You are on page 1of 18

Primena Kantovog kategoričkog imperativa

1. Deontološki pristup
Deontološki pristup, (deon – s.grč. dužnost) zahteva da se vrednovanje ispravnosti delanja vrši nezavisno od njegovih posledica. Dužnost nalaže da se čini ono što je ispravno, i izbegava ono što je moralno pogrešno, bez obzira na posledice. Primera radi, potkupljivanje nije pogrešno zbog loših posledica po društvo, već samo po sebi. Pojam dužnosti nije moguće dosledno izvesti iz bilo kojeg posledicama usmerenog delanja jer je inače »uvek moguće da drugi utilitaristički razlozi prevagnu nad zahtevima dužnosti«. 1 Deontološki stav polazi od pretpostavke da moralna vrednost, odnosno ispravnost ili neispravnost delanja, proizlazi iz principa volje po kojem je delanje učinjeno. Zbog toga se za delanje iz dužnosti kaže da je dobro po sebi, dok je delanje zarad neke svrhe (postignuća, stanja stvari ili cilja), koje čini osnovu teleološkog pristupa i teleoloških teorija, dobro za nešto. Deontolozi insistiraju na prioritetu ispravnosti, odnosno dobra po sebi. 2 Deontološke teorije imaju značajno mesto u svim domenima praktičkog. Ipak, mada je prioritet ispravnosti nesumnjiv u oblastima etike, prava, pa čak i politike, rezon trenutne koristi, odnosno »instrumentalne« ili »ciljne« racionalnosti iz ekonomskog domena pretenduje na univerzalnost primene u svim domenima praktičkog. Zbog toga valja razmotriti da li je koncepcija dužnosti univerzalno primenjivoa. Može se reći da je prednost deontoloških teorija u svetu ekonomije i biznisa u jasnom poimanju i opravdavanju obaveza koje proističu iz odnosa. Razmatranje posledica ne može dosledno objasniti ispunjenje obaveza prema ugovoru ili ulozi, poštovanje garancije na proizvode i usluge ili lojalnost zaposlenih. To može samo pojam dužnosti. 3 Konvencionalni moral združen sa judeohrišćanskom tradicijom često poseže za pojmom dužnosti. Deset božijih zapovesti su tipičan primer. Od pojedinaca se zahteva da se ophode na određeni način, nezavisno od posledica, čak i na sopstvenu štetu. Ovakav stav je oličen latinskom izrekom »fiat justitia pereat mundus!« Ipak, najviši domet deontološkog pristupa ne nalazi svoje utemeljenje u autoritetu Boga, društva, države ili bilo čemu spoljašnjem za delatnog subjekta. Klasična formulacija umne deontološke etike u delima Imanuela Kanta zahteva autonomiju (ili samoodređenje, samozakonodavstvo) i slobodu delatnog subjekta. Samim tim sreća, korist ili Božija promisao i slično ne mogu biti temelj i najviši princip ispravnog delanja.4
NORMAN, R.: Utilitarizam i moralni integritet, Ideje, br. 2-3, Beograd 1980. str. 142. Vidi: RAWLS, John: Lectures on the History of Moral Philosophy, Harvard University Press, Second Printing, London, England, 2003. str. 152. 3 Vidi: BOUTRAJT, Džon: Kantijanska etika i prava, u ORLIĆ, Ranko (prir.): Kant i poslovna etika hrestomatija, Mali Nemo, Pancevo, 2004. str. 57. 4 Borodaj smatra da je Kantov kategorički imperativ toliko utemeljen u stvaralačkoj slobodnoj volji (gnostički shvaćenoj i oličenoj u učenjima Markiona), da ne predstavlja princip pravde već princip milosrđa. Vidi: BORODAJ, J. M.: Teološki izvori kategoričkog imperativa I. Kanta, u ORLIĆ, Ranko (prir.): Kant i poslovna etika - hrestomatija, Mali Nemo, Pancevo, 2004. str. 25-46. O religijskom aspektu i mogućnosti religijskog tumačenja Kantove moralne filozofije govori i Rols. Vidi: RAWLS, John: Lectures on the History of Moral Philosophy, Harvard University Press, Second Printing, London, England, 2003. str. 160-162.
2 1

22. 69. 2004. Beograd.hrestomatija. Ričard T. John: Lectures on the History of Moral Philosophy.): Kant i poslovna etika . 2003. Polity Press. 172. 9 10 Isto. ili da postoji velika sličnost između testa dosledne univerzalnosti prve formulacije kategoričkog imperativa i utilitarističkog principa generalizacije. 2003. u ORLIĆ. str. Habermas. 2004. Većini delatnih subjekata je potrebno dodatno razjašnjenje kako bi shvatili smisao deontološkog stava. koja pokriva pojmove »razložno« i »racionalno«. 93.« 5 Poštovanje moralnog zakona karakteriše život dostojan življenja i čoveka dostojnog sreće. Mali Nemo. u ORLIĆ.Beskonačnu i nesvodivu vrednost moralne dužnosti Kant ističe čuvenim rečima: »Dve stvari ispunjavaju dušu uvek novim i sve većim divljenjem: zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni. 12 RAWLS. Beograd. Tako Di Džordž izričito kaže da je »za nekoga u kantovskoj tradiciji biti moralan isto što i biti racionalan« 7 . dok Boutrajt smatra da je Kant neubedljiv u stavu da je nemoralno ponašanje »iracionalno«. 11 Vidi: HABERMAS. pod pojmom »racionalnost« podrazumevaju instrumentalnu racionalnost. str. iako i sam koristi pojam racionalnosti koji smatra da ne može biti sveden na puku »instrumentalnu racionalnost« smatra da je često stanovište koje racionalno svodi na sferu ciljnog delanja. England. 13 Vidi: Isto. Džon: Kantijanska etika i prava. Pancevo. kao što je stav da je Kant »tajni utilitarista« koji se krišom poziva na posledice. 2003. Onora: Kantijanska etika. Umna bića su vezana. odnosno dužnostima pravde i dobročinstva. John: Lectures on the History of Moral Philosophy. 9 O’NIL. Second Printing. koji su u čestoj upotrebi« 12 . str. ali i zaštićena moralnim zakonom. Harvard University Press. str. Vidi: isto. Ovakvo neshvatanje umnosti Kantovog kategoričkog imperativa je osnova nekih besmislenih izjava. London. London. Mali Nemo. 165-166. Rols podvlači da je »razložno« izraženo kategoričkim imperativom. 8 Vidi: BOUTRAJT. 7 DI DŽORDŽ. 2004. Ranko (prir. 11 U anglosaksonskoj filozofiji je tek Džon Rols izričito naglasio da »Kant koristi termin vernunftig (umno) kako bi izrazio punu koncepciju uma (reason). England. Ovakakvo neshvatanje navodi Boutrajta da kaže kako je “zrno istine” u kategoričkom imperativu “isuviše ograničeno”. 158. dok razlozi opravdanja (institucija i postupaka) imaju potpuno drugačiju osnovu. str. 6 Kantova formulacija umnosti moralnog zakona se u angloameričkoj moralnoj filozofiji. 8 Čak i Onora O’Nil izjavljuje da je »Kantov glavni korak da ustanovi principe etike u skladu sa racionalnim postupcima« 9 . jer vrlo često pravnici i političari. 20. Ranko (prir.): Kant i poslovna etika hrestomatija. Ispravno delanje se ne može nametnuti – ono proizlazi iz slobode kao ideje uma. Veoma je bitno primetiti da su i po Rolsu i po Kantu »racionalni« razlozi koji uviđaju dobro za nešto. Filip Višnjić. Imanuel: Kritika praktičkog uma. 65-66. često svodi na puko stanovište racionalnosti.: Poslovna etika. a pogotovo ljudi iz poslovnog sveta. str. str. 13 KANT. Second Printing. Istaknuto u originalu. Iako kasnije u istom radu kaže da su drugi koji koriste naziv »kantijanci« u svojim shvatanjima nespojivi sa Kantovom etikom jer se »oslanjaju na teoriju radnje zasnovanu na naklonosti i na instrumentalno shvatanje racionalnosti« 10 . str. Vidi: RAWLS. 164. dok je »racionalno« iskazano hipotetičkim imperativom. Harvard University Press. nije dato jasno razjašnjenje vrsta racionalnosti. Jürgen: Justification and Application. 2005. i određeno je kao ono delanje koje priliči umnom delatnom subjektu. 6 5 . str. str. Plato. Pancevo.

dok kada Kant govori o ljudima kao umnim bićima Rols govori o ljudima kao razložnim i racionalnim bićima. Izvor moralnosti je u umu. odnosno svodi ga na ciljno promišljanje razuma (Verstand). str. Veritas. te slobodnu volju i mogućnost izbora. Ričard T. Jürgen: Justification and Application. pragmatički i etički) koji su postali tema tri različite filozofske tradicije. p. Za kantijansku tradiciju praktički um se poklapa sa sferom moraliteta. FERNANDES DE OLIVEIRA. Vidi: McCARTHY. Vidi: RAWLS. 110. Ethics.): The Cambridge Companion to Rawls. ekonomsku i političku) odgovornost od životinja i ljudi pomračenog uma.Kant pojam slobode izvodi iz ideje čistog praktičkog uma (Vernunft). moramo insistirati na distinkciji uzročno-posledičnog determinizma razuma koji je primenjiv na sva prirodna bića i objekte.358. 2005.: Poslovna etika. i deontoloških koncepcija uopšte. u FREEMAN. str. za razliku od “racionalnog” (rational). Harvard University Press. Ovakvo razlikovanje. 2003. Samuel (Ed. govora i delanja. 2003. 164. Nythamar. Ipak je i Habermasu zamereno što naizmenično koristi različita značenja pojma “racionalno” za raznovrsne aspekte suđenja. 17 2. 15 14 . Cambridge University Press. Vidi: HABERMAS. i jedinstvenom položaju ljudi kao umnih bića. Jürgen: Justification and Application. Beograd. John: Lectures on the History of Moral Philosophy. 93. 1981. Celokupna deontološka tradicija smatra da Vidi: KANT. 583-606. “Critique of Public Reason revisited: Kant as arbiter between Rawls and Habermas”. Um. 14 Iako se na ovom mestu nećemo zadržavati na osnovama ove razlike u Kantovoj teorijskoj filozofiji. sa sopstvenom savremenom interpretacijom Kanta podvlači i Jirgen Habermas. Beograd. 18 Već je napomenuto da Rols Kantov pojam “umno” (vernunftig) prevodi sa “razložno” (reasonable). On nalazi razlog upornog pogrešnog shvatanja Kantovog kategoričkog imperativa. Filip Višnjić. BIGZ. 16 Zbog svega navedenog je veoma pogrešno reći da po Kantu »izvor moralnosti treba da nađemo u sebi samima i u svom razumu«. str. Obzirom da postoje istraživanja koja utvrđuju razliku između Kantovog i Rolsovog pojma uma. Ono što um zahteva u oblasti delanja je moralni zakon. ono što je umno i ispravno važi za sve. 10. Onora: Constructivism in Rawls and Kant. Second Printing. ona važi samo za umna bića. koja za razliku od životinja imaju i samosvest. str. 18 Tako ne možemo očekivati moralnu (ili krivičnu. mi ćemo za Kantove formulacije koristiti termin “umno”. Polity Press. 20. Polity Press. U aristotelijanskoj tradiciji praktički um zauzima ulogu moći suđenja (Urteilskraft) koja rasvetljava životno-istorijski horizont običajnosti. Na tom mestu Habermas izričito kaže: “The cognitivism of Kantian ethics has repeatedly met with the incomprehension of those who judge practical reason by the standards of what Kant called the understanding. Empirizam (a sasvim sigurno i utilitarizam) asimiluje praktički um njegovom pragmatičkom upotrebom. u redukovanju praktičkog uma na razum. 15 Isto tako smatra da praktički um ima tri značajna aspekta (moralni.359. London. England. 2003. a za Rolsove termin “razložno”. 2005. i principe ispravnog delanja posmatra odvojeno od prirodnog kauzaliteta razuma (Verstand). 105. tako da isključivo kroz autonomiju um (Vernunft) i volja dostižu jedinstvo. 46f. Vidi: O’NEILL. str. i obzirom da je um isti za sva umna bića. 17 DI DŽORDŽ. str. Imanuel: Zasnivanje metafizike morala. Thomas: Kantian Constructivism and Reconstructivism: Rawls and Habermas in Dialogue. dužnost i moralni zakon Kako se moralnost sastoji u svesnom delanju u skladu sa zahtevima uma. 45/4 (2000): str.” 16 Vidi: HABERMAS.

Ukoliko bismo pokušali da opravdamo krađu. morali bismo da shvatimo da krađa znači uzimanje nečega što je tuđe. Druga odlika je univerzalnost – ono što je umno za mene. John: Lectures on the History of Moral Philosophy. Pravilo ispravnog delanja ne sme da bude u sebi protivrečno. potrošače/građane. jer je i zločinac ljudsko biće. pogrešno je i da ja ubijem. Prva odlika forme umnog delanja je doslednost. 354. Onora: Constructivism in Rawls and Kant. Za ostale razlike vidi: O’NEILL. one moraju biti primenjive i na sve ostale. umno je i istinito za druge. mada je jasno da je razložno zastupati određeno stanovište. 19 . niti je njihova istinitost izvedena iz iskustva. jer je u službi Teodiceje. Na primeru krađe možemo ilustrovati doslednost. 2003. ali nisu iz njega izvedeni. a moralni zakon na najvišoj i najuopštenijoj ravni utvrđuje formu moralnosti. John: Lectures on the History of Moral Philosophy. Delanje je ispravno ako ima određenu formu. 21 Vidi: RAWLS. 20 Još je Lajbnic smatrao da je apriorna istina o suštini stvari. 21 Ovde se pokazuje još jedna razlika između Kantovog pojma umnosti i Rolsovog pojma razložnosti. Univerzalnost znači da nema duplih standarda. Hipotetički imperativ kaže da delanje treba ili ne treba izvršiti ukoliko se želi postići određeni cilj. moralni zakon i matematičke istine se primenjuju na iskustvo. 165. dok kradljivac to ne mora. Moralni zakon zahteva kategorički. Ipak. 2003. Second Printing. što je umno za bilo koga. Harvard University Press. England.ispravnost delanja ne čini zbir posledica već saobraznost sa moralnim zakonom. onda B. Krađa nije dosledna jer pretpostavlja da drugi poštuju privatnu svojinu. Ako je pogrešno i nedopustivo da zločinac ubija ljudska bića. mora biti umno i istinito za mene. Na taj način se može reći: Ako ne želiš da oštetiš tržišnu privredu. 20 Um je aprioran jer nije zasnovan na iskustvu. f 20. London. i bez obzira kakvi autoriteti to tvrde ili poriču. ako je pogrešno da drugi ubijaju. u FREEMAN. Moralni zakon izdaje zapovest koja je bezuslovna. već važi pre svakog mogućeg iskustva. Kant dosledno izražava princip dužnosti u svom formalističkom etičkom pristupu. ili bilo koja druga teleološka etika počiva na racionalnosti hipotetičkog imperativa. str. nemoj podmićivati. ukoliko ono zadovoljava standarde Javnog uma (Public Reason). po Rolsu su moguća “razložna neslaganja”. koja po Kantu karakteriše moralni zakon i matematičke istine je apriornost. Ukoliko smo dosledni u primeni takvog pravila to znači da je ispravno uzimati bilo šta što pripada bilo kome. Dok je Kantov stav da um iskazuje istinu za sve. bez obzira da li ona to prihvataju ili ne. mora se reći da je Lajbnicova definicija apriornosti drugačija od Kantove. i u meri u kojoj postoji sistem morala. Ako se određene opravdavajuće okolnosti kao što je samoodbrana primene za mene. i mnoge druge. Na ovom mestu treba istaći Rolsov stav da je hipotetički imperativ “racionalan”. Harvard University Press. Isto tako je izvesno da je podmićivanje nemoralno za sva umna bića. London. Izvesno je da je 2 i 2 jednako 4 za sva umna bića. 19 Umnost kao kriterijum istinitosti se primenjuje na sva umna bića. 2003. Cambridge University Press. pogrešno je i nedopustivo da država ili društvo ubijaju zločinca. i bez obzira na dobre ili loše posledice. Um. tako da »tuđe« ili privatna svojina više ne postoji. Treća odlika uma. a ne hipotetički. radnike.): The Cambridge Companion to Rawls. Vidi: RAWLS. 119. Hipotetički imperativ odgovara formi ako A. p. England. str. Dakle. Samuel (Ed. te dobroti i pravdi. Second Printing. bez obzira da li ona to znaju ili ne. brojevima i geometrijskim telima. Utilitaristička. moralni zahtevi ne smeju protivrečiti jedan drugom. bez pristanka.

Tako je očigledno da je maksima »ubij samo u slučaju da jedino time možeš odbraniti svoj život ili živote nevinih ljudi!« ispravna. Imanuel: Zasnivanje metafizike morala. 22 3.. Beograd. 167. kategoričkoj formulaciji. ona je pravilo delanja. Pancevo. 2004. 2004. U kantovskoj. Džon: Kantijanska etika i prava. Ranko (prir. Ranko (prir. nije moralni zakon. Ranko (prir. kada posmatramo određeni slučaj kao što je ubistvo koje se opravdava samoodbranom.hrestomatija. dakle važi pre svakog mogućeg iskustva. DI DŽORDŽ.Moralni zakon se ne iskazuje u hipotetičkoj formi. proizlaziti iz autonomije uma. Filip Višnjić. kategorički imperativ je aprioran. 51. 23 Rols podvlači razliku između moralnog zakona. 47-54. Mali Nemo.. Test dosledne univerzalnosti Kada se želi utvrditi ispravnost određenog delanja. odnosno. str. BOVI. pogotovo str. za njega se iz njegove umne forme odmah može zaključiti sadržaj.« 24 Različiti autori daju različite klasifikacije i nazive navedenih formulacija. u ORLIC. str. BOUTRAJT. Univerzalno je samo pravilo ili načelo delanja. Maksima nekog delanja je brižljiv izraz ili opis njegovih bitnih obeležja. Mali Nemo.. 22 . Istaknuto u originalu. na probu se ne stavlja specifična hotimična kretnja koju ljudsko biće čini u izvesnom kontekstu u izvesne svrhe. Kant izričito kaže: »postoji samo jedan jedini kategorički imperativ. u ORLIC.): Kant i poslovna etika hrestomatija. koje opisuju formalne uslove ispravnosti. Vidi: BLEKBURN. Kada želimo da utvrdimo da li je određeno delanje ispravno. Mali Nemo. 2004. str. i to ovaj: Delaj samo prema onoj maksimi za koju u isto vreme možeš želeti da ona postane jedan opšti zakon. Kantovim rečima maksima delanja. a ne univerzalno. i 3. England. biti dosledno univerzalno. Vidi: RAWLS. 2003. kao u slučaju kategoričkog imperativa. Drugim rečima. Kant je dao tri formulacije kategoričkog imperativa. Iako smo rekli da postoje tri formulacije 23 kategoričkog imperativa. u ORLIĆ. London.hrestomatija. 24 KANT. 93-96. Norman: Kantijanski pristup poslovnoj etici. Sajmon: Kategorički imperativ. Ričard T.: Poslovna etika. načelo ili maksimu konkretnog delanja. kategoričkog imperativa koji je jedan i procedure primene kategoričkog imperativa (CI procedure). mi razmatramo da li je pravilo koje bi tu radnju izrazilo moralno ispravno. 2. mi stavljamo na probu pravilo. John: Lectures on the History of Moral Philosophy. zahtev moralnog zakona primenjenog na sadržinu podmićivanja glasi: Ne podmićuj! Iz same neispravnosti i nemogućnosti opravdanja takvog delanja proizlazi izbegavanje istog. 55-102. Nasuprot tome. to su tri formulacije jednog jedinog kategoričkog imperativa kao univerzalnog i samodoslednog apriornog proizvoda uma. Second Printing. 1981. Obzirom da je kategorički imperativ jednostavan poput matematičke istine. Da bi delanje bilo moralno. BIGZ. str. str.): Kant i poslovna etika . Beograd. poštovati umna bića kao svrhu po sebi. Harvard University Press. 62. Pancevo. ono mora 1. dok maksima »ubij kada god neko fizički nasrne na tebe!« to nije. Kant podvlači razliku između hipotetičkog imperativa i kategoričkog imperativa tvrdeći da se za hipotetički imperativ ne može znati šta on sadrži dok mu nije pridodat iskustveni sadržaj. 2003. koja ima tri formulacije. Ukoliko je iskazana u imperativnom obliku. Pancevo.): Kant i poslovna etika . Konkretno delanje je individualno. pp 103-126. jer ukoliko ne obavezuje bezuslovno.

Second Printing. već da jasno izrazi moralni zakon. Kao odličan primer primene testa dosledne univerzalnosti možemo navesti pretpostavljeno moralno promišljanje (ili moralnu intuiciju) 26 osoba koje su skrivale Anu Frank. Ipak. Pancevo. Zbog toga što različiti ljudi imaju različit konvencionalni moral. kao i Lajbnic. kao što je institucija ropstva apriori pogrešna. jer su utemeljeni na iracionalnom strahu i mržnji. str. England. Naime. Bovi pri razmatranju testa dosledne univerzalnosti govori o “samoporažavajućoj prirodi nemoralnih radnji. 26 Rols insistira da Kantov cilj nije da uči ljude šta je dobro i zlo. 2003. a zakonodavcu i sudiji je po prirodi stvari potreban metod opravdanja koji nije moguće relativizovati. Delanje koje nam se nalaže mora biti takvo da u njegovom činjenju nema ničega što bi ometalo ili sprečavaju druge da čine isto to. to delanje je ispravno. 140. ni zahtevi konvencionalnog morala ne mogu biti dosledno univerzalizovani. Ovaj primer je isto toliko očigledno ispravan sa moralne tačke gledišta. ni nalozi zakona. 211. Vidi: RAWLS. str. odnosno da ga približi intuiciji. London. England.hrestomatija. ma koliko da je opasno govoriti ili činiti u skladu sa nalozima savesti.Ukoliko pravilo ili maksima delanja mogu dosledno da se univerzalizuju. Konvencionalni moral je nalagao da su jevreji kao narod rđavi i da ih samim tim treba izdvojiti od «normalnog» sveta. John: Lectures on the History of Moral Philosophy. poslovna etika kao disciplina.): Kant i poslovna etika . 25 . John: Lectures on the History of Moral Philosophy. Ranko (prir. 2003. Harvard University Press. i ne postoji ništa što bi u takvom delanju sprečavalo druge da dosledno čine to isto. Delanje koje nema ovu formu nije ispravno. Harvard University Press. 105. 25 Test dosledne univerzalnosti kategoričkog imperativa je načelo po kome je moguće vrednovati različite vrste heteronomne. a po nekim pitanjima i potpuno suprotstavljen. a ne ovog ili onog društva ili dogmatske vizije božanskog. u ORLIC. test dosledne univerzalnosti je načelo koje mogu prihvatiti svi delatni subjekti kao umna bića. heteronomni) moral podržava mnjenje da su određeni ljudi «ropskog» karaktera. jevrejsku devojčicu pod vlašću nacista. Second Printing. te smatraju rasnu ili etničku segregaciju poželjnom ne umanjuje moralni autoritet uma i vrednost testa dosledne univerzalnosti kao način praktičkog promišljanja ispravnosti. Vidi: BOVI. Vidi RAWLS. delatnim subjektima (pogotovo u pitanjima legitimizovanja politike. jer oni to već znaju. Pomaganje progonjenoj devojčici je moguće primeniti na sve. 27 Rols podvlači da Kant. Zaista. rečeno je da različite deontološke tradicije uprkos zajedničkom rečniku dužnosti nalaze svoje utemeljenje u različitim autoritetima. Samim tim. odnosno da se primenjuju jednako na sve. ekonomije i prava) je potrebno načelo delanja koje razrešava pitanje moralnog relativizma i moralnog skepticizma. razlikuje tačku gledišta praktičkog promišljanja (deliberation) od tačke gledišta prirodnih nauka ili društvene misli (“treba” je različito od “jeste”). konvencionalne moralnosti. i primenjivati test dosledne univerzalnosti kao probni kamen ispravnog i opravdanog delanja. koje bi se po Veberovoj tipologiji mogle nazvati tradicionalnim društvenim delanjem. Činjenica da su postojala i postoje društva čiji društveni (konvencionalni. nezavisno od tradicije kojoj pripadaju. pravna etika i etički kodeksi javnog i političkog delovanja mogu biti zasnovani na Kantovom kategoričkom imperativu. Mali Nemo. London. str. 2004. Zakoni su tretirali bilo koju osobu koja pomaže jevrejima kao zločinca. Norman: Kantijanski pristup poslovnoj etici. 27 Autoritet ispravnog delanja kategoričkog imperativa je autoritet uma.

političari su korumpirani a ekonomija zasnovana na nepravdi i izrabljivanju. i kako treba postupati kada zakoni ćute. Hajdemo se svi držati svojih narodnih običaja!« 30 U prilog primenljivosti Kantovog kategoričkog imperativa se može istaći univerzalni ugled i poštovanje koji se stiču stavom moralne dužnosti. 28 Bovi na primeru prakse čekanja u redu pokazuje kako navedeni argument ne ruši univerzalnost. Samuel (Ed. 200-240. Phillippe: Difference Principles. Di Džordž u svom razmatranju prakse potkupljivanja navodi primer kompanije Galf oil. »Međutim. Zvaničnici u toj kompaniji su ranije bili umešani u korupciju zato što su lokalni političari pretili da će nacionalizovati vlasništvo kompanije i podbuniti stanovništvo ukoliko ne budu isplaćeni. CID. Pancevo. Mali Nemo. Kada su indijski bramani protestvovali protiv zabrane satija – spaljivanja udovica na posmrtnim lomačama njihovih muževa. on je odgovorio jednostavno i arogantno: »I u mojem narodu postoji običaj. i VAN PARIJS. 2001. str. Podgorica. Kategorički imperativ jasno pokazuje koje su prakse neprihvatljive. str. 176. Norman: Kantijanski pristup poslovnoj etici. On kaže da nema ničeg nekonzistentnog u vezi sa društvom koje nema ovu praksu. i vrlo često dovode do zagovaranja moralnog relativizma ili nasilnog nametanja sopstvene tradicije.): Kant i poslovna etika .): Kant i poslovna etika hrestomatija. Ako muškarci spale na lomači živu ženu. Rols je vrlo ozbiljno razmotrio Marksovu kritiku liberalizma u svojoj ponovnoj formulaciji “pravde kao nepristrasnosti”. Krađa predstavlja glavni problem u svetu poslovanja i postoje stanovišta po kojima je krađa. jer nema ničeg samokontradiktornog u svetu bez prakse privatne svojine. 28 . koja je posle lošeg iskustva sa skandalom uvela striktnu politiku zabrane davanja mita bez obzira na ucene korumpiranih političara. Pokušaj da se univerzalizuje upadanje preko reda razara sam pojam reda. 107-108. potpuno opravdano u uslovima siromaštva i bede. Za konflikt različitih konvencionalnih moralnosti je tipičan primer britanskog kolonijalnog generala Napiera. u društvu koje stvarno ima ovu praksu. Ranko (prir. V Ugnjetavanje i pravda. Pancevo.. str. ili čak i nasilje. Harvard University press. Mali Nemo. Inače. p. koji je smatrao da donosi blagodeti civilizacije »inferiornim rasama« u Indiji. 2004. STEPress. i time se na ovom mestu nećemo baviti. Takvi konflikti se najčešće pojavljuju u međunarodnim odnosima. 2002. 2004. Norman: Kantijanski pristup poslovnoj etici. London. Vidi: ROLS. 199.Neki autori iz oblasti ekonomije i biznisa smatraju da kategorički imperativ nije uopšte univerzalan i to dokazuju na već pomenutom primeru krađe. 108. Miroslav: Isključenje i zagrljaj. u ORLIC. Džon: Teorija Pravde. Oni tvrde da iako postoji praksa privatne svojine. Kantov test dosledne univerzalizacije određuje koja maksima delanja je ispravna. 1998. maksima koja dopušta krađu nije sama po sebi kontradiktorna. John: Justice as Fairness: a restatement. uprava je Vidi: BOVI.. Ranko (prir.hrestomatija. Vidi: RAWLS. 30 VOLF. Cambridge University Press. Zagreb. prva formulacija kategoričkog imperativa je delotvorna za opravdanje pravila bilo koje ustanove ili prakse. 2003.): The Cambridge Companion to Rawls. Kada je korupcija obelodanjena. 29 BOVI. Maksima na kojoj se zasniva čin upadanja preko reda ne bi mogla da postane univerzalni zakon. govoreći da oni vrše svoju dužnost i vekovni običaj. pitanjima prava naroda i internacionalnom biznisu. upadanje preko reda je moralno pogrešno.« 29 Samim tim. Kada god postoji konflikt moralnih zahteva. Pitanje opravdanosti društvenih i ekonomskih nejednakosti je razrešeno u Rolsovoj Teoriji pravde. u FREEMAN. str. mi ih objesimo. u ORLIC.

Iako je spoljašnji pritisak u ovom slučaju bio izuzetno jak. Uvažavanje umnih bića Kant se ne bavi pitanjem razvoja moralne svesti. te osobe nisu posustale već su izabrale delanje po savesti. London. Pojam slobode podrazumeva upravo prihvatanje odgovornosti i u slučaju ispravnog i u slučaju pogrešnog delanja. Filip Višnjić.odlučila da zauzme čvrst stav. A Genalogocal Analysis of the Cognitive Content of Morality.hrestomatija. Vidi: HABERMAS. Galf oil je primer delatnog subjekta koji inicijalno podleže spoljašnjem pritisku. 167. Javna reakcija je pružila spoljašnji pritisak za ispravno delanje a činjenica da profit nije smanjen je učvrstila striktnu politiku zabrane davanja mita. I sam Kant je. pa tek kada je korupcija objavljena zauzmu čvrst stav. Niko nije tvrdio da ne zna kako je korupcija nemoralna. Harvard University Press. 33 Mnogi Kantu prigovaraju nesposobnost da objasni sveprisutnost pogrešnog činjenja. str. Nacistički zakoni su se postarali za to da ispravno delanje bude ravno samoubistvu. Pretpostavljena mogućnost smanjenja profita je navela zvaničnike kompanije Galf oil da prvo učestvuju u korupciji. ideja uma podrazumeva kauzalitet Vidi: DI DŽORDŽ. Polity Press. Filip Višnjić. 4. 3-46. U većini slučajeva delatni subjekti koji nemoralno postupaju i imaju svest o neispravnosti postupka i računaju na činjenicu da ne rade svi isto što i oni. zrelom kapacitetu. Onora: Kantijanska etika. Umesto priprećene nacionalizacije. kako bi kategorički imperativ (koji je jedan). Motivacija da se vrši nemoralno delanje može biti jača od motivacije da se dela u skladu sa savešću. Na ovoj razdvojenosti moralnog znanja od moralne motivacije insistira Habermas. već su »opravdanja« tražena u spoljašnjem pritisku. Mali Nemo. u ORLIĆ. str. Beograd.. i u argumentaciji kako korupcija nije proizvela žrtve. Sam pojam moralnog suđenja pretpostavlja slobodu delatnog subjekta. Ranko (prir. mogućnost ne znači samim tim i htenje. Vidi: O’NIL. 86. 21. Pancevo. str. 2005. Kao što smo videli test dosledne univerzalnosti nam govori šta je ispravno a šta neispravno. Iako smo naveli da je delanje kompanije Galf oil u oba slučaja motivisano spoljašnjim pritiskom 34 . England. 33 Poznato je da su opasnosti od ispravnog delanja u slučaju pomagača Ane Frank bile stravične. 2003. ali samo znanje ne znači da će se i delati ispravno 32 . iako trebanje nekog delanja implicira mogućnost za samo delanje. str. 86. Beograd. Ričard T. došlo je do pozitivne reakcije i podrške lokalnog stanovništva. možemo testom dosledne univerzalnosti lako utvrditi koje akcije su ispravne a koje neispravne. 206 32 31 . Kao što je već rečeno. 2004. nego i svrha i volja moralnog zakona. već polazi od praktičkog uma u punom. John: Lectures on the History of Moral Philosophy. 182. uvideo da je potrebna dodatna eksplikacija kategoričkog imperativa. a posao nije smanjio profit. Drugim rečima.: Poslovna etika. Jürgen: The Inclusion of the Other: Studies in Political Theory.): Kant i poslovna etika . bio bliži moralnoj intuiciji. po Rolsovom mišljenju 35 .: Poslovna etika. ali Kantova proba je logička i pojmovna. tako da je izražena ne samo forma. Ričard T. 34 Vidi: DI DŽORDŽ. 31 Ipak. Za razliku od njihovog moralnog heroizma. 35 Vidi: RAWLS. a time i mogućnost da se pogreši. i ne bavi se pitanjem da li svako vrši ili bi vršio ispravno delanje. koji se odlikuje upravo čvrstinom odupiranja pritisku. Second Printing. 2003. str. to nikako ne znači da njihovo priznavanje greške nije validno. 2003.

BIGZ. i nedopustivo je njihovo narušavanje zarad društvene koristi. On smatra da je utemeljenje Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija deontološko i kantijansko. ima svoje dostojanstvo i vredno je poštovanja. RAWLS. Ričard T. str.. 37 36 . Shodno tome. te moralnog suđenja i osećanja. 78. str. Džon: Kantijanska etika i prava. nehumanom ili ponižavajućem postupku ili kažnjavanju. 2003. 192.« 36 Umno biće može da pojmi potrebu za doslednošću delanja i takođe je svesno da je ličnost entitet vredan po sebi. 2004. 2004. London. Konvencija koju je donela Međunarodna organizacija rada (i koju su zakonskim pravom učinile sve razvijene zemlje. pogotovo u domenu otpuštanja i doličnog postupka (due process). što je uvek osetljiva tema u ekonomiji i biznisu. u ORLIC. pa čak i kada ono nije svesno odgovornosti koju sloboda sa sobom nosi. Ranko (prir. England.« 37 Di Džordž u svojoj recepciji Kanta smatra da se postupak koji umna bića zaslužuju kao cilj po sebi. Tretirati osobe kao svrhu u pitanjima pravde – tretirati ljudskost u njima kao svrhu – i nikad kao puko sredstvo. ove deklaracije koji kaže: »Niko neće biti podvrgnut mučenju ili okrutnom.: Poslovna etika. kako bi pojasnio praktički imperativ. Ličnost je cilj po sebi i zbog toga je svako ljudsko biće značajno. On navodi primere prava na život i svojinu koji nameću drugima zabranu lišavanja i u nekim slučajevima obavezu pomoći pri čuvanju života ili svojine. 74. ili Kantovim rečima praktični imperativ glasi: »Postupaj tako da ti čoveštvo u svojoj ličnosti kao i u ličnosti svakog drugog čoveka uvek upotrebljavaš u isto vreme kao svrhu.hrestomatija. I prava radnika. Rols ih sumira sledećim rečima: »humanost u nama prosto čine moći mišljenja i uma. Beograd. ili bilo koja druga teleološka doktrina ne može dosledno i adekvatno utemeljiti član 5. Ljudi imaju prava zbog umne prirode svog bića. za razliku od prirodnog. Džon: Kantijanska etika i prava.): Kant i poslovna etika . u ORLIC. 1981. 2003. i to čini osnov humanosti (čovečnosti). Svako ljudsko biće je makar potencijalno umno i slobodno. Distinkcija između ovih pojmova je veoma bitna za shvatanje važenja moralnog zakona. Second Printing. 80. 40 KANT. Kant je na više mesta navodio dodatna određenja humanosti. 38 Vidi: DI DŽORDŽ.slobode. osim SAD) u članu 4 određuje opravdane i neopravdane uslove prestanka radnog odnosa. Kant pretpostavlja slobodu svakog ljudskog bića. druga formulacija kategoričkog imperativa.79. 40 Vidi: BOUTRAJT. Potrebno je opet naglasiti da Di Džordž umna bića naziva racionalnim bićima.« 39 Činjenica da se ova deklaracija (pogotovo u navedenom članu) krši u nekim zemljama ne umanjuje njenu evidentnu (apriornu) ispravnost. uzročno-posledičnog kauzaliteta razuma. str. može posmatrati i kao pitanje prava. u članu 7 utvrđuje pravo radnika na informacije i u članu 8 pravo na neutralnog arbitra u slučaju da su uvereni u nepravednost otpuštanja. Pancevo. Svakako je očigledno da utilitarizam. Beograd. str. John: Lectures on the History of Moral Philosophy. Pancevo.): Kant i poslovna etika hrestomatija. Imanuel: Zasnivanje metafizike morala. znači ophoditi se na način koji se javno može opravdati pred sudom njihovog i zajedničkog ljudskog uma. i nuđenje takvog opravdanja kada prilike zahtevaju. imaju jasno deontološko utemeljenje u drugoj formulaciji kategoričkog imperativa (ili praktičkom imperativu). Harvard University Press. Ranko (prir. a nikada samo kao sredstvo. Mali Nemo. 97. 38 Boutrajt prenosi primere primene druge formulacije u domenu prava (moralnih i zakonskih). Istaknuto u originalu. str. Mali Nemo. nezavisno od iskustva i posledica. Filip Višnjić. 39 Navedeno prema: BOUTRAJT.

83 42 Ovaj primer je jedno tumačenje kategoričkog imperativa i kantijanske tradicije primenjeno na pitanje smrtne kazne. ili onim što Rols naziva “razložno”. Na primeru već pomenutog britanskog kolonijalnog generala možemo dodatno proveriti upotrebljivost druge formulacije. Policajci. Ipak. 2003. 2003. Ipak. u ORLIC. Priprećena kazna je verovatno navela neke da odustanu od tog vekovnog običaja i dužnosti tog konkretnog konvencionalnog morala. London. Harvard University Press. 2004.Boutrajt dalje razmatra odnos između moralnih i zakonskih prava i zaključuje da moralna prava omogućuju opravdanje zakonskih prava i procenjivanje pravnih (političkih i ekonomskih) sistema i odnosa u kojima adekvatna zakonska prava nisu garantovana ili se ne primenjuju. Zamerka da praktički imperativ samo drugačije formuliše zlatno pravilo koje glasi: »Quod tibi non Vidi: BOUTRAJT. 43 Rols insistira da upotreba hipotetičkog imperativa ili utilitarne racionalnosti mora stojati u odnosu subordinacije prema ograničenjima primene kategoričkog imperativa (CI procedure).222. Mali Nemo. Vidi: RAWLS. Test dosledne univerzalnosti maksime Obesi sve koji spaljuju žene! bi mogao biti upotrebljen za opravdavanje njegovih postupaka. Vidi: RAWLS. praktični imperativ jasno stavlja do znanja da je i vešanje nedopustivo. Kantova formulacija praktičnog imperativa i ukorenjenost praktičkog u pojmu slobode imaju dalekosežne posledice u različitim oblastima praktičkog delanja. Isto tako. Harvard University Press.223. i arogancija generala nemoralna. Ranko (prir. Pancevo. 41 Kategorički imperativ daje jasan metod za utemeljenje moralnih prava. Po izvršenju smrtne kazne se organi. Second Printing. 198. Džon: Kantijanska etika i prava. 44 Zahvaljujući drugoj formulaciji kategoričkog imperativa je vrlo lako utvrditi neispravnost mnogih delanja koje zahtevaju ili očekuju različita društva i zajednice. jer ukoliko razmatramo njenu društvenu korist na utilitaristički način mi tretiramo čoveka kao puku stvar. str. to pokazuje da je bilo razloga za gnušanje i na početku. Sam Kant je imao drugačiji stav po pitanju smrtne kazne. zatvorski stražari i njihove porodice ne moraju da strepe da će nastradati čuvajući zatvorenika. ukoliko postoji moralno gnušanje na kraju utilitarnog sleda zbog tretiranja čoveka kao stvari. društvo ne mora da troši novac poreskih obveznika na skupu produženu egzistenciju potpuno neproduktivnog člana. England. 44 Rols vrlo jasno pokazuje kako navod nekih utilitaristi da njihova doktrina tretira ljude kao svrhu time što proračunava želje i naklonosti svih promašuje smisao praktičkog imperativa. jer tretira počinioca kao sredstvo. John: Lectures on the History of Moral Philosophy. I sama smrtna kazna je nedopustiva. porodice i prijatelji žrtava će dobiti zadovoljštinu i osvetu. Obestiti svakog ko spaljuje žene je savršeno dosledno. str. koža i sve ostalo na lešu mogu prodati ili iskoristiti kako bi se naplatio zatvorenikov boravak u zatvoru do izvršenja kazne. jer su zakočeni moralnim gnušanjem konvencionalnog morala (i/ili moralne intuicije). Društvo. Čak se možemo i složiti sa stavom nedopustivosti spaljivanja udovica. London. 43 Razmotrimo ovaj sled: priprećenom smrtnom kaznom i povremenim izvršenjem pojačavaju se loše posledice onima koji bi hladne glave proračunavali koristi i rizike nečijeg ubistva. 42 Primat isključivo instrumentalno racionalne argumentacije može biti dalekosežno opasan ukoliko nije ograničen umnim pravima i slobodama čoveka. Zagovornici smrtne kazne i utilitaristi nikad ne idu toliko daleko u proračunu korisnosti. i legitimizaciju zakonskih prava. England.): Kant i poslovna etika hrestomatija. jer je ljudsko biće od početka tretirano kao sredstvo. Second Printing. str. 41 . John: Lectures on the History of Moral Philosophy.

Mali Nemo. u FREEMAN. 1998. Delatni subjekti moraju uskladiti raznorodne zahteve stejkholdera (deoničara.« 46 Politički ideal demokratskog društva izvire iz prava i sloboda čoveka i građanina. 45 . Podgorica. Second Printing. England. str.): Kant i poslovna etika .« 45 Uračunljivost je pojam izveden iz umnosti. slobodu i ličnu sigurnost (koja su garantovana članom 3). Pravo glasa lica stiču punoletstvom. Ranko (prir. je jednako cilj po sebi i zbog toga je poslovni imperativ (ili ekonomski praktički imperativ) uvažavanje dostojanstva i poštovanje svih na koje RAWLS. 168-199. Džon: Teorija Pravde. Cambridge University Press. da vladaju samim sobom. 47 Rols je u svojoj Teoriji pravde izneo kantijansko deontološko opravdanje građanske neposlušnosti. Ličnost svakog klijenta.): The Cambridge Companion to Rawls. Isto tako. Pancevo. Telesne kazne su zabranjene i vodi se računa (ili je to očekivano) o dostojanstvu lica koja su lišena slobode. London. nezavisno od iskustva i posledica. Pojam kazne u pravu više nikako ne može legitimno da znači odmazdu društva. Član 9 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija izričito kaže: »Niko neće biti podvrgnut proizvoljnom hapšenju. Komentarišući Kantov primer kriminalca koji se na sudu poziva na zlatno pravilo. Amy: Rawls on the Relationship between Liberalism and Democracy. koje jedino može opravdati postupke ili institucije. zaposlenih. odnosno onda kada su potpuno slobodni i moralno odgovaraju za svoj izbor.. Kao što imaju prava da na slobodnim i pravičnim (free and fair) izborima biraju i smenjuju predstavnike vlasti. investitora i sl. str. Pojam slobode kao koren odgovornosti ima implikacije i u svakodnevnim pravno političkim odnosima. Takva lica nemaju poslovnu sposobnost i nisu u mogućnosti da slobodno raspolažu sopstvenom imovinom. u ORLIC. Vidi: ROLS. 46 Na ovom mestu bi se moglo dodati: ma koliko koristi to proizvelo “državnom razlogu” ili društvu. građana i institucija. i u potpunosti zavisi od slobode delatnog subjekta.i 59. zaposlenog.55. John: Lectures on the History of Moral Philosophy. pravnih i fizičkih lica.vis fieri« (ne čini drugima što ne želiš tebi da se čini) u stvari ukazuje na značaj kategoričkog imperativa i umnog stava u svim domenima praktičkog. Samim tim imaju umanjenu zakonsku odgovornost (prekršajnu i krivičnu). pravnom i političkom smislu praktički imperativ dopunjuje prvu formulaciju kategoričkog imperativa. VI 53. Osim prava na život. i u bukvalnom prevodu znači »umno doba«. 2003.. 2004. Džon: Kantijanska etika i prava. Samim tim. 79. 2003. potrebno je imati moralni kompas u promenljivoj pravnopolitičkoj sferi i turbulentnom ekonomskom okruženju. Punoletstvo se na engleskom jeziku kaže Age of Reason. imaju pravo i da ospore legitimitet određenog režima ili određenog zakona koji zadire u ljudska prava i slobode putem građanske neposlušnosti. »kriminalac mora proceniti akcije sudije promišljajući u skladu sa primenom kategoričkog imperativa (CI procedure). Već smo utvrdili da je test dosledne univerzalnosti veoma upotrebljiv kada je potrebno pronaći univerzalni princip delanja imajući u vidu heterogena očekivanja i običaje. GUTMANN. Maloletna lica.hrestomatija. kao i duševno obolela lica za koja se može utvrditi da nisu svesni svojih akcija nemaju pun moralni kapacitet. p. CID. Navedeno prema: BOUTRAJT. klijenata i široke javnosti). Rols utvrđuje da sa stanovišta umnosti. Harvard University Press. ljudi imaju prava zbog umne prirode svog bića. Samuel (Ed. i zaštite humanosti (već navedeni član 4). 199. 47 U ekonomskom. zadržavanju u pritvoru ili progonstvu.57. . a ne sa stanovišta vlastite situacije i želje da izbegne zasluženu kaznu.

zato što društvo to od njih očekuje. Iz nekog izvesnog interesa nikada se nije dobila dužnost već nužnost radnje. 79. Istaknuto u originalu. a procedure that incorporates the constraints of the CI procedure. Harvard University Press. 1981. jer kao zakon on nije proizašao iz čovekove volje. pravne i političke racionalnosti.poslovanje ili ekonomska politika utiče. ali ipak opštem zakonodavstvu. Za razliku od većine delatnih subjekata. 50 Vidi: RAWLS. . odnosno ponašanje koje se konformira zakonu. Isto tako. “Unrestricted rationality.racionalno je uokvireno i apsolutno podređeno proceduri koja u sebi sadrži ograničenja kategoričkog imperativa. učinjene iz naklonosti (svrhe. Harvard University Press. Ovom procedurom se određuju dozvoljive konceprije dobra i njihovi prihvatljivi ciljevi. Jer kada se čovek zamišljao potčinjen samo jednome zakonu ma kojem. London. a ne lude hrabrosti. iako mnogi ljudi svesno delaju nemoralno ili samo na ravni konvencionalnog morala. 2005. Beograd. Jürgen: Justification and Application. Habermas smatra da iako je za pravnu normu dovoljan legalitet. Sledeći Kanta. Second Printing.. 156. Racionalno treba da bude vođeno umnim. Spoljašnji pritisak je bio uperen protiv delanja po savesti. Istinski moralni zakon je samonametnut i samoprihvaćen. England. ispravno delanje nije učinjeno usled spoljašnjeg pritiska. John: Lectures on the History of Moral Philosophy. Autonomija Kant smatra da su zbog zasnovanosti na heteronomiji volje (ili zasnovanosti na tuđem autoritetu) svi raniji napori preuzimani radi pronalaženja moralnog principa morali da promaše suštinu: »Videlo se da je čovek svojom dužnošću vezan za zakone. ili onoga što ja zovem »razložno«. str. zakon mora u svakom trenutku učiniti mogućim više od običnog legaliteta. London. već je ona nečim drugim bila zakonski prinuđena da postupa na izvestan način. ali nikome nije palo na pamet da je čovek potčinjen samo svome vlastitome. str. ali je moralni zakon nadvladao zakonsku prinudu. str. jer je deo umne prirode ličnosti kao delatnog subjekta. 48 . sudska odluka ili politika utiče. koja je u pogledu prirodne svrhe opšte zakonodavna. 177. 50 Sada je jasno izraženo zašto možemo pomagače Ane Frank navoditi kao primer moralne ispravnosti.« 49 Istinska ispravnost delanja i moralnost ne može biti nametnuta spolja. Rols zaključuje da akcije u skladu sa dužnošću. onda je zakon morao da sobom nosi neki interes kao nadražaj ili prinudu. Polity Press. Vidi: HABERMAS. 48 5. 2003. John: Lectures on the History of Moral Philosophy. ličnost svakog građanina je jednako cilj po sebi i zbog toga je pravno-politički praktički imperativ uvažavanje dostojanstva i poštovanje svih na koje zakon.. U sličnom tonu. 49 KANT. Džon Rols takav stav izlaže sledećim rečima: »... dok tek akcije iz dužnosti i u skladu sa dužnošću imaju legitimitet. England. It is by this procedure that admissible conceptions of the good and their permissible ends are specified” Vidi: RAWLS. Ljudskost treba da bude prava mera i krajnja svrha ekonomske. Imanuel: Zasnivanje metafizike morala. Moralna dužnost je nadvladala pretnju fizičkom silom i nužnost pokoravanja spoljašnjim autoritetima. and absolutely subordinated to. pa je obavezan da postupa samo shodno svojoj vlastitoj volji. or the rational. 2003. 223. naime poštovanje zakona zasnovano na uvidu u legitimitet pravnog poretka. BIGZ. Second Printing. str. or what I shall call “the reasonable”. cilja) imaju legalitet. is framed by.

Isto tako. Beograd. vode i po potrebi koče svoje nagone. Moralna dužnost. Moralna bića daju sama sebi moralni zakon. Ranko (prir. Već je pomenut pojam uračunljivosti koji proizlazi iz pojma slobode. London. Sloboda samoodređenja je sposobnost ljudskog bića da dela moralno ili nemoralno. svrhu i volju moralnog zakona. ili Kantovim rečima formu. 52 Univerzalna prihvatljivost moralnog zakona proizlazi iz činjenice da moralna bića sama sebi dosuđuju moralni zakon. jer kao cilj po sebi nisu nikome potčinjena. i mogu ispitati svoje postupke pre nego što ih počine. Kategorički imperativ je isti za sve delatne subjekte. England. RAWLS. Harvard University Press. jer um (koji je isti za sva umna bića) i njegovi zahtevi određuju šta može biti moralni zakon.” O’NIL. osim ako ne piše satiru ili komediju.Autonomija ličnosti je načelo istinske moralne vrednosti. Drugim rečima. i univerzalnu prihvatljivost tog zakona. Iako svaka osoba daje sebi moralni zakon. za ekonomsku štetu koju napravi maloletnik. 2003. Kantova proba moralnosti određenog delanja nije u pitanju da li ga ljudi zaista prihvataju.: Poslovna etika. 51 . i naknadno lišavanje slobode počinioca. 53 Može se reći da tri formulacije kategoričkog imperativa izražavaju formu. 21. strastima i porivima nisu slobodna. Onora: Kantijanska etika. str. 89-116. Tako je odgovaranje za počinjeni zločin. Shvataju nužnost ograničavanja sopstvenog praktičkog delanja. 52 Posle razmatranja Kantove treće formulacije Rols zaključuje: “Thus all the moral norms to wich we are legitimately subject are norms we can view ourselves as legislating as reasonable and rational persons”. potvrđivanje njegove slobodne volje. 51 Ljudska bića su sposobna da nadziru.): Kant i poslovna etika . materiju i potpunu odredbu. prava i pravda. 2004. Ričard T. a ređe kada je vrše ne smanjuje univerzalnost ovakvog pristupa. John: Lectures on the History of Moral Philosophy. i sadrži tri vida: slobodu. i da je granica njihove slobode – sloboda drugog. Mali Nemo. Pretpostavlja se da svako umno biće može dostići umnu moralnu slobodu. Filip Višnjić. Sposobnost umnog bića da tako postupa nosi sa sobom obavezu da tako postupa. Ta odluka je isto tako valjana čak iako je doneta posle pogrešne odluke.206. duševno oboleli ili životinja mogu odgovaraju samo roditelji. Odgovornost za pogrešne odluke potvrđuje status umnog bića. Shodno tome treća formulacija Kantovog kategoričkog imperativa glasi: »Postupaj prema onim Vidi: DI DŽORDŽ. kao što i od drugih očekuju da ograniče svoje. a to tvori njegovu slobodu. staratelji ili vlasnik životinje. Pancevo. u ORLIĆ. str. Tako niko ne može razmatrati moralnu (ili krivičnu ili političku) odgovornost životinja. 2003. nepravda je nepravda bez obzira da li je ja trpim ili vršim. 53 Onora O’Nil komentariše čestu optužbu upućenu Kantu da ne može da objasni pogrešno činjenje sledećim rečima: “Ova optužba verovatno odražava neuspeh da se odvoji zahtev da slobodni agenti moraju da budu sposobni da se ponašaju autonomno … od zahteva da slobodni agenti uvek postupaju autonomno. jer shvataju da ne žive sami. Bića koja su vođena isključivo svojim nagonima. već da li bi ga sva umna bića mogla prihvatiti bez obzira na to da li vrše ili trpe delanje. Umna bića prihvataju ograničanja onoga što dopuštaju sebi da čine u bilo kojoj sferi delanja. str. iako ga delatni subjekti sami nameću i sami prihvataju. to ne označava puku samovolju bez ikakve odgovornosti. dragovoljno prihvatanje moralnog zakona. Second Printing. strasti i porive. Činjenica da ljudi češće primećuju nepravdu kada je njima učinjena.hrestomatija. Ova sloboda postaje umna moralna sloboda kada je doneta odluka da se dela u skladu sa umnim moralnim zakonom. 4.

Ranko (prir. BIGZ. Beograd. Na kraju rasprave o primeni formulacija kategoričkog imperativa Bovi iznosi kantijanske principe koji utemeljuju »poslovnu firmu kao moralnu zajednicu«: 1. 55 54 . 5. str. on još uvek ima mnogo toga da ponudi etičaru u svetu poslovanja.): Kant i poslovna etika hrestomatija.117. 2004. 2. u ORLIC. Norman: Kantijanski pristup poslovnoj etici. Ranko (prir. Firma treba da dozvoli svima na koje utiču njena pravila i politike da učestvuju u određivanju ovih pravila i politika pre njihove primene. 6. te da sfere politike i prava često prate ekonomski stav kao najefikasniji. Norman: Kantijanski pristup poslovnoj etici. 3. valja se osvrnuti na praktičku primenjivost argumenata ispravnosti. logika stvari vodi ka pitanjima prava i pravde. Imanuel: Zasnivanje metafizike morala. strogi zahtevi treće formulacije. 4. Poslovna firma treba da razmotri interese svih koji su u bilo kakvoj vezi sa njenom delatnošću u svim odlukama koje donosi. Pancevo.): Kant i poslovna etika hrestomatija. Mali Nemo.« 54 Kada se razmatra primenljivost treće formulacije kategoričkog imperativa. Mali Nemo. on izričito kaže sledeće: »Čak i kad Kant ne bi bio u pravu u vezi sa nužnošću čistog motiva da bi jedan čin bio moralan. u ORLIC.): Kant i poslovna etika hrestomatija. Drugim KANT.« 57 Iako je već na više mesta naglašeno da je Kantov kategorički imperativ primenljiv u svojim formulacijama. 85. radnika ili građanina) i kantijanskog stava da bez odgovarajućih informacija oni ne mogu da donose odluke o stvarima koje ih se tiču. 56 Nije slučajno što Bovi pominje samo prve dve formulacije kategoričkog imperativa u svojim kantijanskim principima.121. str. dužnost da stvara dobro. 7. Ne bi trebalo ni u jednoj odluci da se desi da interesi jednog od učesnika u organizacionom životu imaju prioritet. 55 Obzirom da je sfera ekonomije i biznisa najčešće sklona da odbaci argumente ispravnosti kao »loše za posao«.maksimama koje u isto vreme mogu imati za predmet same sebe kao opšte prirodne zakone. 2004. str. 56 BOVI. ali nepatvorenu. Ne može se usvojiti nijedno pravilo niti praksa koje nije konzistentno s prvim dvema formulacijama kategoričkog imperativa. koji činje njegovu moralnu vrednost. umanjuju mogućnost primene u ostalim praktičkim disciplinama. Boutrajt podvlači razliku između utilitarističkog stava da je neophodno uskraćivanje informacija zarad neke dobrobiti (pacijenta. Mali Nemo. Istaknuto u originalu. str. 57 BOVI.74. Svaka poslovna firma mora da utvrdi procedure koje osiguravaju da u odnosima među svim učesnicima u organizacionom životu vlada pravda. Svestan problema primene zahteva za autonomijom u svetu poslovanja. Takva je formula apsolutno dobre volje. Vidi: BOUTRAJT. 1981. Pancevo. 116. u ORLIC. Ranko (prir. 73. Svaka firma koja stvara profit ima ograničenu. Kad se dogodi da interes jednog skupa učesnika u organizacionom životu mora da se potčini interesima drugog skupa učesnika u organizacionom životu. 2004. Pancevo. odluka ne bi smela da se donese samo na osnovu toga što je broj učesnika u jednom skupu veći od broja učesnika u drugom skupu. Pravo na informacije je ukorenjeno u zahtevu za autonomijom. Džon: Kantijanska etika i prava.

England. ali je isto tako neosporno da ekonomski interesi tvore spoljašnji pritisak za utilitarni »državni razlog«. Um. Rols je uložio velik trud da pronađe rešenje za prihvatljivost i primenljivost svih formulacija kategoričkog imperativa. koja čini osnov moguće umnosti države. iako je autonomija volje bez oslanjanja na spoljašnju prinudu vrhovni ideal moralnog delanja. a da praktički interes moralnog zakona ima prioritet. dužnost. str. Ukoliko Kantov ideal nije i primenjivan. mnogi smatraju da ono što je Kant zahtevao u svojoj etici ima ograničenu primenu u pravu. a samim tim i u ostalim praktičkim disciplinama se smatra da su moralni obziri neefikasni. Um je strogo postavljen iznad razuma i nije mu potrebno racionalno sagledavanje posledica delanja. Harvard University Press. dok ekonomske organizacije treba isključivo da prate posebne i pojedinačne interese u okviru zakonske regulative. a ne umnim zahtevom kategoričkog imperativa. U ekonomiji i biznisu nije lako bez spoljašnjeg pritiska ubediti delatne subjekte da su potrebna ograničenja racionalnosti. u ORLIĆ. i to mu je pošlo za rukom pri razmatranju superiornosti opšteg interesa nad posebnim i pojedinačnim interesima. politici i ekonomiji. Česta je predrasuda i ubeđenje da takvi obziri u ekonomiji i biznisu smetaju osnovnom cilju – ostvarivanju profita.hrestomatija. jer se potkrepljuju racionalnom argumentacijom i hipotetičkim imperativom. često uključuju obe vrste interesa: praktički interes preuzet iz principa praktičkog uma i interes za objekte potreba i naklonosti.. Stav je mnogih ekonomista da etika zahteva bezinteresno delanje na sopstvenu štetu i time uopšte nije primenjiva u ekonomiji i biznisu. te da po Kantu postoji struktura interesa koji motivišu delanje. i nije jasno data čak i utilitaristima primenljiva i prihvatljiva dodatna afirmacija opšteg interesa. 2003. ili moralističko smatranje interesa »prljavim«. Ranko (prir. 69-78. str. 58 . Primeri primene kategoričkog imperativa navedeni u prethodnim formulacijama nisu uopšte potrebni prema strogom shvatanju treće formulacije.): Utilitarizam i poslovna etika . kakva god ona bila. poput korporacija ili država su potpuno racionalni u svom delanju i pitanje je da li se o njima može govoriti kao o umnim delatnim subjektima. kako bi se pravila primenjivala. 59 Moralne vrednosti i ekonomski praktički imperativ koji zahteva da se svi stejkholderi tretiraju sa poštovanjem i uvažavanjem mogu biti i dugo su bili potpuno ignorisani. Po njihovom mišljenju politička i pravna sfera su zadužene za opšti interes. politička realnost je prepuštena makijavelističkoj racionalnosti.rečima. 178. »Akcije osoba sa potpuno dobrom voljom . Neosporno je da politički ideal i ideja prava izviru iz autonomije i slobode umne pravno-političke zajednice.« 58 Ipak. Pojedinačni vlasnici ili građani jesu ljudska bića i u svom delanju RAWLS. Second Printing. Mali Nemo. London. John: Lectures on the History of Moral Philosophy. a ne samo primenjiv u načelu. a ne i o legitimitetu. 2007. a zakoni trenutnim interesima koji racionalno vode računa o legalitetu. Milton: Socijalna odgovornost sveta poslovanja jeste da poveća svoje profite. ili isključivo interesa fizičkih lica. Veštački delatni subjekti sastavljeni od više fizičkih lica. Pancevo. i u Rolsovoj argumentaciji primenljivost kategoričkog imperativa ili umnih ograničenja racionalnog delanja počiva na pravnim i političkim institucijama. sloboda i moralni zakon u strogoj kantovskoj formulaciji postavljaju ideale i ne pogađaju se oko primene. On tvrdi da Kant ne zagovara bezinteresno delanje. 59 Vidi: FRIDMAN..

Milton Fridman. 2003.mogu biti tretirani kao umna bića. Ovakvim stanovištem argumentacija nije uvedena zarad nepristrasnosti suđenja.« 62 Sa druge strane. u ORLIĆ. Jürgen: Justification and Application. primenjene i sankcionisane nagradama i kaznama i podržane sebičnim motivima svih vrsta. može (i nažalost postoje česti primeri da i hoće) zarad koristi većine da žrtvuje živote i zdravlje manjine. mogu prihvatiti umne principe delanja.hrestomatija. Država štiti samo svoje građane. zastupa čvrst stav da korporacije ne podležu moralnoj odgovornosti. England. 70. Mali Nemo. Habermas smatra da je Kant potpuno zanemario problem primene. Dužnosti pravde se po Kantu razlikuju od dužnosti vrline po tome što mogu biti spolja date. 61 Vidi: HABERMAS. prevaru akcionara i oporezivanje bez ovlašćenja. koji žele da im se uveća racionalnim poslovanjem korporacije. London. Ranko (prir. putem argumentacije. 63 Kako bi ideali i zahtevi umnog delanja bili shvatljivi i prihvatljivi čak i utilitaristima Rols je prebacio težište moralne tačke gledišta na razmatranje principa pravde. Polity Press. HABERMAS. dobitnik nobelove nagrade za ekonomiju. već zarad slobode od uticaja ili autonomije formiranja volje. 61 Upravo iz tog razloga on autonomiju formuliše intersubjektivistički. 2005. On this view. Bez racionalne argumentacije u korist moralnog delanja. str. Milton: Socijalna odgovornost sveta poslovanja jeste da poveća svoje profite. Pancevo. Polity Press. 2005. 60 . Savremena debata između Rolsa i Habermasa se može posmatrati i u FRIDMAN. koja prestavljaju agregat interesa. John: Lectures on the History of Moral Philosophy. 35. 71. Zarad primenjivosti i prihvatljivosti kategoričkog imperativa i moralne odgovornosti. i osiguraju prihvatljivost i primenu kategoričkog imperativa kao procedure razmatranja ispravnosti. Jürgen: Justification and Application. bila je potrebna koncepcija promišljanja i delanja koja razmatra Kantovu umnost (vernunftligkeit) raščlanjujući je na racionalno i razložno kao dve moralne moći. veštački entiteti najčešće ostvaruju korist ili profit po svaku cenu. Džon Rols je logikom stvari pronašao podsticaj za razmatranje agregata racionalnih interesa u Kantovoj koncepciji dužnosti pravde. Ipak. i njegova teorija stremi da zameni utilitarizam kao dominantnu etičku doktrinu i da kategorički imperativ kroz principe pravde učini prihvatljivim svima. a ukoliko čvrsto stoji na stanovištu instrumentalne racionalnosti. 2007. str. 62 “Argumentation is designed to prevent some from simply suggesting or prescribing to others what is good for them. rasprava o primenjivosti i prihvatljivosti kategoričkog imperativa još uvek nije gotova. Harvard University Press. argumentation is designed to make possible not impartiality of judgement but freedom from influence or autonomy of will formation”. 60 Razmatranjem primenljivosti Kantovog kategoričkog imperativa u savremenom svetu dolazi se do suštinskog problema određenja autonomije. Savremene deontološke koncepcije pokušavaju da prevladaju Kantov metafizički dualizam sa njegovim rigidnim implikacijama. moćne i sposobne za veliko dobro i još veće zlo. potrebno je i odgovoriti na pitanje kako čisto pravna lica. str. 63 Vidi: RAWLS.): Utilitarizam i poslovna etika . Za razliku od njih. On dodatno podvlači da bilo kakva davanja korporacija u dobrotvorne svrhe ili iz poriva društvene odgovornosti predstavljaju moralizatorsko licemerje. 186. Sa korporacijama je problem u tome što su vlasnici akcijskog kapitala po definiciji odgovorni samo za iznos koji su investirali. Second Printing. države i velike korporacije su bezlične. jer: »argumentacija je predviđena da spreči neke da drugima daju sugestije ili naređuju šta je dobro za njih. str.

65 Polje primene Kantovog kategoričkog imperativa je samo grubo ocrtano ovom raspravom. iako predstavlja moralni princip ima bogate implikacije za praksu primene u sferama prava. 2007. razlikuje u tome što pretpostavlja da opravdanje normi nije moguće u striktno monološkoj formi. 64 . 583-606. asocijacije. ekonomije i politike. Primena. Veritas. To ne znači da je Kantovo insistiranje na čistoći moralnog motiva njegovu teoriju učinilo nebitnom za praktičko promišljanje. Razmatranje primene kategoričkog imperativa dovodi do nužnosti tematizovanja razlike između principa pravičnosti za pojedince (ili Kantovim rečnikom dužnosti vrline). Promišljanje Vidi: FERNANDES DE OLIVEIRA. čija je osnova autonomija ličnosti i principa pravednosti za institucije (ili Kantovim rečima dužnosti pravde) koji se mogu osigurati spoljašnjim sankcijama. 64 Habermas insistira da su svi autori deontološkog usmerenja sledili osnovnu ideju kategoričkog imperativa. Polity Press. Pravda.rezime Pitanja odgovornosti i dužnosti su od izuzetne važnosti za sve vidove praktičkog promišljanja.pojmovnim okvirima dve vrste kritičke. Ipak. 45/4 (2000): str. 65 Vidi: HABERMAS. Dužnost. On tvrdi da njegova etika diskursa sa principom univerzalizacije jedina uspeva da sublimira kategorički imperativ i učini ga primenjivim i imunim na sve prigovore. korporacija. Isto tako. Nythamar. menadžeru i pravniku. pitanje bezličnih entiteta kao delatnih subjekata i primenjivosti formulacija kategoričkog imperativa zahteva savremenije tumačenje Kantove teorije. Tretiranje odgovornosti država. odnosno bilo kojem fizičkom delatnom subjektu. pogotovo one koje je Kantu uputio Hegel. ovog puta političke a ne metafizičke recepcije Kantove formulacije autonomije. “Critique of Public Reason revisited: Kant as arbiter between Rawls and Habermas”. str. deontološka tačka gledišta predstavlja okvir u kome se može pratiti legitimni interes. i formulacije principa pravde. društva. Ključne reči: Kategorički imerativ. pitanje primene treće formulacije zahteva raspravu o monološkom ili argumentativnom utemeljenju autonomije. kako u smislu negativnih zabrana. tako i u smislu pozitivnih ideala i univerzalnih vrednosti. odnosno bezličnih delatnih subjekata zahteva tematizovanje pravednosti kao zahteva za koji nije nužna autonomija niti čistoća moralnog motiva u sprovođenju. i iako je pitanje primene neodvojivo od razmatranja posledica bliskog teleološkom ili utilitarističkom načinu mišljenja. Kategorički imperativ u svakoj od tri razmotrene formulacije obezbeđuje vođstvo političaru. Primena Kantovog kategoričkog imperativa . 65. Jürgen: Moral Consciousness and Communicative Action. Kantov kategorički imperativ. uz pokušaj da se on učini prihvatljivijim. Etika diskursa se od procedure primene kategoričkog imperativa. 68. Ono nije i ne može biti iscrpljeno dok god se potpuno ne razmotri primena i razmena argumenata dve najuticajnije savremene kantijanske koncepcije: političke koncepcije pravde Džona Rolsa i etike diskursa Jirgena Habermasa.

Kant’s categorical imperative. any agent that is a moral person. although constructed solely as a moral principle. impersonal agents. and reconsider the Duties of Justice. Key words: Categorical Imperative. i. i. This does not signify that Kant’s insistence on the purity of moral motive has made CI irrelevant for practical deliberation and application. whose basis is the autonomy of the person. has many implications for application in law. corporations. economy and politics. the application of Kant’s formulation 3 demands conclusion of the dispute between monologuos and argumentative founding of autonomy. society. that Kant insisted can be backed by sanctions. one must step beyond the Duties of Virtue. At the same time. the point of view of deontology does create the moral frame for legitimate interest. and although the problem of application cannot be viewed correctly without taking the consequences into consideration (as in teleological or utilitarian theories). Application.e. positive ideals and universal values. Duty. managers and lawyers. through negative constraints. Justice. The issue of impersonal entities as agents and the application of the CI procedure leads to contemporary interpretations of Kant’s moral philosophy.The Application of Kant’s Categorical Imperative . Deliberation . In viewing the responsibility of the state.e. The categorical imperative (CI) in all three formulations provides a reasonable and rational procedure for politicians.Summary The issues of responsibility and duty are very important for all manner of practical deliberation.