You are on page 1of 1

Problem univerzalija

Ad hominem – u ravni razuma; ne na nivou više objavljene istine.


Problem univerzalija ima tri resenja:
1) Ekstremni realizam: Stanovište koje dokazuje da opšti pojmovi postoje realno u
platoničkom duhu.
Predstavnici realizma: Johan Skot Erigena, Anselmo Kenterberijski (objašnjenje zašto
univerzalije postoje je potpuno u duhu Platona. Sve pojedinačne žene su manje bitne od
pojma žene (ontološka težina univerzalijama). Ovo predstavlja Platonizam srednjeg veka.
Kažu da su univerzalije ante res (pre stvari suštinski (ontološki) starije, ne hronološki)
Umereni realizam: predstavnik je Toma Akvinski koji je bio pod uticajem Aristotela.
Linija odvajanja platonizma i aristotelizma u srednjem veku. Toma Akvinski je bio
aristotelovac. (Aristotel: „Ne mogu lečiti čoveštvo, ako ne lečim Taliju i Sokrata.“). Toma
je govorio da opšte ne može biti van pojedinačnog.
2) Nominalizam – od latinske reči nomen – najizrazitiji predstavnik je Roscelin, učitelj
Pjera Abelara. Smatra da univerzalija ne postojii da su to puka imena (talasanje vazduha
kada izgovaramo reči, nemaju nikakvog realiteta u sebi). Kod Roscelina je kriterijum
stvarnosti najtvrđi senzualizam, nema realnosti. Kritikovaće ga čuveni filozof rane
sholastike, njegov učenik Pjer Abelar („Pisma Eloizi“). Bio je fizički lep, držao je sjajna
predavanja u Parizu, bio je najobrazovaniji čovek svog doba. Pjer Abelar kaže da
Roscelin nije bio pravu, jer talasanje vazduha nema veze sa opštošću, to je jedan čulni,
fizički događaj, ništa drugo. On se u svom rešenju vraća na Boetija i kao rešenje nudi
konceptualizam. Opšti pojmovi postoje kao pojmovi u svesti ljudskog. Pojmovi nastali
apstrahovanjem bitnih karakteristika čulnih pojedinačnih stvari. I to predstavlja srednje
(pomiriteljsko) rešenje, mada on nije imao nameru da ga nalazi, nego je jednostavno tako
video stvari. Univerzalija post res (posle stvari).