You are on page 1of 3

PLATON

kako se izmedju sebe odnose svet ideja i pojavni svet? ima li na ovom svetu necega sem
ideja i pojava?
- ima. to je ideal koji je nesto vise od pojave a nize od ideje. npr. ideja lepe devojke i lepa
devojka a izmedju je ideal lepe devojke.
sta je nize od pojavnog sveta?
- svet nizi od sveta stvari je svet senki i privida (npr. slika) i taj svet je takodje stvaran. taj
svet je svet umetnosti pa je zato vazno znati za taj svet. umetnost je smao odraz stvari.
KJERKEGOR
koaj je prava vera?
- vera koja se nadje u srcu.
ko je predstavnik estetske egzistencije?
- don žuan
ko je predstavnik etičke egzistencije?
- sokrat
da li bog može da ostane u ljudskom liku?
- ne, već hrist mora da strada i da ode u carstvo vrednosti i ideala.
*suština hristovog stradanja je preobražavanje (apostol pavle kaze: "obucite novo ruho").
treba napustiti prirodu jer ona nam nije dovoljna jer smo se po prirodi mogli ponasati kao
"lavovi medju lavovima i orlovi medju pticama, a ne kao ljudi prema ljudima" (jovan
zlatousti)
ŠOPENHAUER
sta su egoizam, sazaljenje i zloba?
- to su prirodne ljudske teznje
koja od te 3 žudnje konstituiše moralno delovanje?
- sažaljenje
da li je sazaljenje cisto kao sto izgleda?
- ne, zato sto i tu moze da ima foliranja
*prirodna teznja nas ne moze dovesti do moralnosti.
*samoubica potvrdjuje volju za zivotom. nema samoubistva koje bar jedanput ranije nije
pokusano a to je bio poziv u pomoc koji okolina nije znala da procita.
SISTEMATIKA FILOZOFIJE
kako se naziva sistematika koju svi studenti moraju da uce?
- školska
*filozofija postavlja pitanje počela u ontološkom pitanju jer kad bi se pitala o početku
morala bi da se pita i o stvaraocu sveta.
*ontolosko pitanje traje sve do kanta
*akseologija je pitanje vrednosti. covek je jedino bice koje vrednuje svet
PLOTIN
*on "jedno" uporedjuje sa draganom (deckom) koji je uvek tu. "jedno" je uvek prisutno.
kako se zove teologija koju je zapoceo plotin svojim odredjenjem "jednog"?
- apofaticka tj. negativna
zasto "jedno" ne škrtari već stalno iz sebe isijava svet?
- jer je izvor koji ne presušuje, uvek ostaje nedodirnut u svojoj lepoti i dobroti. iako sve
ističe iz njega ono se ne smanjuje zato sto ono u sebi sadrži višak dobrote. višak se

1
preliva pa je zato emanacija prelivanje. "jedno" isijava svoj višak.
koji je princip izlivanja?
- toplota koju "jedno" isijava se polako smanjuje, to je princip opadajuce ili negativne
hijerarhije. viši oblici isijavaju niže i niži oblici teže višim.
gde gleda nus?
- na gore i u sebe (npr. pesnici ne moraju da gledaju u svet jer sami mogu da stvore svet)
kakva je dusa u sebi?
- podvojena, rascepljena
odakle je to njemu došlo?
- iz grčkih mitova, npr. kod prometeja i narcisa je duša podvojena
koliko kod njega ima ljubavi?
- najmanje dve - kad gledamo na gore (platonska ljubav) i kad gledamo stvarni svat.
*emanacija se zavrsava u pojavama koje su jedinstvo materije i duha.
da li je plotinu ovaj svet lep ili ružan?
- ne moze da bude ruzan jer je nastao od "jednog", ali je lep samo onoliko koliko moze da
bude lepo nesto sto je od materije.
HERMENAUTIKA
koje su dve osnovne vrste nauka?
- duhovna i prirodne
sta proucavaju prirodne?
- prirodne pojave, pojavni svet prirode. taj svet je merljiv, vidljiv, ponovljiv. to se
proucava metodom posmatranja, merenja, eksperimentisanja. jednom recju metodom
objasnjenja.
kakav je svet duhovnih nauka?
- neponovljiv ( ne mozemo se 2x zaljubiti), nevidljiv, uvel lican, visejezican (jedna stvar
jednom znaci jedno, drugom dugo...). taj svet je neobjasnjiv (ne moze niko objasniti neko
knjizevno delo vec ga moze tumaciti 10 ljudi na 10 razlicitih nacina).
*duhovne nauke se proucavaju hermenautikom tj. razumevanjem
kakva je hermenautika?
- licna, neponovljiva, ali razumevanje nikad nije tacno (djordano bruno je rekao "necu
vam reci nista tacno"). dovoljno je da to bude objasnjeno lepo (profesor ne mora da izlozi
nesto tacno, vazno je da bude lepo)
koji je zadatak boga hermesa? (po njemu je dobila nauka ime)
- da tumaci bogu ono sto mu nizi bogovi porucuju i obrnuto.
koji je bio glavni predmet hermenautike?
- protumaciti smisao biblijskih tekstova sto je bilo veoma tesko jer se ne mogu razumeti
jednoznacno.
STOICIZAM
koja su osnovna svojstva hriscana preuzeta od stoika?
- trpeljivost, pokornost, poslusnost (ako ti neko lupi samar ti mu okreni drugi; ako vam
neko skine kaput treba da skinemo i duks i da budemo zadovoljni sto nam nije skinuo i
ono ispod)
BLOH
*nista ne pada sa neba vec se dobija mukotrpnom borbom.
*nada se uvek zamislja kao beskrajna dobrota (kad sanjamo, sanjamo zivot kao bolji)
*nada je nasa druga utopija, nasa druga prava priroda

2
*nema toliko srecnog coveka da ne moze da mu bude bolje, ni nesrecnog da ne moze da
mu bude gore
odakle ce doci bolje?
- moramo sebe da nateramo da budemo bolji sto se dobija u mukotrpnoj borbi sa
postojecim a ne buducim. moramo ovaj svet da nateramo da bude bolji, za sta je potrebna
zestoka strast.
KANT (etika duznosti)
sta je lepo za kanta?
- predmet bezinteresnog dopadanja. nesto sto nam se prosto estetski dopada (npr. ljubav
na prvi pogled kada nam se neko dopadne na prvi pogled cisto estetski a kad ne znamo
nista o njemu). nema veze sa znanjem ni dobrotom vec sa culnim neposrednim
dozivljajem.
POCECI GRCKOG FILOZOFIRANJA
koje misljenje je najbolje i najfilozofskije?
- treba imati vremensu neogranicenost, prostornu neogranicenost, kvalitativno
neodredjenje a sve to ima apejron.
AGNEŠ HELER
da li su sve potrebe radikalne?
- ne
da li je u srbiji potreba za hranom radikalna?
- ne, ali moze biti. nije zato sto jos nismao poceli da s ebijemo zbog hrane.
sta su radikalne potrebe?
- one potrebe koje se ne mogu zadovoljiti, mozemo ih zeleti i o njima misliti, vec one
zahtevaju promenu sveta.
da li je slobodan odnos muskarca i zene radikalna potreba?
- da, jer je bracni odnos pod pritiskom.
cije su potrebe najugrozenije?
- potrebe manjine (gejevi i sl.)
TERTULIJAN
sta hoce da kaze stavom "verujem jer je apsurdno"?
- religija ne pociva na znanju vec ima svoju vlastitu osnovu. nalazi se u ljudskom osecaju
teskobe, nesrece... osnov religije nema veze sa znanjem i bogatstvom. religija pocinje na
ljudskom stanju paradoksalnosti i neizvesnosti. to nema veze sa bogatstvom i
siromastvom, niti sa znanjem, jer ima naucnika koji su ateisti i naucnika koji veruju;
bogatih koji su nesrecni i sl... nema nikakve opštosti već svako biće ima svoje nesreće i to
je tertulijan veoma dobro uočio.