You are on page 1of 564

I I i ! I , I I I i I I I I I [ [ [ I [I , i ---- - " . - ~ i POPRAVI SAM SVOJ , I ........ \ L mlfJDIP Delavska enotnost - - . - ~ - - - -- - .'. - - - - - ~ - .•.•...•.. ..

"V SADRZAJ UVOD 7 DELOVI AUTOMOBILA 10 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL 13 ODRZAVANuE AUTOMOBILA 31 Leri Kerli POPRAVI SAM SVOJ AUTO Odrzavanje {popravke Naslov originala: Odrzavanje i popravke koje mozete sami da obavite ........... : .................... . Alat ..................................... . Mere predostroznosti ...................... . Kupovina del ova .......................... . Odrzavanje i provera sigurnosti ............. . Preporuke za odrzavanje i podmazivanje ..... . Provera osnovnih tecnosti .................. . Sta je potrebno da znate 0 motornim uljima i podmazivanju .......................... . Zamena ulja i precistaca za ulje ............. . Podmazivanje sasije ....................... . Podmazivanje lezajeva tockova ............. . Podmazivanje karoserije ................... . Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima ............................... . Zastita od korozije ........................ .

Prevod s engleskog; Vera Gligorijcvic. Mira Gligorijevic i Predrag Milanovic Strucna redakcija i strucno misIjenje: mr Predrag Milanovic. dip!. ing. Larry Carley and A uto Editors of Consumer Guide DO IT YOURSELF AUTO REPAIR Urednik: Snezann Pejilkllvic Tehnicki urednik: Gradimir Avramov Stamp;1 CGP Ddo. Ljuh1i,ma. li)1-\X 13 17 28 30 32 34 36 48 52 56 60 66 68 70 Bihlioto;\:.u: UHip Urcdujc Urcdnicki !ldhor: Dilni!o DOll1ujn!;.o. G;I\:nik. Damian Kri inik. Zriene Mali (prcdsednik). Frand Mulcc. Marjan Rcmic i Milan Zivkovic Jzdavat: Dc.lllv;;ka enotnost (TOZD u CGP Dclul Drugo srpskohrvatsko izdanje. Tiraz 20.000 primeraka '0 lyg6 Publications lnternational Ltd. Za Mi1'lil Zivkovic. V. U. !zvrsni rr()uUcl'!lI: Marketing DE Z;; prndm:c:m,l; 7:lkliC Mali © za J ugosJaviju: Mladinska knjiga, TOZD Koprodukcija, Ljubljao<l. I t)i)X Organizacij<l projekta: MlaJinsk'-1 knjiga, OdgO\'1ll'll1 un:dnik O;Ll\ii,] DOl11ajnko TOZD Koprodukcija I ; OTKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 79 SISTEM ZA STARTOVANJE 92 SISTEM ZA PUNJENJE 117 SISTEM ZA HLAt>ENJE 127 SISTEM ZA DOVOD GORIVA 167 Odrzavanje spoljasnjeg izgleda automobila .. . . 73 Ciscenje i pranje motora .................... 77 Odrzavanje akumulatora .................... 96 Ispitivanje akumulatora ............•........ 99 Punjenje akumulatora ...................... 103 Upotreba produznih kablova za startovanje ... . 106

Izbor akumulatora i zamena ................. 109 Zamena elektropokretaca i automata elektropokretaca ......................... 112 Zamena pogonskog remena alternatora .. ..... 119 Ispitivanje alternatora i regulatora napona (reglera) .......... '. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zamena alternatora i regulatora napona (reglera) ................................ 125 Provera sistema za hlaoenje . . . . . . . . . . . . . . . . . Ispitivanje sistema za hlaaenje na pritisak .... 135 Provera tecnosti za hlaaenje ................ 137 Ispiranje sistema za hlaaenje ...... . . . . . . . . . . 139 Zamena remena ventilatora ................. 142 Skidanje i namestanje creva . . . . . . . . . . . . . . . . . Odrzavanje termostata . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . Zamena pumpe za vodu . ............ ....... . 151 Zamena cepova na bloku motora .... ........ . 154 Zamena hladnjaka ......................... 156 Grejaci .... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. 122 130

145 147

. . . . . 158

Klima ureaaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Punjenje klima ureaaja ..................... 165 Odrzavanje precistaca za vazduh ............ 170 Zamena precistaca za gorivo ................ 173 Ispitivanje i zamena pumpe za gorivo ......... 180 Podesavanje karburatora ................... 188 Odrzavanje ureaaja za pokretanje hladnog motora ........... ..... ......... . ..... .. . 194 --SADRZAJ --------- --- ----- - ---- -- ---------- --- ----- - ---- - - - - - . - . - . - - ~ - - " " - ' - ~ - - - " ' - ' SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 217 SISTEM ZA PALJENJE 243 MOTOR 297 IZDUVNI SISTEM 323 Mehanizam za regulisanje gasa motora ....... 198 Zamena karburatora ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva .•. 202 Ubrizgavanje dizel goriva ................... 205 Turbo punjenje ............................ 208 Kompjuterska regulacija motora ............. 211 Ureaaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . 222 Uredaj za regulisanje isparenja .............. 228 Uredaj za zagrevanje vazduha ............... 229 Recirkulacija izduvnih gasova ;.............. 232 Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor ... 234 Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova . . . . . . . . . . 239 Sistem za paljenje sa »platinskim dugmadima« 246 Podesavanje zazora ........................ 254 Elektronsko paljenje ....... . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 Podesavanje paljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260

Vakumski regulator paljenja ................. 267 Centrifugalni regulator paljenja .............. 269 Razvodnik paljenja ......................... 271 Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja . . . . . . . 276 Pregled i ugradnja svecica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 Kablovi za svecice ..................... " . . . 284 Indukcioni kalem (bobina) ......... ,......... 288 Primarni (balastni) otpornik paljenja .......... 293 Glavni prekidac (kontakt-kljuc) ............... 294 Trazenje gresaka u motoru .................. 301 Ispitivanje kompresije motora . . . . . . ... . . . . . . . . 302 Ispitivanje vakuma ......................... 306 Ispitivanje balansa snage ................... 309 Zamena zaptivke iii zaptivne mase ........... 310 Podesavanje ventila: motori sa podizacima .. . . . 312 Podesavanje zazora ventila: motori sa bregastom osovinom u glavi ............... 314 Zupcasti kais .............................. 317 Lanac razvodnog mehanizma ................ 320 Provera izduvnog sistema '" . . . . . . . . . . . . . . . . 325 Odrzavanje izduvnog sistema .. . . . . . . . . . . . . . . 328 Odrzavanje katalitickog filtera ............... 336 i i PRENOS SNAGE 338 UPRAVLJANJE· I VESANJE 382 SISTEM ZA KOCENJE 414 PNEUMATICI I TOCKOVI 449 POPRAVKA KAROSERIJE 462 SADKLAJ--- Kvacilo Mehanicki menjac '" ...................... . Automatski menjac : ....................... . Sigurnosni prekidac ....................... . Kardansko vratilo, kardanski zglobovi i homokineticki,zglobovi .................. . Diferencijal: Pogon na zadnje tockove ....... . Zadnji pogonski most ...................... . Nosaci motora, menjaca i menjaca diferencijala Kuglasti zglobovi .......................... . Stabilizaciona poluga ...................... . Granicnici oscilovanja tockova .............. . Opruge i torzione sipke .................... . Amortizeri i Makfersonov stub .............. . 343 351 357 362 362 374 377 380

385 389 391 391 395 Pitmanov mehanizam za upravljanje " . . . . . . . . 404 Upravljacki mehanizam sa zupcastom letvom " 408 Servo upravljac ............................ 410 Pregled prednjih kocnica ..... '. . . . . . . . . . . . . . . 418 Pregled zadnjih dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . 422 Zamena plocica disk-kocnica ................ 422 Zamena obloga dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . 429 Podesavanje dobos-kocnica ................. 432 Servisiranje glavnog kocionog cilindra ........ 436 'Pregled servo-kocnica ...................... 438 Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje ... 440 Kocioni cevovodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443 Rucna kocnica ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444 Prekidac za stop svetla ..................... 446 Dimenzije pneumatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . 452 Odriavanje pneumatika ..................... 454 Premestanje tockova ....................... 457 Zamena tocka ............................. 459 Koriscenje maskirne trake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462 Priprema metalne povrsine za bojenje ........ 465 Koriscenje osnovnog premaza i boje ......... 466 Popravka zaraalih delova i otvora .. . . . . . . . . . . 469 Popravka ogrebotina i udubljenja ............ 473 Popravka plasticnih del ova ........ . . . . . . . . . . 475 Popravka ostecene boje ....... ,............ 477 Restauracija izbledele boje ........ . . . . . . . . . . 477 ----- ~ ~ - - , - - - - - - - - - - - . . , . - - - - - - - - ~ SADRZAJ DODATNA OPREMA ! UREBAJ!' 483 RECNIK POJMOVA 497 Ukrasni i zaptivni elementi ................... 478 Skidanje oznaka i nalepnica ................. 481 Brisaci i uredaj za pranje vetrobranskog stakla 483 Grejaci zadnjeg stakla ...................... 487 Sijalice, osiguraci i migavci upozorenja ....... .488 Radio i antena ............................. 491 Brzinomeri ................................ 493 Ugradnja svetla u motorni prostor iii u prtljaznik ................................ ~ 495 Ugradnja vakuum-metra .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495 Poznavanje rada vaseg automobila pomoti ce vam da odriava!e i opravljate delovc kao sto su razvodnik paljenja ili koCioni cevovod. UVOD A · ko ste tipican vlasnik automobila, verovatno svake godine potrosite prilicnu svotu novca na odriavanje i opravku ukoliko to ne umete da uradite sami. Iako je potreba za odriavanjem veCine savremenih modela automobila cene usluga i del ova stalno rastu. Zbog toga su

mnogi vozaCi poceli sami da odrzavaju i popravljaju svoje automobile. Time ne sarno sto stede na radu i delovima (u zavisnosti od toga gde ih nabavljaju), vee oseeaju i zadovoljstvo sto su sami nesto uradili. Staranje 0 sopstvenom automobilu ima i druga preimucstva. Ne morate za svaku sitnicu da trazite strucnu pomoc niti cekate na red za opravku, a kada mehanicar i obavi posao umesto vas, znacere tacno sta je uradeno i koji delovi su zame7 UVOD njeni. Pored toga, redovno cete imati uvid u stanje automobila, sto omogucuje blagovremeno otkrivanje manjih kvarova. Ova knjiga je pisana za prosecnu osobu zainte-. resovanu da nauCi kako da se stara 0 svom automobilu. Zbog toga su uputstva ogranicena na osnovno odriavanje i sitnije opravke koje se nalaze u granicama vasih sposobnosti. Drugim retima, nije potrebno da budete kvalifikovani mehanicar pa da uradite sve ono sto je obuhva8 ceno ovim prirucnikom. Sl'ozenije opravke kao sto su generalna opravka motora, opravka ventilskog i prenosnog mehanizma, centriranje prednjeg trapa i slicno, nisu ukljucene zato sto zahtevaju znatno strucno znanje, poseban alat i opremu. Takve paslave ipak prepustite struenjaku. Sadriaj ove knjige izdeljen je po paglavljima kaja se laka prate, a obuhvataju asnave adrzavanja automobila i sve glavne sisteme pojedinacno. = --Odeljci u okviru svakog poglavlja daju jednostavna, detaijna uputstva kako da opravite kvar i savete kako da tuj posao najboije obavite, zatim, sta od alata i materijala treba da imate; upoznaju vas -sa merarna predostroznosti prilikom odrzavanja i objasnjavaju u kojim slucajevima posao treba da prepustite strucnjaku, Cak i aka po sao ne mozete (ili ne zelite) da obavite sami, poznavanje problema omoguCice UVOD vam da 0 njemu oa pravi oaCin porazgovarate sa mehanicarem. Razumevanje onoga sto nije u redu i sto treba da bude uradeno moze da spreCi cesto nepotrebne, skupe opravke, Podjednako je korisno da se opravlja sopstveni automobil i da se razume ono sto drugi za vas radi, Ova knjiga moze pomoei da postignete i jedno i drugo. samim tim sto odriavanje automobila ia vas vise neee biti tajna. , ,-Ukoliko jc dobra obavesten, majstor-ilmater ce biti u stanju da otkrije mnage kvarovc cak

i na savremenim lipovima yoziln sa prednjim pogonom. Mdu radoYima opisanim U ovoj knji:::i nabrojani su (S<l leve suone, U pravcu kretanju kaznljki nu satu): kard:wskih zglobovu. odrl:nvunje diskkocn\ce, Zlllnena prcCislaca za gorivo j provera spone. 9 DELOVI AUTOMOBILA 0 ~ ! N eke Ijude prostor za motor u automobilu zbunjuje i obeshrabruje. Kada podignu poklopac matera, Cini im se da vide sumu tica, kaiseva i kaisnika izmedu kojih se nalaze deloyi zlokobnog izgleda. VeGina Ijudi veroyatno nije nikada zavirila pod svoj iii bilo koji drugi automobi!. Najverovatnije nisu iskoristili priliku ni da posmatraju mehanicara dok im pOdmazuje automobil na hidraulicnoj dizalici, niti da pogledaju koji su delovi skriveni iza dobosa kocnice. 10 Sada yam se pruza prilika da dobro upoznate svoj automobi!. U poglavlju »Delovi automobila« objasnjen je tacan polozaj mnogih delova glavnih sistema u jednom tipicnom automobilu. Vise podataka nac; cete u poglaYljima posyecenim ovim sistemima. Nemojte dozvoliti da vas uplasi broj sastavnih del ova i sistema. Malo je verovatno da ce vasem automobilu ikada biti potrebne sye opravke navedene u ovoj knjizi. ~ '''--@ DELOVI VOZILA SA PREDNJIM POGONOM 1. STUB UPRAVUACA 2. ZADNJI AMORTIZER 3. REZERVNI TOCAK 4. BRANIK ZA UBLAZAVANJE UDARA 5. IZDUVNA CEV 6. ZADNJI PRIGUSIVAC 7. VRETENO 1 LEZAJEVI ZADNJEG TOCKA 8. VODECA POLUGA VESANJA ZADNJIH TOCKOVA 9 ZA VOJNA OPRUGA 10. REZERVOAR ZA GORIVO 11. KAT ALITICKI KONVERTOR 12. VESANJE PREDNJIH TOCKOV A (TIP MAKFERSON) 13. DONJE OSCILUJUCE RAME 14. MENJACKA KUTlJA 15. KOMPJUTER ELEKTRONSKOG PAUENJA 16. AKUMULATOR 17. REZERVOAR TECNOSTl ZA HLA[JENJE 18. ELEKTlCNI VENTILATOR HLADNJAKA 19. HLADNJAK 20. POPRECNO POSTAVLJENI MOTOR 21. KUCI.STE PRECISTACA ZA VAZDUH 11

DELOVI AUTOMOBILA DELOVI VOZILA SA ZADNJlM POGONOM 15. GORNJE OSCILUJUCE RAME 1. ZADNJI PRIGUSIVAC 16. ALTERNATOR 2. ZADNJE SVETLO 17 PUMPA SERVOUREDAJA ZA UPRAVLlAC 3. IZDUVNA CEV IS. POGONSKI REMEN ALTERNATORA 4. DISK·KOCNICA 19. VENTILATOR S. ZADNJI GlBAN) 20. PREDNJE SVETLO 6. DlFERENCIJAL 21. KOMPRESOR KLIMA-UREDAJA 7. KARDANSKI ZGLOB 22. PREClST AC ZA GORIVO 8. PREDNJI PRIGUSIV ACe 23. KARBURATOR 9. KAT ALlTICKI KONVERTOR 24. SVECICA 10. MENJACKI PRENOSNIK 25. KUCISTE PRECISTACA ZA VAZDUH 11. STEGA DISK-KOCNICE 26. RAZVODNIK PAUENJA 12. AMORTIZER 27. GLAVNI KOCIONI CILlNDAR 13. KRAJ SPONE 28. SERVOUREDAJ ZA KOCN!CE 14. STABfUZATOR 29. STUB UPRA YLJACA 12 OPRAVITE S A I \ ~ I SVOJ AUT()M'O 131 L K akve su vase realne mogucnosti u pogledu odrzavanja i opravke automobila? To zavisi od vasih sposobnosti, znanja i volje. U prilozenoj tabeli naveden je izvestan broj najcesCih radova ocenjenih prema tezini. Ukoliko ste reseni da obavite posao naveden u kategoriji koja prevazilazi vase sadasnje mogucnosti, bite bolje da sacekate dak ne steknete vise iskustva popravljajuci jednostavnije kvarove, i da tek onda pokusate da se latite tezih paduhvata. Za najveCi dec posloya koji spadaju u odrzavaOdrzavanje i opravke koje mozete sami da obavite S to najcesCih radova koje mozete da obavite sami pobrojano je u prilozenoj tabeli. Radovi su obelezeni prema potrebnom strucnom znanju u jednoj od tri kolone: pocetni l1ivo, srednji niva i viii nivo. Sve radove obelezene u kolani pocetni nivo maze da obavi svako, bez obzira da Ii ima neko prethodno iskustvo iii ga nema. SledeCi nje i lake apravke 'nije potrebno poznavanje mehanicarskog zanata. ledino Yam treba dobra volja i sprem;;ost da zasucete rukave. isprljate ruke, pa i da e podvucete pod automobil i dobro pomuCite da biste dosli do dela skrivenog u skucenom prostoru za motor. Cak i aka sam posao nije mnago tezak, fizitki napor moze da bude veti nego sto yam odgovara. Zbog toga razmislite 0 svojim mogucnostima i aka vam se utini da je potrebno vise truda nego sto ste spremni da ulozite, obratite se strucnjaku. uputstva iz ove knjige, pocetnik moze da obavi sve radove obelezene u koloni pocetni nivo. Sami cete se iznenaditi kada budete proCitali spisak i videli sta sye pocetnik maze da uradi. Radoyi obelezeni u koloni srednji nivo iziskuju izvesno

mehanicarsko iskustvo, poznavanje rada pojedinih sistema i vise umesnosti. Svi ani koji spadaju u tu kategoriju mogu pomocu ove knjige da obave sve navedene poslove. Viii iIi strucni nivo oznacava tacna one sto sarno ime kaze. Radovi obelezeni u toj kolsni zahtevaju prilicno znanja i iskustva, i prevazilaze opseg ove knjige. Alat i pribor potrebni za obavljanje nayedenih poslova razvrstani su u pet kategorija: alat nije potreban, potreban sarno rucni alat, moguca upotreba dizalice iii platformi, pOlreban paseban alat iii pribar i potrebna profesionalna oprema. Za neke radove, kao sto je provera nivoa ulja, nije potreban nikakay alat. Drugi, kao sto je zamena 13 c , ,'d 'i OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL pumpe za vodu, mogu da zahtevaju sarnO obican rueni alat - kljuceve, klesta i odvijae. Dizalica iii platforma mogu dobro da dodu za radove pod automobilom kao sto su zamena zadnjeg prigusivaca iii promena ulja. U posebne alate iii opremu spadaju kljuc za precistac ulja potreban za zamenu ulja, pumpa za podmazivanje sasije, opruzni kompresor za zamenu opruge iii elemenata za vesanje tip makferson, stroboskopska lampa za podesavanje ugla pretpaljenja, itd. Poslednja kategorija, profesionalna oprema, . Provera nivoa ulja u motoru Provera nivoa ulja u automatskom menjacu Provera ulja u mehanickom - rucnorn menjacu Provera ulja u diferencijalu Provera nivoa tecnosti za hlaaenje motora Provera nivoa ulja za kocnice Provera nivoa elektrolita u akumulatoru Zamena ulja i preCistaca za ulje u motoru Podmazivanje sasije i karoserije Podrnazivanje lezajeva tockova Provera napona akumulatora Punjenje akurnulatora 'Zamena akumulatora CiScenje iIi zamena kablova akumulatora Zamena elektropokretaca iii automata elektropokretaca Zamena pogonskog remena alternatora Provera alternatora iIi regulatora napona (reglera) Zamena alternatora iIi regulatora napona (regJera) Provera hladnjaka na pritisak Provera antifriza u hladnjaku. Ispiranje ipunjenje Provera elektricnog ventilatora hladnjaka Provera spojnice elektricnog ventilatora Zamena creva na hladnjaku iIi grejacu ukljueuje takvu opremu kao sto je uredaj za uravnoteienje loekova. U ovaj spisak sigurno nije ukljuceno sve sto se tice opravke automobila. Tezina posla i potrebna oprema za navedene radove nije ista za sve tipove

automobila. Opravka jednodelnog karburatora na starom modelu iz vremena kada nije vrsena stroga kontrola izduvnih gasova veoma je jednostavna, dok je veCina najnovijih tipova karburatora taliko komplikovana da eak i kvalifikovani mehanicari ponekad imaju teskoce da ih poprave. . . / Potreban N1VO znanp alatJpribor Wit!!! -$ '... !! 2'; -o"'.l.$ ·_2 c; <;' 0 1] ...q ;.0 0 g g f c: e t ! :"Q. <;0'"';; 'B ""Q. ,§' :,;; . :;;; '2'..3?i '(,,'1>!I -i:,,"" Q. -o::;!: 0; "c: .$ .... {: .... et ",5 q'f ;;.'$ of ",0 l .$ -stil ",ti" f ",oo!:i. • • , I i I I • • i I • I ! • • • I I • • • • , , , • I • i , I I • I • , I • • I • I • • I • I • ! • • • • • " .. ..

• , • I • I • • • i • • I ! • , • I , • I I • ! • , • , • I • , • • · • I • • • I • I • I , • .. .. Zamena termostata Zamena pumpe za vodu Zamena cepa na bloku molora Zamena hladnjaka Punjenje klima-uredaja Zamena kompresora klima-uredaja Zamena preCistaca za vazduh Zamena preCistaca za gorivo Prover a pumpe za gorivo Zamena purnpe za gorivo Podesavanje praznog hoda karburatora Podesavanje smese praznog hoda karburatora Podesavanje polozaja leptira karburatora Popravka karburatora

0 i' fJ 1& ! $ f g ..§ -f.. 0 .Zamena karburatora Zamena ubrizgaca za gorivo Podesavanje rada pumpe za dizel gorivo Provera ubrizgaca za dizel gorivo Zamena ubrizgaca za dizel gorivo Zamena turbo punjab Provera senzora motora _." q.. ....t l . ·l .-."§ .<.§ .. 1}"" . )j'""'. Zamena senzora matora Provera ventila za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Zamena ventiJa za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Zamena kanistera sa ugljenim prahom Zamena ventila za recirkuladju izduvnih gasova Zamena pumpe za ubrizgavanje vazduha Zamena katalitickog konvertora Provera izduvnih gasova Zamena »platinskih dugmadi« Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruCice Zamena prekidaca elektronskog paljenja Zamena modula elektronskog paljenja Zamena indukcionog kalema (bobine) Zamena provodnika (kablava) za sveCice Zamena sveCica Provera i podesavanje ugla pretpaljenja OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Nivo znanja / Pot reb an / aJatipribor li0'liJlti -s --e"" f $" 0. • .: • .!:! 2lfi.'$ ..'$'" .. • I • • . C:i'::. I .. .l ...l. I • I • • I I • .. • . t::o.."$ t". • I • • .

• • I • I • I. . • ! • I . I J I • I I I • I I • . • I I • I . . • • I . • • • . I • ! I • ! . 1 • .• I • I • . I • I • I I • . I • I . I • . I • .

. I • I I • . I • I. • I I • i • . • I • • • • 15 OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL Zamena glavnog prekidaca Zamena sveCica kod dizel-motora Provera kompresije kod motora . • I • • • I • I • • • • • • I • I I • • I •• I • I • • • • • • I • • I .• I I . I • • I . • .

. 'Iva znaoJa alatipribor iiifDlftl · i:: .Provera vakuuma ked motora Ispitivanje fada cilindara Popravka neispravnih zaptivki '1' d • .. I I • • I ./ .l p'" l I I • I I • I • . 'I o esavaoJc ventI a Genera!ni remont motara I Podesavanje zazora ventila Zamena Qzubljenog ramen a razvodnog rnehanizma Zamena prigusivaca ili izduvne cevi Zamena ulja i precistaca za ulje kad automatskog menjaca Podesavanje heda kvaCila Zamena kvaCila Zarnena kardanskog iIi homokinetickog zgloba Zamena pogonskog vratila iIi poluosovine Zamena oslonaca motora Zamena menjaca Generalni rernont menjaca Zamena upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom Zamena kraja spone Zamena kuglastog zglo ba Zamena zavojne opruge Zamena amortizera Zamena elemenata vesanja tockova (tip Makferson) Centriranje prednjih i/ili zadnjih tockova Balansiranje tockova Provera disk-kocnica Provera dobos-kocnica Podesavanje kocnica Zamena stege disk-kocnice Remont stege disk-kocnice Zamena koCionog cilindra Remont koCionog cilindra Zamena glavnog kocionog cilindra Remont glavnog koCionog cilindra Ispustanje vaz'duha iz koCione instaiacije Premestanje tockova Zamena osiguraca . 16 ------------. I ."-----[ N' '/' Potreban ." .

I • i •• I I • i • • I • • ! I • I I • . • I . i • I I I • • I • i • I • I • i • I . 1 ! . • • I I I I . ! • r • i • • I I • .! i • I • I I I • I • I • i • I !' i • I .

I I • i • • i ! . • I • I • . I • I • . • I • ! I • .• ! • I ! I • ! . • 1 • I • i • I I I . I • i • . • ! I • I • I • • r • • • • I • I I • • • I I • • I • • • • • .

I I • • . I • • I • I I • ! . • • I i I • • I • i .i • I • I • • i I • I • ! • I • I • • I • II I • . • • i I • I • • I • I I • • I I I • I I • I I • • I • • • • • I • .

budite spremni da u slucaju iznenadne kise zastitite delove i alat. nioracete nekako da se snadete. U kojoj cete meri imati . radi u velikoj. VeCina -kucnih majstora nema preimucstvo da . zavisi od toga da Ii posedujete odgovarajuCi alat i da Ii ste odabrali pogodno mesta za rad. pazite da sve sto radite. Mnogi mehanicari-amateri nalaze zadovoljstvo u majstorisanju prvenstveno zbog toga sto uzivaju da rade sa dobrim alatom. uspeba i koliko eete zadovoljstvo osetiti zbog dobra uradenog posla. KombinoVilnu k!csta Kombillov. jednostavno. zagrejanoj i dobro osvetljenoj garazi.I i • I I • • 1 • I • • i ! • I I • t I I Alat U kOlikO ste vee procitali prethodne odeljke Ove knjige. dovoljno vremena i odgovarajuca uputstva. Isto tako. Napravite spisak pre nego sto pocnete da kupujete i proverite da Ii je alat koji posedujete u dobrom staniu. I na taka improvizovan sto mogu uredno da se poslazu delovi i alat. mozete blizu automobila da postavite sto za kampovanje iii cak tablu od iverice oslonienu na kante za otpatke. onda ste preskocili prvu prepreku. po dnevnoi svetlosti. unistava navrtke. Ako slucaino spadate medu one srecnije. Pre nego sto pOGnete da prikupljate alat i pri- . Kada radite napolju. U suprotnom. Pomozite sebi time sto cete obezbediti potreban alat cak i za najsitnije poslove. znaCi da imate dobru nameru da se Iatite nekog posla u vezi sa odrzavanjem iIi opravkom vaseg automobila. Nesto od potrebnog alata mozda vee imate. Cinite vodeCi racuna 0 bezbednosti.zatim cist i dobro osvetljen radni prostor. Kada je vreme Iepo. Jos gore je imati rdav alat koii. Pre svega.ll1i kljuc OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Ako nemate radni sto. jasno je da bez alata nema zanata. viike i zavrtnie. mnogi poslovi mogu da se obave u dvoristu. l3ilo kako bilo. Drugi uzivaju u tome da proveravaju koliko mogu da postignu sa sto je moguce manje pomoci. organizujte radni prastor u blizini mesta gde mozete da ukljuCite lampu ako nastavite posao po mraku.

na zalost. setite se ovoga: sto je radna povrsina evrsea. grebaci i drugi slieni alati. Standardni odvijaci se jos nazivaju odvijaCi za zavrtnje sa urezom na glavi. Ima nekoliko vrsta odvijaca za zavrtnje sa krstastim urezom na glavi. Na taj naein mazete da doaete do dobre garniture alata i pribora. # I!I' ] • ~ . a da ne potrosite sllvise DOyea.IIIIIII\1I. ne znati da ce odvijac oba· ~ C ~ . Osim toga. __ (1IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII. Oni se. Odvijaci U osnovnoj gamituri alata treba da se nalazi nekoliko standardnih i krstastih odvijaca. obidite nekolikO pradavRadionicka dizalica (znba-dizalka) . poluge za vadenje eksera. Idealna garnitura alata trebalo bi da sadrzi najmanje trI standardna odvijaca sa duZinom sta· bla od 40 do 200 milimetara. odluCite se za onu u kojoj 'se nalaze odvijaCi sa nekoliko debljina radnih povrsina i nekoliko 'duzina sta· bala.bor.f11\) Pljosn<l!C lurpijc 17 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL oiea da proverite gde su cene najpovoljnije. Kada razmisljate 0 ceni. pre nego sto se odluCite za kupovinu. iIi pljosnati odvijaci. Majstori koji u ove svrhe upotrebljavaju odvijace treba obavezno da poveeaju svoju zalihu i da zadrze nekoliko koje ee koristiti iskljuCivo za anD za sta su predvicieni. Nije naodmet ako posetite neku »buvlju« pijacu iii vidite sta se nudi u malim oglasima.biee mnago izdr±ljiviji. i oni na prvi pogled . ako nameravate da kupite dobru garnituru. a rutica ce biti boljeg kvaliteta. ponekad koriste kao dleta. pogledaite sledeCi spisak da biste videli sta yam je potrebno. !) ~ d ~ I' SS I' I ~ : ~ i [ 18 veZDa usednuti u urez na glavj zavrtnja. Postoje razlicite sirine ureza na glavi zavrtnja i razlicite debljine radnih povrsina odvijaca. To sto je radna povrsina pljosnata. Zbog toga. to je alat bolji .

mozda ce yam biti potrebna klesta sa pomicnim zglobom iIi univerzalna klesta za vodene pumpe koja mogu da zauzmu vise razliCitih polozaja i da se upotrebljavaju za razlicite poslove. Krstasti urez na glavi zavrtnja omogucuje bolje pritezanje iii odvijanje. odnosno njihovi urezi na glavi razliCito konstruisani. CD Odvijac za vijkc sa urcZOm ® Odvijac za vijke sa krstastirn urczorn EB Odvijat :ea vljke sa krsl!H. Na primer. 'Osim njih. Na mnogim novim tipovima autQmobila naiei eete na zavrtnje sa specijalnim sestougaonim urezom iIi sestougaonim otvorom na glavi. i odvijaCi koji pridrzavaju zavrtnje i sa kojima mogu da se okreeu standardni zavrtnji na nepristupacnim mestima. kupujte one dobrog kvalitet'a da bi yam dugo trajah. Posto su zavrtnji. Uvek ce yam se Cinlti aa vam je potreban »samo jos jedan« da upotpunite svoju garnituru alata. Savijena klesta sa dugim celjustima pogodna su .izgledaju isri. to je samo pocetak . Klesta U svakoj kutiji sa ala tom nalaze se i obiena kuena klesta. Ali. Obe vrste odvijaca dobile su ime po proizvodacu zavrt· nja za koji su predvideni (filipsov i prinsov od· vijac). Kombinovana kldta imaju zakosene celjusti sa bocnim setivom za odsecanje :lice j rascepki. na vasem automobilu mogu da se nalaze zavrtnji neuobicajene konstrukcije sto se naroCito odnosi na zavrtnje na nkrasnim lajsnama.ko dostupnim mestima. razlika je u tome sto je u jednih vrh mnogo zatupljeniji nego u drugih. Kldta sa pravim celjustima imaju . I za ovo ce vam biti potrebni specijalni sestougaoni odvijaCi: Postoje zatim i savijeni odvijaCi sa krstastom iIi ravnom radnam povrsinom koji se Koriste za tesko dostupna radna mesta.ako nameravate da prikupite potrebnu garnituru alata. rnogucnost ostecenja zavrtnja bice svedena na najmanju mogucu meru aka se snabdete garniturom odvijaca-koji odgovaraju veCini. savijeni odvijaei (sa stablom za spiralni okretac) pomoeu kojih se brze radi. Kad kupujete.lim urczorn @ Odvijac za vijke sa specijatnim 5cslougaonim urczom @ Odvijac za vijke sa St:slOugaonim otvorom Postoji veti broj odvijaca za posebne namene. Neki odvijaCi imaju veeu drsku koja omogucuje ostvarivanje vece sile za okretanje. Medutim. ani mogu da se odvijaju iii priteiu posebnim odvijacem. Moguenost da krstasti odvijac isklizne iz glave zavrtnja je manja nego u standardnih odvijaca.iljate celjusti kako bi mogla da se upotrebe za formiranje obujmica od zice na te.

a ne elektronski.male kljuceve. po mogucstvll. . listi6e za merenje zazora. Postoje klesta za unutrasnjc usk. ana predstavljaju dragocen deo svake garniture alata i najkorisnija su klesta koja mozete da kupite. ali takav izbor amateru nije potreban. pogotovu ako nameravate da se latite radava koji prevazilaze jednostavno odrzavanje autlilTIobila. Klesta za uskocnike takode su veoma korisna. kombinovani otvoreni (okasti. Univerzalna klesta »grip« sluie i kao vodoinstalaterski kljuc i kao kleSta. Mi yam predlazemo da kupite dobru garnituru kombinovanih kljuceva. kao i razliCite rucice i nastavci.za hvatanje malih del ova iii za radove za koje klesta sa pravim celjustima ne odgovaraju. Ako je sistem paljenja u vasem automabilu konvencionalan. drugo. kardanski zglobovi i drugi sklopovi. jer pomocll njega mozete da pritegnete zavrtnje 'I .1I1"1 lllvnrcnVnas. podesljivi otvoreni. . Pored ovih kljuceva.luni kljue lcdnosmcrna rtlCica sa i okn:tac :iil spoljnom cctvrtkom sa OkllSli kljlle Dv()strani ObSli kljuc Pored toga. okasti. Kljucevi Za odvrtanje navrtki mozete da upotrebite jedan ad sest razliCitih vrsta kljuceva: standardni otvoLepo je otvoriti sredenu kutiju za alat i izabrati najpodesniji kljuc. spoljasOPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Klesta sa pomicnim zg!obom Kombinovana kldta Poluokrugla klesta sa pravim celjustima Poluokn!gb klesta sa savijenim vrhovima Univerzalna klesta »grip" Klestn za uskocnike 19 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL nje uskocnike iii klesta koja sluze i za jedno i za reni. Otvoren) Kombinovani otvorcnUoknsti kljuc 20 Poddljlvi otvorCl1i kljue KomhiIlOI''. Takode treba nabaviti momentni kljuc. Momentni kljuc je Ditan za mnoge opravke. eventunlno biste magE dn nabavite i garnituru dvastranih okastih kljuceva.ocnike. Upotrebljavaju se za skidanje uskocnika sa delova kao sto su kocioni cilindri. kupite i garni-· turu aIata za sveCice .i . . krivina kad okastih kljuceva. dva kvalitetna podesljiva kljuca i garnituru nasadnih kljuceva. odvijace i. postoje i kombinacije sa razliCitim veliCinama radnih povrsina za naglavke. kombinovani otvoreni) nasadni iIi dvostrani okasti kljuc.

:111:111111111111111110 Pljosnate lUrpije ~ = = = o Okruglc lurpijt: (i JLJL3 TC51cra . ( . Najjeftinija varijanta je momentni kljuc sa ruCicom.1' . CD iCC' [ c Odvijaci DinnmomC(.ill . usled cega zavrtnji kasnije rnogu da se olabave. odvijat 21 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL ". Umeci. Danas su svi momentni kljucevi bazdareni za engleski i metricki sistem mera (lbs/ft i Nm). m I 2J 2J I \ . Upatreba momentnog. turpija za svebce. iii nedovoljna pritezanje. OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL tacno prema fabrickim uputstvima. nastavci 2) \Q) C2) I© Kljuccvi za svecice 00 . kardanski zgiob. Ovo je _veoma vazDa za radove u vezi sa kocnicama i vesanjem. Tipovi sa kazaljkam i padesljivi momentni kljuc predvideni su za strucnjake. i I I u . kljuca pomaie da se izbegne suvisno pritezanje kojim mogu da se palome zavrtnji.ca scbnjc IneW\a <: II C < "'" II ¥ <::: II ¥ ---- .Hsku mCica sa kaz:Jljkom (momemni kljuc) ListiCi Zll merenje zazora.

pljosnato dleto. zavisi od njihove velicine i obiika. dleta. osim za opravku karoserije. RuCice cekica se najcesce izraauju od oraho-· vine.. isplatiee vam se). nije potrebno. testere za secenja metala. glava ('ekica moie i da ubije. Ta vrsta cekica ima loptastu glavu na jednom. Kada se otkaCi i poleti. kao i sekace. probojci. Ako nameravate da opravljate karoseriju. ali pre iii posie ee vam ipak biti potreban. Pre porucujemo yam sarno nekoliko osnovnih alata pljosnatu i okruglu turpiju (one mogu da posluze U Tazne svrhe). Ovo vam. Da Ii su podesni za radove na vasem automobilu. ali ono sto eventualno moze da vam zatreba jeste cekie sa loptastom glavom. CekiCi Verovatno vee sada imate jedan iii dva cekiea. makaze za tim i klesta za secenje :lice.II < . Say ovaj alat je zgodno· imati pri ruct iako ga mozda neeete koristiti za veCinu poslova koje obavljate. makaze za lim i drugo. biee yam potrebni nekoliko vrsta mekanih cekica iii jedan sa zamenljivim uloscima tako da po izboru maiete da koristite gumeno. sekaCi. leftin cekic sa slabom rucicom se ne isplati. Svetiljke Dobra ruena svetiljka predstavlja dugoroenu investiciju. a pljosnato celo na drugom kraju. Stavite zastitne naoeare kad god postoji mogucnost da leti metal. dleta i sekaCi Pribora za obradu metal a kao sto su tUfoije. I 111 Rakljasti kljuc CekiC sa loptastom g!avolTI C:ekit sa ulosCima Ruena $vctiljb ad 220V 5 ~ produlnim kablom R u c n ~ svctilika ad 12 V sa produinim kablom Batcrijska !ampa 23 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Sigurnosn<l postoija Plat forme za v()zilo Radionicku (zaba-dizalica) . Proverite da Ii je ruCica dobra uCYrScena i da nema na njoj raspuklina iii pukotina. testeru za secenje metal a sa nekoliko rezervnih seciva (kupite najkvalitetniju koje nadete. plasticno i neko drugo tela. Tesarski iii rakljasti cekic moze da posluzi.• Dlcta 22 Turpije. Vec'ina ima prikljucak sa uzemljenjem kako bi se prikljucile za busilice i drugi elektricni 0PRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL Ii I \ l \ LI . ima toliko da biste njime mogli da ispunite celu kutiju za alat.

.. Dizaliea je predvidena da podigne automob. a ne da ga podupire tokom rada. Poseban alat i pribor SIGURNOSNA POSTOLJA I PLATFORME. Mogu se naci i svetiljke sa sijalicom od 12 V koje se napajaju iz akumulatora autmobila i koje su idealne za opravke napolju iii u nepredvidenim situacijama. pokretna letaljka ce vam biti od velike pomoCi kada hocete da se na brzinu podvucete pod automobil. To je u stvari ravna plata sa podmetacem za glavu i tockiCima. predniem trapu iii kada morate da skidale toekove. Kupite svetiljku sa kablom SWG 16 (prei'nik tice = 1. DIZALICA. Ako yam je potreban produini kabl. U alat za akumulator spadaju: Izvlakac za kleme .626 mm) koja moie da izdrii sijalicu od 75 W. neee yam bili dovoljna samo ruena dizaliea koja spada u pribor koji ide liZ automobil i koristi se u slucaju nuide. Nemojte da dozvolite da vas prevari niska cena nekvalitetnog postolja ili platforme. Kada obavljate radove na sistemu za kocenje. nabavite onaj koji moze da izddi potrebno opterecenje.. Ako imate srecu da radite na tvrdom. ravnom podu. U kutiji za alat treba da imate [ jednu dobru baterijsku lampu. _ ' POKRETNA LEZALJKA.l. ! f".··1 " . a namcravate da obavite mnogo radove ispod automobila. I !"'7'1 g :! i i i '-. Ako sami obavljate veliki broj radova na svom automobilu.llica Pokrelna 24 alat.prakticna stega sa navojem pomocu kaje maze da se skine svaka klema sa polova akumulntow. koristite postolja umesto platforme. ALAT ZA AKUMULATOR.$lubna hidraulicna diz. laksei efikasnije da nesto otkrijete baterijskom lampom nego svetiljkorp. Platforme Sli idealne u slucajevima kada nije potrebno ski dati tockove. . Stoga automobil treba da poduprete sigurnosnim postoljima iii platformama. izdignuta nekoliko santimetara od poda. Cesto je mnogo brte. a zatim da se odatle izvucete. Koristice yam naroCito ako spadate u majstore koji uvek odaberu pogreSan kljuc pa moraju da se vracaju do radnog stoia. Za brie i bezdenije podizanje automobil treba da ima radionicku (taba-dizalieu) iii hidraulicku dizalieu.

moiete da kupite jeftin pocinkovani iii plasticni lavor da posluii kao sud za istroseno ulje. lsplatjce yam se kad ga vee prvi put budete upotrebili. Kontakti (iabice) i kablovi treba da budu dobro izolovani i obezbedeni. Tahometar. Stoga ipak preporucuJemo stroboskopsku lampu sa ksenonskom svetiljkom. Stroboskopska lampa.:lj za mcrcnjc potpritiska 1 . Za prikupljanje ispustenog istrosenog ulja moie da vam koristi i stara posuda ako je dovoljno velika. Nosac akumulatora .maida ih vee imate u Svom automobilu. Takvi kablavi treba da imaju davoljan broj proyodnika koji mogu da isporuce primaocu 5tO viSe elektricne energije uz minimaine gubitke. IIi. Tahometar ce yam pomoCi da podesite karburator i izvrsite druga podeSavanja. Uredaj za merenje kompresije. .naprava za merenje specificne tezine elektrolita da bi se utvrdio stepen napunjenosti akumulatora. ali tahometar daje tacnije rezultate. Ovaj merD! . Produini kablovi za startovanje .iitana cetkiea koja se navlaci na poloye i omogucuje brzo i lako i'iseenje. I lost. Za ispustanje ulja is preCistaca koristi se obican kljuc sa 25 OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL obujmicom koji olaksava skidanje i vracanje preCistaca. Hidrometar . ostale instrumente moiete u pocetku da pozajmite pre nego sto se odluCite za kupovinu.rutica koja se stavlja preko dva pob na konvencionalnom akumulatoru zbog lakseg skidanja i prenosenja. Pojedini delovi pribora za podesavanje nisu skupi. Prove rite da Ii su odgovarajuceg kvaliteta.~ ~ ~ OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Izvi<lK<lC za Klemc Cctkicc za ciscenjc klema i polova akumubto[a N ( ) ~ a 6 akumul<ltora Hidromctar Produzni kabl za staftovanje Pribor za promel'lU ulja Cetkica za ClSCenje klema i polova . Lampa sa neonskom svetiljkom je jeftinija od ksenonske ali yam je potreban skora potpuni mrak da biste vide Ii svetListiCi za mcrcnJc Z3zora Tahomctar Urea. Ako ste vlasnik vozila sa konveneionalnim razvodnikom paljenja bice yam potreban tahometar za proveru zazora kad »platinskih dugmadi«. Slrobmkopsk<l lampa I 1 Urcdaj za mcrcnjc komprcsijc 26 PRIBOR ZA PODESA V ANJE. . PRIBOR ZA PROMENU ULJA. Ovaj zazar mozete da proverite i listiCima 'za merenje -zazora aka Sil dugmad nova.

posedujete. posebno na starijim tipovima automobila. Pljosnati tip sluii za merenje zazora izmedu kontakata prekidaca (»platinska dugmad«) i za podesavanja ventila. Moiete da nabavite i neki zastitni krem koji se stavlja na ruke pre . bilo bi dobra da uzmete nekoiiko kanona za jaja i da ih u njih poredate. Postoje dva tipa meraea zazora koji mogu da budu spojeni u jedan komplet. Ako mislite da cete cesce skidati toekove. Nasadni kljuc se kao I [uena dizalica isporucuje zajedno sa no vim automobilom i koristi se u nepredvidenim situaeijama. Provera kompresije je vazna. stanjem karburatora. Ureclaj za merenje potpritiska. Okrugli tip sa zieom sluii za proveru i podesavanje zazora kod sveCiea. Ako se koristi kako treba.automobilom. Da Ii cete kupiti pumpu za podmazivanje zavisi ad toga koliko vam je star automobil i koliko drugih aparata za podmazivanje. On takode omogucava i ravnomernije odvrtanje i zavrtanje sto sprecava eventualno ostecenje navrtki tockova.instrument koristi se za proveru pritiska sabijanja u cilindrima i moze da vas upozori na stanje ventila iii klipnih prstenoYa. Kada obavljate poslove prilikom kojih koristite veCi broj sitnih delova. te ne bi bilo lose da manometar driite u prostoru za sitan pribor i proyerayata pritisak u pneumatieima bar jednom godisnje iii pre svake duie voinje. Prvo nabavite neko sredstvo za Ciscenje ruku (kupuje se u prodavnicama automobilskih delova i pribora) i gomilu Cistih krpa. Nepropisno napumpane gume brzo se babaju. Cime se postiie mnogo bolji uCinak nego sa standardnim kljucem. moze da ukaie na probleme u vezi sa uglom pretpaljenja. ListiCi za merenje zazora. PUMP A ZA PODMAZIV ANJE. MANOMETAR ZA PROVERAVANJA PRlTISKA U PNEUMATICIMA. ventila ili zaptivaea cilindarske glave. pa cak i sa zapusenim zadnjim prigusivacem. zaptivanjem. kupite krstasti nasadni kljue sa cetiri naglavka razliCite veliCine. NASADNI KLJUC:. RAZLlCIT PRIBOR. a njom se OPBAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL I Ii i -I Manometri za proveru pritiska u pneumatlcima Krstasti flilsadni kljuc Pumpc Zll podmazivanjc 27 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL lako moie ubrizgati dodatno ulje u mazaIiee dok radite pod . Ovaj yaian i jeftin merni instrument bi trebalo da imate. Ovaj instrument maze veoma brzo da se amortizuje. Mala pump a zapodmazivanje nije skupa.

ispod iii oko vasega automobila. a lako se skida vodom. Postoji mnostvo specijalnih alata i pribora koje moiete da kupite za opravku svog automobila. plasticnom i izolacionom trakom. Osim toga. Ruena kutija za alat je nesto sto svaki majstor-amater na kraju kupi. Ne isplati se kupovina jeftinih garnitura alata koje se prodaju po neverovatno niskim cenama. potrosnim uljem i maseu. Varna vrhunski alat verovatno nije potreban. Taka je ceo alat skupljen na jednom mestu i uvek je pri Tuei. naglavaka iIi cak kompletne garniture alata sa kutijom zn alat obicno kostaju mnogo manje nego kad se kupuje svaka alatka posebno. Driite je u garazi. vijaka. Ustedecete sebi i trud i vreme ako se snabdete najcesCim veliCinama navrtki. KvaIitet varira od bezvrednih alata do onih za strucnjake. . odvijaca. Vecina nasih saveta jesu mere predostroznosti zasnovane na zdravom razumu kojih uvek treba da se pridriavate dok radite na. plakaru iii prtljainiku svog automobila. ali trebalo bi da kupujcte alate koji imaju dozivotnu garanciju i koji su napravljeni od kvalitetnog materijala. dok su drugi prvenstveno namenjeni struenjadma koji mozda svakog dana obavljaju istu popravku. vasa kutija ce po svoj prilici uskoro postati suvise mala za sve vccu zbirku. Pomocu nekih mozete zaista da ustedite vreme. zatim zavrtnjima za lim. 28 Mere predostroinosti N ijedna 0 opravci automobila po principu »uradl sam« ne bI btla pot puna bez odeljka posvecenog bezbednosti prilokom rada. podrumu. Garniture kljuceva. Ako zelite da ustedite novae na odrzavanju i opravci. verovatno cete moei da prooete sa osnovnim alatima koji su vee opisani. ne gubi se. podlaski i sigurnosnih podloski. ako ste osoba koja voli da se igra alatom. Zato vas molimo da ova proCitate pailjivo i da upamtite da ovih pravila treba da se pridriavate zbog syoje liene bezbednosti. dajemo i upozorenia koja moida ne znate ako ste tek poceli da radite na svom automobilu. taka da cete u tim slucajevima mazda morati da kupite dve garniture kljuteva iIi naglavaka. zaptivacirna i drugim sitnicama koje se cesto koriste.nego sto se poene sa radom i deluje kao »hemijska rukavica«. osim ako ne planirate da ih upotrebite sarno jedanput. a i zasticen je ad atmosferskih uticaja. Jos nesto a kvalitetu alata: dobijate onotiko koliko platite. Ali. Moiete prilieno da ustedite ako kupujete alat u garniturama. metrickih zavrtanja i onih Cije su mere izrazene u colovima. Poslednji modeIi nekih uvoznih tipova vozila imaju mesavinu standardnih.

kada busite iii brusite i kada papravljate klima-uredaj. Nemojte koristiti niske stolice. zadnja osovina iIi oslond branika . se' auto mobil podigne. oscilujuca ramena. • Ne podvlaeite se ispod automobila koji nije propisno poduprt i nikada ne koristite dizalicu kao jedini oslonac.• Pre nego sto poenete da radite. Ova ce takode otkloniti moguenost varnicenja u blizini akumulatora. satove i narukvice. a ne sarna dizalica. OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL tara iii dizni za goriva veama su zapaljiva.kao sto su ram. Freon u klima-uredaju maze da prouzrokuje promrzline ako do de u dodir sa kozam. Aka nemate posto· Ija. sistema za dovod goriva koji propusta. Postolja bi trebalo postaviti ispod jakog dela sasije . Automobil mora da se nalazl na raynom terenu. Izbegavajte siroka odela. Prilikam punjenja. ram iIi sasija i to Sto dalje od akumulatora. otklanja se opasnostbd eksplazije vodonika. ne prikljucujte ga direktna za akumu]ator. • Ne radite nista 5tO moze da izazove varnicenje iIi plamen u blizini rezervoara za gorivo iIi . Benzinska isparenja iz rezervoara za gorivQ. odele i alat od delova koji se pokrecu kao sto su ventilator. • Nemojte pusiti dok obavljate radove na sistemu za doyod goriva jli na akumulatoru. Ne bi bilo lose da se potpuno uzdriite ad pusenja dok obavljate radove na autamabilu. kante za otpatke iIi kutiie. sake.a dizalicu spustiti tako da teiinu primaju i postolja. • Izbegavajte udisanje prasine iz oblaga kae- . Prilikam prikljucenja cesta dolazi do vamicenja. kaisevi. Ovo se odnosi na upotrebu elektricnog alata. vee ga povezite sa delovima vozila (masom) kao sta'su blok motora. brusenje i .prstenje. te ako je kantakt sa masom udaljen od akumulatora. prvo ukljuCite akumulator. Vadanik u akumulataru je eksplazivan i maie da ga zapali i najmanja vamica. pa tek onda uredaj za punjenje. • Aka nameravate da koristite produzni kabl za startavanje. zavarivanje iii koriscenje gorionika da bi se olabaviii zardali zavrtnji. sa menjacem stavljenim u brzinu (rucno) iii u poloiaj za parkiranje (kod automatskog menjaca) sa podignutom rucnom koenicom i jednim iii vise tockova blokiranim ciolom iIi komadom drveta da se ne bi pokrenuli. Prvo popravite mesto kaje propusta. kravate. • Nosite zastitne naocare kad raditc ispod automobila. kaisnici i pogonsko vratilo. salove iii kaput koji bi mogli da se upetljaju u kaisnik iIi pogonski kais. kosu. treQa ispod njega postaviti postolje (po mogucstvu dva) koje pod· nosi teiinu automobila. kada koristite dleto i cekie. upotrebite nesto sto sigurno moze da podupre hiljadu iIi vise kilograma kao sto su betonski iIi drveni blokovi. Cuvajte prste. skinite say nakit .

itd. Pre iskljuCivanja bilo kog ad elektricnih prikljucaka. Usled karozije. ulje za servo uprav!jac.seg vozila. gasa bez boje i mirisa. Pazite da ne prevrnete akumulator iii da ne prospete kiselinu na automobil kada manti rate iIi skidate akumulator. glavnog prekidaea. • Pazite da ne dadirnete kablave sveeica iii visokanaponski provadnik indukcionog kalema (bobine) dok motor radio Elektricna struja u sistemu paljenja je jacine od 20. tada ga povezite sa drugim akumulatarom ad 12 volti. moguCi karcinogen. Ne ostavljajte ni antifriz u otvorenim posudama gde deca iii domare zivotinje mogu da pokusaju da ga piju. • AkuIl1ulatori sadrie sumpornu kiselinu te stoga patljivo njima rukujte. otvorite vrata garaze iii 5provodite "gasove napolje pomocll cevi. maze da bude smrtonasna. stoga ne oblatite svoje najbolje odele kada obavljate neki posao na akumulatoru.000 volti sto nije smrtonosno ali ce vas dobra uplasiti ukolika ste nepazljivi. ne pokusavajte povezivanje iIi proveru bila kag sistema u motaru iIi kablovskog prikljucka jer matete da upropastite skupu elektricnu instalaciju va. ulje za menjae. 15to se adnosi i na teenost za kocnice. a nikada sa alternatorom (dinamom) od 24 volti kaji se koristi kod nekih kamiana-prikalica. radia-aparata. Isparenja su eksplozivna i moze da ih 29 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL . treba prvo da iskljuCite kabl za uzemljenje akumulatara. kontaktni kljue treba da bude izvaden. Ona moze da sadrii azbestnu_ 'prasinu. kao i nn teenost za pranJc vetrobrana. ako niste sigurni u ono sto radite. Pored toga. benzin.000 do 40. • Na najnavijim tipovima vozila sa elektronskim komandama motora kompjuter u vozilu je veama osetljiv na napanska preopterecenja. Aka morate da ukljucite motor. kao sta je zamena elektropokretaea. Nagomilavanje uljenmanoksida. jer moze da dode do prskanje vrele vode iz hladnjaka. usisivac za prasinu ili staru cetku kada uklanjate prasinu sa delava kocnica. regulatora napana. • Nikada ne koristite benzin kao sredstvo za ciscenje. Koristite tecno sredstvo za Ciscenje.nice iIi kvaCiia. • Ne otvarajte poklopac hladnjaka dok je motor vruc. • Kada radite bilo kaji posao na elektricnoj instalaciji. uije za motor. • Nikada ne »palitc« motor u garazi. a 06 Z35titnim naaearima. Antifriz je otrovan za pice. alternatora. Ako koristite produini kabl za startavanje. ruke gumenim rukavicama. Ovo otklanja mogucnast slucajnog uzemljenja strujnog kola i pozara iii ostecenja nekag dela u elektricnaj instalaciji. na spoljnaj povrsini akumulator mogu da se nadu astaci kiseline koji mogu da pragare tkaninu.

Najbolji savet je da se kupuju proizvodi dobro pozna tog iii priznatog proizvodaca koji imaju garancIJu. povecavaju zbrku prilikom kupovine delova. Jedan kvalitetno remontovan dec je isto toliko dobar kaoi nov.. Mnogi otpadi ce garantovati da su delovi u radnom stanju . Umesto toga. Delovi sistema paljenja slabog kvaliteta. Trgovci koji prodaju delove u pakovanjima. ali mogu da . ali pripazite kada su u pitanju niske cene. pa ako vidite da pise »zamenjuje originalni deo pod brojem tim i tim«. Za jeftine preCistace upotrebljen je jeftini papimi umetaki koji ne preCiseava vazduh kako treba. To ne znaCi da niza cena znaCi i niii kvalitet. Panoyo yam sa'4etujemo. suoceni ste sa jos jednommogucnoscu: nov iii remontovan (fabricki prepravljen) deo. lako ±elite da prodete sto jeftinije. postoji i treea mogucnost.upali kontrolna lampica iz obliinjeg uredaja iii grejaca. Procitajte pazljivo etiketu na ambalaii. U nekim slucajevima. remontovani dec je postigao nisku cenu na racun kvaliteta. iii aka ne prepoznate proizvodaca iIi zastitni znak. Jeftini zaptivaCi (semirinzi) naCinjeni od sekundarnih materijala mogu da procure posle samo nekoliko predenih kilo me tara. iii sa zastitnim znacima koji lice na kvalitetne marke. tecnosti i rezervnih delova. ulje za motor iii sredstvo za ciscenje. Krpe sa sredstvom za Ciscenje drzite u hermeticki zatvorenoj metalnoj posudi. glavni kotioni cilindar i razvodnik paljenja mozete ustedeti 40-60 odsto kupujuCi remontovane de love urnes to sasvim novih. • Kada bacate istroseni antifriz. a u nekim slucajevima je i bolji. nemojte ih sipati u kanalizaciju iIi odvod kisnice. Jeftini zadnji prigusivaci sa tankom metal30 nom oblogorn i nedovoljno iii uopste nezasticeni od korozije nece trajati onoliko koliko i originalni kvalitetni delovi zasticeni iznutra i spolja . Koristite kerozin iii sredstvo za Ciscenje predvideno za ovu svrhu. kupujte proizvod ciji je proizvodac poznat i ima pismenu garanciju. a to je kupovina starih delova. kao sto su poklopac razvodnika paljenja. znajte da proizvod moze da bude rdavog kvaliteta. vazan clemen at odrzavanja automobila po principu »uradi sarn« jeste kupovina pretistaca. sipajte ih u posudu koja se moie zatvofiti i odnesite ih na predvideno mesto. kvalitet se cesta ogleda u ceni. Sto se tice kupovine delova.sto ne znaCi da su kao novi. Na delovima kao sto su karburator. Kupovina delova J os jedan. razvodna ruCica i kablovi svetica nece trajati onoliko dugo kao delovi proizvedeni od visokokvalitetnogmaterijala. U pogledu nekih delova. morate da pazite na kvalitet proizvoda koji kupujete. Kao i kod alata.

Mnogi profesionalni rnehanicari smatraju da su intervali za servisiranje preporuceni u prirucnicima za nove tipove automobila suvise optimisticki za pro secnog vozaca i umesto toga predlazu mnago krace vremenske razmake. teenost u automatskom menjacll. Otpad je dobro mesto za kupovinu delova karoserije. koroziji i visokom pritisku. a tecnosti za hladenje motora posle 60. Interval za promenu ulja posle predenih 20. menjati i zadnji trapovi.000 kilometara . teenost za bladenje.predstavljaju ekonomicnije resenje od kupovine iii remontovanih delova. zapusen preCistac vazduha ili iskrzani femen ventilatora pre nego sto dode do problema. Danasnji automobili zaista ne zahtevaju onoliko odrzavanja kao oni od pre desetak godina. kako predlazu fabrike. sa zamenama preCistaea za ulje posle svakog drugog ispustanja ulja.sto odgovara sarno vozaCima koj-i prevaljuju veliki broj kilometara u kratkom periodu. benzinom iskljucilo je mehanicara koji bi obicno umesto vas proverio ulje i koji je mogao da otkrije crevo koje curi.000 kilometara. vesanja i kocnica. Medutim. razne delove motora. klizanju. ali 0 njima ipak treba voditi brigu da bi bili u dobrom radnom stanju. elektropokretati. bolje je da kupite novi ili remontovani deo. zapamtite da najmanje moguce odriavanje ne znaCi da odriavanje uopste nije potrebno. Nebriga moze da izazove ozbiljne posledice. Danas izuzetno veliki broj vozaea nije svestan u kakyom im je stanju automobil sye dok se nesto ne pokvari i ne prouzrokuje teskoee. sto se tice delova koji se brzo habaju kao sto su alternatori. mozda je suvise dugaeak za veCinu vozaea koji automobil . udarcima. znaci sprecavanje nezgoda koje veti kvarovi mogu da prouzrokuju. Odrzavanje automobila. odnosno redovni pregledi i zamena kablova sklonih kvaru. itd. Obavezno treba pregledati ulje u motoTu. i I I i "V . ali i glavnih delova kao sto su motori. ODRZAVANJE AUTOMOBILA U prkas svih priea da novim tipovima automobila odriavanje skoro nije potrebno.000 kilometara. toploti. kao i ostale delove izlozene trenju. pumpe za vodu. preCistace. Neki proizvoelaci automobila preporueuju zamenu preCistaca za vazduh posle predenih 10.. Delove automobila koje treba odrzavati treba proveravati ilili zameniti pre rna preporukaina koje se odnose na kilometrazu i vremenski period iz prirucnika za vas automobil kao i prema rasporedu predlozenom u ovom poglavlju. obrtanju. delovi sistema za paljenje.

veCina mehanicara misli da se ne isplati propustati Cisto ulje kroz prljav precistac i preporucuje novi posle svake zamjene ulja. Veti zazor ukazuje na istrosene krajeve spone iii suvise veliki zazor u upravljaekom meha- . Odrzavanje automobila yam stedi novae iz 'lise razloga. maksimalne performanse i ekonomienu potrosnju goriva. babanje se ubrzava. vee prvenstveno zato sto dejstvo zastitnih sredstava prestaje posle preelenih 5000-7000 kilometara.e njibova koliCina smanji. zazor bi trebalo da bude manji od 10 mm. (4) Propisno drzanje automobila omoguclce vam da lakse obavite servisni pregled vozila. Ulje u motoru treba redovno da se menja. Lokw:ij a ie zavisno oil lipa vozila i sIoga provcritc u prirucni ku:eLl >voj Odrzavanje i provera sigurnosti P rema prilozenom podsetniku mozete da utvr. Zazor upravljai'a. Proverite svaku navedenu stavku i pribelezite da li je odredeni dec ispravan iii mu je pot reb no servis iranje. (1) Spreeava prerastanje ma1ih problema u velike i skupe. kao i troskove zvanja nadlezne sluzbe i slepavan)a. Sto se tice precistaca za ulje. treba da proverite sve sto izgleda olabavljeno. (4) uljc u motoru. U sustini. istroseno. C::) 1:1 hladcnJC motoHl. (6) uljc za kocnicc i (7) clcktrolit u aku[l1ulatoru. 31 ODRZAVANJE AUTOMOBILA I I I I I 0-U!-l->--\1CD 4 ® Osnovne !ccnosti I. (3) Spreeava smanjenje vrednosti vozila tako da cete bolje proCi kada doele vreme da ga prodate iIi zamenite za drugo. Kada se upravljae porn era napred-nazad. To stedi benzin i smanjuje mogucnost iznenadne havarije. (2) Obezbeduje dobro vozno stanje. bolju voznju. (5) Cini vas sigurnim da mozete da racunate sa svojim automobilom onda kada yam je potreban. naprslo. (5) uljc u mcnjacu. dite celokupno stanje vaseg automobila. odnosno ako propusta teenost iii ne radio Svaka od ovih stavki ukratko je razjasnjena. a to znati 1akse startavanje.koriste sarno povremeno iii za kratke voznje. ne zbog toga sto se trosi iIi prlja.l automobilu kojc treba testa proVCfilVati ukljutuju: (1) [cenos! za pranjc velrobrann. Onog trenutka kada s. (3) uljc za scrvourcd<lje.

a vaz:duh. BrisaCi treba da rade pri svakoj brzini i treba da ciste stakla ne'ostavljajuti I tragove. Nivo teenosti za hladenje treba proveriti kada je motor iskljueen in hladon. Rui'na kocnica. Kada se ukljuCi. Rezervni toeak i kompletna dizalica trebalo bi da se drie u prtljainiku. Prove rite stanje rezervnog tocka i pritisak u njemu. PreCistac za vazduh ne bi . zadnji toekovi treba slobodno da se okrecu. (Napomena: ako vas rezervni toeak nije napumpan.1' istrulele. Unutrasnja i spoljasnja ogledala tre. Rezervni tocak i dizafica.vrati u karter motara. PreCisrac ::. U prtljainiku treba da driite i krstasti nasadni kljuc za montiranje tockova. ureda]' treba da ispusta mlaz vode na obe strane I vetrobrana. Ako je ukljueen elektricni odmagljivae zadnjeg stakla. proverite da Ii imate pumpu).mzmu. Ruena koeniea blokira zadnje tockove i treba da odrz. Proverite da Ii imate sve delove za dizalicu i da Ii je ispravna. Pedala koeniee treba da bude evrsta. Nivoi tecnos1i trebalo bi da se odrzavaju izmedu oznaka »max« i Nivo motornog ulja treba proveriti tck posta se motor iskljuci i saeeka nekoliko min uta da se ulje ponovo. a radni hod nekoliko eentimetara. Uredaj za pranje vetrobrana. BrisaCi vetrobrana. popueale iii iskrzane. Ako je 32 hod pedala suvise veliki. Labava pedala moze da znaCi nezaptivenost u cilindrima iii prisustvo vazduha u sistemu za kocenje. topli vazduh treba da duva u vetrobran. Sirena (zvui'ni signal). NLvoi tecnosti. Tecnost u automatskarn menjacu treba proveriti dok je motor VILle i na praznom hodu. Kao bezbednosno sredstvo treba je cesta proveravati. to moze da ukaze na izlizane obloge kocnice iIi nedovoljnu koliCinu ulja u sistemu za kocenje. tada zadnje staklo treba da bude toplo.I I i I I I I I ! f I. Proverite da Ii su driaCi cvrsti. Zamenite metlice na brisaCima aka Sll ·.ava automobil na malom nagibu iii da onemoguci polazak vozila kada je menjac u prvom stepcnu prenosa. r I balo bi da budu cista i da S8 slobodno pomeraju. Kacta je kocniea otpustena. ! Ogledala. Grejac stakla. Pedala kocnice. Kada se ukljuCi grejac prednjeg stakla.

Takode provcrite da creva ne dodi· ruju astre predmete iii cevovode kroz koje proticu drugi fluidi. Pogonski remeni treba da budu dovDljno pritegnuti da se izbegne proklizavanje. Pokazivaci pravca (migavci). Prikljueci i kablavi treba da budu zategnuti i bez korozije. nezamrsena. Ostecena creva treba zameniti.leCica dak motor radi po mraku. Creva pod dodirom ruke trcba da budu meka i savitljiva. Proverite ventil za regulaciju . Prikljllcci (polo vi) akumillatora.moze da se proveri prema oznakama ispod poklopca motora. Poklopac razvodnika paljell. Zapusen iii ostecen precistac treba odmah zameniti. bez pukotina iIi pregorelih me'sta. Ventil i revi za regulaclju benzillskih i uljnih isparenja II motoru. benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napajanje motora i cevi tako 5to cete izvaditi ventil iz kuCista i staviti palac na to mesto dok motor radio Trebalo bi da asetite jak vakuum. Zadnja svetla.mski cevovodi. Prednja sver/a. Stop svetla treba da se upale kada se pritisne pedala kocnice. a njihove kapice moraju da budu evrsta priljubljene ako svetica. iskrzali ili pokidali. Takode proverite cevne prikljucke i obujmice da nisu olabavljene iii dOl ne propustaju teenost za hladenje. Poklopac ne ODRZAVANJE AUTOMOBILA sme da ima pukotine iii druge znake varnieenja iii habanja. Stop svetla. a prikljuena mesta treba da su u dabrom stanju. . Na kablovima ne sme da bude vidljivih ostecenja. Oba svetlosna snopa treba da budu na istoj visini.ia. Proverite da Ii SVa zadnja svetla rade kada su upaljena.trebalo da ometa strujanje vazduha. Proverite cevovode da Ii su naprsli iii ocvrsli us/cd duge upotrebe taka sto cete ih stisnuti prstima. ali oe suvise. Sa unutrasnje strane treba da bude Cist i suv. Vakuumska creva treba da budu zategnuta. Proverite pogonske remenc cia se nisu olabavi!i. a ne tvrda i kruta. Vazi isto sto i za cevovode za hladnjak. Proverite duga i kratka svetla. Ventil bi tre·bala takode i da zveci bda se protrese (prethodno iskljui:ite motor). oguljenih iii pregorelih mesta. Prikljueci treba da budu evrsta namesteni u poklopcu razvodnika paljenja. Varnicenja se najIak5e uocavaju posmatranjem kablova s. Svello registarske tab lice. prednje i zadnje kada je kontakt-kljue ukljueen. Vakuu. Treba da se upaJi kad i prednja svetla sto se cesto previdi. Klinasti remeni. P%zaj creva. Pravac svetlosnog snopa 'thoze se proverit! taka S10 cete autamobil parkirati nn oko 10 metara ad neKog zida iIi vrata garaze i posmatrati pravac pruzanja svetlosnog snopa. Cevovodi h/adnjaka. Prikljllcci (kablovi) za sveeice. Cevovodi za grejac. Proverite leve i desne. da izazovu nepredvideno naprezanje lezajeva kaisnika.

da nisu pOhabani. Zelene. pumpe za vodu iii eepa na bloku motora. Stanje amortizeralvesanj a moze se proveriti njihanjem.Sver/a za voinj!! unazad. unutrasnje spone zastieene 5U gumenom oblogom. Proverite ispod automobila da neka teenost slucajno ne curio Vlaina mesta ispod zadnjeg del a vQziia-mogu da znace da curi benzin iz rezervoara za gorivo iIi cevi za dovod goriva. neznatno curenje je normalno za neke sisteme vesanja.ak u pneumaticima (gumama). Amortizeril vesan}e. Ispravan amortizer/vesanje . plave iii bezbojne vlazne mrlje mogu da potieu od teenosti za hladenje koja curi iz hladnjuka. Obloge 5e moraju zameniti ako 5U napukle iii pocepane da bi se za. ODRZAVANJE AUTOMOBILA njeg dela vozila sa prednjim pogo nom znaCi da euri iz menjacke kutije. . . Kuglasri zglobovi. to znaCi da servoupravljacki sistem propusta i da upravljacki prenosnik treba uskoro zameniti. a ispod pred. Propustanje ulja prilikom njihanja amortizera znab da je zamenjeni deo ispravan. Curenje tdnosti. Proverite pritisak u gumama kada su hladne. mrke iii erne masne mrlje ispod prednjeg del a vozi1a znaee da curi ulje iz mat ora iii da eventualno curi ulje iz menjaeke kutije kod vozila sa prednjim pogonom. Treba proveriti oslonce . Stan)e pneumatika. Zute. Spone ne bi trebalo da budu primetno labave. /Krajevi spona. erne masne mrlje ispod srednjeg dela vozila sa zadnjim pogonom mogu biti od ulja iz automatskog menjaea. a zatim ga pustite. Kod upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom. Pritisak treba da bude isti u prednjim gumama i isti i u zadnjim gumama. naprsline iIi druga ostecenja.bi trebalo da zaustavi njihanje posle jednog iii dva odskoka. Pogledajte gazista i proverite da Ii su negde neravnomerno istrosena iIi iskrzana 5to moze da znaCi pogresno centriranje iii o5tecenje del ova sistema vesanja_ Proverite boene zidove da nemaju izboCine. cevnog prikljucka. Ako prilikom pomeranja upravIjaea iii preumatika zglob poene da se klima. Proverite olabavljenost tako . Tamnomrke iii erne mrlje blizu zadnjeg ·dela vozila mogu da znafe da ulje za diferencijal curi iz zvadnje osovine na vozilima sa zadnjim pogonom. Kao sto sma rekli. Mozetc proveriti da 11 su naglavci unutrasnjih spona olabavljeni tako sto eete pritisnuti obloge dok neko drugi pomera upravljac iii pneumatik. Napomena: aka osetite teenost u oblogama. sponu treba zameniti. Zaljuljajte svaki ugao vozila nekoliko puta. Treba da se upale kada se rueica menjaca stavi u palozaj za kretanje unazad (»rikverc{(). Pritis.titio upravljacki prenosnik ad prljavstine i vlage. ne sme da se aseti da su olabavljeni.

nja napunjenosti na akumulatorima kojima nije. Delovi komande upravl}aea. Za podmazivanje koristite samo preporueeno ulje. Proverite da Ii se nesto olabavilo taka sto cete pomerati upravljac napred-nazad... Izduvni sistem mora da bude evrst i ne sme da ispusta izduvne gasove. Pr:ep»8 rsuhe za odrzavanje i podmazivanje Proveri!e svake nedelje Nivo ulja u motoru Nivo teenosti za hladenje Nivo teenosti za brisaee stakla Proverite svakog meseca Nivo ulja u automatskom menjaeu Nivo tecnosti za kocnice Nivo ulja za servo-uredaje' Nivo elektrolita u akumulatoru (iii pokazivae sta. . to bi trebalo da bude ulje SAE 90. labavih Dasata ili naprsiina.. Za veCinu vozila sa zadnjim pogonom. . KoCiani cevovod. Zamenite ereva za koja utvrdite da propustaju iIi da su naprsla iii osteeena. Prove rite da nema zardalih del ova cevi.. Kardanski zglobovi na vczilima sa zadnjim pogonom ne smeju da 'se primetno slobodno pomeraju. I potrebno odriavanje)1 Pogonske kaiseve . Isto tako treba zameniti celiene cevi koenica koje prepustaju iii su ostecene. Cevovode hladnjaka i grejaca Prednja svetla. Gumena creva kocnica ne smeju da propustaju i moraju da budu u dobrom stanju..sto eete prednje tockove podiCi od zcmlje i rasteretiti kuglaste zglobove. Zvecanje kada ubacujete u brzinu moze da oznacava neispravan kardanski zglob. :... lzlizan rub pokazuje da je i zglob izlizan. Neki kuglasti zglobovi imaju pokazivac habanja koji je dec mazalice. i . Ulje u diferencijalu treba uvbek da bude naliveno do ivice otvrora. potrebno je ulje sa specijalnim aditivima. Podmazivanje diferencijala.. Ako se euje skljocanje tokom okretanja znac. Kablovi ne smcju da budu iskrzani niti da dodiruju ostre predmete na donjem delu vozila. Kod nekih vozila sa prednjim pogonom diferencijal se podmazuje istim uljem kao i menjae.. Veliki odvijae iii sipka mogu se koristiti za proveru vertikalnog zazora. lzduvni sistemlprigu!iivai'. ---I Homokinetii'ki iii kardanski zglobovi.. pOkazivace pravea. Obloge homokinetiekih zglobova moraju biti ispravne i evrste da bi stitile zglob. da homokinetieki zglob nije ispravan.' 34 .~ . zadnja svetla. i stop svetla i drug a postojeea svetla. Kab/ovi (sa}la) ruene koenice. Za vozila opremljena diferencijalom sa uredajem za blokiranje.

est meseci I Zamena ulja u motoru i precistaea za ulje (svakih sest meseci iii posle 5000 kilometara) ! ODRZAVANJE AUTOMOBILA ODRZAVANJE I.mja 0 0 Svetia za yoinju unazad 0 0 Svetlo registarske tab lice 0 0 Metlice fla brisaCima 0 0 Pritisak u pneumaticima 0 0 Opste stanje pneumatlka POdmazivanje sasije ISPOD HAURE ISPOD Nivoi tecnosti: Curenje fl.cr<.uida: 0 0 Ulje u motoru 0 0 Ulje iz motora 0 o Tecnos{ za hladenje mOlOra 0 0 Sistem za hladenje 0 0 Kocnice 0 0 Kocnice 0 0 Automatski menjac 0 0 Menjae 0 0 Akumulator 0 0 Difercncij<ll 0 0 Servo upravljac 0 0 ServO medaj 0 0 Uredaj za pranje vetrobrana 0 0 Rezervoar za gorivo 0 0 Pretisrae za vazduh i cevavod 0 0 Remeni D 0 Amortizer/veSanje 0 0 Crevn za hladnjak 0 0 Krajevi spane 0 0 Creva za grej Ole 0 0 Kuglasti zglobovi 0 0 Ventil za provetravanje 0 0 Upravljacki mehanizam bloka m o ~ o r a j.I Svakih .PROVERA SIGURNOSTI U VOZILU Zadovoljava Potrebno servisiranje o 0 Zazm ap''''iackog mehaolzma o 0 Pedal a kocnice o 0 Rucna kocnica o 0 Sirena o o o BrisaCi vctrobran3 o Uredaj za pranje vetrobrana o 0 Ogledala o 0 Grejac stakla o 0 Rezervni toenk i dizalica SPOLJA 0 0 Prednja svetlll 0 0 Zadnja svetla 0 0 Stop svctla 0 0 Pobzivac pravca kret.:\-n .

000 kilometara) 35 <:'! ODRZAVANJE AUTOMOBILA Zamena ulja u automatskom menjacu i preCistaca Zamena tecnosti za hladenje Zamena filtra za regulaciju benzinskih i uljnih u sistemu za napajanje motara. Provera kompresije u motoru Provera ugla pretpaljenja· Podmazivanje lezajeva na tockovima Pregled obloge kocnica Svake tri godine Zamena pogonskih kaiseva Zamena cevovoda hladnjaka i grejaca ' Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruke Prov·er·a osnovnih teenesti V as automobil ima neko!iko »vitalnih<. krajeva Zamena preCistaca za vazduh Zamena precistaca za ulje Provera punjena klima-uredaja spona. itd. razvodna ruka i kablovi) Prover a koneentraeije i izgleda tecnosti za hladenje Provera rucne kocnice Provera pomocnog pokazivaea pravea Popravka boje i manjih ostecenja na karoseriji od korozije. zatvaraca na poklopeu motora i prtljazniku Provera lezaja (kuglastih zglobova. Ovdic je . Redovna provera osnovnih tec-nasti je verovatno najvaznije sto maiete da uradite u pogledu odriavanja svog automobila. kao i . teenosti koje se moraju s yremena na vreme proveravati da bi njihova koliCina uvek bila U odgovarajutim granicama potrcbnim za bezbednu i udobnu yoznju. za regulaciju benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napajanje motor a 'Pregled sistema paljenja (poklopae razvodnika.) Provera nivaa ulja u menjacu i menjackoj kutiji Provera kardanskih iIi homokinetickih zglobova Provera izduvnog sistema Provera ventil.0 0 KoCiani cevovod 0 0 Vakuumska creva 0 0 Izduvni sistemJ 0 0 Paklopac razvodnika paljenjZl zadnji prigusivac 0 0 Kablovi sveCica 0 0 Kablovi rucnc kocnice 0 0 Polovi akumulmor:l 0 0 Homokinclicki i brlbnski zglobovi 0 0 Diferencijal Svake godine Podmazivanje sarki na vratima i brava. caura oscilujuCih ramena. Pregled del ova karburatora i rada Ieptira Pregled vakuumskog cevovoda. Svake dve godine Zamena sveGice (preporucuje se posle predenih 10.

objasnjcno gde i kako da prove rite koliCinu svake od osnovnih tecnosti. iskljuCite motor i sacekajte nekoliko minuta pre nego sto proverite niva da bi ulje maglo da se vrati u korito motora (karter). Prethodni odeljak. Ako ste na odmoru. onda se preporueuje i svakodnevna provera ulja u motoru . 2. Vise vam se isplati da proveravate kaliCine tecnosti cesce nego sto je potrebno. Pokusaj da proverite nivo ulj" dok motor radi ili neposredno po prestanku fada. Izvadite mcrae nivoa ulja i obrisite kraj <"istom krpom. Procenite sami situaciju i ucinite ana sto smatrate da je najbolje.naroCito aka motor trasi iii ispusta ulje. StoQa proveravanje nivaa teenosti moze da bude potrebno i cesee kako bi koliCine svih tecnosti bile na potrebnom nivali. Automobil treba da bude parkiran n3 ravnoj povrsini da bi oCitavanje na meracu nivaa ulja bilo tacno. . zato sto se den ulja uvek nalazi u motom. tecnost za hladenje. ulie za menjac i menjacku kutijiJ. Isto se odnosi i na automatski menjae. "Preporuke za odrzavanje i podmazivanje«. nivo srcdstva za hlaaenje i pritisak u pneumaticima. Da . 3. Najbolje vreme za proveru nivoa uljaje ujutro. Vratite merae nivaa ulja nazad U otvor i pritisnite ga nadole do kraja.jednol11 nedeljno iii mazda svaki put kada napunite rezervoar Z:1 gorivo ili otvorite poklopac motora. a potom ga izvadite. daje izvesne smernice 0 tome koliko cesto treba da proveravate niva teenosti na svom automobilu. iii ako svakog dan" prevaIjujete veliki broj kilometara. ulje za koenice. mazivo za diferencijal (za veCinu vozila sa prednjim pogonom koristi se isto ulje kao i za menjae). 4. posta se automobil ))-odmarao« preko noei. Medutim. u\je za scrvo-upravljae. Na vozilima sa prednjim pogonom. kao i od toga da Ii je bilo kvarova iii cmenja neke od tecnosti. Podignite poklopac motara i potrazite merae nivaa ulja koji se nalazi na jednoj 5tfani matcTa. on se obicno nalazi na ceonoj strani. Proveravanje nivoa motornog ulja Ulje predstavlja zivotnu snagu rnOtora i stoga ga treba cesto proveravati . biste utvrdiii gde se tacna nalazi mcrae nivoa ulja. sto moze da prouzrokuje vecu potrosnju iIi gubitak jedne iii vise osnovnih teenosti. Ako je automobil pre merenja vozen. dace Yam netacne . Osnovne teenosti ukljueuju ulje za motor. pogiedajte u uputstvo zn koriscenjc vascg vozila. To treba da uCinite na sledeCi nacin: 1.takode da bude jasno da broj provera zavisi od broja predenih kilometara za odredeni vremenski period. trebalo bi . nego da vas nebriga primora na skupe opravke iIi da prouzrokuje havaflJU.niske vrednosti. Te smernice su date za proseeno vozilo i trebalo bi da odgovaraju veCini slueajeva. elektrolit za akumulator i teenost za 'Pranje vetrobrana..

Neki motori mogu Lin tfose i vise ulja. da Ii ste merae do kraja gurnuli U odgovarajuCi otvor. to znaCi da I motor radl sa manjom kollelnom ulja. ali ako je ventil na ovom sistemu zacepljen ill Ii motor nikada ne radi dovoljno dugo da nagomilana vlaga ispari IZ kartera motora. nivo ulja ee doti do oznake >). Maze da dade i do pojave penusanja aka je nivo toIiko visok da ga radilica prilikom okretanja pretvori u penu. prvo proverite da Ii ste pravilno IzvrsiIi merenje. umanjl efekat podmazlvanja IIi izazove ostecenja aka se vozi po topJom vremenu. sto je normalna pojava kod vozlla koja se retko koriste iii se koriste uglavnom za voznju na malim relaeijama. o stanju ulja ne maZe mnogo da se zakljuCi sarno na osnOVu njegovog izgleda. Ako se rueica meraca oboji nekom zivom bojom.5. bite vam lakse da ga pronadete u tam nom prostoru motora. skinite poklopac s otvora . Aka prilikam provere nivaa ulja u motoru otkrljete da ga nema dovoljna. Aka niva ulja padne na oznaku »min«. Plavicasti dim iz izduvne cev} zriaci da ulje u motoru nepravilno sagoreva iz jednog iIi vise navedenih razloga. vlaga ce se brzo nagomilati.ao na aznaci »max<. dodajte dovoljno ulja da se Karter panovo napun!.max« na meracu. Kada ste zavrsili sa proverom nivoa ulja. a zatim proverite oa motom da II ulje propusta. Zuckasta boja iii pena ukazuju na prisustvo vlage. lake ne marate dOl dolivate ulje sve dok nivo ne padne do oznake »min«. pojava penusanja moze da smanji dovad ulja u osnovne del ave motora. Da blste doli Ii ulje. zaptivaCi ventila ilili klipni prstenovi. kod motom Ciji karter ima zapreminu cetiri litra (5tO je danas slucaj sa veCinom matara). NajveCi deo vlage otklanja se pomocu sistema za regulaeiju benzinskih I uljnlh isparenja u motoru. voznja sa manjom koliCinom uija moze da prouzrokuje visoku tCIT!peraturu ulja. posto ulje postaje mrko posle nekoliko stotina kilometara voznje. Aka stc to uCinil1 kako treba. ali aka je potrosnja jedan Iitar na svaklh 400-500 kilometara. pri veCim brzinama i llsponima. Usled ovoga ulje maze da prode kroz zaptivace I da dade do eurenja i dimljenja. 6.. lspravan motor treba da trasi manje ad paJa litrn izmedu dve zamene ulja (u razmacima od 5000 blometara). to znaci da ulje prevlse curi iii ukazuje na mehanicke probleme kao sto su izlizane yodice ventila. vratite merae nivoa ulja u odgovarajuCi otvor. mnogi mehanicari pTeporu6uju da se ulje cesta doliva da bi se niva adrz. Posta vazdusni mehuriCi ometaju podmazivanjc. Vlaga je sporednl produkt sagorevanja i tokom vremena se sjedinjuje sa drugim zagadivaCima stvarajuci kiseline i mulj. tj. Napomena: nemojte da prepunlte karter uljem. Ako je karter motonl pun.

UZmi11. 7.': mcrac. Upotrebljavajte vrstu ulja preporucenu u prirucniku za vas automobil. dok se veCina gumenih vadi. Ponovo ga izvucite i provcrite nivo II odnosll na oznake »max« (1) i »min« (2). ocisti!e ga krpom i Vflllit e nazad u Olvor taka sto cete do hala gum uti nadale. Nizak niva tecnosti U ovom slucaju moie da dovede do proklizavanja. Ulje koje dodajete treba da bude istog viskoziteta i oznake kao ulje koje se vee nalazi u motofU. Nivo 1 stanje tecnosti proveravaju se na sledeCi nacin: 38 1. tako je i ulje u automatskom menjaeu veama bitno za dobar fad menjaca i njegovo podrnazivanje. Nivo tecnosti u automatskom menjacu proverava se na praznom hodu motora. Ne zaboravite da vratite poklopac na ctvor za nalivanje ulja i da panova proverite nlvo pre nego sto eventualno dodate novu koliCinu ulja. /1 ' ~ "-.! nalazi u prirucniku za vas automobiL Da biste proverUi nivo uJja. treba ga voziti 10-15 minuta da bi se ulje u menjaeu zagrejalo. ~ 1--___. Dod<ljtc toiika llija dil dade do 37 ODRZAVANJE AUTOMOBILA ( j . nivoa uijn obicno 51.. Ako je automobil upravo »upaljen«.! nuJazi na botnoj . Prove-rite d ~ ii korislite uljc odgovara) uceg kvalitcta i viskoziteta za vas automobiL motora (poklopaca glave cilindra). Provera ulja u automatskom menjacul menjackoj kutiji Kao .to ulje za motor predstavlja iivotnu snagu motora.za nalivanje ulja koji se nalazi oa vrhu poklopca ODRZAVANJE AUTOMOBILA CD (3) I \ CD (3) Men\('.iri te bi provera nivoa dok je hladnp dala netacne ~ niske vrednosti.trani motora (proverite tacna na kome 51. Dodajte sarno toliko ulja da se nivo na meracu nivoa ulja podigne do oznake »max«. dok je menjae u poloiaju za parkiranje (iIi u nekim slueajevima u neutralnom poloiaju). Ulje se grejanjem . a teenost ima normalnu radnu temperatuTU. zastoja prilikom promene brzine i brieg habanja. Neki poklopci se OdVfCU.Ako je nivo ulja nb:ak. Napomena: neka vozila imaju meraee qivoa ulja u menjacu koji su kalibrisani tako da se oeitavanje nivoa ulja moze obaviti bez obzira da Ii . dOda)te ga i to onu vrstu koja se preporutuj e u prirucniku za vas auwmobil.

ron II i Type F. on se obieno nalazi kod zadnjeg del a prostora za motor na strani suvozaca. boja i miris ulja u menjacu ukazuju na njegovo stanje. Kod vozila sa prednjim pogonom i popreeno postavljenim motorom. tecnost u automatskom menjacu proCi ee kroz sve kanale U' menjacll.. morate je zameniti da bi se zastitio menjae. treba da ima boju u rasponu od crvene do ruzicaste. Teenost kod koje je opao kvalitet zbog ustajalosti iIi toplote bice smeda i mirisace na zagorela. ! t I I 3. 8. 6. predviden je za vozlla sa zadn]lm pogonom. aktivirajte rucnu kocnicu j odmah stavite rucicu menjaca redom u sve brzine. Za razliku od motornog ulja. Ako vam tecnost ne izgleda iii ne mirise dobra. Izvadite merae nivoa ulja i oCistite kraj Cistom krpom bez dlatica. Proverite nive tecnosti prema oznakama na meracll. Zatim postavite rueicu menjaea u polozaj za parkiranje (na praznom hodu motora). Na voziJima sa zadnjim pogonom. Vratite merao nivoa ulja na odgovarajuce mesto. Ako je ulje u dobrom stanju. posto to maie da prouzrokuje pojavu penusanja i curenja ulja. N avedeni spisak alata. spustite poklopac motor a i iskljuCite motor. Aka niste sigurni gde se naiazi. posto kOG vozila sa prednjim pogonom niva ulja maze da se . 5. Parkirajte automobil na ravnoj povrsini. ponovo proverite nivo (motor treba da je na praznom hodu). 4. vrsta ulja koju treba koristiti naznacena je na samom meraCll nivaa. Ona imaju razlicite frikcione karakteristike i viskozitet i stoga je vaZllO da se u menjac dolije odgovarajuca vrsta. svakako sacekajte da se tecnost zagreje pre nego sto izvrsite proveru nivoa. Tatan niva tecnosti nalazi se izmedu oznaka »dodati« i Aka je Diva tecnosti ispod oznake »dodati«. Provera nivoa ulja kod mehanickog prenosnika snage (menjaca) . ako vas merae nivoa nema takve oznake. Posta ste dodali ulje u menjae.' potraiite ga na kuCistu menjaeke kutije. Podignite poklopac motora i pronadite merae nivoa ulja. pogledajte u prirucnik za vas automobil. Ali.je one toplo iIi hladno. N a taj nacin. iIi na nalepnici na cevi za ulivanje. desno od metcTa s vozaceve strane prostora za motor. treba da proverite stanje i kvalitet ulja u menjacu. NEMOJTE prepuniti menjae. Takode. 2. Takode pazite da dolijete onu vrstu ulja koja je naznacena u prirucniku za vas automobil. Uvucite merae panoya do kraja i po drugi put ga izvucite. 7. stavite levak U otvor iIi cev za nalivanje i dadajte patrebnu koliCinu ulja. U nekim slucajevima. Postoje dYe glavne vrste ulja: De.

::<1 <J. Medutim. nivo ulja treba povremeno proveravati kako bi se na vrf7me uoCilo eventualno curenje iz menjaca. kod mehaniekih menj3ca ulje ne zahteva cestu promenu zato sto nije podvrgnuto is tom rezimu fada kao kod automatskih menjaea.. 39 ODRZAVANJE AUTOMOBILA I 1b-lJ. Stavite menjae u brzinu. proveri i bez podizanja vozila. ! r-------------------'----------------il ' ® 40 o Kod vetine mchanickih mcnjw::a klld vmila sa wdnjim pogo!)om (gore). MeraCi nivou ulja nujceSce imaju oznake "L" (nizak) i »F" (puno) za utvrdivanje njvoa ulja. Podignite ravnomerno i prednji i zadnji den vozila koliko je neophodno da se podvucete ispod iii da dohvatite kuCiste menjaca.ODRZAVANJE AUTOMOBILA Mcrae nivoa ulja kod aU!on1a!skih mcnjaca obicno je smt:S!cn kod zadnjeg dela motora. i I i I I Ii I ' I I. pro- ..----------"--------.-. Parkirajte automobil na ravno tie i aktivirajte rucnu kocnicu. Nivo ulja u mehanickom menjacll kod voz11a sa zadnjim paganom meri se na sledeCi naCin: 1. Pre nego sto se podVllcete. ! I I ."""t1 0 -I . Posto bi podizanjc sarno jednog kraja iii jedne strane automobila porcmetilo nivo teen os!! u menjacu.ulOmobil gde s e tacno nalazi. . (CP (2) naliui na kraju mcnjackc kUlijc.2.. Provcrilc II prurucnibl . taean rezultat moze da se dobije sarno ako se celo vozilo podigne od zemlje. . II Ii I I' Ii . Za razliku od automatskih menjaca. Nll vecini vozila sa prcdnjim pogonom (dole). OlYOra nalivanje (!) nalazi sc suvozaCH._-------._.

sestougaoni kljuc • Levak cep za cevi (cetvrtasta glava) iIi da ima konkavnu cetvrtastu glavu i da moze da se odvrne ruCicom sa skakaviZom iii nasadnim kljueem. za menjaeke prenosnike na vozilima sa prednjim pogonom Ala! i ma!erijal • Dizalica i sigurnosna postolja . Ako ulja nema dovoljna. Aka je menjae dovoljno napunjen.a nije potrebno. Sa malim izuzetkom. NaCi cete ga oa kuCistu menjaca. dodajte vrstu naznacenu u prirucniku za vas automobil sve dok ulje ne pocne da se preliva iz otvora. moze aa lib oa Ala! i materijal • Dizalica i siQ:urnosna postolja • Podesljivi kGue iii rucica sa skakavic9m iii usadni. Skinite cep i stavite prst u orvor za ulivanje ulja. te stoga podizanje automobil. oa aka jedne tree. a kod drugih moze da pastoji i merae nivaa. Nivo ulja u menjackom prenosniku kod vozila sa prednjirn paganom proverava se na sledeCi naein: 1. 5. Provera nivoa ulja u diferencijalu N navedeni alat potreban je za vozila sa zadnjim pogonom.verite da Ii ste automobil propisno oslonili na postolja. Kod veeine mehanickih menjaca eep otvora ZJ nalivanje ulja nalazi se sa strane suvozaca. Napomena: kod nas se za menjaee uglavnom koristi ulje SAE 90. Vratite cep na svaJe mesto. Izvucite cep iz otvora za ulivanje ulja i stavite prst unutra. Parkirajte automobil na ravno tie. 3.ine do jedne eetvrtine rastojanja od gornjeg dela. Kad nekih automobila otvor moze da bude smesten na prednjem iii zadnjem delu kuCista menjaea. Posto napunite menjae do potrebnag nivaa. 3. vratite cep na svoje mesto i spustite automobil. Nivo ulja treba da bude 1 centimetar od otvora. cep na otvoru za ulivanje ulja je lako dostupan. Dolivanje ulja bice otezano zato sta mozda nece biti davoljna mesta za levak sa dugaekim usipnim grlom. nivo ulja ce biti na aka 1 centimetar ad atvora za ulivanje. U veCini slucajeva. 4. 2. 6. 4. 5. Ako je nivo ulja u menjaeu nizak. VeCina vozila sa prednjim pogonom ne mora da se podigne da bi se proveri6 nivo ulja u menjaekom prenasniku jer je otvar za ulivanje smesten na kraju kuCista menjaea. Cep moze da ima cestougaonu glavu. Vecina mchanickih menjaca ODRZAVANJE AUTOMOBILA kod vazila sa zadnjim paganom karisti ulje SAE 90. treba da dolivate ulje koje je propisano u prirucniku za vas automabil sve dotle dok ulje De pocne da se preliva iz otvor3. Neke kante sa uljem imaju pisak koji moze da se uvuce i u tesan prastor.

----_. nivo tecnosti za hladenje moie da se vidi kroz dodatnu posudu. niva je davaljnn.Nivo ulja treba da bude na oko 1 centimetar od otvora. Ako je nivo ulja nizak. dodajte onu "rstu koja je naznacena u uputstvu za vas autornobil. sestougaoni kljuc • Levak 41 ·j . U veCini slucajeva. 4. tako da su prednji i zadnji den odignuti na isti visinu i to dovoljno visoko da se podvucete. Da biste utvrdili tacan nivo ulja. Cep moie da ima sestougaoni ili cetvrtasii otvor u glavi iii cetvrtastu ili sestougaanu glavu.-3. NaCi eete ga na zadnjoj iii bocnoj strani kuCista diferencijala. Vratite cep na mesta i spustite automobil. potrebno je ulje sa posebnim frikcionim aditivima.. potrebno je da zadnja osovina bude vodoravna. .. ODRZAVANJE AUTOMOBILA : . . Skinite cep i stavite prst u otvor. 42 I : .• Podesljivi kljuc iii rueica sa skakavicam iii usadni. Automobil mora da bude parkirim na ravnom tlu. To znati da ceo auto mobil treba da odignete od zemlje ako ne mozete da dohvatite cep na otvoru za nalivanje ulja na osovini dok je automobiJ na tlu.nete do ulja. 2: Nadite cep otvora za nalivanje ulja u diferencijal. taka do antifriz iIi voda mogu da se dodoju po potrebi. Provera nivoa tecnosti za hladenje VeCina vozila danas ima zatvoren sis tern za hladenje motora sa dodatnom posudom koja omogueuje da se u hladnjaku odriava predvideni nivo tecnosti. Ako mOlete prstom da dosq.. Provera nivoa ulja na zadnjoj asovini lreba da bude sas(avni dea svak og pesla u vezi sa podmazivanjem kod vozila Sll zlldnjim pogonom. koristi se isto ulje i za menjac i za diferencijal. Nivo uJja u diferencijalu na voziJima s zadnjim pogonom proverava se na sledeCi naCin: 1.. 5. VeCinOm se koristi ulje SAE 90. . '=> . Plasticna dodatna posuda obicno je smestena u blizini hladnjaka i obeleiena je tako da oznaCi minimalan i maksimalan nivo tecnosti za hladenje. ali za autombile sa uredajem za blokiranje diferencijala. te stoga posebna provera difrencijala nije ni potrebna. Proverite da Ii je automobil na odgovarajuCi naCin poduprt postoljima pre nego sto se pod njega podvucete.

Ovo znaei da je termostat ukljueen i da teenost za hladenje kruzi u motofU.je motor hladon. 2. Na spoljasnjoj strani hladnjaka nalaze se oznake nivaa tecnosti za hladenje kada je ona hladna iIi zagrejana.Nivo teenosti zo hladenje u hladnjaku proverava se na sledeCi naein: 1. Ako je hladnjak skora ispraznjen iIi je niva tecnosti veoma nizak. tecnost za hladenje nalivena je do vrha hladnjaka. iii da se saceka najmanje 15-20 minuta posle iskljueenja motora pre nego ito se otvori poklopac hladnjaka. dodajte teenost i u nju sve dok se ne popne na predviGeni nivo. DOlijte tee.:. . niti prakljucalu teGnast u hladan motor.::1 hladcnje nijc hladenje kada je motor pregrejan. Provera nivoa ulja za kocnice Odrzavanje predvidenog nivoa ulja za koenice izuzetno je vaino sa stanovista bezbednosti. UkljuCite motor da radi na praznom hodu sve dok gomje crevo hladnjaka ne bude vruee kad se dodime. Upozorenje: ne poku§avajte da dolivare teenast za 0fivo lccnusti zn moze 00. Za vozila Ciji su hladnjak. Sistem za hladenje je pod pritiskom i kljucala teenost maze da prsne iz njega. Ako sistem ima dodatnu posudu. maida ee bib potrebno da ukljuCite motor da biste potpuna napunili sistem za hladenje. Ako je nivo teenosti za hlaGenje nizak. TCCllnSl za nlauenje II dm. Nikada ne dolivajte Cistu vodu zato sto ona ne pruza za. zamrzavanja iIi kljucanja. a pastoji i opasnast da teenost u hladlljaku prakljuea. dOdajte mesavinu vade i antifriza u razmeri 1: 1.i. Prilikom skidanja poklopca upotrebite nekoUka peifkira iii krpa da biste za§titili ruke. Najbolje je da se nivo teenosti za hladenje pro veri kada .ttnu pusudu tako da obicno Illjc pOlrebno skinuti hladnjuka (21 osim ako nivl) tl!cnosti . Upozorenje: nikad ne skidajte poklopac sa hladnjaka dak je motor vrue. 3. proverite da Ii na posudi sa antifrizom pise da je bezbedan za aluminijum. IskljuCite rad motora i vratite poklopac hladnjaka. Na veCini vozila sa dodatnom posudom. Nizak nivo ulja maze da prouzrokuje prodor vaz- voziia moie doliti pIlk!op'lc niwk. Na sistemima za hladenje bez dodatne posude (iako mogu da imaju dodatnu posudu za povracaj teenasti u slucaju prelivanja). nivo treba da bude 7-8 centimetara ispod vrha otvora na hladnjaku za nalivanje tecnosti da hi tecnost mogla nesmetano da se siri prilikom zagrevonja. nemojte da dadajete hladnu tdnost jer moie doCi do pucanja i deformacija livenih delava. nost za hladenje do predvidenag nivoa. Nivo teenosti za hladenje varira u hladnjaku zavisno od konstrukcije sistema za hlaGenje. jer kocnice ne mogu da rade bez ulja za kocnice. Ni dolivanje cistog antifriza nije pogodno kao meSavina antifriza i vode.: provcriti na vccini posmatranjem dOUal[1(: posude \ j). Ako je motor pregrejan.titu protiv korozije. motor iii delovi sistema za hlaGenje ad aluminijuma. Poklopac hladnjaka se skida tako sta se pritisne nadale i okrene.

. Kod drugih vQzila.---. Teenost za' koeniee . Ulje koje sadrii vlagu ima Dizu tacku kljucanja 5tO moie da dovede do prokljueavanja ulja i otkazivanja kocnica pod teziffi radnim uslovima.. Rezervoar za tecnost nalazi se na vrhu glavnog cilindra.--'-'.-ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1. -. . --I 3.duha u sistem za koeenje taka da je pedala me kana kada se pritisne. zatim po me rite odvijacem osigurac sa strane i podignite poklopae. koCionih cevi.. Niposto nemoite da dodaiete vee upotrebljenu tecnost za kocniee iii teenost iz posude koja je neko vreme stajala otvorena.. 44 I t I r r ! I I I 1 i .. pazljivo otistite masnoeu i prasinu oko poklopea. Pazite da karoseriju ne Ncki lipovi vozi!u sa prcdnjim pogonom imaju dva plastii:nll poklopca koji 5C moraju ..~ ".. ali proverite u prirucniku za svoj automobil koja vrsta ulja se preporucuje.. Kod vozila sa metalnim poklopeem. ~ . .' ~ . sto ima z?. Na nekim vozilima.t kocnicc. Nivo ulja za koenice proverava se na sledeCi nacin: 43 ----..-. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i .. dolijte preporuceno ulje za koenice.-. 2. sto mati da upija vlagu iz vazduha. Otvorite poklopae motora i pronadite glavni koCioni cilindar. rezervoar je izliven zajedno sa glavnim cilindrom i zatvoren metalnim poklopcem sa osiguraeem. rezervoar je od plastike i ima poklopee na otvorima za nalivanje ulja koji se skidaju iii se vade. 4. maziva na bazi nafte mogu da ostete zastivace u glavnom i koCionim cilindrima.-. Nikada u rezervoar ne sipajte ulje iii bilo kOju drugu tecnost osim ulja za kocnice. Aka je nivo nizak._. Kod vozi1a sa plastichim rezervoarom..Ie higroskopna. Za veCinu vozl1a karisti se ulje za kaenice UKA-2..-----" ---" . nivo ulja moie da se proveri bez skidanja poklopca.' .. On je u skoro svim vozilima smesten sa strane vozaca u prostoru za motor. koCionih cilindara i stega koeniea.posledicu slabije koeenje.kinuti d<J bi sc provcrio nlvo tctnosti Z. Vlaga takode dovodi do korozije unutrasnjosti glavnog cilindra. I poprskate tecnosc'u za koenice jer moze da osteti boju. Nivo ulja treba da bude na ako 1 em od vrha rezervoara.

Kod nekih vozila nivo ulja mora dn se proveODRZAVANJE AUTOMOBILA rava dok je tecnost tapia. razlaie se na vodonik i kiseonik koji potam izlaze . tj. OZ:i. Ako je nivo u rezervOaru nizak. hladno. Provera nivoa elektrolita u akumulatoru Elektrolit je osnovna teenost u akumulatoru vaseg automobila.Iavnog kocionog cilimjra n. 5. ----. jer cete inate dobiti netacne . On sadrii sumpornu kiselinu koja u reakciji sa olovnim ploeama u akumulatoru 46 proizvodi napon koji odriava akumulator napunjenim. Aka SU date oznake sarno za merenje nivaa kada je ulje toplo.J.: ')Siguf.. Provera nivoa ulja u upravljaca Nivo ulja U servo-uredaju upravljaca mora da se odri3va na predvioenom nivau da bi se sprecio prodor vazduha u sistem i da bi pumpa mogla da ostvari pritisak potreban za rad upravljaca. mcrae nivaa se nalazi na donjoj strani poklopca i ima aznake za praveru nivoa ulja kada je toplo jli Poklopac . voziJa utvrsCCI1 j.ltL'm koji '." Kod nekih tipava vozila. dok kod ostalih maZe bez obzira da Ii je topla iii hladnn. Ne koristite ulje za automatski menjac aka to nije naznaceno u prirucniku za vas automobiL Nikada ne sipajte ulje za motor iIi neka drugo maziva posto to maze da osteti zaptivace na pumpi i cevovodima servo-pojaCivaca. rezervoar moze da se nalazi izn motara na strani suvozaca. dodajte onoliko ulja za servo-uredaj koliko je neophodno da bi se nivo podigao do odgovarajuce oznake. aznake za proveru nivaa ulja mogu da se nalaze na rezervoaru. Posta pronadete rezervoar.:rili ouviiaccm. 2. Kod nekih tipova vGzila. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i spustite poklopac motora.lI'slin<! nc bi dospcla u [eenos! za 45 ODRZAVANJE AUTOMOBILA . Kod vozila koja nemaju merae. deo vade gasira.!rvoupravljllcu je prievrscen za donju stranu pok!opca n::l 'JtvOfU za nalivanje ulja. U oba slueaja. -.t ilC poklop. treba ukljuciti motor da radi 10-15 minuta pre nego sto se proveri nivo ulja. ocistite masnocu iIi prasinu sa poklopen na otvoru za nalivanje.proverite da Ii je osigurac. Nivo ulja se provcrava na slcdcCi naCin: 1. Podignite poklopac motora i pronadite rezer-' voar za ulje servo-uredaja upravljaca. nivo ulja proverava se tek posta se iskljuci rad motara.niske vrednosti. 4. Skinite poklopac sa otvora za nalivanje i poglcdajte nivo ulja. 3. ukoliko postoji.lc pre ncgtJ 510 gil skinCiC kilko prij. Tokom punjenja. na svoje mesta.1 mnogim ripovim. merac nivoa utja U sl. Na vozilima sa prednjim pogonom koja imaju poprecno postavljen motor.L' moie pomo.

jer moze da se upali vadanik i dade rio ekspiazije akumulatom. 2. neophodno je povremeno proveriti nivo elektrolita u njemu. da bi akumulator dobro radio. i l £?I!!'!' . Upozorenje: motor treba da bude iskijucen. Nivo elektrolita u akumulatoru proverava se na sledeCi naCin: 1. iako se na nekim tipovirna automobila nalazi ispod zadnjeg sedista.. Nemajte da pusite. nivo elektrolita moie da postane nizak (ponekad usled kvara na sistemu za punjenje. Zbog toga.. Nivo elektrolita moze so proveriti na nekoliko naCina." VeCina zaptivenih akulumatora ima pokazivac nivoa elek!roiita.. »okcc« koje jc (amno pokazuje da je nivo c\ektrolita visok. Otvorite poklopac motora i pronadite akumulator. U providnim plastitnim kutijama akumulatora testo moze da se vidi nivo elektrolita koji bi trebalo da bude oko 2 em od vrha. Medutim. eak i u akumulatoru kome nije potrebno odriavanje. I mena. strane prost ora za motor. onda se elektrolit moie do dati po potrebi. Ako je pokazivac bezbojan iii lucka. Aka akumulator ima zaptivenu gornju pavrsinu. 3. Navueire rukavice iIi zastitite ruke krpom od eventualnih ostataka kiseline kaji magu da se zadrze no pakiapcima akumulatora i ne spuitajte ih na osetljive delave autamabiio posta kiselina moze do ih osteri. VeCina zaptivenih ima staklo (okee) za posmatranje iii pokazivat stanja napunjenosti na vrhu koji takode moze . niti da karistite upaijenu sibicu iii neki drugi atvaren piamen da biste asvetlili Nivo eleklrolita dovoljan Nivo elektroliia nilak Kod akumu!atora sa okrugJim poklopcima koji se skidaju.. ako ima poklopce koji se skidaju. nivo elektrolita Je nizak i akuml. ----------.llator treda da se napuni.. Akumulatori kod kojih nije potrebno odriavanje trose vrIo malo elektrolita zahvaljujuCi nesto drukCijem sastavu olovnih ploea. sto prouzrokuje prepunjenost akumulatora). dok bistro "okcc« pokazuje cia je nive nizuk< unutrasnjost akumulatora. Pa ipak. tokom vre. ~ I I J '" . onda nista ne moiete da uradite. On je obieno smesten u bliiini prednje . sto utiee na manje razvijanje gasova. \ I I I I ODRZAVANJE AUTOMOBILA .iz akumulatora.!... Ovim se nivo elektrolita u akumulatoru smanjuje sto iroa za posledicu da su olovne ploee izloiene vazduhu i da se stoga suse.

Obicna voda iz vodovoda sadrii nerastvo. Nivo tecnosti mazete da proverite ako otvorite poklopac i pogledate u rezervoar. i na nerazbla" ieni alkohol (pomesajte ga sa najmanje tri dela yodel· Sta je potrebno da znate 0 motornim . Kod akumulatora sa okruglim poklopeima koji se skidaju. jedan od poklopaea moze da ima plasticno okee koje je tamno kada je nivo elektrolita dovoljan. Podignite poklopac motora i pronadite rezervoar tecnosti za pranje vetrobrana. Provera nil'oa tecnosti za pranje vetrobrana Tecnost za pranje vetrobrana De spada U osnovne. iii svetlo ako je nizak. Kbd vazi! koja imaju uredaj za pranje zadnjih prozora. NaCi cete ga na strani prostora za motor odmah ispod vetrobrana. 48 2. Nikada ne karistite antifriz iz sistema za hladenje posto moie da vam osteti hoju na automobilu.Takode skinite poklopac sa rezervoara (2) i proverite site filtr3 ( 3). a ne u elektrolitu. mesavinu ·vade i nekog sredstva za Ciseenje slakla iii bilo koje gotovo sredstvo za pranje vetrobrana koje se moie kupiti. 3. Ostareli ili ostecen akumulator TIe moze da se popravi sipanjem kiseline posto je problem u plocama. Dolijte tecnost ako je nivo ispod jedne treCine u rezervoaru. Pazite da yam u rezervoar ne upadnu prasina ili otpaci koji bi mogli da zapuse dovodnu cev iii mlaznlce uredaja za pranje vetrobrana. Provera iii dolivanje tecnosti u uredaj za pranje.to pomaze da se lakse odredi nivo elektrolita). Isto se odnos. drugi rezervoar za tecnost moze da bude u prtljainiku. Ako uredaj za pianje vetrobrana ne radj. U akumulator sipajte iskljutivo destilisanu vodu. nivo elektrolita u akumulatoru pao je ispod dna pokazivaca i suvise je nizak da bi se akumulator punio ili dalje koristio. Na akumulatorima bez ovakvih pokazivaca. Ako je pokazivac bezbojan iii zuckast. morate da skinete poklopee da biste pogledali unutra. i. vetrobrana obavlja se na sledeCi naCin: . prvo proverite nivo lccnosti (l). mada to mozete da uCinite i gledanjem spolja. 4. a insekti ometaju vidno pOlje. 5. rene minera!e koji reaguju sa kiselinom u akumulatoru i smanjuju njegoy vek trajanja.da se koristi za utvrdivanje nivoa elektrolita. Nivo elektrolita treba da bude do otvora za nali47 ODRZAVANJE'AUTOMOBILA' vanje (koji mogu da budu liveni sa'dvodelnim prstenovima ili trouglovima ::. Vratite poklopce i operite ruke. Koristite obicnu' vodu. posto je veCina rezervoara naCinjena od providne be!e plastike. ali je veoma vaina za ·odriavanje dobTe vidljivosti kada je drum prljav ili blatnjay.

a . . ali verovatno samo 49 . Ulje se ispumpava iz kartera pumpom za ulje i dovodi do precistaca gde se preciseava pre nego sto ude u motor. a onda nanize do radilice. Motorna u!je je smcsteno u kartcru ispod radilice na donjaj strani motora. zatim navise do podizaca ventila i klackalice. Ulje prolazi kroz bregastu osovinu. to povecava kompresiju u cilindru. hladi poYrsine i smanjuje habanje. Ovo je veoma vaina posta u matoru mora da se nalazi ulje. samim tim i snagu i doprinosi boljem uCinku matara. ula::. Motorno ulje sa deterdientima (sredstvima za Ciscenje) sprecava stvaranje taloga kako ne bi doslo do zaeepljenja uljnih kanala. I j ! I. kiselinu i otpatke sa radnih del ova i talo:i. vas automobil se sastoji iz nekih 15. . Ulje se iz kartera (1) PO[iSKuje kroz sito (2) pumpe Z <I uljo. motorno ulje padmazuje sve delove motora. Posto se metal pri dodiru sa drugim metalima haba usled trenja. z<l(im prolazi kroz precisulc za ulje (4). Motarna ulje uklanja prljavstinu) gar.000 delova od kojih je veCina metalna. Na kraju. gravitacija vraca matorna ulje 1 P' ii I I .uljima i podmazivanju V erovali iii ne.i u magistralni vod za ulje (5) i nast<lvlia kanullma do podizata ventila (6) i klackalicc 1I ovim primer u motora sn cilindrima u rasporedu V8. otvara se obilazni ventil i motorno ulje ide direktno ka radnim delovima motora. vas auto mobil bi brzo sam sebe unistio kada ne bi postojali sistemi za podmazivanje i hladenje.i ih u preCistacu za ulje. U prodaynicama auto-deloya mogu da se nadu mnage vrste motornog ulja. klipova i sye do zidova cilindra. Ako je pretistac ulja taKo zaprljan da motarno ulje ne moie da prode.: (3). Motorno ulje se potiskuje do vrha motorakroz uzane kanale. klipnih prstenova i dr. pa makar bilo i zaprljano. Funkcije tih sistema objasnjene su u ovom poglavlju kao i poglaYlju "Sistem za hladenje«. Na ovaj naein. Matarno ulje takode deluje kao teeni zaptivac na klipovima taka da sprecava prolaz smese yazduha i goriva.. u karter gde proces kruienja panova zapoi'inje.

ne bi trebalo stedeti na kvalitetu. Nije mnogo bolje od SA.67. SF omogucuje bolju oksidacionu stabilnost i bolje stiti od habanja nego ostale gradacije i moie da se koristi za motore za koje su preporucene gradacije SE. Visokokvalitetno ulje moze da sadrii cak i 30% aditiva. Vrste motornih ulja za dizel motore Postoje cetiri gradacije ulja za podmazivanje dizel motora: CA. Za tipove putnickih vozila i kamiona proizvedene do 1980. Izbegavajte gao 2. Aditivi su hemikalije koje poboljsavaju dejstvo motornog ulja. CB. Takode treba da budete svesni da neka jeftina ulja mogu na kraju da budu veoma skupa S obzirom da ne pruzaju odgovarajucu zastitu vasem motoru. Ako ne proverite vrstu motornog ulja. SB. Pogodno za veCinu putnickih vozila i kamiona proizvedenih od 1971. 50 6. jer razliCite vrste ulja bez obzira da Ii imaju iIi nemaju dodatno sredstvo za Ciscenje (deterdient) mogu medusobno da reaguju i stvore lepljiv talog koji moze da osteti motor. 5. Do razlika u ceni i kvalitetu motornih ulja uglavnom dolazi zbog razlike u aditivima. Obratite paznju na sledece oznake na kantici: 1. Sc. API odreduje vrstu motornog ulja zavisno od vrste motora i namene. 4. stvaranje naslaga slicnih katranu prilikom oksidacije kao i zgusnjavanje pri veoma niskim temperaturama. OdluCite se ipak za ulje koje je za jednu iIi dYe klase bolje. Kada je u pitanju tako vazna tecnost kao sto je motomo ulje. Razlika je znatna. SE. Mnogo cete saznati 0 kvalitetu ulja ako procitate podatke na kantici za motorno ulje. Normative za motama ulja daju dYe organizacije: Amencki institut za naftu (American Petroleum Institute . Aditivi takode spre¢avaju koroziju. Minimalan kvalitet ulja za putnicka vozila i kamione proizvedene 1964. niti sa llcestanoSCll zamene. Isto kao i ulja' za . Najniza gradacija koja se moie koristiti sarno pri najlaksim uslovima voznje. CC i'DC. Ima bolja svojstva u pogledu ciscenja i smanjuje habanje pokretnih delova u motorima sa kontrolisanim kvalitetom izduvnih gasova. Predvideno kao ulje sa mininalnim kvalitetom za tipove vozila proizvedene 1968-70. Ne zadovoljava pri veCim opterecenjima kod navih tipova vozila. Oni sprecavaju pojavu penusanja ulja. do 1979. SD i SC. maze yam se desiti da sip ate pogresno ulje u motor. 3. Isto tako treba'da koristite istu vrstu ulja. SA. a jeftino sarno 5%.tet motornog ulja i njegovu »tecljivQst« na razliCitim temperaturama. SAE odreduje viskozi.API) i Udruienja inienjera automobilske tehnike (Society of Automotive Engineers SAE). SF. SD.L ODRZAVANJE AUTOMOBILA neka od njih odgovaraju vasem 'automobilu.

Ako koristite sarno ulje sa oznakom 20W u istrosenom motoru po toplom vremenu. dizel motori zahtevaju kombinovani tip motornog ulja. S druge strane. izbor pravog motornog ulja u izvesnoj meri je stvar isprobavanja i ucenja na greskama. 5W-30. Na primer. Multigradno motorno ulje sadrii aditive koji cele godine zadriavaju ista svojstva. Na ulju ne treba stedeti. Viskozitet se obelezava brojevima pri cemu veti broj oznacava teie i gusce motorno ulje. Sto je automobil stariji i sto je motor vise istrosen. a sa »D« najvisi. Vodite racuna da koristite sarno kombinovana ulja. Zbog vece kompresije (skoro tri puta vece nego kod benzinskih motora) i visih radnih temperatura. lOW-50 > I i I I I I < * 5W-ZO.ajeva i primetiti nizak pritisak ulja (ako imate merac pritiska) kao i dim koji izlazi iz izduvne cevi. Ako imate stariji model automobila. to je veca mogucnost da lako motorno ulje procun pored klipnih prstenova i sagori. 30 > ! I I ! I I 20W-ZO I I I i I I l5W-40 > I I I I ! I I I 10W-30.... motorno ulje 10W-30 ima zimi ista svojstva kao motorno ulje lOW leti. ulje najvise gradacije za dizel motore oznaceno je sa "SF/CD. a leti kao motorno ulje 30W. 10W-40.benzinske motore i ova ulja se razlikuju po svojstvima i aditivima. I ODRZAVANJE AUTOMOBILA VISKOZITET ULJA PREPORUCEN OD STRANE SAE 1 I I I I 20W-40. sllvise tesko motorno ulje nece obezbediti odgovarajuce podmazivanje po hi ad nom vremenu.: ulje najnizeg kvaliteta koje moze da se koristi ima oznaku "sacc". Viskozitet motornog ulja Motorna ulja imaju razliCite stepene viskoziteta (iii gustine) sto u stvari oznacava sposobnost "tecljivosti" ulja pri razliCitim temperaturama. Multigradna motarna ulja kao lOW-40. verovatno cete cuti kloparanje iz lez. 5W-40 . Takvom motoru ce biti potrebno ulje veceg viskoziteta (kao sto je 30W) ili mozda multigradno motorno ulje. te stoga za svoj dizel motor kupite najkvalitetniji proizvod. 20W-50. Na primer. Ulja oznacena sa "A" pruzaju najnizi kvalitet zastite.

Stoga se uvek pridriavajte pre poruka u pogledu ulja koje se nalaze u prirucniku za vas automobil. kao i manje habanje motora. »DzeneraJ motors«. razredivanje i lakse tecenje pri oiskim temperaturama. lOW-50 i 20W-50 imaju veGi raspon viskoziteta. sinteticka ulja mogu da budu proizvedena tako da odgovaraju stvarnim potrebama. i I I I of -20 -10 0 10 20 32 60 80 100 °c -29 -23 -12 -7 0 16 27 38 Predvideni temperaturni raspon pre sledece zamene ulja '" SAE SW-20 NIJE preporucljivo za brzu voznju. Uvek postoji mogucnost da aditivi nisu kompatibilni. Sinteticka maziva prodaju se pod raznim nazivima. Ako vam je motor relativno nov i U' dobrom stanju. U jedne od njih spadaju estri. Preporukc zavise od lipa vozi!a. Izbegavajte da me sate razlicite vrste motornih ulja. Zbog toga. neki novi proizvoclaci auto mobil a tvrde da ulje lOW-40 moze da bude suvise gusto i da stvara smetnje u klipnim prstenovirna. a u druge sinteticki hidrokarbonati. ali uopSteno govareCi) ana stvarno imaju vrhunska 51 svojstva u pogledu mnogih karakteristika kao sto su otpornost na oksidaciju pri visokim temperaturama. oa primer. Tabe!e bo sto je ova nalaze se u veCini automobilskih prirucnika kako bi pomogli vlasnicima da izaberu taean viskotitet ulja u zavisnosti od spoljne temperature. U prtljazniku uvek treba imati rezervnu kanticu motornog ulja radi dopunjavanja. Svojstva sintetickih proizvoda mogu da nadmase konvencionalna maziva jer predstavljaju mesavinu odredenih molekula. Sintetiekim proizvodima su pripisivana mnoga pozitivna svojstva od kojih su najvaznija ta sto smanjuju trenje. kate da neee uvaiiti reklamacije na osnOVU garancije aka se utvrdi da su najnoviji tipovi motora punjeni uljem lOW-40 koje je izazvalo smetnje u klipnim prstenovima. dok su konvencionalna ulja dobijena destilacijom razlicitih jedinjenja hidrokarbonata. dok se konvencionalnim uljima moraju dodavati aditivi. Iako je ulje lOW-40 veoma populamo. usled cega dolazi do stvaranja naslaga koje mogu da naskode motoru. najbolje ulje ce biti lOW-30. Drzite se iste vrste i istog viskoziteta motornog ulja. Sinteticka motorna ulja i maziva Alternative motornim uljima i mazivima proizvedenim na bazi nafte jesu proizvodi naCinjeni od drugih baznih hemikalija. poveeavaju ekonomicnost i omogucavaju duzi interval . .I I I I i I I . smanjuje habanje.

Kakvi su nedostaci sintetickih ulja? Prvi problem je cena. imajuCi u vidu duzi interval iZn.ledu zamene ulja. Sto se tice osobina »teCijivQsti«. Medutim. Koliko mogu da se produze intervali izmedu promena ulja zavisi od toga kako vozite. Sto se tice povecanja ekonomicnosti. veCina sintetickih proizvoda jos uvek nesmetano teee na temperaturi od -40 °C. mada jos nije utvrdeno tacno' koliko. Zamena ulja i precistaca za ulje Alat i materijal • Kljuc za precistac za ulje • PreCistac za ulje • Levak za nalivanje ulja • Motorno ulje • Dizalica iii sigurnosna postolja iii platforme za vozilo • Klinovi za tockave • Posuda za prikupljanje ulja • Kljucevi M ozda ne postaji nista oa remu mozete toliko .-. naroCito ako motor iSpllsta iii ima povecanu potrosnju ulja. kao i drllge prednosti.izmedu promene ulja.-. sinteticka ulja vrse podmazivanje i pri temperaturam a koje pre laze 250°C pri kojima konvencionalna ulja brzo oksidisu stvarajuCi talog od smola i organskih kiselina.000 kilometara i da se automobil koristi prvenstveno II drumskoj voznji. ali mnogi sinteticki proizvodi nude zaista znatna poboljsanja u pogledu produzavanja radnog veka motora.konvencionalna ulja pretvaraju u skoro c:vrst zebtin. Nijedno motorno ulje ni aditiv ne stite potpuno motor od habanja.. Kod motora sa turbo-pogonom upotreba sintetickih ulja je korisna zbor vece otpornosti prema temperaturama. posta proizvadi kostaju tri do per puta vise od konvencionalnih motornih ulja i maziva. pri kojima se . Kratke voznje sa mnogo zaustavljanja dovode do velikog zagadenja kartera vlagom tako da i sinte· ticko ulje mora cesee da se menja.000 kilometara pod uslovom dase precistac menja posle svakih 10. realno je ocekivati ustedu ad jedan do tri odsto u potrosnji goriva. S drllge strane. Ovako sirok temperaturni raspon moze da poboljsa startovanje vozila po hladnom vremenu kao i da bolje zasriti motor u voznji po toplom vremenu. Neki vozaCi su spremni da kupe i najbolje postojece 52 ---. Neki proizvodaCi sintetickih ulja u SAD tvrde da izmedu dye promene ulja moze da se prevali cak i 38. ali za prosecnog vozaca kupovina sintetickih proizvoda obicno nije pre porucljiva. mazivo jer zele da zastite svoj automobil s obzi· rom da konvencionalna motDrna ulja i maziva nisu u stanju da izdrze anD sto izdrzavaju sinteticka. razlika u ceni i nije tako velika.

ali ga ne Ccp za ulja nalazi sc n'l kuneru i treba ga odvmuti odgovarajucim kljuccm. Zahvaljujuei tome sve cestice neeistoce biee suspendovane u ulju. Podmazivanje sasije automobila opisano je u odeljku "Podmazivanje sasije«. moze obaviti za petnaest3k minuta. 3. Stavise. Pustite ulje da potpuno iseuri iz kartera. ODRZAVANJE AUTOMOBILA S.posudu ispod eepa za ispustanje ulja iz kart era. Pazite da vas vruce ulje ne poprska po ruei kada skidate cep. Blokirajte zadnje toekove ruenom koenicom da automobil ne bi krenuo. Za blokiranje 'zadnjih toeODRZAVANJE AUTOMOBILA kova moiete da ·upotrebite i dve platforme za vozilo. Ulje i precistac za ulje menjaju se na sledeCi "oaein: ---------\ I -I ! I I I 1. 4. redovnom promenom ulja iIi precistaca za ulje mozete znatno da produzite vek svog automobija tako sto cete to Ciniti i cesee nego sto preporucuje proizvodac i sto eete podmazivati sve mazalice. Podvucite. 8. Kalla odvrcc!c cep. Vratite cep na svoje mesto i pritegnite ga kljucem. Tek tada izvadite cep za ispustanje ulja iz kartera. precistac za ulje je cesto dostupan sa vrha. Najboije ce biti da upotrebite dobru dizalicu i evrsta sigurnosna poslOlja iii dye platforme. 2. To je posao koji se. Eep je srnesten na karteru koji se nalazi direktno ispod bloka motora. Kod motora sa cetiri iIi cest eilindara. Posto je promena ulja i precistaca za ulje jedan od najcesCih radova koje eete obavljati na svom automobilu. bilo bi dobro da potreban alat i materijal drlite na nekom lako dostupnom mestu. Dizalicu koristite sarno za podizanje prednjeg dela autornobila na postolja. Pronadite precistac za ulje koji moie da se nalazi sa bilo koje 'strane motora zavisno od tip a automobila. 6. Podignite amomobii. puzite da yam vrucc uljc nc p. Olabavite eep za ispustanje ulja pomocu cevastag kljuca odgovarajuce veliCine taka 5tO cete ga okretati suprotno smeru kretanja kazaljki na satu.ldnc n. 7. . kada jednom nauCite kako se radi.\ ruku.da ustedite kaa na jednostavnoj zameni ulja i preCistaca za ulje. Ukljueite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta da bi dostigao normalnu radnu temperaturu.

sklonite ih i spustite automobil na zemlju. Napomena: posto je ovo najprljavije ulje u vasem sistemu.. Vratite poklopac na otvor a nalivanje ulja na syoje mesto i upalite motor. Za ovo yam nije potreban kljuc.:a za ulje i okretati ga u smeru suprotnom smeru kretanja kazaljki na satu. ugasi kroz 10-15 sekundi. Ako ste upotrebili platforme iii postolja. tj.:. Nanesite tanak sloj Cistog motornog ulja na gumenu zaptivku (simering) novog preCistaca za ulje.0=. Za nalivanje ulja mozete koristiti iIi grlic nn kantici za ulje iIi leyak.. Pre6staci za ulje se odvrcu odgovarajuCim kljuccm U obliku stege koji sc postav!jaju oka preCistaca.. Skinite precistac za ulje tako sto cete posta viti kljuc oko tela preCist". Taka cete imati cisto ulje u celom sis-temu. II . za ulie. ugasite gao Posle 5 minuta. Upozorenje: aka se lampica ne ugasi.:. 54 10. Kljuccvi za oevijanje prctistata za uljc konstruisani su tako da odgovaraju sarno odrcdcnim velieinama prcCistaca. Pazite da ulje ispustate u posudu.. Ako vas precistai:' za ulj e mora da se skida ispod automobila. Skinite poklopae sa otyora za nalivanje ulja i sipajte u motor anu koliCinu i vrstu motornog ulja koja je naznacena u prirucniku za vas automobil. preporucujemo yam da precistac za ulje zamenite svaki put kada menjate ulje. 11. proverite niva ulja oa svom meracll nivaa. stavite posudu za prikupljanje ulja ispod pretistaca. .. bice vam' potreban odgovarajuCi kljuc. kaa i da Ii sle uap§te sip ali ulie.:.:.:.:-=. Pogledajte ispod automobila da vidite da slucajno ne kaplje ulje iz cepa na karteru iii precistaca za ulje.. a zatim ga uvrnite na odgovarajuce mesto. 16..=-.:-=::. 17.. koja upozorava na pritisak ulja. Okrenite kljuc suprlOno smcru krctanja kaza\jki na satu i olabavite preCis!at. a no vi precistac ce obezbediti da ostane cisto. 13. Da biste odvrnuli pretistac.:..== I. On je obicno smesten na poklopeu eilindarske glave iIi na okrugloj eevi koja izlazi iz bloka motora.ce koriste rotirajuCi precistaCi. Nemojte davati pun gas. Posto je motor radio nekoliko min uta.:. Napomena: nemojte da ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1"_-----------------=-=. 12. Podignite poklopae motor a automobila i pronadite poklopac otvora za nalivanje ulja.9. 14. Ponoyo ih pritegnite ako je potrebno. 15.. Zapamtite da posto ste promenili preCistac.. Danas se najce. Proverite da Ii precistac odgovara vasem tipu autombila.. jer preCistae za ulje treba uvrnuti sarno fueno. Cekajte da se lampica.:. oni koji se skidaju i namestaju isto kao navrtke. treba da promenite i ulje u motoru. iskljuCile motor i proverite da-li ste vratili na svoje mesto cep za ispuitanie ulia i preeista(.

. Nemojte da ga sipate u kanalizaciju iii odvod za kisnicu posto motorno ulje moze da prodre u vodovodne cevi pod zemljom i da zagadi vodu za pice. II \ I ~ to \/ --Kad danasnjih voziia koristc 5e precistaCi za ulje (1) koji mogu jednoslavno da 51: zavrnu na vijak (2). ti delo'li imaju sinterovane . 18.prave i pod uglom od 45° i 90° • Mast za podmazivanje sasije • Mazivo za zadnju oSQvinu • Suvo mazivo (grafitna baza) R aspitajte se kod nekog starijeg mehanicara 0 vremenu kada je za podmazivanje sasije iIi podmazivanje maseu bilo potrcbno obuhvatiti na desetine mazalica i razlicitih vrsta maziva. Pre nego SIO slavite nov preCistac. Da bi se izbegla potreba za maseu. Istroseno ulje iz kartera sipajte u posudu koja 55 ODRZAVANJE AUTOMOBILA Podmazivanje sasije Alat i materijal • Dizalice. podmazivanje je posao koji spada u odrzavanje. sigurnosna postolja iii platforme za vozilo· • Klinovi za tockove • Pokretna leialjka • Ruena svetiljka • Pump a za podmazivanje i elasticni dodaci • Kljucevi • Ozubljeni kljuc • Krpe iii papirni salveti • Mazalice . proizvodaCi automobila teie da smanje potrebu za odriavanjem. pa bi trebalo da se obavi pre nego sto se problemi pojave. moze dobra da se zatvori i odnesite je na odgovarajuee mesto. sipate vise ulja nego sto je preporuceno jer to moze da prouzrokuje istu stetu kao i nedostatak ulja. Prema tome. Poslcdnjih godina. U idealnom slucaju. Svrha podmazivanja maseu je sprecavanjc skripe i kloparanja usled trenja metaln 0 metal. On ce 'lam feCi da su to bila »dobra stara vremena« zato 5tO veCina danasnjih automobila ima sarno par mazalica koje se podmazuju sarno jedanput ili dyaput godisnje (zavisno od tipa aytomobila i uslova voinje). vetina novih modela koristi dclave veSanja »podmazane za sva vremena« kojima nije potrebno periodicno podmazivanje. PrccislaCi 5e pritezu sarno fuc no u skladu sa prepofukama proizvodata. treba preCi tan kim slojem sye:Z:eg u l j ~ preko prSlcnaste zaptivke (3).

To je najzgodniji i najbezbedniji oslonac za vas automobil kada podmazujete gasiju. pogledajte mesto gde je smestena zavojna opruga. Ako se nalazi iznad gornjeg oscilujuceg ramena iii ako je u pitanju Makfersonov tip prednjeg vesanja tockova. delove vesanja je trebalo podmazivati pomocu fabrieki ugmdenih cepoya urnes to mazalica. Kuglasti zglobovi su jedini delovi vesanja gde jos uvek postoje mazalice. ali su i oni danas sve cesce fabricki zaptiveni. podignite ga ispod rama. cepovi se mogu lako skinuti i umesto njih momi56 rati mazalice. rucni stavite u prvu brzinu. Napomena: stariji tipovi ·automobila IffiaJU veliki broj mazalica oa upravljackom mehanizmu. Do nekih mazatica je tesko iii nemoguce doCi bez elasticnih nastavaka pumpe za podmaziyanje iJili okretnog luka. kupite iii pozajmite dve platforme. Ako se opruga nalazi iznad donjeg oscilujuceg ramena. Automatski menjae. kao sto je na primer }>ford« iz sedamdesetih godina. a aka se nalazi iznad donjeg oscilujuceg ramena. Mazalice na sasiji vaseg automobila padmazuju se na sledeti naCin: 1. Ako ih niste dobili zajedno s pumpom. ukoliko postoji. pokretna leialjka ce vam omoguCiti da se pomerate ispod automobil q od jedne do druge mazalice. Napomena: kada podmazujete kuglaste zglobove. Ako yam nije dostupna diialica koju koriste strucnjaci. kupite ih posebno. Pomocu kljuceva. Na starijim tipovima vozila. Pre nego sto poenete da podmazujete sasiju. dok noviji imaju sarno oekoliko. Aktivirajte i rucnu kocnicu. predite na sledeci karak. Ovo omogucuje da mazivo u sasiji stigne do mesta gde inace ne bi maglo da prodre.obloge impregnirane mazivom Hi ad plastike sa malim koeficijentom trenja· kao sto su teflon iii najlon. 2. Ako nameravate da koristite sigurnostna postolja. stavite u polozaj za parkiranje. Osim toga. Ako niste to uradili. podignite ga ispod rama. blokirajte zadnje tockove klinovima. 3. Navezite automobil na platforme i blokirajte zadnje tockaye klinovima. Mazalice sa spojnicama pod uglom od 90° mogu da budu potrebne za lako podmazivanje izvesnih delova kao sto je gornje oscilujuce rame. Automobil moiete da podignete i na dva sigurnosna postolja. Da biste odlucili kako da podignete automobil. Ova se moze uCiniti tako sto cete pogledati u fabricki prirucnik za svoj automobil iii proverom uputstava zn podmazivanje u servisnoj stanici u kojoj nekoga poznajete. prepurucljivo je skin uti teret sa hoseceg zgloba tako sto cete podid prednje tockove od zemlje. Podignite prednji dec automobila i oslonite ga cvrsto na dva postolja. podignite ga . prednjem vesanju i pagonskom agregatu. utvrdite koliko mazalica ima vas automabil i gde se nalaze.

I j I I I ! ..~ = = ~ ~ ~ = = Tipicm: tackc Z<l podmazivanjc na sasiji $U oznaccne strelicama. Podvucite se ispod automobila sa pumpom zn podmazivanje.! " 'j' . 'i8 j-." . ..ispod donjeg oscilujuecg ramena. " I: ! '.. I 57 .. podupritc automohil ispod donjeg oscilujuceg ramena ... bico potrebno da pamotu kljuca skinete ove cepove i da ih zamenite standardnim mazalicama.tip Ma!<:ferson sa zavojnom oprugom (desno).. Obrisite pesak i prijavstinu sa svake mlaznice. stoga proverite u prirutniku Z3 podmazivilnje kOjil mesta na vdem automobilu treba podma:wti. IJ . rucnom svetiljkom i krpama iii papirnim salvetama.. . Vrhovi pod uglom omogucavaju podmazivanje .lCih ramena (leve) iii aka vozilo ima modifikovani Si5[Cm vesanja (desno).." ODRZAVANJE AUTOMOBILA i ' _ . Aka je zavojna opruga izmedu oscilujl. Noviji lipovi vozi1:l l1opslcno imaju manji broj tncaka 1[1 podmazivanjc. . i ~ 4. ~ 1 :!] ODRZAVANJE AUTOMOBILA . Mogu se nabaviti mazalice sa pravim vrhovirna iIi sa vrhovima pod uglom od 45' iIi 90'... lj.. Napomena: novi mode Ii automobila sa duzim vremenskim razmacima izmedu servisiranja imaju plasticne cepove na mestima gde se inace nalaze mazalice.. 5. poduprirc automobil ispod rama. . Medutim .. ? I I S'j I'='-__ o Aka je zavojna opruga iznad gornjcg osci!ujuceg ramcna (lcyo) iii aka vozilo ima vesanje prednjih tockova .Y .. one ce lrIvisiti od lipa vQzila. Ako se prvi put podmazuje takav model.

Zglobovima nije potrebno podmazivanje ukoliko se obloga ne menja . podignite zadnji deo i upotrebite jos dva sigurnosna postolja da poduprete automobii. znaCi da mozda nije propisno pritisnuta. homokineticki zglobovi su iznutra zaptiveni zastitnorn oblogom.tesko dostupnih mesta na sasiji. pOSlayitc brizgaJicu pumpe za padmazivanje na mazalicu i prilisnitc ruCicll (gore) na pllmpi. Spustite zadnji deo automobila. ~ Pumpajte mast u kuglaste leiajeve i upravljacki mehanizam dok se zglobovi ne napune. Stavite brizgalicu pumpe za podmazivanje preko svake mlaznice i pritisnite ruCicu. Spustite automobil tako sto eete postupiti obrnutim redom nego kada ste ga dizali (od tacke' 3 do 1). Aka mast strca oko vrha pumpe. Skinite brizgalicu. Ako i dalje imate teskoee. Pornocu mazaHce pod uglom (desno) mogu lakse da se podmazuju teSko dostupni deloy! vozila. Ako mlaznice postoje. 7. S9 UDRZAVANJE AUTOMOBILA Podmazivanje lezajeva tockova Alat i materijal' • Veliki odvijac • Dizalica i sigurnosna postolj a • Klinovi za blokiranje toekova • Klesta • Kljueevi • J5:asika za kocnice iIi dugacki. Standardne mazalice (leva) se mogu namestiti ili skinuti rueno. mozda je zapusemi mlaznica. ostavite prednji dec automobil a naslonjen na postolja. Zatim otpustite rucnu koenicu i stavite menjae u neutralan polozaj. ODRZAVANJE AUTOMOBILA Da biste izvciiJi podmaziYanje. 6. Prestanite sa pumpanjem kada ablaga aka zglaba paone da se nadima. OkreCite pogonsko vratilo rukom da biste pronasli mazalice i pumpajte mast sve dok ne pocne da curi lz zgloba.· oCistite mazalicu i pokusajte ponovo. tanki odvijac • Cekic • Komad drveta • Lenjir • Momentni kljue • Klesta • Krpa • Zastitna maska za lice iIi respirator • Nezapaljivo sredstvo za Ciscenje • Unutrasnji i spoljasnji ldajevi tockova • Mast za podmazivanje'leiajeva tockova • Radijalni zaptivati (simerinzi) • Rascepke . Skinite je kljucem i zamenite novorn.a i tada sarno sa posebnom maseu za homokineticke zglobove. Obrisite viSak masti sa mazalice i povrsine lezajeva. Na vozilima sa prednjim pogonom. Napomena: kod nekih vozila kardanski zglobovi su zaptiveni i ne mogu da se podmazuju.

prednji tockovi su [abricki zaptiveni te ne mogu da se podmazuju. Stavite menjae u polozaj za parkiranje (osim kod prednjeg pogona).sto ukljucuje bocni potisak kada se vozilo kreee u zavoju.• .000-20. upravljanje i rukovanje bill bi ugrozeni ako bi leiajevi tockova otkazali.000 kilometara nije neuobicajeno ako je vozilo podvrgnuto velikim klimatskim promenama iIi velikim opterecenjima. Opsta pouzdanost vozila. Potreba za periodicnim.koya. cenje pod veoma razlicitim llslovima u pogledu puta i brzlne . Ocigledna razlika je u tome so se podize zadnji. a ne prednji dec voziIa. posle svakih 30. Napomena: iako se sledeei postupak odnosi na podmazivanje -lezajeva prednjih tockova kod vozila sa zadnjim pogonom. Predvideno je da leiajevi izdrze ogromno optere60 . Jedna od funkcija pravilno podesenih i servisiranih lezajeva prednjih tockova jeste da omoguCi tiho.mlnlmalnim trenjem. Servisiranje jednom godisnje iIi posle svakih 15. Lezajevi zadnjih tack ova su ili fabricki podmazani tokom montaie iIi se podmazuju uljem za zadnju osovinu tako da im periodicno servisiranje nije potrebno. prednji toekovi su oslonjeni na unutrasnji i spoljasnji lezaj tocka. kocenje. Na veCini vozila sa prednjim pogonom. Ciseenje.P osta se lezajevi tockova uglavnom De p r e g l e ~ daju pre nego sto dade vreme za servisiranje kocnica. ivicnjake ill druge prepreke. Sva cetiri tocka imaju lezajeve od kojih s vremena na vreme moraju da se odrzavaju letajevi prednjih tockova kod vozila sa zadnjim pogonom. iii leiajevi zadnjih toekoya kod vozila sa prednjim pogonom sa zadnjim doboskocnicama podmazuju se na siedeCi naein: 1. ani su abieno manje kontrolisani u odnosu na druge delove automobila. podmazivanje i pravilno podesavanje leiajeya toc. Kod vozila sa zadnjim pogonom. 2. Skinite ukrasne poklopce sa tockova pomoeu velikog odvijaea iIi zasiljenim vrhom ruciee autombilske dizalice .000 kilometara iIi kako je vee proizvodac oznaCio. proveru. u sustini je Isti I za vozila sa prednjim pogonom. kao i jake udaree kad naleti na rupe. Na vozilima sa prednjim pogonom moraju da se oddavaju leiajevi koji se nalaze na zadnjim totkovima. odrzavanjem lezajeva tockova ne moze da bude suvise velika. ali da omogucayaju slobodno okretanje tocka. Lezajevi tockova trebalo bi da se servisiraju svake dye godine. Pravilno servisiranje lezajeva ukljuCilo bi rasklapanje. Dobos-kocnice Lezajevi prednjih toekova na vozilima koja imaju dobos-kocniee. Leiajevi prednjih tockova moraju biti dovoljno pritegnuti da bi toekovi bili propisno centrirani. nesmetano okretanje tocka sa.

Uhvatite kapu klestima i skinite je odvijacem. 7. a pricvrseena je rascepkorn. (10) tocak. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okretanjem u suprotnom praveu od kretanja kazaljki na satu. Aka se navrtka iIi navrtke ne mogu skinuti okretanjem u srnem suprotnom kretanju kazaljki na sati. Skinite sklop tocka i pneumatika sa jedne strane automobila. Podignite prednji (iIi zadnji) dec automobila pomoeu dizalice tako da se totkovi odignu od zemlje. spreCili pokretanje automobila. Ako postaje dYe navrtke. 6. I ' . (6) prsten spoljasnjcg !czaja. Pomocu kljuca sa naglavkom odgovarajuee velicine. Ako vas auto mobil ima navrtke sa levim navojem. 4. 10. navrtke mogu da imaju levi navoj j u tom slucaju Dznacene su slovom »L«. 9. (2) rasccpka. (7) navrtka. Protresite sklop dobosa i glavcine da biste olabavili spoljasnji lezaj. (9) dobos-kotnica. Skinite zastitnu kapu pomoeu velikih klesta u kombinaciji sa odvijacem. (J) otvor 1a rascepku. na nekim tipovima vozila. Sastavni delovi su: (1) zastitna kupa. Skinite raseepku. pokusajte okretanje u smeru kretanja kazaljki na satu. olabavite us ate navrtke koje dde tocak tako sto cete ih okrenuti za otprilike jedan krug. Budite spremni da go 61 UUKLAVANJE-AUTOMOBILA ® @ Na slid je prikazan sk!op prcdnjeg locka vodiia sa dobos-kocnicama. . (4) sigurnosrm n<lvrtka. Medutim. Ova ce vam omoguCiti lakse skidanje sklopa dobosa i glavcine i smanjiti moguenost osteeenja koenica i delova leiajeva. (3) navrtka 1a podduvanje. Upotrebite kljuc da biste skinuli navrtku iii navrtke i podlosku. Stavite klinoye iz prednjih i zadnjih tockova da biste. 12.' ~ ~ ODRZAVANJE AUTOMOBILA Prcsek pokazuje sklnp iCitljcvu smcslenih u [aloru disk-kocnice (1). (6) vretcno. Napomena: sklap lezaja tocka uevrseen je pomoeu jedne iIi dye navrtke. Skinite navrtke sa oba tocka i stavite ih u odgovarajuCi ukrasni poklopae tocka da se ne izgube. Ako postoji sarno jedna navrtka. Radite to pazljivo da Jeiaj ne bi pao na pod. unutrasnja navrtka sluzi za podesavanje polozaja lezaja.3. (7) unutrasnji kzaj i (8) gluvcina locka. = I l . Nu slid su prikazani: (2) zJstima kapa. tada ana sluzi za podesavanje polozaja. (8) zavrtani locka. Postavite sigurnostna postolja ispod automobila da biste obezbedili siguran oslonac. 5. 11. 8. okrenite ih u praveu kretanja kazaljki na satu da biste ih olabavili. spoljasnja i[i sigurnostna navrtka je krunasta i pricvrscena je pomocu rascepke. (5) spoljasnji leiaj. (4) podloska. (5) spoijagnji lezai.

KoristeCi neku nezapaljivu teonost za Ciscenje koja se maze kupiti u prodavnicama auto-delova. Skinite sklop dobosa i glav"Cine.... Upozorenje: dok.. Za ovo ce vam biti potrebna posebna mast za leZajeve tockova koja se nabavlja u prodavnicama autodelova.. Stavite komadic masti na ruku i utrljajte je u leiaj... Na novim tipovima vozila opremljenim kocnicama koje se automatski podesavaju. 16.(11) unuwlsnji prsten leiaja. tako sto cete ih dobra trljati sve dok se sva mast ne rastvori.. Stavite leZaj sa strane na i'istu povrsinu skinite unutrasnji lezaj.~ . Prasina iii mast na ovim povrsinama mogu da prouzrokuju umanjenu sposobnost iii potpuni gubitak sposobnosti koeenja... tanak odvijac da bi se sarno podesavajuca poluga odmakla od zaustavnog kotura. Ako nije u dobrom stanju.ODRZAVANJE AUTOMOBILA ~ ~ ..~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ p.. moze da vam ude pod koiu iii...... unulrasnji prsten (2). Pod pretpostavkom da je vas leiaj u dobrom stanju... Najbolje bi bilo da nosite zastitnu masku iii respirator dok Cistite koCioni mehanizam i dobose. (12) unutrasnji lefaj i (13) zaptivac. Izbegavajte udisanje prasine! 15. pazite da mast ili prasina ne dodu u dodir sa povr!finom dobosa iii oblogama kocnice. treba ga zamenitL Nove lezajeve treba podmazati pre montiranja. a da prasinu uklanite usisivacem za prasinu ili tecnim rastvaracem.-'-.. sto je jos gore. Stavite spoljasnji ldaj. Ovo se radi na sledeCi . 18.. Premaiite tan kim slojem masti unutrasnjost glavCine i vreteno.... Stavite sklop dobosa i glavCine na stranu. Stavite lezaj na cistu povrsinu i pustite ga da se osusi na vazduhu... spoJjasni prslen (3)... 13. kao i da na le±iljcvima nemll ostccenja kao sto su pukotine (41. odnosno da Ii je okrnjen iii se ljuska. U pluea. Prove rite da Ii je lezaj izIizan.. bice potreban dugacak... I : i p--. Nemojte da oduvate ovu prasinu.' / / / Kod !cZaja provt!ritc dduc kotrljajnih !ela . 62 14. probajte da popustite tockic za po desavanje kocnice pomocu odgovarajuce kasike za kocnice. urezi. Ako skidanje ne ide lako. sadrii azbest. odnosno da Ii su se pojavile pukotine.. ogrebotine iIi korozija (sto ne bi trebalo da se dogodi osim u posebnim uslovima). operite leiajeve od masti.su sklop dobosa i glavGina skinuti sa automobila.. pridriite rukom.. spremite se da ga podmaiete... Pazite da se unutrasnji lezaj ne vuce pO vretenu. 19. podlosku i navrtku za podezavanje na Cistu krpu.. stvara se prasina koja. Upozorenje: posta se obloge koenica habaju. urczi (5) iii Ijusbnje (6) 17. Ako ne pazite.kovez (1)...

A. okrenite navrtku unazad za 1/6 do 1/4 obrta da biste centrirali rascepku kroz odgovarajuCi otvor u navitCi i vretenu. l 26. B. Napomena: uvek se treba pridriavati uputstva proizvodaea. Montirajte nov zaptivae i tapkajuCi komadom drveta nanesite na njegovu unutrasnju stranu tanak sloj masti. ---. [zmerite merilom unutrasnji preenik gIavcine na mestu spoljasnjeg leiaja.naCin: A. 64 . dok se kasika za kocnke (4) koris!i da bi . Vratite na mesto spoljsanji leiaj.. 22. Dice potreban dugaeak. Nabavite nov zaptivae za unutrasnji leiaj u prodavnici auto-delova. Napomena: ako postojisigurnosna navrtka. 23. skinite ga rueno. bite potrebno podesavanje koenice.. udarite lako drzae kotrljajnih tela (kavez) cekicem.. Kada se lezaj dovoljno olabavi.c zaustavmm kotur okn:nuo i podesilu oblogu (5). kao i njegov zaptivae. Vratite podmazani unutrasnji leiaj nazad na svoje mesto. Navucite sklop dobosa iglavCine na vreteno..--25. . tanak odvijai')l) da bi se sarno podduvajuca polugu (2) odmakln od zausnIVnog kotura (3). B.. podlosku i navrtku za podesavanje polozaja. Savite krajeve rascepke ako navrtke pomocu klesta. vratite je na svoje mesto i podesite je tako da otvor rascepke stoji tacna naspram otvora u vretenu. Ako je veliCina unutrasnjeg preenika 45 mm iIi veCa. a zatim ih okrenite Ilnazad za 1/6 do 114 obr!aja da biste ubacili raseepku. pritegnite navrtku za podesavanje momentnim kljueem na 23 Nm dok okrecete toeak rukom. 20. -_ . 21. Ako nemate odgovarajuce uputsrvo. ---". 24. Savijeni iii polomljeni zaptivac propustace mast. Posto ste zategli navrtku za podesavanje na odgovarajuCi obrtni momenat. nut nadole. Napomena: ako je poloiaj dobos-kocnice bio promenjen tokom podmazivanja.-_. drvenim stapom iIi mesinganim probijaeem. pratite sledece osnovne postupke za podesavanje Iezajeva toekova. Dok je unutrasnji dec dobosa koi'nice okrePritegnilc navrtke za poddavunje na odgovarajuci obnni moment. Ponovite postupak u pogledu ciscenja._--'-. 63 ODRZAVANJE AUTOMOBJLA Nn mnogim vozilima koja imaju kocnice sa automatskim podesav'mjem. provere i podmazivanja za unutrasnji lezaj kao sto je naznaeeno za spoljasnji lezaj pod tack am a 15 do 18.--------. ---_ . Podesite leiaj tocka. Pazite da ga ne iskrivite dok ga montirate . Ovo je opisano u poglavlju »Sistem kocenja«.. Namestite novu rascepku kroz navrtku za podesavanje iii kroz sigurnosnu navrtku i vreteno..

Pazite da stega ne visi na koCionom cevovodu. Ovde. Ako se to radi. spustite automobil taka sto cete ponoviti postupke 1-6obrnutim redom.! ODRZAVANJEAUTOMOBILA nja i skidanja zavrtanja za pricvrsCivanje stege i osoviniea stege sa navojem koji prievrscuj)l stegu za nosecu konstrukeiju vozila. Disk-kocnice Po stupak za podmaziyanje i proyeru leia jeya prednjih tockova na vozilima sa disk-kocnicom u as no vi je isti kao i za dobos-kocnice. obavezno upotrebite monentni kljue za pritezanje zavrtnja. Zavrtnji za prievrsCivanje stege prievrscuju je direktno za rukavae prednjeg tocka i treba da budu pritegnuti odgovarajuCim obrtnim momentom. Pritezanje leiajeva tockova na automobilima sa . Napomena: kada montirate stegu posle podmazivanja lezajeva. zastitnu kapu kao i sklop tocka i pneumatika tako sto cete postupke iz tacaka 7-9 ponoviti obrnutim redam.IH' 1 SVaki proizvodac ima razliCit sistcm montiranja stege. Postupak se U slistiTIi sastoji od pronalaze® G. bice potrebno ispustiti vazduh iz koCione instalacije. Tokom skidanja stege.u pribzani: (1) stega. (4) gi<lYcina i disk. (7) zllvrtanj za prievrsCivanje s(il nika. (8) sIilnik. (2) spoljasnja koCionl l ploCicll. Posto su lezajevi oba prednja tocka podmazani. (5) prst en. Pazite da krajevi rascepke ne dodu u dodir sa ovim amortizerom. Svaki proizvoaac ima razliCit sistem montiranja stege. 28. Vratite. @ ODRZAVANJE AUTOMOBILA 29. vec je poduprite kamadom iice. prouzrokovace ostecenje njenih sastavnih delova ako se zavrtnji sllvise pritegnu iIi cSe stega biti labava aka su manje pritegnuti nego sto je predvideno. Napomena: neki tipovi vozila. Jedini izuzetak je u tome da stega disk-kocnice mora da se skine pre nego sto se skine sklap disk--kocnice sa glavCine tocka. (6) ral'ftllnj 1:1 prievrsCivanjc sIege. opremljeni su opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj kapi. (3) unutrasnja koCiona piocica. 65 . Ponoyite postupkc 8-27 da bistc podmazali kiajeye na drugom prednjem tocku. obicno se ne preporucuje rastavljanje hidraulicnog kocionog eevovoda.i. (9) radijalni zaplivac i (10) rukav<lc prcdnjcg loCka i vn:lc no.27. zbog toga treba pronaCi i skinuti zavrtnje za priCVfsCivanje sIege i osovinica stega kako bi se dosio do iclajeva. Nepridrzavanje odgovarajuCih uputstava u pogledu veliCine obrtnag momenta za pritezanje stege.

Pokredte vrata napred-nazad da bi mazivo uslo u sarke. maziva u mehanizem za zatvaranje vrata. koristite osnovna uputstva data u tacki 25. penetrant iii mast. mast za sasiju. gumite i izvucite kljuc nekoliko puta i okrenite bravu taka da bi se mazivo dobro razlilo. Motorno ulje i mast za podmazivanje sasije trebalo bi izbegavati zato sto se na njih lepi prasina sto moze da stvori nasnagu masne prljavstine. zatvarace na vratima i yodice sedista. zatvarace na poklopcu motora i prtljazniku. Koristite silikonski sprej iIi suvi grafitni prah. bela vodonepropustljiva mast. Posto ste naneli mazivo na bravu. Plasticne delove ne treba podmazivati. (5) okvir na pnljaznikll. sarke na poklopcu motor a i prtljazniku.disk-kocnicama veoma je vazno.l. (2) okvir nil poklopcu mOlOril. Namaiite sarke na vratima nekim vodonepropustljivim mazivom kao sto su silikonski sprej. Brava na prtljazniku. Mazivo nije potrebno za plaslicne zatvarace. (3) poJuga rucne kocnicc i kabJ.zniku. 2. 3. bravu na prtljazniku. Primenite isti po stupak kao i za brave na vratima. Neka yozila imaju otvore za podmazovanje na limu vrata. ZatvaraCi za vrata. dok druga treba kontroiisali samo aka do de do skripanja iii Tacke pocimazivanja s: (1) zatvarac na poklopcu mOloril. VeCi dec karoserije treba podmazivati dva puta godisnje da bi se osigJlrao bezbedan rad. ali za melalne koristite vodonepropustljivo mazivo iii suvi grafit u prahu. ali je zato obavezno to Ciniti sa metalnim. Sarke na vratima. (8) vodic e zn sc"dista. (7) zatvaraCi nn vralima. Postoje i maziva cija pakovanja imaju na vrhu pose ban aplikator sa kojim se mazivo direktno uliva u bravu. Nekoliko kapi ce biti sasvim dovoljno. Ovo ukljucuje sarke i brave na vratima. (4) brav'1 i zatvarat na prtij. (lO) poillga menjaca i (11) kab! brzinomcra. Svi ostali postupei za podmazivanje leiajeva prednjih tockova na disk-kocnicama isti su kao i za dobos-kocnice. . Nanesite tanak sloj na povrsinu zatvaraca kao i na mehanizam zatvaraca na vratima. Ako ne postoji uputstva. 4. Brave za vrata. silikonski sprej i obicno motorno ulje. Podmazivanje karoserije P odmazivanje ne bi bila potpuno ako ne bi ukljueilo i pojedine de love karoserije. Ne koristite ulje posto moze da zalepi driace zasuna.bcdan rad. Delovi karoserije podmazuju se na sledeCi naCin: 66 1. Postoji veti broj proizvoda koji se mogu koristiti za podmazivanje ovih delova kao sto su suvi grafit. (6) brave on vratima. tako da mozete da sipate ulje iii druga tecna @ Neb mesta na karoseriji koja se podmazuju !reba testa provcrav31i kako bi se osigurao bez.

Posta proverite da na kablu nema ostecenja iii iskrzanih mesta. 67 ODRZAVANJE AUTOMOBILA 7. kraj septembra. odnosno pre zime. Zayisno od toga gde iivite. kabl za brzinometar. ono ipak moze da bude potrebno ako se primeti da zaglavljuju iii skripe. Iako navedeni delovi ne zahtevaju periodicno podmazivanje. Zatvaraci na poklopcu motora i prtljazniku. oCistite ga i nanesite belu mast iIi suvi grafit i vratite nazad na svoje mesto. osovina ruene kocnice i ruCica iii poluga' za otpustanje. Mogu se podmazati i delovi kao sto su sajla [uene kocnice. Pomerite sediSte sasvim unazad i podmazite yodice sto je moguce vise. bela mast iIi suv grafit. Najbolja sredstva su penetrant. oktobar iii pocetak novembra jeste yreme kada vas automobil treba da pripremite za zimu. Blato. Za ovu svrhu najbolje je koristiti belu mast. ali neke treba podmazati iznutra posto se skine zastitni poklopac iii navlaka. Jednostavno gurnite uzan odvijac u ispusni otvor i pomerajte ga gore-dole dok otvor ne bude Cist. 6. Poslednji postupak prilikom podmazivanja karoserije jeste Ciscenje ispusnih otvora iIi kanala na dnu vrata. jednom godisnje. ukrasne lajsne i sve ostalo sto zahteva podmazivanje. treba da osposobite automobil za rad u 68 [zimskim usloyima. kablovi za grejac iIi ventilaciju. l)potrebite vodonepropustljivo mazivo kao sto su silikonski sprej. Ako su yodice plasticne. Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima U koliko ne iivite u krajevima u kojima je eele godine toplo. penetrant. mehanizam menjaca. 8. osovina pedale kvacila.. Sarke na poklopcu motora i prtljazniku. lspusni otyori sprecavaju skupljanje vode unutar vrata i koroziju. kori:. lisce i insekti mogu da zapuse ave otvore zbog cega ce mazda biti potrebno povremeno ciscenje. Zasto je osposobljavanje za rad u zimskim uslovirna tako yaino? Za. 9. nije im potrebno nikakvo podmazivanje. Najbolje se podmazuju belom maseu.to 3to Yoinja po hladnom . a zatim sediste po me rite sasvim nap red i ponoyite postupak nekoliko puta da bi se mast ravnomerno rasporedila po vodicama.tite belu mast. VeCina menjackih mehanizama moze se podmazati ispod automobila. Razni delovi. silikonski sprej. bela mast iii suvi grafi t. ali ako su metalne.5. Da biste podmazati kabl za brzinometar iskljuCite kabl iz brzinometra i izvadite unutrasnji kabl iz cevcice. Nanesite tanak sloj na obe dodirne povrsine zatvaraca. Nanesite mazivo na sve ovrtne povrsine. Yodice za sedista.

Zamrznut akumulator nece proizvesti napon posta ce hemijska reakcija bib zaustavljena zbog niske temperature. kao i da dolijete sredstva protiv zamrzavanja u rezervoar uredaja za brisanje vetrobrana. isti akumulator i c ~ u stanju da proizvede sarno aka 40% svoje energije za startovanje matara. Ako sistem za hladenje nije zasticen dovoljnom koliCinom antifriza. Ova se desava zbag toga sto rad akumulatora zavisi od hemijske reakcije izmedu kiseline i olovnih ploca prilikom koje se hemijska energija pretvara u elektricnu. akumulator i brisace vetrobrana. ' • ODRZAVANJE AUTOMOBILA . njena zapremina se siri za oko 10 odsto i pretvara u led. Isprainjen akumulator takode moze da se zamrzne jer koneentracija kiseline u elektrolitu nije toliko visoka kao kada je akumulator potpuno napunjen. bice yam tesko da ga startujete iii to uopste neeete moei da uCinite. a kada se to dogodi. zamrznuta tecnost moze da osteti hladnjak iii blok motora. nize temperature znatno slabe kapacitet akumulat9ra. hemijska reakeija se usporava.. Da bi problem startovanja bio veti. ukoliko svoj automobil niste pripremili za zimu. hladno vreme i osigurali da I i. mnogo pre dolaska hladnog vremena. Sa padom temperature. da biste izbegli takve probleme. U isto vreme.. Mnogo stosta moie da se uradi da biste spreCili probleme koje donos. dok je sistemu za paljenje potreban visi napon na sveCicama da bi se hladan motor pokrenuo. I I.{I?! . Zbog toga.' vas auto mobil startuje i radi uprkos niskim temperaturama.. ali kada je temperatura niska.vremenu moze da bude veoma teska za vas automobil. ovde ce led obicno rasprsnuti rezervoar za tecnost iii ostetiti elektricnu pumpu. treba da proveri te koncentraciju antifriza u sistemu za hlaaenje i napunjenost akumulatora. Led moze da slomi kuciste akumulatora usled cega kiselina iseuri napolje.':. Stoga.." '': PRIPREMA ZA ZIMU . Ova ukljucuje sistem za hlaaenje.. Sto se tice brisaca vetrobrana. Priloien je spisak radova koji pomazu da se vas auto mobil pripremi za zimu. Potpuno napunjeni akumulator imace sarno OKO 65% kapaciteta pri 0 °C. Jos jedan vazan postupak pripreme za voinju u zimskim uslovima je zastita protiv zamrzavanja osnovnih tecnosti u vasem automobilu. benzin po hladnom vremenu isparava mnogo sporije. ulje u radilici motora pocinje da se zgusnjava usled cega je mnogo teze startovati motor. ana temperaturi od oko -20 °C. Voda se smrzava na nul a stepeni Celzijusovih. "..

Ulja manjeg viskoziteta kao sto su SW-20 i SW-30 mogu biti posebno dragocena za smanjenje problema u vezi sa pOkretaojem motora kada je vreme izuzetno hladno. Za startovanje po hladnom vremenu u karteru treba da imate multigradno ulje kao sto je lOW-30 iii IOW-40. Ako yam se tini da grejac iii Ii grejati stakla ne izduvavaju dovoljnu koliCinu vazduha. mogli biste eventualno da kupite nov istog iii veeeg kapaciteta.da nije oste':en iii da ne propusta. 'Kada Sli prozori automobila podignuti. Cis':enje i ponovno podesavanje zazora izmedu svetica iIi stavljanje novih. Ako yam automobil stoji napoIju po izuzetno hladnom vremenu. prove rite rad regulacionih k?blova i klapni za regulisanje protoka vazduha. Treba takode proveriti ugao pretpaljenja.z da biste obezbedili zastitu protiv zamrzavanja na najnizoj predvidenoj temperaturi . Akumulator mara da bude potpuno napunjen i ispravan. Najbolje je proveriti rad grejaea j grejaea stakla pre nego sto Yam stvarno budu potrebni. Klapne koje ne mogu da se ctvare iii se sarno delimieno otvaraju magu da spreee strujanje vazduha. propustanje izduvne . posto trovanje ugljenmonoksidom predstavlja jednu od najveCih opasnosti ziniske voznje. pasto se motor lakse pokrece sa svezim uljem. prazan hod i Tad leptira na vozilima sa karburatoroffi. kada je vreme toplo. Ako Yam motor stvara bilo kakve probleme kao sto su tesko startovanje. o Akumulator. startovaee moago lakse od nepodesenog bez abzira da Ii je vreme to[510 iii hladno. Ako je motor pravilno podesen. ne zaboravite da i njega prove rite. Proverite razvodnu ruCicu. grub rad. Aka isprskate kablave za svetice i paklopac razvodnika paljenja adgavarajuCim sprejom. poklopac razvodnika paljenja i kablove za sveCice i zamenite sve one delove za koje utvrdite da nisu ispravni. o Podesavanje motora. o Grejac i grejac stakla. bilo bi pametno da ga promenite zajedno sa preCistacem za ulje pre zimskog perioda. Ako je akumulator star vise od cetiri godine.o Sistem hladenja_ Proverite koncentraciju antifriza pomocu hidrometra i dodajte po potrebi antifri. maze mnago da smanji potreban napon za startovanje kod sistema za paljenje. Kablovi i polovi akumulatora treba da budu oeisceni i zategnuti. startavanje ce biti olaksano. moiete biti sigurni da ce situacija biti sarno jos teia kada temperatura pocne da se spusta. o Izduvni sistem. Ako je proslo izvesno vreme od kako ste poslednji put promenili ulje. o Motor. Pailjivo proverite izduvni sistem . gusenje itd.iii ga ispustite i ponovo napunite sa mesavinom antifriza i vode u razmeri 1: I (ovo ce obezbediti zastitu od mrznjcnja do -35 "C). Ukoliko na vasem automobilu postoji grejac zadnjeg stakla. kupite akumulatar sa najveCim nazivnirn kapacitetom koji fizieki moze da stane u vas automobi1.

ZahvaljujuCi tome. popravite to odmah. Aluminijumski delovi kao sto su liveni tockovi. Aka vas automobil nema sa donje strane zastitni premaz protiv korozije i/ili nije osig\lran ad rde. u rezervoar za teenost. U prtIjainiku treba uvek da drzite sledecu opremu za nepredvidene situaeije da biste prilikom zimske voznje bili postedeni neprijatnih iznenadenja: produzni kabl za startovanje.vI age i blokiranje vodova za gorivo. o Oprerna za nepredvidene situacije. namaiite voskom karoseriju. Dodajte sredstvo za odmrzavanje u sistem za gorivo jedanput mesecno tokom zimskog perioda· da biste spreCiIi za!Drzavanje . Da se ne oi zaledile. a lajsne i toekove trajnim zaptivacem kao sto su mnogobrojni visebazni ili silikonski voskovi koji se dan as prodaju. Sajle i mehanizam fuene kocnice takode treba podmazati da bi se zastitili od mraZ3. o Rezervoar za gorivo. Podmazite sistem za vesanje i delove sasije. vrecu peska. o Zastita karoserije. motor lakse radi. ukrasne lajsne i 69 elementi vesanja veoma su podloini koroziji zbog soli. Mogu se kupiti i grejaCi za akumu- . ukrasne lajsne i tockove. CJ Uredaj za pranje vetrobrana i brisaci brana. prebacite se na lakse zimsko gorivo iIi mesano gorivo. grafitom iii drugim vadonepropustljivim mazivom. Da biste zastitili automobil. a gorivo brze isparava. koncentrovani antifriz iIi gotovu tecnost za pranje. ruka vice i drugu zimsku odeeu. Grejaci se ukljucuju u obienu uticnieu ad 220 V i trose nekoliko stotina vati elektricne energije. Proverite da Ii su brisaci u dobrom stanju (eventualno mozete da montirate >Jozimske metlice« obmotane gumom koje sprecavaju nagomilavanje leda i ne ostavljaju trag na vetrobranu) i dodajte. Grejac bloka motora je jedno ad najboljih pomoenih sredstava za startovanje po hladnom vremenu. o Pornocna sredstva za startovanje po hladnom vrernenu. Najbolji su oni tipovi koji se montiraju na blok motora iIi spajaju sa cevima grejaca i zagrevaju sredstvo za hladenje u motoru. o Podmazivanje karoserije i sasije. mogli biste eventual no to da uradite pre nego sto bude sllvise kasno. zimske gume ce biti napred a ne pozadi). podmaiite brave na vratima i prtljainiku silikonom. Ako otkrijete da je bilo sta neispravno. a mazda i Cizme. Sto se tice automobila na dizel gonyo. lopatu. branici. o Pneumatici. cebe (u slueaju da zalutate). Montirajte zimske gume na pogonske tockave svag automobila (na vozilima sa prednjirn pogonom.cevi iIi prigusivaca mogu da izazovu opasTIo nagomilavanje ugljenmonoksida u kabini vozila. So na drumovima je odlicna za Ciscenje zamrznutih puteva) ali je istovremeno veoma stetna za karoseriju automobila.

Antikoroziona zastita je manje preporueljiva ako je vas automobil tokom jedne sezane bio izlozen soli za puteve iIi morskoj soli. Antikorozionu zastitu moze da iZVTSi prodavac automobila. Strucnjaei ee taj posoo obaviti veravatno temeljnije. Medutim. specijalizovana radionica iIi vi sami. da fe iznutra napadnuta mnago veta povrsina. taka da mali znak korazije na karaseriji moze da znac. korozija koja se vee pojavila a nije skinuta. Standardni fabricki premaz protiv korozije nanosi se sarno na neke povrsine na svim automobilima i obicno je nedovoljan. nastaviee da se siri. vremenske prilike i stepen izlozenosti elementarnim nepogodama ubrzavaju koroziju gvozcia. kupite sredstvo za antikorozi- . Zastita 'od korozije Alat i materijal • Zicana cetka • Elektriena busilica iii dleta • Dizaliea i sigurnosna postolja • Zastitne naocari • Pribor za zastitu ad korozije • Kerozin iIi mineralni rastvarac • Krpe 70 K orozija je problem star koliko i sam automobil. a cesto daju i garanciju.lator i grejaCi za ulje da bi se poboljsalo startovanje po hladnom vremenu. Antikoroziana zastita sastoji se od zastitnog premazivanja nezastieenih metal nih povrsina jedinjenjem na bazi nafte. Posto i antikoroziono sredstvo moze da zaddi vlagu. Korozija ne sarno da·kvari estetski izgled vaseg automobila. Do nje dolazi zbog koriseenja gvozda kao osnovnog metal a za izradu automobila. antikoroziona zastita ce yam se isplatiti. Postoje dva naCina za sprecavanje pojave korozije: zastitno premazivanje ad strane proizvodaca i antikoroziona zastita koja se abieno vrsi sarno na zahtev kupca. nego zbog mehaniekih nedostataka . bilo bi praktiena nemoguce pronaCi i ukloniti svu nagomilanu prljavstinu koja zadriava vlagu. bilo bi dobro da ga kupite. vee na kraju moze ozbiljno da osteti i konstrukeiju. Aka vas automobil vee nije opremljen takvim uredajem.. a kao sto je poznato. Najbolje je da antikorozionu zastitu izvrsite na Dovorn vozilu pasle tri meseca koriseenja iIi predenih 3. zbog korozije. predgrejac za gorivo maze da spreCi stvaranje voska i osigura nesmetanu voznu. Kod dizel motora. Ispitivanja pokazuju da radni vek vozila maze da se produzi za nekoliko godina. Automobili korodiraju iznutra. Ako eesto ne zamenjujete .000 kilometara. Samo tokom 'ovog perioda moze da se spreCi pojava korozije. Posle toga. aka zelite da to uradite sami.stari automobil za novi. Na otpadima ima vise automobila koji su tamo baeeni.

skinite ga kerozinom iii mineralnirn rastvaracem. 4. Nemojte pocinjati da nanosite antikorozioni premaz aka je vlaznost vazduha velika posta su 1 1. OCistite sve ispuste i otvore na automobilu.ono premazivanje za oko jednu petinu cene koju vecina struenjaka naplaeuje. izduvne ceyi itd. gumene deloye iii sebe. Motor i prostor Zll motor oCistite operite u servisu. hladnjak. iz unutrasnjosti prtljainika. 71 --" ODRZAVANJE --..-. posto od njega guma moze da postane krta. Spremite bar dva para starag odela koja na kraju. Posta automobil . Koristite iicanu cetku za skidanje rde sa karoserije automobila. itd. posao mozete da obavite za 4-5 sati.! budite uvek pailjivi bda ga prsbte iIi 3. Ako antikorozionim sredstvom poprskate obojene povrsine. krpumu Hi pupimim snlvclimu iIi novinama pre nego sto paC-new d<l prskate unulrusnjost kudsta blutobrana. Gumeni delovi mogu da postanu krti od antikorozionog sredstva. 2. Pogledajte u prirucnik za svoj automobil da vidite . ri = ODRZAVANJE AUTOMOBILA U vfatima i drl. nosaca za akumulator. Ne nanosite antikorozioni premaz na deloye koji se zagrevaju kao sto su motor. Kupljeno sredstvo za .. Zaklonite gume plastikom. Pazite dobro da sredstvo ne dode u dodir sa gumenim zaptivaCima i cevima i njihovim zaptivatima. a na samoj kutiji nalaze se i detaljna uputstva za upotrebu. Time ste mnogo produiili trajanje antikorozione zastite i sprecili sirenje korozije ispod povrsinskog sloja antikorozionog sredstva. metalne povrsine tada prirodno ylaine. diferencijal. poklopaca tockova. mozete i da bacite.antikorozionu zastitu dovoljno je za automobil standardne veliCine.operete i osusite. jako zardala mesta treba namazati hemikalijama koje ilLrastvaraju iii skidaju rdu iIi je neutralisu. Posta ste razmotrili sve Tazlage >:-za i protiv« i odluCili da sami zastitite svoj automobil od korozije. postupite na sledeCi naCin: 1. Napomena: pre nego sto se nanese antikoroziono sredstvo. slOg. Dobro operite auto mobil drzeCi se postupka opisanog u odeljku "Odriavanje spoljasnjosti automobila«. kolektor. OlvorC treba z ~ t i m zat voriti cepovima i]j kudc!jom. kardanska osovina. C. aka zatreba.lgim delovima karoserije Ireba i z b u ~ i t i otvore d a bi antikoroziono sredstvo moglo da se ubrizga. Obratite paznju na skrivene povrsine. menjae.

12. Obucite drugu odecu da biste rnogli da pocnete da radite na delu automobila gde je njegov estetski izgled vaian. Ne zaboravite da izbegavate gumene delove. PridriavajuCi se pailjivo uputstava. 6. Skinite sigurnosna postolja i spustite automobil. 9. 15. OCistite visak antikorozionog sredstva sa sebe i sa automobila kerozinom iIi mineralnim rastva. jer nepaznja moze da dovede do prekida elektricne instalacije.1 j I . 8. ali pazite da ne dodirujete cetkom zagrejana mesta.gde se tacno nalaze.. ubrizgajte preparat u suplje delove karoserije kroz otvore za ubrizgavanje antikorozionog sredstva izbusene u. Premaiite sve povrsine ispod auto mobil a prema uputstvima za upotrebu sredstva za zastitu od korozije. '21 tt i Odrzavanje spoljasnjeg izgleda vozila Alai i malerijal • B astensko creva • Kofa • Sunder • Peskiri • Krpe • J elenska koza • Cetka za ribanje • Meka cetka . 11. Posto stavite zastitne naocare. 13. Skinite sve ukrasne lajsne koje se rnogu skinuti i premazite ih antikorozionim sredstvom. 10. skladu sa ta<"korn 5. 14. 5. 7. Stavite zaptiva<"e od kudelje u izbusene otvore da biste ih zatvorili. a zatim ih sve vratite na mesto.. Ponovo proCitajte uputstvo 0 koriscenju antikorozionog sredstva i premazite njime sve gornje povrsine karoserije pomenute u tacki 3. Stavite produinu cev na bocu sa antikorozionim sredstvom. pokrijte pneumatike pre nego sto pocnete da prskate unutrasnja kuCista blatobrana. 72 Upozorenje: uuputstvima za upoirebu antikorozionog sredstva videcete gde i kako da napravite otvore. racem. . Napravite prilazne otvore na vratima i drugim mestima kao sto su krila i postave za vrata da biste mogli da ubrizgate antikoroziono sredstvo. kao i otvore i nosace na koje se montiraju. uzmite zicanu <"etku i skinite svu rdu ispod automobila. Podignite ceo automobil i naslonite ga na dva para sigurnosnih postolja. .

3 ..• Lak karton • Usisivac za prasinu • Voda • Blag deterdzent iii sredstvo za pranje automobila • Sredstvo za ciscenje pokretnog krova ad vinila • lestivo ulje • Sredstvo za impregniranje pokretnog krova od vinila • Sredstvo za glacanje automobila iIi sredstvo za Ciscenje pre premazivanja voskom • Sredstvo za skidanje katrana • V osak za auto mobil • Kukuruzni stirak • Sredstvo za Ciscenje hromiranih delova • Soda bikarbona • Bezbojni akrilik u spreju • Trinatrijum sulfat iIi neko abrazivno sredstvo za Ciscenje u domaCinstvu • Sredstvo za impregniranje guma • Sredstvo za Ciscenje vinila iIi tkanine • Sredstvo za Ciscenje prostirki • Sredstvo za pranje stakla • Papirne salvete A ko svoj automobil uredno odrzavate i spolja i iZflutra. Parkirajte automobil u senku. ali je uredan izgJed automobila vazan sa psiholoskog stanovista. sigurno cete za oJega dobltl moogo vise kada ga budete prodavali nego za zapusten automobil te ce vam se stoga i vreme i novae i trud isplatiti. popravka manjih iIi veCih ostecenja karoserije. Da bi vas auto mobil izgledao sto je moguce novije. glavna briga treba da yam bude redovno pranje. ako zivite u krajevima u kojirna se drumovi zasipaju hemikalijama. odriavanje unutrasnjosti automobila i zastita protiv korozije. Napomena: ako auto mobil . Pranje automobila Mnogi vozaCi tvrde da Cist automobil bolje radi. Operite iIi obrisite ivice ukrasnih lajsni kao i donje strane blatobrana. Posedovanje i voznja cis tog automobila svakako priCinjavaju vece zadovoljstvo. Takode se kaie da vozaci cistih automobila imaju manje saobracajnih nezgoda. sezonsko podmazivanje voskom. Ako nemate erevo. a gleda i u kakvom su stanju tapaciODRZAVANJE AUTOMOBILA rani delovi i prostirke. Pranje ne moze da ima nikakav uticaj. Operite automobil. Dobro ispolivajte automobil pomocu bastenskog ereva. vee trazi koroziju i udubljenja. upotrebite kofu sa vodom i sunder. Redovno nedeljno pranje treba da vam postane navika. naroCito zimi. Postupite na sledeci naCin kada perete automobil: 1. 2. unutrasnja kuCista blatobrana i branike. VeCina onih sto kupuju polovne automobile ne obraea paznju sarno oa motor.

5. postupite prema uputstvima za »oddavanje pokretnog krova ad plastike« pre nego sto pocnete da perete automobil. Pranje plasticnog krova nije nista teie od pranja ostalih delova automobila. a zatim jedan po jedan i sve ostale delove. Ponovo ovlazite ceo automobil da na njemu ne bi ostale mrlje od vode.. 3. Pre nego sto pocnete da perete automobil.rovove ima teksturu nalik na profilisanu koiu. Upotrebite ga u skladu . Napomena: specijalne krpe sa hemikalijama koje se prodaju za pranje automobila nisu preporucljive. lsperite sapunicu bastenskim crevom iii kofama ciste. pranje i ispiranje svih delova automobila. Napomena: ptiCiji izmet. Ostavite krov do se osusi. Isperite automobil. koristite bla-g tecni deterdient za sudove ili blago sredstvo za pranje automobila. Zastitna sredstva za plastiku Cine materijal mekim i savitljivim i sprecavaju ga da postane krt i da puca. zuje zastitnim sredstvom traje duie. koristite za ispiranje Cistu vodu i Ciste peskire i svaki d ~ o dobro isperite. operite krov. zastitna sredstva pomaiu da se odrii prvobitna boja i tekstura vozila. Premaiite krov sredstvom za zastitu plasticnih krovova. hladne vode. Sapune iii jake deterdzente ne treba koristiti. Odriavanje pokretnog krova od plastike Plasticni pokrivac na pokretnim krovovima postaje krt j bledi. Ako ste ga prali deterdzentom. <'istam jelenskom koiom iii peskirom. Ako je potrebno jos nesto osim vode.ima pOkretni krov od plaslike. Prebrisite automobil vlaznam. veoi deo povrsina ce se oSllsiti) ali ce ostati mrlje od vade. 4. 2. Dok zavrsite 73 Ako je za pr3nje automobila potn:bno jos ndlo osim vode. Pocnite od krova i perite nadole. koristete blag teeni deterdzent za posude. Takva sredstva mogu da se kupe u prodavnicama auto-delova. lzbegavajle upotrebu SapUI13 iii jakih deterdienata posta ovi mogu cia ostele boju na automobilu. 4. Perite automobil Cistom vodom koristeCi pri tom velike komade frotira. nemojte koristiti sredstva za pranje. Ako se redovno Cisti i pre ma. Ako automobil nije mnogo prljav. Cetka za ribanje sa najlon dlakama dobro Cisti ovakve povrsine. Nanesite sapunicu kruznim pokretim a pomocu rib ace cetke. insekti i mrlje od katrana lakse ce se skinuti ako preko zaprljanih mesta podrzite tkaninu natopljenu jestivim uljem. Namazite i skinite sredstvo za Ciscenje u skladu sa uputstvima proizvodaca. Nemojte koristiti suvise deterdzenta iIi sredstva za pranje. Krov od plastike pere se na sledeCi nacin: 74 l. Yedna plasticnih tkanina za I<. Osim toga. predite krov sredstvom za ciscenje plastike iii sapunicom napravljenom ad rastvora blagog tecnost deterdzenta za sudove i vode.

Cista tkanina natopi tim sredstvom i kruznim pokretima namaie tanak. Nanesite sredstvo za glacanje vlainom tkaninom.sa uputstvima proizvodaca. Izglacajte povrsinu suvom tkaninom. potrebno je sarna pakupiti ostatke krpam. Glacanje automobila Redovno pranje nije dovoljno da vas automobil izgleda kao nov. nije potrebno mnogo glaeati automobil da bi dobio sjaj. Osuseno sredstvo za glacanje u pukotinama maze da se skine mekom cetkom. Proverite da Ii ste premazali sve povrsine. Sredstvo za glacanje se brw susi te je zbog toga najbolje glacati deo po deo. Ostavite premaz da se susi najmanje 30 minuta. Sredstvo za skidanje katrana korisno je za skidanje mrlja od katrana i drugih lepljivih materijala koji su se mozda zalepili za donje delove karoserije. Teeni kremovi ·sadrze sastojke koji tokom nanosenja skupljaju povrsinsku prljavstinu. cestice prljavstine mogu da ogrebu baju kada nanosite sredstvo za glacanje. 1. Obicno se mala. Ako je potrebno da upotrebite takvo pigmentirano sredstvo. 4. Aka astanu na povrsini. Vaina je da opereta automabil pre nego Sto ga namaiete sredstvom za glacanje. Parkirajte auto mobil u senku da zagrejana metalna povrsina ne bi ometala ciscenje. Kada se koriste ovakva sredstva za glaeanje. Njih treba koristiti sarno za krovove koji su dugo bili zanemareni. Velike rayne povrsine treba prvo namazati kruinim preklapajuCim pokretima. Ne zaboravite da oCistite ivice poklopca na prtljainiku. Meka cetka je pogodna za skidanje osusenog sredstva za glacanje oko ukrasnih lajsni na karoseriji. nemoguce ih je skin uti. 2. poklopcu metora i vratima. skinite osuseni ostatak cistom. Bez obzira na zavrsnu obradu vaseg automobila. 5. Kako se koji premazani deo susi. Stavite sarno onoliko sredstva koliko je potrebno da se dobije mali sjaj. Napomena: postoje i sredstva predvidena da obnove boju pokretnog krova od plastike. Nanesite sredstvo Zll glatanje vlaZllom krpom iii aplikatorom . Najlaksi naCin da iglacate svoj automobil je da koristite neki tecan krem iii sredstvo za Ciscenje pre mazanja voskom. pailjivo se pridrzavajte proizvodacevih uputstava zato sto ova sredstva prodiru kroz plastiku i kada se jednom nanesu. ravnomeran sloj. .J ! ____________________________ •• ' I L-__ 6. Kada se sredstvo osusi. suvom tkaninom. Ova sredstva se iIi rasprsuju iii nanose cetkom. redovno glacanje potrebno je da bi bio Cist i sjajan. 3.

. a da ne skine zastitni sloj voska.. s tim sto pojedine de love treba podmazivati jedan po jedan. ali yosak u pasti je trajniji. Ovlazite meku. stvaraju cvrst sloj koji stiti od loseg vremena. Umesto metalnog lima. koriste se plastiene mase u boji. I jedna i druga vrsta prodaju se u obliku tecnosti ill paste i obe mogu da izdrze 6 meseci 75 pod teskim uslovima. Napomena: ne premazujte voskom pokretni krov od vinila ili ukrasne lajsne obojene cmom mat bojom. Nedovoljno glaeanje moze da ostavi pruge na vosku. iIi ako se osta vi toliko dugo tako da se stvrdne. Odciavanje hromiranih del ova Da bi "hram'< izgledao kao nov. Jedan je kar. Na opran automobil nanesite tecni vosak iIi . Ako do toga dode. Cistu krpu da lako izglaeate povrsinu. nauba.ukrasne lajsne ali su manje trajni. Pazite da vosak ude u sve pukotine na karoseriji. pravi biljni vosak. Vosak se brzo susi zato visak odmah skinite Cistim krpama. Trljajte ga Cistom i suvom tkaninom. Teean vosak iziskuje manje vremena i truda prilikom nanosenja. Ako se namaze suvise deb eo sloj. Sipajte malo stirka na suvu krpu i skinite visak. zagadenosti vazduha i jakih deterdzenata. Ako ste skinuli visak voska. Automobil se premazuje voskom oa sledeCi oaein. 3. kukuruzni stirak moze da pokupi osuseni visak. Cistu tkanin'. Kapljice vode na povrsini znaee da je glacanje voskom dobra uradeno. Najpogodnije je to einiti kada je vrcme prohladno (ispod 20°C). 2. Plastieni delovi proizvedeni su tako da lice na metalne . Vosak spreeava prodor vode ispod ukrasnih lajsni i na druga sliena mesta koje napada korazija. To cete postiCi upotrebom meke eetke. Dobra operite automobil neposredno pre mazanja voskom. a drugi sadrii razna hemijska jedinjenja dobijena od silikonskih polimera. vodom i stavite na nju vosak. viSak ce se tesko skinuti. uzmite meku. 1.preklapajuCim kruinim pokretima. Parkirajte auto mobil u senku. Mesta koja nisu izglacana voskom bice neravnornerno viazoa i bice takva sve dok voda ne ispari. Vazno je preCi slojem voska svaki delic. Sredstvo ce se brzo osusiti z310 je najboljc nancti ga na jedan dec karoserije. Ponekad je tesko odrediti da Ii su sjajni ukrasi na automobilu od metal a iii neke plastiene mase. vosak u vidu paste u skladu sa proizvodaeevim uputstvima. Mazanje voskom Najbolja zastita za vas auto mobil jeste dobar premaz voska. Postoje dye osnovne vrste voska. odrzavanje i zastitne mere bice potrebni vise nego za druge delove zato sto se neke sjajne ukrasne lajsne vise ne prave od metala. Ti proizvodi ne zahtevaju vise mnogo rada kao sto je to nekad premazivanje voskom zahtevalo. 4. Proizvodi koji se dan as prodaju.

zahvaljujuCi koriScenju sredstva za Ciscenje hromiranih del ova i zastitnom 76 -] premazivanju. ~ dobra izgledaju. sadrie masne cestice koje se lepe za sjajne delove. a tesko se skidaju blagim sredstvima. Ciscenje unutrasnjosti automobila . Bezbojan akril moze se nabaviti u spreju u prodavnicama auto-delova. Pneumatici su izlozeni i zagadenjima koja prouzrokuju gubitak boje i formiranje veoma malih naprslina na unutrasnjim zidoyima guma. Isperite Cistom vodom. Najbolje je premazati sve sjajne ukrasne lajsne nekim sredstvom za Ciscenje. nego veCinom sredstava za Ciscenje zato sto je ta mesavina pomalo abrazivna. Koriscenje sredstava koja se prodaju za zastitu guma usporava ga jos vise. Postoje boje za koje se tvrdi da obnavljaju bele bocne zidove guma. Ciscenje guma nije lako. oa primer. Yelike povrsine kao sto su branici i bocne ukrasne lajsne mogu se zastititi slojem dugotrajnog bezbojnog akrila. Odri3vanje guma Poboljsanje izgleda vaseg automobila mora da ukljuCi i odriavanje guma. zastitite susedne obojene povrsine komadom lakog kartona. Nanesite ga vlaznom tkaninom i utrljavajte ga ribacom cetkom u delove boenih zidova koji su izgubili boju. ali one predstavljaju sarno privremeno resenje. . mrlje ce se po novo pojaviti. Drzite karton na povrsini koje stitite dok pazljivo prskate tanak sloj bezbojnog akrila na hromirane delove. skin uti sve mrlje sa belih boenih zidova guma. a ne postoji Dista ?ito maze da im povrati izgled. Razna ogranicenja u vezi sa upotrebom fosfata za izradu sredstava za Ciscenje urnanjila su efikasnost mnogih proizvoda. Na zasticenirn povrsinama nece biti mrlja i bite u velikoj meri zasticene od ostecenja izazvanih vremenskim prilikarna.Bez obzira da Ii su ukrasne lajsne na automobilu od metal a iii plastike. na primer. Akril je veoma otporan i brzo se susi i najbolje je njime premazati . izgledace kao novi. Jako zaprljane povrsine bice bolje ociscene gustom mesavinom vode i so de bikarbone. Izduvni gasovi 1Z motara. Dva premaza ovakvog sredstva godisnje dovoljna su da pneumatici . Stalno grebarije zidova gum a 0 ivicnjake doyodi do ostecenja. Trinatrijum fbsfat ce. Drzite se proizvodacevih pre poruka u vezi sa ucestanoSCll primene. Redovno Ciscenje guma usporava ovaj proces. Kao zamenu za fosfate mozete da uzmete neko od abrazivnih sredstaya za Ciscenje. Kada ga nanosite. u prvo vreme gume ponovo postaju sjajne ali ubrzo pozute i izblede.sto je mogute vise hromiranih delova. Ako posle ciscenja ne zastitite hromirane delove. Kada se premazu. a zatim skin uti zaostale mrlje rastvorom so de bikarbone u vodi.

Sredstvo za skidanje masnote sa motora • Krpe P oStoji viSe . motor moiete da ocistite i sredstvom skid an):. TaJ posao obavljaju neke servisne stan ice i garaze.razloga zasto motor treba da Cistite od nagomllane masti i ulja. Redovnim ciscenjem smanjuje se apasnost od pozara. Osim toga. masnoee. ZahvaljujuCi njima. Nacin upotrebe ovih sredstava objasnjen je na ambalaii u kojoj se prodaju. svakako pokrijte poklopac m.Dobar usisivac za prasinu je alat broj jedan za odrzavanje unutrasnjosti vaseg automobila. Tapacirana sedista i prostirke u automobilu izlozeni su habanju. Ciseenje ee biti lakse i brie.• . Ciscenje unutrasnjosti automobila usisivacem za prasinu mora da se obavlja bar jedanput mesecno. isperite je . aceton. Da biste slgurno zastitili automobil od moguee a ostecenja boje. Najbolje je parno ciseenje ako yam je dostupan uredaJ. ODRZAVANJE AUTOMOBILA Motor moze da se ocisti na nekoliko nacma. Ako nemate podiie obloge. kao i razredivac laka (destilat nafte). gumice iii kanap . Ako sredstvo padne na obojenu povrsinu. Upozorenje: sredstva za skidanje mCfsnoce koja se koriste za Ciscenje motara iIi njegovih delova hemikalije koje mogu da OSlele boju l1a vasem automobIiu. a osim toga zastitieete i najugrozenija mesta na podu vaseg automobila. Medutim. Ov. ah obiono su nezapaljiva i efikasna. Ciscenje i pranje motora Alat i materijal • Cetka za bojenje • Bastensko crevo • Mali noi iii strugae • Plastika za pakovanje • Lepljiva traka. U ove skodljive hemikalije spadaJu tnnatnJum sulfat. lakse Je provcriti. Druga mogucnost je creva vIsokIm pritiskom koje radi nil paTU i kojim mozete saml da se sluzite u perionicama automobila.akva sredstva najcesee ImaJu pnhcno Jak mms. ne bi bilo lose da ih kupite. sredstvo za ciscenje prostirki koje je ponekad isto kao i sredstvo za Ciseenje tapaciranih delova i sredstvo za pranje stakla koje ne ostavlja trag. servisirati i popraviti sastavne delove cistog matara. a abrazivno dejstvo nagomilane prljavstin_e i peska ubrzava habanje prostirki. cist motor lepse izgleda i manje se zagreva. Tri vrste sredstava bice yam potrebne za ciscenje unutrasnjosti automobila: sredstvo za ciscenje tkanine u zavisnosti od vrste kojom Sll yam tapaciran a sedista. kausticna soda.tora.

Ako ni posle toga startovanje nije lakse. eistom . kupovnim sredstvima za skidanje masnace. p()sto pokrijete ove delove. Neka skidan)e masnace mogu se kupiti u spreJu sto Je skuplJe. Osim njih. 7. zastitite i alternator.vodom i prebri'ite. 9. pricvrstite plastiku leplJIvom trakom. skinite plastieni pokrivac sa karburatora i drugih delova. Obucite staro odelo i upalite motor. 4. ceo motor sredstvom za skidanje n:asnoce prema proizvodaca. Cisti na sledeCi naein. UkljuCite motor. Ostavite sredstvo za skidanje masnoee da stoji onollko dugo koliko pise u uputstvu. Prskanje hladnom vodom moze da osteti vrelu pumpu. Ako yam je motor jako zaprljan. Posta zavrsite sa pranjem motora. mozda cete na izvesnim delovima morati da ponovite postupke 4. (2) razvodnik paijenja. pogledajte da se nisu ovlazili bobina iIi razvodnik paljenja. Osim toga. Uputstva su data u »Servisiranje preCistaca za ulje« u poglavIJu »Slstem za doyod goriva«. Iskljucite motor. maida cete morati da upotrebite staTU cetku za bojenje da bIste premazali tesko dostupne povrsine.ite ih suvom. Neka sredstva za skidanje masnoce su zapalJlva. 5. mozda cete morati da skinete jako zamascena mesta mllIim nozem iii nekim drugim strugacem. Oni ukljucuju (1) Imburator. gumicama ili·kanapom da se ne bi pomerila usled pritiska vode iz creva. 5 i 6 nekoIiko puta.oizvod pakovan u kantici sa brizgalicom. 78 8. Napomena: ako motor tesko startuje. Ako se koristi pr. mozda su se ovlazili kablovi za sveCice. 2. Obri. narocito razvodnik paljenja i karburator. ali efikasnije. Upozorenje: pusllz. Problem se najcesce reSava tako sto se obrisu Cistom tkaninom. Prekrijte plastikom (mozete koristiti delove kesa za smeee) sve delove koji mogu biti osteceni ako se poliju vodom. (3) indukcioni kalem i (4) alternator. podignite poklopac i skinite kuCiste preCistaca za ulje. Operite motor vodom iz bastenskog creva. Motor se. Na dizel motorima prekrijte alternator i otvor za vazduh. Vratite na mesto kuCiste precistaca za ulje spustite poklopac. Ovo ee ubrzati skidanje prIJavstme. 1. 3. Pustite aa da radi 15-20 minuta dok ne postigne temperaturu. 77 OORZAVANJE AUTOMOBILA CD \ Delove koji mogu biti poliveni vodom treba pOkriti pre pranja motora. Napomena: na dizel motorima ne prskajte pumpu za ubrizgavanje goriva sem ako nije hladna.

krpom. G. moze da bude oteiano usled neispravnosti sistema za paljenje ili dovod goriva. Automabi! ne funkcionise dobro. Da bismo yam pomogli da utvrdite moguce uzroke nekih najcesCih problema. na primer. --_. Medutim. Ovo je posebno izraieno kada radite na poslednjim modelima automobila sa komplikovanijim elektricnim uredajima.. prilatili smo nekoliko tabela za otkrivanje kvarova. motor radi grubo ili trosi suvlse goriva POGLEDAJTE SLEDECE TABELE A. H iii I A. ave tabele ce yam pomoCi da se na pravi naCin abratite strucnjaku. vezani sa radom koenica.iIi dva iIi vise njih) dali smo uputstva koja ce yam pomoci da otkrijete odredeni kvar. elektricne instalacije iIi sistema za· preCiScavanje izduvnih gasova . problem sa pogonskim agregatom teie je otkriti usled suvise velikog broja medusobno povezanih delova. Pazljivo proucavanje moie da vam pomogne da otkrijete kvar na svom automobilu ukoliko vam ikada bude potrebno da to uradite sami. . cak i za iskusnog mehanicara. H iii I Motor se zaustavlja Motor tesko startuje Motor trosi suvise ulja Motor se pregrejava Dim izJazi iz autornobila Otezana promena stepena prenosa Automobil pravi neuobicajenu buku Automobilom se oteiano rukuje. sistemom upravljanja ili osvetljenjem veCinom su oCigledni. C iii I . pogotovu ako je istovremeno i sposoban da ga otkloni. kao i sistemima za paljenje i dovod goriva.•. Problemi koji su. na primer.. C. OTKRIVANJE KVAROVA NA AUTClM()mILU Q tkrivanje kvara na sopstvenom 0utomobilu predstavlja jedno od najveCih zadovoljstava mehanicara-amatera. otkrivanje kvara moie da bude vrIo teSko. vibrira iii je oteZana upravljivost Nenormalno ponasanje kocnica Svetia. Medutim. pokazivaCi pravca (migavci) iIi brisaci vetrobrana lose rade Grejac iIi klima-uredaj ne rade kako treba C. SIMPTOMI S obzirom da problem koji imate moze da bude prouzrokovan kvarom na nekoliko razliCitih sistema (startovanje. ---------I i . I u slucaju da nemate namefU da sami apravljate automobil.

..R rr --il g r . 0.A iii E iii A." . .. D.::: o 0.. G.::: !.0< -" ru "' 'h.. --l 2:: 0 " 3 3 '" ru < >-l 0""ij " 0 rr " N" ru '0 g 0 _ o " 0 " il 0 0 .... . C D A..o ::J ""..:...l III 8 3 (ll 3 '"0 00 'h... 0 '" <Jq -=: c ... H.. '""' l " ru I" 0. g:ru Q5Q .. 'h... 0 3 0 0 0 ru_" ..... 0 " 8 9:.. '"' 0 3::l ... 2" \'.' 1-3 2:: N -" g. I iii tE) p " I I sI. -"u 3 *a u 0 8 3 3 o u o 0 0 3 • c • <: z g:: V < • " ..:.. ·'1 00 o H G iii H C.::J' 3 f1' .f1> P." . S.. -" E" 0 ru rr ru .. @ '1 '1 ru _ . .... J J S F E 79 t.-.. i':' 15 .

>. lanac iii f-----+-----I-------II-=---l-----I-----.....::::: D " 2" fi? 3 ru 9. :0 Z c...a .>.L----L_ o o ..-----+----"-"" • Slomljen pagan razvodnika paljenja -I • Slomljeni nosaCi motom' • Ostecen gJavni lezaj • Ostecen IHaj pogonske poJuge 1-------1-------1 1+----1 +------1 +--• Izlizane klipnc osovinice _______________________ . N < " '" " MOGUCI UZROCI • I • IzgoreJi • • • • Istroseni klipni • Istrosene yodice • UJje iz motara iii istroseni ventili prstenovi ventila propusta +1------"-------------• Potrebno je podesiti ventile I---------l----+----+-+--I------+----+---+------f--f---" • I • Ncispravni podizaCi ventila • • Vcntili se zagiavijuju ---------j • • • Slomljena opruga venti la' LI I ! razvodni uredaj. m . .

:3 S] o 3 o 0 'Ci n < 2.. to g.. ::. < Q 2. .:0 o z ::::c: d !!: o III r c: r 00 2. "'0 0 n· .j . & '" 2' -3 r. Q " 2. 0.c "0 ro < c " ro en. '" Q \ \ \ \ \ .} .. . Z 0 0." <' . o Q . :3 t3 ri 2.

:g " c -."" 0 3 0' f'!. . N " " D 0 0" 0 '0 '0 < 0 2. 0 0 o. 0 w " " " < " 0. 0 c "7<' U 0 '0 0 '0 0 0' :.X..:g r. G "" 0 0 :s 2. 2. 0 "" 0 " c 0 :. .. 0 0 0' 0' 0 " 3 n 0 ".N 0 " .

n.. c 3 '0 0 00 I-···+·····+-I-·-· .'l f'!.. 0. '" 0 2... -6 " 0 2.. • I • • • • • • • ..0 v 0 " r. ..0. 0 0 . 2. ""'(j<CT.n 0' " 0 0 2... 0 . " en 0 §1 < 0. 0. "" 0 .0" t"1-t"1 W " § .)0 '0 X0 " 0 0.. [.

MOGUCI UZIWCI e I. OsbblJene kocnice usled preglcJJvallp Ivlast i[i ulje na ohlogama kOCllicil obJogc 11.."....-----. '0 " c N c 0 or 8.....ak n1vo u!ja Vazduh u hidraulicnom kotionolll sbtelllll • I Potrebno je podcsavanje kueniGI __ ..I·-I-I-.. _ .I-I---I----< • • • • • • • • I • .--.'-.. Olabavljcni iii pohaoalli 1c2ajcvi lockol'll ___ PreJIlJl [ockovi nisu celltrir-ani --.• • • • • • : 1.:' . • r • • \:li1zne kocnite Ncispravan Poluini sistem kocnica se laglJ\ Ijuje • I I II I NeisplJvna e!asticnil creva . ·--1 =E --'----1--------1 • • • • • 1·--1--1"-....: • • __ _ _ dobos . ___ . _ .!.!."::11(:'.. -.... Nil.Z> 0 < ['.'l r...0. _I • --·-. -CT...... -.. ----. -..

JJ o < l> Z l> l> c: -l o s: o III r c:.M. ":. o o '" .0 e = ___ _ .JJ <: l> Z 'm l> .1. 0 u 0 LJ. I ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 8 = TABELA C-l "0 0 e 0 " "2 " > SISTEM 7..NeisprllVlln gbvni cilindar j Slabe iIi ostecene povratnc_ Zasecene doboHocnice PlljJvstina u koCiouunl mehaniznlll Zapuscn jlj zalllrseJl koCioni cevovod Zamrznllti kllp stege disk-kocnice -.

0: "0 0 " " N . MOTORI SA -" 0 " 0 tl E I " " 0 N " E NO --5. 0 N 0 = 0 '" '" > eo 'n. 'U N :."' E (3 0 "0 '" Q. " 0 " 0 S "" 0 DOVOD GORIVA 0 " " .0 N " 'n. N N " 0 " " " " . " .0 'V :. :0 N .

s = " .fa E v " N. .. > o = 0: go " " > 0 .u = u g)o 0 " 0.:J Q. " 0.u " " " . " " = " . " g ·E !S:! 0 ". ·U 0.o N v > .: 0.:J :.u " 0 !2 :. = " = .1-:" 0. .I -2 .""§I (':3 = .KARBURATOROM El: 2 "0 ·u g 'U 0.

. 0: " 0 " . " "" > 0 0 .. . I i Teska startovanje hladnog motora I • I I ! • ..:. '. Z N N N Z N N . " " "" '" o.SIMPTOMI :..u " > = '" " " t. 0 j.'> .: " Z Za.: u 0 Z u >2.:: N 0" = c..'2. I . "05 " " " '".. £ '". go. 0 -..: = v " .

. • • • • I Motor )posrce« ubrzanja I I I I • • • • . I : I I : i \ Motor se »umara« prj velikoj brzini • • • • • ! . Dim iz izduvne cevi • • • • I • I • . . . I • • • • I \ I I I . I . I I I .Teska startovanje zagrejanog motara • • Motor se zaustavlja I . • I • • • • • . I Velika potrosnja benzina • . • I I I Grub prazan hod • • .

....D .. Prep!avljen • • • • I I Detonacije • • I I • • I I I I I I I . -.. • ../.= ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ TABELA C-2 SISTEM ZA DOVOD GORIV A BENZINSKI MOTORI SA UBRIZGA V ANJEM GORIVA SIMPTOMI Motor ne startuje ~ o 'U .::....I .. JI karburator • • u motoru- J).. '....1 I ' GJ I I ffi I 'tjpr Obicno se prvo posumnja n1l ali problemi u vezi sa gorivom testo nastaju I na drugom meslU.. 7 I".... Dr . i.::0 • I • Motor tesko startuje .... i b1 fJ ~ I • 'U . It. ~ ...... 82 ! = ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU .~ .

snja benzina Motor >'posrce« prilikom ubrzanja Nedovoljna snaga matcra Dim iz izduvne cevi • • • • I ! • • I • Ie • I • • I • I • I I • I· • I I I • I I Postoje dva sistema za ubrizgavanje goriva. sa posrednim ubrizgavanjem (Ievo) koji je prikazan sa dva ubrizgaca i sa ncposrcdnim ubrizgavanjem (desno).: SISTEM ZA DOVOD . sa ubrizgatem za svaki cilindar.. • • I • • I ! I • • I • • ! I • I • I I • I • ! I I I • I • I 83 NAAUTOMOBILU 84 " '0" > TABELA C-3 " CO . Ij.I • I • • • I i \ i • I Motor se zaustavlja Grub prazan hod Velika potro.

0 "..lmpa za I.D .3 ISh DIZEL MOTORI 0:: 05 a N u .:l ".:l • • • • • • • Pl..= 'r= <:J 'U 'u . z . "SIMPTOMI Motor ne startuje Motor tesko startuje Motor se zaustavlja Grub prazan hod lzouvni gasovi se dime Velika potrosnja goriva Nedovoljna snaga motora .lbrizgavanje dize! gorivu treba da obc1.:l " " " S} "" on " N '" 0 .D c ? 'c 0 " "" 2 GORIVA u N 'u -" " u 0 0 "" .:l .D :.bedi gorivo za sv .

" .aki ciiindar I. 3 0 '" N 0<> 0 " " " ." .:5i 'U N 'u 0 .:::.l tacno odredcnim intcrvalima.0 0 CO "" 'u :. '-':::: 0". a e " 0." .:: " > :. poste kod dizc! malara nc posteji sistcm za paljcnje.c:3 a "> '" '.> <::l I e '0 -D z= • • • • • "§ . 0 . 0 N C ." "0 ..' " .

0....i ... S 6 0: " " N N 0 • • • • • • • • • • • • • • • • • ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA D PRENOSSNAGE I POGONSKI AGREGAT SIMPTOMI Kvacilo proklizava I I 1 • I • I I I I I I I Otezana promena stepena prenosa .I -I· I • i • I I I I ZUDcanici se sudaraju pri promeni • I. " " 0 " :e" Q > c " 0.:.' +-+--+--+--+--'+---i---+--+--1 i I Automatski menjae proklizava I • 0 • Automatski menjae se ne ukljllcllje pravilno \ Nizak niva ulja u menjacu I Trzanje prilikom promene STepena i prenosa I I J ak »zveket« pri maloj brzini Cviienje ispod automobila CUje se krckanje pri zaokretanju voziia I I i \ • • • • I I I I I --+-+-+- .~ ' ' 1 ' ." " 2 C 0 " " . I I i I stepena prenosa (cuje se "krcanje« ' ..+ .

• I I i I I KompJktn>1 konslrukcija .:!" g.istema sa prednjim pogonom Neiova priLl:!: kad odri:Jv'.. ..3 5 -0 3 :" :3 1l \3 tj "032::T " n_ . <> .ja. 00 0> r.r.. ." "8 :3 3 ::1 3" J.... . 'I • ! I I I I i I I ! I I I ! I i • I • i i • I • I • I i I I 1 ! I I I • I 1 I· 1 ss I ..

. / --.0 0 -g: g' -b 'g 0 3" 0 x.O II> '" r.. i:. " " "" < 0.<. 0..J> a <: ::: >>-3c:.§ 32.:1. 0 2.1-."..• 0 " 0"'0' n. 0 0 f"2 i'!. I g....3 !(l 13 ::0. 0 _..3 0 0 < 0 < g S 1:1. r ) ) t t =-::::. fr· [ B.qq . 8 8 t"""t. cr -: § 5. " 2. fr ..... en i:J::CI'lt-3 $: 0 :::: 8. " .

".i' c..--• Zapusen sistem za hladenje • Olabavlien ili iskidan remen vcntilatora --f----+-..-+---..:: :n <: » .---I---i---f._-• • Pokvarena pumpa za vodu __.---I-f --l ... __ ! ____ zatvorcn • • I • Tennostat ostaje otvoren f.:::: " MOGUt! UZROC! • Nizak Diva tecnosti za hladenjc t-t l f ---1--+-. 0 N " n " . . __ crevo llladnjaka • -.. • f ..'.. .. . ---I Propusta zaptivka glave ciiindra --+--------+-+-+-• Kasno paljenjc __ .• -+• Zapuscno jezgro grcjaca Otdano regulisanje temperature Nedovoljna koliCina rashladnog fluida Olabav!jen iii iskidan pogonski remell Neispravna spojnica kompresora Prljavstina na kondenzatoru o o . na . __ __ +--1 .

ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA F OSVETLJENJE I SIGURNOSNI UREDAJI SIMPTOMI Svetla su bleda i Jedno svetlo ne radi I I PokazivaCi pravca svetle sarno sa jedne strane PokazivaCi pravca se ne pale ! Ne rade brisaCi .vetrobrana I Ne radi uredaj za pranje vetrobrana Ne pale se stop svetla Stop svetla ostaju upaljena Prednja svetla se pale i gase u o " N .z c. m .:l I • I • • I I • I • I I • • I I I • • i • i • ..:: < » :n o Z' » » c: -l o s: o OJ rc: -! I ...

. 0 SISTEM .. jcdna od prvih stvari koju provcriti je osigumc...S' .. i .. I I • I I I • I I • ! I I I I • I 87 ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 88 I I I I " ~ . ! IZDUVNI .. U" ...J ...i&. .... ~ N 0 ~ . ~ i " I ~ u ~ > .. Uvek rlOsitc rez:crvne osigurace.fi 0 :E' ! '" 'u u " 0 '= ~ ~ "! 0 " I 0. ~ 2 "0 ...• ! ( lJtZ Ako otkuze neb elektricni uredaj.:..

-" i .I " ~ u 0 ~ ~ " . u ·co > . ~ . . ~ 0 0.:.I . ~ .. ~ .> I 0 ..=. 0:: > ! > 0 > " N ~ .. "u I " u " 'is .:. ~ > ~ u I u " .0 . : . . ~ " "0 u .::." a.. " .~ ~ > ~ 0. . " i ::.

(3) prigusiv.---.. . ~ > ~ "0 5.Jt i na nckim voziUma (4) rczonalor spojcn cevima. ..n 0 0 " > :. (2) kat..anje iz izduvne I • I I ceVI i • I I I Dim ispod automobi!a • I .. ~ I :§ N ] 0 u SIMPTOMI u i I • I Veii4a buka I I I i I Sist.:l 5.._-.I g :. lzduvna cev zveCi I I I • I Izduvna cev vibrira • i Nedovoljna snaga motora Pregrejavanje motora Glavni dclovi izduvnog sistema: (1) izduvni vodovi..J!ititki konvcrtor. I .i . 0 " " 0 r.

ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA H SISTEM ZA PRECISCA V ANJE IZDUVNIH GASOVA Uljna isparenja izlaze iz motora Ulje na spoljnoj strani motora Skripanje iii lupanje Motor se zaustavlja Nedovo!jna snaga motora Velika potrosnja benzina rvlotor ?>okleva« prilikom ubrzanjn Motor »fijuce« prilikom ubrzanja Upaljenu kontrolna lampa za motor I • I • I • I • • • • • I • • • I • • I • • • i • I • I • I • Venti] Z.) rccirkuj. u u ~ ~ ~ " . " .. ! I I I • • • • . iz izduvnog v(}da pomocll vakuuma i ubacuje je u u ~ i s r l i vod.OV.n ~ 0 I .. I • i=. ~ 0..I " 'u ~ ..jciju izduvnih gasova U$iSilVa izvesrlu kolicinu g:l . ~ ..

. "0 1r 0[g .I--r T .'----------------------. " " . e 0 < 2.----.. g...--. f":!j + (() (() II G " 'C::Y r6 \ 8 o o 'Ifi . . I. 2.. qa N " D' • ". • I I • I • 89 I "" o .--.! • · \ .-------------------------.: ." o 0-0 00< • n g F.. co" ---I'!" *grf o " 0 . I.. "8 · .

cr. ] 2_ Q 2 cr 1 0R 3 o f o g 3 o 6 g ..@. f n.:: -g '0 J>!_ " " a '0 0< " 8: 6 '0 .§ s-: g.

Ispraiojen • Olabavljeni i1i prekinuti proyodnici ---+-I---------+-• Neispravan eiektropokrelac lIt +.... o gn."" 6 " otn "" gg --0 o o p. < fl._.. .... ("'j ... n. MOGUCI UZROCI _____ 1 __ .. o 3 o 6 " t!1 '" 0 == 0 '8 0 0 0 t"rjN . 'Z .. " ... automat elektroookretaca ....

L __ (regier) __ --------------J .--l • 'I Nepravilan zazor svetica -----I-------I--+----l-----+----. l_j __ _ -. _---+----+ ____ +_--1_---+_--+----_1_ ---------t------...--Pokvaren alternator • I • I .----..esno poddeno paijenje -.--..!og.----1 • • • • Osteceni kablovi za sveCice t±_I __ ____ I... ____ Neispravan kontakt-kljuc . \ • 1 ...-.JkumuialOr • • • l--.-! Neisyravan indukcioni • I I I • • f---i-----I---...-.... __ .I • • Neispravan neutralni sigurnosni prekidac Otlr-.. I Pokvaren kompjuter za motor C t: " :l < ):I :2 c.. Neispravna »platinska dugmad« 1 --.----...j • ••• • _. ___ _.....'nllf! sveCice I • I • I I· I • I • I ' I ----. 1-.. . I i-±-t-t ____ Regulator napona padden nll rusku • vrednost ... -----....-t: • Neispravan kondenzator Osfecen·poklOpac iazvodriika paJjenja iIi razvodna rucica -------.-----1 I • I • I • • I • I • .

\ Neravnomerno istroseni pneumatici • I •• i I \ I I.. 0' OJ.: o "" o '" N • • • i • I'· • I I • • . • I • i • I • • . \ · 1 • I I J • I • • • i Prednji tockovi krivudaju I I III I • I • I· I I i Automobil nema ravan poloiaj Jaka lupa na neravnim putevima Upravljac ima veliki zazar Kloparanje u upravljackom mehanizmu Lupa sa prednjeg mosta • ! • I • ."! ::Il o z > > C -f o :S::. o • C ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELAJ SISTEM ZA UPRA VLJANJE I VESANJE SIMPTOMI Suvise krut upravljac Automobil u stranu Automobil ne »dtZi pravac« • • • • I .

motori su veCinom suvise veliki i imaju sllvise .]11 'i:! ·'l . A cak i da postoji. poceti da brekee. . Vise ne postoji cak ni otvor kroz koji bi mogao da se uvuce rucni pokretac.' .snainu kompresiju da bi mogli da se pokrenu ruKom. ::. U I:'. . drugu stranu. . okreeete nekoliko prekidaca. Ulazite. a onda odlazite do prednjeg branika gde hvatate veliki rucni prekidac. snage poCinjete da ga okreeete. • I • • • • I • 91 j'-' IT I 1i ! .: il:' 1'1 '" . 1z svo. Ako imate sreee motor ee. a zatim ee nastaviti da radio Danas nam je zaista tesko da to zamislimo. dok s!stem sa po!uinim zupeastim prenosnikom (desno) koristi pogonski zupcanik montiran na poluzi. pokreeete nekoliko poluga.i I • I Upravljacki mehanizam sa polugom u vidu zupcaste letve (levo) koristi upravljacku kutiju za pomeranje 5 jedne nJ. urnesto da odgurne rucicu unazad i polomi vam ruku.i "'r II " \'1 :I j SISTEM ZA STARTOVANJE Z amislite sebe kako jednog hladnog jutra pre sezdesetak godina prilazite svom automobilu.

uredaja za pranje vetrobrana. iii sto je akumulator manje napunjen.(kontakt-kljuc). Aka su svi delovi ispravni. clektropokretac i elektricni provodniei. AKUMULATOR. kasetofona. neutralni prekidac. Kada se kljuc za paljenje (kontakt-kljuc) okrene u polozaj start. glavni SiSlem za startovanje se aKlivira kada S1: kontakt. gre]aca bobine i stakla. Sistem za startovanje Delovi sistema za startovanje automobila Sli akumulator. radio-veze. Tako ee potpuno napunjen akumulator na 25 °C proizvesti sarno aka 65% energije na o °C iii sarno 40% na -15 °C. elektrima struja dolazi do automata elektropokretaca. Danas se koristi i za napajanje elektricnom energijom svetlosnih uredaja. Kada akumulator zataji. eleklricna energija la\'ni prekidac (1) preko neutra!nog sigurnosnog prekidaca (1) u elckuopokretaca (31.kljuc j 92 za pOKrCtanje mOlora." nije dovoljrio snaian za vas automobil.ZahvaljujuCi snainom elektropokretacu (anlaseru) koji se napaja iz jakog akumulatora. motor bi trebalo odmah da upali. a napon iz akumulatara prenosi se do elektropokretaca. Medutim. U osnovi. sistem za startovanje_ radi oa sledeCi naCin. aka imate problema sa startovanjem. to je njegov rad slabiji. verovatno je u pitanju jedan od sledeca cetiri razloga: sistem za punjenje akumulatora nije ispravan. Sistem za paljenje proizvodi elektricnu varnicu na sveCici koja paii smesu vazduha i goriva iz karburatora. u vreme kada je rad akumulatora najslabiji. pocele su da voze i iene (a i mnogi muskaTci). raznih automatskih ureaaja kod savremcnih tipova YQzila. Elektropokretae zatim pokreee zamajae smesten na zadnjem delu radiliee koja pokreee sve de love motora. U stvari. kao i regulisanje rada motara. Akumulator je osnovm deo elektrienog sistema. automat elektropokretaca. tj. brisaca vetrobrana. Iz tog razloga preporucuje se da obratite posebnu painju rra akumulator kada je vreme hladno. Ako bi trebalo sve funkcije akumulatora da se svedu na jednu. zahvaljujuCi elektropokretacu. Sto je vreme hladnije. radio aparata. istice mu vek trajanja. Navescemo glavne delove sistema za startovanjc: 1. on je takode i najvise opterecen zbog potrebe da pokrene hladan motor. Na laj nacin. to eete uClniti jednostavnim okretanjem kontakt-kljuca. to bi bilo obezbedivanje elektricne energije za elektropokretae i sis tern za paljenje koji pokrece automobil. CD prekidac . neki od prikljucaka ne funkcionise kako treba. a napon iz akumulatora (4) prenosi elektropokretaca (5). nije ohene u polola prolaz! kroz g automat se do . pri niskim temperaturama. Nazalost. Akumulator saddi u sebi hemikalijc i metalne place koje meausobno i po potrebi proizvode elektrienu struju.

-T"".VA:::!!.:. ELEKTRICNA INSTALACIJA. Ovaj. (12) pozitivna p l Q ~ a i (13) negativna pJoea. GLAVNI PREKIDAC (KONTAKTKLJUC).. (3) poklopac kuciSta. 4. (10) talolnik.:IS:. NEUTRALNI SIGURNOSNI PREKIDAC. (6) dno akumulatora. okretanje kljuca u poloiaj za pokretanje motora deluje kao trenutni kontaktni prekidae te mora kratkotrajno da se zadrzi u tom poloiaju da bi se motor pokrenuo.-. ELEKTROPOKRETAC. iIi da imate lose uzemljenje iii du je motoru potrebno podesavanje. smestena je gvozdena kotva. Proverite da Ii Yam je akumulator z3ista neispravan pre nego sto kupite nov. (11) separator. Kada se kljue okrene u poloZaj za pokretanje motora..mje. (9) pregradni zid izmedu teiija.. Medutim.:::S..:T-=E::..Z=. (8) eelija akumu!alora. Elektricna instalacija u elektropokretacu zbog toga mora da bude ispravna. Ovaj prekidac omogucava Tad sistemu za startovanje kada je poluga menjaca u neutralnom poloiaju iIi u poloiaju za parkiranje.!N=JE C 1 akumulatora i elektropokretaca. Prva tri poloiaja glavnog prekidaca aktiviraju se automatski kada se kontakt-kljue okrene u odgovarajuCi poloiaj.-=S. Glavni prekida': ima obicno eetiri polozaja: neutralan.uvek u akumulatoru. oko koga se nalaze namotaji. 2. u namotajima se stvara magnetno polje koje uvlaCi kotvu u magnetsko jezgro.. Kotva tada dodirne dva kontakta i uspostavlja se strujno kolo izmedu 93 SISTEM ZA STARTOVANJE (1) Pol. Moze se dogoditi da su polovi vaseg akumulatora korodirali.:. Elektricni .-. U magnetnom jezgru.O. (2) zatvarac eelije. elektropokretac dobija iz akumulatora elektricnu struju jacine nekoliko stotina ampera.. (4) kuCisle.:M. 6.. Ovaj prekidac se naziva i sigurnosni prekidac za stanovanje.. Kada je ukljucen. (7) pacini lim. pokazivac stanja napunjenosti (14) otkriva pomocu boje da Ii je akumulator u dobrom stanju iii ga treba dopuniti Hi zamenitL 94 " 'II I :1 p"" I ~ ' ~ ___________________ . AUTOMAT ELEKTROPOKRETACA (ELEKTROMAGNETSKI UKLJU¢IV AC). -. 3.:...-T!::A.automat radi na principu dejstva magnetnog polja. Eiektropokretac je motor jednosmerne struje' koji proizvodi veliki obrtni momenat u kratkim vremenskim periodima. (5) dti ac pola.:R. potrosaCi pod naponom.:A::. upravIjae zakljuean i pokretanje motora. Na akumulatorima kojima nije potrebno ocinav. Ova kotva je preko poluge povezana sa zupcanikom elektropokretaca koji se spaja sa zamajcem matora i pokreee gao 5.

r'O •. ® ® 95 i : _ ~ = = = = = ~ = = ___________ --_'-_-_--_--__________ "''i". Labav eIektricni kontakt u automobilu moze da prouzrokuje otezano paIjenje i nepotrebno trosenje akumulatora.. prilikom zamene elektricnih provodnika treba upotrebiti odgovarajuee. treba da budu bezbedni.... tj.. (2) rolOr... (8) povratna opruga.. Zbog toga. ".provodnici u automobilu su razliCitih tipova i poprecnih preseka prema funkciji za koju su predvideni. (9) magnetno jezgro.. Najjednostavnije resenje prilikom zamene elektricnih provodnika u automobilu jeste da odnesete dotrajao komad u radnju sa auto-delovirna i trazite potpuno isti..._-. -. Kljueevi • Klesta za akumulator • rzvlakac za kleme • Perorez • Cetkiee za Ciscenje polova i klema akumulatora • Zicana eetka • Noz iIi testera za secenja kablova akumulatora • Samolepljiva traka • Penetrant • Celicna vuna • . a ako nisu. suvise dugac. (3) Ilamotaji pobude. Kod pritezanja kODtakta sa navrtkom. otpor ce se poveeati iii ce provodIjivost biti nedovoIjna sto moze stetno da deIuje na rad uredaja iii da izazove pozar.. Kadgod je to moguce. -.•• "_y . Ako je neki od provodnika Sastavni delavi tipicnog clektropokretaca i alltOmata elektropokrelaca. obavezno koristite sigurnosnu podlosku iIi sigurnosnu podlosku sa unutrasnjim ozubljenjem. (7) poluga. Proverite da Ii je izolacija na provodniku koji kupujete ispravna.. (5) kuciSte.ik iii malog preseka. kontakti treba da budu lemljeni. (1) kuciSte. _ -I Odrzavanje akumulatora Ala! i materijal .. istih duzina i preseka. (4) granicni prstcll. (10) ilutomat elektropokrc!3cll... -_ . (11) kontakti. (12) ukljucivllC i (13) gumeno letistc.. Dobri kontakti u strujnorn kolu automobiIa su od bitne vaznosti. (6) pokrctna spojnica...' -...=.

One mogu da obrazuju skora nevidljivi elektricni provodnik na prljavom akumulatoru koji polako odvodi elektricnu energiju. Akumulator u automobilu se cisti na sledeCi naCin: 1. Ako biste ova dva pola premostili beom. na njemu moze da bude dovoljno korozije da spreei protieanje elektricne energije. Kleme za kablove akumulatora J edan od najbitnijih radova u pogledu odrzavanja koji mozete da obavite sami jeste redovno tiscenje akumulatora) sto je istovremeno i jedan od najlaksih poslova_ J asno je da se ciscenje akumulatora ovde ne preporueuje iz estetskih razloga vee da bi se spreCio gubitak energije. Nagomilavanje belicasto-zelene korozije koja se pojavljuje na . odmah to mesto operite yodom. Sredstyo kojim cete Cistiti akumulator sadrii jaku kiselinu. a ako se to desi. ali u svakom slucaju doci ce dQ praznjenja. naroCito kada su vlazne. Prasina i prljavstina su takode pravodniei elek. Pazite da yam ne dodirne kaiu. Upozorenje: nemojre pUSiti niti zapoCinjati ovaj posao u blizini otvorenog pla- . Ona mozda nece biti dovoljno jaka da praizvodi vamiee.. Obucite staro odelo. .mi sa po\ovima pomotu opruznih klema. izazvali biste kratak spoj i varnicenje. Ova korozija predstavlja odliean izolator koji se cesto stvara izmedu kabla akumulatora i polova. unutrasnjosti akumulatora. Ziea je izvanredan provodnik elektriene struje. Oni tip kleme sc skid" s!czanjem krakova klestima. rako kontakt na prvi pogled izgleda dobra. Cisfenje akllmlliatora Jedna anketa sprovedena medu auto-mehanicarima pokazala je da kablovi j polovi akumulatora I I spadaju medu najzanemarenije deloye automobila. Energija se takode cesto rasipa usled sIabih kontakta na polovima akumulatora.triene struje. Na svakom akumulatoru postoji pozitivan i negativan pol (iIi prikljucak).Papir za glacanje (»smirgla«) • Soda bikarbona • Voda' • Posuda • Krpe • Vazelin iIi mast • Kabl za akumulatore . polovima i poklopeima nekih akumulatora rezuItat je hemijske reakeije i gasova koji izlaze iz 96 Neki kab\ovi akumulaiOra su povez.

upotrebite izvlakac da bisle je skinuli sa pola. Skinite kleme sa kablova akumulatora. Kleme sa unutrasnje strane mogu se oCistiti papirom za glacanje iIi pazljivo ostrugati perorezom. Medutim. Metalni delovi moraju da budu uglacani kako bi obezbedili dobar elektricni kontakt. podrzite penetrant neko vreme preko navrtki da bi ostaci mogli da se skinu. Kada se obe kleme skinu sa akumulatora oCisdte polove i kleme od korozije pomocu odgo: varajuceg pribora. ako je ovu VfStu k!eme tcsko skinuti. 4. Dobro je imati pose ban pribor za ciscenje poloya i klema akumulatora. »zenski« dec. akumulator moie da eksplodira. U tom slucaju preporucuje se zamena celog kabla iIi bar zamena klema ako je provodnik u kablu jos uvek ispravan. Napomena: na nekim novijim modelima automobila polovi na akumulatoru su postavljeni sa strane. Staga se zbog sopstvene sigurnosti uvek dosledno pridrzavajte uputstava. U tom slucaju. Ali'ako kablovi na vasem akumulatoru imaju opruzne kleme. SISTEM ZA STARTOVANJE Mnoge kleme mogu da se skinu sa akumu!. pritisnite zabice klestima da biste ih oslobadili. Ovi polovi ce teie da korodiraju ali ih ipak treba s vremena na vreme proveravati i po potrebi Cistiti. natakne se na pol akumulatora i okrece u krug da bi se 97 .mena. Okrugla cetka. Ovaj pribor moze se kupiti u garnituri sa izvlakacem za kleme i klestirna za akumulator. Zbog toga treba da imate izvlakac za kleme koji je narocito koristan aka je klema kabla suvise korodirala da bi se skinula na uobicajeni nafin. Usled proroka jake struje. Aka se prvo iskljuci kabl prikljucen za pozirivan pol. Ovo nije potrebno kada su u pitanju zaptiveni akumulatori kojima odriavanje nije potrebno i koji nemaju cepove.J!ora ako se navnka i vijak o!abave kljucem. zicanom cetkom iIi celicnom vunom. Akumulatori mogu da budu veoma eksploZlVn!. Izbegavajte stavljanje nove kleme na provodnik ako je izolacija losa iIi ako je yeti dec provodnika propao (pogledajte uputstva za zamenu kabla i kleme na kablu na kraju ovog odeljka). Ako nC! poklopcu akumulatora imate ccpove. Zbog velikog korozionog dejstva kiseline u akumulatoru. 2. navrtke na klemama kablova mogu da budu toliko ostecene da ih je prakticno nemogute skinuti. 3. Ova se na veCini tipova akumulatora radi taka sto se kljucem odvrnu navrtka i vijak. moiere slueajno da dodimete kljucem iii kleftima karoseriju iii neki drugi deo automobila i da izazovete varnicenje. Upozorenje: na veCini muomobila to je negarivan pol. prekrite rupice samolepljivom trakom da sredstvo za Ciscenje ne bi usia u akumulator i neutralizovalo kiselinu u akumulatoru. Izvlakacem za kleme skinite prvo klemu sa kabla prikljucenog u masu. da yam opece ruku iii da upropasti kljuc.

Nemojte upotrebljavati eekit za nameStanje klema niti suvise zatezati navrtke da ne histe ostetili kutiju akumulatora iii kleme. obavezno kupite kabl iste elektriene provodljivosti. Za syaki slucaj ponesite stari kabl u pradavnicu auto-del ova i zamenite ga odgovarajuCim. k6ristite klesta za akumulator za pritiskanje klema. Upo. iii bar istog poprecnog preseka i duiine. prvo skinite kabl prikljucen za masu. dok je na drugom delu. hliie klemarna. Vratite kleme_kablova na odgovarajuce polove tako sto eete prvo vratiti kahl koji nije prikljucell za masu .! ! "musk!« za ciScenje klema. dobro isperite akumulator vodom i obrisite ga krpom. za ram iIi motor automobila. Ponekad.supratno redosledu po kojem ste iskljubvali kablove .SISTEM ZA STARTOVANJE 98 \ \ \ I \ Posto SIc skinuli obe kleme sa akumulatora. Aka akumulator u vasem automobilu ima opruzne kleme. treba pazljivo pregledati i kablove. U suprotnom moiete da imate teskoca sa startovanjem.a zatim kabl koji je prikljucen za maSil. Kljucem olabavite navrtku na klemi. 5. Proverite da Ii kleme dobro prianjaju na polove. uklonili tragovi korozije. Sa druge strane ('etke nalazi se »muski« deo koji se gurne u klemu kabla. kabl maze na jednorn svom delu. upOlrebite alaI z. Kablovi akumulatora Prilikom Ciscenja i provere akumulatora. naein: 1. PomeSajte 1/2 soIje sode bikarbone i pol a Iitra vade. izolacija ispucala iIi je cak poderana. kenstite kruzne pokrete. tj. sipajte rastvor preko poklopca akumulatora i saeekajte dok ne prestane sistanje i penusanje. AlaI za Ci!lcenje koji jf: na slici prikazan ima »zenski« dec za ciScenje polav. Ako je potrebna zamena. Kabl na akumulatoru zamenjuje se na sledec. Ako su stare navrtke u losem slanju. Bez obzira da Ii zamenjujete kabl koji se spaja sa negativnim iii pozitivnim polom iii oba.a C i ~ n j e polova i klema. Za skidanje kleme sa pol a koristite izvlakac za kleme. treba ih zameniti posebnim tipom koji se maze nabaviti u prodavnici auto-delova. 6. cdicnu cetku iii ce!icnu vunu za uklanjanje tragova korozije. zorenje: na najnovijim modelima automobila sa . U cba slucaja. Svakako zamenite svaki kabl sa neispravnom izolacijom iIi iskrzanim iii iskidanim provodnicima. Elektropokretac ce se stoga sporo okretati i eventualno ostetiti motor. Oeistite poklopac akumulatora obi en om Zicanom cetkom da biste skinuli prljavstinu. bliie motoru. NeodgovarajuCi presek iIi duzina kabla proizvode otpore koji sprecavaju dovod potrebne koliCine struje do elektropokretaca. masnoeu i koroziju. da izgleda ispravan.

To se radi na sledeci naein: olabave se oba vijka na klemi. Namestite ispravnu kJcmu dobrog kvaliteta koju ste kupili u prodavniei auto. ravate da zamenite. Ako niie. moze dod do povecanja napona u elektricnom uredaju ito moze da osleli eleklronske kompanenle. 2. Pozitivan kabl moie da se skine sa automata elektropokretaca kljucem za navrtke. Pozitivan kabl je vezan za automat elektro. svi kabloyi se skidaju tako sto se olabavi vijak koji ih pridriava za kleme.delova. nite . 3. cak da dopre do pola akumulatora. Posle zamene kablova. Napomena: skidanje bilo kojeg kabla sa aku. Skinite drugi kraj kabla iIi kablova koji name. ogoljeni dec kabla se stavi u klemu. Takode prove rite da Ii je pol akumulatora Cist sto je vazno da bi se obezbedio dobar spoj. prvo skinite pozitivan kabl sa pola akumulatora.elektronskim komandama za motor) proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen pre nego sto pocnete da skidate bUo kaji kabl sa akumulatora. zije. Kleme na kablovima Ako je kabl na akumulatoru jos u lspravnom stanju ali treba zameniti klemu. Proverite da Ii je kabl jos uyek dovoljno duga. 2. 5. Aka prekidac slucajno nije isklj"cen. Oeistite kleme na kablovima. U tom slucaju. ponovite postupak dat u tackama 1 i 2 obrnutim redosledom. 'moraeete da zamenite ceo sklop . 4. On je vezan za blok motora iii neku drugu pogodnu masu.negativmi. pokretaca koji je obieno smesten na samom elek.) Na akumulatorima koji imaju polove sa boene strane. pozitivnu iIi obe . poniStiee podatke unete u memoriju. to se veoma brzo moze uCiniti na sledeCi naCin: L Bez obzira koju klemu nameravate da zame. a zatim se vijei ponovo stegnu.prvo skinite SISTEM ZA STARTOVANJE kab! za masu sa pola akumulatora kao sto ie vee receno. Negativan kabl moze da se olabavi tako sto se kljueem skine vijak. 4. Kada nabavite kablove odredene vrste 1 duiine. (Aka vas automobil ima sistem sa pozitivnim uzemljenjem. Iseeite nozem iIi testerom staru klemu na mestu gde se spaja sa kablom i uklonite izolaeiju na kablu za 2-3 em. lzolaeija na kablu . site sat iIi radio. negativan kabl ee biti spojen sa automatom elektropokretaca a pozitivan sa masom. tropokretacu.i kabl i klemu. poloye i poklo. Namaiite kleme kablova i polove akumulatora vazelinom iIi maseu da biste ih zastitili od koro. mulatora u vozilima koja imaju elektronski sat iIi radio. Drugi krajevi negativnog i pozitivnog kabla vezuju se i skidaju na isti naCin kao obieni kablovi. 3. pac akumulatora prema vee nayedenim uput. stvima iz ovog odeljka. ne zaboravite da ponovo pode.

Hidrometar poredi gustinu (speeificnu te±inu iii masu) tecnosti u ak:umulatoru (elektrolita) i '. a zatim negativna klema. Akumulator moze da bude ispupeen bilo zbog preteranog punjenja bilo zbog mrinjenja elektrolita.6 V bez opterecenja (svi uredaji u automobilu iskljuceni). ti. aka je pokazivae tamne boje. Hidrometarsko ispitivanje Hidrometarsko ispitivanje akumulatora treba da se obavlja svake sezone da bi se izbeglo opterecenje elektrienog uredaja u vozilu i da . pogledajte pokazivae stanja napunjenosti da proverite da Ii je napunjen. stepen napunjenosti proverava se pomocu voItmetra. hidrometar je neophodan za proveru performansi standardnog akumulatora. Ako je boja suvise svetla.lode. 5. Pogledajte kutiju da vidite da Ii na njoj ima pukotina iIi drugih ostecenja. teenost je teia. mraz iii kamenCiCi najcesce prouzrokuju pucanje akumulatora. nienog akumulatora. Ako vidite zelenu taeku. akumulator treba puniti sve dok se ne pojavi zelena taeka. 99 SISTEM ZA STARTOVANJE Kiselina u akumulatoru je teza od obiene vode. Ispupeena kutija moze takode da onemoguCi startovanje. bez obzira na to koju ste klemu iIi kleme zamenili. akumulator treba zameniti. ako je akumulator vise napunjen.pokazivaea stanja napunjenosti. proverite da Ii je akumulator ispravan. Labavi okviri. Na zaptivenim akumulatorima bez. Stoga. ispitivanje hidrometrom mozete da obavite na sledeCi naCin: .obiena iIi destilisana P osto je sistem za startovanje automobila kon' struisan tako da radi pomoeu potpuno napu. akumulator je napunjen. Takav akumulator treba ispitati pri naponu ad 12. Pre ispitivanja obicnog akumulatora trom. ne pokusavajte da ga napunite. iii vizuelne provere akumulatora kame nije potrebno odrzavanje. (Postupak je obrnut kod sistema sa pozi' tivnim uzemlienjem.mora da stoji ravno u odnosu na dno kleme tako da ceo kabl bude zasticen izolacijom.) Ispitivanje akumulatora Alat i materijal • Hidrometar • 'Y oltmetar • Produini kabl sa iabicama • Voda . Kao sto je vee receno. sa akumulatorom se prvo povezuje pozitivna. akumulatora koii na poklopcu ima cepove. Medutim.bi se blagovremeno utvrdilo da Ii je akumulator ispravan. Kod ispupeenog akumulatora mogu da budu izvijene ploee i ispucali separatori. Napomena: ako se u vasem automobilu nalazi zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje. Posto ste utvrdili da je vas akumulator u dobrom stanju.

... Aka je niva sllvise nizak. akumuiator je verovatno ispravan.. Ako imate uredaj za ispitivanje akumulatora sa loptieama koje pokazuju stepen napunjenosti SISTEM ZA STARTOVANJE akumulatora... aii je nivo teenosti nizak.230. dobicete pogresne rezultate prilikom merenja aka pokazivac u cevi dodiruje ivice iIi vrh instrumenta.. Ako je temperatura elektrolita iznad iii ispod 2S "C.... Tacan rezultat merenja iznosice 1. rene vrednosti koja iznosi 1.. skinite eepove i prove rite nivo tecnosti u akumulatoru.230... Kada jedna celija varira ad druge viSe ad 0.. Zatim ostavite automobil da se hladi 15 min uta pre nego sto obavite ispitivanje pomocu hidrometra. Na akumu!atorima kojima nije potrebno odrtavnnje..225.....300.... dodajte obicnu iIi destilisanu vodu. T a ~ a n rezultat je 1.209.1. Pustite motor da radi otprilike 20 min uta da bi se dodata voda dobro promeSala sa elektrolitom koji se vee nalazi u akumulatoru. slepen napunjenosti se proverava glcdanjem u pokazivac. Proverite jednu po jednu sve celije u akumulatoru pomocu hidrometra.004 za svakih 5 "C iznad 25°C iIi oduzimanjem 0..... Temperatura mora da se koriguje do 25 "C za 26°C iIi za 5.0082 izmerenoj vrednosti od 1. . znaei da je neispravna i da akumulator tn. Kod instrumenata u obliku plovka sa pumpicom.235..004 za svakih 5 "C ispod 25 "C.\t akumllialora nepoznata • olzak niv!! lecnosti Slepen napuDjcnosli mOle jos mek <Ill bud!! dovoljan da startuJcfc.021) se mora oduzeti od izmeIS . B.....004 x 2 = 0.. akumulator je potpuno napunjen. Navedena su dva pri".. usisajte malo teenosti iz akumulatora i pogledajte u loptiee.. koliCinu elektrolita iz akumulatora da se pokazivac u cevi podigne i omoguCi ocitavanje rezultata. izmerena vrednost specifiene tdine mora se korigovati dodavanjem 0. Napomena: specifiena tezina potpuno napunjenag akumulatora treba da bude izmedu 1.2 = 0.243... treba dodati 0...2 tacke. 2.260 do 1. Pritisnite pumpicu na hidrometru i otpustite je da bi usisala dovoljnu 100 . A.. Ako je izmerena vrednost aka 1...era....260 i 1.. Posto je temperatura za 10 'C iznad standardne od 25 'C. Ako je u svakoj celiji gustina elektrolita ad 1...004 x 5. a spoljna temperatura iznosi -1 "C. Izmerena vrednost je 1. Aka sve tri loptiee plutaju.SVETUILI PROVIDNI POKAZIVAC • napunjeno.. Izmerena vrednost je 1.050.. ako . a vrednost (0.. to znati da je akumulator u dobrom stanju.. Iskljucite motor...235 a spoljna temperatura iznosi 35 'c.ba zameniti..280 pri temperaturi elektrolita ad 2S "C Na crteiima je pokazan odnos izmedu specifiene tdine i stepena napunjenosti.

a negativan sa negativnirn pal om. Ovim se sprecava nagomilavanje opasnih gasova ad kiseline u akumulaNepravilnoSli koje treba trailti prilikorn pregleda akumulatora ukljucuju sledece. Pazite da spojite pozitivan prikljucak sa pozitivnim. osim pukotina. Umesto da kupite uredaj za ispitivanje akumulatora. -__ . proverite drug'e de love sistema za punjenje u automobilu. Ispitivanje kapaciteta pokazuje sposobnost Potpuno napunjen Smnnjuje se akumulatora da pokrece elektropokretac i da jos ima dovoljno energije za napajanje sistema paljenja prilikom startovanja. najbolje je da pustite struenj aka da to uradi umesto vas. Spojite prikljucke voltmetra za akumulator. a aka pluta sarno jedna loptica. (5) korozija. akumulator moze da izgubi do 30 mililitara tecnosti na svakih 1000 kilometara. Skinite sekundarni visokonaponski provodnik sa sredisnjeg stubica na poklopcu razvodnika paljenja i uzemljite ga za neki ··deo karoserije iIi ram a automobila pomoc'u produinog kabla sa zabicoffi. Zbog preteranog prainjenja moie da yam se dogodi da akumulator bude sposoban da pokrece elektropokretai' ali da u njemu nema dovoljno elektricne energije da proizvede varriicu na svecicama._------ill toru. 101 ______ ____ -_--'_-_--_.plutaju dYe loptice. SledeCi korak. Ako je gubitak tecnosti veGi od toga. U stvari. akumulator je ispraznjen. potrebni su mnogi precizniji instrumenti da bi se utvrdilo stanje akumulatora. (4) polom!jen poklopac cc!ija.. stanje akumulatora je zadovoljavajuce. (2) olabavljena navrtka za pritvrscivanje. 1. -_-_ . moiete sami da obavite i ovaj posao.. provera kapaciteta akumulatora. II I I Skoro isprainjen Prllzan . (1) iskrzan iii prekinut kabl. 2. mogli biste da pokusate sledece. sam elektropokretac moze da posluii kao instrument za ispitivanje opterecenja: U tom slucaju bice yam potreban sarno voltmetar. Napomena: pri normalnim uslovima VQ±nje i normalnim vremenskim prilikama. aka nijedna loptica ne pluta. jeste odredivanje funkcionisanja ak:amulatora pri velikom opterecenju.. Proverite cepove na akuffiulatoru i ocistite sve zapusene i prljave otvore. VeCina ov ih nepravilnosti se moie popravi!i. 9. U protivnom. Provera kapaciteta Pored osnovne provere hidrometrom. Akumulatori kojima nije potrebno odrzavanje konstruisani Sli taka da ne gube mnago vade. (6) nizak niva elektrolita i (7) sJomljeno kuCiste. to znaCi da je step en napunjenosti nizak. iIi ako imate od koga da ga pozajmite. Ako slucajno imate uredaj za ispitivanje sposobnosti akumulatora za startovanje. (3) pn::punjenost.

istrazivanja su pokazala da se problemi izazvani kvarovima na drugim delovima automobila eesto pripisuju akumulatoru. na voltmetru treba da se ocita najmanje 9. Aka napar padne ispad 9. vas akumulator je u losem stanju. akumulator ee se sam od sebe napuniti tokom voznje. Osim toga. aka je akumulator ad 12 V. ako uopste nesto cujete. Bez obzira iz kog razloga akumulator ne radi. osteceni kablovi itd.llator sadrii viSe kiscline od vode.lpunfen akuml. moraeete ponovo da ga napunite. Napomena: niposto ne ostavljajte elektropokretae u pogonu duze od 30 sekundi da se ne bi pregrejao. Sleva nadcsflo. koji je najbolji nacin da se napuni? Odgovarajuei poduzni kablovi sa zabicama pomoe. neispravan regulator napona. U tom slucaju. Na kraju ispitivanja koje rraje 15 sekundi. Okrenite kantakt-kljuc i acitajte napan na yoltmetru. maze vam se dogoditi da se obratite strucnjaku zbog akumulatora. akumulator ce yam se sigurno isprazniti. Akumulator moze da se. Ako slucajno zaboravite prednja svetla upaljena nekoIiko sati. Medutim.6 V. Na primer.inu Sto predslavlja precizan nacin merenja napunjcnosti llkumulatora.gde ga maiete videti dok okrecete kontakt-kljuc. ne znaGi da yam je akumulator potpuno prazan. (Pogledajte odeljak "Upotreba poduznih kablova za startovanje«). ako odmah nameravate da dugo vozite.Tetnos! u akumu!alOru . To sto ne mazete da startujete. a da je problem u stvari prouzrokovan neispravnim !eptirom na karburatoru. mOle1e da vidite kako ukumulawr postaj:: svc manjc cfikasan kako sc steren napunjenosti sm:lfljujc. POlpuno fl. sllvise korozije na polovima. Aka ne mozete da postayite voltmetar na mestc .isprazni i usled nepaznje. a cujete sarno skljocanje. PunjaCi akumulatora obnavljaju u akumulatoru hemikaliju koja treba da proizvede dovoljnu koIicinu elektriene energije potrebne za startovanje motara. 102 \ I I i I i I 1 3. Punjenje akumulatora V erovatno da ne postoji gore iznenadenje nego kada po hladnom vremenu pokusate da upalite automobil.e sas!oji ad vade i klsdinc. ce yam da automobil startuje i. neka to neka drugi radi umesto vas. Akumulatori mogu da se pokvare iz vise razloga: neispravan alternator. sistem punjenja koji se SISTEM ZA . mazda je sarno malo ispraznjen.6 V. Hidrometar (1) pokazuje spccificnu tcz.

(Automobili pravljeni poeetkom sezdeselih bili'su opremljeni dinamom koji je u meduvremenu zamenjen alternatorom. bice mll mozda potrebno punjenje. Ako smatrate da yam se isplati punjac akumulatora. Pazite da metalnim alatom ne dotaknete pozilivan pol akumulatora (ili bilo koji metal u dodiru sa tim polom) iii bilo koji drugi . obieno 5-15 ampera. sporo punjenje je bolje.obicna iIi destilisana sastoji od alternatora i regulatora napona (reglera) mora da bude u ispravnom stanju. u periodu od 12-14 sati iIi vise. Upozorenje: ovo je vaino zata sta nagomilavanje vodonika u akumulatoru priiikom punjenja moze da bude opasno. Brzim punjenjem ee se za sarno 1-2 sata kroz akumulator indukovati izmedu 50-60 ampera. Ako je uopste moguce. Medutim. Skinite cepove sa poklopea standardnog akumulatora. Sporo punjenje indukuje kroz akumulator malu koliCinu elektricne struje. Aka yam je akumulator izvesTIa vreme bio bez elektricne struje.Ala! i materijal • Kljucevi iii klesta za akumulator • Izvlakae za kleme • Ceikice za cisccnjeklema i polova akumulatora • Punjac akumulatora • Hidrometar • Voda . lako traje mnogo dute od brzog punjenja. Pribor koji koriste struenjaei ima zastitne uredaje koji sprecavaju pregrejavanje. najbolje je da se akumula tor sporo puni. Princip brzog punjenja sastoji se u punjenju akumulatora do dovoljnog stepena napunjenosti (ne potpuno) pre nego sto dode do osteeenja. onda kupite tip sa automats kim iskljucivacern koji spreeava pregrejayanje. Ispravan akurnulator maze se pan ova napuniti tako sto ee se kroz njega propustiti odredena koliCina jednosmerne struje. Najeesce metode punjenja su brza i spora. 103 Pojedini uredaji imaju podesavac brzine punje"nja tako da brzina punjenja akumulatora moie da se reguliSe po ielji. Ovi cepovi se iii izvlace iIi rucno odvijaju. eak i posle brzog punjenja akumulator treba dopuniti sporim nacinom. a sprecava se i osteeenje unutrasnjeg dela: Brzo punjenje vraea brzo snagu akumulatora ali moze i da ga osteti. Alternator je podrobnije objasnjen u poglavju "Sistem za Ako ne nameravate nikuda da idete posto ste akumulator napunili pomocu produznih kablova iz drugog akumulatora. Akumulatar ce duze vreme hiti napunjen. moze yam se dogoditi da automobil ne moie da startuje kada yam sledeCi put bude potreban. tako da akumulator maze da se ostavi preko noCi da se puni. Punjac akumulatora se koristi na sledeCi nacin: 1. Uvek skinite prstenje iii sat kada radile sa akumulatorom da biste spreei/i mogucnost varnicenja.

5. Proverite da se tecnost (elektrolit) u akumulatom nalazi u svakoj celiji do odgovarajuceg nivoa. za skidanje treba koristiti klesta za akumulatore. olabavite kljueem navrtke na klemama kablova. 3. Ukljueite kabl punjaca u uticnicu u zidu iii u neki drugi izvor za napajanje od 220 V. kod kojih je pozitivan kabl prikIjucen za masu. Ne upotrebliavaite odvijac iIi slican alat za vadenje kleina tIme mozete da slomijete kutiju akumulatora. Urnes to toga. Ako u vasem kraju voda irna veliki sadriaj minerala. a zatim spojite negativan (-) kabl punjara sa negativnim polom akumulatora. Kod standardnog akumulatora. podesite ga na jaeinu struje od 5-15 ampera. dodajte obicnu iIi destilisanu vodu. Takode po de site punjae na napon akumulatora. Ako moiete da vidite vrhove ploca u akumulatom ill ako je nivo tecnosti ispod oznake da je napunjen. Ako ne vadite akumulator iz automobila dok ga punite.nalazi zaptiveni akumulator kome nije potrebno odriavanje. nema potrebe ovo da radite. skinile zatvaracc tako dn vodonik koji sc razvija moze da izidc. 7. Ako se kleme ne skidaju lako. on ce za sve tipove automobila praktieno biti 12 V. prvo iskljuCite pozitivan kabI). iIi na sporo punjenje oznaceno od strane proizvodaea. Zelena tacka oznacava da je napunjen. 4. koristite destilisanu vodu. (Na automobilirna sa sisternom pozitivnog uzemljenja. Ako imate aparat za podesavanje. 6. Nernojte ga puniti ako je pokazivac svetao iIi iut. . Spojite pozitivan (+) kabl punjata akumulatara sa pozitivnim pelom akumulatora. treba da imate hidrometar (instrument za ispitivanje akumulatora) sa term ome- . proverite na gornjaj povrsini »okee« pokazivaca stanja napunjenosti. upotrebite izvlakac za kleme. akurnulator se moze puniti.metalni den na automobilu da ne bi doUo do kratkog spoja. 2. + ovaj postupak nije potreban ako su u pitanju zaptiveni akumulatori koji ne traze odriavanje. Da Kad punite konvencionalni akumulator. Ako punjae vaseg akumulatora nema automatski iskljuCivae. Upozorenje: pazite da ne prep unite akumulator. UkljuCite punjae. Kada su u pitanju opruine kleme. Napomena: ako se u vasem automobilu. na njemu nema cepoya koji se skidaju. odgovarajuCi niva se utvrduje vizuelno. 104 biste skinuli kablove sa akumulatora. Ako je tarnno. iskljuCite oba kabla (prvo negativan) da biste spreCili ostecenje elektricne instalaeije u automobilu (prvo prove rite da je kontakt-kljuc izvaden). Ocistite po love akumulatora eetkicom za Ciscenje polova i klema prema uputstvima iz odeljka "Odrzavanie akumulatora« da bi kablovi sa punjaca mogli da ostvare dobar kontak!. .

Ako vidite da iz celije izlazi suvise mehurica. Ponovo spojite kablove akumulatora i to prvo pozitivan.260 do 1. Kada je punjenje zavrseno. Vratite na mesto cepove posto ste oCistili njihove otvore. Objasnjenje za hidrometar i speciSISTEM ZA STARTOVANJE Punjenje akumu!i1lOra moze da se obavi bna iii u toku nckoiiko casova. Ako nije. neispravan alternator. moZda cete morati da malo nagnete akumulator da biste videli zelenu tacku ako su se mehuriei gasa nakupili oko pokazivaca.trom za proveru temperature elektrolita na svaki sat vremena da ne bi presla 50°C. moracete pipanjem kutije akumulatora da odredite pregrejanost elektrolita. to znati da je akumulator napunjen. napunjenost treba da se odriava tekom duzeg vremena.170 do 1.220 . Cuvajte punjac na bezbednom i suvom mestu. Akumulator je potpuno napunjen kada je specifiena tezina elektrolita u svakoj celiji 1.160 od 1.zapremme vode. Suvise visoka temperatura moze da osteti unutrasnje delove akumulatora. Aka nemate termometar. fienu tdinu dato je u odeljku "Ispitivanje akumu1atora«). Medutim. Aka Yam je akumulator ispravan. Izvu. morate da utvrdite razlog problema.260 pri 25 'c. Pogledajte prilozenu tabelu gde su dati tipicni rasponi specifiene {ezine (specifiena tezina je odnos tdine elektrolita i iste koliCine . iskljucite punjac akumulatora i skinite kablove punjaca sa akumulatora.190 od 1. Napomena: ako se na kontrolnom staklu pokazivaca na zaptivenom ak::umulatoru kame_ nije TIPICNE VREDNOSTI SPECIFICNE TEZINE NA 25 °C specifi"cna tezina specifiena tezina specificna tezina specificna tezina specifiena tdina specifiena tdina od 1. Kada primetite mehurice. treba odmah da smanjite brzinu punjenja.280 od 1.200 do 1. To moie da ·bttde neodgovarajuce podesen regulator napona.130 stepen napunjenosti 100% 75% 50% 25% skoro zanemarljiv zanemarljiv 105 potrebno odrzavanje pojavi zelena tacka. smanjite brzinu punjenja. od 1.250 od 1.140 do 1.110 do 1. preterano dug rad .230 do 1. U nekim slucajevima. 8. preporucujc sc sporo punjt!nje.cite kabl punjaca iz izvora napajanja od 220 V.

Dovoljno je da budete sposobni da podignete poklopac motora na vasem automobilu. Umesto toga. Proverite nivo elektrolita u aba akumulatora i aka je nivo nizak. verovatno cete moei da pokrenete automobil bez problema. Upotreba produznih kablova za startovanje Alai i malerijal • Voda. pokrene automobil. Elektricna energija. Skinite cepove sa ispraznjenog i ispravnog akumulatora. Sve to je podrobnije ol:ijasnjeno u sledec'im poglavljima. Pomocu kablova i elektricne energije iz akumulatora bilo 106 kog automobila koji ima isti napon. Tokom premoscavanja skinite sve cepove. nalite vodu. Pazite da produini kablovi ne dotaknu pozitivan pol akumulatora (iii bilo koji metal u dodiru sa tim polom) niti bUo koji metalni den na automobilu. Nikada ne izlaiite akumulator otvorenom plamenu iii elektricnoj varnici. proverite stepen napunjenosti akumulatora tako . 2. Napomena: ako vas auromobil ima zaptiven akumulator kame nije potrebno odriavanje.te u stanju da lako poveiete produzne kablove predvidenim redosledom. Ne doz· volite da se dodirnu da ne bi izazvali kratak spoj i apasno varnicen]e. Upozorenje: uvek skiniteprstenje iii sat kada radite u blizini akumulatora i produznih kablova da biste spreCiIi mogucnost vamicenja. Po stupak je jednostavan ako zoate kako se to radi. dovoljna da. Koristite destilisanu vodu ako voda u vasem kraju ima veliki sadriaj minerala. akumulator ne treba dopunja· vatL Kori. Moze doc. ne moiete dodati vodu. Da biste dopunili akumulator koji ne radi.Scenje produinih kablova za startovanje moze da ofteti akumulator i eventualno prouzrokuje eksploziju. ali elektricna instalacija vaseg automobila moze da bude ostecena ako ne povezere ispravno kablove. Povezivanje produznih kablova za startovanje izvodi se na sledeCi narin: 1. pa da bud!. ili neispravna elek· tricna instalacija. Upozorenje: ako je elektrolit u isprainjenom akumulatoru zamrznut. parkirajte vas automobih automobil Ciji eete akumulator iskoristiti jedan prema drugom. a otvore zastitite krpom. obicna iii destilisana • Krpa • Produini kablovi za startovanje • Hidrometar K oriscenje produznih kablova za punjenje ispraznjenog akumulatora iz drugog napunjenag. do kratkog spoia. najcesCi je naCin da se aktivira ispraznjen akumulator.motora prilikom startovanja. dovodi se pomocu produznih kablova iz ispravnog akumulatora.

Iskljutite glavni prekidac i sve ostale elektricne uredaje u automobilu da biste izbegli nepo' trebno trosenje akumulatora. a automobil na desnoj se karisti au bi ga pokrenuo. stavite rucicu meniaca u polozaj za parkiranje kod automobila sa automatskim menjacem. dok negativan kabl. automobil n3 levoj st[ilni lma i5prainjen akumulator. Kod veCine automobila. pozitivan pol na kablu )wji vodi ad automata elektropokretaca ima crvenu klemu. I 1 I . Ako je pokazivac taman. ~ Zelena tacka znaci da je akumulator napunjen. akumulator moze da se puni. ZakoCite vozilo i 1 ! I ' . obicno ima emu klemu. I = SISTEM ZA STARTOVANJE Na ovoj slid. a u neutralan poloZaj kod automobi)a sa mehanickim menjacem. ne pokusavajte da ga nap unite ili dopunjavate. Produznc kablove Zll startovanje skidajte obrn mim n:dosledom. Spojte jedan kraj produznog kabla (crvene boje) sa pozitivnim (+) polom ispraznjenog akumulatora. 4. Skinite zatvarace sa cdija akumula tOfil (ako ih im3) i uradite s!edece: (1) spojile crveni (pm:ilivan) kontakt prod uznog kabla sa pozilivnim polom ispraznjcnog akumulatora: (2) spojite drugi kontakt crv enog produznog kab!a sa pozitivnim pelom akumulatora koji sluzi za pOkretanjc : (3) spojilc kontakt crnog proauinog kabla Zll negativun pol punag akumulator a i (4) spojite drugi kontakt crnog produinog kablu Z<l blok motom iii ram autom obila 5<l ispraznjenim akumulatorom. prikljucen za blok motora iIi ram automobila kao masu. Jedina razlika je u tome sto je pozitivan kabl uzemljen. Napomena: neki stariji -tipovi automobila.fro cete pogledati u »okce«( pokazivaca napunjenos t i . a negativan kabl povezan sa automatom elektropokretaca 107 ------SISTEM ZA STARTOVANJE . Ako je pokazivac svetao iii providan. imaju sistem sa pozitivnim uzemljenjem. ! I j I . kao i uvozni modeli. 3. akumulator treba zameniti. a drugi kraj ovog kabla sa pozitivnim (+) polom akumulatora iz kojeg ga punite. .

Kada uspete da ukljuCite motor automobila. postoje adapteri koji olaksavaju spajanje produznih kablova sa ovim polovima. a zatim i sa pola pomoenog akumulatora (kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem. U ovom sistemu. Kada se koristite ovim tipom akumulatora. Bakar je mnogo bolji provodnik elektricne struje od aluminijuma i veCine drugih metala. Pokusajte ponovo da ukljuCite motor automobila sa ispraznjenim akumuiatorom. ukljucite motor automobila iz Cijeg akumula tara punite isprazenjeni akumulator da se ovaj ne bi ispraznio. Uredaj za ispitivanje akumulatora (hidrometar) moze da pokaze da Ii je standardni akumulator dovoljno napunjen da 'moze ponovo da pokrene motor automobila. iIi aka lampiea alternatora pokazuje kvar. Na kraju vratite cepove sa akumuiatora oa svoje mesta. trebalo bi da radi najmanje 20 min uta sa povecanim brojem obrtaja da bi se akumulator napunio. Takoae proverite da Ii su kablovi elastieni. 8. Pokusajte da ukljuCite motor auto mobil a sa ispraznjenim akumuiatorom. negativni produzni kabl se prvi spaja. Ako vas akumulator i dalje ne radi. Posta je motor auto mobil a pokrenut. Aka ne uspete odmah. Ako kupujete produzne kablove za startovan j e ~ trazite one sa dobrim elektricnim provodnicima kao sto je bakar. Uvek spojite pozitivan pol sa pozitivnim i negativan sa negativnim . a zatim i sa pomocnog (kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem ovo ce biti negativan kabl). Neb novi modeli automobila imaju akumulatore sa bocno smestenim polovima. Proverite pokazivac stanja napunjenosti na akumulatoru kome nije potrebno odriavanJe. Izbor akumulatora i . a'drugi kraj ovog kabla za blok motora iii ram automobila koji ne maze da se pokrene. 9. Meclutim.. odnosno neb obliznji metalni deo automobila. 5. Spojite jedan kraj produznog kabla (erne boje) sa negativnim (-) polom ispraznjenog akumulatara. 6. moraeete da 108 obavite dalju proveru akumulatora i sistema za punjenje akumulatora kako je opisano u poglavlju »Sistem za punjenje«. a poslednji skida. Ispravni kabloyi ne bi trebalo da budu kruti iIi uyijeni. skinite negativni pomoeni kabl sa bloka motora iii rama.obratno nego kod sistema sa negativnim uzemljenjem. budite veoma pazljivi da pozitivan produzni kabl ne sklizne sa pola i dodirne masu. ova ee biti pozitivan kabl). Ovi polovi mogu da budu tesko dostupni i taka mali da se klema produznog kabla ne ddi cvrsto. 7. Skinite pozitivan kabl sa ispraznjenog akumulatora.

Akumulatori se cene prema ponasanju prilikorn startovanja rnotora po hladnom vremenu. jak stereo uredaj itd.-i I ! . Ovo znaC! da ee za isti motor mozda biti potreban akumulator sa 2. . :1 . veliki akumulator maze da poveea cenu prilikom prodaje. Prilikom kupovine treba da odaberete akumulator sa kapacitetom neophodnim za startovanje po hladnom vremenu. kupite akumulator najveeeg kapaciteta koji fizicki moze da stane u predvideni prostor. kao sto su rerneni i cevovodi.zamena K ada kupujete nov akumulator. Kapacitet akumulatora je izrazen u amper/tasovima .= Ala! i ma!erijal • Kljucevi iii klesta za. Zapamtite da ce na -20°C vas akumulator. Ako imate problema sa startovanjem po hladnom vremenu. tj. te niste u situaciji da birate. .. koristiti sarno 40% kapaciteta. sa koliko elektricne struje akumulator moze da snabde elektropokretae kada je vreme veoma hladno.5 puta veClm kapacitetom od nominalnog da bi mogao da radi kada temperatura padne na -20°C. i . Stoga vodite racuna 0 starosti i stanju vaseg akumulatora i nauCite se da predvidite vreme za zamenu kako biste mogli da kupite nov po najpovoljnijoj eeni pre nego sto budete prinudeni da ga kupujete kada otkaie. Provera startovanja po hladnom vremenu pokazuje jaCinu struje koju akumulator od 12 V maze da proizvede u roku ad 30 sekundi pre nego sto napon padne na 7.2 V.na primer. kupite takay Ciji je kapacitet bar isti kao kod originalnog iii onog koji menjate. osim ako ne nameravate da '!utomobil prodate u relativno bliskoj buduenosti. akumulal:ori se testo mogu kupiti jeftinije na rasprodajama. Cak i tada. Za razliku od nekih del ova automobila. treba predvideti akumulator veeeg kapaciteta. iako je potpuno napunjen.· . . akumulator od 50 Ah (amper/casova).akumulator • Izvlakac za kleme • Traka za ddanje akumulatora • Cetka za bojenje • Hidrometar • Nov akumulator • Penetrant • Voda .obicna iIi destilisana • Soda bikarbona • Antikoroziona boja • Silikonski sprej iii antikoroziono sredstvo • Mast iii vazelin . Za motore koji imaju dodatne uredaje kao sto su upalj ac za cigarete.

Glavna prednost je to sto mil nikada nije potrebno dodavanje vode. i ako niste strucnjak. (ProCitajte upozorenje. Odmah dobro isperile vodom mesto na koje je prsnula Idnost. Bolje prodavniee auto-del ova nude zaptivene akumulatore kojima nije potrebno odrzavanje. Uvek skinite prslenje i sal kada radite sa akumulatorima i produinim kablovima za startovanje da biste sprecili mogucnost varnicenja. Akumulalor proizvodi gas koji je zapaljiv i eksplozivan..ile akumulalor blizu otvorenog p'lamena iii eleklriene varniee. koiom.) Sve eelije treba da napunite do vrha ploca. Bez obzira da Ii cete se odluCiti za potpuno zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje iii manje skup tip sa poklopeima i otvorima za nalivanje. ode/om iii obojenim povrsinama. u tu mesavinu ukljucuje se i antimon. Umesto uobicajenog e1ektrolita. Upozorenje: tdnost u akumulatoru je kiselina sa korozivnim dejstvom. amortizerl i prigusivaci najboljim koj·e ste nasli. U suvosarzirani akumulator mora da se nalije elektrolit pre nego sto se montira. Nikada ne dri. Postoje akumulatori koji ne traze odriavanje. postoji nekoliko tip ova izmedu kojih se treba odlueiti. Dobar primer za ovo je akumulator kome nije potrebno odrhvanje i koji treba uzeti u razmatranje kada dode vreme da zamenite svoj akumulator. To je jedna od koristi koje tdiste auto-delova moze da ponudi svojim potrosa6ma. Ne dopuslile da yam dode u dodir sa oCima. Takvi akumulatori na poklopcu nemaju cepove i otvore za nalivanje. Akumulator kome nije potrebno odriavanje Aka imate star automobil i aka ste zamenili originalne delove kao 5to su pneumatici. moiete da imate problema prilikom donosenja odluke. Kaleijum smanjuje kolitinu gasa koji se razvija prilikom punjenja. Ova teenost se prodaje uz akumulator u plastienoj kantiei. a koji se koriste u novijim tipovima automobila. verovatno vozite automobil koji je iz vise razloga balji nego sto je bio kao nov.Osim velicine i kapaeiteta akumulatora. Meautim. lake je akurnulator apsolutno »svez«. imajte u vidu da postoje razni tipovi akumulatora kojima ne treba oddavanje. punjenje predstavlja problem. Pai.ljivo rukujle metalnim alatom iii produinim kablovima da ne bi dodimuli pozilivan pol akumulatora (iii metal u dodiru sa tim polom) ili SISTEM ZA STARTOVANJE neki drugi melalni dec automobila i izazvaii kralak spo. a odsustvo antimona eliminise potrebu za dodavanjem vode. NajeesCi tip je napunjen iii vlaian akumulator kad koga je elektrolit prethodno naliven i koji je odmah spreman za montiranje u vozilo. u svakom slucaju dobicetebolji akumula tor od onoga koji je bio ugraden u vas stariji . odnosno nikada nije imao elektrolit u sebi. ali jos uvek na poklopeu imaju cepove i otvore za nalivanje.

Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. Izvadite stari akumulator iz automobila. 1 --------------------------. a kada je »okee« providno iii 5vet1. 4. Kada je »okee« na pokazivacu zeleno. Medutim. to se radi na sledeCi naCin: 1.e skinuli.. Skinite kleme kablova sa akumulatora kako je opisano u odeljku "Punjenje akumulatora«.:-ni za iste polove kao na starom . nije na odmet da ipak s vremena na vreme oCistite akumulator zbog toga 5tO maze dati do talozenja drugih zagadivaca.JlOru sadrii I. ! L::ablovi sp J. Stoga je i korozija na polovirna. Ako na osnovu uputstava iz odeljka »Ispitivanje akumulatora« zakljutite da akumulator treba zameniti.isclinu_ Aka yam udc II oko. bar nekoliko sati pre nego sto poenete. Ukoliko je to slueaj. vee ga obavezno zamenite. klemama kablova i na samoj kutiji znatno smanjena. 2.0.. Kada resite da 110 /cjGc l OE-3 I lspitivanje sa hidrometrom yam moze reCi da Ii je akumuJator dovoijno napunjen iIi ga je pOlrebno dopuniti. slepen napunjenosti je dobar. Traka za drianje akumulatora ee yam olaksati taj posao. Posto nap unite akumulator kame ne treba odrzavanje zato sto je na osnovu pokazivaca to trebalo utiniti. smesta gil isperi!c vadom. Posao ee yam iCi brie ako ga blagovremeno planirate. akumulatori kojima nije potrebno odriavanje nemaju cepove i otvore za proveru stanja napunjenosti pomoeu hidrometra. nivo elektrolita je suvise nizak da hi se 109 SISTEM ZA STARTOVANJE Teenast U dkumul. Montirajte nov akumulator posto ste proverili . vee se one utvrduje pregledom pokazivaca . punio. Kada je »okee« tamno. Skinite kljueem vijke na ramu koji prievrSeuju akumulator za automobil. potrebno je punjenje.model automobila. OCistite okvir za pricvrscivanje rastvorom sode bikarbone i vode..to da radite podmaiite vijke uljem da bi se lak. ne pokusavajte da punite akumulator kome nije potrebno odriavanje. zamenite akumulator. Jedno od preimuestava svih akumulatora kojima nije potrebno odriavanje jeste da se u njima nagomilava veoma malo kiseline iii se liOpste ne nagomilava. moida eete morati malo da nagnete akumulator na jednu i na drugu stranu da biste videli zelenu boju ako se slueajno oko pokazivaea nakupe mehuriCi gasa. Ne bi bilo lose da taj okvir posle tiseenja i susenja obojite bilo kojom antikorozionom bojom da biste usporili dalju koroziju. Zbog toga sto su zaptiveIii. 3. .

NajoCiglednija je mogucnost da akun.ulator ispadne iz nosaca prilikom iznenadnog . avo cak moze da izazove i po7. Kadgod zamenjujete akumulator iIi Cistite polove na akumulatoru. avo ee naravno unistiti jednu iii nekoliko eeIija.."kog potresa. Pogresno montiranje akumulatora maze da bude opasno iz nekolikl razloga... 'legativan pol je u veCini slucajeva ko]i J 'mljen za blok motora iii ram. pogledajte uputstva u odeljku "Punjenje akumulatora«. Ne sarno sto postoji opasnost da se razbije kutija. To sredstvo se nabavlja u prodavnicama auto:delova. ' 5.'-IffiO stan]I ivozni tip.ar. obav. Ako je akumulatoru potrebno punjenje. 111 SISTEM ZA STARTOVANJE Zamena elektroDokretaca i • automata elektropokretaca Z amena elektropokretaca (aniasera) i automata elektropokretaca nije mnogo teska ako ste spremni da se podvucete ispod automobila i izvucete napolje motor teiak oko 5 kilograma. Zaptivna kapica (2) stili kontakt cd prasine i musti. ali je efikasnije primeniti posebno antikoroziono sredstvo koje se na metal nanosi cetkorn. Moze se naneti i debe a sloj masti.dr:rn. a dovoljan maze da bude i vazelin.ezno premazite antikorozionim sredstvom spojeve kablova i polova. Mnogi noviji tipovi akumulatora sa bocno postavljenim polovima imaju zastitne poklopce na polovima koji ih stite od korozije. To maze brzo da se uradi silikonskim sprejom. Ic.ovi automobila imaju sistem sa pozitl!nim uzemljenjem kod koga je pozitivan kabl prikljucen za masu. usteda ce biti znatna. Moze da se kupi dobar remontovan iii polovan elektropokretac mnogo· jeftinije nego sto bi . Obavezno proverite da Ii je nOV akumulator posle nameStanja potpuno napunjen. ). proverite to hidrometrom. Ako je u pitanju standardan akumulator. vee moze da se osteti i unutrasnjost akumulatora sto maze da prouzrokuje kratak spoj. S obzirom na cenu zamene elektropokretaca u veCini servisnih stanica. Drugi je taj sto mpropisno ugraden akumulaIi -'.1. Ti poklop ® \ K!eme sa koji se nalaze 'sa bocne strane akumu!atora skidaju se tako sto se olabavi sestougaona navrtka (1).---! 1-SISTEM ZA STARTOVANJE tor moze brze da propadne.

Na vozilima sa zadnjim pogonom.kostao da vam u servisnoj stanici montiraju novi. u oba slucaja koristi se inercija da bi se pogonski zupcanik spojio sa zamajeem. problem nije u elektropokretacu (pogledajte odeljke posvecene otkrivanju kvarava na motoru i sistemima za dovod goriva. elektropo kretac moze da bude smesten sa bilo koje strane motora i pricvrscen vijcima za motor.\dilice matara. prvo proverite dali su kablovi akumulatora Cisti i zategnuti. Ako su akumulator i kablovi ispravni. Ako elektropokretac sarno skljoene iii se pokreee veoma spOto. a ne pakrece zamajac. Elektricna struja tako6e pokrece pogonski zupcanik elektropokretaca. iIi ga pokrene sarno na trenutak. Postoje dva uobicajel1. is to kao i elektropokretac. Kotva elektromagneta povezana je polugom koja Ala! i ma!erijal • Klinovi za tockove • Dizaliea i sigurnosna postolja • Pokretna lezaljka • Kljucevi • Klesta za akumulatore • Izvlakac za kleme • Elektropokretac • Automat elektropokretaca • Sigurnosne podloske i podloske sa ozubljenjem 112 pokrece zupcanik prema zamajcu ":1 kraju r. Na automobilima sa prednjim pogonom nalazi se ispod iIi iza matcra i pricvrscen je vijcima iIi za motor iii za menjacku kutiju.J naeina UJ. Ovim se stavljaju u pagon unutrasnji delovi motora i On poCinje da radi (sistemi za paljenje i dovod goriva igraju podjednako vainu ulogu u startovanju ali to ce biti podrobnije objasnjeno u poglavljima posvecenim tim sistemima). pogonski zupcanik se odvaja od zamajea i. Elektropokretac sluZi za pustanje motor a u pogon. Otkrivanje kvara kod elektropokretaca Ako se radiliea normal no obrce kada okrenete kontakt-kljuc ali motor ne moze da zapocne sa radom. Pogonski zupcanik elektropokretaca pokrece zamajac. paljenje i preCiscavanje izduvnih gasova). onda je elektropokretac neispravan i treba ga zameniti. uredaj koji pretvara tu struju u mehanicki rad tako sto aktivira kotvu magneta u njemu. Elektropokretac je smesten u blizini zamajea motora. Cim motor poene da radi. Skidanje elek(ropokretaca .Bendiksov pagan i pogan sa uletanjem. elektricna struja 1Z akumulatora dolazi u automat elektropokretaca. vise nije pot reb an sve do sledeceg startovanja. Aka se elektropakretac akrece. koji se zupcanik elektropokretaca spaja sa zamajcern . to znaci da su automat elektropokretaca ilili pogon elektropokretaca neispravni i da ih treba zameniti. Kada se kontakt-kljuc obrne da pokrene motor.

. Automat elektropokretaca smesten je iii na unutrasnjem delu kuCista iii na samOm elektropokretaeu. Podignite dizalicom prednji dec automobila tako da prednji toekoyi budu iznad zemlje. Ako sledite uputstva i pazljivo 1 I ~ " 1 .. i i ' 3. obicno mora da se skine i elektropokretac da bi se doslo do automata. pri cernu 5C pomera poluga (3) i omogucuje da pogonski zupcanik (4) pOkrene zamajac (5). Elektropokretac se skida i montira na sledeCi naCin: 1. elektropokretac se nalazi izmedu izduvnih cevi i elemenata sistema vesanja te skidanje moze da bude komplikovano bez hidraulicne dizaliee. Posebna oprema koja olaksaya zamenu ukljueuje i dizalicu. elektricna stmja poteee ka automatu dektropokretaca. sem . ! i ~ i ~ r'" .Skidanje elektropokretaca razlikuje se u zavisnosti od tipa I modela automobila. ali kada je montiran na elektropokretacu.. Postoljima poduprite prednji dec automobila dok radite pod njim. I :..-" 0-----SISTEM ZA STARTOVANJE Elektropokretac je obicno smesten na zadnjoj strani motora i pricvrscen je vijcima za motor. Stayite klinoye ispred i iza zadnjih toekava.1 I ~ i ! '1 I . dva sigurnosna postoija i pokretnu le2'aljku. Sa unutrasnjeg kuCista automat se skida lako. Prilikom startovanja kontakt-kljucem. a pokretna lezaljka ee yam omoguCiti da se lako kreeete ispod vozila. navedeni postupci za skida· nje elektropokretaca i automata elektropokretaca najcesce se primenjuju te mogu posluziti kao opste smerniee. Parkirajte auto mobil na ravno tIe i zakocite ga ruenom kocnicom. ne bi trebalo da imate nikakye teskoee. 113 pratite kako su sastavni delovi montirani. Dizalicom treba podiCi automobil dovoijno ad zemlje da bi se skinuo eiektropokretae. 2. Automat clektropokrctaca (1) je smdten na vrhu elektropokrelJCa (2). U svakom slucaju. na nekim automobilima. Na primer.

3 i 4 obrnutim redom i ukljuCite motor da biste proverili da Ii elektropokretac normalno fadi.kljuc. Kada se ukljuci mOlor. okrenite automat i skinite. Skinute provodnike obelezite na neki naCin da biste bili sigurni da cete ih vratiti na ista mesta. Na jednom kraju automata elektropokretaca nalazi se prikljucak elektropokretaca. Napomena: na nekim tipovima automobila. To se radi na osnovu gore datih uputstava. Pre nego sto se podyucete ispod automobila da skinete elektropokretae. Taj no sac mora da se skine pre nego sto se elektropokretae izvuce napolje. Ponovo poveiite kabl akumu!atora koji se prikljucuje za masu. 1l. 10. Neki tipovi automobila. . Posto ste poduprli elektropokretae. Stayite postolja ispod prednjeg dela automobila da biste ga bezbedno poduprli. skinite vijke.Jc nema pOlrebe vi!lc da radio a pogonski zupcanik (1) se razdvaja od zamajw (2). 4. Posto skinete ovaj prikljucak. Spustite auto mobil tako sto cete ponovlll postupke 1. na vrhu elektropokretaca nalazi se nosae koji ga pricvrscuje za motor. a zatim dizalicom spu'stite auto mobil na postolja. povucite elektropokretac i izvucite ga napolje. pre svega americki.zamenite staTu oprugu u magnetnom jezgru novom koja se dobija uz nov automat. Pogresno povezani provodnici mogu da izazovu ozbiljne probleme u elektricnoj instalaciji.vim da ih skinete. postupite na sledeCi naCin: l. 2. te se"stoga mora skinuti elektropokretae da bi se zamenio automat. imaju automat elektropokretaea smesten na elektropokretacu. 9. On se obicno nalazi blizu dna iii iza motora na vozacevoj strani autornobila. Skinite dva vijka koja pricvrscuju automat elektropokretaca. Napomena: proverite na elektropokretaeu da Ii je' spoj oko otvora za montiranje Cist. 7 i 8 obrnutim redom. odnosno da nema korozije iii ostataka boje. Da biste montirali elektropokretac. Pronadite gde je smesten elektropokretac. klesta iIi izYlacak za kleme). 7. 8. ponovite postupke 6. Poduprite nekako elektropokretac da biste mogli da izdrzite njegovu tezinu koja je oko 5 kilograma. deklropokrel. Olabavite vijke za pricvrsCivanje elektropokretaca.ako elektropokretac moze da se dohyati odozgo. iskljucite kabl za masu sa pola akumulatora (upotrebite. Kada izvadite sklop elektropokretaca i njegovog automata. 5. 2. 114 1= 6. Upotrebljavajte sigurnosne podloske iii podloske sa ozubljenjem za povezivanje svih elektrienih kontakta. Kljueem poskidajte sve provodnike povezane sa elektropokretacem i automat om elektropokretaca. gao Napomena: ne zaboravite da . Skinite cetkom prasinu sa elektropokretaca (zastitite oCi). ali nemojte sa.

Panova povezite provodnike koriste6 na svim kontaktima podloske sa ozubljenjem iIi sigurnosne podloske. sigurnosnih podloski i podloski sa ozubljenjem. Skinite vijke za pricvrsCivanje. 115 SISTEM ZA STARTOVANJE 116 Tipicni prikljucci na umomatu elcktropokretacil ukljucuju (1) kontakt za akumulator. potrebno je sto bolje shvatiti njenu funkdju i nautiti kako se vrse osnovne popravke na sistemu za punjenje. Zbog sve veceg broja potrosaea elektricne energije u savremenim tipovima automobila. 4. kao i potrebni prekidaei elektrieni provodnici. Obezbedite sve elektricne kontakte pomocu. Karla . elektricnu energiju proizvodi alternator. 2. Neki tipovi uvoznih automobila imaju automat elektropokretaca ugraden neposredno u elektropokretae koji moze da promeni sarno neko ko je upoznat sa ovim sklopom elektropokretaca i automata elektropokretaca. 4. Ponovo povel:ite akumulatorski kabl za negativan pol. 3. generator jednosmerne stmje (dinamo) zamenjen je alternatorom koji moze da proizvede znatno vecu kolitinu elektricne energije pri malom broju . Skinite kabl sa negativnog pola akumulatora. SISTEM ZA PUNJENJE K ao sto je reeeno u prethodnom poglavlju.:amenjujete autOmat elektropokretaca.3. 5. 5. 6. alternator. akumulator obezbeduje poeetnu elektrienu energiju za startovanje motcra. Prema vee datim uputstvima. !skljuCite sve kontakte na automatu elektropokretaca. (3) eleklropokretac i (4) indukcioni kalcm. Ne zaboravite da ih obeleiite prilikom ponovnog povezivanja da ne biste pogresi!i. Montirajte nov automat tako sto cete ponoviti postupke 1 i 2 obrnutim redom.. Proverite da Ii opruga dobro naleie na kotvu. I . Automat elektropokretaca montiran na unutrasnjem delu kuCista skida se na sledeCi naCin: l. CD / Detaljni opis akumulatora nalazi se u poglavlju »Sistem za startovanje«. Montirajte novi automat elektropokretaca na mesto na kame se nalazio stari. panovo montirajte sklop elektropokretaca i automata elektropokretaea. regulator napona (regler). Meautim. kada motor poene da radi. (2) namotaje automata dcktropokretaca. Osnovni delovi sistema za punjenje Sil akumulator. Posto je skoro polovina svih teskoca u vezi sa automobilom povezana sa elektrienom instalacijom. obeleiite provodnike tako da ih mOlelc panovo povezati sa novim.

Osim sto snabdeva elektrienom energijam motor i druge uredaje na elektricni pogon. zakljucen« i »pokretanje motora«. sirena. kasgtofon.i >. (2) prikljutak za rdej. Regulator napona obieno je srebme iIi erne boje. tako da pravilno rade kada je motor u pogonu. alternator takode vraea elektrienu energiju u' akumulator gde se skladisti. . elektrieni provodnici su razliCitih tipava i preseka. 118 Ii . Svi delovi sistema za punjenje pavezani su elektricnim provoctnicima. kontrolna lam pica sluii kao upozorenje na tabli sa instrumentima daje doslo do nekog problema u sistemu za punjenje. Stoga treba voditi raeuna da se stari provodniei zamenjuju onima istog tipa. kontrolna lampiea za pokazivanjestepena napunjenosti i elektrieni provodniei. a pokrece ga pogonski femen vezan za kaisnik radilice koji okrece i ventjlator. Glavni prekidae regulise protok elektriene energije. Kod nekih sistema za punjenje. Regulator je najeesce montiran na alternatoru iii blizu njega.' ... (3) prikljucak za akumulator i (4) pdkljucak za mu su. klima-uredaj. Na slid su prikazani prikljutci altcrnaloru: {ll prikljucak za pobudu. (2) razvodna kutija. kvadratnog iIi pravougaonog preseka. Treba zapamtiti da akumulator ne proizvodi elektricnu energiju vee je sarno skladisti. Na donjem delu nalaze se pljosnati metalni kontakti iii prikljuene stezaljke. (5) kontrolna lamps i (6) glavni prckidac (kontakt-kljuc). Alternator je smesten na prednjem delu motcra. »potrosaCi pod naponoffi«.. SIFt? Zamena pogonskog remena· . uredaj za dizanje i spustanje prozora i drugo. Ostali delovi sistema za punjenje su glavni prekidae. Svrha sistema za punjenje je odriavanje napunjenosti akumulatora i napajanje elektrienom energijom drugih potrosaca kao sto Sli svetla. 117 SISTEM ZA PUNJENJE Regulator napona regulise koliCinu elektriene encrgije koju proizvodi On sprecava da iz alternatora poteee suvise velika koliCina struje u akumulator sto bi mogio da izazove pregorevanje svih elektrienih uredaja u autmobilu. Prema nameni. (3) aiternalOr. On abieno ima cetiri polozaja: »neutralan«. regulator napona smesten je u samom alternatoru. Kada zasvetli. radio. duzine i preseka. Osnovni delay! sistema za punjenje: (1) akumulator. (4) napoDski regulator. brisaCi vetrobrana.obrtaja motora. ..

(1) poderotine.a. oba uredaja ee signalizirati pocetak problema. Kada se na tabli sa instrumentima pojavi erveno svetlo upozorenja za nedovoIjan napon alternatora. Ako je akumulator dobro napunjen i ako je ispravan. Podjednako ozbiljan problem moie da predstavlja i nedovoljno napunjen akumulatoL Znaei su sporo okretanje radiliee motora i bleda prednja svetla. Na ampermetru se oCitava da Ii je akumulator prepunjen. Ako je pogonski remen labav. Ako je upaljeno crvenO svetlo upozorenja za nedovoljan napon alternatora ili visoku temperaturu matora. Zamena se preporucuje posle wake In godine. provera ne mora dll otkrije defekte. posta vizuein. a akumulator ce staIn a otkazivati. onda u sistemu za paljenje postoji kvar. proizvoditi dovoljno elektricne energije za punjenje akumulatora. Bez obzira da Ii vas automobil na tabli sa instrumentima ima kontro]nu lampicu iii am permetar. Prepunjenost akumulatora ogleda se u stalnoj potrebi za dodavanjem vode. akumulator moze ozbiljno da se osteti. iii ako je glavni prekidae iskljucen. Mnogi pazljivi vlasniei automobila zamenjuju pogonski remen svake tri go dine da bi jzbegji probleme i ostecenja elektriene instalaeije. treba proveriti pogonski remen i regulator napona. J edan od najeesCih uzro1:a otkazivanja sistema za punjenje je labav. moze da osteti lezajeve alternatora i da optereti leZajeve pumpe Za vodu.:Hopljenost u!j em i (5) prskoline. Prepunjen akumulator najcesce je znak da treba obratiti paznju na sistem za punjenje.ce da proklizava zbog cega alternator nece SISTEM ZA PUNJENJE Svaki od sledcCih defckata 1na6 da femen treba zameniti. Stoga navodimo simptome koji ukazuju da sis tern ne funkeionise ispravno. Zvuk koji proizvodi labav . nedovoljno napunjen iii prazan. obicno traju 3 godine. kao veCina gumenih delova. proCitajte odeljak »rspitivanje alternatora i regulatora napona«). suvise zategnut iii neispravan pogonski remen. Kontrolna lampica se pali sarno kada je glavni prekidac ukljucen dok motor ne radio Ako zasvetli dok motor radi. on . prednja svetla ce biti bleda dok motor radi u praznom hodu. Pogonski remeni.alternatora Ala! i materijal e Uredaj za ispitivanje remena • Kljueevi • Poluga • Pogonski remen M ale teskoee sa sistemom za punjenje mogu postepeno da postaju sve vece. to znaCi da pogonski remen proklizava iii da je iskidan. (3) usijanost. Ako se odmah nesto ne preduzme. (4) lI. . Pogonski remen koji je suvise zategnut. (1) odvajanje slojeva. (Ako ovo nije u pitanju.

remen jeste povremena skripa iIi kada se povecava brzina kretanja iIi broj obrtaja motora. Neee yam biti potreban nikakav uredaj za ispitivanje remena niti neko drugo podesavanje. pogledajte u fabricki prirucnik).. Gumite polugu nadole da his!c podigli . 2. klima-uredaj iii vazdusna pumpa za sistem za preCiscavanje izduvnih gasova. 119 SISTEM ZA PUNJENJE Dn biste lameni!i pogonski remen alternatora (1). olabavite vijak za montiranje (2) na dnu alternatora i vijak za podesavnaje (3) na vrhu. Ako vas automobil ima druge uredaje kao sto su servoupravljac. Pailjivo proverite koji remen se stavlja u ! I ! 'I . stvrdnutih del ova iii ulja.5 em. Olabavite kljucem vijak za prievrsCivanje alternatora koji se nalazina dnu alternatora i vijak za podesavanje koji se nalazi na vrhu. Remen se zatim moze. s.kinuti i zameniti. naCin: 1. Ako remen ulegne za vise od 1-1. Tipican remen alternatora obuhvata kaisnik pumpe za vodu (4) i kaisnik radi!ice mownl (5). Ako nemate taj uredaj. Da bis!e zamenili remen.delova motora) skidaju se pomoeu velikog odvijaca iii po luge da bi se smanjila sila zatezanja na kaisniku. Proverite da li na pogonskom remenu ima naprslina. provueite poJugu (3) pored mazalice na poklopcu za oprugu (4) pokretnog poklopca na kaisniku (5). iskljucite motor i stavite prst na pogonski remen na sredinu izmedu dva kaisnika. Namestite remen prema crtezu na nalepnici sa donje strane poklopea motora (ako nema nalepniee. znaCi da je suvise labav i da moze da prouzrokuje probleme u sistemu za punjenje. Pritisnite prstom pogonski remen. Povueite alternator u praveu ventilatora tek toliko da se olabavi pogonski remen. I' I -----SISTEM ZA PUNJENJE O"aj zmijoliki pogonski n:men (1) pravilno 51! zatei!! pomOCil zateznog kaisnika sa oprugom (2). Ako je natopljen uljem pogonski remen moze da izgleda zategnuto ali da i dalje proklizava i sprecava punjenje akumulatora. remeni sa tih uredaja treba da se olabave iii skinu da bi se obezbedio pristup pogonskom remenu alternatora. Zategnutost pogonskog remena moze da se proveri pomoeu uredaja za ispitivanje remena koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova. Napomena: 120 vijugavi pogonski remeni koji se mogu naCi kod nekih motora (jedan jedini remen sluzi za pogon svih uredaja . Podesavanje i zamena pogonskog remena alternatora vrsi se na sledec.

121 STSTEMZApUNJENJE [. 4. Kada u prodavnici auto-del ova kupujete nov pogonski remen.zatezni kaiSnik. Kada je pravilno zategnut. . Podesite zategnutost remena da ugib ne bude veCi od 1-1. Montirajte nov pogonski remen alternatora preko odgovarajuCih kaisnika. Nekoliko nedelja posle namestanja novog pogonskog remena treba panovo proveriti njegovu zategnutost. Ukljueite motor 1 proverite da Ii su remeni centrirani ida Ii pravilno rade. Zatim pritegnilc vijak Z3 montiranje alteramora (3) i vijak za podesavanje (4).5 em Da biste zateg!i nov pogonski remen. Zategnite remen tako sto cete polugom pome· riti alternator od ventilatora. remen ne bi trcbala da ima ugib Yeti od 1. Napomena: ako treba zameniti i druge pocnite sa onim koji je najblizi bloku motora. Pogonski remen je lako proveriti. Pre nego sto poenete da ispitujete alternator. stoga prvo to uradite. pazite da kupite remen odgovarajuce veliCine. koristete polugu (1) za odvajanje allernatora (2) ad ventilatora. koji zleb tako da mozete da ih vratite na svoJe mesto. Ako ga je potrebno zameniti iIi zategnuti. Skinite stari pogonski remen sa kaisnika. kada sredinu remena pritisnete prstom. 5. Zatim cvrsto pritegnite vijke za pricvrsCivanje i podesavanje alternatora. Ne pokusavajte da pomocu odvijaca montirate novi remen prebaeivanjem preko kaisnika da se ne bi istegao. 6. postupite pre rna uputstvima datim u odeljku "Zamena pogonskog remena altern atora«. 3. novi pogonski remeni mogu da se istegnu izvesna vreme posle nameStanja.5--2 em . Ispitivanje alternatora i naf)ona (reglera) Alai i malerijal • Hidrometar • Kljucevi • Klesta za akumulatore • Izvlakac za kleme • Produzni kabl • Voltmetar • Odvijae • Papir za glacanje (»smirgla«) A ko se kontrolna lampa alternatora upaIi dok vozite automobil. to obicno moze da znaei da alternator ne salje dovoljno elektriene energije u akumulator iIi da je pogonski remen labav iIi otkinut. Nemojte ga seCi da bi ste ga skinuli ako vee nemate odgovarajuCi novi remen. akumulator mora da bude potpuno napunjen.

pailjivo sledite uputstva i budite veoma obazrivi. Ako ne postoji oznaka. 2. Navedeni Sll osnovni postupci za proveru izlazne snage alternatora. Iskljucite kontakt pobude alternator a tako sto cete izvuCi utikac iii skinuti navrtku malim kljucern . Izvlakac za klerne olaksava skidanje kleme sa pola. Ispitivanje izlazne snage alternatora pokazace da Ii alternator snabdeva akumulator elektricnom energijom. Potrebno je sarno pravilno spojiti voltmetar sa elektricnom instalaeijom u automobilu i oeitati rezultat.jac u otvor dublje ad 2 em.\ 'I i Upozorenje: nemojte gurnut. Kleme sa akumulatora koji imaju bocno postavljene polove skidaju se tako sto se prvo kljucem odvrne vijak sa klerne. 1. Ispitivanje alternatora nije tesko. Kleme sa oprugom skidaju se klestima kojima se obuhvate krajevi klerne. Napomena: ako nemate dovoljno iskustva sa radom na elektrienoj instalaeiji u automobilu. pazljivo uvucite mali odvijac (oko 1 em) u otvor i poveiite odvijac sa pokretnim metalnim poklopcem i kuCistem alternatora. Ukljucite motor. bolje prepustite posao elektro-mehaniearu da ne biste izazvaIi kratak spoj iIi ostetili skupe delove. . Napomena: kod nekih tipova vozila. ispitivanje izlazne snage alternatora moze se obaviti i bez iskljueivanja kontakta. . Kada je akumulator poptuno napunjen moze da se obavi ispitivanje izlazne snage alternatora. Sa zadnje strane alternatora nalazi se otvor U obliku slova »D« koji sluii za ispitivanje ukupne snage alternatora. Voltmetar rneri nap on u elektricnom kolu. Ako nije potpuno napunjen. Standardne klerne mogu da se skinu tako sto se kljucem olabavi vijak na klemi. Aka se na voltmetru ne moie oatat. glavne delove alternatara.• Ovaj kontakt je obicno obelezen slovorn »F" na kucistu alternatora.122 Prove rite pomocu hidrometra step en napunjenosti standardnog akumulatora. Skinite klemu sa negativnog pola akumulatora (kod sistema sa pozitivnim uzernljenjern skinite prvo klemu sa pozitivnog pola). Ako yam neSto u uputstvima nije jasno. Ono ce takode pokazati da Ii je neispravan alternator iIi regulator napona. moracete da ga dopunite kao sto je objasnjeno u poglaviju »Sistem za srartovanje«. odv. nap on posta ste ga toliko gurnuli. moracete sami da pronadete kontakt pobude na osnovu prirucnika za vas autornobil. Na taj nai'in premosticete regulator koji se nalazi unutra te bi stoga napon trebalo da pocne da raste. proverite pokazivae stanja napunjenosti na zaptivenom akumulatoru kome nije potrebno odrzavanje. Dublje uvlacenje advijaca maze da OSler. znaCi da alternator mie ispravan iii da uzemljenje nije dobra.

Time' ste prekinuli vezu izmedu regulatora i sistema za punjenje i omoguCili altematoru da napaja punim kapaeitetom. probajte da obavite sledece ispitivanje: 8.Ako yam je auto mobil pod garaneijom.. IskljuCite sve uredaje u automobilu i ukljuCite motor. Ako napon poene da raste. Spojite jedan kraj produznog kabla za kontakt ------. a emu sa farnam alternatora kao masom. spojite drugi kraj produinog kabla sa prikljuckom za akumu!ator na alternatoru (4) 123 SISTEM ZA PUNJENJE 6. Skinite zavrtnje koji prievrscuju regulator napona.14 volti na praznom hodu motora. rezultat treba da je oko. iskljuCite kontakt pobude ahcrantora (1). Ako je akumulator ispravan. neispravan je regulator i treba gazarrteniti. Ako morate stalno da doliYate yodu u akumulator. a ispitivanje izlazne snage alternatora pokazuje da je regulator napona neispravan. pa tek and a os tale delove sistema za punjenje. . Ako je akumulator nedovoljno napunjen. proverite da li je njom pokriven ceo sklop ili sarno regulator. 9. . Pronadite regulator naporia.ervenu lieu za prikljucak »BAT« na altematoru._--------. Pre nego SIO obavite ispitivanje iziazllc snage alternatora pomocu vottmctra. moida ce biti potrebno da minutdva ubrzate rad motora nesto iznad praznog hoda da bi napon u akumulatoru porastao. Stoga treba dobro proyeriti prvo akumulator. Zatim spojite jedan kraj produinog kabJa (2) za komakt pobude nu alternatoru (3). Upozorenje: pazite prilikom ispitivanja da napon ne bude iznad 15 volti da ne bi ostetio alternator iIi neld dec elektricne instalacije. • . 10. 3. 7. 5. problem je po svemu sudeci izazvao alternator. . OCitajte rezultat na voltmetru. znaci da je akumulator prepunjen. Spojite provodnike voltmetra .. iIi ako je napon visi od IS yolti kada je automobil na praznom hodu. 4. OCistite papirom za glabnje povrsIllu oko zavrtanja na regulatoru i mesta na karoseriji gde je montiran. Spojite drugi kraj produznog kabla na prikljucak za akumulator na aiternatoru oznacen sa })BAT«. Po novo spo]te negativan kabl sa polom akumulatora . Prepunjenost akumulatora je jedan od najcesdh problema koji nastaju usled neispraynog regulatora napona. Ako napon ne poene da raste ni posle nekoliko minuta. Kada je akumulator potpuno napunjen.---SISTEM ZA PUNJENJE pobude. 124 Neispravan akumulator takode moie da dove de do prepunjenosti.

problem moze da bude prouzrokovan regulatorom napona iIi alternatorom. Ako nikada niste radili sa elektricnom instalacijom u automobilu i nemate nikoga ko bi yam pomogao. ispitivanje izlazne snage al\ernalora moze se obaviti bez iSkljuCivanja konlilkla. Vrh odvijata treba da budc uzemljen za pokre!ni metalni poklopac i kuCistc niternalOra kako bi sc prcmostio naponski regulator. Stoga. svella su veoma bleda na praznom hodu.f = 1. Ponovo montirajte regulator i ukljueite motor da proverite da Ii se napon smanjuje pri normalnom punjenju. regulator napona i kabl akumulatora prikljucen za maSll. Ako i dalje dolazi do prekomernog punjenja. a akumulator stalno otkazuje.' 12. Zamena alternatora i regulatora napona (regtera) Alat i materijal • Kljueevi • Klesta za akumulatore • Izvlakae za kleme • Poluga • Odvijac • Alternator • Regulator napona (regler) S ledeCi simptomi neispravnog regulatora napona i alternatora su opsti znaci problema sa elektricnom instalacijom: crvena lampa upozorenja nedovoljnog napona alternatora na tabli sa instrumentima ostaje upaljena posle startovanja (iIi ampermetar pokazuje niske vrednosti). i II ii I . Ponovite postupke 1-5 obrnutim redosledom da biste iskljuCili voltmetar. Ako ste proverili prikljucke akumulatora. Kod nekih lipava automobila. izvucite ga iz automo- . bilo bi bolje da popravku ovih 'delova prepustite strucnjaku. kada se jed nom nauCi i ta popravka 5e jednostavna. i . Medutim. SISTEM ZA PUNJENJE Zamena alternatora Alternator u stvari nije tesko zamenili. Uvucite odvijac na vge ad 2 em u kontrolni olvOr U obiiku slova D. a ukljuCili alternator.11. montirajte novi regulator napona kako je objasnjeno u sledecem odeljku. ako sumnjate da je neispravan. pregledaJi pogonske remene i utvrdili da na kaisnicima nema prepreka iIi bocnog zazora. obavili ispitivanje hidrometrom iIi na neki drugi naein proverili stepen napunjenosti akumulatora.

Alternator se skid a i zamenjuje na sledeCi nacin: 1. Pomerite alternator da se remen olabavi. Zamena regnlatora napona (reglera) Montiranje novog regulatora napona pozeljno je prilikom svake zamene alternatora.nasu (»GRD«) 125 SISTEM ZA PUNJENJE 3. Kod akumulatora koji imaju boeno postavljene polove. regulator napona se nalazi u alternatoru. Zapamtite i obeleiite njihova mesta taka da se ne zbunite kada bude potrebno da ih po novo prikljucujete. 5. Nemojte koristiti cekic iIi polugu za skidanje kleme sa pol a da ne biste ostetili kutiju akumulatora. Pogonski remen mora dobra da se zategne kada se vrati na svoje mesta. IskljuCite provodnike koji su spojeni sa alternatorom. Stavite remen na kaisnike. skinite klemu sa negativnog pol a akumuiatora (odnosno klemu sa pozitivnog pola ako se na vasem automobilu nalazL -sis tern sa pozitivnim uzemljenjem). Posle detaljne provere alternatora. Ako imate klemu sa oprugom. Olabavite kljueem vijak na klemi. Odvrnite kljucem vijke za pricvrsCivanje alternatora. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. to u stvari otklanja moguenost da stari regulator izazove kvar novog alternatara.5 em. lako vam se Cini da je nepotrebno. Na kraju pritegnite vijke za pricvrsCivanje. DC bi t r e ~ balo da se ugiba vise od 1-1. Izvucite vijke za pricvrsCivanje i alternator iz automobila.e pomocu zatewog kaisnika sa oprugom. klestima stisnite krajeve i izvadite je. kablovi-6e mogu skinuti tako sto se mali sestougaoni vijak olabavi i odvije sa akumulatora. 6. a zatim pomoeu po luge pogurajte alternator dalje od ventilatora sve'dok remen ne bude zategnut. Zamena ovog tipa regulator a je posao koji treba prepustiti strucnjaku. 4. Napomena: kod mnogih novih modela automobila. a zatim ga skinite sa kaisnika. Pritisnite srerJinu remena prstom. (1) kontakt pobude (»F«) (3) prikljucak za akumulator (»BAT«) (2) prikljuCllk rdeja (4) prikljueak zn . dok se regulator napona koji se nalazi spolja zamenjuje na sledeCi naCin: Upozorenje: kabl akumulatora koji je spojen sa masom mora da se iskljui'i prema vee datim uput- . 2. Skinite klemu sa pola pomocu izvlakaca za kleme ako se klema ne moze skinuti rukom. 7. vratite ga na mesta ili stavite novi taka sto cete ponoviti postupke 1-5 obrnutim redosledom. Ima ih obicno dva: jedan koji pricvrscuje alternator za blok motora i jedan na vrhu za podesavanje. 126 Ovaj zmijoliki pogonski remen shlzi za pagan svib uredaja i pravilno ~ zatei.bila i odnesite ga u prodavnicu autodelova iIi servisnu stanicu gde vam se moze izvrsiti detaljna provera.

Napomena: neki modeli automobila imaju kontakt sa cepom koji kada se rastavi iSkljucuje ceo regulator napona. Stavite nov regulator napona na mesto na kome se nalazio stari i pritegnite zavrtnje. temperature u cilindrima mogu da dostignu cak 2000 °C. teenost za hladenje sc pumpa tako cia kruii od hladnjaka koji se nalazj u prednjern delu automobila. S druge strane. venti! koji reaguje na toplotu. Teenost za hladenje se zatim vraca u blok motara gde preuzima • toplotu od cilindara i odvodi je u hladnjak. Sistem za hladenje odriava motor na optimaJnoj temperaturi. Spojite sve provodnike na propisan nacin. 2. 1. Taj prostor ispunjen je tecnoscu za hladenje koja okruzuje cilindre. Temperatura se regulise na dva naCina . Prilikom nja smese vazduha i goriva u motoru razvija se velika Joplota . dok na vrhu klipova mogu da budu oko 300 0c. za zagrevanje smese vazduha i goriva radi boljeg sagorevanja u cilindrima. Ventilator koji se direktno pokrece ad stnme motom usisava hladan vazduh kroz hladnjak. 3.dovoljna da za 10 minuta istopi blok motora teiak 50 kilograma. I I ! "l i-= SISTEM ZA HLADENJE M otor sa unutrasnjim sagorevanjem koji pokreee skoro sve automobile radi na principu »unutrasnjeg sagorevanja«. Za svaki automobilski motor postoji optimal an raspon temperature pri kojoj najbolje radio Bez efikasnog sistema za hladenje. Skinile provodnike sa regulatora napona posto ste !h prethodno obe/eiil! i zapamtili njihov raspored. Pri normalnoj brzini. izvesna kolicina toplote potrebna je U tipitnom sistcmu za hiadcnje motora sa teenosCu. Pronadite regulator napona. Termostat. prati . jezgro grejaca i vraca se nazad u hladnjak. Blok motora koji se hladi vodom supalj je oko cilindara.stvima.hladenjem vazduhom i hladenjem vodom. Skinite odvijacem sve zavrtnje koji ga pricvrScuju. motor bi za nekoliko minuta bio unisten od sopstvene toplote. Skinite regulator napona sa nosaca. 127 SISTEM ZA HLAf>ENJE Tipican elektricni ventilator montiran na hladnjaku aktivira se pomoCu prekidaca koji reaguje nn prornenu tempemture {cenosli za hladenje. prolazi kroz u bloku motora. 4. 5. Kontakt je napravljen tako da obezbedi tacan polari!e! prilikom priklju tivanja. NajcesCi su sistemi za hladenje vodom. Znacaj regulisanja temperature najbolje se uocava po neravnomernom radu hladnog motora.

sistema za hladenje su: . Termostat se otvara i zatvara prema promeni temperature teenosti za hladenje do. i 1 . ELEKTRICNI VENTILATOR. HLADNJAK. sis tern za hladenje moze da traje godinama. 2. ~ 1. kao i u slueajevima kada je motor hladan iIi kada se automobil dovoljno brzo kreee da dovoljno vazduha prolazi kroz hladnjak.. elektrieni ventilator koristi se za .alno hladenje. ventilator usisava spoljasnji vazduh koji prolazi kroz hladnjak i rashladuje teenost za hladenje. Delimiean rastvor vode i metil-alkohola sprecava da se teenost za hladenje zimi smrzne. U stvari. remena i eventualno poklopca hladnjaka iIi termostata. Spajnica ventilatora smanjuje nepotrebno opterecenje matOTa i doprinosi stednji goriva. trosenje cevovoda. nijedan antifriz ipak nije vecan s obzirom da se aditivi trose. Antifriz se sastoji od etilen-glikola i aditiva kao sto su sredstva za spreeavanje korozije i inazivo. U rastvoru sa vodom (1: 1) antifriz izdrzava temperature od -40 "C do l30 "C. vazno je da teenost za hladenje u sistemu bude cista i da svi delovi rade pravilno. VENTILATOR.strujanje teenosti i odreduje temperaturu motora. 3. 4. Zanemarivanje sistema za hladenje moze da prouzrokuje curenje iz spojeva na bloku motora. Na praznom hodu iIi pri maloj brzini kretanja. U poeetku se kao teenost za hladenje motora koristila obiena voda. najbolje resenje predstavlja trajni antifriz. Na automobilima sa prednjim pogonom i poprecno postavIjenim motorom. S obzirom da alkohol snizava taeku kljucanja od 100 "C na 78 "C i isparava. Medutim. suvise lako isparava i moze da ima koroziono dejstvo. Uz odgovarajuce odrZavanje. Na nekim tipovima vozila ventilator je montiran na spojnici koja mu omogucava da se okrece manjom brzinom iIi da se slObodno okrece kada nije potrebno maksirr. Savremeni sistemi za hladenje sa trajnim antifrizom radeveoma dobro i stoga im se obieno obraca malo paznje. cevi hladnjaka i pumpi . Hladnjak Iiei na saee i sastoji se od tankih cevi i rebara.koje dolazi usled promena uslova voznje i vremenskih prilika. VENTILATOR SA SPOJNICOM. a ako se dodaju i sredstva za spreeavanje korozije.sto sve dovodi do pregrejavanja i trajnog ostecenja matora. kao sto su zamena creva. otporna je i na 128 koroziju. Medutim. obicna voda nije pogodna stoga sto se smrzava. Delov. Vrela teenost za hladenje teee kroz cevi i hladi se vazduhom koji struji oko cevi i rebara.

11. Ventilator se ukljueuje i iskljueuje pomocu termostata u hladnjaku iIi bloku motora. Kod abujmica sa vijkom pritezanje iii otvaranje obujniica vrsi se okretanjem vijka. Pumpa za vodu odvodi teenost za hladenje kroz hladnjak (iIi kroz obilazni vod) i omogucava njeno cirkulisanje kroz blok motora i glavu cilindra. 10. 9. a drugo za odvod. Ventilator ostaje iskljueen sve dok se temperatura teenosti za hladenje ne podigne iznad 90-95 "C kada se ventilator ukljucuje i radi sve dok se temperatura tecnosti za hladenje ne spusti ispod graniene temperature u termostatu. KoliCina teenosti za hladenje koja prolazi kroz hladnjak regulise se pomocu termostata. PUMPA ZA VODU. REMEN VENT!LATORA. TECNOST ZA HLADENJE. Uredaj za recirkulaciju teenasti za hladenje . onaj koji saidri etilenglikol i sredstvo za spreeavanje korozije. pod pritiskom kljuca na visoj temperaturi nego na normalnom pritisku. Teenost za hladenje. I hladnj"k i grejae imaju po dva ereva.usisavanje vazduha kroz hladnjak. a kod obujmica sa oprugom krajevi moraju da se pritegnu kleStima da bi se obujmica skinula iIi montirala. Mnogi automobili takode imaju obilazno crevo hladnjaka. Stoga je sis tern za hladenje predviden da radi na visokim temperaturam a pod pritiskom. 7. Teenost za hladenje u sistemu ia hladenje sastoji se od mesa vine antifriza i vode. kao i -------SISTEM ZA HLADENJE voda. 5. TERMOSTAT. Ako proklizava iIi se pokida. motor ce brzopoeeti da se pregrejava. Poklopac sa ventilom za reaulisanje pritiska regulise pritisak u sistemu za hladenje. po hladnom vremenu iIi laganoj voznji. CREVA I OBUJMICE (»SELNE«). Remen ventilatora sluii za pogon ventilatora i pumpe za vodu. Napomena: neki automobili imaju unutrasnji obrlazni kanal ugraden u pumpu za vodu. Termostat odrzava rad motora na odredenoj temperaturi i eesto se. Jedno crevo sluzi za dovod teenosti za hladenje. Uredaji za recirkulaciju teenosti za hladenje predstavljaju dec sistema za hladenje kod veCine novijih modela automobila. 6. Obavezno kupite kvalitetan' antifriz. POKLOPAC HLADNJAKA. skoro zatvara. 8. N a svim spojevima ereva nalaze se obujmice koje obezbeduju hermetieki spoj. Najcescese koriste obujmice sa vijkom i obujmice sa oprugom. Obilazno crevo omogucava da teenost za hladenje ne prolazi kroz sistem za hladenje kada je termostat iskljucen. . ProizvodaCi automobila preporucuju mesavinu u razmeri 1: 1 sto pruza zastitu tokom cele godine. Pumpa tada panovo salje teenost kroz motor preko obilaznog voda hladnjaka. UREDAJI ZA RECIRKULACIJU TECNOSTI ZA HLADENJE.

stvara se delimican vakuum koji usisava teenost za hladenje nazad u hladnjak. Cepavi se nalaze na bloku motora i ako se tecnost za hladenje ikada smrzne.. .~ .. Posto se motor iskIjuci i ohladi.e na sledeei nacin: 1. CEVOVODI.ima rezeTVoar koji prima visak tecnosti za hladenje tokom grejanja i sirenja.. ~ . . a na nekim automobilima postoji i obilazno crevo hladnjaka. Cevovodi moraju da funkcionisu po hladnom i toplom vremenu. cepovi na bloku motora i regulacioni ventil grejaca.---... To su zaptivke. Ovde Sll navedene mere predastroznosti koje treba sprovesti da ne bi dosla do curenja i drugih kvarova u sistemu za hladenje vaseg automabila. Uredaji za recirkulaciju tecnosti za hladenje mogu se nabaviti u prodavnicama auto-delova . tecnost koja se siri istisnuce cepove iz bloka motora. dovodna i odvodna creva grejaea..~ . Najbolje bi bilo da izvrsite brzu vizuelnu proveru sistema za hladenje svaki put kada podignete poklopac iskljueenog motora.. poviscni pritisak izhacuje izvesnll ko!iCinu u dodatni rezervoar . Provera sistema za hladenje AlaI i materijal • Baterijska lampa ili ruena svetiljka • Malo ogled ala • Sredstvo za zaptivanje A nketa sprovedena od strane Ameriekog ministarstva saobraeaja pokazala je da je neispravan sistem za hladenje posle nestanka goriva i osteeenja pneumatika najeeSCi uzrok kvara vozila na putevima. Jedan od razloga otkazivanja je i to 130 sta adrzavanje sistema za hladenje cesta previde i vozaCi i mehanicari. To su gornja i donja creva hladnjaka. ovo sprecava ozbiljno ostecenje motora. On regulise dovod i odvod teenosti za hladenje.---. OSTALI DELOVI SISTEMA ZA HLADENJE. dclimican vakuum usisava tccnos\ nazad u hladnjak iz dodatne pasude (desno). U mnogim slucajevima.. 12. Regulacioni ventil grejaea obieno se nalazi u dovodnom crevu grejaca.' .SISTEM ZA HLAflENJE Urcdaj za recirkulaciju lecnosti za h!adenje.posudu hludnj3k3 (leva). Kada se tcCn(lst w hladcnje zagreje. NaroCito je vazno da pod nose visoke temperature zato sto su se poslednjih godina temperature u motoru dra- . Provera da Ii sistem za hladenje curi vrsi . Detaljna provera trebalo bi da se jzvrsi svaka 3-4 meseca. 129 . U sistemu za hladenje postoji nekoliko creva za cirkulaciju rashladne teenosti za hladenje pod pritiskom. Kad3 se sistcm ohladi.

Kod automobila sa prednjim pogo nom i poprecno postavljenim motorom.000 kilometara. zamenite ih. Ako osetite da je labava. ali ne preteran0 da ne bi popucala. 2. Pod pipanjem creva. (Pogledajte ode:ljak »Skidanje i namestanje ereva«). Prove rite eevovode kada je motor hladan da vas pritisak u sistemu za hlaaenje ne bi obmanuo. Prose can vek trajanja creva iznosi oko 40. Ako je leiaj pumpe labav. podrazumeva se stiskanje i savijanje. isto kao i kada su veoma tvrda i krta. pogledajte pazljivo da Ii ima vlage iza kaisnika. ereva hladnjaka i grejaea treba da su cvrsta i treba odmah da povrate prvobitni oblik.'.jer on podupire ventilator i njegov kaisnik. Ako su mekana iii se lepe_ kao krpa.. a cesto prska. Opipajte ereva da proverite u kakvom je stanju guma. nai'in: uhvatite lopatice ventilalora horizontalno i protresite ih. Ono je vaino. Spoljni izgled cesto maze da prevari taka da i crevo za koje nam se i'ini da je ispravno moie da proeuri iIi prsne. ereva moraju da budu dovoljno gipka da ne popucaju pri pomeranju motora i vibracijama.sta ne zaboravite da njega zamenite. PUMPA ZA VODU. Da biste stekli iskustvo u ovome.000 kilometara. samu pumpu za vodu. Stoga.000 kilometara predenag puta.stieno poveeale zbog komplikovanog uredaja za -------I I i lIP ! . moze da do de do gubitka teenosti za hladenje u sistemu_ Da biste proverili da Ii pumpa za vodu curi. Kada se stisnu iIi istegnu. Pogledajte da ereva na mestima na kojima se taru a deIove motora iIi karoserije nisu pohaba!a. Ona je smestena o<ttpah iza kaisnika ventilatora i proverFa se n5 sledec. Aka niste sigurni u kakvom su stanju cevovodi. . naraeito ako jre u pitanju novi tip vozila Ciji motor proizvodi·vise toplote. Ne bi trebalo da bude·bocnog pomeranja ventilatora i kaisnika. " autO!:nobil je presao 40. Sledec(deo sistema za hladenje koji moze da se proveri dodirom je pumpa za vodu. preCiscavanje izduvnih gasava_ Ova je povecalo temperaturu ispod poklopea motora i povecalo opterecenje ovih gumenih delova.. proveravajte creva u navorn automobilu pre nego sto predete 15. Jakom baterijskom lampom iIi ruenom svetiljkom proverite da teenost za hlaaenje ne euri } to naroi'ito oko krajeva ereva. zamenite sva ereva. to znati da je labav leiaj pumpe za vodu. ventilator nije pricvrscen za kaiSnik pumpe za vodu. Aka vas 3lxtomobil ima kratko obilazno crevo blizu kuc.

(Pogledajte odeljak "Zamena cepova na bloku motora«). ~ \ ~ VeCina automobilskih motor" ima cetiri i\i v'lse cepova na bioku motom (l). Kod nekih autoSISTEM ZA HLADENJE Gornje crevo hladnjaka (I) i donic crevo hladnjaka (2) su priCvrSceni na . Ove zaptivke su sledece mesto gde tecnost za hladenje maze da euri. f c \::::. Prosebm vck lrajanja crcva hiadnjaka je ako 40. U slucaju da propustaju (2). primeticete na ivici tragove tecnosti za hladenje koja je tamne boje. I ovoga puta treba da pogledate da Ii ima tragova tecnosti za hladenje. pogotovu kod automobila koji su stari vise od tTi godine_ VeCina motora ima cetiri ili viSe 131 SISTEM ZA HLAflENJE I I .. Ovi cepovi su sledece mesto gde moze doti do curenja.Postoji mali ventilacioni otvor na dnu pumpe iza kaiSnika. CEPOVI NA BLOKU MOTORA. Neki aditivi sistema za hladenje koji se nazivaju i zaptivaci mogu da sprece opravku posta zatvaraju mesta koja ·propustaju. 3. mOle sc videti lecnost Zil hladenje mrkc koje kako curi sa ivice cepa. Cesto su razlog zbog koga reenost za hladenje curio Tim ventilima se upravlja yueno iii pomocll vakuma. mobila to se tesko vidi.. REGULACIONI VENTILI GREJACA. Tu je curenje uoCljivo.000 km.yojim spojevima pomocu crevnih obujrnica»kini" (3). Ako pumpa pokazuje bilo kakve tragove curenja iz ovag ventilacionog otvora. Posta zamena zaptivke koja propusta zahteva skidanje glave eilindra. Trajnije resenje je zamena cepa. jedino sto moiete da ui'inite je da je zamenite posta su pumpe zaptivene i ne mogu da se popravljaju.'stoga eete morati da upotrebite malo ogledalo iIi da se podvucete ispod automobila. bolje je da posao prepustite strucnjaku ukoliko niste posebno spretni. Smestene su izmedu glave dlindra i bloka motora. 4. Obicno se nalaze u seriji i imaju jedno iIi 132 .p _1 . . Ildll IbdL • • LQJ c. pa ih treba menjati svake Iri godinc lli cesce. cepova. ZAPTIVKE NA GLA VI CILINDRA. Aka neki od njih propusta. Oni SU smesteni na bloku motora. 5.

zamena je neophodna.dva creva. Ako yam je potreban nov poklopac. ali pre iIi posle hladnjak ce morati da se skine i popravi. Poklopac moze da se kupi u svakoj servisnoj stanici iii prodavnici auto-delova. 7. (Pogledajte odeljak "Zamena hladnjaka«). hladnjak moze da se pregreje jer ne moze da odaje toplotu. \ vanje mogu da pomognu izvesno vreme.pricvrscena. Ako rebra nisu dobro . oduvajte je komprimovanim vazduhom. Upozorenje: nemojte skidali poklopac hladnjaka dok je sislem zagrejan. kupite onaj koji tacno odgovara vasem tipu automobila. Primeticete da iz ventila izlazi regulil. POKLOPAC HLADNJAKA. Osvetlite ga jakom svetiljkom da biste proverili da bocne trake za nosenje i nosaCi nisu olabavljeni. Aka ih ima. On je pod pritiskom i kada se poklopac skine. To eete utiniti na sledeCi natin: ispraznite ·hladnjnk. To cete primetiti po zelenkastobeloj koroziji na vrhu hladnjaka iIi u njegovoj blizini. sto moze da dovede do propustanja tecnosti za hladenje i pregrejavanje. 6. Neki poklopci imaju podizae da bi se smanjio ovaj pritisak.. skinite ereva spojena za regulaeioni ventil grejaca i skinite venti! sa sedista. Lemljeni spojevi ne mogu da se olabave i prouzrokuju odvajanje tih delova ad hladnjaka. insektima iii otpacima jer i to smanjuje uCinak hladnjaka. Detaljna vizuelna provera hladnjaka je veoma vaina. Mala slavina na dnu . 8. Ovo sprecava ispravno funkcjonisanje poklopca. Jpak je najbolje da pusrite sistem da se okladi pre nego sto skinete poklopac rodi provere. vruea leenosl za hladenje moie da pokulja iz olvora za sipanje i da vas opeCe. Ako sumnjate da na povrsini hladnjaka ima prasine.. ! I . . Pogledajte sa unutrasnje strane da Ii ima korozije iii da nisu ispucale gumene zaptivke. Proverite pazljivL" ventil da ne propusta. Pogledajte da Ii ima tragova propustanja na prednjoj iIi zadnjoj strani hladnjaka. narobto blizu spojeva creva.cioni kabl iii vakuumsko erevo. ISPUSNA SLA VINA. Tragovi tecnosti za hladenje mogu da se uoee oko malih ventilacionih otvora sa· donje strane ventila. HLADNJAK. Mozete sami da skinete hladnjak i da ga odnesete u radionicu na opravku. Skinite poklopac pa proverite i njega. Ponovite ovaj postupak obrnutim redosledom kada montirate nOv ventil koji se moie nabaviti u svakoj prodavniei auto-delova. Sredstva za zaptiI . I . Prove rite da povrsin a hladnjaka nije zacepljena pr"sinom. Olabavljena rebra (mali tanki komadi mesinga nabrani izmedu cevi hladnjaka) moraju da budu dobro pricvrSceni izmedu cevi.

i] . stavite komad kartona ispred hladnjaka. Svako primetno slobodno pomeranje (pod pretpostavkom da su lezajevi osovine pumpe za vodu ispravni) znaei da treba zameniti spojnicu venti la134 tora. sponll za poddavanje (4) i kubl (5). Postoji nekoIiko natina da se proveri spojnica ventilatora. 9. 10. kada se tecnost istrosl. uhvatite lopatice ventilatora i pokusajte da protresete ventilator napred-nazad. Kada je motor jskljucen. spojnica ce stalno proklizavati.')" spoju ereva grejata (1) i regulacionog vcntila grejabl (2). 133 ------.:. Spojnica je ispunjena tecnostu na bazi silikana. Proverite i njih da Ii propustaju. ukljuCite motor i pustite ga da radi na praznom hodu sa povec'anim brojem obrtaja sve Rcgu!acioni venti\ grejllc.testa jc uzrok propu5lanja tccnosli za illadcnjc . Poklopac glave cilindra (4) sc nalazi na vrhu g!nve Vizue!na provera da nem" tragova tecnosti za hladcnjc (5) moze ponekad da ukai e na propusranje. Ispusna slavina se ponekad nalazi i na bloku motora. Neispravnu spojnicu mozete da proverite na jos jedan naein: ukljucite motor i drzite ga na praznom hodu sa povecanim brojem obrtaja sve dok ne dostigne norm aInu radnu temperaturu (ispred hladnjaka stavite komad kartona). OpiTecnost za hlade!lje mote da procuri ako zaplivke nft gJavi cilindra (1) koja sluzi kao zaptivac izmedu gJave cilindra (2) i blob motora (3).veGine hladnjaka takode moze da propusla. znaCi da je spojnica neispravna i da je treba zameniti. to moze da dove de do pregrejavanja motora jer ventilator nete biti u stanju da se okrece dovoljno brzo da bi rashladio teenost za hladenje. Ispusna slavina moze da se kupi u prodavnici auto-delova. Do propustanja maze doti i kod navoja cak i ako je slavina ispravna.1ulomobilu .1 U . SPOJNICA VENTILATORA. Aka spojnica ventilatora iskace ili je neispravna.om I ii vakuumom . Da biste proverili kolo elektricnog ventilator a.----SISTEM ZfJ\ HLADENJE pajte je da proverite da li je vlazna.-----. Zatim ubacite motor u brzinu i istovremeno osluskujte kaka ventilator radio Ako ventilator ne ubrza svoj rad kada se motor zagreje. I ____________________________________ . Ostali dclovi regulacionog vernila grejata su hn::gaslu poluga (3). ELEKTRICNI VENTILATOR.koji sc pokrece rui. Neispravan motor ventilatora iIi prekidac termostata koji ne ukljucuje ventilator moie da dove de do pregrejavanja motora. Praverite takode da li je dobra zatvorena i da je neki kamicak nije ostetio.

. Sistem za hlaclenje ispituje se na pritisak na sledeCi naCin. napunite hladnjak vodom do predviclenog nivoa. ventilator bi trebalo da radi aka je celo elektricno kolo ispravno. Kod termostata sa dvozilnim kablom. Ako se nista ne dogodi pas to ste premostili termostat. Ako nije. Aka se ne okrece. Otvorite poklopac motora. U tom slucaju iskljuCite motor i proverite motor ventilatora. Poglejte nivo teenosti za hladenje.2-3 em ispod gomje ivice otvora za nalivanje hladnjaka. Aka termostat ima sarno jednozilni provodnik i aka se prikljuCi za masu. sledece sto treba da uCinite je da ispitate da Ii sis tern pod ·pritiskom propusta. Aka je termostat ispravan. 2. proverite pomocu ommetra osigurac kao i celo elektricno kola. Ommetar iIi kontrolna lampa sa ugraclenom baterijom pokazace da Ii prekidae fadi iIi ne. Ako ventilator radi. Ako se ventilator ne ukljuCi u roku od nekoliko minuta) znaCi da postoji neki kvar u elektricnom kolu motora ventilatora. Napomena: obavite ispitivanje kada je motor hladan. N ajsigurniji i najefikasniji naein ispitivanja sistema za hlaclenje na pritisak je koriscenje instrumenta koji koriste profesionalni mehanicari. spojite ventilator direktno za akumulator automobila pomocu produznih kablova. ventilator treba da se okrece. Pogledajte u fabricki prirucnik da vidite gde se nalazi relej ve. Ako je motor ispravan. a zatim se posmatra da Ii sistem propusta. Taj ureclaj je mala rucna pumpa koja se pricvrsti na hladnjak urnes to poklopca. Posto iskljuCite kablove e!ektromotora. Ispitivanje treba da se obavlja kada je motor hladan i iskljucen. Budite obazrivi kada skidate poklopac hladnjaka. Skinite poklopac hladnjaka. mazda postoji problem u elektricnam kalu.dok ne dostigne normalnu radnu temperaturu. 1.ntilatora. Napunjen sistem za hlaclenje pump a se sve dok se ne dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka. zamenite motor. skinite prekidae termostata i proverite ga taka 5tO cete kraj uroniti u kljucalu vodu. koristite produini kabl za spajanje. Ona (reba da bude do predvidenog nivoa . Ispitivanje sistema za hlaCfenje na pritisak Ala! i materijal • Ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak • Adapter za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak • Zastitne naocare • Voda • Krpe A ko vizuelna provera sistema za hlaclenje nije ukazala ni na kakav problem. releju ventilatora iii osiguracu kola.

VeCina ureclaja ima venti I za izjednacavanje pritiska. iskljuCite motor ispitivanje je zavrseno. 6. 136 10. Ovaj ureclaj moie da se upotrebi i za ispitivanje poklopca hladnjaka na pritisak.3. (2) opruga regu!ator3 pritiska. posto se na ovim delovima vidi da propustaju sarnO kada su zagrejani. Skinite uredaj za ispitivanje sa poklopca hIadnjaka i po novo namestite uredaj na otvor za naIivanje hIadnjaka. proverite komande grejaca unutar automobila da ne propustaju kod ventila. (7) gornji i (8) donji zaptivni prsten i (9) zaplivnc povrSine poklopca. Upozorenje: nosite zastitne naocare i pazite da 'ne stojite u pravcu mlaza aka vam crevo prsne II ruci. Ako pronadete mesta koje propusta. kvar treba odmah popraviti. (5) vaku umski ra5teretni venti!. (3) gornja z:lptivka. 7. sistem negde propusta. hIadnjaka je konstruiran tako da se otvara pri odredenom pritisku. Veoma mali gubitak pritiska tokom sledeCih nekoliko min uta moze da se zanemari. Pogledajte mesta oko pumpe za vodu. Posmatrajte pad pritiska na ureclaju za merenje pritiska. Pumpajte uredaj za merenje pritiska do odredenog nivoa (ako vee nije na njemu). odmah ga popravite. zaptivke na glavi cilindra. 12. (6) pre!ivna cev. Pritisnite i istegnite creva. 4. Ne iskljucujte motor. U protivnom. Namestite na otvor za nalivanje hladnjaka ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak. (1) pokJopac. Ako pritisak naglo opadne pas Ie nekoliko minuta. Obratite paznju na ispupcena mesta na cevovodima hladnjaka iii grejaca. cepove na bloku motora.· Zamenite poklopac ako se suvise brzo iii suvise sporo otvara. On se nameSta isto kao i poklopac hladnjaka. 9. (4) danja zaptivka. Poklopac SISTEM ZA HLADENJE ® PokJopac i otvor za nalivanjc hlacin. UkIjuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta da bi dostigao normainu radnu temperaturu. Pumpajte sve dok se dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka. Ona ukazuju na to da je materijaI popustio iii da je mozda ispucao. Isto tako. Uredaj za ispitivanje sistema za h!adenje nu pritisak namdta se na . hi adnjak i regulacioni ventil grejaca. Poklopac moze da se ispita pomocu adaptera na uredaju za ispitivanje pritiska prema prilozenim uputstvima. Skinite ureclaj za ispitivanje pritiska sa otvora za nalivanje hladnjaka. Trebalo bi da se drzi i da ne opada bar 2 minuta. 11.iaka. Protresite svako creVQ na kraju spoja da biste proverili da Ii evrsto drzi kada je sistem pod pritiskom. Prove rite da Ii propusta oko vodene pumpe (pogledajte pokretne delove) i regulacionog ventila grejaca. 5. 8. Ako primetite znake propustanja.

otvor za nalivanje hladnjaka.tifriz. kupite sarno proizvod na bazi etilenglikola sa aditivima za spreeavanje korozije Ciji je rok trajanja godinu dana. Mcrae pokazuje gde sistem za hladcnje propusta. dodajte iskljuCivo antifriz na cijoj ambalazi pise da je bezbedan za takav tip motora. lspitivanje teenosti za hladenje treba obaviti posto je motor radio najmanje nekoliko minuta. Uredaj za ispitivanje antifriza iii hidrometar veoma je sWoan hidrometru za ispitivanje akumulatora. tzv. teenost za hladenje maze da se zamrzne pri niskim temperaturama sto maze da dovede do pucanja bloka motora usled sirenja teenosti. Aka vas automobil ima blok motora od aluminijuma. zatvoreni sistem hlaclenja. . Nivo tecnosti za hladenje mozete proveriti u rezervoaru -plasticnoj posudi koja se nalazi blizu hladnjaka zahvaljujuCi tome sto je providna i obelezena oznakama za oCitavanje nivoa teenosti za hladenje. To omogucava da se teenost za hladenje dobro promesa sto je potrebno za dobijanje taenog rezultata na uredaju za ispitivanje antifriza. Noviji tipovi automobila obieno imaju sistem sa recirkulacijom teenosti za hlaclenje. Provera tecnosti za hladenje Ala! i materijal • Uredaj za ispitivanje antifriza • Klesta • Krpe • Posuda • Antifriz • Voda SISTEMZA HLAE>ENJE T eenost za hladenje koja se koristi u sistemu za hladenje sastoji se ad antifriza i vade. postupite prema sledeCim uputstvima: 1. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. Ovaj sistem radi taka sto visak tecnosti iz zagrejanog hladnjaka odlazi u rezervoar gde se zadctava sve dok se hladnjak pan ova ne ohladi. Stoga pogledajte u prirucnik za vas automobil da utvrdite da Ii je blok motora od aluminijuma. Kada kupujete an. Pailjivo procitajte etiketu. Takode. Proizvod ne odgovara standardu aka na nalepnici pise da rastvor etilenglikola i vode u razmeri 1: 1 ne obezbecluje za. Upo- . maze da dade do pregrejavanja motara. manje antifriza). Skinite uredaj za ispitivanje pritiska sa otvora za nalivanje hladnjaka.titu ad smrzavanja do -35'C. 13. naroCito pri malim brzinama kretanja. Ako je koncentracija antifriza nedovoljna (vise vode. ldealna mesavina je rastvor u razmeri 1: 1. Da biste proverili da Ii je hladnjak u vasem automobilu zasticen protiv smrzavanja. Da biste proverili sredstvo za hlaclenje u hladnjaku svog automobila potreban yam je ureclaj za ispitivanje antifriza. 14.

a na osnovu broja ioptica koje plivaju u teenosti za hludcnje usis. Ako)e motor suviSe topao. Uputstva za upotrebu ovakvag uredaja za ispitivanje antifriza nalaze se na samom uredaju. pri izuzetno hladnom vremenu. IskljuCite motor.35 'C. (Obavezno upotrebite nekoliko krpa da se ne biste opekli).ml: u hidrometar I. Proveriteoeitan rezultat sa tabelom na uredaju za ispitivanje. mazda ce biti potrebno da vas sistem za hladenje izdrzi do .zorenje: nikada ne skidajte poklopac sa hladnjaka kada je motor ugrejan da ne bi iz/eteo mlaz kljui'ale tei':nosti pod pritiskom. Kada pritisak dovoljno opadne. ponovo ukljuCite motor. Dolite zatim 1/3 Cistog antifriza. Ako je teenost tamna iii crvenkasto-mrka. Ako je rezultat dobijen na uredaju za ispitivanje antifriza -30"C. Nivo tecnosti za hlaaenje treba da bude 2-3 em ispod gomje ivice otvara za nalivanje hladnjaka. Usisajte dovoljno tecnosti u uredaj tako da se plovak u staklenoj cevi polako podignc navise.ili motor pa tek onda skinite poklopac sa hladnjaka. Ako je teenost Cista i blstra. skinite donje crevo hladnjaka da biste ispustili teenost za . Aka imate uredaj za recirkulaciju ternosti za hladenje. veCina uredaja ima tabelu koja pokazuje temperaturu do koje je teenost zasticena od zamrzavanja. Polako skinite pOklopac hladnjaka. To se jasno vidi kroz otvor hladnjaka. teenost pokulja napolje. Napomena: postoje dva naCina za smanjenje pritiska u sistemu za hladenje. smanjice se pritisak.: hladnjaka. Napomena: aka vas automobil nema hladnjak sa ispusnom slavinom. hladnjaku je potrebno eiscenje. OCitajte rezultat na skali na pJovku na mestu gde je niva tecnosti najvisi. Neki tipovi hladnjaka imaju na poklopcu polugu ili dugme. zastita ad zamrzavanja treba da odgovara veCini vremenskih uslova. Ova se radi taka sto se pritisne i opusti pumpica na vrhu uredaja uvueenog u tecnost za hladenje. Budite spremni da se brzo pomerite ustranll aka vmca 137 SISTEM ZA HLA£lENJE Hidrometar'la ispitivanje tecnosti Zil sa pel loplica pobzuje stepen zastite od zamrzavanja koju pruia anlifriz. 4.pricekajte najmanje· 15 minuta posto ste podigli poklopac motora i iskljui'.) 3. mozete doliti antifriZ u dodatn! rezervoar. iii pritiskanjem dugmeta. (Videti »Ispiranje sistema za hladenje« objasnjeno u ovom poglavlju. usisajte uzorak tecnosti u uredaj za ispitivanje antifriza i oCitajte rezulta!. Postoji i drugi tip uredaja sa lopaticama. pritisnite poklopac i nastavite da ga okrecete da biste ga skinulL 2. otvorite klestima ispusnu slavinu na hladnjaku i ispustite aka 1/3 teenosti iz hladnjaka u jedan sud. Medutim. Upozorenje: teenost za hladenje ee biti vruea. Drugi tipovi hladnjaka imaju poklopce konstruisane 138 tako da se okrecu do jednog zareza. Podizanjem po luge navise.

Napomena: pre nego s\o dodate antifriz) proverite da sistem nigde ne propusta. dovoljno yam je dobro hemijsko sredstvo za ispiranje. Amifriz vremenom gub.'I SISTEM ZA HLABENJE " 6.hladenje. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. dodajte nOV rastvor antifriza i vode. Aka je rezultat dobijen na uredaju za ispitivanje antifriza izmedu -15 'C i . Ako je rezultat -15'C iii vise. Ako taj posao obavljate jednom gOdiSnje. Ispiranje sistema za hladenje Alai i malerijal • Klesta • Odvijac • Noz • Bastensko crevo • Posuda • Krpe • Crevo hladnjaka • Hemijsko sredstvo za ispiranje • Antifriz • Voda • Pribor za ispiranje S istem za hladenje moze godinama da fadi dobro ako ga odriavate u cistom stanju i menjate antifriz najmanje jednom u dye godine. moraeete da ispustite 2/3 rastvora iz hladnjaka i da ga zamenite antifrizom. Ukoliko nemate jako zapusen sistem koji zahteva strucno reverzibilno ispiranje. . Ispustite stafU tecnost za hladenje i napunite sis tern za hladenje vodom. 5. ne bi trebalo da imate nikakvog problema. Postupak je jednostavan. Postoji nekoliko nacina za Ciscenje sistema za hladenje od kojil! neki zahtevilju profesionalnu opremu. j " . Posle toga ispraznite sistem i isperite ga Cistom vodom. Pogledajte u priruenik za svoj automobil da biste videli koliko litara tecnosti za hladenje maze da primi vas hladnjak. mogu se koristiti postupci objasnjeni u ovom odeljku. . Zatim sipajte sredstvo za Ciscenje i vozite automobil jedno kratko vreme iii pustite motor da radi pri normalnoj radnoj temperaturi. najbolje je da se ispusti teenost iz celog sistema za hladenje i da ga ponovo napunite meSavinom antifriza i vade u razmeri 1: 1. Budite pazljivi da se ne polijete. sposobnost da stiti od korozije i stoga se mora menjati da bi ispravno funkcionisao tokom veka trajanja automobila. Ako kupite kvalitetan proizvod i pridriavate se uputstava. Na kraju. Ukljucite motor da biste tecnost za hladenje izmesali i proverite da Ii je nivo odgovarajuCi.30 "C..

1. Pritisnite nadole poklopac i pazljivo ga izvucite posto se pritisak smanjio. presecite ih Dozern iake to ZD?Ci kupevinu novog creva. sistemu za hladenje.. 2. Taj nivo je otprilike 2-3 em ispod ivice otvora za nalivanje hladnjaka. stavite ispod hladnjaka posudu koja moze da primi oko 10 litara tecnosti. mora da se skine donje crevo hladnjaka. Obujmice sa oprugom skidaju sa klestima. Upozorenje: nikada ne skidajte poklapac sa vruceg hladnjaka. jednostavna pritisnite dugme iIi pOdignite polugu navise. po mogucstvu na bazi kiseline. Da biste uprostili posao. Posmatrajte stanje tecnosti ia hladenje koja se ispusta. Koristite bastensko crevo da napunite hladnjak vodom do predvidenog nivoa. moze da se skine i crevo sa nosaca. 4. . zatvorite ispusnu siavinu iii penovo prikljuCite 139 SISTEM ZA HLA£>ENJE donje crevo hladnjaka. potrebno je jako hemijsko sredstvo za ispiranje. Zaprljani rezervoar magao bi da naskodi . Neki automobili imaju poklopac hladnjaka sa dugmetom iIi polugam za smanjivanje pritiska. a pritisak padne na atmosferski. Morate potpuno da ispraznite sistem za hladenje u automobilu. 3. Klestima otvorite ispusnu na dnu hladnjaka. pocece da isparava. Sipajte sredstvo za ispiranje (kupljeno u prodavnici auto-delova) u hladnjak.a. Da bi se ispraznio takav tip hladnjaka. se iz sve snage okiecu da bi se izvadila. obujrnica 'maze da se skine sa creva. Stoga pustite motor da se ohladi. Kada ste potpuno ispustili tecnost za hladenje. Obujrnice sa zavrtnjem mogu se olabaviti okretanjem zavrtnja pomocu odvijac. aka se teenost za hladenje naglo ispusti. Zatim skinite poklopac sa hladnjaka da bi se tecnost za hladenje lakse ispustila. isperite rezervoar vodom. mIMem Pogledajte odeljak "Provera sistema za hladenje« da biste znali kako to da uradite. Upozorenje: posto oCistite sistem ukljucujuti i dodatni rezervoar uredaja za recirkulaciju. Creva su cvrsto priljubljena te je potrebno da.aM. Kada se skine obujrnica. Spojevi creva hladnjaka osigurani su dvema vrstama obujrnica (»selni«). Kada je dovoljno olabavljen. Ako je mrkocrvena. Ako teenost za hladenje nije mrkocrvene boje. Ako ni to ne pomogne. moze da se upotrebi bilo koje sredstvo za brzo ispiranje. Zatim uzmite nekoliko krpa i polako okrenite poklopac hladnjaka do prvog zareza da bi sesmanjio pritisak. Jednostavno pritisnite krajeve obujrnice da biste njili pritisak i skinite je sa creva. Upozorenje: teenost za hlaoenje moze da bude vruca aka ste izvesno vreme pre toga vozili automobiL Na nekim starijim tipavima bila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku.

Crevo .. 9. Skinite poklopac sa hladnjaka a zatim isperite sistem vodom po drugi put da uklonite sve tragove hemikalije koja bi kasnije mogla da ima koroziono dejstvo. : ! : ! .. .... Taj pribor se montira i koristi na sledeCi nacin: 1.1'. Napomena: ovo je dobra prilika . T·komad moze da se zntvori poklopcem (6). Zatvorite ispusnu slavinu iii ponovo prikljucite donje crevo hladnjaka.SISTEM ZA HLA£)ENJE . Upotreba T-komada za ispiranje Ovaj postupak ukljucuje upotrebu pribora za ispiranje koji postaje sve popularniji kako medu amaAutomobil moze da ima jedan od dva lipa hladnjaka: rash!adni fluid moze da 51ruji horizontalno (levo) iii vertikalno (desno). Pronadite dovodno crevo grejaca. . 140 1. UkljuCite motor i pustite ga da radi onoliko koliko je naznaceno u uputstvima datim uz hemikaliju za ispiranje..da sperete crevom insekte i prljavstinu koji su se nakupili na rebrima hladnjaka.. . VeCina proizvodaca preporucuje mesavinu u razmeri 1: 1..' -. obicno oko 15 minuta. U nekim slutnjevirna. strujanja rashladnag f1uida.. ! : = ~ T-komad za ispiranje (1) moZe da se montira na crevo grejaca (2) koje se pmia od blob motora i spojeno je pomocu obujmica sa oprugom (3) iii sa zavrtnjem (4). . taka i meau profesionalnim mehanicarima.~ ~ : ! .. Zaustavite motor i po novo ispustite teenost iz sistema za hladenje kao sto je vee objasnjeno. I !¥I?. 6. 7. I i '! 1 \ l . Ispiranje ponavljajte sve dok voda ne bude bistra. To je jedno od dva creva koja se pruzaju od protivpoiarne pregrade na Jevoj strani prostora za motor. Vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka. poklopca za T-komad. Tamne streli ce pokazuju 10k. . a zatim napunite hladnjak mesavinom sveze vade i antifriza... . ova obezbeduje da rastvor ·za ispiranje prode kroz ceo sis tern i opere i jezgro gretaca. ..... terima. 8. Da biste odredili zapreminu sistema za hladenje. Potpuna odvrnite komande grejaca. ! . Voda za ispiranje sistema za hladenje moze potom da se dovcde bastenskim crevom (5). Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.5. pogledajte u prirucnik za vas automobil. Pribor za ispiranje sastoji se od T-komada. Svetle strelicc pokazuju prikljucke dovodnog crcya hl<ldnjaka. 10. . dye obujmice i usmerivaca za vodu.. ! .

lspirajte sve dok ne pote{:e bistra vada. sipajte Cist antifriz.je obieno prikJjuceno za blok motora. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne dostigne uobiCajenu radnu temperaturu.. 7.. Ueinite ovo polako i pazljivo.nemojte jos da vracate poklopac na T-komad. a zatim ga spojite sa bastenskim crevom.. 11. Podatak 0 zapremini sistema za hladenje nac..~ . Posto se ulije antifriz. 2. Zamena remena ventilatora Alat i materijal • Kljucevi iii ozubljeni kljuc sa umecima • Poluga • Uredaj za ispitivanje remena .. Stavite usmerivac za vodu u otvor za nalivanje hladnjaka da bi usmeravao vodu kada pocne da istice. Presecite to crevo na sredini ostrim nozern.~ . u suprotnom. 8. 10. 142 9.. Ako je potrebno jos teenosti. Ulijte dovoljno antifriza u hladnjak da se napravi mesavina 1: 1 .. cene de love creva. Stavite obujmicu na kraj svakog isecenog komada. a ne za crevo grejaca koje vodi do pumpe za vodu. proverite da Ii su svi spojevi evrsti i vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.na primer. 141 ---. 1skljueite motor i proverite nivo tecnosti za hladenje. Skinite poklopac hladnjaka. 4. Na kraju.. 5. Pazite da T-komad dobro prianja uZ odseKilda ispirate hladnjak preko T-komada. Zatim ukljueite bastensko crevo i ispirajte sistem za hladenje sve dok voda koja istice iz • hladnjaka ne postane bistra. 1skljuCite vodu i skinite bastensko crevo sa T-komada .. Isk!juCite vodu i skinite crevo. " . Vratite obujmice na mesta i zategnite ih odvijacem. SISTEM ZA HLADENJE Pribor za ispitivanJe h"]udnjaka se sastoji od usmerivaea vode (deflektora) koji se st<lvlja u otvor za nalivanje. bistra voda ce isteCi iz T-komada tako da ce mdavina biti u razmeri 1: 1 kada se doda predvidena kolieina. Montirajte T-komad izmedu dva isecena dela.. voda iz bastcn5kog creva (1) treba cia teee sve dak tecnost koja iz]azi iz usmerivaca montiranog na otvor za nalivanje hladnjaka nije bistra. moie dod do curenja bda sistem za hladenje pocnc da radi. 3. cete u prirucniku za vas automobil... Okrenite dugme grejaea na tabli sa instrumentim a do kraja da biste bili sigurni da je i grejac opran. Najbolje je pricckati da se motor ohladi. 3 litra antifriza za sistem za hladenje je 6 Iitara. obujmice sa oprugom zategnite klestima. 6. Skinite poklopac na T-komadu. Takode skinite usmerivac sa otvora za nalivanje hladnjaka. Stavitc poklopac na T-komad. Obujmice (2) koje dne T·komad na creYU grejaca (reba da budu evrsto stegnute.

mozete da skinete rem en sa kaisnika pumpe za vadu (4). Mozda cete morati da skinete remen servo-upravIjaca iii kompresor klima-uredaja da biste dosli do njega.1. Suvise zategnut remen moze da optereti lezajeve u pumpi za vodu. Remen na sistemu za hladenje iii kais ventilatora pokrece sklop ventilatora i pumpe za vodu. sledece sto treba da proverite jeste da Ii je pravilno zategnut. svaki uredaj koji pokrece pogonski remen moie se olabaviti i skinuti tako da on moze da se skine. Da biste skinuli remen ventilatora (1). Napomena: skora svi poprecno postavljeni motori i neki poduzno postavljeni motori imaju elektricni ventilator koji se ne pokrece remenom. o!abavite vijke na ahernatoru ( 2) i poyudte alternator prcma ventilatoru (3). Ako je u losem stanju. Zamena remena ventilatora nije tezak posao. Prilikom ispitivanja remena ventilatora sistema za hladenje. treba proveriti dve stvari. Suvise labav remen ne moze da obezbedi odgovarajuce hladenje pri malim brzinama kretanja. (4) pocepan i (5) odvajanje slojcv3.. pumpa servo-upravljaca. provucile polugu (3) pored maza iice na poklopeu za oprugu (4) i pokretnog pok!opca na kaiSniku (5). Jednostavno popustite vijke za . SISTEM ZA HLAElENJE 0-_--. Medutim..' /.• Remen ventilatora • Ostali pogonski remeni S istem za hladenje koristi jedan od nekoliko pogonskih remena koji pokrecu delove kao sto su alternator. taka dOl.cen). pumpu za vodu na ovim motorima i I) ij ! . Da bisle zameni!i remen. Medutim. Ovo se fadi dok je remen jos uvek u automobilu (motor treba da je isklju. dalje pokrete remen. kompresor klima-uredaja. kao i vazdusna pumpa uredaja za preCiscavanje izduvnih gasova. (2) nat op!jen uljcm. zamenite gao Aka je u ispravnom stanju. Gurnite poiugu nadole da bisle podigJi zatezni kaisnik.. Zmijoliki pogonski remen (1) praviino se :tarde pomotu opruznog zatezno g kaisnika (2). ® 143 -. cesto isti koji pokrece i alternator. Prvo treba proveriti stanje remena. " 'i ® NajceSca osteccnja zbog cega treba zameniti remen: (1) ispucan. (3) uglacan.

Nikakvo podesavanje nije potrebno posto ce zatezni kaiSnik automatski podesiti odgovarajucu zategnutost remeha. 4. 5.pricvrsCivanje i podesavanje i povucite deo prema ventilatoru. Napomena: nemajte seCi remen da biste ga skinuli aka yam nov za zamenu nije pri ruei. Dok drzite remen u zategiluto. povucite dec koji je u pitanju prema ventilatoru i skinite remen(e). remen se moze skinuti i montirati nov. Habanje remena ventilatora najbolje se primecuje ako se pogleda sa donje strane koja dodiruje ileb kaisnika. Napornena: na motorima na kojima se nalazi jedan jedini vijugavi remen za pakretanje svih I I I I I ureclaja. Pazite da ne ostetite nijedan dec koji gurate polugom. kao veCina delova izradenih od gume.to ga moze ostetiti. 2. Aka pronadete bilo koje od ovih ostecenja. Gumite alternator prema ventilatoru i skinite feruen ventilatora. Remen na ventilatoru moiete da promenite na sledeCi naein: 1. uljane mrlje. zategnite ih polugom. proverite da Ii ste uzeli adgovarajucu veliCinu. remen ventilatora u sistemu za hladenje pokrece i alternator. Ako yam pogonski remeni na drugim delovirna onemogucavaju pristup. Napomena: nemojte pokusavati da montirate nov remen prebacivanjem preko kaisnika pomocu odvijaca .m stanju. zaseke iii uglacane ivice. obicno' traju oko tri godine. remen se moze osloboditi pritiskanjem zateznog kaisnika polugom. Kada pomocu vetikog odvijaea iIi poluge odgurnete unazad zatezni kaisnik. Ne zaboravite da zabelezite u koji zleb kaisnika dolazi koji remmen da bi posle mogli da ih vratite na svoje mesto. olabavite vijke za 'pricvr$Civanje i podesavanje bilo kojim kljucem iii ozubljenim kljllcem sa llmetkom. Kada sve remene vratite na svoja mesta. kao i vijak za podesavanje (na vrhu). a zatim idite prema hladnjaku. Proverite da na njima nema ostecenja navedenih u tacki 1. zamenite remen. izlizana mesta.· Pocnite od remena najblizeg hladnjakll. Po novo montirajte ventilator i pogonske remene. Poenite od remena koji je najblizi motoru. Olabavite vijak za pricvrsCivanje alternatora (na dnu). pritegnite vijke za pricvrsCivanje j . iskrzane ivice. 3. Zamenite ih po potrebi. Remeni ventilatora. Prilikom kupovine novih remena. Remeni su abieno razliCitih veliCina i ne mogu se zamenjivati. Potralite naprsla iii krta 144 mesta. Ovim ce se remen dovoJjno olabaviti da moze da se skine. Na mnogim tipovima automobila. Uvrnite remen i pogledajte da nema opterecenja.

Da biste ispustili tecnost iz hladnjaka koji nema ispusnu slavinu. moracete da skinete donje crevo hladnjaka.5 em ugiba kada ga pritisnete prstom. Upozorenje: ovaj posao treba obaviti kada je motor hladan. Ispraznite sistem za hlaclenje. Napomena: na nekim starijim tipovima automobila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku. zato sto novi remeni ventilatora teze da se istegnu posle montiranja. Rezervne remene. Creva su cesto pri- . poluge i odgovarajuce kljueeve ne bi bilo lose stalno imati u automobilu. Neke obujmice imaju zavrtanj koji se olabavljuje odvijacem. 6.podesavanje. U sistemu za hlaclenje ima pet vrsta creva: gomje idonje crevo hladnjaka. Preporucuje se periodicna provera femeDa ventilatora. 2. To yam moze pomoCi da izbegnete kvar koji se obicno dogada u najnezgodnijem trenutku. Klestima alabavite ispusnu slavinu hladnjaka koja se nalazi pri dnu. UkljuCite motor i prove rite ih jos jednom. Obujmice sa oprugom moraju da se pritisnu klestima. Zamena creva nije Teska kao sto to moze da se uCini kada se atvori poklopac motora. Ako ste nedavno dodali antifriz i hocete da sacuvate tecnos! za hlaclenje. Da biste ispraznili sistem za hladenje. Proverite da Ii su svi remeni vraceni na odgovarajuce kaisnike. dovodno i odvodno creva grejaca i obilazno crevo pumpe za vodu. Uvrnite creva da vidite da Ii se krajevi skidaju sa odgovarajuCih prikljucaka. Mozete kupiti ureclaj za ispitivanje remena pomocu koga cete moCi preciznije da ih zategnete. skinite poklopac hladnjaka. Zategnutost remena treba da se praveri i treCi put. Podesite z3tegnutost remena da ne bude vise od 1-1. VeCina iskusnih mehanicara preprucuje da se sva creva zamene SISTEM ZA HLADENJE Alat i materijal • Klesta • Odvijac • Noz' • Posuda • Papir za glacanje (»smirgla«) • Creva hladnjaka • Crevo grejaca • Obujmice (»selne«) • Zaptivka kada jedno popusti. 3. posle tri do cetiri nedelje. Time se izbegavaju kasnije opravke i smanjuje mogucnost kvara. ispustite je u cistu posudu. Olabavite obujmice na crevu iii crevima koje nameravate da zamenite. Skidanje i namestanje creva C evovOdi hladnjaka i grejaea obicno imaju vek trajanja od oka tTi godine. Creva se menjaju na sledeCi naCin: 1. Skinite obujmice unazad duz creva.

. . zaptivaca iIi korozije. Obujmice sa zavrtnjem (dole) skidaju 5e odvijacem. I -i 1 I I I I 5. Po'. slavite zaptivku (3) i proveritc da Ii su obujmice cvrsto spojene (4).ljubljena za metal i jedini nacin da ih skinete je da ih odsecete nozem. mogucstvu. Cevovodi u sislemu za hladenje imaju fazlicite vrstc obujmica. napravite prorez duzine 10 cm od kraja creva. elasticno crevo moze se koristiti umesto odgovarajuceg . Kupite nove obujmiee osim ako one sto imate nisu potpuno oCllvane. Pokusajte da kupite iIi nabavite odgovarajuce crevo za vas tip automobila.i ! r . istrljajtc prikljuckc za giacanje (2). Ono je predvideno da izdrzi pritisak pumpe za vodu. sastruzite ih ili skinite haTtijom za glacanje. NaznaCite tacno koje crevo ielite. (3) dovodno i (4) odvodna crcvo i (5) obiiawo crc\'o . Ako je u pitanju donje crevo hladnjaka.J . ponesite staro da biste ga uporedili sa novim. I S: I < I \r! . a zatim obrisite. . Ukoliko je duiine i veliCine. 145 ----. 6. bice yam potrebno iicano armirano crevo. U slucaju da ne moiete da nabavite odgovarajuce crevo.. STSTEM ZA HLAElENJE 146 Ccvovodi u tipienom siSlemll za hladcnjc: (I) gomjc i (2) dOlljc crev o hladnjaka. Obujmice sa oprugom sc klcsrima (gore). Uopsteno govoreci. kupite elasticno. pohab::mo iii osteccno crevo (1). i:iu! L !In i· Da biste zameniii izlizano. obujmice imaju ogranicen vek trajanja. Ako na prikljucku ima naslaga stvrdnutog cementa. Pazite da kupite obujmiee odgovarajuce veliCine.originalnog. 4.--•.

igra glavnu ulogu u sistemu za hladenje motora.uredaj osetljiv na temperaturu ."I! I Ii· t III Ii !II I 1\\ Ii . I I \ c ! \11 I i r J 1'1 I \ i r I" \ .7. 9. 'II J . UkljuCite motor i pustite ga da fadi 15-20 minuta dak ne dostigne radnu temperaturu. Za opruzne obujmlee koristite klesta za stezanje zavrsetaka. Stavite na prikljucak. Odrzavanje termostata P osta uCinak motora neposredno zavisi ad radne temperature.1'1 J ' J . Ako je potrebno. vratite obujmice na mesto i zategnite zavrtanj. Namestite obujmice na oba kraja creva. Illl . 8. Proverite spojeve da ne propustaju. Ponovo napunite sistem za hladenje i vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka. ponovo pritegnite obujmice. Obujmica treba da se nalazi na razdaljini od 2-3 em od kraj a creva. termostat . 10. Stavite zaptivac nll ocisceni prikljucak pre nego sto montirate novo erevo da biste bili potpuno sigurni da je spoj dobar. On delimicno smanjuje protok tecnosti za hladenje do hladnjaka kada je motor ® 0/ 0 / d' C) . I _________________________ I i i J 1 .

Termostati su osetljivi na promenu temperature tecnosti ZJ hl. grejac u automobilu nece proizvoditi dovoljno toplote po hladnom vremenu. a otvarllju s!. Mec!utim. To se radi na sledeCi naCin: • Komad drveta • Posuda • Termometar • Komad zice • Strugac • Termostat i zaptivac • Voda • Krpe bez dlacica • Prstenasti zaptivac • Obujmice 148 1. ~ I ! I ! I I I . Aka je termostat stalno otvoren.1[!rej3IL • Kljucevi iii k1juc sa ozubljenjem i umecima • Cekic hladan._UI:. (4) gumena membrana. ako se ne otvori. (3 ) cilindllf od voska. on maze da izazove i pregrejavanje iii probleme u vezi sa pregrejavanjem. Cime se ubrzava proces zagrevanja. (5) Z3vojnll opruga.1 c:. moze da traje godinama. ~ -_""'-1 I II. . I I . Kasnije. kada je motor topao. Ispraznite hladnjak u sistemu za hladenje prema uputstvima iz pogJavlja »Ispiranje sistema za hladenje«.. Ala! i ma!erijal • Odvijac • Klesta U prescku su prikllZllni dci(l\'i lcrmoStJlll. Odnosno.1m III. O ni se zlltvaraju da bi sprecili prolazJk tecnosti kroz hladnjak bua je motor hladan.ldenje. (9) obodna zllptivka i (10) pflruomc3. izazvace pregrejavanje._. termostat se sirom atvara da bi omoguCio maksimalan protok tecnosti Za hladenje. 1'1\. __________ _ 147 _.: vcn!iill. I . . (8) zaptivka. . . . (2) klip. (7) zaptivka venlila. Lako je ustanoviti da Ii je termostat ispravan. Kada je sistcm za hladenje Cist i radi pri normalnim tempcraturama. (1) okvir. (6) seog!!.: da bi propuStili tecnost da cirkulise kana je motor Z.

Pre nego sto stavite nov termostat.p. Izvucite kuCiste termostata. Odvijacem olabavite zavrtanj na obujmici. a suvise »hladan«. 8. Skinite obujmicu sa creva. Ako ne mozete skin uti vijke obicnim kljucem. 10. njaka.:a 2. Ako se ne otvori. uCinite to klestima. Gornja temperatura oznacava polozaj kada je potpuno otvoren. On je obicno naznacen na sam om termostatu. Pogledajte u fabricki prirucnik ako niste'sigurni gde se nalazi termostat.!. upotrebite ozubljeni sa umetkom odgovarajuce veliCine. Izvadite termostat iz bloka motora i stavite Cistu krpu u otvor da unutra ne bi usIa prljavstina. i povezan je sa gomjim crevom hlad. SuviSe »vruc« termostat moze da izazove »fijukanje« i detonacije u motorn. 4. 3. Ako je u pitanju obujmica sa oprugom. Donja temperatura je tacka na kojoj bi trebalo da pocne da se otvara. 6.. Upozoreuje: veCina termostata je slii'na i zato postoji mogucnost da kupite i montirate termostat koji nije predviden za SISTEM ZA HLA9ENJE Tennostat se nalazi u svom kuCiS\u. 7. Spustite termostat u vodu pomocu komada zice i nastavite sa grejanjem. Pronadite kuCiste termostata. Na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju poprecno postavljen motor. 11. Dobro proverite tehnicke podarke pre nego fro izidete iz prodavnice auto-de/ova. Termostat je obicno smeSten na bloku motora. moze da ometa rad komandi motora sto dovodi do pove- . treba ga zameniti. Skinite dva vijka koja pricvrscuju kuCiste termostata za blok motora. Skinite obujmicu gomjeg creva hladnjaka sa kuCista termostata. skinite ga tako sto cete staviti komad drveta na kuCiste i lako ga udarati cekicem dok se ne olabavi. Ako se termostat suvise rano otvori. Da biste doSH do termastata. Skinite kraj creva sa prikljucka.. 9.. Zagrejte vodu do 5-8 °C ispod predvidene donje temperature termostata. prvo skinite gamje creva hladnjaka na kuCilllU tennostala kaje se nalazi na vrhu bloka mOlOr. temperaturni raspon vaseg matora. kuCiste termostata moze da se nalazi na prednjoj iIi zadnjoj strani mot ora. 5.. Za!im skif'lite dva vijka koji pricvrscuju kuciste za blok motora. Trebalo bi potpuno da se otvori. ostruzite staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine bloka motora. Na poslednjim tipovima auto mobil a koji imaju motor sa elektronskim komandama izuzetno je vazno zameniti termostat onim koji ima odredenu ternperaturu. Nastavite sa grejanjem sve dok voda ne dostigne 10°C iznad donje temperature predvidene za termostat. Odredite temperatumi rasp on termostata. Stavite posudu sa vodom na pee i spustite u nju kuhinjski termometar. na vrhu prednjeg dela. Ako se zaptivac stvrdnuo. treba ga zameniti. N a nekim vozilima pronaCi cete ga u posebnom'kucistu koje je pricvrsceno za gomje crevo hladnjaka.

Skinite krpu. 16.cane potrosnje goriva i povecane koliCine izduvnih gasova. Ako ne pogledate ove oznake. Gumi!e cistu krpu (1) II olvor i skinit\! slaru . Ako nista ne propusta. 15. »gore« i »prema hladnjaku«. Kada ste se uveriii da su svi crevni prikijutci sigurni. Neki termostati imaju prirubnicu koja se mora staviti u poseban zleb. Ako obujmice na crevima nisu potpuno ispravne. mogli biste da ga naopacke postavite u kuCiste. cvrsto pritegnite zavrtanj. paiijivo proverite da nema propustanja na spoju izmedu gornjeg creva hi adnjaka i kuCista termostata. Stavite dva vijka na kuCiste i pritegnite ih. pokusajte jos maio da zategnete crevnu obujmicu. Takode proverite ako spoja kuCista termostata i bioka motora. posao ja zavrsen. Na termostatu pise: »napred«. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa abe strane zaptivke da biste obezbedili dobar spoj. Zatim pazljivo namestite zaptivku preka term 0stata i nosece povrsine bloka malara. Ukoliko do propustanja doiazi na spoju izmeclu kuCista i bioka motora. Ako primetite propustanje. Montirajte tennostat. Upozorenje: nemojte suvise da ih priteiete. Ako posie nekoliko zaokreta vijka propustanje ne prestane. Stavite termostat na sediste u bloku motora. mozete panovo da napunite sistem za hiadenje. 14. uzmite kijut odgovarajuee veiiCine i pailjivo okreCite svaki vijak za po jednu cetvrtinu kruga. Kad god montirate nov termostat koristite novu zaptivku. Ona se obicno prodaje sa termo149 SISTEM ZA HLABENJE statoffi. moracete da skinete kuCiste i pocnete posao od potetka. Ako imate obujmicu sa oprugom. 17. 13. Dok motor jos radi. Proverite da Ii je dobro zatvorena ispusna siavina na dnu hiadnjaka iii da ii je donje erevo hladnjaka sigurno. 18. Stavite kuCiste termostata preko termostata i zaptivke. stavite nove. 12. na obujmicama sa zavrtnjem. UkijuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta kako bi postigao normalnu radnu temperaturu. pazite da opruga i radni mehanizam ne budu okrenuti ka hladnjaku (iIi dole u motoru). Proverite da niste naCinili ovu gresku. Kada 'niste sigurni u koji polozaj treba da postavite termostat. KuciSte termostata maze laka da pukne i da se slomije usled suvise jakog pritezanja. Napunite sistem mesavinom vode i anlifriza u razmeri 1: 1 pre rna uputstvima iz pogiavlja »Ispiranje sistema za hladenje«. Ovaj dec termostata mora da se okrene prema hladnjaku. Stavite pokiopae hiadnjaka na svoje mesto. Postavite obujrnic'4 na creva i namestite gornje creva hladnjaka preko kuCista termostata. biee vam za ovo potrebna klesta. Pomerajte obujmicu duz creva sve dok ne dade na 2-3 em od njegovog kraja.

.. (6) vijci za prievrscivanje...... (3) prsten. SISTEM ZA HLAtJENJ 21... 150 I . pogonskih remena i vijaka koji· pricvrscuju pumpu za motor. Namestite nov tcrmostat (4). jednostavno iskljuCite motor. (3) nosac VentilalOra iii pagona....... Panova nivo tecnosti u sistemu za hladenje...... Zamena pumpe Za. (4) zaptivka. Svako pameranje izmedu ventilatora i pumpe za vadu pokazuje da su leiajevi izlizani i da pumpu treba zameniti...aka da tdnost za hiadenje ne bi pokuijala napoije i eventuaino vas opekia. a and a pokusajte da pokreeete ventilator naprednazad.osovina.... Ako nema curenja..... mmeSlle sredstvo za zaptivanjc sa svih strana nove zaptivke (5) i stavitc jc preko termostata.... Da biste ova proverili.mje iii zaptivku.. Drugi znaci kvara su labavi i istroseni leiajevi. Polako odvrCite poklopac hladnjaka do prvog zareza da biste ga uklonil.... Skinite poklopac sa hladnjaka. iskljucite motor i pustite cra da se ohladi. To se radi na sledeCi naCin. 20.....ljivi. odlutite da Ii cete panovo upotrebiti sillkonsko srcdstvo za zaptiv. 151 Ii SISTEM ZA HLA£>ENJE I ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ .. (2) turbina.. Sastoji se od skidanja ventilatora. Upozorenje: u sistemu za hladenje ce se zadriati izvestan pritisak. (9) odslOjnik i (10) ventilator.. obicno se primeti kako pumpa propusta...zaptivku (2) pomocu nOla iii mugu'::a (3)... vodu Gore: delay] pumpe za vodu prikazani u'preseku 5U: (1) zaptivka.. (8) kuisnik...' Slavile krpe oko poklopca hladn...~ I CD Tipican sklap pumpe La yodu i ventilatora u automobilima "Dienem! motorsa«... (1) zaptivka.... (4) .. U sredini: mnogi novi tipovi aulamobiJa nemaju zaptivke izmedu pumre za vodu i mNora.. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. .. (2) prcdnja caura. 19...~ ® ~ 5 . Zamena pumpe za vadu je posaa koji izgleda tezi nego sto jeste.T r .. iz prostora za motor obieno se cuje kloparanje. (6) zaptivcna prirubnica... Kada menjate pumpu za vocu. Budite pai.. K ad je pumpa za vodu neispravna.... a umcSl0 toga keristi se silikonsko sredstvo za zaptiV3nje... Sistem treba da bude napunjen do 2-3 em ispod otvora za nalivanje hladnjaka..... Pregrejavanje motora je moguce.. (7) sklop prirubnice i ieZaja..... (5) kuciSte. Pumpa omogucuje kruienje teenoSli za hladenje u motam... Po potrebi dodajte jos tecnosti za hladenje. (5) kuclSle pumpe za vodu. ali pre nego sto do njega dade.. (7) otYor za montaiu i (8) (urbina. Na dnu: turbina vodene pumpe (9) usmerava tecnost za hladenje iz hladnjaka ka motoru..

Kada imate obujmice sa oprugom. Ovo moze da zahteva malo vise snage. to ce olaksati ispustanje tecnasti za bladenje. Da biste ispustili tecnost iz takvog tipa bladnjaka. Moze da ih bude tIi: donje CIevo hladnjaka. I j I I i I I t "'" o 3.. Skinite sve cevovode spojene sa pumpom za vodu. ------------------. Kada sklonite obujmice. pritisnite im krajeve klestima da biste ih skinuli sa creva. Na crevirna sa obujrnicom na zavrtanj. Zatim cete pomocu kljuca morati da skinete svi: pogonske remene...'. Kada je teenost za hladenje potpuno ispustena iz hladnjaka.. Detaljan opis ovog posla nalazi se U odeljku »Zamena remena ventilatora«. mOIacete da iskIjuCite elektricnu instalaciju. Klestama odvrnite ispusnu slavinu u blizini dna hladnjaka. olabavite odvijacem zavrtanj i izvucite obujmicu duz creva. . U tom slucaju creva se moraju zameniti.". crevo grejaca i obilazno crevo. ispustite je u eistu posudu. Aka zelite. i ~ 1 != ·1 . skinite poklopac bladnjaka. Napomena: neki stariji tipovi automobila nemaju ispusnu slavinu na bladnjaku. Sva creva treba da obelezite da biste posle znali gde da ih vIatite. . zavrnite slavinu.152 I T ® 1.. Kada se motor ohladi. . Na automobilima sa . SISTEM ZA HLAf)ENJE . Kljucem skinite vijke koji pricvrscuju ventila@ / / tor za pumpu za vodu. pan ova da upotrebite tecnast za hladenje. I I I I .. Ako vam to ne pode za rukom. pokusajte da skinete creva sa prikljucaka.. 2 . 4. mOIacete da ih isecete ostrirn nozern. moracete da skinete gornje crevo hladnjaka kako je opisano u postupku 3. Napomena: ako vas automobil ima elektricniventilator.

creva i nosace hladnjaka.prednjim pogonom koji imaju poprecno postavljen motor. Kljucem sa ozubljenjem i odgovarajuCim umetkom skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za vodu. Stavite krpu koja nema dlaCiea u olvor u kome je bila pumpa. SkIonite krpu kad zavrsite struganje. Grebacem skinite staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine pumpe za vodu na bloku motora. odnosno da skinete masku.te da Ii ste kupi/i pumpu koja odgovara vatem automobilu. . 9.' Antifriz • Voda 7. Napomena: ako umesto nove pumpe montirate popravljenu. Upozorenje: pumpe za vodu su po izgledu veoma sliene. potrosicete upola manje novea. 5. osim ako yam nije potrebno vise prostora da biste dosli do pumpe za vodu. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa ODe strane nove zaptivke koja je u dodiru sa bIokom motora. ponesite staru u prodavnicu auto-delava. unutra i spolja otvora za vijke. Izvucite pumpu. Stavite zaptivku na povrsinu bloka motora gde stoji pumpa. Ako moiete. Nanesite sredstvo za zaptivanje i na drugu stranu zaptivke. 8. nanesite ga u vidu trake od oko 3 mm dui 'aodirne povrsine pumpe za vodu. Namestite rukom vijke za pricvrsCivanje pumpe za vodu i pritegnite ih. Napomena: ako umesto zaptivke koristite silikonsko sredstvo za zaptivanje. Pazite da yam komadiCi stare zaptivke ne upadnu U otvor gde se pumpa za vodu pricvrscuje za blok motora. Treba da ih ima cetiri do sedam. Upotrebite kljuc sa ozubljenjem i odgovarajuci umetak da biste dobra pritegli vijke. 6. necete morati da skidate ventilator. kao i oko. Napomena: u retkim slucajevirna moze da bude potrebno da skinete hladnjak da biste dosli do pumpe za vodu. Stavite novu pumpu za vodu preko zaptivke na predvideno mesto u bloku motora. 153 SISTEM ZA HLAf>ENJE Ala! i ma!erijal • Klesta • Kljucevi • Odvijac • Ostar noi • Kljuc sa ozubljenjem i umeeima • Grebac • Poluga • Uredaj za ispitivanje pritiska u sistemu za hIadenje • Pribor za ispitivanje antifriza • Posuda • Krpa bez dlaCiea • Sredstvo za zaptivanje • Pumpa za vodu sa zaptivkom • Crevo grej aca • Crevo hladnjaka • Hartija za glacanje (»smirgIa«) . te zato dobro prover.

Da . pazite da ih stavite na creva pre nego 5to ih montirate. najbolje je da ga zamenite novim. Izgrebite iIi skinite hartijom za gIaeanje ostatke sredstva za zaptivanje sa povrsine na kojoj s'e crevo montira.pogonske remene. 12. dodajte novu teenost. Dobro ih pritegnite kljucem. Swvite oa svako crevo DOVil obujrnicu. 154 10. 13.I ! I i i i SISTEM ZA HLA£lENJE CD ® CD IbJlI II Cepovi su obitno smdlcni sn stranc blob motor". 14. Namestite svako crevo na odgovarajuCi prikIjucak i pavueite obujmice da dodu na 2-3 em od kraja ereva. Napunite hladnjak tecnoseu za hladenje koju ste ispustili kako je opisano u tacki 1. Ako ielite da prove rite stepen zastite od zamrzavanja koju pruza antifriz.Popravljena pump a ee raditi isto kao i nova. Upotrebite pribor za ispitivanje antifriza da biste odredili stepen zastite od zamrzavanja prema uputstvima datim U odeljku »Pravera tecnosti za hladenje«. Ueinite ovo posto ste vozili auto mobil oko 20-30 minuta. Upalite motor i vizuelno proverite da ne propusta. Detaljan opis zamene r e m ~ n a nalazi se u odeljku »Zamena remena ventiiatora«. Vratite sva ereva. Obavezno koristite nove obujrnice za creva ukoliko stare nisu potpuno ocuvane. Aka se panovo koriste stare. Ako na obuJmleama postoje zavrtnji. Vratite na mesto poklopae hladnjaka. Namestite ventilator iii kaisnik na novu pumpu za vodu i namestite vijke za pricvrsCivanje. Ako je nivo teenosti u hladnjaku nizak. moracete da montirate nova prema uputstvima iz odeIjka »Skidanje i narnestanje creva«. dobro ih zategnite. Kod obujmiea sa aprugom za pritezanje biee vam potrebna kleSta. 11. Dodajte mesavinu antifriza i vade u razmeri 1:1. Za ovaj posao ce yam biti potrebna poluga. 15. Zamena cepova na bloku motora A ko eep na bloku vaseg motora propusta.pw I . Sredstva za zaptivanje mogu da posluie kao privremeno resc: i ! ( ii i. pomesajte novi antifriz sa starom tecnoscu za hlaoenje. Posle ovoga mozete da zamenite . Ako ste neka morali da isecete.

i izvadite ga napolje iz otvma (3). ali ce _ pre iii posle cep pan ova poceti da propusta. Po potrebi dodajte rashladni fluid u sistem za hladenje. Pronaaite cep koji propusta i pailjivo proverite da Ii na bloku motora ima korozije iii tragova tecnosti za hlaaenje. skinite poklopac hladnjaka. a onda otvorite ispusnu slavinu na hi adnjaku da biste ispraznili sistem za hladenje. Panovo napunite sistem za hladenje mesavinom antifriza i vode u razmeri 1: 1. Kad cepava sa zaptivnim prstenovima od gume. (1). OCistite sve tragove tecnosti za hlade155 SISTEM ZA HLAE>ENJE nje. Vralite na mesto poklopac hladnjaka i ostavite . upotrebite ga kao polugu da biste izvadili cep napolje. i\. Tek tada podignite prednji deo i poduprite ga postoljima. Da biste skinuli cep koji propusta. Dok radite ispod automobila. Alat i materijal • Posuda • Klesta • Ceki': • Rucna svetiljka _ • Hartija za glacanje (»Smirgla«) • Probojac • Odvijac • Sredstvo za zaptivanje • Antifriz • Voda nje. Aka koristite odvijac. Sarno namestite cep u OtVOT i zateiite vijak sve dok se cep ne uevrsti. nanesite sredstvo za zaptivanje na ivice cepa i pailjivo ga . pailjivo otistite i pregledajte otvo[. gurnite ga s jednc odvijaccm iii probojccm (2).mehanicki) stavite u brzinu iii u poloiaj za parkiranje (automatski). Cep koji propusta zilmenicete na sledeCi nacin: 1.lako protrljajle hartijom za glacanje ivice otvora da biste skinuli povrsinsku koroziju. 2. Automobil parkirajte na ravnom tiu. Ako je potrebno. Posta ste skinull cep. Postoji nekoliko vrsta cepova. uterajte pomocu cekica probojac ili odvijac kroz jednu stranu cepa. masti i otpadaka. 4. 7. 8. U nekim slucajevima. pazed da se pri tome ne izokrene iii iskrivi. s. 3. aktivirajte rucni kocnicll. Kadaje motor ohladen. Da ne biste ostetili dodirne povrsine izmeau cepa i bloka matara. 6. gurnite na mesta. kakav je bio originalan. a menjac (rueni . nije potrebno sredstvo za zaptivanje.ko montirate melalni cep. odnosno kada njime probijate cep. ne pokusavajte da gurate polugu izmedu cepa i bloka kada skidate cep. upotrebljavajte rucnu svetiljku. Ukljutite motor i pustite ga da radi dok se ne zagreje.ccp kojl propus(:J. probojac cete morati da izvucete pomotu klesta. Kod nekih tipova motora do cepova se maze doC! sarno aka podignete prednji deo automobila iii aka koristite platforme.

Stavljanje novog jezgra znati skidanje spoljasnjih rezervoara sa starog hladnjaka i njihovo .motor da radi nekoliko min uta da bi se unular sistema za hladenje stvorio pritisak. vreme je da ga popravite iIi zamenite novim. Novi hladnjaci mogu da se nab ave u radionicama za popravku hladnjaka. jedino sto vam preostaje jeste da zamenite ceo hladnjak.rizicna posta se ne vidi koUka je OCllvan iZDutra. ali kupovina polovnog hladnjaka moze da bude . --. zatim skinite ventilator i rnasku ventilatora. Polovni hladnjaci takode mogu da se nab ave po umerenim cenama na otpadu.i curenje mogu najcesce da se poprave uz minimalne troskove.montiranje na novo jezgro. Manja ostecenja. Skinite prikljutke sa dodatne posude za h!adenje. . . poklopce i vijkc knji prievrstuju hladnjak za ram. ali veca ostecenja zahtevajuj vetu popravku iii kupovinu novog hladnjaka. I . aka su rezervoari neupotrebljivi. MeCiutim. Tada bi trcbalo da sc izvadi iz automobila. ii Ii 1 I 'I' . iskljuci!c ereva sa hladnjaka. Zatim ugasite m o t o ~ i proverite da Ii negde propusta. bo i svc spojnice. Zamena hladnjaka AlaI i materijal • Posuda • Odvijac • Klesta • Antifriz • Kljucevi • Voda K ada prilikom provere sistema za hladenje otkrijete curenje iIi ostecenja na hladnjaku. U mehanicarskoj radionici ce vas ovo kostati manje od kupovine novag hladnjaka jer kupujete sarno novo jezgro i placate fad. 156 I I Da biste skinuli hladnjak sa automobila sa prcdnjim pogonom kod kojih je mOlor poprecno postavljcn. I I i 1 ! LADENJE SISTEM ZA H 157 SISTEM ZA HLADENJE kad prodavaca automobila i u veCini prodavnica autodelova.

to maiete da uradite sami aka sleoite sledeea uputstva: 1. Kada se motor ohladi. Skinite gomje i donje crevo sa hladnjaka. Aka zaboravite. posta na njima obieno nema okvira vent!latora koji treba skidati. 5. pogotovu na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju popreeno postavljen motor. Skinite okvir ventilatora (ako postoji). trebala bi da pailjiva proverite creva hladnjaka i grejaca. obavezno trazite garanciju. veCina hladnjaka moie da se izvadi iz prostora za motor. kao i da zamenite sve de love koji nisu ispravni. Posle toga. mesta koja propustaju ponekad se mogu popraviti posebnim epoksidnim lepilom ukoliko su ostecenja mala. 2. Popravka hladnjaka je vee nesto drugo. Na hladnjacima ad aluminijuma.Ako se ipak resite da uzmete polovan hladnjak. . Skinite vijke koji drie gomje nosaee hladnjaka. 3. Napomena: aka se hladnjak menja zato sto je star. Upozorenje: pazite da ne ostetite hladnjak ukoliko nameravate da ga opravite. ne zaboravite da ga vratite na svoje mesta. 7. Aka vase vozilo ima automatski menjac. 6. iskIjuCite vodove za hladenje ulja u menjacu sa hladnjaka i zatepite ih da teenost iz menjaea slueajno ne bi iscunla napolje. Aka hladnjak ima okvir za ventilator. Na ostalirria se moraju skinuti vijci sa strane hladnjaka iii vijci koji pricvrseuju nosace. Da biste ponovo montirali opravljen iii nov hladnjak. smanjice se ucinak ventilatora sto moze dovesti do pregrejavanja. 8. Grejaci AlaI i malerijal • OsiguraCi • Regulacioni ventil grejaca • Antifriz • Voda • Krpe . ali ako su ostecenja velika. pogonske remene i spojnicu ventilatora. Skinite dodatnu posudu (rezervoar) za recirkulaciju tecnosti sa bladnjaka iIi iskljuCite crevo koje vodi od poklopca hladnjaka do dodatne posude. skinite poklopac i otvorite ispusnu slavinu na hladnjaku da ispraznite sistem za hladenje. Sto se tice zamene hladnjaka. tu opravku najbolje prepustite radionici za opravku hladnjaka. ponovite data uputstva obrnutim 158 redom.· Opravku hladnjaka ce najbolje obaviti strucnjak koji moze da ispita hladntak na pritisak i da odredi njegovo pravo stanje. zatim ukljuCite motor i proverite da negde ne propusta. 4. a zatim i nosace. jezgro treba da se zameni. Ponovo napunite sistem za hladenje svezorn mesavinom antifriza i vade. Zamena hladnjaka nije teiak posao. Skinite elektricni ventilator (ako postoji). Ukoliko nemate dosta iskustva sa lemljenjem gvoZda.

Kao sto je naznaceno u prirucniku za vas automobil. i To znac. te vakuumski sistem ne moze da radi ako matar nije ukljucen. Kao sto se kod sistema za hladenje motora koriste ereva i spojevi . (16) termosfat.B ez obzira kaliko vam to izgledalo cudno. tako i ispod table sa instrumentima da biste se uverili da nema popucalih mesta iii labavih spojeva. Ako je motor ventilatora grejaca bucan. (9) vodeni omotac. Ako imate kablovske komande. (7) isp usna s]avina. Ventilator za potiskivanje vazduha pokreee elektromotor. ( 4) hladnjak. Da bi ste utvrdili koji se sistem nalazi u vasem automobilu. (10) creva grej aca. Curenje rashladnog fluida cesto predstavlja problem u sistemu za grejanje. (8) donje crevo hladnjaka. (15) glava cilindra. u stvari. kao i klapne i otvori koji sIuze za usmeravanje zagrejanog vazduha. Gn:janjc: (1) poklopac hladnjka. (6) vod za rashladni fluid. Preko snopa cevi (jezgra) grejaea struji vazdub koji se zagreva i raspodeljuje u kabinu automobila iii prema vetrobranu. proverite da Ii se ruene komande slobadna pokrecu uz mali otpor. (13) jezgro grejaca. prilieno jednostavan. periodicno odrzavanje ce osigurati da sistem grejanja bude godinama ispravan. a obicno se nalazi ispod table sa instrumentima. obratite painju da Ii sistem radi kada je motor iskljucen. pregledajte sva vakuumska creva kako u prostoru za motor. (3) ventilator. da su kablovi jos spojeni. Obicno se nalazi zajedno sa ostalim os iguraCima ispod table sa instrumentima. Sis tern za grejanje moze da radi pomoeu vakuumskih iIi kablovskih komandi. proverite prvo osigurac koji regulise rad njegovog motora. S obzirom da je motor ventilatora smesten u tesko pristupacnom prostoru. Na automobilima sa vakuumskim komandama. : : . ako ventilator uopste ne radi. (12) motor ventila!ora grejaca. Sistem grejanja je. (17) gamje crevo hladnjaka i (18) pumpa za vodu. (5) ventilatorski remen. mozda bi bilo bolje da se obratite strucnjaku da to uradi. Medutim. (11) odvodna cev nn bloku matora. (1) ckspanzioni sud. l l ~ _ .. Ukoliko je potrebno. Sastoji se od snopa cevi kroz koje protice zagrejan rashladni fluid iz sistema za hladenje motora. U sistem za grejanje spada i regulacioni ventil grejaca koji odreduje potrebnu koliCinu toplote. najcesee je bolje da ga zamenite nego da pokusate da ga opravljate. grejac automobila je sastavni deo sistema za hladenje motara. (14) cep na bloku motora. Vakuum nastaje kada motor radi. zamenite ga odgovarajuCim pre nego sto pocnete ista da popravljate na sistemu.

(4) kanai grejaca. ciju rashladnog fluida. Ako podignete polugu iIi pritisnete dugme. pritisnite poklopae nadole i okrenite ga u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu da biste ga skinuli. (1) pode. a moze da dade i do potpunog gubitka toplote. Ako u sistemu za hlaclenje postoji dodatna posuda za reeirkula159 __________________ _____ -lli r \. Posta sistem radi pod pritiskom. Upozorenje: nikada ne skidajte poklopac hladnjaka kada je sistem zagr-ejan. Pre nego sto pocnete da proveravate sis tern za grejanje. vruca teenast za hladenje maze da iz/eti napolje i da vas opasno opeee aka nepazljivo skidate poklopac. treba uvek obazrivo da skidate. proverite nivo tecnosti u njoj i po potrebi je napunite do predvidenog nivoa. Stoga sva ereva i spojevi treba da budu ispravni da bi i grejac ispravno radio. konstruisan je tako da moie da se okrene do zareza u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu_ Kada se pritisak smanji. Sistem za grejanje rasporeduje zagrcjan vazduh u kabinu vozila 160 ! ! . Usmerivat vode (1) na O\voru za nalivanje hladnjaka odvodi vodu koja je sluiila Zll ispirnnje (2). (2) podesavanje provetravanja. poklopac hladnjaka Aka je jezgro grejaca zapUSCrlO. proverite da Ii je sistem za hladenje (hladnjak) pun rashladnog f1uida. (7) kanal za svci vazduh.koji ponekad propuStaju. Ako u sistemu za hladenje ne postoji dodatna posuda za recirkulaciju rashladnog fluida. to se ponekad moze popraviti ispiranjem sistema Zll hiadenjc. (6) ispust za 5Vei vazduh. Odavanje top late grejaca maze da postane nestabilno. (3) podeSavanje ventilalora. (8) kana! grejaca staklu i (9 ) ispusti za gn::jac Slakla (vctrobralla). Ako morate da otvorite poklopae dok je sistemzagrejan. upotrebite nekoliko krpa da biste se zastitili_ Pritisak u hladnjaku se smanjuje na dva nacina u zavisnosti od tip a poklopea hladnjaka. pritisak u hladnjaku se smanjuje_ Na drugim tipovima automobila. Taj poklapac. (5) ventilator. Kod nekih tipova automobila na poklopeu hladnjaka nalazi se posebna poluga iii dugme. isto se dogacla i u sistemu za grejanje.savanjc temperature. Kadgod se ereva grejaca pohabaju iii spojevi olabave. u stvari. skinite poklopac hladnjaka i po potrebi dodajte rashladni fluid sve dok nivo ne bude bio 2-3 em ispod iviee otvora za nalivanje_ VeCina proizvodaca preporucuje da se tecnost za hladenje sastoji od mesa vine antifriza i vade u razmeri 1: 1. Smanjena koliCina rashladnog fluida negativno utice na grejanje. rashladni fluid euri napolje.

sa strane na kojoj se nalazi motor. ukoliko nisu neispravni kabi iii vakuumski sistem.anje ispravan. Ako grejae u vasem automobilu radi pomocu kabla. zamolite nekoga da u automobilu pomera komandu za temperaturu ad najnize do najviik __ . a drugo nije. mazda je jezgro grejaca blokirano. moze da se obavi na sledeci naCin: 1. Medutim. Provera rada grejaca Pre nego sto pocnete proveru sistema grejanja. 2. I Ii . Ako se kabi ne pokrece. . To eete utvrditi na sledeCi naCin: 1.' da Ii grajac nedovoljno radi. i l . te stoga treba da radi oko 20 minuta. Creva grejaca najcesce imaju precnik od oko 2-3 em. i i .. Provera komandi grejaca Neki tipovi auto mobil a imaju regulaeioni ventil grejaca pricvrseen za jedno od ereva grajaca (obicno dovodno). Zamenite termostat prema uputstvima iz odeljka )Odrzavanje termostata«. Ako su creva sarno topla (iako u hladnjaku ima rashladnog fluida. Aka je jedno crevo grejaca vfuce. . znaCi da je iskidan iIi da se olabavio na kraju poluge. mazda vam termostat u sistemu za hladenje nije ispravan. a sarno toplo (iii hladno) sa druge. Aka je crevo grejaca vfuce sa jedne strane ovog ventila. aka ispiranje nije pomoglo. . odnosno da Ii uopste radi. .. To maiete da uCinite na osnovu uputstava u odeljku dspiranje sistema za hlad4. avo ponekad moze da se otkloni ispiranjem eelog sistema za hladenje odgovarajuCim sredstvom koje maze da se nabavi u prodavnicama auto-delova. kvar moze da bude na samoin ventilu. SISTEM ZA HLAf)ENJE dok vi pazljivo posmatrate regulacioni venti!. jezgro grejaca cete po svoj priliei morati da skinete i da ga odnesete na popravku u radionieu.. a motor je postigao radnu temperaturu).. To su dugacka ereva koja izlaze iz motora i spajaju jezgro grejaca kod protivpozame pregrade. Prover. Proverite da Ii tecnost za hladenje struji kroz jezgro grejaca. Prvo ukljuCite grejac na VTuCe. Pronadite taj ventil tako sto cete pregledati ereva od jednog do drugog kraja. oba ereva treba da budu vruca.. To moze da sprecava rashladni fluid da dostigne odgovarajueu temperaturu. motor treba da dostigne norm aInu radnu temperaturu. 3. Kada je sistem za grej. iIi je sarno toplo. Opipajte oba ereva grejaca.

zamolite nekog da yam pomera' komandu za temperaturu od najnize do najvise dok motor radio Posmatrajte regulacioni venti!.te klapne. ispraznite hladnjak.c:. f . ·. skinite creva spojena za regulacioni ventil grejaca i izvadite ·ventH iz leiista. U tom slucaju. popravite vekuum (zaptivenost instalaeije). Prove rite spojeve kablova na krajevima. Takode prover. 161 c . Provera klapni Aka su oba creva grejaca vfuca. Klapne mogu da budu u obliku poklopca iIi sa Iopatieom koja usmerava vazduh koji izlazi iz toplotnog kana1a u unutrasnjost kabine vozi1a. proverite zaptivenost cevovoda i opravite ih i zamenite sva neispravna vakuumska creva. Ako sistem u vasem automobilu radi pomocu vakuuma. a komande za ventil rade. proverite da Ii je kabl dobro spojen sa klapnama. . Ako se klapne pokrecu vakuurnom.. Ponekad sistem za grejanje sve vreme proiz-· vodi toplotu bez obzira u kom polozaju se nalaze komandne poluge. Mozete i da zP'l1enite regulacioni ventil grejaca. Proverite da 1i se siobodno pokrecu u sarkama. kabl je iskidan i mora ga zameniti mehaniear. Ako ne radi. U protivnom. Da biste to ucinili. 2. popravite spojeve. ! SISTEM ZA HLADENJE \ o . znaci da jedna od klapni ne radi kako treba. 3. 3.2. . Ako su evrsti. Ponovite postupak obmutim redom da biste montirali nov ventil (nabavlja se u prodavnieama auto-delova).••. 4. Ako se sistemom upravlja preko kabla. i . topao vazduh neee biti pravilno usmeren u kabinu (iIi mozda nece moei da se iskljuCi). 4. Ako je venti I zaglavljen u otvorenom polozaju. i . II I . motete da budete sigumi da tecnost za hladenje struji kroz sistem.1 'l. Ako se ne otvaraju i zatvaraju kako treba. . prove rite i po potreb. neka vam strucnjak zameni venti!. proverite rad regulaeionog ventila grajaca kako je vee objasnjeno. Ali ako i dalje nema toplote. Duz toplotnog kanala (obicno se nalazi ispod table sa instrumentima) potrazite jednu iii vise klapni. avo se proverava na sledeei nacin: l.

(7) kontrolni vodovi. Na sliei je prikazan tipican klima-uredaj na kome je pokazano koliko je komplikovan. naroCito da se klapne nisu izvitoperile iIi da se sarke nisu zaglavile.Sastavni deloy! tipicnog klima-urcdaja: 01 poklopac hbdnjaka. ponesto moiete i sami da uradite. (5) ispust. Ako yam prsne u oei.. poznatije po fabrickom nazivu freon. (3) kontrolno okce. Ako se ipak resite da kupite pribor za punjenje. Klima uredaj O driavanje i opravke klirna-uredaja u automobilu zahtevaju velika znanje i iskustvo. Paseban alat. Moiete i da ponovo napunite klima-uredaj tako !ito cete sami dodati rash)adno sredstvo u sistem. (6) komandc. neka ih pogleda mehanicar. U te radove spadaju i provera pogonskog remena i spojniee kompresora. Ako ne moiete da zatvorite klapne kako treba. treba pailjivo da se pridrzavate uputstava proizvodaca (veCina nesrecnih slucajeva desava se zbog nepostovanja uputstava). moracete da rukujete bas tim sredstvom. 105 jednom proverite komande. merni instru- . magao bi da izazove slepilo. a i poseban alat. . kao i napunjenost sistema. (4) motor ventilatora. Oa Ii cete se upustati u nesto vise od oSflovnih provera zavisi od nivoa vaseg znanja.-. ! I I Alat i materijal • Zastitne naocare • Radne rukaviee • Uredaj za ispitivanje remena • Okasti kljuc • Poluga • remen klima-uredaja • Osiguraci • Krpa dodir sa kozom. Aka freon dode u 1 I . Ako se ne zatvaraju kako treba. (8) kana!. lake preporucujemo da popravku klima-uredaja prepustite kvalifikovanom mehanicaru. Zbog toga veCina mehanicara-amatera prepusta posao oko klima-uredaja strucnjaeima. toplota ce stalno prodirati u kabinu. moze da izazove ozbiljne promrzline. (2) sabirnik. (9) kompresor i (10) kondenzator. Skrecemo painju da se za klirnauredajekoristi rashladno sredstvo R-12. Medutim. mazcte ipak izvrSiti neke osnovne provcre sistema.susac. a u izvesnoj meri i od hrabrosti. Ako se odlucite da napunite sami klimauredaj. Mi yam ipak preporucujema da klima-uredaj prepustite profesionalnom mehanicaru. Radovi na klima-uredaju mogu da 162 budu opasni ukoliko niste dovoljno iskusni.

pricvrscena je jedna velika i jedna mala SISTEM ZA HLA£lENJE eev. 3. Promenite svaki remen koji vam izgleda Slimnjivo. Proverite pogonski remen klima-uredaja da vidite da Ii je dobro zategnut. prove rite remene ventilatora. Ukoliko sumnjate da vas klima-uredaj ne radi kao sto bi trebalo. da nisu naprsli. Upozorenje: kadkod radite bila sra u vezi sa klima-uredajem. budite veoma pailjivi i obavezno stavite zastirne naocare i zastitne rukavice. Kao sto je vee pomenuto. Dok to radite. povueite polugom kompresor napolje da biste zategli kais. ukljucite motor i ukljuCite klima-uredaj. Stavite zastitne naocare i rukaviee. Zategnutost _remena moze da se proveri i pomoell instrumenta za ispitivanje kaji se maze nabaviti u veCini prodavnica auto-deleva. Provera pogonskog remena Pogonski rem en klima-uredaja proverava se na sledeCi narin: 1. ako pailjivo pogledate. Kompresor je najvazniji dec klima-uredaja koji mora da fadi odgovarajucom brzinom da bi sistem radio. On ne bi smeo da ulegne vise od 2-3 em kada ga pritisnete prstom na otprilike polovini postrojenja izmedu kaisnika kompresora i pogonskog kaisnika. 7. Uputstva za skidanje i montiranje nalaze se u odeljku "Zamena pogonskog remena alternatora« u poglavlju "Sis tern punjenja« i U odeljku »Zamena remena ventilatora« u aVOID poglavlju.menti i vakuumska pumpa potrebni za ovaj ozbiljni posao na klima-uredaju sllvise su skupi za mehanicara-amatera koji ga koristi vrlo Tetko. okastim kljucern olabavite vijke koji pricvfscuju kompresor za nesace. 2. ovih nekoliko osnovnih stvari maiete da prove rite pre nego sto odvezete automobil na popravku. Trebalo bi da cujete spojnieu kompresora kako se ukljueuje. Na kompresor. 6. Posto ste olabavili vijke. Ako je ulegnuce veee od 2-3 em. Penovo pritegnite vijke Dasaca kompresora. koji liCi na motor. Kada su pogonski remeni zategnuti i ispravni. na suprotnoj strani alternatora. KompreSOT je abieno smesten sa strane motara. kaa i sve astale. Taj remen mnogi nazivaju »ventilatorskim remenom«. videcete jedan remen koji se pokrece sa kaisnika na prednjem delu sa donje strane motora i koji maze ali ne mora da ide oko ventilatorskog kaisnika ka kompresoru klima-uredaja. Ovaj kaisnik se okrece dok motor automobila radio Kada ukljuCite klima-uredaj. S. 4. rasenjeni iii pohabani. Otvorite poklopae motora na automobilu i pronadite pogonskiremen klima-uredaja. magnetna pogonska spojniea se aktivira (treba da se cuje skljoeanje) i . On zaista liCi na remen ventilatora ali. kao i kaisnik prema prednjem kraju. kompresor ima pogonski kaiSnik na prednjem kraju.

. 3. Aka nije u pitanju neispravan osigurac."" .. lsparivac (1) hladi vatduh (rashladni fluid apsorbuje wr10tu wkom isparavanjJ). Ako kom presor ne radi ni posto ste proverili i zamenili osigurac.... proverite 05igurac ventilatora... 4. .. f:!roverite jos i ... • ~ = = .... ® ® ["""""''''''''''''''''''''1 ... ~ ~ .... proverite po novo u prirucniku za vas autornobil. lim osiguraCima ispod table sa instrumentima iIi II jednom od pravodnika koji vode ka kompresoru... potraiite po moe strucnjaka za klima-uredaje. . Ako ni jedna ad izvrsenih provera nije otkrila kvar. potrebno je da vam strucnjak pregleda motor ventilatora. Put rashladnog fluida kroz klima-urcdaj. Okrenite prekidac za ventilator u svaku brzinll da biste proverili protok vazduha.. Posto ukljucite klima-uredaj. "". Aka niste sigurni koji osigurac da uzmete... ".......kompfesor pocne da radio Provera spojnice kompresora Da Ii je spojniea kompresora ispravna. On se obicno nalazi u malom crnom nosaCll osiguraca koji se otvara tako sto se jedan kraj okrene... = = = = = = = = = = = = = .. On moze da se nalazi sa osta163 I ... a vi za to Vfeme osluskujte rad pogonske spojniee kompresora.. obratite painju na kolicinu vazduha koji prodire kroz otvore za vazduh ako table sa instrurnentima iii gde'su vee smesteni.. . Zamenite neispravan osigurac novim iste jacine. Zamolite nekoga da sedne u automobil i da ukljucuje i iSkljucuje klima-uredaj dok je motor ukljucen.. a klirna-uredaj i dalje ispusta topao vazdllh iIi sarno neznatno hladan vazduh. Rashladni fluid latim prolazi kroz kompresor (1) i ide do kondenzatora (3). Tacna mesto na kame se nalazi osigurac naznaceno je u prirucniku za vas automobil.. Ako osigurae ispod table sa instrumentima nije pregoreo. pronadite linijski osigurac na provodnikll koji vodi ka kornpresoru... 2. Ako ta spojniea nije ispravna. tecnost pod niskim pritiskom (6). gas pod niskim pritiskom (7).. 164 Provera napunjenosti klima-uredaja Ova provera klirna-uredaja vrsi se iz kabine u automobilu. moiete da proverite na sledeCi naCin: 1. Obicno se nalazi na tabli sa osiguraCima ispod table sa instrumentima. Ako vazduh ne izlazi iz otvora razlicitim jacinama.. prove rite da nije pregoreo osigurac. Legenda: gas pod visokim priliskom (4). .. Jacina osiguraca je na njemu naznacena. tecnost pod visokim pritiskom (5).

Ukljueite motor i klima-uredaj i posmatrajte kontrolno okee. .~ ~ ! j ! I kontrolno okee da biste utvrdili da Ii je uredaju potrebno punjenje.. Kontrolno okee je obieno prljavo i mora prvo da se oCisti. 2..j Ii ... Do veCine problema u vezi sa klima-uredajima dolazi usled eurenja u uredaju.. Medutim. posebnim hladnjakom klimauredaja. Uredaj u takvom stanju neee dobro da hladi. Ako je u tome problem. 3.. trebalo bi svake druge nedelje da ukljuCite klima-uredaj da radi nekoliko minuta... trebalo bi da primetite sitne mehuriee kako prolaze ispod kontrolnog okecta.. Sabirnik je dugaeak eilindriean uredaj koji liti na termos-boeu. SISTEM ZA HLADENJE Alat i materijal • Crevo za punjenje sa ventilom • Freon • Zastitne naoeare • Zastitne rukaviee • Kljuc iii kldta Isto tako ne treba zaboraviti da manjak rashladnog sredstva u klima-uredaju znati da on negde propusta... Preko eele godine.. Prvih nekoliko minuta posta ste ukljutiii uredaj.. ali i taj posao je najbolje prepustiti struenjaku. On se' najeesce nalazi ispred hladnjaka sistema za hladenje. ali freon ce na kraju ipak .. klima-uredaj bi bar jednom godisnje trebalo da pregleda strucnjak. cak i u tom slucaju.. posle otprilike 5 minuta rada. eak i zimi. trebalo bi da strucnjak proveri gde uredaj propusta i da popravi ta mesta. Visak rashladnog sredstva moze da osteti kompresor i smanji ucinak. Punjenje klimauredaja F reon treba dodavati sarno ako je posle provere kontrolog okceta posebnim instrumentom utvrdeno da ga nema dovoljno u klima-uredaju. Obieno je spojen sa kondenzatorom... Kontrolno okce je smesteno na deiu koji se naziva sabirnik iii na jednom od vodova koji idu do ovog dela.. Medutim.. To se radi na sledeCi natin: 1. znaCi da uredaj propusta i da u njemu nema dovoljno rashladnog sredstva. Pazite da ne proverite klima-uredaj.. kao i da napuni uredaj sredstvom za hladenje. ako se mehuriCi vide i dalje. Napomena: mnogi klimauredaji nemaju kontrolno okee. To cesto prouzrokuje zaptivke koje su se istrosile tokom upotrebe. Punjenje moze privremeno da povrati moe hladenja. stoga jedino pomocu instrumenta za ispitivanje moze precizno da se utvrdi da Ii je napunjen.

sarno pagledajte ima Ii mehuriea . Kada se kantica isprazni. Aka se venti! nalazi sa strane kantice. Posto ste stavili zastitne rukavice i zastitne naocare.log ventila. Prestanite da nalivate freon tim primetite da na· kontrolnom .) 1. Brzo otvorite ventil da biste izduvali iii vlagu iz ereva za punjenje.ali ne pakusavajte sami da opravljate ovaj kvar. To moze da se uCini i pomocu obicne sapuniee . Upozorenje: pazite da ne prikljuCite crevo za punjenje na taj vod. Drtite kanticu uspravno da u creva za punjenje ulazi sarno para. Ureclaj je pod 'pritiskom i mora se sigurna isprazniti pomacu vakuum-pumpe da bi se uklonili svi tragovi vazduha iIi vlage koji bi magli da davedu do korozije iii da uticu na efikasnost hladenja. To moze da potraje nekaliko minuta. dok ee za delimicno ispraznjen ureelaj biti potrebno da dodate sarno jednu iii dve kantice. namestite ventil adaptera za punjenje na kanticu sa freonom. VeCina prikljL/taka Srederovag ventila na usisnim i odvodnim cevima je iz predostroinosti napravljena u razliCitim veliCinama da se slucajno ne hi pomesale. 165 'O:i SISTEM ZA HLABENJE namestite i kanticu sa strane tako da joj ventil bude pri vrhu. 4. freon bi mogao da uele u crevo za punjenje i da osteti kompresor. odnosno ponovite postupke od 2 do 5. Strucnjak moze da pronade to mesto pomocu elektronskog detektora. 3. (Napomena: uvek je balje da se pridriavate proizvoclacevih uputstava posta neki pastupei mogu neznatno da se raziikuju. 6. Ako bi kanticu okrenuli naopako. Ono hladnije je usisni vod. Pronadite Srederov venti 1 pod niskirn pritiskarn i spojite sa njim crevo. . Ako je I ureelaj jos uvek nedovoljno napunjen. freon se dodaje Srederovom ventilu na strani niskog priti· ska. mogu da budu patrebne tri kantice freana. UkljuCite motor i ukljuCite klima-uredaj na jako. Ovaj venti! moze se naCi na usisnom otvoru kompresora iii usisnom vodu kaji povezuje isparivac i kompresor. . Uredaj se puni na asnovu uputstava prilozenih uz pribor za punjenjeili na osnovu sledeCih uputstava. Praverite panavo kontrolno okce iIi temperaturu vazduha koju klima-ureelaj izduvava. 2. Prilik9m punjenja klima-uredaja. Otvorite venti! na kantici sa freonom. Aka uredaj jas radio usisni vod pod niskim pritiskom mazete pronaCi ako opipate kompresorska ereva. Ako je ureelaj patpuno prazan. zatvarite ventil i skinite creva za punjenje sa Sredera'. Usisavanje na strani niskog pritiska u uredaju povlaCi freonovu paru kroz crevo za punjenje sve dok se kantica ne isprazni. dodajte jos jednu kanticu freona.isteCi ako se mesto koje propusta ne opravi. 5.

I I I I I I I I I J . U opste:n je mteresu da potrosn]a gonva bude sto ]e moguce manja. ! I ! I i I • I i I r SISTEM ZA DOVOD GORIVA S da eene staloo. I I i I ! . CD ( 166 . . a . Posle punjenja.. proverite rad ureelaja time sto eete proveriti temperaturu vazduha koji izlazi iz klima-ureelaja. rastu. freon treba dodat! u usisno crevo pod niskim pritiskom (J) ili u komprcsor (2).l --1--' I I I l' I I I I I I __ :I Kada punite klima-uredaj.okcetu vise nema mehurica. motori imaju abieTIo i vecu potrosnju goriva od manjih.. moracete da se obratite strucnjaku. I I I I I . Aka i dalje nije dovoljna hladan. 7. Neki tipovi auto mobil a nikada ne trose gorivo ekonomicno zbog konstrukcije motor a iIi velike sopstvene tezinc.. Osta!i delovi urectaja su kondenzator (3) koji se nalaz! ispred hladnj aka i isparivac (4) koji je smdten ispod lable sa inslrurnenlima u Kubin! v( lziia. Ne pokusuvajte da prik!jutitc creVQ m punjenje ni nll jcdan ad druga dva voda koji 5U vruci kad se dodirn u..

to je potrebna i veea snaga da ga pokrene. Potreba za vazduhom i benzinom kod motora menja se zavisno od temperature. (4) regulator pritiska. PogIedajte prilozene shematske prikaze razIiCitih tipova sistema za dovod goriva. trosieete vise goriva jer naglo ubrzanje automobila zahteva i veti dovod goriva u motor. Na motorima sa sistemom za ubrizgavanje . (3) cevovod za gorivQ. (8) posuda za kondenzat. Ako smesa vazduha i benzin a nije dobra iIi ako vremensko podesavanje momenta paljenja nije 168 precizno. Ta smesa se pretvara u finu maglu u karburatoru pre nego 5to dospe u usisni vod motora i na kraju u komore za zagorevanje. sistem mora da proizvede smesu vazduha i benzina koja odlazi u motor i pali se pomocu sistema za paIjenje. Paijenje mora da se dogodi u odredenom trenutku da bi srnesa sagorela u cilindru motcra. (4) r. Sto je vise snage potrebno. (6) karburator. rezervoar za gorivo. to je veea i potrosnja goriva. Aka imatc obicaj da startujete. (10) ventHacioni vod i (11) odvajac kondem:ata. Svrha sistema za dovod goriva je unosenJe smese benzin a i vazduha u odgovarajucoj srazmeri u motor. 167 SISTEM ZA DOVOD GORIVA I I ! ® Tipican sistem sa neposrednim ubrizgnvanjem gonva: (1) cicklncna puropa za gorivo visokog pritiska. opterecenja motora (tezine koju mora da pokrece) i brzine. pumpa za gorivo. Sistem za dovod goriva ima-veoma slozen zadatak. upoznacemo se sa OSTIavnim delovima sistema za dovod goriva. (2) rczervoar za gorivo. (5) mehanicka pumpa za gorivo.Jzvodnik i (5) ubrizgaCi (po jedan Zil svaki dlindari.ko da sistem obezbedi optimainu smesll u svim radnim uslovima. To su: Dclovi tipicnog sistema za dovod gorivu: (1) poklopac rezcrvoara za gorivo. motor neee raditi iIi ee. cevovod goriva. Pretpostavicemo da je ree 0 benzinskom automobilskom motoru iako mnogi automobili trose i dizel gorivo. Potrosnja goriva raste i pri velikim brzinama. Pre svega. (7) prcCistac zu vazduh. pokrenula klipove i tako omoguCila rad motora. Pre svega. koliko god ogranicenja brzine oa putevima bila nepopularna. precistac za goriVQ. (9) venti] urcdaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Cinjenica je da veCina automobilskih motora radi mnogo efikasnije pri brzini od 80 nego 100 kilometara na sat.ukoliko je automobil \eii. karburator iIi uhrizgaci goriva. N aGin voznje takode ima uticaja na potrosnju goriva. u najboljern slucaju. (4) elastieno crevo. Izuzetno je te. preCistac za vazduh i usisni vod. (2) cevovod 'La gorivo. raditi slabo. Medutim.

motar moze da radi i sa nesto slabijom smesom.! : . Postoje dye osnovne vrste ubrizgavanja goriva : posredno ubrizgavanje kod koga se gorivo ubrizgava u usisni vod motara i neposredno ubrizgavanje gde se gorivo ubrizgava u svaki cilindar iz ubrizgaca smestenih direktno na usisnom vodu. struji iz rezervaara za gorivo kroz cevovod za gorivo) pumpu za gorivo i preeistae za gorivo do karburatora iIi ubrizgaca goriva. (1) clektncna pumpa za gonyo. mazda ste cuJi da 1 i Ii • I ~ I ! I . Dok gorivo. ImajuCi ovo objasnjenje u vidu. (2) linijski precislac goriv(l. U tom slucaju motor trosi suvise goriva. znati da proporcionalno ima vise benzina. Taj odnos predstavlja u stvari tdinski odnos izmedu vazduha i benzina. kada se zagreje. komandi i drugih uredaja.. Da bi se zadovoljili ovako razliCiti zahtevi i da bi se pastigao efikasan rad i ekonomicna potrosnja gariva. radi grubo na praznom bodu i ne radi dobra pri velikim brzinama. sa jedne strane.. odnosno 15 delova vazduha na 1 deo benzina. u sistem se sa druge strane dovodi vazduh. Ovo utice na rad matcIa na vise natina: ubrzanje motcra je slabo. ima tendenciju da se gusi pri malim brzinama i cesto iz izduvne cevi izlazi dim tamne boje. razvija se nesto visa temperatura od normaine. znaCi da proporcionalno ima vise vazduha od benzina. L I i· I. Sistem sa posrednim ubrizgavonjem goriva. Medutim. ~ . Bez obzira na vrstu ubrizgavanja. ubrizgac goriva rasprsuje maglu goriva u usisni vod gde se mesa sa vazduhom i formira odgovarajucu smesll vazduha i goriva. doyod goriva se obavlja pomocll ubrizgaca goriva. Sto se tice pojrna »smesa«. podsetimo se da je bladnom motoru (kada nije dostigao radnu temperamru) potrebna bogata smesa da bi radio na zadovoljavajuCi naCin.goriva. (3) tclo !cpura karburatora i (4 ) tlektronski moduL dobra smesa vazduha i gariva treba da bude u odnosu od oko 15: 1. Ako je mesavina siromasna. Ako je smesa bogata. ventila. Ovaj vazdub ulazi kroz kuCiste . u karburatore se ugraduje slozen sistem dizni.

U veCini slucajeva. upotreba kvalitetnog benzina i periodicna zamena precistaca omoguCice da sistem za dovod goriva radi efikasno vise hiljada kilometara. vazduh prolazi kroz precistac. a mesavina vazduha i goriva odlazi u cilindar gde sagoreya. VeCina proizvodaca automobila preporucuje zamenu ovog filtra mnogo 170 Ala! i ma!erijal .. u sistem za doyod goriva iz rezervoara za gorivo. KuCiste preCistaca za vazduh moze da ima okrugli iii pravougaoni oblik. a zatim kroz uredaj koji odmerava koliCinu vazduha koja ulazi u motor (detektor protoka vazduha). Gorivo se ne mesa sa vazduhom sve dok ne stigne do usisnog voda. karburator. mesa se sa mlazom benzina koji se ubrizgava u karburator.'i "i :i . lednostavno rutinsko odriavanje moze da spreCi veCinu problema u Yezi sa sistemom za dovod goriva. iIi ilZ njega. Ovako formirana smesa vazduha i benzina prolazi kroz usisni vod i sagoreva II cilindrima motora. Ova smesa se pretvara u maglu slicnu onoj koju proizvode rasprsivaCi. Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva kroz vise otvoIa.. Na tom mestu. a smesteno je sa suprotne strane karburatora. Odrzavanje precistaca za vazduh P reCistac za vazduh obicno se zamenjuje prilikom svakog podeSavanja motora -iii bi bar tako trebalo da bude. Zamena preCistaca za vazduh i gorivo u preporuceno vreme iii po potrebi predstavlja prvi korak u odriavanju sistema za dovod goriva. iii uz leptir karburatora. Prljavstina moie da ude u karburator preko prljavog preCistaca za vazduh. ubrizgac ubrizgava gorivo u usisni vod. a jedan veliki kanal spaja ga sa ilsisnim VOdOffi. Ukupna kolicna vazduba koja ulazi u motor 169 .precistaca za vazdub. abieno je smesten ispred prostora za motar. Posta vazduh prode kroz preCistac i ude u . benzin koji struji kroz sistem nosice sa sobom prljavstinu i zaprljace sistem. Jedno trebauvek imati u vidu: prljavstina je najveCi neprijatelj sistema za dovod goriva. Ako se ovo dogodi. Na rnotorima sa sistemom 'Za neposredno ubrizgavanje goriva. Prljavstina takode moze da ude. SrSTEM-zADOVOD GORIVA prolazi prvo krozpreCistac za vazduh koji se nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. Ovaj preCistac uklanja del ice pragine i prljavstine iz vazduha da ne bi dospeli u karburator i izazvali preterano habanje i ostecenje motora. Zbog toga se i koriste precistaCi za gorivo.

Zaprljan preCistac za vazduh ometa ulazak vazduha u motor sto poveeava potrosnju goriva. 3. U svakom slucaju. preCistac bi trebalo proveriti bar posie svakih 5000-6000 kilo me tara voznje i po potrebi ga zarneniti. Ako se u vasem automobilu nalazi precistac ad poliuretana obmotan oko metalnog noseeeg sita. znai'i da ga treba zameniti.• Kljucevi • Jaka svetiljka (sijalica od 100 vati iIi praduzni kabl) • Klesta • Odvijai' • Krpe • Uloiak preCistaca za vazduh • T-prikljucak • Dizalica i sigurnosna postolja (sarno za neke tipove automobila) cesee aka vozite po prljavim iIi prasnjavim putevirna. osteeeni preCistai'. Precistac od hartije proverava se tako sto se iznutra osvetli jakom svetiljkom (sijalica od 100 vati). Ponekad se poklopac kuCista preCistaca pricvrscuje obicnom sestougaonom navrtkom. Na sredini gornjeg dela kuCista iIi steznih prstenova oko kuCista najcesee se nalazi leptir-navrtka. ako ga vratite u kuciste. PreCistac se nalazi u kuCistu koje je smesteno na vrhu karburatora iIi leptira iIi odmah ispred detektora protoka vazduha. ~ i j r ® . 2. Izvucite preCistai' za vazduh. ako je pocepan. propustace jos vise prljavstine u motor. Nemojte duvati vazduh kroz preCistac da ga ne biste ostetili. 1 ) ' ~ l I ~ I ~ I \ I I! 1 '. U veCini automobila koriste se dva tipa preCistaca od hartije . Ako svetlost ne prolazi kroz precistac od hartije.okrugli iii pljosnati. U tom slucaju biee vam potreban kljuc da biste je odvrnuli. treba ga zameniti. . Precistac za vazduh se proverava i po potrebi zamenjuje na sledeCi naCin: L Otvorite poklopac motara i pronadite kuCiste precistaca za vazdllh. proverite da Ii je ulozak ostecen. 4. Skinite navrtku iIi stezne prstenove i pOdignite poklopac kuCista. .

Proverite da Ii je 172 poklopac na mestu i da nije pritegao neki provodnik iIi crevo iz prostora za motor. 7. Napomena: ulje na pretistacu moze da znati da nesto nije u redu sa sistemom za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Vratite na svoje mesto poklopac kuOista precistaca za vazduh. I . zategnite sestougaonu navrtku iii penovo stavite stezne prstenove.. Skidanje celog kudsta Ako zbog podesavanja treba da skinete celo kudste preCistaca za vazduh sa motera. fi II CD il P '1 II Tipiean sklap preCistuca Z<I v:lZduh: (1) fluvnk::l Zll (2) (3) Ui01. to se radi na sledeCi nacin: 1. 2.. (5) kuCistc. (8) raptivka..mj e goriva. (4) senlOr:. ! . (6) vakuumska membrana.. Upozorenje: nikada ne karislile benzin. precistac Zi! vazduh se nalazi 11 kuCistu koje jc udaljeno od karburatora iii tcla leptira karburatora kako bi se smanjila visina poklopca motora..lc uredaja Za cirkula ciju bcnzinskih i uljnih isparenja.m tcmperaturu.Sistemi za preCiscavanje izduvnih gasova«.• iI'. suvife je opasan. Ocistite unutrasnjost kuCista preCistaca za vazduh cistom krpom natopljenom rastvaracem na bazi nafte koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova. Rukom prote'gnite leptirastu navrtku. (1 0) crevo za usisavanje toplog vazduha i (11) pn:tist. Po potrebi stavite nov ulozak. Proverite da na usisnom otvoru kuCista nema .LII ··· Iill _ . Skinite poklopac sa kuOista pretistaca za vazduh i ulozak na vee objasnjen naCin. ·· ® CD ' •.1k. 6. (9) goli vijak. Videti odeljak "Cirkulacija benzinskih i uljnih isparenja« u poglavlju ). (7) usisni otvor. 5. KuCiste preCistaca za vazduh ne bi smelo da ima zazora oko poklopca. Namestite preCistac ~ a vazduh u kuCiste. . @ I 171 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Kod nekih tipova vozila sa prednjim pogonom i sistemom za ubrizg.]v.

Kada su sve obujmice i creva skinuti (zap arntite gde su se nalazili). zatvorite krajeve T-prikljuckom. lednostavno izvucite creva iz kuCista preCistaca za vazduh. 4. 173 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Dok prolazi kroz sistem za dovod goriva. Prisustvo prljavstine i drugih stranih materija maze da zapusi sistem sto otezava fad motara. Olabavite klestima iIi odvijacem obujrnice i skinite ih s? creva. ponovite postupke od 1 do 5 obrnutirn redosledorn. 3. Mnogi danasnji tipovi vozila imaju pljosnate. (Pogledajte odeIjak "Ureclaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih u poglavlju »Sistemi za preciscavanje izduvnih gasova«).obujmica i crevnih prikljucaka. crevo je spojeno sa precistacern uredaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja koji se nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. . 6. podignite kuCiste precistaca za vazduh sa karburatora iIi leptira.~ . ~ I ! I ! ! . Na nekim tipovima aUlOmobila. kvadrmne precistace. ! i' 1 I ! ali zapamtite gde se nalaze (najbolje ce biti da ih obeleiite). Zamena precistaca za gorivo O a bi radio kako treba. . videcete cev iIi crevo kako izlazi iz poklopca ventila na motoru. Kod motora sa siSlemom za ubrizgavanje gonya. neee doCi do gubitka vakuuma. Kada zamenjujete kuCiste preCistaca za vazduh. SISTEM ZA DOVODGORIVA 5. Prove rite da Ii su spojevi sigurni. Da bi se spreCila ova mogucnost. U stvari. crevo precistaca kod ureclaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja vodi do kuCista precistaca za vazduh. ako morate da ukljuCite motor. u sistem se . protok goriva se regulise pomocu elemenata sa malim poprecnim presekom. kuCiste precistaea se testa na1azi ispred prostora Zil motor i povezano je sa usisnim yodom preko velikog kanab. avo ce spreCiti prodor prljavstine iIi. Obicno postoji mali kornad creva na kraju cevi koja ga spaja sa kuCistem.. Ako skidate vakuumska creva. U tom slucaju. Treba skinuti i ovo crevo. ---. motor u svakom trenutku treba da bude snabdeven odgovarajucom koliCinom goriva i to sto je moguce Cistijom.

za gorivo • Crevo za dovod goriva • Krpe slucaju. Nekim sistemima je potrebno premazivanje da bi se uklonili vazdusni mehuriCi kada se preCistac zameni. PreCistac se nalazi negde izmedu rezervoara za gorivo i karburatora.ugraduje preCistac za gorivo. u blizini rezervoara za gorivo. za ggrivo moze da prouzrokuje usporen rad motora prilikom ubrzanja iii pri veCim brzinama. Zaprljan precista.. Na nekim uvoznim tipovima vozila postoji i trece crevo koje siu'li za odvod isparenja nazad u rezervoar za gorivo. Motor treba izvesno vreme da bude iskljui'en pre. precistac za gorivo smesten je ispod vozila. Tacno mesta na kame se nalazi. Da hi sistem za dovod goriva uvek bio Cist. Na nekim starijim tipovima vozila. Na 'drugim preCistac je navojem pricv[scen za karburator. nati cete u prirucniku za vas auto mobil. Ovi preCistaCi cesto sluze i za prikupljanje vode. Upozorenje: kad god se iskljui'e cevovodi za . KuCiste treba da se otvori da bi se precistac zamenio. Cesto se srece i linijski preCistac smesten u cevovod za gorivo izmedu pumpe za gorivo i karburatora. On moze da se toliko zapusi da motor ne moze da radio Sva vozila imaju neku vrstu preCistaca za gorivo. elementi preCistaca Sll montirani na mestu gde se cevovod za gorivospaja sa karburatorom. pridrzavajte se uputstava proizvodaca za vas automobil. a kuCiste precistaca ima malu slavinu koja omogucuje da se povremeno voda ispusti iz kucista. Prisustvo vode ne znaci da preCistac treba zameniti. Na mnogim novijim tipovima vozila sa sistemom za ubrizgavanje goriva. PreCistac moze da bude iii linijski iii pricvrseen zavrtnjima.nega sto se olabavi prei'istae da hi se prilisak u cevovodima za gorivo smanjio.. . leptira iii ubrizgaca za gorivo.a lako je identifikovati jer izgleda kao mala metalna iii plasticna posuda spojena sa cevovodom za gorivo pomocu dva kratka gumena creva sa obujrnicama. kako je 10 naglaSeno i u postupku koji propisuje praizvodae i u postupku koji je apisan u ovomodeljku.. preCistaCi moraju da se zamenjuju u skladu sa preporukama proizvodaca iii tdce ako se radne karakteristike motora pogorsaju. Ovaj tip preCista. Upozorenje: za sisteme za 'ubrizgavanje goriva lipiena je da rade pod visokim pritiskom. I u ovom 174 Alat i materijal • Klesta iii odvijac • Otvoreni kljucevi • Raseceni i cevasti kljucevi • PreCista. Kod automobila koji koriste dizei gorivo kuCiste precistaca za gorivo smesteno je u prostoru za motor.

. ! -1 ! . 5. Nalazi se na cevovodu za gorivo izmedu pumpe za gorivo i karburatora. lac se vrio . Takvi precistaCi za gorivo zamenjuju se na sledeCi naCin: 1. naprslina i drugih promena. 6.. preCistatu kOla po pa za gariva. Skinite precistac za gorivo tako sto eete izvuCi gurneno crevo sa kraja kuCista preCistaca. 1 ' ! . .du " . Pronadite precistac. Zamena preCistaca Mnog! tipovi vozila koriste linijski preCistac. Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na preCistacu.. Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na kuCistu preCiI . d vod gonva.. t . -2) mehanicka pum za gonYo. Izbegavajte otvoren plamen i rad u zatvorenim proslOrijama bez venrilacije. " SISTEM ZA GORIVA ® . (4) limJsb pre .. postoji opasnost da dode do poiara." . "4.ollou " . t i i . Na krajevirna precistaca nalaze se gum en a creva taka da eete morati da olabavite obujmice sa oprugom iii sa zavrtnjem pre nego 5tO ga skinete. tistac I :> ( I) cevovod lZ . za gonvo I . (3) . 3. . Preg1edajte da Ii na gumenim crevima ima znakova propustanja goriva.gorivo. '"'' 0 . Po potrebi ih zamenite (veCina preCistaca prodaje se zajedno sa novim crevima i obujmicama).'.( ('m. I : I ' f : i . ' rczcrvoara . . ! . Olabavite crevne obujmice na krajevima precistaca za gorivo pomocu klesta iii odvijaca u zavisnosti od vrtse obujmice. Kupite odgovarajuCi precistac za gorivo u prodavnici auto-del ova. . 2.. re(':istat.. (') karburator. To je precistac sa posudom koji se ceo skida.. karburalOra. Montirajte nov preCistac za gorivo. pa Linijski pretlSKada namestale novi P'anja goriva. kazuje pravac 51mJ .

Zategnite obujmicu. Panovo namestite crevo za dovod goriva koje se nalazi:' na kraju cevavoda za garivo taka sto tete ga navuCi na kraj preCistaca za gorivo. Pre nego sto skinete stari preCistac za gorivQ.. 4. 7. Po potrebi pritegnite obujmice.~ . a zatim sklonite krpu na sigurno mesto.. Obieno se na kraju yoda nalazi malo gumeno creVQ koje ga spaja sa preCistacem za goriyo. Ukljucite motor i proverite da gorivo ne curi na spojevima. . Bacite ceo precistac za gorivo.. 2.3. Zategnite crevne obujmice da spreeite propustanje goriva. 176 1 f I I I ~ I . On je okrugao i liCi na posudu precnika od oko 2-3 cm.175 SISTEM ZA DOVOD GORIVA staca. Namestite ga u odgovarajuci polozaj... Ovo se radi tako sto se preCistac uvrti rueno na karburator (u smeru kretanja kazaljki na satu). 5. Posta skinete obujrnicll. nabavite odgoyarajuci u prodavnici auto-deloya. Crevo je na krajevima obicno pricvrsceno obujmicama. 8. 6. Koristite kljuc sarno da biste malo pritegnuli preCistac... Pronadite pretistai' za gorivo. Vratite kuCiste preeistata za vazduh na svoje mesta. Ovo se radi taka sto se preCistac odvrne u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu.. Za to cete moida morati da upotrebite kljuc. Uklonite krpom sve tragove benzina koji se slucajno prostia iz cevovoda. Skinite crevo sa kraja preCistaca tako sto cete skin uti obujmicu. N amestite nov preCistac za gorivo. Stavite creva na dovodni i odvodni otvor kucista precistaca. Takay precistac se zamenjuje na sledeCi naCin: 1. Benzin ulazi u precistac iz cevovoda za gorivo koji dolazi lz pumpe za goriyo.. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio Kompanija "Ford« obicno koristi precistac koji se uvrce direktno na karburator na kraju cevi za dovod goriva. Skinite preCistac za gOFivo s karburatora.. izvucite creva sa preCistaca. 7. Zamena fillra sa navojem Kod vozi!a tipa "ford" obicno se koristi preCistac koji se montira direktno na karburator na kraju cevovoda za gorivo. Stavite Cistu krpu izmedu creva koje spaja preCistac za gorivo i cevovoda za gorivo da biste spreCili potencijalnu opasnost od pozara (krpa ce apsorbovati benzin koji moze da iscuri tokom skidanja preCistaca za gorivo). U zavisnosti od vrste obujmice upotrebite klesta iIi odvijac.

Izmedu navrtke na cevovodu za gorivo i karburatora stavite Cistu krpu da bi se upio benzin koji bi mogao da iscuri za vreme iamene preCistata... Kada skinete cevovod za gorivo. 3. Pazite i da zapamtite poloiaj opruge i preCistaca kada ih skidate. Koristite otvoreni kljuc da biste pridrzali vecu navrtku na karburatoru da se ne bi okretala i' eventualno ostetila cevovod za gorivo dok rasecenim kljucem popustate manju navrtku na kraju cevovoda za gorivo.. 2. . Skinite cevovod za gorivo sa karburatora.' . i f Ako je potrebno.. U ovom slucaju.l I I 1 I . Namestite nov precistac za gorivo u karburator . o / .. Zamena nnutrasnjeg preCistaca VeCina vozila im:1 precistac za gorivo smesten u samom karburatoru. na mestu gde se spaja sa cevovodom za gorivo. U kuCistu precistaca nalazi se jedna opruga koja moze da izleti ako niste dovoljno pazljivi. a zatim okrerie bilo da propusti iii zaregne prikljui ---0 ~ ~ (/ I ________ I.. Za ovo ce yam biti potrebna dva kljuca . zaustavite curenje tako sto cete pritegnuti preCistac iIi obujrnicu na creVll.. Vratite kuCiste preCistaca za gorivo na mesta. '" " .. zato polako skinite navrtku. f cak. 4...pazite na oprugu . Ulozak precistaca se najcesce pravi od bronze iii od hartije. Postarajte se da nabavite odgovarajuCi ulozak pre nego sto skinete starL Precistac za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 1. Napomena: raseceni kljuc izgleda kao okasti kljuc sa rasecenim d.i pritegnite kljucem navrtku koja ga drzi u kuCistu. 8.elom i moze da se stavi aka cevovoda za gorivD.otvoreni kljuc i raseceni iIi cevasti kljuc. veClm kljucern olabavite navrtku kuCista pretistaca na karburatoru koja drii preCistac za gorivo. . zamenjuje se sarno ulozak.. Pronadite cevovod za gorivo koji vodi od pumpe za gorivo do karburatora..

178 tako da ce se nekoliko sati posta ste iskljuci!i motor unutrasnji pritisak davoljno smanjiti da preCistac maze bezbedno da se zameni.: 1. VeCina vozila im3 prccisl<lc za gorivo koji je smesten u karburatoru na spojcvima cevoyoda za gorivo. tako da aha ne moie da drii automobil kada se odigne ad zemlje. spojite jetlan nn musu. potrebno je smanjiti pritisak u cevovodu za gorivo pre nego sto zamenite pretlslaC. linijski preCistac iIi preCistac koji se navrce abieno se nalaze ispod automobila u blizini rezervoara za gorivo. Najjednostavniji naCin je da automobil ostavite da se preko noCi »odmori«. 6. stavite menjae u brzinu iIi u poloiaj za parkiranje. Izuzetno je vaino da blokirate prednje toekoYe. Vratite na svoje mesto kUClste preCistaca za vazduh. Da biste smanjili pritisak. skinite gu j spojite pomocu produtnog bb!a (2) sa pozitivnim po!om akumulatora ako 10 sekundi kako bi 5e ubrizguc (3) napojio energijom. Potrebno je zarneniti sarno ulozak koji je abicno ad bronze ili hartije. blakirajte prednje taekaYe. vozilo irna sarno jedan kab!oyski prikljucak (I) na ubrizgatu. Uklonite sve tragove benzina koji je slucajno iscurio iz cevovoda za vreme skidanja i nainestanja precistaca. pritegnite navrtke na cevovodu za gorivo i karburatoru. podignite automobil i poduprite ga postoljima. Tacna mesta bice naznaceno u prirucniku za vas aut am obi!. PreCistac se zamenjuje na sledeCi naCin. Ne pokusavajte da odvreete iii skidate preCistac sve dok se pritisak u cevovodu za gorivo i preCistacu ne smanji. -Aka se pretistat nalazi ispad zadnjeg dela automobila.. Pritisak u sistemu se tokom vremena smanjuje. Ukljutite motor i prove rite da gorivo ne curi. Aka vozi!o ima dvu kab!ovskn prikljucka za ubrizgac. Ponovo spojite cevovod za gorivo sa karburatorom i pritegnite navrtku rasecenim kljucem. Ako je potrebno.5. Odvrnite poklopac na rezervoaru za gorivo da biste odstranili eyentualni pritisak u njemu. 177 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Zamena precistaca kod sistema za ubrizgavanje goriva Na vozilima sa ubrizgavanjem goriva. postupite prema fabrickim iii ovde datim uputstvima. Upozorenje: sistemi za ubrizgavanje goriva najceSce su pod visokim pritiskom. (2) zaptivke. Kod yozila sa prednjim pogo nom. (I) navrtka preCistaca. 7. a drugi spojite za akumuiator kako biste ubrizgac napoiiJi . (3) preCistac. r + Na vozilima sa sistemom za ubrizgavanje goriva. 2. zato sto rucna kocnica na veCini vozila blokira sarno zadnje toekoYe. Ako. . (4) opruga i (5) karburator.

5. _ ' __________________ . .:A < . ugraden je i senzor zn nivo vode.. spojite jedan sa masom.:V-=Oc. Kada niva vode u precistneu dostigne odredeni nivo......:. napajajte desetak sekundi ubrizgac elektrienom energijom preko produznog kabla sa pozitivnog pola akumulatora.... Na nekim tipovima preCistaca sa metalnim kuCistem..:O:. 3.:..SI:... Odvrtite preCistac iz njegovog kuCista iii olabavite i skinite obujrnice sa Iinijskog preCistaca.R. £ ii .eleklricnom energijom..:O:. Ako se prikljueak sastoji odjednog elektrienog provodnika.. _ .:.1 I ! I i :ll I 1 ) 1 i I 1_1 p=p ! ..: . na tabli sa instrurnentima zasvetli kontrolna lampica koja upozoravn da je vreme da se iz preCistaen ispusti voda. U preCistaCima koji imaju providna plastiena kuCista..:O-::G::.. ponovo pritegnite poklopac na rezervoaru za gorivo i ukljuCite motor da biste proverili da neg de ne curi gorivo. nivo vode se vidi taka da je lako ustanoviti da Ii je potrebno ispustiti vodu. I I I I I ! ! . ZahvaljujuCi' tome. te stoga na dnu imaju iSPUSilU slavinu za vodu. .:=S. Stavite nov preCistae.:. a drugi sa akumulatorom da biste obezbedili dovod elektricne energije. I .. Ponovo spojite elektrieni prikljueak za ubrizgat i nastavite posao u vezi sa zamenom precistaca za gorivo...TE::.:.. 6. Zamena precistaca za dizel-gorivo Mnogi precistaCi za dizel-gorivo osim prljavstine odvajaju i vodu. 4. Posto ste iskljuCili i sistem za paljenje.. . _ . ~ . . izvucite kablovski prikljueak sa jednag od ubrizgaca. ubrizgae ce rasprsivati gorivo u motor i osloboditi od pritiska cevovod za gorivo..=Z'-'A-=O:.:. . Aka ubrizgac ima dva prikljucka.M.IV.

1. Izvadite ispusnu cev i prikljucak senzora za vodu (aka postoji) sa dna precistaca.. 6. 2. Skupite vodu i dizel goriva u neku posudu. i·'. UkljuCitc illotor i proverite da ncma curenja. 179 :. . 3. uvrnite ga na .mesta i rueno prjtegnite za aka 1/2 kruga posta sediste kuCista dodirne prstenastu zaptivku. . Odvrnite kuCiste preCistaca taka sto cete ga okretati u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu (gledano odozdo). PreCistae se zamenjuje na sledeCi nacin: 1. Zamenite ulozak preCistaca iIi montirajte nov sklop preeistaca. Posto ste iskljuCili motor i sis tern za paljenje. otvorite ispusnu slavinu i ispraznite precistac. "'. Punite sistem pomocu ruene pumpe sve dok ne osetite otpor iIi dok ne primetite gorivo kako istice iz kuCista preCistaca ka pumpi za ubrizgavan]e. Mnogi pre6staci za dizcl-gorivo odvajaju vodu od gOriva i imaju ispusnu slavinu tako da sc voda moze S vremena na vreme ispustiti. Maze se upotrebiti ruena pumpa da bi se voda brze ispumpala napolje. 5. motor mora da bude iskljucen.1: SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ispitivanje • I zamena pumpe za • gonvo Ala! i ina!erijal • Zastitne naocare • Baterijska lampa • Raseceni kljucevi • Otvoreni kljucevi • Rucna pumpa za pneumatike • Manometar za pumpu za gorivo • N oz iii strugac • Voltmetar .Dok ispustate vodu iz precistacn. . Otvorite ispusnu slavinu na dnu preCistaca i ostavite je otvorenu sve dok dizel-gorivo ne iscuri. . Napunite kuCiste preCistaca Cistim dizel-gorivom. 4. Upozorenje: ne dozvoliie da dizel gorivo prsne na vruGu izduvnu cev..

Usled ovoga. proverite da preCistac za gorivo nije zapusen. Mehanicka pumpa za gorivo naziva se jos i membranska pumpa. Medutim. Stari tipovi pumpi za gorivo mogli sli da se demontiraju i montiraju. usisava gorivo iz rezervoara za gorivo kroz cevovod i salje ga u karburator. Ako ne znate kako da pronadete pumpu za gorivo. U odeljku »Zamena precistaca za gorivo« data su uputstva kako da izvrsite potretmu popravku iii zamenu pre nego sto pocnete sa ispitivanjem pumpe za . mora da se zameni. Obicno je smena bloku motora u blizini prednjeg del a motora.menzura ad 2 litra • Krpe • Pumpa za gorivo i zaptivka • Sredstvo za zaptivanje • Osigurac • Hemikalije za ciscenje P umpa za gorivo je ureoaj koji usisava gorivo iz rezervoara za gorivo kroz cevovod za gorivo do karburatora iii ubrizgaca goriva u motor.• Dizalica i sigurnosna postolja • Cevovod za gorivo • Gumeno crevo • Posuda . Mehanicka pumpa za gorivo Mehanicka pumpa za gorivo maze se nati na vetini motora sa karburatorom. mora zameniti. ako otkaze. na rad pumpe za gorivo utieu i drugi cinioci. Propustanje vazduha iIi goriva Cini da pump a ne funkcionise kako treba.mehanicka i elektricna. jednostavno pratite cevovod za gorivo koji vodi ad karburatora do pumpe za gorivo.to je u njoj smoStena membrana koja se aktivira pomocll bregaste osovine matora. U osnovi postoje dye vrste pumpi za gorivo . Pre nego sto se zapocne sa ispitivanjem pumpe) treba izvrsiti vizuelnu proveru celokupnog sistema za dovod goriva. Danas to viSe nije slucaj. zato . Ukoliko ne moze to da postigne. osovina iii aktivirajuca poluga 180 u pumpi pokrece se gore-dole iii napred-nazad zavisno ad polozaja pumpe za gorivo na motoru. te se pumpa za gorivo. aka sumnjate da dovad gariva u karboratoru nije zadovoljavajuCi. membrana se pomera napred-nazad. Isto taka. Zadatak pumpe za gorivo je da salje u karburator gorivo pod pritiskom. Kako se tokom rada motora bregasta osovina okrece.

· Ako je potrebno. proverite merac nivaa ulja u motafU. odvod do karburatora (3) i polugu (4).. 3.. Ako sumnjate da neki spojevi propustaju. Proverite da nema znakova curenja goriva na spoju cevovoda i rezervoara ia gorivo.J. Posta je pumpa smestena na motoru. Da biste zamenili cevovod. odnosno da li na njoj ima tragova ulja iii benzina. spoj moze da popusti usled Yibracija. Na tom otvoru ce se videti da li gorivo curi usled ostecenja membrane pumpe.. zategnite navrtke na krajevima. Izvadite cevovod ispod automobila i zamenite ga novim.. i. Ovo je vod . Ako cevovod za gorivo propusta usled korozije iii trenja 0 neki dec automobila. mora se zameniti. Prove rite samu pumpu za gorivo. Rasecenim kljucem odgovarajuce veliCine pritegnite navrtku na cevovodu za gorivo da biste zaustavili curenje. koji vodi do pumpe za gorivo.gorivo. Upozorenje: postoji potencijalna opasnost od poiara kad god se iskljuce cevi za davod gariva. Izbegavajte otvoren plamen kao i rad u zatvorenoj prostoriji bez ventilacije. SISTEM ZA DaVOD GORIVA 'I ii_I ®----I. pronadite cevovod za gorivo ispred rezervoara. U svakom slucaju. Cevovod za gorivo maze se nabaviti u . ispraznite karter.. Osvetiite baterijskom lampom cev za dovod goriva u pravcu prednjeg del a automobila da biste proverili da negde ne curi gorivo. 1 j Taj po stupak je objasnjen u odeljku "Zamena ...Ovoj enei tipicne mehanicke pumpe:. 4. oslobodite oba kraja odgovarajuCim otvorenim i rasecenim kljucern. U tom slucaju. prodavnicama auto-deloya. Ako utvrdite da iz pumpe za gorivo curi benzin. VeCina pumpi za goriyo ima mali otvor na membrani. zategnite ga rasecenim kljucem odgovarajuce yelicine. 6. na spoljasnjoj strani pumpe za gorivo naci ce se motorno ulje.::a gorivo (1) prikazuje dovod za gorivo (2).=. zamenite preCistac za ulje i stavite sveze ulje u motor. pumpa za gorivo se mora zameniti ako se primete tragoyi ulja ili benzina. 2. 1. Nastavite da proveravate cevovod za gorivo u pravcu pumpe za gorivo. Vizuelna provera Kod vizuelne provere sistema za dovod goriva potrebno je da se podvucete ispod automobila te stoga pripremite odgovarajucu odecu i zastitne naocare. U slucajevima kada je membrana jako ostecena. £. 5. zategnite odgovarajutim rasecenim kljucem navrtke koje ih spajaju. Pocevsi ad rezervoara za gorivo. Benzin moze da prodre u karter motora kroz otvor za montiranje pumpe za gorivo.

Upozorenje: nikada ne spajajte kabl sa karburatorom iii neizolavani vijak preCistaca za vazduh. 182 4. pojavice se vazduh sto ce izazvati smanjeni protok goriva u potisnoj grani cevovoda. Upozorenje: benzin u karteru motora moze da izazove eksploziju. zategnite kljucem sve labave spojeve. Ako propusta. Ispitivanje protoka (odnosi se sarno na mehanicku pumpu za gorivo) Ovo ispitivanje treba da utvrdi da Ii je pumpa za gorivo sposobna da u svakom trenutku isporuCi odgovarajucu koliCinu goriva u karburator. iskljutitc ccvovod za gorivo (2) sa karburalOra (3). treba da imate u vidu sledece: cevovod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe za gorivo je usisna grana. U slucaju da to ne pomogne. Na kraju. proverite cevovod za dovod goriva koji se pruia od pumpe za gorivo do karburatora. Propustanje na usisnoj grani cevovoda ne mora da bude tako uoCljivo posto ne registruje po smanjenoj koliCini goriva u potisnoj grani cevovoda. . Mozda tc hiti potrebno da navrtku precistaca (4) driite drugim kljuccm kaka se ne bi olabavila. Spojite gumeno crevo odgovarajuce duzine i precnika sa krajem skinute cevi za dovod goriva. 3. Osim toga. sto dovodi do prevremenog habanja motora. Time ne sama sto ne biste izvrsili bezbedno uzemljenje. Skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzavanje precistaca za vazduh«. mozete da pristupite ispitivanju pumpe za gorivo. Skinite sekundarni visokonaponski vod indukcionog kalema sa sredisnjeg dela poklopca razvodnika paljenja i uzemljite ga tako sto eete ga pomocu produznog kabla spojiti sa metalnim delom motora. Na nekim tipovima karburatora moraeete drugim kljucem da pridrzite navrtku kuCista precistaca da se ne bi olabavila. 2. dok je cevovod do pumpe za gorivo do karburatora potisna grana. zamenite cevovod. Ako u usisnoj grani cevovoda do de do propustanja. Kapacitet pum]ie se ispituje na sledeCi naCin: 1. 7. vee biste mogli da izazovete i varnicenje. Propustanje na potisnoj grani cevovoda obicno se lako uoeava i registruje se po curenju goriva. Odgovarajucim kljucem skinite cev za dovod goriva sa karburatora. odnosno ako ste popravili sva 181 SISTEM ZA DOVOD GORIVA mesta koja propustaju i po potrebi zamenili cevovade za gorivo. Kod nekih tipova razvodriika paljenja potrebno je iskljuCiti kabl za sveCicu sa poklopca razvodnika paljenja. razblaieno ulje u motam neee podmazivati kako treba.ulja i preCistaca« u poglavlju »Odrzavanje automobila«. Posto ste utvrdili da sistem za dovod goriva nigde ne propusta. PomOCll raseccnog kljuca (1). " Kada proveravate da Ii sistem za doyod goriva curi.

6. ponovo prikljucite sekundarni visokonaponski kabl indukeionog kalema i predite na ispitivanje pritiska pumpe za gorivo. Iskljutite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo koji vodi ka rezervoaru zn gorivo. D. Kljucem odgovarajuee velicine po novo spojite cevovod za gorivo sa karburatorom. Upozorenje: produvavanje voda duvanjem iz usIa nije preporuCljivo S obzirom da je benzin olrovan. Kljucem odgovarajuce veliCine skinite cevovod za gorivo sa rezervoara za gorivo taka da bude otvoren na oba kraja. Po novo spojite eevovod za gorivo na oba kraja i ponovite ispitivanje kapaeiteta prema past upl \ i \ ' 1 ! i \ i i 1 " ' I . B. C. Ako se kapacitet nalazi u granicama predvidenim u speeifikaeiji. 7.5. Pustite motor da radi tacno 15 sekundi pustajuCi za to vreme gorivo da istice u posudu. C. Spojite jedan kraj gumenog ere va sa slobodnim prikljuekom na pumpi za gorivo. B. znaci da Je mozda cevovod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe zapusen. Ubaeujte vazduh u vod u praveu suprotnom od normalnog pravea strujanja goriva. -- . uradite sledeee: A. obavite sledece ispitivanje: A. Stavite drugi kraj gumenog creva u posudu sa bcnzinom zapremine od oko 2 litra. 8. Stavite drugi kraj gumenog creva U odgovarajucu posudu ad aka 2 litra sa podeocima (menzuru). E. Izmerite koliCinu goriva u posudi i pamnozite je sa 4. I I ! ! ! . Ako sumnjate da je cevovod za gorivo zapu§en. Aka kapacitet nije u skladu sa specifikacijama. 9. Za ovo moze da se upotrebi ruena pumpa za pneumatike. Proverite u prirucniku za vas automobil predvideni protok pumpe za gorivo i uparedite dobijeni rezuttat. . Produvajte cevovod vazduhom. Ponovite ispitivanje kapaciteta prema postupeima datim u tackama 6-8. Iznos ce pokazati koliCinu goriva koju pumpa moze da isporucu za 1 minut. Ako usisana koliClna goriva iz posude odgovara koliCini u prirucniku za odrzavanje.

4..' ____ y_ . prikljuCite ponovo kabl na razvodniku paljenja i predite na ispitivanje pritiska.. Medutim.. Kod matora sa uzbrizgavanjem gOflva.. __ . Za efikasan 183 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Da biste ispitali pritisak u pumpi za gorivo.. Merenjem zaprcmine 5C utvrduje da !i pumpa za gorivo maze da isporuCi odgovarlljucu kolicinu goriva karburatoru. dok za to Heme pratile pritisak na manometru. ako je kapacitet u skladu sa preporucenom vrednoscu.. UkljuCite motor cia . Ako je rezultat razliCit od predvioenog.-----L cima opisanim u tackama 2-8. Nabavite manometar pumpe za gorivo sa elasticnim gumenirn crevom.'... pumpu za gorivo treba zameniti..111. Sa karburatora skinite cevovod za gorivo koji vodi od pumpe za gorivo do karburatora. spojite '. iskljucite manometar.. Ako kapacitet i dalje ne odgovara vrednosti iz prirucnika. crcvo manometra za konlroini prikljucak na c ~ v o vodu za doyod goriva.. Ako je rezultat dobijen na manometru u skladu sa predvidenim. a drugi kraj creva (2) spuslilC U posudu sa pocieocima (menzuru) (3).. rad motora. Ocitajte rezultat na manometru tokom fada motcra. Pritisak u pumpi za gonvo ispituje se na sledeCi natin: 1....1. 6. iskljuCite cev z.. I 1 I 1 ! 3.. 2. . pomnozite koliCinu iSleklog goriva sa eeliri i uporedite rezultat sa protokom goriva u minutu koji je d ~ 1 u prirucniku za vas automobil. odgovarajuCi pritisak je vazan isto koliko i kapacitet.. zatim ukljucite molor da fadi na praznom hodu aka 15 sekundi. Spojirc gumeno creva (1) sa cevovodom Zll gonyo.:ldi 15 sekundi. Ukljucite motor i pustite ga da radi na praznom hodu oko 15 sekundi. Spojite gumeno crevo manometra sa skinutim cevovodom za gorivo tako sto cete staviti T-prikljucak 184 izmedu ulaznog atvora karburatora i cevovoda za gorivo. zamenite pumpu za goriyo. 5. Uporedite pritisak pumpe za gorivo naznacen u vasem prirucniku sa rezultatom dobijenim na manometru i iskljui':ite motor.. 01.1 dovod goriva 51> karburatora i spojite manomelar (1) sa T-prikljuckom (2). ponovo prikljucite cevovod za dovod goriva sa karburatoram i -panova montirajte kuCiste preCistaca za vazduh.. Ispitivanje pritiska (mehanieke i elektriene pump e) Nizak pritisak iz pumpe za gorivo moze da prouzrokuje siromasnu smesu u karburatoru iii nedovoljno napajanje motora gorivom.

upotrebite dva kljuca od kojih cete jednim pridrzavati prikljucak na pumpi za gorivo (da se ne bi okretao) dok popustate navrtke na cevoyodu za goriyo. Mozda ce biti potrebno da kleStima driite pOlugu dok postavIjate pumpu za gorivo. Panovo spojite cevovod za gorivo sa pumpom . Moida eete morati da montirate prikljucke cevovoda za gorivo sa stare pumpe na nOVu.Zamena mehanicke pumpe za gorivo Ako morate da zamenite pumpu za gorivo. Napomena: kod nekih tipova motora. Skinite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo. kupite u prodavnici auto-delava novu iIi remontovanu pumpu koja odgovara vasem automobilu. obrisite je cistom krpom i vratite je na svoje mesta. pumpa za gorivo se aktivira pomocu poluge koja vodi do bregaste osovine motora. Postavite novu pumpu za gorivo na odgov. 3. Pazljivo skidajte pumpu za gorivo da poluga ne bi ispala iz motora. PonoVo montirajte vijke za pricvrscivanje pumpe za goriva i pritegnite ih dobro kljueem. Gurnite cistu krpu u otvDr u motoru u kome se nalazila pump a i ostruzite ostatak zaptivke oko prirubnice za montiranje pumpe za gorivD. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa obe strane nOve zaptivke koja se dobija zajedno sa novom pump om za gorivo i namestite zaptivku na odgomesto na povrsini gde se montira pump a za gonvo. Ako se to ipak dogodi. I l 1 . Ne zaboravite da izvucete krpu kada zavrsite ciscenje povrSine za montiranje. 7. Pumpa za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 1. l I I . 9. 6.uoj pumpi za gorivo. Da ga ne biste ostetili. Napomena: ako se pumpa za gorivo aktivira pomocu pOluge. kljucem odvrnite stare prikljucke i montirajte ih na novu pumpu. U tom slucaju. Skinite purnpu za gorivo. Krpa ce spreCiti da komadiCi stare zaptivke upadnu u motor. Proverite da Ii su prikIjuccl okrenuti u istoro pravcu u kojem su bili na st. i . skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za gorivo za blok motora. 8. 2. Kljucem odgovarajuce velicine. Uporedite staru i novu pumpu za gorivo. 4. proverite da Ii je poluga na svom mestu i da Ii je propisno smestena u pumpi za gorivo. ! I 5. Ovo ce yam olaksati ponovno spajanje cevi za dovod goriva.arajuee mesto na motaru. .

a pump a ne radi. Na pumpi za gorivo naiazi se davodni i odvodni prikljucak. Pronadite elektricnu pumpu za gorivo.. Prove rite prvo voltmetrom da Ii se pumpa za gorivo napaja elektricnom energijam. pritegnite spojeve. Medutim. Ako imate automobil sa elektricnom pumpam za gorivo. kao i elektricni prikljucak. elektricna pumpa za gorivo zapocinje sa radom istog trenutka kada se okrene kontaktkljuc. Mantirajte kuCiste precistaca za vazduh. zamenite je.ezervdara. U tom slucaju bi mozda najbolje bilo da se obratite struenjaku. 11..nl "'"' __ .. u slueaju da bilo kakva prlj avstina prodre u iglieasti ventil karburatora. IskljuCite glavni prekidac. Vizuelna provera ce yam pokazati da Ii je osigurac pregoreo. Aka je pregoreo. Pronadite je prateCi cevovod za gorivo od karburatora do rezervoara za gorivo.za gorivo. _ . Ako ne dobijete tacan napon. kvar se nalazi negde izmedu elektricnog prikljueka pumpe za gorivo i glavnog prekidaea. On je obieno smesten u kutiji sa osiguracima ispod instrument-table. 5. ___ ulja. Stoga bi elektricna pumpa. VeCina elektrienih pumpi ima ovakav osigurac. Obieno se nalazi blizu rezervoara za gorivo. tacno mesta naznaeeno je u prirucniku za vas automobi1. Trebalo bi da oeitate napon od 12 volti na voltmetru. 10. Posta ukljuCite glavni prekidae.. ako se glavni prekidac astavi ukljucen neko vreme. ako je vozilo snabdeveno takvim prekidaeem. Ako dobijete ovaj napon. 2.' I l:. 3. Proverite osigurac koji stiti elektricno kolo pumpe za gorivo. Na nekim tipovima automobila sa elektricnom pumpom za gorivo ova opasnost je otklonjena pomoeu prekidaca koji iSkljucuje pumpu za gorivo sve dok motor ne stvori dovoljan pritisak vi'. Elektrlcne pumpe za gorivo Mnagi tipavi evropskih vozila sa karburatorom i veCina americkih iii evropskih automobila sa sistemom za ubrizgavanje gariva kariste elektricnu pumpu za gorivo. Pritegnite navrtke cevovoda pomocu dva kljuea kako je opisano u tacki 1.. bice potrebno izvesno vreme da motor radi na praznom hodu da pritisak ulja dovoljno poraste. mogla da poplavi motor gorivom iii cak da usisa celokupnu koliCinu goriva iz r. tako da za to vreme nece doc. . llcinite sledece: 1. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio U slueaju da curi. spojite provodnik za uzemljenje voltmetra (ern a iica) za pogodnu masu na ramu automobila. a sumnjate da nije ispravna. do strujanja goriva. 4. zamenite ga novim iste jaCine. Dodirnite pozitivnim provodnikom voltmetra (crvena iica) eJektricni prikljucak na elektrienoj pumpi za gorivo.. Nasuprot mehanickaj pumpi za gorivo za ciji je rad neophodan i rad motora.

187 E SISTEM ZA DOVOD GORIVA 11. (Z)'bdvod u karburator. posavetujte se sa prodavcem u radnji autodelova. Uporedite novu elektricnu purnpu za gorivo sa starorn. blokirajte prednje toekove. 6. ih obelezite da biste ih lakse spojili sa novorn purnporn. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio Popravite ako treba. 4.iscenje sistema za dovod goriva . Ako yam u vezi s tim nesto nije jasno. 186 3. Kljucern odgovarajuce veliCine skinite vijke za pricvrsCivanje purnpe za gorivo. (5) p!ovak kontrolnika.. 8. Ako je potrebno.Ako zakljueite da je elektricnu pumpu za gorivo potrebno zameniti. Zamena elektricne pumpeza gorivo Elektricna pump a za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 185 (1) dovod gOrin. (4) zaptivka. sa novom pumpom.. . Kljueem odgovarajuce veliCine izvucite elektriene prikljueke iz elektriene pumpe za gorivo.. odnosno zadovoIjavati minimalne zahteve u pogledu pritiska i kapaciteta. (3) odvodna cey. (5) odstojnik. upotrebite prikljucak za cevovod za gorivo sa stare pumpe za novu. (6) nepovratni venti!. (7) prikljucak i (8) prikljucak za uzemljenje. Tlpieni delovi elcktricnc pumpc za gorivo: (1) pretistat. Izvucite cevovod za gorivo prema objasnjenju datom za mehanicke pumpe za gorivo. Ukoliko se pumpa nalazi ispod automobila. podignite zadnji dec automobila i poduprite ga sigurnosnim postoIjima. Y. 2.. Na automobilima sa prednjim pogonom. Obelezite provodnike da biste ih lakse povezal. (3) pumpa 1:a gonYo. (2) pumpa. (4) kOn!rolnik. (6) zlIpdvka odstojnika i (7) vijak za pricvrsCivanje. CD 7. (.. lrna ih dva do cetiri u zavisnosti od tip a purnpe. 5 .. nabavite novu koja ce odgovarati vasem automobilu. Ponovo povezite elektricne prikljucke. ----------'m .. Mozete da . Izvucite iz akumulatora prikljucak za uZemIjenje. stavite menjae u brzinu iii u polozaj za parkiranje. Montirajte novu purnpu pricvrstite kljucern vijke. 1. :1 ~ 1 I i I . Po novo spojite cevi za dovod goriva. 10. Spojite prikljucak za uzernljenje sa akurnulatorom.

Kada ude u motor. Aditivi su sredstva koja sedodaju benzinu da bi se eliminisali zagadivaci koji usled oksidaeije benzina stvaraju' gumaste naslage. Ukolika niste sigurni. Njegov zadatak je da malu kolicinu benzina automatski rasprsi i mesa sa velikom kolicinom vazduha. Ako vas automobil ima kataliticki konvertor. Postoje hemikalije koje se ulivaju direktna u karburator u slucajevima kada je sistem za dovod goriva veoma zapusen. proverite da li praizvod koji nameravate da upatrebite nece da unisti katalizator. Vecina ovih hemikalija uliva se direktno u skoro potpuno napunjen rezervoar. 188 Podesavanja karburatora Alat i materijal • Klinovi za tockove • Kljui'evi • T-prikljucci • Tahometar • Odvijac • Ulozak precistaca za vazduh K arbunitar je jedan od najvaznijih del ova sistema za dovod goriva. neki od ovih proizvoda vise stete nego sto pomazu i mogu da ostete sveCice. Alge mogu da se razviju u rezervoaru ukoliko je zag aden vodom i mogu da zapuse davac i filter pumpe za gorivo. otkazivanje sveGica i preterano zagadenje okoline. leptira za vazduh (»coka«) koji se otvara i zatvara Cime se padesava protok vazduha kroz difuzor i rasprsivaca kroz koji se benzin usisava u difuzor. Trudite se da vam rezervoar za gorlvo uvek bude napunjen. Karburator se sastoji od tri osnovna dela: difuzora (grla) kroz koji struji vazduh iz precistaca za vazduh.Zaprljan sistemza dovod goriva moze da izazove usporen rad motora. ova veoma zapaljiva smesa pali se pomocu svetiea i razvija energiju koja pokrece automobiI. posebno kod vozila koja se koriste u gradskoj voznji sa dosta zaustavljanja. aditivi ne mogu uvek da uklone ove zagadivace. Upozorenje: ovi rastvori su veoma zapa/jivi i otrovni. Medutim. Takva vozila zahtevaju dodatna sredstva za Ciscenje koja treba staviti u rezervoar za gorivo svakih nekoliko meseci. pitajte strucnjaka i pre upotrebe dobra proverite uputstva data na ambalazi. Medutim. Korozione naslage na dOll rezervoara mogu da prodru u motor ako dopustite da se rezervoar skoro potpuno isprazni. Kod vozila sa dizel-gorivom dodaju se bioeidi u rezervoar sa gorivom koji sprecavaju razvoj algi. Vazdusni prostor u rezervoaru formira vodenu paru koja maze da izazove koroziju unutrasnjosti rezervoara za gorivo. Leptir za vazduh se nalazi na gornjem delu karburatora i ne treba ga mesali sa leptirom . Budite veoma obazrivi prilikom rukovanja i skladistenja.

njegol/a brzina sc poveeava. podesavanje praznog hoda nije moguce. Ovaj uredaj radi kao dec poluznog sistema na karburatoru i koristi se prilikom padesavanja praznog hoda molora. Atmosferski prilisak u ioncctu karburatora (2) pomafe da se goriYO kroz m!aznicu rasprsuje u Venturij evu cev odakle ga struja vazduha oovodi u karburalor. Ovaj poluzni mehanizam regulise se pomocu zavrtnja za podesavanje praznog hoda. Podesavanjem ovog zavrtnja jednostavno se regulise polozaj leptira karburatora i ne treba ga meSati sa zavrtnjem za podesavanje smeSe praznog hoda. a pritisak opada. Odvrtanjem ovog zavrlnja (u smeru supratnom kretanju kazaljki na satu). Kako vazduh proluzi kroz ovu Venturijevu cev. Mnogi novi tipovi vozila sa elektronskim komandama imaju regulaciju praznog hoda pomocu kompjutera.karburatora. a zatim ponovo siri.zi u cilindre motora time se postize promena broja abrtaja i snage motora. Potpuno zatvaranje sprecava poluzni mehanizam smesten sa spoljasnje strane karburatora. Difuzor (grla) karburator a sc suzava. protok benzin a se povecava i smesa vazduha i goriva postaje »bogata«. . Ako je leptir karburatora potpuno zatvoren. smanjuje se brzina praznog hoda motora. U zavisnosti od veliCine karburatora postoje jedan iii dva zavrtnja za podeSavanje smese praznog hoda koji su smesteni pri dnu. ski odrzava prazan hod u okviru predvidenih graniea. motor ne moze da radi. t I ti. Zavrtanj praznog hod a je jednostavan ventil koji podesava koliCinu benzina koji se meSa sa vazduhom dok protice kroz karburator pri malom broju obrtaja motora. Kada se ovaj zavrtanj okrene u smern suprotnom kretanju kazaljki na satu.. Podesavanjem otvora leptira karburatora regulise se koliCina smese vazduha i goriva koja odl. l I s VA Karburator rildi na principu Venturijeve cevi. Napomena: neki tipovi karburatora opremljeni su mehanizmom za upravljanje leptirima. Ako se zavrtanj za podesavanje smeSe praznog hoda okrene u praveu kretanja kazaljki na satu. Okretanjem ovog zavrtnja (u praveu kretanja kazaljki na satu) povecava se brzina praznog hoda motora. Posta kompjuter automatI " r I I I . koliCina benzina se smanjuje i smesa vazduha' i goriva postaje »siromasna«.

Isto tako proverite koliki treba da bude broj obrtaja na praznom hodu i da Ii podesavanja treba izvrsiti kada je menjac u brzini. Snaga motora se koristi i za pokretanje ovih uredaja. Karburator treba da se podesi u sledeCim slucajevima: Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen suvise nisko. prazan hod se podesava iIi pomocu zavrtnja za podesavanje praznog hoda iIi pomocu solenoida i zavrtnja za prazan hod. kao i koje elektricne uredaje treba ukljueiti iIi iskljuCiti. pa njihovo koristenje opterecuje rad motora. Napomena: na veCini najnovijih tipova automobila zavrtnji za podeSavanje smeSe praznog hoda su iii zatvoreni iii se mogu veoma malo. poloiaju za parkiranje iIi neutralnom poloZaju. one predstavlja i vazan dec podesavanja kompletnog motora. ukljucivanje . motor ce imati tendenciju da nastavi sa radom i kada je sistem ~ z a paljenje iskljueen. moze se lako ispraviti na osnovu sledeCih uputstava. na primer. pogledajte prirucnik iIi nalepnicu sa uputstvima 0 podesavanju u prostoru za motor.ovaj postupak treba prepustiti strucnjaku. prouzrokovan neodgovarajuCim podesavanjem na praznom hodu. 189 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen sllvise visoko. Motor koji fadi sa sllvise siromasnom smesom na praznom hodu moze priIikom ubrzanja da »okleva« iIi da radi grubo. Nepravilan rad motora.Ovakvo podesavanje u sustini otklanja dye manje neugodnosti tokom voznje. Posto mehanicari-amateri obicno nemaju uredaj za »obogaCivanje«. obavezno pogledajte sva obavestenj-a na ploCicama i nalepnicama ispod poklopca motora. oduzima snagu motoru i smanjuje broj obrtaja na praznom hodu. Medutim. Isto tako. motor ce da se gusi dok automobil usporava da bi stao iii kada se menjae ubaci u brzinu. Stavljanje automatskog menjaea u brzjnu. Suvise bogata smesa na praznom hodu prouzrokuje preteranu potrosnju goriva i veliku koliGinu izduvnih gasova. Pre nego sto pocnete da podeSavate motor. Smesa praznog hod a odredena je fabrieki i ne bi trebalo da zahteva podesavanje osim u slueajevima kada se karburator remontuje iii montira na drugi motoL Mnogim ovakvim tipovima karburatora potreban je poseban postupak »obogaCivanja« da hi se izvrsilo pravilno podesavanje smeSe praznog hoda. Podesavanje praznog hoda Zavisno od tip a automobila koji imate. podesavati. Ako niste sigumi na koji naCin se podesava prazan hod vaseg automobila. Proizvodaceva uputstva bite vam od pomoCi stoga sto sadde posebne podatke u vezi sa odriavanjem vaseg automobila.

Podesavanje zavrlnja praznog hoda Ako vas karburator ima zavrtanj za podesavanje praznog hoda. 3. Taj pokretae se podesava posebno da bi se obezbedilo povecanje od 50-100 obrtaja u minutu.klima-uredaja iIi drugih uredaja povecava opterecenje motora. predite na po stupak dat u tacki 9. a finalno podesavanje obaviti kada je montirano. Podignite ruenu kocnicu i blokirajte tockove klinovima. 5. Najbolje je pocetna podesavanja izvrsiti 190 dok je kuCiste preCistaca za vazduh skinuto. Podesite menjae i sYe ostale uredaje prema instrukeijama za podesavanje sa plocice iIi nalepnice. 8. Spojite crveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika paljenja. odnosno prema uputstvima iz priiucnika za vas automobil. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne postigne radnu temperaturu. 7 I ~ . UkljuCite motor. Ako se vakuumski cevovod ostavi otvoren. 2. U suprotnom. IskljuCite motor i skinile kuCiste preCistaea za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka "Odriavanje preCistaca za vazduh«. Taj instrument ima dva provodnika. Spojite crni provodnik za bilo koji metalni deo motora kao sto je glava vijka iIi nosae da biste uzemljili tahometar. Okrenite odvijacem zavrtanj za podesavanje praznog hoda u praveu kretanja kazaljki na satu da biste povecali broj obrtaja iIi suprotno ad pravea kretanja kazaljki na satu da biste smanjili broj obrtaja. to maze negativno da utite na po des avanje praznog hoda motora. Ako je potrebno podesavanje. Videoete da okretanje zavrtnja za 11 4 kruga u bilo kom pravcu obicno uskJaduje prazan bod sa datim tehniekim podacima. Ocitajle rezultat na tahometru i upotrebite ga sa preporucenim brojem obrtaja. Napomena: ukoliko sa kuCista preCistaea skidate vakuumske cevi. 7. PrikljuCite za motor tahometar koji meri broj obrtaja u minutu. Za to moie da se upotrebi Tprikljueak. podesavanje se vrsi na sledeCi naein: 1. 4. Mnogi novi tipovi automobila imaju pose ban solenoid. crveni i crni. treba ga skin uti. Posto na veCini tipova automobila kuCiste precistaea za vazduh zaklanja pogled na poluini mehanizam i zavrtnje za podesavanje. obavezno ih zacepite. odnosno pokretae leptira karburatora koji treba da poveca brzinu praznog hoda motora kada je klima-uredaj ukljueen. postupite prema uputstvu iz tacke 8. 6. Ovakva opteretenja moraju da se uzmu u obzir kada se vrsi podesavanje praznog hoda motora.

Spojile tahometaT koji meri broj obrtaja sa motorom. Vratite kuCiste preCistaca za vazduh na meslo ali ne iskljucujte tahometar. Napomena ukoliko sa kuCista preCislaca skidate vakuumske cevi. svaki vakuumski cevovod koji 5e skine sa prctistaca za vazduh iii karburatora mora da sc zalvori. 10. 4. IskljuCite motor. Zavflanj za poodavanje praznog hoda (2) se najazi na po!u2:nom mehanizmu Jeptira za gas (3) i povecava-ili smanjuje brzinu motora. 2. Medutim. vakulJmsko creva (1) uredaja za regulisanjc prelpaljenjc na razvodniku pa!jenja (2) j". 13. Aka se astavi otvoren.1 ' = ' ' : \ ' ' ' ~ __ -i . 15. Uputstva su data u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh«. lsprobajle automobiL Podesavanja solenoida i zavrtnja za prazan hod Podesavanje solenoida i zavrtnja za prazan hod vrsi se na sledeCi naCin: L Povucite menu kocnicu i blokirajte klinovima tockove. UkljuCile molor i puslite ga da radi sve dok ne dosligne radnu temperaturu. T-prikljuckom (3). obavezno ih zacepite. Skinite tahomelar ponOVlVSI postupak iz lacke 4 obrnulim redom. 1 L UkljuCile motor i proverite rezultat na tahometru. ovi ziwrtnji su zaptiveni ili imaju poklopce koji sprccavaju Hi ogranicavaju poddavanje. 191 'i .o siromasniji jJj bogatiji. na vecini nOllijih tipova karburatora. hod. Za to moze da posluzi T-komad. IskljuCite motor i izvadite kuCiste preCistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzavanje preCistaca za vazduh«. 3. obavile finalno podesavanje. Aka se vrednost nalazi u okviru preporucene (± 20 obrtaja u minutu). Ako nije. Uklonile klinove za blokiranje lockova. postupite prema uputstvu iz tacke 12. Na ovoj slid. Spojite crveni provodnik sa indukcionim kalemom (bobinom) na Kada podcsava!e pra2m. Napomena: u slucaju smanjenja broja obrtaja na praznom hodu motora posle zamene precislaca za vazduh. proverite da ulozak precistaca ne ometa protok vazduha (maida je zaprljan) i po potrebi ga iIi oCistite iIi zamenite. Zavnnji za smde praznog hoda (1) mogu da se okrecu u smeru kretanja kazaljld na satu iii u suprotnom smeru kako bi odnos vazduha i goriva bi. 14. 12. vakuumski cevovod moze negativno da utice na podesavanje praznog hoda motora. Instrument ima dva provodnika crveni i crni: Spojite crni provodnik za neki metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac da bisle uzemljili tahometar. IskljuCite motor. 9.

15. Otpustite rukom paluzni mehanizam da hi se broj obrtaja radiIice motora vratio na broj obrtaja za prazan hod. predite na postupak dat u tacki 9. 12. 13. 192 10.spoj en a ko!Ya (1) isprutcna.te precistaea za vazduh ali ne iskljucujte tahometar. 14. Trebalo bi da bude u skladu sa predvidenim koji ste dobili prilikom postupka iz tacke 8. Ovo ee uCiniti da se kotva solenoida povuce. Ako je potrebno podesavanje. Prazan hod je podeSefl (Ievo) taka slo je sarno solenoid .avanje praznog hoda je podesen taka da 5e dobije predvidena brzina matora. Pritisnite papuCieu za gas iIi pakreniteJ'ukom poluzni mehanizam leptira karburatora da biste poveeali broj ohrtaja radiliee motora. 5. OCitajte rezultat na tahometru i uporedite ga sa preporucenom brzinom. Ukljueite motor. IskljuCite provodnik solenoida sa prikljucka. Obtajte broj obrtaja na tahametru. Vratite na mesto kuei. Aka je ocitana vrednost ista kao i predvidena. Ako nije. nije potrebno podesavanje. Ovim ee se kotva solenoid a protezati do polozaja prvog podesavanja. PodeSavanje vrsite sve dok ne postignete predvideni broj obrtaja.'. Podesite menjae i sve ostale uredaje prema instrukcijama sa plociee iIi' nalepnice. 6. Posmatrajte broj ohrtaja na tahometru. Podesavanje solenoid a vrsi se na sledeCi natin: okrenite kljucem navrtku za podesavanje solenoida u smern kretanja kazaljki na satu da biste poveeali iIi u suprotnom smeru da biste smanjiIi broj obrtaja motora. okreCite odvijacem zavrtanj za podeSavanje praznog hoda sve dok se na tahometru ne ocita predvideni broj obrtaja.I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Neki tipovi automobila su opremljeni mehanizmom xa upravljanje leptirima.' 8. obavite sada podesavanje. 9. odnosno prema uputstvima iz prirucnika za vas automobiL 7. IskljuCite motor. Kada se iskljuci solenoid i njegova kOt\'a pavuce. postupite prema uputstvima iz tacke 8. l (I ! I j 1 i I 1 . U suprotnom. Ovo je Osnovno iIi sporo podesavanje broja obrtaja na praznom hodu. zvrtanj Z3 podes. aUlomobiiima (desno) naknadno podesavnnje nije potrebno. 1 L Ponovo spojite provodnik solenoida. Aka nije. primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika paljenja.

erveni i erni. vakuumski cevovodi mogu negativno da utiCll na podesavanje praznog hoda matara. Iskljucite motor i skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Oddavanje preCistaca za Napomena: zacepite sva vakuumska ereva koja ste skinuli sa kuCista preCistaca za vazduh T-prikljuckom. Tahometar ima dva provodnika . postupite na osnovu sledeClh uputstava: 1. 6. IskljuCite motor. 18. Iskljueite tahometar tako sto cete ponoviti postupak iz taeke 4 obrnutim redosledom. Ako ostanu otvoreni. Napomena: na jednodelnim karburato193 i . . 5. Spojite erveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na primarnom prikljucku koji vodi do razvodnika paljenja.SISTEM ZA DOVOD GORIVA Kad automobila koji imaju solenoid za podd3vanje praznog hoda (1). Podesite menjae i uredaje prema instrukcijama za podesavanje datim na ploeiei iIi nalepnici. 17. Spojite erni provodnik za bila koji metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac da biste uzemljili tahometar. UkljuCite motor i oCitajte cezultat na tahometru. 3. izvrsite ovom prilikom konaeno pOdeSavanje. 4. I I ' I ! I . Ako nije.m I I i il . UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne dostigne radnu temperaturu. Obavite probnu voznju. predite na sledeCi postupak. Ako je rezultat u okviru predvidene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu). 19. 7. Pronadite zavrtnje za padesavanje smese praznag hoda. Sklonite klinove za blokiranje toekova. PrikljuCite tahometar. podcsavanje praznog hoda Sf. 16. vrsi taka sto se navrtka za poddJvanje (' 2) okrece pomocll kljuca. odnosno prema uputstvima iz prirucnika za automobil. 2. UkljuCite motor. 20. POdesavanje smese praznog hoda Da biste podesili smesu praznog hoda. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte klinovima tockove. instrument za merenje broja obrtaja motara. .

Obavite probnu voznju. IskljuCite motor. cokom. odnosno leptirom za vazduh. Ako pravilno podesavanje smese ne moze da se postigne ni posle vise pokusaja. Uklonite klinove za blokiranje tockova. 10. odnosno optimalan iii uravnotezen broj obrtaja pri kome motor radi veoma pravilno. Ako se broj obrtaja motora nalazi u okviru preporucene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu). ~ rima nalazi se jedan zavrtanj za pOdesavanje dok se na dvodelnim i cetvorodelnim karburatorima nalaze cetiri zavrtnja za podesavanje. Mnogi noviji tipovi karburatora imaju ogranicenu mogucnost za podesavanje smese praznog hoda. Okretanjem u smeru kretanja kazaljki na satu. 13.. Napomena: na karburatorima sa. 194 9. Plasticne zastitne kapice uglavnom mogu da se probuse iIi izvade. . kvar je najverovatnije u karburatoru iIi u propustani. podesite ih na vee objasnjen naCin.u vakuumskog cevovoda. predite na postupak iz tacke 12. a ako nije. IskljuCite motor. 8. podesavanje nije moguce pre nego sto se probuse iii izvade zastitni poklopci (kapice) zavrtnja. Odrzavanje uredaja za· pai<:retanje hladnog moiora Alat i materijal • Kljuc • Odvijac • Krpa • Sprej za Ciscenje karburatora i coka • Termostatska opruga S vi automobili koriste uredaj za pokretanje hladnog motora sa tzv. 14. Malim odvijacem pazljivo okreCite zavrtanj za podeSavanje (u pravcu kretanja kazaljki na satu) sve dok motor ne pacne . Vratite kuciste precistaca za vazduh na mesto ali ne iskljucujte tahometar. podesite prazan hod kako je objasnjeno u ovom odeljku. Ako vas karburator ima dva zavrtnja za podesavanje smese praznog hoda. koji regulise kolicinu vazduha koja prolazi kroz grlo karburatora.da »posrce«-i dok se ne smanji broj obrtaja u minutu. zasticenim zavrtnjima za podesavanje smese praznog hoda. Ocitajte sa tahometra broj obrtaja.SISTEM ZA DOVOD GORIVA Karburatori sa dva iii cetiri grla irnaju dva zavrtnja za podesavanjc sIDdle praznog hoda. IskljuCite tahometar tako sto cete ponoviti postupak iz tacke 40brnutim redosledom. Zatim pocnite da okrecete zavrtanj za podesavanje u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljki na satu sve dok motor ne dostigne maksinialan. Ukljucite motor i oCitajte rezultat na tahometru. 15 . 12. a okretanjem u smeru suprotn'!m kretanju kazaljki na satu se obogaeuje. 11. Hladnom .mesa se osiromasuje.

opruga ce se zategnuti i time pokrenuti poluini mehanizam coka koji zatvara leptir za vazduh sto smanjuje dovod vazduha i obezbeduje bogatiju smesu. ~ Automatski uredaj za pokretanje . U vezi sa automatskim cokom javljaju se dva glavna problema. doCi ce do problema sa startovanjem zato sto smesa nece . Kao sto je vee objasnjeno. opruga se odmotava i otvara leptir za vazduh usled cega se propusta vise vazduha te smesa postaje siromasnija gorivom. Leptir za vazduh moie da postane lepljiv ili je termostatskoj opruzi potrebno podesavanje iii zamena. ~ I j 11 I i Kad automatskog uredaja za pokretanje »coka«. ~ Jii III. Kada se motor zagreje. Vakuumska membrana koja je takode smestena na karburatoru automatski otvara leptir za vazduh Cim motor startuje i time sprecava suvisno prigusivanje i stvaranje suvise bogate smese. Uredaj sa cokom regulise protok vazduha pomoeu leptira za vazduh koji se nalazi na vrhu karburatora. glavni regulator predstavlja jedna zavojna opruga osetljiva na temperaturu (tj. nego motoru koji je dostigao raduu temperaturu. 'L' .. Bogatija smesa znati da se veea koliCina goriva propusta u karburator. leptir za vazduhna vrhu karburatora konstruisan je tako da se zatvara kada je motor hladan. 1 I ! } i 1 .• 1 ' -" ---Ako se ne zatvara kada je motor hladan. Opruga otvara leptir za vazduh kada motor dostignc radnu temperaturu. odnosno da se otvara kada je zagrejan. termostatska). I 'lI ! i i ' ! ~ SISTEM ZA DOVOD GORIVA Rad aUlomatskog uredaja za startovanje hladnog motora se reguiBe pomocu tennoslatske opruge (1) U kuCistu (2).motoru potrebna je bogatija smesa goriva za pokretanje. Kada je usisni vod hladan. Ta opruga maze da bude smestena i1i U llsisnom vodu motora gde reaguje na temperaturu motora iIi u karburatoru.

196 Kao sto je vee objasnjeno. tako da delovi mehanizma brie postaju lepljivi. Moiete takode da skinete poluini mehanizam na spoju sa karburatorom i da ga pokreeete gore-dole. jos uvek moiete da proverite da Ii se poluini mehanizam slobodno pokrece. moida je potrebno podesavanje ventila ili je termostatska zavojna opruga popustila iii se slomila. 6. Ako se svi delovi mehanizma slobodno pokreou. Skinite rukom poluini mehanizam leptira za vazduh da vidite da Ii se negde ne zaglavljuje. izduvni dim ce biti ern sto je znak da je smesa suvise bogata. mnogi automobili imaju termostatsku oprugu smestenu u metalnom kucistu u podnoiju karburatora. pailjivo skinite navrtku sa poklopea kuCista precistaca za vazduh osluskujuti da Ii se leptirasti venti! zatvara.biti dovoljno bogata. skinite kuCiste preCistaca za vaiduh na osnovu objasnje· nja u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh« i zamolite ponovo nekoga da pritisne pedalu za gas. Odriavanje automatski podesljivog uredaja za .. 3. 4.Opruga u ovom kuCistu takode moze da popusti. U suprotnom. Oeistite poluini mehanizam i ventil sprejom za eiscenje karburatora. Vlaga od sredstva za Ciscenje skuplja prljavstinu. opruga je slomljena i potrebna je zamena. Ako se ne otvara dovoljno kada motor startuje. Medutim. te mu je stoga cesto potrebno Ciscenje. a leptir za vazduh se i dalje ne zatvara. cak i kada je motor zagrejan. Ako se ne cuje skljoeanje. Rukom proverite da Ij se svi delovi mehanizma slobodno pokrecu. KuCiste i opruga uglavnom mogu da se zamene po umerenoj ceni. Trebalo bi da cujete kako se leptirasti ventil coka zatvara. Ako se' zatvori dok skidate navrtku. 195 SISTEM ZADOVOD GORIVA V<lkuumska membrana automatskog uredaja za slanovanje hiadnog molora (1) otvara !eptir za vazduh (2) pomocu poluzllog mehanizmil (3) cim motor starluje kako bi se suvisllo priguknje dotoka \'azd uha. najbolje preko noti. Automatski cok se proverava na sledeti natin: 1. Ovaj mehanizam moze da se zaprlja i postane lepljiv. Cistom krpom osusite sto je moguee bolje sve delove. Otvorite poklopae motora i zamolite nekoga da urnes to vas pritisne pedalu za gas. Pronadite sta je u pitanju i problem ce po svoj prilici biti resen . Trebalo bi da osetite napetost opruge. Ako se leptir za vazduh ne zatvori. 2. Imajte u vidu da je leptir za vazduh konstruisan tako da se ne zatvara kada je motor cak i maIo zagrejan. 5. moida nesto u kuCistu preCistaca za vazduh ometa rad ventila. Ostavite automobil iskljucen dovoljno dugo da se motor putpuno ohladi.

Ovaj dec se nalazi u okrugloj kutiji pricvrscenoj za spoljnu stranu karburatora. Podesavanje cete izvrsiti na sledeCi naCin: I j I i 1 J I J . Aka osetite napetost.. zavrtnje i prove rite da Ii Uredaj za pOkretanje hladnog motora Kod mnogih tipova automobila koristi se uredaj za pokretanje hladnog motora na elektricni pagan. Aka je nema. 4. Elektricni uredaj je tako konstruisan da otvara leptir za vazduh br±e na temperaturama od oko 15'C i visim.pokretanje hladnog motora Neki automobiIi sa automats kim uredajem za pokretanje hladnog motora jos uvek imaju podesljivu termostatsku oprugu. Kada je uklju- . element za zagrevanje (1) se nalazi na unutrasnjoj strani poklopca (2). _Termostatska opruga se podesava take SIC se olabave zavrtnji (1) na poklopeu (2). To treba da smanji zagadenje od izduvnih gasova i doprinese ekonomicnoj potrosnji goriva . _I .olabavite ali ne skidajte zavrtnje koji ovaj deo drze na svom mestu. podesite uredaj prema uputstvu tako sto cete dovesti u isti polozaj oznake na poklopcu.1 I . 3.-. a poklopac se okrece sve dok se oznaka (3) ne podesi sa oznakom na kuclStu (4). . . __ 0-----7"1 Kod elektricnog uredaja za startovanje hladnog motora. Ponovo pritegnite uredaj pravilno radi. Pomocu odvijaca . Prilikom startovanja on dobija napon iz akumuiatora. opruga je moida slomljena i potrebna je zamena. Malo okrenite poklopac u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu da biste osetili napetost opruge. 2. U blizini karburatora nalazi se mali temiostatski prekidac koji automatski radi. 1. Proverite u prirucniku za servisiranje uputstvo za pravilno podesavanje uredaja.

IskljuCite kabl sa poluinog mehanizma na karburatoru. 198 Ukoliko ste primetili neki od navedenih 'problema postupite prema sledeCim uputstvima: 1. 4. Znaci da je mehanizam neispravan su sledeCi: a) motor se ne vraca na prazan hod kada se otpusti pedala za gas. proverite napon na elektrienom prikljueku poklopca pomocu kontrolne lampice iii voltmetra. a kabl(»sajla za gas«) i poluga povezuju ga sa pedalom za gas. Skinite kuCiste precistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka "Odriavanje pr"i'istaca za vazduh« u ovom poglavlju. prekidac greje mali kalem tek toliko da se zagreje termostatska opruga uredaja i da se leptir za vazduh otvori. Posto ste iskljucili kabl. 2. pokrece se mehanizam koji otvara leptir karburatora. bez zastajanja_ iii zaglavljivanja. Ovaj mehanizam je spojen sa karburatorom. Tada se prekidac iskljucuje i radi sarno prilikom startovanja hladnog motora. Ovaj elemenat je obieno dec poklopca uredaja tako da se zamenjuje ceo sklop. pomerajte poluini . mehanizam za regulisanje gas a motora mora da radi pravilno. ali se grejni elemenat ne zagreva. Pritiskom na pedalu za gas. Ako napcn postoji. 197 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ako mislite da se elektrieni uredaj ne zagreva (poklopac kuCista uredaja nece biti topao ako ga dodirnete posle nekoliko minuta rada). Mehanizam za re€Julisanje ga+sa mGtora Alat i materijal • Sprej za ciscenje karburatora i i'oka • Povratna opruga za prazan hod • Kljui' • Klesta • Mazivo M ehanizam za r'egulisanje gasa matcra igra vainu ulogu u celokupnom radu automobilskog motora jer predstavlja vezu izmedu vozaea i motora. Ovaj postupak omogucava da veca kolii'ina vazduha i goriva ude u karburator cime se povecava brzina ili broj obrtaja motora. 3. Da bi rad motora bio efikasan i bezbedan. Pronadite prikljucak kabla mehanizma za regulisanje (»sajle«) gas a motora na karburatoru. ObieTIo se nalazi sa vozaceve strane na karburatoru. Za ovaj po sao maida ce yam biti potreban kljuc. znaCi da je neispravan i treba ga zameniti. Kabl je obicno osiguran pomocu rascepke iii obujmice u obliku potkovice. Skinite klestima rascepku iii obujmicu. b) rad motora na praznom hodu je nestabilan i c) motor ne dostize predviden broj obrtaja.cen.

Nikada ne pokusavajte da ispravite kabl ako je zarnrsen. 6. ~ ' ~ . 7. Ponovo spojite kabl sa poluznim mehanizmom na karburatoru. " l I I ~ I I 1 . a vi prove rite da Ii je leptir karburatora potpuno olvoren kada je pedal a za gas pritisnuta. Ako primetite da se zaglavljuje iii da se neravnomerno pokrece. 5. Iz kabine vozila proverite rad pedale za gas i njen oslonac. proverite ispravnost kabla pocey ad karburatora do protivpoiarne pre grade prostora za motor. pokrenite pedalu za gas gore-dole. Zamolite nekoga da pritisne do kraja pedalu za gas. poprskajte ga. Blagim pomeranjem kabla obicno se otklanjaju ostro savijena mesta na kablu. U tom slucaju potrebna je zamena. i ~ I I . Dok je kabl iskljucen iz poluznog mehanizma na karburatoru (a zaglaYljivanje otklonjeno).1 I I I ~ . a isto tako i posebnim sredstvom poprskajte unutrasnjost karburatora na mestu gde se nalazi osovina leptira. I I I I I I . Podesite kljucem kabl (okretanjem navrtke za podeSavanje u smeru kretanja kazaljki na satu iii prema potrebi u obrnutom smeru) kako bi se leptir potpuno otvorio.mehanizam na karburatoru. Ponekad ce biti dovoljno da se sarno kapne malo maziva na okov pedale da bi se odstranilo zapinjanje. I J . Ako OYO ne pomogne. treba popraviti karburator. On mora slobodno da se pokrece napred-nazad. Prove rite da se kabl nije suvise izuvijao iii zamrsio. ·s. Ako primetite da se pedala zaglavljuje iii neravnomerno pokrece.

ali testa potitti iz sistema za paljenje. Stoga nije uvek lako pronaCi pravi alat taka da se cesto mnogim mehanicarima-amaterima desava da otkriju da imaju pogresnu garnituru alata tek kad skinu karburator. ili cistenje karbufatora mogu da povrate motor u dobra radno stanje. (2) driac kabla (»sajle«) xa gas. Garniture alata za remont karburatora uglavnom kostaju manje od fabricki remontovanog karburatora. tako da se postupci oko skidanja i zamene razlikuju. Karburatori na najnovijim tipovima automobila postali su komplikovaniji zbog stroiih propisa 0 izduv- . veliki utrosak goriva po kilometru iIi nedovoljna snaga magu da budu simptami kvara karburatora. Ako ste utvrdili da je vasem karburatoru potreban. Detaljna uputstva priloiena su uz alat za popravku. Grub prazan hod. proizvodaCi automobila testo vrse manje ispravke na modelima iii tamenjuju karburatore. Otpustite pedalu za gas tako da se vrati u polozaj na prazan hod. Medutim. Njemu se cesta pripisuju problemi kaje je u stvari prouzrakavaa neki drugi sistem u matoru. otvoreni i raseceni kljucevi • Klesta • Mali tekic • Mali nai iii strugac • Karburatar • Krpe K arburatar je dea vozila kaji se maida najslabije paznaje. njegovo skidanje sa motora nije toliko tesko da ga ne moze obaviti veCina mehanicara-amatera. lednostavno podesavanje karburatora opisano u ovom poglavlju. uputstva data u ovoj knjizi odnose se na veCinu karburatora. Drugim retima. 9.a za vazduh na svoje mesto. karburatori se testa neposredne zamenjuju. Medutim. Ova opruga nalazi se izmedu karburatora i poluznog mehanizma za gas. (4) mehanizam za startovanje. zamenite oprugu za povratak u prazan hod. 199 SISTEM ZA DOVOD GORIVA Zamena karburatora AlaI i malerijal • Okasti. (3) kabl"Za gas. (5) povratna opruga. te se na tom poslu moze prilitno ustedeti. oklevanje tokom ubrzavanja. 10. ne zaboravite da svaki proizvodac automobila ima posebnu konstrukciju karburatora. Medutim. Dobar mehanicar ce proveriti sve ostale mogucnosti pre nego sto zameni iIi remontuje karburator.Tipican poluzni mehanizam gasa motora: (1) poluga pedale ta gas. remont iii zamena. Ako se ne vrati glatko u prazan hod. (6) mehanizam Jeptira karburatora i (7 ) poluga meh:mizma ta stanovanje (»sauh«). Vratite kuCiste precista'.

• Ii . Napornena: ukoliko postoje provodnici i za delove kao sto su prekidac za menjac. Karburator se zamenjuje na sledeti nacin: 1. KleStima skinite kabl mehanizma za regulisanje gasa motora sa karburatora. S. Ova poluga l . Napomena: raseceni kljuc izgleda kao okasti kod koga je jedan dec rasecen tako da kljut moze da se namesti aka cevi. prekidac za prazan hod.i . Za ovaj posao ce yam mozda biti potreban kljuc. a zatim pomeri u poloiaj tako da prikljutak maze da se olabavi iIi pritegne. Ponekad su potrebni posebni instrumenti i alat za podeSavanje. pridriite ga pomocu otvorenog kljuca. tako da sanjima cak i profesionalni mehanicari mogu da imaju problema. Pre nego sto se odluCite za remont iii zamenu. posavetujte se sa prodavcem auto-delova. Obicno je pricvrscen pamocu rascepke iii obujmice u obliku potkovice. 3. Rasecenim kljucem popustite prikljucak na kraju cevovoda za gorivo. POdignite poklopac motora i izvucite kuCiste preCistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka »Oddavanje preCistaca za vazduh« U OVOID poglavlju. Ako se i veti prikljucak na karburatoru okrece. Obelezite ih tako da biste ih kasnije lakse spojili. Ovaj posao obavite pomocu dva kljuca da ne biste ostetili prikljucke cevovoda za gorivo. 4. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora. 2.nim gasovima. Kada kupujete garnituru alata. . ri . prekidac praznog hod a za klima-uredaj iIi solenoid. Napomena: mnoge nove tipove karburatora sa kompjuterizovanom povratnom spregom veoma je tesko dobro remontovati. . 1'0 je vod izmedu pumpe za gorivo i karburatora. najbolje je da zapisete serijski broj karburatora koji se obicno nalazi u blizini imena proizvodaca i da ga ponesete u prodavnicu auto-del ova. senzor poloiaja leptira. prilikom skidanja ih obeleZite da ne biste pogresili kada ih budete ponovo vracali na mesto. Klestima skinite kabl uredaja za pokretanje hladnog motora sa karburatora koji je takode pricvrscen obujmicom iIi rascepkom. tako da ce za njihovu popravku 200 biti potrebno vise vremena i strpljenja. Ovo je potrebno da ne biste ostetili cevovod za gorivo kada ga skidate. Skinite sve os tale crevne prikljutke. Pazite da ne zaboravite polozaj poluge uredaja.

i I I I . 6. l I n tt . podignite karburator navise i izvadite ga iz. 8. Pazite da vam ostaci slucajno ne upadnu u usisni vod . blago lupkajte malim eekicem oko podnozja karburatora da biste ga olabavili. Skinite navrtke za prievrsCivanje karburatora taka sto 6ete ih kljucem odgovarajuce velicine okrenuti u smern suprotnom kretanju kazaljki na salli. i i i i l moze ponekad da Ima viSe otvora za prievrSCivan]e. 10. 9 _ Stavite eistu krpu u otvor usisnog voda i po potrebi izgrebite sa povrsine za pricvrsCivanje karburatora ostatke stare zaptivke. . Posta ste skinuli havrtke za pricvrsCivanje.i . prostora za motor. Takode se preporneuje tanak premaz sredstva za zaptivanje na obe strane zaptivke da bi se ostvario hermetieki spoj. proverite da Ii postoji jedna iii vise zaptivki iIi metalnih ploCica izmedu karburatora i usisnog voda. To zapamtite zbog_ponovnog montiranja. izvucite krpu iz usisnog voda i stavite novu zaptivku za karburator koja se dobija zajedno sa karburatorom. Napomena: uvek treba koristiti novu zaptivku kod montiranja novog karburatora da bi se obezbedilo dobra zaptivanje. Posto ste oeistili povrsinu za montiranje. Kada skinete karburator. 7. Napomena: izmedu karburatora i usisnog voda nalazi se zaptivbi7 Ponekad ova zaptivkao'teiava skidanje karburatora. Ove navrtke nalaze se u podnozju karbura-· tora i prievrscuju ga za go Ie vijke na usisnom vodu motora. Vratite na mesto sve zaptivke iIi plocice koje ste skinuli prema uputstvu iz tacke 8. postoje dYe iIi cetiri navrtke za pricvrsCivanje. Zavisno od tipa karburatora. I I . Ne treba koristiti silikonska sredstva za premazivanje zaptivki karburatora niti silikonske zaptivke . U tom slueaju.

stvara se . Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva S istem sa ubrizgavanjem goriva koristi se vee viSe godina. 16. Kada vazduh proele kroz uski dec difuzora karburatora (venturijeva cev). kao i smesll vazduha i goriva na naCin opisan U odeljku "Podesavanja karburatora« u ovom poglavlju. Vratite kuti. Po novo spojite kabl mehanizma za regulisanje gasa motora sa karburatorom. a razvoj elektronskog sistema za ubrizgavanje goriva sve vise potiskuje klasiene karburatore.te preCistaca za vazduh na mesto. Poslavite nov karburator na povrsinu za montiranje. 11. bolle precizniju kontrolu smese vazduha i goriva 8tO omogucava vecll ustedu u gorivu i smanjuje emisije izduvnih gasova.. U slueaju da curi. Ponovo spojite sve crevne prikljueke i provodnike sa karburatorom. Obavite pritezanje dijagonalno kako bi karburator bio podjednako pritegnut. spojite sa njim cevoyod za gorivo. UkljuCite motor i proverite da gorivo slucajno ne curi.i vijci za montiranje. 13. Sistem sa ubrizgavanjem goriva ima vise preimutstava:' lakse startovanje hladnog motora. 19. 201 SISTEM ZA DOVOD GORIVA 14. nije eudo sto je vedna danasnjih automobila snabdevena elektronskim sistemom za ubrizgavanje goriva. U suprotDom biste mogli da slomijete prirubnicu za montiranje karburatora. mesto koje i popravite gao 18. Navrtke za prievrscivanje karburatora poslayite na mesto. Podesite prazan hod karburatora. 15. l. Glavna razlika izmeelu karburatora i sistema sa ubrizgavanjem goriva je u tome sto se kod karbuTatora gorivo usisava u motor pomocll vakuuma.re nego sto prievrstite karburator. (3)navrtke za prievriCivanje. (2) zaptivka. Ponovo spojite kabl ureelaja za pokretanje hladnog motora sa karburatorom. Pritegnite prikljueak ceyovoda za goriyo pomocu dYa kljuea kao sto je opisano u taeki 2. 17. (4) karburator. ali nemojte da ih pritezete. dobro priljubite navrtke. Pritegnite navrtke za prievrscivanje karburatora pomocu kljuea odgovarajuce veliCine. Pazite SISTEM ZA DOVOD GORIVA I <!l I Dodaci na karburatoru: (1) kuCiste 1:a vazduh. da ih suvlse ne pritegnete. S obzirom na sve prednosti. pronaelite. 12. dok se kod sistema sa ubrizgavanjem goriva ono dovodi u motor rasprsivanjem iIi ubrizgavanjem pod pritiskom. (5) zaptivka karburatorn j (6) gol. Da biste osigurali karburator.posto si!ikon nije otporan na benzin.

Sistem sa indirektnim ubrizgavanjem sastoji se od elektricne pumpe za gorivo visokog pritiska (obieno je montirana u iIi kod rezervoara za gorivo).razlika u pritisku izmeelu vazduha u difuzoru i u 202 loneetu karburatora. Postoje dva osnovna tipa elektronskog ubrizgavanja goriva: indirektno i direktno ubrizgavanje. UbrizgaCi su u stvari jednostavne mlaznice koje se otvaraju kada pobudni napon stigne do solenoida ugradenog na ubrizgacu. umesto ureelaja za regulisanje kolicine goriva i delova kaje maiete naCi u karburatoru. Ova razlika u pritisku usisava gorivo kroz dizne i kanale karburatora do difuzora gde se mesa sa vazduhom i ulazi u usisni vad. prineip je u osnovi isti kao kod indirektnog (sem sto svaki cilindar ima svoj sopstveni ubrizgac goriva. Regulisanje ubrizgane kolicine goriva vrsi e1ektronski dec u kame kompjuter i razni senzori matCTa proracunavaju koliCinu goriva potrebnu da bi se odriao potreban odnos vazduha i goriva. KoliCina goriva koja se ubrizgava zavisi od zapremine vazduha koji ulazi u motor i optereoenja motora. dok bi motor sa cetiri cilindra imao cetiri ubrizgaca. jedan iii dva ubrizgaca montirani su na kuCistu koje spolja izgleda kao karburator. Drugim reCima. Kad sistema sa ubrizgavanjem goriva. kada je ubrizgac pobuelen elektricnom energijom. kuCista sa jednim iIi dva ubrizgaea i kompjuterom za regulisanje rada metCTa i njegovih senzora. . Gorivo se ubrizgava u dovedeni vazduh i stvara se fina magla koja obezbeeluje bolje raspr. na primer. Meelutim. regulatora pritiska (koji obezbeeluje podjednak pritisak goriva za svaki ubrizgac). Umesto da se ubrizgaCi montiraju u centralno smestenom kuCistu.ivanje goriva i mesanje sa vazduhom. imao bi sest ubrizgaca za gorivo. Ubrizgaci ne rasprsuju staloo gorivo vee u kratkim intervalima. sistem sa indirektnim ubrizgavanjem se U osnovi sastoji od supljeg kuCista koje sluii sarno za ubrizgaca za gorivo. Trajanje ovih intervala zavisi od broja obrtaja radilice motora i kompjutera koji regulise rad motora. Motor sa sest cilindara. solenoid otvara ventil koji omogucuje da se gorivo rasprsuje iz ubrizgaca. Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem. preCistaca za gorivo. Kuoiste sa ubrizgacima je montirano na istom mestu na kome bi trebaloda bude karburator. Kompjuter regulise odnos izmedu vazduha i goriva na sledeCi nacin: Kod elektronskih sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva (kroz vise otvora). odmeravanje goriva ne zavisi od razlike u vazdusnom pritisku. ani se nalaze na usisnom vodu tako da rasprsuju gorivo nepoI I I I.

ne u gustini vazduha i opterecenju motora. Ako su j. u sredno u usisni otvor svakog cilindra (zato se ponekad ovaj sistem naziva ubrizgavanje u otvore). Ostali (4) i . • I Slstem s" direktnim ubrizgavanjem gOriVll sasloji se od (za svaki cilindar posebno) koji su smesteni u usisnom UbrizgaCi raspriluju gorivo neposredno U llSisne OIl/ore. tako da kompjuter moze da odredi potrebnu koliCinu goriva. kompjuter da Ii treba da nadoknadi nastale prome. senzora za temperaturu ulaznog vazduha i senzora za pritisak u usisnom v o ~ u obavestavaju SISTEM ZA DOVOD GORIVA I ~ o s!ucaju sa klapnom (2) koji meri koliCinu vazduha koja take da kompjuter moie da odredi taenu koJicinu goriva. N a taj nacin je pOboljsana raspodela goriva po cilindrima i" eliminise se mogucnost nedovoljnog mesanja vazduha i goriva sto in ace moze da se dogodi u usisnom vodu. a zatim na osnovu ugradenog programa obezbeduje potrebnu smesu goriva i vazduha u zavisnosti od radnog rezima motora. To se postize produiavanjem interval a ubrizgavanja da bi se smesa obogalila iIi smanjivanjem da bi smesa bila sirornasnija.. Kompjuter dobija ulazne podatke od svih ovih senzora. dok dodatne informacije koje kompjuter dobija od senzora za barometarski pritisak. Senzor za utvrdivanje polozaja leprira obave.tava kompjuter koliko je olvoren leptir. Zbog toga se sistem sa direktnim ubrizgavanjem smatia efikasnim. kompjuter nece biti u stanju da odredi tacnu smesu goriva. Senzor za kiseonik u izduvnom vodu (sabirniku).1 .. izduvnih gasova i performansi. po!ozaj !cptira temperaturu rashl<ldnDg fiuida (5). Jasno je da kompjuter cadi tacno aka su svi senzori ispravni i daju tacne informacije. VeCina 203 --------SISTEM ZA DOVOD GORIVA @ ~ + CD 6 \ I ubrizgaca (I) vodu. On kompjuteru daje informaciju 0 kolicini vazduha koja ulazi u motor. Vazduh koji ulazi u sistem sa direktnim ubrizgavanjem goriva prvo prolazi kroz uredaj koji se naziva detektor iii senzor za vazduh.edan iIi vise senzora neispravni.e kompjuter 0 tome koliko je smesa bogata. sistema pOlreban je semor (detektor) strujanja vazduha. Taj slozeni sistem omogucuje veoma tacnu kontrolu dovoda goriva. Kad orag ovom ulan u motor. uObicajeni scozari 5U: za kiseonik (3). a senzor za temperaturu rnotora prati terriperaturu tecnosti za hladenje u motoru. informi.

Treba imati u vidu da se kompjuter motora i njegovi senzori smatraju kao dec sistema za regulisanje izduvnih gasova i zbog toga imaju garanciju za period od 5 godina i predenih 80.i . dok veCi sa scst cilindara Cesta imaju dva ubrizgata. kvarovi se registruju pomocu braja treptaja kontrolne lampice motora dok je za druge potrebna kontrolna oprema za dijagnosticiranje. I SISTEM ZA DOVOD GORIVA . (2) ubrizgac. Mehanicar-amater moze da vrsi popravke na veCini elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva sarno ako poseduje prilicno znanje. odgo- (3) motor usisnom rashladnog {I D) i vise . I I I rl I ! 'I I . razvodnik paijenja i (11) akumulator. za prazan hod. (8) scowr temperature ulawog vazduha. Ako senzor ne daje signal. Aka do toga dode. (7) scozor temperature fluida. K var maZe da se utvrdi sarno na osnovu uputstava iz fabrickog prirucnika.000 km. go dine i pokriva sve uredaje u sistemu za preCiscavanje izduvnih gasova. Posle ovoga. kompjuter ce to primiti i uskladistiti u memoriju kao »problem«. elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva ima izvestan broj kontrolnih uredaja koji otkrivaju kvarave na senzorima.1' Sjedinjenim Driavama od 1981. kontrolna lampica moze da zasvetli na tabli. Na nekim tipovima vozila. a poku. (5) scnwr pritiska u vodu. potraiite pomoc strucnj aka. Manji mOlori obicno imaju jedan ubrizgac. (6) senzor -poioiaja !cptira.saj da se utvrdi kvar bez pravog prirucnika je skora nemoguc.L' .~ _________ J Osnovni delavi tipicnog elektronskog sistema sa indirektnim ubrizgavanjem goriva: (I) kuCistc ubrizgaca. sa instrumentima. Prilikom provere. kao i srodne sisteme koji mogu da uticu na kvalitet izduvnih gas ova kao sto su dovo):! goriva. prelazi se na detaljno ispitivanje sve dok se greska ne otkrije. (4) scozor kiseonika. (9) kompjuter. strucnjak ce prikljuCiti 204 kompjuter na pose ban uredaj koji ce mu otkriti sve probleme. Zavisno od prirode kvara. paijenje i elektronske komande motora. Ova garancija se odnosi na sva vozila prodata u I\'" I I' I' '.

Kompjuter prati broj obrtaja radii ice motora i vrsi podeSavanje otvora na kanalu za izpustanje vazduha tako sto uviaci iii izvlaCi malu kotvu koja se nalazi na motom za podesavanje praznog hoda. precizno merenje kolicine dovedenog vazduha i rada motora (sto zahteva da svi senzori budu ispravni) i pravilan rad ubrizgaca goriva (sto zahteva dobar elektricni kontakt sa regulacionim provodnikom. kod sistema sa dva ubrizgaca prouzrokovace veIiki gubitak snage matara. ako ne posedujete veliko znanje. Ako se neki od ubrizgaca ne zatvara potpuno. Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem posmatranjem mogu da se'otkriju mnogi problemi. Ako motor ima problem sa radom na praznom hodu kod sistema sa ubrizgavanjem goriva (radi suvise brzo iIi suvise sporo). Medutim. iIi ako se kanal zapusi. ispustace gorivo. Otkrivanje kvarova kod senzora. neispravan leptirasti venti! iii zapusen otvor). sllvise bogate smese i moguceg grubog rada na praznom hodu. odgovarajuCi pritisak goriva kao i otvaranje i zatvaranje leptirastog ventila). brzo cete shvatiti da ne postoji mogucnost da se prazan hod podesava kao kod klasicnog karburatora. rnozete da steknete izvesnu predstavu 0 tome sta moze da bude uzrok problema. kao sto je receno. najbolje je prepustiti strucnjaku. a ukrstanje pogresnih provodnika iIi uzemljenje kola pod naponom moze lako da osteti neki deo sistema. Provera i zamena elektricne pumpe za gorivo. te kad sistema sa sarno jednim ubrizgacem motor nece raditf. Aka ubrizgac iIi ubrizgaCi fade ispravno. automobil . vee je objasnjena u ovom poglavlju. moiete lako da ostetite kompjuter ilili senzore. ubrizgac koji ne radi (napon ne dolazi do ubrizgaca. uzemIjite iii ispitujete senzore ako to izriCito nije receno u prirucniku za popravku. prazan hod se regulise. Sto se tice ubrizgaca za gorivo. Ako nestrucno radite.varajuce prirucnike za popravku i kontroinu opremu. neee rasprsivati gorivo. kao i preCistaca. Ako ovaj motor otkaze. odnoso grub Tad na praznom hodu kod sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva. Nikada ne skidajte konektore provodnika sa sistema za regulisanje rada motora dpk je sistem za paljenje ukljucen i nikada ne pokusavajte da premostite. rasprseno gorivo ima konican oblik kada se motoru doda pun gas. Kompjuter i senzori su veoma osetljivi na naponska preopterecenja. pomocu malog kanala za ispustanje vazduha i motora za reguIisanje praznog hoda. sto dovodi do preterane potrosnje goriva. Elektronsko ubrizgavanje goriva traii da nekoIiko stvari funkdonise ispravno: odgovarajuCi pritisak goriva (sto zahteva dobru pumpu i Cist preCistac). Kod sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva maze se primeniti ispitivanje rada svakog cilindra da bi se izolovao neispravan ubrizgac (pogledajte poglavlje »Motor«). Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva.

kada se pojavi problem. dizel motori imaju i preimucstva i nedostatke.SISTEM ZA DOVOD GORIVA privlacnim od benzinskih motora. Da bi ovo postigli. Zbog visokog pritiska u cilindru. 75-280 bara. Takvo sabijanje zagreva vazduh na temperaturu od preko 500°C sto je dovoljno da se gorivo zapali sarno od sebe kada se ubrizg<\ neposredno u komoru za sagorevanje.To sarno pogorsava problem i negativno utice na kvalitet mdavine. dizel motori imaju mnogo veCi stepen kompre. niti celokupno odriavanje sistema za paljenje. ubrizgac za dizel gorivo nalazi se na glavi cilindra odakle direktno rasprsuje gorivo u komoru za sagorevanje.ije. Dizel motori mogu da budu bueni. Dizel motor moze da radi i sa mnogo siromasnijom smesom dok je kolici!). Osnovna razlika izmedu dizel i benzinskog motora je u tome sto dizel motor koristi toplotu sabijanja da bi zapalio gorivo. Problem koji se cesto previdi je propustanje vakuuma sto dovodi do prodiranja neodgovarajuce koliCine vazduha u motor. Stoga ' je. S druge. Na dizel motoru nema leptirastog ventila. Ubrizgavanje dizel goriva P opulamost dizel motora u automobilskoj industriji raste i opada sa cenOm i raspolozivoscu benzina. dok benzinski motori koriste varnicu koju proizvede sveCica i sistem za paljenje. Sto se tice prednosti.ce imati problema sa radom na praznom hodu. Posto sistem za paljenje ne postoji. dizel motori imaju i izvesne nedostatke sto ih u nekim slucajevima cini manje 205 . Posto kompjuter »misli« da ovaj vazduh dolazi kroz uredaj za praznog hoda motora. pokusace da zatvori kanal na njemu. dizel motori imaju mnogo veti toplotni ucinak. tako da je Cisto ulje neophodno za ispravan rad motora. U poredenju sa benzinsktm. nije potrebna ni periodicna zamena svecica. vaino proveriti da Ii je preCistac za vazduh cist i da Ii vakuum propusta. zavisno od sistema i vrste ubrizgaca koji koristi. Za razliku od sistema sa ubrizgavanjem benzina gde se gorivo ubrizgava u usisni vod iIi u ulazne otvore cilindara. Vazduh ulazi u motor preko precistaca za vazduh i . ubrizgac mora da radi pod veoma visokim pritiskom. Sistem za ubrizgavanje dizel goriva je takode podlozan zagadenju vodom i prljavstinom. recimo od 16:1 do 22:1. obicno se preporucuje cesca zamena ulja. .a izduvnih gasova (osim cadi i azotnog oksida) prilicno mala. strane. sto znaci da mogu da predu mnogo veti broj kilometara sa odredenom kolicinom goriva. aida tesko startuju po hladnom vremenu. Zbog povecanog propustanja ulja izmedu cilindara i klipnih prstenova kod dizel motora.

Elektriena energija se dovodi do grejaea kada se ukljuCi kontakt-kljue sistema za paljenje. Takode nema ni karburatora i leptira za vazduh koji ogranicavaju protok vazduha. 206 I I w--I I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Prazan hod se moze podesiti tako sto se polak9 okrene Z3vrtanj za podes3vanje praznog hocla (I) na mehanizmu pumpe za ubrizgavanje dizel goriva (2). Pumpa za ubrizgavanje dizel goriva je glavni deo ovog sistema_ To je kompleksno i precizno konstruisan deo uredaja. To znaGi da problemi sa startova-njem cesto nastaju zato sto je sistem grejaca nei- . Poslata koliCina goriva odreduje snagu kao i broj obrtaja motora. Visak goriva vmCa se nazad u rezervoar za gorivo kroz povratni vod (7). tako da nema ni vakuuma u usisnom vodu kod dizel motora. za razliku od benzinskog matora gde se broj obrtaja matcTa regulise otvaranjem i zatvaranjem leptira. Posto ne postoji sistem za paljenje. trenutak kada se gorivo ubrizgava u cilindar mora da bude taeno odreden da bi sagorevanje bilo pravilno_ Pri radu motora sa povecanim brojem obrtaja na praznom hodu. a grejaGi ostaju pod naponom sve dok ih automat ne iskljuCi za otprilike jedan minut posto motor startuje. kod dizel motora broj obrtaja regulise se iskljuCiva odmeravanjem goriva pomocu pumpe za ubrizgavanje dizel goriva. te je stoga potreban pomocni sistem za zagrevanje. To je sistem grejaca. podvrgava ga izuzetno visokom pritisku i salje odmerene koliCine goriva u ubrizgace U odredenim impulsima. Ako se broj obrtaja radilice motora poveca. Kada se dizel motor startuje. Pumpa preuzima dizel gorivo iz cevovoda za gorivo. pumpa za ubrizgavanje goriva ce ovu razliku kompenzovati i ubrzati ubrizgavanje taka da ce gorivo iinati dovoljno vremena da sagori. ubrizgavanje ce se kad veCine motora vrsiti na oko 4 do 8 stepeni pre gornje mrtve taeke.direktno nastavlja put u usisni vod. recimo 1200 obrtaja u minutu. o Tipiean sistem sa ubrizgavanjem diu! goriva: gorivo se ispumpava iz rezervoara (1) pomocu elektricne pumpe (2). naroeito po hladnom vremenu. prolazi kroz precistac (3) i ulazi u pumpu za ubrizgavanje goriva (4). Isto tako. Svaki cilindar ima po jedno grejno telo sa navojem koje se zagreje do usijanja kada je pod naponom. toplota kompresije moze da bude nedovoljna da up ali gorivo. Ova pumpa regulise sagerevanje i broj obrtaja motom tako ~ t o ubrizgava odredenu kolicin u goriva kroz S\luki ubrizgac (5) tacnim redosledom 'preke vodova za ubrizgavanje (6).

Medutim. gorivo ee da curi u cilindar. stoga je veoma vazno redovno proveravanje preCistaca za gorivo i njegova zamena po potrebi. stoga pazite da sf. . Pumpu mozete da zamenite i sami: ali je na nekim vozilima podesavanje prilicno komplikovano i potrebni su posebni instrumenti. Ako yam pumpa otkaze. Upozorenje: izduvni vodovi ce se veoma brzo zagrejati. Kada se iskljuci glavni prekidac (kontakt-kljuc). postoji referentna oznaka za podesavanje pumpe. Montiranje pumpe za ubrizgavanje goriva je veOma slozen poduhvat i zahtevaposebno znanje i veoma skupu opremu. ubrizgaCi mogu da se zapuse iii da propustaju. OdrZavanje preCistaca za gorivo je vee objasnjeno U oVom poglavlju. U nekim slucajevirna kada motor ne maze da stanuje. Na nekim tipovima vozila. Prljavstina moze da izazove iste poteskoce. Pogledajte u fabricki prirucnik pre nego sto sami pokusate da je Sto se tice otkrivanja kvara kod sistema sa ubrizgavanjem dizel goriva. Podesavanje se U osnovi sastoji u okretanju pumpe u leiistu (motor treba da je iskljucen) sve dok se ne dovede u polozaj u kome ee se ubrizgavanje goriva vrsiti pri tacno odredenom broju stepeni pre gornje mrtve tacke. dok ee se slab ubrizgac otvoriti suviSe brzo. ne opeCete. sagorevanje neee biti ispravno. zatvara se solenoid na pumpi za ubrizgavanje goriva i na taj nacin blokira dalji dovod goriva. Neispravni grejaCi se mogu zameniti kao i sveCice. cilindar kod koga dolazi do pogresnog paljenja nece proizvoditi toplolU tako da se izduvni vod tog cilindra neee brzo zagrejati. Voda moze da prouzrokuje koroziju na spojevima pumpe za ubrizgavanje goriva sto dovodi do zaglavljivanja i prestanka rada pumpe. Jedini naGin da se pumpa iskljuCi je 207 SISTEM ZA DOVOD GORIVA da se prekine dovod goriva. obratite se za pomoe strucnjaku. U oba slucaja.spravan ili zato sto je neki od grejaea pregoreo. dizel motor ce nastaviti sa radom sve dok pump a za ubrizgavanje goriva dobija gorivo. Posle startovanja. sto ce dovesti do poveeane koliCine cadi . Sarna pumpa za ubrizgavanje goriva predstavlja jedan precizan uredaj koji ni pod kakvim okolnostima ne treba da pokusavate da rasklopite. uzrok moze da bude olabavljen provodnik na ovom solenoidu iii kvar na kolu koje ga snabdeva elektricnom Sto se tice odrzavanja.· Njihova ispravnost se proverava merenjem elektriene otpornosti. Ako ubrizgac propusta. Neispravan ubrizgacponekad moze da se primeti ako se paZljivo opipa izduvni vod posle startovanja hladnog motora. Zapusen ubrizgac neee biti u stanju da isporucuje gorivo u cilindar tako da ee gubitak snage biti ocigledan. od bitne vaznosti je Cisto gorivo.

motor ee biti previse bucan i 208 primetice se veca koiicina cadi u izduvnim gasovirna. . UkljuCite motor i pustite da dostigne norm aInu radnu temperatuTu. gUbitka snage i vece potrosnje goriva. Tacno mesto na kame se nalazi nati cete u fabrickom prirucniku. . Zbog toga se turbo punjaCi koriste da bi se poveeala snaga i poboljsale radne karakteristike motora. Turbo punjac se pokreee pomoeu izduvnih gasova koji izlaze kroz izduvni vod odakle se odvode u kuCiste turbine gde pokreeu turbinsko kolo. Pronadite zavrtanj za podesavanje praznog hoda. to ee i dodatni pritisak biti visi. Ako pumpa za ubrizgavanje goriva . Turbinsko kolo. Dodatni pritisak koji stvara turbo punjac zavisi od broja obrtaja motora i otvora leptirastog ventila. spojeno je preko osovine sa kolom kompresora na drugom kraju turbo I I I . Ovo podesavanje se vrSi na sledeCi l. Neki od ovih instrumenata koriste magnetski iii opticki davac iii rotacioni tocak za merenje broja obrtaja motora. 2. Drugim reCima. 3. S obzirom da se vrsi ubaeivanje dodatne koliCine vazduha u motor.u izduvnim gasovima.po potrebi ubacuje dodatnu koliCinu vazduha u motor. Pooesa\'anje brzine praznug hoda Podesavanje brzine praznog hoda na veCini pumpi za ubrizgavanje dizel goriva moze se jednostavno izvrsiti okretanjem zavrtnja za podesavanje praznog hoda. a zatim akreCite zavrtanj za podesavanje praznog hoda sve dok se ne dobije predviden broj obrtaja na praznom hodu. nije dobro podesena. Turbo punjao nije nista drugo do kompresor koga pokreeu izduvni gasovi iz motora i k9ji .' I I '!!! I == r I . sto je veea koliCina va.:1 i 11 .zduha koji prolazi kroz motor. Spojite tahometar taka da registruje broj obrtaja radilice motora. Turbo punjenje T urbo punjenje pastaje sve popularniji naCin za povecanje uCinka motora manjih kapaeiteta bez stetnih poslediea na potrosnju goriva. motor malog kapaciteta funkcianise kao da ima vecu zapreminu.

ko se turbinsko kolo brie pokreee. Ovaj pritisak utiee na snagu motora i ukoliko je visi. Da bi se ograniCio ukupni dodatni pritisak i da bi se snaga motora oddala u predvidenim granicama. Ovo sprecava suvise brzo okretanje tu"rbinskog kola i odriava dodatni pritisak u predvi- . Ove detonacije nalik na udarce cekicem mogu da izazovu pucanje klipova.> punjaca.5 do 6. Ova pojava nastaje kad smesa vazduha i goriva poCinjc neravnomerno da sagoreva proizvodeCi veCi broj plamenih frontova u komori za sagorevanje umesto jednog koji mimo sagoreva. Ovaj ventil se sastoji iz opruge na kojoj se nalazi poklopac poveza!} sa membranom koja je osetljiva na pritisak. Kada se ovi plameni frantovi sudare. klipnih prstenova i glava. cuje se ostar zvuk iIi fijukanje sto je znak D SISTEM ZA DOVOD GORIVA da je doslo do detonativnog sagorevanja. to ce se vise vazduha usisavati kroz kuCiste kompres ora u motoL Kada je leptirasti ventil potpuno otvoren.I ~ ~ ! ~ • @ "' " ~ e' rif I j I i 1 '. Najvisi dodatni pritisak zavisi od velicine uredaja. u turbo punjac se ugraduje regulacioni uredaj. . Ukol. Zbog toga detonativno sagorevanje treba izbegavati. turbina moie da dostigne preko 150. to je i snaga veea. motor moie da podnese samo odredenu vrednost dodatnog pritiska jer povecanje pritiska u cilindru izaziva detonativno sagorevanje. Medutim. otvara se ventil i propusta izvesnu koliCinu izduvnih gasova koja obilazi turbinsko k"jo. eim dodatni pritisak pocne da se pribliiava maksimalnoj vrednosti. kao i znatna osteeenja zaptivki cilindarske glave i klipnjace.000 obrtaja u-minutu. tzv. rasteretni venti!.I II 1/1 1 I .5 bara. ali veCina fabricki montiranih turbo uredaja razvija pritisak u rasponu od 2.

iako neb proizvodaCi izraduju' motore sa stepenom kompresije koji iznosi oak 9: 1. Takode se preporucuje zamena ulja posle pre denih 5000 km. a provodnik kalema uzemlji. PriIikom promene ulja i preCistaca. pritisak ulja opadne. ulje u motoru paCinje da oksidise i stvara naslage cadi koje stetno uticu na podmazivanje. Mere predostroinosti kod turbo punjaca Zbog velikog broja obrtaja pri kojima turbo punjab rade. Signal se zatim salje kompjuteru koji regulise paljenje sve dok detonacije ne prestanu. VeCina elektronskih sistema za upravljanje motorom koristi senzor na turbo motorima. Ovo ce spreciti suvo startovanje sto inaee moze da osteti lezajeve osovine turbo punjaca. Sto se tice same yoznje. podmazivanje lezajeya turbine je od izuzetne vainosti.1 ~ 1 fl' . (3) kolo kompresora. Kada iskljucujete motor. . sistem treba ukljuciti pre startovanja tako sto se motor stavi u pogon oko 10-15 sekundi. Ako se turbo punjac i dalje okreee velikom brzinom.. Turbo punjac je kompresor koji pokrecu izduvni gasovi. Zagrejani izduvni gasovi (I) se odvode kroz kuciSte turbine (2) gde okrecu turbinsko kolo. 209 SISTEM ZA DOVOD GORIVA CD GIUYili delay! turbo punjaea: (1) kuCiste. ~ il I . zato sto temperatura u kuCistLi turbo punjaca ponekad moie da premasi 150 "C. (2) [urbina koju pokrccu izduvni gasovi. .denim granicama. pustite ga da radi na praznom hodu najmanje 15 sekundi kako bi turbo punjac mogao da uspori. Ulje koje se koristi za turbo motor treba da bude mazivo vrhunskog kvaliteta 210 kakvo preporucuJe proizvodae iIi cak bolje. (4) mehanizam za regulisanje rada rasteretnog vcntila i (5) membrana za reglllisanje rada rosleretnOg venti]a. Kao prvo. Na taka visokim temperaturama. Ovaj senzor reaguje na zvuene vibracije koje proizvodi detonacija. Osovma spaja turbinsko kclo sa kompresarom (3) koji ubacuje vuzduh u molar kral usisni vod (4). odnosno skine se kabl za sveCice. nikada ne startujte turbo motor i ne opterecujte ga suvise pre nego sto se ulje zagreje. ~ L Cim motor prestane da radi. Detonativno sagorevanje moie da se kontrolise na nekoliko nacina. stepen kompresije kod turbo motora je obicno 8: 1 iii manji. leiajevi mogu brzo da ostanu bez ulja i da se . i i .

Sve sto ometa slobodno okretanje turbine smanjiee pritisak i performanse motora. Ovo ee smanjiti broj obrtaja turbine i dodatni pritisak. pokusajte da okrenete turbo punjac rukom. Kada se cuju struganje i grebanje. Probusena membrana rasteretnog ventila. znaCi'da su lezajevi istroseni iIi osteeeni i da u turbinsko kolo tare 0 kuCiste. Ako se ne pokrece. Baterijskom lampom osvetlite kuCiste i proverite da Ii ima znakova trenja iIi osteeenja kola kompresora. Prljavstina i otpaci mogu ponekad da prodru u sistem i da ostete kolo. Da biste ovo proveriIi. u tolikoj meri da sprecavaju turbo punjac da postigne puni broj obrtaja iii da kolo turbo punjaca zapinje 0 kuCiste. ovaj posao ukljucuje odvrtanje vijaka i skidanje starog turbo punjaca i montiranje novog. U osnovi. Zamena turbo puujaca Ako vam je turbo punjac osteeen.075 mm). Suvise visok pritisak dovodi do detonativnog sagorevanja. mozete ga i sami zameniti. skinite dovodni iii odvodni vod kompresora. Treba da se okreee slobodno i ravnomemo. skinite rasteretni ventil i pokusajte rucno da pokreeete polugu da vidite kako radio Membrana rasteretnog ventila se moze proveriti da ne propusta pomocll fuene vakuum-pumpe. Otkrivanje kvarova turbo punjaca Postoje tri glavna problema sa kojima se mozete susresti kod motora sa turbo punjacem: buka. Nedovoljan pritisak moze da bude prouzrokovan time sto regulacioni poklopac rasteretnog ventila ostajeotvoren iIi se turbina sporo okrece. Resenje je zamena turbo punjaca. treba je zameniti novom. olabavljen iIi zapusen cevovod rasteretnog ventila iIi naslage rae iIi ugljenika u kuCistu rasteretnog ventila mogu da sprece njegovo otvaranje.025 do 0. Najlaksi nacin da se otkrije da Ii rasteretni ventil radi ispravno jeste da se jednostavno posmatra poluga dok neko dodaje motoru pun gas. Pod pretpostavkom da problem nije nastao usled preranog paljenja ilili neispravnog senzora. Ako sve SISTEM ZA DOVOD GORIVA izgleda ispravno. Ne bi trebalo da se pojavi zazar ako pokusate da gumete tocak napred-nazad (predvidene tolerancije su u rasponu od 0. pohaban iii neispravan. Zbog toga. Oba- .ostete. Neki tipovi turbo punjaca imaju dodatno kolo za hladenje vodom kako bi se produzio vek lezajeva. Montiranje rasteretnog ventila koji se otvara na visem dod atnom pritisku moze da poveea snagu ali takoae moze da premasi sposobnost motom da podnese taj pritisak. Pod ovim se podrazumeva turbo punjac ciji su lezajevi pohabani iIi osteeeni. suvise visok i suvise nizak dodatni pritisak. nikada ne dodajte motoru pun gas ako nameravate da ga iskljuCite. najverovatniji uzrok je neispravan rasteretni ventil. Ako je membrana rasteretnog ventila defektna.

vezno upotrebite nove zaptivke i pritegnite sve vijke u skladu sa preporukama proizvodaca. Proizvodaci automobila preSli su na kompjutersku regulaciju rada motora u cilju sniiavanja emisije izduvnih gasova i bolje ekonomicnosti pri sagorevanju goriva. ekonomicnosti i niskog nivaa izduvnih gasova. polozaj komande gasa. Kompjuter maze da prati dvanaest i vise funkcija motora preko svojih senzorskih elemenata.. Funkcije koje se prate su: temperatura rashladnog fluida motora.motora oCigledno predstavlja kompjuter. temperatura llsisanog vazduha. kod nebh. Pazite da prljavstina. Sustinu sistema sa kompjuterskom regulacijom rada . atmosferski pritisak. brzina vozila. Kompjuter se testo naziva elektronski komandni modul (ECM). broj obrtaja motora i. on vrsi regulaciju ukljucenosti odredenih uredaja za kontrolu izduvnih gasova taka da ne ometaju zagrevanje motora niti pogonske performanse. Ne zaboravite da ponovo dodate ulje. Kompjuterska regulaeija matora S istemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora nalaze se u sirokoj primeni kod veCine automobila iz 1981. sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima. .On to postize sa daleko veeom preciznoseu i tacnoseu nego uredaji sa mehanickim komandama. pritisak u usisnoj grani motora. Kod mnogih motora sa turbopunjaeem postoji i senzorski element kojim se otkriva detonacija u motoru. StaIn om prom en om odnosa mesavine vazduh-gorivo bilo pomocu solenoida za kontrolu mdavine u karburatoru bilo promenom trajanja impulsa ubrizgavanja goriva moze se odriavati najbolja mesavina u svim rad211 SISTEM ZA DOVOD GORIVA nim uslovima u cilju postizanja performansi. kako ne postoje mehanicke komponente koje se habaju. Konaeno. izbor stepena prenosa. paljenje i izduvne gasove. eak i ukljuCivanje papuee koenice. Ovi sistemi se smatraju daleko superiomijim u odnosu na mehanicke i vakuumske sisteme posto kompjuter moze gotovo trenutno da reaguje na izmenjene uslove rada. Kompjuter takode prati vreme trajanja varnice. pritisak turbopunjaea (sarno kod motora sa turbopunjacem). ukljuCiYanje kompresora klimauredaja. odriavanje je smanjeno. mada mogu da se naau i kod nekih ranijih tipova vozila. napon akumulatora. mali mikroprocesorpo funkciji i konstrukciji slican personalnom kompjuieru. Sta vise. otpaci iIi ostaci stare zaptivke ne upadnu u kanale turbo punjaca posto bi to moglo da osteti nov uredaj. po potrebi ga produzava iIi sleracuje. a pouzdanost poboljsana. Kompjuterska regulacija rada motora koristi se za kontrolu tri glavna sistema motora: za gorivo. go dine i novijeg datuma.

Kod sistema sa rucnim komandama kompjuter kontrolise i brzinu u praznom hodu. PROM signalizira kompjuteru kako da kontrolise razlicite funkcije motara na bazi kompleksnog spleta okolnosti. Elektronsko kolo i povratna sprega kompjutera Sistemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora imaju dva osnovna nacina rada: U otvorenom i zatvorenam kolu. Rad u otvorenom kolu znaci da kompjuter ne regulise mesayinu vazduh-gorivo jer je (1) motor jos hladan i potrebna mu je bogata mesavina kako bi . tip i model vozila. tako da u svakom trenutku »zna« sta treba da uradi. posudu s drvenim ugljem i odvodni ventil vazdusne pumpe. Parametri k:ao sto su: veliCina motera. Kompjuter takode mora da regulise rad vazdusne pumpe tako da vazduh usmeri prema izdivnoj grani motora ili u pravcu katalitiekog konvertora. obuhyataju ventil za recirkulaciju izduvnih gasova. Postoji na stotine razliCitih PROM uredaja i svaki nosi svoj broj. dok kod matora sa ubrizgavanjem goriva malim motorom se otvara iIi zatvara rasteretni ventil za vazduh.Na bazi podataka dobijenih od senzorskih elemenata kompjuter proracunaya optimal an odnos mesa vine vazduh-gorivo za konkretne uslove fada. Ustvari. kompjuter nece dozyoliti otyaranje ventiia za recirkulaciju dok se motor ne zagreje i ne radi iznad brzine praznog hoda. Kod karburatorskih motora koristi se mali dodatni. Na primer. stepenasti motor kojim se otyara ili zatvara komanda gasa. koji se obieno vezuju za kompjuter. Uredaji za kontrolu izduvnih gasova. kompjuter ce 212 pratiti brzinu vozila i ukljucivati elektromagnet za deblokiranje toekoya kada vozilo dostigne unapred utvrdenu brzinu. sistem za gorivo. Kompjuterski PROM uredaj program ira proizvodae vozila za konkretnu namenu. Ukoliko biste ikad morali da zamenite kompjuter u vasem vozilu proverite da Ii je ono opremljeno pravim PROM uredajem jer ukoliko montirate pogresan uredaj performanse vozila ce biti slabije. uslovi primene vozila u odnosu na nadmorsku visinu i priboI'direktno zavise od toga kako je PROM uredaj programiran. Kompjuter takode omogucava da se posuda sa drvenim ugljem oCisti od para goriva dok je motor jos topao i radi pri ekonomienoj brzini. Kad startovanja i zagrevanja met ora sistem radi u otvorenom kolu. kao i koje uredaje za kontrolu izduvnih gasova treba ukljuciti. Otvaranje ovog ventila dok je motor hladan iIi u praznom hodu izazvalo bi neujednaeen rad motora. Kako kompjuter donosi odluke i vrsi proracune utvrduje uredaj koji se ponekad naziva PROM (uredaj sa memorisanim programom). napravljen je programkoji kompjuter treba da prati. Kod auto mobil a s automatskim menjaeem i uredajem za deblokiranje toekova. prenosni odnos transmisije. vreme trajanja varnice.

(11) vod dijagnostickog aktivatora. Sto je naponski signal jaeilvisi.:' ! j 1 I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Osnovni elementi sistema sa kompjulerskom reguJacijom rada motora: (1) senzor broja obnaja (brzine) motora. (8) senzar polozaja gasa. Ovaj uredaj se moze ukljucivati i iskljucivati deset puta u sekundi. j (12) kompjuter za regulisanje paljenja. s tim sto se vrednosti mesavine goriva cesto izrazavaju u broju stepeni. Cikliziranje solenoida za kontrolu mesa vine maze se oCitati obicnim tahornetrom. Kompjuter tada koristi OYU informaciju kako bi izvrsio potrebne korekcije mesavine vazduh-gorivo. ukolika senzar za kiseonik pokazuje siromasnu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju obogaCivanjem mesavine. (4) eiektronska !. (10) kompjuler. (9) sklap senzorskog e!ementa za sadrtaj kiseonika. menjanje odnosa mesavine vazduh-gorivo naziva se radom u zatvorenom kolu. Cim senzor za kiseonik dostigne temperaturu od oko 300 'C.:ol1!fo!a gonya. (6) senzor za vakuum motom. Sto je uredaj duze ukljucen to je mesavina siromasnija. kompjuter koristi povratni signal senzora 0 sadrzaju kiseonika u izduvnim gasovima za kontrolisanje mesavine. (3) uredaj za regulisanje isparenja. (5) sistem isparenja goriva. Bogata mesavina ce imati nisku vrednost. U radu se dogada sledece: ukoliko senzor za kiseonik pokazuje bogatu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju razblazivanjem mesavine. Drugim retima.1 . (7) sistem za vaz duh sa kompjuterskom kontro!om. to. tako da brzim prebaCivanjem mesavine sa b o g a ~ e na siromasnu prosecan odnos mesa vine vazduh-gorivo odrzava se priblizno na idealnom nivou.7: 1. Ovaj proces regulisanja sadriaja kiseonika u izduvnim gasevima i I I I j .neometano radio u praznom hodu. Jampica "Pravera motam" trebalo bi da se u paJi. (2) senzor temperalure rashladnog Ouida. Idealni odnos mesavine je 14. Kad kampjuter otkrije kvar. Kod motora opremljenih karburatorima sa povratnom spregom kompjuter menja odnos mesavine vazduh-gorivo brzim atvaranjem i zatvaranjem uredaja za dovod goriva koji se zove solenoid za kontroiu meSavine. pocinje da emituje naponski signal koji regulise koliCinu kiseonika u izduvnim gasovirna. a odnos vremena iskljucenja prema vremenu ukljucenja odreduje kvalitet mesavine. dok ce siromasna mesavina imati visoku . i (2) senzor za kiseonik jos nije dovoljno zagrejan da bi bio u stal}ju da emituje povratni signal. je mesavina bogatija.

Ponekad »iazne« sifre kvara mogu da se aktiviraju posle izvesnih vrsta servisnih usluga. S druge strane. Postoje i specijalni ispitni uredaji kod kojih . poremecaja u elektricnoj instalaciji iIi cak primenom pogreSnog po stupka startovanja. (5) relej snage. da u sistemu" stvarno postoji neki problem.se sifra kvara regisrruje kao dvocifren broj. Otklanjanje kvatova VeGina sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora poseduje odreden stepen samodijagno'sticiranja koji omogucuje kompjuteru da otkrije krupne greske u funkcionisanju senzorskih elemenata motora. (7) scnzar atmosfcrskog pritiska. Zbog moguCih razlika u sistemima za regulisanje rada motora od jednog do drugog proizvodaca i promena koje se na njima vrse iz godine u godinu bitno je raspolagati najnovijim infarmacijama prilikom pokusaja otklanjanja kvarova iIi servisiranja jednog od ovih sistema. (9) pokretllc i senzorski dement venti!a un:daja za rccirkulaciju izduvnih ga. SISTEM ZA DOVOD GORIVA . (4) dcktronski sklop regulacije [3da motara. I. Prisustvo iIi odsustvo sifre kvara ne znaCi uvek da problem postoji niti da je motor ispravan. (3) venti! uredaja za recirkulaciju izduvnih g aSova.mva. Ovi uredaji takode omogucuju pracenje rada veCine senzorskih elemenata motora i prekidaca dok je automobil u voznji. proizvodnje General Motors mogu se oCitati sifre kvara prikljuCivanjem dijagnostickog uredaja ispod komandne table automobila i odbrojavanjem treptaja lampice. Kod mnogih (ali ne i svih) sistema greska se evidentira kao sifra (kod) kvara u memoriji kompjutera koja odgovara konkretnoj greSci na motoru. Kada se problem Dtkrije upo214 zorenje predstavlja upaljena kontrolna lam pica motora iii slieno svetlo na komandnoj tabli automobila.ska u motam. pa oak i samog kompjutera. komandnih kola. Kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora kao sto su oni kod veCine vozila I .vrednost. (11) senzor poloiaja gasa. Pojava sifre stoga ne mora neophodno da znaC. (10) scnrar polozaja radilice. (8) scnzor temperat ure ulaznog vazduha. (6) scnz or priti. 213 SISTEM ZA DOVOD GORIVA CD 1 @ @ Glavne komponente fordovog sistema EEC-IV: (1) madul Zll paljenje (2) solenoid tennoaktivatora.

Kada se utvrdi sifra kvara preporucuje se po stupak ocitavanja i zapisivanja sifre. (7) pretvarac signaia poJoza ja leptira karburarora. (4) senzor temperature rashladnog fiuida. On) recimo. senzor za sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima iIi neispravan senzar za atmosferski pritisak. (5) kompjuter za kon!rolu rada svecica. Zatim treba pratiti uputstvo korak po korak. sis tern samodijagnosticiranja unutar kompjutera konstruisan je tako da otkriva krupne kvarove u funkcionisanju. treba provozati kola i videti da Ii se ponovo javlja ista sifra kvara._----_. 215 SISTEM ZA DOVOD GORIVA i kontakt-kljuc bude iskljucen. Da bi se utvrdilo da Ii je sifra kvara lazna iIi se mozda radi 0 sifri zaostaloj iz neke ranije popravke. (6) prekidac za praznog hoda. kako bi se tacno locirao izvor problema. Preskakanje pojedi216 . Prema uslovima garancije korisnik polaze pravo na besplatne popravke kvarova kod ovlascenog prodavca/servisera u toku Citavog garantnog roka. (2) prikljucak davaca za rcgulisanje paljenja. (8) b<llustni otpornik.Cinjenica da nema memorisanih sifara kvara ne znaCi ni da sve radi savrseno. Ovde treba voditi racuna da isti broj sifre maze imati razliCita znacenja zavisno od godine izrade i tipa automobila. Znacenje' svakog broia sifre kvara moze se naCi u prirucniku. On isto tako ne moze· da otkrije probl"me "izvan« elektronskog kola sistema kao sto je neispravna brizgaljka za gorivo. i . (3) sistem za dovod svdeg vazduha. godine. Ova garancija vaii za sva vozila prodata u SAD od 1981. gotovo sigurno dovodi do netacne dijagnoze. pa stoga treba proveriti da Ii se koristi pravi prirucnik. a zatim brisanje memorije kompjutera izvlacenjem osiguraca iIi iskljucivanjem kabla akumulatora s tim da o / Glavne'kompom:nte krajslerovog sistema sa kompjutcrsko reguJacijom rada motom: (1) clavae razvodnika paljenja. neee otkriti lose podesen senzorski eleinent polozaja komande gasa.000 km a odnosi se na izduvne gasove. nih faza ili ne pracenje uputstava doslovno. Napomena: Sistem za regulaciju rada motora vozila smatra se delom komoleta za kontrolu izduvnih gas ova pa je stoga obuhvacen garancijom proizvodaca koja vazi 5 godina 180. itd. J I i= !If t' . Kako je vee napred pomenuto. lose podden karburator. Ukoliko je to slucaj to onda zahteva dalje ispitivanje.

Neki od prvih sistema za kontrolu izduvnih gasova bili su i glomazni i nepadesni pa je reakcija kako profesionalnih mehanicara tako i amatera bila jednostavno uklanjanje citavog "krsa za kontrolu zagadivanja« sa matora. naruCito u SAD. Osnove kontrole izduvnih gasova U roku od sarno nekoliko godina proizvodaci automobila presli su sa jednastavna dagradenih uredaja za kantrolu izduvnih gasova do sloienih sistema za kontrolu goriva. 1973. To je dovelo do donosenja zakona 0 zastiti vazduha u mnogim zemljama sveta. Medutim. paljenja i izduvnih gasova. skrenulo je painju javnosti na ovo pitanje. industrijaje doZivela najteiu krizu od II svetskog rata. Sve je vise naucnih dokaza koji ukazuju da je automobil jedan ad velikih izvora aerozagadenja i jacanje pokreta za zastitu iivotne sredine. Sve do kraja sezdesetih godina uCinjeno je malo na ogranicavanju kolicine zagadivaca koje su automobili izbacivali u atmosferu. primoralo proizvodace automobila. to nije bilo nimalo lako. Mada . ali su ipak uspeli u tome. zacetog na univerzitetima. da proizvode ekonomicnija vozila koja trose manje goriva. Medutim. Proizvodaci su se ponovo zestoko pobunili tvrdeei da ce biti nemoguce zadovoljiti standarde 0 kvalitetu vazduha i ekonomicnoj potrosnji goriva. U pocetku istorije automobila nije se obracala posebna paznja na pitanje aerozagadenja. a promene koje su nastale dovele su do revolucije u tehnologiji automobila. uz sprovodenje obavezne kontrole izduvnih gasova. ProizvodaCi automobila su se ogorceno protivili tvrded da se novi standardi neee moCi zadovoljiti i da ee takvi standardi poveeati cenu novih vozila.t . SISTEMI ZA KONTROLU IZDUVNI·H O a bi se bolje shvatili razlozi za uvodenje kontrole izduvnih gas ova kod automobila i danasnju situaciju potrebno je baciti brzi pogled unazad na pocetke uvodenja kontrole izduvnih gasova. kvalitet vazduha u mnogim grads kim podrucjima postaa je ozbiljan problem. godine. Izraz "smag" pot ice iz Las Andelesa zbog njegavog poloiaja u planinskam basenu gde vazduh teii da se gamila nad gradom. Arapski petrolejski embargo poremetio je snabdevanje benzinom i doyen do vrtoglavog porasta cena goriva. Ali kako je broj vozila u SAD premasio cifru od 100 miliona. pa ne iznenaduje Cinjenica da je Kalifornija bila prva driava koja je donela zakansku regulativu kojom se zahteva od proizvodaca automobila da kontrolisu izduvne gasove iz vozila. sto je. Vozace je zahvatila panika. a gradovi postali zaguseni saobracajem. a u mnogim zemljama donoseni su propisi 0 prosecnoj potrosnji goriva.

bilo je donosenje program a 0 periodicnom pregledu i ispitivanju vozila u podrucjima s najslabijim kvalitetom vazduha.je ovakva taktika moida reSila neke probleme voznje i dovela do poboljsanja ekonomicne potrosnje goriva kod nekih vozila iz 1973-74. Razlog za pruzanje ove kratke istorijske per--------------. (10) recirkulacija izduvnih gasova. za uklanjanje bilo kojih uredaja za kontrolu zagadivanja. (S) urcdaj za zagrevanje vazduha. I I I . Doneti su i propisi za proizvodace vozila kojima se zahtevaju izvesna po des avanja karburatora i drugih delova »otpornih na nedozvoljene intervencije«.___ ·_·· ________________________ r I __ r I • Neki uredaji za kontrolu izduvnih gasov3. (4) sigurnosni ventil prepunjavanja. (7) uredaj Z3 cirkulaciju bCnZinskih i uljllih isparenja. promene u tehnologiji izrade vozila dovele su do spajanja sistema za gorivo. VeCina velikih ameriCkih gradskih podrucja sada ima takve programe. (3) uredaj xa regulisanje rada sveCica. otkrivana su vozila koja nisu zadovoljavala standarde 0 izduvnim gasovima i zahtevano je od njihovih vlasnika da izvrse potrebne popravke u duhu standarda. koji se koriste za og.. (9) ubrizgavanje vazduha ix izduvne grane._F_-. medutim.. I . (5) separator (6) rezervoar za goriYo.anieavanje acrozagadenja: (1) e1cktronsko paljenje. U Sjedinjenim Drzavama. pa i vlasnik vozila. paljenje i izduvnih gas ova u jedan komplet »paket« sto je oteiavalo popravke na jednom sistemu bez posledie a po dnige sistema. ustanovljene su velike kazne za profesionalne mehanicare koji se 217 i ~ I L-________________________________________________________ [ uhvate u menjanju sistema kontrole izduvnih gasova. na primer. da bi se pomoglo onemoguCila intervencija na pojedinim sistemima. spektive je dvostruk: prvo. (2) karburator Hi uhrizgavanje gOrlva 5 elektronskom regulacijom. (11) vazdusna pumpa i (12) posuda s drvenim ugljem. N eke dr±ave i gradske opstine donele su i zakone kojima se kaznjava svako. kako bi se odvratilo mehanicare od opravljanja uredaja za kontrolu zagadivanja. godine. 218 Krajnje resenje ovog problema. Ispitivanjem izduvnih gasova. Mada . treba da pokaze dokle se stiglo u relativno kratkom periodu. _.

a ne treba zaboraviti da vozilo podleze godisnjem pregledu kao deo programa ispitivanja izduvnih gasOV3. Benzinske pare lz rezervoara za gorivo j karburatora 2. a da se ne osteti neka druga instalacija.5-5. sadrie niz ugljovodonika (HC). kako se jos nazivaju. ona dovoljno »Cisto« rade koliko je to ekonomski i tehnicki prakticno moguce. metcra pri ubrzanju. Izduvni gasovi Benzinske pare iIi ispareni izduvni gasovi. Na primer. Osnovni zagadivaci VeCina ljudi smatra da zagadivanje vazduhaod automobila potice iskljucivo od izduvriih gas ova. jer zamenaje skupa. paljenja i izduvnih gasova ukomponovana je u jedan sistem kontrole motora koji obezbeduje daleko superiorniju ekonomicnost u potrosnji goriva. tri vIste zagadivaca: 1. Postoje meciutim. smanjena je za 96 odsto u poredenju s motorima iz doba pre uvodenja kontrole izduvnih gasova. a vozilo neee proCi ispitivanje izduvnih gasova ukoliko se na vozilu zahteva takav uredaj (kataliticki konvertor) . ugljovodonici (He) i ugljenmonoksid (CO). kod danasnjih modernih sistema za reguIaciju rada motora. Istovremeno. Uklanjanje katalitickog konvertora fadi reduciranja pritiska izduvnih gasova (do cega ne dolazi) moze da se pokaze kao skupa greska.sistemu za kontrolu izduvnih gasova mogla poboljsati ekonomicnost potrosnje goriva. KoliCina dva velika zagadivaca iz izduvnih gasova automobila. Kod danasnjih sistema za . Ukoliko se oni ispuste u atmosferu reaguju s vazduhom i suncevim svetlom i proizvode smog. uz smanjenje dimenzija vozila.regulaciju rada matcIa nemoguce je vrsiti neovlascene intervencije iii iskljuCivati neke uredaje za kontrolu izduvnih gasava. Neovlasceno interv'enisanje nezakonito je u mnOgim zemljama za mehanicare-amatere i za profesionalrie mehanicare.danasnja vozila nisu stoprocentno bez zagadenja. dok danas iznosi 11-12 km po litru! Drugi razlog za prikaz 219 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA ovog kratkog istorijata je odbacivanje svake pomisli da bi se neovlascenim intervencijama na vozilu . dovelo je do dvostruko manje prosecne potrosnje goriva automobila. Izuzev u slucaju nekoliko vozila s pocetka sedamdesetih godina svaka neovlascena intervencija verovatno ce pre stetiti nego doprineti boljoj ekonomicnosti potrosnje goriva i perforrnansi vozila. Prosecna potrosnja goriva pocetkom sedamdesetih godina za americke proizvodace auto mobil a iznosila je sarno oko 5. kontrola goriva. Ispareni izduvni gasovi mogu da predstavljaju veliki izvor zagadenja posto se emituju i posle . Sagoreli nusproizvodi i pare iz kartera motora 3. iskljuCivanjem ventila za recirkulaciju gas ova abieTIo dolazi do »zvizdanja« i detonacije.7 km po litru goriva. Ovo. iIi perform ansi vozila.

Ovaj sistem nije bio posebno efikasan i omogucavao je da velika koliCina zagadenja bude ispustena u atmosferu. Glavni problem u vezi s ugljovodonicima lezi u Cinjenici da predstavljaju veliki izvor smoga. Pomocu vakuuma koji stvara motora obezbeduje se konstantan protok svezeg vazduha kroz karter koji vrsi usisavanje zagadivaca i vlage. Ugljovodonici sami po se. ispareni izduvni gasovi uveliko su reducirani kao izvor aerozagadenja zaptivanjem sistema za gorivo. U izduvnim gasovima postoje nekoliko velikih zagadivaca sa kojima se treba upoznati. a nedovoljno kiseonika. Rezervoar za gorivo i karburator vise ne ispustaju gasove u atmosferu) vee se odvode preko creva Ii posebnu posudu koja se obicno nalazi unutar prostora za motor. Ugljovodonici (HC) u sustini predstavljaju nesagorene pare goriva i ulja koje mogu da poticu od nepodesenog paljenja. Usmeravanjem otpadnih para iz kartera prema llsisnoj grani motora ave pare su mogle da se pan ova sagore u motoru pa su ovim sistemom ne sarno eliminisane otpadne pare iz kartera kao izvor aerozagadenja vee je i uveliko produzen vek trajanja ulja. . Izduvni gasovi iz kartera mogu da budu jos jedan veliki izvor zagadenja. go dine postao standardni uredaj na svim voziIima. Opasan zagadivac iz izduvnih gasova je i ugljenmonoksid (CO). mada su neka istrazivanja pokazala da imaju veze s nekim vrstama raka. godine da bi 1963. Ugljovodonici u reakciji s vazduhom i suncevim svetlom formiraju razna sekundarna hemijska jedinjenja i time pomazu stvaranju smoga. Ovaj sistem je najpre primenjen kod nekih kalifornijskih vozila 1961. Ovim se produiuje vek ulja tako da ono ne mora cesto da se menja. Ovde se radi 0 posudi s drve220 nim ugljem i njena svrha je da sakuplja i akumulira isparenja dok ih motor ne sagori.prestanka rada motora.bi nisu direktno toksicni. Nekad su gasovi iz kartera jednostavno ispustani u atmosferu preko odvodne cevi i otvorene uljne oduske. Poviseni nivo sadrzaja ugljenmonoksida javlja se kada u komori za sagorevanje ima suvise goriva. Posto propusteni gasovi sadrze i veliku koliCinu vodene pare mora se obezbediti neko sredstvo za uklanjanje ovih gasova jer ce se ulje brzo zagaditi i izgubiti svojstvo podmazivanja.ova i nesagorelog -gaTiva pored klipnih prstenova. Ovo propustanje gasova predstavlja veliki izvor zagadivanja ulja unutar motora. Ugljenmonoksid je nuzproizvod nepotpunog sagorevanja. Prilikom sagorevanja goriva u cilindrima motora ogroman pritisak koji se stvara pri sagorevanju izbacuje izvesnu koliCinu izdu\'nih gas. Bogata mesavina vazduh-gorivo. sagorevanja ulja iii drugih mehanickih problema u motoru iii sistemu za gorivo. Medutim. Uvodenjem uredaja za recirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ovaj problem je resen.

i ' ~ 1= ~ f I . Medutirn.zacepljen preCistac za vazduh iIi zaglavljen leptir za vazduh mogu da doprinesu povecanoj emisiji i ! I J I . Ispustanje azotnih oksida nije eliminisano ali je znacajno smanjeno sistemom recirkulacije izduvnih gasova. ~ I ~ . Azotni oksidi stvaraju crvenkasto-smedu izmaglicu koja lebdi nad veoma zagadenim oblastirna. Konvertor je u sustini gorionik u kome se kiseonik spaja s ova dva zagadivaca -j pretvara ih u ug!jendioksid. unutar vrele komore za sagorevanje on stupa u reakciju s kiseonikom i stvara niz hemijskih jedinjenja. Ugljenmonoksid je gas bez boje i mirisa i to ga upravo Cini opasnim. U ovu grupu spada nekoliko razlicitih jedinjenja kiseonika i azota koja se stvaraju kada temperatura sagorevanja unutar motora prede 1300 'c. VeCina oksida azota kao jedinjenja su otrovna. Druga grupa zagadivaca u izduvnim gasovima su oksidi azota (NOx). Ventil za recirkulaciju izduvnih gasova vraea . i vodenu paru koja se normalno izdise. Zato neispravan sis tern izduvnih gas ova moze brzo da dovede do nesvestiee i smrti ukoliko izduvni gasovi p'rodru u kabinu vozila. zajedno sa surnporom. Uko 78% zemljine atmosfere predstavlja azot (sarno oko 20% eini kiseonik). Ispustanje ugljovodonika i ugljenmonoksida kontrolise se . suzenje i otezano disanje.regulisanjem mesavine vazduhgorivo s tim da on bude sto je mogu6e blizi idealnom odnosu kako bi se obezbedilo Cisto sagorevanje. ~ i . Azotnl oksidi direktno izazivaju mnoge sigurne simptome aerozagadenja kao sto su glavobolja. I ! L ugljenmonoksida. Postoje i dokazi koji sugeriraju da je azotni oksid jedan od glavnih sastojaka hemijskih )}kiselih« kisa. Kataliticki konvertor je isto tako vazan kontrolni ureoaj kojim se reduciraju ova dva zagaClivaca. U gljenmonoksid je vrlo opasan jer ga ervena krvna zmea apsorbuju 200 puta brze nego kiseonik. bezopasan gas.

Noviji kataliticki konvertori imaju i dodatnu komoru sa drug om vrstom katalizatora koji razlaze azotne okside u manje toksicna jedinjenja. shvatilo se da olovo. izduvni ventili verovatno nece trajati toliko dugo. Za detaljno . Ova vrsta konvertora ponekad se zove i trosmerni konvertor iii oksidaciono-redukcioni konvertor. Bezolovni benzin je skuplji posto zahteva vise rafinacija kako bi se postigla veea oktanska vrednost benzina. go dine kataliticki konvertor je postao ideo sistema za kontrolu azotnih oksida. Prakticno sva americka vozila. Kako je kataliticki konvertor smatran jedinirn prakticnim i ekonomicnim r e s e ~ njem za preciscavanje izduvnih gasova ad ugljovodonika i ugljenmonoksida. Da bi se kontrola pravilno obavila bio bi potreban dvostruko veti prirucnik nego sto je ovaj. Sistemi Z3 kontrolu izduvnih gasova Predmet kontrole izduvnih gasova prilicno je slozen. medutim. Jos jedan zagadivae iz automobilskih izduvnih gas ova je olovo. Od 1981.malu kolicinu sagorelih izduvnih gas ova na usisnu granu motora kako bi razblazio ulaznu mesavinu vazduh-gorivo. lnzenjeri su takode otkrili da benzin u kome ima olova moze da onesposobi kataliticki konvertor. posto kod veCine motora starije izrade olova u benzinu je vrsilo podmazivanje i hladenje gnezda izduvnih ventila. pa cerna se stoga ograniCiti sarno na osnovne sisteme koje mozete sami proveriti. izradena posle 1975. Na zalost. Ovo ne sarno da je omoguCilo proizvodaCima automobila da izgrade motore sa viSim step en om kompre$ije i time ostvare veell snagu i bolju ekonomicnost potrosnje goriva. vee je omoguCilo rafinerijama da proizvedu kvalitetniji benzin iz sirove nafte slabijeg kvaliteta. mogu da se nakupe U organizmu i izazovu niz oboljenja. Rafinerije benzina davno su otkrile da se dodavanjem malih kolicina tetraetilolova poboljsava oktanska vrednost benzina (sposobnost benzina da spreei detonaciju pri visoSISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA koj kompresiji). Bezolovni benzin maze se koristiti i kod starijih modela vozila. pocetkom sedamdesetih godina ponovo je uvedeno koriseenje bezolovnog benzina u novu generaciju uredaja za kontralu aero zagadenja. medutim. konstruisana su za koriscenje bezolovnog benzina. a sagorevanje poolovljenog benzina kod ovih vozila ne sarno da unistava kataliticki konvertor vee i senzorski element za merenje saddaja kiseonika u izduvnim gasovima kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora. sveCice u matoru koji sagoreva bezolovni benzin trajaee 3-5 puta duze od onih na motoru koji sagoreva benzin sa olovom. kao i drugi teski metali. u benzinu viSe nema olova koje zagaduje zivotnu sredinu iIi prlja sveCice motora. Ustvari. godine. Ovo snizava temperaturu sagorevanja i odrhva je ispod 1300 'Cna kojoj azotni oksidi ne predstavljaju problem. s druge strane.

Visoki pritisci u komori za sagorevanje motara. ventila. izvesna koliCina nesagorelog goriva i proizvodi sagorevanja. Pored toga. Reduciranje dodirne povrsine zaptivanja posto se klip krece gore-dole unutar cilindra. lezajeva i drugih unutrasnjih radnih del ova motora. onda je bolje da to prepustite profesionalcu. doC! ce do korozije i ubrzanog habanja klipova. Kada ne bi postojao ovaj zazor klipni prstenovi ne bi imali mesta za sirenje pod uticajem toplote koja se normalno stvara pri radu motora i ne bi pravilno zaptivali zidove cilindra. . Sto se tice sistema sa kompjuterskorn regulacijom rada motora tu je prisut"na velika razlika menu proizvodacima automobila. 3. Ukoliko vam nisu dostupni pravi prirucnici ili se ne oseeate sposobnim da opravku obavite sami. prolaze pored klipnih prstenova i odlaze u karter. ri radu automobila i sagorevanju razvija se veoma korozivan gas. 221 ----------7 SISTEMZA KONTROLU IZOUVNIH GASOVA Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Ala! i materijal • Klesta • Odvijac • Univerzalni noz • Kljuc • Crevo uredaja • Motorno ulje • Ventil uredaja • Odusni filter uredaja p. 2. Pomeranje klipnih prstenova u zljebovima u kojima se zazori dva iii vise prstenova sabiraju. Ovo je normalno stanje. na svaki litar sagorelog benzina stvara se preko litar vode. Ukoliko do de do forrniranja taloga kojl cirkulise s motornim uljem. Do ovog »curenja« dolazi iz cetiri razloga. Kako klipni prstenovi nastave da se okrecu u svojim zljebovima stanje ce se sarno po sebi popraviti. 4. Kako do potpunog sagorevanja mesavine vaz-. 222 Ovo »curenje« U karter matora testa se naziva »produvavanje« i onO se mora ukloniti iz matora pre nego sto se kondenzuje i u reakciji s uljern pocne da stvara talog. Potreban radni zazor klipnih prstenova u njihovim lezistima. ito: 1. klipnih prstenova. U toku poslednjeg dela takta u procesu sagorevanja u motorti. na primer vodena para.otklanjanje kvaTOva izriCito preporucujemo koriscenje prirucnika u kome je detaljno obraden sistem za kontrqlu izduvnih gasova za svako konkretno vozilo.

Gasovi iz procesa sagorevanja koji udu u karter motora odstranjuju se iz kartera putem uredaja koji koristi vakuum iz motora za propustanje svezeg vazduha kroz karter. doveo bi do stvaranja siromasne mesavine vazduh-gorivo. prilikom zamene ventila vazno je nabaviti ventil koji je konkretno konstru. Ulje razblazeno benzinom nece podmazivati motor pravilno sto izaziva prekomerno habanje. »produvavanje« nasi sa scborn izvesnu koliCinu nesagorelog goriva iz komore za sagorevan ja motora u karter. dodatni vazduh koji se usisava u sistem. Sam ventil sastoji se od spiralne opruge. zategnutost opruge i unutrasnje dimenzije variraju prema tipu motora da bi se dobili ieljeni parametri protoka vazduha. normal an rad. itd. ventila i dvodelnog tela koji su delovi umetnuti jedan u drugi.I 1 I -----. Posto vakuum koji se koristi za rad uredaja potice od usisne grane motora protok vazduha kroz ovaj uredaj se kontrolise tako da varira u zavisnosti od odnosa mesavine vazduh-gorivo koji se ubacuje preko usisne grane kroz karburator. Protok vazduha kroz uredaj regulise se ventilorn. koji odnosi stetne gasove. U suprotnom. ubrzanje. Ukoliko se ovo nesagorelo gorivo ne ukloni doCice do razblazivanja ulja u karteru. Njime se takode smanjuje aerozagadenje tako da ovi gasovi I ! i i I I I i . Svez vazduh. i I .isan za taj tip motora.- . kao sto je prazan hod. Ovaj ventil. zajedno sa potrebnim cevovodim a (metalne cevi iIi gurnena ereva) i usisni odusni filter Cine uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja.duh-gorivo nikad ne dolazi u motoru. Ventil menja protok vazduha kroz uTedaj pre rna radnom stanju motora. Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ima tri vaine dobre osobine. Dimenzije ventila. Njime se eliminisll stetni gasovi iz kartera motora llsmeravanjem istih kroz usisnu granu motora. Ovaj uredaj naziva se uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Iz tog razloga. ulazi kroz filter za vazduh na gornjoj straIJi karburatora iii kroz posebni odusni filter koji se nalazi s unutrasnje strane kuCista filtra za vazduh.. I .

Gumeno crevo iIi cev·s jedne strane povezano je s kucistem filtera za vazduh. lake je prikazana instalacija generalne prirode svi uredaji ovog tipa rade U sustini na isti naein. Ukoliko ste u nedoumici u pogledu lokacije ventila na svom vozilu. . V6 i V8 motori imace dva. Isto tako njime poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva. a drugim krajem za motor. razblati gasoYe koji Ultim prolazc hoz venti! (4) ispod leptira karburatora . ana postane gorivo za motor kada Se doda mesavini vazduh-gorivo ko. ako uredaj ne radi dobra to skracuje radni vek motora jer se stetni gasovi zadriavaju u motoru sto dovodi do korozije i brzog habanja. Ustvari. obratite se nekom profesionalnom mehanicaru iii osobi koja se u' to raZllme. spoljasnji vazduh ulazi u kuCiste filtera za vazduh kraz odusni filter uredaja u kuCiste motora. obicno na poklopcu ventila. (1) Gasoyi IZ procesa (2) ulaze u karter.. Vazduh zatim cirkulise kroz kartef matGTa i mesa se sa produktima sagorevanja. Najpre. po jedan sa svake strane. imace jedan poklopac ventila. Obratite painju i na to kako svez vazduh ulazi u uredaj iz kutista filtera za vazduh. On zatim ulazi u karter motora preko cevi iIi gumenog creva provucenog kroz poklopac ventila matara. Zavisno od konkretnog tipa motora stvarni polozaj ventila ce biti razliCit. Qdusni Wter (3) omogucuje dn svez vazduh ude u karler.(5) i penovo se vracaju u m%r fadi sagorevanja. Vazduh ulazi kroz filter ZE vazduh. Tipitan uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih ispan:nja. Razmotrimo detaljnije naCin rada uredaja.SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA I 11 1 i I . On moie da bude ubacen kroz gumeno leziste na poklopcu ventila motora iii moze biti postavljen bliie usisnoj grani s gumenim crevima povezanim za svaki kraj ventila. Recirkulisani gasovi unutar sistema predstavljaju sagorivu mesavinu. tome.IP""""I I. . sa linijskim rasporedom. 223 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA ne odJaze u atmosferu. Vakuurn iz usisne grane matora izvlaCi vazduh iz kartera matora kIOZ venti! u usisnu granu motara. Cetvara i sestocilindricni motori. Zapazicete da je sam ventillociran u crevu iIi cevi koja spaja poklopae ventila motora i prikljucak vakuuma nn usisnoj grani ispod karburatora.a ulazi u usisnu granu iz karburatora.

Ovim crevom prenosi se preeiscen vazduh iz filtera za vazduh do kartera . ako otkrijete prisustvo ulja u kuCistu filtera za vazduh. Medutim.u!ise prowk vazdub iz kartera u usisnu granu motor3. Utvrdite polozaj creva unutar sistema i mesto gde je lociran venti!. (3) klip. ( 4) oprug.Element! ventila urcdaja.000 km voznje. iii ako otkrijete tragove curenja ulja oko motora.a. Kako se vrsi provera? Napomena: Pre zamene ventila iIi creva posvetite nekoliko minuta pregledu celokupnog sistema. uredaj treba tesce proveravati. Posto se pare iz kartera i drugi zagadivaCi usisavaju kroz venti! i creVQ u usisnu granu. opste pravilo vazi da treba vrsiti proveru svakih 12 meseci iIi 20. Obieno ce venti! biti ugraden na kraju creva kod poklopaca ventila motora. verovatna se radi o problemima u uredaju za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja.000 km voznje. ventil ce uvek biti lociran negde na ovom vodu. i (5) ispust. Provera uredaja Ukoliko je prisutan bilo koji od nap red opisanih simptoma treba da se izvrsi provera uredaja.. Ukoliko se vozilo krece po prasnjivim putevirna treba motor podvrgnuti duze radu u praznom hodu iii ako obavljate uglavnom kratka putovanja po hladnom vremenu. kada proverite nivo ulja u motoru i utvrdite da je zamuljeno iii izgleda razblazeno benzinom (oseea se po mirisu). Tu je retko potrebno servisiranje izuzev provere da Ii su prikljueci pritegnuti. Zatim cete videti crevo povezano izmedu poklopca ventila motora i prikljueka na usisnoj grani motora taeno ispod creva karburatora. Videcete da je jedno crevo povezana za kuCiste filtera za vazduh i za motor na poklopcu ventila. Mozda cete imati problema s ovim uredajem ukoliko yam motor radi neravnomerna u praznom hodu. !vfedutim. . Isto tako ventil treba menjati bar svake 2 gOdine iii 40. Isto tako. ako otkrijete curenje ulja na bilo kom prikljueku creva iIi cevi unutar uredaja. prabJemi s ovim uredajem abieno nastaju na ovom delu. Venti! rcg. (1) kuCiste. Vod koji eini ovo crevo nema nikakvih prepreka i u njemu nije montiran venti!. 224 1 I fi I i= I ProizvodaCi automobila daju razlieite pre poruke za servisiranje uredaja i zamenu ventila. prikazani u poprccnom preseku (slrclice pokazuju protoka vazduhal. (2) venti!. Venti! je ugraden kao dec ovog voda. motora.

Kupite crevo odredene duzine u. UkljuCite motor i pustite ga da fadi u praznom hodu. Ukbliko creva ispusta cuce se sJaba sistanje. Mantirajte novo creva obrnutim redosledom iz taeke 1. 1.'m. nekoj radnji auto delova. Prstima uhvatite crevo povezano s ventilom. "jei" M. Pregledajte prostor u podnozju karburatora. 2. 225 ____ __ ____ ____ ====\ Ventil (1) moie da sc ugradi na kraj creva (2). Evo >kako se ona vrsi. pev sistem i venti! rade na zadovoljavajuCi natin. .""' SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA crevnih prikljueaka jednostavno se navlac.te. Posto uredaj mora da bude hermetieki zatvoren kako bi radio efikasno.'". Ispitivanje ventila Posta ste izvrsili vizuelnu proveru uredaja i zamenili osteceno crevo sledeCi korak predstavlja pro· veru ventila. Za skidanje navrtke poklopca kuCista filtera za vazduh mozda ce vam biti potreban kljue iii kljesta. Ukoliko ventil cadi cucete kako se gubi zvuk rada motora u praznom hodu.. Ukoliko ne osetite opadanje brzine (broja obr- . Ventil treba da bude lociran pri kraju ovog creva uz karburator iii na drugom kraju koji ulazi u poklopac ventihi motora kroz gumeno lezi'. Ukoliko nema obujmice jednostavno povuCi crevo i odvojiti ga od prikljucka. Tu treba da se nalazi crevo preenika oko 15-20 mm. Skinite crevo s oba kraja pomocu odvijaca. Na taj nacin dobicete crevo odgovarajuceg pretnika. ponesite staro crevo i prema njemu kupite crevo odredene duzine. 5. 3. 2. crevo koje ispusta mora se zameniti. ugradcflo je gumeno leziste (4). Eva kako se vrsl zamena creva. 3. Zaustaviti motor. 1. 4. Proveriti creva da nema naprslina iii bilo kakvih tragova ostecenja.Na nekim gumenim crevima nalaze se obujrnice za creve za cije je pritezanje ili popustanje oo"j" ". Dobro je izvrsiti zamenu creva prilikom zamene ventila.vh uredaja. Dignite haubu i skinite kuCiste filtera za vazduh prema uputstvima iz odeljka »Servisiranje filtera za vazduh« u ovom poglavlju. Skinite crevo. Kod nek ih tipava vozila venti! se ugraduje bliie llsisnoj grani motora. Zaustavite motor i zamenite kuCiste filtera za vazduh. Navesti tip i model vozila kod kupo· vine. 4. IIi. Ukljucite motor i oslusnute da Ii ima pojave ispustanja vakuuma na cre. iIi klesta ukoliko je crevo prievrSceno obujrnicom. Ukoliko broj obrtaja motora u praznom hodu opadne. Na kucistu motora (3) . kao sto je prikazano nn slid. Ostrim univerzalnim nozern odsecite novo crevo na istu duZinu kao creva koje ste skinuli. preko ventila iii prikijucka na usisnoj grani motora.

Ukoliko se na vasem automobilu nalazi takav ulozak i on se treba periodieno menjati. 3. Utvrditi gde je lociran ventil. Napomena: Ukoliko bi se leziste izvuklo zajedno s ventilom mozda bi bilo tesko da se vrati na svoje mesto. Skinite uloiak filtera za vazduh. Da bi se odvojio od leiista treba ga prodrmati nekoliko puta.. 2. Eva kako se vrsi zamena uloska. kako bi se skinula sigurnosna navrtka. po potIebi. kako je to objasojeno u ranijem tekstu. -0 U!oiak OdUSflOg filtera (1) moie se montirati u kuCistc (2). Klestima skinite stezni prsten za osiguranje odusnog ventila. . Proverite u prirucniku preporuke z:a njegovu zamenu. Skinite poklopac kuCista filtera za vazduh pomocu klesta iii kljuea. On se nalazi u kuCistu filtera za vazduh.taja) motora.•. sledeCi obrnuti postupak iz taeke 2 i 3. Zamena nloska odusnog !iltra Kod veCine tipova vozila postoji i ulozak odusnog filtra pev sistema. Skinite dr iac (3) koji nosi odusku (4) i crevo (5) sa ku6sta kako bi se osi6bodio sklop. Skinite odusni filter. 2. SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 1. . Kupite nov odusni filter i montirajte ga obrnutim redosledom montaze u tackama 1 do 4.. 4. 3.. Odvojite od ventila. 226 1. . Ovo se moze postiCi jednostavnim povlacenjem creva s ventila iIi skidanjem obujmice creva pomocu klesta iii odvrtke a zatim povlacenjem creva s ventila. 1 i I . 6. 'L . 227 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA . zamenite venti!. Podmazivanjem leiista motornim uljem olaksace se njegovo vracanje na svoje mesto. 5. Kupite odgovarajuCi venti!. Zamena ventila Ukoliko ventil mora da se zameni. Ukoliko je ventillinijski postavljen upotrebiti za njegovo skidanje klesta iIi jednostavno povuc. evo kaka se to radi.. creva zavisno od vrste crevnog prikljucka. 5. 4. Zamenite ventil sa novim. Ukoliko se ventil nalazi u gumenom leiistu na poklopcu ventila motora skinuti ga pomocu kljesta. Zamenite kuCiste filtera za vazduh prema uputstvima lZ odeljka "Servisiranje filtera za vazduh« u ovom poglavlju.

Ovaj proces naziva se proCiscavanjem. vedna sistema danas koristi zaptivenu posudu.su tako da sporije vrse proCiscavanje dok se 228 motor ne zagreje.e knsnijc odllode i sagorevaju u motom. . gde ih kristali drvenog uglja sakupljaju. I . . . Mnogi uredaji za regulisanje isparenja konstruisani. iii da ventil za proCiscavanje koji se zaglavio U otvorenom polozaju omoguCi parama goriva da kontinualno ulaze u motor sto doprinosi neravnomernom radu matcra u praznom hodu. i. Na nekim vozilima periodicno se mora menjati ulozak ftltra s donje strane posude s drvenim ugljerri. medutim. Prakticno jedino sto maze da se pokvari u sistemu su naprsla. I I ubrzavanja. Prilikom startovanja motora svez vazduh cirkulise kroz posudu i Cisti ih od isparenja sadrzanih u njoj. U ovu svrhu na cevovod posude moze se ugraditi elektromagnet iIi vakuumski ventil za kontrolu prociscavanja. Pare IZ rezervoara za gorivo i karburatora ispustaju se u posudu za sakupljanje isparenja. labava iIi pogresno postavIjena creva. Uredaj za regulisanje isparenja prakticno ne zahteva nikakvo odriavanje iii servisiranje kod veCine vozila. 'odlazc u sabirnu posuuu iz kojc . zacepljen odusni vod izmedu rezervQaTa za gorivo i posude. Ispustanje vakuuma moze da dove de do slabog paljenja iIi oklevanje priIikom Uredaj za rcgulisanje ispun:nj.1nogi sistemi koriste poklopce za nalivanje goriva II rezervoar opremljene opruznim ventilom za provetravanje rezervoara za gorivo u slucaju da dode do zacepljenja.! zaptivnnje za gorill(l. Kod kompjuterske regulacije rada motora. U veCini slucajeva necete znati da nesto nije u redu s vasim vozilom posta kvar u sistemu normalno ne utice na voznju. 1'. obicno nema simptoma kvara. kompjuter cesto regulise ovu funkciju pracenjem temperature rashladnog fluida matara. Isparenja se zatim usisavaju kroz usisnu granu motora i sagorevaju u motoru. Pogledajte u svom prirucniku konkretne preporuke za servisiranje. iIi defektan ventil za prociscavanje iIi komandni elektromagnet. medutim.Uredaj za regulisanje isparenja U redajza regulisanje isparenja konstruisan je tako da sprecava ispustanje para goriva u atmosferu. Kristali deluju kao sunder koji upija isparenja. Ukoliko se zacepi odusni cevovod rezervoara za gorivo mozda cete primetiti »sistanje« kad skinete poklopac da biste nalili gorivo u rezervoar.

Hladan vazduh je mnago gusCi nego topao pa na starijim tipovima vozilima koja . hladnog vazduha dopre u preCistac za vazduh. On takode omogucuje regulaciju mesa vine goriva eime se smanjuje sadrzaj ugljenmonoksida i poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva . Kod prvog startovanja motara otvor je potpuno zatvoren za spoljasnji vazduh. Say vazduh koji dolazi u precistac za vazdub usmerava se preko grejnog omotaca na izduvnoj grani matcra (gde se zagreva) kroz kanal do precistaca za vazduh. temperaturni senzorski element zatvara dovod zagrejanog vazduha 1 sirom &otyara otyor za dovod spoljasnjeg vazduha.Ureaaj za Za!:lrevanj e vca.zGluha Alat i materijal • Rucna vakuum pump a S Vi danasnji motori imaju termostatski kontrolisan uredaj za dovod toplog vazduha do precistaca za vazduh prilikom prvog startovanja . Ovaj sistem ima ustvari dvostruku namenu. motora iii prilikom voznje po hladnom vremenu. otvor regulisan v a k u u ~ o m radi utvrdivanja koliCine top log vazduha koja se propusta u preCistac za vazduh. naroCito u periodu zagreyanja. a time i smanjenju koliCinu ugljovodonika u izduvnim gasovima. ali za vreme hladnog vremena motor ce verovatno nepravilno da racti u praznom hodu i da »stuca« u toku ubrzanja. Temperaturni senzorski element podesen je tako da vrsi regulaeiju otvora kad god temperatura unutar SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA precistaca za vazdub padne ispod odredenog nivoa. a uticaj na voznju odmah je primetljiv. Konacno. obicno oko 20-30 0c. Ukoliko do de do prestanka rada sistema (nema dovoda toplog vazduha izmedu plasta izduvne grane i preCistaca za v3zduh. Nekoliko stvari moze da se dogodi na ovom sistemu. Posto se motor zagreje potrebno je manje dodatne top late i temperaturni senzorski element pocinje da redueira vakuum prema kontrolnom otvoru. kontrolni otvor ostao otvoren. On poboljsava zagrevanje motora u voznji po hladnom vremenu obezbedujuCi potrebnu toplotu koja pomaze isparavanju goriva. i senzorskog elementa temperature unutar preCistaca za vazduh kojim se regulise rad citavog sistema. iIi je temperaturni senzorski element u kvaru) zagrejani vazduh ne moze da dospe do precistaca za vazduh. kada se motor zagreje i nije potrebna dodatna toplota. sklopa cevi za odvod top log vazduha do preCistaca za vazduh. Uredaj za zagrevanje vazduha sastoji se od pokrivaca oko izduvne grane za predgrevanja vazduha. a manje predgrejanog vazduha. U periodu toplog vremena ovo ne mora da predstavlja neki veti problem. Ovim se omogucuje da vise spoljasnjeg..

Otvor za dovod vaz229 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA CD 230 --I----@ Elementi uredaja za zagrevanje vu<'. Odrzavanje i servisiranje sistema za dovod zagrejanog vazduha predstavlja relativno osnovnu stvar. @ ® ® l 1 1 i I i . (7) nosac preCistaca za vazduh. (4) ku6s te fillcra za vazduh. (1) spoijni vazdusni kana!.'!. (5) vakuum ereva. Ukoliko dode do poremecenog funkeionisanja zbog cega kontrolni otvor za vazduh ostaje zatvoTen (vakuum motor u kvaru. I i ~ I *J'(> . Rad otvora za dovod vazduha moze se proveriti skidanjem kanala za dovod spoljasnjeg vazduba sa prikljucka precistaca za vazduh. i (11) slitnik poklopca mown. o CD Vazduh koji se zagrevu proiazi prcko izduvne grane motora (1) pod poklopcem iii plaslom (2) ide vazdusnim kunalom (3) kroz olvor regulisu n temperaturom (4) zatim ulal! Il prcCistac za vazdah (5) nll PUIU do karburatora (6). (9) stitnik. (3) crevo l<l dovod vazduha. (2) sklap precistuta za vazduh. Stanje vazdusnog kanala izmedu plasta izduvne grane i preCistaca za vazduh treba periodicno proveravati u pogledu zategnutosti i defektnih mesta (naprsline). ReguHsanjc olvora zavisi od temperature unutar precistaea za vazduh. (6) OciUSDO crevo. (10) izduvna graDl l matara.nemaju samopodesive karburatore iIi ubrizgavanje goriva promena gustine vazduha moze da poremeti mesavinu vazduh-gorivo 5tO dovodi do loseg paljenja usled siromasne mesavine.napred). Problemi ove vrste mogu stetno da utieu na tipove vozila bez kompjuterske regulacije rada motora. Senzor propusla vakuum do mO!ora za rcguiis<lnje Olvora (7) tek posto se motor zagreje. ispustanje vakuuma. iii temperaturni senzorski element u kvalu) tako da u precistac za vazduh stalno dolazi topao vazduh.5ISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA . moze da do de do detonacija i bogate mesavine goriva u periodu toplog vremena. Treba pregledati unutrasnjost prikljucka. (8) loplotni bna!.duha kod poprccno montinmog malOra (strelica pokazuje pravac .

Uredaj se sastoji od ventila_ vrste kontrolnog ventila i cevovoda koji povezuje izduvnu i usisnu granu motora. Ukoliko je motor hladan. Vakuumski cevovod koji propusta iii labavi prikljucci predstavljaju ostale uobicajene kvarove u ovom sistemu. da su ostecena iIi defektna. U suprotnom zameniti motor. Izduvni gasovi razblazuju mesavinu goriva i. 231 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA Recirkulacija izduvnih gasova Ala!. Kada motor dostigne norm aInu radnu temperaturu kontrolna klapnana otvoru treb" da bude sirom otvorena. rad vakuum motor na otVOIU moze se proveriti pomocu fUene vakuum pumpe. Ukoliko vakuum postoji. mehanicki otvoreno/zatvoreni venti I. Pregledati prikljucke creva da Ii su labavi iIi da Ii je crevo postalo krto od starosti. Temperaturni senzorski element maZe se proveriti fla sliean naein. Moracete da proverite tacan temperaturni opseg senzorskog elementa prema prifUcniku. duha treba da bude u zatvorenom polozaju kada motor ne radi.i ma!erijal • Ruena vakuum pump a • Malo rueno ogledalo • Zicana cetka • Kljucevi • Ruena svetiljka S vrha uredaja za recirkulaciju izduvnih gasova je redukcija nivoa zagadenja oksidima azota (NOx) recirkulacijom manje koliCine izduvnih gasova preko usisne grane matora.Vakuum u motoru za regulisanje olvora moze 5e provcriti mcnom vakuum pumpom. a spoljasnja temperatura nije visoka. klapna ce nekoliko minuta ostati zatvorena. UkljuCite motor i pratite sta se dogada. Pregledati svako vakuum crevo u celoj duzini pazljivo traieCi mesta naprsline iii prekida.pomazu snizenju temperature sagorevanja do tacke u kojoj je stvaranje oksida azota ogranieeno. Sam ventil je prilicno jednostavan. a zatim ce poced postepeno da se otvara kako se motor zagreva. Ukoliko sistem ne funkcionise pravilno. onda je motor ispravan. Vrh ventila produzuje se u stezni element koji je obicno lociran na izduvnoj grani uz mali otvor. U normalnom polozaju ventil je zatVoren pomoeu opruge . Ukoliko senzor propusta vazduh bez obzira koliko je zagrejan onda je v ~ r o v a t n o u kvaru i treba ga zameniti. Mnogi senzorski elementi konstruisani su tako da propustaju vazduh kada su hladni. Zameniti sva creva za koja se pokaie da propustaju. kada je motor hladan i kada je spoljasnja temperatura ispod 25 T iii nesto visa. a vakuum kada su topli. On Ireba da drii vakuum ukoliko je u dobrom stanju.

neki uredaji za pojaeavanje protoka u tim periodima mogli bi da pomognu redukeiji azotnih oksida. Jedna od razlika je koriseenje pritiska izduvnih gasova radi »finog podesavanja« koliCine izduvnih gasova koji se vraeaju u usisnu granu motora. Zbog toga je ovaj sistem konstruisan tako da se ne otvara u praznom hodu motora niti u periodu zagrevanja motora. Mada je osnovni princip rada sistema u sustini isti kod svih vozila. Vakuum iz matcra tada uvlaCi izduvne gasove u usisnu granu i razblazuje mesavinu goriva negde oko 6-10%. ) I = ! iP". Kod novijih tipova vozila sa kompjuterskom regulaeijom rada motora koristi se elektromagnet za iskljueivanje i ukljuCivanje vakuuma zavisno od uslova rada. Neki su relativno jednostavni dok su drugi prilicno slozeni. I i . postoji znatna razlika medu pojedinim sistemima. Komandno kolo ventila konstruisano je tako da je dovod vakuuma u sistem s gomje strane leptira karburatora i sprecava otvaranje ventila dok motor radi pod delimicnim gasom. Posto se poveeava kolicina azotnih oksida prilikom ubrzanja i kada motor radi pod opterecenjem. 232 Venti! uredaja za fe\:"lrku!nciju izduvnih iz izduvne motora (1) prolazi kroz kanal ventila (2) i podi±e sekundamu membranu (3) zatvarajuCi Q(vor za vakuum i otvara venti! (4). ! . Prekidae iIi elektromagnet takode je ugraden u sistem i sprecava da vakuum dospe do ventila dok se motor ne zagreje. U tim periodima raste i pritisak u izduvI I I I .sve dok vakuum koji deluje na membranu ventila ne podigne ventil iz njegovog sedista i otvori izduvni otvor. Razlike mogu da budu prisutne u konstrukciji i lokaeiji ventila kao i u komandnom kolu. U pogledu konkretnih detalja 0 radu uredaja na vasem vozilu pogledajte odgovarajuCi prirucnik. ' ~ . Uredaj za recirkulaciju izduvnih gasova ne vrsi kontinualnu regulaeiju izduvnih gasova jer to utice na performanse motora kao i propustanje vakuuma. ~ 1~ .

pokvaren prekidae temperature iii elektromagnet vakuuma. nim gasovima. zaeepijeno iii probusena creva za vakuum.--. Pomocu ruene svetiljke odnosno ogiedalca pokusajte da pratite vodieu ventila da biste videli da Ii se podize iIi oseiIira. uz primetno pogorsanje rada motora u praznom hodu.I I i l SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA • t ~ Uprosccn prikaz urcdaja 1. Rupiea probusena kroz vodieu ventila omogucuje da pritisak prodre u malu komoru. Ispitivanje nredaja Provera rada ventila vrsi se na sledeCi naCin: 1. Ukoliko EGR ventil ne otvara najprimetnija manifestacija biee zvizdanje motora priybrzanju. pa resenje problema predstavlja postavijanje ventila koji reaguje na promene pritiska u izduvnim gasovima.<1 . time se regulise ·protok. Vakuum iz ruene pumpe treba da dovede do otvaranja ventila (posmatrati kretanje vodiee ventila) i pada broja obrtaja za bar 100 o/min. Nasiage ugijenika aka sedista ventila.lum pumpe. Venti I moze da bude konstruisan tako da reaguje na poviseni iIi snizeni pritisak. tako da izduvni gasovi (2) mQgu da udu preko usisne grane (3) zajedno sa ffidavinom vazduh-gorivo iz karburatora (4).-ecirkulaciju izduvnih gasova. iii pogresno povezani vakuumski cevovodi magu da budu raziog za otkazivanje rada ventiia. Ukoliko membrana prsne iii se probusi vakuum iz motora neee biti u stanju da otvori venti!. Pri zagrejanom motoru' i normaln'oj radnoj temperaturi dati gas tako da broj obrtaja bude oko 2000 o/min. 2. Ovo kretanje bi trebalo da vidite ukoliko ventil pravilno radio Upozorenje: Pazite da ne dodirnete ventil jer je on veoma vrue. Vakuum OIVara vemil (1) pri brzinama iznad praznog hocia._------K varovi na uredaju Osnavni probiemi kad uredaja za recirkuiaciju . Sta se desava ukoliko ventil ostaje otvoren sve vreme iii se otvori u pagresna vreme? Ventil koji . Mambrana je osetljiva na pritisak i otvara iIi zatvara odvodni otvor. Kako vreli izduvni gasovi protieu nepasredno ispod ventiia ani mogu da budu veoma vreli.izduvnih gasova su: ventii se atvara kada ne bi trebalo da se otvara iii se uopste ne otvara. Alternativni postupak za ventile koji nemaju uredaj za pojaeavanje protoka sastoji se u skidanju ereva za vakuum sa ventila dok motor radi u praznom hodu· i prikljueivanjem ruene vak1. Ovaj postupak vazi za ventile sa uredajem za pojaeavanje . 233 .protoka. Posle odredenog vremena ova se odrazava na vakuum membranu unutm ventiia.

Do istih rezultata davesee pogresno postavljen vakuumski cevovod iii temperaturni prekidae iii zagrejan eiektromagnet u otvorenom stanju 3tO omogucuje da vakuum u svako doba ima pristup ventilu iii u pogresno vreme dopre do veniiia. ovaj sistem takade redukuje izduvne gasove oksida azata (NOx). Saeekajte da se motor ohladi pre nega sta pokusate da odvijete venti!. godine i starijih kroz koje sarno proiaze ugljavadonici i ugijenmonaksid. Rezuitat ee biti ias rad u praznom hodu. karozije yodice ventila deluje upravo kao i »curenje« vakuuma. Na vazilima proizvadnje 1981. Ukolika je patrebna zaptivka uvek ugradite navu. Ventil predstavlja zaptiveni sklap i ne maze se demontirati radi papravke. nepovratni ventil i cevovodi za advad vazduha do izduvne grane.. Pre nego sta objasnimo kaka tacno do ovoga dolazi pagledajmo razne kamponente koje Cine sisteme za ubrizgavanje vazduha. otezano startovanje i oklevanje iIi »stucanje« prilikom ubrzanja.ostaje otvoren zbog nasiaga ugijenika oko sediSta ventiia. mada kad nekih . slomijene opruge unutar ventila. Zapamtite da uredaj treba da bude pod vakuumom kada se »doda« gas. Kod sistema iz 1980. Sistem to pastize ponovnim sagorevanjem zagadivaca u samom konvertoru. -ukljucite motor i proverite rad novog ventila. Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor S istem za ubrizgavanje vazduha i katalitieki kanvertor rade zajedno n? Ciseenju izduvnih gasova iz matora od ugijavodonika (HC) i ugijenmonaksida (CO). usmerni ventiJ. Ukoiiko se utvrdi da je defektan ventil on se mora zameniti. Prove rite da Ii zamenjeni ventil ima adgovarajueu oznaku iii da Ii predstavija tacnu zamenu ventila na vasem voziiu posto ven234 tili slicnog izgleda mogu da bud'll sasvim razlieito kalibrisani. ali ne treba koristiti rastvaraee jer oni magu da napadnu membranu unutar ventila. kako je napred opisano .. Kada ste izvrsili zamenu ventila i panova povezali vakuumske cevovode. a ne u praznom hodu iii kod prvog startovanja motora. Vazdusna pumpa obieno prima pogon sa kaisnika radilice. godine i novijega datum a. postoji vazdusna pumpa s remenim pogonoffi. Praverite raspared vakumskih cevovoda pomocu seme iz prirucnika ukolika sumnjate na pagresan raspored cevavoda. Zamena ventiIa uredaja Naslage ugijenika· oka osnove sedista ventiia mogu se ocistiti zicanom cetkoffi. Ukaiika pastoji vise ad jednog prikljueka za vakuumske cevovode abelezite svaki od njih komadam iepljive trake kaka ih ne biste pamesaii.

. (pomoeni pogon)." . tj.. Cime se eliminise potreba za vazdusnom pumpom. Ovo je moguce posta se izmeau »pulseva« (taktova) ispustanja izduvnih gasova iz svakog SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA cilindra stvara trenutni vakuum. Sa iziazne strane pumpe nalazi se usmerni ventii kaji skreee vazdusnu struju ka izduvnaj grani motara iii u atmosferu ukolika vazduh nije patreban. Prvi sluzi u potpuno istu svrhu kao i usmerni ventil kod starijih sistema... a izbacuje ga s druge strane. Alat i materijal • Ruena vakuum pumpa • Kljucevi • Kldta • Odvijac • Vakuum-metar Varijaciju Oyog osnovnog sistema predstavlja varijanta »]Jfilsirajuceg vazduha« kod koje se ne koristi vazdusna pumpa.· .. Razlog za ovo leli u tome sto noviji tipovi konvertora imaju dye katalitiCke komare. godine i novijeg datum a koji takode ispustaju okside azota.. Nepovratni ventil na cevovadu izmedu usmernog ventiia i izduvne grane sprecava protok taplih izduvnih gas ova natrag kroz cevavod za vazduh u kome bi ostetiii usmerni ventii i vazdusnu pumpu.. U prednjoj se oksidi azota razlazu u azot i kise- . Kada motor dostigne normalnu radnu temperaturu vazduh se skrece direktno ka konvertoru. Preka vakuumskog cevovoda povezanag s usmernim ventilom obieno se prekida dovad vazduha do izduvne grane u periodu smanjenja brzine (usporavanja) kaka bi se spreCiio detonativna sagorevanje. i iI .~ . " 1 · · . Jednosmerni ventil omogucuje usisavanje vazduha u izduvne gasove izmedu svakog takta. _____________ . Sistem je podesen da usmerava vazduh ka izduvnoj grani kada je motar hladan kako bi se pomogla oksidacija visokog sadrzaja ugljovodonika i ugljenmonoksida koji se stvaraju prilikom zagrevanja motora.· . Vazdusna pumpa je prosta krilna pumpa koja uviaei vazduh s jedne.. Drugi-prekidacki ventil dodaje se sistemu radi usmeravanja vazduha bilo ka izduvnoj grani bilo ka konvertoru. : :1 . Kod sistema proizyodnje 1981.motara za to moze da posluzi i neki drugi pogon. za skretanje vazduha u izduvnu grapu iii u atmosferu....r . Kod ovih sistema svel vazduh se usisava u izduvnu granu preko jednosmernog vazdusnog ventila koji omogucuje ulaz vazduha izmedu dva paljenja mesa vine u cilindrima. vazdusna pumpa ima dYa us merna ventila.

. a da bi proces efikasno funkcionisao potreban je dodatni kiseoniL U drugoj komori sagorevaju ugljovodonici i ugljen-monoksid pa da bi se proces okoneaa za to je potreban dodatni kiseonik. od zagadivaca.3 2 !----t::. Postoji misljenje da te se uklanjanjem konvertora smanjiti pritisak i poboljsati . 235 SISTEM zA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 236 Pulsiraju6 vazdusni venti! je U osnovi jednosmerni venti! koji pomocu pu!siranja vakuuma vrsi usisavanie SVcZcg vazduha u"izduvne gasovc kako bi se smanjilo zagadenje..J 1 Sistem za ubriz:gavanje vazduha. Kad je katalizator unisten on vise ne moze da inicira hemijsku reakciju kojom se izduvni gasovi Ciste.povrsina ravria jedneHh futbalskom igralistu! Podloga ima tanki premaz platine i paladijuma koji sluie kao katalizator koji izaziva hemijsku reakciju kojom se ugljovodonici i ugljenmonoksid pretvaraju u vodenu paru i ugljendioksid. Reakcija stvara ogromnu kolicinu toplote tako da konvertor postaje mnogo topliji od ostatka sistema.saJje wei vazduh kroz usmerni ventil (2) i nepovratni venti! (3) a z:atim do izduvnc gr ane motora da bi"pomogla kataJi!ickom konvertoru da sagari zagadivace. CD Kad mnogih !ipova\ozila sa kompjUlerskom regulacijom rada motora (1) kompjuterski regulisani ventili koriste senzor zakiseonik (2) z. Za sredinu konvertora prikljucena je cev kako bi vazduh mogao da se ubrizga na mestu gde su izduvni gasovi upravo bili oCisteni od oksida azota spremni za ponovno sagorevanje kako bi se iz njih odstranili ugljovodonici i ugljenmonoksid. Pumpa za vazduh (1) .a regulisanje protoka kiseonika do dvodelnog kuta!itickog konvertora (3). Ovaj metal vrsi razlaganje oksida azota u azot i kiseonik. Problemi Nekoliko problema mogu prakticno da onemogute ovaj veoma efikasan sistem. Kod kasnijih »)trosmernih« konvertora dalazi i do redukcije oksida azota a prednja komora sadrii i podlogu oblozenu rodijumom. Jedan od njih predstavlja primena poolovljenog benzina u vozilu koje je konstruisano sarno za koriscenje bezolovnog benzina. Olovo se talozi na povrsinu katalizatora i moie potpuno da ga prekrije za kratko vreme. Uklanjanje katalitickog konvertora odnosno iskljuCivanje vazdusne pumpe predstavlja jos dva naCina da se onemoguCi rad sistema..:. i i! onik. Ovaj materijal kao podloga pruza veliku povrsinu preko koje proticu izduvni gasovi . Kataliticki dec konvertora sadrii bilo keramicko »sace" bilo keramicke palete (kuglice).. Rezultat su povecane kolicine izduvnih g a s o v a " ~ i verovatno zacepljenje konvertora talozenjem ugljenika u nekad aktivnom gorioniku.

Podmazivanje pumpe koja buena radi se ne preparucuje zata sta ulje maze da osteti pumpu. Vaz- . Ukolika nema povecanja iii je one malo pumpa je neispravna i treba je zameniti. jedino ukoliko je konvertar zapusen iIi ostecen nekom drugom greskorn u sistemu. Kada motor dostigne normalnu radnu tempcraturu. Odriavanje Vazdusni sistemi pulsirajuceg tipa normalno nO' zahtevaju nikakvo odriavanje a oni sa vazdusnim pumpama zahtevaju obieno jedino periodienu proveru zategnutosti pogonskog remena i njegovo stanje.. Vazdusna struja bi trebalo da se povecava s poveeanjem gasa. Amateri-mehanicari ne treba da vrse remont vazdusnih pumpi. Konvertoru je potreban dodatni vazduh da bi efikasno sagorevao zagadivace. zaptivke i membranu usmernag ventila. Proizvodi se maJn kolicina oksida awta (NO:>. Ne biste trebali nista da osetite posta bi say vazduh trebalo da odlazi na izduvnu granu matara. Rad hl<ldnog matera. Butan rad pumpe takoele je znak kvara abieno u vidu istrosenih iii ostecenih lezajeva osovine iIi krila pumpe.) pa konlroinl vazdusni venti: (1) usmcrava vazduh prema iLduvnoj grani molOTa (2) kako bi se pospcSila oksfdacija Yisokog sadrtaja ugJjoyodonika i ugljenmonoksida koji se slvaraju 11 pcriodu zagrevanja malora. bilo u poglavlju "Sistem za punjenje«). Ponavljamo. svako poboljsanje ekonomicnosti potrosnje goriva je zanemarljivo. kontrolni vazdusni ventil (1) usmcrava vnduh dircktno 11 kata!iticki konvertor (2). Ukoliko je kais labav treba ga zategnuti (vidi dec 0 zameni remena. Platina. treba ga skinuti jer njegovo uklanjanje nece dovesti do primetnijeg poboljsanja ekonbmicnosti potrosnje goriva. paJadiium i ubrizgani vazduh oksidgu ugljovodonikc i ugijenmonoksid 11 zadnoj komori. Trenutno ubrzajte rad matora i kako se broj obrtaja vraca u prazan hod vazduh bi trebala da istiee kraz usmerni ventil iii prigusivae. Rodijumski kata!izator razlaze okside aWla u prcdnjoj komori (1) dvodelnog iii trodclnog konvertora. pa iskljuCivanje kaisnog pogona vazdusne pumpe moie takode da dovede do znacajnijeg pogorsanja performansi SISTEM ZA . iskljuCite ispusno creva pumpe i pustite motor da radi brze u praznom hodu (oka 1500 a/min). 237 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA konvertora. (2). Medutim. Proverite strujanje vazduha na izlazu iz pumpe dak pavecavate gas. bilo u poglavlju "Sistem za hladenje«. Ispitivanje vazdusne pumpe Da bi se prove rio ueinak vazdusne pumpe. Rad [oplog mOlora. Ispitivanje usmernog ventila Sa zagrejanim mataram u praznom hodu proverite vazduh na izduVll usmernog ventila iii prigusivaea..nMTICn.ucinak mot ora. Izduvni gasovi te stvarati i veliku buku kod mnogih vozila.

vazduh bi trebalo da bude usmeren na konvertoru. Izvrsite zamenu ventila ukoliko je pad vak1.·Ako postoji vakuum.1uma manji. Kada je motor. a ne u ventilu. Ukoliko mozete da ga produvate u aba smera iii ni u jednom smeru. Povisena temperatura unutar konvertora kao rezultat viska goriva dok je motor u radu (lose paljenje u cilindru. Ventil treba da propusta vazduh prema motoru. Aka se nista ne dagaela. Protok vazduha moiete proveriti skidanjem jednog od ispusnih creva i proverom protoka vazduha dok motor radi u praznom hodu. Ispitivanje katalitickog konvertora Mada ne postoji naein na koji se moie proveriti radni uCinak samog konvertora bez analizatora izduvnih gas ova mozete proveriti prekornerni pritisak u sistemu izduvnih gasova koji je moida' rezultat zaeepljenog iii neispravnog konvertora. protak vazduha trebalo bi da bude usmeren ka izduvnoj grani motora. a ne u-suprotnom smeru.) ponekad moze da dovede do topljenja katalizatora u amotaell konvertara i delimicnog iii potpunog blokiranja protoka izduvnih gasova. vreo. curenje goriva u motor. Kada je motor hladan. Drugi vazdusni prekidacki venti I moze se proveriti pracenjem puta kojim se pumpa vazduh. kako se ponekad naziva). nepovratni venti! je neispravan i treba ga zameniti. Proverite da crevo nije labavo iii zaeepIjena iii maida pogresno postavljeno (povezano).duh bi trebala da istice nekoliko sekundi. Kod sistema iz 1981. a usmerni ventil He reaguje onda je ventil neispravan i treba ga zameniti (u ovakvoj situaciji bi trebalo da se pojavi detonacija). proverite da Ii vakuum dolazi do ventila u periodu usporavanja rada motora skidanjem vakuumskog cevovoda s ventila i proverom vakullma pomocu prsta. Simptomi zaeepljenog konvertora bice gubitak snage --I I II . Ispitivanje pulsirajuceg vazdusnog ventila Skinite crevo sa sklopa ventila i pomocu ruene vakuum pumpe pumpajte vakuum na kraj gumenog creva pulsirajuceg vazdusnog ventila.15 bara u toku 2 sekunde. Ispitivanje nepovratnog ventila Da bi se izvrsilo ispitivanje nepovratnog ventila treba skinuti ventil s motora dok motor ne radio (Sacekajte da se motor ohladi ukoliko je vruc). Zatim pokusajte da prod'llvate ventil u oba smera. zavisno od temperature motora. Ukoliko ne asetite vakuum 238 problem je u vakuumskom cevovodu. Pad vakuuma ne bi trebalo da bude manji od 0. go dine i novijeg datuma isti postupak se primenjuje kod prvog ventila (iii kontrolnog vazdusnog ventila. itd. a zatim po novo povecajte brzinu (gas) motora i pustite ga da se vrati u prazan hod.

Donji stitnik (3) Stili donji deo katali!ickog (4). male ocitane vrednosti na vakuum-metru pri 2500 do 3000 olmin (ispod 0. VeCina provera izduvnih gas ova na vozilu pocinje vizuelnim pregledom motora da bi ~ e proverilo da neki uredaji sistema kontrole izduvnih gasova nisu prekinuti iii nedostaju. . ce umanjiti snagu motora u reZlffiU rada iznad praznog hoda i malog gas a (brzine). Delimicno zacepljen konvertor nece izazvati prestanka rada motora ali 1 ZA KONTROLU IZDUVNI Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova UnutraSflji izolacioni podmetaci (1) i stitnici toplete (2) stile unutra snjo51 vozila od toplote koju emituju izduvni gasovi. a motor radi sve sporije i sporije u praznom hodu dok ne stane kYaT je u zacepljenom konvertoru pa ga treba zameni!i. dajemo informacije 0 ispitivanju izduvnih gasova kod vozila da bismo vam pomogli da bolje shvatite postupak ispitivanja i . Za ispitivanje izduv239 SISTEM ZA KONTROL!J IZDUVNIH GASOVA nih gasova potrebna je -skupa oprema infracrveni analiza tor izduvnih gasova_ Neki analizatori mere sadrzaj sarno dva gasa . Moie se proveriti i Dtvor za nalivanje na rezervoaru za gorivo da bi se videlo da Ii se moze koristiti standardni poolovljeni benzin.ugljovodonika (HC) i ugljenmonoksida (CO). Ugljendioksid i kiseonik nisu zagadivaci. M ada se ovde ne radi 0 poslu koji mokte sami obaviti. Analizatori izduvnih gasova ne mogu da mere sadrzaj oksida azota (NOx).3 bara) znak su zacepljenja. Ukoliko vrednosti postepeno opadaju.ta znace dobijeni rezultati ispitivanja. Da' ponovirna.l' I l I ! I I iIi prestanak rada posle startovanja motora i rada ad nekoliko min uta (ukoliko je potpuno zacepIjen). Drugi deo ispitivanja podrazumeva ubacivanje sonde analizatora izduvnih .Da biste proverili prekomerni pritisak treba povezati vakuum-metar na usisnu granu motora i pratiti oCitane vrednosti dok motor radi u praznom hodu. ali njihov sadrzaj u izduvnim gasovima moZe se koristiti u cilju ispitivanja ispravnosti katalitickog konvertora.

I I • I I . (3) naprsla kapa fazvodnika paljenja. napukli poklopac razvodnika iii neispravan kabl sveCice. a ugJjovodonika u promilima. Veoma istroseni klipni prstenovi odnosno yodice ventila koji omogucuje motoru da sagoreva ulje dove see takode do povisenog nivoa ugljovodonika u izduvnim gasovima.~ . (4) neispravni ventili iii sedista ventila. I I I I .. . (I) curenjc na iglicastom ventilu j sedistu.~ ~ " . . l ~ ~ . Kod nekih ispitivanja motor radi pri jacem gasu (brzini) ali posto je nivo zagadenja najveCi pri praznom hodu provera pri praznom hodu ce obiono otkriti sve probleme. 240 Ukoliko neko vozilo ne zadovolji proveru kvaliteta izduvnih gasova to znati da ispusta previse ugljovodonika iii ugljenmonoksida_ Analizator izduvnih gasova uzima uzorkc gasova koji se ispuslaju preko izduvne cevi (I) p o ~ t o su prosli kroz kataliticki konverlOf (2) ocitavajuCi vrednast sadriaja ugljenmonoksida u procentima. ® Prisustvo ugljenmonoksida ukazuje na nepotpuno sagorevanje do koga dolazi zbog viska . Visok nivo ugljovodonika u izduvnim gasovima cesto ukazuje na problem paljenja kao sto je lose paljenje iii neispravna sveCica.1 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA presije usled nezaptivanja ventila iIi progorela zaptivka glave mogu takode da dovedu do propustanja nesagorelog goriva u izduvne gasove. (7) pog reSno podesen karburator. (5) zaprljane 5veCicc... i (8) nivn plovkn.gasova u izduvnu cev vozila i proveru izduvnih gasova pri radu motora u praznom hodu. I . Prepunjen karburator iii pre bogata mesavina gorivom is to tako moze da doprinese visokom nivou sadriaja ugljovodonika.: . I"" = ".... . (2) prekinut kabl. Ako paljenje nije dobro nesagorele pare benzina ce da prodru u motor i izduvne gasove. Pad kom. Uzroci visokog sadrzaja ugijovodonib. (6) pohabani prstcnovi.

zagJavljen Jeptir za vazduh.goriva odnosno manjka vazduha u meSavini. Izmedu ostalog. (8) zaccpJjcn venti! uredaja za cirkulaciju bcnzinskih i uJjnih isparcnja.). (6) nepodeseno paljenje. primarnog kola bobine (koja ima . I I I ~ I I I ~ . I I· I f ! • SISTEMZA PALJENJE J edan od nekoliko elektrienih sistema u vasem vozilu je sistem za paljenje koji je konstruisan taka da upali smeSll vazduha i goriva u ci!indru motora. Prebrzo vreme paljenja moie takode da dovede do visokog nivoa sadriaja ugljenmonoksida u izduvnim gasovima. glavnog prekidaea. I I I iJ . vazdusnu pumpu iIi sis tern za ubrizgavanje vazduha. (4) ncispravni uredaji Z3 kontrolu izduvnih gasova. (2) zecepljcn preCistac Z3 vazduh. (3) pokvaren urcdilj La slflrtovanje hla dnog motora (»cob. Primarno kolo se sastoji od akumulatora. @ CD ) 11 II I .wina u praznOm hodu. ·ovde treba proveriti: zacepljen fiiter za vazduh. 241 242 LU IZDUVNIH GASOVA ® CD ~ ~ l ® Uzroci visokog ugljenmonoksida. Medutim oba ova kola rade zajedno i medusobno su zaVlsna. pogresno podden karburator. (5) bogata mes.uredaj za cirkulaciju benzinskih i uIjnih isparenja. (7) pokvaren karburator. (1) niwk prazan hod (mala brzina). odnosno visokonaponsko kolo. i (9) pokv arena pumpa Z3 vazduh. Sistem za paljenje podeljen je u dva kola. iIi nisko naponsko kolo i sekundarno. To su primarno.

Sada je pravi trenutak da se objasni koncept bilo kog elektrienog kola u automobilu.koji se kod starijih tipova vozila sastoji od platinskih dugmadi i kondenzatora. Dok se motor ne pokrene. davaea i provodnika kod novijih tipova vozila opremljenih elektronskim paljenjem .i od provodnika koji povezuju svaku od pomenutih komponenata tako da zajedno Cine elektrieno kolo. Za veCinu elektrienih uredaja kod automobila kao povratni vod od akumulatora sluie sasija.obiene olovke). Kada motor poene da radi sistem za paljenje zavisi ad napona sistema za punjenje. konacno. sveCica. U komponente sekundarnog kola spadaju sekundarni deo bobine. Kod liniskih motora sa 4 i 6 cilindara bobina se obieno ugraduje sa boene strane motora u blizini razvodnika paljenja. rad primarnog kola zavisi od napona akumulatora. sekundarni deo razvodnika paljenja (poklopac razvodnika. primarnog kola razvodnika paljenja (i on sadrzi dva kola) . Polozaj bobine zavisi od vrste motora. karoserijom. motor iii drugi metalni delo'!i jer su svi oni povezani sa jednim od polova akumulatora. primarno kolo (kolo niskog napona iIi akumulatorsko kOlo) se aktivira. U vasem automobilu jedan pol akumulatora je direktno povezan sa sasijom. podom iIi motorom automobila. TreCi provodnik . a na suprotnoj strani od karburatara i usisne grane. To je "put elektricne struje od izvora (u ovom slueaju akumulatora iIi sistema za punjenje) do jednog iIi vise elektrienih potrosae" iIi uredaja. i nazad do lZvora. iIi iz drugih razloga (prekinut provodnik iIi slab kontakt) onda se kaze da je kolo otvoreno i nece se javiti tok struje (»amperaza«). Bobina je povezana sa tri provodnika. Dva od ova tri provodnika su malog poprecnog preseka i povezana su na dva mala primarna prikljucka koji se nalaze na suprotnim stranama bobine.to se ugura na mesto u bobini koje se zove kula bobine i koja se nalazi na sredini jednog od dva kraja bobine.provodnik visokog napona je veCih dimenzija od prethodna dva (priblizno preenika . Napon se dovodi do primarnog del a bobine i platinskih dugmadi u razvodniku paljenja. Provodnik koji se nalazi sa druge strane elektrienog uredaja je povezan sa drugim polom . razvodna rueica i kablovi sveCica) i. Kada se ukljuei glavni prekidae. odnosno modula elektronskog paljenja.dva kola). Ako se kolo struje pre kine pomoeu prekidaca. Kod »V« motora sa 6 i 8 cilindara bobina se abieno ugraduje na gornjoj strani motora i to u blizini razvodnika paljenja (iIi u sam razvodnik paljenja kao kod mnogih automobila General Motors-a koji su opremljeni elektronskim paljenjem). Na jednom kraju ima uskoenu kapicu i povezuje se jednostavno tako . Kod vozila sa elektronskim paljenjem napon se dovodi do davaea.

Kod elektronskih sistema za paljenje negativni prikljucak namotaja bobine povezan je na okidacko kolo u kontrolnom modulu davaca. . vratirno se na primarno kola sistema za L_ 243 SISTEM zA PALJENJE paljenje. Drugi kraj sklopa platinI ® ! 244 skih dugmadi povezan je sa kuGistem razvodnika. . Unutar bobine nalazi se veGi broj namotaja provodnika koji je povezan sa prikljuccima primamog kola. Uzmimo primer probne lampe koja se sastoji od dva provodnika koja su vezana na sijalicu.baterije eime se zatvara strujno kolo. Platinska dugmad su jednostavan prekidac koji se otvara i zatvara kada se okrece osovina razvodnika. je kola. Ako jednim provodnikom dodirnete jedan pol akumulatora. kola se uspastavlja i struja teee kroz primama kola. UkljuCivanjem glavnog prekidaca uspostavlja se veza akumulator . Probna lampa ee svetleti i tada ako jednim od provodnika dodirnemo onaj pol akumulatora koji nije vezan sa karoserijom. . Kada se pri daljem abrtanju asavine razvodnika platinska dugmad atvare. Primarno kolo sistema za paljenje Sada. a drugim dodirnemo bilo koji od metal nih del ova koji je povezan sa akumulatorom. Tanak provodnik koji je povezan sa drugim prikljuckom bobine ulazi u kuCiste razvodnika paljenja i vezan je za jedan od krajeva kQntakta prekidaca razvodnika paljenja (»platinska dugmad«). J edan od ovih vodova povezan je sa glavnim prekidacem.kljueuje kolo (obieno prekidanjem mase). Kada se platinska dugmad zatvare pri obrtanju osavine razvadnika.amm koji nije povezan.primarno kolo se prekida.glavni prekidac prikljucak na bobini koji je povezan sa glavnim prekidacem. . posto imamo osnovnu predstavu 0 tome sta. sa metalnim delovima bloka motora. Kod elektronskog paljenja u osnovi se ® \ ® CD I . Modul pobuduje namotaje tako sto naizmenicno ukljucuje i is. a drugim provodnikom dodirnete drugi pol uspostaviee se tok struje i sijalica ee zasvetliti. koji je opet pomocu provodnika povezan sa Jednlm od polova akumulatora . Dva tanka provodnika koji su povezani za indukcioni kalem (bobinu) su prim ami vodovi. KuCiste razvodnikaje povezano sa masom prekp bloka motora·koji je opet povezan sa jednim polom akumulatara. motorom i)i drugim metalnim delovima automobila.

Medutim platinska dugmad. I ~ I I 1 n II ® r .. odvija isto.i' " I. KOhdenzator ima sarno jednu funkciju . SISTEM ZA PALJENJE Jedan od prikljucaka povezan je sa prikljuckom na sklopu platinskih dugmadi koji je u vezi sa bobinom. I 'I I . Konstru- . I :: d I . i time stvara pulseve elektricne struje koji izazivaju stvaranje varnice izrnedu elektroda na svecicama. to se izvodi pomocu elektronskog prekidackog uredaja. odnosno modul.. 1 . odnosno okida modul davaca. ali umesto da se kolo kroz namotaje uspostavlja putem mehanickog otvaranja i zatvaranja platinskih dugmadi. ne varnicu na elektrodama sveCica. Sekundarno kolo je to koje daje varnicu.on s!uzi kao elektricni »amortizer« u m0mentu kada se platinska dugmad otvaraju i zatvaraju. U primarnom kolu sa plarinskim dugmadima postoji jos jedan dec: kondenzator. . Kada je na razvoctniku pravilno podeseno paljenje. ) " I ~ I I I ~ . kojiJe postavljen u razvodnik paljenja. ~ --. osovina razvodnika se obrce.. otvara i zatvara platinsku dugmad. ani sarno okidaju sekundarno kolo. . drugi je povezan sa plocom razvodnika. On ima dva prikljucka.

Sekundamo kolo sisle'ma za paljenje Sekundarno kolo poCinje od razvodnika paljenja. platinska dugmaci ce pregoreti.. 245 SISTEM ZA PALJENJE mad zatvore kolo se uspostavlja preko namotaja. A neki se opet pricvrscuju pomocu dva zavrtnja. kolo se uspostavIja izmec!u pola akumulatora koji nije povezan sa masom i primarnih namotaja bobine kada je glavni prekidac ukljucen. Svaki od ovih prikljueaka povezan je sa jednom od sveCica pomocu provodnika. Ovaj centralni prikljucak okruien je sa onoliko prikljucaka koliko vas auto mobil ima cilindara. Aka kapa ima navojne kopee potrebno je svaku od njih okrenuti za 1/2 okretaja pomoeu odvrtaea. Kod nekih razvodnika plasticna kapa se pricvrseuje pomoeu dye celiene kopee. (2) ampermetar.isan je tako da prihvata impulse visokog napona i postepeno ih vraca u kolo sistema za paljenje. Ako su platinska dugmad otvorena. Razvodnik paljenja ima plasticni poklopac na kome se nalazi prikljucak u koji se postavlja visokonaponski provodnik <eceg precnika. Kod nekih se kapa pricvTscuje pomocu dye iii cetiri navojne kopee. (4) balastni olpornik (5) prov6dnik prirnarnog kola zn paljenjc koji pove:zuje: (6) razvodnik paljenja sa (7) bobinom. Oslobodite kapu razvodnika. Kondenzator prihvata naponski impuis koji se stvara u trenutku prekidanja kola i vraea ga postepeno u kolo te time sprecava pojavu luka iii topljenja platinskih dugmadi. U sekundarnom ko[u sistema za paljenje nalaze se (8) visokonaponski kabl koji povezuje visokonaponski deo bobine sa razvodnikom paljenja i (9) visoko naponski kablovi za sve6ce. Oni sluie da prenesu visok napon koji stvara varnicu na elektrodama sveCica. E!ementi primarnog kola sistema za puJjenje su (1) pozitivan vod akumulatora. su sekundarni visokonaponski kablov!. ukljuc"ujuCi tu i centralni prikljucak. bloka motora i nazad do akumulatora. a kondenzator nije u stanju da prihvati visok napon. (3) glavni prckidac. koji se nalazi sa spoljne strane. Kada pogledate unutrasnju stranu kape videeete da je naspram svakog od prikljucaka. a tok struje prestaje. Ovi provodnici i provodnik koji povezuje centralni prikljucak kape razvodnika paljenja sa prikljuckom na bobini. Pazljivo dignite kapu i lagana je obrnite vodeCi [acuna da ne odvojite neki od provodnika. Sislem za pa!jcnje sas10ji se od dva kola. Kada se platinska dug. Ukoliko je kondenzator neispravan sistem za paljenje nece raditi pravilno. Kao sto je vec objasnjeno. Kopce se mogu izbaciti iz lezista pomocll odvijaca. kolo se prekida. tako da je kopeu potrebno okrenuti sarno za 112 kruga da se odvoji od kuCista razvodnika. Kada su platinska dugmad otvorena. postavljen veliki metalni prikljueak ispupeen nanize: Zatim pogledajte kuCiste mzvodnika (ovaj deo je viJljiv kada se ukloni kelpa razvod- .

. Ovaj uredaj. sa gornje strane osovine razvodnika. proizvodi (indukuje) visoki napon (oko 40. obrte ona sprovodi ovaj impuls visokog napona do odgovarajuce sveCice na motaru. Posta je bobina postavljena na motor time je obezbedeno zatvaranje strujnog kola do akumulatora. uvek kada se platinska dugmad otvare i prekine tok struje u primarnim namotajima. Metalna traka. Ispod razvodne ruCice mogu se videti platinska dugmad i kondenzator" odnosno namotaji davaca i provodnici.. Razvodna rutica se okrece zajedno sa osovinom razvodnika. Prva stvar koja se vidi je razvodna ruCica. dovoljno visok da se javlja jaka varnica u malom za20ru izmedu dye elektrode sveCiee. trenutak paljenja se regulise elektronskim putem tako da se vakuumski.~ .. regulator ne koristi. Kapa se moze postaviti sarno u jedan poloiaj na kuCiste zato sto ima vodicu za pozicioniranje.. Primarni i sekundarni namotaji nisu medusobno povezani. Kada ste kapu postavili na syoje 246 . koja pali sabijenu smesll vazduha i goriva u cilindru. sto smo ranije pomenuli.. Sekundarni namotaji bobine su tako konstruisani da se u njima. koja je sastavni deo razvodne rueice. • Sekundarno kolo za paljenje. automatski podesava trenutak paljenja u zavisnosti od opterecenja motora. koja je postavljena upravno. napon koji se stvara u sekundarnom kolu je. Podsetimo se sada ukratko na koji se naCin sinhronizuju" nastaju i dovode elektricni impulsi koji izazivaju varnicll oa sveCici.nika). Ovaj komad plastike ima metalnu traku koja se pruza od centra ka 'poljnom kraju. u njoj se nalaze i sekundarni namotaji. koji se zove vakuumski regulator paljenja.-mesto obratite paznju na metalni komad koji se nalazi sa strane na kuCistu razyodnika. Kada sistem za paljenje radi ispravno.. Kada se razvodna rucica.~ . Na mnogim motorima koji su opremljeni kompjuterskom kontrolom. Vratite oa mesta kapu razvodnika i pricvrstite ih pomocu kope!. onda eete lako nautiti kako se proverava pravilan rad sistema za paljenje. pocinje od bobine koja je vezana na primarno i na sekundarno kolo.. Osim primarnih namotaja bobine.000 volti) koji se dalje vodi do centralnog prikljucka na kapi razvodnika. Na njega je prikljuceno jedno tanko crevo. dodiruje centralni prikljueak sa unutrasnje strane kape razvodnika. Ako yam je pozna to kako nastaje varnica. Sekundarni namotaji povezani Sll sa gvozdenirn jezgrom koje se nalazi u sredini kueista bobine i pmza se do prikljucka na vrhu kuCista bobine... Sistem za paljenje sa »platinskom dugmadi« ------- .

su komponenta ovog sistema. odnosno razmak izmedu kontakta sklopa platinskih dugmadi. platinska dugmad nece ostati zatvorena dovoljno dugo.omogucava Alat i materijal • Odvijac • Kljucevi • Merni listiCi • Cista krpa • Sredstvo za Ciscenje (odmasCivac) • Mast otporna na temperaturu (Za podmazivanje bregova) • Platinska dugmad i kondenzator • File za podmazivanje • Motorno ulje ZA PALJENJt yam da menjate zazor. Ovaj razmak je veoma vazan. jer kod elektronskog paljenja ne postoje platinska dugmad i kondeDzator. lako su sve komponente u sistemu za paljenje vrlo v2. Ovaj sklop se podesava. A ko je vase vozilci opremljeno elektronskim paljenjem mozete preskoCiti ova poglavlje. Kontakti sklopa su izradeni od metala koji je dobar provodnik struje. Jedan provodnik je vezan za kondenzator. Ako je prevelik. Elektricna struja lece ad prikljucka provodnika. putem indukcije stvara elektricnu struju u sekundarnom kalu: Ova indukovana elektricna struja se koristi za dobijanje varnice na sveCicama. U zavisnosti od tipa i modela matara. obicno od volframa iii platine. Perio"ct vremena u kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvoTeni zove se »vreme (ugao) zatvaranja« i ima . te u zavisnosti od toga odredite potrebnu vrstu alata. Bez obzira kakvo je podeS3vanje na vasem ana se svodi na istu stvar . prekidac razvodnika odnosno platinska dugmad. sistem za paljenje radi kada se ukljucuje i iskljucuje prekidac u primarnom kolu. . preko pokretne poluge sklopa platinske dugmadi. Sklop platinskih dugmadi postavljen je unutar razvodnika i pricvrscen je na plocu pomocu zavrtnjeva. Ako je suvise mali.1ne i moraju raditi ispravno da bi se dobio pravilan rad motara. Kao sto sma vee pomenuli u uv?dnom delu ovog poglavlja. platinska dugmad ce ostati zatvorena pTedugo. drugi je primarni provodnik palenja i povezan je sa primarnim prikljuckom na bobini.~ ! I I I. zavrtnji za podesavanje mogu imati iii glavu sa urezom iIi sestougaonu glayu. To prekida tok struje u primarnom kolu. kroz kontakte platinske dugmadi na nepokretni dec sklopa i na masu preko koje se zatvara kolo struje. Ovaj sklop se vezuje u kola pomocu dva provodnika.

PAZNJA: Moze yam se dogoditi pa dozivite neugodan strujni udar. Ali kada avo savladate. Osim toga kontakti platinske dugmadi se ubrzana trose. Ako je vreme zatvaranja suvise kratko primarno kolo sistema za palenje ne ostavlja dovoljno vremena za stvaranje magnetnog polja u namotajima. Usled toga. biti potrebna pomoe nekog ko je vee radio ovaj posao. nn primer. Obrtanje osovine razvodnika. Aka yam se tako nesto dogodi. primarno kolo paljenja je pod naponom i struja ce da potece ako se kola zatvori. to postaje prilicno jednostavan posao. I tl ovom slucaju doCi ce takode do gubitka snage iii neravnomernog rada motara. Veliki elektricni atpor platinskih dugmadi spada u ovakve slucajeve. kada se primarno kola prekine. tako da dolazi do gubitka snage motora. iIi dodirujete komponente unutar razvodnika paljenja. ali stvarna opasnost leii u tome sto usled 247 SISTEM ZA PALJENJE 0--_. mozda ee yam kod prve zamene platinskih dugmadi. svojim telom ee te zatvoriti strujno kolo. sam po sebi strujni udar nije toliko opasan jer je struja u tom delu slaba. indukovani sekundarni napon TIece biti dovoljno visok da izazove pravilnu varnicu na sveCici.direktan uticaj na rad sistema za paljenje. pritom se vremcnski period u kome pl<1tinska dugmad ostaju zatvorena na:dva . Odredena pravila bezbednosti se moraju postovati uvek kada se radi na bilo kom delu sistema za paljenje iIi elektricnog sistema. U takvom slucaju doci ce do neravnomernog rada motora. Zamena platinskih dugmadi ponekad zahteva strpljenje jer morate da radite pomoeu malih alatki. Aka se suoCite sa teskocama. Ponekad se cak dogada da motor ne moze da se pokrene iIi. Ako je glavni prekidac (kontakt kljuc) ukljucen. Ovaj otpor onemogucuje da primarni deo sistema pravovremeno zatvori kolo. Pravilo koje ovde vazi glasi da glavni prekidac mora biti iskljucen uvek kada rukujete. Opruga (5) pri tisk" pomicnu polugu (3) i blok (2) na brcgastl deo osovine (4).jenja. Aka dodirnete metalni dec vozila u trenutku kada u razvodniku dodirujete· dec iii provodnik pod naponom. da nema dovoljno snage.1 ® -'< •• CD ® P!atinska dugmad (1) se nalazi t! filZVoniku pal. ' Aka je vreme zastoja predugacko and a indukovani sekundarni oapon nema dovoljno vremena da obavi svoj dec posla pre nego sto se ponova uspostavi tok struje kroz primarno kolo. odnosno pri nailasku brega na blck SIVilrn ~ e rd Zm<lk izrnedu kontakta platinske dugmadi kojl se zove »zazor platina«.

U tom slucaju ra'zvodna rutica se samo pavuce navise i odvoji oc! osovine. De mogu se primeniti na sve tipove voziIa pri podesavanju platinskih dugmadi. Kod nekih vozila pricvrscena je pomocu dva zavrtnja. Odvite ove zavrtnje pomocu odvijaca i uklonite razvodnu ruCicu. opremljeni su stitnikam iznad platinskih dugmadi koji je tu postavljen da bi se ukloi . bice yam potreban instrument za podesavanje paljenja. Ovde je prikazano kako se vrsi zamena i podesavanje platinskih dugmadi ako se kapa na razvodniku paljenja vaseg automobila pricvrscuje pomocu kopCi. kod starijih tipova automobila. ~ " a I . Neki razvodnici paljenja. 1 I J 1 I I I ! ! I . Objasnjenja data u ovorn odeljku iako tacna. Kapa se uklanja tako sto se kopce izbace iz ureza u kapi razvodnika. 248 1. Podignite kapu i pazljivo je odvojite od kucista razvodnika. Uklonite razvodnu ruCicu."vreme (iii ugao) zatvaranja«. 2. Ako se kod vaseg vozila kapa razvodnika pricvrscuje pomocu navojnih kopci. Uklonite kapu razvodnika. Pr"lkazani provodnici (6) vode na prikljuc ak hobine . Predite na odeljak "Podesavanje zazora (ugla zatvaranja)« i pratite postupak: "Podesavanje zazora kod razvodnika sa' otvorom«. Kod veCine automobila ana je postavljena na vrhu osovine razvodnika.'(7) na kondenzator. iznenadenja u -tom momentu moi:ete udariti rukorn iIi sakorn u ostar predrnet. i i I ~ I ] i . 3. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen.

platinska dligmad i kOlldenzator izgradeni su u jednom sklopu koji se naziva "Uniset. U takvom slucaju kondenzator se uklanja zajedno sa platinskom dugmadi tako da je sa sklopa potrebno ukloniti sarno provodnik primarnog kola. 7. dva provodnika . 4. vrh odvijaca se postavi u urez za podciavanje (2). nile radio smetnje. Uklonite platinsku dugmad. 8. 10. P AZNJA: Pre nego sto pristupite ugradnji proverite da li ste obezbedili pravi tip platinskih dugrnadi i kondenzatora. Natopite cistu krpu odmasCivacem i ocistite unutrasnjost kuCista i osovinu razvodnika od svih naslaga. uklonite ih. Okretanjcm odvijaca zazar se smanjuje. Prema potrebi koristite iIi odvijae iIi kljue za odvijanje zavrtnjeva i odvajanje provodnika. 6. Ako na razvodniku postoji podmazivae brega iIi file. Pomocll Ciste krpe oCistite masnoeu i prasinu sa nosaca platinske dugmadi i bregastog dela osovine. uklonite gao Stitnik se uklanja odvrtanjem dva zavrtnja koja ga drze. NAPOMENA: neki tipovi platinskih dugmadi upakovane su sa malom koliCinom masti koja sluzi za podmazivanje brega. upamtite na koju stranu je okrenut provodnik da bi olaksali sklapanje. Pogledajte da Ii na razvodniku ima tragova rde. korozije. U nekim slucajevima platinska dugmad se moze ukloniti bez potpunog odvijanja zavrtnJeva. Zapamtite njihov polozaj kako bi olaksali sklapanje. Uklonite kondenzator. Napomena: Kod nekih tipova automobila. ulja iIi masti. Pazljivo osusite ceo sklop.provodnik primamog kola i provodnik kondenzatora. Ako na vasem r'lZvodniku postoji ovakav stitnik. Hf{ SISTEM ZA PALJE 5. Pomoeu odvijaca odvmite jedan iIi dva zavrtnja koji drze platinsku dugmad. dok je za to vreme memi listie (3) postavljen izmedu kontakta da bi se dobio pravi!an zazor. pri tom. Odvrnite zavrtanj koji drzi kondenzator. Posta se otpusti zaVrlanj za podci8vanje platinskih dugmadi (1). odnosno povecava.M I ~ u . Kod ave operacije dobro bi yam dosao odvijae koji moze i da prihvati zavtrnje pri odvrtanju. Vodite raeuna da sredstvo za podmazivanje ne dospe do kontakta platina.<. Tu se nalaze . L 249 9. Podmazite bregove na osovini razvodnika tankim slojem masti otporne na temperaturu. Odvojite provodnike prikljucene na pokretnu polugu sklopa platinskih dugmadi. Ugradite novu platinsku dugmad i kondenzator. Postupite prema taekarna 2 do 7 obrnutim . kape i svih ostalih elektrienih komakta.

250 1 I. (1). Zazar je dat u desetim delovima milimetra. l! . mozete zategnuti sada jer se podesav'anje zazora vrsi pomocll zavrtnja sa sestougaaDorn glavom koji predstavlja deo sklopa platinskih dugmadi. Na . postavljajuCi ga tako da se provodnik kondenzatora uklapa uz nosae platinskih dugmadi da bi se eliminisala njegova labavost. NAPOMENA: Neki tipovi automobila imaju platinsku dugmad kod kojih se zazar ne moze podesavati pomocll ravnih mernih listica. vidi prikaz. moze dati do sJabljenja v3rnice. aka nije vee ugraCien zajedno sa platinskom dugmadi. kao u sJutaju (2) i (3). Ovaj podatak je dat u servisnom prirucniku. Neka yam neko pokrene motor pomoeu kontakt . NAPOMENA: U nekim uputstvima za podesavanje nije dat zazar platinskih dugmadi. Ne zatezite platinsku dugmad dok ne podesite zazor.6 i dobieete pribliznu vrednost zazora platinske dugmadi.35 mm. Platinska dugmad takvog tip a ima bimetalnu kopcu postavljenu izmedu pokretne (oprugam napete) poluge i nepomicne poluge koja je vezana za . Kontakti plalinskih dugmadi moraju hili pravilno podcscni. skracenja veka trajanja i do drugih problema sa paljenjem.kljuea dok se ispust na sklopu platinskih dugmadi ne naele na vrhu jednog od bregova na osovinl razvodnika. i postavio platinsku dugmad u zeljeni polozaj. Meelutim ugao zatvaranja je uvek prisutan.primer OA mm. da bi elektro pokretae tek pokrenuo motor. 12. j li . Sada pricvrstite zavrtnje nosaca. 1-. Ugradite novi kondenzatof.. ~ I I ! I I 11. Ako zazar nije dat podelite ovu vrednost sa 8. Naprimer ako je naveden ugao zastoja od 30. Ne zaboravite da iskljuCite kontakt-kljue kada dovedete platinsku dugmad u pravi polozaj. Zavrtnje platinske dugmadi na motorima koji su opremljeni otvorom na kapi razvodnika. Aka kontakti nisu pravilno poddeni. onda je zazar platinske dugmadi 3.redosledom.5 desetih delova milimetra odnosno 0.dajte odeljak »Podesavanje zazora ugla zatvaranja« datog u ovom poglavlju). (Pogh. Kontakt-kljucem se mora rukovati tako da se sarno »ta·kne«. Proverite u uputstvu koji je zazar propisan za platinsku dugmad na vasem automobilu.

Velitinu ugla zatvaranja maiete nati ll. Pazljivo pomerite nepomicnu osnovu platinske dugmadi kako bi podesili zazar. Panova ugradite razvodnu ruCicu obrnutim redom od opisa iz tacke 2. 14. postavite ga obrnutim redom od opisa datom u tacki 3. Kada merni list moze da klizi izmedu kontakta sklopa platinskih dugmadi uz tek neznatan .. merite pro- . 13. NajcesCi model ovog ureclaja je onaj u obliku instrument a koji se moze drZati u ruci i koji 1ma nekoliko skala na jed nom brojcaniku. Isto tako kapnite sarno I ! J . Nemojte pokusavati da ugurate merne listiee izmedu kontakta ovakvih platinskih dugmadi. Ubacite oCiscen merni listie odgovarajuce debljine izmedu kontakta na sklopu platinskih dugmadi. prirucniku ili u uputstvu za podesavanje. odnosno otvorite ili zatvorite prorez za po des avanje kako bi podesili zazar na pravu velicinu. Obicno je potrebo povezati sarno dva provodnika da bi se obezbedio rad uredaja. Kada proveravate stanje platinskih dugmadi vi. kao sto je vee objasnjeno ranije. NAPOMENA: Ako ste izvadili file za podmazivanje. kao i prekidac (iii pre kid ace) za biranje funkeije.m a s ~ . _SISTEM ZA PALJENJE kap ulja. 15. u stvari. Medutim. Kapnite sarno nekoliko kapi motornog ulja na file... uvek kada menjate sklop. Koriscenje tahometra Tahometar je osnovni ali vrlo koristan instrument kojim se mogu izvrsiti neka veoma vazna merenja. Panovo ugradite kapu razvodnika obrnutim redom od orisa i7 tacke 1.otpor. 16. Kod takvih vozila za podesavanje zazara platinske dugmadi koristi se tahometar. Pomocll dobrog i jeftinog uredaja za ispitivanje ugla zatvaranja i broja obrtaja moze se ispitati bra] obrtaja matcra i ugao zatvaranja i stanje platinske dugmadi. je period tokom koga kontakti platinskih dugmadi ostaju zatvoreni tokom eiklusa paljenja. Uredaj za merenjeugla zatvaranja elektricnim putem meri ovaj period i belezi srednju'veliCinu za sve cilindre izrazenu u stepenima rotacije brega razvodnika paljenja. Ako ste uklonili stitnik. zazor platinske dugmadi je pravilno podeSen i sada mozete zategnuti zavrtnje za pricvrseivanje.. Pogledajte odeljak "Podesavanje zazora ugla zatvaranja« koji dat u ovom poglavlju. Odvite zavrtanj za podesavanje zazora pomoeu odvijaca. Ugao (iIi vreme) zatvaranja. ubaeite novi posto ste ugradili i podesili zazar platinskih dugmadi. i 7. prekidac za biranje funkeija mora biti postavljen u polozaj za ispitivanje koje se izvodi. iIi namazite tanak sloj maziva na asovinieu platinskih dugmati.

Vazno je pomenuti da postoji direktna zavisnost izmedu ugla zatvaranja i zazora platinske dugmadi i to se koristi kod pOdeSavanja motora. Na primer ako na skali obrtomera oCitamo vrednost 71 to znaCi da se motor okrece brzinom od 700 o/min. Na primer kod motora od 6 cilindara to ce biti 60 stepeni za svak. Jednostavno receno meri se mogucnost iIi nemogucnost konlakta da provedu primarni napon. a od toga ce sarno 36 stepeni biti ugao zatvaranja. Crveni provodnik (4) postavlja na prikljutak (5) na bobini koji se vezuje za razvodnik paljenja.£1 .vodljivost sklopa na kontaktima. manji zazor platina rezultovace'povecanim uglom zatvaranja. I . Ako pogledate tahometar videcete da na njemu postoji prekidac sa polozajima za oCitavanje ugla za cetiri. Broj stepeni koji je potreban za jedno palenje je 360 Uedan pun obrtaj osovine razvodnika) podeljeno sa brejemcilindara motora. ---. Ako su platinska dugmad podesena na veGi zazor rezultat ce biti smanjenje ugla zatvaranja. sest iIi os am cilindara. j i l ! r ..-l . ako merite broj obrtaja kod motora sa celiri cilindra. Rad tahometra Sa prednje strane standardnog lahometra nalaze se najmanje tri skale. u kome su platinska dugmad zatvorena u toku svakog ciklusa paljenja. Jedna od njih predstavlja broj obrtaja motora na skali koja je podeljena od 0-15. Yazno je da se ovaj prekidac postavi u pravi polozaj pri ispitivaE nju. . to je period vremena izrazen u stepenima. Na drugoj skali je ugao zatvaranja. j cilindar.---. Kao sto smo vee pomenuli. ) L-----------------------------------------______________________________________ ___ r ! je najveCi brej ovih uredaja predviden da radi sa sesto iii osmo cilindricnim motorima. jeT merac automatski preratunava ugao . Sobzirom da 251 Crni provodnik (1) tahometra (2) vezuje sc za masu (3) na motoru. : ~ I .. Ciklus pred252 stavlja jedno zatvaranje i otvaranje koje je potrebno da bi se na svakoj svetici dobila varnica. Svaki podeok predstavlja broj obrtaja' motora pomnozen sa 100. morate podeliti sa dva vrednost ocitanu za osmocilindricni motor.

Crveni provodnik treba povezati sa prikljuc: kom za primarni namotaj bobine. a stanje piatinske dugmadi kada motor ne radi. vee moze stvoriti potencijalnu opasnost postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju zajedn"o sa instrumentom. crni i crveni. i stoga bi se dobio pogresanrezultat ocitavanja u slucaju da je ovaj prekidac postavljen u pogresan polozaj. Ta skala ima najmanje dva podeoka . 2. U daljem tekstu je dato osnovno uputstvo za povezivanje ovog instrumenata. i instrument podesen za ispitivanje platinskih dugmadi.je stanje platinskih dugmadi zadovoljavajute. na skali se oeitava da li. Kada je kontakt-kljuc ukljucen. posebno kod Ford-a. Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) AlaI i materijal . tj u zavisnosti od toga koliko cilindara-ima motor. Gotovo svi tahometri imaju jos. To je ona] prikljucak sa kojim su povezana platinska dug253 SISTEM ZA PALJENJE mad. to znaci da se platinska dugmad moraju promeniti. Obicno je ova skala postavljena na donjem delu instrumenta. Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa noseCim zavrtnjima karburatora iii tiltera za vazduh. Crni treba povezati sa »dobrom« masom. pokrenite malo motor po motu kontakt-kljuca. l. i posle nekoliko ponavljanja prethodne procedure. Ovim postupkom omoguGicete da se kontakti platinske dugmadi zatvore tako da ce instrument dati ispravno oCitavanje. Ako ovim postupkom ne mozete da dobijete oeitavanje »Dobro«.»Dobro« i »Lose«. I da ne zaboravimo. Povezivanje tahometra S obzirom da postoji yeti broj razliCitih instrumenata ove vrste. Na osovini razvodnika kod cetvoro cilindricnog' motoraima cetri brega a kod sesto cilindricnog sest.zatvaranja i oeitava broja obrtaja na bazi otvaranja i zatvaranja platin$kih dugmadi tokom jednog celog obrta osovine razvodnika. neophodno je da tacno postujete uputstvo za instrument koji koristite. Kod veCine ovakvih uredaj a postoje dva provodnika. Kod nekih vozila. To ne samo da ne obezbeduje dobru masu. merenje broja obrtaja motora i ugla zatvaranja oCitavaju se dok motor radi. na primer sa negativnim (-) polom ¥umulatora iIi nekim delom na bloku "matara.jednu funkcijuispitivanje stanja kontakta platinske dugmadi. Ako instrument pokaze »Lose« a vi verujete da su platinska dugmad jos uvek dobra. biee vam potreban adapter da bi ste povezali ovaj provodnik a istovremeno obezbedili kontakt izmedu prikljucka na bobini i primarnog prikIjueka.

veti zazar daje manji ugaa zatvaranja. ima dva provodnika koje treba povezati sa motorOffi. Provodnici su uvek oznaceni bojom da bi se olaksalo povezivanje. kroz koji se spolja moze vrsiti podesavanJe. a sam ugao zatvaranja se podesava menjanjem zazora platinske dugmadi. Podesavanje ugla zatvaranja platinskih dugmadi je najvainija operacija pri servisiranju razvodnika. zazor se mora podesiti pomocu tahometra. isto vazi i za novu iIi koriscenu platinsku dugmad kod razvodnika sa otvorom na kapi. . Tahometar. kao i daljinski prekidac elektropokretaca. koji omogucuje podesavanje zazora i kada razvodnik nije rasklopljen. Prekidac ima dva provodnika koji se povezuju sa solenoidom elektro pokretaea.• Produzni kabl • Odvijae • Stezae za crevo • Daljinski prekidae • Tahometar • Sestougaoni (»imbus«) kljuc N ova platinska dugmad se mogu tacno ugraditi ako se koristi Cist merni listie. Ako su provodnici vaseg instrument a oznaceni drugim bojama. Medutim kod platinskih dugmadi koja su koriseena i cije kontaktne povrsine imaju blage neravnine iIi nagorelost. Ugao zatvaranja platinske dugmadi razvodnika predstavlja onaj ugao. postupite prema uputstvu koje je prilofenD uz instrument. anda uvek treba pOdesiti ugao zatvaranje pre nego sto podesite vreme· paljenja. Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) kod razvodnika sa zatvorenim poklopcem Napomena: Ako vas automobil ima platinsku dugmad. Svaka promena ugla zatvaranja ima odgovarajuCi uticaj na vreme paljenja motara (predpaljenje). Postoje dva osnovna tipa razvodnika . dok crvenu stipaljku treba povezati 254 sa primarnim prikljuckom na bobini. kod koga je poklopac bez otvora. Ako koristite daljinski prekidae elektropokretaca. U uputstvu je tacno nazoaceno kako treba povezati provodnike. tokom obrtanja osovine razvodnika u kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvoreni (spojeni). drugi kod koga na poklopcu postoji otvor u obliku prozorCica.prvi. podesavanje ugla zatvaranja mozete uraditi bez pomoei sa strane. Obicno je provodnik koji se povezuje na neki metalni deo motora (masu) boie. Postupite prema uputstvu koje je priloieno uz prekidae. Manji zazar daje veti ugaa zatvaranja. izrazen u stepenima. Ovaj prekidac yam omogueuje da pokreeete motor dok radite ispQd poklopea motornog proslora. Osnovna procedura podesavanja ugla zatvaranja zavisi od tip a razvodnika koji se nalazi na vasem vozilu.

Kod veGine ovakvih uredaja postoje dva provodnika. Napomena: Neke vrste razvodnika na starijim tipovima automobila imaju uredaj za otklanjanje radio smetnji koji je postavljen preko platina. odnosno odvrnite navojne kopce za 1/2 kruga pritiskujuCi ih pritom nanize odvijacem. Medutim. Skidanje se svodi na oavrtanje dva zavrtnja. Uklonite sekundarni visokonaponski provodnik bobine sa centralnog prikljucka na razvod-' niku. a prema uputstvu proizvodaea. Oslobodite kopte koje drZe kapu. A. r rukom sa osovine. morate se osloniti na po moe nekoga sa strane ko ee pokretati motor kada je to potrebno. ! I 1 = I . U najvecern broju slucajeva ona se jednostavno podigne i ! . prema uputstvu koje je prilozeno uz prekidac. 3. Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja i broja obrtaja sa motorom. Uklonite kapu razvodnika. 6. 5. U ovom slucaju odvijac sa opruznim driacem za zavrtanj biee od pomoe. dok je glavni prekidac iskljucen i povezite ga sa nekim metalnim delom na motoru pomocu produznog kabla. Paznja: Nikada nemojte povezivati produini kabl sa noseCim zavrtnjima karburatora iIi fi/tem za vazduh. Obratite paznju na polozaj zavrtnjeva da bi kasnije lakse sklopili razvodnik. 2. vee moie stvoriti potencijalnu opasnost posroji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. skinite taj uredaj. Ako je to slucaj kod vaseg razvodnika.Da bi podesili ugao zatvaranja kod ovakvog razvodnika uradite slede':e: 1. Ukoliko nemate na raspolaganju ovaj veoma zgodan uredaj. Skinite razvodnu rucicu razvodnika. Ako su provodnici vaseg instrumenta druge boje postupite prema uputstvu proizvo- . erni treba povezati sa »dobrom« masom.. Odvojite i blokirajte crevo za vakuum pomoeu kIes!a. aka je pricvrscena pomocll dva zavrtnja moze se skinuti pomocll odvijaca. i . na primer sa negativnim (-) polom akumulatora iii nekim delom na bloku motora. Prikljucite daljinski prekidae na elektropokretaca. u daljem tekstu data je osnovna procedura za povezivanje ovog instrumenta. To ne soma do ne obezbeduje dobru masu. 4. crni i crveni.

strana mora da naide na odgovarajueu povrsinu u prirubnom delu razvodne rucice. 13. vee moze stvoriti i potencijalnu opasnost postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. Pomoeu odvijaea malo odvmite zavrtanj za podesavanje ili nosae za pomeranje paltinske dugmadi koji se nalazi u razvodniku. To je onaj prikljueak koji je povezan sa sklopom platinske dugmadi u razvodniku. Polomicete jeT Pritegnite zavrtnje odvijacem. Kod nekih automobila. 9. Ako se kod vaseg razvodnika razvodna rutica navlaCi na osovinu. Ako taj korak propustite to maze dovesti do ostecenja glavnog prekidaca. 7. biee yam potreban adapter da bi prikljuCili po menuti provodnik a prito'1' i dalje imali kontakt izmedu prikljueka bobine i primarnog provodnika. Posto ste podesili ugao zatvaranja. iii zamenite mazalicu. I U OVOID slucaju rucica se moze . Podesite ugao zatvaranja pomoeu zavrtnja za podesavanje iIi pomeranjem nosaca platinske dugmadi na preporueenu vrednost u stepenima. obratite paznju na zaravnjenu stranu osovine. 10. PrikljuCite crveni provodnik na primani prikljucak na bobini. Ukoliko ne vratite ovaj uredaj na mesto imacete radio smetnje. Ts. Ne postavljajte ruCicu na silu. posebno kod Forda. postavite je na 050vinu razvodnika. Ako ste uklonili uredaj za radio smetnje. SISTEM ZA PALJENJE 8. 11. sad ga vratite na svoje mesto. Ako u razvodniku postoji mazalica za bregove iIi file za podmazivanje. UkljuCite glavni prekidac. Pokrenite motor pomoeu daljinskog prekidaca i istovremeno motrite na tahometar. okrenite ih da bi sveze mazivo doslo do bregova. 12. zategnite zavrtnje za podesavanje platinske dugmadi i iskIjucite glavni prekidac. Painja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa noseCim zavrtnjima karburatora iii Jiltera za vazduh.daca. To ne sarno da ne obezbectllje dobru masu. Obrisite bregove na osovini razvodnika eistom krpom i nanesite tanak sloj odgovarajueeg maziva. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju sa memim instrumentom. Aka se rueica kod razvodnika pricvrscuje pomocll dva zavrtnja. neka se podesavaju pomeranjem nosaca sklopa pomoell odvijaca koji se postavlja u upusten otvor. B. Postoje i platinska dugmad koja se podesavaju okretanjem ekscentricnog zavrtnja. Painja: Ova je vrlo vaino utiniti. ali pre nego sto pritegnete zavrtnje za pricvrsCivanje vodite racuna da ne ustinete primarni iIi kondenzatorski provadnik. Pastavite razvodnu ruCicu razvodnika na svoje mesto. Tu ce te nati cetvrtasti ispust koji se uklapa u okrugli i ('etvrtasti otvor na prirubnom delu razvodne ruCice.

P_ogledajte odeljak »)Provera i ugradnja sveCica« U ovom poglavJju. ovde je navedena osnovna procedura za povezivanje tahometra.-:-l. Kod veCine ovakvih uredaja postoje dva provodnika. Kod nekih tipova automobila. 255 Podesavanje zazora (ngla zatvaranja) kod razvodnika sa otvorom na pokJopcn Napomena: Kod nekih tipova motora koji imaju razvodnik paljenja sa platinskim dugmadima. a pomocu uputstva proizvodaca. PrikljuCite crveni provodnik na primani prikljucak na bobini. posebno kod Forda. 14. 2.postaviti sarno na jedan naCin. ugradite ih pre nego sto nastavite sa podesavanjem. Uklonite provodnik za spajanje i ponovo poveiite sekundarni visokonaponski kabl bobine . Uklonite daljinski prekidac. bite yam potreban adapter da bi prikljucili pomenuti provodnik. Vratite na mesta kapu razvodnika postujuCi uputstvo koje je obratno uputstvu pri skidanju. A. crrri i crveni.Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja i broja obrtaja motora. dok motor 256 Da bi podesili zazar pla!inskih dugmadi kad razYodnika koji irnaju kapu sa otvowm.! Ulvrtanj za podeSilvanje platinskih dugmadi. l.' radi u praznom hodu. Odvojite tahometar za merenje ugla zatvaranja obrnutim redosledom od opisanog u tacki 6. UkljuCite motor i ostavite ga da radi na praznom hodu.. Ako ste tokom prethodnog podesavanja motora skinuli sveCice. Ovakvi adapteri se obicno isporueuju sa tahometrom. B. Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa nosetim zavrtnjima karburatora iii [iltera za vazduh. Aka su provodnici vaseg instrumenta druge boje postupite prema uputstvu proizvodaca. 17. I i . a pritom i dalje imali kontakt izmedu prikljucaka bobine i primarnog provodnika. na primer sa negativnim (-) polom akumulatora iIi nekim delom na bloku motora. kapa razvodnika ima otvor taka da se ugao zatvaranja moze podesiti bez skidanja kape. To je ovaj prikljueak koji je povezan sa sklopom platinskih dugmadi u razvodniku. To ne sarno da ne obezbeduje dobru masu. Ako kapa razvodnika vaseg motora ima otvor za podesavanje sledite navedene korake. vee moie stvoriti i potencijalnu opasnost postoji moguenost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. . vodeCi racuna da je glavni prekidac iskljueen. Crni treba povezati" sa »dobrom« masom. Medutim. . podignele pok!opac o(Yora (1) i postavite odgovaraju6 scstougaoni odvijac (2) I. 16. 15.

Neke ad prednosti elektronskog paljenja su: mnago visi napon u sekundarnom kolu time se smanjuje mogucnost neispravnog paljenja. • Odvijac e j\dapter za bobinu • Stroboskopska lamp" • Tahometar • Stezae za creva P latinska dugmad razvodnika palenja su uvek bila ona komponenta automobila koja je . koji izaziva mnogo manji broj problema. motreCi pritom na tahometar.... Prekidanje primarnog kola bobine omoguCice da . Podignite poklopac na otvoru kape razvodnika i postavite odgovarajuCi sestougaoni odvijac u! zavrtanj za podesavanje platinske dugmadi. Ford sliean uredaj naziva tura«.. Na srecll veCina tih razlika Cine servisiranje laksim. Posto ste podesili ugao zatvaranja. kao i tranzistorska kontrolna kutija odnosno elektronski kontrolni uredaj. izvadite odvrtae i zatvorite otvor na kapi razvodnika.. Kada se asovina razvodnika obrce zub diska prolazi pored kalema davaca i uspostavlja magnetne impulse koji se zatim sprovode do elektronskog kontrolnog uredaja. i u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu da bi ga smanjili.3. Pored diska nalaz1 se i magnetni davae.zadavala najvise problema. Iako su razlike izmedu sistema konvencionalnag paljenja i sistema elektranskog paljenja velike. 4. sveCice rede zakazuju. Kod Chrysler-a ovaj uredaj se zove »re\uctoT«.. bolje palenje pri vetim brzinama sto smanjuje potrosnju goriva i zagadenost izduvnih gasova. sa aspekta servisiranja te razlike su male. a i radni vek sveCica je mnogo duzi. i mnago pouzdanije startovanje matara.. Medutim danas su platinska dugmad i kondenzator kod konvencionalnih sistema zamenjeni elektronskim sistemom za paljenje. ----------i l Elektronsko paljenje Alai i malerijal • Izolovana klesta • Voltmetar i ommetar iii Volt-ommetar • Produini kabl • Daljinski prekida. Mehanizam za podesavanje je samokoeeci. Kontrolni meaaj je konstruisan tako da pre kine primarno kolo babine svaki put kada primi impuls od diska. Okrenite zavrtanj za podesavanje u smeru kretanja kazaljke na satu da bi povecali ugao zatvaranja. 6. General Motors }:>jezgro palenja«. 5. Skinite tahometar obrnutim redosledom od redosleda iz taeke 1. . Na primer kod elektronskog sistema za palenje bregovi na osovini razvodnika zamenjeni su diskom sa zubcima..

Ovako visok napon. Medutim ako ne mozete da pokrenete motor vaseg automobila. izmedu ona!nog i eltktronskog sistema za paljenje in101 bi'nih razlika. Sa ovako povecanim naponom zazor elektroda na svecicama se maze povecati 5to daje bolje performanse. Kao !ito je vee pomenuto. Zbog toga morate da proveriti da Ii je izolacija kablova u dabrom stanju i da su svi prikljucci Cisti i dobri.sa sveCica na 'prvom i cetvrtom cilindru. medutim postavlja veliko opterecenje za kablove sveCica. • Kod motora V6 . koji se prenosi na davae. • Kod linijskih cetvorocilindricnih motora . Ako se za potrebe probe intenziteta varnice koriste navedeni provodnici.sa sveCica na trecem i na 5 cilindru. i aka sumnjate u elektronski sistem za paljenje. \ \ \ \ \ . SISTEM ZA PALJENJE Elektronsko paljenje moze da podigne napon na svetici do 40. • Kod linijskih sestacilindricnih motom . Da bi proverili intenzitet varnice uradite sledece: 1. ali aka nemate prilicno veliko iskustva bolje je da trazenje kvara i popravku prepustite strucnjaku profesionalcu. Razlike postoje i izmede elektronSklh sistema za paljenje razliCitih proizvadaca. to moze izazvati pojavu luka na razvodnaj rucici.000 valti sto je znatno vise. Odvojite provodnik svetice (pogledajte prethodno upozorenje).000 volti kod konvencionalnog sistema. To moze da osteti razvodnu TUcicu iIi davae. (Pogledajte odeljak "Provodnici svetica« u ovom poglavlju.sa sveCica na prvam i asmom cilindru.sa svecica na prvom i trecem cilindru. Odriavanje elektronskog sistema za paljenj e Odriavanje elektronskog paljenja obicno zahteva detaljna servisna uputstva sa tehnickim podatcima i uputstvima za ispitivanje. od 15.sekundarna kola proizvede visok napon koji je neophodan da izazove varnicu na sveCici. Takva obavestenja se mogu nati u prirucniku.000 do 20. prljavstine i korozije. tako da je veoma vaino da pogledate neki od ovih sistema i kako se odriavaju. Cvrsto uhvatite rukom gumeni stitnik i pomerajuCi ga leva i desna paz257 SISTEM ZA PALJENJE if ( .) Ista tako morate proveriti da Ii na kapi razvadnika i razvodnoj ruCici ima naprslina. mozete i bez upotrebe specijalnih instrumenata da praverite intenzitet varnice i taka se liverite da Ii je greska u tom sistemu_ Paznja: Kada vrsite provent intenziteta varnice nemojte skidati provodnike sa sledeCih sveeica: • Kad motora V8 .

. . rade se sa ukljucenim glavnim prekidaccm) iIi u polozaju »start«. Daljinski prekidae je vrlo koristan za mnoga ispitivanja.dovoljno je na oko 6 do 9 mm. Kada je glavni prekidae u bilo kojem od ova dva polozaja. . Aka varnica preskoci sa. oa motor. kabla na motor u trenutku kada se motor pokrece. napon akumulatora automobila prisutan je u provodnicima i svim delovima sistema za paljenje. To je zvuk varnice visokog napona koja preskace zazor. Za neka ispitivanja. Ako va mica ne skate. i kada nema napona na bilo kom delu sistema za paljenje osi u . Sledeca ispitivanja se moraju izvrsiti u nizu da bi odrediIi koja je od komponenata sistema u kvaru.l ve li elektronskim paljenjem uklonite kabl sa svecice (1) i drzi!C ga na oka 6 mm od motora pomocu iwlovanih kljdta (2). I \ . iii kombinovanog instrumenta volt/ommetra. koji drzite u ruci. sc motor startuje gledajte varnicu koja skare sa kabla. problem u elektronskom sistemu za paljenje mozete naC! pomocu voltmetra i ommetra. Ispitivanja sa voltmetrom Se vrse kada je sistem za paljenje pod naponom. rade se kada je glavni prekidae iskljueen.:f. . odnosno zatvorena.. Ii l' I 1 I ! Ispitivanje elektronskog sistema za paljenje Da bi nasli kvar na elektronskom sistemu za paljenje vaseg automobila. mozete ga ostetiti. izvrsite seriju ispitivanja prema uputstvima koja daje proizvodae. I)rzilc kraj kabla sveeice pomocu klesta za svecu. Sva ispitivanja koja se vrse pomocu ommetra iIi pomocu volt/ommetra. blizu metal!log dela motora . ukoliko ga nemate morate obezbediti pomocnika. 25K Pritom se maze cuti pucketanje. Aka varnica preskace zazor. Bez obzira koji instrument koristite uvek cete imati dva provodnika crveni i croj.:e. bice yam potrebni i produzni kablovi. uzrok sto motor ne maze da pali nije u elektronskom sistemu za paljenje. Nemojte vuCi sarno k:lhl Jl. Nck:1 yam neko startuje motor..\\ On bi tJ!vrdili da Ii su naslali problemi sa pokrctanjem motora !. :1. koja imaju izolovane fuCice. sigurno je da elektronsko paljenje nije uuok problema. osim voltlommetrom. Napomena: Sva ispitivanja koja se rade pomocu voltmetra iIi pomocu volt/ommetra. Ijivo kabl sa sveCice.

dok manji otpor ukazuje na kratak spoj. koji se meri izmedu negativnog prikljueka i prikljueka visokonaponskog provodnika. Ponovo pogledajte uputstvo proizvodaca. pomocu kljuea. Za veCinu sistema za elektronsko paljenje patrebno je najmanje 9 volli. S. U tom slueaju radi se 0 povremenom SISTEM ZA PALJENJE kratkom spoj. Otpor sekundarnog kola bobine. i u tom slucaju zamenite bobinu. Osnovni tok ispitivanja Bez obzira da Ii je vas automobil do mace proizvodnje iIi iz uvoza. 'Ovo ne vaii sarno aka sistem prekida (»trokira«) i ako povremeno prestaje sa radom. glavni prekidae i prove rite da Ii postoji napon na (+) pozitivnom prikljueku bobine. SledeCi den koji ispitujete je namotaj davaea u razvodniku paljenja. (Yidi odeljak »Indukcioni kalem (Bobina)« na kraju ovog poglavlja). tj. Ako sistem za paljenje ne daje varnicu. Napon akumulatora mozete proveriti pomocu voItmetra.5 i 3 oma. na taj naCin osteticete instrument. Ispitivanja pomocu omrnetra moraju se vrsiti kada je sistem bez napona. Ako je sistem za paljenje. 4. Paznja: Nikada nemojte ispitivati kola pod naponom pomo{. je obieno izmedu 8. Yeoma veliki izmereni otpor ukazuje na prekid u namotajima. Da biste proverili da Ii je 'bobina ispravna iskljuCite prekidae paljenja i proverite otpore primarnog i sekundarnog kola. davaeu iIi provodnicima izmedu njih. mozete eliminisati bobinu kao moguteg uzrocnika neispravnosti. modul iIi provodnici izmedu ovih delova. davae razvodnika i kontrolni modul ispravni. Da biste ga ispitali odvojite prikljueak davaea i izmerite otpor ommetrom. Isto tako morate proveriti da namotaj davaea nije u kontaktu sa masom (da nije »probio na masu«) tako sto ce te . morate odrediti da Ii je'u pitanju bob ina. dao jaku varnicu mozete pretpostaviti da su bobina. kada napon ne postoji na prikljuccima za ispitivanje. Yrlo mali izmereni otpor ukazuje na kratak spoj. 3. Uvek proverite koju vrednost navodi proizvodae. davae. Mnogo veCi izmereni otpor ukazuje na pre kid kola u kalemu iIi u njegovim provodnicima.000 i 12. Ako su otpori primarnog i sekundarnog kola bobine u okviru vrednosti koje daje proizvodac. 2.000 oma. Prvo cete proveriti napon akumulatora kako biste ustanovili da Ii je dovoljno napunjen za napajanje sistema za paljenje. Taj otpor je obicno izmedu 150 i 1200 oma. aIi kod veCine sistema otpor izmedu pozitivnih prikljucka primarnog namotaja je izmedu 0.u ommetra. pri prethodno opisanom ispitivanju.delu do glavnog prekidaca. osnovni tok ispitivanja pri trazenju kvara je sliean: 1.u iIi prekidu kola u modulu. Kao sledece ukljueite. dok veoma visok ukazuje na prekinuto kolo.

Da biste proverili provodnike potrcbno je da opet pogledate uputstvo kako biste odredili priljucke koje je potrebno ispitati. Podesavanje paljenja Ala! i ma!erijal • Stroboskopska lampa • Racva. Ako davae zadovolji ova ispitivanja mozete ga eliminisati kao uzrok problema u sistemu za paljenje. zatim provodnik koji napaja modul naponom sa akumulatora kada je glavni prekidac ukljucen. i aka imate prave podatke iz uputstva. i ako modul dobija napon i ima masu. Ako vasa ispitivanja pokazu da nema prekida iIi kratkog spoja u provodnieima izmedu modula i davaea.izmeriti otpor izmedu oba provodnika namotaja davaea i kuCista razvodnika. Ako to nije'slucaj. Napomena: Kod nekih Chrysler-ovih sistema razmak izmedu davaca i zuba na osovini razvodnika moze uticati na rad sistema za paljenje. Mnogi moduli su i uzemljeni preko ovog provodnika. Ovaj razmak se naziva »vazdusni zazor« i mora biti u granicama datim u uputstvu. koje su i onaka prisutne u brojnim prirutnicima. Ako davae nije u vezi sa masom aba ova merenja dace beskonacnu vrednost otpora. nastavak i nasadni kljuc • Krpe • Kreda • Stezac za erevo S vrha podesavanja paljenja je da se obezbedi da svaka cd sveCica upaIi smesll u pravom tre- . Osnovno je da proverite elektrienu provodnost provodnika izmedu modula i senzora. ovde necemo ni pokusati da navodimo sve pojedine informacije. Sada ste problem sveli na dva moguca uzrocnika zbog kojih motor ne moze da upali iii sto se varniea povremeno gubi: kontrolni modul paljenja iIi provodniei (instalaeija). on bi trebao da radi. 259 SISTEM ZA PALJENJE 6. iIi ako motor ponekad radi a ponekad ne. Aka nije anda davae ne moze da generise signal zn kontrolni modul. Kod elektronskih sistema za paljenje kod kojih davae radi" na principu »Halovog efekta«) marate proveriti da Ii je zatvarae koji se nalazi ispod razvodne rueice vezan sa maSOffi. najverovatnije je da je sam modul u kvaru i treba da se zameni. Provera rada jednog elektronskog sistema za paljenje nije taka teska aka razumete osnovne principe onaga sto radite. Prove rite da problem nije u provodnieima tako sto cete pomerati i uvijati provodnike prilikom ispitivanja. S obzirom na veoma velike razlike izmeoll sistema i na slozenost koja je postala uObicajena kod novijih tipova sistema za paljenje.

stroboskopska lampa zasvetli. Napomena: Ova vazi sarno za matoTe sa parnim brojem cilindara i ne moze se primeniti na motore F"'------I i I ·1 Odredivanje prvog cilindra . S obzirom da se varniea javlja u trenutku kada je prigusniea vibraeija u istom polozaju u odnosu na oznaku. Paljenje se obicno podesava pomotu stroboskopske lampe (svetlo koje se pali visokonaponskim impulsom sveciee na prvom eilindru). koji se nalazi na razvodniku paljenja. Obicno se creVQ vakuumskog uredaja za podesavanje pretpaljenja. Motor se ukljuti i ostavi da radi na praznom hodu. kako bi se dobilo maksimalno iSkoriscenje motora. Stroboskopska lampa se uperi tako da osvetIjava tacke koje se nalaze na prigusnici vibracij a.nutku. na kojoj je oznaeeno nekoliko podeoka za podesavanje paljenja. a da ipak pravilno podesite osnovno paljenje. Posto je zazor (iii vreme zatvaranja) platinske dugmadi pravilno podesen.) Neki motori imaju nekoliko oznaka na prigusniei vibraeija i jedan zub na p6klopeu razvodnog mehanizma. NaCini povezivanja stroboskopske lampe Zbog dodatne opreme kao sto je uredaj za klimatizaciju. Ugao pa!jenja se cesto nazi va i ugao pretpaljenja. prim. prev. Drugi imaju sarno jednu oznaku na prigusnici vibracija i plocu.reeiproeno podesavanje. pravilno podeSavanje paljenja moze se dobiti i »metodom pridruzenog cilindra«. Najveci broj motora ima osnovnu oznaku za pOdesavanje (reper) datu kao liniju. Paljenje se podesava tako sto se poravnaju dye od ovih tacaka dok motor radi. izgledace kao da je oznaka za podesavanje paljenja nepomicna. Jedno-· stavnim recima. (Prigusniea vibraeija je cesto u sklopu sa kaisnikom. te se ave oznake nalaze i na kaisniku. skine i zacepi. i uredaja za kontrolu izduvnih gasova kod novijih tipova automobila ponekad je tesko povezati stroboskopsku lampu sa svecieom prvog cilindra. Svaki put kada sveCica na prvom cilindru da varnieu. Ovo van i za podesavanje elektronskog paljenja. pricvrscenu na poklopae razvodnog mehanizma. stroboskopska lampa se povezuje za kabl sveCiee pfvog eilindra. Vreme paljenja varniee je nekoliko 260 mikro sekundi i meri se brojem stepeni (uglom) »pre gornje mrtve tacke« za svaki klip koji se krece U okviru svog ciklusa. Metoda pridruzenog eilindra omogucuje yam da stroboskopsku lampu povelete i sa nekom drugom sveCicom (osim svecice prvog cilindra. Medutim postoji i naCin da se prevazide ovaj problem . zub iIi slicnu oznaku na tdak celieni tocak koji prievrsten na prednji kraj radiliee.

Porsche (3) Honda. o o o l CD CD 1::1 do l o o o . mercedes. Redosled paljenja mozete nac. postupite na sledeCi naCin.It I 010 ~ .0 00 00 @OO sa tri odnosno pet cilindara. o. valva i poprecni postavljeni dienerai motors (11) Svi liniski sestocilindricni Za mutore sa osam dlindara (12) ford. Snbaru (2) Volkswllgell. korl poprecno postavljenih molora (4) Svi popreclIo poslavljeni moWn osim Hunde (5) Reno. Peio. prema redosledu paljenja prvom cilindru je pridruzen treCi cilindar. kadillllk 425 (13) svi osim ford. poprecno p05tavljeni (8) Peio i Volvo V6.'. 1. OiO 0'0 @OO ® ~ I ® I . Peugeot. kadillak 425 Podesavanje paJjenja Da biste podesili osnovno paljenje motora (iIi pretpaljenje) na automobilima koji nemaju kompjutersko podesavanje paljenja. POrSe sestodlindricni bokser (9) ford V6 (10) Svi V6 osim pezna. Kod motora sa sest cilindara to je cetvrti cilindar prema redosledu paljenja. iIi u prirucniku za vas automobil. renua. Kod motora sa osam cilindara. poriI. prema redosledu paljenja prvom cilindru je pridruzen peti cilindar. Cilindar pridruzen prvom cilindru motora moze se odrediti na sledeCi naCin. SISTEM ZA PALJENJE Za molOTe $11 celiri dlindra (l) Saab. na usisnoj grani. Kod motora sa cetiri cilindra. pocie. Saab Za mutoTe 2lJ scst cilindJrll ' (7) General Motors V6. gde je urezan II metal. ~ CD (0 f § 0 o ~ 000 •. Krpom oeistite oznake za podesavanje paljenja . Sab (6) Svi osim Renaulta. mercedes.

stroboskapska lampa ima jos jedan provodnik. 3. ! . potrazite vakuumski uredaj za pretpaljenje na razvodniku paljenja. 2. prirucniku uputstva za padesavanje pretpaljenja za vas motor. Adapteri za povezivanje isporucuju se sa stroboskopskom lampom. Ako je to slucaj kad vaseg automobila. On se povezuje sa sveCicom iii sa kablom sveCice prvog ciEndra na motoru. Crycni provodnik (5) koji I'o eii s. Pavezite strobaskapsku lampu na matar. a oznaka na kaji'iniku radilicc (8) bite vidljivi\ u palai-aju uz plocicu (9) Oll kojoj su obeldeni uglovi prelpaijcnja. . pokusajte da nabavite onu kaja dobija impuls sa provodnika svecice preko 5tipaljke. Za strabaskapske lampe kaje rade na jednosmernu struju (DC). Odvojite gumeno ere va taka sto ga povucete sa sklopa. pomocu adaptera (21.troboskopske lampe (6) treba ptlvczmi [1:1 pozilivan pol . erni provodnik se pavezuje na negativni (-) pal akumulatara. a emi provodnik (i) nu negativni pol Clkumul:uora. Bez obzira odakle se napaja. Prove rite u 261 SISTEM ZA PALJENJE ®( i PrikljuCite provodnik (1) lampe. i blokirajte kraj creva. Kod nekih matora creva vakuuma ostaje prikljuceno tokom podesavanja pretpaljenja. Proverite u prirucniku za vas auto mobil koji je cilindar motora oznacen kao prvi. Svaki put kada sc j. ali kod veCine matara ono se skida i blakira. Bez obzira na tip prikljucka nikada nemojte probadati kabl sveCice iii gumeni stitnik sa ostrim prikljuckom radi povezivanja stroboskopske lampe! 4. izmedu wecice (3) i gumcnog stitmka (4). 262 Napomena: Ako pianirate da kupite stroboskopsku lampu. Ako razvadnik ima dve vakuumskc membrane. OznaCite kredom na cistoj povrsini dye tacke koje zelite da poravnate tokom poddavanja paljenja. Ovakav tip prikljucka olaksava rad i naziva se »induktivna stipaljka stroboskopske lampe«. tako da one budu vidljive. ovi provodnici nisu potrebni jer patrebnu struju za rad lampa dabija iz kucne instalaeije (220 V).Jvi varnica na sveCici stroboskopska !ump<I cc zasvclliti. Crveni se vezuje na pozitivni (+) pal akumulatara. Kod novijih tipova matora vrednost pretpaljenja naznacena je na plaCici matara iii na nalepnici u motornom prostoru. Ako crevo nije blokirano motor ce raditi neravnomerno i bice nemoguce proveriti pretpaljenje. Aka stroboskopska lampa radi na naizmenicnu struju (AC).tKUmulatnr a.motora pre nego sto ga pokrenete.) . oba creva se .

Pogledajte odeljak "Podesavanje . Pritegnite zavrtanj koji drii razvodnik paljenja. zazora (ugla) zatvaranjzl\( U ovom poglavlju. 7. 11. 6. 263 --. I moraju odvojiti i blokirati. podesite ugao zatvaranja i ostavite motor da radi oko 15 minuta da bi postigao radnu temperaturu pre nego sto pristupite podeSavanju . Ako je u pitnnju sistem paljenja sa platinskom dugmadi. " ~ ' . SISTEM ZA PALJENJE /--\ Da bi podcsili paljcnje. pretpaljenja. Odvojite i prikljucak sa sveCice prvog cilindra. U gasite motor. ·5. --SISTEM ZA PALJENJE . Ako su kredom povucene oznnke poravnate to znaCi da je pretpaljenje motora prnvilno podeseno i dn moiete preCi na tacku 11. 12. gde se razvodnik vezuje na motor (2). dok se oznake ne poravnaju. okreCite ga u smeru okretanja razvadne ruCice aka zeIite da smanjite ugao pretpaljenje (da dobijete kasnije pretpaljenje). ili u obrnutom smeru. Ovim je osnovno podesavanje prepaljenja zavrseno. [ ! I ·":'::. koji se nalazi sa spoljne strane donjeg dela razvodnika oa mestu gde se razvodnik vezuje na motor. Odvojite prikljucke stroboskopske lampe sa akumulatora iIi izvora struje. odvrnite znV'ftanj za pricvrscivanje rnzvodnika paljenja. ObrCite ga u smem suprotnom od smera okretanja razvodne ruCice razvadnika aka zelite da poveeate ugao pretpaljenja. Da biste odvrnuli ovaj zavrtanj potreban yam je odgovarajuCi kljuc. Dok motor radi. Ovaj zavrtanj u stvari priteze nosac koji drzi razvodnik U pravom poloiaju. Ako oznake nisu poravnate predite na sledecu tacku. 10. 8. Vodite racuna dn neki od provodnika nije u blizini ventilator3 iIi drugih pokretnih delova motora.j F i . lagano zakreeite razvodnik u smeru kazaljke na satu. octvrnile zavrtanj za pritvrscivanje razvodnika p:tljenja (I): potraiite ga na spoljnoj donjoj strani razvodnib. Po novo proverite pretpaljenje jer se prilikom zatezanja zavrtnja moze dogoditi da se razvodnik· pomeri. Obrntite paznJu nn poloinj vakuumskih vodova dn bi ih kasnije Inkse pravilno prikljucili. Dok motor radi i dok je stroboskopska lampa ukljucena i usmerena prema oznakama. 9. Usmerite stroboskopsku lampu prema oznakama vodeCi racuna da rukom iIi lamporn ne zakaCite ventilator motora. ZakreCite razv()dllik (3) dok IlC poravnate awake za ra1jcnje..

0dvojite i blokirajte vakuum erevo pre osnovnog podesavanja paljenja. AMC MOTORI SA CETIRI CILINDRA (i GM motor Iron Duke od 2.Odvojite i prikljucak iutog i ernog provodnika i kratko vezite muske polove prikljucka pre osnovnog podesavanja paljenja. Ovim se ukljucuje samo-testiranje i kompjuter ce obezbediti fiksno predpaljenje. Kod vozila gde kompjuter kontrolise broj obrtaja na praznom hodu nemojte podesavati iIi odvajati ovu kontrolu. Po pro veri paljenja ponovo prikljuCite cetvoropolni prikljucak. Deblokirajte vakuumska ereva i postavite ih na svoje mesta. AMC MODELl SA SEST CILlNDARA (opremljeni Fordovim elektronskim paljenjem). . Zatim izvrsite proveru paljenja. i izbrisite kod greske iz memorije kompjutera tako sto izvadite osigurac kompjutera. IskljuCite cetvoropolni prikljucak sa razvodnika paljenja. Odvojite vakuum erevo sa razvodnika paljenja i blokirajte ga. Povecajte broj obnaja motora na 1600 o/min. Ovim se onemogucava kompjuterska kontrola visokonaponskog kola i zasvetlice signalna lampiea "Proverite motor« (Check Engine). GM (Svi osim onih koji su opremljeni uredajima za ubrizgavanje goriva iIi sa MISAR-om). AMCIRENAULT ALLIANCE. iii skinete klemu sa akumulatora iostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. Up alice se signalna lampica "Proverite motor« (Check Engine). i ne zaboravite da izbrisete iz memorije kompjutera )kod« greske posta zavrsite sa podesavanjem paljenja. Nadite prikljucak kompjutera ispod pregrade i kratko spojite prikljucke A i B. tako sto ce te izvaditi osigurac iii skinuti klemu sa baterije i ostaviti kompjuter bez napajanja za oko 10 sekundi. Odvojite cetvoropolnij prikljucak sa 264 razvodnika paljenja da bi eliminisali kompjutersku kontrolu paljenja. Posebna uputstva za kompjutersko paljenje Kod aUlOmobila koji su opremljeni kompjuterskom kontrolom paljenja moraju se preduzeti neki koraci pre nego sta se pristupi proveravanju osnovnog podesavanja pa!jenja. Po proveri paljenja ponovo prikljutite cetvoropolni prikljutak. Pronadite elektronski kontrolni modul na sredini leve strane prednje stene. CHEVROLET SA UBRIZGA V ANJEM GORIVA. PONTIAC SA UBRIZGA VANJEM GORIVA.13. i izbrisite kad greske iz memorije kompjutera taka sto izvadite osigurac kompjutera. Ovim se onemogucava kampjuterska kontrola visokanaponskog kola i zasvetlice signalna lam pica "Prove rite motor« (Check Engine).5 lit): Iskljucite cetvoropolni prikljutak sa razvodnika paljenja. iIi skinete klemu sa akumulatora i ostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi.

pretpaljenje se povecava. Ako senzar pomerate u obrnutom smeru. Potom ponava pakrenite motor i proverite opet paljenje. SA MISAROM (Tornado). FORD SA EEC-IIL Potralite kompjuter i \i i I! . Ovim sesprecava tako da se potom moze izvrsiti osnovno podesavanje paljenja. i mora se povezati sa masom pre nego pristupite proveri paljenja. ruiicasti provodnik sa svetlozelenim prikljuckom se nalazi na zadnjoj desnoj strani motora u blizini razvodnika. Ovo uradite pre nego sto pakrenete motor. pomocu produlnog kabla poveiite prekidac na leptiru karburatara sa masom. jer time se maze unistiti kompjuter. UpaliCe se kontrolna Jampica sa porukom »oProverite motor« (Check Engine). OLDSMOBILE MODEL 1977. FORD SA EEC-I & EEC-IL Potralite kompjuter i izvadite iz njega programski sklop (iskljucite ga). Zatim izvrsite osnovno podesavanje pretpaljenja. ! I \ ! j SISTEM ZA PALJENJE I -. Nadite ruzicasti provodnik sa svetlo zelenim prikljuckom i iskljucite gao Prikljucak se kod modela 1981. godine. Ako seozar pomerate u smeru obrtanja remenice time smanjujete pretpaljenje. Kompjuter se nalazi ispod odeljka za Nadite ga ina snopu prikljucnih kablava se nalazi ljubicasti provodnik pricvrscen pomocu izolir trake. Povezite ga sa masom i pakrenite motor. Ovim se sprecava kompjuterska kontrola pretpaljenja. godine. Ovaj prikljucak u normalnom radu nema funkciju i sluzi sarno za pomenutu svrhu. nalazi sa leve strane motora za prazan hod) a II zadnjem delu motornog prost ora kod modela 1982-1983.::1 . ugasite motor i premestite senzor. godine. Na modelima Seville i Eldorado iz 1980. Pre nega sta izvrsite proveru paljenja. u blizini remenice na radilici. . Da bi se na ovom motom podesilo paljenje mora se premestiti senzor koji se nalazi na prednjem kraju motora. CHRYSLER (sa kompjuterskom kontrolom pretpaljenja). koji nije prikljucen. Izvrsite pocetnu proveru paljenja.CADILLAC SA UBRIZGA V ANJEM GORIV A.( -f -. I . Ni u kom sIucaju ne povezujte taj prikljucak sa masom kod bilo kog modela Cadillac-a proizvedenog posle 1980.

Potom mozete izvrsiti osnovno podesavanje. U tom trenutku taeka paljenja ce biti izmeou 27 i 33 stepena. Modul za paljenje ima ugradenu funkciju za vracanje paljenja unazad. Ako motor automobila treba da radi efikasno pri svim brzinama i pri svakom opterecenju. tako da se v<lrnica nn sveCici javlja ranije. I oa krnju.to su vakuumski uredaj i centrifugalni regulator paljenja. IIi ukljuCite samodijagnostiku kompjutera tako sto cete ugraditi merae vakuuma izmedu invertnog ventila·i solenoida invertnog ventila na desnom unutrasnjem blatobranu. Ugao pretpaljenja pri povecanom bwju obrtaja biee 27 do 33 stepena. menjaju se i zahtevi za pretpaljenjem. izvadite iz njega programski sklop (iskljui. FORD SA EEC-IV. Prikljucite voltmetar na prikljueak br 4 sestopolne dijagnostieke prikljuenice i na pozitivan pol baterije. " \ .ki regulator pa!jcnja je iskljucen tako da nema ni vakuumske ni centrifugalne regulacije paljenja. J! / \. IskljuCite kasnije paljenje vadenjem prikljueka sa crnim i zutirn provodnikom i kratkim spajanjem dva muska prikljucka. Sac.'ite gal. 1z tih razloga provera rada ova dva uredaja treba da budu ukljueena u svaku proceduru podesavanja motora. u razvodnik se ugraauju dva uredaja koja kontrolisu paljenje pri razliCitim uslovima opterecenja i pri raznim brzinama . je poveb.000 o/min. Da bi se dobio najveCi koeficijent iskoriscenja neophodno je da ova dva uredaja rade pravilno. 265 SISTEM ZA PALJENJE FORD SA Meu./ \\ } \\\. Igla meraea vakuuma mora dva do cetiri puta poskoCiti pokazujuCi time da kompjuter prelazi u samodijagnostiku.. . neophodno je da svaka sve¢ica pali smesu u tacno odredenom trenutku. Ovim cete prebaciti kompjuter u samodijagnostiku pri eemu motor radi na praznom hodu. Zatim kratko spojite prikljucke 2 is.ekajte oko 15 sekundi i zatimizjednaCite pritisak. Osnovno pOdesavanje pretpaljenja obezbeduje pravilno paljenje sarno pri jednom broju obrtaja. Posto se broj obrtaja i opterecenje motara menjaju. Da bi se postigao maksimum efikasnosti motora. pri 2000 o/min rade i ccntrifugalni i vakumski regulator paljen]a. Broj obrtaja praznog hoda motora ce se poveeati (kompjuter aktivira leptir). motor radi na praznom nodu a vakum. na slid desno.n na 1000 o/min i centrifugalni regulator fadi. Pustite da motor radi u praznom hodu i pomocu ruene vakuum pumpe napravite vakuum od najmanje 500 mm na (jasno obeleienom) ventilacionom otvoru na senzoru za merenje razlike u pritisku izmedu spoljne sredine i usisne grane.11' \\ 1/ \ ='J Na slid leva. Zatim izvrsite osnovno pOdesavanje pretpaljenja. Na slid u sredini broj ObflJja mOIOw. Voltmetar ce dva puta zapulsirati i broj obrtaja motora ce se poveeati na·2.

Aka to nije moguce neka neko sedi u kolima i nagio pritisne i pusti pedalu gasa: Videeete da je oznaka dosla na gotovo isto mesto gde je bila po pocetnom podesavanju.centrifugalna mehanicka regulacija pacinje vee kod 150 o/min. iii je oslabila povratna opruga vakuumskog regulatora.naprimer kod Opela . i da Ii je creva za vakuum celo. Zamenite crevo aka je neispravno.Provera vakuumskog regulatora Provera fada vakuumskog regulatora vrsi se na sledeCi naCin. Specifiena vrednos! broja obrtaja motora pri kom poCinje mehanicka regulacija paljenja lezi u veoma sirokom opsegu. veravatno se ploca platinske dugmadi zaglavila u kuCistu razvodnika. Napomena: Ako nije doslo do povecanja ugla pretpaljenja. Posmatrajte polozaj oznaka dok ih osvetljavate pomocu stroboskopske lampe. a prema proceduri koja je prikazana u prethodnom odeljku. koji reaguje pri promeni opterecenja pod kojim radi motor. Pre nega sto pokrenete motor. Kod najveceg broja automobila mehanieka .centrifugalni regulator. proverite da Ii se vakuum ne gubi na . -1. na prethodno opisan natin. Ako oznaka paljenja ne promeni polozaj. Ovo se desava zbag naglog pada vakuuma u usisnoj grani kada se doda gas. Sada dodajte gas pomeranjem po luge gasa iz motomog prostora. Pogledajte odeljak "Vakuumski regulator paljenja« u ovom poglavlju. mehanieki regulator reaguje na braj obrtaja motora. a zatim se vratila u polozaj gde je bila kada ste je proveravali pre dodavanja gasa. Centrifugalni mehanicki regulator paljenja Za razliku od vakuumskog regulatora paljenja. prikljuCite stroboskopsku lampu i odvojite crevo za vakuum sa vakuumskog regulatora na razvodniku paljenja. Proverite polozaj oznake 'za paljenje pomocu stroboskopske lampe. Kao sledece. potrebno je proveriti jos jedan vazan mehanizam za podesavanje paljenja . 2. Na nekim uvoznim vozilima . gde je prikazana procedura zamene. Smanjenje vakuuma omogueuje povratnoj opruzi u vakuumskom regulatoru da vrati ploeu plat inske dugmadi u razvodniku na kasnije paljenje. 3. Ako problem nije u tome onda je vakuumski regulator predtaljenja neispravan i mora se zameniti. Proverite osnovno paljenje kako biste bili sigurni da je pravilno podeseno. Ako ste dobili prethodno opisane rezultate to znati da vakuumski regulator paljenja pravilno funkcionise. prikljuccima. Dok motor ravnomerno radi pri povecanom praznom hodu (najmanje 1500 a/min) odvojite i prikljuCite crevQ za vakuum na razvodnik. Popravite razvodnik paljenja odnosno vakuumski regulator paljenja ako je potrebno. 266 4. Primeticete da se oznaka pomerila za nekoliko stepeni ispred gomje mrtve tacke.

1. Zbog toga sto se broj obrtaja poveeava ostaje manje vremena za takt eksplozije. Pomerite mehanizam ploce platinskih dugmadi u razvodniku u suprotnom smeru ad dejstva opruge i zadrzite ga u tom polozaju. regulator paljenja (1) jc pricvrscen na razvodnik. skida se pornocu odvijaca. koja Z<lkrecc nosecu ploeu dugmadi (3) mcnjajuCi prilom ugno p<lljcnja..regulacija pocinje negde oko 1000 o/min. potrebno je dodatno povecanje ugla pretpaljenja kako bi se prihvatila bogatija smesa goriva i vazduha. koji nastaje pri putnim brzinama. isto tako zahteva dodatno povecanje ugla pretpaljenja... U takvim usiovima potrebno je dodatno povecanje ugla pre'tpaljenja da bi motor mogao efikasno da radi.iljenja (2). na sledeCi nacin. i to pretpaljenje se obezbeduje pomocu vakuumskog regulatora paljenja koji se nalazi na razvodniku (centrifugalni regulator paljenja je obraden u drugom delu ovog poglavlja). 268 ----.. on zakrece nosecu ploeu platinske dugmadi za nekoliko stepeni. Mehanicki uredaj za regulaciju paljenja reaguje pri ubrzanju i pri vecem broju obrtaja motora. Razvodna rutica koja se prievrscuje na osovinu razvodnika pomocll dva zavrtnja. i time povecava pretpaljenje kako bi motor magao da zadovolji zahtevima opterecenja. Obzirom da je vreme koje preostaje za sagorevanje kratko. Uklonite razvodnu ruCicu. povecanje pretpaljenja koje obezbeduje vakuumski regulator nije dovoljno. 3. na naCin opisan odeljku »Razvodnik paljenja« 2. Dok motor ne radi skinite kapu razvodnika. a membrana deluje na polugu vakum..kog rcgulmora {y. povlaCi se navise.---------. Vakuumski regulator paljenja ima povratnu oprugu koja omogucuje da se noseca plata platinske dugmadi vrati u normalan polozaj kada nema uticaja vakuuma motora_ To se desava pri naglom ubrzanju iIi kada motor ne radi. Da bi se postigao maksimum snage i najmanja potrosnja goriva pri delimicno otvorenom leptiru za gas. Stoga varnica mora da skoci ranije i da omoguCi efikasno sagorevanje smese . Veliki vakuum u usisnoj grani.. Ustinite prstima crevo (iii ereva) za vakuumski . Ovo je momenat kada stupa u ~ I SISTEM ZA PALJENJE Pri malom gasu (pri niskom broju obrtaja motora) u usisnoj grani se stvara veliki vakuum i pritom u cilindre dolazi manja kolicina smese vazduha i goriva. paljenje mora da nastupi ranije u toku takta sabijanja. Provera rada vakuurnskog reguIatora paljenja Rad vakuumskog regulatora paljenja se moze proveriti i bez stroboskopske lampe. 4. a aka se navlaci na oSQvinu. Tokom ubrzavanja. kada vakuum u usisnoj grani padne..Kada vakuumski regulator paljenja radi.

1. 6. 8. 6. 7. Odvojite vakuum crevo sa razvodnika paljenja i blokirajte ga kako bi se eliminisao uticaj vakuumske regulacije tokom ovog ispitivanja. Pokrenite motor i poveeajte broj obrtaja posmatrajuCi oznake. U osnovi vakuumska i mehanicka regulacija su tako uklopljene da daju mnogo veee poveeanje ugla pretpaljenja nego svaki od ovih sistema pojedinatno. i I I dejstvo mehanicki regulator. mehanicka regulacija ipak moze da se realizuje. U gasi te motor. Naponi'ena: Ukoliko ste dosE do zakljueka da se vakuumski regulator paljenja mora menjati. Ugradite razvodnu rucicu. 2. 5. Predite na odeljak "Zamena vakuumskog regulatora paljenja« u ovom poglavlju. U pitanju je crevo koje povezuje usisnu granu sa vakuumskim regulatorom paljenja. I kod ovog ispitivanja moze yam biti potreban pomoenik. Traienje kvara Problemi koji mogu nastati zbog preteranog . 5. Aka se ne zadrzava. Bez obzira sto vakuumski regulator porn era kompletan mehanizam ploce platinskih dugmadi. Ukoliko ovo vracanje izostane. Ugradite kapu razvodnika palj"enja. Mehanizam se u toj situaciji mora malo vratiti i zadrzati u tom polozaju. mora se zameniti vakuumski uredaj zbog toga sto povratna opruga ploee platinskih dugmadi zaglavljuje. Efekti vakuumskog i mehanickog regulatora paljenja su kumulativni. Ako mehanicki centrifugalni regulator paljenja pravilno radi onda ce se pretpaljenje povecati (povecava se sa povecanjem broja obrtaja motora) tim broj obrtaja motora prede 1000 o/min.Zamena vakuumskog regu!atora paljenja{( u ovom poglavlju. Odvojite crevo vakuumskog regulatora. to znaci da vakuumski regulator propusta i da ga morate zameniti. predite na odeljak .l ». 4. 3. a na nacin kako je ranije opisana U ovom odeljku. Popustite mehanizam ploce platinske dugmadi vodeci raeuna da crevo ostane ustinuto (blokirano). Oznake koje posmatrate treba da pocnu da se pomeraju kada se promeni broj obrtaja motora. Ako se to ne dogodi to znati da je uredaj u kvaru i potrebna je pomoe profesionalca da se izvrsi popravka.uredaj. U tom trenutku se ploca platinskih dugmadi mora vratiti u pocetni polozaj. PrikljuCite stroboskopsku lampu pre nego sto pokrenete motor. Uklonite blokadu vakuumskog creva i prikljucite ga na razvodnik paljenja. Odvojite stroboskopsku lampu od baterije iIi od izvora napajanja. U daljem tekstu je prikazana provera mehanickog regulatora pretpaljenja. Odvojite i prikljucak sa prvog cilindra.

Vakuumski regulator paljenja Ala! i ma!erijal II Odvijac II Klesta • Vakuumski regulator paljenja A ko motor automobila treba efikasno da radi pri svim brzinama i pri svakom opterecenju) onda je neophodno da se na svakoj svecici pravovremeno javi varnica. Podesavanjem paljenja se osigurava pravovremeno paljenje sarno pri jednom braju obrtaja.to su vakuumski i centrifugalni regulatori paljenja. membrana vakuumskog regulatora iIi vakuumsko crevo propustaju. pogresno L ----SISTEM ZA PALJENJE postavljen prikljucak vakuumskog regulatora na razvodnik (kod veCine motora vakuum ne treba da se dobija na razvodniku pri radu motora u praznom hodu). tegovi centrifugalnog regulatora zaglavljuju. • Detonacija (ostar iIi metalni zvuk pri ubrzanju iIi kada je motor pod opterecenjem) • Pregrevanje • Motor nastavlja da radi posle iskljucivanja glavnog prekidaca (dizelovanje) • Pregorevaju ventili (preveliko pretpaljenje pri visokom braju obrtaja) • Tesko pokretanje (startovanje) motora Razlozi zbog kojih nastaje preveliko pretpaljenje su: . neispravan vakuumski prigusni ventil. Problemi koji mogu nastati zbog kasnog paljenja su sledeCi. . pogresno prikljuceno crevo vakuuma. ploCa platinske dugmadi zaglavljuje u kuCistu razvodnika. • Povecana potrosnja goriva • Gubitak snage motora • Tesko pokretanje (startovanje) motora RazIo"zi zbog kojih dolazi do kasnog paljenja su: pogreSno osnovno podesavanje pretpaljenja. zacepljen iIi neispravan vakuumski prigusni ventil. Posto se braj obrtaja motora i opterecenje menjaju. vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi solenoid koji sprecava da vakullm dode do razvodnika u llslovima putne voznje. vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi solenoid u liniji vakuumskog mehanizma. slomljena iIi slaba opruga u mehanizmu centrifugalnog regulatora. onda se i trenutak paljenja mora menjati.povecanja ugla pretpaljenja su sledeCi. tegovi centrifugalnog mehanizma zagiavili u »spoljnom« polozaju. pogresno osnovno podesavanje pretpaljenja. Da bi se to postiglo U razvodniku paljenja postoje dva uredaja koja kontrolisu trenutak paljenja pod raznim opterecenjima i pri raznim brojevima obrtaja motora .

poluga ie povezana sa plocom platinskih dugmadi preko zavrtnja sa urezom iIi opruznog osiguraca. (iIi creva) vakuuma koja su prikljucena na vakuumski regulator paljenja. Ova poluga povezuje vakuurnski regulator sa plocom platinskih dugmadi u razvodniku. 6. ceo sklop se mora otpustiti da bi se poluga odvojila (pogledajte tacku 5). postupite prema sledeeoj proceduri. svi pomenuti delovi su vee uklonjeni. Ova creva se jednostavno svuku. / I Mchnniznm cemrifugninog regulator. u razvodniku nema vakuumskog mehanizma paljenja. Obicno se ovaj reguiator pricvrscuje pomocu dva zavrtnja. Skinite zavrtnje koje drte vakuumski regulator na razvodniku. Kod Chrysler-ovih motora sa elektronskom kontrolom varnice vakuumska membrana se nalazi u samom kompjuteru. Nll gomjaj slici . 2. i u tom slucaju bite vam potreban odvijac odnosno klesta da oslobodite polugu. Ugradite novi vakuumski regulator palienja sledeei tacke od 2 do 5 obrnutim redosledom. Ako je kod vas taj slucaj. osim sto kompjuter elektronskim putClll podesava paljenje. Kod drugih tip ova automobila poluga je sarno postavljena u urez. 3. Napomena: Ako ste u ovom trenutku zavrsili sa proverom rada. 1. Medutim sam kompjuter elektronskim putem poveeava ugao pretpaljenja na bazi podataka kaje dobija od vakuumskog senzora koji se nalazi na usisnoj gram. Ona obavlja isti zadatak kao i mehanicka vakuumska membrana na razvodniku paljenja.) puljen]". Skinite ih pomoeu odvijaca.267 Napomena: Kod veeine motora opremljenih kompjuterskom kontrolom. Obezbedite ispravan dec za zamenu iz prodavnice rezervnih delova. Uklonite kapu mzvodnika i razyodnu ruCicu prema opisu iz odeljka »Razvodnik paljenja« u ovom poglavlju. Odvojite creve. 4.i. 5. " " Zarnena vakuumskog regulatora paljenja Ako ste zakljucili da morate da zamenite vakuumski regulator paljenja.: siluacijn kada sc 050vina razvadnika (l) nc dovoljno . Kod nekih automobila ova. Odvojite polugu vakuumskog regulatora palienja. SISTEM ZA PALJENJE Centrifugalni regulator paljenja U uvodu ovog poglavlja objasnili smo kako primarni i sekundarni sistem rade zajedno kao bi proizveli visoki napon koji je dovoljno jnk da / . i time penzuje promene vakuuma motara.

na kojoj se nalaze platinska dugmad iii namotaji davaca. (5) to(. Na donjoj slid prikazana je kada jc brzinn obrlanja Q. (4) centrifugalni regulator paljenja. razvodnik paljenja.tor paJjenja. iii na 270 I. Centrifugalni regulator paljenja. regulatori paljenja rade zajedno kako bi omoguCili vecu elasticnost u odredivanju trenutka paljenja. koji je radni dec osovine razvodnika.. (2) kuciStc. je integralni sklop koji je u radu pod naponom opruge i pod dejstvom ! I I j = I I . (9) razvodna i (10) knpa razvodniku. I II Alat i materijal • Odvijac trifugalne sile. (6) plata . (6) razvodna rutica i (7) bpa_razvounika. (2) kUciste. Vakuumski i centrifugalni odnosno mehanicki. i predstavljaju radne de love sistema paljenja iii podesavanja paljenja. (5) bregovi. I I. Centrifugalni regulator paljenja je vrio osetljiv na promene broja obrtaja motora. upali smesu goriva i vazduha u motom. (8) kondcm:alOr. (3) vakumski rcgul<l. (7) platinska dugmad. 269 SISTEM ZA PALJENJE @---l 0---1 f----CD Glavni delovi konvencionainog razvodnika sa platinskim dtlgrnadima. (1) o$Qvina.nosac platinskih dugmadi. trenutak paljenja se mora menjati da bi zadovoljio ovakve. U .ve!ikom brzinom aa savladn silu opnlgc (2) i pOlisnc regove (3). (4) sklap namotaja davaca. I 1 1 -. Oqa ova mehanizma su ugradena u.lK sa zupcimu. razlicite uslove. S obzirom da su neki motori konstruisani tako da rade u sirokom opsegu broja obrtaja i uslovima opterecenja. (3) vakuumski regulator paljenja.\ " . [. Vakuumski regulator paljenja je vrlo osetljiv na promene vakuuma U llsisnoj grani i povezan je sa plocom u razvodniku.oviuc razvodnika dovoljno velikn dn st! legovi pokrcnu pod ulicajcrn ccntrifugalnc sileo ida istcgllu oprugc (4). (I) osovina.II/J I ® Tranzistorski razvodnik paljenja bez piatinskih dugmadi.

Medutim potpuno sakupljanje tegoya ne nastaje pri 1000 o/min. I· . ona obree centrifugalni regulator. 1. Ovaj mehanizam se sastoji od dva tega i dye opruge. Medutim i tu postoji neko malo pocetno pokretanje tegova. ili aka se odvija sporo. Ona se mora vratiti u prvobitan poloZaj pod uticajem opruga. odnosno u tacki JL . opruge pocinju da skupljaju tegove. oni pritom potiskuju bregove unapred u odnosu na osovinu razvodnika.. Kompletan povracaj tegova nastaje pri oko 800 o/min. na kome se nalaze bregovi koji otvaraju i zatvaraju platinsku dugmad i time se uspostavlja iii prekida primarno kolo za paljenje. Pri broju obrtaja do 1000 o/min tegovi su skupljeni silom opruga. Otpustite razvodnu rucicu. Kada broj obrtaja motora opada centrifugalna sila koja deluje na tegove se smanjuje. ovaj regulator je postavljen iii ispod iii iznad sklopa plocenosaca platinskih dugmadi. a time i raniji trenutak paljenja. Pri brojevima obrtaja motora od preko 1000 centrifugalni tegovi nadvladavaju silu opruga i potinju da se sire. Mehanicke osobine centrifugalnih tegova se mogu vrlo lako ispitati . centrifugalni regulator paljenja je postavljen iznad ploce platinskih dugmadi. Ovo pomeranje unapred izaziva ranije indukovanje napona u namotajima.'. Uhvatite razvodnu rucicu i lagano je okreCite u smeru kretanja kazaljke na satu. Dok se tegoyi kreeu u tom smeru. Medutim. Ako je razvodna [ucica u razvodniku vaseg automobila pricvTscena pomoeu zavrtnja. Taj posao mora da obavi kvalifikovano lice. Centrifugalni regulator paljenja je povezan sa jedne strane na gornji deo osovine razvodnika. SISTEM ZA PAbJENJE kada je sirenje tegova pocelo. Pogledajtc odeljak »Razvodnik paljenja« u ovoin poglavlju. Ova mala pomeranja SU uzeta u abzir prilikom pocetnog podesavanja motora i to se ne odrazava na osnovno podesavanje paljenja. Ako se razvodna fucica navlaCi na osovinu razvodnika. koja nastaje kao posledica brzine ooctanja osovine razvodnika potiskuje ih na spoljnu stranu. a preko njega i bregove. tegoYi nastavljaju da se sire sve dok ne dostignu krajnji spoljni polozaj. a time i nastaje i kasnije paljenje. anda se mehanizam centrifugalnog regulatora mora zameniti. Sa daljim poveeanjem broja obrtaja.zavisnosti od konstrukcije razvodnika. onda nastaje ranije paljenje (pretpaljenje). Centrifugalna sila. 3. 2. mehanizam centrifugalnog regulatora je postavljen ispod ploce platinskih dugmad. Kada osovina razvodnika rotira. Kada se tegoyi kreeu ad centra ka periferiji. bez obzira da Ii je ovaj mehanizam postavljen iznad iii ispod ploce platinskih dugmadi njegova funkcija je ista. . Skinite kapu razvodnika. Ako vracanje izostane.

On prekida i uspostavlja primarno kolo izmedu 271 SISTEM ZA PALJENJE ® Razvodnik dcktronskog p. Posto struja teee kroz prim arne namotaje. (1) regulator.... Na nekim cetvorocilindricnim i sestocilindricnim linijskim motorima razyodnik se nalazi na boku motora. kao sto mu sarno ime govori. Ovo prekidanje se postiie otvaranjem i zatvaranjem platinskih dugmadi u razvodniku.. (3) (4) . U zavisnosti od tipa metcTa vaseg automobila razvodnik se maze nalaziti na nckoliko mesta. (2) davac impul. Ovaj visoki napon prolazi kroz sekundarni provodnik bobine ka kapi razvodnika i razvodnoj fUCici. Pogledajte na slikama kako izgleda razyodnik paljenja i onda eete ga bez teskoea prepoznati na motaru. Kada su platinska dugmad u razvodniku zatvorena primarno kola je zatvoreno i struja teee kroz primarne namotaje bobine. • Unutrasnji proyodnici razvodnika paljenja • Razvodna rutica • Kapa razvodnika paljenja R azvodnik paljenja.. u pravom trenutku razvodi struju visokog napona na svaku sveCicu. Kod svih motora razvodnik i bobina su ugradeni blizu jedno drugom.lijt:nja kod forda. koja ga I t . izvora elektricne energije (akumulatora iIi sistema za punjenje) i bobine tako da se primarni namotaji bobine napajaju elektrienom strujom u prekidima. (5) c!d:lronski modul.. u bobini se stvara magnetno 272 polje i oko primarnih i oko sekundarnih namotaja. razyodnik u sebi kombinuje rad primarnog (niskonaponskog) i sekundarnog (visokonaponskog) kola sistema za paljenje. Ovo magnetno polje deluje kao provodnik u rnomentu prekidanja. i visestruko povecava napoo u bobini. Tom prilikom se u sekundarnim namotajima bobine indukuje visoki napon. ' . Kada su platinska dugmad otvorena primarno kolo se prekida i magnetno polje nestaje. na V6 i V8 motorima razvodnik se nalazi na prednjoj iIi na zadnjoj strani motora. Kad radi pravilno. (6) kuCislC i {7j vakuumski regulator. sa suprotne strane od karburatora.'>il.Ostali nacini ispitivanja mehanizama vakuumskog i centrifugalnog regulatora paljenja prikazane Sil U odeljku »Podesavanje motora«. paliel'lja Alat i materijal • Odvrtac • Viljuskasti kljuceyi • Mala .klop senwra.ieana cetka • Krpe • Rastvarac za cistenje. r! .

tako sto se ubace u proreze i kanale na njenom donjem delu. To je dec do Cijeg centralnog prikIjueka vodi jedan provodnik sa bobine. Na taj naein eete osloboditi kapu od kuCista razvodnika. postavite je odozgo na kuCiste razvodnika i vratite kopce .ana omogucava postizanje zeljene snage i brzine. sest iIi osam provodnika (u zavisnosti od broja cilindara motora) vode sa prikljueaka rasporedenih oko centralnog prikljucka. osovina i kuCiste. Os tali delovi se razlikuju. Kapa razvodnika se pricvrscuje na kUClste razvodnika pomocu navojnih kopi'i iIi pomoeu opruznih kopci. Odatle se napon vodi putem provodnika sekundarnog kola do sveCica gde se sekundarno kolo zatvara preko varnice n ~ elekrodama sveCica. a na donjoj strani kape po obodu. ove kopce drze kapu razvodnika. rucica i provodnici sekundarnog kola pravovremeno i po tacnom redosledu provode visoki napon do sveCica. a cetiri. sarno obrnutim redosledom. Osnovni delovi razvodnika paljenja su kapa. Centrifugaini regulator paJjenja kontrolise trenutak praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima broja oqrtaja motora. prenosi na prikljucke (stubice) u kapi razvodnika.t ~ . razvodna ruCica. razvodnik mora da obezbedi pravovremeno nastajanje varnice na elektrodama sveCice. Ova vremenska sinhronizacija je veoma vazna . bregovi iIi davae. izbacite ih iz leiista na kapi pomoeu odvijaca. Ako je kapa razvodnika pricvrseena pomoeu navojnih kopci. Prakticno to se postize pomoeu vakuumskog i centrifugalnog regulatora paljenja. Pri postavljanju kape razvodnika ucinite isto. koji su ugradeni na i u razvodnik paljenja. Ako je kapa razvodnika pricvrscena pomocu opruznih kopci. Kapa razvodnika. Tamo ce se nalaziti iIi dva zavrtnja sa urezom na glavi (kod nekih elektrsmskih sistema za paljenje i cetiri) jedan naspram drugog. Osim sto kombinuje rad primarnog i sekundarnog elektricnog sistema. Kapa razvodnika je postavljena na vrh razvodnika paljenja. Trenutak paljenja motora biee detaljno obraden u drugom odeljku ovog poglavlja. pritiskujuCi pritom odvijacem nanize. yakuumski regulator paljenja kontrolise praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima optereeenja motora. Kada vracate kapu na razvodnik. Ako pogledate kapu razvodnika odozgo videcete na koji naCin je pricvrscena. Na taj nacin eete osloboditi kapu od kuCista razvodSISTEM ZA PALJENJE nika. u smeru kretanja kazaljke na satu iIi u suprotnom smeru. i zavise od toga da Ii je u pitanju sistem sa piatinskom dugmadi iii elektronski sistem za paljenje. odvite ih odvijacem za 1/2 kruga. iIi dve kopte u obliku opruge koje su vezane za kuCiste razvodnika ispod kape.

vrlo pazljivo proverite da Ii ima pukotina oko stubica prikljucaka za provodnike. kao na primer tdko pokretanje. 3. Mesto od koga se pocinje sa trazenjem uzroka problema je razvodnik paljenja. Njegov rad se proverava na sledeCi nacin. 2. Napomena: Ovo mozda neee biti potrebno kod automobila gde je razvodnik paljenja pristupacm. Uklonite kapu razvodnika prema prethodno datim instrukcijama. sIabo ubrzanje i slicno. U ovorn trenutku nije potrebno uklanjati visokonaponske kablove sa prikljucaka na kapi razvodnika. Ovi tragovi se javljaju kao erne linije koje vode od prikljucnog stubica provodnika iii ad metalnog stubica. Pogledajte o(1eljak »Servisiranje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za napajanje gorivom«.mutrasnjoSli kape razvodnib obrlllite paznju da melalni slubiCi {I) nisu nagarcli. dOl nema tragova grafitll (3) i pukotina (4).njcm zakrctnih kopci (1) za II? kruga odvijaca (2). ::----0 U nckim s!u¢ajevima bpa razl'odl1ib se u!. UoCite razvodnik paljenja na naCin kojije vee opisan u ovom poglavlju. Isto tako. Proverite spoljnu stranu kape. da Ii je grafitno dugme pohabano. Pregledajte unutrasnju stranu kape razvodnika. Naspram. Uklonite kuCiSte filtera za yazduh. 8. 7. Ovi kablovi moraju Qiti dovoljno dugacki da omoguee da okrenete kapu razvodnika i' da je pogledate sa unutrasnje strane. priiikom proverc :. Aka uoCite bilo koju od pomenutih stvari. 6. uzrok maze biti sis tern za paljenje.. Naspram svakog od kabla nalazi se po jedan metaini stubie (na spoljnoj strani kape naiaze se prikljucci. i da Ii ima pukotina iIi drugih ostecenja. a sa unutrasnje strane stubiCi). Provera razvodnika paljenja Ako imate probleme sa performansama motora. Okrenite kapu i pogledajte je sa unutrasnje strane. Preko tog dugmeta razvodna meica ostvaruje kontakt sa kapom razvodnika. U nckim sillcajcvima kapa razvodnika je pricvrscena pomotu opruznih kopCi koje 5C oslobildaju pomocu odvijilCa. 1. Napomena:. 5. Obratite paznju da Ii su metalni stubiei nagoreli. morate ugraditi nevu kapu razvodnika. Za obavljanje ave operacije potrebna je vrlo mala sila. Proverite i sa unutrasnje i sa spoljne strane da Ii ima tragova grafita na kapi razvodnika. Obratite paznju da Ii ima pukotina iIi drugih znakova ostecenja na kapi razvodnika. 4. Napo* .:lal1ja potiskivanjem i oort:l.rukom. da ccntra!ni grafitni kontakt (2) nije pohaban. nemiran rad. 273 'e SISTEM ZA PALJENJE 274 I . centralnog kabla nalazi se erno grafitno »dugme«.

Obratite paznju da Ii ima tragova grafita. mora se zarneniti ceo skJop davaca. odnosno namotaje davaca razvodnika. Pogledajte odeljak »Uklanjanje i postavljanje razvodnika paljenja«. predite na sledecu ta(. 12. Ne postavljajte rucicu na silu. 13. ulja iIi masti. 16. naprslina iIi tragova drugih ostecenja na metalnom jezicku koji se nalazi na vrhu razvodne ruCice. 14. Pazljivo ispitajte da Ii su ovi provodnici labavi i prornrdajte svaki da vidite da Ii su dobro povezani i da Ii su u dobrom stanju. Moraju biti Cisti i dobra pricvrsceni. 9. Pregledajte razvodnu ruCicu koja se nalazi na vrhu eentralne osovine i vidljiva je kada se ukloni kapa razvodnika. Ako su provodnici koji povezuju davae osteceni.ku. postavite je na centralnu osovinu. Ako je 'osavina labava. otpusteni iIi prekinuti. to se vrsi tek kasnije. i cesto se ostete zbog savijanja koje nastaje kada vakuumski regulator paljenja zakrece kalem davaca radi dobijanja veceg ugla pretpaljenja. Proverite cia Ii ima tragova rde. Ugradite ruCicu razvodnika.mena: los uvek ne odvajajte bilo koji ad kablova sa kape razvodnika. Ako na kapi i rucici ne nadete nikakve tragove ostecenja. Ako nadete bilo koje od opisanih ostecenja moracete da zamenite razvodnu rucicu sa navorn. Pomerajte prstima centralnu osovinu razvodnika. Ona je pricvrscena na osovinu pornocll dva zavrtnja ih pomocu odvijaca). :1 ! I . . i labavih prikljucaka. OCistite unutrasnjost razvodnika Cistom krpom koja je natopljena rastvaracem. ili ako treba da zamenite neke ad neispravnih delova. Aka ste pregledom utvrdili da je razvodnik u dobrom stanju. Zategnite zavrtnje pornocu odvijaca. i t Id i Obratite paznju da Ii i'rna kablova sa pohabanom izolacijorn. Proverite sve kablove i/ili sve prikljucke kablova koji se nalaze u razvoelniku paljenja. oCistite ih' pomocu Ciste krpe natopljene nekim rastvaracem. Aka je pricvrscena pornocu dva zavrtnja. iIi je jednostavno naVllcena na osovinu (podignite je sa osovine rukom). 10. korozije. 15. 11. maTate zameniti. razvadnik. Polomicete je. Na osovini se nalaze cetvrtasti i okrugli ispusti koji se uklapaju u cetvnasti odnosno okrugli otvor na prirubnici razvodne ruCice. Provodnici kalerna senzora su kod veCine razvodnika vrlo osetljivi. na primer alkoholom. Pregledajte platinsku dugmad. Ona mora cvrsto da stoji u razvodniku. Pogledajte razvodnik.

Napomena: Kablovi sveCice (sekundarno kolo paljenja) koji su postavljeni u prikljucke na kapi razvodnika moraju biti do kraja ugurani u prikljucke. 2. Korozija se javIja u vidu. Kablovi su pricvrsceni u stubastom prikljucku kape razvodnika taka sto se prikljucni kraj provodnika blagom silorn upire u stubasti prikljucak. Ovo vazi i za kablove sveGica i bobine. i \ Kod drugc vrslc razvodnika razvodna rutica je pricY[scena pomocu zavnnjcva koji sc moraju odvmuti da bi se razvodna ruCica skinula. 17.zelenkaste materije unutar prikljueka u stubii'u. Isto tako vodite racuna da gumeni stitnici pokrivaju spoj na sveCicama i na prikljuccima kape razvodnika. Da biste odvojiIi kablove morate ih uhvatiti sa donje starne kape. 3. Da biste to proverili uradite sledece. taka sto provodnik iscupate drZeci ga za kraj. Ponekad se ovi spojevi olabave usled dejstva vibracija motora. 4.. L ." . 275 SISTEM ZA PALJENJE razvodnika pojavila korozija. Prove rite sada i ove kontakte. Pogledajte u stubi" prikljueka na kapi razvodnika. Provera pojave korozije I ~ I ~ Ako ste prilikorn pregleda konstatovali da je neki ~ ad kablova u kapi razvodnika otpusten.Aka se [utica sarno nav!aci na centralnu 050viou razvodoika. Ova povrsina odgovara ravnoj strani u prirubnom otvoru ruCice. Gurnite kabl u prikljueni stubii' na kapi razvodnika. Ne postavljajte kapu ako treba da je zamenite. Postavite kapu razvodnika prema uputstvu koje je dato u" ovom odeljku..lljU. Zamena kape prikazana je u jednom od sledeCih odeljaka. Rukom izvucite kabl iz prikIjueka na kapi razvodnika. Uklonite tragove korozije pomoi'u male iieane cetke. U tom slucaju ih jednostavno gurnite u prikljucak u kapi razvodnika." . razvodnika. sarno obrnutim redosledom. 1." ~ " " " . onda II postoji mogucnost da se u prikljucku na kapi i" . Aka nije moguce ukloniti sve tragove korozije.SISTEM ZA PALJENJE Kod nckih razvodnika razvodna rucica S ~ skida lako 'itO so: povuce n3vise. kod stitnika. pogledajte u kom polozaju se nalazi zaravnjena strana osovine. zameni'" kapu razvodnika. Napomena: Kod nekih tipova motora kablovi sveCice imaju kopeu na prikljueku na kapi. Zamena kape razvodnika paljenja . stisnuti kopcu klestina i istovremeno izvuci kabl. I U ovom slucaju [utica se moze posta viti oa osovinu sarno u jedan odreden polozaj. Raevodrw weicn sc moze posta viIi na svojc mesto sarno u odrcdcnum P010l.

kondenzator. i od njega zavisi rad matara automobila. iii zakrenite . bolje je da to prepustite kvalifikavanom mehanicaru u avlascenom servisu. Ako. Medutim. To je dobra praksa. 3. U zavisnosti ad naeina pricvrsCivanja. Pogledajte uputstvo dato u odeljku »Servisiranje filtera za vazduh« poglavlja »Sistem za napajanje gorivam{<. ria primer imate problema sa centrifugalnim regulatorom paljenja. Posta vrsi nekoliko vainih funkcija. postoje situacije kada je skidanje razvodnika neophodno. drZeCi ih pritom za kraj kod gumenog stitnika. Ako je skidanje razvodnika neophodno postupite na sledeCi nacin. U stvari preporueuje se da se platinska dugmad. i tako dalje. SkidajuCi sa stare. Otvorite poklopac motora i uklonite kuCiste filtera Z3 vazduh. veoma je 276 vaino da razvodnik sve vreme radi ispravno.Kapa razvodnika paljenja se menja na sledeCi naCin. Pravilan momenat paljenja posle zamene zavisi od poloiaja razvodne rucice. Isto tako prove rite da Ii je isti proizvodac kape i rutice. kapa razvodnika i vakuumski regulator paljenja menjaju bez skidanja razvodnika paljenja. iii u slueaju kada se iskrivi centraIna osovina. NajveCi dec provera i servisiranja razvodnika se moze izvesti dok je razvodnik na motoru. Visokonaponski kablovi se skidaju tako sto ih povueete rukom. . Proverite da Ii rutica i kapa odgovaraju za ugradnju oa motor. odmah postavljajte na novu kapu jedan po jedan kabl na odgovarajuce mesto. Alat i materijal • Odvijac • Nasadni kljueevi. Na taj naCin ste sigurni da kapa i rui'ica mec1usobno odgovaraju. raeva i produietak • Mali kljuc • Kreda • Stezae za crevo(a) 1. Aka i najrnanje sumnjate II svoje mogucnosti da zavrsite ovaj posao. Napomena: Mnogi profesionaIni mehanicari menjaju i razvodnu rui'icu kada menjaju kapu razvodnika. Postavite novu kapu na kuCiste razvodnika i pricvrstite je na prethodno opisan naCin. Skidanje i pravilna zamena razvodnika paljenja nije jednostavan zadatak. 2. Skinite kapu razvodnika na prethodno opisan naCin. onda morate da skinete razvodnik paljenja. 2. Proverite da li ste gurnuli kabl do kraja u stubic na novoj kapi. Skinite kapu razvodnika pomocu odvijaca. 1. Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja R razvodnik paljenja je komplikovan mehanizam.

navojne kopee za 112 kruga. To' () kredom (1) . taka da ne mogu cia zaborave polozaj. "' ""kom od . Odvojite sve elektricne kablove sa razvodnika paljenja. Kad nekih tipova matara jezicak razvodne ruCice se okrene ___ __ . i koji sprecava da razvodnik ispadne iz svog lezista. Vratite navrtku na bobinu da je ne izgubite. I ' 277 SISTEM ZA PALJENJE Potom skinite prikljucak sa akumulatora da bi sprecili slucajno pokretanje motora. = ad i I!!' (" • I f . 3. Pomocu nasadnog kljuca. Uhvatite rukom kueiste razvodnika i .. 6. d. tf II SISTEM ZA P ALJENJE I Obel".. pO'O"i i •• _______________ L novi razvod "k ova. skinite samo prikljucak (-) negativnog pola akumulatora. raeve i produzetka skinite nosac kaji drii razvodnik. iii izbacite opruine kopce iz leiista na kapi razvodnika. Oznaeite kredom na nekom nepomicnom delu motora pravac u korn je akrcnuta rutica.. Odvojite dovodno crevo (iii creva) vakuumskog regulatora paljenja svlaceei ih sa regulatora i blokirajte ih. koji se u-v:'J:e u motor kad donjeg dela razvodnika paljenja. 7. Skinite razvodnik. Sada nosac moiete skinuti rukom. . ova ce' yam pomoCi da pri ugradnji razvodnik paljenja astane u is tom polozaju. Postavite nasadni kljuc na glavu tog zavrtnja 1 i okreCite ga II smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu sve dok ga ne oslobodite. To je jedan zavrtanj. I .. m P.podignite ga navise. 5.". Obratite painju na poloiaj razvodne ruCice. . motora. 4..')<oj" " "m 0'. Pomoeu malog kljuca skinite sa bobine kabl koji je povezan sa razvodnikom paljenja. Neki mehanicari uvek pokrenu motor tako da rueica bude u poloiaju »12 sati«..

elektrodama. SveCice predstavljaju poslednju kariku u sekundarnom sistemu paljenja. odnosno prostor za sag orevanje. Deo kuCista. 9. (Kod nekill tipova motora razvodnik dobija pogon preko zupcanika koji se nalazi u motoru.krajnji izvrsioci« s_istema za p a i j e ~ nje. Proverite da li je razvodna ruCica u istom polozaju kao pre skidanja. Jednostavno govoreCi sveCica nije nista drugo do dva provodnika koja se nalaze dovoljno blizu jedan drugom da izmedu njih moze da skoci varni ca. odnosno kupili novi razvodnik. Pogledajte adeljak »Podesavanje paljenja« u ovom poglavlju.obelezite taj polozaj. Posta ste popravili. drugi imaju prirubni deo sa urezom. Pregled i ugradnja svecica S veCice su >. dobija se od razvodnika paljenja. keramickog izolatora. Zamislite da je jedan od provodnika obmotan keramickom izolacijom. trosice mnago 278 goriva i nedostajace mu ana ostrina i performanse koje treba da ima po svojoj konstrukciji.za nekoliko slepeni prilikom ove operacije . pomoCi ce vam prilikom ugradnje razvodnika. potreban je vrlo veliki napon da bi se varnica javila. On tece kroz provodnik obmotan keramickim izolatorom i preskace na drugi provodnik koji je povezan sa masom te se preko njega zatvara kola struje. produietak i nasadni kljuc za sveeice • Zastitne naocare • Zicana cetka • Turpija za platinsku dug mad • Alat za merenje zazora izmedu elektroda sveCica • Moment kljuc • Svecice • Izolir traka • Krpe • Rastvarac • Penetrirajuee ulje • Kratak komad creva za grejanje oklopa. tj. sveCica stari. drugi provodnik koji je povezan sa masom. i metalno kudste /oko . ugradite ga prema uputstvu od 1 do 7. 8. Ako su sveCice istrosene motor ce nepravilno raditi) tesko ce se pokretati. elektrode se trose i varnici postaje sve . Elektricitet. ima na sebi navoj koji sluii da se sveCica uvrne u atvar oa cilindru taka da ova dva provodnika ulaze II cilindar. S obzirom da jaka sabijena smesa goriva i vazduha predstavlja sredinu koja je vrlo nepogadna za stvaranje varnice. Tokom rada. koji se javlja na provodnicima. Podesite motor po ugradnji razvodnika paljenja. Oni koji imaju prirubni sklop sa urezom neee se pomeriti prilikom skidanja). iIi Ala! i ma!erijal • Racva. sarnO obrnutim redam.

. Ponekad. Ali sto se tice sistema za paljenje posebnu paznju obratite na sveCice. I I kratko se spaja sa masom. kao sto su filteri. ---- . vee neki drugi dec sistema za paljenje. normalno postoje i drugi elementi izvan sistema za paljenje koji zahtevaju painju. Pazljivo odvojite jedan po jedan kabl sa sveCica take sto ga uhvatite za gumeni stitnik iIi zastitni poklopac i istovremeno ga povlaCite i lagano uvreete da se osetljiv kraj provodnika ne bi iL I . Aka jedna iIi vise sveCica povremeno »trokira«. Ako je motor zagrejan ostavite ga da se dovoljno ohladi da se ne moiete opeCi ako dodirnete izduvnu granu. a posebno kod automobila sa elektronskim paljenjem (nema platinskih dugmadi i kondenzatora) svecica je glavni dec brige.otvorenom putu. 1. na primer kablavi. i ako izgleda kao da sveCica radi ispravno. avo je stanje koje veCina vozaea tesko ustanovIjava. bar sto se tice odrZ<lvanja sistema za paljenje. !v1nogi proizvoaaCi vozila preporucuju promenu "sveCica nn svakih 50. 2. oCistiti i podesiti zazor izmedu elektroda.000 do 20. . Isto vazi i za stariji automobil koji normaine tresi vise ulja. Kada se ovo javi onda motor nepravilno radi (»trakira«). kako bi se obezbedile pravilne performanse motora. SveCica je vitalni den kod odrzavanja motora. onda se nepotrebno trosi gorivo. platinska dugmad iii babina. Ovaj interval zavisi od naeina voznje i modela automobila.000 km skinuti. onda se taj elektricitet kreee linijom najmanjeg otpora i i 1 I.teie da skoCi sa centralne elektrode na masu.. U sklopu normalnog odriavanja kad konvencionalnog sistema za paljenje.000 km ukoliko je vozilo opremljeno elektronskim sistemom za paljenje. provera sistema za napajanje gorivorn itd. Kada su sveCice toliko istrosene da varnica vise ne moie da preskoci izmedu elektroda. U nekim slucajevima sveCica nije uzrok sto nema varnice. U tim slueajevima napon koji se <!obija iz sistema je suvise nizak. sveCice je potrebno na svakih 15. Kod podesavanja motora. 'c·. . Proverite sta je navedena u uputstvu za odrZavanje vaseg automabila. U gradskoj voinji cesca je potreba za Ciseenjem sveCica.. u stvari je ana na granici neispravnosti. Servisiranje sveCica U sledeeem uputstvu prikazano je kako se skidaju svecice. Ispitiv<rnja su pokazala dC! veCina vGzaca ne moze da ascti sveCica pri normal no lakim uslovima opterecenja i pri uslovima voznje na.

On je najcesee naCinjen od najlona koji je impregniran ugljenikom i koji ne moze da podnese takva naprezanja. Oeistite prljavstinu sa donjeg kraja svake ad svecica pornocll krpe namocene rastvaracem. maiete i pokrenuti motor elektropokretacem nekoliko sekundi sto ce oduvati priljavstinu oko sveCica (bar onu koja bi mogla da upadne u cilindre). Najbolji nacin da razdvojite spoj je da lagano uvrcete gumeni stitnik i pritom ga povlacite . Upotrebom takvog kljuca sprecava se lomljeoje izolatora 5veCice. oznaCite ih komadima izolir trake pre nego sto ih skinete. 4. Skidajte jednu po jednu sveCicu i postavljajte ih na pogodnu povrsinu po redosledu skidaoja. (3) centmlna elektroda.SISTEM ZA PALJENJE Delovi tipicne sveCice. F 6. (6) boeJl<l. Posto ovo nije uvek maguee izvesti. Pazljivo obelezite koji kabl ide na koju svecicu. a maida i produzetak za rad na nekim motorima kod kojih svecice nisu pristupacne. iIi elektroda mase j (7) zazor izmedu elektroda. (4) kuCiste. odnosno cilindara. Ako je potrebno. Obrisite kablove krpom. 3. kako bi kasnije mogli da ih ispitate. Pregled sveeica Iskusni mehanicar moze vam dati mnago poda280 taka 0 stanju motora posto skine -i pogleda Sve- . Napomena: Ako sveCice imaju metalne zaptivne podloske obratite paznju da ih skinete zajedno sa sveCicom. kablovi sistema za paljenje su 279 posebna vrsta provodnika koji su napravljeni tako da provode struju visokog napona i pritom pruzaju odredeni otpor kako bi se otklonile radio smetnje. Odvrnite svaku ~ v e C i c u u suprotnom smeru od kretanja kazaljke na satu za jedan iIi dva kruga pomocu odgovarajuceg nasadoog kljuca i racve. Kod nekih tip ova automobila duzine kablova su priblizno jednake i postoji mogucnost da ih pogresDo povezete. Na motorima kod nekih uvoznih tipova automobila koriste se sveCice zaptivnog tipa koje su smestene u cevi i ne koriste nikakve posebne zaptivke. a pritom ulozak drii svecicu u kljucu da ne ispadne pri skidanju iii ugradnji. Najbolje je aka stavite zastitne naocare i izduvate prljavstinu pomocu vazduha pod pritiskom. Kao sto je vee pomenuto. pritom prljavstina ne moze da upadne u cilindre jer sveCice jos nisu potpuno skinute. (2) izojator. (5) zaptivJl<l podlosb. Napomena: Nemojte povlaCiti sam kobl (nemojte ga eupati). Sa takvim kablovima treba pazljivo rukovati. Koristite pritom pose ban nasadni kljuc za skidanje sveCica. 5. ostetio. Maida ce vaq1 biti potreban zglobni nastavak izmedu racve i kljuca. (I) stubic prikljucka. koji ima gumeni iii plasticni ulozak..

Medutim toplija sveCica moze izazvati tesko ostecenje u motoru automobila koji se mahom vozi velikim brzinama na putu i pod velikim opterecenjem. Ukoliko niste od onih koji stalno voze po gradu. . Hladnija svecica ima manji vrh izolatora i moze mnago brze da odvede toplotu iz glave matara. (2) nasiage . 2. iIi ukoliko ne vozite ekstremno velikim brzinama i pod velikim opterecenjem sto trazi koristenje sveCica manje toplotne vrednosti J prepofuka je da koristite sveCice »00[malnog« obsega. iii ih treba zameniti. Pregrejana svetica. Takve se sveCice obicno koriste kada je motor izlozen grads kim u5!ovima voznje. To je one sto biste uvek pozeleli da vidite . Normalna svecica. Osim toga" mozete i ponesto saznati a opstem stanju motora posto ih dobro pregledate. vodi te racllna 0 tome da se sredina u kojoj svefica radi moze proceniti stanjem ooog dela svecice na kome nastaje varnica. Kada skinete sveCice lako cete odluCiti da Ii su one u takvom stanju da ih treba oeistiti. podesiti im zazor i ponovo ih ugraditi. Savremene sveCice sa bakarnim jezgrom imaju izuzetno siIok opseg toplotne vrednosti i U stanju su da u normalnim uslovima zadovolje najrazliCitije us love voznje. Ovde su prikazana neka stanja na koja maiete naici. koriscenjem »toplijih. Ovaj izraz ukazuje sarno na to kolikom brzinom se toplota provodi od vrha sveCice.Cice. a vase vozilo trosi ulje. Aka se temperatura u prostoru za sagorevanje poveca aoda ce sveCica sa oizorn toplotnom vrednoscu da spreCi samopaljenje usled visoke temperature. Kod ovakvih sveCica abe elektrode su istrosene (erodirane) a vrh izolatora IE t I SISTEM ZA PALJENJE ® ® Prikazuni izglcdi £veCica ukazuju nu tragove (1) pregn:vanja.svetlosmeda iIi siva boja vrha izolatora i Ciste lako istrosene elektrode. Na centralnoj elektrodi se uocava vrlo blaga erozija. Toplije sveCice. Kao prvo. odnosno sveCice vece toplotne vrednosti se koriste ako motor evidentno trosi ulje. Toplija svefica duze zadrzava toplotu i u stanju je da bde sagori naslage. Suprotno nekim misljenjima. 1. Od momenta postavljanja svecica menja boju i moze imati po sebi naslage i koru ad razlicitih materijala koji uticu na performanse motora. Mozete zakljuCiti da ovakva svecica radi u prayom tempera turn om podrucju i da je motor u dobrom stanju. I vi mazete to -is to.' sveCica ne dobijaju se bolje performanse. Zakljucak: ovakvu sveCicu vredl ocistiti i podesiti joj zazor.

Sveeica sa cmim naslagama. Naslage me kane i suve garezi na elektrodama sveCice. Ovakvi eksplozivni udari mogu ostetiti klip iIi sveCicu.i. v!atne nasI age na elektrodama. kao i voznja pri malim brzinama. (7) glaziranog izolatora $vecice i (8) samopaijenja. (4) detonativnog sagorcvanja. na sebi imaju naslage od ulja mogu se oCistiti. a nastaje usled suvise ranog paljenja iIi zbog preniske oktanske vrednosti goriva. kao i zbog opste istrosenosti. SveCice koje . SveCica sa naslagama od ulja. (3) naslage od sagorevanja utja. 3. Ova se desava zbog toga sto je toplotni opseg sveeice isuvise veliki za us love pod kojima radi motor. Faktori koji mogu da dovedu do toga su prerano paljenje. vrhu izolatara i unutar kuCista sve6ce obitno ukazuju oa to da je tempera turn a vrednost svecice isuvise niska za uslove pod kojima motor radi" Moguei uslovi takvog stanja ukljucuju prebogatu smesu goriva. Vrh izolatora moze biti neravan i ispucao. Detonacija.garcz. podesiti zazar i ponovo se ugraditi. niska temperatura motora i dug rad motora u praznom hodu. 281 E je beo i bez naslaga. nemojte prevideti mogucnost da su ugradene sveCice pogresne toplotne vrednosti. kasnije paljenje. Takvo stanje moze . termostat je zagJavio U otvorenom polozaju. Ako se zakljuti da je svetica u radu bila isuvise topla iIi isuvise hladna. Ranije iIi kasnije moraeete da otklonite osnovni problem. sto stvara takve uslove sagorevanja pri kojima moze doei do jakih mehanickih udara. (6) kalcificiranih naslaga. Tamne. sto ee smanjiti nasI age od ulja. (5) nabacenih flllsiaga. a ponekad mogu pokidati elektrodu sveCice. 6. Ovakvo stanje je izazvano na5!agama iz komore za sagoreva282 nje koje se naglo otkinu od klipa i ventila i "poprskaju« toplotni izolator. termostat koji je zaglavio u zatvorenom poioiaju iIi sllvise siromasna smesa goriva i vazduha. SveCica na slid ( 9) je sarno imo5ena. Zakljucak: koristiti sveCice koje su jedan iIi dva toplotna opsega toplije ad sveCica koje se in ace preporucuju. 5. Detonacija se obicno manifestuje kao lupanje motara. vrhu izolatora i unutar kuCista ukazuju na to da ulje oa neki naein dospeva u prostor za sagorevanje. 4. Naslage ulja mogu nastati zbog istrosenosti raznih delova motora. Zakljucak: Uzrok problema se mora otkloniti. leptir za hladno pOkretanje matcra (»cok«) je zaglavio. ovakva svetica se moze 06stiti i podesiti zazar pre ponovne ugradnje. a sveCice zameniti. Zakljucak: ovakve sveeice je pametno zameniti kada se pronade i otklani osnovni uzrok. SveCice sa nabacenim nasiagama. ali ovo je sarno privremena mera. Zakljucak: Posto se pronade i otkloni uzrok.

" :1 i ~ i ~ vanje. 7. Samopaljenje se maze javiti usled usijanih naslaga u prostoru za sagoreI I I I I I ··. Napuknut iIi polomljen izolator se obieno javlja zbog krivljenja centralne elektrode pri podesavanju zazora sveCice. Zakljucak: ovakav glaziran sloj se ne moze ukloniti uobicajenim ciscenjem i bolje je flromeniti sveCicu. komad izolatora se moze otkinuti usled jake detonacije. Naslage vece debljine mogu formirati »most« izmedu iz01atora svecice i kuCista. kao i vrstu ulja. 11. Samopaljenje. Ako rezultat izostane morate se pripremiti da promenite ulje i filter. Zakljucak: ponekad je moguce oCi5titi. zbgg vruCih tacaka u prostoru za sagoreva- . Umesto toga naslage se tope i obrazuju sloj koji provodi struju. Da biste sprecili ovakva ostecenja. SveCice sa kalciniranim naslagama. Glaziran izolator sveCice. podesiti zazar i ponovo ugraditi ovakve sveCice. Pod odreclenim uslovima. Ako se na centralnoj elektrodi i masi sveCice pojave intenzivne naslage svetlosmecle iIi bele boje.· Pre nego sto se to dogodi potrebno je otistiti sveCicu i podesiti zazor elektroda. SveCica kod koje je premoseeno jezgro iIi zazor. Zakljucak: u ovakvom slucaju mozete sarno 06stiti iIi zameniti svecice i odmah promenite vrstu benzina da biste videli da Ii je problem time resen. 10. moguce je da ste koristiIi gorivo iii ulje neodgovarajueeg kvaliteta. Zakljucak: Prevelike nasI age ovakve vrste mogu dovesti do kratkog spoja elektroda sveCice.nastati lisled neblagovremenog podesavanja motora.··· . pri podesavanju zazora krivite sarno bacnu elektrodu. Zakljucak: Ovakva sveCica se mora zameniti. Ovakav slucaj se najcesee javlja kod motora kod kojih se retko kontrolise ulje iii kod motora koji se koriste u gradskoj i sporoj voznji. U ovom slucaju normalne nasI age na vrhu sveCice ne mogu da sagore. SveCica kod·koje nedostaje komadic izolatora. 8. Ovo znati da paljenje nastaje pre nego sto skoCi vamica. Takve nasI age mogu form irati i most izmedu elektroda i time se svecica kratko spaja. 9. Ovakav slueaj se obicno javlja pod istim uslovima pod kojima nastaju i nabacene naslage. obrazujuCi na taj nacin kratak spoj. Ako se problem ponovi mozete pokusati sa sveCicom cija je toplotna vrednost manja za jedan stepen. Razlika je jedino u debljini naslage. i verovatno za dodatne radove na motoru.

Painja: Ne pakusavajte da sveticu predvidenu za mali zazar padesite na veliki zazor. Stavite zastitne naotare i iicanom cetkom otistite navoj i elektrode sveCica. Ovaj podatak se nalazi u uputstvu za rukovanje vazilam. ProizvadaCi svetica isporucuju posebne sveCice sa veCim zazorom. Aka je patrebna padesiti zazor uCinite PREPORUCENIMOMENT PRITEZANJA SVECICA (Nm) . marate padesiti zazar izmedu elektroda prema padacima kaje daje proizvodac motara. obicna je balje da ugradite nove sveCice kada se stare sveCice blize kraju ocekivanog veka trajanja. Da bi proverili zalor svcClca koristite mcrae sa okrug!om iicom.nje usled slabog odvodenja toplote iz motora. Pomoeu Ciste krpe obrisite naslage ulja i masti koje su se nahvatale sa spoljne strane svetice. 2. Turpijam za platinsku dugmad izravnajte i atistite centralnu eleKtradu svake svecice. Osteticete eiektrode. i abratna. Izolator smede sive baje pokazuje do je taplotna vrednost svetice adgovarajuca. Ostecene svecice se moraju zameniti. Zakljucak: uzrok se mora pronati i otkloniti. U opsegu od . 12. zbog detonacije iIi zbag previsake taplatne vrednasti svetica. Osim toga svetice koje se kariste za elektronske sisteme za paljenje imaju yeCi zazor. Dobre obrisite sveCice Silvorn krpom. SveCice sa yelikim i sveCice sa malim zazorom se izraduju u identicnim taplatnim aznakama i jedina se razlikuju pa tame kaliki im je zazar izmedu elektrada. ipak ga proverite. SISTEM ZA PALJENJE 1. Samapaljenje testa maze da osteti celo klipa i elektrode svetice. 1. Zakljucak: posta elektroda za masu nije po celoj povrsini centrirana U odnosu oa centralnu elektrodu. Da biste praverili zazar sveCice patreban yam je merac zazara koji je naCinjen ad okrugle zice. zbog struganja klipa 0 zidove cilindra koje nastaje usled nedovoljnog podmazivanja iIi paremecenih zazora izmedu del ova metCTa. Ako je potrebna natapite krpu sa malo rastvaraea. Istrosena centralna elektroda kao i elektroda mase ukazuju na to da je svetica adsluzila svoj radni vek i da je treba zameniti. Istrosena svedca. I pored taga sto proizvadac maze padesiti zazar na novim syeCicama. 3. Ciscenje sveCica UzimajuCi U obzir vreme i napor koji ulazete pri skidanju i ugradnji svetica. Podesavanje zazora svecica Bez obzira da Ii ugradujete nave iii aCiscene svetice. Ali ako ste ih Cistili u propisanim intervalima ODe su verovatno u dobrom stanju i mogu se servisirati oa sledeCi naein. m e n ~ n j e mernim listicima nece dati tacan rezultat.5 do 2 mm. lsturpijajte elektrodu mase sa unutrasnje strane svake sveeice taka da pavrsina postane sjajna. ravan merni listie ce verovatno dati pogresno oCitavanje. ovakva sveCica se mora zameniti.

tako da budu pritegnute ali ne suvise! Aka vas motor ima svecice sa konusnim sedistem i aka nema zaptivnog prstena.ie da pokusajte taka sto na sveCicu navucete komad creva za grejanje. ivlozete koristiti i ala1 za Ciscenje navoja. Ako nemate momentni kljuc pomocu racve i nasadnog kljuca pritegnite sveCice za 1/4 do 1/2 kruga. Ako pritom imate poteskoca to maze da znaCi da navoje u glavi motora treba oeistiti. Uvmite sveCice rukom.vrtanju sveCice navoj ne ruo. Ugradnja svetica Posta ste oCistili sveCice i podesili zazar izmeou elettroda. pa to crevo koristite kao savitljivu ruCicu. Napomena: Neki proizvodaci preporucuju da se navoj namaze sredstvom koje sprecava da sveCica »zapece«. Ponavljajte avo dok ne uklonite prljavstinu. 1.a rezervnih delova. Izvadite krpu okrecuCi je u suprotnom smeru. Ako su navoji Cisti. pristupite ugradnji na sledeCi naCin. Uvmite taj ugao krpe U DtVOT za sveCicu okrecuCi ga u smeru kretanja kazaljke na satu. Pazljivo iskrivite bocnu elektrodu . 2. Zategnite sveCice rnomentnim kljucem na vrednost specificiranu u tabeli u ovom odeljku. a jos uvek pri u.dok ne dobijete pravilan zazor. onda se zaptivanje postize kontaktom izmedu dYe metalne povrsine. Prikljucite na svaku sveCicu odgovarajuCi kabl. Panoya proverite zazor. Po motu suve i ciste krpe obrisite sve preostale tragove prljavstine i rnasnoce sa zaptivnih povrsina sveCica na glavi motcra. odgovarajuceg unutrasnjeg preenika. iii kupili sveCice i proverili zazor.sarno bocnu elektrodu . Za Ciscenje navoja obicno je dovoljno staviti u njih malo penetrirajuceg ulja. Namocite jedan ugao Ciste krpe uljem. 5. koji moiete naCi u prodavnicaIT). Proverite to u uputstvu za 4. Proverite da Ii su metaini zaptivni prstenovi na sveCicama u dobrom stanju i da Ii pravilno nalezu na sveCice.Dimenzija navoja svecice 14 mm sa zaptivkam 14 mm kanusna 18 mm kanusna Celiena glava 37-44 10-22 22-29 Aluminijumska glava 26-32 10-22 22-29 283 NJE to pomocu odgovarajuceg dela alata za merenje zazora. 3. i dovoljno je pritegnuti svedce za 114 kruga. .

godine u sva vozila proizvedena u Americi ugraduju se kablovi za sa grafitnim jezgrom. ipak mogu biti netspravni. Povremeno vizuelno pregledajte kablove. sarno menjate sveCice iii trazite uzrok slabih Derformansi vaseg automobila. I pored toga sto kablovi za sveCice mogu izgJedati kao da su u dobrom stanju. -. obavezno prover(te sveCice. kao i svi ostali delovi. iIi pomocu volt/ommetra proveriti da Ii su kablovi ispravni tako sto ispituje elektricni otpor kabla iii proverava da Ii ima pukotina. Napomena: Od 1963.da su kablovi u dobrom stanju. trose vremenom. paljenje i kablove svetica. odnosno za zamenu. Aka motor automobil? neravnomerno fadi »trokira«. Kada ovaj period prode. uzrok mogu biti ovi kablovi. Kablovi sveCica se .~ J 'iil"'W" . Cesto se dogada da se kablovi sveCica ispituju tek kada se ni jednom drugom merom ne popravi fad motcra. kablovi sveCica se llJoraju promeniti ako zelite da motor radi Cak i ako utvrdite da je sarno jedan kabl neispravan. pogresnim koriscenjem iii uticajem sredine. sto je skracenica za TV i radio smetnje i imaju 12-tozilno jezgro od I . Uklonite oznake od izolir trake sa kablova sveCica. promenite kablove za sveCice na prvom sledecem servisiranju motora. obieno se pretpostavlja -. Ovakvi kablovi se cesto nazivaju TVRS provodnici. najbolje je da sve promenite zbog toga sto su svi oni podjednako stari. Ako nije uocljivo ostecenje jednog iii vise ovih kablova. Realan vek trajanja koji mozemo ocekivati je oko 50. 284 Kablovi za svecice B ez obzira da Ii vrsite kompletno podeSavanje matara. Da Ii na spoljnom omotacu ima pukotina iii znakova istrosenosti? Da Ii su kablovi natopljeni uljem? Da Ii su gumeni stitnici kablova kod svecica postali tvrdi i krti? Da Ii su gumeni stitnici na kablovima kad kape razvodnika postali tvrdi i krti? Ako bilo koje od ovih pitanja ima potvrdan odgovor. iIi aka neke od sveCica imaju naslage garezi (pogledajte odeljak "Provera i ugradnja sveCica« U ovom poglavlju). Profesionalni mehanicar moze pomocu posebnog ureaaja za ispitivanje.Cvrsto navucite gumeni stitnik rukom preko vrha sveCice. cesto pogresno .000 km iii oko tri gadine.t'w' .

Alat i materijal • Kljuc o Set kablova za sveCice • Sapun iIi silikonski sprej najlona impregnir9.TIo grafitom. Obzirom da u ovakvom kablu nema metalnog jezgra, on je podlozan ostecenju i moze da pregori. Provodnik je dobra izolovan silikonskom gumom, jer je taj materijal otporan na toplotu koja je najYcCi neprijatelj ovakvih provodnika. Zamenu kablova za sveCice moz£-izvesti svaki mehanicar-amater i to na veCini motara. Medutim kod nekih tipova motara kablovi sveCiea su sprovedeni ispod delova motora, kroz eevi, iIi separatore i preko nekih neuobicajenih mesta. Uvek dobro pogledajte a kakvom se poslu radi, da biste pre nego sto pristupite radu sigumo utvrdili da Ii maiete da ga zavrsite. - - - - - - ~ ~ ~ - - - - SISTEM ZA PALJENJE Zamena kablova za sveCice Kad menjate kablove sveCiea prove rite da Ii ste obezbedili odgovarajuCl kaplet za automobil nn kome radite. Mozete nabaYiti i takav komplet kod koga su duiina, prikljutei, stitniei i ostalo pripremljeni za ugradnju na odgoyarajuCi tip motora. Napomena: Ako je vase vozilo opremljeno visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI), pogledajte uputstvo na kraju ovog odeljka. Zamena kablova za sveClee se obavlja na sl,,deCi nacin. 1. Ako je motor jos topao ostavite ga da se ohladi toliko da ne mozete da se opecete aka dodimete izduvnu granu. 2. Skinite kuCiste filtera za vazduh. Pogledajte odeljak »serviranje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za napajanje gorivom. ~ . Ovo moze biti potrebno da bi se obezbedio prist up svim kablovirna sveCic3. Provcrite kablovc za svcCicc priiikom podcsavnnja motam iii ako motor ne radi pravilno. Kruta i ispucala izolacija je raziog za zamenu kablov a. ali morale zapamtiti da postoji mogucnost dOl vizue!nim pregledom ne otkrijcte kV;IL 285 SISTEM ZA PALJENJE Obeleiite raspored kablova za svecice pre nego Slo ih skinetc; ponekad su provuceni i kroz otvore i-cevi. Skinite ih i zamcnjujte jedan po jedan da hi izbegli zabunu. 3. Pocnite od sveGice koja je najdalje od razvodnika paljenja (kod motora V6 iii V8 moiete poceti sa bilo koje strane motora), pazljivo uklonite kablove povlaceCi gumeni stitnik, a istovremeno ih lagano uvreete. 4. Pogledajte kuda je sproveden kabl do razvodnika. 5. Izvadite rukom drugi kraj kabla iz kape razvodnika. I kod ove operacije lagano uvrtanje pri izvlacenju ce olaksati odvajanje.

286 6. Uklonite kabl iz motora. Aka je kabl provucen kroz cevi, in postavljen u separatore, obeleiite to jer ee vam olaksati ugradnju novog kabla. 7. Iz kupljenog· kompleta novih kablova odaberite onaj kojr je iste duzine kao onaj koji ste upravo skinuli. Uporedite duzine. 8. Ugradite novi kabl za sveCice pratee; tacke od 3 do 6 ali obrnutim redosledom. Proverite da Ii je novi kabl provucen na isti naCin kao onaj koji ste skinuli. I , , ; I 9. Na oba kraja kabla, i kod sveCice i kod kape razvodnika praverite da Ii su prikljucak i gurneni stitnik dobra postavljeni i da Ii je kabl dobro gurnut u prikljucak kako bi se obezbedio dobar kontakt. ' 10. Nastavite sa zamenorn jednog po jednog kabla po ovoj proceduri sve dok ne zamenite ceo set. 11. Skinite sekundarni visokonaponski kabl sa prikljucka na bobini; to je provodnik Ciji je drugi kraj prikljuccn na razvodnik paljcnja. Lagano ga uvrCite dok ga izvlaCite iz prikljucka. " ~ ' = ~ = " ~ ~ , , = CD ii i I 0 l 11 II ~ 1 I I I , \, c: I C::TI=M ZA P ALJ 12. Izvadite drugi kraj kabla iz centralnog 'prikljucka na kapi razvodnika. I ovde se kabl lagano uvrce pri izvlacenju iz prikljucka. 13. Zarnenite visokonaponski sekundarni kabl sa novirn prateCi uputstvo iz tacaka 11 i 12, sarno obrnutirn redosledorn. I ovde proverite da Ii su gumeni stitnici - na svakom kraju se nalazi po jedan - ugurani do kraja da bi se obezbedio dobar kontak!. Visokoenergetski sistem za paljenje (HEI) Aka radite na kolirna koja su opremljena visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI - High ----Kad De!co-Remy Unitized razvodnika (levo) kablovi III sveCice p05t<lvljaj u 5e u prstcnas!i nos;lc (1) koji 5e pricvrscuje na kapu razvodnika (2) pomoc u zavrtnjeva (3}, koji istovremcno priCYTScuju i bobinu (4) odozgo na o\'aj sklop. Dcsno jt: prikazan Deko-Remy HE! razvodnik sa dva nosilea (1) bblovi 13 svecice, kuji sc

u ovom slucaju postavljaju eko bobine (2). 287 Il ' .' I •. tt,, __ . __ . SISTEM ZA PALJENJE Energy Ignition), kapa razvodnika i nadn spajanja provodnika ce biti razliCiti. ISto tako, videeete da je preenik kabla za sveCice veCi. Posto je u ovom slueaju bobina integralni den kape razvodnika, ovde nema visokonaponskog sekundarnog provodnika bobine. Provodnici syeCica kod HEI sistema se menjaju na sledeCi naein. 1. Skinite prstenasti nasac sa kape razvodnika. avo se izYodi tako sto se kopee (oznaeene sa "Latch" - zap or) gurnu od razvodnika, a kapa se podigne. Svi prikljucci kablova za sveCice se nalaze u prstenastom nosacll. Napomena: Kod nekih HEr sistema kablovi za sveCice provuceni su kroz dva nosaca. U tom slucaju jednostayno izvucite kablove i nosace iz kape razyodnika. Kod sistema Delco-Remy Unitized moraju se odvrnuti dva zavrtnja i skinuti bobina pre nego sto se skinu provodnici sveCice i visezilni kab!. Zavrtnje odvite odvijaeem. Zatim ,skinite bobinu i na kraju kablove za sveCice i visezilni kabl. 2. Izvadite prikljucak kabla za sveCice iz prstenastog nosaea kape razvadnika potiskujuCi pritom pal cern prikljucak nadole. Napomena: Kod Delco-Remy Unitized sistema zavrsetak svakog od kablova za sveCice je pricvrscen pomocu zavrtnja. Odvite malo DVe zavrtnje kada skidate kablove. a zategnite kada ih postavite. 3. Skinite drugi kraj kabla sa sveCice. Skidajte ga pazljivo, drzeCi ga za gumeni stitnik i pritom ga lagano uvrCite. Ne cupajte kabl jer ga lako mozete ostetiti. 4. Odaberite iz kompleta kabl odgovarajuee duzine. 5. Pri postavljanju novog kabla u prstenasti nosae podmazite prikljucak sapunom bez amonijaka iIi silikonskim sprejom, i gumite prikljucak u prstenasti nosac. Kod sistema Deleo-Remy Unitized ubaeite kabl uotvor i zategnite zavrtanj. , 6. Ponovite tacke od 2 do 5 posebno za svaki kabl sveCice sve dok ne zamenite ceo komplet. Zapamtite, menjajte jed an po jedan provodnik da biste izbegli zabunu i greske koje Yam mogu aduzeti mnago vremena. 7. Kada 5U svi kablovi za sveCice zamenjeni, zavr288 site rad tako sto izvr,ite uputstvo iz tacke 1, ali obrnutim redosledom. Sva uputstva pri zameni kablova sveCica na sisternu HEI su ista kao kod konveneionalnih sistema, osim pomenutih razlika kod kape razvodnika. Ako iole sumnjate u syoje moguenosti

da obayite ovaj posao, konsultujte profedionalnog mehanicara. Indukcioni kalem (bobina) K Od veCine automobila bobina je ern, cilindrican iIi cetvrtasti dec velicine konzerve piva od 0,33 litra. Bobina se obicno nalazi u blizini razvodnika paljenja. Ako ne mozete da je pronadete, pronadite veliki sekundarni yisokonaponski kabl koji je prikljucen na eentar kape razvodnika. Bobina se nalazi na drugom kraju tog kabla. Pri proveri bobine, prvi korak je yizuelni pregled. Proverite da Ii je bobina cvrsto pricvrscena da bi imala dobru masu, i da Ii su svi prikljucci Cisti i sigurni. Otpusten i prljay prikljucak izaziva veliki otpor u kablovima. Takav veliki otpor je uzrok slabog rada sistema za paljenje. Pogledajte da Ii na vrhu bobine ima pukotina, da Ii je kuCiste bobine ulubljeno, i da Ii euri ulje iz bobine. Ako nadete bilo koje od pomenutih osteeenja, bobina se mora promeniti. Bobina je u stvari mali transformator koji struju od 12 volti, iz primarnog sistema, pretvara u struju sekundarnog sistema, kod koje se napon penje i do 30.000 yolti. Ovaj visoki napon je potreban da bi skoCila varnica izmedu elektroda sveeica, i da bi se upalila smesa goriva i vazduha U· motoru. r pored toga sto, spolja gledano, moie izgledati da je bobina u dobrom. stanju, ona moze biti neispravna. Neki od znakova da je bobina neispravna, odnosno u nekim slucajevima slaba, su gubitak snage pri veeem broju obrtaja, zastoj motora prilikom ubrzanja, iIi u ekstremnim slucajevima nemoguenost pokretanja motora. . \ I ; ! I . , I r_-___ t_ SISTEM ZA PALJENJE f , Ii f , } I Ako ste osetili bilb koji ad pomenutih simptoma, najbolje je da bobinu odnesete kod majstora koji ima odgovarajucll opremu za ispitivanje. Aka yam to nije moguce, maiete kupiti novu bobinu i zameniti staru. Medutim aka zamena bobine ne resi .problem ne ocekujte da ce vam u radnji zameniti bobinu koju ste vee jednorn ugradili. VeCina prodavnica delova ne prihvata da

vrati nOvae za elektricne komponente koje su bile uoraclene. Medutim ako imate svoj, ali mogucda pozajmite volt/ommetar, iii drugi instrument za analizu rada matcra kojim se moze ispitnti bobina, onda to mozete i sami da uradite. o Tipicni delavi indukcionog kalcma - bobine. (J) guma. (2) sekundarni visokonaponski prikljucak, (3) primarni prildjucak, (4) kapa. (5) slojcvi, (6) namotaji. (7) kuciS1C j (8) stakleni izolator. ... - .. --.. ----.. -.. Alat i materijal • Adapter za sveciee • Babina • Volt/ommetar • Viljuskasti kljucevi Ispilivanje olpora prirnarnog kola bobine Isnitivanje primarnog otpora se vrsi na sledeCi nuein. 1. Postavite birae opsega volt/om metra u poloiaj 1-10 oma«. Ako je potrebno povezite odgovaraju6 provodnik za ispitivanje na instrument. 2. Izvrsite kalibraciju instrumenta za ispitivanje prema uputstvu proizYodaca. 3. Iskljucite glavni prekidac, odvojite dva provodnika sa primarnog prikljueka koji se nalazi pri vrhu bobine. U nekim slueajevima ovaj prikljucak se jednostavno svuce; drugi opet imaju navrtke na prikljucnimstubiCima koje se skidaju malim viljuskastim kljucem. Prikljucei su obelezeni na razne naeine. Najcesce oznakama "POS" iIi (+) za pozi(ivan, odnosno »NEG" iii (-) za negativan prikljucak. Obeleiite gde koji kabl pripada da bi ste ga kasnije lakse povezali. 4. Prikljucite erveni i erni provodnik instrumenta za ispitivanje na primarne prikljucke. 5. Obtajte dObifenu vrednost na odgovarajucoj skali instrumenta. Ova vrednost treba da odgovara onoj koju preporucuje proizvoclac. Meclutirn kod veCine vozila otpor prirnarnog kola bobine se krece izmeclu 0,5 i 30ma. Ako je ovaj otpor znatno iznad iii ispod preporueene vrednosti, bobina je neispravna i mora se zameniti. 6. Ako je bobina neispravna uklonite provodnike za ispitivanje sa primarnih prikljucaka i zamenite bobinu na nacin koji je prikazan na kraju ovog odeljka. Ako je otpor primarnog kola bobine u preporucenom opsegu, predite na ispitivanje sekundarnog otpora. 289 ENJE Ispitivanje otpora sekundarnog kola bobine Ispitivanje sekundarnog otpora b:obine vrsi s_e na sledeCi naCin. 1. Podesite volt/ommetar u opsegu od 1000 do' ·1O.0000ma. 2. Kalibrisite instrument prema uputstvu proizvodaca. 3. Skinite kabl sa centralnog prikljucka babine. Painja: Proverite da lije glavni

prekidac iskljucell, pre nego sto skinete kabl. On se skida tako sta se prihvati za kraj, povuce navise i istovremeno blago uvrce. 4. PrikljilCite jedan od provodnika instrumenta na bilo koji od primarnih prikljucaka. CD 5. Prikljucite drugi provodnik instrumenta na adapter sveCice, iIi spiralnu oprugu i ubacite adapter u centralni prikljucak bobine. 6. OCitajte dobijenu· vrednost instrumenta na odgovarajucoj skali. Ocitana vrednost mora biti u opsegu koji preporucuje proizvodac automobila. Ako je izmerena vrednost otpora izvan one koju daje proizvodac, to znaCi da je bob ina neispravna i da je treba zameniti. 7. Ako je bobina neispravna, skinite provodnike za ispitivanje i zamenite bobinu prema uputstvu koje sledi. Ako su otpori bobine u okviru preporucenih vrednosti, uklonite pravodnike za ispitivanje i povezite kablove primarnog kola i visokonaponski kabl. Pri primarnog Olpor;) odvoje sc prim ami proyodnid (I j, Do bra bi bila da 5e obeleie pre skidanja. Crvena s!ipaljb ommetra (2) ,e prikljuCl na pozitiviln prikJjueak. a crna (3) n:J ncgUlivni prikljucak. 290 ..... -------------I· i i ! . " = SISTEM ZA PALJENJE -, rr:5J CJ '--_ .... 0 Kou ,;iSlCma HEI kt1u i;Ojlh fim.,:tar SC prikijucujc: {I) za

oooin<\ nalazi u k;lpi primafnog nlpora. (:!) z::

Of

sckumJarrHlg ntpora. , I I I L....l .... Iii! II Pri jspitivllfljU primarnng otpora na forull, povci:i!c ommc!ar na prik<lz;lO 11<16n. Pri ispi!ivunju sc:kund:lrllog otpora nil Ford-u. rO\eZite ommctar flU prik:Jzan naCin. 291 I IL···· , ' ; . -----292 Pri ispitivanju sekundarnog otpora postal'iie adapter svceice (l) u prik!jucak bobine (2), Crveni provodnik (3) povc:tile na ncgativni

prikljuC4k, a crni provodnik (4) svc6ce, Uporcdilc izmcrcni Olror sa preporuccnom vrcanoscu ! f I • l J I I I , Zamena bobine Ako ste doW do zakljucka da je bobina neispravna, i da je potrebna zamena, postupite na sledeCi narin. 1. Obezbedite odgovarajucu bobinu. Mnoge bobine izgledaju slicno, ali mozda nisu u stanju da obezbede sekundarni napon koji je potreban za rad vaseg motora. 2. Ako to dosad niste ucinili, iskljucite glavni prekidac i odvojite kablove koji su povezani na primarne prikljucke ,to se nalaze pri vrhu bobine. Neki od ovih kablova imaju prikljucke koji se skidaju; drugi imaju stubice sa navrtkama koje se odvrcu pomocu malog kljuca. Prikljucci su obelezeni na razoe natine. Najcesce oznakama »POS« iIi (+) za pozitivni, odnosno »NEG« iii (-) za negativan prikljucak. Obelezite gde se koji kabl nalazi da bi ga kasnije lakse povezali. 3. Izvucite sekundarni visokonaponski kabl iz centralnog prikljucka bobine. 4. Kljucem odvrnite zavrtanj na nosacu bobine. Obicno je ovaj zavrtanj uvrnut u blok motora. 5. Skinite staru bobinu. 6. Pri postavljanju nove bobine sledite tacke od 1 do 4, sarno obrnutim redosledom. SISTEM ZA PALJENJE Primarni (balastni) otpornik paljenja K od velikog broja automobila sistem za paljenje je tako konstruisan da, kada motor radi, funkcionise pri manjem naponu oU onog koji 1ma akumulator. Da bi se to izvelo ugraduje se jedan primarni (balastni) otpornik izmedu glavnog prekidaca i bobine. Ovaj otpornik smanjuje napon akumulatora za 3 volta. Medutim, posto je za pokretanje motora potreban maksimalan napon akumulatora, ovaj otpornik se iskljucuje pri pokretanju motora. Ako se motor automobila ugasi tim se gJavni prekidac paljenja vrati iz polozaja za pokretanje u radni polozaj," onda je vrlo verovatno da je u pitanju neispravan otpornik. Ispitivanje otpornika Pomocu sledeceg ispitivanja proverava se da Ii je balastni otpornik ispravan. Ovde su prikuzana dva lipa balastnQg (primarnog) otpornika. Dvostruki

tip, levo na ,lid, jc tipican za neke modele Chrysler-a. dok sc drugi , koji prikaz;}n desno na slid, koristi kod starijih model a AMC i Genera! Motors 'I\!tomobila. 293 Ala! i ma!erijal • Provodnik za premoscivanje • KIjuc • Primarni otpornik 1. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. Povezite pomocu produznog kabla po ziti van (+) pol akumulatora sa pozitivnim (+) prikljuckom na bobini. 2. Pokrenite motor. Aka motor radi i pored toga sto je produzni kabl prikljucen, balastni otpornik je neispravan i mora se zameniti. Painja: mora se voditi racuna 0 tome da je ovakvo prevezivQnje sarno privremenog karaktera i sluii za potrebe ispitivanja - to nije trajna popravka. Ako vozite a14tomabil sa prikljucenim produinim kablom samo nekolika stotina kilometara, zbog povecane loplote koja se stvara, v e r o ~ vatna oe izgoreti bobina, platinska dugmad i drugi delovi u sistemu za paljenje. 3. U gasite motor. Skinite produzni kabl. Napomena: Na novijim tipovima automobila, balastni otpornik je u stvari provodnik koji povezuje glavni prekidac i bobinu. Ako ste po izvrsenom ispitivanju utvrdili da je balastni otpornik neispravan, ostavite produzni kabl u poloiaju iz tacke 1, obratite paznju na upozorenje iz tacke 2 i odvezite automobil do najblizeg mehanicara. Ovakva popravka nije posao za poeetnika. Zamena otpornika Kod mnogih automobila, a posebno kod starijih modela, primarni otpornik je izveden kao mali kalem smesten u keramicki izolator. Nalazi se na prednjoj strani u motornom prostoru. Pri zameni postupite na sledeCi natin. 1. Odvojite provodnike sa otpornika. Oznacite ih da bi kasnije lakse izvrsili spajanje. 2. Odvrnite pomocu kljuea zavrtanj kojim Je pricvrscen otpornik. 3. Skinite otpornik sa prednje strane. 294 Ako se balastni otpornik nalazi u keramickom lzoiatoru, unda je obicno postavljcn na prednjem delu. unular mo\ornog prostora. 4. Ugradite novi otpornik prema uputstvu od 1 do 3, ali obrnutim redosledom. Napomena: Proverite da Ii otpornik koji ste obezbedili odgovara vasem automobilu. 5. Pokrenite motor. Ako se motor pokreoe nastavi da radi, ooda ste otklonili kvar. Glavni prekidac (kontakt-kljuc) D o pre oekoliko godioa glavni prekidae oa automobilu je imao sarno jednu ulogu - da ukljuCi i iskljuCi primarno kolo. Danas ovaj prekidac pored toga ukljueuje elektropokretae, pove-

zuje alternator i potrosaee, zakljueava upravljae i zuji ako zaboravite kljue u njemu. Kako su funkdje glavnog prekidaca postale sve kompleksnije, isto se dogodilo sa njegovom konstrukcijom. Kod veCine savremenih vozila prekidac paljenja ima pet polozaja, od kojih svaki ima posebne funkdje: »oprema«, »zakljucano«, »iskljuceno«, »)ukljuceno« iii »yoznja« i »pokretanje«. Prvi polozaj, »oprema« omogucava yam da koristite razne uredaje na automobilu koje se pokrecu pomocu elektriene struje, a da se pritom napon ne prikljueuje na kolo za paljenje, sto ne sarno da bi nepotrebno trosilo akumuIator vee bi mogIo da izazove pre gorevanje sistema za paljenje. Kod veCine automobila dodatni uredaji, kao.sto su elektrieni podizaei stakla i pomeranje sedista, mogu se pokretati sarno kada je prekidae paljenja u polozaju »ukljuceno« iz razloga bezbednosti. Kada je prekidae paljenja u pOlozaju »zakljueano« svako napajanje koje ide preko njega je prekinuto. Napajanje koje nije vezano preko prekidaea paljenja, kao sto su svetla i upaljae, je stalno prikljueeno na akumulator. Kada je preki® U ® \ o I Sa\'remena \'ozi!a imaju obicno pel poJozaja prekidaca paljenja: (1) oprema, (2) zakljucano, (3) iskljuccno. (4) uk!juceno i (5) pokretanje motofll. SISTEM ZA PALJENJE dae u pOlozaju »zakljueano« kijue se maze izvuCi iz brave. Kod starijih tipava automobiIa - pre 1966. go dine - kljue se mogao izvuCi iz brave u svakom polozaju prekidaea osim u polozaju »pokretanje Kad novih tipova automobila postoji i uredaj protiv krade koji blokira upravljac i ruCicu menjaea. Kod gotovo svih vozila, kod kojih se zakljueava toeak upravljaea, postoji polozaj »iskljueeno«, desno od pOlozaja »zakljucano«, koji omogucuje da se tocak upravljaea i rueica menjaea mogu pokretati bez trosenja akumulatora. Ovaj polozaj so. koristi kada se vrsi servis upravljaekog mehanizma iii vesanja, iIi kada se vrsi podesavanje ruCice menjaca. Kada je prekidae u polozaju »ukljueeno« iii »voznja«, napon je prikljueen na elektriena kola koja se koriste pri normalnom radu automobila. Tu je ukljueen radio, ventilator grejaea, potrosaei kao sto su prozori, sedista, brisaei stakla, zadnja svetia itd. U polozaju »pokretanje motora« napon akumulatora prikljueen je na motor elektropokretaea preko solenoida. Solenoid ima nekoliko funkcija, a jedna od njih je da sluzi kao releprekidae. KOada se napon dovede, preko glavnog prekidaea, do solenoida kolo se zatvara i omogucuje da se uspostavi tok stmje kroz motor elektropokretaea. Solenoid je postavljen u blizini elek-

tropokretaea i time se izbegava postavljanje velikih kablova od akumulatora do prekidaea paljenja. Solenoid elektropokretaea je opsirnije opisan u poglavlju »Sistem elektropokretaca«. Druga vaina funkcija glavnog prekidaea je da se pomocu njega ukljueuje primarno kolo paljenja preko otpornika primarnog kola za paljenje. Ovaj otpornik, kao sto mu i ime govori, ogranicava napon koji se dovodi do bobine. Kod starijih tipova automobila koristili su se otpornici koji su smanjivali napon na odredeni nivo bez obzira na rad motora. Kod savremenih vozila ovakav uredaj se zove balastni (primarni) otpornik. Zbog svoje posebne konstrukcije, balastni otpornik moze smanjiti napon na bobini nizem broju obrtaja motora, a pritom povecava napon pri vecem broju obrtaja mot ora, kada je to i potrebno. Kada ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno visok napon pri vee em broju obrtaja motora, kada je to i potrebno. Kada ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno visok napon pri vecem broju obrtaja motora, ali taj isti napon bi izazvao pregrevanje bobine i pregorevanje platinske dugmadi pri nizem broju obrtaja motora. Najeesce se kao primarni otpornik koristi provodnik odredene duzine naCinjen od otporniekog materijala, koji smanjuje napon 295 - ------------------- ~ ~ - - ----baterije od 12 volti na oko 9 do 10,5 volti tokom normalnog rada motora. Motoru je potreban say raspolozivi napon da bi se pokrenuo, a posebno u hI ad nom zimskomjutru kada je brzina pokretanja motora umanjena zbog zgusnutog ulja i veceg elektricnog otpora koji se javlja pri nizim temperaturama. Zbog toga se u glavnom prekidacu nalazi posebno obilazno kolo koje omogucava prikljucenje punog napona akumulatora na bobinu prilikom pokretanja motora. Ako motor auto mobil a iznenada prestane da radi, zatim se pokrene i panovo ugasi u nepogodnom trenutku, najverovatnije je u pitanju gIavni 296 prekidac. Meclutim, potrebno je da obezbedite kvalifikovanog mehanicara radi brizljivog pregle<;la. Ako kljuc ima veliki zazor u prekidacu i _ ako se paljenje prekida kada pomerate kontaktkljuc, najverovatnije je da je doslo vreme da zamenite glavni prekidac. Za automobile kod kojih se zakljucava tocak upravljaca, za skidanje glavnog prekidaca potreban je specijalan alat. Za amatere je bolje dane pokusavaju da zamene glavni prekidac, zbog komplikovanog posla skopcanog sa teskocama i mogucnosti ostecenja delova zbog rada bez neophodne opreme. r MOTOR T ehnicki giedano, motor pokrece automobil

pretvaranjem toplotne energije u mehanicki rad pIi sagorevanju benzina u komori za sagorevanje. Kada se benzin i vazduh pomesaju u pravoj ,:,zmeri (14.7 delova vazduha i jedan deo benzin a se smatraju idealnom smesom) i kada se up ale pomocll varnice, ta smesa eskplodira razvijajuCi pritom veliku koliCinu toplote i visok pritisak. I pored toga sto sagorevanje nastaje u delicu sekunde, ono je ipak kontrolisano. Kada varnica upali smesu, nastaje "front plamena« u obliku lopte koja se siri od tacke paljenja sve dok potpuna ne sagori. Takvo sagorevanje izaziva naglu porast pritiska u cilindru, sto potiskuje klip nanize i okrece radilicu. Na taj naCin se toplotna energija pretvara u koristan mehanieki rad koji pokrece automobi!. Pritiskom na pedalu za gas otvara se leptir u grlu karburatora, time se omogucava da veea koliCina smese goriva i vazduha uVllce u motor. Time se povecava gustina smese U svakom ad cilindra motora, a posledica toga je da se povecava pritisak kada se smesa upali. Dalji rezultat povecanja pritiska pri sagorevanju je povecanje snage motora, sto omogucava da motor brie okreee iii da bolje »vuee«. Ako se popusti pritisak na pedalu gasa, smanjuje se koliCina smese, pritisak u cilindrima pada i motor usporava. Na neki naCin, motor sa unutrasnjim sagorevanjem moze da se uporedi sa pumpom za vazduh. Otvaranje leptira za vazduh omogucava da motor pumpa vecu kolicinu vazduha, a ukopliko je veea koliCina vazduha (i goriva), to motor razvija vecu snagu. To je i razlog sto po pravilu veCi motori razvijaju i vecu snagu od manjih jer predstavljaju pumpu veeeg kapaciteta. Nazalost, motori sa unutrasnjim sagorevanjem nisu narocio efikasni posmatrano sa aspekta iskoriscenja toplote koja se dobija sagorevanjem. Samo oko jedne treCine toplotne energije se koristi za pokretanje vozila. Oko jedne treCine se izgubi sa gasovirna koji izlaze kroz izduvnu cev. Do trenutka dok klip dode do donje granicne taeke svog hoda, pritisak u cilindru vee znatno opadne u odnosu na svoju najveeu vrednost koja se javlja odmah po paljenju. Mada je motor iskoristio energiju gasova koji se sire i sagorevaju, ipak u sagorelim gasQvima ostaje toplotna energija koja se mora izbaciti napolje kako bi cilindar mogaQ ponovo da -usisa sveiu kolieinu smese goriva i vazduha. Narednih 20 do 25 odsto toplote koja se dobije sagorevanjem gubi se preko sistema za hladenje. Kada gaTiva sagoreva, u motoTu, on poCinje da se zagreva. Kad ne bi bila hladef)ja, motor bi nastavio sa sagrev,!ojem sve dok se ne bi istopio. Stoga je gubitak toplote kroz sistem za hladenje neizbeZan. Jos jedan deo energije odlazi na savladivanie. unutrasnjih otpora odnosno trenja jer: kliprli

Medutim. (7) k!ackal ica venlila. (2) zaptiyka glave. (5) bregasta oSQvina. ali i u ovom slucaju dobitak je manji od troskova. ovaj motor je' i pored toga najekonomicniji. Kod veCine motora iznose 5 do 8 odsto. No turbo punjaei su vrlo skupi te je njihova koriscerije ograniceno uglavnom nn luksuzne i. Sve dok inzenjeri ne pronadu bolji naein da ustede toplolnu energiju na ekoniIDican naCin. No i pored toga gubitci usled trenja nisu toliko veliki. (8) opruga ventila. Ulja i mehanieka poboljsanja koja smanjuju gubitke usled trenja takode doprinose. Mnogo je truda ulozeno na razvijanje keramiekih materijala. (9rventil. Inzenjeri traze naCine da motor s unutrasnjim sagorevanjem uCine sto efikasnijim. nanize i navise u svojim vodicama. pumpa servo upravIjaea. (4 ) podizaci ventila.prstenovi se taTu 0 zidove cilindara. potrebnih za izradu iii celog motora iii radi prevlacenja klipova. pogonskom mostu i (otpor kotrljanju). i to je jedan od gubitaka toplote koja nastaje prilikom sagorevan]a Jedan deo preostale snage motora je pot reb an za pOkretanje dodatnih agregata kao sto su pumpa za vodu. Medutim. (3) poluga podlzata. najsnainiji i najjeftiniji dan as poznat urec!aj za pokretanje vazila. smanjili bi se toplotni gubici. Kada je fec 0 snazi matara.sportske automobile. (12) klip. ventila i prostora za sagorevanje. prenosu snage. ventili klizaju. radilica se okrece u leiajevima itd. (14) kHpnjata i (15) radiJica I ! I " ce i dalje biti vrlo neekonomican natin za pokretanje automobila. Druga ve!icina koja se meri kod motora je obrtni momenat. vozila predstavlja samo mali procenat ukupne snage koja nastaje pri sagorevanju smese goriva. Konstruisanjem motora od materijala otpornih na toplotu. kompresor klima uredaja itd. (10) proslor za sagorevanje. vrhovi bregova se taTu 0 podizace. (6) pampa za ulja.ciJindra. a mozda i bez sistema za hladenje. Preostala snaga koja je na raspolaganju za pokretanje . odnosno iznos obrtne . motor sa unutrasnjim sagorevanjem 297 -------MOTOR (1) glava motora . (11) klipni prstenovi. (13) osovina male pesolee klipnjace. Spreeavanje toplotnih gubitaka kroz izduvnu cev moze se postiCi i tako sto se izduvni gasovi koriste za pokretanje turbo ·punjaea. Dna se izrazava u kilovatima (kV/). alternator. Gubitci usled trenia javljaju se i u pogonskom rernenju motora. tako da mogu da rade pri visirn temperaturama.

Usled toga izduvni ventili se pri radu vise zagrevaju. Osno'vni pojrnovi 0 motoru Ako ste mehanicar-amater. morate shvatiti vainost podmazivanja i kako se ana odrazava na vek vaseg matara.sile koju motor moie da emituje. Ali kod normalnog trosenja ventila. dodirna povdina se smanjuje i zbog toga ventil nije u mogucnosti da sprovodi toplotu kao pre toga. konacno pohabaju dodirne povrsine ventila i sedista. nije ni potrebno da se mnogo razumete u principe rada motora. skidanje ventila i zamenu pohabanih delova kao sto su vodice ventila. Dopremanje odgovarajuce kolicine ulja je neophodno kako bi se spreCio dodir metal-metal. Kada to jednom pocne. Promena ulja i podmazivanje prikazani su u poglavlju "Odriavanje automobila«. i popravka takvog ostecenja zahteva generalni remont. vreli izduvni gasovi se probijaju kroz otvor i pocinju da deluju na ventil kao gorionik za gasno zavarivanje. Tada se toplota provodi preko sedista na glavu motora. On maze trajati koliko i sam automobil. Usisni ventili imaju nesto povoljnije radne uslove jer se stalno hlade smesom koja se usisava. a time i habanje motora. Brzo otvaranje i zatvaranje pri kome ventiIi udaraju 0 svoja sedista. Ova velicina se meri u Njutn metrima (Nm). Ali. Ali kada sediste ventila pocne da se haba pri vecem broju predenih kilometara. Otvor postaje sve siri jer sve vise i vise metaia bukvalno izgori sve dok MOTOR ventil ne bude unisten. nepravilno podeseno paljenje. Ponekad ce ventil puei. otpasti komad sa njega iii se cak raspasti. posao oko ventila se obieno svodi na njihovo dovoelenje u normalno radno stanje. To moie dovesti do teskog ostecenja motora.OOO i 250. ledino hlaelenje koje je prisutno je odvodenje male koliCine toplate preko vretena na vodieu ventila u kratkim jntervalima kada je ventil oslonjen na sediste. Ovakvo stanje se naziva »izgoreli ventil« i do njega ubrzano mogu dovesti siromasna smesa. U krajnjoj liniji svi ventili se pOhabaju. a time se ubrzava starenje metala i dalje habanje ventila. koji se pre svega bavi odriavanjem 1 lakim popravkama. i odreelena je obrtanjem radilice i maksinalnim pritiskom u cilindru. ali kod izduvnih ventila to nije slucaj. aka je pruzena potrebna nega to je izmeelu ISO. Pohabani . nepravilan zazor ventila iIi slabo preciseen usisni vazduh. znptivni prstenovi ventila iii opruge ventila.000 km. . Ako pravilno odrzavate motor. Jedini delovi koji mogu da otkazu su izduvni vcotiE i moida neka zaptivka iii zaptivni prsten. Umesto toga ani Sil izlozeni topiim izduvnim gasovima koji ih prie. koje se nalazi na pocetku knjige. kombinovano sa visokim temperaturama koje Sli prisutne u prostoru za sagorevanje.Odrzavanje ventila ukljucuje skidanje glave motora. Konacno ventil poCinje da propusta.

I . moraju se isto taka brusiti radi obnove dodirne povrsine. koja se nalaze u glavi motora. Moze yam se dogoditi da. Skidanje glave motora je veliki posaa i nije prikazan u ovoj knjizi.vodnog mehanizma. Sedista ventila. Ovo je po sao samo za iskusnog majstora i izvan je mogucnosti veCine majstora amatera. Da bi se kompenzovalo termicko sirenje motora i istezanje koje vremenom nastaje oa nekim izduvnim ventilima) mora se odriavati odredeno rastojanje izmeau vrha vretena ventila i klaekalice (iIi podizaca). Drugi motori se »slobodno okrecu«.usisni ventili se obicno bruse da bi se obnovila dodirna povrsina. Na i pored toga moiete ustedeti nn trosku za fad taka sto cete U okviru ovog posla skin uti glavu motora i odneti je nn obradu u specijalizovnnu radionicu. Ako se prekine. Izduvni ventili se abieno zamenjuju novim. razvodnog mehanizma. kao i konstrukcije motora. Ipak. Zbog toga proizvodac automobila u uputstvu navodi da Ii se zazor na ventilima podesava dok je motor vrue iii hladan. Zupcasti kais se vremenom haba i nastaju naprsnuca slabe tacke. u nekom trenutku. uputstva za to mazete nati u servisnom prirucniku. ako mislite da ste sposobni da izvedete radove skidanja i ugradnje glave motara. natinjen od crume i fiberglasa. (4) !elcci lciaj i (5) lanac nl2. motor ce prestati da radi jer ventili da se. i zatvaraju. Takav posao ne sarno da zahteva znanje vec i pravi alat i opremu za masinsku obradu. Kod nebh motora moze doC! do tesklh ostecenja ako klip udari u otvoreni venti!. U zavisnosti od legura koje se koriste za izradu bloka i glave cilindra. Ovakvi podizaci nalaze se na mnogim uvoznim motorima. iii se prosiruju da bi se ugradili venti Ii sa veeim precnikom vretena. zazor ventila se povecava iIi smanjuje pri zagrevanju motara. (3) brcgasla osovina. Zupcasti. doelete u priliku da menjate lanae iii zupcasti kais 299 MOTOR I 300 (1) Glava cilindra (motora). se cesto koristi za pogon kada se ona nalazi u glavi motora. Posao koji mozete sami da obavljate je odriavanje propisanog zazora ventila. kais. dok kod »hidraulicnih« podizaea nije. sto znaci da mogu . Pohabane voeliee ventila se obraeluju da bi se dobili pocetni zazori. dOK Sli venIlU U gJavi. Ova procedura je prikazana u ovom poglavlju. dok se lanae iii par zupcanika koriste uglavnom za pokretanje bregaste se nalazi u bloku metcra })sa strane«. To rastojanje se zove »lazor ventila«. (2) blok matora. Ovo je yazno kad matara sa »cvfstim{< podizaCima vcntila iIi mehanickim delovima.

Postoji nekoliko razloga zbog kojih zaptivka pocne vremenom da propusta. ali ako se ne nanese pravilno iii aka se ne 05tavi da stvrdne maze doCi do curenja . Zamena zaptivke koja propusta je jos jedan od poslova koji u veCini slucajeva mOlete sami da uradite. Mnogi savremeni motori izlaze sa proizvodne Iinije bez klasicnih zaptivki. I ovaj posao je prikazan u ovom poglavlju. Provera kompresije je korisna za otkrivanje losih ventila. Traienje greske u motoru MOTOR U ovom poglavlju se nalaze i tri vrste ispitivanja koje mozete izvesti da bi otkrili probleme u motoru. Ovakvi. Da bi smanjili troskove mnogi proizvodaci koriste silikonske zaptivne mase za zaptivanje mnogih spojeva. usisne grane i kartera trebalo bi da budu u okviru vasih mogucnosti. Zamena zaptivke glave motora mOle biti preveliki posao. TreCi test. Vakuum lest ce Yam pomoti da otkrijete propustanje vakuuma u usisnoj grani iii karburatoru. Silikonska masa je odlican zaptivni materijal. zaglavljene ventile iii cak istrosene yodice ventila.da nastave rotaeiju a da kJipovi ne udare u ventile. Neki od uobicajenih tipova problema na motorima prikazani su u daljem tekstu. za('epIjen izduvni sistem. U ovakvom slucaju potrebno je zameniti i lanae i !ancanik. ima zube od najlona iii plastike. mozete birati da Ii da postavite sVeZu silikonsku masu iii da ugradite zaptivku od gume/plute. Zaptivke od plute/gume postaju krte usled utieaja toplote i starenja. Mehanicke vibraeije zajedno sa otpustenim navojem iii zavrtnjem mogu izazvati pucanje zaptivke iii curenje. preko koga prelazi lanae. I ova zamena je prikazana u Ovom poglavlju. Ali ako je zaptivka pukla iii iskliznula mora se zameniti. nisku kompresiju motora.01'0 posebno vazi za poklopac ventila koji ima tendenciju da vremenom popusta. Kod 1110tora koji imaju lanac. Ako se potrose toliko da lanae preskoci zub na lancaniku poremetice se sinhronizaeija rada ventila. on se vremenom izduzuje. istrosenih klipnih prstenoval cilindara ilili curenje zaptivke glave motora. ali zamena zaptivke poklopea ventila. Kod mnogih motora lancanik na bregastoj osovini. relativno mekani zupei smanjuju buku motora iii imaju i tendeneiju da se brzo trose. i u mnogim slucajevima motor ce se ugasiti. sto dovodi do postepenog smanjenja perform ansi motora. Kada pristupate popravci curenja ovakve vrste. ispitivanje balansa snage pomoCi ce vam da pri trazenju greske gubitka snage odredite cilindar koji izaziva probleme. . Ponekad je dovoljno zategnuti nekoliko zavrtnjeva da se zaustavi curenje. kasno paljenje. Time se stvara zazar u razvodnom mehanizmu ventiJa.

Ie problem. iIi nikakvu kompresiju. Najceste tacke na kojima se javlja eurenje ulja su zadnji zaptivni prsten radilice (na zadnjem kraju motora kod automobila sa pogonom na zadnje tockove. • Neispravni ventili. Ulje koje sagoreva zbog istrosenih klipnih prstenova iii cilindara obicno znati da je potrebna generalna popravka motora. prednji zaptivni prsten radilice kad kaisnika iii panekad. iii je nemaju. Zaptivka kartera je jas jedna ad mesta gde se panekad javlja cmenje ulja. 1z ovog razloga motor moze trositi litru ulja na svakih 400 do 500 kilometara. provcra kornpresijc 1110tora pokazace malu. Aka ova nije povezano sa bukom u matoru iii gubitkom snage. Sve sto omogutava priliv ulja u komoru za sagorevanje izazvace sagorevanje ulja. napuknutog klipa iii istrosenih vodica ventila. najverovatnije su u pitanju istrosene vodice ventila. Zaptivka koia propusta maze amoguCiti curenjc rashladne tecnosti u cilindar "(?ito brzo unistava cilindar zbog vclikog zagrevanja) iii u kuCiste radilice (gde isto taka izaziv(1 problcme zbog toga sto rashladna tecnost nije dobro sreJstvo za podmazi\·anjc). U avam slucaju javlja se gubitak kampresije aka zaptivka propusta izmeclu dva cilindra iii izmedu cilindra i spaljne sredine. Ovaj uzrok se otklanja takozvanim »sredivanjem ventila« i popravkom odnosno zamenom vodica i zaptivnih prstenova ventila. poklopac iii poklopei ven301 MOTOR tila. • Curenje ulja. Aka dva susedna cilindra imaju malu kampresiju.• Trosenje ulja .plavi dim iz izduvne cevi ukazuje da ulje sagoreva zbog istrosenih klipnih prstenova. zaptivka usisne grane. U tak\'om sJucaju. koii se javlja zajedno sa tajanstvcnim gubitkom tecnosti Z(l hlaoenje moze ukazivati n<. Provera komprcsijc motora i ispitivanje sistema za hladenje pomocu pritiska 01110guCice nam cia otkrijemo LL cemu . • Zaptivka glave matara prapusta. Simptomi su barice ulja ispod automobila. ulje na spoljnoj strani motora iii odozdo na automobilu iii povecana potrosnja ulja bez vidljivog plavog dima iz izduvne eevi.l propustanjc zaptivke glave motora. odnosno kod sklopa menjac/difereneijal kod poprecno postavljenih motora sa pogonom na prednje tockove). polomljenih klipnih prstenova. Istroscni iii prcgore!i izduvni venti!! dovode do guhitka kompresije u ci!indru. merenja kampresije obicna ukazuju da je zaptivka glave izgorela. Ncispravan usisni venti! ce Isto tako dovesti do . Napukao klip iii klipni prstenovi su obicno poslediea jake detonacije. Popravka se sastaji u uocavanju i zameni ostecene zaptivke ili zaptivnog prstena. kad V6 i V8 matara. Uljni wiog u Illadnjaku. Cilindar na kome dolazi do prod ora ulja obicno se lokalizuje tako sto se skine sveCica i pogleda na kojoj sveCici se nalazi mastan ern nanos.

Stalno lupkanje odnosna kuckanje motara ahicno ukazuje na preveliki zazar jednog i!i vise ventila. zoog povecanja zazora venti!3.i se sastoji u odredivanju uzroka detonacije i njegove blagovremene eliminacije kaka ne bi doslo do teskill ostecenja motora. posebno ako nista drugo ne ukazuje na neispravnost. Kada pritisak ulja poraste zazor se smanji. 302 Ostri metalni udarci koji se javljaju pri odreclenom broju obrtaja i pajacavaju sa povecanjem brzine ukazuju na istrosene letece iii Idece leiajeve radilice.. glave I11otora iii ostecenja lezajeva klipnjace. Biage detonacije se uglavnom smatraju neskodljivim. prevelike kompresije usled preterano velikih nas!aga garezi u prostoru za sagorevanje. sto zahteva da se izvrsi odgovarajuca popravka motora. Ova vrsta buke ukazuje na to da je patrebna generalna popravka motora. ali ce se uz to javljati pllcanje iIi izbacivanje plamcna u usisnu granu. Kada se podizaci istrose. Istrosena asovinica klipa moze dati slicnu buku. pregrejanog motora. ali ako se desava svaki put kadn pokrenete motor to moie biti indikacija da jc potrcbna zamena padizaca. iii aka pumpa pusta vodu l110raju se zameniti. Aka Iciajcvi imaju veliki zazar.zato znaci pri specificiranoj kompresiji. To moze biti poslcdica prevelikog predpaljenja. Neispravni ventil! se moraju zameniti. istroscne k!acka!ice. istroknog podizaca iii kombinacija poslednia dva uZr0Ll. Specificirane . dUli vremenski period. • Razlicite vrstc buke IZ motora. Neispravan hidraulicni podizac izaziv(\ istu vrstu buke. konstrukcijom predviclena ako svaki cilindar ne radi pri punom iskoriscenju . sllvise siromasne smese goriva i vazduha. Detonaciju moze izazvati i neispravan venti! za recirkulaciju izduvnih gasava. udaranje iii zveceCi zvuci koji se cuju samo pri ubrzanju kod velikog optcrcccnja ukazuju na pojavu detonacijc U Illotoru. klipnih prstenova. ZveceCi iii kuckajuCi zvuci koji se cuju sarno kad prvog pokretanja motora obicno nastaju zbog hidraulicnih podizaca. TutnjClva koja se povecava sa povecanjem broja abrtaja motora obicno nastajc zbog bucnih leiaja pumpe za vodu. To moie nastati usled nepravilnag podesavanja. Ponekad pomaze i upotreba goriva sa vecom oktanskom vrednoscu. aii jake detonacije mogu dovcsti do pucanja klipa.gubitka kompresije. Ostro fijukanje. a padizaCi utisaju. iskrivljcne sipke podizaca. ani ispustajll ulje i time povecavaju zazor ventila sta izaziva buku kada se motor prvi put pakrene. Ispitivanje kompresije motora I spitivanjem kompresije otkriva se stanje motora. Opravk. Ni jedan motor nije u stanju da radi kako je to. Ova je normalna situacija ako motor nije radio.

sa spoljne strane motora. Na V8 i V6 molOrima sa svake strane motora nalazi se 4. Da biste odredili stanje motora pDtrebno je da ispitate kompresiju. Posto je.gornju mrtvu tacku) smesa goriva i vazduha je do maksimuma sabijena. Odvojite kablove sa svake ad sveciea. Niska kompresija u svim eilindrima izazvace smanjenje snage motara.987 atm.-1ko razumcmo kako se odrecluje veliCina kompresije. moracete da nite svecice sa svakog cilindra.Sistem za gorivo«. Pojedini motori. Svaka sveCiea je povezana sa jednim visokonaponskim kablom. Ovi kablovi su drugim krajem povezani sa kapom razvodnika paljenja. tom trenutku se meri pritisak u barima i izmerena vrednost se speclflClra kao kompreslJa. To se radi tako sto se rukom iii posebnim kJestima uhvati gumeni stitnik.vrednosti za kompresiju su izraiene u barima (1 bar = 0. Na linijskim cetvorocilindricnim i dricnim motorima sveClee su lako vidljive jer su sve poredane sa jedne strane motora. i povlaCi sa sveClee uz blago . 6 ili 8 svetiea . Za ovaj posao moze yam biti potreban kljuc. Ovde nam moze biti ad pomoCi . tokom svog kretanja pri taktu usisavanja.!. u donji polazaj (DMT . magu imati pritisak kompresije pri pakretanju pamocu elektropokretaca od preko 13 bar.donju mrtvll tacku). oJnosno 3 sveClee. L Uklonite kuCiste filtera za vazduh. U zavisnosti od tipa motora. 2. Ako je motor u dobrom stanju onda ee izmerena kompresija u svim eilindrima biti podjednaka. . Da biste ispitali kompresiju prvo treba da obezbedite pristup svakom ellindru. jedini moguCi pristup cilindrima kroz otvore za svecice. na primer. najvisi polozaj (GMT . Pogledajte odeljak »odrzavanje filtera za vazduh« u poglavlju ). to ee biti 4.po jedna sveCica za svaki cilindar. SveCice se nalaze ili na glavi eilindara iii na bloku motora. Ispitivanje kompresije motora vrsi se na sledeCi oaein. koji se nalazi na kraju svakog od kablova. tokom ovog takta Sabljanp. usisni ventil se zatvara i klip pacinje kretanje navise Ala! i materijal • Kljuc iii klesta • Klesta za kablove sveCiea • Nasadni kljuc za sveeiee i racva • Produzni kabl • Instrument za ispitivanje kompresije • Pumpiea za ulje • Motorno ulje sabijajuCi na taj naCin smesu goriva i Kada klip dostigne.). i pritom biti bar jcdnaka najmanjoj vrednosti koju navodi proizvodac. Nejednaka kompresija izaziva nemiran rad motara u celom opsegu broja obnaja. Ovo ispitivanje se vrsi kod svakog podesavanja odnosno uvek kada motor slabo radi. Kada klip dade.

Pokrenite mehanizam gasa i zaglavite ga u polozaju kada je leptir karburatora otvoren. SveCiee postavljajte na radni sto prema redu skidanja. 7. Kada Idip potnc da sc krccc navisc. izduvni venti! jc Olv areD. Ovo se radi da bi se smanjila mogucnost ulaska prljavstine i drugih necistoca u prostor Zll sagorevanje kroz otvore sa kojih su skinute sveeiee. Jos nemojte uklanjati sveClee. 4. Posto ste samo malo popustili sveClee. Ovo omogucuje da najveca moguea kolicina vazduha uoe u motpr tokom ispitivanja kompresije.1. Najbolje bi bilo da obeldite svaki ad kablova kako bi kasnije. (3) SAGOREVANJE I (4) IZDUVAVANJE. Merenje pocnite od eilindra najblizeg hladnjaku. oko 5 sekundi. Za vreme tuklil usisuvanja alvan! se usisni venti! i usled krc!llnja klipa nadale uviaci sc smcsu v:lzduha i goriva u prostor za sagorevanjc. ubacite uredaj za merenje kompresije u otvor sveClee i neka vas pomocnik pokrene motor okretanjem kontakt-kljuca za 4 do 5 obrtaja. 10. Tokom lakl a sabijanja oba ventila . gasovi se i. iii neka neko sedi u kolima i drzi pedalu gas a pritisnutu do kraja. Kompresija iz matora oduvace svu prljavstinu sa sveCica dok pokreeete motor. kako biste uvek znali koja je skunuta sa kog eilindra. od nosno radni lak!. (2) SABJJANJE.ma smcSil sc Po pal jcnju smdc 5vccicom dolazi do pOliskivanja klipa nunize i w jt tab sagorcvanja. Y. pokreCite motor stavljanjem kontaktkljuca u polozaju start. pri spajanju. 3.:bacuju napoljc. Neki uredaji ima]u konusni zavrsetak i prakticno je nemoguee zadrzati uredaj na otvoru eilindra kod motora sa visokom kompresijom. Dok se motor pokreee zapamtite najveeu 303 MOTOR 304 (1) USISAVANJE.uvrtanje. bili sigurni da je svaki na svom mestu. 8. 6. Pogledajte odeljak "Procena stanja i ugradnja sveCica« iz poglavlja »Sistem za paljenje«. .1 zatvorena i usis. i odredite stanje skinutih sveCica. 5. Pomocu nasadnog kljuca i racve odvrnite svaku sveCieu za oko 1/2 kruga. to je onaj koji je povezan sa bobinom. sto ce vam pomoCi da uacite sta nije u redu sa motaram. Odvojite sekundarni visokonaponski kabl sa eentralnog prikljucka na kapi razvodnika. Napomena: Najbolie ee biti da koristite ureoaj za merenje kompresije koji se uvrne u otvor sveeiee. i povezali sekundarni (visokonaponski) kabl bobine sa masom. i povczite ga pomoeu produznog kabla sa dobrom masom na motoru. Skinite sveeiee pomoeu nasadnog kljuca i rneve.

U gradite kuCiste filtera za vazduh. Za ispravni postupak popravke potrebno je kOI1suttovati profesionalnog mehanicara. Ponovite merenje kompresije. Vodite raeuna da svaka sveGica bude postavljena na isto mesta sa kog je skin uta. Vecina uredaja ima ugraden ventil koji zadrzava kazaljku na najvecoj vrednosti sve dok ne oslobodite pritisak. Pomocu pumpiee za ulje kroz otvor za svefiee naspite nekoliko kasiciea motornog ulja u motor. Ako otkrijete da jedan (iii vise) eilindara imaju nisku kompresiju. Ispitivanje vakuuma Alat i materijal . Motor pokrenilc elektropokrelacem. 14. 11. 13. 15. Zapisite ocitanu vrednost na parcetu papira iIi kredom na unutrasnjoj strani blatobrana. Niska. i najve.MOTOR Da bi proven!i kompresiju cilindra rrikljutite crevo mernog uredOlja na Olvor svecicc. Uporedite rezultate vasih merenja sa vTednostima iz servisnog prirucnika. Aka se sada kompresija poveea skoro do normalne. B. onda postoji velika verovatnoca da je zaptivka glave motora ostecena. Ako je izmerena kompresija visa od preporucene vrednosti to ukazuje da u eilindrima ima mnogo naslaga gareii. U 305 MOTOR tom slucaju nikakvim podesavanjem ne moiete dovesti motor u dobro stanje. Kod V -motora izmerite kompresiju prvo na jednoj pa onda na drugoj strani. IskljuCite kontakt-kljuc.) Aka je kompresija i dalje niska onda to znaei da su najverovatnije u pitanju losi ventili. vrednost na skali uredaja. onda to znaci da su klipni prstenovi istroseni. Ponovite tacke 9 i 10 za svaki eilindar. Ako je kompresija cilindra niska postupite na sledeCi naein. Ako su rezultatl merenja kompresije na svim cilindrima u okviru preporucenih vrednosti a pritom je najmanja ocitana vrednost veea od 75 odsto najveee oCitane vrednosti. 17. Ugradite svecice. onda je motor u dobrom stanju bar sto se tiee kompresije. 12. A. PrikljuCite sekundarni visokonaponski kabl na centralni prikljueak u bobini. PrikljuCite odgovarajuCi kabl na svaku sveCicti. visoka iii neujednacena vrednost kompresije ukazuju na ozbiljne kvarove motora. onda to moze biti znak da su ventili u losem stanju iIi da su klipni prsteni istroseni. ako prethodno ne otklonite uzrok. Ako dva susedna eilindra imaju nisku kompTesiju. (Ulje koje ste nasuli u cilindar zaptiva prostor oko prstenova i time se poveeava pritisak. 16.::a vrednost vakuuma oSlaje zabe!dcn<l na instrumentu.

zaptivke glave matara i smese goriva i vazduha u karburataru._""---. Instrumenti za merenje vakuuma. Pracenjem ovog instrumenta lako cete odrediti najekonomicniju brzinu. Sto je oCitana vrednost niza to je veca potrosnja goriva. Ako se pravilno koristi. To se fadi taka sto ce te delimicno zatvoriti leptir za vazduh prstom. 2. Pogledajte odeljak "Odriavanje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za gorivo«. Podesite broj obrtaja motom na praznom hodu na nesta veti od normalnog. 4..• Uredaj za merenje vakuuma • Klesta za blokiranje creva U novije vreme kada se sve vise vodi racuna 0 tome da se smanji potrosnja goriva. Pracenje ovog instrumenta zajedno sa stalnom proverom rada motora daje yam opsti uvid u to sta se desava u motoru i po maze yam da spretite moguce probleme. Ako u vas auto mobil nije ugraden ovakav uredai. ureaaj za merenje vakuuma je jedan od najdragocenijih instrumenata koji moietc da ugradite u automobil. kao sto je na primer proklizavanje tockova pri naglom polasku. Ni jedan profesionalni automehaniear ne bi trebalo da bude bez ovakvog uredaja. Zagrejte motor do normalne radne temperature. Sa aspekta potreba ove knjige bilo bi suvise komplikovano objasnjavati princip merenja vakuuma. koji se trajno ugraduju u auto mobil mogu se naCi u radnjama sa auto delovima. 3._. Pomocu uredaja za merenje vakuuma moiete odrediti u kakvom su stanju usisni i izduvni ventili motora. Da bi se postigla radna temperatura motor treba da radi 15 do 20 minuta. stanje klipnih prstenova. 306 -----. pokazace Yam kada ste postigli maksimalni korisni ueinak motora i ukazace yam na lose navike u voznji. Uredaj za merenje vakuumapokazuje koliki vakuum vlada u usisnoj grani dok motor radi. Podignite poklopac motarnog prostora i skinite kuCiste filtera za vazduh. Ovi instrumenti su meau uredajima koje zagriieni poznavaoci automobila najradije kupuju. 1. no najvainije je to da je uredaj za merenje vakuuma izuzetno praktican instrument.. onda je potrebno da prove rite rad motora ispitivanjem vakuuma. taka da Sli oznake date u milimetrima iIi u barima po Zakonu 0 mesnim jedinicama. Vakuum se meri u mm Hg (milimetrima iivinog stuba). a zat(m pomeranjem po luge gas a posta viti bregastu ploou na prvi stepen pomocu zavrtnja za podesavanje. Motor mnogo ekonomicnij" radi kada merae pokazuje najvecu vrednost. Povezivanje uredaja za merenje vakullma Ispitivanje stanja motora pomocu uredaja za merenje vakuuma vrsi se na sledeCi nacin. PrikljuCite uredaj za merenje vakuuma na .

Obicno je najbolje da se gumeno creva za vakuum prikljuCi direktno na __ ... 5. i (8) Poslepen pad kazaljke ukazuje na zapu kn izduvni sistem.... aka se vrsi merenje pomocu meraca vakuuma.. vod tako da nema propustanja koje bi dovelo do netacnog oCitavanja pri merenju vakuuma. . stabilno izmedu 380 i 500 mmHg iIi 0.. pogledajte uputstvo koje se dobija sa meracem... Ipak zapamtite da kada odvojite vakuumsko crevo da biste prikljuCiJi merac vakuuma. Ovo crevo je takvog preenika da odgovara vecini prikljucaka na motam. (7) Ravnomcrno osciJovanje kazaljke ukazuje na to da zaptivka g!ave pi-opust a izmedu dYa susedna dhndra.50-0.. (4) P ovrcmcno opadanje kazaljke ukazuje na to cIa venti)i zagIavljuju..!.. obrtaja budc ncsto visi ad normalnog taka sto ce te de!imitno zatvoriti lerli! za vazduh H::ok«) (1) prstom.... kasno paljenje iii nepravilno podesen ventilski mehanizam (kasnije otvar anje)........ (3) Aka kaz aljka instnlmenta lagano osciluje to ukazuje na problem u karburatoru.. (6) Bne o sciJacije kazaljke ukazuju na istrosene yodice usisnog venti!a iii slabe opruge v entiia. (2) Vdo nizak vakuum ukazujc na slabo zaptivanje usisne gram:.) Mesto na koje se prikljucuje ovaj uredaj moze biti razliCit u zavisnosti od tipa automobila.~ .66 bara.~ ... NajveCi broj aredaja za merenje vakuuma ima ugrac!eno crevo.usisnu granu motora.... (Motor za vreme ovog prikIjuCivanja moiete ostaviti da radi. Ako motor normalno radi kazaljka treba da stoji 307 Uredaj za merenje vakuuma je dragoe!:n instrument za utvrdivanje neispra vrlog rada motor<...~ M = O T O R I I ! ~ J I I / 8) usisnu granu matara.. Ako niste sigurni da ste nasJi pravo mesto.. (5) Ravnomcrno ritmicko opadanje ukazuje da Sll venlili pregoreli iii da propustaju.. Posmatrajte kazaljku meraca vakuuma dok motor radi nesto brte nego na praznom hodu.. morate da blokirate odvojeni vakuumski Kadn iSpitUjC1C stanjc motOfil pamoeu uredaja za mcn. a zatim pomeranjem poluge gasa (4) postavite bregastu plotu (2) na prvi stepcn pomocu zavrtnja (3) za poddavanje bregaste ploce...... (1) Stabilna i niska vrednost vakuuma ukazuje na nisku kompresiju....njc vukuuma podesite rad motora no praznom hodu taka dn bro....

84 bara) i zatim vrati na pocetnu vrednosl. Povremeni pad vakuuma od oko 75 do 100 mm Hg (0.1-0.13 bara) .17 bara). oko 75 do 100 mmHg nizu od normalne vrednosti (0.7. a ovim merenjem dobijete stabilan polozaj kazaljke na maloj vrednosti vakuuma. Neispravni ventili: Kazaljka meraea koja brzo osciluje ukazuje da su yodice usisnih ventila motora istrosene. Odvojite uredaj za merenje vakuuma prema uputstvu iz taeke 4.. onda je verovatno u pitanju kasno paljenje. I . a zatim da se popne na oko 640 mm Hg (0. verovatno su slabe opruge ventila. U nastavku teksta su prikazana neka stanja koja mozete odrediti. sarno obrnutim redosledom.33-0. 10. Kada je ova varijacija vakuuma ritmii"na odnosno pravilna onda je vrlo verovatno da je izduvni venti I pregoreo. Iskljui"ite motor. Kasno paljenje: Ako je kompresija motora dobra. odnosno prazan hod nisu dobro podesenl. Ako uredaj za merenje vakuuma reaguje na nacin opisan u tacki 6. Ovakav slucaj ukazuje i na istrosene zupcanike iJili lanac u razvodnom mehanizmu ventila. 308 8. 6. a verovatno je da smesa goriva i vazduha. onda motor radi normalno.1-0. Ako kazaljka brzo osciluje kada motor ubrzava. onda je verovatno da usisna grana iIi karburator propustaju vakuum. . Zaptivka glave propusta: Kad kazaljka meraea ravnomerno osciluje. onda sve ukazuje na zapusen izduvni sistem. MOTOR Ispitivanje balansa snage . Neispravan . karburator: Lagane oscilacije kazaljke meraea ukazuju na to da je karburator neispravan. verovatno je da je zaptivka pregorela izmedu dva sus edna cilindra. Kazaljka meraca treba da padne do vrednosti oko 125 mmHg (0. 9. Usisna grana ne zaptiva: Kada je oeita vrednost za 250 do 300 mm Hg ispod normalne (0. Zapusen izduvni sistem: Ako kazaljka me rae a naglo pada kada motor radi na praznom hodu. Ako motor ne radi normalno mozda eete pomocu meraca vakuuma moei da odredite u cemu je problem.13 bara) ukazuje na to da ventili motora zaglavljuju.4 bara). i prikljui"ite crevo vakuuma na svoje mesto. Obezbedite pomocnika koji ce naglo pritisnuti pedaJu gasa do kraja r pustiti je. Istroseni klipni prstenovi (niska kompresija): Na ovakvo stanje ukazuje prilieno stabilna kazaljka meraea koja pokazuje nesto nizu vrednost vakuuma od normalne. . a kazaljka meraea je pritom mirna.

Konvertor se usled toga mol. onda je najverovatnije u pitanju neispravan ventil iii pregorela zaptivka glave. Problem je u sistemu za paljenje (neispravnti sveGica. morate prvo da iskijuCite kompjuter pa tek onda da pocnete sa ispirivanjem. olvor ieptira karburatora. kada se fadi 0 motoru sa ubrizgavanjem goriva u cilindre. ali ako nemate taj alat drzite se dalje ad metalnih delova karoserije. taka da je potrebno da se . Upozorenje: Dok vrsite ovo ispitivanje nemojte se naslanjati na autornobil.m giavnim prekidacem do ne b. Kada je sveCica iskljucena nesagore/a smesa dolazi do konvertora. 309 MOTOR Kod voziia koja su opremijena kompjuterskom konrroiom broja obrtaja praznog hoda. Osnovna ideja ispitivanja balansa snage lezi u pretpostavci da svaki od cilindara motora ima pribIiino istu snagu. to onda mora da dovede do ravnomernog smanjenja broja obrtaja motora. Visoki napon sa kabla sveGice pokusace da se prazni na masu.e zagrejati i izazvati ostecenja katalizatora. Ako odvojite za trenutak jedan po jedan kabl sa svecice i ako svi cilindri rade ispravno. onda za trenutak pomocu izolovanih klesta odvoji te kabi sa jedne po jedne sveCice iii sa kape razvodnika. Profesionalni mehanieari mogu ovo ispitivanje da izvedu pomocu osciloskopa iIi analizatora koji automatski iskljueuju jedan po jedan cilindar prikazujuCi pritom rezultat izrazen padom broja obrtaja. Kada se odredi koji cilindar je "problematiean« onda se priroda problema moze odrediti skidanjem sveCice i merenjem kompresije. to ukazuje na neispravnu brizgaljku goriva.Alat i materijal • Merae broja obrtaja • lzolovana klesta O vo je prilii"no jednostavno ispitivanje koje se koristi za brzo uOi"avanje cilindra koji je slab iii koji prekida rad. Ako taj cilindar ima dobru kompresiju. lzolovana klesta zastitice vas od ove poj ave. Ali ako sami vrSite ovakvo ispitivanje. To se mora izvrsiti sa iskljucen. Posta to onemogucava taenu dijagnozu. Ako je kompresija niska. kodiran podatak da je motor neispravan. Ako ste naslonjeni na metalni blatobran onda predstavljate putanju najmanjeg otpora i mozete doziveti prilieno neugodan strujni udar. los kabl sveCice iIi kapa razvodnika). Napomena: Kod vozila opremljenih sa katalitickim konvertorom sveCica ne treba da bude iskljucena dul.e od 15 do 20 sekundi. Iskljuavanje elektricnog pr!kljucka sa uredaja za konrrolu praznog hoda motora moie u kompjuter ubacit. iii.danjem kabla so sveeice tako sto ce povel'at. do§io do osteeenja eiektronskog sistema. kompjuter ce pokusati da kompenzuje pad broja obrtaja motora koj! nastaje sk.

naIad na mehanizmu gasa. koji se.taj podatak izbrise posto zavrsite ispitivanje. prvo treba da odredite koja zaptivka propusta. i pritorn posrnatrajte da Ii broj obrtaja motora opada. Motor mora biti zagrejan do radne temperature. 2. Ako pritezanje zavrtnjeva ne pomaze. skinite merae broja obrtaja i aka je ugraden uredaj za kontroiu broja obrtaja motora. To cesto pomaze kod poklopca ventila. pove::ite ga. ali ponekad Se 310 moiete i prevariti ako su ulje iii tecnost za hladenje sakriveni ivicama pre nega sto postanu vidIjivi. hilo vadenjem odgovarajuceg osiguraca iii skidanjem provodnika sa akumuiatora. iii nikako pritegnuta. onda su ani neispravni. Na tim cilindrirna je potrebno izmeriti kompresiju kako bi mogli da odredite vrstu neispravnosti. donjih poklopaca transmisije i poklopaca razvodnog mehanizma. 1. Po zavrSenom ispitivanju iskljuCite glavni prekidac. aka je ugraden. iii izawvu manji pad ad ostalih cilindara. napajanje kompjutera. Vodite racuna da zavrtnje ne pritegnete suvise.iii zaptivne mase O a biste popravili zaptivku koja propusta. Pokrenite motor i pustite ga da radi na praznom hodu. onda je potrebna zamena.ampa • Ciste krpe . Ala! i materijal • Kljueevi • Odvijae • Strugac za zaptivku iii hemiski rastvarae • I. Ako se tako neslO dogodi onda ce zaptivka uz taj zavTtanj biti cvrsto pritegnuta. U veCini slucajeva to je ocigledno. Brisanje ovog podatka se vdi tako sto se iskljuCi paijenje i u roku od 10 sekundi obustav. Zamena zaptivke. 3. iii ako je oeigledno da je zaptivka ostecena. ili cilindri ne izazovu pad broja abrtaja. jer se presovane metalne prirubnice ovih del ova lako deformisu. Kada ste odTedili mesto na kome je doslo do curenja. U tom slucaju mogu Yam biti od pomoCi lampa. ali ce izmedu zavrtnjeva biti ' slabo. I kao rezultar toga javite se curenje. kartera. Pornocu odgovarajuCih izolovanih klesta za trenutak odvajajte jedan po jedan kahl sa sveeice. Cista krpa i pazljivi pregled da biste tacno odredili mesto curenja. Prikljucite merae broja obrtaja na motor i iskljueite provodnike sa uredaja za konrroiu praznog hoda malara. moiete pokusati da pritegnete okolne zavrtnje i proverite da Ii ste time zaustavili curenje. i bukvalno je izbaciti iz spoja. Pretezanje zavrtnja moze pokidati zaptivku. 4. /spitivanje balansa snage se vrsi na sledeCi naCin. Aka neki cilindar.

3. 4. 5. donji poklopac transmisije itd. Drugim recima. Posto ste ugradili zaptivku i pravilno pritegli sve zavrtnjeve. St<lri zaptivni malcrijal maze se ukloniti i pomocu nemiskog rastvarnca. Pazljivo uklonite sve tragove zaptivne mase sa abe dodirne povrsine pomocu strugaca. a zatim unakrsno drugi na drugom kraju. Ako je bilo koja od njih jaee zagrebena iii udubljena moze se dogoditi da se zaptivanje ne moie postiCi bez obrade. 2. Da bi se dobilo dobra zaptivanje povrsine moraju biti rayne.tptivni rnaterija! sa abe dodirne povrsine. ! t I . Pregledajte obe dodirne povrsine. Obe povrsine moraju biti relativno ravne i u dobram stanju kako bi se obezbedilo trajno zaptivan)e. Ako se izmedu orvora za zavrtnje. lzuzetno je vazno da povrsine ne budu vlazne iIi zauljene. Obrisite obe povrsine Cistom krpom tako da na njima ne ostanu tragovi llija iii hemikalija. Ujednaceno i unakrsno pritezite zavrtnjeve tako da dec legne ravnomerno na zaptivku. Korisno je ako prove rite pritegnutost zavrtnjeva nakon predcnih 1500 km. Razdvojite delove. Pazljivo nanesite sloj silikona sirine aka 3 mm . Na poklopcima od presovanog lima (karter. 3. Pailjivo oeistite obe dodirne povrsine i skinite sve ostatke stare zaptivke pomocu strugaca iii hemiskog rastvaraca. jer to remeti prianjanje zaptivne mase na povrsinu. Ovom tehnikom rasporedujete silu pritezanja ravnomernije i obezbedujete dobro zaptivanje. popravke iii zamene ostecene povrsine. Proverite da neka od povrsina nije ostecena. ~ J I Ostru±ite say stari z.• Zaptivka od plute/gume iii silikonski git U daljem tekstu je prikazana osnovna procedura zamene zaptivke od plute/gume. i pritom vodite raCina da ih ne ostetite. Skinite dec i uklonite staTU zaptivku. Namazite zaptivku sa obe strane tankim slojem zaptivne paste i postavite je na mesto. MOTOR 4. 6. 1. poklopac ventila.) proverite da Ii je dodirna povrsina favna na taj naCin sto na nju postavite neki ravan komad iii lenjir. Dobra obrisite obe povrsine pre nanosenja silikonskog gita. prvo pritegnite jedan zavrtanj poklopea ventila. vide veliki zazori pokllsajte da ih izravnate laganim udarcima cekica po deformisanim povfsinama. 2. Osnovna procedura za zamenu silikonske zaptivne mase koja se }}formira na lieu mesta« je sledeca. 5. pokrenite motor i praverite da Ii ima tragova curenja. 1.

Ovim ce se ispuniti nerJ. Upozorenje: Uvek postupajre prema prilozenam uputstvu za upotrebu kada korisrite neki ad tipava hemijskog zaptivaca.conska masa omekSava i rasp ada se. ' 6. Nanesite sloj sirine aka 3 mm po sredini celom duzinom jedne od dodirnih povrSina.ok se delovi ne spoje i pricvrste. U takvim siucajevima siii!. je neophodno da bi se odrzalo odgovarajuce rastojanje izmedu vrha vretena ventila i klackalice. U tahim slucajevima cesto je potrebna priprema u dva koraka: zaptivna masa se nanosi na jednu povrsinu a »ocvrsCivac« na drugu. odnosno potisnika.po celoj duzini. kako biste obezbedili da obe dodirne povrSine ravnomemo nalegnu jedna na drugu.\'nine na dodirnim povrsinama i omoguCiti bolje zaptivanje. Neki tipovi hemijskih zaptivata su »anaerobni«. Napomena: Ako se zaptivni sloj slucajno obrise tokom ugradnje. U nekim slucajevima biee vam potreban duzi zavrtnji za pricvrsCivanje da biste kompenzovali debljinu zaptivke. Vremenom se ovaj zazor sma- . i po sredini dodirne povrsine. Spojite delove dok je zaptivna masa vlaina i pritegnite zavrtnje ujednaceno i unakrst. Podesavanje ventila: motori sa podizacima Ala! i materijal • Kljucevi • Merni listiei • Duboki nasadni kljucevi i racva • Daljinski prekidac za pokretanje motora iIi odvijac P avremeno podesavanje zazora ventila kad motora sa podizai'ima bez hidraulicnih ulozaka. Isto vaii i aka se zaptivna masa izloii opterecenju pre nego sto ocvrsne. Kada dodete do otvora za zavrtnje. Mora se napamenuti i to da 311 Pre ugradnje nanesite tanak s!oj zaptivnog materijala na obe strane nove zap!ivke. i staga se ne 1reporucuje za zaptivanje prirubnice karburatora :li spajeva na cevima za dovod gorivQ. Odredeno rastojanje je neophodno da bi se kompenzovalo termicko sirenje delova motora. Ostavite zaptivnu masu da se susi 30 do 45 minuta pre nego sto nalijete teenost i pokrenete motor. fto znaci da oGvrscavaju u odsustu vazduha. Ako zelite maiete ugraditi i obicnu zaptivku od gume/plute) a ovakve zaptivke uglavnom postoje za veCinu spojeva. 312 Napomena: Nije obavezno da se silikonska zaptivka menja masom istih svojstava. nanesite sloj sa abe strane otvora dok ne formirate ceo krug oko njega. lilikonske mase ne zaptivaju dobra kada su izlo[ene dejstvu benzina. 7. spoj moie da propusta. Zaptivna masa se ne steie sve d.

poddavat\. ____________ i"_ i I I ' I [II I MOTOR Ii I 'I I I I i I i I I i I I I I I i I ! I IL __ _ ! I I . I ""'. Ako zazor postane suvise veliki ventili postaju bucni i ne ostaju onoliko dugo otvoreni koliko bi inace bili kada je zazor normaIan. ali to znaci da ventil neee prianjati na sediste.1 0 rastojan]c stojanje jzmedu ve micko sirenJc. Ako je zazor ventila suvise mali onda se ventili ranije otvaraju. Ovo utiee na prehranjivanje motora smesom i time smanjuje snagu motora. peno l. rr .. Krajnji razultat ee biti otkazivanje ventila i ozbiljan gubitak snage zbog smanjenja kompresije. Posta zazor ventiJa utice na vrcme otvafanja ventila i trajanje perioda »otvorenog ventila«. ________________ _ "1IIi"" .--·-1 . to zazor ventila ima znacajan uticaj na rad matora i hladenje venti!a. kasnije zatvaraju i ostaju duze otvoreni (sve ovo moze i poboljsati performanse). da ce segubiti kompresija i da ee se ventili slabo hladiti. mora da ntila i kraK:l K. Ov . iii se povecava jer se trosenjem povecavaju toJerancije venti!skog mehanizma.. kompenzovalo [er. odnosno zbog utiskivanja na sediste. MOTOR .njuje zbog istezanja ventila. di =no proveravatl ! postoji OJ hI se"\ i mora se.: zove zazar venn a.

Ako motor postavite u pOlozaj tako da se oznake paljenja poklope sa nulom. uvek postujte preporuku proizvodaca. Posto ne postoje evrsta pravila po kojima se menja zaZOr ventila pri zagrevanju motora (jer je svaki motor razliCit). 2. Zazor ventila se podesava na sledeCi naGin. onda treba da pokrenete motor i ostavite ga da radi pri povecanom broju obrtaja praznog hoda sve dok ne dostigne normalnu radnu temperatUTU. 5. to znaCi da se podesavanje vrsi kada je motor zagrejan do radne temperature.000 km. To se dogada kada jeklip u gornjoj mrtvoj tacki pri taktu sabijanja. to znaci da se zazor ventila podesava kada motor ima spoljasnju temperaturu. Ugasite motor i skinite poklopac ventila. 3. zategnite zavrtanj za podesavanje dok merni listie ne prolazi uz blagi otpor. Obieno je to posle predenih 25. Izduvni se nalaze nasprav otvora izduvne grane. Proverite vrednosti zazora ventiia u uputstvu. Ako je u uputstvu navedeno poddavanje na "hiadno". Ove razlike se pojavljuju da bi se kompenzovalo termicko sirenje' motora. Proverite koji su ventili usisni a koji izduvni. U uputstvu proizvodaea automobila da Ii to . odvrnite zavrtanj za podesavanje toliko da merni listie prolazi kroz 314 ovaj prostor uz blagi otpor. .Ventili se podesavaju u skladu sa uputstvom proizvodaca i posle odredenog braja predenih kilometara. onda pustite da se motor ohladi u toku od nekoliko sati (a najbolje preko n06). Potom zategnite kontra navrtku za osiguranje (aka postoji) . Obieno se preporueen period za pOdesavanje ventila poklapa sa periodom u kome se vrsi podesavanje motora automobila. vaii za »vrucc« iIi »hladno« podesavanje.000 i 50. Aka u uputstvu stoji da se zazor ventila kontrolise i podesava na vruce. Usisni su oni koji se nalaze naspram Otvora usisne grane. Ako je u uputstvu navedeno da se podesavanje vrsi na hladno. klip prvog cilindra ce doti u gornju mrtvu tacku i tada mozete da podesite zazor ventila na prvom cilindru. Ako je zazor suvise veliki. Da biste mogli da podesite zazor. 4. Ako je zazor suvise mali i merni listie ne moze de ude. . Ako je u uputstvu navedeno da se radi na vruee. Napomena: Vrednosti zazora za izduvne i usisne ventile se obicno razlikuju. Otpustite kontra navrtku za osiguranje (ako postoji) i uvucite odgovarajuCi merni listie u prostor izmedu vrha vretena ventila i kraka klackalice iIi potiskivaea. motor mora da bude u takvom polozaju da se pOdizaCi odnosno potiskivaCi nalaze na najniiem delu brega. Po pravilu izduvni ventili imaju veCi zazor jer se vise z a g r e ~ vaju tokom rada motora. 1. Proverite koji zazor vazi za koje ventile.

Da biste znali da je klip upravo u gornjoj mrtvoj taeki takta sabijanja.6. Ked nekih motora sa bregastom osovinom u glavi konste Sf! klackalice (I) sa zavrtnjima (2) za podesavanje zazora. Kod motora sa bregastom osovinom u glavi koji nemaju klackalice. U tom slucaju okrenite radilicu zajos jedan krug da biste dosli do takta sabijanja. l:lZOr3 vcntilil kad motora kod kojih je bregasta osovina u g JO. MOTOR osovinu sa strane (u bloku motora). Ako niste sigurni koji je sledeCi cilindar prema redu paljenja. Ako su oba ventila zatvorena dok se klip kreee navise to znaci da je u pitanju takt sabijanja. iIi taka sto premostite solenoid elektropokretaea pomocu odvrtaea iIi vrlo kratkim ukljueivanjem glavnog prekidaca u poloiaj za pokretanje.Ivi motam vriii sc tako sto sc mcrni listie uvucc izmedu brega i potiskiv ata. znaei da se klip kreee navise u toku takta sabijanja.. Kod eetvorocilindrienih motora jednostavno okrenite radilicu za 180 stepeni. vee koriste potiskivace ventila postavljene .' J ~ . okretanjem radilice za 120 stepeni davesce siedeCi klip u gornju mrtvu taeku.znati da je u pitanju takt izduvavanja. jednostavno pogledajte kablove ad kape TaZvodnika dosveeica. -1M iP f'iX Proven. MOTOR 31. Kabl koji je na redu posle kabla sveCice prvog cilindra je povezan sa sveticom sledeeeg cilindra. povrh opruge svakog ventila. Ako se izduvni ventil zatvara to . tako da sledeCi cilindar po redu paljenja dode u gornju mrtvu tacku. zahteva se posebna procedura. . Kod V8 motora ovo ee se dagoditi kada okrenema radilicu za 90 stepeni. Podesavanje zazora ventila: motori sa bregastom' osovinom u glavi K od motora sa bregastom osovinom u giavi koji imaju klackalice vaii ista proeedura za podesavanje zazora kao kod motora koji imaju bregastu ······f '. Kada osetite da vazduh izbacuje prst sa otvara dok okreeete radilicu. Kod linijskih motora sa sest cilindra iIi V6 motora. posmatrajte ventile dok pokreeete motor. Drugi naein za odredivanje trenutka kada je klip u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja je da skinete sveCicu i drzite prst na otvoru za svecicu. Sada okrenite radilicu pomoeu daljinskog prekidaea za pokretanje motora.

Tom prilikom mora se sabiti opruga ventila tako da se oslobodi ploeica . kada se izmedu potiskivaca ventila koji kliza preko brega i vrha vretena ventila nalazi konusni zavrtanj za podesavanje. Ovo moiete postiCi tako sto poravnate oznake na kaisniku radilice iIi na zamajcu. Proverite zazor ventila pomoeu mernih listiea koje treba da provucete izmedu brega i potiskivata. Dobijen rezultat je vrednast za kaju morate da paveeate zazar ugradnjom podloske. probajte sa sve tanjim dok ne nadete koji moze da pro de . koje se koristi kod Volkswagen Rabbit (Golf) i drugih. procle. Aka odgovarajuCi merni listie ne moze da Zazar ventila kod motonl sa bregaslom osovinom u glavi i k!ackalicama poddava sc na isti naCin kllo kod motam koji imaju bregastu osovinu sa strane. je onaj kod koga se izmedu brega i potiskivaca nalaze male kalibrisane ploeice koje podeSavaju zazor.. Ugasite motor i skinite poklopae ventila. Probajte sa sve debljim listieima dok nadete koji moze da pro de uz blagi . trazene debljinc potreb no je subi!i oprugu ventila pomocu specijalnog a. AI at i materijal • Kljucevi • Merni listiCi • Daljinski prekidac elektropokretaca iii odvijae • Specijalan alat za sabijanje opruga (za neke tipove vozila) • Kalibrisane podloske za potiskivac ventila 2.uz blagi atpor. Postavite motor u polozaj kada je klip prvog cilindra u gomjoj mrtvoj tacki takta sabijanja. 5. slucajeva zahteva specijalan alat. Da biste izmenili zazor ventila postojeea ploeica se menja debljom iIi tanjom. omoguCi zamena. Pogledajte uputstvo za motor na kome radite . 316 f MOTOR Kod mOlOra sa osovinom u glavi i koji imaju za podeS3vanje zawf3. prove rite da Ii se zazar podesava na vruee iIi na hladno. Drugo. 3. Podesavanje zazora se izvodi na sledeCi nacin. a zatim skinete kapu razvodnika paljenja i vidite da Ii je razvodna rueiea usmerena prema prikljucku kabla sveOice prvog cilindra.Postoje dva' osnovna konstruktivna resenja. Okretanjem tog zavrtnja podesava se razmak izmedu potiskivaca i brega bregaste osovine. Ovo u veCin.iata. Ako merni listie odgovarajuee debljine Iako prolazi izmedu brega i potiskivaca to znaCi da je zazar suvise veliki. da bi se postilvila podlosb. Odredite koji su ventili usisni a koji izduvni. Ovaj sistem se koristi kod nekih motora ugradenih u automobile Chevrolet Monza i Vega. Prvo. 1. 4. Oduzmite debljinu tog listie a od preporucenog zazora.

Oslobodite oprugu ventila i po novo proverite zazar ventila pomoeu memih listiea. puea i stvaraju se slabe taeke na materijalu za ojacanje.000 kilometara. Ovaj tip kaisa je vrlo popularan jer je tisi ad Ianea. Rezultat pokazuje debljinu nove podloske koja treba da bude ugradena da bi se dobio zeljeni zazar.e se vrernenom (a ni nov) a i mnogo je jeftiniji za proizvodaca. 7.000 do 100. zupcasti kais radi dobro dok ne prokIizne. Cak i kada zupcasti kaisizgleda dobra. U gradite zatim deblju iIi tanju podlosku u zavisnosti od toga da Ii zelite manji iIi veei zazar. 318 I WP • MOTOR mogucnost da je materijal za ojacanje popustio. 6.000 do 100. Kontaminacija uljem skracuje njegov: radni vek. Zbog toga neki proizvodaCi automobiia preporucuju periodic an pregled zupcastog kaisa (generaino podesavanje motora je pravi trenutak za to) i zamenu na svakih 80. jer cete na taj naCin biti znatno sigurniji i mirniji. Za razliku od lanea.000 kilometara. Tada nastaju problemi sa motorom. Moraeete da kupite odgovarajuee podloske u radnji sa rezervnim delovima. zamenite ga bez oklevanja zbog preventive. okreeuCi pritom radilieu tako da klip svakog sledeeeg cilindra dovedete u gornju mrtvu taeku u taktu sabijanja. Pregled i podesavanje zupcastog kaiSa . Sa druge strane gumeni kais vremenom se haba. a prema redosledu paljenja. ako je motor presao veliki broj kilometara postoji Zupi!asti kais (1) oSe nalazi ispod 5tltnika (2). Ovaj kvar moze nekad izazvati teska ostecenja motora ako je motor tako konstruisan da se ne obrce »sIobodno« i ako postoji mogucnosf da klip udari u ventile. koji se vremenom odnosno habanjem isteze i postepeno pogorsava 317 performanse motora. S obzirom da se naglo povecava mogucnost otkazivanja posle preaenih 80.atpor. Pomoeu alata za sabijanje gumite oprugu ventila i izvadite podlosku. Ponovite isto za sve as tale ventile. Zupcasti kais Alat i materijal • Kljucevi • Veliki odvijac iii poluga • Lampa • Zupcasti kais • Momentni kljuc K Od mnogih motora koji imaj u bregastu osovinu u glavi za njen pagon se koristi zupe"sti kais od gume ojacane fibrglasom. Oduzmite preporueenu vrednost zaZOra od debljine tog mernog listiea. nije mu potrebno podmazivanje.. ne iste.

Llgasite motor. Zamena zupcastog kaisa Zamena zupcastog kaisa se vrsi na sledeCi oaein. prijavstine. alata. pomocne osovine iii drugim zupcanicima. Sada je moguee skinuti kais. Proverite i zategnutost kaisa. \ \ \ \ 0) ' . \ j'i pailjivo ispitajte spoljnu i unutrasnju stranu kaisa po celoj duiini. NajveCi broj praizvadaca automabila daje vrednost zategnutosti zupcastog kaisa. nade naspram repera. los jednom proverite oznake na razvodnom mehanizmu i pogledajte da se nesto nije pomerilo. 5. Posta je molor iskljucen. masti itd.upcasti kaiS. Okrenite radilic" u polozaj taka da se oznaka na zupcaniku radilice.Da biste proverili stanje zupcastog kaisa neophodno je da skinete zastitni poklopac kojim je kais zasticen od dodira.. Ovo su tipicne komponente zUp<!:astog kaiSa. (2) zuptanik bregaste o. Zatim potisnite ovaj velikim odvijacem ili polugom dok ne postignete potrebnu zategnutost kaisa. Pritegnite zavrtanj zateznog kaisnaka vodeCi facuna da se kais pritom ne olabavi. Ako zupeasti kais nije evrsto zategnut onda se on ugiba vise od 12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika kada ga potisnete rukom. 6.(1) Stitnik zupcastog kaiSa. Pri promeni kaisa potrcbno je skinu\i smao sli\nik i zatezac. \ \ . Kada zateiete zupeasti kais jednostavno otpustite zavrtanj koji drzi zatezni kaisnik. Ako je kais oCigledno istrosen mora se zameniti. (4) zuptanik pomocnt': osovjne. zatim navucite novi zupcasti kais na zupca- . 2. Pogledajte da nema vebh pukotina ili pohabanih mesta. 'i \! \ . Takav kais se mora zameniti.ov1ne. Pazljivo uotite relativni odnos bilo koje oznake locirane na zupcaniku bregaste osovine. 4. (5) zatezni kaisnik i (6) zupcanik radilice. odnosno zamajca. KaiS treba da se llgiba za 8-12 mm aka je pravilno zategnUi. Otpustite zavrtanj za podesavanje na zteznom -kaisniku i otpustite kais. Vodite racuna da ne okrenete radilicu iIi bregastu osovinu. l. skinite zastitni poklopac i \ ® I ~ . Upozorenje: Zatezanjem se ista taka skracuje radni vek kai!a. Posta vi nemate pri rud ova) alat. 3. postavite mernu traku izmedu dva najudaljenija zupcanika i blaga pritisnite kai! prstam. skinite zastitni poklopac sa zupcastog kaisa. (3) l.

za pogon bregaste osovine se koristi lanae. Posto je za lanae potrebno podmazivanje onda on se obicno smesta u metalni poklopae razvodnog mehanizma. lanae poeinje da lupa sto jos vise trosi mekan materijal zubaea. ali mu je potreban sistem za pOdmazivanje i isteze se vremenom. 8. da se pokrene ako je grdka vee a od 1 do 2 zuba. V6 i V8 motcra. Mekani najlon odnosno plastika smanjuju buku ali se time smanjuje i radni vek razvodnog mehanizma. motor verovatno neee moc. 320 Lanac razvodnog mehanizma Alat i materijal • Kljueevi • Izvlakae za zupeanike • Momentni kljue • Veliki odvijac iIi poluga • Zaptivka poklopea razvodnog mehanizma (za neke tipove motora) • Zaptivni prsten radilice K od mnogih cetvorocilindricnih motora sa bregastom osovinom postavljenom sa strane.nike tako da bude provueen na isti natin kao i stari. Lanae je vrIo pouzdan. iskljueite ga i postavite stitnik zupeastog kaisa kako biste zavrsili posao. Pogon laneu daje lanenik na kraju radilice. i to se ponekad dogodi. Tokom vremena zupei se trose. Taeno podesavanje je od velike vaznosti i zbog toga uvek dva puta proverite oznake za podesavanje kada menjate zupcasti kais. Kada se tako nesto dogodi motor prestaje da radi i moraju se zameniti lanae i laneaniei. Aka se lanae prekine. U nekim slucajevima lanae moie da preskoci zubae sto dovodi do toga da bregasta osovina nije vise sinhronizovana sa 'radom motora i to rezultuje velikim smanjenjem snage motora. motor potpuno prestaje da radio Kratka provera da Ii je lanae prekinut sastoji se u tome sto se motor pokrene kada je kapa razvodnika paljenja uklonjena. (Da bi se smanjila buka pri radu neki proizvodati vozila ugraduju najlonske iIi plastiene. Pritegnite zavrtnje na zateznom kaisniku potiskujuCi ga i dalje istom silam. Ova posao zamene lanea <"ini komplikovanijim. Maze da se dogodi da zupei otpadnu i da lanae potpuno spadne. Pokrenite motor i vidite da Ii radio Ako je sve u redu. 7. Ako ste pogresno postavili kais. laneanike sa celicnim jezgrom. Drugi problem je to da su neki lanei osetljivi na habanje. Zategnite zupeasti kais tako sto potiskujete zatezni kaisnik dok ne dobijete ugib od 8-12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika.. jer treba ukloniti poklopac I . Ako se razvodna ruCiea ne okreee to ukazuje da je prekinut lanae razvodnog mehanizma (to moze da znati i da je pukao pogonski zupcanik razvodnika paljenja).

Komadici najlona iIi plastike u ulju iSIO taka ukazuju na istrosen laneanik. 6. Skinite poklopac razvodnog mehanizma i uklonite sve tragove stare zaptivke i zaptivne mase sa 0 be dodirne povrsine. Skinite svo remenje sa motora.i (3) ozn3ke za podes<lvanjc.a posebno ako je motor presao veliki broj kilometara. ili zamajcu ne nade naspram repera. Druga provera istrosenosti iIi otpustenost lanca razvodnog mehanizma moze se izvesti take sto se radilica okrece nap Ted nazad a pritom St. Tc znaci da je klip prvog cilindra u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja. Ako je potrebno skinite pumpu za vodu (nije potrebno kod svih motora). posmatra razvodna rubca razvodnika paJjenja il bregasta osovina.-MOTOR nika paljenja okrenuta prema prikjucku kabla svetice prvog cilindra. Ako se pritom uoei veJiki zaZD! to znaCi da je lanac istrosen i da se mora zameniti. poluge iIi izvlakaca. Kod nekih motora donji dec pokJopca razvodnog mehanizma je u dodiru sa karterom.-------. 5. Kroz poklopae razvodnika prolazi i kraj radiliee tako da je obicno potreban izvlakac za skidanje kaisnika radiI ice da bi sc j: MOTO (1) l<lncanik [adilice. novi lanac preko novog lancanika. ._-------'--'. tako da je potrebna zamena i ove zaptivke. Ako provera paljenja pokaie da paJjenje jako varira onda su obicno u pitanju otpusten lanac iIi istrosen lancanik . 1.-------. a razvodna' rutica razvod321 . Otpustite zavnanj lancanika bregaste osovine vodeCi raeuna da ne poremetite oznake za podesavanje. Napomena: Ako pokrenete bilo radilicu iIi bregastu osovinu pre nego sto ugradite lancanik. 7. OkreCite radilicu motora dok se oznaka n3 kaisniku.zaptivku poklopea. (2) lancanik bregaste osovine. Zatim skinite zavrtanj i izvueite laneanik sa bregaste osovine pomocu velikog odvijaca. prislo poklopcu razvodnika. 4. opusten Ianac ee izazvati neuravnoteieno paJjenje zbog toga sto razvodnik paljenja dobija pogon od bregaste osovine. koja je vee opisana. 3. Skinite remenieu radiliee pomocu izvlakaca. a zatim ubaeite donji kraj lanea oko lancanika radilice. Otkrivanje kvarova Osim brze provere da. Oznake za podcSav3njc je neophodno pri z::lmeni razv(ldnog mehanizma.li je lanac prekinut. Vodite racuna 0 tome da poravnate lancanik tako da naide na bregastu osovinu a da primm ne poremetite polozaj oznaka za podesavanje. Zamena lanca Zamena Ianca razvodnog rnehanizma vrsi se n2 sledeCi naCin.

kako bi se zastitili putnici u kabini_ Bez izduvnog sistema. a zatim zategnite zavrtanj Iancanika bregaste osovine prema uputstvu proizvodaca (obicno je to izmedu 80 i 120 Nm). 11. ali uz veliko povecanje utroska goriva.J I. iIi neke nase nedovoljno vaspitane vozace. motor bi zagusljive' i otrovne gasove ispustao direktno u motorski prostor i to uz strahovitu buku. ako su ugraeleni specijalni motori iIi trkacki motori. Obavezno promenite i filter za ulje. J ednostavno po novo poravnajte oznake i ugradite lanac i lancanik. motor dobija veCll snagu. preporucuje se zamena zaptivnog prstena radilice. Napomena: Ako je motor imao plasticni lancanik koji je otkazao. Postavite kaisnik radilice i svo remenje. • • I I IZDUVNI SISTEM I zduvni sis tern na vasem automobilu je ustvari cevovod. postavite zaptivku na mesto i ugradite poklopac razvodnog mehanizma. sprecava se buka i treee. Ima mnogo razloga zbog kojih izduvni sistem treba odrzavati u dobrom stanju. Motori koji su ugradeni u nase automobile. su konstruisani i podeseni da fade sa izduvnirn sistemom. No jos uvek nije sve izgubljeno jer na bregastoj osovini i radilici postoje referentne oznake.322 onda ce se izgubiti njihov medusobni polozaj. Prvo. Posto ste postavili lancanik.prigusivaca_ U tim situacijama. 10. sprecava se ulazak opasnog gas a . Ovo poslednje moze izgledati nelogicno svima koji su imali priliku da vide i cuju trkacke motore. Nanesite zaptivnu masu na obe strane zaptivke poklopca razvodnog mehanizma. 9. Svi oni moraju biti u ispravnom stanju da bi se obezbedilo sigurno i tiho odstranjivanje izduvnih gasova iz motora. Ako radilica prolazi kroz poklopac razvodnog mehanizma. Tipicni elementi izduvnog sistema su: . 8. koji sprovodi izduvne gasove iz motora do zadnjeg dela automobila. dobija se nesto no snazi.ugljen monoksida . Izduvni sistem ima nekoliko sastavnih elemenata. onda je potrebno promeniti i ulje da bi se kuCiste radiI ice ispralo od neCistoce. I I .u putnieku kabinu_ Drugo. koji ponekad voze bez izduvnog sistema iii njegovog vaznijeg dela . Bez njega ani fade losije i trose vise goriva. jos jednom proverite poloiaj oznaka. a trosi manje goriva.

Americki automobili. a za eilindarsku glavu se prievrscuje pomocu nekoliko vijaka. Izduvna grana se obieno pravi od sivog liva (livenog gvoiela). Gornji kraci ovako oblikovane izduvne cevi vezani Sll na izduvne grane. IZDUVNA GRANA.1. Yeti motori tipa» V". koji ima strukturu pcelinjeg saca. imaju dvodelnu izduvnu ccv_ Prvi . koriste takozvani »monolitni« tip filtera. koja u mnogim zemljarna postaje sve vazniji faktor. Fil teT nije prigusivac zvuka. imaju jednu izduvnu granu za sve cilindre. ponekad imaju dva potpuno zasebna izduvna sistema. ustvari legure platine i paladijuma. kao i bokser motori. Verina vozila sa )V« iii bokser motorima. Ciji su cilindri postavljeni jed an naspram drugog. oni Ciji su cilindri rasporedeni prema latinienom »V«. na levoj i desnoj strani motora. naprimer sa 8 cilindara. Linijski motori. imaju izduvnu cev Ciji oblik podseca na latinicno slovo »Y«. Postoje dva tipa katalitickog filtera u najsiroj upotrebi. koji se pravi tako sto se hiljade malih keramickih jezgara. Takozvani »V« motori. koji su opremljeni katalitickim filterom izduvnih gasova. koje se negde ispod motora spajaju u jednu izduvnu cev. Ovim se postiie bolja zastita covekove okoline. -------------------------2. Svaki cilindar ima svoj ogranak. proizvedeni 1975 i kasnije. imaju zasebne izduvne grane za svaku stranu motora. Izduvni gasovi. IZDUVNA CEV. koji se posle desetak centime tara ~ p a j a sa susednim u zajednicki deo izduvne grane. To je ureelaj koji nesagoreli deo gasne smde pretvara u bezopasnu vodenu paru i ugljen dioksid. 3_ KATALITICKI FILTER. a donji krak na kataliticki filter iIi na prigusivac ako nema filtera. glavama okrenutim »upolje«. pa taka i dve zasebne izduvne cevi. a drugi kraCi spaja kataliticki filter sa prigusivasem. iako liCi na njega po svom spoljnjem izgledu. Posto je saee prevuceno slojem katalizatora. kroz koje struje izduvni gasovi. Izduvna eev je II stvari celicna cev koja povezuje izduvnu granu i prigusivae.duzi dec spaja izduvnu granu motora sa katalitickim filterom. Kao sto je vee receno. Amerieke firme Ford i Chrysler (Krajsler). a to su oni Ciji su cilindri svi u jednom nizu. General Motors i neke druge firme koriste »paletizirani« filter. americki automobili od 1975-e naovamo obicno imaju ugraden kataliticki filter izduvnih gasova. nastali sagorevanjem goriva u cilindru matcTa) napustaju cilindar kroz izduvni ventil i ulaze u pocetni deo izduvne grane. tj. atrovni -izduvni gasovi pomocll ovog katalizatora postaju bezopasni. smelt a u kutiju od neroaju- . koji rade nezavisno jedan od drugog_ Svaki od ovih sistema ima sve elemente. UObicajen pOlozaj ovog filtera je izmedu izduvne cevi i prigusivaca. oblika slienog zmu neke od zitarica.

• A . Keramieka zmea su prevucena slojem katalizatora. PRIGUSIV AC.ceg eelika. . Postavljen je na sredini iii pri kraju izduvnog cevovoda. opremljeni katalitickim filterom. katalizator se moze ostetitii nekim drugim sredstvima koje vozati ponekad sipaju u rezervoar iIi »spricaju« u karburator. a za pr. Buka iii prasak nastaju naglim otvaranjem izduvnog ventila. Medutim. vee tzv. Izduvni gasovi dolaze u dodir sa 323 ________________________________________________ velikom povrsinom katalizatora na zrnima i pretvaraju se u bezopasnu vodenu paru i ugljen dioksid. Ako imate automobi! sa katalitickom ® ® 324 filterom.. 5. pa mobili. (4) prigusivac. ne smeju koristiti ovakav benzin. postiiu visoke oktanske vrednosti dodavanjem aditiva koji sadrie olovo i olovna iedinienia. ali ne i buke iz cilindarskog prostora. Unutrasnjost mu je ispunjena pregradama i cevima. iIi najkrace. da Ii mozete primenjivati neku od ovakvih tecnosti. Osim benzina sa olovnim aditivima. (1) izduvna grana. (5) cev i (6) rezonator. zbog konstrukcionih karakteristika motora SUS. Savremeni benzini. bezolovni benzini postizu visoko-oktanske vrednosti pomoeu drugih aditiva. (2) izduYna CCV. koje omogucavaju prolaz izduvnim gasovima. t . olovo unistava skuoi katalizatorski sfoj od platine'-paladijuma. Neka voziIa imaju i dodatni I 17/ Dc!ovi tipiCl10g izduvnog sistema. (3) kataliticki filter.1 . 11 . RESONATOR.akticnu proizvodnju. 4. jer je u cilindru visok pritisak (i do nekoliko bara). obieno duzine oko pola metra. postojeee rafmerije moraju izvrsiti dosta skupa prilagodavanja svojih proizvodnih postrojenja. proverite kod ovlaseenog zastupnika iii servisa. To je limeni "Ionac« cilindricnog iii ovalnog oblika.

prilikom voznje se izduvni sistem uglavnom ne zagreva dovoljno da bi se ovo postiglo. Njegova uloga je da izvrsi dalje smanjenje nivoa buke. zavrsnu cev iii neki drugi deo izduvnog sistema.. gasovi ostaju u prigusivacll kondenzuju se i nagrizaju unutrasnju oblogu izduvnog sistema. To su elementi za pricvrsCivanje izduvnog cevovoda za donji dec automobila. OBUJMICE. VeCina americkih automobila. 6. Postavljen je iza glavnog prigusivaea i abieno je nesto umanjena verzija istog.I 8. abieTIo eilindricnog oblika. drmusanja i vibriranja pri normalnim uslovima voznje usled kojih se lome vesaljke . da bi se olaksao start motcIa u zimskirn uslovima. VENTIL ZA ZAGREV ANJE KARBURATORA. KONZOLE.. Do pojave korozije ne dolazi sarno zbog soli na putevima iii nekih drugih spoljnih utieaja vee i zbog unutrasnjih utieaja. Medutim) cak i ispravan izduvni sistem moze da se osteti usled neizbeinog' tresenja. itd. I j) / ! ( J . u prigusivaCll i cevima se stvara kiselina. .~ .e1ementi koji prievrscuju . Nazalost. Provera izduvnog sistema Ala! i ma!erijal • Pokretna leialjka • Zastitne naoeari • Baterijska lampa iii ruena svetiljka • Odvijac I zduvni sistem u vasem automobilu najvise mogu da ostete korozija i vibracije. uvek postavite nove obujmiee i druge elemente za pricvrsCivanje. 7. To je zavrsni deo eevovoda za izbacivanje izduvnih gasova iza zadnjeg dela automobila. mogu imati rezonator postavljen u sredini zavrsne cevi. Automobili sa rezonatorom. ima jedan pose ban usmeravajuCi ventil u izduvnom sistemu koji omogueuje strujanje toplih izduvnih gasova pored samog karburatora.:1 r ! • prigusivae.< '. VESALJKE. koji se obieno naziva rezonatorom. Izduvni sistem treba da proizvede ogromnu kolicinu toplote da bi se ova kisela smesa pretvorila u bezopasan gas. posto se izduvni sistem ohladi posle iskljucenja motara. ZA VRSNA CEV. Stoga. Posto se izduvni gasovi kondenzuju. Kada zarnenjujete prigusivac.

maicte rodid automobil pomocu jakih platform! ili poslOija. proverite svaki deo izduvnog sistema koji je zahvacen korozijom.izdivni sistem. Nik. 326 propuita. lYe pribliiile rnu suvi§e lice dok oslu§kujete da negde ne proputla. nesvesticu.!da nemojte raditi ispod automobila aka nijc bczbcdno osiguran. Ne zaboravite da se izduvni sistem zagreva. proverite da Ii je automobil . " Kada yam je automobi! podignut pomocu dva sigurnosna pestalja. smrtonosni ugljen monoksid ce prod irati u kabinu i prouzrokovati glavobolju. Posta se na delovima izduvnog sistema nagomilavaju korozija i prijavstina.mje na m e s t i m ~ gcie su zavrtnji izduvne grane pricvrsceni za motor (I). Izduvni gas je otrovan. Proverite sve cevi da negde nisu iskrivljene iii ulubljene sto moze da ometa strujanje izduvnih I · . Obicno je veoma lako otkriti mesto koje propusta. 1. 2. povracanje. Posto motor radi na praznom hodu. ovo nije uvek 325 IZOUVNI SISTEM Prilikom provcre lzduvnog sistema. pukotina iii nekih drugih ostecenja. te bi stoga trebalo da se povremeno podvucete is pod automobila i proverite sve vazne spojeve. Pomocu baterijske lampe iii ruene svetiljke i odvijaca. Naslage belog praha mogu da yam ukafu na propust. usled napukle izduv ne grane (2). pa cak i smrt. Pre nego sto obavite vizuelnu proveru. polako se kreCite dui celog sistema i osluskujte da negde ne . Potrazite da nema otvora.alicom. Izduvni sistem koji propusta ne sme niposto da se zanemari. Nikada Sf! ne podvlaCitc ispod autoffiobila aka je podignu t sarnO rucnom dil. Ako spojevi prigusivaea iIi izduvne cevi propustaju. bilo bi pozeljno da svaki put kada se podvlaCite ispod automobila nosite zastitne naoeare. os lusnite izbliza da Ii se cuje sistanje iii buka sto ukazuje na pocetak kvara izduvnog sistema.igurno poduprt pre nego sto se podvucetc ispod njega. izvodljivo. Periodicna provera izduvnog sistema je jedna od najvaznijih mera predostroznosti koju mozete da preduzmete. ISTEM 327 . Najbolje cete proveriti izduvni sistem ako podignete automobil. usled ncispravne zaptivke iii labavih vijaka na spoju izmed u izduvne cevi i izduvne grane (3). Upozorenje: budite pai/jivi. Nazalost.

znac. Aka pronadete naslage belog praha. da su jos uvek u dobrom stanju. 3. Ako se drzac polomi. proverite da Ii mozete da nabavite sve potrebne delove. nastavak. 5. Pre nego sto zapocnete sa zamenom izduvnog sistema. i naglavci e Rendisaljka za izduvnu cev e U1je • Fini })smirgl«-papir e Vesaljke. ostecerija. Vecina vesaljki kod izduvnih sistema naCinjena je od kombinacije gume i tkanine koja se ne razlikuje od poprecnog preseka bocnog zida pneumatika. pgirusivaca i zavrsnih cevi koje odgovaraju mnogobrojnim tipovima automobila. Postupite prema uputstima opisanim u odeljku "Provera izduvnog sistema« u ovom poglavlju. Ako 328 Alat i materijal e' Dizalica i sigurnosna postolja • PodmetaCi za tockove e Kljucevi e Testera iIi sekae za izduvnu cev • Univerzalna ktesta e Cekic e Dleta e Kljuc za cevi e Mala turpija e Nasadni kljuc. Detaljna provera ce pokazati da Ii je potrebno zameniti neki dec iIi ceo izduvni sistem. konzole i obujmice • Zavrsna cev . Proverite da spojevi na prigusivacu nisu olabavljeni tako sto cete ih lako gurnuti na gore. Postoje bukvalno stotine kombinacija izduvnih cevi. iskrzanih mesta iIi korozije. Stoga delove ne treba da skidate pre nego sto ste sigurni da mozete da ih zamenite. i ukoliko cujete tup iIi os tar metalni zvuk. Pregledajte pazljivo svaki spoj. Protresite izduvni sistem da prove rite da Ii su sve yesaljke koje pricvrscuju sistem za automobil sigurne. znaci da u prigusivacu ima olabavljenih deloya. vreme je da ga popravite . Kada otkrijete ove znakove kYara.IZDUVNI SISTEM gasova. Ako cujete zyecanje. lskrivljena iii ulubljena cev treba odmah da se zameni posto ovi nedostaci prouzrokuju povecanje pritisaka i slab rad motora.. moze yam se dogoditi da prilikom yoznje izgubite dec izduYnog sistema. Odrzavanje izduvnog sistema A ko izduvni sistem vaseg automobila postane suvise bui'an. ako postoji u vasem automobilu. prigusivacu i rezonatoru. 4. Lupkajte po cevima. Proverite spoj izduvne grane sa izduvnom cevi. znaCi da su vijci olabavljeni iIi da zaptivka propusta. moracete da potrazite dobre rezervne delove. Proyerite svaku veSaljku da biste se uverili da nema pukotina.

Kljucem odgovarajuce velicine skinite navrtke i vijke koji pricvrscuju zadnju vesaljku za zavrsnu cev. neki delovi ce mazda biti zavareni.• Sredstvo za zaptivanje izduvnog sistema • Prigusivac e Izduvna cev e Zaptivka • Mazivo koje sadrii grafit e Rastvarac niste sigurni sta Yam je potrebno. Skinite ga kljucem odgovarajuce veliCine. f IZDUVNI SISTEM Da biste skinuli iIi montir. blokirajle pretlnje tockove. postupite redom po svim uputstvima. Ako imate na raspolaganju hidraulicnu dizalieu. proverite da Ii ste kupili sve sto yam je potrebno. Blokirajte prednje tockove podmetaCima. lake ce vas to kostati malo vise. Moie yam mnogo olaksati posao. Postupak u vezi sa zamenom izduvnog sistema podeljen je u tri dela: "Skidanje i montiranje zavrsne cevi«J »Skidanje i montiranje prigusivaca« i »Skidanje i montiranje izduvne cevi«.\Tsnu cev. Ako vas automobil jos uvek ima originalan izduvni sistem. Skinite kljucem zadnju vesaljku prigusivaca . 4. sastavni delovi' mogu da budu posebni. 3. potrazite savet od prodavca auto-delova. po svoj prilici ce i ostali delovi biti u skora is to toliko losem stanju. Poduprite zadnji dec automobila pogodnim postoljima kao sto je prikazano na datoj slici. upotrebite je. To ce yam omoguc'iti bolje manevrisanje prilikom skidanja i montiranja zavrsne cevi. Stoga. . konzole iIi vesaljke. Skidanje i montiranje zavrsne cevi 1. Ako je jedan dec izduvnog sistema zardao iIi ga je iz drugog razloga potrebno zameniti. U suprotnom. pre nego sto pocnete posao. podignite zadnji deo automohila i podupnte ih dobra pomocu sigurnosnih poslolja. Trebalo bi da postoji i vijak koji pricvrscuje konzolu za sasiju. Aka je potrebno sarno zamena prigusivaea. Podignite zadnji dec automobila pomocu dizalice. opravljajte jedan po jedan. zavisno od tip a vaseg automobila. Ovo obicno zahteva dodatne obujmice. posluiite se pogodnom dizalicom i najboljim sigurnosnim postoljima koje mozete da pronadete kako biste automobil podigli sto je moguce vise radi lakseg rada. Medutirn". ustedecete mnago vremena i rada ako odmah zamenite ceo sistem. Ako je potrebno da zamenite ceo sistem. kada kupujete rezervne delove.l!i za. Napomena: na nekim tipovima automobila korisno je skinuti zadnje tockove. Ostavite ulje nekoliko minuta da dobra natopi ova mesta. Ako je vas automobil snabdeven dvostrukim izduvnim sistemom. dovoljno ce biti da prouCite odgovarajuCi odeljak.

. premazite dobra uljem navrtke i vijke na veSaljkama. mobil a kao sto su sasija. Hartijom za glacanjeocistite spoj na prigusivacuo 2. a zatim vesaljku za vijke cevi. Stavite postolja ispod sasije automobiI'a tako da ga dobra podupru. Nanesite sloj sredstva za zaptivanje izduvnog sistema na dodirne povrsine prigusivaca i zavrsne cevi. Korisno je podmazati i prednje i zadnje spojeve prigusivaca i zadnje cevi. 8. karoserija iIi delovi zadnjeg sistema vesanja. 6. Protresite zavrsnu 330 cev da biste ponovo proverili da ne dodiruje nijedan dec automobila. Posto ste automobil bezbedno podigli sa tla. 2. Medutim. preklop treba da bude oko 5 centimetara. Aka zazor nije podesen kako treba. 10. Kod nekih auto' mobila prigusivac pridrzava vesaljka. cev ce se odvrnuti sa prigusivaca. 9. 5. zaju. Sada zategnite vesaljku iIi vijke na obujmi. obujmicama i konzolama zavrsne cevi. Ne bi trebalo da dodiruje nijedan dec auto. Sklonite postolja i spustite automobil. Skidanje i montiranje prigusivaca 1.. nemojte je jos pritezati. Aka imate srece. Podmazite uljem i prednje i zadnje navrtke obujmica i konzola prigusivaca. nju obujmicu prigusivaca i konzolu iIi vesaljku preko spoja prigusivaca sa cevi. Labavo montirajte novu zaduju veSaljku na kraju zavrsne cevi. Montirajte dva vijka ali nemojte jos da ih pritezete. Podmaiite i navrtke i vijke zadnje vesaljke zavrsne cevi. Proverite da Ii je nova cev u dobrom polo. Podignite pomocu dizalice zadnji dec auto' mobila da bi se tockovi odigli ad tla. cevi mogu da budu montirane na spoju sa prigusivacem iii u njemu. 11. u veCini slucajeva potrebna je obrada dletom da bi se dva del a odvojila. Namestite vijak koji pricvrscuje vesaljku za sasiju i cvrsto ga pritegnite. 7. Obavezno koristite nove obujmice i konzole iIi vesaljke. Montirajte cev na iIi u prigusivac. Ulje ubrizgajte i u spoj zavrsne cevi i prigusivaca. Potom klestima izvucite zavrsetak cevi iz prigusivaca.. fL . Navucite novu vesaljku iIi obujmicu i konzolu na kraj nOve zavrsne cevi koji se spaja sa prigusivacem. Napomena: zavisno od tipa automobila. cama i konzolama na spoju sa prigusivacem. Blokirajte prednje \Ockove padmeta' 6ma pre nego sto podignete automobil. Namestite zad. Najbolji naCin da ovo uradite je da presecete-cev testerom na razmaku od nekoliko centimetara od prigusivaca.iii vijke na obujmicama i konzolama na spoju prigusivaca sa zavrsnom cevi. 329 IZDUVNI SISTEM Natopitc navrtke i uzcngiju penctrantom (uljcm) pre nego sto ih skinete pomocu cevastog kljuca. tokom voznje ce se cuti zveckanje.

ta dva dela moiete da odvojite sekaeem iIi testerom. kljueem cvrsto obuhvatite cev. Zatim proverite da ni jedan spoj nije ulubljen sto je vazno za montiranje novog prigusivaca. Napomena: neki originalni farbricki proizvodi imaju zavaren spaj izmedu izduvne cevi i ulaza u prigusivac. napravite pomocu cekica i dleta proreze u izlaznom prikljueku prigusivaea. 8. Ako priguSivac ne moze lako da se odvoji od izduvne cevi (iii cevi koja vodi do katalitickog filtera ako postoji). . Skinite zadnju konzolu i obujmicu prigusivaca sa spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi. . ! t I' . B. I . ~ . "'0 "ki'" om" . a za cy uvrtanJcm. a zatim je odvrnite. ~ . Kljucem skinite zadnju vesaljku sa zavrsne cevi. Ukoliko nameravate da zadriite starn zavrsnu cev. I . 7. . pailjivo je pomerajte gore-dole dok se ne odvoji od priguSivaca. pokusajte sledeee: A. Malom turpijom oeistite izduvnu cev radi lakseg ponovnog rnontiranja. 5. . _____ --... I I I ..3.k ".j . U tom slucaju. . 6. cev moze k ne mogu klesta »gnp. 1m kljueem. Namestite novu c I. Popustite kljucem vijke na prednjim obujmicama i konzolama prigusivaca. Ako se zavrsna cev montira na prikljucak prigusivaea.. nije potrebno da zadnju vesaljku zavrsne cevi skidate sa sasije.OUVNI SISTEM·· 4. U slucaju da yam ne polazi za rukom da je olabavite. tim skinutl ." . sledite uputstvo broj 6 koje se odnosi na spaj izduvne cevi i prigusivaca. Ako se zavrsna cev montira u prigusivac..331 Aka s. IZDUVNI SISTEM if. presecI. Ako delovi ne prijanjaju kako . Profesionalni mehanicari imaju poseban alat za obIikovanje spojeva izduvne cevi.-_____ 33 : ""d.

Pre nego sto to uradite.treba. 14. 15. Prove rite da Ii su svi delovi izduvnog sistema pravilno namesteni i da ne dodiruju karoseriju. Prove rite da Ii su prorezi u cevi prigusivaca pokriveni sto je vazno zbog hermetienosti. Namestite cev tako da ne dodiruje karoseriju. pozajmite odgovarajuCi alat. Namestite nov prigusivac na mesta proverivsi da Ii je izlazni dec okrenut prema prednjem delu automobila. Skidanje i namestanje izduvne cevi 1. On mora da se skine da bi se zameniIi delovi izduvne cevi ispred i iza . Napomena: najnoviji tipovi automobila imaju kataliticki filter montiran izmedu prigusivaca i izduvne grane. nemojte jos da koristite kljue za pritezanje. Ponovo spojite zadnju vesaljku sa zavrsnom cevi.dobro namazite uljem sve spojeve . I oYe vijke zategnite rukom. sasiju iIi neki drugi dec automobila. Navucite prednju obujmicu i konzolu preko spoja prigusivaca sa izduvnom ceyi i pritegnite rueno vijke. Ponovo napominjemo da nijedan deo izduvnog sistema ne sme da dodiruje neki deo automobila. Ako je buka mala. pOdignite i prednji i zadnji dec automobila odgovarajucom dizalicom i poduprite automobil cvrstim postoljima. znati da ste uspesno obavili posao. Namestite zavrsnu cev u zadnji spoj prigusivaca iIi na njega u zavisnosti od yrste spoja na vasem automobilu. Posto ste to uradili. 2. 16. sasiju iIi delove zadnjeg sistema vesanja. Ono moze da se kupi u prodavnici auto-delova. dobro namazite i ove navrtke. Posto cete morati da skinete prednji kraj cevi iz izduvne grane. protresite rukama izduvni sistem. 11. 17. Rezervni prigusivaci su uvek tako obelezeni. Preporucuje se nanosenje tankog sloja sredstva za zaptivanje izduvnog sistema preko dodirnih povrsina pre montiranja. 10. Sklonite postolja i spustite automobil. Namestite zadnju obujmicu iIi konzolu preko spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi i pritegnite rukom vijke. Umesto toga. 9. 12. mozete da navezete automobil na par jakih platformi. 13. proverite u kakyom je stanju i da Ii i nju treba zameniti. Namestite nove obujmice i konzo!e (ne koristite stare) oko krajeva izduvne i zavdDe cevi. Napomena. pritegnite dobro sve spojeve pomocu kljuca. Da biste lakse skinuli navrtke i vijke sa obujmica i vesaljki . N amestite prigusivae tako da ne dodiruje karoseriju. UkljuCite motor i proverite buku iz izduvnog sistema.od prednjeg do zadnjeg dela. a zatim da dizalicom podignete zadnji deo automobila na postolja. Da biste lakse skinuli izduvnu cev. Uvucite izduvnu cev u prigusivac za oko 5 centimetra ali ne vise. Kljucem olabavite i skinite navrtke na obujmica rna i ·konzolama na spoju prigusivaca i izduvne grane. sasiju iIi donju stranu automobila. 3.

biee potrebno da je preseeete da biste je oslobodilL Za ovo se koristi sekae iIi testera. kardanski zglob i naglayak odgovarajuee velieine. Olabavite . Izvucite izduvnu cev iz automobila. -. Aka neki slomite. Ako postoje obujmice. IZDUVNI SISTEM Ravna stroma cekica sa !optastom gJavom mote 5C upotrcblti za namdt::mjc z<lvrsnc cevi na kraj prigusivaca. Napomena: ne zaboravite da montirate novu zaptivku izmedu cevi i izduvne grane ako je vas automobil opremljen ovakvim spojem.konzole i vesaljke koje drie sklop prigusivaca i zavrsne cevi. Da biste ovo uradili. sarno profesionalni mehanicar ce mOel da ga izvadi. Napomena: istovremeno proverite ventil zn zagrevanje karburatora ukoliko postoji na vasem automobilu.I ~ I r I. 4. Da biste proverili da Ii ventil za zagrevanje karburatara pravilno radi proverite da Ii se kontra teg slobodno pokreee. . Prove rite ga i podmaiite ga mazivom kaje sadrii grafit. 7. Moze vam se desiti da naidete na prikljueni dec u vidu kuglastog zgloba koji je za obujmice prievrscen pomocu dva vijka. venti I bi trebaloslobodno da se otvara i zatvara kada motor ubrza sa radom. 1 j I I .ali ne skidajte . olabavite ih isto kao i obujmice na zavrsnoj cevi i to sarno koliko je potrebno da se prigusivac i zavrsna cev mogu pomerati unazad sve dok se ne odvoje od izduvne cevi. Aka se lepi. Upozorenje: pazljivo skidajte ave vijke. bice vam potreban nasadni kljue. Ako je prigusivae zavaren za izduvnu cev. Skinite navrtke i vijke koji prievrscuju prednji zavrSetak izduvne cevi na delu ka izduvnoj grani. 5. Kao dec spoja. 6. Po!omljeni vijak ce moei da skine sarno profesionalni mehanicar. treba ga dobro natopiti uljem iIi rastvaracem sve dok ne poene nesmetano da radio 333 IZDUVNI SISTEM PailjivD skidajte vljke na spoju izduvne cevi (2) sa izduvnom granom (3).filtera. On se moie lako skin uti tako sto se skinu dva vijka i oslobodi zglob. venti I za zagrevanje karburatara se maze skinuti zajedno sa izduvnom cevi. VeCina automobila zahteva zaptivku na spoju izmedu izduvne grane i izduvne cevi. avo bi u stvari trebalo da redovno einite prilikom podmazivanja. dugaeak nastavak.

.8. svrha toguredajaje da smanji sadrzaj ugljenmonoksida i ugljovodonika u izduvnom sistemu. Na vozilima koja su proizvedena od 1975. Napomena: ako ste koristili platforme da biste poduprli prednji deo automobila.. pocevsi od spoja izmedu izduvne cevi i izduvne grane. Uklonite postolja i spustite automobil. 10.. (4) gamji topiotni stit.~ 1 . (5) oSQvinice opruge i (6) zavrtnja. ® 1 . kardanskim zgIobom i naglavkom. ka zadnjem delu automobila. filter takode smanjuje oskide I . godine.":. Venti! za zagrevanje karburatora koji se Jepi moze da stvara prob!cme u voinji. 334 9. (3) protivlcga. 335 -------. Namestite novu obujmicu i konzolu preko izduvne cevi. (5) donji toplatni st it i (6) deo . karoseriju iii sistem vesanja. L 11. nastavkom. UkljuCite motor i proverite da Ii tiho radi. godine. pravilno namesteni i da nijedan deo ne -dodiruje sasiju. Nemojte ih jos pritezati. (4) bimetalne opruge.. Namestite prednji kraj na izduvnu granu i montirajte vijke koristeci se nasadnim kljucem. 12. sklonite ih. Montirajte novu izduvnu cev. :-: :. (3) kata!iticki filter.:.IZDUVNI SISTEM Odrzavanje katalitickog filtera 336 V ecina putnickih automobila i lakih kamiona proizvedena posle 1975. Proverite da Ii su svi delovi izduvnog sistema i i . . godine u SAD ima kataliticki filter. ~ " .. Na vozilima proizvcdenim posle 1981. Navucite prigusivac na iii u izduvnu cev i rukom pritegnite navrtke. (2) zapt ivke. Sklap katalitickog filtera ukljucuje: (J ) izduvnu cev mOlOra. do 1980. (2) !eptirastog ventila. Dobro pritegnite sve spojeve. IZDUVNI SISTEM Ventil2a zagrevanje karbunltGra se sastoji od (1) kuCista.

Napomena: kataliticki filter je dec sistema za regulisanje izduvnih gasova vozila i kao takav je pDkriven garancijom koja vazi 5 godina iii predenih 50. Kako proveriti da se ne stvara suviSe veliki povratni pritisak Iznutra deIimicno blokirani filter ometa protok izduvnih gasova i stvara sllvise veliki povratni pritisak u izduvnom sistemu. tako da se ugljenik akumulira i ometa strujanje izduvnih gasova. gubitak snage bice primetan. suvisna toplota moze delimicno da istopi katalizator.000 milja za sve automobile proizvedene u SAD posle 1981. nl! zaboravite da ponovo montirate lOplotne stitove. medutim. To prouzrokuje primetan gubitak snage tako da motor radi samo na praznom hodu iIi jedva radi iIi uopste ne radi kada se Sltvori leptir karburatora. Jedini preeizan naCin da se utvrdi da Ii ispravno radi. godine. Kada zarncnjujcle filter. oni sprecavaju ulazak toplote u putnitku kabinu. Ako je filter zapusen. moze potpuno da spreCi strujanje izduvnih gasova. 1 :1 i Ii Alat i materijal • Dizaliea i sigurnosna postolja • Podmetaci za tockove • Kljucevi • Ulje • Vakuum-metar • Rezervni kataliticki filter • gorionik • Cekic i dleto azota. . karburator propusta gorivo. itd. jeste da se proveri kvalitet izduvnih gasova.).izduvne ccvi do prigusiv<lea. Ako je filter pregrejan (sto moze da bude poslediea suvise velike koIicine nepreradenog goriva koje prolazi kroz filter. Filter treba zameniti iz jednog od sledeca tri razloga: moze da bude ostecen iznutra usled cega dolazi do delimicne iIi potpune blokade u izduvnom sistemu: maze da se pohaba tokom vremena iIi maze da se pokvari usled koriscenja benzina sa olovom. TreCi razlog za zapusenost je nagomilavanje ugljenika na istrosenom ili olovom ostecenom filteru. ako je svetica iskljucena iIi neispravna. Sta prouzrokuje blokadu? Na nekim "Dzeneral motorsovim« filterima sa paletiziranom dvoslojnom konstrukeijom. V nekim slucajevima. nece prouzrokovati vidan utieaj na radne karakteristike osim u vezi sa sadrzajem izduvnih gasova. konstrukeija koja nosi ova dva sloja propada sto dovodi do blokade. aka ne radi iii je izlizan. Rad filtera objasnjen je u· poglavlju »Sistemi za regulisanje izduvnih gasova«. Neispravan filter nije u stanju da sagoreva zagadivace.

pIVO vizuelno proverite ceo izduvni sistem. 5. zategnite sve eevne prikljucke i vratite na svoje mesto donji toplotni stit ako je bio skinu t. ono sto u sustini treba da uradite jeste da namestite prikljucak vakuummetar oa izduvnu granu matara. 2. ovaj izraz pokriva sve delove koji su potrebni da se prenese snaga sa zadnjeg kraja radilice koja se obrce do pogonskih lOckova . VeCina savremenih putnickih automobila je opremljena automatskim menjatem koji izvodi radnje spaja- . V nekim slucajevima. Menjaeka kutija . Pogledajte oba eevna prikljuck'a da prove rite da nema korozije iIi ostecenja. postupite prema osnovnim uputstvima za zamenu prigusivata osim sto su prirubnice fiItera tesce medusobno spojene vijeima nego spojevima za navlacenje cevi. Montirajte nove vijke i navrtke. kardanski zglobovi. Filter obicno ima zastitni stit protiv toplote. Ako to ne pomogne. navrtke sa vijeima skinete cekicem i dletom. a zatim stavite novi filter. to zoaei da se povratni pritisak stvara u izduvnom sistemu i da je sistem zapusen. menjaeka kutija. rom nap red i pogonom na zadnje toekove. koji obuhvata mnago stvari. u zavrsnoj eevi ako je savijena iIi ostecena iii u izduvnoj cevi sa dvostrukim zidom ako je iznutra dotrajala.Da biste proverili da Ii se stvara suvise veliki povratni pritisak. ukljucite ga i posmatrate kako se polako spusts igla instrumenta.a to su kvaeilo (tamo gde postoji).omogucava vozacu da bira neki od stepena prenosa time se omogucava da automobil radi pod razliCitim opterecenjima motora. 3. Ako se vakuum polako smanjuje. a ako je potrebno i nove zaptivke za prirubnieu.klasican iii automatski menjae . zatim podignite automobil i poduprite ga sigurnosnim postoljima. 337 -----'-----'1 PRENOS SNAGE U ovom poglavlju upoznacemo se sa tehniekim izrazom )}prenos snage«. zadnji most i konatno vratila zadnjeg mosta. 4. pogonsko odnosno kardansko vratilo. Osnovni prineip zamene je sledeCi: 1. Kod konvencionalnih automobila sa moto. bice potrebno da se skine donji dec toplotnog stita da bi se zamenio filter. Ispitivanje vakuuma je objasnjeno u prethodnom poglavlju. Sada se filter moze skinuti sa automobila. Imajte u vidu da zacepljenje moze da se pajavi i u prigusivacll. Skinite filter sa prednje i izduvne cevi. Vlje viii propanski gorionik yam mogu biti od pomoCi da odvrnete zardale vijke. Sacekajte da se izduvni sis tern ohladi pre nego sto pocnete sa radom. Zamena filtera Da biste zamenili neispravan filter.. Stoga. bice yam potreban vakuummetar.

Na podu ispred vazaoa. automatski menjae ce sam obavljati veCinu radnji koje vozaei automobila sa klasicnim menjacem moraju obavljati sami. kojom se komanduje preko nozne papuce (pedale). (4) diferencijal i (5) zndnji most. kvacilo omogucuje vozacu da razdvoji motar ad· prenosa snage tako da se promena stepena prenosa abavi glatka. populamo se zovu i krst kardana. kod vozila sa automatKed konvcm:ionalnih automobila sa motorom napred i pogonom oa zadoje tockove. koji radi sa oslalim delovirna menjaeke kutije. Ovi kardanski zglobovi.~ 1 . »voznja 1« i »voznja 2«. Kod ovakvih automobila mora postojati kvaeilo (iIi spojka).»parking«.:<. Kada je kvaeila ukljueeno onda se sva snaga motora prenosi na ostale delove za prenas snage. u prenos mage spadaju (1) menjacka kutija. Sve dok je u dobrom radnom stanju. i menjaeke kutije kod koje se promena stepena prenosa vdi rukom. (3) kardansko vratilo. Meclutim posto ulice i putevi nisu savrseno ravni. pedala koenice i pedala gasa. Kod konvencionalnih automobila zadnji most je povezan sa menjaekom kutijom pomocu kardan339 SISTEM ZA PRENOS SNAGE skog vratila. »voznja«. Sve sto sada preostaje je da se snaga motora prenese sa menjaeke kutije na pogonske toekove. Osim sto omogucava pOlazak automobila. »hod unazad.minimalno llcesce vozaca. koje je u stvari jedna obiena -<. automatski prenosi snagu motora na ostale komponente za prenos snage. nalaze se samo dye pedale. su tako konstruisani da se mogu saviti i »izduziti« kada auto mobil prelazi preko neravnih povrsina. Ono omogucava postepen prenos obrtaja motora pri pokretanju automobila. ad vozaea se zahteva vrlo malo. Osim sto koristi rueicu menjaea da odabere naein fada . ~ j I L-______________________________________________ --j 338 J nja i promena brzine uz. Na taj naCin kardansko vratilo . K vaeilo je obiena spojka ili veza izmedu motora i ostalih delova za prenos snage. ZA PREN SNAGE skim menjaeem. U ovom slucaju nema potrebe za posebnom pedalom za kvaeilo posto pretvarae obrtnog momenta (koji se koristi umesto sklopa kvaCila). kardansko vratilo sa obe strane mora bili spojeno sa vezama koje se zovu »kardanski zglobovi«. Medutim svake godine se prodaju i mnogi automobili opremljeni klasicnim menjacem. iIi da zaustavi vozilo a da se pritom motor ne ugasi. (2) kardanski zglobovi. »neutralan polozaj«.eliena cev.

a da ee se pritom snaga motora i dalje prenositi na njih. zaokreta u desno toc. 11 [ p. a da pritom nastavi da prenosi snagu sa menjacke kutije na zadnji most. SISTEM ZA PRENOS SNAGE Automobili sa pogonom na prednje tockove Automobili sa pogonom na prednje tockove (prednjom vueom) bitno se razlikuju od konvencionalnih automobila sa pogo nom na zadnje toekove jer kod njih u prenosu snage nema kardanskog vratila. oba zadnja pogonska tocka se kreeu istom brzinorn. Snaga se prenosi na prednje taekave pomoeu dva pogonska vratila (zovu se i poluosovine) na kojima se ne nalaze kardanski. 'kardanskih zglobova i zadnjeg mosta.pogonske tockove. Uloga zadnjeg mosta je da prenese snagu motora. tamo gde se nalazi i motor i zbog toga imaju kvaCilo i kutiju menjaea (iii autamatski menjae) u istam sklopu sa diferencijalom. na zadnje . Zbog cega je tu potreban diferencijal? Kada vozite pO pravom putu bez okretanja. posebnog ureclaja koji 340 Ked aUlomobHa sa pogonofll flU prcdnje tockove.. (2) unutrasnji homokineticki zglobovi. Posta i leva i desna strana autamobila moraju da obave ovaj zaokret za isto vreme.moze da prihvati odstupanje od ose za bilo koji trazeni ugao. to sledi da toekovi na levoj strani moraju da se obreu brie od onih na desnoj strani. na primer. prenosi snagu.1 pre nos snage spada ju (1) sklap mcnjaCidiferencijal. prev. spoljni taekovi u krivini kretati brie od unutrasnjih. _-:1 1 j 1[ . na pogonska vratila koja pokreeu pogonske tockove. prednja pogonska vratila diferencijala i leiajeve. (3) pogonska vratila j (4) $poljni homokineticki zgiobovi. Diferencijal je tako konstruisan da ee se. dobijenu od kardanskog vratila. Medutim sa zadnjim tockovima je drugi slucaj i to je one zbog eega je diferencijal neophodan. 1.' kovi sa leve strane automobila prelaze mnoga duzi put od tockova sa desne strane automobila. shvatieete da se prilikom. Ali sta se desava kada skreeete? Ako razrnislite. koju dobija preko menjacke kutije. Ovo ne predstavlja problem na prednjim tockovima (ako nisu pogonski prim. Zadnji most to obavIja pomoeu diferencijala. Kod njih su prednji tockovi pogonski. vee spoljni i unutrasnji homokineticki 341 SISTEM ZA PRENOS SNAGE . bez obzira na koju stranu skreeete automobilom.) jer se oni obreu nezavismo jedan od drugag.

a to znati da se spoljni zglobovi koji se nalaze uz . frikeiona ploca ili lamela koja klizi duz aksijalnih zlebova ulazne (spojnieke) 'osovine menjaea. koje je uredaj frikeionog t i p a ~ je povezano sa pedalom kvaCila koja se nalazi u kabini kod vozaca. Ovo va. Zbog toga se koriste homo kineticki zglobovi koji obezbeduju ravnomerno rotaci342 ono kretanje bez obzira na ugao za koji su zgJobovi zakrenuti. pa se i na unutrasnjoj strani pogonskih vratila (poluosovina) koristi homokineticki zglob. iaba dizaliea iii podna dizalica K vaCilo kod klasicnog menjaea predstavlja mehanicki spoj izmedu motora i zupeanika preko kojih se pokreee automobiL Ono je tako konstruisano da ukljucuje iii iskljueuje pre nos snage sa jednog dela na drugi . Konvencionalni kardanski zglobovi mogu izazvati ciklicne vibracije i neravnomernu brzinu obrtanja ako se okrecu pri otklonu od ose vecem od 7 iIi 8 stepeni. sklop potisne ploce koje se nalazi povrh lamele i koja je zavrtnjima prii'vrseena po obodu spoljne iviee zamajca. Moment kljuc • B1okovi za 'podupiranje tocka • Dizalica i sigurnosna postolja • Penetrirajuee ulje • Dizalica za menjac. tockove moraju pokretati u okviru velikog opsega' ugla zakretanja. a pritom njihov spoljni kraj ima veliki hod navise i nanize jer prati hod ogibljenja. i pedale i njene mehanicke iii hidraulicne veze koja omogucuje vozaeu da po . Obican kardanski zglob bi u takvoj situaciji mogao da izazove jake vibracije. Ovo inace ne predstavlja nikakav problem kod veCine vozila sa pogonom na zadnje tockove. KvaCilo.'i i za unutrasnje zglobove jer su pogonska vratila relativno kratka. ali kod vozila sa prednjom vueom gde prednji toekavi sluze i za upravljanje. Sklop kvacila se sastoji od cetiri osnovna dela: zamajae koji je zavrtnjima pricvrscen na radilieu motora.U ovom slucaju sa motora na menjae. U sledecem odeljku ovog poglavlja data su uputstva kao i instrukcije koje ce yam pomoCi pri odrzavanju del ova sistema za pre nos snage. zglobovi. " I Kvacilo Alat i materijal • Kljucevi • Klesta • Otvoreni kljucevi • Lenjir • Vodica ..® Kod automobiJa sa pogonom nu prednje tockove za prenos ~ n a g e sa sklopa mcnjaCJdiferencijaJ na wckove korjste se unutrasnji (1) i spoljni (2) homokineticki zg!obovi.

pipaka iIi poluga za popustanje i poklopca. Opruge potisne ploee opet pritiskaju potisnu plocu. Da bi se lamela ddala cvrsto stisnuta uz zamajac potrebna je da se nn potisnu ploeu deluje silom opruga veeom od 5000 N. i sabija opruge sklopa. Kada je kvaCilo llkljuceno potisne opruge potiskuju potisnu ploeu prema zamajcu. Njihova osnovna namena je medlltim ista. cime se oslobadaju pipci potisne ploee. Sklop potisne ploce se sastoji od jedne iii vise opruga. Ovo kretanje vraca nazad sklop potisne ploce.. a ova lamelu u sendvic izmedu nje i zamajea. Kada vozac pusti pedalu potisni leiaj se vraea nazad.potrebi ukljucuje iii iskljueuje kvacih Kada motor radi on prenosi abrtno kretanje. Kadavozae pritisne pedalu kvaCila.. Da bi se automobil pokrenuo ovaj obrtni mamenat se mora preneti na ulaznu (spojnieku) osovinu menjaca. Delovi se nalaze ispod poklopca koji je zavrtnjima prievrscen za zamajae. a vremenom i kYaT kvaCila. Ovaj sklop se obrce zajedno sa zamajcem. Kada vozac skine nogu sa pedale kvaCila. To se postiie preko frikeione ploce »lamele« koja je c:vrsto pritisnuta uz zamajac i okreee se zajedno sa njim. Lamelu uz zamajae pritiska sila opruga sa sklopa potisne ploee (korpe). Kvaeilo koje proklizava izazvace pregrevanje. lamela se okreoe slobodno i nezavisno od obrtanja zamajca i vrlo brza se zaustavi izmedu zamajca i potisne ploee. Danas se kod automobila Sreell dva tip a sklopa potisne ploce kvacila. Ove opruge moraju biti dovoljna jake da pritisnu lamelu uz zamajac i prenesu obrtni momenat pri svim putnim brzinama. odnosno momenat. Ovaj sistem je jednostavan ali efikasan. kvacilo je ukljuceno i lamela je cvrsto stisnuta izmedu zamajca i potisne ploce. Nedovoljna sila opruga izaziva gubitak snage jer onda lamela ne moie de prihvati ukupan obrtni momenat sa motora. Jedan je sa spiralnim oprugama a drugi sa oprugom II oblikll dijafragme. potisni lezaj (koji je dec veze izmedu pedale i kvaCila) se kreee I L ~ .-------SISTEM ZA PRENOS SNAGE prema polugama iii »pipeima" potisne ploee. Kada je kvaeilo ukljuceno lamela je pritisnuta i obrce se zajedno sa zamajeem i sklopom potisne ploce. Sa druge strane lamela je vezana na aksijalne zlebove ulazne osovine i prenosi obrtno kretanje (obrtni momenat motora) sa zamajca na ulaznu (spojnieku) osovinu i dalje na menjae. Pritiskarn noge na pedalu vozar maze regulisati brzinu spajanja kvaCila tako da spajanje bude glatko i ravnomerno. pritiskujuCi pritom lamelu. Kada prestane dejstvo opruga. prcko radiliee no zamajac. Celokupan obrtni momenat .. same potisne ploce.

(1) viijuska kvaciia. i ne vise od 25 mm) je neophodan da bi se kompenzovalo trosenje obloga kvaCila i da bi se izbeglo proklizavanje. ubrzano trosenje. Ove obloge su iste debljine i otpornosti kao i koeione obloge. i drugi jer omogucava ravnomerno trosenje obe strane obloga kvaCila. jer omogucava potpuno odvaja''. koji se nalazi blize eentru glavCine. Obloge lamele su naCinjene od azbesta dugih vlakana i bakra (iIi drugih smesa sa metaloml. koji se nalazi izmedu dye obloge. onda nestane zazor (odnosno prazan hod) i mora se vrsiti podesavanje. Uredaj za prigusenje torzionih vibracija.. (3) polisna plota i poklopac. 343 SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Tipicni de!ovi kvacila. Podesavanje hacila Pedala kvacila je preko prenosnog mehanizma vezana sa potisnim lezajem tako da se pritiskom na pedalu kvaCila potisnim lezajem pritiskuju pipei koji iskljueuju kvaCilo. Izmedu potisnog lezaja i pipaka mora se 344 obezbediti pravilan zazor.' bove preko kojih prenosi obrtni momenat motora na ulazno vratilo menjaea. Glavcina na koju se postav ljaju obloge saddi i uredaj za amortizaeiju i uredaj prigusenje torzionih vibraeija. (5) zamajac i (6) prednji Jeiaj ulazne osovine menjaca. omogucuje mekano ukljuCivanje i spreeava zveeanje kvaeila. i i· I nje kvacila. Uredaj za podesavanje stalno odrzava odreden napon koji drzi potisni lezaj u blagom kontaktu sa polugama potisne ploce iIi sa pipeima. Prvi. pregrevanje i kvar kvaCila. Uredaj za amortizaeiju. apsorbuje torzione vibraeije radiliee i sprecava njihovo sirenje na menjae. Odreden prazan hod pedale kvaeila (ne manje od 15. (2) polisni idaj. Centralni deo glavcine ima na sebi aksijalne zle. Pedala kvacila koja nije pravilno poddena izaziva neravnomeran fad kvaCila. (4) frikciona ploea iii lameia. Zazor pedale kvaCila je neophodan da bi se omoguCilo lako menjanje brzina bez krcanja zupcanika.motora seprenosi preko lame Ie na ulazno vratilo menjaea. Napomena: Kod nekih vozila sa automatskim podesavanjem kvaCila sistem za podesavanje je tako izveden da nema praznog hoda. Pri podesavanju preporucuje se da prazan hod bude 20 mm na pedali. K vaCilo se podesava iz dva razloga. Ovde je orikazano nekoliko metoda za podesavanje praz- . Kada se usled trosenja obloga lamele pipci vrate unazad prema potisnom lezaju. Obrtni momenat se prihvata na obloge lamele i prenosi na glavCinu koja je aksijalnim ilebovima povezana sa ulaznim vratilom menjaea.

(3) potisna ploca.:i stalno mehanizam za podesavanje slobodnog hod a pod malim naponom. 4. i zateze gao . Slobodan hod se poveeava porn eraI I I SISTEM ZA PRENOS SNAGE .::> I t:M £. 1. Kada se pedala kvaCila pritisne i pusti. POdignite poklopac motomog prostora i pronadite potisnu polugu pedale kvaCila koja prolazi kroz pregradni zid izmedu motomog prostora i 346 kabine vozila. (2) yodice za podesavanjc. ( 6) zamajac. koja se nalazi iIi na prenosniku iIi na pregradnom zidu. (7) deo 7. 2. Odvojite kleStima povratnu oprugu peciale kvaCila. hoda.nog hoda pedale kvaCila.(1 poddavanje i (8) slobodan (prazan) hod kvaeila.A I-'IU:NU::i ::iNAGE Ova slika prikazuje samopodesavajuce kvaCilo koje se sas(oji od (1) celicnog uzeta. (5) opruga potisne place. Prazan hod se obicno podesava na eko 20 mm.~ \ \ ® ® . Jedna opruga dr. u zavisnosti od tipa SISTEM ZA PRE NOS SNAGE automobila i od toga da Ii je veza kvacila meha. ali moie da bude razliCit u za visnosti od lipa vozila.) I --' (]) Delovi tipicnog KvaCila (1) potisni leiaj. drzeCi pritom potisnu polugu. Okrecite samokoeeeu navrtku za podesavanje pomoeu kljuea. Kraj te poluge je vezan sa potisnom polugom na osovini prenosnika. 345 )--::>. (3) pricvrsnog bloka i (4) opruge. Pomeranjem navrtke za podeSavanje prema zadnjem delu automobila prazan hod pedale kvatila se smanjuje. Na mnogim vozilima sa pogonom na prednje tockove nije potrebno podesavanje slobodnog hoda pedale kvaCila zbog toga . (4) plota kvacila (!ame!a). (2) poluge potisne piece (pip ei). Mehanicka veza izmedu pedale i kvacila Za vozita sa mehaniekom vezom izmedu pedale i kvaCila koristi se sledeCi postupak.to sarna pedala ima uredaj za automatsko podesavanje slobodnog \ IIII . nazubljena kandza prihvata sklop vodice eelienog uzeta.. nicka iii hidraulicka. Podmazite penetrirajuCim uljem sklop za podesavanje. 3.

Menjac postavite u neutral an polozaj i povucite rucnu kocnicu. podesavanje. Otpustite pomocu kljuca navrtke sa obe strane usica za spajanje. njem navrtke za podesavanje prema prednjem delu automobila. Napomena: Kod nekih vozila neophodno je podiCi vozilo da bi se prislo sklopu za pOdeSavanje.faja ne r I mozete da padesite prazan hod kvacila. Pritisnite pedalu kvaCila prstom. U tom slucaju podesavanje slobodnog hoda se vrsi na sledeCi nacin. mehanicka veza bacHa iroa dve navrtke (1) za podeil3vanje pomocu kejih se menja hod pedalc. 7. a pored nje postavite lenjir. Vratite navrtku za cetiri kruga. ovcle su prikazani i (2) potisna poiuga. Prazan hod mora biti oko 20 mm. Postavite kontra navrtke i pomerite polugu pretvaraca i usicu napred (pre rna prednjem delu automobila) dok ne osetite otpor. Aka je takav slucaj. 347 ® ® Tipicne kompOnenlC hidraulicnog kvaCila. (2) viljuska. (1) kEn. (4) kontra navrtka. (7) potisna poluga i (8) vi!juska bacHa. C. (8) hidraulieni vod. konsultujte mehanicara. Ponovo proverite podesenost praznog hoda. ne manji od 15 mm i ne ved od 25 mm. F. (3) navrtka Z8 poddavanje. Upozorenje: Ako i posle nekoliko poku. kao 5tO su kombi voziJa i laki kamioni. 5. (4) poluge pn::tvaraea. (5) povratna opruga. (7) venti! Z8 OdUSktl. Drzed palugu pretvaraca u prednjem polohju okreCite navrtku koja se nalazi prema pregradnom zidu tako da dodirne usicu. Dok je kontra navrtka u ovom polozaju zategnite cvrsto drugu navrtku uz usice. istrosena lamela iii neki drugi problem u samom kvacilu. To je tacka u kojoj potisni letaj dodiruje poluge za popustanje potisne place (pipke). 6. (9) gJavni cilindar i (10) povnHna opruga. Dok motor radi. 11. (5) poluga. B. Izvezite automobil na probnu voznju i ponovo proverite podesenost praznog hoda kva- . Ako prazan hod ovom opsegu ponavite taeke od 2 do 5. Ovim se pedala kvaCila drzi pritisnuta uz granicnik. Kod nekih automobila postoje dye navrtke za A. 9. onda je moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i kvaCila. (6) stitnik. (6) pretvarac. 8. Da bi se podesia prazan hod pedalc moraju se otpustiti kontra navrtka i navrtka za podeSavanje.Ked nekih aUlomobila. UkljuCite motor. E. ukljucite i iskljuCite kvacilo nekoliko puta. 10. Odvojite svaku od navrtki bar za 5 mm od lisica. Postavite povratnu oprugu pedale kvaCila. (3) usica za spajanjC. D.

sarno obrnutim redosledorn. UkljuCite motor.. Otpustite kontra navrtku pomoeu kljuca i pomerite navrtku za podesavanje tako da skratite odnosno produZite potisnu polugu. Hidraulicka veza izmedu pedale i kvacila Kod vozila sa hidraulicnom vezom izmeclu pedale i kvacila prazan hod se podesava na sledeCi nacin. Posto ste zavrsili sa podesavanjern._--'-. 1. osnovni posao je u tome da se odvoji kardansko vratilo.. konsultujte mehanicara. Izvezite automobil na probnu voznju i po novo proverite podeSenost praznog hoda kvaClla. 12. a podesavanje praznog hoda kvaeila ne pomaze da se problem resi. __ .. 8. Menjac postavite u neutral an polozaj i povucite ruenu kocnieu. Pronaclite gde se nalaze poluga i prenosnik pedale kvaCila. Zamena kvaCila spada u ozbiljne zahvate na automobilu. 9. Prazan hod mora biti oko 20 mm. Pritisnite pedalu kyaCila prstom. postavite dva postolja i ucvrstite ih ispod sasije. . 10. 5. .. ___ _ ~ _ . ? Podignite prednji deo auto mobil a dizalicorn. ne manji od 15 mm i ne veGi od 25 mm. trese iii proklizava. pritegnite kontra navrtku yodeGi pritom racuna da ne promenite duzinu potisne poluge. onda je verovatno vreme da se kvaeilo zameni. SISTEM ZA PRENOS SNAGE prazan hod nije u ovom opsegu ponoyite tacke od 5 do 7. Zamena kvacila Ako kvacilo zveCi. Ponovo proverite podesenost praznog hoda. viljuska kyacila i potisna poluga viljuske kvacila. UkljuCite i iskljueite kyaCilo nekoliko puta. Prazan hod pedale kvaCila se poveeava kada se duzina potisne po luge smanjuje. Spustite automobil sa dizalice. Ako l _ -. 4. Upozorenje: Aka i posle nekoliko pokuSaja ne moiete da podesite prazan hod kvacila. a pored nje postayite lenjir. Zatim se skidaju potisna ploea i !amela sa zamajca. Ako kvacilo proklizava zbog eurenja ulja po frikcionirn povrsinama (oblogama) onda je neophodno zameniti lamelu. Kod vozi!a sa pogonom na zadnje toekove. ali je u okviru mogucnosti spretnog lTIehanicara amatera. Podrnazite sklop za podesavanje penetrirajuCirn uljern. :. postave oslonci ispod motora i skine menjae sa zvonom. Ako je taka v slucaj. odnosno postolja prema tackama 1 i 2.Gila. Prazan hod pedale kvaCila se srnanjuje kada se duzina potisne poluge povecava. 11. 3. onda je moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i kvaCila. 7.. istrosena lamela iii neki drugi problem u samom kvacilu. Postavite blokove iza zadnjih toCkova. 6.

preporueujemo vam da potrazite radionieki servisni priruenik radi speeifienih detalja. Ovde vam medutim mozemo prikazati neke opste greske koje treba da izbegnete. Kod velikog broja automobila sa pogonom na prednje toekove motor se mora prihvatiti odozgo pomoeu dizaliee iIi sipkom koja se postavi izmedu blatobrana. U suprotnorn. 1/ 350 U ovim slut<ljevima se vrSi obrada zamajca: (1) glazirane tacke. iii veCi . . Kod vozila sa pogonom na prednje toekove ovaj zadatak je mnogo slozeniji zbog polozaja komponenata sistema za pre nos snage. ali taeke koje su glazirane. Ako uoCite da bilo koji od pornenutih zaptivnih prstenova pusta ulje. odnosno rnenjacai diferencijala. napuklina.. zamenite gao U tom slueaju preporucuje se obrada zamajea i zamena leZaja ulaznog vratila koji se nalazi na zadnjem kraju radilice. Odstupanja ne treba da budu veta od 0. • Uvek proverite u kakvom su stanju povrsina zamajea i povrsina potisne ploee (ako se ponovo ugraduje) i da Ii ima ureza. Posto se procedure skidanja i ugradnje uveliko razlikuju od vozila do vozila.IV .Potisnu ploeu ne morate menjati. Tada moiete da odvojite zavrtnje koji drze menjaCldifereneijal na motoru. odvoiite oba vratila (pOluosDvine) od glaveba toekova i skinite poluosovine. rr '// J i··· /!. . skinuti· nos ace i ukloniti menjae/diferencijal. Izvor curenja ulja se mora uoCiti i kvar otkloniti pre ugradnje nove lame!e. isti problem ee se javiti vee posle nekoliko stotina kilometara. I . ali se preporueuje zamena potisnog lezaja. (2) u rezi i ogrebOlinc. Da biste skinuli menjae/difereneijal neophodno je da prethndno skinete oba orednia toeka. Male neravnine neee uticati na rad nove lamele.1 mm.• I Da bi proveriJi da Ii je povrSina zamajca gliltka i myna postavite !cnj ir na zamajac. 349 SISTEM ZA PRENOS SNAGE ! II ' . (3) pukotine nastale od pregrcYanja . Ulje u ovom slucaju rnoze da curi sa jednog od sledeea dva mesta: zadnji zaptivniprsten radilice iii zaptivni prsten ulaznog vratila menjaea. ! ( I I. zlebova ili prskotina. .

koje ee ometati pravilno odvajanje. Proverite momenat kojim se zateiu zavrtnji na zamajcu. dec se mora zameniti. Ono sto se masinskom obradom ne moie popraviti su velike pukotine. Trosak obieno nije veliki. • Pre stezanja potisne ploee centrirajte lamelu pomoeu alata za eentriranje. U tom slucaju morate odneti zamajae ilili potisnu. • Pri ugradnji menjaea kod automobila sa pogonom na zadnie toekove. Samo ovim mozete ustedeti trosak zamene menjaeaJdiferencijala u slueaju ako je ostao bez ulja za podmazivanje. Pukotine slabe materijal i pri vecem broju obrtaja moie doCi do raspadanja dela. time moiete poremetiti uravnotezenost motora i izazvati neugodne i verovatno stetne vibraeije. a rezultat moie u mnogome da popravi rad i vek trajanja ugradenog kvaCiia. u odnosu na radilieu moie poremetiti uravnotezenost motora. Ako primetite velike pukotine. sto izaziva uvijanje lamele. ovo je pravi trenutak za zamenu ulja i ispiranje hidraulicnog sistema. kako ne bi doslo do deformaeije iii krivljenja poklopea. zaba dizaliea • Izvlakae U odeljku "Kvaeilo« objasnili smo kako se . • Prilikom zamene kvatila preporueuje se i zamena potisnog leiaja i lezaja ulaznog vratila menjaea. ponekad cak i takvog dela kao sto je potisna ploea. • Po ugradnji menjaealdiferencijala proverite nivo ulja i dolijte ako je potrebno. Obavezno zategnite zavrtnjeve zamajea moment kljueem i momentom koji propisuje proizvodae automobila. • Kod vozila kod kojih je veza izmedu pedale i kvaCila hidraulicna. ne dozvolite da menjae visi na ulaznom vratilu kada je postavljeno u glavtinu lamele. • Prilikom skidanja zamajea i potisne ploee obeleiite medusobni poloiaj komponenata probojeem iii kredom. bilo na zamajcu iIi na potisnoj ploei. Na ovaj natin olaksacete postavljanje ulaznog vratila menjaea kroz lamelu pri sklapanju. Ako ne obratite paznju na ovakve detalje i ugradite zamajac u pogresan polozaj u odnosu na radilicu. Potisna ploea se mora ravSISTEM ZA PRENOS SNAGE nomerno pritegnuti metodom unakrsnog zatezanja.zlebovi i pukotine hoee. plocu na masinsku obradu u specijalizovanu radionieu. Mehanicki menjac Alat i materijal • Blokovi za podupiranje toeka • Dizalica i sigurnosna postolj a • Kljueevi • Krpe • Litijumska mast za podmazivanje • Dizalica za menjae. Time se lako moze iskriviti glaveina. Mnogi motori su posebno uravnoteieni tako da medusobni polozaj zamajea i.

unapred i jedan za hod unazad. (6) zupcanik hada unazad. i :. NajveCi broj menjaea ima najmanje tri stepena prenosa za voznju (hod). . njemu je potrebna pomoe da bi obezbedio potreban obrtni momenat i zadovoljio slozene uslove stalnih promena nagiba puta. 351 SISTEM ZA PRE NOS SNAGE 352 @ Tipitan izg!ed unutrasnjosti cetvorostepenog menjacaldifercncijala ked auto mobila sa pogonom na prednje totkove. Ovu po mOe motoru pruzaju sklopovi i uredaji koji mogu da poveeaju obrtni moment motora. (14) prsten sinhrona trece/cetvrte brzine i (15) mali zupcanik diferencijala. tj. (ll) vcliki zupcanik diferencijala. J edan od takvih uredaja je i menjae. (13) g!avCina (telo) sinhron a tretd cetvrte brzine. bez kreanja i struganja. (I2) koCioni pr stcnovi uredaja za sinhronizaciju prve/druge brzine. (5) zupeanici druge brzine. imaju menjaee sa eetiri iIi pet stepena p r ~ ~ ~ j ~ C i su opremljeni razlieitim uredajima koji omogucuju duzi radni vek i tisi rad. (7) pomocni zupcanik hada unazad. Ovaj moment je dovoljan da pokreee jedno iii vise vratila.. Jedan od takvih je uredaj za sinhronizaeiju koji omogucuje da zupcanici u svakom stcpenu prenosa za voznju u napred imaju stalno spojene zupeanike. (1) ulazno vratilo. 1 'j I ~ l .veliki obrtni moment motora prenosi preko sklopa kvatila na ulazno vratilo menjaea. optereeenja i brzine kretanja automobila. (4) zupcanici [reee brzine. (19) zaptivni prsten diferencijala. da pokrece pogonske toekove" U ovom i ostalim odeljeima ovog poglavlja svako pominjanje obrtnog momenta odncsi se na snagu motcra koja preko vratila i zupeanika pOkreee pogonske tockove napred iii nazad. I pored toga sto motor pOkrece automobil. (9) izlazna pogonska \Tati!a (po!uosovine). Neki sportskl 111 automoblh vlsoklh performansL kao i automobili koji imaju male motore. Sledi opis osnovnih funkeija menjaea. sto omogucuje glatku promenu stcpena prenosa. (2) zuptanici CClvrt e brzine (3) pomocni snop zuptanika. (8 ) zupcanici prve brzine. Vozat kontrolise obrtni moment pomocu pedale kvaCila i rueice menjaca.

------------. odnosno brzina. Uvecanje momenta u menjaeu.5:1 u prvom stepenu prenosa. i 1: 1 u direktnom stepenu prenosa. DRUGI I TREeI STEPEN PRENOSA (DRUGA I TRECA BRZINA). odnosno unazad. Pogonski tockovi se okrccu vrIo sporo ali sa velikom snagom. Sredstva pomocu kojih se vrsi promena stepena prenosa kod klasicnog menjaca su u veCini slucajeva ista. lako se menjati razlikuju po konstrukeiji. Ovaj odnos znaei da se motor okrene za tri i po obrtaja da bi se izlazno vratilo menjaea okrenulo za jedan obrtaj.5:1). i da isrovremeno obezbedi vecu -snagu.SLOBODAN (PRAZAN) HOD.. r"spored stepena prenosa nije uvek isti. broj obrtaja izlaznog vratila menjaea je jednak broju obrtaja motora. K varovi mehanickog menjaca NajeeSCi kvarovi menjaea su sledeCi. Zbog toga se ovaj stepen prenosa zove i direktan. Ako se njime rukuje pravilno. a da se automobil krece vrlo sporo. SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Sada bi trebalo da Yam bude jasno na koji natin mogu da se koriste zupeaniei kako bi omoguCili da se motor okrece pri vecem broju obrtaja nego izlazno vratilo menjaea i pogonska vratila. HOD UNAZAD.Megu biti znak da su . Time se omogucava da motor radi ada se. on moze da traje isto toliko koliko i svaki drugi deo pogonskog mehanizma. U tom slucaju (obieno je to peta brzina ili tzv. Prazan hod zupeanika je onda kada je prekinut prenos momenta izmedu ukljucenog kvacila i menjaca. . menjae menja smer okretanja izlaznog vratila tako da se i pogonski toekovi okrecu u obrnutom smeru. . je potreban kada motor treba da ima veliki broj obrtaja. DIREKTAN STEP EN PRENOSA (CETVRTA BRZINA).. Kada vozae ubaei u eetvrtu brzinu. pogonski toekovi ne pokrecu.. Ovaj stepen prenosa. Medutim.5 prema 1. i pored toga sto je kvaeilo ukljueeno. Kod nekih vozila postoji i visok stepen prenosa koji daje veti broj obrtaja na izlazu iz menjaea nego sto ima na izlazu iz motora. Kada vozae odabere jednu od ovih brzina uvecanje obrtnog momenta je 3 odnosno 2 prema 1. Kada vozae ubaei ruCieu menjaea u polozaj za hod unazad. vecina omogucava prenosni odnos od 3. Time se omogucuje da vozilo krece sa mesta glatko i lagano bez gasenja motora. Obicno je prenosni odnos hoda unazad priblizno isti kao kod prvog stepena prenosa (3. PRVI STEPEN PRENOSA (PRVA BRZINA). stedna brzina) smanjuje se potrosnja goriva i broj obrtaja motora. • Bucni zupcanici . Klasiean menjae je vrlo otporan i trajan mehan. pri ovom stepenu prenosa je obiono 3."am.

zupeaniei osteceni iIi pohabani, da je caura osovine pohabana iIi da je nivo ulja u menjacu nizak. Ako je nivo ulja u menjaeu dovoljan, iii aka se dolivanjem ulja buka ne smanjuje, onda je verovatno potreban generalni rement rnenjaca (sto je posao za profesionalca) iIi zamena. • Tesko prebaeivanje - Kvaeilo koje ne odvaja dovoljno, iIi !amela koja zaglavljuje na ulaznoj osovini menjaca, mogu izazvati otezanu promenu stepena prenosa, kao uostalom i eelitno uze iIi veza izmedu pedale i kvaCila - koja je iskrivljena. pogreSno podesena iIi korodirala. Otezana promena stepena prenosa moze biti jos veci problem kod vozila sa pogonom na prednje toekove, jer veCina takvih vozila ima par uzadi pomocu kojih su spojeni menjae i ruciea menjaea. Unutar uiadi Se moze razviti korozija koja izaziva zapinjanje i blokiranje. Promena stepena prenosa moze biti otehna ako je uze labavo iIi otpusteno. U takvim slueajevima jedini lek je da prvo pogledate vezu izmedu pedale i kvaeila, da proverite da Ii je kvaCilo dobro podeseno i zatim da proverite vezu izmedu fueice i menjaca, taka sto cete privreme no odvojiti vezu na menjaeu, odnosno menjaeuJdifereneijalu.· Penetrirajuce ulje iIi grafitno mazivo moze ponekad da »razradi" uiad koja zapinju, a bela (litijumska) mast je dobra za podmazivanje mehanieke veze. • Zupeaniei struiu pri promeni stepena prenosa - Ako ova situacija nastaje sarno pri promeni SISTEM ZA PRENOS SNAGE \ Nivo uJja u kiasicnom menjatu mozete proveriti taka sto stavilC kaiiprst U otvor za dolivanje. Ako [livo ulja nije vise od 10 mm i ~ p o d OIvora za dOlivanje. onda ga im3 dovoljno. odredenog stepena prenosa onda je verovatno u pitanju zupeanik sinhronog prstena u menjacu. Da bi se ova otklonilo potreban je remont iIi zamena menjaea. Ako zupeaniei kree pri promeni bilo kog stepena prenosa iii Ii aka se promena stepena prenosa vriii otezanD, enda je najverovatnije da je lamela kvatila zaglavila iIi da ne razdvaja . • Gubitak brzine - Ako menjae ne radi u odredenom stepenu prenosa, onda maze biti u pitanju kvar veze izmedu ruCiee i menjaea. Proverite da Ii su spojevi labavi iIi pogresno podeseni. Ponekad se mala osoviniea iIi podloska razlabave, sto sprccava vezu izmedu menjaca i [ucice da prebaei u ieljeni stepen prenosa. Ali ako je veza izmedu rueiee i menjaea u redu, to znati da je u menjaeu nastao ozbiljan kvar. Radi otklanjanja kvara bice potreban remont iIi zamena sklopa . • Menjae iskaee iz stepena prenosa - Ponekad se ova desava zbog toga sto podesenost veze izmedu menjaea i ruCiee nije odgovarajuca, ali se moie dogoditi zbog lose sposobnosti motara i menjaea, zbog pohabanih iIi otpustenih viljuski u menjacu. Pokusajte sa podesavanjem veze pre nego sto pristupite remontu iIi zameni menjaea.

354 Zamena menjaca - vozila sa pogonom na zadnje tockove Remont menjaea je operaeija koja zahteva profesionalnu obuku i specijalni alat, ali je zamena neispravnog menjaea menjaeem sa otpada eesto najekonomieniji naein popravke, a to moiete uraditi i sami. Ovo je teiak posao jer je menjae obieno teiak izmedu 30 i 60 kilograma. Moiete pozajmiti dizalieu za menjae kako biste spustanje i pOdizanje menjaea mogli da obavite i sami, ali se to moie obaviti i obienom iaba dizalieom. Osobenosti u vezi zamene menjaea mogu varirati od automobila do automobila, ali osnovni redosled je sledeCi. 1. Aktivirajte ruenu koenieu i postavite blokove pod zadnje toekove automobila. 2. Podignite automobil i postavite slgurnosne oslonee. 3. Odvojite zadnji kardanski zglob sa difereneijala i izvueite kardansko vratilo iz menjaea (ono se moze izvuCi ako se skine zadnji kardanski zglob). Ako automobil ima leiaj i na sredini kardana, onda morate prethodno da oslobodite no sac tog lezaja. 4. Odvojite eelieno uze brzinometra, veze rueiee menjaea i sve ostale provodnike sa menjaeo. 5. Poduprite pomocu raspolohve dizalice motor, iIi zvona menjaca, a zatim odvrnite zavrtnje nosaeo menjaea. Podignite malo dizalieom i motor i menjae, da bi ste rasteretili nosaee menjaea, a zatim uklonite nosaee sa sasije. 6. Uklonite zavrtnje koji povezuju menjae sa zvonolU. "7. A sad a teii deo posla. Aka nemate dizalieu za menjae, and a yam mora pomoCi prijatelj koji ce sa varna drzati menjae, dok ga pazljivo ne skinete sa zvona. Nemojte dozvoliti da menjae visi na ulaznom vratilu, dok je one u glaveini !amele kvaeila, deformisacete lamelu. Spustite menjac i izvucite ga ispod automobila. 8. Pre nego sto pristupite ugradnji menjaea prvo proverite da Ii je onaj koji ugradujete isti kao vas stari menjae. Vaino je i da su oba iste duiine, kao "i da su svi otvori za zavrtnje u istom polozaju. Zatim ugradite menjae prema gore datom uputstvu, ali, obmutim redosledom. r "" J""""""r ", i"-i, ." ._.-----" ! i - ~ i 'lb! Vezu izmedu rucice i mcnjaea, izvedenu pOrnOCll celicnih uiadi podesite tako sto rucicu menjata postavite u prvi stepen prenosa a

zatim skinele zaslitnu gurrm sa ruelee. Ubacite burgiju od 4 mm u otvore za poravnavanje (1) i time blokirajte rucicu menjaca u prvom stepenu prenasa. Odvrnite na menjacll navrtke za blokiranje (2), a zatirn povucite osovinu selektora (3) prerna unutra sve dok ne osetite 9. Pre nego sto po novo postavite kardansko vratile prove rite da Ii kardanski zglobovi imaju veliki zazor (sada je pravi trenutak da ih zamenite ako nisu u redu) i podmazite ih ako imaju mazalicu. SISTEM ZA PRENOS SNAGE mlpetost opruge. Zakrenite polugu mcnjaca (4) do kraja u smeru obrnutom cd smera kazaljke na satu. Zategnite navrtke za blokiranje a pritom blago povlaCite po!ugu mc-njaea da otklonite praZ::lfl hod uieta. Izvadite burgiju i navucite zastitnu gumu. Na Crteiu (5) je prikazan detalian izgled prirubnog dela uzeta. 10. Posto ste sve vratili na mesto, prove rite nivo ulja u menjacu na sledeCi nacin. Odvrnite bocni cep za dolivanje ulja. Nivo ulja treba da bude ako 10 mm ispod nivoa otvora za dolivanje. U veCinu SISTEM ZA PRE NOS SNAGE klasicnih menjaca sipa se ulje za zupcanike 80-90 W, ali taj podatak proverite u uputstvu. Zamena menjaca/diferencijala - vozila sa pogonom' na prednje tockove Ovo je tezi posao nego zamena klasienog menjaea kod automobila sa pogonom na zadnje toekove, jer se u ovom slucaju mora rastaviti ogibljenje prednjih toekova. I u ovom slueaju detalji se razlikuju od model a do modela, ali je osnovni redosled radnji siedeCi. (Nap omena: Vise detalja je dato U odeljku "Zamena pogonskih vratila kod vozila sa pogo nom na prednje tockove). 1. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte zadnje tocPri zameni menjacafdiferencijala kod vozila sa pogonom na prcdnje totkove obieoo je potrebno skinuti nekoliko vijaka za pricvfsCivanje. Neki od vijaka se mogu montirali sa sirane matora. i zbog toga proverile njihov raspored u prirucniku pre nego 510 pocnete sa skidanjem menjacaldifercncijala. 356 ! ~ 1 I 'I .i : ~ -1, = ----------------------------r kove vozila_ Otpustite navrtke na glavCinama vratila, na oba prednja taeka, kao i sye navrtke na rukaveima. 2. Podignite prednji dec automobila i postavite oslonee. Ne postavljajte oslonee pod elemente prednjeg vesanja, menjaC/difereneijal iii nosae motora. 3. Skinite prednje toekove. 4. Skinite obe navrtke sa glavCina prednjih vra· tila. -

5. Odvojite donji kraj spone volana sa rukavea toeka. Kod nekih auto mobil a za stezanje se kori· sti zavrtanj, dok se kod drugih skida navrtka. U nekim slueajeyima je neophodno da se koristi izvlakae kraja spone, ako je nemoguce odvojiti je pomocu poluge. 6. Kod nekih automobila potrebno je skinuti i prednji stabiIizator da bi Se obezbedio prostor za rad kod skidanja krajeva spone i rukavea. 7. Odvojite spoljni kraj poluosovine od glavCine rukayea. Da biste ovo izveli moze vam biti potreban izvlakae kako biste vratili poluosovinu kroz lezajeve u glavcini. 8. Kada ste oslobodili spoljni kraj poluosovine okaeite ga pomocu uzeta. iIi slieno, dok ne izva· dite unutrasnji kraj poluosovine iz menjaea/difereneijala. Kod nekih vozila unutrasnja strana poluosovine nije prievrscena (morate je izvuCi polugom). Kod drugih opet morate otpustiti zavrtnje. Na primer, kod prvib modela Chryslera, sa pogonom na prednje toekove, (1982) mora se ukloniti sigurnosni prsten u menjaeu/diferencijalu pre nego sto se skinu poluosovine. Radi prist up a ovim prstenovima mora se skin uti poklopae sa menjaeaJdifereneijala, i priei im pomocu klesta za skidanje sigurnosnih prstenova. Kod nekib automobila mora se skinuti i uze brzinomera. Ne vueite poluosovine pri skidanju da ne biste razdvojili unutrasnji dec homokinetiekog zgloba. 9. Posto ste uklonili poluosovine, odvrnite nosete zavrtnje menjaea/diferencijala. Kod nekib automobila potrebno je da prethodno poduprete motor. Za ovu svrhu moze vam posluziti dizaliea za motor, iIi par dasaka iii metalne sipke koje su oslonjene na blatobrane i za koje je prievrscen SISTEM ZA PRENOS SNAGE lanae iii eelieno uze koje drii motor. Morate skinuti i vezu izmedu ruCice menjaca i menjaca, kao i sve provodnike koji su povezani sa ovim sklopom. Kod nekib vozila, kao sto su General Motors sa prednjim pogonom, i motor i menjae/ diferencijal leie na istom nosacu. Odvrtanjem eetiri zavrtnja skida se nosae, a sa njim i menjae/ difereneijal. 10. Posto ste obezbedili podupiraee motora i odvojili menjae/difereneijal od motora i nosaea, izvucite menjae/diferencijal iz motora i spustite ga sa sasije. Kod nekib vozila pri ovoj operaciji mora se skinuti ili otpustiti glavni nosac. 11. Pre nego sto ugradite menjae/diferencijal, prove rite da 1i je isti kao onaj koji je bio na vozilu. Svi otvori za zavrtnje, poloiaj elektropokretaca itd .. moraju biti na istom mestu. 12. Ugradite menjac/diferencijal prema navedenom uputstvu za skidanje, sarno obrnutim redosledom. 13. Pre nego sto ugradite poluosovine proverite stanje gumenih stitnika homokinetickih zglobova. Ako su ispucali iIi osteceni, zamenite ib. 14. Posto ste sve sklopili i prikljuCili, proverite

nivo ulja u menjacu/difereneijalu tako sto cete skin uti eep za dolivanje ulja na kraju menjacaJ difereneijala. Nivo ulja mora biti oko 10 mm ispod nivoa otvora za doIivanje. Zahtevi za podmazivanjem razIikuju se od vozila do vozila, kod nekib se koristi ulje za zupeanike 80-90 W, kod drugib 10-40 W motorno ulje iIi ulje za automatske menjaee Dexron iJi tip F. Pre dosipanja proverite u prirueniku kakvo ulje se zabteva za mcnjac. Automatski menjac A utomatski menjae, pornocll hidrauIienog sistema i pretvaraca obrtnog momenta, vrsi automatski prenos momenta od motora do pogonskib toekova. Automatski menjae, za razIiku od mehaniekog iIi ruenog, ima bidraulieki pogon. Pretvarae obrtnog momenta je sklop koji 357 SISTEM ZA PRENOS SNAGE Alat i materijal II Levak • Blokovi za podupiranje toeka • Dizalica i sigurnosna postolja • Nasadni kljueevi i kratki nastavak • Racva sa prikljuekom • Strugae • Odvijae • Moment kljue • Krpa koja ne ostavlja dlaCice • Vlje za automatski menjae • Posuda za ispustanje ulja • Rastvarae • Filter menjaea i zaptivka kod ovog sistema vrsi onu ulogu koju kod mehanickog menjaca ima kvaCilo. Pretvarac obrtnog momenta iroa mogucnost da uveca moment koji razvija motor, sto nije slucaj ked mehanickog menjaea. S obzirom da automatski menjae reaguje na promenu pOlozaja pedale gas a i regulise izlazni momenat menjaea, potreba za kvaei10m ne postoji. Kada se menjae jednom postavi u odreden stepen prenosa, vozae pritiskom na pedalu gasa povecava broj obrtaja motora, Cime se jednovremeno preko pretvaraca obrtnog momenta - veca snaga prenosi nQ menjac. Kada vozae smanji pritisak na pedalu gasa da bi smanjio broj obrtaja motora, pretvarae automatski smanjuje snagu koja se prenosi na menjae. Uz razumnu negu automatski menjac ce dugo trajati i biti u ispravnom stanju koliko i sam automobil. Posta je automatski menjae sklop koji se kontrolise pomocu hidraulike, potrebno odrzavanje menjaea u radnom stanju je prilicno jednostavno. Hidraulicka teenost (ulje) u menjacu se prlja i zagaduje i mora se menjati u odredenim intefvalima. Druge mere odrzavanja ukljueuju proveru nivoa ulja u automatskom menjaeu, zatezanje del ova koji se odvijaju usled normal nih vibracija i

udara usled voznje, i eventualnu promenu vakuumskog uredaja ako dode do kvara membrane. Sledeca uputstva prikazuju postupak za odrZavanje jednog automatskog menjaea. 358 Promena ulja i filtera Napomena: Da bi se potpuno ispustilo ulje iz menjaea ono mora biti na normalnoj radnoj temperaturi, sto se postize voznjom automobila u trajanju od 15 do 20 minuta. Vlje i filter automatskog menjaea menjaju se na sledeCi naCin. 1. Postavite blokove iza zadnjih tack ova i povucite rucnu kocnicu. 2. Podignite prednji deo vozila. 3. Postavite par podmetaea ispod rama vozila, na sigurne tacke asIoTIca. 4. Stavite sud za ispustanje ulja ispod menjaea i pailjivo odvrnite - nemojte ski dati - zavrtnje koji prievrscuju korito menjaea. Za ovo ce yam biti potreban nasadni kljue, kratki nastavak i raeva. Napomena: Neki tipovi menjaea imaju cep za ispustanje ulja tako da se zamena ulja u menjaell vrsi na isti naCin kao i ispu5tanje ulja iz motora. lednostavno se kljueem skine eep za ispustanje ulja, ostavi se da ulje iscuri, eep i otvor oeisti krpom i ponovo postavi zavrtanj. Proverite II prirueniku da Ii automobil ima otvor za ispustanje ulja iz menjaea. Upozorenje: Prilikom ispustanja ulja IZ menjaca budite vrlo pailjivi. Vruce ulje iz menjaca moie naneti ozbiljne opekotine. 5. lednom rukom drZite karter automatskog menjaea. Drugom rukom pazljivo skinite sve zavrtnje osim onih koji prievrscuju prednji kraj kartera za kueiste menjaea. 6. Pazljivo spustite zadnji kraj kartera i ostavite da ulje iscuri u posudu za ispustanje ulja, 7. Po ispllstanju ulja skinite preostale zavrtnje i uklonite karter 8. Pomocu strugaea uklonite saY materijal za zaptivanje sa kartera i kuCista menjaea. 9. Operite karter eistim rastvaraeem, kao na primer kerozinom iii naftom, obr;site ga krpom kOj3 ne ostavlja dlaCice, i ostavite da se osusi na vazduhu. 10. Skinite stari filter. V nekim slueajevima potrebno je zameniti i zaptivku koja se nalaz; izmedu filtera ; menjaea. Neki filteri su prievrs-'----:·1 I il em SISTEM ZA PRENOS SNAGE Ncb automatski menjaci imaju tcp za ispustanje ulja. U slucaju skinite kljucem cep, ostavite da ulje iscuri, panova postavile j zatcgnite cep. Medutim, ked veCine -ulje se menja tako sto se odvrnu svi zavrtnji koji priCvrlCivanje kart era.

takvom obrisite i menjaca sluie za

ceni pomocll uskocnih opruga. Drugi su pricvrsceni zavrtnjima, i u tom slucaju bite yam potreban odvijae. 11. Ugradite novi filter prema uputstvu iz taeke 10, obrnutim redosledom. 12. Ako ste sa starim filterom skinuli i zaptivku, obavezno ugradite novu zaptivku sa novim filterom. 13. Postavite novu zaptivku kartera i pailjivo ga stavite na menjae. Napomena: Ne preporucuje se koriscenje bilo kog tipa zaptivne rnase, i to se mora izbeci. 14. Zategnite zavrtnje kartera moment kljucem na 15 do 20 Nm. Napomena: Da biste spreCiJi ostecenje kuCista i kartera uve k koristite moment kljuc i postujte redosled zatezanja zavrtnjeva. Na primer krenite od jednog ugla i zategnite zavrtanj 359 SISTEM ZA PRENOS SNAGE ® /\ o (1) radilica, (2) prelvarac obrtnog momer.ta, (3) planetami ) diferencijal i pogonska vratili! (poJuosovine) Ova ilustracija prikazuje 10k prenosa snage tad tipienog vozila ,,, pogonom na prednje tockave i aUlOmatskim menjacem. na tom mestu. Zatim zategnite svaki drugi zavrtanj - 1, 3, 5, itd. Kada zavrsite vratite se na pocetak i zatezite preostale zavrtnje - 2,4, 6, itd. 15. Uklonite sigurnosne oslonce ispod automobila i spustite ga sa dizalice prema taekama od 1 do 3, ali obrnutim redosledom. 16. Otvorite poklopac motornog prostora. Izvadite me rae nivoa ulja i pomocu levka ulijte onu koliCinu ulja za automatske menjaee koja je navedena u uputstvu. Vodite raeuna da ne prepunite menjae. 17. UkljuCite motor. 18. Dok motor radi na praznom hodu, i sa povueenom ruenom koenicom, prebacujte rueicu menjaea iz jednog u drugi polozaj kroz sve polozaje, i vratite je u polozaj za parkiranje iIi neutra360 Ian. Napomena: Proverite u uputstvu za upotrebu vozila u kom pOlozaju treba da bude rubca menjaea kada se proverava nivo ulja u menjacu. 19. Ostavite motor da i dalje radi na praznom hodu i odmah proverite nivo ulja u menjacu. Ako je neophodno dodujte ulje dok ne postigne potreban nivo. 20. Posto je ulje dostiglo radnu temperaturu ponovo proverite nivo ulja u automatskom menjaeu. 21. Izvezite automobil na probnu voznju. Proverite da Ii ima tragova curenja izmedu kartera i menjaea i ponovo proverite nivo ulja. K varovi automatskog menjaca Najcesci kvarovi na automatskom menjacu su sledec;: .

(4

, . 1r;;;;<Z i 1 • Curenje ulja - Curenje ulja se javlja najeesce na sledeca dva mesta: zadnji zaptivni prsten na izlaznom vratilu i zaptivka kartera koja se nalazi na donjem kraju menjaea. Kod automatskih menjacaldiferecijala na vozilima sa pogonom na prednje tockove najcesce tacke na kojima se javlja curenje su oba zaptivna prstena na pogonskim osovinama i zaptivki kartera za ulje. Ako se curenje javlja na zaptivki kartera, postupak popravke je opisan u prethodnom uputstvu za promenu filtera za ulje automa'tskog menjaea. Ako se menja zaptivni prsten potrebno je skinuti pogonsko vratil0. Potom se stari zaptivni prsten maze hvaditi i ugraditi novi. • Proklizavanje - Cesta se desava zbog nedovoljne koIiCine ulja: proverite nivo ulja pomocu meraea nivaa kada je motor zagrejan i kada radi na praznam hodu. Ako je nivo ulja nizak do spite ga onoliko koliko je potrebno da nivo dode do oznake puno. Ako je niva ulja u redu. iii ako se situacija ne popravi po dosipanju ulja. odvezite automobil kod specijaliste za automatske menjaee radi daljeg pregleda. U takvom slucaju najeesce je potrebno remontovati menjae iIi ugraditi novi. • Sporo iii neravnomerno prebacivanje SISTEM ZA PRE NOS SNAGE PoneJ<:ad se dogada zbog zapusenog filtera za ulje; moie se dogoditi i zbog propustanja vakuuma na crevu do menjaea ilili ako veza izmedu menjaea i pedale gas a nije dobra podesena. Ukoliko slucaj nije oCigledan (odvojeno crevo, pokidana veza izmedu menjaca i pedala gasa, prljavo ulje u menjaeu), najbolje ee biti da automobil odvezete do profesionalnog mehanieara. Ako je problem u samom menjaeu, onda je potreban remont iIi zamena. • Menjae prebacuje u niii ,stepen prefiOsa kada je pedala gas a pritisnuta do kraja - i'.ko menjae prebacuje u niii stepen prenosa za vreme »preticanja«(, najceSce je u pitanju nepravilno podeSeno uie za promenu stepena prenosa iIi veza izmedu leptira gasa i menjaea. Pogledajte II priruenik i nadite uputstvo za podesavanje. iii potrazite pomoe struenjaka. • Trzanje pri radu menjaea iIi "traienje« kod novijih modela koji su opremljeni zatvaracem na pretvaraeu obrtnog momenta - Kompjuterizovani sistem regulacije rada motora je programiran tako da blokira pretvarae obrtnog momenta kada se dostigne odredena brzina kretanja, u zavisnosti od poloiaja leptira gasa i opterecenja motora. I , £--0

Filter u!ja (1) U ilutomatskom menjacu se moze zamen!ti kada je skinu t karter mcnjaca. Kod nekih vozila filter jc pomocu zavnnjeva, 361 SNAGE Ovo moze biti komplikovan problem za odredivanje kvara ali se po pravilu svodi na neku od sledeCih neispravnosti: neispravan senzor brzine kretanja automobila, nepravilno podesen iIi neispravan senzor polozaja leptira gasa, iii neispravan senzor pritiska u usisnoj grani. Ako je solenoid u pretvaraeu obrtnog momenta u kvaru, onda se zatvarae nikad ne ukljueuje i potrosnja goriva pri putnim brzinama ce se povecati. Ako se ovo desava kod menjaea koji nemaju zatvarae, onda potraiite pomoc profesionalnog mehanitara. Zamena automatskog menjaca/diferencijala Kao 1 kod klasienog menjaealdiferellCijala, remont zahteva visok nivo obuke i specijalni alat. Medutim, mozete ustedeti na troskovima opravke tako sto cete kupiti polovan menjae na otpadu i sami ga ugraditi. Prove rite da Ii imate i pisanu garanciju uz kupljeni automatski menjae jer su automatski menjaei mnogo komplikovaniji od klasienog - i eesce se dogadaju problemi kod kupovine polovnog sklopa. Sklop koji je presao mali broj kilometara predstavlja dobru kupovinu, ali izbegavajte one sa velikom kilometrazom. Uputstva za zamenu potrazite u odeljku za zamenu klasicnog menjaealdiferencijala. Mere predostroznosti pri vuei automobila Vozila sa automatskim menjacem moraju se vuCi u takvom poloiaju da im, po mogucstvu, pogonski toekovi nemaju dodira sa podlogom. Ako su pogonski toekovi pri vuCi u kontaktu sa tlom, moze doti do porasta unutrasnjih pritisaka u menjaeu do veoma opasnih granica. Brzina vuee ne sme da prelazi 50 kmlh, a rastojanja ne vece od 15 kilometara. Ukoliko vozae kamiona koji vuec vozilo ne postuje ova pravila, moze doCi do ostccenja automatskog menjaca. Sigurnosni prekidac S igurnosni prekidac, koji se na automobilima predvidenim za prodaju na trziStu SAD nalazi kao standardna oprema, je tako konstruisan da 362 spreCi slueajno pokretanje automobila kada je kvacilo, odnosno menjac, ukljucen. Kod automobila sa autorriatskim menjacem i . j Tucicom menjaca na osovini voiana, ovaj prekiqac je obieno postavljen u kabini za putnike, uz donji den osovine volana. Kod automobila kod kojih se rutica menjaea nalazi izmedu prednjih sedista, ovaj prekidae se nalazi u centralnom tunelu. Automobili sa mehaniekim menjaeem imaju ovaj prekidae na mehanizmu koji povezuje rueicu menjaea sa menjaekim prenosnikom, kao i jos

jedan prekidae na pedali kvaCila. Sarno mesto ugradnje se razlikuje od modela do modela, ali su svi prekidaCi is tog tipa. Sigurnosni prekidae je uredaj koji sprecava nezgode. Sigurnosni prekidae je prekidac kontaktnog tipa koji je ugraden u strujno kola za pokretanje motora na automobilu. Kada se glavni prekidae postavi u polozaj za pokretanje motora struja teee do sigurnosnog prekidai'a. Ako je taj prekidae zatvoren, strujno kolo je uspostavljeno i pod naponom, tako da ce elektropokretae pokrenuti motor. Ako je ovaj prekidae otvoren, kolo je prekinuto tako da struja ne teee; i elektropokretac nete maei da radio Ako motor vaseg automobila ne moze da startuje, a sve os tale moguce neispravnosti su eliminisane, onda je sigurnosni prekidac istrosen, i mora se zameniti. U prirucniku za vozilo je dat opis i uputstvo za zamenu ovog prekidaca. Ova je mali, ali veoma vaian sigurnosni uredaj, i za popravku se obratite profesionalnom mehanicaru. Kardansko vratilo, kardanski zglobovi i homokineticki zglobovi K Od automobila sa klasienim rasporedom, motor. nap red - pogon na zadnje tockove, kardansko vratilo sluzi za povezivanje menjaea i diferencijala. (Vozila sa pogo nom na prednje toekove imaju dva pogonska vratila - "poluosovine«, ,H "" '"d","" 'S,o"",.). N,j"d hmj , O " ' ~ Alat i materijal • Blokovi za tockove • Dizaliea i sigurnosni podmetaci • Cekic i probojae • Okasti kljuc • Veliki odvijac • Posuda za isplistanje ulja • Izolaciona traka • Rastvarac • Mast zn podmazivanje sasije i pumps za podmazivanje • Izvlakac za tockove ima kardansko vratilo iz jednog dela koje je sa svake strane opremljeno sa kardanskim zglobovirna. Kardanski zglobovi omogucuju prenos snage pri raznim uglovima u kojim se nalaze zadnji tockovi tokom voznje po putu. Zajedno sa kardanskirn zglobovima radi i klizni aksijalni spoj na zadnjem delu menjaea. koji omogucava uvlacenje i izvlacenje kardanskog vratila. Ovaj den je neophodan jer pri pomeranju tockava navise i nanize dolazi do skracenja i produzenja rastojanja izmedu kuCista zadnje osovine i menjaca. To se desava uvek kada zadnji tockovi preau· preko neravnine na putu. Kardansko vratilo u normalnim uslovima ne

stvara probleme osim onih sa kardanskim zglobovirna. Retko se dogodi da se polomi kardansko vratilo iii kardanski zglob zbog izuzetno ostre voznje. Medutim, u normalnim uslovima voznje posle veceg broja predenih kilometara, kardanski z ~ l o b o v i se istroSe. Poznacere da $U istroseni i da imaju veliki zazor po tome sto se cuje metalni udar kada pokreeete automobil. Slican zvuk daje i diferencijal kada se javi veliki zazar na zupcanieima; rnedutim taj kvar je objasnjen u odeljku »Sklop zadnjeg mosta« u ovom poglavlju. Kardansko vratilo ima kardanske zglobove na svakom kraju i klizni zglob na prednjem kraju. Kardansko vratilo sluii sarno da prenese snagu motora, a ne da prihvata uvijanje i druge sile koje deluju na zadnji most. _ Neki tipovi automobila imaju kardansko vratilo iz dva dela i sasiju u obliku slova "X«. Ovi automobili . imaju kratke delove kardanskog vratila ispred i iza centralnog noseceg lezaja. Ta vIsta kardanskog vratila ima tri kardanska zgloba. Odrzavanje ovog tipa kardanskog vratila zahteva SISTEM ZA PRENOS SNAGE malo vise truda, ali u osnovi je isto kao i kod kardanskog vratila iz jednog dela i za dva kardanska zgloba. Pre nego sto skinete kardansko vratila morate da obelefite medusoban poloiaj svih delova tako da po sklapanju budu u is tom polozaju kao pre rasklapanja, Usiee kardanskog vratila moraju se ugraditi u istoj ravoi rotaeije kao i pre skidanja. Ovo se lako obezbeduje ako oznaCimo vratilo i usiee pre rasklapanja. Najcesce tu postoje i fabricke oznake, ali zbog nakupljene prljavstine ponekad ih je tesko uociti. Ako zaboravite da oznaCite delove na ovaj naein, iIi ako ne mOlete da nadete fabricke oznake, znajte da najveCi broj kardanskih vratila ima usiee pomerene za 90 stepeni, prednje u odnosu na zadnje. No najsigurniji naCio je da zapamtite da je neophodno da obelezite vratilo i zglobove probojeem pre nego sto pocnete sa skidanjem. Na vozilu na korn radite najverovatnije se nalazi obicno nepokriveno kardansko vratilo sa kardanskim zglobom oa prednjoj i na zadnjoj strani, i sa kliznim aksijalnim zglobom ispred iii iZll prednjeg kardanskog zgloba. Ako pazljivije pogledate kardanske zglobove primetieete da svaki od njih ima dYe usice U obliku slova »Y«, i krstasti dec koji ih povezuje. Tu se nalaze i poklopei sa lezajima u kojima se krstasti dec okrece u usicama. Krstasti dec se zove krst kardanskog zgloba. NajveCi broj automobila ima ovakav tip kardanskog zgloba. Zadnji kardanski zglob na kardaoskom vratilu je tako uraden da se nosaCi lezajeva na zadnjim usicama mogu rastaviri. Kape kIsta- kardanskog zgloba su pricvrscene na usice pomocu zavrtnjeva, ponekad POmOell neke vrste malih odlivaka sa navojnim cepom, iii pomocu obiene trake ad celika sa kopcamaili zavrtnjima.

Ovim se pojednostavljuje skidanje kardanskog vratila. Jednostavno uklonite nosac Idaja na zadnjoj usic; tako sto eete skinuti navojem pricvrsnu kapu i kardansko vratilo je slobodno i moze da se spusti na zadnji deo. Vodite racuna da ne ispustite kapicu lezaja krsta kardanskog zgloba. Kapa se mora posta viti na krst po skidanju kardanskog vratila. Obratite paznju na to da je zadnja polovina zgloba pricvrscena direktno na ulazno vratilo zadnje osovine, Tajdeo se zove prateea prirubnica. Sa ovim delom nemate nikakvog posla kod normalnog odrhvanja kardanskog zgloba. Posto ste rastavili zadnji kardanski zglob, i spustili zadnji dec kardansko g vratila, kardansko vratilo mozete skin uti tako s to ga povucete unazad dok ga ne oslobodite iz zlebova aksijalnog zgloba na izlaznom vratilu menjaca. Ova duzina 363 ---SISTEM ZA PRENOS SNAGE (1) kardansko vratilo, (2) kardanski zgJob, (3) izJazno vrati!o ® rnenjac3, (4) iljebovi aksijalnog kliznog zgloba i (5) zaptivni prslen. Ovi delavi povezuju menjae sa kardanskim vfalilom kod vozila S3 rnOtorom napred i pogonom na zadnje tockove. Klizno aksijalni zg!ob koji se nalaz! na izlazu iz menjaca radi zajedno sa kardanskim zgJobom i omogucuje da se v[atilo produzuje i skracuje kada se ugao vratila menja. za koju se kardansko vratilo vraea moze biti do 100 mm. Kod nekih automobila kardanska vratila imaju homokinetieke zglobove. Oni lice na dvostruke kardanske zglobove sa jakim dvostruka spojenim usieama. Skidanje kardanskog vratila je identicno kao kod tipa sajednostrukim zglobom, osim sto je u velikoj meri poveeana tezina kojom se rukuje. Skidanje kardanskog vratila Kada vas buka, za koju pretpostavljate da dolazi ad kardanskog vratila, natera da izvrsite detaljan pregled komponenata, uradite to na sledeCi naCin. 1. Parkirajte auto mobil na ravno tlo. ? Postavite blokove ispred prednjih toekova automobila. 3. POdignite zadnji deo automobila i postavite evrsto oslonee ispod kuCista zadnje osovine. 4. Postavite sud za istakanje ulja ispod iz!aznog vratila menjaea kod prednjeg dela kardanskog vratila kako bi prihvatili ulje koje bi mog!o da iseuri iz menjaea pri razdvajanju aksijalnog kliznog zgloba. 364 S. Cekieem i probojeem obelezite us ice zadnjeg kardanskog zgloba na vratilu i usiee na prirubnom delu ulaznog vratila difereneijala. To ee vam o!aksati pravilno sklapanje kardanskog vratila. 6. Odaberite okasti k!juc odgovarajuee dimenzije i skinite cetiri zavrtnja koji drze noseee po!utke kardanskog zgloba. za usiee na ulaznom vratilu

difereneijala. Zatim skinite polutke. Kod nekih automobila zg!ob kardana se drzi uz prirubnieu pomocu dva »U« zavrtnja. U tom slueaju skinite cetiri navrtke i sigurnosne podloske sa »U« zavrtnja, a zatim i »U« zavrtnje. 7. Pomoeu velikog odvijaea razdvajite krst kardana i usiee na kardaoskom vrati!u od usiea sa prirubnice ulaznog vratila diferencijala, i pazljivo spustite kardaosko vratilo. 8. Priovrstite pomocu izolir trake casiee leiajeva na krst kardanskog zgloba. Ovo ce spreeiti da se casiee izgube dok skidate kardansko vratilo radi 9. Povucite kardansko vratilo ravno unazad. Ovo ee osloboditi klizne aksijalne zlebove iz zgloba na izlaznom vratilu menjaea. 10. Prenesite kardansko vratilo do radnog stoia radi detaljnog preg!eda. I :l I t ,\ J J I , J SISTEM ZA PRENOS SNAGE (1) kard;msko v,atilo, (2) usicc kard;mskog vratila. (3) nosec::! polut ka leiaja. (4) krst kardanskog zgloba, (5) usice na prirubnici ulazllog . .. ratila difercncijalJ, (6) oznakc za spajanje i (7) Liiferencijal. Navojne kape krsra kardanskog zgioba sc mogu skinuti kljucem sa zadnje strane kardanskog vrati!a taka cia se mogu odvojiti noseCi iciajevi na zadnjim usicama. Pregled kardanskog vralil. Pregled kardanskog vratila je vrlo jednostavan. Prvo oeistite pailjivo celo vratilo, ukljucujuci i zlebove za zaptivne prstenove, rastvaracem kao sto je kerozin iii nafta. Zatim izvrsite pregled. U otvorima usica iii na krajevima krsta kardanskog zgloba, na povrsinama na koje sluie kao staza leiajeva, ne sme biti vidljivih znakova istrosenosti. Casice u kojima se nalaze leiajevi moraju biti sjajne i bez zazora. Ni u jednoj od casica leiajeva ne sme biti tragova korozije. Pri kretanju krsta kardanskog zgloba dui njegovih osa ne sme se javiti otpor odnosno zveckanje. Ako nadete bilo koji od pomenutih tragova istrosenosti, kardanski zglob se mora zameniti. Za to yam je potrebna pomoc profesionalnog mehanieara. Kada zavrsite zamenu pristupite ugradnji kardanskog vratila prema datom uputstvu. ---Ugradnja kardanskog vratila Posle popravke, iIi ako ste pregledom utvrdili da su kardanski zglobovi ispravni, stavite malo masti za podmazivanje u svaku od easiea lezajeva 1

ugradite kardansko vratilo na sledeCi nacin. 1. Postavite kardansko vratilo ispod automobila. 2. Zauzmite udoban poloiaj koji ce vam omoguCiti da driite vratilo sa prednje strane kod kliznog aksijalnog zgloba. 3. Postavite klizac aksijalnog zgloba uz uiljebljeni otvor na izlaznom vratilu menjaea. Okrenite vratilo tako da se ilebovi na otvoru i na klizacu uklope. 4. Gumite napred vratilo i nastavite da ga lagano 365 SISTEM ZA PRENOS SNAGE CD \ CD --.-_._---/ \ \ ) ® (1) kardansko (2) usice kardanskog vratila. (3) CaSic<1leza.!a J..:rsta kardanskog zgloba. (4) krst kurdanskog zgloba, (5) tasica IciaJll, {(i) u5icc na prirubnici ubznog vnniia diferencijala, (7) oznah za sklapanje i (8) difcrencijai, Kada se uklone zavrtnji krsta kardanskog zgloha anda sc kardansko vratilo moie odvojili ad usica na prirubnom de1u ulaznog vralila diferencijala 1 zalim se spu5titi. potiskujete napred sve dok usice ne nasednu evrsto na izlazno vratilo. 5. Prebacite se na zadnji dec automobila. Poravnajte oznake na llsicama kardanskog vratila i usicama prirubnice ulaznog vralila diferencijala. 6. Kada poravnate oznake, postavite zadnji kardanski zglob u usice na prirubnici ulazne osovine diferencijala. Vodite racuna da casice lezajeva legnu do kraja u prirubnicu. 7. Postavite "U" zavrtnjeve iii polutke nosaca. 8. Zavrnite navrtke odnosno vijke, i zategnite ih cvrsta pomocu odgovarajuceg okastog kljuca. 366 ------9. Uklonite oslonce i spustite automobil prema tackama 2 i 3 odeljka "Skidanje kardanskog vratila«, ali obrnutim reclosleclom. 10. Izvezite automobil na probnu voznju. Homokineticki zglobovi Kod vozila sa pogonom na prednje lackove na pogonskim vratilima (poluosovinama) se koriste homokineticki zglobovi umesto kardanskih zglobova, jer omogucuju da se dobije veti opseg pokretljivosti bez vibracija i neravnomerne brzine. Kardanski zglobovi mogu takode, podneti veliki opseg ugla zakretanja ako su medusobno 1 l

I , m ,. . I 12 r I I: SISTEM ZA PRENOS SNAGE Slika prikazuje spoljni, pouu:l:no nepornicni homokineticki zglob tip Rzeppa, Unutrasnji uvuceni homokinelickj zg!ob tripoidnog lipa. Homokineticki zg!obovi se nalaze sa oba kraja svakog pogonskog vratila (po!uosovine), i pokriveni su zaSlilnim gumama 367 postavljeni za ugao od 90 stepeni. Ali kod vozila sa pogonom na prednje tockove uglovi unutrasnjeg i spoljnog zgloba pogonskog vratila su vrIo cesto razliCiti tako da se mora-koristiti jedinstveni tip zgloba. . Po konstrukeiji postoje dva osnovna tipa homokinetickog zgloba. Kod jednog se sest maIih kuglica nalaze u polukruznom kuCistu sa uzlebljenim stazama. Ovaj tip homokinetickog zgloba se zove rzepa (rzeppa) tip. Ova konstrukeija se uvek korlsti na spoljnom kraju pogonskog vratila uz tockove. Ovaj tip se cesto koristi i kao unutrasnji zglob, ali je cesto u upotrebi i drugi tip koji se zove tripodni (trokraki) homokineticki zglob. Ovaj tip ima tri kuglicna leiaja na trokrakom krstu. Ovaj "krst« se krece unutar kuCista koje ima tri staze. rake ovaj tip u osnovi radi na istom principu kao i rzepa homokineticki zglob njegova izrada je jeftinija. Unutrasnji homokineticki zglob, bez obzira da Ii je rzepa iii trokrakog tipa, mora da obezbedi poduznu pokretljivost kako bi kompenzovao promenu duzine usled vertikalnih oseilaeija ogibljenja. Unutrasnji zglob se zato ponekad naziva i »aksijalni" homokineticki zglob. Homokineticki zglobovi su zastieeni ad prljavstine, vlage i gubitka maziva pomocu gumenih stitnika (»manzetni«). Stanje ovih stitnika je izuzetno vaino jer bez njih vrlo brzo dolazi do ostecenja usled korozije, abrazije i gubitka maziva. Svaki put kada ste ispod vozila pregledajte da stitnici homokinetickih zglobova nisu osteceni iIi ispueali, kao i da se obujmice stitnika nisu opustile. Osteceni stitniei se moraju odmah zameniti. Zamena stitnika homokinetickog zgloba Postoje dye vrste stitnika za zamenu: iz jednog dela, kao i originalni, i razdvojeni (cesto se zovu i j>brze manietne« jer se mnogo lakse ugraauju).

»Brze manzetne« su vrlo popularne zbog toga sto pri zameni nije potrebno skidati pogonska vratila i homokineticke zglobove (ovo je prikazano u odeljku "Skidanje pogonske osoyine«). Na razdvojenim stitnicima se nalazi jedan say koji se po ugradnji zalepi. Medutim, sarno lepljenje se mora obaviti pazljivo, jer ako say nije potpuno cist dolazi do slabljenja lepljenog spoja. Vreme stvrdnjavanja lepka je izmedu 40 i 60 minuta. Neispravan stitnik se menja na sledeCi naein. 1. Povueite rucnu kocnicu i blokirajte zadnje tockoye. 368 Kada stitnik homokineliCkog zgloba meniate sa novim koji im,l 1a¥ za kplJenje. vodile ratuna ds sav buue savrsellO cist kada nancsilC lepak. Vreme s u ~ e n i a Icpka je izmedu 40 i 60 minut<l. 2. Dignite prednji dec automobila i postavite oslonee. 3. lseeite i bacite stari gumeni stitnik. 4. Obrisite staru mast sa homokinetickog zgloba i proverite da Ii ima prljaystine i trunja u zglobu. Ako je zglob zaprljan skinite pogonsko vratilo i operite dobro homokineticki zglob rastvaracem. 5. U kompletu stitnika se nalazi jedan paket;c (iIi vise) posebne masti za homokineticke zglobove. Nanesite mast na unutrasnju stranu stitnika prema uputstvu za ugradnju koja se dobija sa kompletom. U ovom uputstvu obicno stoji da se polovina masti nanese na zglob, a preostala kolicina u stitnik. Obicna mast za podmazivanje nema temperaturne karakteristike potrebne za podmazivanje homokinetickog zgloba i ne treba je koristiti U ove svrhe. 6. Postavite stitnik oko zgloba i zalepite ga po savu. Zategnite stitnik POmOeD traka dok se lepak ne osusi. ~ 1 ! I ,0 i , .. . i i • 7. Proverite da Ii je ;;titnik pravilno postavljen oko zgloba, a zatim postavite i zategnite metalne obujmice. NAPOMENA: Za ovo yam moze biti potrehan specijalan alat. Prove rite u odgovarajutern prirucniku. . 8. Ne vozite auto mobil jedan sat. Kada se lepak osusi mozete iseCi trake koje su drzale ;;titnik. Procena stanja homokinetickog zgloba . Neispravan spoljni homokineticki zglob obicno proizvodi pucketanje iIi skljocanjc, koje se moze euti pri kretanju automobila. Lupanje koje se javlja pri ubrzanju iii kocenju, iIi pri ukljuCivanju brzine kod automatskog menjaea je drugi simptom istrosenog unutrasnjeg iii spoljnog homoki-

kao i njihove klizne staze. 3. 1. los jedan dobar nacin za otkrivanje prevelikog zawra u zglobu je kada skinete obujmicu stitnika. a zglob dobro opere u rastvaracu. Ali ako je neispravan sarno unutrasnji iii sarnO spoljni homo kineticki zglob. Pre nego sto pregledate homokineticke zglobove pogledajte sve nosace. Dok jos niste podigIi vazilo. 'NawtkU glavCine otpustite pre ncgo 5tO podignete nUlOmobil. poigravanje. Ukoliko ie stitnik bio ostecen. on se moze To se vrsi taka sto se pogonsko vratilo skme. Zglob se ne sme rastavljati zbog toga sto je to vrIo precizan sklop. Razlog za ovo je to sto se navrtka aeformise i gubi sposobnost da drzi momenat zatezanja. onda se u nekim slucajevima moze odvojiti sarno taj deo pogonskog vratila.znaGi da u njima ima prevelikog zazora i da se moraju menjati. a kuglice kod rzepa zgloba i valjcasti leiajevi kod trokrakog zgloba mogu posle rasklapanja i sklapanja da »zaribaju«. povucete ga sa zgloba i gledate zglob dok pokreeete toeak na vet opisan naGin. Ako vidite iii osetite da ima zawra u pogonskim vratiiima. Meoutim obicno je mnogo lakse skinuti celo pogonsko vratilo i zameniti neispravan zglob na radnom stolu nego se zavlaciti ispod automobila i menjati zglob na licu mesta. 2. SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Preveliki zazor u zglobovima maze se proveriti taka sto se podigne prednji dec automobila i tockovi pokretu napred nazad dok je menjae u brzini. Prljavstina iii mast koja je zaprljana vodom te vrlo brw uni. i sa aktiviranim kocnicama. Prosto reeeno to znaci da se navrtka maze sarno odvrnuti. a drugi dec se ne dira. Podignite automobi! ipostavite oslonce.titi obraoene povrsine kuglica iii krsta. _________________ _ . Vibracije i poigravanje pri velikoj brzini mogu ukazivati na problem u zglobu. i aka su voda iIi vee prodrli u zglob a jos ga nisu unistili. Skinite prednje tockove i centralnu navrtku glavCine. Skidanje pogonskog vratila (poluosovine) kod vozila sa pagonom na prednje tockave vrsi se na sledeti naCin. Lupanje. Potom otpustite navrtke rukavca.netickog zloba.. zategnite ruenu koenicu i otpustite centralnu navrtku glavCine prednjeg tocka. vibracije i ponekad tesko prebacivanje stepena prenosa mogu kod automobila sa pogonom na prednje tack ave nastati i zbog otpustenih iIi istrosenih nosaca matora odnosno menjacaJdiferencijala. NAPOMENA: Neki proizvooaci automobila sa pogo nom na prednje tockove preporucuju da se navrtka uvek zarneni kada se stara skine. to . Zamena pogonskih vratila kod vozila sa prednjim pogo nom Kod zamene aba homokineticka zglo ba mom se skinuti celo pogonsko vratilo.

._'1 "t ' ~ J 11 " ---=::::-Izvadite spoJjni kraj pogonske aSDvine ix glavCine. 7. I -'. 6. Aka se kuglasti zglob ne moze odvojiti polugom onda yam je neophodan viljuskasti iii specijalni izvlakac za kuglasti zglob. S. Odvojite i skinite donji kuglasti zglob sa upravljacke po luge glavCine. Za to yam moze biti potreban izvlakac kako bi potisnuli pogonsko vratilo unazad kroz lezajeve u glavCini. okaCite ga pomocu Uleta dok ne oslobodite . ~ = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = ~ . Kada ste oslobodili spoljni kraj pogonskog vratila. Odvojite spoljni kraj pogonskog vratila sa centralnog del a upravljacke glavcine. 370 p L '.· I :1 I ~ i I 1 I ~ ! ~ I . sa viljuskastim ili posebn im J ::.'. ~ Skini!e kuglasti zgJob sa po!uge upravljaca. kao iii Ii kraj spone sa upravljacke glavcine kako biste obezbedili dovoljno mesto da gurnete glavcinu ka spoljnoj strani i mogli da izvucete pogonsko vratilo povlacenjem unazad. izvlakacem za kuglasti zglob.)369 SISTEM ZA PRENOS SNAGE l I I 1 I 'I l I ~ I .··. ali morate biti oprezni da ne ostetite navoj ako ne menjate spoljni homokineticki zglob. ~ I ~ I ~ I ·1[.d 4. Kod nekih automobila mora se odvojiti prednji stabilizator sa donjeg ramena. Kod ovoga je potrebno skinuti samokoceci zavrtanj iIi navrtku sa osovinice kuglastog zgloba. Tu Yam moze pomoCi i blago udaranje cekicem po SISTEM ZA PRENOS SNAGE kraju pogonskog vratila.

Izvadite unutrasnji homokineticki zglob iz menjacaJdiferencijala. iii da delujete polugom izmedu zgloba i menjacaJdiferencijala. 2. 371 Odvite zavrtnjc koji drze homokineticki zgiob na izJaznoj priruhnici me nja rai diferencij ala. Aka ste nasli sigurnosni prsten dr±ite ga otvorenim pomoeu specijalnih kljesta i skinite zglob na vee opisan naCin. Ako nema zavrtnjeva. iii ga odvrnite sa prirubnice. i on 372 ----ce se raspasti. Ako unutrasnji homokineticki zglob ima veCi broj malih zavrtnjeva. Kod nekih vozila ovaj prsten drzi zglob na kraju pogonskog vratila. Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih. . Obrisite mast sa zgloba i pogledajte gde se nalazi sigurnosni prsten zgloba. NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila sa pogonom na prednje tockove mora se ukloniti sigurnosni prsten (uskocnik) pre nego sto se unutraiinji hornokinericki zglob izvu. l. Bolje je da povlaCite kuCiste unutrasnjeg homokinetickog zgloba. Ako povlaCite vratile da biste izvadili homokineticki zglob. Kod drugih se ovaj prsten ne koristi. Ali ako nemate nameru da ga menjate onda ne preostaje nista drugo nego da skinete stitnik i nadate se da eete zglob pravilno sastaviti (sto nije sigumo jer svaka kuglica iii krst moraju doei tacno na staro mesto. NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila neophodno je skin uti zupcanik brzinomera da bi potom moglo da se skine jedno od pogonskih vratila. najverovatnije je da ee se zglob razdvojiti. Aka se pogonsko vratila izvlaCi oslonite oba homokineticka zgloba u ku6stima dok skidate pogonsko vrntilo. homokineticki zglob se moze izvuci pazljivijim potiskom poluge izmedu kuCista zgloba i menjacaJ diferencijala. Nikada nemojte ponovo ugradivati stare stitinike. Trzanjem ga mozete izvuCi previse. odnosno nema gao Ako ne nadete prsten skinite homokineticki zg\ab kuckajuCi ga lagano cekicem. Unutrasnji zglob je i aksijalni tako da se moie uvlatiti i izvlaCiti. 8. Zamena homokinetiCkog zgloba Zamena homokinetickog zgloba se vrsi na sledeci nacin. Da bi se prsten skinuo potrebno je ukloniti poklopac diferencijala i priCi do kandzi kleStima za skidanje sigurnosnih (uskocnih "segene) prstenova. PAZNJA: Nemojte povlaCiti pogonsko vratilo. on se odvaja tako sto se odvrne sa prirubnice. Ako treba da promenite unutrasnji homokineticki zglob onda ovo nije bitno. koji ce se tom prilikom raspasti. odnosno stazu). Ako ostavite vratilo da visi ono moze ispasti iz unutrasnjeg zgloba.ce.unutrasnji kraj pogonskog vratila iz kuCista menjacaJdiferencijala. Oslobodite prsten i izvucite pogonsko vratilo.

4. Kod zglobova koji imaju naskocni prsten vodite ratuna da prsten celom duzinom ude u zleb.mim udarcima tekica. a zatim navucite novu manzetnu i laganim udarcima cekica postayite na mesto novi homokineticki zglob. Krst je pricvrscen na vratilo pomocu malog sigurnosnog prstena i moraeete da ga uklonite pre skida- . Obrisite mast sa kraja pogonskog vratila.. Ako ste zglob skinuli zbog pregleda i Ciscenja. ) da ne biste ostetili navoje na kraju zgloba. Sigumosni prsten na krnju vraliia Sf! mora mmeniti novim pre ugradnje homokinclickog zgloba. Stavite na zglob i u stitnik odgovarajueu mast. 'Spoljni homokineticki zglob se skida . Njega treba zameniti novim pre ugradnje novog zgloba. Podmazite malo zleboye pogonskog vratila.a v[. pregledate i vraeate jednu po jednu kuglicu. Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih.3. 2. Ovo mozete uCiniti tako sto nakrenete kavez kuglica i zatim vadite. Zamena unutrasnjeg homokinetickog zgloba se vrsi na sledeCi naCin. 373 GI!i __________________________________ ------i mSkinite sigurnosni prsten (1) i laklm udarcima sKinilc krsl (2) 6.' plastika. Vodite racuna da zglob naicle na svoje mesto.. " ~ ~ ! r f . Pritom koristite cekie od mekog materijala (tvrda guma. 3. Preg!ed"j rasklapanje UnUlnlSnjeg hOlTIokinetickog zgloba.4 Neki homokineticki zglobovi se drie pomott! uskocnog prstena (1). Pri st<lvljanju masti siedite uputstvo dobijeno uz stitnik odnosllo komple!.. SISTEM ZA PRENOS SNAGE KugJicc sc vade zakretanjem kaveza. Ako se zglob menja sarno zbog pregleda. Nikada nemote ponovo ugraclivati stare stitnike. 5. Nemojte skidati veliki osiguravajuCi prsten koji se nalazi dalje na pogonskom vratilu. Na kraju pogonskog vratila nalazi se mali osigurac. a zatim povucite stitnik preko homokinetitkog zgloba i pricvrstite ga pomocu obujrnice. mesing . 1. proverite u kakvom su stanju kuglice.. Pritom se mora cuti karakteristicno »klik« kada sigurnosni prsten uhyati zglob. jer on sluii kao granicnik kod postavljanja zgloba na vratilo.lliia iag. oznacite medusoban polozaj krsta i spoljnog kuCista kako biste mogli da sastavite zglob bez promene poloiaja.

onda diferencijal ne bi bio potreban. I . Skinite krst sa vratila pomocu tekica i probojca od mekog materijala (mesing. Podmazite mascu krst. na koje su vezana oba tocka. satelita iIi i J L __ . Ova dva zupeanika su okrenuti jedan prema drugom i uzubljeni su sa dva mala konusna zupcanika. Podmazite zlebove vratila.. a zatim navucite nov stitnik i laganim udarcima eekica postavite krst na mesto. Postavite novi sigurnosni prsten na kraj vratila kako biste prievrstili krs!. Dva mala zupcanika. Diferencijal omogucuje da se zadnji tockovi pri prolasku kroz zavoj krecu razliCitim brzinama. ali obrnutim redosledoffi. spoljni tockovi prelaze duzi put nego unutrasnji tockovi. Isto vazi za zavrtnje na tockovima.6. Da bi se ovaj problem preyazisao ugracluje se diferencijal. Navucite spoljno kuCiste homokinetickog zgloba na krst i postavite stitnik preko zgloba. 374 5.. Za skidanje mozete koristiti i izvlakae za male zupcanike. Kada automobil skrece. tzv. bakar . Sada mozete ugraditi pogonsko vratilo prema uputstvu iz odeljka "Zamcna pogonskih vratila kod vozila sa prednjim pogonom". jedan tocak bi morao da proklizava pri prolasku vozila kroz zavoj. koji se zovu bocni. iii zupcanici diferencijala. Krst se navlaci na vratilo tako sto zakosena ivica ide prva na vratilo. Da je pogonsko kardansko vratilo. Diferencijal: pogon na zadnje tockove K ad bi se automobilom vozilo sarno pravo.nja krsta sa vratila. 7. kruto uzupceno sa vratilom iz jednog deja. . 4. ).njim krajevima pogonskih vratila. Navrtku na glavCini osovine zategnite prema uputstvu proizYoclaea i posto ste spustili automobil sa dizalice. sklop zupeanika izmedu dya pogonska vratila zadnjeg pogonskog mosta. povezana su sa unutra. kuCiste i stitnik. Postavite i zategnite obujrnice. Ala! i ma!erijai . bez skretanja.I I I I . kod konvencionalnog pagona na zadnje tockove.

na dYa zadnja pogonska tocka. avo kretanje osoyine trkaca prenosi obrtanje na zupcanike diferencijala. koji se zove jos i »tanjirasti" zupcamk. tanjirasti zupcanik dobija pogon od konusnog zupcanika i pokrece kavez diferencijala. (1) kardanski zglob. Konvencionalni diferencijal ima jednu ozbiljnu manu. Kada se auto mobil krece kroz zavoj onda se spoljni tocak okrece vecom brzinom od unutrasnjeg. i sa kojima formiraju cetvorougao. i dalje pogonska vratila i tockove. i pored toga sto mozda stoji na suvoj podlozi. kao i potreban prenes snage na pogonske tockove pri kretanju automobila kroz zavoj. (2) vratilo konusnog zupcanika. 376 J I . Kada se automobil krece prava. (7) osovma satehta "trkaca'<. (6) zupcanik diferencijal<l. Je postavlJen na spoljnu stranu OVO" kaveza koji je oslonjen na kuCiste diferencijala °pomocu ® Delovi tipicnog difcrencijala. tunjirasti zuptanik. Veliki zupcanik u ?bliku prstena. (8) satelili »('bel« i (9) izlazno '. drugi nece moei da prenese momenat. Ovim dejstyom zupcanika omoguceno je da se zadnji(pogonski) tockovi okrecu razliCitim brzinama. avo znaci da ako jedan pogonski tocak naide na blato iii led.a u kavez diferencijala. • Nasadni kljuc iii podeSljivi kljuc U kavezus"nalaze trkaci i zupcanici diferencijala 1 ono 1h OrZ1 stalno uzupcene. Ako je u tom opscgu anda dolivanjc nije potrt:bno. (3) konusni zupcanik. TrkaCi u ovakvoj situaciji ne deluju kao cvrsta veza izmedu dva pogonska vratila (poluosovine). ani poCinju da »trce« oko zupcanika diferencijala koji se okrece manjom brzinom i pritom rotiraju i oko svoje osovine. Tanjirasti zupcanik i kavez se pokrecu pomocu konusnog zupcanika koji je preko kardanskog zgloba povezan sa kardanskim vratilom. koji dobija od kardanskog vratila. Zupcanici diferencijala se okrecu razlicitim brzinama. Obrtanje kaveza diferencijala prenosi se i na osovinu trkaca. (4) kavez (5). On deli ukupan obrtni momenat. TrkaCi se nalaze na osovini koja je postavlje. 375 ________________________________________ dva leiaja.• Blokovi za toekove • Dizalica i sigurnosni oslonci )trkaca«. Ovi ldajevi omogucuju da kavez diferencijala slobodno rotira u svom kuCistu. Kao rezultat toga automobil u takvoj situaciji sloji u mestu. Posta ste skinuli tep za dolivanje ulja u difercncijaL slavitc prst da provcrite du Ii jc niva ulja najviSe 10 mm ispod nivoa Olvora za dolivanje. sa jednim tockom koji proklizava dok drugi stoji u mestu. Tockoyi se pritom okrecu istom brzinom i u istom smem kao ikavez diferencijala.'rmilo.

Parkirajte vozilo na' ravno tlo. Ako pri otvaranju cepa nema znakoyu curenja ulja. 9. kod drugih posebni bregovi povecavaju pritisak kvaCila sa poveeanjem momenta zadnjeg mosta. Ovakvi uredaji se nazivaju zatvaraCi diferencijala. Ovi uredaji imaju specijalna kvacila koja se nalaze izmedu zupcanika i kaveza diferencijala i zatvaraju (koce) sklap kada jedan tocak pocne da proklizava. Ako ulje poene da curi odmah vratite cep na mesto. i uvucite kaziprst u otvOT .! ulja. Ako je nivo ulja do 10 mm ispod olvora za dolivanje onda dolivanje nije potrebno. 5..I I . 7. SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Zadnji pogonski most Alat i materijal • Blokovi za tockove III Odvijac iii Nasadni kijuc • -Qizalica i sigurnosni podmetaci . Proveru ulja diferencijala izvrsite na sledec. naCin. NAPOMENA: Da skinete cep za dolivanje ulja potreban yam je jedan od sledeea tri alata: nasadni kljue od 10 mm iii 13 mm iii podesljivi kljuc. Pronadite cep za dolivanje ulja u diferencijal. On se obicno nalazi na prednjoj strani diferencijala na oko 70 mm ad najnize tacke kuCista zadnjeg mosta. 3.ovih kvaCila se ukljucuju pomoeu opruge. 2. i I g Ovaj problem se moze donekle prevaziCi pomoeu posebnih uredaja koji se ugraduju u osnovnu. ali obrnutim redosledom. diferencijal ne zahteva nikakvo drugo odrzavanje. Bez obzira no to koji tip diferencijala je u pitanju. Blokirajte prednje tockove automobila. Osim povremene provere nivo. ovi uredaji predstavljaju preimuestvo pri voznji po ledu i mekanim i klizavim terenima. Pomocll odgovarajuceg alata skinite cep za dolivanje ulja. Zavrnite i zategnite cep za dolivanje. Neka od . Podignite dizalicom automobil toliko da ispod zadnjeg mosta maiete da postavite dva oslonca. Uklonite oslonce i spustite automobil sa dizalice prema taekama 1 do 3. 6. Medutim ako je nivo ulja niii od toga dadajte vrstu ulja koje je navedeno u uputstvu. mazete biti sigurni u jedno: ova je najtrajniji sklop na automobilu i najmanje je podlozan kvarovima. 8. U tom slucaju nivo ulja je dobar. skinite cep. Na bilo koji naCin. 4. 1.za dolivanje.

Pritom pogonsko vratilo mora da nosi jedan dec lezine vozila. do tocka. nasadni kljuc i nastavak • Spoljna zaptivka • Mast za podmazivanje G latka voznja pri kojoj se automobil kreoe razlicitim putevima i pri razlicitim uslovima u velikoj meri zavisi od pouzdanosti i dugoyecnosti lezajeva i pogonskog mosta. u blizini spoljnog dela vrarila.napred. Postoje dva osnovna tip a mosta: nepokretan most. Kod veCihe automobila prednji tockovi su postavljeni na nepokretan most. U nekim sillcajevirna. lavlja se kao tandrkanje iii zavijanje niiih frekvencija koje je priIicno ujednaceno. i pogonski most kod koga se oba pogonska vratila okreeu zajedno sa tockovima.• Cekic i izvlakac • Racva. vee trpi i sile uvijanja koje nastaju usled kretanja vozila u. Spoljni dec pogonskog vratila. Ponekad je vrlo tesko odrediti koji zupcanik stvara buku. a manje pri drugim: Pri nekim brzinama moze potpuno da nestane. Svaki od nj ih se razlikuje po naCinu na koji je spoljni dec pogonskog vratila ucvrseen u kuCistu mosta. Kod ovakvog tip a mosta pogonsko vrat jlo ne sarno da prenasi obrtni momenat. VeCina kvarova zadnjeg pogonskog mosta manifestuju se neobicnom bukom. i ima tendenciju da postaje glasnije kada auto mobil ubrzava pri velikom optereeenju u odnosu na nivo buke kada se automobil kreee . zbog trosenja i opterecenja koja prev3zilaze konstruktivne mogucnosti. Posluslobodan most se obicno koristi kod aulomobila sa pogonom na zadnje tockove. Sva pogonska vratila su sa unutrasnje strane aksijalnim zlebovima spojena sa zupcanicima diferencijala. U ovom odeljkll razmotricemo neke od nnein a na koje se v[5i dijagnoza i popravka lezajeva i pogonskog mosta. koja abieTIo nastaje u zupcanicima diferencijala iii u leiajevirna na krajevima kuCista mosta. tricetvrt slobodan i potpuno slobodan. oslonjen je pomoeu jednog lezaja koji se nalazi u kuCistu mosta. Medutim kod automobil a sa pogonom na prednje lockoye to je obmuto. Buka koja dolazi od neispravnih lezajeva je sasvim drugaCija. pogonski most i leiajevi prouzrokovaee probleme. Buka se jace cuje pri nekim brzinama. Kao rezultat toga pogonsko vratilo kod krutog pogonskog mosta nosi velika optereeenja. Buka koja nastaje u zupeanicima je obieno visoko-frekventno zujanje koje se poveeava i smanjuje sa promenom brzine kretanja automobila. kao i boeni 377 SISTEM ZA PRENOS SNAGE pritisak koji nastaje pri skretanju. Postoje tri tipa krutog pogonskog mosta: poluslobodan. koji ostaje nepomiean dok se lockoyi okreeu. dok Sll zadnji tackovi postavljeni na pogonski most.

Buka koju stvaraju lezajevi se moze otkriti pri voznji u hug na nekom sigurnom mestu kao sto je slobodan prost or za parkiranje. Pomocu kljuca malo odvrnite navrtke tocka sa one strane automobila na kojoj cete vrsiti radove. 2.. r o ® . 378 Skidanje zadnjeg pogonsko'g vratila Ako ste uoCili izvor buke. Najjednostavniji posao je izvlacenje pogonskog vratia (poluosovine) i lezaja toeka. L-____________________________ . (2) dobos kocnice.. Zaptivke se nalaze na leiajevima tocka. Postoje i drugi kvarovi pogonskog mosta koje je lako odrediti. l'arkirajte automobil na ravno tlo. 1. los je bolje ako.~ I :1 3. (1) navrtke. Skinite dobo. Najeesce je problem u leiaju na izlazu vratila iz kuCista pogonskog mosta. Slab zaptivac je drugi: uvek ce se stvoriti fleka ispod parkiranog automobila. kocnice.. okreCite dobos i pritom ga vucite napolje. dok vi vozite neko sedne na zadnje sediste i pokusa da odredi sa koje strane dolazi buka. Uz malo speeijalnog alata neke popravke zadnjeg mosta mozete sasvim bezbedno izvesti. iii ste iz drugih razloga odrediIi da je potrebnoskinuti pogonsko vratilo iz zadnjeg mosta. kako biste spreCiIi da se automobil pokrene dok radite. iIi lezaj ulaznog vratila diferencijala (konusnog zupeanika). Podignite zadnji deo automobila i postavite sigurnosne oslonce ispod kuCista zadnjeg mosta. Blokirajte prednje toekove sa podmetaCima. Meelutim lezajevi u diferencijalu mnogo reele stradaju nego lezajevi tocka. Pomocu odvijaca iii poluge dizalice skinite ukrasnu kapu tocka. Postoji moguenost da je neispravan lezaj koji se nalazi kod diferencijala. leiaj i zaptivni prsten pomocu eekica i obicnog alata. sa spoljne strane mosta. 6. 5. uradite to na sledeCi naCin.ravnomernom brzinom. Zaptivni prstenovi kiaja tocka su tokom Yoznje izlozeni mnogim udarima. pa kvar na pogonskom mostu vremenom postaje sve tezi i zbog toga ga je lakse uociti. Ako pritom osetite otpor. Ovim manevrima se stvara dodatni boeni pritisak na leZajeve tocka. a time se i buka pojaeava. ® @ Komponente zadnjeg rnosta. 4. Zamena polomljenog pogonskog vratila ipak zahteva nesto strpljenja i znanja. (3) . a zatim u drugu stranu. Skinite navrtke toekova i tockove. ledan je ako je polomljeno pogonsko vratilo: automobil se nece kretati. kao i naglim skretanjem u jednu. AIi kod veCine auto mobil a mozete izvuci vratilo.

.. Skinite pomocu racve. Ako imalo sumnjate u dobro stanje leiaja. 12... 1 ® SISTEM ZA PRENOS SNAGE 7. Lezaj koji je u losem stanju lako eete prepoznati... 8. ostrih udaraca cekic... 9. Ovaj posao eete verovatno prepustiti profesionalnom auto mehaniearu. Grub rad leiaja se oseea . (4) vratilo. (13) kuCiste pogonskog mosta i (14) vijak za pricYrSCivanje. Pazljivo izvadite sklop vratila iz kuCista. obavezno ga zamenite. Odvojite nosac lezaja sa zadnje nosece ploce kocnice ... 10...... i vodite racuna da otvorena ivica.. To ponekad zahteva specijalan alat.... (6) spoljni nosae.. Nastavite i dalje pailjivo da okreeete vratilo i istovremeno ga potisnite u diferencij. ali svi imaju istu funkciju.. 1....~ nosac vratila. Ubacite vratilo u kuCiste i lagano ga okreCite dok ne osetite da su aksijalni zlebovi naisli na odgovarajuce ispuste u zupcaniku diferencijala. (12) zaptivka. Ovim cete spreCiti slucajno ostecenje sklopa kocnice pri vadenju pogonskog vratila.. korodirali iii napukli.. NajveCi broj zaptivnih prstenova se moze ugraditi bez specijalnog alata. 11.1 tako da aksijalni zlebovi vratila i zupeanika diferencijala uzube. Skinite izvlakae sa prirubnice pogonskog vratila. Obieno se zaptivni prsten moze izvaditi pomoeu odvijaea iIi kakvog drugog alata sa os trim vrhom. .... (5) navrtka. (0) zaplivni prsten. iii prirubnica bude okrenuta prema prostoru u kome se nalazi sredstvo za podmazivanje.. Ugradnja zadnleg pogonskog vratila Pogonsko vratilo se ugrac!uje na sledeCi naein.. vratilo i lezaj lZ kuCista zadnjeg mosta. a i centralni kavez moze biti labav..to znaCi da je spoljni prsten labav na kuglicama..prirubnica vratila... Postoje razni tipovi i konstrukcije zaptivnih prstenova.... Ponekad su kuglice ojedene... 13. Posto ste skinuli pogonsko vratilo i lezaj proverite da Ii su istroseni..~ . nastavka i nasadnog kljuca eetiri iii pet navrtki sa nosaca lezaja. a u nekim slueajevima i presu da biste skinuli i zamenili lezaj vratila. (11) sklap dobos kocnice.m odvojite 379 ~ SISTEM ZA PRENOS SNAGE 1 ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ . Oeistite i premaZite aksijalne zlebove veatila tankim slojem masti za podmazivanje.. Ako menjate sarno spoljni zaptivni prsten leiaja onda to mozete lako uraditi i bez skidanja lezaja sa vratila.. (9) nOSlIe leiaja. Postavite izvlakac na prirubnicu vratila i sa nekoliko kratkih.. U prirubnici vratila nalazi se pristupni otvor koji sluzi u tu svrhu.. (8) ldaj. 14.. NAPOMENA: Ovaj posao obavljajte pazljivo.. (7) zaptivka.

Izvadite osionce ispod zadnjeg mosta i spustite vozilo sa dizalice prema tatkama 2 do 4 iz uputstva za: »Skidanje zadnjeg pogonskog mosta«. Automobili sa pogo nom na zadnje tockove i sa linijskim motorom obieno imaju dva nosaca motora (po jedan sa svake strane) i jedan na zadnjem delu menjaea. Moze se cuti dosta glasan udarac iii javiti podrhtavanje kada se automatski menjae stavi u brzinu iii polazi sa mesta. Nosaci dde motor i menjac iii menjaCidiferencijal na mestu. Kada ste postavili vratilo na svoje mesto. ali obrnutim redosledom. h. Postavite !Otak i rukom zavrnite navrtke toeka. a da prilom imaju odrec!enu elastionost koja prihvata. ali obrnutim redosledom. 7. a ei ~ I " r i i I " I Kada popusti nosae moze se dogoditi jedna od nekoliko stvari. Nosaci motora. Kod poprecno postavljenih motora u vozilima sa pogonom na prednje tockove ima i do cetiri nosaca za motorimenjaCi diferencijal. Ugradite navrtke nosaea prema taeki 7 iz uputstva za: "Skidanje zadnjeg pogonskog mosta« koje se nalazi u ovom odeljku. 8. volana iii palice menjaea. odnosno ne prenosi vibracije motora na sasiju. 5: Ugradite dobos koenice.2. Maze se euti udaranje i eegrtanje . nastavite da ga potiskujete sve dok lezaj do kraja ne nasedne u kuciste mosta. menjaca i menjacal diferencijala AlaI i materijal • Poluga • Kljueevi • Nosac za zamenu • Dizalica M otor i menjae. 6. Postavite nosae leiaja na zadnju noseou plocu i· kuCiste mosta.1oze se pojacati buka motora u kabini iii vibracije poda. odnosno menjaCidiferencijal se oslanjaju i izoluju pomocu nosata naeinjenih od gume i metala. 3. kao i dodatni gornji nosae koji smanjuje torzione vibracije odnosno zakretanje motora pri ubrzavanju i usporenju. Izvezite auto na probnu voznju.· 380 4.

Kod vozila sa pogonom na zadnje toekove prvo propada nosae sa leve strane. Pazljivo podignite dizalicu taman toliko da no sac oslobodite pritiska. a desni kod motora Cija se radilica okreee u suprotnom smem. kod motora Cija se radilica okreee u smem kazaljke sata. . VESANJE . Postavite dizalicu ispod motora. Postavite novi nosac. Svaki od ovih simptoma moze ukazivati na pokidan ili propao nosac. Napomena: Ova operacija nije potrebna kada se menja gornji Dosae kod vozila sa pogonom na. To na kraju dovodi do propadanja gumenog dela nosaea. prednje toekove. 5. Ovaj proces ubrzava visoka temperatura motornog prostora i kontaminacija uljem. zategni te zavnanj nosaca i spustite dizalicu. 381 ----------------------------------------------------------UPRAVLJANJE I v . Ovaj nosac se naizmenicno sabija i isteze svaki put kada se pave cava odnosno srnanjuje broj obrtaja motora. 3. Zamena nosaca 1. Povucite menu koenicu i blokirajte zadnje tockove. Ovo nastaje zbog toga sto obrtni momenat metora vIsi pritisak na jedan nosac) a isteze drugi nosae. Ovo kretanje izaziva zamor metal a i konaeno pucanje. skinite zavrtanj nosata i uklonite nosae. Dodavanjem ovakvog nosaca mogu se bit no smanjiti vibracije matara i produziti radni vek izduvnog sistema_ Prednja cev izduvnog sistema kod vozila sa pogonom na prednje toekove ima vrlo kratak vek zbog toga sto se motor pomera napred nazad pri radu u normalnim uslovima. Onaj no sac koji se stalno isteie najbrie propada i dopusta da se motor zakrene svaki put kada se menjae ubaci u brzinu i kada se ubrzava sa mesta. menjaca iii menjacaJdiferencijala kako biste nosac motora koji menjate oslobodili optereeenja. 4. Na to se moie nadovezati kvar izduvnog sistema posto poveeano istezanje i zakretanje matora izaziva otescenje cevi spojeva i zaptivki izduvnog sistema. Kod vozila sa pogonom na prednje toekove gornji nosai: je onaj koji najbrze propada. Podignite prednji kraj vozila i oslonite ga na sigurnosne oslonce. U radnjama za rezervne delove mogu se naCi nosaci nalik na male amortizere i oni su mnogo bolji od original nih delova. 2. Zovu se am OfSISTEM ZA PRENOS SNAGE tizeri obrtnog momenta i proizvode se i za mat ore koji u originalnoj varijanti nisu opremijeni gornjim nosacem.kao kad izduvna cev dode u kontakt sa sasijom iii drugim delovima karoserije.

Ovo pravilo je sarno poeetak u znaeajnom procesu usavrsavanja mehanizama za upravljanje i vesanje. jedva se mogla uoCiti neka razlika u tehnici gradnje izmedu automobiia i kocije sa konjskom zapregom. pri zaokretu. (2) Donje oscilujuce fame. . da ce posle 80 godina razvoja automobila. (2) zavojna opruga. Mozda bi se moglo oeekivati. mora da ide po krugu manjeg poluprecnika od spoljnjeg. Komfor putnika je bitan ali manje vazan razlog za usavrsavanje sistema vesanja. stubovi zamenjuju i gemjc oscilujuce rame i kuglasti zglob. Izmedu ostalih detalja. (6) boen a spena. konstrukcija automobila je postajala sve komplikovanija. 0 cemu nam svedoce fotografije tih prvih modela. Vee i obiena logika nam kate da unutrasnji toeak. Osnovni zahvat dobrog vesanja automobila je da omoguCi sigurno "ldanje« vozila na drumu i dobro upravljanje. (3) donje oscill. ali na razne naCine. . painju strucnjaka zaokupljao je i problem upravljanja i veiianja. Kada je prvi automobil izasao na drum. 382 i \ 1 I. ! I Kod makfersonovog vesanja. Kako je brzina automobila bila sve veea. jerje to nevidljivi deo. (3) zavoina opruga. i (7) kraj boene sponl'!. Medu prve struenjake koji su se ozbiljnije pozabavili ovim pitanjem spada Rudolf Akerman (Rudolph Ackerman).r ehnicki razvoj donee je i mnoga poboljsanja u konstrukciji automobila. koje obieno smatramo pitanjem komfora. Moie se nekom ueiniti eudno zasto se upravljanje vozilom kao veoma vain a kategorija povezuje sa vesanjem. (4) amortizer. (5) kuglasti zglobovi. (5) Sklep zuptastc !etye. a vaina je (1) Gomje osci1ujuce fame. konvencionainog sistema Zll vesanje. On je utvrdio da je neophodno obezbediti ostriji ugao naginjanja unutrasnjeg toeka u krivini da bi oba tocka pratila pravilno svoje polupreenike zaokretanja.ljuc e rame. I I • • £ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® o (1) Sklap makfersonovog Sluba. (4) letiSte oscilujuceg ramena. makar problem vesanja dovesti do jednog jedinog resenja za sve automobile na svetu. Prednji tockovi se nezavisno.! tocka. i (6) osovinica rukavc.

Ovi zglobovi obezbecluju konstantnu brzinu obrtanja tockova. Kod zadnjeg vesanja. veCina automobila sa prednjim pogonom. lakode na vozilu sa prednjom vucom. U ovom primeru na ford cskonu. da amortizuje sve udare od neravnina kolovoza. Pogon na prednje tockove Suprotno konvencionalnoj konstrukciji vozila sa zadnjim pogonom. Da bi se zadovoljili svi neophodni zahtevi. Sve ova mora biti ostvareno taka da jc upravljanje lezerno. koje nekad pogresno nazivamo i spiralnim. koji pored navedenih tipova opruga jos uvek cesto koriste i Iisnate gibnjeve. Prednji most je izveden kao kombinacija pogonske i nosece funkcije. zatim torzione ili Makfersonov stub (MacPherson). koja se odlikuje po tome sto sadrii homokineticke zglobove. (2) spana zadnjcg locka. (3) Stega zavnnjima oblika "U«. (7) amortizcr. i konstruktori jos uvek nemaju isti stav u pogledu najpoljeg nacina za pitanja upravljanja i vesanja. (2) osciiujucc rame. Postoji zajednicka crta u svim sistemima vesanja. to se nije desilo. (4) Granienik opruge. u tome da su prednji tockovi nezavisno ovesani. posmatrano sa strogo strutnog stanovista. da dobro drzi pravac. Homokineticki zglobovi prenose snagu . (3) amoniZCL (Ill osovinica locka i (5) zavojna opruga.Tipicno zadnje vesanje pomocu lisnatih opruga. ima zadnju osovinu izvedenu kao prostu gredu iii krutu osovinu. (1) osovina. (\) Usnale opruge. koji su jednovremeno ideo upravljackog sistema i sistema vesanja. imaju uticaja na stabilnost voznje. (8) Gamja veza amortizcra sa (9) osovinica tatka i (10) nosac osovinic:e locka. da iskoristi svu snagu motora. Ima najmanje cetiri sistema vesanja. i (6) diferencijaL 383 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Tipitno nez3visno vcsanje zadnjih tockov" kod vozi!a sa prcdnjim pogonom. jer se vee i u oprugama javljaju razlike. (5) zadnja osov!na. Zadnjc vdanje sa krutom osovinom. (1) Oscilujuce rame sa svOjlID Ictistem. i da lako podnosi udarna optereeenja izazvana naglim kocenjem. danasnjih automobila najcesee se izvode kao zavojne. (2) Uzengija lisnnte opruge. razlike u konstrukciji su jos veee. Za obicnog Citaoca i vozaca imaju zoacaja sto utiCll na sigurnost voznje i trosenje pneumatika (guma). sigurnost upravljanja i komfof. (3) zavojna opruga. 384 I t _J jedino funkcionalnost. voznja tiha i udobna. Ali tu i prestaje. ocekujemo da vesanje i upravljnje omogueuju lako rukovanje vozilom. (4) amonizer. da na zaokretima ne proklizava. Ove razlike u vesanjima. Ali. Opruge. (5) roluga za rcgulisanje traga lQckova (6) nosac Sk!Op3 Z<l regulisanje traga lockova.

zglob vise izlozen habanju (istrosenju) nego neoptcrccem. konstruisan je tako da nema nikakvog zazora. ukupne tezine vQzila. .ima slicnu funkciju kao knleno kod coveka. Pomoeni zglob obicno ima zazor koji se moze i uoCiti. opterecen sa vise od cetvrtine . Donji zglob je identican kao kod vesanja sa dva ramena. zgloba iIi vrat je konusno izveden j uglavljuje se U odgovarajuCi konusni otvor na vratu osovinice rukavca. Postoje U osnov1 dva tipa kuglastih zglohova: optereceni iIi noseCi i ne6ptereceni. Neoptereeeni zglob. Kada dodete u situaciju da vam se cini iii sarno posumnjate da vas mehanizam za upravljanje vise nije u najboljem stanju.je optereeeni. vesanja i upravljanja. U ovom pogJavlju razmotricemo naCine i postupke za postavljanje dijagnoze i naCin otklanjanja nedostataka. a drugi samo obezbecluje kinematiku tj. konstrukciana resenje. . Koji zglob je noseCi. Obicno je nosee. lako mozete sa mati po polozaju zavojne opruge. sto je i logicno. iako sadrii nekoliko elemenata od kojih jc k uglasti oblik karakteristika sarno jednog. Kod Makfersonovog tipa vesanja sa elasticnim. NoseCi zglob.motora na prednje pogonske tockove. Prvi nOS1 optereeenja od teZine vozila i udara pri voznji. vreme je da sistematski ispitate moguce uzroke. Naziva se jos i prateei iii pornocni zgJob. istin. Ako je opruga pOSlavljcna izmeclu gornjeg osciJujueeg ramen a i karoscrije. Kuglasti zglob. Osiguranje ad ispadanja izvedeno je krunastom iIi samokocecom navrtkom. a delimicno preuzimaju ulogu klasicne osovine. Donji deo. stubovima ovi zamenjuju gornje oscilujucc fame i kuglasti zglob. Postoje odrecleni znaci po kojima se u najveeem broju slucajeva moze postaviti dijagnoza i identifikovati koji su elementi istroseni. kao pomoeni ('csto ima konstrukciono resenje izvedeno sa oprugom u sklopu zgloba. i to u bukvalnom smislu.t glavnog. a cesto se uprosceno naziva kugla. i zavojnom oprugom osJonjenom na gornje rame. Ako je or ruga postavljena izmeclu osciluj.]Cih ramena. gom]e I donIe. koja obezbecluje izvesnu clasticnost zgloba i otklanja zazore nastale istroscnjem. gornji zglob je noseCi. Donji zglob ne nosi opterecenjc. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Kuglasti zglobovi Alat i materijal • Klinovi za tockove • Dizalica • Ukrucenja (celicna sipko 6x 50 x 130 mill) O sovinica rukavca prednjeg tocka prievrscna je za oscllu]uca ramena. preko kuglastih zglobova. donji zglob. budue.

anjc sa makfersonovim stubovima. . ali on svakako maze sam da utvrdi da Ii je zamena potrebna iIi ne.385 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® Delovi tipicnog gornjcg zgloba u sklopu. vrsi 5C postuvljanjem dizalicc (4) ispod donjcg osdlujuceg ramena i drmanjem tocka kojim sc moze utvrditi bocni zazar ako ga im3. donji kuglasti zglob (3) je nosed i konslruisan je dOl nema nik<lkvog lazoru. ponavljanjem tacaka 2 i 3. kuglasti zglobovi su zreIi za zamenu iIi kontrolu kod strucnjaka. potrebno je obratiti se strucnjaku iIi ovlascenom servisu.~ I . ~ I ! I 'J 1 • 1 i 386 J = ~ . (4) Gamjc oscilujute rame (ili kraj spone) (5) Spoljnja zaptivka. Osigurajte zadnje lockoye od pomeranp. Ako se auto zanosi pri kocenju iIi se cuje zveket u predeIu prednjeg mosta. . bolje je da yam pri ovoj operaciji neko pomaze bilo posmatranjem iii drmanjem tocka. Provcra ispravnosti zglobu. ISli postupak vali i zu ves. Provera nosecih kuglastih zglobova postavljenih na donje rame Evo kako se to vrsi: l. drvenim klinovima. (7) konusno stablo. . 3. i (10) vrat osovinice rukavca (aeka Zamena kuglastih zgloboya nije preporui':ljiva mehanicaru amateru. Postavite dizalicu ispod donjeg oscilujuceg ramena i podignite tocak za oko 5 em iznad tla. 2. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1 i ) o o Kod vd:mju su oprugom (1) izmedu gornjeg j donjeg oscilujuteg rumena (2).. Ako se uoCi bilo kakvo pomeranje zgloba.. (8) kruna sta nllvrtka. Naj'4>:t( ! -I 1 . (9) rascepka. (6) drill':: spoljnje zaptivkc. 5. Proverite kugle na suprotnom toeku. (2) kugla. (3) mazalica. (1) Casica. Uhvatite tocak rukama za naJnIzu i najvisu tacku i dnnajte ga snaino unutra i napolje.

Spustite kola i uklonite dizalicu. ponavljanjem tacke 1. Ali za rezultat dijagnoze nije bitno koja je vrsta zazora nastala. tj. '{I i ~ i I tiFF t : ~ 8. nadole. Postavite ukrucenje (koniad celicne sipke debljine 6. Obicno je to 3 do 4 em. Spustite kola i uklonite dizalicu. a ne pod oseulujuce rame." zato posvetite posebnu paznju ispravnom postavljanju ukrucenja. Dizalieu postaviti pod karoseriju. 6. . a ne pod osciJujuce rame. gornji zglob je noseCi. a vozilo ce ostati u ovom polozaju sve dok se ne pojavi sila suprotnog smera. 7. 2. Podignite dizalieom prednji kraj vozila za 5 em iznad tla. Proverite bocni zazor u kuglastim zglobovima. Uklonite blokadu zadnjih tockova. sa obe strane vozila. kako ne bi ste izazvali ispadanje okrucenja. Uhvatite prednji branik i podignite ga uvis koliko mozete. 6. Spustite kola na tlo i uklonite dizalieu.® . 7. sarno se ovakvim naCinom gledanja lakse uoei postojanje zazora. Uklonite osiguranje zadnjih toekova. Ispitivanje is pravnosti zgloba vtSi se postavljanjem dizalice pod sasijll iii karoseriju. dvojako. Stabilizaciona . \ 388 Aka je zllvojna opruga (1) postavljena izmedu gornjeg oscilujuceg ramena (2) i sasije iii karoserije (3). objasnjenja 0 postupku sa donjim noseCim zglobovima. Zaljuljajte tocak snaino. Upozorenje: Rad oko opruga moze bili opasan. obratite se strucnjaku za konacan sud. postupajuCi po taeki 3. 4. 4.Kako ne mozete svakog pomagaea zamoliti da drma toeak. Ovim je opterecenje od tdine vozila preneto vise na zadnji most. Provera nosecih zglobova postavljenih na gornja ramena Postupak je sledeCi: 387 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. Aka zapazite zazor. 9. pokusavajuCi da otkrije ima Ii popreenog iii uzduznog pomeranja u zglobu. 3. Osigurajte zadnje toekove od pomeranja. Izyadite ukrucenja. ali hvatanjem sarno za gornju najvisu tacku. sirine 50 i duzine 130 mm) izmedu gornjeg oseilujuceg ramena i karoserije vozila. morate mu objasniti da posmatranje treba da vrs. = = ~ ~ f I . 5.

Veza stabilizacione poluge sa . izvrsite zamenu poluge i svih pripadajucih elemenata. Ako se to desi. gumenih podmetaca iii pucanjem veze sa oscilujuCim ramenom. Klasieno resenje je u obliku kratke sipke koja prolazi jednim krajem kroz otvor u zavrSetku stabilizacione poluge a drugim kroz otvor u donjem oscilujucem ramenu. takode.poluga V eCina automobila sa jednakim vesanjem prednjih lockoya. Kada se yozilo u krivini nagne prema spoljasnjoj strani krivine l ta strana vozila postaje niza a suprotna visa. a time i yracanje poprecne ose vozila u polozaj blizak onome koji ima u yoznji po pravoj deonici puta. Kraj stabilizacione po luge vezan je za donje oscilujuce rame navojnim spojem iIi pomocu veznog Clana razliCito izvedenog na pojedinim tipovirna vozila. • Penetraciona tecnost (moze koCiona) • Stabilizaciona poluga. ustvari sipka koja svojim okretanjem izravnava ili smanjuje nagib vozi1a u krivinama. opremljena je i stabilizacionom polugom. na oprugu unulrasnjeg tocka. Medutim. To je. Stabilizacione sipke se ugraduju i na zadnje mostove. izazivajuCi i njeno sabijanje. U sklop ove veze ulaze i odgovarajuce podloske i gumene caure itd. vozac ce zapaziti da se 'vozilo u krivini "' SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Ala! i ma!erijal • Platforma • PodmetaCi za tockove • Okasli kljucevi • Nasadni kljucevi sa skakayicom (gedore) • Testera za metal. Ako se desi da yam pukne stabilizaciona poluga. Stabilizaciona sipka spoljnjeg tocka. stabilizaciona poluga ne prima ni dec opterecenja vozila na sebe. moze se desiti da pomislite kako je to dopuna sistema ogibljenja. Stabilizaciona poluga se pricvrscuje za ram iIi karoseriju automobila promocu noseCih konzola iii oslonih caura. sa pripadajucim delovima • Bela mast nagmJe vise nego pre. Precnik poluge je oko 20 mm. Uobicajeni kvar stabilizaciooe poluge uzrokovan je ispadanjem neke od gumenih caura. Kad se pryi put susretnete sa stabilizacionom polugom. Nekada se mesto lorna moze i videti. Zamena stabilizacione poluge j pripadajuCih elemenata Retkost je da se stabilizaciona poluga slomi. To je eeliena sipka postavljena ispred iIi iza donjeg oscilujuceg ramena.

Skinite sve vezne elemente koji vezuju krajeve stabilizacione poluge i donjeg oscilujuceg ramena i odbacite ih. obicno je blokirana (zapekla) usled korozije. Zategnite rucnu kocnicu. Olabavite.oscilujuCim ramenima. Lie . 8. i podmetace od gume i metala. ad dcbljeg ceiika. Oslobodite zadnje lockoye od podmetaca. 14. Postupite po tackama 9 do 5 (obrnutim redom od demontaze) 12. 6. Vezne elemente postayte u saglasnosti sa uputstyom za njih. Skinite potpuno zavtnje sa jednog od oslonaca stabilizacione poluge i spustite ovaj kraj stabilizaeione poluge na tlo. mozete sebi olaksati posao. 3. Postavite vozilo oa platformu (prednji kraj).aei (3) stabilizacione poluge kao i ve Zlli e1ementi (4). izvucite Je 10. Montirajte nove nosace stabilizacione po luge na istu. ali ne skidajte zavrtnje kojima su oslonci stabilizatorske poluge prievrseni za karoseriju. ionako sve to posle bacate. 7. Spustite slabilizacionu polugu is pod yozila. pazljiyo demontirajte zayrtnje i sa drugog oslonca. Za ovo ce vam biti upotrebni nasadni kljucevi (gedore) sa i bez skakavice. 389 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE \ CD VeCina aUlomobila ima ugradenu stabiiizllcionu ro1ugu (1). Koriscenjem penetrirajuce tecnosti. Ukljueite motor. 4. Evo kako se zamenjuje stabilizaciona poluga: 1. 13. da bi ste ih lakse izvadili. 9. Ako se to desi. I J 1 I I i . 2. Prikazani su i flo. isprcd iii ira osciiujucih ramcna (2). 11. oslobodite ruenu koenicu i spustite yozilo sa plat forme. IX1S!avljeno u poprccnom polozaju. Napomena: Neki od veznih elemenata mogu biti tako jako korodirani da se ne mogu skinuti ni posle upotrebe penetrirajuce teenosti. Zaokrenite krajeye stabilizacione poluge tako da budu okrenuti nanize. DdeCi cvrsto stabilizacionu polugu jednom rukom. jednostavno ih isecite rucnom testerom za metal. kao i odgovarajuce enure. Osigurajte zadnje tockove podmetaCima. 390 Napomena: Stavite malo bele masti na gumene elemente pre montaze na polugu. 5.

PreporuCljivo je da povremeno proverite stanje granicnika jednostavnim povlacenjem za gumeni deo. Ako je granicnik oscilovanja tocka na vasem vozilu otpao iii ste zapazili da se gumeni dec odvojio od metalnog. potrebna je zamena. Postupak zamene je razlicit za prednje i zadnje granicnike. Neki granicnid imaju liske i pricvrscuju se sa dva vijaka. zavisno od tipa automobila.asiju iii oscilujuca ramena. graDicnici Sli postavljeni izmedu zadnje osovine i sasije iIi karoserije voziIa. . i . sprecavajuCi njihov udar u metalni dec vozila.I . II i l I Granicnici oscilovanja tockova Alat i materijal: • Podmetaci za tockove e Dizalica i sigurnosna postolja • Okasti kljucevi • Granicnici (novi) G ranicnici oscilovanja tocka iIi kratko granicn i c i ~ su gumeni komadi zalepijeni na celicne ploce. VeCina granicnika oscilacija. Na vozilima koja imaju gibnjeve na zadnjem mostu. Ako se pojavi procep. a vezani su za jedno iIi drugo. morate ugraditi nov. I I: I". Oni ogranicavaju kretanje tocka nagore. Zamena zadnjih granicnika . pomocu kojih se pricvrscuju na . Prednji tockovi obicno su opremljeni granicnicima montiranim oa karoseriju vozila. ' II :' I 1 I i I I .I I I j J ! .' " if· . montira se preko jednog centralnog zavrtnja zavarenog na celicnu ploeu.

VeCina ih je naCinjena od specijalnih celika. Celik se koristi zato sto je izuzetno trajan materijal. 3. torzione opruge iii sipke. 5. Podignite zadnji deo vozila i postavite postolja pod sasiju. svoje karakteristike nepromenjene. a neke su i od staklenih vlakana. 4.opruga. 4. Ima niz konstrukcionih resenja njihovog postavljanja na vozilima. kucistu 'j ------_. Postavite podmetace pod zadnje tockove. Osigurajte prednje tockove sa podmetacima. kod opruga se on meri brojem oscilacija koje je opruga pretrpela u radu. Montirajte novi granicnik obrnutim post upkorn prema tacki 3. 2. Podignite prednji kraj vozila i osigurajte ga od pada. 2. i treCi tip. .Zamena se vrsi na sledeCi naCin: 1. Montirajte nOVl granicnik obrnutim redam. i na mnogobrojnim modelima i za. Spustite kola obrnutim postupkom iz tacaka 1 i 2.• Tri najce. Zamena prednjih granicnika Postupite na sledeCi nacin: 1. zatim lisnate opruge (gibanj). 5. odnosno -izmedu osovine i sasije iIi karoserije._----_ . pretezno za zadnji most._. Demontirajte navrtku centralnog vijka g r a n i c ~ nika iii odgovarajuce vijke. Ali kao i svaki metal. ima i nekoliko tipova opruga koje se koriste na automobilima. Po!uga je llcvrkena za sasiju (iU karoseriju)·2 i za donje oSci!ujuce rame (3). obrnutim postupkom tacaka 1 i 2. zavisno od konstrukcije. i celik ima svoj vek. fiksnim iii podesavajuCim postoljima. Takode. koje masovno koristi americki Chrysler (Krajzler) za prednje vesanje vozila sa .ca tip a opruga su: Zavojna . Opruge i torzione sipke O pruge sluze za ublazavanje udarnih opterecenja usled nail ask a tockova na neravnine na kolovozu i povecanju konfora putnika. _--SICTCM zadnje osovine iIi oscilujucem ramenu. skinite navrtku iii vijak koji drze metalni dec granicnika na sasiji. 3. Okastim kljucem. koristeCi potreban okasti kljuc. Spustite vozilo. koja se koristi na skoro svim tipovima auto mobil a za prednji most. -_ . Pre iii kasnije opruga gubi svoje pocetne karakteristike ili pukne . .. a i stoga sto celiena opruga dugo zadrzava 391 SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE opruga (1) clasticnost »fedcrovanje" vozi]a svojim uvrtanjem. zadnji most. prema tacki 3..

kao i neki evropski proizvodaci. jednim krajem pricvrseene za sasiju vozila da se ne bi mogle okretati. izaziva uvrtanje (torziju) ovih sipki u granicama elasticnosti. i omogucuje vertikalni pomeraj tocka kada naic!e na neravnine na kolovozu. tj. . I' 'i " B! . Vertikalno pomeranje tocka. posebno se specifiI I I i ) i I i If I I 1 " \I lj.' I 'l 'oj i 'r. su obicne sipke od opruinog celika. Torziona opruga odrzava potrebno rastojanje izmedu vozila i podloge. Drugi kraj je pricvrScen za donje oscilujuce rame prednjeg vesanja. R '" f:I I i§ iii f'. opruznog dejstva. Visina vozila iznad !la. 392 Torzione opruge Torzione opruge.zadnjim pogonom. koje ugraduju Chrysler na prednjim vdanjima." " I Ii I " . svojih automobila.

.. Stubovi nose i zavojne opruge (3) a pricvrsccni su zavrtnjima za osovinicu rukavca. Na slici Sf: vide i (4) amortizer i (5) osavinica rukavca tocka. / "-r III 111I .. II SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE VeCina ima zavojne opruge (1) na prednjem vdanju.. IT I '-riI .iii • . t 0 'lJ !P Z . 393 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE I _________________________________ ' """"' ... Ovaj tip makfersonovog siuba (1) ima teflonski klip (2). kaje su posI3vijene izmedu gornjeg (2) i donjeg (3) oscilujuceg ramcna. Ii I' I J J t " I I J ... \f cpo I! (0 1 .

znaCi »rneksu«. dra od strane proizvodaca i zove se »konstruktivna visina voznje«. Zavojne opruge NajveCi broj danasnjih automobila ima zavojne opruge na prednjem veSanju. 394 Retko se koristi gibanj sarno sa jednim Iistom. izmedu elemenata vesanja iIi izmedu ovih i karoserije odri3va konstruktivnu visinu voznje. Ako zakljuCite da su opruge popustile. moraju se zameniti. pa ·se ne preporucuje za amaterski rad. konstruktori mogu da podese vozilo na razlicite uslove voznje. jedino resenje je da ih zamenite. . TipiCrlO vdanje na automobilu sa zadnjim pOgoflom. jer su izgubile svoje 1 \ . mOra se zameniti. sastavljenih u jedan sklop . Centralni dec gibnja pricvrscen je za kuCiste zadnje osovine. Provera opruga Ako zapazite da yam outomobil proklizava u bocnom pravcu za vreme voznje. Izmerite sva rastojanja ad blatobrana do tla. Zavojna opruga se ne moze regulisati (kao naprimer torziona). Elasticna sila iIi sabijanje. Yeti bro] listova. ObieTIo ih ima vise razliCitih duzina. bila podjednako udaljene od tla. njem. uzrok maze biti izazvan skracenjem opruga iIi uvijanjem torzionih sipki. Kod prednjeg vesanja. konforniju yoznju.tc zadnje osovine. Lisnate opruge (gibnjevi) Dejstvo Iisnatih opruga moie se uporediti sa uronjenom daskom. Ako izgubi svoje karakteristike. Ovo je posao za profesionalnog mehanicara. (3) diferencijaL i (4) amOr!lzer. Zadnji kraj gibnja oslanja se iIi vesa a sasiju preka pokretne uzengije. Slicno zavojnim oprugama. iIi oko Makfersonovog stuba. Kada izgube pocetne karakteristike. Koristeci vise listova. manji broj listova. (1) Usnata opruga. zavojne opruge se postavljaju izmedu gornjeg i donjeg oscilujuceg ramena. daje »tvrdw< voznju za sportski nastrojene vozace. gibnjevi se ne magu podesavati. I avo je pasao za profesionalca. a cesto i na zad.I r I . {2l kuCi!.gibanj. uporedite to sa drugim autamobilima istog tipa. Za podesavanje je potreban specijalan instrument za merenje. Proverite da Ii su Yam obe strane automo. Prednji krajevi gibnjeva u vidu llske vezani su za sasiju »samirno«. Kad Chrysler-ovih automobila to je obiono prva stvar koja se podesava u postupku centriranja prednjeg trapa. izmedu gornjeg ramena i sasije iIi karoserije.

. ali bi nasa rec : I prigusivac bolje opisala funkciju amortizera. Upozorenje: Ne pokusavajte da zamenite ~ p r u g e samil Napregnuta opruga je veoma opasna. dok se drugi kraj I vezuje za Sasiju iii karoseriju vozila. . na tacna odreden naCin.II i i I l I . bilo nagore iii nadole. 9\<0 opruge iii pored nje. To je posao koji treba da obavi profesionalac.lge. Svaki pome1 "1 J raj ovesenja tocka. Prednji amortiI I ~ I ~ zed se oslanjaju jednim krajem na spoljni kraj jednog od oscilatornih ramena. . . a nikako vi sami iIi neka druga nestrucna osoba. Amortizeri i Makfersonov stub Ala! i materijal: • PodmetaCi za tockave • Dizalica i sigurnosna postolja •. Amortizer moze biti postavljen i u unutrasnjost opn. . iii pak na posebnoj konzoli koja uopste nije u vezi i sa oprugom.. prvobitne karakteristike i ugrozavaJu stabilnost vozila. Okasti kljucevi • Cekic i probojac (izbijac) • Cevasti kljuc • Nasadni kljucevi sa skakavicom • Univerzalni podesivi kljuc • Amortizeri • Pentraciona tecnost • Alat za sabijanje opruge (na Makfersonovim stubovima) I N aziv amortizer je odomacen. prenosi se i na amortizer. • Svaki tocak ima svoj amortizer. M j I ! t: r I i 1 I I. odnosno karoserije. jer mu je glavna uloga da prigusi oscilacije tocka "I.

: (5) vcn!il U Z8!VOrc. a vezan je preko klipne po luge u obliku sipke sa zastitnom cevi amortizera. opruga se sabija. Ako toeak naide na neravninu i recimo pode nagore. U nutrasnje IIL __ _ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1\ Ii I Unutr:. Pored opisanog glavnog. Postoje amortizeri. Karakteristika prigusivanja amortizera utiee na opste karakteristike sistema vesanja i ukupne vozne osobine automobila.I . Zastitna cev se vezuje na karoseriju iIi sasiju vozila. ali poboljsavaju stabilnost yozila i olaksayaju upraYljanje u zaokretima. Cilindar amortizera. iIi pod velikim teretom. Kada opruga pocne da se vraca u prvobitni polozaj. (1) Prenosna poluga. abieno namenjeni trzistu rezervnih deloya. . jer oni odreduju karakteristike rada amortizera. 395 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Tipican naCin vezivanja donjeg kraja amortizera na ameri'ckim kolima je sa dvostrukom uskom.: Zadnji amortizeri se postavljaju tako da im je '1 jedan kraj vezan za zadnju osovinu a drugi za . Klip ima otvore iii ventile za prolaz hidrauliene teenosti. (2) klip. (3) hidraulicna tccnost. a cilindar na oscilujuce fame iIi osovinu. jer je vedna danasnjih amortizera jednosmernog dejstva. a teleskop amortizera se uvlaci. Karakteristika amortizeIa zavisi od veliCine otvora i izvedbe ventila u klipu amortizera. pri cemu se klip krece kroz teenost kojom je amortizer ispunjen. kao i svaki drugi cilindar sadrii klip. sasiju iii karoseriju. koji je tacno odreden za pojedini tip amortizera. Tvrdi amortizeri su manje udobni za vozaea. teleskop amortizera se razvlaCi i klip se ponovo krece kroz tecnost ali ovog puta uz otpor. i I VeCina amortizera je u vidu teleskopskih cevi. U osnovi svi arnortizeri ipak fade na isti naein.nom poiozaju. }I III: i' I CD 0 Ima dosta razlika u konstrukciji amortizera posebno u naCinu izvodenja pomenutih ventila u klipu. (4) venti! U o!vorcnom poiolaju. koji su podeseni tako da obez---- . Obieno se ovo deSava bez otpora. amortizer ostvaruje i jedan pomocni efekat u smanjenu naginjanja vozila u krivini. I ispunjenih hidraulicnom tecnoseu. povrsine cevi amortizera su fino obradene i predstavljaju neku vrstu hidraulicnog cilindra. Ovo ima uticaja na opstu stabilnost vozila.dnjost tipicnog amortizcra.

Obicno postoje tri mogucnosti: meko-normaino-tvrdo. obieTIo se pricvTscuju za usku nn oscilujucem ramenu. (3) pomocu »oka« i (4) dvostrukom uskom. Ima mnago naeina na koji se mogu postavi ti amortizeri na vozilu. 1 III II III I I. jeT sprecava penusanje tecnosti i pojavu isparavanja. (I) Centrulnim zuvrtnjem. Ovaj nadpritisak omogucuje boiji rad amortizera u teskim usiovirna. . Jedan rasprostranjen naCin vezivanja amortizera za ostale delove vozila. 396 i I 'i ji beduju udobnu voznju preko malih neravnina. I II IIII1 0) 0 Razni nacini vezivanja amortizera. Ako je u pitanju donji centralni zavrtanj zadnje osovine. Sam amortizer. pak ima odgovarajuce »oko«. ·1 I II 1. Druga inovacija na savremenim amortizerima je koriscenje azota za odriavanje izvesnog nadpritiska u cilindru amortizera. Ovaj nacin koristi se iIi za gornju iii za donju vezu zadnjih amortizara. Ovakvi se amortized nazivaju i »radijalno podesenim«. Nekanovija voziia imaju amortizere sa elektromagnetom na vrhu amortizera kojim mozemo menjati karakteristiku amortizovanja i u voznji. Ovaj naCin vezivanja amortizera je gotovo jedini za gornje krajeve prednjih amortizera. Donji krajevi prednjih amortizera na ameriekim automobilima. Centralni zavrtanj se provlaCi kroz odgovarajucu TUpU na karoseriji vozi1a iIi posebnoj konzoli koja nosi amortizer. je pomocu centralnog zavrtnja koji izlazi direktno iz teleskopske cevi. jeT otklanjaju truckanje -koje obicno izaziva Yaznja sa radijalnim gumama visokog pritiska. Svi koriste gumene prstenove kao jastuCice za ublazavanje udara u tatkama vezivanja amortizera za karoseriju odnosno oscilujuce Tame. (2) poprecnim zavrtnjem. .--' ~ . on se provlaCi kroz otvor na posebnoj ploCici zavarenoj za zadnju osovinu. Neki amortizeri imaju mogucnost podesavanja okretanjem kucista amortizera (teleskopske cevi) u zeijeni poiozaj pri montazi. ali postaju tvrdi kada naidu vece neravnine.

Pre pocetka rada uverite se da Ii ste nabavili odgovarajuCi amortizer za zamenu._-----SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Ako se to dogodi. na zadovoljavajuCi naCin. jedan iIi V1se amortizera su verovatno u losem stanju."-----SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE . preporucljivo je da zamenite i njegov parnjak na istoj osovini. lspitajte svaki posebno na sledeCi naein: L Potraiite tragove curenja teenosti 1Z amortizera na teleskopskim cevima. treba ih zameniti. Ucinite isto na donjim vezama amortizera. Napomena: Olaksacete demontaiu starog amortizera. ? Podignite zadnji deo vozila i postavite sigurna postolja ispod kuCista zadnje osovine. naravno ako menjate oba. Istroseni gumeni prstenovi. ne pogorsavaju fad amortizera. za izbijanje zavrtnjeva. na primer i po tome da Ii yam se automobil ljulja napred-nazad po nekoliko puta. 3. ---_. ulubljena iIi iskrivljena. ako koristite penetrirajucu teenost za vlazenje elemenata za pricvrsCivanje. Ako je kod vas takav slucaj. zatim kraj sa poprecnim zavrtnjem. 4. 4. U oba slueaja su te prikljuene veze integralni deo amortizera. ali izazivaju lupkanje._. 2. oslobodite gomje veze amortizera. morate prethodno skin uti i ploou za pricvrsCivanje zadnje 397 . pristup gornjim vezama amortizera je kroz prtljaznik. Napomena: Kod nekih vozila. Pregledajte da Ii su yam gumeni prstenovi na prikljuccima amortizera istroseni. Koristite cekic i izbijac. 3.Postoje i drugi naeini pricvrsCivanja amortizera. koje ne moze da ne smeta uhu vozac3. Provera amortizera Ako amortizeri nisu vise u stanju da prigusuJu ascilacije vozila. pamteCi iIi zapisujuCi njihov redosled. posle zaustavljanja kocenjem. Postupak za zamenu zadnjih amortizera je sledeCi: L Postavite podmetace uz prednje tockove. To se moie zapaziti. Ima dosta slueajeva da su amortizeri izvedeni sa »okom« za pricvrsCivanje na aba kraja. Odgovarajucim okastim iii nasadnim kljucem. ako je vas amortizer sa takvom vezom. Zamena zadnjih amortizera Ako morate zameniti jedan amortizer. Pogledajte da Ii je spoljasnjost cilindra amortizera ostecena. kao nap rimer . kraj amortizera sa »l)kom« za zavrtanj. Napomena: na nekim vozilima. pa je bolje da ih oslobodite dok je automobil jos na tlu. Pogledajte da li yam je neki elemenat za pricvrsCivanje amortizera polomljen iii napukao. ili je moida klipna poluga (sipka) korodirala. osiobodite gornje veze na oba amortizera. PaZljivo skidajte sve podmetace i umetke.

Amortizeri su donjim krajevima (3) vezani na Osoyinu a gornjim (4) nil sasiju. i osigurajte ga sa postoljima. da biste prisli vezama amortizera. Podesite donje veze amortizera prema odgovarajuCim prikljuccima na vozilu. Postavite podloske i druge elemente na gornji prikljucak amortizera. a malim podesivim kljucem drzite kraj navojne 'lipke. POdignite prednji kraj vozila. ubacite amortizer i blago pritegnite gornji zavrtanj. Napomena: Na nekim vozilima. uhvatite gornju navrtku za pricvrsCivanje amortizera. ova veza je skrivena iIi zaklonjena elasticnim zaklonom postavljenim preko prednjeg gornjeg zida blatobran a (»kosa«). Postavite podmetace uz zadnje tockove. zatim propisno pritegnite sve zavrtnjeve. 4. Zamenite i drugi amortizer ponavljajuci postupak po tackama 3 do 6. Zamena prednjih arnortizera Ako sistem vesenja vaseg vozila nije izveden sa MacPherson-ovim (Makferson) stubovima. koji SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE viri iz navrtke. Odvajanje donje veze amortizera okastjm kljucem. Podignite poklopac motora (»haubu«) i pronadite gornju vezu amortizera. 5. 3. Skinite amortizer. Odvrnite tu navrtku i skinite je. Kada ste i to zavrsili. 6. postupite na sledeCi nacin pri zameni prednjih amortizera: I I J 1 --------If I I . 2. Ovim tete spreCiti okretanje navojne 'lipke za vreme odvrtanja navrtke za pricvr'lCivanje.Zadnje YeSanje sa zavojnim oprugilma (1) i oscilujuCim ramenima (2) umesto !isnlltih opruga. 399 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 6. prema obrnutom redosledu taeaka 1 i 2. I I: I j 1. Ponovite tacku 2 i na drugom amortizeru. koristeCi odgovarajuei okasti iIi . OdgovarajuCim okastim kljucem. 5. Skinite navrtke za prievrsCivanje donjeg kraja amortizera. oSQvine. tako sto cete izvlaCiti iIi uvlaeiti teleskope amortizera koliko je potrebno. 398 7. UCinite to odgovarajucim kljucevima. i gore i dole. spustite vozilo. Postavite elemente za ucvrsCivanje i na donji kraj amortizera. 8.

Ako je to slueaj. tako da se mora izvrsiti zamena celog stuba. Zamena Makfersonovog stnba Makfersonov stub moze biti izveden tako da se moze popraviti iIi zameniti. evo kako eete to sami uraditi: l. Zategnite ruenu koenieu. Makfersonov stub nije uvek pogodan za am aterski rad. 11. Na drugom tipu vozila. 9. 10. da bi se prislo kuCistu amortizera. mogu se popraviti na dva naeina. Izvadite amortizer sa donje strane. i\ko vas ove dye teskoee ne navedu da ceo posao prepustite profesionaku. Ako postoji moguenost popravke. centriranje se podesava preko ekseentrienih zavrtnjeva na donjem kraju . ali moiete to obaviti i naknadno u speciializovanom seIvisu. Novi amortizer istegnite potpuno pre montaie. Kredom iii flomasterom obeletite poloZaj zavrtnjeva za pricvrsCivanje na oba kraja stuba. gde ee biti popravljen. da bi ste izvr5ili rasklapanje na radnom stoln. mozete odneti ceo sklop u servis.nasadni kljuc. Na drugim vozilima morate izvaditi ceo stub. 8. Pricvrstite gomje veze oba amortizera. Sami ne moiete izvrsiti dovoljno tacno eentriranje trapa. Na nekim vozilima. Ponovite taeke 5 do 9 za suprotni amortizer. sto je naravno skuplje. 2. centriranost trapa se ne remeti. Napomena: U nekim slucajevima. Postolja postavite tako da su oscilujuca ramena potpuno slobodna. "Nepopravljiva« varijanta je zatvorena i potom zavarena. 13. koliko je potrebno da se izvadi stari ubaei novi umetak amortizera. je sto mnogi sistemi vesanja moraju biti ponovo eentrirani posle zamena stuba. 12. posle pravilne montaze gornjeg dela stub a. treba yam alat za stezanje opruge kako biste je mogli demontirati sa gornjeg del a stuba. Zatvorite haubu i uklonite klinove tockova. mora da se demontira i da se ukloni opruga. amortizer se vadi sa gomje strane. Prvo. Spustite vozilo. 7. obrnutim postupkom iz tacke 5. morate prvo skinuti tri zavrtnja koji priteiu montainu plocu amortizera za karoseriju. osigurajte zadnje toekove i podignite automobi!. Na nekim vozilima. taka da se stari elementi amortizera mogu zameniti novim patronom amortizera. a moida ga moiete i zameniti za vee remontovani. sarno gomji dec stuba. (Ako ne moiete da pozajmite takav alat. Prostor aka tocka je takav da omogueuje naginjanje kuCista amortizera. stub se moze rasklopiti. 400 Drugi razlog koji oteiava rad amateru. Stubovi predvideni za popravku (»osveienje«). a potom moiete izvaditi amortizere odozgo. Postavite novi amortizer prievrstite donje veze.

Obeleiavanjem tacnog poloiaja stuba pre demontaie. Navrtku cet e skinUli tek kild stub izvadite IX vozila i slegnete oprugu. ' t ~ . . Odvmite veliku navrtku na vrhu stuba za jedan iii dva kruga. NEMOJTE je jos skidati jer drii gomje komponente stuba. . Os!obodite ga i uklonite pre vadenja stuba_ 401 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE i . \ = !i SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Podignite vozilo taka da se osianja on sasiju iii karoseriju. ~ . da ga mozete izvuei napolje sa donje strane. aka vrsite l<lffienu makfersonovih stubaYa. ukljuCivo i oprugu. S. nemojte jos ski dati ove zavrtnjeve kako bi driali stub dok oslobadate donju vezu. Posto ste skinuli zavrtnje uzmite veliki odvijae iIi siljastu polugu da bi ste mogli razdvojiti donju vew stuba i oscilujueeg ramena. Skinite zavrtnje koji vewju donji kraj stuba za osovinicu rukavca. jeT otvori zn pricvrsCivanje na navorn rezervnom delu mogu dosta da odstupaju po svom polozaju u odnosu na one na starOffi. Krcdom Hi tlomasterom povucite liniju (1) preko vrha makfersonovog stuba i montazne ploce.stuba. Ako menjate kompletan stub. Otpustite zavrtnje iii navrtke gom]e noseee ploce. kaka hi oscilujuca ramena ost<lla d<l slobodno vise. Tu sad. moie biti u pitanju jedan iii dva zavrtnja za prievrseenje iii dva ekscentriena zavrtnja. Navrtku eete skinuti doenije. moraeete po svoj priliei da vrsite ponovno centriranje trapa. . 3. potpuno zavrtnjcve gornje nosece ploce. pre nego sto demontiratc i jednu od ve:w Olabav !te gornju veliku navrtku ouvijanjem za jcd::m do dva kruga. kada stegnete oprugu pomoeu alata. onda tako i postupite. bez oslobadanja donje veze stuba. Napomena: ovo se odnosi sarno na stubove koji su predvideni za opravku. a ima dovoljoo mesta da se isti izokrenu napoije bez razdviljanja donj/: veze. ako koristite slUbeye "popnlyljivog<' tipa.sceno za stub. 4. prethodno odvrnuvsi. stuba sa YQzilom. CD I Ake se radi 0 »popravljivim« slUbovima. ~ . Ako je stub "popravljivog« tipa i imate dovoljno prostora oko toeka. U suprotnom. moZe vam ustedeti centriranje trapa posle zamene. garnjc priteznc z<lvrmje (1) Ake je crevo kocnice pritvr.

Ostavite oprugu zajedno sa alatom za stezanje. skinite gornju nosecu plocu. Sada skinite i zavrtnje gomjeg kraja stuba i izvadite ga iz automobila. zatim pazljivo skinite i oprugu. proverite da li je moida crevo koCionog sistema vezano za stub. kako ne bi curila kociona tecnost. pazite da hvataljke budu tacno po sredini opruge. da bi ste skinuli ovu nayrtku.'1:. Mozete uhvatiti stub i u stegu ali pazite da ne ostetite iIi deformisete bilo kuCiste stuba iIi donji prikljucni haj. (4) zOlstitnik od prasine. neoptereceno naponom opruge. Zavrtnje priteiite ravnomerno. (3) granitnik oscilovanja »federovanja« vozita. 8. Skinite navrtku i istresite . skinite veliku centralnu navrtku sa stuba SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Kod »popravljivih« stubova. Pre nego sto skinete zavrtnje koji jos uvek drie stub vezan gornjim krajem za karoseriju. Alat sa stegom je najbolji jer drie potpuno sigurno oprugu u sabijenom stanju. i sediste opruge.. uo"d1e noyu pn!ronu (J). na suprotnim stranama. (1) gornja veza i os!onac. (6) sklap Makfersonovog stuba. koje moie izazvati iskakanje opruge. pa morate taj spoj rastaviti. mozete se koristiti klestima za cevi koje koriste vodoinstalateri. Ako jeste. Na nekim vozilima. tj. i (7) zavrtnji donje veze.\!nu nai:rtku (3). pripadajuce montazne elemente.\ ) Pailjivo postavite ala! za sabijanje opruge nll oha i sabite je {aliko da se njeno gornje sedistc rastereti. 10. kako jeste. 402 !---@ . U tom slueaju zacepite oba otvora. tu se nalazi cevni prikljucak za crevo kocnice. no vrhu kuCista nalazi se velika navrtka pritegnuta na centralnu sipku stuba. Sada ga moiete zameniii iIi popraviti. Ako koristite alat koji se sastoji od dva zavrtnja sa hvataljkama.. 6. i ulazile prljavstina i vlaga. Kada ste sabili oprugu i odvojili je od gornjeg sedista. i caslcu Slarog ulja u kuCiste. Ako nemate odgovarajuCi kljuc. 7.· 9. Pailjivo postavite alat za sabijanje opruge na oprugu i sabijte je toliko da gomje sediste opruge ostane slobodno. Morate skinuti oprugu i ako je u pitanju »popravljiva« varijanta. Upozorenje: Opruga je pod znatnim napanom i morale biti izuzetno paz/jivi i apremi. skinite osigurac sa driaea creva i oslobodite crevo. Sigurnije je da stub u stegu pri sabijanju opruge. Ako je stub »popravljivog« tipa. j centr.---@ Monta±na skica skJopa tipicnog makfcrsonovog stuDa. tako dane dode do iskosenja. Ako stub sadrii oprugu postavljenu oko njega. zaplivnJ prstcn (2). (2) sediSte opruge. (5) opruga. ona se mora skinuti i posta viti na novi stub.

ieu starag ulja aka patrone_. ring). Ako su oznake na istom mestu.JL 13. U suprotnom produzite ovako: 12. demontaze stuba. Sada montirajte stub nazad u vozilo prema tackama 2 do 7. 14. Proverite da Ii je kuCiste stuba potpuno prazno. Vazduh mora biti odstranjen iz kocionog sistema da bi koenice ispravno funkcionisale. obrnutim redosledom. U tom slueaju jednostavno odbaeite stari stub i postavite oprugu i sve elemente gornje veze na novi i ugradite ga na vozilo. ponavljajuCi prethodni postupak obrnutim redom.. Postavite sve elemente gornje veze stub a obrnutim red om od demontaze. proverite oznake koje ste uertali kredorn iii flomasterom. Vratite oprugu na stub kako je i bila (ako je na vasem vozilu takvo tehnicko resenje. sada ga sastavite i ispustite vazduh iz koCionog sistema (pogledajte odgovarajuce poglaYlje "Sistem za kocenje«). jer se maze ostetiti fino obradena povrsina sipke a time i zaptivka na ulazu u kuCiste. jer nisu svi stuboyi sa oprugom oko kuoi'ta). 15. uspite ca. Neki stuDoyi imaju patrone u unutrasnjosti kuCista. ' . 11. kuCiste je na gornjem delu zavareno. Na gornji kraj sipke stuba postavite novu navrtku i pritegnite je prema uputstvu proizvodaca. za vreme. tj. Kad je gornja nayrtka segnuta. Ako je kuCiste osteceno. moze se desiti da yam je centriranje u redu. da nema nekih zaostalili del ova i ubacite novu patronu. 16. Sacuvajte staro ulje. Nemojte sipku drzati kIestima ili kljucem za vodovodne cevi. Postavite novu gumenu zaptiyku ("0. mozete skinuti alat kojim je stegnuta opruga. na primer ima pukotine iIi ulubjenja. 403 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Pitmanov h . kako biste ga mogli vratiti. Ako je stub "nepopravljivog« tipa. Pre nego sto pritegnete gomje iIi donje zavrtnje koji vezuju stub za ostale delove vesanja voziIa. Ako ste bili prinudeni da rastavite crevo koenice. ali veCina ih nerna. mora se zame1 niti novim. (Ulje potpomaze prenos toplote koja se razvija u patronu stub a za yreme voznje). Posle ubacivanja patrone. zatim veliku navrtku kueista i je cvrsto. me __ anlzam za upravljanje Alat i materijal: • Podmetai'i za tockove • Dizalica i sigurnosna postolja • Klesta • Okasti kljucevi • yiljuska za demontaiu (»pajser«) • Gekic sa poluloptastom glavom • Celicna cetka .stare unutrasnje elemente. pa cete imati gomilicu raznih delova na podu.

ima dva osnovna del a: samu polugu i noseou konzolu. u pitanju je Pitman sistem. Oba mogu biti izvedena i sa servopogonom. a drugi za levu bocnu sponu. Sklop pratece poluge. Ovo se obavlja na utvrden naCin. I ovo je najcesCi slucaj. Ovaj sklop ima uJogu da drzi prenosnu polugu u potrebnom polozaju i da omoguCi pre nos kretanja upravljaca i na desnu stranu vozila tj. Ovo je uobicajeno ali ima i drugih resenja.• Zabravljiva klesta (»grip« klesta) • Komad metal a tdine 3-4 kg • Okasti kljucevi • Pentrirajuca teen os! • Krajevi spona • Krpe • Osnovna iIi pokrivna boja za metal iii drvo • Raseepke • Prenosna poluga • Sklop pratece poluge i zavrtnji za pritezanje U pravljacki mehanizam. se u osnovi izraduje na dva naCina: sa Pitmanovom polugom i zupcastom letvom. Uloga upravljacke kutije je da obrtno kretanje upravljaca i njegove osovine) pretvori u pravo!inijsko bocno pomeranje poluga upravljackog sistema prednjih tockova. Mehanizam za upravljanje prikazan na sliei izveden je tako da se postavlja iza osne linije prednjih tockova. duzine oko ·15 ern postavljena ispod upravljacke kutije. Vertikalno pomeranje ovog dela upravljackog mehanizma sprecava se ugradnjom letista u nosecu konzolu iIi jedne duge gumene caure. ali ima . ulazi u kutiju upravljaca pricvrscenu na bocni zid sasije iii karoserije u motorskom prostoru. zavisno od konstruktivnog resenja. Napomena: Na sliei je prikazana konstrukeija na kojoj bocne spone povezuju direktno vra! osoviniee rukavea (tocak) i prenosnu polugu. koja ide celom sirinom vozila i vezuje se na botne spone. Bocne spone preko svojih krajeva (krajevi spone) vezuju se na vrat rukavea tocka. uz minimum naprezanja vozaca. Pitmanova poluga je svakako metalna. Sarna noseca konzola pricvrscena je za karoseriju iii Sasiju na desnoj strani vozila. Prenosna poluga se pricvrscuje za desni zid motorskog prostora pomocu pratece poJuge nazvane jos i pomocna po lug a iIi »ienjivac«. 404 eIJlm se okretanjem oko vertikalne ose omogucuje skretanje vozila. I prateca poluga moze biti sa dva otvora. na desni tooak. Prenosna poluga se zove i centralna spona. Ona je vezana na prenosnu polugu upravljackog sistema. Ponekad Pitmanova poluga ima dva otvora. jedan za prenosnu polugu a drugi za desnu bacnu sponu. ali uz dovoljno mogucnosti da se »Qseti« put. Ako osovina upravljaca na vasem vozilu posle izlaska iz kabine. jedan za prenosnu polugu.

Veza boone spone tj. . njenog unutrasnjeg kraja sa prenosnom po!ugom (eentr. Prenosna poluga je ustvari eev ciji kraj ima unutrasnji navaj u koji se uvrce odgovarujuce navojno stablo bocne spone. levi je tada desni i ol:irnuto.I )L I I 0 \ ® CD ~ I 0 ra. osiguranje se vrsi pritezanjem obujmice. Duzina prenasne poluge se podesava u svrhu postizanja jednog od elemenata eetriranja prednjeg trapa. tockova. koja je pricvrScena zavrtnjim <l na sasiju. tj.. koji se zove »uvlacenje« prednjih .. Podesavanje duzine prenosne poluge vrsi se uvrtanjem iIi odvijanjem boone spone prema potrebi... Zglobovi upravljackog mehanizma ne smeju imati zazora iIi ce tockovi »igrati« u voznji i izazvati vibracije upravljackog mehanizma.:s ~ \ Kod upr41vljackog meh. Kada je ova duzina po desena kako treba. Napomena: Pojam levi i desni u ovom slucaju je relativan. koja prenosi krctanje na bocne spone(4)..mizma sa pitm::movom polugom.~ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE II 0 'I I I. Pitmanova paluga (2) vezuje sc na prenosnlJ polugu (centralnu sponu) (3). Aka se radi 0 vozilu sa upravljacem na desnoj strani treba ih uzeti suprotno. i vati za uobicajeni evropski polozaj upravljaca na levoj strani.. Poddavanje se uvek vrsi tako da je razmak prednjih tockova meren ispred teorijske .. 1\1 l ! i ~ I I • ~ . Zamena krajeva bocnih spona Ret je 0 bocnim sponama.llnom sponom) je navojna. jer su zglobne veze na njima. osovina uprav!jaca ide do upravljackc kutije (1).konstrukcija gde je citav mehanizam smestem ispred ose tockova. Boene spone povezuju vrat rukavea tocka i prenosnu polugu (eentralnu sponu)..

Dva puta prove rite da Ii ste kupili odgovarajuCi kraj ili krajeve. ali je korisno. Okastim kljueem olabavite obujrnicu za osiguranje navojnog spoja boene spone i njenog unutrasnjeg kraja. pa dcmonta±nom viJ.>pone) (5) i vrata osovmice rukavca (6). 2. vozilo mora biti oslonjeno na svoje tockove. vodite racuna da nisu isti levi i desni kao ni unutrasnji i spoljnji krajevi spona.ne spone se moraju zameniti cim se pojavi vertikalni zazor u zglobovima. Odvrnite i skinite okastog kljuca. 5. Obojite ociseeni navoj svetlom sprej bojom iIi cetkicom nanesite boju iii temeljnu boju. Zamena krajeva spona se vrsi na sledeCi naCin: 1. Provera ispravnosti zgloba kraja spone vrsi se tako sto se jednom rukom cvrsto uhvati bocna spona odmah do zgloba i pokusava snaino pokretati gore-dole. taka da yam mehanizam za vesanje stoji sto blize horizontalnom polozaju. od spregnutog dela. Da bi se ovo pravilno utvrdilo. Posto je to veza konusnog stabla i konusnog otvora. to obiono ide tesko. a ne podignuto. Koristite se demo. kako bi se otkrio eventualni zazor. 3. morate koristiti penetrirajucu tecnost da biste olaksali demontaiu. Krajevi boe. Rasccpkom (1) osigurava 51! krunasta navrtka (2) koja pritetc konusno stablo kugJaslog zgJoba (3) kraja spone (4). Nemojte da vas zavara mogucnost obrtanja bocne spone. vee tim raspolazete. 4. Ako menjate sarno jedan od krajeva bocne spone. Zglobovi krajeva spona koji imaju vertikalni zazor moraju se zameniti. morate ga prvo odvojiti. Klestima izvadite rascepku iz krunaste navrtke kraja spone i bacite je. Napomena: Ovo nije bas neophodno. Otistite navoj na tom kraju spone celicnom cetkom i krpom. Kada kupujete krajeve spona.ose nesto manji nego iza ove ose.taznom viljuskorn (kao na slici) i cekic sa okruglom glavom. 6. Ovim ste oznaCili dokle treba uvijati . 406 Uvucite kljun viljuske za demontazu izrneau vrata osovinice rukavca i kraja spone i udarajte pO viljusci cekieem. 7. Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima.iuskom (3) odvojlc kraj bocm: spone (4) od njenog kraja (kraja botne . Da biste demontirali kraj spone. jer je ona i pravljena tako da se moie obrtati. krunastu navrtku pomocu 405 SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® 8) CD In"ucile rascepku (I) i skinite krunas[u navrtku (2). 8. Podignite prednji kraj voziJa i postavite sigurnosna postolja.

Uvucite novu rascepku i kiestillla savite krajeve. Nanesite boju i na novi kraj spone tacno onako kako je i na starom. Podignite prednji deo vozila i osigurajte ga sigurnosnirn postoljima. ne zaboravivsi da iskrivite rascepke. 16. demontirajte obe veze. koristeCi taeku 5 objasnjenja "Zamena krajeva bocnih spona«. 7. Krajevi prenosne poluge imaju jos i navojne otvore za vezu sa bocnim sponama. r r 1 13. Skinite rascepke i krunaste navrtke sa veze prenosne poluge i pratece poluge. 8. 4. Rascepku bacite. Napomena: Ne udarajte cekicem pei boenoj sponi iii njenom klinu. Zamena prenosne poluge Prenosna poluga je jednodelni komad. drugi za pratecu polugu. Osigurajte zadnje tockove sa podmetacima 2. kao i sa veze prenosne poluge i Pitmanove poluge. Krajevi prenosne poluge mogu imati zazar kao i botne spone. J edan kraj se vezuje za Pitmanovu polugu. odnosno njihovim krajevima. Aka zazar postoji zamena prenosne po luge se vIsi na sledeCi nacin: 1. Spustite vozilo. Skinite krunastu nayrtku okastim kljueem. 9. 6. . Provera se VIS} na isti naCin. 12. 9. Uvucite konusno stable kraja spone u vrat rukavca tocka. Uvmite novi kraj spone u CtV bocne spone sve dok bojeni deo ne doae do cela cevi. Postupiti obrnutim redom prema tackama 3 i 4. 10. 5. 11. vezujuCi je prvo sa prateeom i Pitmanovom polugom. 14. 15. Vratite krunastu navrtku'i pritegnite je tako da moiete ubaciti novu rascepku. 10. Ponovite tacke 3 do 5 na drugoj bocnoj sponi. ~ f -. Montirajte novu prenosnu polugu. Cekicem sa poluokruglom glavom udaraJte po suprotnoj strani prenosne poluge da biste olabaviii spoj klina boene poluge (spone) sa prenosnom polugom. Poveiite boene spone sa central nom (prenos- .novi kraj spone kako bi centriranje tockova ostalo isto. Skinite prenosnu polugu. prema taekama 1 i 2. 11. Postavite teti komad metal a povrh otvora u Rrenosnoj poluzi u koju se montira boene spona. KoristeCi demontaznu viljusku i poluokrugli eekic. prema postupku u tack am a 3 i 4. Okastim kljueem pritegnite obujmicu za osiguranje. Odvmite kraj spone pomocu zabravljivih klesta (»grip"). Klestima izyucite rascepku unutrasnjeg kraja jedne od boenih spona. 3.

prievrseujuCi prvo zavrtnjima nosac za sasiju iii karoseriju. Koristite nove zavrtnje za pricvrscenje . 5. 8.. uhvatite cvrsto rukom za prenosnu polugu u neposrednoj blizini njenog spoja sa prenosnom polugom i pokusajte da je drmate gore dole. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Zamena sklopa pratece poluge Sklop pratece po luge nosi desnu (putnicku) stranu prenosne pOluge. Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima. 407 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE . Udarajte cekicem sa poluokruglastom glavom. Pritisnite prenosnu polugu kako bi se oslobodila prateea poluga. OdgovarajuCim nasadnim kljucem skinite zavrtnje koji drle nosac prateee poluge na karosefiji. 4. 9. upravljacke kutije iii Pitmanoye poluge. Bacite staru rascepku. nutim postupkom prema tackama 3 i 4. Odvrnite krunastu navrtku pomocu odgavarajuceg okastog kljuea. Demontaza odnosno zamena sklapa pratece poluge vrsi se ovako: 1. ne pokusavajte da sami izvrsite popravku iii zamenu. Spustite vozilo. a drugim je »sarnirno« vezana (putem osovinice) za svoj nosae. mora se zameniti ceo sklop. 10. obrnutim redosledom iz tacki 1 i 2.. Da biste proverili sklop pratece poluge. Upravljacka kutija lake i sami mozete da ustanovite da Ii je upravIjaeka kutija u stanju zadovoljayajuce ispravnosti iii ne. Cvrsto ih stegnite nasadnim kljucem. nosnam polugam mehanizma za upraYljanje obr. 12. Spustite vozilo prema tacki 1 i 2. Skinite sklop pratece poluge. lstina' ovi sklopovi retko se kvare. Ne zaboravite da savijete krajeve rascepke. 7. Aka se pojavi znatan zazar U sarnirnom zglohu koji vezuje pratecD polugu i njen nosac. Za ovo su potre hni spec ijalni alati za demontazu. 2. upravljacke osovine. 6. NoseCi deo ovog sklapa pricvrscen je za sasiju iii karoseriju automobila sa dva iii vise zavrtnjeva. Podignite prednji deo vozila i osugurajte ga sa postoljima. Klestima izvadite rascepku jz veze prenosne poluge sa pratecom polugom. Postayite novi sklop pratece poluge na vozilo.nom polugom). 3. postupajuCi obrnutim redosledom po tack am a 3 i 4. Ne zaboravite da iskrivite razscepke. 11. PoveZite pratecu polugu novog sklopa sa pre. po pratecaj poluzi da bi ste olabavili klinasti zavrtanj ave veze. iii sasiji. Sarna poluga ovog sklapa vezana je jednilll krajem za kraj prenosne poluge. obrnutim redosledom.

Sarna zupcasta letva je jedna ee!iena sipka. prieYrSceno je na sasiju iIi karoseriju pomocu odgovarajucih nosaca s_e zavrtnjima za pritvrscenje. popravku prepustite profesionalcu. Na oba mesta prievrcuju se 408 Kad uprayljackog mchanizma sa zupcastom let Yom. Ovaj zglob ne sme imati vertikalnog zazora. zatim boene spone i njihovi kra. Zupeasta Ietva je syojim krajevima vezana na boene spone. Ciji su krdjcvi Z<lsticeni gumeni m rebrastim mufovima (3). obujmicama i sIuze za za. Veza Ietve i boenih spona je kuglasta sa mogucnoscu podesavanja putem navojne veze i retko se kvari. na svakoj strani vozila. Na izlazu iz kuCista nalaze se zastitni rebrasti gumeni mufovi. jevi koji se vezuju na vratove osovinica rukavaca loekova. eija je jedna strana nazubljena i uzubljena sa zupcima malog zupeanika koji se nalazi na kraju upravljacke osovine. Osovina upravljaea je upravna na sklop zupeaste Ietve. Okretanjem zupcanika pomeramo Ietvu na jednu iIi drugu stranu. Zupeasta' Ietva je smestena u cevasto kuCiste. zupcanik (1) uzub!jen je sa zupcastom letvom (2). Ako se to desi. Sve je ovo smesteno u cevastom kucistu sklopa zupeaste Ietve. Veza bocne spone i vrata osovinice rukavca je kuglasta sa konusnim klinaslim zavrtnjem. . postavljaju se na izlazni deo kuCista Ietve i vezuju se na bocne spone. Sklop je postavljen popreeno izmedu prednjih loekova vozila.Upravljacki mehanizam s-a zupcastom letvom Alat i materijal: • PodmelaCi za loekove • Dizalica i sigurnosna poslolja • Viljuskasti kljueevi • Klesta • Okasti kljueevi • Demontazna viljuska • Poluloptasti cekic • Zabravljiva klesta (»grip« klesta) • Odvijac • Krajevi boenih spona • Zastitne rebraste gume • Litijumska maziva mast • Rascepke M ehanizam za upravljanje sa zupeastom letvom obrtno kretanje osovine upravljaca pretYara u pravolinijsko boeno pomeranje pomocu jednog zupcanika i zupeaste IetYe.. Zastitni rebrasti gumeni mufovi. Cevasto kuCisle zupeaste Ietve. Krajevi zupeaste letve veiani su na boene spone koje pravolinijsko kretanje Ietve pre nose na vratove osovinica rukavaca tocka i take zaokrecu lockove.titu zupeaste Ietve od prljavstine i vode.

1-. . 3. centriranje prednjeg trapa. II II I SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE y' ':/ Skinite rasccpku (1) i krunastu navftku (2). jer bisle mogli poremetili I = I I ! I ~ CD \ / / £\ / / / ... kada zavrsite montaiu novih delova. puno isti natin kao kod Pitmanovog sistema za upravljanje. Razdvojte vezu pomocu demontaine viljuske i poluloptastog cekioa. kraj spone se mora zameniti.Zamena krajeva bocne spone i zastitne gume Provera ispravnosli krajeva span a vrsi se na pot./--0 / Zupcanik (1) postavljcn fia kraju upravljacke orovine (2) pokrecc ZUPC3StU letvu (3) !evo i desna. Podignite prednji kraj voziia i osigurajte ga sa postoljima. Baeite staru rascepku. Uhvatite cvrsto kraj spone i drmajte gore-dole. Klestima izvueite raseepku iz krunaste navrtke koja osigurava vezu kraja spone i vrata osovinice rukavea tocka. Viljusku uvucite izmedu vrata osovnice rukavca i kraja spone i udarajte po drugom kraju viljuske cekiCem. Napomena: Nemojte odvrtati kontra navrtku vise ad pola kruga. S. Okastim kljucem skinite krunastu navrtku. Zamena kraja spone iii ovog mufa vrsi se prema sledecem postupku: 1. Ako se pojavi i najmanji vertikalni zazor u zglobu. 2. Ponekad je potrebno zameniti gumeni rebrasti muf.. 6. 4. Osigurajte zadnje lockove sa podmetaCima. jer se pocepao iIi je previse star. Viljuskastim kljucem popustile kontra navrtku na unutrasnjem kraju spone i odvite je za pol a kruga. Kod upravijackog mehanizma sa zupCaslom letvom i servo pogonom. potom demontainom '1iljuskom (3) odvojte kraj bocne sponc (4) cd boCne spone (5) i osovinice rukavc:! (6). " .". creva (1) prenosi pritisak hidraulicne teenosti od pumpe (2) na upravljacku kutiju (3).

drzite sponu da se ne okreee. 15. Opravka servo uredaja je prilieno komplikovana stvar i zahteva specijalne alate i veStinu 410 Ala! i ma!erijal: • Podesljivi kljuc • Viljuskasti kljueevi • Odvijae • Okasti kljueevi • Teenost za servo uredaj • Pogonski kais • Krpe • Creva hidraulicnog servo uredaja • Obujmice za creva • Posuda za ispustanje teenosti . Odvrnite kraj spone i skinite klesta. dok uvreete novi kraj spone. Podmazite slobodni dec navoja izmedu kontra navrtke i kraja spone. Uvucite novu rascepku i savite joj krajeve klestima. UvrCite sve dok ne dodete do kontra navrtke. jer hidraulieni sistem ovog uredaja sarno olaksava vozaeu okretanje upravljaea. 18. 12. da bi ste nadoknadili dec koji ee biti odbaeen sa starim gumama. 10. Dodajte malo litijumske masti u kuCiste letve. Drzite evrsto zabravljiva klesta koja treba da su jos uvek na sponi i viljuskastim kljueem dotegnite kontra navrtku. Postavite novu zastitnu gumu pazljivo je previ aced preko kontra navrtke da se ne pocepa. Prievrstite gume obujmicama. Drzite zabravljivim klestima cev spone dok odvijate njen kraj. Skinite klesta i kljuc. Rad hidrauliene pumpe prenosi se kroz sistem ventila i hidraulicnih cilindara (sa klipovima) i drugih pripadajuCih del ova na mehanizam za upravljanje i tako smanjuje naprezanje vozaea. 17. skinite ih posto ste olabavUi stege na njima. 9. Stegnite krunastu navrtku okastim kljueem tako da se moze uvuCi nova rascepka. 20. Spustite vozilo obrnutim redom prema taekama 1 i 2._ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 7. Pravilno stezanje mozete postiCi tako sto cete zabravljiva klesta i viljuskasti kljuc driati blisko paralelnom polozaju i klesta vuCi prema sebi a kljuca gurati »od sebe«. 8. 19. . obrnutim postupkom iz taeke 9. 16. Servo upravljac S ervo upravljac u stvari bi trebalo da bude naziv upravljaea sa servo pojacanjem. 11. KoristeCi zabravljiva klesta.409 . Ako zastitne rebraste gume treba da se zamene. Provucite klinasti zavrtanj kraja spone kroz otvor na vratu osovinice rukavca. 13. 14.1 _______________ .

gde se nalazi zaptivac pogonskog vratila pumpe. Potoje tri osnovna uzroka koji ugrozavaju rad hidraulienog servo sistema. Gubitak pritiska pumpe moze biti izazvan niskim nivoom tecnosti u rezervoaru pumpe i labavim iii istrosenim remenom koji proklizava. prema postupku opisanom za alternator. (3) Rezervoar hidr::mlitnog ulja i pumpa.~ / L . (2) cn::vo visokog: i niskog pritiska. Jedno polazi direktno od ledne strane pumpe i ide na upravljaeku kutiju. ! . (1) upravljacka kutija iii glava upravijabl.. i (4) Pitmanova poiuga. Gubitak pritiska i time izostajanje servo-efekta. Kroz prvo crevo... Moze se pojaviti bilo gde na sistemu.· koje ide direktno od pumpe na upravljacku kutiju cirkulise ulje visokog pritiska od pumpe ka upravjackoj kutiji. jer kroz njega cirkulise povratno ulje niskog pritiska. u odeljku »Zamena remena alternatora« u poglavlju »sistem za punjenje«.• Pumpa hidraulienog servouredaja Za prosecnog amatera nije preporuCljivo da se u ova upusta. Drugo ide od rezervoara pumpe na drugi prikljueak upravljacke kutije.-J SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ~ / _ . obieno se prvo nalazi iza kaisnika hidraulicne pumpe. 1 : 1 ! . UoCieete je po tom polozaju kao i po tome !ito na prednjoj strani ima kaisnik koji nasi remen prebaeen i preko kaisnika radilice. ostvaruje pumpa koja je smestena na levoj (vozaeevoj) strani motorskog prostora.o I II I L I ~ Tipicni delav) upravljacKog mehanizma sa Pitmanovom poiugom i servo pagonom. mehanicko osteeenje koje maze izazvati buku i gubitak pritiska. Proverite stanje remena i dotegnite ga ili zamenite ako treba.. Hidraulicni pritisak u servo sistemu. U stvari to crevo se vraca na pumpu. Pumpa je sa ostalim delovima servo uredaja vezana sa dva creva. ali '1 r F... kao ina prikljucku creva visokog pritiska. Mehanicko ostecenje servo sistema je u stvari osteeenje nekog unutrasnjeg elementa i manifestuje se bukom. kao i curenje teenosti. Curenje je najeesCi problem kod servo upravljaea.. Preko jednog konzolnog nosaca pricvrscena je za biok motora. sa strane. .

5.krpom obrise iscurelo ulje i ukljuCi motor. Postavite novo crevo prema obrnutom postupku u tacki 2. izvadite ga iz motorskog prostora i bacite. kako se ne bi okretao. 3. Napomena: Ako se u pocetku euje jedan kratkotrajni zavijajuci zvuk. Postavite krpe ispod prikijucaka creva. Obieno se curenje moze lepo uociti. I njih olabavite odvijacem. Neka povratna creva niskog pritiska nemaju prikljucak ("holender«). Napomena: Neka creva imaju obujmiee bez vijaka. to je normalna pojava. To su pomenuta popravka iii zamena remena. Bacite i crevo i obujmice. 6. Medutim tri operacije mozete i sami uraditi. Oslobodite crevO i drzeCi krajeve nagore. 5. Na nekim instalacijama trebace yam i viljuskasti kljue da pridrzavate susedni element prikljucka. skinite prikljueke creva visokog pritiska poCinjuCi ad upravljacke kutije. odmicuCi im krajeve. 3. 2. posledecem postupku: Napomena: Ovaj po stupak je istoveten i za zamenu creva niskog pritiska u najvecem broju slueajeva. Opravka upravljacke kutije je posao za profesionalnog mehanicara. Kada ste utvrdili mesta curenja zaustavite motor. U tom slucaju odvijacem olabavite obujmiee creva. Skinite crevo. Uklonite krpe i obrisite tragove tecnosti. Startujte motor i okrenite upravljac polako na leva pa nadesno da biste odstranili vazduh iz sistema. Zamena creva visokog pritiska Ako creva Cure i ne moze se nista postiCi dotezanjem prikljucaka ria mestu curenja. Postavite krpe ispod prikljueaka creva. 6. Postavite novo creva obrnutim postupkam iz tacke 2. creva se moraju zameniti. Uklonite krpe i obrisite tragove ulja. da ne bi eurilo ulje. creva i curenje pumpe. da ne bi curila teenost. 411 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. Startujte motor i akreCite vol an polako ulevo i . 412 1 ? l' f Zamena creva niskog pritiska Povratno crevo se zamenjuje na sledeCi naCin: 1. 2. 4. da biste mogli skin uti crevo.Zatim na drugim spojevima creva kao i na prikljuccima upravljacke kutije. Jedan od naCina da se utvrdi tacno mesto curenja je da se . drieCi krajeve nagare. Postavite nove obujrnice na novo crevo. Pomocu pOdesivog kljuea. Servo uprav!jac u mehanizmu sa zuptaslOrn lctvom na automobilima peto. 4. 7. zbog specijalnih alata i vestine.

Skinite poklopac za sipanje tecnosti. Skinite creva visokog i niskog pritiska prema ranije opisanom postupku.omogucuje zatezanje remena. 7. Postavite pumpu na nosac obrnutim postupkom tacke 4. Pumpa se zamenjuje po sledecem postupku: SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. 14. Odnesite pumpu u servis na popravku iIi je zamenite za remontovanu. prema tacki 1. 2. treba zameniti pumpu. Podesite zategnutost remena prema postupku »Zamena remena alternatora« U odeljku »Sistem za punjenje{(. 9. Pomerite pumpu ka motoru i pricvrstite nosac za podesavanje. Postavite creva na novu pumpu prema tacki 8. 3. Jedan iii dva zavrtnja drie pumpu na nosacu. Startujte motor i ostavite ga da radi najmanje jedan minut. Pumpa je montirana na nosacu koji je pricvrScen na blok motora. U gasite motor. Primaknite posudu za prihvatanje ispustenog ulja iz pumpe i cvrsto uhvatite pumpu zajedno sa ere virna i iscedite ulje. 13. 18. Skinite poklopac za punjenje na pumpi i naspite odgovarajuce ulje (hidraulicnu tecnost). 12. Pomerite sada pumpu suprotno od motora. 17. 8. izraiena tendencija za preteranim zaokretanjem upravljackog sistema iii neuobicajeni sumovi i buka iz pumpe su indikacije neispravnosti servo upravljaca. oteiano upravljanje u normalnim uslovima voznje. 16. Zamena hidraulicne pumpe Curenje na vratilu remeniee. Skinite pDklopac otvora za punjenje uljem i proverite nivo. Dodajte ulje ako je potrebno. Okastim kljucem skinite zavrtanj na nosatu za podesavanje remena. 5. 6. 19. Pomerite pumpu prema motoru i skinite remen. On se mora redovno pregledati i servisirati a svaki defektan . 15. Postavite remen na kaisnik pumpe.udesno da biste odstranili vazduh iz sistema. Postoji i jedan podesljivi nosat koji . 413 SISTEM ZA v KOCENJE S a stanovista bezbednosti sis tern za kocenje je najvazniji sis tern na vasem vozilu. Vratite poklopac na otvor za punjenje. da biste mogli priCi zavrtnjima za pricvrscenje pumpe na nosac. 10. Ostavite pumpu u motorskom prostorll ibaeite staro ulje. 11. Ako ste proverili iii zamenili remen i creva i jos uvek imate problema sa servO upravljanjem. 4. Okastim kljucem odvite ove zavrtnje.

i r SISTEM ZA KOCENJE I I I ® Kod hidmulicnih kocnjca pritiskom na pedalu kotnice (1) pomera sc klipnjaca (2) i klip (3) u g!avnorn ciljndru (4). (2) servokocnicu iii vakuum ufcdaj.000 predjenih kilometara iii jednom godisnje. 414 Jedini naCin da se sprece ovakve nezeljene situacije je redovan pregled kocnica. Stoga je moguce prebaciti teenost (ulje za kocnice) iz gJavnog koCionog cilindra. mora se odmah zameniti. Jedna od njih je da fluidi (tecnosti) prakticno ne mogu da se sabiju. Provera Citavog sistema za kocenje je mnogo bolja. sto predstavlja dobar vremenski interval za skidanje i ispitivanje delova sistema za kocenje. (8) cclitno uze (»sajiu«) i (9) obrtnu polugu. Ovi ureclaji najbolje se mogu opisati . Glavni kocioni cilindar Glavni koeioni cilindar i njegov rezervoar ispunjeni su koCionom teenoscu. u koCione cilindre na tockovima. Ukoliko vozite normalnom putnom brzinom vi ne ostecujete koCionu instal aciju pa moze da se desi da su yam kocnice gotovo istrosene a da vi to ne znate. Sistcm obuhvata: (1) pedaJu kocnice. Povratne oprugc (10) odvajaju papute ad dODosa kada 51! QtpU5!i pedala kocnicc. . (3) dvodelni g/avni cilindar i (4) kotionc cevovode do. svakih 12. Hidraulicnim vodovima ovaj cilindar pave zan je sa satelitskim ureclajima na svakom tocku (koCioni cilindri). Sve komponente sistema za koeenje ne habajll se niti kvare istovremeno mada to ponekad mazda taka izgleda. Hidr<lulicna kociona lcellost 51! potiskuje kroz koCiane cevovode (5) j ddujr. preko sistema cevovoda.deo. Mazete da vozite na hiljade i hiljade kilometara a da nemate ni najmanje problema s kocnicama. rna koliko bio mali i naizgled nevazan. Ovaj cilindar ima klip i klipnjacu povezanu sa pedalom koenice. materijal (obloge koenica) u dodir s koeionim dobosima koji se okrecu zajedno s toekovima i time izaziva usporavanje iIi zaustavljanje vazila. • r. Oni se zasnivaju na fizickim zakonima. maze yam se dogaditi da iznenada stanete i otkrijete da Sll yam kaenioe neispravne.(5) prcdnjih kotnica i (6) zadnjih Sistcm takode ukljutujc: (7) rucnu kocnicu.: nl! klipove u kotionim cilindrima (6) koji pritiskuju parute (7) i obloge (8) 0 dabose (9). Stagod uradili morate znati sta treba da ispitate. Principi hidraulike na kojima sistem za kocenje radi su veoma jednostavni. Kretanjem delova kocionih cilindara dovodi se frikcioni SiSlern za kocenje treba redovno pregled:ni i servisirati. Mecllltim.

Koeioni pritisak se ne moze preneti na bilo koji toeak pojedinacno sve dok koCione papuee na svim toekovima nisu u dodiru s odgovarajuCim koeionim dobosima. Ovim se obezbeduje ravnomerna raspodela koeenja na tockove. Kao sto smo napomenuli.se ne koristi nepovratni ventil posto ovaj sistem nema povratnih opruga. Kod jednodelnog glavnog cilindra nepovratni venti I je unutrasnji dec glavnog cilindra i nalazi se u pravcu cevovoda za napajanje dobos koenice. Povrsina radnog (glavni cilindar) klipa prema povrsini satelitskog (kocioni cilindar) klipa odreduje povecanje sile koeenja kod hidra- . U ovom slueaju nepovratni ventil se nalazi na izlazu iz glavnog cilindra u pravcu cevovoda za dobos kocnicu. koji predstavlja dec gIavnog cilindra. odriava nepovratni ventil na glavnom cilindru. Ovaj nadpritisak u instal aciji . Pored moguenosti za regulisanje siIe kocenja. on se zgusnjava ako se izlozi dejstvu vazduha pa ee unistiti svaku obojenu povrsinu iIi oblogu kocnice ako dode s njima u dodir. KoCioni fluid se proizvodi specijalno za hidraulicke sisteme automobila i nekad ga ne treba mesati iIi zagadivati rastvaraCima. »tandem« glavni cilindar. sprecava prodor vazduha u kocnice. tzv. Sistemi sa dobos-kocnicarna su konstruisani tako da se u instalaciji uvek zadrzava natpritisak eak i kada koenice nicu aktivirane. Kod disk-koenica. eliminise se mehanicka veza izmedu pedale kocnice i toekova. Stoga se na ovim sistemima sa disk-dobos koenicama koristi dvodelni cilindar. kao vazduh na primer. Kod kombinovanih sistema sa disk i doboskoenicama potrebno je imati nepovratni ventil na koCionom vodu dobos koenica ali ne i na vodu disk koenica. Vazduh iz sistema uklanja se procesom "ispustanja« koji predstavlja vazan dec postupka servisiranja koenica. Medutim. Ovaj fluid je u stanju da podnese niske temperature bez zamrzavanja. Da bi se izbeglo prisustvo vaz415 SISTEM ZA KOCENJE duha u sistemu za kocenje na glavnom i koCionim cilindrima koriste se zvonaste gumene iIi neoprenske zaptivke.kao cilindar s klipom na svakom kraju. Hidraulicni sistemi imaju mnoge prednosti u odnosu na Cisto mehanicke. Kad vozac pritisne pedalu noine koenice glavni cilindar istiskuje fluid kroz vodove do svakog koCionog cilindra sto dovodi do izvlaeenja klipova koCionih cilindara i pritiskanja koCionih papuea i obloga 0 dobos koenice. U tom trenutku hidraulieni pritisak je podjednak na svim cilindrima. iIi zaostali pritisak. pa je veoma vaino da u sistemu hidraulienih koenica nema tragova (mehurica) vazduha. tecnosti se ne mogu sabijati ali mogu gasovi. a takode hidraulicni sistemi mogu se koristiti za pojacavanje sile kocenja. Isto tako rezervoar za kocioni fluid. a visoke temperature bez prokuvavanja.

prednji tockovi trpe eak 75% teZine yozila pa se. U ovom slueaju. Pored toga sto se koristi za prenosenje potrebne sile za pritiskivanje koCionih papuca iIi obloga papuea 0 dobose iIi diskove. ce i do pada pritiska u njoj. Dobrim vizuelnim pregledom koCionih komponenata moze se spreCiti moguenost da iznenadni skok pritiska dove de do njihovog lorna. na njih mora preneti veta koCiona sila. Zaustavljanje vozila pri velikoj brzini onemogucuje . On se sastoji od klipa unutar cilindra malog preenika. Prilikom zaustavljanja vozila razvija se velika koliCina toplote na oblogama i dobosima kod sistema sa dobos-koenicama. mora da odrfava koefieijent trenja kroz Citav ciklus kocenja a da ne dovede do prekomernog habanja kocionog dobosa. a drugi za zadnji. Jedan kraj prekidaca povezan je za prednji dec hidrauliene instalacije..ulienog sistema. VeCina prekidaea predstavlja dec jednodelnog uredaja koji sadrzi merni i proporeionalni venti!. U sistemu . stoga. U normalnom stanju klip se ne krece zbog toga sto je hidraulicni pritisak izjednacen u insta416 Iaciji. Hladenje sklopa dobos-koenice je tesko. a normalni pritisak u drugoj gram dovesce do pokretanja klipa u cilindru i paljenja kontrolne lampice. On mora biti trajan a ipak treba da odgovara materijalu samog dobosa. Svako prisustvo uija iii vode izmedu obloga i dobosa dovodi do poremecaja odgovarajuceg koeficijenta trenja. Ali ukoliko do de do kvara (ispustanja) u jednoj grani instalaeije doc. Zbog toga je veoma vazno da se vrsi redovan pregled sistema u cilju otkrivanja bilo kakvih tragova habanja. a tu je vrlo vazna uloga materijala koeione obloge. tj. Kod nekih prekidaea dolazi do paJjenja kontrolne lampice upozorenja samo kada je koenica pritisnuta (nofno) dok je kod drugih Iampica stalno upaljena. ada se pri tome ne blokiraju zadnji toekovi. Ova toplota mora se kontrolisano smanjiti. Ovo se postize neSto vetim preenikom prednjih klipova u odnosu na zadnje koCione cilindre toekova. Uz normalni pritisak na pedalu za koeenje hidraulieni pritisak u sistemu krece se od 6-9 bara zavisno od prenosnog odnosa izmedu klipova glavnog i kocionih cilindara. Hidraulicna instalacija kod vozila sa dvodelnim glavnim cilindrom ima i prekidac upozorenja kvara koenice (lampica) iIi prekidae diferencijalnog pritiska. Servo-uredaj omogucava manji pritisak nogom na pedalu za koeenje uz postizanje odgovarajuceg pritiska u sistemu za kocenje.a koeenje razvijaju se visoki pritisci . Zagrevanje kocnica Svi koCioni sistemi frikcionog tipa u sustini predstavljaju toplolne sisteme. sistem za kocenje vrsi kompenzaciju promene optereeenja osovina yoziia u slucaju naglog zaustavljanja.

Pored sile koja se prenosi na koCione papuee preko mehaniekog iii hidraulicnog poluznog prenosa. Efikasnost sistema sa dobos-koenieama zavisi od odgovarajueeg materijala obloge. Pored toga sto drii sklop koCione papuce. Posto disk-koeniea distribuira proizvedenu toplotu po veeoj povrsini ona se brze hladi nego dobos-koenica. Kod vecih vozila obieno se koristi jedan iii vise ovakvih rashladnih sistema. KoCiane obloge takode pomaiu odvodenju dela toplote ali potreba za podloznim plocama otezava unutrasnje hladenje. koeniee ostaju blokirane. i I '1 Sistem disk-koeniee sastoji se od eelienog diska koji je povezan s toekom i stegom s ploCieama koja zahvata disk. Disk-koenice imaju i visok stepen otpomosti na pad efikasnosti koeenja a zadrzavaju i veeu snagu zaustavljanja vozila nego dobos-koenice u vlaznom stanju. i j ! __ . kao i hladenja.one papuce i dobosa. Svojstva dobosa od gvozdenih odlivaka zavise od cirkulacije rashlad~ o g vazduha. -Stega se zatvara s abe strane ·diska sto dovodi do tisporavanja vozila. disk-koeniee su skuplje. lake je relativno efikasna u sprecavanju da manje kolieine prasine iIi vode dospeju unutar sistema za kocenje. pa se zato koriste sarno na prednjim toekovima kod vetine automobila. Medutim. odgovarajuee debljine. podlozna ploea je konstruisana tako da smanjuje mogucnost da voda iIi abrazivna neCistoca dospe u prostor izmedu koc. ako do toga ipak dode. Efikasnost sistema sa disk-koenicama zavisi od stanja frikeionih povrsina diska i stege. Ovo se tesko postiie u prilieno ogranieenom prostoru u toekovima. Protok vazduha moze se poboljsati ubacivanjem vazduha u supljine izmedu tocka i dobosa. rebrastim dobosima i kombinacijom obloga od Iivenog gvoida sa aluminijumskim kucistima dobosa. Ovaj stetm uticaj prasine iIi vode na efikasnost sistema za kocenje prakticno je eliminisan sistemom disk-koenica sa stegom. . glatkoee unutrasnjeg dela i obline dobosa. Ovaj slab pokret ubrzava prenos koeione sile.dejstvo rashladnog sistema koenica da efikasno odvodi razvijenu (oplotu. Kada su kocnice pritisnute trenje izmedu obloge i dobosa nastoji da potisne papuce u smeru okretanja dobosa. maksimalnog dodira izmedu povrsine obloge i dobosa. dodatni pritisak izmedu papuea i dobosa postize se dejstvom samoaktiviranja koCione papute.

Da bi se kompenziralo habanje obloga i dobosa sklop koeniee ukljueuje i automatsko podesavanje koCionih papuea. pritisnite koCionu pedalu sto je moguce jace drzeCi je cvrsto pritisnutu.dvostruko servo-dejstvo«. medutim. kakve servisne us luge bi mogle da budu potrebne. Kod vetine modemih konstrukeija koeniea dodatna sila koeenja ostvaruje se povezivanjem dye koCione papuee u dobosu. Kod ovog sistema obe koCione papuee su samoaktivirajuee. Ukoliko papuea "hvata" 5 centimetara (iIi manje) od pacta: • Mozda su koeione obloge veoma istro. avo I automatsko podesavanje kocniea. iii ukoliko jedan tocak koei vise od ostalih kad se pritisne koeniea. koeniea kako bi se pokrenula poluga za po des aval. to je znak nekoliko moguCih problema: • Nepravilno podesavanje kocniea • Prisustvo masti iIi koCione tecnosti na obJogama • Labave podloine ploee • Zamenjen polozaj primarnih i sekllndamih koCionih papuea • Nepravilno montiranje koCionih papuea na . 'oomH Ispitivanje kocniea u voznji Pre poeetka ispitivanja koeniea na vasem vozilu pokusajte da utvrdite. UkoIiko je to slueaj to je mak da je prisutan neki problem u glavnomcilindru ili ispustanje u nekom delu hidraulicnog sistema.Lokaeija obrtne tacke koeione papuee odreduje da Ii ee se papuea pomeriti prema dobosu da bi ostvarila dejstvo samoaktiviranja. Ukoliko vozilo »Vllce« iIi se zanosi ns jednu iIi drugu stranu. Uprkos dugog hoda pedale koeniee. koCioni eilindri i koeione papuee se ne kreeu predaleko da bi se ostvario dodir sa dobosem. Ova poluga se pokreee okretanjem navrtke I. 1zaberite suvu. Proverite da Ii i dalje nastavlja da se kreee naniie. Kada zaustavite vozilo i iskljueite motor. Oseeaj mekog zahvata koeione pedale znak je prisustva vazduha u instalaciji. poplocanulasfaltiranu deonieu uIiee iii puta. avo se naziva >. voznjom na drumu. Pri brzini od 30 kilometara na cas naglo pritisnite koenieu. C"" " ":W':' ""Ho k. nje. Mehanizam za automatsko podesavanje eliminise potrebu za stalnim podesavanjem koeniea.ene • Mozda je nizak nivo kotione teenosti • Mozda je potrebno podesavanje koCionih papuea. za pOdesavanje zaustavnog tocka na dobosu. bez saobraeaja ili drugih prepreka. Kod mehanizma za automatsko pOdesavanje koristi se dejstvo samoaktiviranja . Kada se koeniea aktivira (pritisne) prva papuca prenosi pritisak na sekundarnu (drugu) papueu i poveeanom silom pritiska drugu papueu 0 doboS. gde mozete bezbedno da izvedete naglo zaustavljanje vozila. avo zbog toga sto to omogucuje mehanicki i hidraulieni poluzni prenos.d. .

mada se u stvari radi 0 neispravnom leZaju. Razlika izmedu prednjih i zadnjih dobos-koeniea je u tome sto prednje dobos-koeniee imaju daleko veCi broj delova. Pregled prednjih kocnica D etaljni pregled kocnica treba da obuhvati vizielni pregled frikeionih povrsina. Buka od trenja u kocnicama koje nisu ukljucene maze da bude rezultat sJedeCih problema: • Nepravilno osnovno podeSavanje • Povratna opruga pokvarena iii slomljena • Slepljen koCioni cilindar iIi yodice koeione papuee. Krajem ruCiee dizaliee iIi nasadnim kljutem odgovarajuce veliCine olabavite navrtke na oba prednja toeka za jedan okretaj (pribliino). Pored toga. . Ne :lurite . 3.. Skinite poklopce (»radkapne«) sa prednjih toekova pomocu velikog odvijaca iii ostrog kraja ruene dizaliee.--. Tokom ispitivanja koeniea u voinji proverite buku kada su koeniee iskljutene iii ukljueene. postupak ispitivanja prednjih dobos-koeniea se razlikuje od postupka ispitivanja zadnjih dobos-koeniea. sto dovodi do delimicnog kontakta frikeionih povrsina • NezaobJjenost dobosa kocnice. Pregled prednjih dobos-kocnica Da bi se izvrsio pregled prednjih dobos-koeniea treba postupiti na sledeCi naCin: 1. Prilikom donosenja odluke 0 opravei sistema za koeenje morate predvideti i odgovarajuee vreme. stanja obloga koeniea. i svih komponenata u sklopu koeniea na toekovima.dobos. • Neispravni leiajevi prednjih toekova mogu da prouzrokuju umanjenu efikasnost koeniea. Ne zaboravite da proverite mehanizam ruene koeniee kod svakog pregleda sistema za kocenje. Aktivirajte ruenu kocnieu. Kakvu god interveneiju da vrsite ona mora u svakom pogledu da bude kompletna.jer eete u tom slueaju verovatno pogresiti._-. 2. Neispravan lezaj maze da izazove nepotrebne poteskoee u traienju kvara na sklopu kocniee._. Ovaj pregled je neophodan ne sarno radi utvrdivanja stanja radnih povrsina koeniee vee i radi otkrivanja svih neispravnih delova koji se mogu otkriti vizuelnim pregledom. Grebanje iii skripa kada je koeniea pritisnuta moze da bude znak: • Istrosenosti kocionih obloga • Neodgovarajuceg materij ala koCionih obloga • Prisustva ulja iIi masti na kocionim oblogama 417 ------.SISTEM ZA KOCENJE • Izvitoperenost podloinih ploea koenica.

Manji broj vozila. Skinite zastitnu kapu od prasine iIi masti. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvijte navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. 5. Stavite spoljasnji lezaj. ima leve navoje na navrtkama. Koristite velika klesta. 418 Ala! i materijal • OdvijaCi • Podmetati za tockove • Dizaliea i sigurnosna postolja • Klesta • Podesljivi kljuc • kocnice • Maska za lice iIi respirator • Cetka iIi usisivat • Merilo • Momentni kljue i nasadni kljue • Krpe • Raseepke 6. Klestima skinite rascepku. Postavite podmetaee iza zadnjih tockova. za podesavanje na Cistu krpu. 7. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okretanjem istih u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Ukoliko navrtkalnavrtke ne mogu da se odviju okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu pokusajte s odvrtanjem u smeru kazaljke na satu. ostavljajuci ih u »radkapnama« radi cuvanja. 9. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila da biste ga ucvrstili. 8. Protresite sklop dobosa i glavcine kako biste olabavili spoljasnji leiaj.u kombinaeiji s odvijacem. U slucaju sarno jedne navrtke radi se 0 navrtki za podesavaoje. Napomena: Ukohko niste izvrsili pregled iii podmazivanje leiajeva u 1 ! . Prihvatite zastitnu kapu klestima i odvojite je pomocu odvijaca. Ukoliko ima dye navrtke spoljasnja iii kontranavrtka je krunasta a osigurava je raseepka. 11. Napomena: Sklop drzi jedna iIi dye navrtke. 12. Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila dok se toekovi ne odvoje od zemlje. I [Li __ CD ® I I 1 . podlosku i navrtku. Skinite sklop toeka i pneumatika. . Pazite da lei:aj ne padne na pod. unutrasnja navrtka je za podesavanje. a nju osigurava rascepka. Najpre odvrnite navrtke s tockova. Podmetnite saku da biste ga prihvatlh. 10. rnedutim. Pomoeu kljuca odvijte navrtku iIi navrtke 1 podmetat.4.

Sklap jt testO lzraden iz dva dela. Upozorenje: Kod habanja obloge fiksirane zakovicam a proverite da Ii bilo I koCionih obloga dolazi do stvaranja prasine koja koja glava zakovice ne strei iznad povrsine H% :'"0"" mof' : .. lzvrsite vizuelni pregl ed unutrasnjosti dobosa nica stavite "kasiku« za kocnice. Prove rite sve opr uge u sklopu koenice da Ii su smanjenja dejstva koeenja. lzbegavajre udisanje »Qdrzavanje automobila«. (10) rascepka. moglo bi da dovede do proklizavanja koenica iii 18. (7) spoijaSnji iebj. Navrtkc (12) dde lOeak (13) golim vijcima (14). (2) unulrasnj i ldaj. u pluea ukoliko ne pacire. Upoiore. (9) kontranJ\'rtka iii navrtka prstena. (6) poklopac iii spoljasnjeg lezaja. Ne Ijak "Podmazivanje IeZajeva toekova« u poglavlju rreba oduvavati ovu praiin u. Proverite obloge papu ea kocnice.CD Sklap prednjeg (1) znplivni prsten iii osigur<lc. Proverite da Ii je povrdugaeki. Odlozite sklop dobosa i gIavCine i pripremite 19. lspitajte koCioni cilindar na sklopu kocnice u sme se dozvoliti da mast iii prljavstina dodu u cilju otkrivanja trag ova curenja. (4) dobos.nje prisutno proveru koen ica treba da izvrsi profesustvo prljav§tine iIi masti na ovim povrsinama sionalni mehanicar.obraditi u masinskoj radio nici. Svucite sklop dobosa i glavcine. i (11) poklopac za zastitu ad prasine iii masli. 14. (8) podloska. mozda je potrebno iza tocka za podesavanje koc. Ukoliko je curedodir s povriinom doboia iii obloge koenice.kotu. Frikcione ploCice (5) su sarno u delimitnom dodiru s ukupnom povrsinom diska (6) oSlavljajuCi veti deo povrsine za hladcnjc. Pri. ostatak prasine sa sk lopa koenice i unutrasnjosti UkoIiko se pojavi otpor pri skidanju sklopa dobosa pomocu eetke iIi u sisivaca. vidite ode. roku koji se preporucuje u prirueniku. Kod vozila sa u cilju otkrivanja ogre botina i vidljivih naprslina samopodesivim kocnicama bice potreban na frikcionim povrsinama. ostavl jajuci izmcdu njih prazan prOSlar za vcntiiaci. tanki odvijacda bi se samopodesiva sina gIatka. (3) poklopac iii obloga unutrasnjeg ieiaja. ave prasine! 13.:md" "_:'0" ". Vodite 15.iu i hladenje. S maskom za lice iIi respiratorom uklonite raeuna da unutrasnji Idaj ne kIizne na vreteno.16. . sigurne i neostecene (slomljene). Ukoliko su se za malo Ciscenje.0'''0 '" ob'o" "pll'"' "' SISTEM ZA KOCENJE Kod disk-kocnica frikcione piotice (I) u stezi (2) pritisbju disk (3) da bi zaustavjie okretanie locka aka g!avCine osovine (4). Ukoliko je povrs ina ostecena treba je poluga odvojila od zaustavnog tocka. nje: Dok je sklop dobosa i glavCine odvojen ne 17. (5) Olvor gbvCine. iii jos gore.

Ovo je obuhvaceno odeljkom "Podesavanje dobos-koenica« u ovom poglavlju. Ukoliko ne raspolaiete odgovarajucim uputstvom postupite na sledeCi naein: A. Ukoliko je preenik 45 mm iii vise. Napomena: neka vozila su opremljena opruznim amortizerom u zastitnoj kapi. mozda cete morati da malo pomerite dobos da bi leiaj dobro nalegao. Merilom izmerite velieinu otvora glavCine za spoljasnji leiaj.5 mm. 420 B.da su tanje od 1. Ukoliko postoji navrtka za osiguranje (kontTanavrtka) vratite je na svoje mesto i centrirajte tako da se otvor za rascepku poklopi s otvorom na vratilu. 23. Napomena: Treba uvek da se pridrzavate uputstva proizvodaea.aj toeka. moida cete morati da ga pomerate unapred okrecuCi ga prilikom montaze. Zamenite lez. moida ce biti potrebno pravilno podesavanje koenice. 25. Posta ste izvrsili pritezanje navrtke za podesavanje na odredeni moment okrenite navrtku za 11 6 do 1/4 obrtaja kako biste osigurali odgovaTajuce centriranje rascepke kroz otvor u vretenu i navrtki. Ovde je potrebno izvrsiti podeSavanje lciaja toeka. pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 23 Nm. Montirajte novu rascepku kroz otvor navrtke za podeSavanje iii kontranavrtke i vretena. Proverite = '"' r I . a pritom okreCite toeak rukom. Zamenite dobos. 21. 22. Po novo montirajte zastitnu kapu i sklop toeka obrnuti