You are on page 1of 3

JAN HUS (Đura Jakšić

)
Na saboru kosmičkome Ima valjda pet stotina Crnih riza i mantija Ali nigde vedra lika, Već ka´ ona tuga tiha, Spustila se pomrčina, Pa se valja kao zmija Po grudima stanovnika... Samo one crne zveri, Što Ďavolji šapat čuju Samo crni kaluĎeri Podmuklo se osmejkuju.

Pred njima je borac stari, Uzor sveta i čoveka, Što idejom svoga veka, I vekova gospodari; Čelo mu je bez oblaka, Mudro oko puno plama, Gleda decu crnog mraka, Gleda četu pustinjaka, U tim crnim mantijama... "Zvali ste me da porečem Svojom krvlju što sam pis´o, Mojim nožem da presečem Od pomisli prvu mis´o; Da se klanjam nemoj slici, Koju ne znam niti čujem I u njojzi - varalici! Hrista Boga da poštujem!"...

telo i spiskove.. Ja nikada! . reka plava. I nauka vere nove. . krutih.. Digoše se ćelepuši Ko da druga kosa niče.Tako reče smelim glasom Poučitelj nove vere. Od pakosti zaštićava." "Na spalište! Na spalište! Pak´o svoju žrtvu ište! Dušu. I ne traži poravnanja: "Neka Rajna nosi pep´o! U Rajni je tako lepo! Brda plava. A učitelj novog znanja Od sudija strogih. Pa ko zmija kada siče Sav se sabor zapenuši: "Teško tebi nesrećniče! Teško tvojoj grešnoj duši! Oporeci knjigu gada! Knjigu greha.." ". knjigu jada! ... Sve nek ide na spalište! Na spalište! Na spalište! .. Rajna ćuti. A glas mu je sa užasom Ispunio kaluĎere.." Narod ćuti..

. Podlu četu kaluĎera! .I grehove prašta svima: A nauke." Đura Jakšić (1877. nova vera. Potresaće vekovima.) ..