You are on page 1of 4

INFOSTUD

Put koji u životu izaberemo rezultat je niza odluka koje smo do tog momenta doneli i sproveli
u delo. Ni u kom slučaju ne znači da su to bile samo ispravne, niti samo neispravne odluke.
Veoma je teško znati koji je idealan posao za nas ili koji od dva rizična rešenja da odaberemo,
sve ima svoje vrline i mane i zato nije neočekivano da ponekada pogrešimo. Važno je da u
ključnim momentima, onima koji kod svakoga od nas ostavljaju velike posledice, odaberemo
pravu odluku. Ona koja postiže ispunjenje cilja ili težnje u datoj situaciji. Donošenje odluka je
proces pri kome smo suočeni sa nekoliko mogućnosti od kojih treba odabrati pravu, nakon
čega sledi preduzimanje niza akcija kako bismo tu odluku sproveli u delo.
Način na koji donosimo odluke u velikoj meri zavisi od toga kakvi smo karakterno i koje su
to osobine ličnosti koje nas čine drugačijim od drugih. Naravno, ciljevi, ambicije,
interesovanja i želje utiču na to koju odluku, u kom momentu donosimo i koja je u skladu sa
prioritetima koje smo odabrali za sebe. Odluke koje uključuju planiranje, dakle uzimanje u
obzir dugoročnih (a samim tim i kratkoročnih) ciljeva, su najkvalitetnije jer time uzimate u
obzir svoje životne ciljeve i ostvarujete ih preko "malih zalogaja". To znači da uzimate
kontrolu nad svojim životom (ili bilo kojim njegovim aspektom).

Kako donosimo odluke

S obzirom da smo svi mi različiti i da svako od nas ima neke svoje načine kako funkcioniše,
ni donošenje odluka nije univerzalno i svakom na isti način svojstveno. U zavisnosti kakvi
smo kao ličnosti i odluke donosimo različito. A načini odlučivanja mogu biti:
Intuitivno - odluke koje su donešene intuitivno su one bazirane na ranijem iskustvu i
situacijama koje su bile slične trenutnoj. Odluke koje se donose na ovaj način prate određene
šablone koji su se u prošlosti pokazali uspešnim.
Logički - prilikom ovakvog donošenja odluke, dolazi do razmatranja svih argumenata koji
govore u prilog ili protiv odluke koja je na pomolu. Ovom prilikom dolazi do razlaganja
podataka i njihovo upoređivanje sa ličnim afinitetima.
Razgovarajući sa nekim - ovom prilikom nam je, najčešće, potrebno da verbalizujemo svoje
misli i da u saglasnosti sa nekim za koga smatramo da nas poznaje (ili ima slično iskustvo) i
ko može objektivno da utiče na ovaj proces, donesemo odluku. To može da bude i stručno
lice.
Dvoumljenjem - u samostalno donošenje odluke, pri čemu smo svesni opcija koje su pred
nama, uključujemo i pređašnja iskustva kao i analizu mogućih posledica. Sakupljamo
neophodne podatke i posle izvesnog vremena donesemo odluku koju smatramo pravilnom.
Važno je ne odugovlačiti previše jer to takođe može negativno da se odrazi na nas.
Testiranjem mogućih opcija - odlučujemo se za jednu opciju koju smo prethodno testirali u
praksi. Na ovaj način stičemo uvid u moguće posledice odlučivanja. Ovo je koristan način
donošenja odluka, ali često nismo u mogućnosti da testiramo izbore ili nemamo dovoljno
vremena za to.

Faze donošenja odluka

Ukoliko kvalitetno želimo da donesemo neku odluku, prvo je potrebno razmisliti da li za tim
stvarno ima potrebe i biti svestan vremenskog ograničenja koje postoji pri odlučivanju.
Postupak odlučivanja i donošenja odluka treba da sadrži sledeće faze:
1. Identifikacija problema - pre donošenja bilo kakve odluke, treba da postoji jasno
definisana problemska situacija. Dakle, trebalo bi jasno postaviti problem kao i sve njegove
aspekte, koji su njegovi uzroci i posledice.
2. Definisanje ciljeva - precizno određivanje šta želimo da postignemo tj. šta nam je cilj za
budućnost.
3. Donošenje preliminarne odluke i generisanje liste mogućih rešenja - donošenje
potencijalnih rešenja i mogućnosti za rešavanja dileme ili problema. Trebalo bi razmisliti o
svim opcijama koje se pred nama nalaze, šta je sve moguće učiniti.
4. Procena mogućih rešenja - argumentovana procena koje bi rešenje bilo dobro ili loše po
nas.
5. Odabir rešenja - kada sumiramo rezultate iskristalisaće se odluka koja je po nas najbolja i
tada dolazi do odabira najboljeg rešenja.
6. Sprovođenje odluke u praksi - preduzimanje niza akcija koje bi našu odluku sprovele u
delo i istrajnost u procesu sprovođenja.
7. Praćenje izvršenja odluke - ukoliko rezultati nisu merljivi na licu mesta, trebalo bi pratiti
kako napredujemo u sprovođenju odluke (izabrati način preko kog to možemo činiti).

Prepreke kod odlučivanja

Donošenje odluke nije jednostavno. Posledice sa kojima se suočavamo nakon donesene


odluke ne moraju uvek da budu pozitivne i strah od posledica može da bude i te kako
opravdan. Zabrinutost za sadašnjost, na primer, može u znatnoj meri da oteža naša
razmišljanja o budućnosti. Svako od nas nosi određeni potencijal da sabotira donošenje neke
odluke. Faktori koji mogu da nam stanu na put ka odlučivanju su sledeći:

• Lične karakteristike - osobine ličnosti poput nesigurnosti, manjka motivacije,


neodlučnosti i sl. mogu da nas sabotiraju kada treba da donesemo neku odluku.
• Nedostatak informacija - ukoliko nemamo opcija ni izbora, nema mesta ni donošenju
odluke jer ona često podrazumeva eliminaciju nekih mogućih rešenja. Ukoliko mi
nemamo informacije na osnovu kojih bismo mogli da donesemo odluku, najčešće je
nećemo ni doneti.
• Predrasude o novoj situaciji u kojoj se možemo naći nakon donete odluke („to je loše
po mene, neću se snaći" i sl.) jer, ukoliko unapred predodredimo propast kao rezultat
nove odluke, takvu odluku nećemo doneti.
• Spoljašnji pritisci - faktori koji nas pritiskaju da ne donesemo odluku ili da, nasuprot
tome, donesemo onu koja nije obavezno dobra po nas.

Stilovi koje treba izbegavati

Impulsivno - donošenje odluke u sekundi, kada je analitičko razmišljanje gotovo isključeno.


Fatalistički - „neodlučivanje", prepuštanje toku stvari i okolnostima na koje naiđemo.
Imitirajući - kada se u procesu odlučivanja oslanjamo na tuđe izbore bez obzira da li nam oni
odgovaraju ili ne.
Odlaganje - odlaganje odluke sve do poslednjeg momenta kada najčešće budemo prinuđeni
na neki izbor. Ignorisanje potrebe za odlučivanjem će nas takođe naterati u neku odluku koja,
da je pravovremeno doneta, ne bi imala loše posledice.
Donošenje odluka nije lak posao niti je uvek logičan izbor na nama, ali ono što je pri svemu
tome važno je da ostanemo dosledni sebi i svojim vrednostima, željama i težnjama jer tako
smanjujemo negativne posledice odluka koje smo doneli. Takve odluke nije uvek lako doneti i
zato „konslultujete" svoje dugoročne ciljeve i izbor će vam biti olakšan.
Odnosi među ljudima u organizaciji, i u životu uopšte zavise od toga sa koliko uspeha uspevaju međusobno da
komuniciraju. Da bi komunikacija bila uspešna, potrebno je da pošiljalac emituje poruku na način koji će primalac
razumeti. Primalac, sa druge strane, mora da ima sposobnosti za komunikaciju, a to se najvećim delom odnosi na
spremnost da sluša. Vrlo nas često, u životu uopšte pa i na poslu, ometaju nestrpljenje, žurba, negativni stavovi,
stereotipi, predrasude ali i karakteristike sopstvene ličnosti.

Vrlo često smo svedoci toga da se nedostatak činjenica u komunikaciji nastoji nadomestiti pojačanim tonom,
vikom, digresijama, što otežava komunikaciju, stvara neprijatnu atmosferu, udaljava od predmeta razgovora...

Pored verbalne komunikacije značajan se broj informacija prenosi i neverbalnim putem tj. „govorom tela“. Izrazom
lica, tonom glasa, pokretima, načinom na koji sedimo, hodamo..., izražavamo emocije, karakterne osobine,
temperament... Uobičajeno je da odrasli ne saopštavaju javno baš sve ono što misle i zato su neverbalni znaci
mnogo pouzdaniji, ukoliko umemo da ih protumačimo. Neverbalna komunikacija je veoma važna i u odnosima
između rukovodilaca i saradnika, u odnosima sa klijentima, poslovnim partnerima i kupcima.

Bilo koji vid komunikacije da se koristi, vrlo je bitno da primalac i pošilalac poruke govore „istim jezikom“ -
razvijenim poslovnim žargonom koji ubrzava komunikaciju a istovremeno predstavlja barijeru za one koji su izvan
nje.
Mogli bismo, dakle, da zaključimo da je za uspešnu komunikaciju potrebno strpljenje, spremnost za uzajamno
razumevanje, uvažavanje i poštovanje.

Vertikalna, horizontalna komunikacija i komunikacija sa okruženjem

Vertikalna komunikacija u organizaciji je najčešće dvosmerna: odozgo-nadole i odozdo-na gore.


Kanal odozgo-nadole je put kojim informacije idu iz viših organizacijskih nivoa ka nižim. Na ovaj način se
usmerava ponašanje zaposlenih na nižim nivoima i to su uglavnom informacije instruktivne prirode.

Kanali odozdo –nagore se koriste za saopštavanje reakcija na instruktivne informacije, za prenos autentičnih
informacija sa nižih hijerarhijskih nivoa a tiču se aktuelnih problema u proizvodnji, odnosa zaposlenih prema radu
i organizaciji uopšte. Ovi kanali komunikacije su posebno važni kada je u pitanju obezbeđenje kvaliteta.

Horizontalna komunikacija se odnosi na protok informacija između organizacionih jedinica i pojedinaca na istom
hijerarhijskom nivou, što predstavlja osnovu za saradnju, kvalitetan timski rad i zajedničko rešavanje problema.

Dobra komunikacija sa okruženjem (klijentima, kupcima, potrošačima...) je osnovna pretpostavka dobrog


poslovanja. Jedino tako je moguće proniknuti u različite želje, zahteve i potrebe potrošača i težiti njihovom
zadovoljenju. Raspoložive metode su različite, počev od zapažanja prodavaca i anketnih ispitivanja, pa do
angažovanja stručnjaka na identifikaciji primedbi potrošača.

Neadekvatna komunikacija u organizaciji može da izazove brojne probleme i posledice koje se odražavaju na
kvalitet procesa rada. Najčešće posledice loše komunikacije su:
• loše donete odluke
• nesporazumi između pojedinaca I organizacionih celina
• neshvatanje ciljeva organizacije
• neshvatanje mogućnosti ostarivanja ličnih ciljeva u okviru organizacije
• konflikti
• otpor promenama u organizaciji
• loš kvalitet proizvoda I usluga
• nedovoljno angažovanje zaposlenih
• loša koordinacija I drugo

Preduzeća koja nameravaju da unaprede kvalitet proizvoda i usluga moraju da imaju uspostavljen i dobro razvijen
sistem komunikacija i informisanja. Posebnu pažnju treba posvetiti uspostavljanju kanala za registrovanje reakcija
potrošača, kupaca I klijenata, potom eksterne javnosti a posebno ciljnom internom informisanju zaposlenih.

+ PDF (NA MAIL-U)