i imao je svo vreme ovog sveta. Uživao je u ranim jutrima, jer mu je inspiracija ujutro i dolazila. Obično je on išao u nabavku, jer je i u tome uživao, a i znao je lepo da izabere na pijaci. Po vrelom letnjem danu, išao je peške i nosio je nekoliko kesa. Valjda mu je od vrudine pozlilo, seo je na prvu klupu malo da dođe sebi. Nije imao kod sebe nikakvu vodu, a obično ju je nosio. Pokušava je da uhvati dah, teško je disao. Oči su mu se zatvarale, nije uspevao glavu da drži uspravno. „Da, slobodno možete da sednete“, rekao je glas odnekud. „O... Izvinite, samo malo da...“. Od vrtoglavice, koja ga je odjednom spopala, Marko nije ni primetio čoveka koji je ved sedeo na klupi. Bilo mu je neprijatno što ga nije video i zamolio da sedne. „Ne, ne. U redu je. Da li vam je dobro?“, upitao je čovek. „Bide... Samo da dođem do... Vazduha.“, odgovorio je Marko dok ga je malaksalost iznenada prolazila. Za nekoliko sekundi mu je bilo dobro. Odjednom ga je prošlo i osedao se sasvim normalno. I prijatno. U stvari, osedao se odlično! Osedao se potpuno novo. Kao da mu ništa nije bilo. On je, inače, dobrog zdravlja i nikada nije imao nekih ozbiljnijih problema od gripe. „Eto. Bolje?“, upita nepoznati ponovo. „Da. Kako došlo, tako me i prošlo! Valjda je od ove vrudine...“. Tek tad Marko obrati pažnju na svog komšiju sa klupe. Marko je redovni posetilac pijace, a ovog čoveka nikada do sada nije video. Čovek je bio mladolik, crn, imao je bradicu i nosio je pleteni letnji šešir sa crnom trakom i veoma lepo belo odelo. „Kako mu nije vrude u tim pantalonama!“, pomisli Marko. Belo odelo usred dana! „Da, vrudina“, reče čovek u belom. „Hvala na klupi“, reče Marko i nastavi svojim putem. Doneo je kudi šta je trebao, ručao sa svojom ženom i predveče su, po običaju, zajedno prošetali psa i razgovarali o proteklom danu. Nije joj spomenuo da mu je pozlilo. Niti čoveka u

Otišao je nazad do spavade sobe i legao. opet na istoj klupi. ali su mu se jasno videle tri tačkice na ramenu. Koliko je mogao da iskrene glavu. Nije bio raspoložen za pisanje.“. pticama. preznojavao se. ali je ubrzo je zaspao. I dalje ga je rame svrbelo.. Čelo mu je gorelo. Užasno su svrbele. Prijatan dan!“. Kao da ga poznaje od rođenja. pomisli Marko. na prstima. Svrab je prestao. pomisli Marko. pa još jednom.. Ali napolju je bilo sasvim prijatno.. Dok je išao. Marko se osedao isuviše čudno. Isuviše prisno mu je to neznanac rekao. Možda je neki osip. „Doviđenja!“. „Hvala. Očigledno neuvređem iznenadnim odlaskom svog sagovornika. Čak ni u razgovorima drugih ljudi koje je čuo na pijaci.. Postajao je sve napetiji. Opet prokleto rame. igraju mu reči na papiru.. oblacima. iako nije baš najbolje spavao. Marko zavrne majicu i poče da se češe. Ili poznaju nekoga ko zna nekoga. „Kako ste danas?“. To mu se dugo nije desilo. A ljudi na pijacama uvek pričaju o svemu i svačemu i uvek može nešto interesantno da se čuje. Prokleti pauci. reče Marko i ustade trudedi se da ne bude nekulturan. Rame ga nije toliko svrbelo. Neko vreme se prevrtao po krevetu. pa. Tri ljubičaste tačkice. Nije imao temperaturu. Ništa.. . Osedao se potpuno iscrpljeno. Nije mu se to svidelo.belom odelu. Zna kakva je. „Fino. „Sedite. vide još dve nove ljubičaste tačkice na ramenu. ljudima. Čudno kako tog čoveka nije nikada ranije video. i umio se.. Opet je bio u blistavom belom odelu. Pogledao je u ogledalo i video da su mu na ramenu poiskakale neke tačkice. „Sigurno me je nešto ujelo. Nema potrebe za tim. „Ovo nisu pauci. tačnije. Osedao se odlično. još pre prve jutarnje kafe. „Verovatno se vrudina uvukla u kudu“.. reče čovek ugledavši Marka. čim otvori oči. tiho.. to je više svrbelo. Celo telo mu je bilo vrelo. Ovaj grad nije toliko veliki i manje-više svi se poznaju. Te nodi se probudio u neko doba sav mokar i rame ga je strašno svrbelo. Nije imao inspiracije. odgovori Marko zbunjeno. Marko je besciljno tražio inspiraciju u drvedu.“. Obično. Opet onaj dosadni svrab.“.. Ili bar smešno. Marko je uzeo neku kremu za koju se nadao da de da mu umanji taj neizdrživi svrab. U tom momentu ugledao je onog čoveka od juče.“. nod je lepo ohladila grad. odgovori čovek prijateljskim osmehom. Zabrinude se. Kao i uvek. ali i dalje je osedao neko peckanje. Nema potrebe da je optereduje time. upita čovek zainteresovanim tonom privatnog psihijatra. pa de ga stalno bez razloga zapitkivati da li mu je dobro. kao da je trčao maraton. „E. reče Marko.“. Umio se još jednom. Otišao je do kupatila. Sutradan se probudio uobičajeno raspložen. otišao je na pijacu. Odmorite malo. možda usput dobije neku ideju. Što je više češao. Čovek u belom odelu ga je ovo pitao kao da su najbolji prijatelji.

Tako mu je počinjao dan. Bilo je puno tih neobičnih tačkica. Nema ni olovke. Svaka je svrbela u svom ritmu i intenzitetu. Strah. Opet se probudio u sred nodi. ali. ni papira. Uvek je bio zdrav kao dren. Opet na istoj klupi. „Kako ruka?“. obuhvatio je Marka. umor nestade. Nije ni krema. Svrab prestade.. reče sad ved poznati stranac u belom odelu. A ako mu bude bilo bolje. nema potrebe da je uznemirava. propustio je svoj jutarnji period stvaranja i nije se trudio da ga nadoknadi u toku dana. Izgledao je kao da de da se sruši u svakom momentu. Prevrtao se i okretao celu nod. upita čovek. To i pisanje su mu bila dva jutarnja rituala. Marko se osedao kao da je napisao najlepše stihove. Nekako je uspeo da se odgega do pijace i da kupi neke namirnice. „Šta je ovo. Sad ga je cela ruka svrbela. Nije ni pokušavao da piše. tačkice su i dalje bile tu. A verovatno i po leđima. Nije mogao da zaspi te nodi. Za vreme jela voli da priča o prijatnim stvarima. ali nije pomagalo. Pokušao je hladnom vod om da umiri svrab. Zašto bi opojni miris domade supe prekidao tako jednim nebitnim čovekom. celo telo ga je bolelo. Nije hteo da prekida tu naviku. ali ove tačkice su ga sad ved zabrinjavale. Ništa ga nije svrbelo. Otišao je na pijacu potpuno neispavan. Ovo je neki jako čudan osip. opet preznojavanje. Marko je samo belo gledao. Marko oseti hladan tuš. Pogledao je u ruku. opet svrab. Počeo je bez reči da se udaljava i od klupe i od čoveka koji na njoj sedi. Obuzela ga je panika. Redi de joj sutra ako baš bude morao. Nije hteo da budi ženu i da joj prekida san. koji nagriza. imao je te tačkice i po prstima. Kao da je najnormalnije proveo nod. Marko je zbunjeno dutao. Ali od čega? On nije alergičan ni na šta. a jutarnja navika ga je probudila. A nije. dok ga je ovaj sa osmehom posmatrao. ali odjednom. Jako je malo spavao. a sada mu je bilo sasvim dobro. . Tačkice su i dalje bile tu. Hladni. „Dobro jutro!“. U toku ručka nije ženi spomenuo čudnog čoveka. Proveo je paklenu nod. Sad ga je ved ozbiljno bolelo rame. dođavola?!“ Marko nikada nije voleo da diže paniku.. Marko je bio potpuno zbunjen.Ostatak dana Marko je proveo uobičajeno. Shvatao je da je to nepristojno. reče odjednom čovek. Iako je jedva stajao na nogama. Otkud ovaj stranac može da zna tako nešto? Ko je on? Otkud zna da njega sve svrbi? I šta radi svaki dan na istoj klupi? I kakvo mu je to odelo? „Da li je zaista bitno ko sam?“. O pisanju nije bilo ni reči.

jedva je izgovorio Marko. Celu nod je proveo bez svesti i pod temperaturom. „Ne. S kime to razgovara? Žena se osvrnu. Bideš mi kasnije zahvalan!“. sem Marka. Ti dobijaš. Da li je spavao ili ne. Ženi je postajalo neprijatno. Znao je samo da ga sve svrbi. srdačni osmeh. Sav je bio u tačkama. Možemo lepo da se nagodimo. Nestade ako ti to želiš. dok su mu telo sve više i više prekrivale neke čudne tačkice. Žena ga je zabrinuto gledala. odvrati čovek uz topli. dreknu Marko pun besa. Pas mu nije prilazio. Pomislila je da hode da sedne. ali Marko je insistirao. nije znao. Odlazi!“. S kim to razgovara? „Odlazi!!!“. „Imao si priliku. Sve ga je svrbelo. Žena je u gomili nepovezanih reči uspela da razume samo „belo odelo“. . Telo mu je gorelo. No. stalno je pokušavala da ga vrati kudi. Marko se srušio na mestu i groznica je opet obuhvatila njegovo telo.“ reče čovek i ode. Mogu mnogo toga da učinim za tebe. On nije imao snage da govori. u tom momentu Marko kao da se preporodio. Prilazili su klupi. Buncao je nešto. Žena ga je zatekla celog u ljubičastim tačkicama kako leži bez svesti na pločicama u kupatilu. Niko nije razgovarao ni sa jednom klupom. neprestano je ponavljala. Legao je potpuno mokar. Sedeo je u došku i uplašeno ga posmatrao. viknu Marko. Žena je i dalje belo gledala u Marka. Ja imam ved sve što mi treba. Samo ako ti to želiš. ali je i dalje sav bio istačkan i natečen. Sve vreme je vukla Marka za rukav. Stalno se osvrtala. reče Marko praznoj klupi. Hodao je normalno i lice mu uopšte nije bilo umorno. Goreo je. Šta mu se desilo? Juče je bio sasvim dobro. „Odlazi!“. „Mogu puno toga da učinim za tebe! Tvoji stihovi mogu da se pevaju još mnogo godina. ona mu je menjala obloge i pokušavala da razume o čemu priča. „Moraš da mi pomogneš“. Žena je stajala potpuno zbunjena. Iako nije znala od kakve koristi de biti odlazak na pijacu u takvom stanju.Došao je kudi potpuno unezveren. „Šta to radiš?“. nije imao snage ni za šta. Bila je potpuno zbunjena i uplašena. Nekoliko ljudi se znatiželjno okrenulo. I dalje ga je celo telo svrbelo. pomislila je da je konačno ostao bez snage. Da li je mogude da je od groznice izgubio razum? „Ja mogu da ti pomognem. Marko nije imao pojma šta se dešava. Nije više znala šta da radi. Ovaj svrab je za mene dečija igra. Ujutro mu je bilo nešto bolje. Bio je odjednom u punoj snazi. imao je temperaturu.“ reče čovek u belom odelu. Cela leđa i obe ruke.

Marko više nikada nije dobio inspiraciju za stihove. . Klupa pored pijace bila je prazna.Proveo je dva dana u krevetu. tačkice takođe. Mirisalo je na topli vetar. opet je bio topli jul. Žena ga je sve vreme pazila. Kada se konačno probudio. Svrab je nestao.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful