Akademija Umetnosti, Novi Sad 21. 5. 2013.

Barokna skulptura
Dekoracija Svetog Petra i konceto dekoracije, bel composto

Mentor: Metli Dijana

Student: Pjevi Jelena, slikarstvo, 74/09

Opte karakteristike ranobarokne skulpture Godine 1578. otkrivene su Prisiline katakombe, koje su posluile kao jedan od glavnih dokaza u kontroverzistici. Controveristica je konfesionalna rasprava koju zapoinje Matija Vlai Ilirik objavljivanjem Magdeburskih centurija, u kojima sluei se istorijskim injenicama ustaje protiv primata papske vlasti. Kao odgovor na Magdeburske centurije javljaju se uveni Anali Cezare Baronijusa. Baronijus je ueni rimski kardinal i poklonik hrianske antike. Njegovi Annales ecclesiastici su renesansno vidjenje paganskog antikog nasledja preobrazili u baroku antike kao ranog hrianstva, idealnog doba pracrkve, na koju su se oslanjale sve barokne verske obnove. Baronijusova shvatanja su snano uticala na niz traktata o umetnosti, posebno onih autora kojima su bile bliske ideje katolike post-tridentske reforme. Dugovene legende o muenicima , ovim arheolokim otkriem postale su istinite. Do ovog vremena o prolosti se saznavalo samo putem pisanih izvora. Protestanti odbacuju kult svetitelja i kult muenika kao i relikvije . Na 25. sesiji Tridenskog koncilija brane se ovi kultovi. Tridentski sabor je sazvan na inicijativu pape Pavla III, 13. decembra 1545. u Trentu. Rad se odvijao u 3 etape, a Sabor je zakljuen 1563. Odluke Sabora su potvrdjene papskom bulom Benedictus Deus 1564. a kao rezultat rada koncila javljaju se i dve crkvene institucije: Sanctus Oficium i Index. Na samom kraju XVI veka otkrivene su moti svete Cecilije koja je bila zatitnica crkvene muzike i izumiteljica orgulja. Arheoloka istraivanja je radio Bossio. Kardinal Spondrati krenuo je sa restauracijom bazilike Svete Cecilije na Trastevere. Oko ove crkve je enski samostan. Tu se moe cuti najlepe ensko pojanje. Stefano Maderno, 1600. uradio je svetu Ceciliju. Autor koji je mnogo radio ali nikad nije dostigao ovo delo. On je dobio zadatak da predstavi svetiteljku kako je pronadjena. Skulptura se nalazi iznad oltara crkve. U pitanju je neretorina forma , ne postoji gest, ne postoji kontakt sa licem, ali postoji jedna neverbalna komunikacija. Postoji metafiziko utanje koje iz nje probija. Ova skulptura je dosta uticala kako na baroknu skulpturu tako i na slikarstvo. Kod Karavadja je Sveta Lucija u Sahrani Svete Lucije slino predstavljena. Ovo je za vreme rimskih devica- Pudencijane, Lucije, Bibijane, Cecilije. ovek zasluzan za ove kultove je Baronijus koji je sastavio Rimske martirologije. Jedna od svetiteljki koja je ula u modu je Bibijana. Njene moti pronadjene su u ampulama. U to vreme na rimskoj stolici je papa Urban VIII, koji trai da se ispita originalnost tih ampula. Bernini 20-ih godina dobija narudbinu od pape da uradi statuu svetiteljke. Retoriki gest, apsolutna posveenost Bogu, uzdignute oi, draperija koja podrava mentalno stanje linosti. Svetiteljka je sada prikazana mnogo elokventnije, retorinije. Ovde se uspostavlja forma Budueg stvaranja, uspostavlja se zreli Berninijev manir. Dekoracija Svetog Petra i konceto dekoracije Ve je papa Klement VIII sa prijateljam i savetnikom Cezare Baronijusom uspostavio koncept dekoracije koji sutinski nije promenjen narednih 40 godina. Za vreme pontifikata Urbana VIII dekoracija je doivela finale u Berninijevom baldahinu.

Koncept je bio da se objedine najcenjenije relikvije upravo na mestu groba prineva apostola. Taj deo Svetog Petra je postao najgrandiozniji relikvijar u umetnosti. Negovan je stari princip ugraivanja relikvija u stub. Urban VIII daje zadatak Berniniju da napravi nacrt za skulpturalno reenje. Dolazi se do koncepta da se naprave velike nie u stubovima i da se tu smeste gigantske skulpture, a da se iznad nie oznae mesta relikvija. Bernini- Longin. Longin,rimski centurion koji dozivljava veliko unutranje preobraenje. Potpuno rairene ruke- retoriki gest. To nije ranije vieno u skulpturi. Ovaj gest podignute ruke, dlan okrenut na gore i raireni prsti oznaava trijumf. Draperija u kaskadama po kojoj se prepoznaje Bernini. Kovrde brade i kose. Sve u funkciji da ubedi, da uveri, da pokrene. Francesco Mochi- Sveta Veronika. Volto santo (sveto lice) bilo je ukradeno za vreme Saco di Roma. Ono je naeno i ponovno je uspostavljen kult. Moki je potovao berninijevsku uznemirenost. Ova skulptura je sutinski nepokretna. Fransoa Discklesney- Sveti Andrej. Umetnik je flamanskog porekla. Formiran je u Rimu. Del Poco, antikvar, bitan je za formiranje njega i Pusena- insistiranje na precrtavanju antikih uzora. Andrej jako podsea na Longina. Sutinski samo po draperiji biva jasno koliko je Dikesnoj imao razvijen umetniki izraz. Sveta Jelena je etvrta skulptura. Barok kao misao potekao je iz epohe reformi crkava, ali se istovremeno deavala i tzv. kopernikanska revolucija. U italijanskoj i panskoj poeziji najea re tog vremena je metamorfoza. Hipnotiki koncept barokne skulpture. Licnost koja je u mirovanju ne izraava svoju sutinu kao, koliko to izraava pokret. Bernini Sutina je u promeni, kretanju. Paskal Nijedna epoha nije bila toliko optereena i zadivljena formom vremena. Panovski Bernini, Apolon i Dafne , rane dvadesete XVII veka. Uradjena po narudbini Sirona Borgezea, kardinala, neaka pape Pavla V. Pravljena je za vilu Borgeze. Po ulazu u vilu, prvo to se videlo su bila Apolonova ledja- faktor iznenadjenja. Dominikino u vili Andobradina je predstavljao ovaj trenutak. Niko kao Bernini nije uspeo da predstavi metamorfozu. Baldinuco je napisao da Bernini ree mermer kao vosak. Ovo je skulptura, jedna od retkih, ako ne i jedina koju je cenio XVIII i XIX vek. Apolon pociva na Apolonu Belvederskom. Antika je i u baroku bila normativ. Sam je BErnini izjavio da se u ranim delima okretao antikoj skulpturi. Aristotelijanski koncept selekcije i idealizacije. Bernini je antike statue oslobadjao. Budua kritika e mu to zameriti i posebno ceniti uravnoteenost, mir. Jos je Djanbatista Bolonja u Otmici Sabinjanke pokazao koncept posmatranja skulpture sa svih strana. Otmica Prozerpine- dramatinost, sukob. Prava barokna antiteza. Krvnik i rtva. David- koncept pokreta, promena. David kao univerzalni princip, univerzalni ideal kod Mikelandjela. Bernini stvara upravo suprotno. Posmatra se ukljuuje u prostor i akciju. Ne postoji tenzija unutar skulpture vec je tenzija izbaena iz sebe. Na licu se poznaje emocija, bes. Baldinuci kae da je budui papa Urban VIII, koji je imao udela na Berninijevo obrazovanje, dolazio i pridravao ogledalo dok je radio jer mu je David autoportret.

Allesandro Algardi je jedan od najboljih baroknih skulptora. Odrubljivanje glave Svetom Pavlu-oltar za crkvu Svetog Pavla u Bolonji. Algardi je Bolonjez, formiran u bolonjskoj koli. Poznatija kritika od Belorija, nadalje, smatrala je da je Alegardi suprotnost Berniniju. Apsolutna proraunatost, antiteze, to je bila velika vrlina i stoika ozbiljnost Pusena i Algardija. Susret pape Lava i Atile, reljef. Temu je obradjivao Rafael u stanci Eliodoro. Ponitenje zatvorenosti reljefa kao forme, piktoralnost- bel composto. Ideje u baroku I nain na koji su one izvedene: Blaena Ludovika Albertoni. 1647. U pitanju je delo poznih Berninijevih godina. Patron je bio cardinal Altijeri-Albertoni. Kapela se nalazi u crkvi San Francesco a Ripa. Kardinal je bio iz porodice pape pavla X. Ludovika je bila milosrdna dama s poetka XVI veka, koja je ceo svoj ivot I imetak posvetila pomaganju bolesnih I siromanih. Ona je neposredno pre izvoenja ove sculpture deatifikovana. Kardinal je poruio ovu skulpturu kako bi glorifikovao svoju porodicu. Bel composto (Bernini je njegov pravi izumitelj). Fuzija svih likovnih umetnosti. To je ostvareno u Svetom Petru. San Andrea al Quirinale apsolutno proimanje arhitekture, sculpture I slikarstva, gde su sve te umetnosti dobijale oblik one druge. U manjoj meri to je primenjeno I u ovoj kapeli. Kako predstaviti ono to je ustvari nepopravljivo. Bernijnija zanima kako da konceptualno, duhovno materijalizuje. Bio je svestan da to ne moe samo skulptura, te da je za to potrebno jedinstvo svih umetnosti. Sve to se baroknoj umetnosti deava proistie iz potrebe da se predstavi ideja (to se tie samog izvoenja). Fokus celog projekta je skulptura, ali ona nije dovoljna sama sebi. Bernini je poeo od arhitekture I napravio neku vrstu kapele u kapeli. Skulptura I slika u pozadini su na oltaru. Bone zidove je probio prozorima koje vernici ne vide teatarski efekat. Ali svetlost obasjava skulpturu; svetlost kao likovni element I deo konceptualnog I duhovnog programa. U veini literature govori se o smrti. Oi su joj zatvorene, usta poluotvorena, ali je njena senzualnost manje ekstatina od svete Tereze. Ona je odevena I ima cipele. Mogue da je umrla doivevi ekstazu. I draperija je tu da bi istakla njenu patnju. Isti naboj se ponavlja na draperiji pod krevetom na kome lei. Dva literarna izvora govore o njenim mistinim iskustvima I zanosima. Incendio amoris-Poar ljubavi. To je neto to pie u Pesmi nad pesmama, 8. Pevanje. Iz tog spisa postoje razni oblici tog mistinog iskustva. Santini govori da je njena dua u trenutku incendio amoris uzletela I susrela se sa raspetim Hristom I doivljavala transcendentalnu smrt, smrt due kroz ujedinjenje sa Bogom. Jedna od karakteristika jeste iznenadnost tog mistinog dogaaja. Jedan od ljudi koji su to doivljavali jeste Filipo Neri (Karavao). ovek koji je bio sklon alama, ali je bio duboko poboan. esto posveen molitvama. Njegov prijatelj baronijus je opisao trenutak kada je Neri doiveo jedno takvo iskustvo. Bernini je sigurno znao za takva iskustva te mu je to posluilo da predstavi Ludoviku. Santinijevo delo je moglo da poslui za ovakav nain predstavljanja. Barok je voleo da bude nedoreen. Ne znamo da li je iva ili mrtva, da li pati ili uiva. Kod Tereze Avilske ima anela I eksplicitnog znaka vizije, Ovde toga nema. Posmatrau je ostavljeno da o tome razmilja I aktivno uestvuje u delu. Drugi elementi koneta slue da stabilizuju znaenje I da naglase da nije u pitanju telesna smrt ve sjedinjenje due s Bogom. Bernini je traio da sliku uradi Gauli. Bogorodica predaje Hrista svetoj Ani kao symbol konteplativnog ivota. Uzimanje Hrista u ruke je alegorija mistinog jedinstva due I Boga. Upravo to simbolizuje znaenje sculpture-Ludovika Albertoni doivljava transcendentalnu smrt. U pitanju je barokni dijalog izmeu sculpture I slikarstva.

Ujedinjene slue istoj svrsi-ubeivanje vernika. Predstavljeno je nekoliko amblema, mir, rue, plamtee srce, atributi Hristove ljubavi I stradanja, simboli istorije spasenja Plamtee srce-pobonost koja se razvila iz Hristovih rana-jezuiti su propovedali ljubav Hristovu I stradanje. Postolje kandelabri je dvolini bog, isti takav je predstavljen kod Ripe u ikonografiji I eksplicitno iztaava boansku premudrost.Svi mistiari su u sjedinjavanju sa Bogom bili osloboeni svega to je zemaljsko I spoznali u tom trenutku boansku premudrost.