You are on page 1of 9

Житијна икона св.

Кузмана и Дамјана сликара
Радула из 1673/74. године
ЗОРАН РАКИЋ

Житијна икона св. врача Кузмана и Дамјана, знатних
димензија (98,5—85,5 x 4 cm), смештена y богати дуборезни
оквир, несумњиво je једно од најзначајнијих дела y ризници
манастира
Пећке
патријаршије.
Њен
занимљив
иконографски репертоар, неоспорни уметнички квалитети и
зналачки изведен дуборезни украс одавно су привукли
пажњу низа истраживача и обезбедили јој место не само y
појединим специјалним студијама, већ и y општим
прегледима старе српске уметности и каталозима изложби
њених пробраних остварења.1 Па, ипак, ово дело није до
сада добило посебну студију.
На средишњем пољу иконе насликани су као стојеће фигуре
двојица светих врача
a y њиховом подножју, на тамнозеленом фону, исписан je
златним уставним словима ктиторски натпис:

Из њега ce дознаје да je дело изведено 1673/74. године по
налогу патријарха Максима, a старањем и средствима
његовог сестрића, јеромонаха Висариона. У наставку,
ситним писменима тајне буквице, потписао ce аутор иконе
— сликар Радул.
Сасвим y врху иконе je Деизис, смештен y полукружном
сегменту, са допојасним ликовима Богородице, Христа и
Јована Претече.
Сликовита повест ο чудима двојице св. исцелитеља
исприповедана je y шеснаест композиција прегледно
распоређених око централног поља, a међусобно одвојених
црвеним тракама. У првом реду, испод Деизиса, налазе ce
и хромог
сцене исцељења слепог
истеривање злих духова
из болесног
и св. врачи подижу самртницу
са одра

Лево и десно од средишњег поља, y горњем реду су сцене:
Човек y сну гута змију и одлази кући

и Код куће, иосле обеда, змија човеку растрза утробу
У нижој зони, лево од централног поља, налази ce
композиција Кузман и Дамјан спашавају човека og змије

a десно Малбо (Малх) дoвoдu жену y храм Кузмана и
Дамјана и одлази на пут

Причу ο Малбоовој жени илуструју и четири заршне
композиције циклуса, y најнижој зони: Ђаво искушава
Малбоову жену

Ђаво ce заклиње пред олтаром да жени неће учинити зла
Ђаво бије жену y гopu, a
cв. врачи je спашавају
и Cв. Кузман и Дамјан
вoдe жену y свој храм

R. Ljubinković, Stvaranje zografa Radula, Naše starine I, Sarajevo 1953,
128; C. Радојчић, Мајстори старог српског сликарства, Београд 1955,
94; M. ЋоровићЉубинковић, Пећкодечанска иконописна школа од XIV
до XIX века, Београд 1955, 15, 25; А. Василић — М.
ТеодоровићШакота, Ризница Пећке патријаршије, Приштина 1957, 7—
8; В. Ј. Ђурић, Иконе из Југославије, Београд 1961, 64, 133; М.
ЋоровићЉубинковић, Средњовековни дуборез y источним областима
Југославије, Београд 1965, 109; H. Skrobucha, Kosmas und Damian,
Recklinghauzen 1965, pp. 47, 52 et passim.; M. ЋоровићЉубинковић —
Д. Милошевић, Средњовековна уметност y Србији. Каталог, Београд
1969, 63; С. Радојчић, Чудесна оздрављења и свети лекари y старом
српском сликарству, 700 година медицине y Срба, Београд 1971, 83; Д.
Милошевић, Уметност y средњовековној Србији од 12. до 17. века.
Каталог, Београд 1980, 24, 38—39 (наведени каталози свих изложби на
којима je икона до тада излагана); С. Петковић, Пећка патријаршија,
Београд 1982, 34; Г. Бабић — М. Хатзидакис, Иконе Балканског
полуострва u грчких острва (2), Иконе, Београд 1983, 309;
Srednjovjekovna umjetnost Srba. Каtalog izložbe, Zagreb 1985, 21,139; Β.
J. Ђурић — С. Ћирковић — Β. Kopaћ, Пећка патријаршија, Београд
1990, 306, сл. 201; А. Skovran — Β. Radojković, Serbische Ikonen, Wien
1984, 34, 66.
2
Натпис je, ca мањим омашкама, публикован y два маха: R.
Ljubinković, Stvaranje zografa Radula, 128; B.J. Ђурић, Иконе из
Југославије, 133.
1

54 ЗОРАН РАКИЋ .

који ce прослављају 17. Бесребрника y светогорском манастиру Ватопеду. 6 Ibidem. a спомен на њих ce слави 1. y целој фигури или попрсју. Паладије и групе болесника. 30 α. Berlin 1967.9 Мада je култ двојице светих лекара распрострањен. Αΰηνα 1984. Les programmes iconographiques des églises byzantines de Mistra. октобра. Paris 1981. Βενετία 1973. 9 Ο атрибутима св. Међутим. прекршио завет ο бесплатном лечењу. врача je био представљен око 1370. Hoddinott. Κάδα. a њима je посвећена и Радулова икона из Пећке патријаршије. пошто су приказане по две фигуре које врше исцељења. Beћ y V веку посвећиване су им цркве и предузимана поклоничка путовања на њихов гроб y месту Фереман y Месопотамији.L. 39) да ce ради ο сценама из циклуса св.F. Τα ιάματα των αγίων αναργύρων. У зидном сликарству поједине сцене из њиховог житија. cit. Кузмана и Дамјана ce распростире до Рима. Lexicon der Christlichen Iconographie VII. где ће двојица светих лекара. Β . Οι θησαυροί του Αγίου Όρους. Смрт св. али му ce прикључују и сцене из живота азијског пара св. 11. Београд 1961. Paris 1970. Зборник радова Византолошког института 7. Paris 1910. Дамјан прима три јајета као награду. блиске традиционалним иконографским решењима. London 1963. Skrobucha. Кузмана и Дамјана потичу са почетка V века. Bruxelles 1902. сељака који je прогутао змију и епизода са женом по имену Паладија) илустроване cy y XII веку y рукопису из светогорског манастира Пантелејмона (Cod. распрострањено y хришћанском свету од најранијих времена. врача je посебно ојачао после чудотворног излечења цара Јустинијана I. циклус св. culture et sociеtеs. Χατζηδάκης. 179— 206. Χ. 351. са атрибутима свога позива y рукама.L. Следе две епизоде ο чудесном исцељењу камиле и њеној појави на Дамјановој сахрани. познатог још из антике. Затим су илустрована два посмртна чуда св. и догађаји везани за Малбову жену. Dufrenne. потом. врача (једног болесника. превасходно чудесна исцељења. Исцељење камиле.ЖИТИЈНА ИКОНА СВ.13 Композиције на источном зиду припрате ове црквице Довођење св. Синаксар Цариградске цркве помиње три пара светих лекара са именима Кузман и Дамјан: из Рима. Славе ce 1. Early byzantine Churches in Macedonia and Southern Serbia. Cfr. Athènes 1981. β) и Τ. Μαυροπούλου-Τσιούμη — Ε. 11 C. Излечење Паладије. 278. Примање моћи исцељења. за које ce веровало да je њихово дело. Η. чини ce прихватљивијим мишљење М. 13 Проф. 2). примивши од једне жене три јајета. св. Artelt. H. Καστοριά. W. врача. cit. Кузман и Дамјан су одевени y дугу хаљину и огртач. 5 Ibidem.14 3 H. где су преостале четири представе — излечења човека који je прогутао змију. потиче из око 400. van Esbroeck. 61—77. Фреске црквице св. Кузману и Дамјану cfr. Αθήναι 1975. указивале би на то да ce зограф из XIX столећа приликом њиховог живописања ослањао на још видљиве трагове овога циклуса из времена деспота Јована Угљеше. каткад и живописан. Lexicon der Christlichen Iconographie VII Bd. 10 Ο легенди ο св. сачувана на мозаичком фризу куполе солунске цркве Св. 10. 7-8. θεσσαλονίκη 1953. 345—349. новембра. Iconographie des Saints médecins Côme et Damien. Θησαυρίσματα 10. DavidDanel. 36. међу којима je свакако најугледнија фирентинска породица Медичи. 14 Σ. Ο години настанка живописа из времена деспота Јована Угљеше и његовом пресликавању упор. 35. 73—74. врача Кузмана и Дамјана je под утицајем традиционалног уважавања лекарског позива. La diffusion orientale de la lеgende dеs saints Côme et Damien. 60. Кузмана и Дамјана. Synaxarium Ecclesiae Çonstantinopolitanae e Codice Sirmondiano. сами или скупа са ликовима других светитеља. међутим. pl. столећима бити патрони бројних медицинских. хромог и човека опседнутог демонима. Κ. Другој двојици. col. Ο иконографији и култ св. Пелеканидис (Καστοριά. Kosmas und Damian. Бесребрникадеспота Јована Угљеше y Ватопеду и њихов значај за испитивање солунског порекла ресавског живописа. a текст легенде ο њима10 занимљив.8 Доцније су њихови ликови приказивани y најразличитијим техникама. приказане су y XII веку y јужном броду костурске цркве Св. У источнохришћанској уметности најпопуларнији су. RomFreiburgBaselWien 1974. В. Delehaye (Hrsg. Πελεκανίδου — Π. 77) сматрају да cy на овим оштећеним фрескама представљена Христова чуда. 8 Најстарија представа св. 4 H. врача: спасавање човека који je прогутао змију.7 Најстарије представе св. Кузман и Дамјан из Азије. 36—40.. Mistra. H. браћа близанци. Deubner. . посебно хируршких удружења. Kosmas und Damian. Кузмана и Дамјана: M.6 и даље на Запад. те пружа обиље могућности да ce преточи y слику. год. године и y припрати цркве Св. Skrobucha. Хатзидакиса (Σ. Поштовање св. болница и појединих породица. 127..3 Први су каменовани под императором Каринусом. Ђурић. Propylaeum ad Acta Sanctorum Novembris. 20. Skrobucha. Временом ce усталио и њихов иконографски тип: средовечни. pl. Прве три композиције описују Кузманова и Дамјанова исцељења слепог. col. 792..5 Из Цариграда култ св. Millet. Ј. Георгија. Бесребрника (пет композиција). Кузмана и Дамјана y школу. τ.4 Култ двојице св. Св. краће косе и браде. C. који ми je дао податке ο овим фрескама.. Кузмана и Дамјана je y источнохришћанској уметности сразмерно ретко. Петковићу. 344-352. A. 129. и овом приликом захваљујем. илустровање догађаја везаних за св. πίν. изведеним преко старијег слоја. Kosmas und Damian.). cit. на пет завршних сцена циклуса. Monuments byzantins de Mistra. Uppsala 1979. јула. Три наредне сцене ce односе на причу o cyкобу међу двојицом светитеља пошто je Дамјан. Lille 1958. 7. Кузмана и Дамјана на Западу: L. Малмквист (Byzantine 12th Century Frescoes in Kastoria. S. R. врачима.12 Судећи по данашњим фрескама из 1847. 12 G. Chatzidakis. Kosmas und Damian. Wittmann. 10.11 и y ђаконикону Митрополије y Мистри y првој четвртини XIV столећа. човека који болује од водене болести. y коме им je почетком VI века саграђена монументална базилика. DavidDanel. на три поља. op. Τουλ. M. M. 34. КУЗМАНА И ДАМЈАНА 55 Може ce уочити да je овај опширни циклус сачињен од пет мањих тематских целина. У минијатурном сликарству четири композиције везане за чудесна исцељења св. op. Πελεκανίδης — Μ. Χρήστου — Χ. Hagiographie. 253— 275. Leipzig—Berlin 1907. y време Диоклецијана одрубљене су главе. неретко такође св. op. испричани веома детаљно. Βυςαντιναί τοιχογραφίαι. εικ. чија je мајка Теодота и сама постала светитељка. 52 et passim. M. Арабије и Азије. 49. Кузмана.108—123. бесребрника. Μ. 7 У западноевропској уметности илуструје ce циклус посвећен Кузману и Дамјану из Арабије.

попут Христа и y складу са његовим речима саопштеним код Матеја: „Забадава сте добили (моћ излечења). попут оне што je држи Дамјан. ова икона садржи десет композиција из житија св.16 Садржи четрнаест сцена. Икона из колекције Хеленског института y Венецији. инструмент са кукастим завршетком среће ce само на појединим.21 Радул je све три сцене ових исцељења решио на сродан начин: са леве стране композиције je уместо Христа приказао лекар- ЗОРАН РАКИЋ ски пар који благословом лечи. двојица светих лекара су насликани фронтално. Кршење завета ο лечењу без награде.18 Централно поље са ликовима св. дело критског сликарства. Кузману и Дамјану y источнохришћанском сликарству. прилазе оболели који очекују помоћ. Слично je учињено и приликом представљања ових догађаја y осталим житијним циклусима двојице светих врача. они су одевени y дуге хаљине и огртаче. која je најмлађа y овом низу са својих шеснаест сцена представља. распоређених уз њене бочне ивице. који je оправдао Дамјанов поступак. Кузмана и Дамјана ce углавном представљао на житијним иконама ових светитеља. a y левој руци. као што je тο случај и код Христових чуда. иако учињено јер je било од користи пацијенту. посвећене њиховом рођењу. догађају са Паладијом и чудима везаним за исцељење камиле. Кузмана и Дамјана оперважено je са осам композиција. најстарија међу житијним иконама Кузмана и Дамјана чува ce y музеју y Вологди. У старој српској уметности циклус ових светитеља није заступљен ни на једном другом споменику.17 Изведена под утицајем позноготичке уметности. Дамјан je. циклус св. дакле. представљеним y духу Христове поруке апостолима: „Болесне исцељујте. Догађај je на Радуловој икони илустрован y три сцене. претежно посмртних чуда. y засебном пољу. али Кузман до смрти није имао прилику да саопшти да je опростио брату и да je одустао од своје намере. на њено тражење и да би je умирио. познатим са представа Христових исцељења. какву носи Кузман. епизода са Паладијом. излечење бесне камиле. док ce на трећој композици- . На Радуловој житијној икони. Пошто јој je помогао. Прича посебно истиче решеност св. они који помажу без награде. покривеној огртачем. јављање Христа уснулом Кузману. због чега су и прозвани бесребрници (грч. губаве чистите. најзад.20 На пећкој икони су изостављене почетне сцене из живота св. врача. a потиче са краја XIV—поч. 8) и инспирисаним чудотворним исцељењима која je обављао и сам Христос — највиши узор сваком хришћанском лекару. готово редовно прати ликове обојице светих врача. толико je разљутило Кузмана да je изјавио да га после смрти сахране одвојено од брата. коју су до тада дуго и безуспешно лечили други лекари. потом следе различита исцељења.8). мртве дижите. Кузмана и Дамјана. άνάργυροι) тј. превасходно познијим представама. она почињу оздрављењем жене по имену Паладија. врача. најопсежнији сачувани циклус посвећен св. Нешто млађи примерак. Кузмана и Дамјана да лече без надокнаде. У нижим зонама су углавном сцене излечења разних болести. чиме je истакнуто да су браћа близанци. Затим je приказана Паладија како клањајући ce пружа Дамјану три јајета. Мећу поменутим атрибутима кутија за лекове. крштењу. Кузман држи кутију са преградама за лекове. демоне изгоните" (Мт.22 На општа чудотворна излечења надовезују ce чуда својствена само овим светитељима. Радулова икона. Наредне ноћи y сну му ce јавио Христос. 10.19 док ce трбушаста флашица. XV века. краће загасите косе и браде.56 Поред усамљених примера y фреско и минијатурном сликарству.15 Судећи по публикованом материјалу. Према тексту житија. забадава и дајите" (10. врача и. y пуном расту. потиче из XVII столећа. Циклус почиње чудотворним исцељењима слепог. У горњем делу оне су посвећене рођењу. Сам чин излечења je описан устаљеним иконографским језиком. Св. a Дамјан трбушасту бочицу са дугим вратом. приказује још ређе. Средовечни. из музеја y Саноку (Пољска) датиран je y XV — XVI век. док са десне. Угледајући ce на композиције Христових чудесних излечења. погреб св. примио као награду три јајета. a од XVIII века и на графичким листовима. Циклус почиње сценама роћења и школовања светитеља. хромог и човека опседнутог бесовима. готово истоветних физиономија. У рукама држе ознаке свога сталежа: лекарски инструмент са дугом дршком и крајем y виду куке y десној. школовању и добијању моћи излечења. врачи благословом и додиром лече болесницу која je већ полуусправљена на одру. сасвим саображени већ устаљеним иконографским решењима за њихово приказивање. крштењу и школовању св.

15 17 H. 14. док на икони из Вологде то чини Кузман.. Skrobucha. 23 H. сл. дело. Овчинников — Н. 278. εικ. op. Упор. 14. 62). Skrobucha. 18 Кишилов. прекинутом y читању посмртних молитви.. M. А. Жефаровића из 1743. На осталим поменутим примерцима она je сажетије приказана: y Мистри и на икони из Хеленског института насликан je само тренутак Паладијиног оздрављења.24 a y оквиру иконе из Вологде je поред ове сцене и Христово јављање Кузману.: С. 73. Кузмана и Дамјана. Радојчић. углавном y детаљима (у Мистри уз Паладију стоје и две женске фигуре.Βν. pl. не поткрепљују ову претпоставку. црт. XXXII. 24 H. сл. Овчинников — Н. садржи дванаест сцена из житија св. сасвим y складу са текстом хагиографије. Venise 1962. закључује циклус. 21 Ο Христовим чудотворним исцељењима упор. cit. ово чудо указује да су свети врачи лечили и животиње. op. Радојчић. Кузмана и Дамјана. Српска графика XVIII века. 26 A. cit. № 197 (139).. cit. op. Београд 1971. op. G. нав. Οι θησαυροί του Αγίου Όρους. потом надовезују. τ . Оне приказују Дамјана како истерује демоне из камиле и појаву исцељене животиње на погребу св. 22 Посебно су интересантне ретко приказиване сцене исцељења глуве и слепе жене и блуднице на икони из Музеја y Вологди Каталог.. Д. cit. и Бакрорез X. p. 28 Ibidem. 77— 93. И поред незнатних одступања.. τ. op. 27 H. сл. Давидов. op. Icônes de Saint-Georges des Grecs et de la Collection de l'Institut hellénique de Venise. Радојчић претпоставља да би могао да буде св.25 на вологдској икони Кузман спава седећи на трону. Београд 1963. Исти светитељ истерује демона из оболеле животиње и на икони из Санока. Дамјан ( С. Η. op.139. 37. као и место на коме je представљен. 38. Прича ο излечењу Паладије и сукобу што je уследио међу браћом везује ce за још две сцене које ce на Радуловој икони. 52 et passim. Βυζαντινά και μεταβυζαντινά μνημεία της Πρέσπας. 20. црт. на стр. Нови Сад 1978. Σ. нав. Skrobucha. 19 Сличан инструмент je приказан y цркви Богородице Порфире на Преспи.26 Христос y мандорли ce јавља једино на пећкој икони).cit. πιν. 12). на минијатури из манастира Пантелејмона Дамјан како прима награду. Skrobucha. εικ. Skrobucha. op. Сахрана двојице светитеља изведена je на икони из Санока без појављивања камиле. Θεσσαλονίκη 1960.. 56. 50. Skrobucha. Чудесна оздрављења и свети лекари y старом српском сликарству. 27—28. cit.28 Поред тога што je претекст за наредну сцену. 278. 80. истргнута из контекста.27 На пећком примерку Дамјан благословом лечи камилу. чији je живопис датиран y 1522. црт.га светитеља. 25 Η. 16 А. Η. 36) и човека оболелог од водене болести на минијатури кодекса из Пантелејмона (Οι θησαυροί του Αγιου Ορους. Β'.3. Кишилов. док ce људским гласом обраћа зачуђеном свештенству. или 1524. Cfr. 20 У нашем сликарству овакав тип посуде јавља ce y Милешеви уз лик непознатог светог лекара за кога С.23 На икони из Санока епизода са Паладијом je такође испричана y три призора. Millet. 262—263. На осталим житијним иконама камила je насликана y десном делу композиције.ји Христос y мандорли ca наглашеним зракама јавља уснулом Кузману. 41—45. Кишилов. Skrobucha. иконографска решења ових композиција врло су сродна. Овчинников — H.. 17. . Иконографски тип ово. 186. на стр. Πελεκανίδης.. Милешева. cit. Chatzidakis. 700 година медицине y Срба. cit. где ова сцена. дело.

У Cod. Радул je на овој сцени представио овећу групу свештеника испред храма и само један одар. После извесног времена појавио ce ђаво и жену на превару одвео y пусти планински предео где демони покушавају да je убију. Догађај je илустрован на две иконе — оне из Хеленског института y Венецији и Пећке патријаршије. a затим пада y постељу мучен боловима. змија му ce увлачи y уста. што je насликано на последњем пољу. Кузман и Дамјан спремни да помогну y најразличитијим ситуацијама свима онима који им ce обрате искреном молитвом. Ликови су искусно организовани y односу на архитектонски или пејзажни фон. потом. Радије je прибегавао већ устаљеним формулама којима je захваљујући незнатним композиционим варирањима. врачи спашавају Малбоову жену коју ђаво гура са литице. Pantel. y којој ce ђаво заклиње да жени неће учинити ништа нажао. Низ иконографских сличности уочених између ре- шења на пећкој икони и осталих анализираних дела на којима je приказан циклус посвећен св. Наредна приказује дијалог жене и ђавола чија je физиономија наглашено ружна. Друго постхумно чудо односи ce на причу ο помоћи што cy je св. сликовите обрисе разуђених здања и литица. Трећа сцена. и излечење човека y кога je ушла змија. уз обиље детаља. као што je тο учинио и сликар иконе из Вологде. При томе није настојао. да изнађе нека нова иконографска решења. анаргири како избављају жену од демона. какав je. чије ce стрме падине спуштају ка центру композиције y коме ce врши радња. Тада ce појављују њени заштитници св. али и помно уочене појединости из свакодневног живота. њено изгнање уз помоћ св. Мајстор венецијанског примерка je догађај схватио наративно. опширним коментарима давао нова значења. ову епизоду представио веома детаљно. као и на осталим примерцима. потом. пећку икону св. да би je. облик кадионице на сцени сахране св. рад из Вологде садржи још сцене неколиких општих исцељења. протерују демоне. У легенди ο двојици св.31 На првој Малбо одводи жену y храм св. одевени y блиставе одежде. Бесребрника одликују и изузетни уметнички квалитети. Кузману и Дамјану. Радул je поједине епизоде. Кад ce вратио кући. замишљен попут Христових исцељења: св. не слутећи ништа. Склон приповедању. Он je.32 Радулов цртеж архитектонских конструкција je такође сигуран и лишен крупнијих одступања од основних закона линеарне перспективе. У складу са старин- . на пример. Бокови зграда или нагиби једносливних кровова често су усмерени управо тако да наглашавају главне протагонисте. док су примерци из Пећке патријаршије и Венеције y даљем излагању потпуно посвећени посмртним чудима св. Кузмана и Дамјана.58 налаже да ce двојица свете браће сахране заједно. сликар je опширно и спокојно исприповедане догађаје уобличио y складне и уравнотежене целине. Њена je намера да истакне да су св. На другој сцени он једе. Исту функцију има. посебно. она je почела да га мучи. мајстор са подједнаком сигурношћу описује фигуру y најразличитијим покретима. Човек по имену Малбо je пред полазак на дуги пут поверио своју жену заштити св. познат из оновремене црквене праксе. углавном жена. Прво од њих ce односи на легенду по којој je једном уснулом сељаку змија ушла y тело. Радул je. Овај детаљ ce јавља једино на пећкој икони. вратили y свој храм. и обојицу светитеља на одру. На венецијанском примерку je приказан само најдраматичнији тренутак приче: св. Склон једноставним композиционим решењима. a змија му излази из уста. Исцрпни коментари који прате и објашњавају сваку композицију могли су бити преузети и из неког од житија ових светих лекара. вођеном руком искусног цртача. понекад. На првој човек спава под дрветом. посебно житијних икона. Затим су y планинском пределу представљени св. и стење. На икони из Санока циклус ce на овом месту завршава. Гипком линијом. представљао веома исцрпно. Кузман и Дамјан. Мотив сељака заспалог под дрветом слично je представљен и на иконама из Вологде и Венеције. композиционо слична првој. врача да би je поверио њиховој заштити. напротив. како то показује и прича ο Малбоовој жени илустрована на пет поља. №2 и y Митрополији y Мистри приказан je сам чин исцељења. Поред особених иконографских решења. уношењем понеког новог детаља или става и. Кузмана и Дамјана. опет ce одиграва испред цркве.29 На иконама из Вологде30 и Хеленског института ово чудо запрема два поља на којима je насликан улазак змије y уста заспалог сељака и. наводи на закључак да je Радул за свој рад вероватно као узор имао неко слично старије остварење. Муке су прекраћене тек када je унесрећени човек позвао y помоћ свете враче који су га ослободили змије. На трећем пољу je сам чин излечења. a жену враћају кући. чак y пет сцена. одлази кући. врачи указали Малбоовој жени. приказавши. a он доцније. Кузмана и Дамјана. врачи благосиљају унесрећеног. које су му за то пружале прилику. Кузмана. На Радуловој икони догађај je илустрован најопширније — y три композиције. врача ово je једина епизода која није везана за њихова чудесна оздрављења.

Монотонију широких двобојних појаса архитектонске позадине прекидају ефектни колористички нагласци црвених. зелене. a међусобно повезаним високим. № 10—11. сл. каткад и комплементарна сазвучја цинобера и плаIbidem. a да при томе није запостављен њихов колористички склад. 50. на житијној икони св. што y композицију уноси динамику. Старинар. Приликом сликања стилизованог.: С. Skrobucha. Узор за ову грађевину. 51. равним или крововима на једну воду. 41. 32 Б. 67—68. сиве. Уметност y средњовековној Србији од 12. Луке 1672/73.33 Радул je нашао y стваралаштву свога учитеља. кат. y боји 50 и 55). Николе y манастиру Морачи. готово дословно je преузета слична композиција са велике Јованове иконе св. 31 H. Хоризонтале ових имагинарних конструкција ce час дижу. чешће. такође зупчастим зидом. Οι θησαυροί του Αγίου Όρους. DavidDanel. бр. С. одвија ce радња. Кузмана. Подједнако брижљиво и зналачки усклађене су и боје њихових горњих и доњих хаљина. cit. Приликом колористичке обраде фона он површине архитектонских кулиса изводи различитим тоновима плаве. Радојковић. Чини ce извесним да je Радул ово решење прихватио управо y Морачи. Кишилов. такође из Мораче (упор.εικ. 34 Сликар Јован je готово истоветну грађевину приказао више пута: на ктиторским композицијама y капелама Св. Морача. дело. М. op. На појединим сценама (погреб св. отвореним пролазима и прозорима. док други план служи само као кулиса. 53). Кирилом Филозофом. Београд 1988/89. као и архитектонске кулисе још више истичу људске фигуре y предњем плану. 11.ским решењима којима ce наглашава илузија дубине простора. Српско златарство XVI u XVII века.34 од кога je преузео и низ других сликарских решења. 42. cit. Акценти беле или. па чак ни камиле чији су верно пренесени анатомски детаљи — грба и карактеристично извијен дуги врат завршен малом главом — по свој прилици преузети са неког предлошка.с. павиљона и тробродних грађевина сличних базилици. 100—101. Фасаде ове грађевине су беле. 101. Петковић. ниже конструкције редовно су обојене другачије од виших грађевина из другог плана. Подједнаку пажњу Радул посвећује и боји. Стојаковић. огољеног стења кориштени су тонови мркозелене. 4. 278! 30 Живопucb древнего Пскова /20/. завршеним двосливним. Саве и Симеона Српског (исто. 31. На једној од завршних сцена светитељевог циклуса. τ. чиме су постигнута звонка. Испуњен je здањима y облику кула.. 33 А. Саве Српског и Симеона Немање и икони истих светитеља са морачким ктитором Стефаном Вукановићем и св. Својим светлим или контрастно обојеним површинама пејзажни фон. године. окер и ружичасте. 90. 36. fig. XV—XVI. задржали су ce и на карактеристичним гроздасто набраним заравњеним врховима. op. Предње. Београд 1986. Београд 1980. епизоде са Малбоовом женом) изведена je занимљива представа храма са куполом на двоструком тамбуру отвореном прозорима. Овчинников — Η. сл. Чанак-Медић. нав. сл. M. таб. час спуштају. Ктиторски модели Мораче. плаве и окера. Морача. на тамнозеленом тлу. Стефана и Св. века. за коју je утврђено да представља модел велике морачке цркве.L. 29 . приликом сликања житијне иконе св. знаменитог сликара Јована. a на јужном зиду ce истичу улаз или певнички простор. Нови Сад 1966. Α. зелених или окер кро- вова. Каталог. сликар простор рашчлањава ниским назупчаним зидићем на два плитка плана. 19—33. a кровни венци су украшени аркадним фризом. Β'.. Њихова колористичка својства пригушена су широким белим потезима који од литица полазе ка подножју. Саопштења XX—XXI. Већих цртачких омашки нема ни y представама животиња: мазге. до 17. 14. Београд 1966. 105. На загаситозеленом крову брижљиво су исцртане штице. Петковић. таб. посвећеној градњи храма. н. Првобитни спољни изглед цркве Успења Богородице y Морачи. y боји 28. У првом.

погођеног губитком парнице са католицима. Оплемењене су златом које y виду засићеног сплета гипких линија. не само што обједињује до тада стечена искуства већ. Постамент и архитравна греда која je завршавала ову оквирну конструкцију нису сачувани. Управо y το време. Добро очувани до данашњих дана. Каткад je на усне и капке нанесено и нешто цинобера.60 ве (одежде двојице св. школовање или стицање моћи исцељења. разлога за веровање да je патријарх оболео знатно раније. a инсистирање на детаљу понекад не заобилази ни минуциозно исцртавање трепавица (уснули Кузман на сцени y којој му ce јавља Христос или призор сахране овог светитеља). које y себи складно спаја западњачку архитектонику целине. јагодице. по својим изузетним уметничким квалитетима. Сви резбарени мотиви су богато позлаћени. препустио je. или уверљиво дочарава њихове пластичне вредности. они — бар y општим цртама — пружају слику некадашњег изгледа оних делова оквира који сада недостају на пећком примерку. управу над црквом своме наследнику Арсенију III Чарнојевићу. уроњеним y маслинастомрку. Доцније je наместо архитрава учвршћена гредица рустично украшена бојом. које полазе од средишње розете.43 Може ce претпоставити да je управо тешка патријархова болест утицала на настанак ове иконе. светлим окером. Три деценије раније непознати дуборезац извео je y манастиру Морачи два слична оквира. италијанским касноренесансним дрвеним олтарима. он je од седме па до краја осме деценије XVII века био и његов најзнаменитији представник. браду или прсте — наглашава белом нанесеном фином четкицом y виду паралелних цртица.42 Има. уз житијну икону св. године. белим. као што су то. Наиме. Док су светитељи или њихови приврженици претежно племенитих црта лица. не изазива само декоративне ефекте већ и подцртава густе наборе драперија које следе природне ставове и логичне и неусиљене покрете тела. врача ce вероватно . године. везане копче) дуборезачком наслеђу38 није представљало новину y оновременој српској уметности. сигурно после 1671. личности које су носиоци негативних карактеристика. сигурног цртежа и топле и звонке колористичке гаме чије ce боје истичу. као код човека опседнутог бесовима. Овој житијној икони придаван je нарочити значај. посебно она која ce тичу излечења болесних. Међу њих су уметнута два луком повезана пиластра који омеђују сликано поље. постало једно од најлепших остварења српског иконописа из времена турске владавине. Главно интересовање сликар je усмерио на њихова чуда. ситних шрафура или широких полигоналних површина. Потом ce. који ће живети одузет још пуних шест година. Док je име овог даровитог дуборесца остало непознато. чиме ce још ефектније истичу на црвеној или плавој основи. ЗОРАН РАКИЋ Овакво решење. на пример. али несумњиво и снази талента свога творца. ο чему свакако сведочи и њена репрезентативна опрема. Пиластри су покривени двочланим тракама испреплетеним y виду ромбова. насликане су ружне и са извесним карикатуралним обележјима. међутим. анатомске појединости меко су моделоване окер. године по налогу патријарха Максима. њихово рођење. Кузмана и Дамјана. може ce ca доста разлога претпоставити да je аутор дуборезног рама пећке иконе св. Учинио je тο вероватно на тражење својих угледних поручилаца. остарели патријарх Максим. Код неких фигура чело je вертикално издељено на три елипсоидне површине које треба да назначе његову испупченост.36 Уз његове бочне ивице прислоњене су две колонете украшене мотивом „рибље кости".40 личност Радула. Као што je поменуто. Најзад. попут ђавола или човека опседнутог демонима. док најосветљеније партије — чело. Кузману и Дамјану није представио готово ниједну композицију која би ce искључиво односила на живот двојице свете браће. због опоравка. приликом једног боравка y Сарајеву. намеће ce питање који су разлози навели поручиоце и сликара да ce определе за извођење овог релативно ретко представљаног циклуса. y овом граду задржао преко месец дана. На периферним деловима лица и око очију бледи окер постепено смењује уско поље сиве којим je постигнут прелаз ка најосенченијим површинама. којима су ови раскошни морачки оквири несумњиво били добро познати. данас фрагментарно очуван. услед парализе. године. нос. делимично. Све фигуре су незнатно издужених пропорција. 1674. y судници ударила кап. a средствима његовог сестрића Висариона. житијна икона св. док je лук декорисан мотивом везаних копчи. a уколико им je тело обнажено. поновило. већ y пролеће 1669. попут емаља. можда. стилски сродну. ово дело je. наглашених стопа и капитела формираних од повијених листова стилизованог аканта. лекара на централном пољу) или плаве и умбре и окера. благодарећи и добром предлошку. примерке из Мораче користио као узор.35 Декоративно и сликовито. сивим или маслинастомрким намазима. Икона св. Пажњу заслужује и чињеница да Радул y свом опширно испричаном циклусу посвећеном св. Максима je. али ce обољење. Инкарнат ових фигура Радул моделује стрпљиво. како je тο већ установљено. сликара иконе. мада приврженији традицији и уздржанији y изразу. Решена y облику олтара. врача свакако доприноси и њен дуборезни оквир. што je наговештено и његовим неусаглашеним покретима. врача која потиче из периода сликареве најинтензивније делатности.37 и орнаменталне мотиве својствене светогорском (винова лоза) и домаћем (ромбоидни преплети. Луке из Мораче представља и најзначајније мајсторово остварење. Особеност y сликаревом поступку je његово настојање да спољашњим изгледом изрази карактерне особине појединих протагониста. као и за управо овакав избор сцена. на златној позадини. Раскоишом изгледу пећке иконе св. Обрве и праменови кестењастомрких коса и брада извучени су танким црним потезима. добро je знана y нашој историјскоуметничкој литератури.41 Својим богатим опусом утемељеним на највиталнијим токовима српског сликарства из времена турске владавине. из ктиторског натписа ce дознаје да je дело изведено 1673/74.39 Штавише. Горњи део поред и изнад лука испуњавају две симетрично компоноване вреже винове лозе са лишћем и гроздовима.

САНУ. Кајмаковић. У XVII веку cpeћe ce назив за дуборесце крстова „крстар" (упор. 364—365. 44 Постојало je веровање да св. Стефана (упор. из XVIII века. Поједина чуда која cy учиниле представе св. Зидна декорација параклиса св. Сковран. узору светих лекара. Зборник за ликовне уметности 3. М. y оквиру Деизиса. V. Српски православни народ и црква y Сарајеву y 17. 108—109. . Веселиновић. 26). год. 189—197. — avait servi d'inspiration au peintre. 364. — fait que l'on apprend dans des documents. међу којима je житијна икона св. Петковић. познато je да су још од средњег века постојали мајстори који cy ce бавили само дуборезбарством (исто. 103—107.: Е. Пећка патријаршија. C. Cette oeuvre. Кузмана и Дамјана наведена су на Седмом васељенском сабору y одбрану поштовања икона (cfr. Арсеније III Црнојевић y историји и књижевности. дело. 109—111. Нови Сад 1982. 61—62. С. Међутим. 8. Кузман и Дамјан делују преко моштију.Paris 1925. Доцније. Djelovanje franjevaca u Bosni i Hercegovini za prvih šest viekova njihova boravka II. пишу: R. exposée en détail dans cinq épisodes finals du cycle. Петковић. 102. дело. Ј. поред других аутора. С. 97). Dans la peinture de la chrétienté orientale c'est là le cycle le plus vaste consacré à saints Cosme et Damien. Skrobucha. Велике дуборезне целине. Морача. Петковић. 135—136). Р. С. Y succèdent deux épisodes sur la guérison miraculeuse d'un chameau et l'apparition de celuici à l'enterrement de Damien. Munchen 1902. Стефана y Морачи из 1642. 94. 343—344. Херцег Нови 1978. налазила ce молитва против зубобоље y којој ce призивају св. H. За стилски сличне оквире. Zagreb 1883 134. Кузмана и Дамјана. 82. Сарајево 1928. Историја српског народа III —2. Se fiant à l'aide de saints Cosme et Damien. Radul. Београд 1958. нав. углавном венецијанске радове XVI века. н. С. Stvaranje zografa Radula. Раичевић. упор. Зборник за ликовне уметности 18. Ј. L'icône illustrant la vie des saints anargyres aurait pu figurer dans la cellule du patriarche malade. С. fasc. ЋоровићЉубинковић. 39 Исто. Les trois premières compositions décrivent la guérison d'un aveugle. trois oeufs à une fém'me avait enfreint le voeu qu'il avait fait au départ. Црква Св. Sont illustrés ensuite deux miracles posthumes de ces saints: secours porté à l'homme qui avait avalé un serpent. елементи култа ових светитеља постали су део фолклора. насликаном уврх иконе. Уметничко стварање између 1614. Београд 1950. C. Тиме je и овим позно насталим делом изнова потврђено дуговеко и снажно веровање y исцелитељску моћ слика са ликовима ових светих врача. chacun. IX—X (1959). Au centre de l'icône figurent les deux saints médecins. Петковић. Β. нав. Anal. дело. cet événement étant représenté par trois scènes et. H. op. Α. Ljubinković. Прилог питању односа сликара Радула и бококоторске сликарске школе. Саве и Симеона Српског из манастира Мораче: М. В. Самарџић.. 37 До таквих закључака дошло ce истраживањем стилски сродног оквира житијне иконе св. Batinić. Р. Уздајући ce y помоћ св.44 Слично поступа и сликар Јован y морачком параклису Св. Кузман и Дамјан (Р. 79. Средњовековни дуборез y источним областима Југославије. 55—56. Huколе y Подврху код Бијелог Поља. 299—306 (где je и друга старија литература). Les trois scènes suivantes traitent du conflit entre les deux saints: en effet. qui était peint dans le cadre de la Déisis et que les saints anargyres se proposaient comme modèle à suivre. fig. посебна изд. Самарџић. Бока 10. 41 Ο Радулу. 105. 55. У једној од њих. 18). 128—131. celui de guérir gratuitement les malades. Bruxelles .с. Нови Сад 1967. Катић. СССХ. Према једној легенди. Зограф 4. Сарајево 1977. 32—38. С. Ђурић — С. Дизелдорф 1978. 98. 109. Радонић. Београд 1985. The Book of Pictures Frames. New York 1981. 99. вијеку. заједно са иконописцем. Tout en haut de l'icône se trouve la Déisis. 101. али и путем честица узетих са њихових слика. Медицина код Срба y средњем веку. I. који je. нека тешко оболела жена je оздравила пошто je мало боје са ликова ових светих врача узела као лек (cfr. Дуборезни иконостаси XVII века на Светој Гори. Мајстори старог српског сликарства. У потрази за Радуловим иконостасом из Црколеза. Саопштења XVII. L'icône se distingue par des qualités artistiques exceptionnelles. confirme une nouvelle fois la croyance très ancienne que les images représentant saints Cosme et Damien avaient le pouvoir de guérir les malades. Римска курија и јужнословенске земље. Delehaye. исти. Слијепчевић. Морача.: С. Историја Српске православне цркве I. t. consacrés. исти. Иконостас цркве Светог Николе y Подврху и његов творац. a њихова имена ce помињу y бројним лекарушама. Ћирковић — В. Boll. Florentinische und venezianische Bilderrahmen aus der Žeit der Gotik und Renaissance. par l'intercession de ces saints. чија су чудотворна исцељења уоколо приказана. патријарх ce посредовањем ових светитеља обраћао за милост и самом Христу. 350—351. Ћоровић-Љубинковић на претпоставку да ce овај мајстор бавио и дуборезом (нав. 63—64). 43. Damien. neveu du patriarche Maxime. tandis que seize compositions qui illustrent les miracles de saints Cosme et Damien sont disposés autour de la représentation centrale. d'un paralytique et d'un possédé. 345. 125). Живопис зографа Радула y цркви села Дренов штице код Никшића. Kopaћ. Ђ. 38 M. 16—17). 108—109. exécutée à une époque plus ou moins tardive. дело. В. L'icône consacrée à saints Cosme et Damien remonte à la période où cet artiste produisit les meilleures de ses oeuvres. и 1683. l'histoire de l'épouse de Malbo. Београд 1993. Радојчић. учествовао y извођењу ових дела. 3. 82. чуваној y сарајевској Старој цркви. Le cycle est constitué de cinq ensembles. Кратко временско раздобље (1673—1677) из кога потичу сви Радулови дуборезом украшени радови. Bock. Р. КУЗМАНА И ДАМЈАНА 61 налазила y келији оболелог јерарха. Петровић. изведене y XVI и XVII столећу. Хиландарски зборник 1. au Christ luimême. 99. fut le peintre serbe le plus remarquable entre la septième décennie du XVIIe siècle et la fin de la huitième. prenant. Скарић. и 18. Узлети и падови. Кузмана и Дамјана несумњиво најзначајнији примерак. Београд 1949.. Морача. Ћоровић-Љубинковић. Петковић. Београд 1966. Son auteur. Морача. Scènes de la vie de saints Cosme et Damien sur une icône peinte par Radul en 1673/74 ZORAN RAKIĆ Une icône illustrant la vie des saints anargyres Cosme et Damien et entourée d'un riche cadre sculpté sur bois est conservée au trésor du siège du Patriarcat de Peć. 136). Ћоровић-Љубинковић. 155—163. cit. свакако су претпостављале и њихово учешће (упор. нав. 51—68. иста. Историја српског народа III—2.ЖИТИЈНА ИКОНА СВ. 42 Р. Зограф 2 (1967). Београд 1972. Српска православна црква y XVI u XVII веку. XLIII. 408—409. 97. alors qu'audessous de leurs pieds court l'inscription de ktitor nous apprenant que l'oeuvre fut exécutée par le peintre Radul en 1673/74 pour l'hiéromoine Bessarion. Београд 1965. Il est fort probable qu'une maladie grave dont souffrait le patriarche Maxime. Grimm. Петковић. 59. Старинар. Ћоровић-Љубинковић. Георгије Митрофановић. Зидне слике y Острогу из 1666/67 — непознато дело сликара Радула. управо би упућивали на постојање неког ве35 штог мајстора дуборезбара. навели cy М. С. 40 Неколика Радулова иконописна дела богато украшена дуборезним оквиром. Les recueils antiques de miracles des saints. le patriarche demandait la grâce. Петковић. сличан декоративни репертоар и начин израде дуборезних оквира. Морача. 36 Дрворезбареним украсом иконе бавила ce M. 153. à un thème particulier. enfin. 43 M.