You are on page 1of 20

Kult privatizacije 21.10.2011.

Tony Judt preveo: Ivica Pavlović Peščanik Svijet Komentiraj Print

Nasuprot ekonomskoj teoriji i popularnom mitu, privatizacija je neefikasna, piše Tony Judt. Margaret Tačer, poput Džordža Buša i Tonija Blera nakon nje, nikad nije propuštala priliku da ukaže na represivnost i intruzivnost centralizovane države. Zahvaljujući CCTV kamerama, prisluškivanju, američkom Sekretarijatu za unutrašnju bezbednost, britanskoj Nezavisnoj bezbednosnoj upravi i drugim merama, svevideća kontrola koju savremena država može da vrši nad svojim građanima stalno se širi. I dok Norveška, Finska, Francuska, Nemačka i Austrija koje sve odreda štite svoje građane "od kolevke pa do groba" - nikad nisu posegle za takvim merama osim u ratu, upravo su ova anglosaksonska društva, koja toliko drže do slobode, otišla najdalje u ovom orvelovskom pravcu. Uzgred, ako treba da identifikujemo samo jednu generalnu opštu posledicu intelektualnog prestrojavanja koje je obeležilo poslednju trećinu 20. veka, to bi bez sumnje bilo obožavanje privatnog sektora i, konkretno, kult privatizacije. Neki će reći da je entuzijazam prema ukidanju društvenih dobara bio čisto pragmatičan. Zašto privatizovati? Zato što se, u doba budžetskih ograničenja, privatizacijom naizgled štedi novac. Ako država poseduje neefikasnu fabriku ili je snabdevač skupe usluge - vodovoda, recimo, ili železnice - ona to prepušta privatnim kupcima. Prodaja obezbeđuje državi novac. Istovremeno, prelaskom u privatni sektor, ta institucija postaje efikasnija zahvaljujući delovanju profitnog motiva. Svi su na dobitku, usluga se popravlja, država se lišava nepotrebne odgovornosti, investitori profitiraju, i javni sektor jednokratno dobija novac od prodaje. Na prvi pogled, privatizacija predstavlja odustajanje od dogmatskih načela orijentisanih ka državi i okreće se realnim ekonomskim kalkulacijama.

Na kraju krajeva, "poslovanje nacionalizovanih industrijskih grana u skoro svakoj zemlji nije bilo drastično bolje nego u privatnim ili mešovitim kategorijama."1 I nema sumnje da društveno vlasništvo ima svoje nedostatke. Ministarstva finansija, naročito u Britaniji, odnosila su se prema potencijalno profitabilnim uslugama kao prema običnim kravama muzarama. Uz minimalne investicije i maksimalno uzimanje profita, punili su se javni trezori. Tako se od železnica i rudnika očekivalo da obuzdavaju svoje cene iz socijalnih i političkih razloga; ali se istovremeno od njih zahtevalo da donose profit. Dugoročno, to ih je pretvorilo u neefikasne službe. Drugde, recimo u Švedskoj, država je bila obazrivija sa svojim ekonomskim manipulacijama, ali je često do nepodnošljivih granica regulisala zarade, uslove, cene i proizvode. Tako je, uz kratkoročnu finansijsku korist, privatizaciji pridodat hipotetički porast inicijative i efikasnosti. Ako ništa drugo, pretpostavljalo se da će preduzeće koje je iz javnih prešlo u privatne ruke sigurno poslovati sa vizijom dugoročnih investicija i efikasnog određivanja cena. Svedoci smo postepenog prebacivanja društvene odgovornosti na privatni sektor, bez ikakve vidljive kolektivne koristi. Toliko o teoriji. Praksa je bila sasvim drugačija. Sa uspostavljanjem moderne države (pre svega tokom prošlog veka), prevoz, bolnice, škole, pošte, vojske, zatvori, policijske snage i pristupačna kultura - ključne usluge za koje profitni motiv nije podesan - stavljene su pod društvenu regulaciju i kontrolu. Sada ih vraćaju privatnim preduzetnicima. Svedoci smo postepenog prebacivanja društvene odgovornosti na privatni sektor, bez ikakve vidljive kolektivne koristi. Nasuprot ekonomskoj teoriji i popularnom mitu, privatizacija je neefikasna. Većina organizacija za koje su države smatrale da treba da pređu u privatni sektor poslovala je s gubitkom: bilo da se radi o železnicama, rudnicima, poštama ili snabdevačima energijom, njihove usluge i troškovi održavanja uvek više koštaju nego što mogu da prihoduju. Upravo iz ovog razloga, takva društvena dobra sama po sebi ne privlače kupce, ukoliko se ne ponude po mnogo manjoj ceni. Ali kada država jeftino prodaje, građani gube. Proračunato je da su, tokom privatizacija za vreme Margaret Tačer, planski niske cene po kojima je privatnom sektoru prodavana dugogodišnja javna imovina dovele do prebacivanja 14 milijardi funti iz džepova poreskih obveznika u ruke deoničara i drugih investitora.

Ovom gubitku treba dodati još 3 milijarde funti za provizije bankarima koji su posredovali u privatizacijama.što ruši ekonomsku argumentaciju za privatizaciju: delovanje profitnog motiva. na primer.) okreću se državi i traže od nje da plati troškove. Tako je država praktično platila privatnom sektoru oko 17 milijardi funti (19 milijardi evra) za kupovinu sredstava koja inače ne bi našla kupce. biti zaštićeni od ozbiljnog gubitka . Popularni kliše kako su prenaduvane banke koje su do temelja uzdrmale međunarodne finansije 2008.2 Jedini razlog zašto privatni investitori žele da kupe naizgled neefikasna društvena dobra jeste to što država za njih eliminiše ili smanjuje rizik. Na primer. ili godišnjem bruto domaćem proizvodu Paragvaja ili Bosne i Hercegovine.3 Rezultat je moralni rizik.dok je kroz nju novac iz ruku poreskih obveznika i potrošača prebačen u džepove deoničara novoprivatizovanih kompanija. Kupci su bili sigurni da će. To se ne može opisati kao efikasno korišćenje javnih resursa. Kada ovo počne da se dešava serijski . Pod ovim povlašćenim uslovima. ali bez ikakvih prednosti javne kontrole. u slučaju londonskog metroa. privatni sektor će se pokazati u najmanju ruku jednako neefikasan kao društveni sakupljajući profit i svaljujući gubitke na državu. šta god da se desi. Jedan od razloga zašto se u Britaniji privatizacija smatra korisnom jeste to što se ona odvijala uporedo sa završetkom decenija britanskog kaskanja za susedima. imala izuzetno skroman uticaj na dugoročni ekonomski rast . Ovo je ozbiljan novac . U ovom trenutku. Jedini razlog zašto privatni investitori žele da kupe naizgled neefikasna društvena dobra jeste to što država za njih eliminiše ili smanjuje rizik. oformljeno je "javno-privatno partnerstvo" (JPP).kao sa nacionalizovanim železnicama . U Britaniji. bile "prevelike da propadnu". novoprivatizovane bolnice redovno propadaju . i investitori su pozvani da ulože novac. Ali ovaj ishod je skoro u celini bio rezultat usporavanja rasta u ostalim državama: nije bilo naglog preokreta u britanskoj ekonomiji. ali im je zabranjeno da naplaćuju onoliko koliko misle da tržište može da izdrži. sama po sebi. Ishod je bila najgora vrsta "mešovite ekonomije": individualno preduzeće osigurano javnim sredstvima. .obično jer se od njih zahteva da donose profit.približno jednak kapitalu univerziteta Harvard.rezultat će biti lagana de facto renacionalizacija. U najboljoj studiji o britanskoj privatizaciji zaključeno je da je privatizacija. čiji je JPP propao 2007. bolnički konzorcijumi (poput londonskog metroa.

Zanimljivo je da je ova činjenica izmakla inače oštrom oku Fridriha Hajeka. ne može se jednostavno dopustiti da stanu zbog lošeg poslovanja ili finansijske nesposobnosti.naravno. *** Amerikanci su privatizovali manje od njihovih britanskih obožavalaca. vlada u Velingtonu . ili mrežama aviosaobraćajne kontrole. prevideo je implikacije: budući da se takvim vitalnim nacionalnim službama nikad neće dozvoliti da propadnu. važi i drugde. I naravno. Nijedna država neće dozvoliti da joj železnički sistem jednostavno "propadne". i ta institucija je osuđena da pre ili kasnije bude ponuđena privatnom kupcu po bagatelnoj ceni. Ali planski nedovoljno finansiranje prezrenih javnih službi poput Amtraka proizvelo je nezadovoljavajuću uslugu. one mogu da povlače rizične poteze. gde je država tokom devedesetih privatizovala železnicu i feribote. Na Novom Zelandu. U julu 2008. da troše i ulažu sredstva kako im volja. Privatizovanim snabdevačima gasom. Tvrdeći da je monopolističke industrije (uključujući i železnice i komunalije) najbolje prepustiti privatnicima. novi vlasnici su nemilosrdno rasprodali sve što se moglo prodati. znajući da će država uvek na kraju platiti račun. njihova nova uprava i vlasnici to dobro znaju.

ulaganja su nedovoljna itd. država se oslobađa moralnih obaveza. Međutim. U ogromnoj većini slučajeva. naravno. do 1996. kako bi povećali profit i dividende. ali sami inspektori će najverovatnije biti iz privatne kompanije. zatvori.ali su deoničari novih privatnih organizacija oslobođeni svake odgovornosti. isto kao što privatne agencije sklapaju ugovore sa Vašingtonom za poslove obezbeđenja. među uslovima pod kojima su britanske komunalne službe prodate najboljem ponuđaču našlo se i "prevremeno penzionisanje" desetina hiljada radnika. poludržavno oslobađanje od suštinski kolektivne odgovornosti vraća nas na jednu staru priču. Ugovori koje država sklapa s privatnim preduzećima jesu treći i možda najubedljiviji argument protiv privatizacije. poštanske usluge. starački domovi. U privatizacionoj priči ima dobitnika i gubitnika. Novoprivatizovani domovi i zdravstvene ustanove su. ne mogu se u potpunosti prepustiti volji tržišta. . Radnici su izgubili posao. najveću korist od ove promene imale su osiguravajuće kompanije. nakon bankarske krize u kojoj je država izgubila mnogo novca. železnice. Kao što se moglo predvideti. i vratila ga pod društvenu kontrolu . uz najveći skok u oblasti nege starijih.uz mnogo veće troškove od onih koji bi bili potrebni za investicije devedesetih. (konzervativna) vlada je početkom devedesetih preusmerila 14 posto do tada državno monopolizovanih penzijskih doprinosa iz društvenog sistema u privatne penzione račune. To je rađeno vrlo svesno: u Britaniji je od 1979. Prebacivanjem vlasništva na privatne preduzetnike. prevoza i tehničke ekspertize (radeći za profit) u Iraku i Avganistanu. državi je natovaren penzioni teret .je preko volje preuzela nazad opelješeni i još uvek neprofitabilni transport. (tj. spustili kvalitet usluge na minimum. Mnoge službe kojih država želi da se otarasi funkcionišu loše: uprava je loša. i druge službe ocenjene kao dobre za privatizaciju. Tako je socijalna država kradimice rasparčana u korist šačice preduzetnika i deoničara. to je zato što je država odlučila da sprovede istragu. u vreme Margaret Tačer i Džona Mejdžora) udeo privatnih usluga koje je plaćala država podignut sa 11 posto na 34 posto. Isto tako. Ovo poluprivatno. Tu kompaniju je za ovaj posao unajmila država. Ako vas danas u Americi poseti poreska inspekcija.zato su i završile u državnim rukama. U Švedskoj. koliko god loše funkcionisale. dece i mentalno obolelih. to su aktivnosti koje neko mora da reguliše .

U današnjim engleskim visokoškolskim krugovima. shvatane su kao društvena odgovornost. Pogubne posledice po društveni život. Kada engleski političari i činovnici pokušavaju da opravdaju napuštanje tradicionalnih monopola nad javnim službama. privatizacijom se vraća unazad jedan viševekovni proces. Šta za korisnike ovih sjajnih mera znači činjenica da je sve. privatizacijom se vraća unazad jedan viševekovni proces. automatizovane kolcentre koji će primati reklamacije (dok u starom nacionalizovanom sistemu žalioci nisu imali iluzija da ih iko sluša). Štaviše. zdravstvenu negu. ali ništa se suštinski ne menja. koja svoje poslovanje meri isključivo kratkoročnom profitabilnošću? Pre svega. socijalna usluga koju pruža privatna kompanija ne predstavlja se kao kolektivno dobro na koje svi građani polažu pravo. Porast preduzetničke kulture je sve to uništio. od lokalnog prevoza do regionalnog socijanog radnika. gde se država prihvatala onih stvari koje pojedinci nisu mogli ili nisu želeli da rade. U osnovi.opisao je taj projekat kao "optimizaciju pružanja socijalne pomoći". gde se država prihvatala onih stvari koje pojedinci nisu mogli ili nisu želeli da rade. socijalnu naknadu ili neku drugu . Iz perspektive čoveka sa dna . govore o "diversifikaciji snabdevača".sa kojima su obično povezivane: švedske prodavnice alkohola. kako to često biva. sindikalni francuski zavodi za nezaposlene i tako dalje. Dekani i šefovi odseka upinju se da procene "učinak" i ekonomski "uticaj" u svojim procenama kvaliteta nečijeg rada. Glavni nedostaci starih javnih službi bili su restriktivni propisi i ustanove . najavio planove za privatizaciju javnih službi . razgovorom dominira metafora tržišta. i u svakom slučaju. javlja se negativan socijalni uticaj (da se poslužimo ovim novogovorom). Kada je britanski sekretar za rad i penzije u junu 2008. Ali makar su svima omogućavale jednak pristup.*** U osnovi.koji traži isplatu nadoknade za nezaposlenost.jednoobrazni model za sve . Rezultat je krnje društvo.uključujući i kratkoročno palijativne mere o "radu za socijalnu pomoć". Nije iznenađujuće što sve manje ljudi zahteva prava i usluge koje im po zakonu pripadaju. Možda je privatizovanom telefonskom operateru u interesu da obezbedi ljubazne. bifei britanske železnice. koji će Vajtholu omogućiti da objavljuje nerealno niske procente nezaposlenosti . promaljaju se iz novog tehnokratskog žargona. sada u službi neke privatne kompanije.

Ovo reduciranje "društva" na tanku membranu odnosa između privatnih pojedinaca danas se predstavlja kao težnja libertarijanaca i zagovornika tržišta. Što se tiče praha i čestica individualnosti: to najviše liči na Hobsov rat svih protiv svih. [2] Massimo Florio. činovnicima ili vladi. . u prevodu Ivice Pavlovića. 275. Vlade koje su previše slabe ili previše diskreditovane da bi delovale kroz svoje građane češće će se služiti drugim sredstvima: opominjanjem. koja ovih dana izlazi iz štampe u izdanju Peščanika. ubrzo će biti "samleveno u prah i čestice individualnosti". 1976). str. 2006). str. [1] Daniel Bell. The G reat Divestiture: Evaluating the Welfare Impact of the British Privatizations 19791997 (Cambridge: The MIT Press. koje uništava tkivo svoje države. otpočeli smo rasparčavanje društvenog tkiva. Svako društvo. Odlomak iz knjige Teško zemlji. nagovaranjem. U ovom procesu nema ničeg tajanstvenog: lepo ga je opisao Edmund Berk u kritici Francuske revolucije. Ali ne treba zaboraviti da je to bio prvobitni san jakobinaca. pretnjama. piše on u Razmišljanjima o revoluciji u Francuskoj. i građanina za državu vezuje samo autoritet i poslušnost.zvanično odobrenu uslugu . i na kraju prisiljavanjem naroda da ih sluša. Gubitak socijalnog smisla artikulisanog kroz javne službe zapravo pojačava neobuzdanu snagu premoćne države. Otklanjanjem javnih službi i njihovim reduciranjem na mrežu unajmljenih privatnih snabdevača. The Cultural Contradictions of Capitalism (New York: Basic Books. onda smo potpuno zavisni od države. boljševika i nacista: ako nas ništa ne vezuje kao zajednicu ili društvo. 342. Posledica je da je gusta mreža socijalne interakcije svedena na minimum.on se više instinktivno ne okreće državi. bedna i prilično prljava rabota. gde za mnoge život ponovo postaje usamljenička. Uslugu ili naknadu sada "obezbeđuje" privatni posrednik.

koštala je poreske obveznike 5 milijardi funti (5. državna železnica British Rail koštala je poreske obveznike 950 miliona funti (milijardu evra).7 milijardi evra).2011. njena poluprivatna naslednica. . Drugi val prisvajanja društvenih resursa Vedran Horvat: Ne postoji niti jedna relevantna politička stranka koja u programu nudi bitan iskorak od postojećeg razvojnog modela. Objavljeno: 27. Tagovi: privatizacija. Tony Judt Prijavi članak na: Twitter Facebook prethodno1 Vezane vijesti Brzo i lako do diplome Howard Hotson razotkriva privatna profitna sveučilišta koja su tek odnedavno prisutna u Engleskoj. Do 2008.09.2011. Kako Europa kaže Zakon o Ini prvo će biti poslan u Bruxelles po mišljenje u Europsku komisiju pa tek onda u Sabor Objavljeno: 29.09. 1994.10. Network Rail.2011.[3] Poslednje godine svog postojanja. Objavljeno: 18.

09. iako jest grozna. vaš prepametni Stoglitz.10.2011.2011. samoubilačkih intencija ipak nema.2011. a ona. evo što je 2002." 2. Objavljeno: 08. pisao o rizičnosti kupovine nekretnina posredovanjem državnih firmi Fannie Mae i Freddie Mac: "Ova analiza pokazuje da je vjerojatnost šoka značajno manja od 1 na 500. Ivan22.10. 14:35#2 Zašto treba zabraniti HDZ? .09. plaćeni savjetnik Fannie Maea. izlaganje države riziku da ove firmu postanu nesolventne je veoma malo. Mato22. Objavljeno: 02.Zlo putuje zemljom Knjiga Tonya Judta o ulozi socijalne demokracije u iznalaženju izlaska iz društvene krize uskoro izlazi u hrvatskom prijevodu. Imajući u vidu ovu nisku vjerojatnost šoka i pretpostavljajući da Fannie Mae i Freddie Mac drže dovoljan kapital da podnesu šok. dodaj komentar 23 komentara 1. 15:59#1 Državoljupci. Tuđmanov miks domoljublja i profita Da se vlast odluči obračunati s ratnim profiterstvom morala bi se samoubiti.000 i možda čak manja od 1 na 3 milijuna.2011.

zatvaranjem dužničkih tvrtki i otvaranjem novih da bi istu rabotu obavili više od nekoliko puta # Zato što nisu kažnjavali već poticali kriminal svake vrste # Zato što su uništili sudstvo dovodeći svoje poslušničke kadrove # Zato što su instalirali podobnost i poslušnost kao jedine kriterije pri zapošljavanju # Zato što su gušili medijske slobode i okupirali HRT da bi na njemu instalirali spodobe koje i danas provode njihov program # Zato što su raspirivali mržnju i najniže insinkte . Beljo # Zato što su asistirali Miloševiću i srpskim tvorcima rata podstičući proustaške izljeve. iako je poznato da su oni u povijesti bili jako dobri prijatelji i suradnici nacista i fašista # Zato što su kroz pretvorbu i privatizaciju opljačkali Hrvatsku kao nitko nikada u povijesti i uništili perspektivu budućim generacijama # Zato što nisu proglasili ratno stanje da njihovi sinovi ne bi išli na ratište i da bi njihovi štićenici mogli opljačkati državu dok drugi ginu u ratu za koji je i HDZ ͞zaslužan͟ # Zato što su dopustili da lopovi sa stranačkim iskaznicama uništavaju poštene poduzetnike neplaćanjem računa. Mudrinić. umjesto da smo se branili antifašističkom tradicijom. Na četnike se krenulo ustašama.# Zato što su u zemlju dovukli ništarije s ko`ca i konopca koji su nas bacili u blato društveno i ekonomski: Šušak. Milas.

knjižnice.# Zato što su izbornim inžinjeringom i glasovima zatvorenika uveli HSP u Sabor da bi imali desnije strašilo od sebe # Zato što su uništili ugled Hrvatske među njenim građanima i u svijetu # Zato što su inteligentni ljudi emigrirali jer nisu mogli prosperirati u svojoj zemlji # Zato što su od Sabora napravili najobičniju svađaonicu. religijski zatucan ministar # Zato jer se uništava ono što je preostalo da bi se lakše prodalo # Zato što im je na pameti samo punjenje proračuna na račun građana # Zato što su potpuno politički i na bilo koji drugi način neodgovorni . a ne zakonodavno tijelo (uz asistenciju ostalih nesposobnjakovića) # Zato što su sklopili ugovor s Vatikanom koji nema nitko u svijetu i po kojem svake godine crkvi dajemo preko 350 milijuna kuna # Zato što se imovina vraća ckrvi i pri tome se izbacuju vrtići. fakulteti # Zato što su uveli vjeronauk u škole i na taj način podijelili djecu što je zločin samo po sebi u toj osjetljivoj dobi # Zato jer se podilazi popovima u svim važnim društvenim pitanjima # Zato jer zakon o umjetnoj oplodnji donosi primitivni.

ne znaš ni za spašavanje državnih banaka u hrvatskoj..10. rumunjska koju godinu ranije. kao i veći dio socijalističkih zemalja. ljudi ti se ismijavaju . 05:52#5 Jugoslavija ni slucajno nije bankrotirala. ne znaš da je bankrotirala.2011.Zato što ovu državu sigurno neće spasiti oni koji su je uništili͙Zabranjujući HDZ spašavamo zemlju. ne znaš da je uvozila više nego što je izvozila. jadan si :)) Koliki ti je skor? 0 :45 ? :))) 4. kad je dug RH 20 puta veci od duga SRH. trle22. drugo vrijeme. i stalno se povecava.2011. niti jednu raspravu još nisi dobio. Ne samo o proslosti. 13:39#3 trljavi povuci se . trleidiot22. jel tebi išta znači inflacija kad uspoređuješ 2 različita razdoblja? jugoslavija se da se i htjela zadužit kao i hrvatska ne bi mogla.ti ništa ne znaš. Da bi ljudi eventualno mogli progledati! Jer. Ti si mazohist. dakle i za 80-e su krive kapitalističke reforme? :))) dakle kao što vidimo ništa ne znaš. jugoslavija je bankrotila 1982. opet su te satrali u raspravi. budući da je propast u prvim godinama 90-ih nastavak trenda iz 80-ih. @trle22. "glupo je uspoređivati 2000 sa 1989. 12:45#4 glupsone. neznaš ni povijest svoje voljene jugoslavije. to puno govori." ...2011. 5.10. Što je bitnije? 3. nego su je unistili oni koji su od toga imali koristi da bi ju mogli opljackati i obogatiti se! Naravno da stalno treba usporedjivati dug Jugoslavije i post-jugoslavenskih zemalja i RH sa SRH.10. da bi ljudi mogli poceti misliti. a praviš se da znaš. nego i o buducnosti.

. zdravstvo. gdje su unistene industrija.10.Vidim da si ti veci strucnjak od Stiglitza? Hoces li mu napisati pismo da ponisti knjigu? E vidis. i koji idiot uspoređuje dug iz 80-ih s sadašnjim dugom? 7.2011.10. jesi sad konačno shvatio? zemlje istočnog bloka su propadale kompletne 80-e i glupo je uspoređivati 2000 sa 1989. skolstvo. I zdrav razum! Cemu si ti ocit primjer! 6. dakle život na dug nije luksuz kapitalističkih zemalja. onda bar preuzmi odgovornost za sistem kojega branis: a to je sistem koji od Hrvatske radi koloniju bez politickog ili ekonomskog suvereniteta. i pojma nemas niti hoces da imas pojma o socijalistickoj Jugoslaviji i SRH. poljoprivreda. 04:50#6 a tko je rekao da asian miracle ima veze s jugoslavijom? jesi ti pismen? Spomenuo sam stiglitzev rad u kojem govori o ulozi države u gospodarstvu i ističe da pozitivni primjeri državnog intervencionizma u aziji ne uključuju državno vlasništvo i mikromenadžment nego ulaganje u obrazovanje poticanje štednje itd. on ne misli da je za siromasenje tranzicijskih zemalja kriv socijalizam. budući da je propast u prvim godinama 90-ih nastavak trenda iz 80-ih.2011. 04:28#7 Jesi li ti normalan? Ti uistinu hoces da laziras stvari? Da li ti svoje izmisljene podatke hoces da pripses Stiglitzu? Koje veze ima "asian miracle" sa . krive kapitalisticke reforme koje su provedene na takav nacin da su upropascavale ekonomije tranzicijskih zemalja. nego su naravno. @trle22. trle22. umjesto da ih unaprijede. Ako si vec za kapitalizam. jugoslavija je 80 kao i ostatak komunističkih zemalja jednako tako živjela na dug i bankrotirala je.

04:07#8 tipičan izraz nemoći.10. probudi se. Ili Rusija. u WW2 je bilo unisteno 24% industrije). Ukrajina. Hrvatska ima 20 puta veci dug. @trle22.10. to je da su sve zemalja istocne Evrope ukljucujuci i post-jugoslavenske zemlje. nego 1989. Dakle. Na kojoj ti planeti zivis? 8. Sve osim Slovenije i jos 3 zemlje. koja je knjiga prevedena i na Hrvatski.Jugoslavijom? Ono sto je Stiglitz uistinu napisao u "Globalization and its Discontents". koji niko to ne porice. jadniče :) 9. Kao sto niko ne porice da je Hrvatska od SFRJ naslijedila 3 miljarde dolara duga. upravo je Stiglitz opisao koju su tragediju dozivjele zemlje u tranziciji i po duzini zivota svojih stanovnika i po svim ostalim pokazateljima. po svim ekonomskim pokazateljima bile gore 2000. 04:00#9 ahahahahahahahahahahahahahahah Ti zbilja opravdavaš ono što je tu netko rekao da si vodeći redikul :))))) . Covjece. koji stalno raste. ciji je GDP pao na jednu trecinu u usporedbi sa socijalistickim periodom. u kojoj je unisteno 56% industrije (za usporedbu.. iznosi danas preko 60 miljardi dolara i stalno raste. A Hrvatska je po nekim napisima dostigla GDP SRH tek 2006. trle22. On isto tako pokazuje da su neke zemlje bile tragicno ekonomski unazadjene. Kao na pr. a po drugima ni tada.2011. Dakle.2011. kad je pao berlinski zid. Medjutim sve se vidi i prostim okom: Hrvatska zivi na dug.

spašavane su i 1996. kretenčino! jel vidiš da ništa ne znaš? 11.to što su tvoji roditelji bili istaknuti partijci ne znači da su svim dobijali stanove -uspoređivati dug iz onih vremena s današnjim je poseban oblik autizma -jugoslavija je početkom 80-ih imala nižu pokrivenost uvoza izvozom nego u najgorim dani RH . 03:52#10 dobro budaletino što te svemu moram učit?pročitaj od stiglitza asian miracle. 03:20#11 @@marin "i što to fundamentalno mijenja? ne osuđuje ih privatni sud! " To itekako fundamentalno mijenja svijet! 12. trle22.2011. @trle22.broj studenata na teret ministarstva je bio manji nego u hrvatskoj -životni standard je bio niži nego u hrvatskoj -ako se sve proizvodilo otkud kolone prema trstu? .hrvatske državne banke su spašavane 1991. ti koji ni ne znas za drugo osim za ponavljanje tekucih propagandnih floskula? I velis.2011.10.2011. -jugoslavija je manje izvozila od hrvatske -životni vijek u jugoslaviji je bio kraći nego u hrvatskoj .. a nigdje nisi to nasao? Pa onda citaj jos jednom! Kako bi bilo da pocnes sa "Free Fall"? ..10.10. znanstveni rad pa će ti puno toga biti jasnije..10. citao si Stiglitza.stanove je netko plaćao. 03:16#12 Ti mi pricas o nabubanim frazetinama. @Marin22.

03:01#15 Nemoj se nista cuditi. itd. ne proiavodimo niti za sebe niti izvozimo. danas u Americi. koje su to drzavne hrvatske banke? 13. "jesi čuo za spašavanje hrvatskih banaka? državnih banaka? " Ovo mi je stvarno prva vijest. 15.2011. niti dobivamo stanove. besplatno zdravstvo.A sto se tice Jugoslavenskih poduzeca. @Marin22.10. Ja mislio da Hrvatska nema banaka. niti imamo besplatno obrazovanje. 03:11#14 Nebi vjerovao u nekim manjim mjestima privatne tvrtke obavljaju posao policije.2011. da su te firme proizvodile dovoljno ne samo za normalan zivot svojih gradjana. da ih je sve prodala strancima i da su sve privatne? Daj me prosvijetli. E ako je nešto bolesno onda je to teški stadij bolesti neoliberalnog uma.. sutra u Hrvatskoj.10. 03:12#13 i što to fundamentalno mijenja? ne osuđuje ih privatni sud! 14.2011. A danas. itd. I uza sve to je SRH naslijedila samo 3 miljarde duga. itd. zna se! . niti imamo besplatno zdravstvo. nego i za besplatno obrazovanje.10. @marin22. @Marin22. ali zato imamo preko 60 miljardi dolara dugova? I idiotu je jasno koja je onda ekonomija uspjesnija. cinjenica je da smo imali tisuce poduzeca koje su proizvodile sve i uz to i izvozile. da su obezbjedjivale besplatne stanove i kredite za stanove.

dakle dečkić si odabere primjer..2011. 18. jugoplastika? ako misliš ulazit u diskusiji tri nabubane frazetine ti neće biti dovoljne. 02:41#16 U SAD-u je dobar dio zatvora. produktivnost po radniku je bila debelo ispod zapadnog prosjeka. produktivna jugoslavenska poduzeća? da ne znam kako misliš ozbiljno mislio bi da si nekakva šaljivdžija koji se sprda s jugoslavenskim poduzećima. jesi čuo za spašavanje hrvatskih banaka? državnih banaka? jesi čuo za nedavno spašavanje nove ljubljanske banke? državne banke. dakle treba sto vise ljudi trpati u zatvore! 16.Uostalom. ako je ista bolesno u ovom drustvu . izuzetak i onda maše njima nastojeći ga prikazati kao pravilo.10.2011. te su dionice doticnih firmi. ili ne znam kako da to vec nazovem.. prisutne na burzama. oćemo o primjerima? končar.10. a on je valjda najljeviji od ekonomista vrijednih spomena. to mozda objasnjava zasto Amerika ima 5% svjetskog stanovnistva.. za razliku od tebe ja sam čitao stiglitza pa mi ne prodaj muda pod bubrege. 50% jugoslavenskih poduzeća je imalo gubitak iznad visine kapitala. a 25% svjetskih zatvorenika. u privatnom vlasnistvu. Marin22. da. prvomajska. jedino što znate papagajski ponavljati jesu primjeri iz posljednje krize. zatvora.to je bolesno!! 17. jesi čuo za spašavanja kineski državnih banaka? itd. on to nigdje nije tvrdio. 02:00#17 ajde klinjo ne brabonjaj. dapače na primjeru azijskih gospodarstava je naveo pozitivnu ulogu države u gospodarstvu no ona ne uključuje mikromenadžment i kompanije u državnom vlasništvu.10. trle22. @trle22.2011..itd. Svaka kapitalisticka firma treba imati sto veci profit. 01:51#18 . E.

Dok u post-jugoslavenskim zemljama ima malo tvrtki koje dobro posluju. Svaki dan propadne na tisuće glupih privatnika. Danas je "sve privatizirati" doseglo nivo biblijskih dogmi. dakle te tvoje "ozbiljne " komparativne studije kurca ne vrijede.10. opljackaju ju. A to koriste snalazljivi lopovi da jeftino dobiju tvrtku od drzave. 01:30#20 Da . vecina post-jugoslavenskih zemalja zive od kredita. vidimo kako su uspješne . mora ih država spašavat novcem "nesposobnih i neobrazovanih" . 21. tj. ne troši vrijeme na njega. zavisno o tome kako se njima upravlja. @Državni službenik22. 01:31#19 Trle ti je ovdje poznati redikul.2011.16 miljardi dolara.Dapace. onda ju opet daju drzavi da ju sanira novcem poreznih obveznika.2011.10. Glup si i nesposoban ko privatnik. uopce nije tocno da privatne tvrtke posluju bolje od drzavnih. A to se vidi i iz prakse. 19. Sinopec je državno poduzeće u Kini koje je prije nekoliko godina bilo najveća kompanija na svijetu. tj. I drzavne i privatne tvrtke mogu poslovati i dobro i lose.10. To tvrdi izmedju ostalih i americki nobelovac Stiglitz. 20.2011. trle22. U SFRJ je radilo tisuce produktivnih tvrtki. Zato i jesu ukupno zaduzene za preko 160 miljardi dolara. i onda im ju saniranu vrati da bi ponovo mogli pljackati. Državni službenik22. a ne od vlastite produkcije. 01:13#21 . dok je SFRJ kad se raspala bila zaduzena za 10 . najmanje deset puta manje.

23. 18:45#23 U SFRJ je privatizacija krenula bitno ranije. sav novac .. Onda se je naszvilo frontalno. Državni službenik22. policiju.10. Ne bi bio problem privatizacije pa ni u prvom redu da to nije isto kao i sve drugo po samo upravnom klišeu . da nije tako centralno planiranje ne bi propalo.10. Iako je to išlo brzo nije ništa pomoglo jer su poduzeća već bila pretežno privatizirana a cash poduzeća potpuno. sve komparativne studije pokazuju da je privatno upravljanje efikasnije od državnog. jebeš takvog stručnjaka 22.. sudstvo . Povijest privatnog poslovnog neuspjeha neusporedivo je veći od onoga u rukama države. 00:48#22 Privatnici su nesposobni. logore.. Zo . samo na privredu. Teza da je gospodarstvo u privatnim rukama bolje od onoga u državnim je naprosto ideološka glupost koja nema veze sa stvarnošću.2011. Partija je privatizirala malo po malo sve i usput likvidirala i eliminirala vlasnike i suvlasnike .. kao šok mjera nagle završene privatizacije već pretežno privatiziranih poduzeća za 0 dinara.2011. ap21. Hrvatska prednjači i ima razmjerno daleko najveću širinu. najprije stanovi do rezidencija kao osnova koja još nije rekla svoje i koja će odlučivati.sereš koliko si dug i širok. ne 200 obitelji a što je copy paste koncepcija iz USA tehnomenadžera i Vesne Pusić kao sociologinje (a ne Tuđmana i Canjuge koji su imali koncepciju svih stališa) nego puno šire. sve snage.i zatvore.samo se upravlja tako da je sav prihod i sve što vrijedi nama bez rizika i plaćanja i vraćanja a sve ostalo vama.. a ovaj frajer si bira primjere koji mu pašu. Pri kraju se pod tzv. Markovićevom reformom pod navodnim spašavanjem navodnog socijlaizma na sužavanje.

samo upravljaš i kurčiš se.. .. ološ i ništa a tako si lako akademik.nije superhik varijanta nego nešto neuporedivo ekstremnije. jednostavnije i praznije ali što jako privlači i funkcionira. masa ostalih sličnih budala ti kliču i puše i ti njima .. Kako ne bi. potpuna si budala. dobijaš vilu. npr.