BONTON NA SVADBI Kao i u drugim situacijama i protokol na današnjim svadbama je manje formalan nego ranije, zbog drugačijeg načina

i tempa života. Ako to ranije nisu učinili, roditelji mladenaca bi trebalo da se upoznaju bar mesec dana ranije. Obe strane bi trebalo da se dogovore o načinu organizovanja svečanosti, mestu održavanja i zajedničkom podmirivanju troškova. Naravno, u svemu tome veoma je važno i mišljenje mladenaca. Porodice treba zajednički da se dogovore i oko liste zvanica. Pozivnice za venčanje bi trebalo poslati najmanje dve nedelje, do mesec dana ranije, sa molbom za odgovor. Ako je venčanje u najužem porodičnom krugu (na šta se danas zbog materijalnih prilika odlučuje sve više mladenaca), poznanicima i prijateljima se samo šalje obaveštenje o venčanju, a oni treba da uzvrate čestitikom. Oni će kasnije posetiti mladence i čestitati im uz poklon. Zvanice koje dolaze na svadbu takođe treba da se dogovore oko kupovine poklona, da ne bi došlo do dupliranja. BONTON PRILIKOM TELEFONIRANJA Telefon je zadnjih godina postao neophodno sredstvo komunikacije, zbog, brzog prenošenja poruka, čak i na veliku daljinu. Zato je neophodno znati pravila lepog ponašanja prilikom njegove upotrebe. Osim u veoma važnim i hitnim slučajevima, nikome se ne telefonira od 22 do 9 časova ujutru i od 14 do 17 časova poslepodne. Možemo telefonirati i ako nam je onaj koga zovemo dozvolio da ga zovemo u bilo koje doba. I službeni razgovori se mogu obavlja-ti pre devet časova ujutru. Takođe se ne moramo pridržavati pravila kod telefoni-ranja intimnim prijateljima ako dobro poznajemo njihove navike i znamo da ih nećemo uznemiravati. Ali, kad ih pozovemo u nevreme uvek treba pitati da li ih uznemiravamo, da bi se, eventualno, izvinili.Telefon je zadnjih godina postao neophodno sredstvo komunikacije, zbog, brzog prenošenja poruka, čak i na veliku daljinu. Zato je neophodno znati pravila lepog ponašanja prilikom njegove upotrebe. Osim u veoma važnim i hitnim slučajevima, nikome se ne telefonira od 22 do 9 časova ujutru i od 14 do 17 časova poslepodne. Možemo telefonirati i ako nam je onaj koga zovemo dozvolio da ga zovemo u bilo koje doba. I službeni razgovori se mogu obavlja-ti pre devet časova ujutru. Takođe se ne moramo pridržavati pravila kod telefoni-ranja intimnim prijateljima ako dobro poznajemo njihove navike i znamo da ih nećemo uznemiravati. Ali, kad ih pozovemo u nevreme uvek treba pitati da li ih uznemiravamo, da bi se, eventualno, izvinili.
1

Kada dobijemo traženi broj telefona i neko se javi s druge strane, prvo se treba predstaviti, pa onda tražiti osobu sa kojom želimo da razgovaramo. Ako smo u prostoriji sa nekim ko telefonira, treba se držati tako da mu stavimo do znanja da nas razgovor ne zanima. Telefonski razgovor po pravilu treba da bude kratak i da prvenstveno služi za prenošenje poruke, da bismo drugom oslo-bodili liniju, pogotovu ako imamo dvojnika. Ako prilikom našeg telefoniranja dođe do mešanja linija i neko nam upadne u razgovor, treba ga ljubazno zamoliti da spusti slušalicu. Ako to neće, spuštamo slušalicu i zovemo ponovo. Ako zovemo tri puta isti broj i ne dobijemo vezu, treba prekinuti i zvati kasnije, da bismo oslobodili liniju. Ako smo u javnoj govornici, i ne dobijemo vezu tri puta, treba prepustiti telefon osobi u redu iza nas, pa posle njega pokušati ponovo. Ako osoba koju smo pozvali nije kući, treba ostaviti poruku sa imenom i prezi-menom, brojem telefona gde može da nas pozove i razlog našeg poziva. Ako smo primorani da telefoniramo sa tuđeg telefona jer je naš u kvaru treba obaviti kratak razgovor. Ako je razgovor na lokalnom području, treba se samo zahvaliti, ali ako zovemo van našeg područja treba izračunati koliko košta i odmah platiti razgovor. Ako smo u poseti, uvek treba prvo zamoliti, pa onda telefonirati. Prilikom razgovora rečenice treba da budu kratke i jasne, da bi nas sagovornik što bolje razumeo. Ako smo npr. u kupatilu pa ne možemo odmah da se javimo na telefon, treba da poručimo sagovorniku da nas nazove kasnije, da ne bi čekao pored aparata. I najzad, pored telefona treba uvek imati papir i olovku za pisanje poruka, da ne bismo tražili za vrems razgovora i time bespotrebno produžavali vreme. Na koncertu Za odlazak na koncert važe ista pravila kao i za pozoriište. Treba se obući svečanije nego obično. Tokom koncerta zabranjen je ulazak sa zakašnjenjem, škripanje stolicama i šaputanje, pevušenje ili lupkanje u ritmu muzike. Ako hoćete da aplaudirate, to možete samo na kraju kompozicije, što zahteva dobro poznavanje umetničkog dela. Ako niste sigurni da je došao kraj kompozicije, bolje sačekajte sa aplauzom. Ako vas neko ometa u praćenju koncerta, treba se okrenuti i pogledati ga pravo u oči. Ako osoba sedi ispred vas, treba sačekati da je opomene neko ko sedi ispred nje. Ako ste pošli na koncert zabavne ili narodne muzike, nije potrebno da se obučete svečano kao za koncert ozbiljne muzike. Isto važi i za ponašanje tokom koncerta. Tamo možete ne samo pevati zajedno sa izvođačima, nego i igrati, ako to drugi pose-tioci čine. Na sportskim terenima Danas postoji veliki broj sportskih takmičenja kojima možemo prisustvovati i svojim navijanjem postići emocionalno pražnjenje, što nam može smanjiti svakodnevnu napetost i nervozu. Ipak, kao što za igrače važi da se ponašaju po pravilima fair-play-a, to važi i za gledaoce. Ne treba se truditi da po svaku cenu svoje vozilo parkiramo blizu stadiona ili sportske dvorane,
2

Ne smemo se telom naslanjati na susedne gledaoce. verska ili ateistička osećanja takmičara ili gledalaca i čast i dostojanstvo bilo koga na takmičenju. Mlade osobe često previše slobodno izražavaju svoja osećanja prema svojim part-nerima. Po završetku takmičenja treba sprečiti da se navijačke strasti prenesu sa stadiona na ulice. itd. jer je i drugima kao i nama stalo da zauzmu dobra mesta. inventar na sportskom borilištu. treba paziti da se drugi posetioci ne ometaju. niti zviždati. treba se uzdržati od komentara i izraza 3 . U bioskopu Za dolazak u bioskop nije potrebna posebna vrsta garderobe. Ne sme se uništavati. da ne bismo ometali druge. Prilikom navijanja. ostatke voća. ne smemo vređati gledaoce iz susednog tima. Zabranjeno je suviše bučno grickanje semenki i ostalih grickalica. ne treba da se trudimo da budemo prvi. treba se uzdržati od nekontrolisanog ponašanja. Na projekciju treba doći na vreme. stare novine na kojima smo sedeli. niti ispoljavati bilo kakvo drugo vandalsko ponašanje. Ne sme se stvarati buka pomoću zabranjenih tehničkih sredstava. Ne smemo vređati nacionalna. treba je ljubazno zamoliti da se malo pomeri i zatim se zahvaliti. takođe bacanje otpadaka po sali. Obavezno prolazimo licem okrenuti prema njima i obavezno im se ljubazno izvinimo zbog uznemiravanja. gledaoci treba da budu na strani predstavnika zakona i organa reda. treba da nastojimo da budemo što tiši. Ako nas nešto posebno omete i zakasnimo. Ako je osoba koja sedi ispred vas visoka pa ne možete lepo da vidite. jer može doći do gužve koja može imati i tragične posledice. treba da ostavimo mesta na naslonu za ruke onima do nas. Ako treba nešto da kažemo svom pratiocu. namerno ili slučajno. jer će i oni iza vas to morati da rade. U bioskopu je zabranjeno pušenje i konzumiranje alkohola. Za vreme trajanja filma ne smete stalno pomerati glavu levo-desno. Takođe se ne sme glasno izražavati svoje mišljenje. U svakom slučaju. Ulazeći. Ako odlučimo da vodimo decu u bioskop. Nekulturno je pričati za vreme trajanja filma. Pošto su ostali već seli. treba da razmislimo da li im odgovara sadržina filma i da li mogu da izdrže i mirno sede do kraja projekcije. Kada sednemo. niti uzvikivati ružne i prostačke izraze na račun sudija i takmičara. Ne smemo na teren ili u gledalište bacati otpatke: ambalažu napitaka ili grickalica. ni bacati petarde i dimne bombe na teren. Bez obzira što je to mnogima jedino mesto gde mogu ispoljiti svoja osećanja. treba što brže (sami ili uz pomoć razvodnika) doći na svoje mesto. U galeriji ili muzeju Ako u galeriji vidite eksponate koji nisu po vašem ukusu. U slučaju nekontrolisanog ispada pojedinaca. treba paziti da ih prilikom traženja svog mesta ne nagazimo.jer ćemo tako samo doprineti da gužva na ulazu bude veća.

Ako baš morate nešto da saopštite svom pratiocu. Ako pred pultom ima puno kupaca. najbolje je da odložimo odlazak u pozorište da ne bismo ometali druge posetioce ili glumce. To ne znači da treba dopustiti da neko bude uslužen preko reda. Zabranjeno je diranje ili fotografisanje izloženih predmeta. što naši ljudi još uvek vrlo retko čine. Uvek prolazimo licem okrenuti prema njima. Ali. To možete učiniti u bifeu za vreme pauze. Ovo ne samo da nije po bontonu već je i štetno po zdravlje. Ne smemo zakasniti na predstavu. da ne ometamo glumce. ne treba se uzdržavati od smeha. Ako dođe do nesporazuma. Tako će u prodavnici biti manje gužve. učinite to šapućući. ako smo u aplaudiranju usamljeni. Ako sedimo u loži. jer će vrata biti zatvorena sve do kraja prvog čina i tek tada možemo ući. Za vreme predstave ne smemo komentarisati komad ili glumu. Međutim. Dok prilazimo svom mestu treba da se izvinimo svima koji već sede u redu. Za vreme predstave u gledalištu treba da vlada tišina da se glumci ne bi ometali. Treba znati da prednost na vratima uvek imaju oni koji izlaze. O sadržini komada možemo saznati iz programa koji u foajeu lrodaju razvodnici. pogotovu kad se radi o životnim namirnicama. a kada se izlazi. vređati i biti grubi ni na koji način. treba da budemo kratki i jasni. U restoranu U koji restoran ćemo izaći zavisi od prilike i društva sa kojim izlazimo. Nikada ne smemo vikati. Ne smeju se jesti ssndviči ili slatkiši. nije teško da prodavci i kupci pogreše u ophođenju jedni s drugima. Nekada je potrebno da se 4 . Isto važi i za osoblje prodavnice. kapute i mantile treba ostaviti u garderobi. ne treba se gurati da bismo bili usluženi. treba odmah prekinuti. Možemo aplaudirati ako se oduševimo glumom ili tekstom. ako smo zadovoljni učinjenom uslugom treba pohvaliti osoblje. Ali ako gledamo komediju. kod nas ima još dosta ljudi koji hleb ili meso uzimaju u ruke da bi proverili njihov kvalitet. U red prvo ulazi muškarac. Robu ne bi trebalo dirati rukama. Ako smo prehlađeni i kašljemo. Osobu koja bi to htela treba na miran i kulturan način upozoriti i sprečiti. U prodavnici U današnje vreme kada se svi nekuda žure i kada su često gužve po prodavnicama. žene sede napred.negodovanja. Uopšte. a muškarci iza njih. Međutim. Za razliku od bioskopa. Za to se po pravilu brine muškarac ako dolazi u pozorište sa ženskom osobom. treba biti tih. U pozorištu Za odlazak u pozorište treba se obući svečanije (svečana haljina ili kostim i tamno odelo). treba mirno i argumentovano razgovarati sa prodavcem ili se obratiti poslovođi. bez obzira na žurbu. da se ne bi ometali drugi posetioci.Prilikom ulaska u prodavnicu muškarac uvek skida šešir. ide irvo žena. ali tek kad se scena ili tekst završe. Kada razgovaramo sa osobljem prodavnice. Nikada se ne smemo gurati da uđemo prvi u prodavnicu. U prodavnici se ne sme pušiti.

5 . ne sme da je ubeđuje i nagovara. ali nikako pred drugim gostima. Može se prilikom rezervacije uplatiti deo sume kao garancija da se nećemo predomisliti. svi mogu učestvovati u plaćanju. Muškarac treba da sačeka ako je u društvu starije osobe po položaju ili godinama. već očima ili laganim naklonom. On joj takođe uzima kaput i ostavlja u garderobu. Obično muškarac sam plaća račun. da li ćemo kampovati ili odsesti u hotelu. Dama bira mesto za stolom a kavaljer treba da joj privuče stolicu. On prvi ulazi u restoran a dama iza njega. Ako primetimo poznanike u restoranu. bez vike i pretnji zahtevati da nadležni nađu prihvatljivo rešenje. Treba shvatiti da odmor treba da bude i fizički i psihički i da nervoza i uzru-javanje mogu pokvariti odmor i nama i onima koji su sa nama. Šef sale je obično obučen u tamno odelo. Pri izlasku iz restorana prvo ide dama. a muškarac joj pomaže da otvori vrata.mesto unapred rezerviše. Muškarac predlaže i sipa piće. U hotelu U jeku turističke sezone zbog moguće prebukiranosti potrebno je izvršiti rezervaciju odgovarajuće sobe u hotelu. makar nekoliko trenutaka. Sve sporove treba rešiti sa direktorom hotela ili drugim nadležnim licem. Treba izabrati da li ćemo ići na more ili pla-ninu. Ne bi trebalo poneti ni previše. ali nikako mahanjem ni dozivanjem. Kad se ručak završi. ali samo ako nas pozovu. Ako on ne pristane ne treba se ljutiti. Muškarac takođe plaća kafu ili piće na koje je pozvao damu. pa tek onda da sedne. Od svega toga zavise naše pripreme. a soba u hotelu ostati prazna. ne poslužuje goste. treba ih diskretno pozdraviti. muškarac bira jelo slično njenom. Ako se posumnja u tačnost računa. muškarac ljubazno pita gosta koji je sam za stolom da dozvoli da sednu dama i on. račun plaća muškarac koji je zvao prvi na piće. Muškarac je dužan da na sastanak dođe pre dame. možemo sesti za njihov sto. muškarac uzima daminu garderobu i pomaže joj da se obuče. Ženska osoba prva započinje sa jelom. Dama bira jelo po želji. Na godišnjem odmoru Pripreme za godišnji odmor počinju mnogo pre nego što se pođe na put. već se brine da gosti budu dobro usluženi. treba mirno pozvati konobara ili šefa sale. ali tek pošto sam plati ceo račun. on to može da prihvati. Ako budemo oštećeni na neki način. već potražiti mesto za drugim stolom ili u drugom restoranu. Njemu se možete obratiti i ako hoćete da promenite sto ili jelo i piće koje nije dobro. jer se nepotrebno opterećujemo. Ali ako je društvo veće i mešovito. Ako je društvo veće i mešovito. Ako u restoranu nema slobodnog mesta. planinskom domu ili privatnom smeštaju. Muškarac zove konobara. možemo od uprave hotela tražiti obeštećenje. Ako i dama želi da učestvuje u plaćanju (što je u današnje vreme sve češće). Ako se ipak desi da nastane nesporazum oko rezervacije treba mirno. ni premalo. ali ako partnerka ne prihvata njegov izbor.

Da li ćete se i koliko zbližiti sa domaćinima za vreme boravka zavisi od vaše i njihove volje. ali bez obaveza da se zbližite sa njima. možete tražiti nižu cenu ili da promenite domaćina. Ako tokom svog boravka u kući nešto oštetite ili razbijete. ipak se treba pridržavati nekih osnovnih pravila pristojnog ponašanja. recepcionaru pri-likom odlaska ako smo zadovoljni uslugom. Zabranjeno je prati odeću u hotelskom kupatilu. Ako ostajemo duže vreme. U kampu Ljubitelji prirode. grejalica. Oni se u svom radu susreću sa raznovrsnim ljudima i nije im lako da svima udovolje. Ako u kući borave i drugi gosti. nosaču. U svakom slučaju. za serviranje obroka u sobi). treba biti u što boljim odnosima sa poslugom.i gosti i domaćini moraju biti zadovoljni jedni drugima. mnogi građani se odlučuju za privatni smeštaj na godišnjem odmoru. Kao prvo. vremenu boravka i uslovima kori-šćenja privatnog smeštaja. treba brinuti o ličnoj higi jeni i kućnom redu u kampu. Za učinjenu uslugu hotelskom osoblju treba dati napojnicu (npr. Ne sme se slušati preglasna muzika sa svog radija. Oni koji vole rano da ustanu i oni koji se vraćaju u kasne sate iz noćnog života treba da budu tihi. Odelo se takođe može dati na peglanje. Međutim. U privatnom smeštaju Zbog skromnijih materijalnih prili-ka. Jedino se ne daje prilikom redovnog servi-ranja obroka u hotelskom restoranu. Veoma je važno unapred se dogovoriti o ceni. Starijim ukućanima obavezno persi-rajte. Nikada ne smete biti previše bučni. U toj situaciji vaš stanodavac bi trebalo da vam pomogne da nađete drugi smeštaj. sve treba rešavati na licu mesta.U hotelu se trsba pridržavati propisanih pravila ponašanja. odlučiće se za boravak u kampu. 6 . Možete pri-bor za čišćenje cipela i da ponesete sa sobom. bez obzira što su tamo oslobođeni mnogih formalnosti. ne smeju se uznemiravati oni koji hoće da se odmore. Napojnica se takođe daje konobaru koji poslužuje piće za vreme večere. Isto važi i za iznošenje peškira i drugog hotelskog inventara. Tokom boravka treba se pridržavati kućnog reda. Ona ne bi smela biti manja od pet posto od konzumacije. Tada i domaćini treba da paze da ne uznemiravaju goste obavljanjem svojih redovnih aktivnosti. grejača vode i drugih električnih naprava. nepristojno je šetati se u kupaćem ko-stimu. U hotelu je zabranjena upotreba pegli. a cipele na čišćenje. uglavnom mlađe osobe. U vreme popodnevnog ili noćnog odmo-ra. treba ih po dolasku pozdraviti. Prljavu odeću treba staviti u hotelsku vreću koju će sobarica odneti na pranje. treba odmah da nadoknadite štetu. Dešava se da neko godinama boravi kod istog domaćina. U slučaju nesporazuma. da ne biste svojim postupcima suviše uznemiravali domaćina. čišćenje obuće tepisima i zastorima smatra se veoma nekulturnim. Noćni odmor je uglavnom od 22 do 6 sati idućeg jutra. Ako uslovi smeštaja ne odgovaraju dogovorenim. Da bi se to postiglo. Tokom boravka u kući treba biti ode-ven.

gestikuliranja ili trubljenja. treba izbegavati glasan razgovor. niti pljuvati po podu. prednost pro-laza treba dati ženama. svakom ko nosi teret ili vodi sa sobom malu decu. smeh i svađu. pa je poželjno znati kako da se ponašamo. Kada nađemo mesto za piknik moramo paziti da nismo na nečijem posedu. Isto važi i ako požar izbije van našeg kampa. treba se pripremiti bez nervoze. da ne bismo svojim postupcima uvredili one koje tu sretnemo. pa je poželjno znati kako da se ponašamo. niti brati tuđe voće i povrće. niti pljuvati po podu. Ako hoćemo da spremamo roštilj. suvo grmlje i slično. starijim osobama. a uporedo s njom 7 . Ako putujemo sopstvenim vozilom. a uporedo s njom kada se penje. Ako do požara dođe. svakom ko nosi teret ili vodi sa sobom malu decu. svi su dužni da priskoče u pomoć. Na stepenište ne smemo bacati opuške cigareta. treba paziti da ih ne zagadimo bačenim otpatcima. To podrazumeva blagovremeno nabavljanje hrane i karata ako idemo autobusom. muškarac po pravilu ide ispred žene niz stepenice. Možemo i zatražiti dozvolu vlasnika da boravimo na njegovoj teritoriji. moramo sačuvati nerve dok smo u koloni vozila pri izlasku iz grada i shvatiti da je i ostalima stalo da što pre odu na određeno mesto. Ako je stepenište široko. Na stepenište ne smemo bacati opuške cigareta. potoka ili izvora. Ako smo u blizini reke. Treba se uzdržavati od dobacivanja drugima u koloni. da ne bismo svojim postupcima uvredili one koje tu sretnemo. Da ne remetimo mir ostalim stanarima. Ne sme se ulaziti u tuđa dvorišta ili bašte. Ako je stepenište usko. pevanje. starijim osobama. Na pikniku Ako planiramo odlazak na piknik. treba izbegavati glasan razgovor. smeh i svađu. Ne smemo paliti vatru ako je u blizini seno. pevanje.Svi moraju biti oprezni sa paljenjem vatre zbog moguće opasnosti od požara. šarati. jer lako može doći do požara. prednost pro-laza treba dati ženama. treba se raspitati da li je to dozvoljeno na mestu koje smo izabrali. Da ne remetimo mir ostalim stanarima. Ako je stepenište široko. Veliki deo stanovništva živi u zgradama. šarati. muškarac po pravilu ide ispred žene niz stepenice. Ako je stepenište usko. PONAŠANJE NA STEPENIŠTU I U LIFTU Veliki deo stanovništva živi u zgradama.

Ljudi se teško odlučuju za trajno prijateljstvo sa takvim osobama. ma kako važne osobe bile sa nama. ne smemo ogovarati druge. Prilikom ulaska i izlaska iz lifta ne sme se lupati vratima. a ne osobu kojoj se obraćamo. Pre ulaska u lift treba prvo propustiti sve osobe koje izlaze iz njega. prednost se može dati (ako vam se ne žuri) maloj deci i ženama sa decom. Svoj autoritet ćemo uspostaviti samo znanjem i kulturnim ponašanjem. već u svemu tome treba naći pravu meru. prvenstveno sebe degradiramo kao ličnost. prethodno je upita do kog sprata želi da ide. Stoga uvek treba biti kulturan i civilizovan. jer uvek može da se desi da nam osoba odgovori i da izvučemo deblji kraj. Mlađe osobe propuštaju starije. Ako ne poznaje osobu sa kojom ulazi u lift. 8 . Strano lice treba prvo da pozdravi stanara zgrade kog susretne u hodniku. OPHOĐENJE U DRUŠTVU U društvu uvek treba da se ponašamo onako kako bismo želeli da se drugi ponašaju prema nama. vređamo ga ili potcenjujemo. jer možemo uvrediti nekoga. bolje je da se ne trudimo da mnogo diskutujemo. Može se desiti da nam ubuduće ne poveruju iako stvarno poseduJemo znanje. Takvo ponašanje može da se prihvati samo u sredini sa iskrivljenim društvenim kategorijama. Ne treba biti ni previše ćutljiv. Šala nikada ne sme da se pretvori u uvredu. U liftu se ne sme pušiti. ali se ne treba šaliti na tuđi račun. Takođe. naročito ako nisu prisutni. jer možemo ispasti smešni. U društvu ne možemo uvek reći sve što nam padne na pamet. Ne smatra se lepim ponašanjem ako je neko preterano pričljiv pa drugi ne mogu doći do reči od njega. Onaj ko ulazi u lift treba da sačeka osobu koja ide dva-tri koraka iza i ponudi joj da uđe. osim hendikepiranih osoba. Ako o nekoj temi ne znamo dovoljno. Ako se prema nekom ophodimo podrugljivo. treba da zatvori vrata lifta i pritisne dugme na tabli sa spratovima. Prilikom ulaska u lift treba pozdraviti sve prisutne. ugasite je pre ulaska. a lift ne smemo zadržavati duže nego što je potrebno za normalan izlazak. Onaj ko uđe zadnji.kada se penje. podmetati ili se na drugi način ponašati necivilizovano. Osim toga. Ne treba se truditi da u svakom trenutku budemo u centru pažnje. Ako ste do lifta došli sa zapaljenom cigarom. Ne treba ići ni u drugu krajnost pa drugima podvaljivati. Ako ispred lifta čeka više osoba. Stanari iste zgrade treba da se pozdravljaju čak i kada se ne poznaju. a muškarci žene. Poželjno je biti duhovit. ne treba ni laskati i ponašati se servilno. a prilikom vožnje treba stajati licem okrenut drugim osobama. Ali. Zrela ličnost nikada neće prihvatiti da se neko prema njoj tako ophodi. prednost imaju one koje su prve došle. Društvo vas zbog takvog ponašanja može odbaciti.

koje su nažalost u zadnje vreme postale svojevrstan imidž govora mladih osoba.Čak i ako se odsele dalje od nas. a prijatelji sa onima sa kojima imamo zajednička interesovanja. LJUBLJENJE Kada se rukujete. Da ne bi došlo do toga. ali za mali broj njih možemo reći da su nam prijatelji. Živeći u savremenom društvu. elementarnih nepogoda. poznajemo mnogo ljudi. Solidarno ponašanje se pokazuje i u slučajevima kada se odlučuje o uvođenju samodoprinosa za izgradnju pojedinih komu-nalnih objekata od šireg društvenog značaja. Prijatelji se ponašaju manje formalno nego poznanici. način razmišljanja i ponašanja. sa pravim prijate-ljima ne prekidamo kontakt i međusobno se pomažemo. Prijateljstvo nam je potrebno i u dobru i u zlu. Prilikom uzimanja alkohola treba biti umeren. Međutim. U slučaju saobraćajnih nezgoda. U takvim prilikama ne treba se strogo pridržavati pravila bontona. Prijatelju ne smemo nametati svoje mišljenje. osobe treba da imaju slične životne stavove. Nekulturno je i nemoralno pričati o svojim ljubavnim podvizima. ako posle dužeg ra zdoblja bez kontakta utvrdimo da sa prijate-ljima više nemamo zajedničkih sklonosti i mišljenja. Poštapalice se u izražavanju koriste ako osoba ima siromašan rečnik ili malo znanja o onome o čemu govori. ili raditi za nekom mašinom. da ne bismo preterali i postali predmet podsmeha ostalih osoba u društvu. Takođe se ne smeju nuditi osobe koje će voziti automobil. potrebno je pokazati solidarnost prema drugima i njihovoj imovini da bi se ublažile nastale posledice. saobraćajnih nesreća i sl. Vrlo je nekulturno nešto obećati pa ne ispuniti i pritom zaboraviti da se izvi-nimo i damo objašnjenje. 9 . treba koristiti beležnicu ili rokovnik. Još je nepri-stojnije upotrebljavati psovke. obraz se nasloni na obraz druge osobe. nismo obavezni da prijateljstvo ponovo oživljavamo. To ipak ne znači da prema prijatelju treba biti manje ljubazan nego prema poznaniku. naročito ako nisu interesantne drugim osobama. bilo da je u pitanju sopstvena ili tuđa porodica. zato ga moramo čuvati.U društvu se nikako ne sme govoriti o intimnom porodičnom životu. rastanka zbog dužeg odsustva ili ponovnog susreta posle dužeg vremena. ljubljenje se primenjuje samo prilikom čestitanja. Sa tim osobama možemo biti poznanici. saučešća. Ako patimo od za-boravnosti. ponekad treba odbiti ponuđeno piće. Da bi došlo do prijateljstva. što se naročito odnosi na muškarce koji pričaju o damama. Nepristojno je u društvu nametati svoje teme za razgovor. Prilikom grljenja. ali samo među rođacima i dobrim prijateljima. Maloletnicima se ni u kom slučaju ne sme nuditi alkohol. Takođe je nepristojno pričati o fizičkim manama ako je u društvu osoba sa takvim nedosta-tkom. već nastojati da u svakom smislu pomognemo drugima u nevolji. da bi se blagovremeno"podsetili na svoje obaveze. Veoma je nepristojno nagovarati na piće osobe koje mu nisu sklone. Ljubi se ili u obraz ili u vazduh.

posle svih ostalih putnika. treba da uspori da ne bi isprskao pešake. Prilikom vožnje kolima nepristojno je davati instrukcije vozaču. ali na dužim relacijama je koristan. Dužnost vozača je da uđe zadnji u vozilo. vrtića. bolje je da kući 10 . počasno mesto je sa desne strane na zadnjem sedištu. vozač treba da izađe prvi i pomogne ženama i starijim osobama da izađu. jer razbija monoto-niju putovanja. Vozači treba da se uzdržavaju od svađe sa ostalim učesnkcima u saobraćaju. Nikada ne smete voziti pod uticajem alkohola. raspravljati ili psovati saobraćajce. Ako je voda na putu. na počasno mesto pored sebe smestiće ženske osobe. jer takvo ponašanje može imati suprotan efekat. Ako neko u automobilu hoće da otvori prozor ili da puši. Deca se voze na sedištu pored vozača tek kada napune petnaest godina. treba da zapišu registraciju vozila. možemo to napomenuti na početku putovanja. starije i krupnije osobe. Prema pešacima treba da bude krajnje korektan i da ih uvek propusti na pešačkim prelazima. treba stati i ponuditi pomoć. Ako ste popili više nego što treba. Takođe se ne sme parkirati na travnatim površinama u gradu. Na kraćim relacijama razgovor u koli-ma bi mogao da ometa vozača. Postoje i mnoga nepisana pravila ponašanja koja treba poštovati ako hoćemo da nam vožnja bude bezbedna i da ne ometamo druge učesnike u saobraćaju. Ako se na putu primeti vozilo u kvaru ili saobraćajna nesreća. To važi i ako se službenim kolima vozi više putnika. Ako smatraju da ih je neko ugrozio. ljude kojima odaje poštovanje. Isti je slučaj i sa korišćenjem radija u kolima. Vozilo nikad ne treba parkirati tako da se ometaju drugi učesnici u saobraćaju. Ne sme bezobzirno da pretiče ostale učesnike.Tuđa deca se ne ljube. U automobilu Lepo ponašanje u automobilu ne znači samo pridržavati se saobraćajnih pravila i propisa. Vozači ne smeju svojim ponašanjem ugrožavati prirodnu sredinu u kojoj se kreću bacanjem otpadaka kroz prozor. Ako je vozač profesionalac. Vozač treba da ima obzira prema osta-lim učesnicima u saobraćaju. Takođe je nekulturno svađati se. Pri noćnoj vožnji ne smemo svojim velikim svetlom zaslepljivati vozila koja nam dolaze u susret. Uvek treba da uspori ako prolazi pored škole. Ne sme da zatrubi iza leđa pešaka u uskoj ulici. bez obzira koliko mu vreme bilo dragoceno. Kada stigne na cilj putovanja. vreme pre-kršaja i lokaciju i da ih prijave nadležnim organima. Sirenu treba koristiti samo u slučaju opasnosti. istre-sanjem pepeljara. dečijeg igrališta. a primedbe možemo saopštiti na kraju vožnje. treba prvo da se dogovori sa ostalim putnicima. Ako želimo da vožnja bude sporija. Ako je vozač amater. ispuštanjem motornog ulja u vodu ili zemlju ili pranjem vozila na rekama i potocima. osim ako nisu bliski rođaci.

Za vreme leta za sve se možemo obrati-ti stjuardesi. Ako nosite pakete ili torbe. razgovor treba prekinuti. jer se ne oseća dovoljno starom i iznemoglom da bi prihvatila. Još je neukusnije vređati ili psovati putnike ili vozača. Dešava se i da se neka starija osoba uvredi ako joj ponudite mesto. majke sa decom. osim putnika koji su ranije došli. Ovim osobama treba i ustupiti stolicu u autobusu. prednost imaju trudnice. naša najmanja nepažnja može izazvati nervozu kod drugih. Pušenje u autobusu zabranjeno je i putnicima i voznom osoblju. Ne treba se upuštati u razgovor ili prepirku sa vozačem autobusa ako nam se nešto ne dopada prilikom vožnje. dok starije stoje pored njih. Ako putujemo sa malim detetom. Nikada nemojte nagovarati vozača da konzumira alkohol dok vozi kola. Pošto je avion specifično prevozno sredstvo. 11 . Nažalost. može se obratiti saobraćajnom preduzeću i saopštiti svoje prigovore i primedbe. izgleda da kultura ponašanja u ovom prevoznom sredstvu još nije zaživela. invali-di. pa se mogu videti mnoge mlađe osobe koje ležerno sede. Ako je neko nezadovoljan uslugom gradskog prevoza. dozvaćemo je pritiskom na dugme iznad glave i vrlo brzo ćemo biti usluženi. ni sedeti raširenih ruku ili nogu.odete taksijem ili da vas neko odveze. Ako u autobusu sretnemo poznanika. mala deca. Otpaci se nipošto ne smeju bacati na pod ili kroz prozor. stare i nemoćne osobe. Treba pomoći stjuardesi i dodati obrok putniku koji sedi do nas pored prozora. U avionu Kao i u drugim prevoznim sredstvima i u avionu je najvažnije da pazimo da svojim ponašanjem ne smetamo drugima. bićemo posluženi osvežavajućim pićima i obrocima. U autobusu nije pristojno zavirivati u novine saputnika. ali ako osetimo da nije raspoložen. U zavisnosti od dužine leta. smestite ih tako da ne smetaju drugim putnicima. Ako nam je nešto potrebno. razgovor s njim treba svesti na najnužnije. niti laktovima krčiti sebi put. Nepristojno je konverzirati tako da svi u autobusu mogu to da slušaju. niti da sedate sa pijanim vozačem u kola. Nije nepristojno obratiti se nepoznatom saputniku. prilikom ulaska u vozilo ne smete se gurati. U autobusu Prilikom ulaska u autobus. treba paziti da ono svojim nogama ne isprlja susedne putnike ili im smeta na neki drugi način. Još više treba voditi računa ako nosite kišobran sa koga se cedi voda. U svakom slučaju.

putovanje može biti veoma naporno. Treba se truditi da budete što manje nametljivi ostalim putnicima u kupeu. Takođe bi trebalo da se pre putovanja raspitate sa kog perona polazi voz. Takođe se pozdravite sa osta-lima pre nego što izađete. treba pomoći ženskim osobama i starijim saputnicima da skinu prtljag. Ako sa sobom vodite decu. Prilikom obeda pazite da ne mrvite po kupeu ili slučajno nekog isprljate. ali nemojte preterivati u tome. osim u kupeu za pušače. osim ako ih poznajete. Sa ostalim 12 . popravljati odeću ili se šminkati u prisustvu ostalih putnika. Saputnici iz kupea se dogovaraju kada će leći i ustati. Ako biste želeli da se ugasi svetlo. da bi se zabavila kada im postane dosadno. može izaći u hodnik i tamo stati kraj otvorenog prozora. Kada izlazite iz kupea. Potrudite se da stignete na stanicu dovoljno pre polaska voza. Možete voditi razgovor čak i sa onima koje prvi put srećete. a ako nam je muka. Kada ulazite u kupe. preko pižame ili spavaćice treba obući kućni ogrtač. Dok se jedan putnik sprema za spavanje.Ako nam je hladno. Prilikom jutarnjeg umivanja. drugi treba da izađe u hodnik ili vagon-restoran. U vozu je zabranjeno pušenje. ometali druge putnike. pozdravite saputnike pri ulasku. Vozne karte i sva potrebna dokumenta tebalo bi da držite na jednom mestu pored vas da ne biste. potrebno je da po-zdravite putnike koji tu već sede. doneće nam aspirin i čaj. niti izuvanje cipela. U vozu Ako vozom putujete dužom relacijom bez spavaćih kola. Ako bi to drugima smetalo . da ne zamorite sago-vornika. treba da izbegava naslanjanje na ostale putnike. salveta. tražeći ih. stjuardesa nam može pomoći oko hranjenja i oblačenja. Ako je nekom putniku zagušljivo. Niste obavezni da nudite ostale putnike. privatnim ili službenim. Ako vam je dosadno. U vozu je nepristojno češljati se. Treba paziti da vaše dete prilikom obroka ili igranja ne isprlja ostale putnike. jer bi to moglo nekom da smeta. potrebno je da se dogovori sa ostalima da li da otvori prozor ili ne. Takođe je potrebno poneti dovoljno maramica. Ako nemate rezervaciju. potrebno je da im ponesete omiljene igračke ili knjige. Isto tako. Takođe je zabranjeno stavljati noge na sedište preko puta. možemo dobiti ćebe. Za obavljanje usluga stjuardesama se ne daje napojnica. pelena i stvari za presvlačenje ako je dete malo. možete se zabaviti čitanjem novina ili knjige. ljubazno upi-tajte putnike da li ima slobodnog mesta. da se ne bi u zadnjem trenutku gurali pred šalterima na stanici radi obaveštenja. morate se dogovoriti sa ostalima. Ako se nekom prispava. Starijoj osobi ili invalidu treba ponuditi donji ležaj. Nije dozvoljeno preveliko raskomoćivanje. čak ni noću. stavite svoj prtljag iznad svog sedišta i smestite se a da pritom torbama ne ometate ostale. da ne bi taksijem ili automobilom jurili kroz grad. Ako putujete spavaćim kolima. da ne ometaju druge. Ako putujemo sa decom. Hrana koju nosite na put ne bi smela da bude aromatična. dužni ste da ljubazno ponudite slobodno mesto ako već sedite u kupeu a neko vam se obrati za pomoć. Nikada nemojte pričati o svojim problemima.

brod svojim komforom i prostorom omogućava da se putnici osećaju kao u hotelu. možemo pri-hvatiti. to treba shvatiti kao veliku čast i prihvatiti poziv. 13 . gašenja svetla pre spavanja itd. pušenja u kabini. Ako se nalazimo u kupeu i primetimo da se drugi saputnici spremaju da jedu. Ako putujete turističkom klasom. Na kraju putovanja treba se pozdraviti sa putnikom koji je sedeo do vas. potrebno je da se međusobno predstavite. Ako je restoran pun. moramo da zatražimo dozvolu ostalih. naročito za vreme večere. izbora ležaja. osim ako nam one to ne dozvole. ali tako da ne smeta ostalim putnicima. ali vas to ne obavezuje da sa poznanstvom nastavite po završetku putovanja. Ako sa nekim delite kabinu a putovanje je duže. dovoljno je pozdraviti se pri dolasku i pre odlaska. bez obzira da li ste sa njim razgovarali tokom putovanja ili ne. U vagon-restoranu pravila su ista kao i u drugim restoranima.putnicima ne treba vodi-ti duge razgovore. naročito ako nam sagovornik nagovesti da to ne želi. Ako vas kapetan pozove na ručak ili večeru. Posle obeda. nikako ne smete pre kapetana početi obed. ostatke hrane ne smete bacati u more. Zato je vrlo važno pridržavati se pravila plovila. već ih stavite u kesu i bacite u korpu za otpatke. treba-lo bi da izađemo u hodnik i tamo se zadržimo izvesno vreme. Ali. da bi se oni osećali slobodnije. Nikada nemojte nuditi svoje ljubavne usluge. ali još uvek postoje osobe koje koriste taj način putovanja. ali ako ste zajedno samo jednu noć. morate biti pristojno obučeni. Naš narod je poznat kao gostoljubiv i možemo uvrediti saputnike ako se ničim ne poslužimo. Ako ste vozač. Ako se već odlučite na to. ako nas ponude. Sada je toga daleko manje. Na brodu Za razliku od drugih prevoznih sredstava. Auto-stop Vožnja auto-stopom je nekada bila česta pojava. Naročito su mlade osobe sklone da tako putuju. tako će vam putovanje biti prijatnije. Na dužim putovanjima možete napraviti i poneko poznanstvo. s tim da ne preteramo u jelu. jer je prostor u vagon-restoranu uglavnom skučen. i strane zemlje. Ako želimo da zapalimo cigaretu. prema saputniku se ponašajte fer i korektno. treba se zadržati samo toliko da bismo bez žurbe mogli da ručamo. Ne treba se mešati u razgovor drugih osoba za stolom. Ali. ako je potrebno dodati im vodu ili slanik. Kada idete u restoran. Sa saputnikom se dogovarate oko odlaska ujutru u kupatilo. pogotovo ako još nisu završili sa jelom. budite veoma oprezni ako u vozilo primate nepoznatu osobu. prtljag treba držati pored sebe. jer sa malim sredstvima mogu da proputuju i svoju. Prema drugim osoba-ma za stolom treba biti ljubazan.

teba sačekati da naši susedi počnu sa jelom. možemo sipati i drugi put. ne smete biti suviše bučni. Kada budete u vozilu. jedan naspram drugog. Sa desne strane domaćina sedi najvažnija gošća. Bračni parovi ne treba da sede zajedno. Supa se sipa samo 14 . Međutim. Ne smemo žuriti sa jelom. U svakom slučaju. U svečanim prilikama domaćini pozivaju sve goste da zauzmu svoja mesta za već postavlje-nim stolom. i vaš prtljag moraju biti uredni. Međutim. Ako nismo sigurni kako se neko jelo jede. Hranu joj može dodavati domaćin koji još ima zaduženje da seče pečenje i suhomesnate proizvode za predjelo. Uvek treba paziti da ne smetamo onom ko sedi do nas. Takođe. stolicu dovo ljno primaknemo. nikada raširene. bilo da je to kod kuće ili na nekom skupu. ni suviše daleko. treba se ponašati opušteno i prirodno. vozaču treba da bude prijatno što vas je primio u kola. i tu ima mnogo preterivanja i veštački stvorenih pravila. ipak se svi ležernije ponašamo u svom porodičnom krugu. Domaćica pre nego što sedne za sto pokaže gostima mesta na koja treba da sednu. pa se mnogi boje da odu na neki prijem da ne bi u nečemu pogrešili. Ako nam se neko jelo posebno sviđa. Po pravilu bi trebalo da se za stolom ponašamo na isti način i u svojoj kući i kod rodbine i kod prijatelja. domaćica poziva sve da sednu za sto i svakom određuje njegovo mesto. Dok sedimo za stolom. Domaćici može pomagati i mlađi ženski član porodice i najmlađa gošća kada su u gostima porodični prijatelji. da se ne bismo klackali prilikom sedenja. Kod kuće obično svaki član porodice ima svoje mesto za stolom za vreme jela. Na stolicu sedamo sa leve strane. Domaćica tako postavlja jelo da ne mora svaki čas da ustaje. PONAŠANJE ZA STOLOM KOD KUĆE I U GOSTIMA Osnovnim merilom nečijeg ponašanja smatra se ponašanje za stolom. ne smete sami pojačavati radio u kolima ili svoj radio bez dozvole vlasnika. Laktove treba držati uz telo. Sa desne strane domaćice sedi najvažniji gost (po položaju ili godinama). Ako domaćica primeti da nam jelo prija i posluži nas. koristite tuđe usluge samo ako ste zaista u nevolji i tada ljubazno objasnite vozaču zašto ste morali da se poslužite autostopom. Domaćini sede za stolom na dva supro-tna kraja.bez obzira što možda smatrate da ste neodoljivi. Nad stolom se ruke drže samo do članaka. On takođe gostima služi i piće. a lice uvek treba da bude u visini ivice stola. Tom prilikom i vaš izgled. Tanjir ne smemo prepuniti jelom. Prema stoperu se ponašajte onako kako biste želeli da se drugi ponašaju prema vama. možemo sipati i treći put. Ostali gosti se razmeštaju za stolom naizmenično žena-muškarac. ni suviše blizu da nam bude neudobno. a sa leve strane drugi gost po važnosti. U suprotnom slučaju. a sa leve druga po važnosti. ali se mladenci ne odvajaju. Ako smo u gostima. Dok sedimo za stolom. u restoranu ili na nekoj svečanosti.

Nije lepo drobiti i umakati hleb u mleko. Od jela se rukama služimo kod rakova i nekih vrsta riba. ni u smehu. moramo se izviniti ostalima. Oljušteno tvrdo kuvano jaje jede se rukom. to činimo iza leđa. već treba malo sačekati. Za vreme jela ne smemo biti suviše glasni ni u govoru. Ako se na stolu nalaze čačkalice. treba držati zatvorena usta i žvakati nečujno. haljinu ili bluzu. Kad je supa pri kraju. Meko kuvano jaje se servira u čaši i jede kašičicom. treba se okrenuti prema njemu i govoriti što tiše. tanjir se može malo podići. To važi i za pite sa makom i orasima i neke suve kolače. Ne pričati o odsutnim osobama. ali na suprotnoj strani. Ne smemo praviti suvišne gestove držeći nož i viljušku u ruci. ako ima mesta. mada u inostranstvu na stolu nikada nećete videti čačkalice. može ih staviti pored sebe na sto. Takođe je nepristojno odbijati da se poslužimo i držati se uzdržano za stolom. ili kafu. Trešnje. kašiku možemo izvaditi i staviti na tanjir. prženo jaje sa sirom ili šunkom. Suia se jede kašikom koju držimo u desnoj ruci. Špagete jedemo viljuškom i kašikom. ne treba ga kritikovati. Jaja se nikada ne jedu srebrnim priborom za jelo. Ako pričamo sa nekim. Kajgana i jaje na oko jedu se viljuškom. Dok jedemo. Rezance i knedle ivicom kašike lagano sečemo u tanjiru. a supu popiti. stavlja je na stolicu iza sebe. Nepristojno je razgovarati punim ustima. zavisno od načina pripremanja. prvo treba progutati hranu koju imamo u ustima pa tek onda odgovoriti. a francusku salatu i pršutu nožem i viljuškom. Obično roditelji sipaju deci hranu u tanjir. a ako je veoma velika. Posebnom kašikom se sipaju jela. izvinimo se i obrišemo mrlju krpom ili salvetom. niti sebe stavljati u središte razgovora. Pri kraju. Kako ćemo jesti predjelo. sosovi itd. Jaja se jedu na različite načine. 15 . Kod nas je uobičajeno čačkanje zuba posle jela. Ako je tašna veća. Ako nam malo hrane padne na odeću prilikom jela. To nije znak nemara. kakao. Ne smemo nikada biti halapljivi. Ako se supa seriira u šolju. To vidimo po postavljenom priboru. Za stolom se ne smemo suviše nisko naginjati nad tanjirom. Ako ženska osoba nosi tašnu ili rukavice. ni štucati dok sedimo za stolom. Ako nas neko nešto pita. ne prema sebi. Ne treba podrigivati. nikada to ne činimo svojim priborom. Hleb i pogača se otkidaju i stavljaju u usta ili se premazuju nekim namazom. a ne susedu ispred nosa. ali usta zaklanjamo rukom. Teme razgovora su obično kratke i lake. Ako nije oljušteno. Ukoliko nekome treba nešto dodati. ne smemo duvati u nju da bi je ohladili. ljuska se sa gornjeg dela skida kašičicom. pogačice sa salamom ili šunkom ili kiflice se uzimaju rukama. Neukusno je vezati je oko vrata ili staviti za pojas. već pridržavanje propisima da se zubi ne čačkaju za stolom. Sitni kolači se rukom prinose ustima. Kako treba jesti Sendviči. pri jelu se koristi mala kašika. Kada jelo sipamo u tanjir. viljuškom i nožem. Ako nam se neko jelo ne sviđa. Izuzetak su regionalna jela (na primer pogača i so) koja i propisuju kako treba jesti.jednom. možemo ih upotrebiti. već onim iz činije koji je predviđen za sipanje jela. Salvetu za vreme jela držimo na kolenu i njome se možemo koristiti da ovlaš obrišemo usta ili vrhove prstiju. Za stolom ne započinjati razgovor koji nekoga može uvrediti ili ražalostiti. preseku se nožem i grizu. Ako je vruća. ali ako nam se slučajno desi. višnje i šljive se uzimaju rukom. spušta je na pod pored svoje stolice. Ako su veliki. zavisi od njegove vrste. baštenske jagode. već više uzeti od dru-gog jela.

a otvaraju se viljuškom. Ukusniji je ako se na njega nacedi i malo limuna. Samo se čips jede rukom. jede se viljuškom i nožem. Narandža se zareže nožem po kori. Artičoke se jedu tako što prstima odvajamo listić po listić. Ako tako ne umemo. Jede se bez salate. Kavijar se stavlja nožem na hleb namazan maslacem i jede iz ruke. u zavisnosti od vrste. valjušci) jedu se samo viljuškom. Pileće meso jedemo nožem i viljuškom. dok ga odvajamo od trupa. Zato najpre vrlo pažljivo zabodemo viljušku. osim ako nije usitnjeno ili sečeno na komadiće i servirano u sosu. Posle jela peremo ruke u činijici sa toplom vodom i limunom. Tvrdi sirevi se seku nožem i prinose ustima na komadiću hleba. Jedino u intimnom krugu možemo zubima glodati meso sa kostiju. voćni i čokoladni kolači jedu se malom viljuškom. U restoranu to nikada ne treba raditi. Jedu se samo viljuškom. nožem i viljuškom. Koštice ispuštamo na kašičicu i stavljamo na ivicu tanjirića. pomfrit) jedu se samo viljuškom. ali kući. već postepeno seći komad po komad. Špargle se jedu viljuškom. krišku po krišku. Palačinke se jedu viljuškom. Nožem se prepolovi riba duž kičme i odvoji od kostiju koje se stave ili na ivicu tanjira. Ostrige se drže u levoj ruci. a uz nju se pije dobro vino (na početku ručka belo polusuvo. mastan sok ne iscuri na odelo. možemo držati oklop desnom rukom. Kuvana testa (knedle. oni se raseku ivicom kašičice. tako što se preseče zeleni kraj.Sir se jede na različite načine. Treba pritom paziti da nam. izgnječiti ga i tako pojesti sos. oljuštimo i jedemo rukom. Torte. Meki kravlji sir i sir sa kajmakom jede se kašičicom. Kreme i pudinzi se jedu kašičicom. Najbolje je ostaviti jedan krompir. Ostale vrste mesa jedemo nožem i viljuškom. Repne prstenove otvaramo specijalnom viljuškom (prvo odstranjujemo utrobu). Ne sme se seći nožem tokom jela. Jabuke i kruške razrežemo na kriške. možemo jesti kao i ostala jela. 16 . Špagete možemo jesti viljuškom (u desnoj ruci) i kašikom (u levoj ). sa tostom i maslacem. ni gnječiti u sosu ili gulašu. Ako u njemu ima voća ili pečenog testa. a levom povlačiti noge da izvučemo unutrašnjost. za stolom. Ribe se jedu posebnim širokim nožem i viljuškom. već ih još u kuhinji istucaju. Može se rak uzeti desnom rukom iz činije i levom pridržavati na tanjiru. Ne treba odmah iseći svo meso u tanjiru. Kobasice i viršle se negde u prolazu (u staničnom bifeu. na ulici) mogu jesti rukom. Noge se nikako ne sišu. Rakovi se jedu prstima. pa onda sečemo neposredno kraj viljuške. već nožem i viljuškom pažljivo odvojiti meso od kostiju. Ako su listići već odvojeni. niti se u njih umače hleb. olju-šti i jede rukom. Viljuškom namotavamo špagete pomažući se udubljenom stranom kašike. Kompot jedemo srednjom kašikom. Sve vrste jela od krompira (kuvan. a meso se krckalicom odvaja od kore. sredina se jede viljuškom. a na kraju crno). kad zabodemo viljušku. pa meso prihvatiti viljuškom. ili na poseban tanjir za kosti. Guščija pašteta se jede viljuškom i nožem. Tada koristimo samo viljušku. Sosovi se nikada ne jedu kašikom. restovan. Salate se jedu iz tanjirića koji se nalazi sa leve strane iznad glavnog tanjira. Ako se sir služi na tanjiriću u tankim kriškama. Isto tako. Sladoled se jede pljosnatom ili obi-čnom kašičicom iz metalne ili staklene čaše.

Umesto stolnjaka mogu se staviti setovi u boji (podmetači za svaki pribor za jelo). Salvete se za ručak stavljaju na tanjir (ili se slože u trougao ili tako da stoje uspravno u tanjiru). seku na komadiće i jedu. uz njih se stavlja kašičica. dezertnom kašičicom srednje veličine. Samo ako su gosti izuzetno bliski. aperitiv se može služiti i za stolom. Posuđe za jelo 17 . čaj ili kakao serviraju se u restoranima za doručak u posebnoj šolji. Veoma je koristan stočić za posluživanje. Obavezno su od platna. kupine. Gosti ne bi smeli da sede suviše zbijeni za stolom (između svakog gosta treba predvideti bar 50 cm). Šumske jagode. Ako smo u gostima. Tada domaćin nudi pića i donosi gostu ono koje on želi. Trešnje. gosti prilaze stolu. na sto stavljamo i dovoljan broj slanika sa solju i biberom. Stolnjak mora prelaziti 15-20 cm. a koštice i ljusku vraćamo rukom na tanjir. Ponekad gosti prilaze i služe se sami. Pri izboru aperitiva treba paziti na ukus i navike gostiju. ogule nožem. a zašećerene. upotrebljavamo papirnate salvete. slani štapići i sl. Baštenske jagode poslužene sa pete-ljkom jedemo rukom. zatim se seku mali komadi i jedu. rub stola na svakoj strani. višnje i grožđe jedemo rukom.Breskve i kajsije se nabodu na viljušku. Ako se iz slanika ne sipa so ili biber. Za belu kafu može se mleko servirati i odvojeno. Međutim. Tako će gosti unapred znati koja će jela biti služena. Banane se ogule (prethodno se vrh odreže nožem). Sto možemo ukrasiti cvećem koje se aranžira u plitkim vazama duž stola. Za ručak se može staviti beli stolnjak ili stolnjak u boji ako smo pozvali rođake ili bliske prijatelje. Ako je svečana večera. Lubeniia. nezaslađeni. bobice jedu se kašičicom. U posebnoj činijici servira se šećer. Uz čaj se servira i limun u kriškama sa korom ili već isceđen. Oni se nalaze na jednom manjem stolu. Bela kafa. a ponekad ih služe domaćini. Žene nazdravljaju samo ako su domaćice na kućnim prijemima. Ovako se aperitiv služi u restoranu. Uz aperitiv se služe slani bademi. Postavljanje stola Na prvom mestu treba voditi računa o broju gostiju koje treba pozvati. a za večeru pored tanjira sa desne strane. dinja i ananas se serviraju u kriškama i jedu nožem i viljuškom. Koristi se za donošenje jela i rezervnog pribora za posluživanje i odlaganje upotrebljenog posuđa. Kasnije i ostali gosti mogu nazdravljati. onda kašičicu odložimo i pijemo. Pre ručka ili večere služe se aperitivi. piće ne pijemo dok domaćin (ili domaćica ako je on odsutan) ne da znak za početak. možemo na sto staviti svećnjake sa svećama koje se upale neposredno pre ulaska gostiju i prostoriji daju topliju atmosferu. Vlastitom kašičicom samo mešamo piće. Grejpfrut se servira prepolovljen i jede kašičicom. tako što nazdravi svima. već sipani u čašu. Na svečanim trpezama je preporučljivo uz svaki pribor za jelo staviti i mali karton sa rukom ispisanim menijem. Posle služenja aperitivom. maline. Gosti nikada svojim priborom ne uzimaju začin. Osim pribora za jelo o kome je već bilo reči. ali i na svoje mogućnosti. Za večeru se obavezno stavlja beli stolnjak. Može se servirati i rum u boci i po želji sipati u čaj.

a oslanja se na ostala tri prsta koja su savijena. Kašika se drži u desnoj ruci tako da palac stoji na gornjoj strani drške. Malom kašikom se jede kiselo mleko. Šoljice služe za duplu crnu kafu. nož držimo u desnoj. nikada nećemo pogrešiti. Ni viljuška se ne stavlja u usta. Ako se uvek služimo priborom od spoljne ka unutrašnjoj strani. 18 . Nož i viljuška se drže tako da se njihova drška obuhvati palcem i kažiprstom. a viljušku u levoj ruci. Iz dubokog tanjira jede se supa ili varivo. Kašika se prinosi ustima sa uže strane. već služi da se preko njega stavljaju tanjiri za pojedine vrste jela. kiselo mleko. pribor stavimo parale-lno od desne strane prema sredini tanjira. Na ovaj znak tanjir i pribor se mogu skloniti sa stola. a gosti sami uzimaju kutlačom ili posebnom kašikom ponuđeni sadržaj. kakao i dr.Posuđe za jelo za svečane prilike treba da bude boljeg kvaliteta. krem. a a kažiprst i srednji prst na donjoj. Na njega se tokom obeda nikada ne servira hrana. ostavljamo kašiku u tanjiru. međujelo i glavno jelo (ne jedan za sve . On se obično donosi napunjen i stavlja na glavni tanjir. Tanjir za toplo jelo se zagreva. stavlja se zajedno sa tanjirićem na glavni tanjir. ali ne prejako. špargle ili oljušteno voće. Pribor za jelo Osnovni pribor za jelo su kašika. Da bismo lakše sekli hranu. držimo je u desnoj ruci. a viljuška sa leve strane. Osnovni plitki tanjir stoji na dnu u sredini pribora za jelo i svojim spoljnim rubom dopire do ivice stola. Nikada se ne stavlja cela kašika u usta. Kada se jedu rakovi. limun se donosi na posebnom tanjiriću. Tokom jela glavu držimo mirno. Nožem se nikako ne sme prinositi hrana ustima. supu. supu. sladoled. već se njenim vrhom hrana prinosi ustima. nikako na tanjiriću sa šoljicom. Na svečanom ručku ili večeri. Plitki tanjir služi za predjelo. sladoled. mleko. jogurt. čaj. predjelo. Pribor za jelo nikada ne stavljamo na sto! Takođe ga ne treba stavljati na rub tanjira! Kašikom se jede supa i razna kuvana jela. salatu i hleb. u gostima za svako jelo postavlja se poseban pribor. varivo i dr. Njome se takođe meša kafa. Tanjirići za hleb i salatu su sa leve strane glavnog tanjira. borovnice. torte sa kremom. Kada smo kod kuće. Dok jedemo. puding. a ako smo završili. U posebnim tanji-rićima se služe kolači i dezert. Ako jedemo samo viljuškom. Ako se supa služi u šoljici. kažiprstom pritiskamo nož. Obavezno se stavljaju na tanjirić. viljuška i nož. Kada završimo sa jelom. Ako se služi čaj sa limunom. a kašiku prinosimo ustima. maline i kupine. nego poseban tanjir za svako jelo). Pritom treba paziti da ne stružemo po činiji. meko kuvano jaje. Kašike i noževi se stavljaju sa desne strane tanjira i to onim redom kako će se upotrebljavati. Ako još želimo da jedemo. prekrstićemo u tanjiru nož i viljušku. bez obzira što nismo sigurni koji deo pribora zašta služi. obično se služimo jednim priborom za jelo. Ponekad se kašika može staviti i poprečno iznad tanjira. kompot. kompot. šumske jagode. Činije služe za supu ili salatu. Tanjirići služe za predjelo. čaj. osim kada jedemo voće i kolače. ni preblizu oštrici. One se stavljaju na sto. Nikada se ne uzima jelo prepunom kašikom. Činijice (plitke ili duboke) služe za salatu. s leve strane glavnog tanjira stavlja se činijica sa toplom vodom i kriškom limuna za pranje prstiju. mleko i kakao. Nožem se na viljušku u tanjiru dodaje sos. već se samo srkne bez šuma. belu kafu.

Posetu bi trebalo najaviti uvek kada je to moguće. Posebnog oblika su čaše za aperitiv . Za crna vina su čaše sa kraćom drškom ovalnog oblika i trbušaste. Belo vino se služi u čašama sa dužom drškom. sendvič. testenine. prilikom zakazivanja 19 . Otvorena i konzumna vina se toče iz bokala od prozirnog stakla. štrudla). Ako idemo kod dobrih prijatelja. Ako smo već zakazali posetu. trešnje. U svakom slučaju. šljive. Po pravilu. uštipak. stoji čaša za vodu. ali ako smo primorani na to. krompir riba. za pivo. breskve. Službene se danas održavaju samo u diplomatskim krugovima ili u izuzetnim slučajevima (kada nekome nešto čestitamo ili ga posećujemo da mu se zahvalimo na nečemu). treba se blagovremeno izviniti. keks. tvrđi kolači. Mineralna voda se služi u originalnim bocama. jaja. možemo tada otići u posetu. Viski se služi u čašama istim kao za vodu. za vodu. Obično se zadržavamo kratko (od petnaest minuta do pola sata). poznanika itd. I prilikom neslužbenih poseta najpogodnije vreme za posetu je od 10. burek. Čaše Svako piće ima svoju čašu i od toga zavisi i oblik čaše. Rukom se otkida hleb. ili između 17 i 18 časova. čaša stoji više desno što će se pre upotrebiti. ne moramo se uvek držati ovog vremena. Najbolje je u posetu ići ne-deljom od 11 do 13 časova. Rakija se služi u malim čašama. Ona se pri početku jela napuni hladnom ili kiselom vodom. za belo vino. a obična u prozirnom bokalu. suvi kolači i neke vrste voća kao što su domaće jagode. U neslužbene posete spadaju susreti članova porodice. Čaše se postavljaju desno iznad tanjira i to po redosledu upotrebe sa desne strane na levo. Izvan reda. To možemo činiti pismenim putem. Čaše za vinjak su slične onima za crno vino.30 do 12. POSEĆIVANJE Posete mogu biti službene i neslužbene. ne treba preuzimati neke druge obaveze u to vreme. kolega sa posla. Ako su njihove obaveze takve da su slobodni u neko drugo vreme. Viljuškom i kašikom se jedu špagete. Malom viljuškom se jedu predjela i kolači. ali imaju kraću dršku. gusto varivo. Čaše za pivo imaju podmetače. ali se samo viljuška prinosi ustima. Za penušava vina (šampanjac) koristi se čaša sužena pri dnu. konusnog oblika ili u obliku lale. prijatelja. Flaširana vina se toče iz origina-lnih boca zatamnjenog stakla.30 ili između 17 i 19 časova. posebno za crno vino. iogača.Viljuškom se jede meso. Za takvu posetu oblači se svečanije odelo. za šampanjac. najčešće sasvim levo. (npr. putem telefona ili u neposrednom kontaktu.

Ako nas domaćin zamoli da uđemo. Ako dolazimo sa decom. Međutim. Ako posetilac dođe u iznenadnu pose-tu. posetu treba skratiti što više. Domaćici se obavezno donosi cveće. ne stavljati svoju ličnost u svakoj situaciji na prvo mesto. predajemo joj cveće po dolasku. zadržaćemo se vrlo kratko.posete uvek treba odgovoriti da li ćemo doći ili ne. da ne bi ometala odrasle. Ako prijatelji imaju dece. a domaćin uvodi novog gosta. nije nekulturno reći mu da bude kratak. treba malo pričekati pa tek onda otići. treba se držati teme koja je razlog naše posete. 20 . obavezno treba doneti poklon. ali možemo popi-ti piće i otići posle toga. zahvalićemo se. Treba se svečanije obući (odelo sa kravatom. Žena koja dolazi u posetu sme sesti i pre domaćice. a ako je domaćin sam. Sagovornika treba gledati tokom razgovora pravo u oči. Ako imamo malo. osim ako nije u pitanju neki važan razlog. ako nigde ne žurimo. a prilikom posete paziti da deca budu pristojnog ponašanja. gosti mu mogu doneti neku knjigu ili bocu pića. ne upadati u reč. da domaćina ne ostavimo u nedoumici. Muškarac ne sme da sedne dok to ne učini domaćica. Goste treba ponuditi čajem. ako to prethodno ne najavimo. ne prekidati ga. ona ustaje i polazi gostu u susret. nemirno dete. Tokom posete. prvo se pozdravljamo sa domaćicom. kafom. Nikada ne treba zajedno pozivati goste koji nisu u dobrim odnosima. unapred treba ugovoriti vreme dolaska. možemo voditi i svoju decu. prijatelja i po-znanika treba ponuditi da sedne. može se eventualno izneti nešto za grickanje. Ako u trenutku kada nameravamo da odemo dođe novi posetilac. a ako nam otvori domaćin ili neko drugi. ne mora se nuditi neko posebno jelo ili piće. ne pričati šale koje bi bile neprijatne domaćinima. Ako u posetu idemo dobrim prijateljima. ne pričati o licima koja nisu prisutna. Ako se gosti međusobno slabo poznaju. člana porodice. treba se izviniti i odložiti posetu za neku drugu priliku. Ako dođemo kod nekog u posetu. dajući pritom prednost starijim osobama. sokom ili nekim alkoholnim pićem. Ako kod nekoga idemo u prvu posetu. Ako je poseta vezana za rođendan ili neki drugi radostan događaj. već treba da ode kući i ugovori posetu za neki drugi put. Ako smo planirali da idemo nekud.a domaćini mu ne otvore vrata. Ako je domaćica u sobi sa gostima. Ostalim gostima je dovoljno samo se malo nakloniti. da ne bi novi gost pomislio da odlazite zbog njega. U posetu nikad ne treba dovoditi svog prijatelja ili neku drugu osobu nepoznatu domaćinu. a on već ima goste ili je u toku ručak. a onda sa gostima koje poznajemo. bilo da se radi o ženskoj ili muškoj osobi. Posetioca možemo saslušati u hodniku i izviniti mu se zbog žurbe. domaćin ne mora da ga primi. domaćini treba svima da posvete podjednaku pažnju i da usmeravaju razgovor tako da svima bude prijatno. moramo paziti da ne dosađuje drugima i ne pravi štetu. s tim što će domaćin odrediti gde će se deca zabavljati. dovoljno je da se pozdravimo samo sa domaćicom i domaćinom. zatim sa domaćinom. Sa gostima koje ne znamo upoznaje nas domaćica ili domaćin. prvo se skinemo. pa onda predamo domaćici cveće u sobi. Ako nam domaćica otvori vrata. Ako nas ponudi da ručamo. ne sme se uvrediti. Ako smo prilikom dolaska u posetu zatekli goste koji su stigli ranije. ali ne smemo ni pustiti domaćine da nas čekaju duže od petnaest mi-nuta. haljina ili kostim). Ako je poseta kratka. Ako posetilac dođe nenajavljen. Domaćica odmah stavlja cveće u vazu na neko vidljivo mesto. Pri odlasku. naše ponašanje može biti slobodnije. U posetu ne moramo doći tačno u minut u dogovoreno vreme.

a oni su dužni da u roku od najviše petnaest dana uzvrate posetu. treba se unapred dogovoriti o datumu i trajanju posete. ukućani treba gostima da posvete pažnju. treba ih posetiti odmah pošto saznamo za to (ako smo bliski sa njima) ili posle sahrane i izjaviti im saučešće. ali ne svojom cigaretom. Prilikom gostovanja. naročito suze. domaćini ga ispraćaju do vrata. Prijatelj uzvraća posetu prijatelju. Ako pritom neki gosti ostaju. Ako ženska osoba želi da pripali cigaretu. Ako posećujemo bolesnika. Kada gost odlazi. U posetu nikada ne idemo ako smo prehlađeni ili gripozni. domaćica mu pruža šibicu ili upaljač. Isto tako. Mogu nastaviti jedino ako gosti izraze želju da im se pridruže. već upaljačem ili šibicom.Ako gost želi da pripali cigaretu. vaša obaveza kao domaćina biće da ih ispratite na stanicu. izložbu ili na neku drugu manifestaciju. domaćica ispraća onog ko ide. treba da prekinu s tim kada gosti dođu. 21 . porodica porodici. Mogu u znak zahvalnosti za gostoprimstvo izvesti domaćine na oproštajnu večeru. osim ako materijalne prilike to ne dozvoljavaju. Poseta uvek treba da bude kratka. U posetu se nikada ne dolazi pušeći cigaretu ili lulu. U posetu nikada ne vodimo svoje kućne ljubimce. I u ovakvu posetu se ne pozivaju lica nepoznata domaćinu ili nepozvana od strane domaćina. Najbolje je da vedrim raspoloženjem doprinesemo da rastanak bude što manje tužan. pripaljuje joj najbliži muškarac. Poseta se uzvraća onolikim brojem gostiju koliko ih je došlo kod nas. Višednevne posete Ako idemo u višednevnu posetu ili nam dolaze gosti. To ne znači da treba biti ukočen i hladan prilikom pozdravljanja. a domaćin ostaje sa ostalima. Na stanici Ako imate goste. Tokom posete se vladamo u skladu sa tužnom atmosferom koja vlada u kući. gosti se prilagođavaju kućnom redu domaćina. Treba da paze na čistoću i urednost sobe u kojoj borave. I ova poseta se mora uzvratiti. ali mu nikada ne pripaljuje cigaretu. izvinjava se onima koji ostaju i ispraća goste koji idu. Ako su domaćini pre dolaska gostiju gledali televizijski program ili slušali radio. muzej. Ako domaćini idu na posao. U toj situaciji treba prikriti svoje uzbuđenje. da izvedu goste na večeru u neki bolji restoran. ma kako vam rastanak bio težak. Takođe. Mladom bračnom paru koji nema svoj stan ne moramo uzvratiti posetu. da im pokažu grad i njegove znamenitosti. Gosti treba da se pridržavaju dogovorenog datuma odlaska. Na odlasku se treba zahvaliti domaćinima. treba da ih odvedu u pozorište. bračni par bračnom paru. Ako je prijatelje ili poznanike zadesio smrtni slučaj u porodici. Svoje obaveze tokom posete treba da svedu na minimum. ako su u mogu-ćnosti. Ako je u posetu došao bračni par. žena treba da najavi odlazak. prvo se treba raspitati da li su dozvoljene posete i šta mu možemo doneti. Ako je domaćica sama. Mogu. treba ih što manje ometati. da bi se što više posvetili gostima.

Treba ostati na stanici dok voz ne krene. U svakoj prilici mlađe osobe su dužne da prve pozdrave starije. Izuzetno. Ako je povodom rođenja deteta. sem ako nije mnogo stariji od nje. bereta. pa da ga usluži. Pravila bontona strogo zabranjuju da se prilikom pozdravljanja cigareta drži u ustima i ruka u džepu. osoblje je dužno da prvo pozdravi kupca ili stranku. Pravila lepog ponašanja zahtevaju da po-zdravimo sve poznate osobe. Pozivnica se štampa na belom. u zgradi u kojoj stanujemo. na radnom mestu ili prilikom šetnje. a odraslima časopis koji će čitati za vreme puta. kapa ili šubara se ne skidaju prilikom po-zdravljanja na ulici. može i sa prigodnom slikom. 22 . pozorište itd. javnim i privatnim. sa preklopom ili ne. ili mali buket cveća. obično se štampa zlatnim slovima. Ako je pozivnica za venčanje. rođenje ili krštenje deteta. bolnica. Oni koji nose šešir treba prilikom po-zdravljanja da ga kratko podignu sa glave. susrećemo veliki broj ljudi. ali se skidaju u javnoj prostoriji. Takođe treba po-zdraviti nepoznatu osobu na stepeništu svojs zgrade. u prodavnici. Ako se radi o većoj svečanosti rok za slanje pozivnica je dve nedelje do mesec dana ranije. kao što su: bioskop. Kačket. prvo pozdravljamo osoblje koje tu radi. pa onda saopštimo razlog dolaska. Takođe. prijem. u liftu. svečani ručak ili koktel partija. Šešir se skida u svim zatvorenim prostorijama. prevozna sredstva. bilo da je to svadba. ako je zateknemo kod prijate-lja u kući ili stanu. POZIVNICE Pozivnice se šalju ako se radi o nekoj svečanoj prilici. ako je vreme loše ili naši gosti putuju spavaćim kolima. Muškarac prvi pozdravlja žensku osobu. Kada ulazimo u prodavnicu ili neku javnu ustanovu. može se štampati i na manjem formatu. možemo otići sa stanice pre polaska voza kadć ih smestimo u kupe i oprostimo se sa njima POZDRAVLJANJE Svakodnevno na ulici. restoran. odlazak u armi-ju.Kao znak pažnje deci bi trebalo pripremiti slatkiše. čvrstom papiru. pa onda vrate.

Treba dobro paziti da tom prilikom ne idete za trenutnim pomodarstvom i dati ime koje će možda kasnije vašem detetu biti smetnja i koga će se stideti. ponekad kakvo odelo treba obući. Stisak ruke prilikom rukovanja je kratak i čvrst. Na pozivnicu obavezno treba odgovoriti. a onaj ko je na višem položaju. RUKOVANJE Rukovanje je običaj koji datira iz davnih vremena. Ako muškarac nosi rukavice. Obično se u to vreme roditelji dogo vore oko imena deteta. osobi na nižem položaju. kada se drugoj strani stavljalo do znanja da se u ruci ne nalazi oružje i da se želi kontakt bez zadnjih namera. Za ovu priliku obavezno će joj pokloniti i cveće. Starija osoba prva pruža ruku mlađoj. žena to ne mora. datum i vreme održavanja. Sagovornik se gleda pravo u oči. jer ga ono obeležava za ceo život . Zato se i obeležava na poseba način. a vodimo samo onoliko osoba koliko je navedeno na pozivnici.Pozivnica sadrži zbog čega se priređuje prijem. treba da je pridrži palcem i kažiprstom leve ruke tako da žar bude okrenut unazad. ROĐENJE DETETA Rođenje deteta za roditelje predstavlja najsrećniji trenutak u životu. Ako osoba ima cigaretu u ustima i ne može da je odbaci prilikom rukovanja. jer oni koji se rukuju ne odmeravaju snagu. ali ne preterano. mesto. nakit). 23 . zatim broj pozvanih osoba i molbu za odgovor u određenom roku. Otac deteta treba da se na odgovarajući način oduži svojoj supruzi tako što će joj kupiti neki poklon trajne vrednosti (npr. Nije sve jedko ko ima kakvo ime. žena muškarcu. treba da ih skine prilikom rukovanja.

Oni koji dolaze. bez obzira da li ste se već ranije s njim rukovali ili ne. U društvu. sagovorniku treba gledati pravo u oči. a i prilikom razgovora. Predstavljanje ima zvaničniji karakter i uglavnom se upotrebljava pri službenim susretima. Tokom upoznavanja. To takođe može da uradi i lice koje u tom društvu poznaje najveći broj prisutnih. sagovorniku treba gledati pravo u oči. U većem društvu. treba razgovetno reći svoje ime i prezime. dok muške osobe obavezno ustaju. pre. sačekati da druga osoba kaže svoje. PREDSTAVLJANJE I OSLOVLJAVANJE Može vam se na prvi pogled učiniti da upoznavanje i predstavljanje imaju isto značenje. odnosno starija osoba. osim ako nije mnogo stariji od nje. odnosno starija osoba. osim ako idete na duži put ili se duže vreme niste videli. oni koji dolaze prvo se predstavljaju ženama. Ako su vam ruke zaprljane zbog nekog posla. osim ako se ne radi o tužnoj prilici. pa onda muškarcima. Ako nekom nešto čestitate ili mu izražavate saučešće. treba se izviniti i rukovati se tek kada operete ruke. Sa ljudima u susedstvu ili na poslu nije potrebno da se svakodnevno rukujete. osoba niža po položaju predstavlja se osobi višoj po položaju. Ženske osobe koje već sede ne treba da ustaju prilikom upoznavanja i rukovanja. Mlađa osoba se uvek prva predstavlja starijoj. treba se rukovati. pa reći:" Drago mi je" ili "Milo mi je". Razgovor obavezno prva počinje žena. prisutne može da upozna i najstarija osoba po položaju ili godinama. domaćin. Razgovor obavezno prva počinje žena.Prilikom rukovanja. Tokom upoznavanja. Na primer: bračni par koji dolazi biće prvo predstavljen ženama koje su prisutne. domaćica ili organizator društvenog sastanka upoznaju goste međusobno. Međutim. Isto tako. UPOZNAVANJE. mada je veoma mala. Isto tako.dstavljaju se već prisutnim osobama. leva ruka se ne sme držati u džepu. Isto tako. Ako muškarac nosi šešir. poželjno je nasmešiti se. a upoznavanje pre-dstavlja slobodniji izraz i manje obavezuje pri društvenim kontaktima. Kada je društvo veće i mešovito. osim ako nije mnogo stariji od nje. a muškarac ženi.Kada se samostalno upoznajemo. pa onda muškarcima. osim ako se ne radi o tužnoj prilici. poželjno je nasmešiti se. osoba niža po položaju predstavlja se osobi višoj po položaju. a i prilikom razgovora. Isto tako. 24 .Mlađa osoba se uvek prva predstavlja starijoj. a muškarac ženi. razlika postoji. prilikom rukovanja treba da ga skine (ako se rukuje sa ženskom osobom) i tek po završetku ruko vanja i razgovora ponovo stavi na glavu.

Međutim domaćin. Bolje je da to ostavimo onima koji su veštiji. Svako treba sam da odluči u kojoj će prilici koristiti svoju titulu. Ako društvo ne poznajemo dobro. obavezno ga oslovljavate sa gospodine. Ako sa nekim prvi put razgovaramo. VEŠTINA GOVORA Potrebna je velika veština da bismo vodili konverzaciju sažeto. Mlađoj osobi može starija predložiti da se uzajamno oslovljavaju po imenu. Prelazak na ti čini se tek posle dužeg poznanstva na predlog starije osobe. treba izbegavati slobodnije viceve. Prilikom razgovora sa nepo-znatom osobom dužni ste da joj persirate. može u društvu po-znatih osoba da predloži da se kolektivno pređe na ti zbog jednostavnijeg i nezva-ničnog druženja. mada su ljudi skloni da ih koriste i u privatnom životu. literatura. Kada udata žena predstavlja svog brata. pa bi predstavljanje novopridošlog gosta pore-metilo raspored i razgovor gostiju. bolje je prekinuti sa pričanjem. odnosno gospođo. Treba ih pustiti da kažu šta misle i žele. kaže njegovo ime i prezime. Pričanje viceva je poseban problem. Ako nekome persirate. Možemo ih pričati samo u društvu intimnih prijatelja. jer verovatno nismo uspeli da dobro ispričamo. Svoje titule i oznake položaja treba upotrebljavati samo u poslovnim kontakti-ma. Treba dobro paziti da ne budemo dosadni i nametljivi. To ćemo postići tako što ćemo imati strpljenja da saslušamo osobe koje su sa nama u društvu. Nikako ne smemo govoriti o ličnim problemima. film. a domaćin ili domaćica će glasno izgovoriti njegovo ime i tako ga predstaviti ostalim gostima. bilo da smo u poznatom ili nepoznatom 25 . Jedino se doktorska titula smatra sastavnim delom imena i možemo je uvek upotrebiti kada se obraćamo osobi koja je ima. Ako primetimo da se ostali usiljeno smeškaju na naš vic. Ženska osoba prva predlaže da se pređe na oslo-vljavanje na ti. aktuelna zbivanja. po pravilima bontona veoma je nekulturno koristiti ih. sport itd. jer se onda izbegava mogućnost da se osoba uvre-di zbog oslovljavanja na ti (može ga shvati-ti kao uvredljivo ili omalovažavajuće).Ako gosti već sede za stolom. on ne mora da se sa svima pojedinačno upozna. Treba da sedne za sto na svoje mesto. uglavnom odabiramo neku opštu temu kao što je na primer: muzika. Ovo važi i kod osoba koje su različitog ranga ili na različitim funkcijama ili imaju različite činove u službi. a majka će reći:"Ovo je moja kćerka Maja". bez obzira na moguću razliku u godinama. domaćin treba da ga pojedi-načno upozna sa ostalim gostima. suprotno je nepristo-jno. zanimljivo i duhovito ili govorili na nekom javnom mestu ili skupu. ali treba paziti da ne izgledamo neumesno i smešno. Bez obzira što su slobodniji izrazi i psovke postali deo imidža modernog izražavanja. Ne možemo ih pričati u svakom društvu i u svakoj prilici. Kada se obed završi i društvo ustane sa stola. Po imenu se oslovljava samo dobro poznata osoba koja je mlađa od vas. osim ako muškarac nije mnogo stariji od nje. devojka kaže:"Ovo je moj brat Dušan". ili najstariji po godinama.

adresu vlasnika i broj telefona. niti mu upadati u reč dok govori. Ako nismo sigurni u značenje neke strane reči bolje je ne koristiti je. Privatna posetnica sadrži ime i prezime. neće nam se desiti da ih upotrebimo u društvu koje nam to može zameriti. Ona sadrži ime i prezime vlasnika. adresu i telefon ustanove ili preduzeća. ne treba mu reći da laže. književnik. kreću se u poslovnim krugo-vima i dolaze često u kontakt sa stranim ljudima. da ne bismo ispali smešni. položaj u ustanovi ili preduzeću. 26 . Takođe je nepristojno gledati okolo dok nam sagovornik nešto saopštava. Postoje dve vrste posetnica. može se poslati neka poruka na poleđini. Ako njihovu upotrebu izbegavamo u kući i pri razgovoru sa najbližima. izjaviti saučešće. titulu i zanimanje (dr. U toku razgovora ne smemo previše isticati sebe. vajar. Ako smatramo da neko ne govori istinu. profesor). Posetnicom se nekome može nešto čestitati (rođendan. niti se toliko uzbuđivati da počnemo žučnu raspravu o temi razgovora. Po odlasku ili još u toku poslovnog razgovora možemo ostaviti posetnicu svojim poslovnim partnerima. šaljemo mu posetnicu preko pomoćnog lica koje nas tom prilikom najavi. Ako želimo da nas neko službeno primi. akademski slikar. nego da se možda vara. Prilikom razgovora sagovornika ne smemo držati za kaput. diplomiranje. Ona se takođe redovno šalje uz cveće ili neki drugi poklon.). zahvaliti za učinjenu uslugu. Prva je poslovna ili službena. Nova godina i sl. dizajner.društvu. VIZIT KARTE Posetnica je uobičajeno sredstvo komuniciranja za sve one koji učestvuju u javnom životu. Dame ne treba da štampaju adresu i telefon. mr. već ih mogu pisati u skladu sa prilikom.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful