Seminarski rad

Petar Ključkovski

-SEMINARSKI RADiz predmeta Medicinska elektronika

Tema:

Fiziči principi funkcionisanja Nuklearne magnetne rezonancije (NMR)

mentor: prof. dr Goran Stojanović

student: Petar Ključkovski, br. indexa 11511

Novi Sad, 2009 1

Treći deo se bavi fizičkom prikazu uticaja glavnog magneta na magnetno polje pacijenta. U prvom delu je kratak uvod o ovoj tehnici. Kao što sam već rekao. krajnje brutalne (ali su “u ime nauke” postojale). od koje je teme rad počelo da se pravi. osnovno šta ih karakteriše. Šesti deo govori o složenijem spoljašnjem impulsu (sekvenci impulsa) koji se dovodi da bi formirao signal iz pacijenta. Petar Ključkovski 2 .Seminarski rad Petar Ključkovski Predgovor Seminarski rad je baziran pretežno na fizičkom principu dobijanja signala iz pacijenta koristeći Nuklearnu magnetsku rezonanciju (NMR) i završava sa opisom najjednostavnijih načina formiranja slike preseka unutrašnjih ograna. Informacije iz ovog rada biće od koristi u razumevanju osnovnog mehanizna rada uređaja koji spada u “piece of art” ljudske tehnologije. koji su osnove za složeniju obradu i formiranje 2D i 3D slika kao što su: DWI (Diffusion weighted imaging). Četvrti deo objašnjava formiranje signala iz pacijenta putem dovođenja spoljašnjeg impulsa. gradijentni i RF prijemnik/predajnik. DTI (Diffusion tensor imaging) i ADC mapiranje (Apparent diffusion coefficient mapping). Goranu Stojanoviću. mogu nazvati. koje su. Mala napomena. koji je morao da čeka čitavu školsku godinu da bi dobio rad ne direktno vezan za DTI metodu u Nuklearnoj magnetnoj rezonanciji. Za bolje razumevanje gradiva prezentovanog u radu preporučuje se prethodno poznavanje uloge najvažnijih delova uređaja u NMR kao što su: glavni magnet. Sedmi deo nabraja i daje osnovni opis tehnika za obradu signala i formiranje 2D slike. složenija obrada slike je isključivo softverske prirode i nema nikakvog uticaja na prikupljene signale od pacijenta. uređaja koji je bacio u prošlost stare tehnike dobijanja slika za anatomiju atlasa. Nadam se da će rad koristiti profesoru dr. DTI metoda je čisto programiranje. Drugi deo se bazira na fenomenu koji je osnova po kom Nuklearna magnetna rezonancija (NMR) ispituje strukturu tkiva. Peti deo objašnjava pojedinačno informacije dobijene iz primljenog signala. što nedovoljno zalazi u moju oblast struke.

............... 12 6................................................... 9 5......................... 7 5..............................3 Dodatak ..... 16 7.......................................... 15 7................................................... 11 5....................................................................................................................... 4 2..... 15 7......................................... 13 7..........................................................................1 T1 relaksacija .............. Kontrasti u dobijanju slike (T1 i T2) ............. 6 4.................................................................................... Uvod. Spin-eho impulsna sekvenca ..3 Uticaj relaksacija na mikroskopskom nivou .................. Uloga radio.........................2 T2 kontrast ............................... 17 Literatura .................... 5 3........................ 18 3 ......... 10 5.................………………………………................................................. Uticaj spoljašnjeg magnetnog polja na atome vodonika .................................................................................................... 9 5.. Fenomen Nuklearne magnetne rezonancije .......................... Relaksacije............frekventnih impulsa .......4 Uticaj relaksacija na formiranje signala ......Seminarski rad Petar Ključkovski Sadržaj 1..............1 T1 kontrast ...............2 T2 relaksacija ...........................................................................................................................................................

Praksa je pokazala da pomenuta reč kod pacijenata i ostalih ljudi. U poslednjim decenijama XX veka.Seminarski rad Petar Ključkovski 1. precesiono kretanje protona) i njihove interakcije sa okolinom. pozitronsko-emisionom tomografijom (PET) i nuklearnom magnetnom rezonancijom (NMR). je izbačen iz upotrebe zbog korišćenja reči "Nuklearna" u nazivu. 4 . ubrzan razvoj tehnike i tehnologije. neupućenih u proces rada uređaja. Uvod Medicinsko slikanje organa. kompjuterizovanom tomografijom (CT). Tako je učinjen i brilijantan pomak u razvijanju neinvazivnih tehnika slikanja: ultrazvukom (US). izaziva strah i nelagodnost jer ih reč asocira na radijaciju i potrebu da se telo ozrači radi ispitivanja. Poslednja pomenuta tehnika je dala najbolje rezlultate u pogledu odnosa kvaliteta dobijenog snimka sa stepenom izloženosti pacijenta štetnim dejstvima prilikom merenja. uticao je na usavršavanje tehnika i metoda koje se upotrebljavaju u medicinskom slikanju. Umesto tog naziva sada se često koristi termin "Magnetna rezonansa" koja iako gramatički neispravna prihvaćena je u širokoj javnosti. kao naziv ove tehnike. anatomskih regiona i patoloških stanja staro je više od 100 godina. a naročito eksplozivan razvoj elektronike. Termin Nuklearna magnetna rezonancija. pa čak i u naučnom svetu. računarstva i telekomunikacija. Nuklearna magnetna rezonancija je tehnika opservacije unutrašnjosti ljudskog tela koristeći se nekim specifičnim osobinama atoma (npr.

Fenomen Nuklearne magnetne rezonancije Tehnika se bazira na fenomenu koji nastaje kada se jezgro određenog hemijskog elementa nalazi u homogenom magnetnom polju i ujedno je izloženo drugom oscilujućem magnetnom polju. Za izbor atoma najviše zavisi njegova vrednost magnetnog momenta i spin koji poseduje. Frekvencija precesije atoma zavisi od jačine magnetnog polja. Prethodno opisani mehanizam je osnova po kome radi NMR snimanje. Mogu se koristiti samo atomi sa neparnim brojem neutrona (protona). Žiromagnetni odnos protona. Zbog toga se mogu posmatrati kao namagnetisane čestice sa jasno definisanim magnetnim momentom. Razlog.B0. ili bilo kojeg drugog jezgra. Vektor magnetnog momenta nije u pravcu spoljašnjeg magnetnog polja već precesira oko njega (slika 1). je odnos njegovog magnetnog momenta (µ) i spina (I): γ=µ/I Znači. isto u vidu elektromagnetnog talasa. takvi atomi pokazuju značajna magnetna svojstva.Seminarski rad Petar Ključkovski 2. 5 . Slika 1. ali i od žiromagnetnog odnosa. formula za izračunavanje frekvencije precesije jezgra je: f = B0 · π · γ/2 i još se naziva rezonantna frekvencija ili Larmorova frekvencija. Način odašiljanja elektromagnetnog talasa možemo zaključiti iz njegovih vremena relaksacija.T1 i T2. Precesiono kretanje protona Pri ovoj frekvenciji jezgro selektuje i apsorbuje pristigli elektromagnetni talas (foton) tačno te frekvencije da bi posle toga odašiljao energiju koju je i primio.γ.

a poništiti u njegovim preostalim komponentama. Ta rezultujuća magnetizacija se naziva longitudinalna magnetizacija (MZ). Time u spoljašnjem stalnom magnetnom polju ima najveću Larmorovu frekvenciju što je dobro za ostvarivanje manje rezolucije odbiraka frekvencija (dovođenjem dodatnog magnetnog polja uz pomoć gradijentnih magneta kod nuklearne magnetne rezonancije) a time i kvalitetnije slike. Uticaj spoljašnjeg magnetnog polja na atome vodonika Pri dovođenju spoljašnjeg magnetnog polja atomi vodonika se postavljaju tako da im vektor magnetizacije precesira oko pravca polja. termalna energija iz okoline prebacuje neke atome iz stanja niže energije u stanje više pa im zbog toga vektor magnetizacije precesira i dalje oko spoljašnjeg polja. To znači da sa dovođenjem pacijenta u jako magnetno polje i sam pacijent tada postaje magnet. njihovi vektori će se sabrati u komponenti vektora paralelnog pravcu prostiranja spoljašnjeg polja.Seminarski rad Petar Ključkovski 3. zbog svoje jačine. za lakše predstavljanje vektora u prostoru uzećemo Dekartov koordinatni sistem. U NMR postoje analize u kojima se ispituje sastav drugih elemenata sa velikom Larmorovom frekvencijom ali su rezultati slabijeg kvaliteta. Pošto je temperatura pacijenta daleko od apsolutne nule. Vodonik (običan. To uzrokuje da će se neki vektori međusobno poništiti i da će ostati neupareni vektori magnetizacije. u daljem tekstu ćemo govoriti o uticaju spoljašnje magnetizacije na protone.stanje minimalne energije. zbog Faradejevog zakona indukcije. Pošto vodonih u sebi ima jedan proton. Longitudialnu magnetizaciju smo uzeli da se nalazi na z-osi pa je često označavamo sa MZ. da izađe iz orbite jezgra atoma). Razlog što je za ispitivanje uzet atom vodonika je zbog njegove strukture i dostupnosti. Pri temperaturi bliskoj apsolutnoj nuli atomi bi precesirali u istom smeru sa spoljašnjim poljem. a time je onda i od vodonika. 6 . a spoljašnja magnetizacija najviše utiče na njega (ne utiče da elektron npr. Čovečije telo je velikim delom sastavljen od vode. Ova magnetizacija. može da indukuje struju u prijemnom kalemu (koji služi za njenu detekciju) ali samo ako se ona menja u vremenu. Neupareni vektori potiču od jezgara sa nižeg nivoa energije. ne izotop) zbog svoje najprostije građe atoma u periodnom sistemu elemenata i ½ spina ima najbolji žiromagnetni odnos protona. Važno je i napomenuti da je razlika između višeg i nižeg nivoa energije (∆E) jednaka energiji homogenog magnetnog polja koji smo uneli. Vodonik je osnova bilo koje složene materije a time i živih bića. sa svojim sopstvenim vektorom magnetizacije. Pre nego što se ide dalje sa objašnjavanjem. Rezultujuća magnetizacija je paralelna sa spoljašnjim magnetnim poljem i inteziteta dovoljno jakog da ju je moguće detektovati van pacijenta (ali zanemarljivo malog intenziteta da bi uticao na spoljašnje magnetno polje). ali u suprotnom smeru.

Radio. tzv. transmiter. Razlog je izuzetno mala vrednost u odnosu na vrednost magnetizacije dovedenu spolja. Energija koju unosi RF impuls u magnetizaciju jednaka je ranije pomenutoj razlici energetskih nivoa (∆E). Na primer. ilustruje uticaj RF impulsa na protone i na ukupnu magnetizaciju M. posle primene RF impulsa dva protona će preći na viši nivo. tj. Impuls utiče da jezgra atoma (protone) na nižem energetskom nivou podigne na viši nivo. RF impuls sinhronizuje protone i to je još jedan veoma važan efekat: RF impuls je talas koji dovodi faze magnetnih momenata u koherentan odnos. tako da se ukupna magnetizacija u longitudinalnom pravcu smanjuje. što će uticati da njihov vektor magnetizacije precesira u suprotnom smeru u odnosu na prethodno stanje. uzmimo da imamo 6 protona usmerenih u pravcu polja (pod A). Ovo polje proizvodi kalem.frekventnih impulsa Magnetizacija se ne može direktno izmeriti. suprotno od smera spoljašnjeg polja.na slici je u smeru z-ose). Kao što je ranije rečeno. Dvostruko dejstvo radio talasa na protone: a) neke protone podiže na viši energetski nivo (usmereni su na dole. Ovi impulsi se dobijaju primenom jednog dodatnog oscilujućeg magnetnog polja B1. koji je tako dizajniran i orijentisan da polje B1 leži u transverzalnoj ravni.frekventni (RF) impuls predstavlja prvi korak procesa u kojem se magnetizacija transformiše u upotrebljiv NMR signal. Slika 2. Kada nema dejstva RF impulsa protoni 7 . Magnetizacija koja je sad isključivo transverzalne prirode Osim toga. u fazi. Uloga radio. tj. da bi se magnetizacija merila moramo da narušimo ravnotežu. tj. da izvedemo magnetizaciju iz pravca paralelnog sa spoljašnjim poljem. što prvo rezultuje smanjenju longitudinalne magnetizacije a potom uspostavlja novu magnetizaciju u xy-ravni Slika 3. Doći će do toga da će se magnetne sile dva analogna protona poništiti.Seminarski rad Petar Ključkovski 4. biće usmereni suprotno (na slici pod B su prema dole). Slika 2. koja je normalna na spoljašnje polje. b) dovodi do toga da protoni vrše precesiju sinhronizovano.

zbog svog precesionog kretanja. Ovaj napon se kasnije transformiše u NMR signal. Usled dejstva RF impulsa protoni nisu više slobodno orijentisani. tj. i analogni se međusobno poništavaju.Seminarski rad Petar Ključkovski su slobodno orijentisani. U skladu sa Faradejevim zakonom indukcije precesija komponente M u transverzalnoj ravni indukuje napon na prijemniku. Ugao za koji RF impuls rotira magnetizaciju naziva se flip ugao. U nastavku ćemo govoriti o flip uglu od 90º. u fazi su. Vektor transverzalne magnetizacije. pod B). Ovaj novouspostavljeni magnetni vektor se takođe precesiono kreće. Može se dobiti bilo koji flip ugao. bila bi pod C sa slike 2). Slika 4. Flip ugao se povećava sa povećanjem amplitude i vremena trajanja RF impulsa. zajedno sa protonima oko z-ose (pravac spoljašnjeg polja) sa Larmorovom frekvencijom (slika 3. izbor zavisi od imidžing metode. već se kreću sinhronizovano. Orijentisani su u istom smeru u isto vreme i zbog toga se njihovi magnetni vektori sabiraju u tom smeru (ista slika. Zaključujemo da RF impuls prouzrokuje transverzalnu magnetizaciju. (slika 4). konstantno menja smer i indukuje signal u anteni 8 .

Na slici. Vreme koje je potrebno longitudinalnoj magnetizaciji da se oporavi naziva se longitudinalno relaksaciono vreme ili T1. u zavisnosti od vremena. Longitudinalna magnetizacija počinje da se oporavlja. desno. protoni se vraćaju sa višeg energetskog stanja na niže (slika 5). Ovaj proces se događa postepeno.Seminarski rad Petar Ključkovski 5. tako da nema međusobnog poništavanja magnetskih sila. Važno je napomenuti da se ta prelazna stanja ne nadovezuju već im se vremenski intervali preklapaju. 5. ceo sistem se vraća u stanje ravnoteže. tj. U nastavku sledi objašnjenje tih relaksacija. Longitudialna magnetizacija ponovo raste i na kraju dostiže svoju prvobitnu vrednost. i kada se ništa ne bi menjalo. rešetki. Međutim. ponovo raste (longitudialna relaksacija ili T1). prilikom ove relaksacije.1 T1 relaksacija Posle gašenja RF impulsa. U tom prelaznom periodu razlikujemo dva stanja koja zovemo vremena relaksacije. dobijamo krivu kao na slici 6. zbog pojednostavljenja. Zbog toga se ceo proces naziva relaksacija spin-rešetka. se predaje okruženju oko protona odnosno tzv. u fazi. po prestanku dejstva RF impulsa. Ako grafički prikažemo longitudialnu magnetizaciju. protoni su ponovo orijentisani u pravcu spoljašnjeg magnetnog polja. Relaksacije Signal na slici 4 bi bio kad bi protoni sinhronizovano rotirali. 9 . protoni nisu u fazi iako do njihovog defazovanja ne dolazi odmah. a novouspostavljena transverzalna magnetizacija se smanjuje (transverzalna relaksacija ili T2). Vraćajući se na niži energetski nivo. Slika 5. Oporavak longitudialne magnetizacije maže da se opiše matematički: MZ=M0· (1-e-t/T1) Vidimo da je T1 eksponencijalna vremenska konstanta i predstavlja vreme koje je potrebno longitudinalnoj magnetizaciji da ponovo dostigne 63% svoje početne vrednosti. Šta se tu dešava? Energija RF impulsa.

Sledeći slideshow (slideshow 1) pokazuje defazovanje transverzalne magnetizacije nepostedno posle gašenja RF impulsa.2 T2 relaksacija Jak rezultujući NMR signal daju protoni zbog svoje identične faze koju su stvorili kad je na njih primenjen RF impuls od 90º. sve manje i manje protona je usmereno u istom pravcu tako da transverzalna magnetizacija s vremenom nestaje. tj. izlaze iz faze (slika 7). Posle prestanka RF impulsa protoni gube faznu koherentnost. 2) na mikroskopskom nivou.magnetne interakcije između susednih molekula. Zbog jednostavnosti. Proces se odvija postepeno. Zavisnost transverzalne magnetizacije od vremena 10 . Grafička zavisnost longitudialne magnetizacije od vremena posle gašenja RF impulsa. Na donjem delu ilustracije prikazan je pogled odozgo. Ovaj proces se može prestaviti matematički: Mxy(t)= Mxy(0)·e-t/T2* Slika 8. Transverzalna magnetizacija se s vremenom smanjuje (slika 8)a vremenska konstanta koja opisuje koliko brzo se taj proces dešava jeste T2 ili transverzalno vreme relaksacije. T1 kriva 5.prostorna nehomogenost spoljašnjeg magnetnog polja.Seminarski rad Petar Ključkovski Slika 6. tzv. prikazani su samo neupareni protoni To se dešava zbog dva uzroka: 1) na makroskopskom nivou. Slika 10. Posle gašenja RF impulsa protoni postepeno prestaju sinhronizovano da se kreću. smanjuje se.

protoni teže predaju energiju jer se mali molekuli vode kreću veoma brzo pa se zbog toga sporije vraćaju u svoje osnovno stanje.3 Uticaj relaksacija na mikroskopskom nivou Dužina vremena relaksacije zavisi od strukture okoline kome protoni predaju energiju apsorbovanu RF impulsom.Larmorovom frekvencijom). Prikaz defazovanja transverzalnih vektora kod 3 pojedinačna protona. Kao što je već rečeno. takođe ima svoje promenljivo magnetno polje (kao što ima i sam proton) najefikasnija predaja energije bi bila u slučaju da magnetna polja protona i rešetke osciluju istom frekvencijom (frekvencijom protona.T2" Vreme T2 opisuje gubitak transverzalne magnetizacije prouzrokovano isključivo mikroskopskim uzrocima.spin interakcija. Ako se u rešetki nalaze molekuli srednje veličine (npr. T1 je relaksacija spin-rešetka jer tokom procesa protoni predaju okruženju energiju. molekuli masti) njihovo magnetno polje se menja sa frekvencijom bliskom Larmorovoj frekvenciji precesije protona. rešetka. Zbog toga se ovo vreme naziva još i spin. 5. Pošto okruženje protona. Defazovanje prouzrokovano kombinacijom oba navedena faktora (mikroskopski i makroskopski) jeste T2* i ono se izračunava jednačinom: 1/T2*= 1/T2 + 1/T2 nehomogeno Slideshow 1. Kada se rešetka sastoji od čiste tečnosti. Zbog jednostavnosti. zanemareno je smanjenje intenziteta vektora koji se odvija uporedo sa defazovanjem.Seminarski rad Petar Ključkovski Iz prethodnog sledi definicija vremena T2: "Vreme potrebno da vrednost transverzalne magnetizacije opadne do 63% od početne vrednosti naziva se transverzalno vreme relaksacije. pa zbog toga dolazi do 11 .vreme T1 je dugačko.

Spiralno precesiono kretanje ukupnog magnetnog vektora Slika 10. dešavaju se nezavisno ali u isto vreme. Dovoljno je da se neki od sledećih parametara promeni i intenzitet signala će porasti: -smanjenje T1. -porast T2.vreme T2 je tada duže. Razlog je povećana precesiona frekvencija. ukupan vektor se kreće spiralno (slika 9). Za formiranje slike. pomoću prijemnog kalema antene dobijamo NMR signal (slika 10). Slika 9. Može se primetiti da povezivanjem vrhova amplituda.T1 je kraće. Jačina primljenog signala zavisi od dužina vremena T1 i T2 ali i od gustine protona. 12 . T1 je duže od T2 i kod bioloških tkiva T1 se kreće od 260 do 2000 ms. Na ovaj način. nama nije dovoljno samo longitudialni ili transverzalni vektor magnetizacije u određenom tkivu.4 Uticaj relaksacija na formiranje signala Generalnio. Koristi se za posmatranje procesa relaksacije umesto pojedinačnih prethodno pomenutih vektora. zbog velike brzine kojom se kreću molekuli vode lokalno magnetno polje je homogenije i time manje utiču na defazovanje protona. RSI (raspad slobodne indukcije) signal Promenljiva magnetna sila indukuje električnu struju koja predstavlja NMR signal. u pozitivnom delu signala. Ovaj tip signala se naziva RSI signal što je skraćenica od raspada slobodne indukcije (engl. a T2 od 30 do 150 ms. dobijamo karakteristiku transverzalne magnetizacije u zavisnosti od vremena. U slučaju tečnosti koje nisu čiste. Oba procesa su prouzrokovana potpuno različitim mehanizmima. Važno je napomenuti da sa porastom spoljašnjeg magnetnog polja raste i vreme T1 za svako tkivo (koliko će porasti zavisi od vrste tkiva).rezultujuća magnetizacija datog tkiva. Pošto ceo sistem vrši precesiono kretanje. -porast gustine protona. varijacije u lokalnom magnetnom polju su veće. protoni se brže defazuju i time je T2 kraće. 5. Nama je potreban njihov zbir.Seminarski rad Petar Ključkovski brže razmene energije. već sadrže neke veće molekule. u datoj zapremini. Sa druge strane. Free Induction Decay FID).

novi indukovan RSI signal se naziva eho. u kome je jedan od parametara gustina protona. Maksimum svakog sledećeg eho signala opada eksponencijalno. sa vremenskom konstantom T2. potrebna nam je metoda koja će prilikom dobijanja NMR signala eliminisati uticaj dva parametra a prikazati razliku između tkiva preko trećeg parametra. Sledeći slajdshow pokazuje dešavanje vektora transverzalne magnetizacije za 3 protona (slajdshow 2).Seminarski rad Petar Ključkovski 6. U praksi. transverzalna komponenta magnetizacije Mxy ima maksimalnu vrednost i indukuje RSI signal u prijemnom kalemu. i novi refokusirajući impuls može (ali ne mora) biti emitovan. Spin-eho impulsna sekvenca U ovom poglavlju razmotrićemo na koji je način moguće dobiti kontrast u NMR slici. Ponekad se tkiva ispituju i preko dva parametra. U nastavku sledi objašnjenje uticaja sekvence na formiranje signala. Kao što je ranije rečeno. Spin-eho impulsna sekvenca se sastoji od jednog RF impulsa od 90º za kojim slede jedan ili više RF impulsa od 180º. u posmatranoj sekvenci. u trenutku maksimalne amplitude eho signala (vreme TE= 2·τ) longitudialna amplituda je opet jednaka nuli i tada počinje normalna relaksacija. dejstvom RF impulsa od 90º rotira se vektor magnetizacije sa čisto longitudialne na čisto transverzalnu ravan. Jedna od metoda koja se najčešće primenjuje je spineho impulsna sekvenca. Vreme između dva susedna RF impulsa od 90º kod spin-eho impulsne sekvence naziva se vreme ponavljanja i označava se sa TR (engl. Svakim novim refokusirajućim impulsom maksimalna amplituda eha se smanjuje (zbog toga što longitudialna komponenta tada ne kreće iz nule nego iz negatine vrednosti) dok na kraju ne izgubimo eho signal posle emitovanja dotičnog impulsa. oznaka TEn označava vremenski interval od impulsa od 90º do centra n-og signala eha. Posle vremena 3·τ vektor magnetizacije će izgubiti svoj transverzalni deo. Brzina opadanja tih amplutuda je eksponencijalne prirode sa vremenskom konstantom jednakom vremenu T2. Da bi se efekat razilaženja faza eliminisao. nama Slika 11. u idealnom slučaju (slika 11). Prikaz spin-eho impulsne sekvence sa 2 eho ne trebaju spin-eho impulsne sekvence sa više signala. Pošto imamo tri parametara za određivanje vrste tkiva (relaksacije T1 i T2 i gustina protona). Nakon kratkog vremena protoni počinju da izlaze iz faze. odnosno njihovi magnetni momenti nisu više usmereni u istom pravcu nego dolazi do njihovog "širenja" u transverzalnoj ravni. nakon vremenskog perioda τ emituje se RF impuls od 180º (još zvani i refokusirajući impuls) usled čega dolazi do rotacije vektora magnetizacije oko xose za ugao od 180º. Neposredno nakon RF impulsa ponovo otpočinje relaksacija ali u suprotnom smeru. Repetition time). Često je dovoljan samo jedan takav impuls u sekvenci. Šta se dešava u to vreme sa drugom komponentom magnetizacije? Longitudialna komponenta magnetizacije MZ nakon refokusirajućeg impulsa orijentisana je u negativnom pravcu z ose. od dva refokusirajuća impulsa. Analogno tome. Vremenski interval od centra RF impulsa od 90º do centra prvog signala eha naziva se vreme eha i označava se sa TE i dužine je 2·τ. Vreme između poslednjeg 13 . U tom trenutku.

jer se za njih koristi prethodno opisana impulsna sekvenca. Treba još napomenuti da za dobijanje NMR slike potrebno je više puta ponoviti impulsnu sekvencu. pri kome je prva sekvenca pobudna i iz nje se ne uzima informacija.Sa promenom dužina TE i TR (a samim tim i TD) mi selektujemo uticaj jednog (ponekad i dva) parametra koji će svojom razlikom između dva ili više NMR signala pokazati razliku između tkiva. 14 . trenutak kada se vrednost signala uzimaju za obradu.Seminarski rad Petar Ključkovski refokusirajućeg impulsa i sledećeg impulsa od 90º (početak sledeće sekvence) naziva se time delay i označava se sa TD. Promenom trenutka odabira mi menjamo razliku između tkiva što će se na slici prikazati kao promena kontrasta. Te metode se zovu T1 i T2 kontrasti. Slideshow 2. Grafički prikaz uticaja refokusirajućeg impulsa na linije vektora transverzalne magnetizacije. Ovde ćemo obraditi uticaj T1 i T2 parametra na kontrast slike (i samo napomenuti uticaj gustine protona). Bitan je i trenutak odabira. U gornjem desnom delu nalazi se vremenski dijagram primljenog signala na prijemnoj anteni.

30 ms. 40 ms za vrednost TR 400 ms (slajdshow 3). Ako je za neko tkivo T1 dugačko. i obrnuto. Kontrast slike zavisi od dužine TE i na sledećim slajdovima je ona prikazana. Signal za obradu slike se uzima u trenutku TE. vrednosti TE su respektivno 10 ms. Sa dijagrama se vidi posledica veze između dužina T1 i T2 koje sam napomenuo u uvodu o kontrastima. Kontrasti u dobijanju slike (T1 i T2) Podsećanje u vezi prirode T1 i T2 relaksacije: -pobuđuje ih RF impuls od 90º -dešavaju se istovremeno -različite su prirode njihovog nastanka -njihova dužina je karakteristična za svako tkivo i zavisna je od jačine spoljašnjeg polja Važno je još napomenuti da iako su pomenute rekalsacije po prirodi nastanka različite. Zaključak bi bio sa se prilikom “farbanja tkiva” preko specijalizovanih programa verovatno koriste baš ove slike. postoji veza između njih. Razlog je u presecanju krivih T2 kod nekih tkiva prilikom dužeg vremenskog perioda. npr. Da bi eliminisali uticaj T2 vreme TE mora biti manje od T2. Sa dužim T1 tkiva će slati RSI signal manje amplitude u odnosu na tkiva sa kraćim T1 i time će slika biti svetlija za tkiva sa kraćim T1. Zbog malog TE uticaj refokusirajućeg impulsa je zanemarljiv pa sličan efekat dobijamo sa impulsnom sekvencom od čisto impulsa od 90º. Treba da bude što kraće kod ove metode jer postoji mogućnost komplikacije pri kome se gubi kontrast između tkiva. prilikom operacije. da bismo znali koji kontrast da koristimo. 7. 15 . Kod T2 kontrasta takav problem ne postoji. Za dobijanje kvalitetne slike neke oblasti potrebno je poznavati osobine relaksacije okolnih tkiva. matrica po kojoj se signal transformiše u kontrast i izgled dobijene slike (presek mozga). Zbog toga je TR kratko (manje od 600 ms).1 T1 kontrast Karakteristično za ovu metodu je nedozvoljavanje potpune relaksacije magnetnog vektora. Na slajdovima su prikazani vremenski dijagrami magnetne T1 i T2 relaksacije u nama bitnim vremenima za dve različite vrste tkiva (belu i sivu moždanu masu).Seminarski rad Petar Ključkovski 7. Tipično vreme TE je manje od 25 ms. Slika dobijena ovom metodom daje kontrast tkiva kakav bismo imali kad bi tkivo videli uživo. za tkiva sa velikim vremenom T1. signal dobijen od bele mase.T2 će isto biti dugačko.

16 . ovde veza između T1 i T2 daje prednost tkivima sa dužim T2. Na vremenskom dijagramu. posle je prikaz T2 karakteristike. Vrednost TR za ovu metodu je tipično veće od 1800 ms. između dva impulsa od 900 prikazana je njihova T1 karakteristika. Zanimljivo je napomenuti da se slična slika dobija i kod T1 kontrasta. Prikaz zavisnosti vremena odbirka signala od kontrasta slike. ali se to ne praktikuje.makroskopski uticaj). a TE je veće od 80 ms. 7. Vrednost kontrasta (separacija T2 između tkiva) jako zavisi od vremena odabira. Separacija je najveća za TE jednakoj prosečnoj vrednosti T2 uzetoj od okolnih tkiva iz kojih se informacija uzima.Seminarski rad Petar Ključkovski Slideshow 3. Tkiva koja ispitujemo su bela i siva masa u mozgu. TE zavisi od lokacije iz koje se signal posmatra. daje dovoljno vremena da se protoni tkiva relaksiraju pre nego što ponovo budu pobuđeni impulsom od 90º. Znači. suprotno od prethodno opisane. koji je TE i prikazana je na sledećim slajdovima (slajdshow 4). kod ove metode. čime se eliminiše uticaj T1. kad bi vreme TE bilo dovoljno dugo.2 T2 kontrast Ova metoda. je i eliminacija uticaja nehomogenosti spoljašnjeg magnetnog polja (ranije pomenuti. Slika dobijena tom metodom je negativ. dobijene u T1 kontrastu. Zbog toga je TR veliko. signal im je jači pa je na slici prikazan svetlije. Još jedna prednost korišćenja spin-eho sekvence. Slično kao u T1 kontrastu.

Prikaz zavisnosti vremena odbiraka od kontrasta slike dobijene u T2 kontrastu. 60 ms. Zbog jednostavnosti i znanja da su T1 karakteristike u saturaciji. gledano u smeru kazaljke na satu. 7. Takavu spin-eho impulsnu sekvencu nazivamo Proton Density Weighted. 17 . iako su mi na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici pokazali da je koriste. može se izvesti zaključak da za dobijanje signala koji će zavisiti isključivo od gustine protona TR mora biti veliko a TE malo. Vremena TE sa slideshow-a su. 100 ms i 140 ms. sa diagrama je izbačeno T1 karakteristika. U literaturi nisam našao da se ova metoda dobijanja slike koristi u praksi. respektivno 20 ms. za vrednost TR jednaku 2500 ms.3 Dodatak U ovim metodama je prisutan uticaj gustine protona na stvaranje NMR signala ali je on zanemarljiv u odnosu na uticaj selektovanog parametra. Jedini način da uključimo uticaj gustine protona je da minimizujemo uticaj prethodna dva parametara. Iz saznanja za dobijanje prethodnih metoda.Seminarski rad Petar Ključkovski Slideshow 4.

2.ppt .Seminarski rad Petar Ključkovski Literatura 1. Philips. Vladimir Vit.signal generation.) Phusical principles. Baltić. 18 . 2003. Institut za onkologiju Sremska Kamenica.) Nuklearna magnetna rezonancija u onkologiji. 2002.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful