You are on page 1of 21

UVOD U EKOLOGIJU

Život nije j rasprostranjen p j ravnomerno na Zemlji, j , ali j je svakako njena j osnovna odlika.

njihovog opstajanja. promena u zavisnosti od uslova sredine i dr. . međusobnih odnosa.Ekologija g j se bavi p problemima distribucuje j živih bića.

. te je otud sasvim opravdano smatrati je biološkom disciplinom.Centralni objekat proučavanja ekologije kao nauke je živo biće. koja se u velikoj meri oslanja na dostignuća drugih nauka.

dom (stanište) ( ) logos .Definicija ekologije Ekologija je nauka koja se bavi proučavanjem međusobnih odnosa između živih bića i spoljašnje sredine. ali ekologija je i ANTROPOCENTRIČNA NAUKA omogućava čoveku da prirodu koristi štedljivo. NEŽIVA Ž PRIRODA. . ŽIVA BIĆA.nauka . tajne i d št što j je či ini i veoma interesantnom naukom. Predmet proučavanja ekologije su. a sa druge strane. Ekologija omogućava da se prodre u t j prirode. s jedne strane. ne narušavajući uravnotežene odnose EKOLOGIJA oicos – kuća.

opstati Ekologija proučava kompleksnu strukturu i funkcionisanje j p prirode u celini. u vezi sa problemima koje je spoljašnja sredina postavila živim bićima i koje su ona morala rešiti kroz svoju evoluciju da bi u tim konkretnim sredinama mogla opstati. ODRŽIVI Ž RAZVOJ štedljivo korišćenje prirodnih potencijala bez narušavanja i prekidanja funkcionalne ravnoteže između živih bića i spoljašnje sredine EKOLOŠKI Š NAČIN MIŠLJENJA Š i EKOLOŠKA Š SVEST Ekologija je nauka koja proučava rešenja koja su živa bića realizovala na različite načine. uključujući i čoveka. Ovde se pre svega misli na poljoprivredu i proizvodnju hrane. .Mnoga praktična ponašanja ljudi od pojave prvog svesnog bića do danas mogu se okarakterisati kao ekološka.

tako i od drugih organizama Životni ili ekološki faktori – svi uticaji koji određuju spoljašnju sredinu i omogućavaju život određenog organizma Životni uslovi imaju različit značaj za razli ličite it organske sk vrste st neophodni životni uslovi za jedan organizam ne moraju biti neophodni za drugi organizam Prema modernim ekološkim shvatanjima razlikuju se ekološki faktori koji periodično variraju i faktori koji predstavljaju resurse sredine i koji j se kvantitativno menjaju. .Osnovni pojmovi ekologije Spoljašnja sredina – kompleks svih uticaja van određenog organizma. kako od nežive prirode. koji dolaze.

Akcije – uticaji koje neživa priroda (fizičko-hemijski faktori) ostvaruje na živa bića. .

.Reakcije – uticaji kojima živa bića utiču na fizičko-hemijske faktore sredine.

Koakcije – uticaji između samih živih bića. .

Adaptacije – prilagođavanje na uslove spoljašnje sredine Borba za opstanak – konkurencija između vrsta Prirodna selekcija – prirodno odabiranje . pa su ona često prinuđena da za svoj opstanak vode vrlo tešku borbu.Spoljašnja sredina nije uvek i na svakom mestu darežljiva prema živim bićima.

Biotop ili životno stanište? .

Nivoi organizacije ekoloških sistema Nivoi organizacije žive materije ™ Organela ™ ćelija j ™ tkivo ™ individua Nivoi organizacije ekoloških sistema ™ jedinka ili individua ™ populacija ™ životna zajednica ili biocenoza ™ ekosistem ™ biom ™ biociklus ™ biosfera .

a povezane odnosima razmnožavanja.Nivoi organizacije ekoloških sistema Ramondia nathaliae jedinka ili individua Ramondia nathaliae populacija Populacija je grupa jedinki iste vrste koje naseljavaju određeni prostor. j međusobno su p .

Nivoi organizacije ekoloških sistema Ramondietum nathaliae životna zajednica ili biocenoza Biocenoza Fitocenoza Zoocenoza Mikrobocenoza Životna zajednica ili biocenoza je skup svih vrsta organizama g na određenom delu prostora. Skup p populacija p p j različitih vrsta koji j čini biocenozu nije slučajan. . koji međusobno stupaju u odnose ishrane i zaštite.

.Nivoi organizacije ekoloških sistema Ramondietum nathaliae + bitop ekosistem Ekosistem Biocenoza Fitocenoza Zoocenoza Mikrobocenoza Biotop Ekosistem ili biogeocenoza je jedinstvo biocenoze i biotopa p i predstavlja p j vrhunsku sintezu u ekologiji.

kojih na zemlji ima tri: slana voda. slatka voda i kopno. Biosferu čine oni delovi atmosfere. označen kao – BIOSFERA. Ekosistemi i biomi se ujedninjuju u biocikluse. hidrosfere i litosfere koji su naseljeni živim bićima. biom listopadnih šuma. n . biom m mora m i okeana itd. p . pa se nazivaju zonobiomi.).Nivoi organizacije ekoloških sistema Biom je skup međusobno fiziognomski sličnih i funkcionalno povezanih ekosistema (npr. biom m četinara. Obično su biomi karakteristični za određene klimatske zone. jedan vrhunski ekološki sistem ogromnih razmera. biom m stepa. . Svi biociklusi zajedno čine vrhunsko jedinstvo žive i nežive prirode.

Podela ekologije ™ fitoekologija g j ili ekologija g j biljaka j ™ zooekologija ili ekologija životinja ™ idioekologija ili autekologija ™ biocenologija ili sinekologija ™ populaciona ekologija ili demekologija ™ fiziološka ekologija ™ primenjena ekologija ™ globalna l b l ekologija k l ™ idioekologija ili autekologija biljaka ™ fitocenologija ili fitosociologija ™ biogeografija (fitogeografija) ™ geobotanika ™ floristička geobotanika (horologija) ™ istorijska geobotanika ™ ekološka geobotanika .