You are on page 1of 9

tuts zasicenog vazduha rja..

air FON* 1.71aZall

absorbed saturated

vizi/ahem heating by Doted air

situaciju usvajanja toplote i od beskonaénog toplotnog potencijala okolne zemlje. Vede vrednosti ukede ukupne energije ostvarene su u drugom sludaju. Osim toga, u letnjem periodu ovako povoljno kondicioniran vazduh pru2a neprocenjivo velike prednosti, bez ogranieenja u kolidinama potrebnim za ventilacioni proces, uz dinjenicu promene mikroklimatskih parametara na globalnom nivou. Osnovni problem za eventualnu primenu ovakvih sistema u nakm uslovima predstavljaju visoka polazna investiciona ulaganja i nesredenost tr2fSnih odnosa u ovoj grani privrede. Sl. 4: Podzemna ventilacija Fig. 4. Undergraund ventilation

ZAKLJUCAK
Ventilacija odgajivalika predstavlja veoma kompleksan proces pri regulaciji mikroklimata tokom uzgoja prasadi.

1

PTEP 7(2003) 5

Beograd. L.443 Jeffery R. Posebno se istiée interesantna varijanta sistema podzemne ventilacije. Prirudnik za praksu.Pored izbora tipa odgajivalika. Ames. Agric. . Engng Res.10. Od primenjenih sistema u nakm uslovima najbolje se pokazao ravnote2ni sistem ventilacije. 2001. Williams. 187-198 ToSid. 1968. Prednost ovih sistema je primena iste infrastrukture za potrebe zagrevanja i hladenja. 1983. (1989) 43. Walter G.2003.. McNeer: Analysis of an Underground Counterflow Heat Exchanger: Latent Heat Consideration. Ovo de obezbediti sistem regulacije sa zahtevno-niskim koeficijentom inercije toplotnog i brzinskog polja vazduha u kontrolisanom prostoru. uz adekvatnu adaptaciju postojedih reSenja. kod kojeg je moguda. Agric. J. Diener: Analysis of Underground Heat Exchanger for Poultry BuildingsJ. ZIMA-zagreva». kod koje se na nivou ukupno anga2ovane energije jednog tehnolaki-uzgojnog ciklusa ukedi 50-65 % energije. od kojih je panelni sistem dokazao znadajne prednosti. November. Heid: Solar heating systems for swine housing: an economic appraisal. Primljeno: 12. dobroj zaptivenosti medusobno nesrodnih materijala i posebnih manipulativno podesivih otvora (vrata. prozori. Agricultural experiment station. Osim toga. M. [31 M. Kansas State University. G. ovim sistemom se posti2e bez ikakvih adaptacija princip: <LETO-hladi. Pm. Cooperative Extension Service. tako i sa aspekta zakite prirodnog okruienj a. Forma prikondicioni-ranog i temperiranog vazduha povoljno se odra2ava na zdravlje prasadi. Iowa. kako sa aspekta unutrakijeg ambijenta.2003. Posebno se istide potreba neposredne veze sistema za lokalno-ambijentalno zagrevanje objekta.10. (1986) 34. LITERATURA [1] [2] Iowa State University of Science and Technology. 163-173 [4] [5] R. September. Engng Res. §to je sa aspekta generalnih klimatskih promena veoma znadajno.). prokriti dejstvo na polju uStede energije i znadaj nom poboljganju mikroklimatskih parametara. ulaz i izlazi za vazduh i dr.: Objekti i oprema u svinjarstvu . veoma je znadajan ozbiljan pristup odabiranju izolacionih materijala sa adekvatnim koeficijentima provodljivosti toplote. Prihvaceno: 14.

Biblid: 1450-5029 (2003)76. 150-152 UDK: 636. Kljuene reel: nerast. mr Ivan RADOVIC Poljoprivredni fakultet. Novi Sad REZIME U radu su analizirani podaci o reproduktivim rezultatima nerastova dr2anih u klimatizovanim i ne klimatizovanim objektima. 3 PTEP 7(2003) 5 . I bez posebne ekonomske analize.4 Pregledni rad Review paper KLIMATIZACIJA OBJEKTA ZA SMESTAJ NERASTOVA AIR-CONDITIONING OF BOAR KEEPING FACILITIES Dr Milan TEODOROVIC. 5. Bolji kvalitet sperme i manji broj izlueenih grla ukazuju da je nerastovima potrebno obezbediti optimalne ambijentalne uslove. Departman za stodarstvo. 636.312. klimatizacija objekta. dobit koja se ostvari poboljganjem pomenutih parametra vigestruko nadoknaduje tro§kove ugradnje i eksploatazije klima urectaja. kvalitet sperme.083. p.

Key words: boar. facility air-conditioning. the profit gained by improvement of mentioned parameters WS' estruko nadoknactuje trakove ugradnje i eksploatacije klima urectaja. Without special economic analysis. semen quality PTEP 7(2003) 5 4 . Higher quality of boar semen and lower number of heads extracted for semen imply that boars should be provided with optimal environment conditions.SUMMARY Analysed in this paper are data on reproductive results for boars kept in air-conditioned facilities.

pojava estrusa. ambijentalna temperatura itd. Tabela 1. 5 3 41 53 45 %* 2 6 Oporavljeno grla** Recuperated heads. izgradene su pre dvadeset i vise godine. Medutim. dok je u klimatizovanom objektu i konstantnu temperaturu izmedu 26 i 28 °C. uslovi sme§taja. ustanovili su manji broj suprasnih grla za 12. Sve vede farme. Osemenjavanjem nazimica spermom sa slabijom pokretljivo§du spermatozoida Wettemann i sar. Cilj ovog rada je da uka2e na efekte klamatizacije objekata za sme§taj nerastova u pogledu poboljganja njihovih reproduktivnih osobina i povedanja ukupne rentabilnosti proizvodnje.O. dok se moderni i sofisticirani sistemi hlactenja uop§te ne spominju. centar Ukupno 1 2 3 V. ali i ne§to slabiji genetski potencijal Zivotinja. Medutim. Ida 1955) Table 1. kvalitet sperme nerasta itd. %Recuperated heads. bilo svega 26% takvih nerastova. 7 8 77 75 %** 0 0 Iz1u6eno grla. ova po svom izgledu robusna 2ivotinja veoma je osetljiva na nagle promene temperature.1 iz kojih se vidi da je procenat grla sa smanjenom pokretljivadu spermtozoida u objektu bez klimatizacije sa temperaturnom fluktacijom izmedu 25 i 38 °C bio u proseku 45 %. 1 2 30 26 %* 6 5 Oporavljeno grla.O. kao gto je to npr. odnosno veoma tanku lednu slaninu koja Zivotinju euva i od hladnode i od vrudine.6% i manje embrionalno prelivljavanje za 27. Posledica je da u yelikom broju sludajeva na farmama àak nema ni ventilatora. pre svega neodgovarajudi uslovi drZanja (ishrana. od -30 do + 40 °C.) nasledna osnova uttee vrlo malo (heritabilitet izmedu nula i 20%). Zbog svega u cilju pobolj§anja reproduktivnih osobina. centri Ukupno 1 2 3 V. 3 2 58 25 42 °A** 7 7 Izlud'eno grla Heads extracted 3 2 17 26 26 for se. Centres Total Broj nerastova 6 4 30 76 Number of boars 0 Grla sa smanjenim IP.7% u odnosu na upotrebu normalne sperme. 0 tome jasno govore podaci u tab. Reproduktivni pokazatelji nerastova drianih tokom leta u klimatizovanim i neklimatizovanim objektima (Reyes. Posebno slabi rezultati su u reprodukciiji.O. posveduje se izuzetna paZnja. danas jedini tr2i§ni proizvoctaei svinja. to kod nas nije sludaj. Znadaj obezbedenja optimalne temerature u objektima za svinje jo§ vise se potencira zbog na§ih ekstremnih klimatskih uslova. Milice i sar. Suprotno. 1976. Ida 1955) Bez klimatizacije (fluktacija temperature 25-38 °C) Without air-conditioning (temperature variations 25-38 °C) V. % 1 5 6 6 Heads extracted for se6 men. a zbog te§ke privredne situacije izostalo je tekude investiciono odnavanje. 1994.). % 3 6 Sa klimatizacijom (temeratura u objektu 26-28 °C) With air-conditioning (temperature in the facility 26-28 ° C) V. problem je znatno yea jer se prve promene na DISKUSIJA Nerast dobro podnosi i visoku i nisku .O. %* Heads with lower IP. Teodorovida i sar. a pre svega kontroli ambijentalnih uslova. kontroli uslova sredine. 1998 i Teodorovida i Radovida 2002) u kojima je citiran vedi broja radova domade i strane literature. zdraystveni status. kod osobina sa visokim uticajem nasledne osnove (heritabilitet preko 60%). podjednako su pod uticajem i naslednih faktora i faktora okoline. Za izu6avanje uticaja ambijentalnih uslova na produktivne i reproduktivne osobine svinja preporueuju se pregledni radovi (Petrovid. tokom proteklog perioda ugradena oprema je propala. i u najslabijim uslovima Zivotinja de u najvedoj meri postidi svoju genetsku predispoziciju. To je razumljivo po§to na osobine plodnosti (broj prasadi u leglu. Centres 4Total Broj nerastova 3 3 6 0 29 Number of boars 3 1 Grla sa smanjenim IP* Heads with lower IP. za visinu i dulinu tela. Umesto mogudih 800 g dnevno u slabim uslovima tovljenici postiiu najãe§de ispod 600 g §to je ipak znatno manji pad u odnosu na pad proizvodnje kod reproduktivnih osobina. koliáina mleka koju ludi krmad'a u laktaciji. Reproductive indicators for boars kept during summer in facilities with and without air-conditioning (Reyes. Uz to. temperaturu. % * % nerastova sa smanjenim indeksom pokretljivosti spermatozoida posle leta ** % oporavljenih nerastova nakon delovanja visoke temperature Izneti podaci govore o velikim ekonomskim gubicima koji nastaju zbog neodgovarajude temperature u objektu za nerastove. NaZalost.UVOD Proizvodni rezultati u svinjarstvu na na§im farmama su veoma slabi. Uzroci su mnogobrojni.men. Ekonomski va2ne osobine kao §to su dnevni prirast i konverzija hrane (heritabilitet izmedu 30 i 50%). Cinjenica je i da visoko produktivne rase i melezi koje se danas gaje imaju visok prinos mesa. kada se ambijentalnim uslovima generalno nije posvedivala dovoljna paZnja.

dana. dana. 'Oak ni u ovom kriznom periodu u kome se nalazi na§e svinjarstvo.000 i 8. dok sperma postaje ponovo kvalitetna tek od 56. Uzimajudi u obzir da je cena kvalitetnog nerasta 15 do 20 hiljada dinara (na aukcijama u zemljama sa razvijenim svinjarstvom se postiie izmedu 5. Drugi bitan podatak u tabeli 1. nije tro§ak ved veoma isplativa investicija. godi§nje. Krmade osemenjene takvom spermom ne ostaju suprasne i poradaju 21. a krajnja posledica je manji broj proizvedene prasadi po krmael. dana od izlaganja nerasta temeraturnom stresu. su manji gubici (izludenje) nerastova u klimatizovanom objektu (6 prema 26%).000 evra) cena ugradnje klima urectaja. . pad koncepcije nastaje od 24.spermi uod'avaju tek od 12. dana od osemenjavanja (trajanje estrusnog ciklusa). ProduZen broj praznih dana (vremenski period od zaludenja prethodnog do fertilnog pripusta za naredno prasenje) smanjuje indeks prasenja.

Radovid. D. Prihvaeeno: 7. 97-101. of Anim. 25. Teodorovid. Vol. I. osobine [4] Teodorovid. i pored uveóanih trakova zbog ugradnje i eksplatacije klima uredaja. Popov Radmila (1998): Ambijentalna temperatura i proizvodne svinja. Novi Sad. Novi Sad. Bioehnologija u stodarstvu. S.. 10 (1-2). V 6. Popovid. 7 PTEP 7(2003) 5 . (2002): Efekat mikroklimatskih uslova na reproduktivne i produktivne osobine svinja. [5] Wettemann R. M. Primljeno: 15..10. M. Kovan. Sci. 3-4. PTEP. 42. Ida (1995.2003. I. 2027. i sar. (1994): Uticaj genetskih i faktora okoline na plodnost nerastova. 4.10. 2. [3] Teodorovid. 3.2003. M. Radojkoviä. 151-153. obezbeduje veal ukupnu ekonomidnost proizvodnje u svinjarstvu.ZAKLJUCAK Analizirani podaci nedvosmisleno ukazuju da nerastove treba dr2ati u klimatizovanim objektima 'Sto kroz pobolj§anje reproduktivnih perforamnsi. No.. Milica. P. 664-669. Vol. Pig International. PTEP.. [2] Reyes.): Air conditioning raises boar semen standards. Radovid. LITERATURA [1] Petrovid. Ljiljana. (1976): Influence of elevated ambient temperature on reproductive performance of boars. 3. Jour.

jasno je da su dobri i funkcionalni objekti osnovni preduslov uspe.§ne proizvodnje. good and functional poultry houses are the main prerequisite for successfull production. objekti. Trg Dositej a Obradovida 8 REZIME Adekvatni uslovi smd taja su jedan od osnovnih preduslova za visoku proizvodnju u livinarstvu.36 Pregledni rad Review paper USLOVI GRADNJE OBJEKATA U 2IVINARSTVU REQUIREMENTS FOR BUILDING POULTRY HOUSES Dr Lidija PERIL. Key words: poultry. environmental conditions 8 PTEP 7(2003) 5 .Biblid: 1450-5029 (2003)76. Kljuene reel: zivina. 21000 Novi Sad. 152-153 UDK: 631. Because of that. poultry houses. ambijentalni uslovi SUMMARY Adequate environmental conditions are one of the most important requests for successful poultry production. For building poultry houses of high quality it is necessary to know the basic physiology and biology of poultry in order to meet they needs and to achieve maximum production.. ing. there is a fact that poultry production is a very intensive. Da bi se pristupilo kvalitetnoj gradnji objekata neophodno je poznavati biologiju iivine kako bi se mogli ispatovati zahtevi bez kojih je nemoguee ostvariti vrhunsku proizvodnju. Also. uz veliku gustinu naseljenosti i potpunu kontrolu ambijentalnih uslova i ishrane. 5.227:621. dipl. Ako se tome doda i cinjenica da je zivinarstvo izuzetno intenzivna grana stoaarstva gde se proizvodnja odvija u zatvorenim objektima. dr Niko MILOSEVI Poljoprivredni fakultet. it occurs in poultry houses with high stocking density and fully controlled environmental conditions and nutrition. p. Vladimir STRUGAR. In this paper the basic principles for building poultry houses are given. U ovom radu dati su osnovni principi i uslovi gradnje objekata u iivinarstvu.

kao i uklanjanje stajnjaka koji se nikako ne sme sIdadi§titi u krugu farme. jednostavni za odr2avanje.UVOD Osnovni preduslov za ostvarenje visoke proizvodnje u kvinarstvu su adekvatni uslovi smataj a. Treba voditi raduna i o nivou i toku podzemnih voda. U radu de biti prezentovani osnovni principi koji se moraju uva2avati prilikom gradnje iivinarnika. da se predvidi odvodenje otpadnih voda sa farme. . kako bi se smanjila ulaganja u komunikacijsku mre2u. kako bi komunikacija sa farmom bila j ednostavnij a. Pored toga. a oprema pravilno raspporedena i prilagodena razliaitim uslovima i sistemima proizvodnje. Povrkna treba da bude visoka i ravna. pa i za svaki proizvodni segment. Mora se omogueiti maksimalno moguda mehanizacij a i automatizacija proizvodnog procesa uz minimum udeka ljudskog rada. Generalno. ali ne i previk udaljena od naselja. kao i kontrolom ishrane. kao i kapacitetu izvora vode za napajanje. Lokacij a objekta Prilikom izbora lokacije za gradnju iivinarnika treba voditi raèuna o strukturi zembiSta i topografiji terena. Zivinarnik mora da bude sagraden tako da 2ivini pruli potpunu udobnost. moraju se obezbediti uslovi koji de zadovoljiti sve fiziologke potrebe kvine. farma mora biti izolovana od naselja (minimum 1000 m) i dovoljno udaljena od drugih objekata u kojima se gaji stoka ili 2ivina. bez naglih padina. Intenzivna kvinarska proizvodnja podrazumeva odgoj u zatvorenim objektima sa potpunom kontrolom svih ambijentalnih uslova. ved imaju odredene specifidnosti za svaku vrstu proizvodnje. napajanja i izdubravanja. Zembike bi trebalo da bude porozno. Standardi za smekaj Evine nisu univerzalni. objekti moraju biti relativno jeftini. kao i mogudnost uvodenj a telefonske linije. S' to omogudava brzo suSenje. zakitu i odredeni svetlosni stimulans. postojanje stabilne elektri'dne mre2e u blizini. Da bi se ostvario optimalan porast ili maksimalna proizvodnja jaja. maksimalnom koriSeenju postojeeih puteva. postojanje moguenosti obezbedenja dovoljnih kolióina pitke vode koj a je vista i bakteriolaki i hemij ski ispravna. prilikom izbora mesta za gradnju objekata mora se voditi raduna o sledeeem: da se na farmi omoguei postavljanje prilaznih puteva i njihovo povezivanje sa glavnim putem. postojanje mogudnosti obezbedanja radne snage.