You are on page 1of 18

MATEMATICKI FAKULTET UNIVERZITET BEOGRAD

SEMINARSKI RAD IZ METODIKE NASTAVE MATEMATIKE

IDEAL MATEMATICKOG SAZNANJA I MATEMATICKOG JEZIKA KROZ ISTORIJU FILOZOFIJE

PROFESOR: ZORAN LUCIC

STUDENT:

VESNA MARKOVIC 84/2000 BEOGRAD,10.5.2005.

kao I tendencije. .izvesnost matematickih proracuna postala je lako uocljiva.pre svega savremene filozofije.zapravo. “U citavom svetu I u svim razdobljima bilo je prakticnih ljudi.Pocetna zamisao.ako se pod istinom porazumeva skup covekovih saznanja o objektivnoj stvarnosti.Da bismo govorili o idealu saznanja. zaokupljenih nesvodivim cinjenicama.pa do odgovora na pitanje o samoj covekovoj prirodi.da se prihvatajuci matematicke principe.ogledala se u tome da se svim umnim saznanjima pruzi takva izvesnost.” Na saradnju izmedju ove dve vrste ljudi trebalo bi se.koji su bili zaokupljeni smisljanjem opstih principa.ovde govorimo o pocecima traganja za istinom.a on ce kroz citavu istoriju filozofije predstavljati vrlo sporu kategoriju I dozivece razlicite interpretacije mnogih autora.pocevsi od saznanja o svetu koji nas okruzuje.u citavom svetu I u svim razdobljima bilo je ljudi filozofskog temperamenta.moramo se vratiti na prve covekove poku{aje da izadje iz domena mitskog I oformi prvobitne pretpostavke o prirodi pojavnog sveta.priblize takvom nacinu razmi{ljanja.Tako se izdvojio “ideal matematickog saznanja”. okvirno osvrnuti da bi se moglo prihvatiti izdvajanje matematike. Iako je matematika tada predstavljala vi{e spektakularnu metodu.a ne nauku u pravom smislu.kao posebne nauke sa specificnim simbolickim jezikom.

odnosno u upotrebi uma: filozofija je umno saznanje samih pojmova.Uobicajena tvrdnja je da se matematika I filozofija razlikuju po predmetu.Kako u filozofiji. Matematicar se nikada ne moze sluziti svojim umom oslanjajuci se na same pojmove.utoliko {to su matematicka saznanaja intuitivna.Konstruisanje pojmova se vrsi kada ih u opazanju.Prema Kantu umna saznanja su progla{ena saznanjima iz principa.koja su oba a priori.tako I u matematici.bez iskustva prikazujemo ili kada u opazanju prikazujemo predmet koji odgovara nasem pojmu tog predmeta.po tome sto matematika raspravlja o kvantitetu.Postoje dve vrste saznanja.opazanje nije empirijsko vec se ovde nesto a priori uzima za predmet opazanja.sustinski se razlikuju: matematika I filozofija.Naime.u matematici je potreban um in concreto.kljucna razlika je u vrsti umnog saznanja. naucnom metodu.a matematika se zasniva na konstruisanju pojmova. filozofska samo diskursivna. Zahvaljujuci svome bavljenju matematikom kao I nacinu na koji su se njome bavili Pitagorejci su uspeli da zauzmu posrednicki polozaj u re{avanju kljucnih pitanja kosmoloskog razdoblja.a priori.Oni su smatrali brojeve .Matematika ima odredjeno preimu}stvo u odnosu na filozofiju.a filozofija o kvalitetu.Dakle.Grci su bili prvi koji su takvu vrstu umnog saznanja negovali prema spekulativnom .a ipak.Kant smatra da je to pogresno.to znaci da ona moraju biti a priori saznanja.

matematicki pojmovni sadrzaji imaju obelezja van vremenskog trajanja: oni su vecni.u tacno odredjenim brojcanim razmacima.a drugo prema pasivnom I materijalnom.nenastali.Za Pitagorejce monada (jedinica) je neosporno znacila pocelo.zato je kroz nju mogla biti predstavljena I materijalna stvarnost.Diada je simbolisala parove primarnih suprotnosti.a njihova napredna istrazivanja astronomije.Filolaj je mislio da se mistika vecnog postojanja moze razresiti brojevima.To je upravo onaj ritmicki red I poredak koji je zahtevao Heraklit. U filozofiji nailazimo na razlicita tumacenja I pretpostavke o znacenju pojedinih pitagorejskih brojeva.ka samom bozanskom umu.vec I svih bica.merodavnim u celini pojava telesnog sveta. Sam Pitagora I neki od njih njegovih sledbenika upotrebljavali su triadu (trojstvo) .po kome se sve nebeske sfere pokrecu oko zajednickog sredista.kojima su se pretezno bavili.Njihova teoretska istrazivanja u muzici ukazala su im da harmonija pociva na jednostavnim brojcanim odnosima duzine zica (muzicki intervali).ne samo svih brojeva.I neodredjena diada (dvojstvo) nalazila se medju pocelima jedno od pocela stremilo je ka aktivnom I idealnom uzorku.Medjutim.odnosno vidljivom svetu.neprolazni I nepokretljivi.navela su ih na zakljucak da se harmonija koja vlada u kretanju nebeskih tela zasniva na redu.Nasuprot promenljivim predstavama o stvarima iskustvene prirode.

sredinu I kraj.preuzet od Empedokla-etar kao dodekaedar.zemlja kao kocka.nesavrseno I .vazduh kao oktaedar. Tetrada je za Pitagorejce bila poseban broj jer je zbir svih brojeva od 1-4 upravo 10.tj.Elementi su bili odredjeni jednostavnim stereometrijskim formama:vatra kao tetraedar.Matematicke forme su postale sustina fizicke realnosti.kao simbol braka.Svaka stvar ima pocetak.vazduha.Tetrada je simbol jedinstva 4 osnovna elementa prirode: vode.vatre I zemlje.Od nje potice I sama pitagorejska zakletva: “Tako mi onoga ko je na{oj glavi predao tetradu koji ima u sebi izvor I koren vecne prirode.Pitagorejci uocavaju I razliku izmedju parnih I neparnih brojeva.” Pitagorejska nauka o brojevima se oslanja na mnogobrojna posmatranja aritmetickih odnosa.Neparno je ograniceno. savrseno I dobro.a delimicno I na analogije izmedju aritmetickih I filozofskih pojmova.Odredjenost svakog broja I beskonacnost njihovih nizova navele su ih na misao da realnost pripada ogranicenom I neogranicenom: postoje elementi kao ograniceni I neograniceni prazan prostor.dok je Platon d dijalogu Timaj protumacio triadu kao elementarni oblik I sastavni deo prirodnih bica.Telesnost su nalazi u matematickoj ogranicenosti prostora. svaka stvar ima trojstvo.a parno neograniceno.voda kao iksoedar I peti element.

Pomo}u indukcije treba napredovati prema op{tim uvidima I pomocu njih objasniti druge pojmove. Moderno istrazivanje prirode rodjeno je kao empirijski pitagorejizam. on proglasava indukciju jednom ispravnom metodom obrade cinjenica. pa I matematika su zahvaljuju}i metodskoj izgradnji postigle svoju samostalnost I uticale na razvoj nove filozofije. Sedamnaesti vek se karakteri{e kao vek borbe metoda. potreba za novim metodama istrazivanja I sigurnim putem u pronalazenju novog.Poceci se javljaju jos kod Nikole Kuzanskog.Svet je harmonija brojeva.tj.U razvoju metode prirodnih nauka priblizavaju se pravci empirizma I matematicke teorije.a prvi veliki uspeh postigao je Kepler kada je polazeci od filozofskog uverenja o matematickom uredjenju svemira.zlo. Svim pocecima moderne filozofije je teznja ka novim metodama spoznaje. Prirodne nauke. Bekon postavlja temelje iskustvene filozofije.Tada je dosla do izrazaja mistika I simbolika brojeva.indukcijom izveo zakon o kretanju planeta.Knjiga prirode je napisana brojevima.a harmonija stvari je harmonija brojnog sistema.Znacaj ovakvog istrazivanja uvideo je jos Leonardo da Vinci.Galilej je stvorio mehaniku-matematicku teoriju .Bekon je zapostavio teoretsku vrednost matematike.Jedinica koja je u isto vreme I paran I neparan broj sinteza je oba principa I ove suprotnosti spaja u harmoniju.

Neuporedivo male velicine nikako ne . Dekart I Spinoza predstavljaju osnovni podsticaj Lajbnicovoj filozofiji.Ne{to vi{e saznajemo iz njegove prepiske sa Varignom-om.Matematicari analizom svode svoje spekulativne teorije I prakticna pravila na definicije.Istine uma su nuzne.a istine iskustva slucajne.aksiome I postulate.Eksperiment kod Galileja dobija potpuno znacenje:jednostavni oblici dogadjaja se izoluju. Godine 1684.On uvodi pojam beskonacnosti.Istine uma (verites de raison) I istine iskustva (verites de fait).dok je sinteticku metodu zamisljao kao napredovanje od jedne intuitivne istine ka drugoj.Spinoza je prihvatio euklidski tok dokazivanja.Trudio se da u svojoj Etici ispostuje aksiomatski metod.sto su mnogi osudili kao naivan pokusaj s obzirom da se radi o ovakvoj vrsti filozofskog dela.da bi bili podvrgnuti merenjima I matematickim principima. Dekartovo uporiste izvesnog saznanja pociva na primeni analiticke metode u resavanju pojedinih problema.Lajbnic I Monadoiogiji govori da postoje dve vrste istina.kretanja. Lajbnic je u casopisu Acta euditorium izlozio svoju nauku o infinitezimalnom racunu.koristeci se neuporedivo vecim ili manjim velicinama od nasih velicina.Po lajbnicu beskonacno ima svoje izvoriste u neogranicenom.

pa im u geometrijskim razmatranjima pripada ista uloga kao I beskonacnostima u strogom smislu.U tom nizu javljaju se uvek samo obicni brojevi I kao takvi se primenjuju.Sve je podvrgnuti vladavini uma.mogu biti konstantne I odredjene.a nikada se ne pojavljuje beskonacno mali razlomak ciji bi imenilac bio neki beskonacni broj.-3= 6 koja dokazuje da I imaginarni koreni imaju svoju fundamentum in re.slicno imaginarnim korenovima u obicnoj analizi. Protiv ovih ociglednih cinjenicabeskonacnog prostiranja I beskonacne deljivosti-filozofi su I dalje izlagali argumente.Tako se beskonacne I beskonacno male velicine mogu upotrebljavati kao idealni pojmovi. prirodni broj 2 neosporno je jednak beskonacnom redu.cak I svi dogadjaji u prirodi.tako ponasaju kao da su I jedno I drugo savrsene realnosti. Moze se re}i da su beskonacno I beskonacno malo tako cvrsto utemeljeni da se svi rezultati u geometriji.koji u sebi sadrzi sve razlomke ciji je brojilac 1.Lajbnic navodi primer da I ako ti korenovi jesu imaginarni oni sup o nekad neophodni da bi se analitickim nacinom mogle izraziti realne velicine.Lajbnic kao primer odnosa ovakvih pojmova navodi: 2=1/1+1/2+1/4+1/8+1/16+1/32… tj.Vazi I jednakost: 1+ -3+ 1.inace ne bi bilo ni zakonitosti ni nauke.a imenioci napreduju geometrijskom progresijom.u teznji da pokazu da ne mogu postojati nikakvi .kojima se skracuje racun.

Od tada. Presudno delo je bilo “Principia mathematica” od Rasela I Vajtheda (1910-1913). Posle Prvog svetskog rata mnoga logisticka iatrazivanja nastavila su taj tok misli u raznim pravcima.Kant je prvi jasno ukazao na ovu protivurecnost.veku promenilo se shvatanje matematicara o problemoma koji se odnose na matematicka nacela. Zahvaljuju}i naporima matematicara.a Lajbnicov pokusaj da se izgradi logicki jezik koji bi ljude sprecio da I dalje lutaju u neodredjenosti I nerazumevanju. Napretkom matematike u 19.Predstavnici becke skole Karnap.nailazimo tokom cele istorije filozofije.aksiome I definicije.mnogi folozofi su verovali da prostor I vreme nisu karakteristike sveta.beskonacni skupovi stvari.I nemogucnosti postojanja beskonacnih skupova.na konkretnom primeru prostora I vremena.vec samo protivurece covekovim mentalnim predrasudama.proglasiv{i ih samo subjektivnim.pokazalo se da oni nisu samoprotivrecni.da broj tacaka u prostoru ili trenutka u vremenu mora biti ogranicen. Rajhenbah I Slik nastojali su da .svakako je jedan od najznacajnijih.Tako se javila protivurecnost izmedju prirode pojavnog sveta.pa je deduktivnim putem izveo nemogucnost postojanja prostora I vremena.posebno Georga Kantora koji je dokaza postojanje beskonacnih skupova. Na poku{aje da se uz pomoc strogog jezika formira potpuno jasan govor.onakvog kakav on zaista jeste.

saznalo se da izgledaju nuzne samo zato sto blize poznajemo . po kome matematicko-logicke cinjenice predstavljaju posebnu vrstu saznanja. Oni prihvataju Hjumovo ucenje. Postavlja se pitanje:kako matematika pronalazi svoj kriterijum istine. Oni su smatrali logiku sintaksom ciji je cilj da ucini jasnim naucne postavke I da metafizicki problemi nemaju nikakvog smisla. Za neke od Euklidovih aksioma koje zdravom razumu izgledaju nuzne I koje su filozofi ranije smatrali nuznim. Logika nauke bi trebala da se odvoji od filozofije I oformi cisto naucnu oblast u kojoj bi se radilo po strogo naucnom metodu. Predmet rada becke skole je nauka.analizom jezika stvore jednu nauku povezanog znacenja.veka I teznja da se on resi postace aktuelna u filozofskim raspravama savremene filozofije. Istrazivanje prirode jedino u matematici nalazi svoj pravi metod.dok bi pod okriljem filozofije ostali samo tradicionalni problemi metafizike.jer su to pretpostavke I koje ne samo da nije moguce proveriti.ili po odredjenom kriterijumu treba izdvojiti samo jednu?Time je bio postavljen problem osnova matematike jos krajem 19. Polazili su od cinjenice da je nauka dobro uredjen skup postavki I da taj skup predstavlja predmet logike nauke.na koji nacin matematicar razlikuje istinito od neistinitog? Da li se moze usvojiti istovremeno vazenje vise geometrija.ve} se pokazuju apsurdnim cim se covek potrudi da strogo definise izraze unutar njih.

stvarni prostor.” Matematicari su izgradili nove geometrije sa vec postojecim u kojima su se odrekli aksiome o paralelnim pravama.koje poticu od zvezdanih masa.Posto su svi prostorni oblici merljivi I mogu se svesti na odredjivanje velicina tako se I geometrijski problemi mogu resiti racunskim metodama.Matematicari mogu}i I drugi oblici prostora.a neki manje-od ovog u kojem mi zivimo.F.Lobacevski.moze se povu}i samo jedna prava paralelna datoj.van date prave.a zatim N. tvrde da su Koriste}i se logikom I zami{ljaju}i svetove u kojima su euklidiske aksiome lazne.tvrde}i da ona nije neophodan deo geometrije: prvi je to ucinio K. Neki od ovih prostora se malo razlikuju od Euklidovog.da je na osnovu posmatranja ne moguce otkriti da li je nas prostor euklidovski ili ne.Gaus (1777-1855). Postoji jos jedan put naucnog pristupa geometriji. Sporna je bila Euklidova aksioma o paralelnim pravama: “Kroz datu tacku.ukazali sun a mogu}nost da se svetovi razlikuju-neki vise.kojima bi se nepoznate prostorne velicine izvodile iz poznatih.Ajnstajn je tvrdio da odstupanja od euklidovske geometrije treba traziti u gravitacionim silama.To je .

.jednak je broju dimenzija doticnog prostora.po Rajhenbahu “racionalisticki filozof izgubio najmo}nijeg saveznikageometrije.Broj 3 se ne moze poistovetiti sa nekim konkretnim troclanim skupom. Tako je.Javila se potreba za rekonstrukcijom logikekoja je bila zanemarena u vazecoj Aristotelovoj logici. Rasel zamenjuje pojam “skup” pojmom “klasa” I istice da se klasa moze definisati na dva nacina: -nabrajanjem njenih sastavnih delovaekstenzivna definicija -definiciju koja ukazuje na neku karakteristicnu osobinu date klase-obuhvatna definicija Logicno gledano obuhvatna definicija je osnovna.ali 3 coveka nisu primer za broj.tzv. Rasel navodi da broj mora biti karakteristika brojeva I ukazuje na pogre{ne teznje mnogih filozofa da na taj nacin definisu mno[tvo.ako se prethodno utvrde karakteristike prostora putem merenja. Analiticka geometrija.Sistem u kojem se poloza tacke moze odrediti pomo}u n marenja bio bi ndimenzionalni sistem.broj 3 je predstava broja. Broj merenja potreban da bi se odredio polozaj jedne tacke.a za naucni empirizam je put bio otvoren”.Polozaj svake tacke moze se odrediti u odnosu na odgovarajuci koordinarni sistem. Na primer:3 coveka su predstava za broj 3. Bertran Rasei kao I matematicar Dejvid Hilbert pokusali su da drugacije usmere tok logicko-matematickih istrazivanja.

1/4…). Broj jedne klase je klasa svih klasa koje su joj slicne.mozemo definisati grupu kojoj on pripada kao klasu svih skupova koji sum u slicni.a njihova slicnost je ocigledna: S1=(1.pri samom definisanju broja. Dve klase su slicne kada su clanovi jedne klase u odnosu “jedan prema jedan” sa svakim clanom druge klase.) Iz prethodnog se moze zakljuciti da ako je dat bilo koji skup.Tako se brojanje moze deskriptivno definisati:brojanjem pokazujemo da je skup od n predmeta slican skupu brojeva od 1 do n.Rasel daje zakljucnu definiciju broja: .2.ako uzmemo u obzir I negativne brojeve odnos ce biti “jedan prema dva”.Pojam odnosa “jedan prema jedan” moze se ilustrovati primerom:ako posmatramo samo prirodne brojeve.1/3.kao primer moze se uzeti skup S1 svih prirodnih brojeva bez 0 I skup S2=(1/1.1/4…..3.Pojam slicnosti ne zahteva ni konacnost.4. a ni jedna klasa van grupe nije slicna nekoj grupi.Da bi razre{io ovaj problem Rasel uvodi pojam odnosa “jedan prema jedan”kao I pojam slicnosti.) S2=(1/2.5….Postavlja se problem kako prona}i da li dve klase pripadaju istoj grupi?Bilo bi pogresno koristiti operaciju brojanja. Jedan broj bice grupa takvih klasa u kojoj su ma koje dve slicne izmedju sebe.odnos izmedju brojeva n I n na kvadrat jeste “jedan prema jedan”.jer brojevi n I –n imaju isti kvadrat.1/3.1/2.

onda je ona prazna I ne moze iskazivati prave odlike fizickog sveta. novostvorenoj formalizovanoj logici: ”da je svet moj svet.ne odnose se ni na . Racionalisti su verovali da nas neki principi. Pojam broja je variabilni broj.na primer-“sve na svetu je identicno samo sebi”mogu obavestiti o pravim odlikama I svojstvima stvari.veku zahvaljuju}i Paskalu. pokazuje se u tome sto granice jezika znace granice moga sveta”.zato se moze smatrati analitickom I praznom.broj je funkcija. kao cisto analiticki I tautolo{ki. “Logicko-matematicki iskazi.Broj je broj jedne klase. Logika formulise jezicke znakove. Vitgen{tajn se sa ovakvom definicijom nije slagao.koja je u matematici bila postavljena jos u 17.ne nose u sebi nikakve materijalne inplikacije.a mogla je na}i {iru primenu u nauci tek pocetkom 20. Definisan je broj kao “broj date klase”I pri tome nije kori{}en op{ti broj. Ako je logika zasnovana na analitickim sudovima. Interesantno je I razmatranje po teoriji verovatno}e.Rasel stvara korak dalje u evoluciji naucne filozofije koja je zapocela stvaranjem novih geometrijskih sistema.veka.Kant je verovao da se geometrija a I aritmetika bazira na sintetickim apriori sudovima.Iz Viten{tajnovih reci mozemo uvideti znacaj koji savremeni filozofi pripisuju preciznim jezickim formulacijama tj.

Izracunavanje relativne ucestalosti jeste pretpostavka ili hipoteza o stvarnom toku prirode. savremeni empirizam naziva se logickim zato sto se sluzi logikom. Bilo je nuzno razmotriti ogranicenosti matematickog pristupa teoriji verovatno}e.kakvo odredjeno stanje. o kome ne postoji apsolutno znanje”.dogadjaj.mesto. ali ne postoje nikakve operacije koje se mogu primeniti na verovanje. a potrebno je dati I cinjenicko svedocanstvo koje moze biti racionalno ili statisticko.a ako postoji vi{e hipoteza prihvata se ona koja se najbolje slaze sa istinama.pa se postavlja pitanje kako odrediti verovatno}u takvih dogadjaja ipod kojim okolnostima se teoreme verovatno}e mogu primeniti? Prema de Morganu verovatno}a je “Stanje duha u pogledu jednog tvrdjenja.Poznato je da se u matematici verovatno}a odredjenih saglasnih dogadjaja moze mnoziti ili sabirati. Matematicka teorija ne moze da nas obavesti o verovatno}I nekog stvarnog dogadjaja.jednog dogadjaja koji }e se desiti ili u pogledu bilo kog drugog predmeta.metodama matematicke logike.Racun verovatno}e sistematizuje na{a iskustva na osnovu najprostijih raspolozivih pretpostavki .Ova teorija verovatno}e moze se nazvati empiristickom teorijom verovatno}e. Novi.vreme”-iznosi Rajhenbah. Jedna hipoteza o prirodi stvari tvrdi ne{to u pogledu svih mogu}ih pojava ili clanova date klase.

Jo{ uvek je postojalo pitanje da li se zakon uzrocnosti moze shvatiti kao osnovni princip ili samo kao statisticki zakon ostvarljiv na nivou makroskopskih pojava.filozofija se moze nadati daljem napretku.koje }e objasniti I prividne izuzetke. “Ispravna metoda filozofije bi zapravo bila ova:ne re}I ni{ta. ve} samo na osnovu svog pripadanja izvesnim klasama ili nizovima dogadjaja.verovatno}a za njeno ostvarenje ne moze biti iskljucena”. .Po Rajhenbahu “problem verovatno}e je jezgro svake teorije saznanja”. “Igrom slucaja.Svi iskazi stvarnosti su iskazi verovano}e.Statisticki rezultati mogu da pokazu da su neke hipoteze neverovatnije od drugih.o tome se mora } utati”.Uprkos tome koliko bi ova pojava mogla biti neocekivana I neprijatna po coveka. moglo bi se desiti da se molekuli vazduha u zatvorenoj prostoriji rasporede tako.a “o cemu se ne moze govoriti.”Ono sto se ocekuje od nove filozofije jeste preorijentacija filozofskih htenja”.da na jednoj polovini prostora budu koncentrisani samo molekuli kiseonika.ali neprihvatljiv u svetu atoma I molekula. Jedino slede}I stazu naucnih istrazivanja sluzeci se novim naucnim metodama. Evidentno je da se ne mozemo vi{e vra}ati na put tradicionalne filozofije.a u drugoj samo molekuli azota. dakle stavove prirodne nauke…”.koji se nalazi u ovom drugom delu prostorije.nego ono {to se moze re}I. Moze se zakljuciti da nijedan dogadjaj nije statisticki verovatan.

A istina nije apsolutna.covek sopstvenim napretkom pomera I kriterijume istine.”Problemi Filozofije”. Da li je uop{te bitna sama su{tina stvari ili se mozemo zadovoljiti teznjom coveka da je dokuci? “Naucnik nije prorok koji izrice apsolutne istine o budu}nosti.Lajbnic.”Sabrana Djela”. 2.{to ne iskljucuje prisustvo ljudskog duha I umetnosti u filozofiji. Mi ulazemo svo na{e licno postojanje.ocekivanja.mi se kladimo da }e nas sutra odredjena hrana nahraniti.Bertrand Rasl.U procesu saznanja nema mesta za licna htenja. Traganje za istinom traje ve} hiljadama godina.mi se kladimo da }e nas sutra na{e noge nositi I na{ ulog nije mali.saznanje se nesme preplitati sa emocijama.a kada ne mozemo da imamo apsolutno istinita predvidjanja.Ispovediti neznanje pred licem budu}nosti je tragicna duznost svake naucne filozofije.sam na{ zivot. (Hans Reichenbach “The Theory of probability”) L I T E R A T U R A: 1.a da bar znamo put ka na{im najboljim opkladama”.Mi se kladimo da }e sutra iza}I Sunce. .bi}emo zadovoljni.

Dils.”Predsokratovci” . 4.”Logika”.3.Imanuel Kant.