You are on page 1of 9

Lučni punozidni sistemi

Poznato je da u kroz istoriju lukovi jedan od bitnijih i veoma često primenjivanih konstruktivnih elemenata. Sa razvojem civilizacija i lukovi su se razvijali. Tako možemo da napravimo paralelu izmedju lukova starog Egipta i Mesopotamije, lukova antičke Grčke i Rima i lukova koje vidimo u novije doba. Lukovi od opeke bili su Egiptu i Mesopotamiji poznati već oko 3600. god. pre n.e. Kameni lukovi su se razvili kasnije, i to od tzv. „lažnih lukova” koji su nastali konzolnim prepuštanjem blokova prema prema vrhu. Pravi se luk, pak sastoji od radijalnih blokova i njihova je funkcija u tome da vertikalna opterećenja prenosi bočnim potiskom. Luk nalikuje po svojoj funkciji na zakrivljeni zid, pa se i položaj sila može definisati potpornom linijom. Spojnice između blokova ponašaju se kao kod zidova, a delovanje sile na samom kraju luka izaziva pojavu „zgloba”. lažni svodovi nastali konzolnim prepuštanjem svodova prema gore

Germanicus Arch (Saint Pont, Fra.)

Arcus Costantini (Forum

Romanum, Rim, Italija)

Škotski matematičar Geogori otkrio je 1696. god. da osa luka koji bi bio isključivo aksijalno pritisnut za dato optorećenje treba da se formira kao obrnuta lančanica za isto opterećenje. Godinu dana pre njega u svojoj knjizi o mehanici La Ir je pokazao da oblik luka treba tako izabrati da svaki kamen svojom rezultantom od sopstvene težine u 13

Ova hipoteza o nedostajućem trenju može se najočiglednije predstaviti ako se umesto klinastih kamenova rasporede kugle tačno prema liniji pritiska. Trozglobni poligonalni lučni sistemi 14 . Najčešći materijali korišćeni za izradu lukova su armirani beton.reakcije predhodnog kamena pritiskuje odozgo na sledeći kamen upravno na tangencijalnu ravan oba kamena. tako da se međusobno podupiru i drže u labilnoj ravnoteži. u tom slučaju bi postojala stabilnost čak i bez ikakvog trenja u spojnicama. Osnovne statičke šeme lukova: Posledica formiranja lukova na nepokretnim osloncima jesu velike kose reaktivne sile koje se javljaju u osloncima. čelik i lepljeno lamelirano drvo koje je ujedno i najpovoljnije zbog efikasnosti njegovog oblikovanja.

lučne sisteme delimo na: • plitke lučne sisteme za l≥4f tj.Tipski lučni sistemi sa krivom osom luka U zavisnosti od odnosa strele i raspona. 1/4<f/l<1 • duboke lučne sisteme za l≤f tj. f/l≥1 Komponente reakcija u osloncu trozglobnog luka: 1) Duboki luk 2) Plitki luk 15 . f/l≤1/4 • srednje lučne sisteme za f<l<4f tj.

+3m) prostor ispod samih lukova ostaje neupotrebljiv. +3m). a fasadne stubove postaviti tako da se dobije neka solidna visina od (min. 16 . ili ekscentrične temeljne stope postaviti van objekta koji projektujemo.Da bi se prihvatile velike horizontalne komponente oslonačkih reakcija i da bi se postigla odgovarajuća poprečna stabilnost luka koriste se sledeći načini: • ekscentrična temeljna stopa • zatega izmedju oslonaca-temelja • duboko fundiranje na šipovima Veličine strela i orijentacione visine lukova date su tabelom: Oblik krive luka parabola kružnica Statička visina luka punozidni (1/40 do 1/30) l rešetkasti (1/30 do 1/20) l Veličina strele (1/4 do 1/2) l (1/8 do 1/4) l Oslonačke konstrukcije plitkih lukova podignute na kotu sprata (min. Ukoliko se plitki lukovi ne podignu na neku od visina (min. +3m). Zbog toga je poželjne predvideti da plitki lukovi budu podignuti bar za visinu čoveka.

Izgrađeni objekti od lučnih punozidnih nosača: • • • • • • • • • • Sportska hala u Sandsvalu (Švedska) Pokriveni bazeni u Brestu (Francuska) Sportska hala u Hanoveru (Nemačka) Ledena dvorana u Anahajmu (SAD) Sportska dvorana u Lisabonu (Portugalija) Višenamenska dvorana u Monsu (Belgija) Železnička stanica u Liježu (Belgija) Sportska dvorana u Mojkovcu Sportska dvorana u Kaču Tipske staje Sportska hala u Sandsvalu (Švedska) 17 .

Pokriveni bazeni u Brestu (Francuska) Sportska hala u Hanoveru Ledena dvorana u Anahejmu (SAD) Talasasto zakrivljen kolenasti nosač od LLD 18 .

000m2 24 miliona Evra 19 .Spartska hala u Lisabonu LLD kombinacija punozudnih i rešetkastih nosača Višenamenska dvorana u Monsu o o o o o AB LUČNI sistem od punih sandučastih nosača Visina objekta 21m Raspon objekta 80m Osnova 20.

Santijago Calatrava 2001-2006 Železnička stanica u Liježu Čelični. punozidni nosači raspona 200m Visina temena luka 35m  150 miliona Eura Sportska dvorana u Mojkovcu LLD poligonalni trozglobni razuđeni luk sa kosim stubovima Raspon 30m 20 .Železnička stanica u Liježu      Čelični LUČNI sistem od punih nosača Arh.

Sportska dvorana u Kaću LLD poligonalni trozglobni luk Raspon dvorane 29.20m Tipske staje 21 .