You are on page 1of 11

UNIVERZITET EDUCONS FAKULTET ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE SREMSKA KAMENICA

SEMINARSKI RAD IZ ANALITIČKIH INSTRUMENATA U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

OKVIRNA KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA O KLIMATSKIM PROMENAMA
(The UN Framework Convention on Climate Change – UNFCCC)

Student: Slobodan Kalenić Z 11/12

Predmetni profesor: Hristina Stevanović Čarapina

Sremska Kamenica, maj 2013.

...............................................................................................................................................................................6 26 Članova UNFCCC.................................................................................6 Klasifikacija zemalja potpisnica UNFCCC:..............11 2 ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................Sadržaj Klimatske promene.......................................................................................................................7 Cilj konvencije.......................8 Srbija i UNFCCC.......9 Literatura................................................8 Konferencije zemalja potpisnica....................................5 Tekst konvencije.....................................3 Izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama.................................................................................

Astronomski i geofizički faktori predstavljaju spoljašnje činioce klimatskih promena jer nastaju van atmosfere. S tim u vezi je i definicija klimatskih promena koja je prihvaćena Okvirnom konvencijom Ujedinjenih nacija o promeni klime. 3 . Geofizički faktori su povezani sa tektonskim aktivnostima Zemlje. tektonska pomeranja. geofizički i biotički. Efekat staklene bašte podrazumeva apsorbovanje toplotne radijacije od strane gasova staklene bašte i njeno ponovno emitovanje u svim pravcima. antropogeno indukovane promene klime. azotrifluorid (NF3 ).). Možemo reći da klimatske promene u užem smislu predstavljaju one promene klime koje nastaju kao posledice čovekovog delovanja u biosferi. heksaflouretan (C2 F 6 ). Posledice ovih procesa kao što su vulkanske erupcije. ugljen-dioksid. Za najznačajnijeg pokretača globalnog zagrevanja uzima se ugljen-dioksid. sumporheksafluorid (SF6 ). Gasovi staklene (GHG) bašte su oni atmosferski gasovi koji imaju sposobnost da apsorbuju i emituju zrake velike talasne dužine i infracrveno zračenje.Klimatske promene Klimatske promene predstavljaju one promene klime koje se direktno ili indirektno pripisuju ljudskim aktivnostima koje menjaju sastav atmosfere i koje se za razliku od klimatskih varijabilnosti beleže tokom dužeg vremenskog perioda. Antropogeni faktori klimatskih promena jesu oni koji nastaju delovanjem čoveka. Astronomski faktori odnose se na aktivnosti ostalih astronomskih objekata. kao i na odnose tih objekata i Zemlje (udaljenost. metan. Koncentracija atmosferskog ugljen-dioksida značajno je porasla u poslednjih nekoliko decenija i dovodi se u direktnu vezu sa osmotrenim porastom temperature na globalnom nivou (Slika 1. U atmosferi su najzastupljeniji sledeći gasovi staklene bašte: vodena para. Faktori koji pokreću klimatske promene mogu biti astronomski. Promene klime u širem smislu predstavljaju posledice složenih abiotičkih i biotičkih procesa i ogledaju se kroz statistički značajne promene klimatskih parametara tokom dužih perioda. Biotički faktori klimatskih promena dalje se mogu podeliti na antropogene i neantropogene. inklinacija i dr). relativan položaj. Pošto se deo ovog infracrvenog zračenja vraća na Zemljinu površinu. tetraflourmetan (CF4 ). HCFC (hlor-fluor ugljovodonici CHClF2 ). Suštinu neantropogenih faktora čine ekosistemski procesi kao što su primarna produkcija (fotosinteza) i kruženje vode i nutritijenata. trajektorije. Današnje poimanje klimatskih promena uglavnom se svodi upravo na ove. promene inklinacije mogu direktno uticati na klimu. Koncentracija ovog gasa u atmosferi značajno zavisi od čovekovih aktivnosti. Ostali gasovi koji su prisutni u atmosferi u manjim koncentracijama su CFC (hlor-fluor ugljenik CClF2 ). azotsuboksid i ozon. ono izaziva njeno dodatno zagrevanje. odnosno porast koncentracije slobodnog ugljen-dioksida u atmosferi nastaje usled emisija ovog gasa koje nastaju kao posledica sagorevanja fosilnih goriva i prevođenjem prirodnih staništa u urbane i poljoprivredne površine. prevashodno Sunca.

nauku. godine na Svetskom samitu u Rio de Žaneiru. Klimatske promene već negativno utiču na ekosisteme i tokom veka povećaće i stopu pojavljivanja i stepen. postala je neminovna i potreba za što hitnijim razvojem sistema adaptacija na klimatske promene. javnog zdravlja i energetike. privredu i civilno društvo. zdravlje ljudi ugroženo. upravljanja vodama. Osim aktivnosti na ublažavanju klimatskih promena. (Prvi put u istoriji merenja Instituta na Havajima dnevni prosek CO2 dostiže 400 ppm) Ovakav nagli rast emisija ugljen-dioksida antropogenog porekla doveo je do globalnog konsenzusa o potrebi smanjena emisija u cilju sprečavanja i ublažavanja klimatskih promena. šumarstva. Borba protiv klimatskih promena danas predstavlja jedan od prioriteta u politici međunarodne zajednice. prirodne katastrofe češće. 4 . To znači da će hrana i voda biti manje dostupni. suše i toplotni talasi koji su prouzrokovani klimatskim promenama u budućnosti biti još intenzivniji. uključujući politiku. tako da ne čudi što se brojne globalne inicijative fokusiraju upravo na ove probleme. Osnovni dokument na osnovu koga se sprovode i koordinišu globalni napori na smanjenju emisija ugljen-dioksida je Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama koja je donesena 1992. prvenstveno poljoprivrede. Ova generalna pretnja zahteva prilagodljiv način upravljanja. Borba protiv klimatskih promena i smanjenje emisija gasova staklene bašte postali su prioriteti za mnoge zemlje u svetu i za mnoge svetske organizacije. Klimatske promene imaju značajne negativne socioekonomske posledice. Očekivani efekti klimatskih promena složeni su i dalekosežni. zaštite prirode. Naučni podaci govore da se mora delovati odmah. vrste će nestati. koji omogućava uključivanje svih važnih sektora. Povezanost adaptacija na klimatske promene sa svim ostalim problemima razvoja i neophodnost celovitog rešavanja predstavlja posebne izazove za sve sektore.Slika 1. a ekosistemi će biti uništeni ili degradirani. jer će ekstremne vremenske prilike.

očekivani porast nivoa okeana usled termalne ekspanzije i topljenja leda je 6 cm na godišnjem nivou.Izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama Uticaj čovekovih aktivnosti na klimu je dugo bio zanemarivan. očekivani porast globalne srednje godišnje temperature tokom 21. pripremljen je Prvi izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC.). intenziteta i regionalnih posebnosti. metan. emisije koje nastaju ljudskim aktivnostima značajno povećavaju atmosferske koncentracije gasova staklene bašte (ugljen-dioksid. a ujedno je to bila i osnova za Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (Slika 2. i dalje postoji dosta nepouzdanosti u prognozama i projekcijama klimatskih promena naročito u pogledu vremenskog okvira. azotsuboksid i dr. • • • • Slika 2. ugljen-dioksid je odgovoran za preko polovinu pojačanja efekta staklene bašte.).2ºC po dekadi. freon. Godine 1990. 1990) i njime je praktično postignut globalni konsenzus o dejstvu čoveka na klimu. Povećanjem koncentracije ovih gasova intenzivira se efekat staklene bašte što rezultira zagrevanjem atmosfere. (Predviđanja IPCC-a sa merenim temperaturama od 1990. veka je 0. Osnovni zaključci ovog izveštaja: • efekat staklene bašte postoji. godine) 5 .

Član – Stupanje na snagu 24. Član – Istraživanje i sistematsko praćenje 6.Član – Potpis 21. Član – Edukacija.Član – Izuzetci 25. Član – Principi 4. godine. godine. Član – Pomoćno telo za naučnu i tehnolšku pomoć 10. Montreal Protokola 1987. Član – Cilj 3. Taj protokol se odnosio na zaustavljanje proizvodnje supstanci koje su doprinosile nestajanju ozona. juna do 14.Član – Pomoćno telo za implementaciju 11.Član – Privremeni planovi 22.Član – Autentični ptrevodi 6 . Član – Definicije 2. prihvatanje. Umesto toga. Član – Sekretarijat 9. ugovor se smatra pravno neobavezujući.. Konvencija je bila veoma napredna za svoje vreme u pogledu ukoliko se znalo o globalnom zagrevanju i koliko je naučnih dokaza za to postojalo 1994. sporazum pruža okvir za pregovore koji određuju međunarodne ugovore (koji se nazivaju „Protokoli“) kojima se može odrediti obavezujuća ograničenja na efekat staklene bašte.Član – Finansijski mehanizam 12.Član – Poverenik 20.Član – Amandmani na Konvenciju 16. UNFCCC je pozajmila veoma bitnu suštinu od najuspešnijeg multilateralnog sporazuma u istoriji. odobrenje ili pristupanje 23. 1992.Član – Prenos informacija koje se odnose na implementaciju 13.Tekst konvencije Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) je međunarodni ekološki sporazum po dogovoru na konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju.Član – Ratifikacija. obuka i javnost 7. Cilj sporazuma je da se stabilizuju koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi na nivo koji bi sprečio opasne antropogene uticaje na klimatski sistem.Član – Usvajanje ili izmena aneksa Konvencije 17.Član – Rešavanje pitanja u vezi sa sprovođenjem 14. koji je održan u Rio de Žaneiru od 3.Član – Protokoli 18. Član – Obaveze 5.Član – Odstupanje 26. Član – Konferencije zemalja potpisnica 8. 26 Članova UNFCCC 1.Član – Pravo na glas 19.Član – Rešavanje sporova 15. Sam ugovor je postavlja neobavezujuća ograničenja emisije štetnih gasova za pojedinačne države i ne sadrži mehanizme za sprovođenje. U tom smislu.

Slika 3. (Članice UNFCCC) 7 . Aneks II – Članice Ekonomske kooperative i razvoja (ove zemlje su u obavezi da daju finansijsku i tehničku podršku zemljama iz Aneksa I). Ne-aneks I – zemlje u razvoju sa malim primanjima koje su u mogućnosti da apliciraju za Aneks I kad budu dovoljno razvijene. Aneks B – Potpisnice u ovoj listi su zemlje koje su postigle emisije GHG iz prve ili druge runde Kjoto protokola.Klasifikacija zemalja potpisnica UNFCCC: • • • • • Aneks I – Razvijene zemlje i ekonomije u tranziciji. Najnerazvijenije zemlje – UN klasifikacija od 49 zemalja kojima je dodeljen specijalan status u sporazumu zbog njohovog limitiranog kapaciteta da se adaptiraju na efekte klimatskih promena.

godine. Bušova administracija je eksplicitno odbila protokol 2001. gasovi staklene bašte. U Meksiku je 2010 bezuspešno postavljena ideja da se osnuje fond od 100 biliona dolara godisnje. Sjedinjene Američke Države su trebale da se obavežu na smanjenu emisiju. dok je Australija odbila. Dokument je sadržao amandmane Kjoto Protokola koji obavezuju na produženi period do 2012. Treba prihvatiti da su različite zemlje u različitim pozicijama borbe sa promenama i treba prihvatiti njihov položaj. godine i ograničava emisiju gasova na 15% globale emisije jer Japan.. u intervalu do 2008-2012 godine. Njujork Tajms je objavio da Barak Obama i ostali svetski lideri odlažu obavezujueće dogovore oko klimatskih promena i sveli su konferenciju na politički dogovor da se temom treba pozabaviti u budućnosti. Sastancima mogu da prisustvuju i dtuge zemlje koje su u funkciji posmatrača. Do sada je odrzano 18 Konferencija (COP) svake godine po jedna sa izuzetkom 2001. Većina evropskih zemalja (definisane Aneksom B) su potpisale i obavezale se da smanje emisije gasova staklene bašte za 6 do 8% ispod nivoa 1990.Cilj konvencije UNFCCC definiše osnovne pojmove kao što su klimatske promene. COP6 je doveo do kreditiranja projekta u kome bi se postavljali skupljači CO 2 koji ga pasivno uklanjaju iz atmosfere. Konferencije zemalja potpisnica Potpisnici Konvencije se sastaju jednom godišnje od 1995. Na taj način vi se osigurala proizvodnja hrane koja omogućava da se nastavi ekonomski održiv razvoj Zemlje potpisnice bi trebale da prate principe koji će osigurati da se klimatski sistem očuva za dobrobit sadašnjih i budućih generacija. Sastanci takodje služe kao prilika da se razgovara o Kjoto protololu (MOP). Takođe bi trebale da preduzmu preventivne mere i da se nesme koristiti naučna nesigurnost da se primenjivanje mera odlaže. emisije. Osamnaesti COP je održan u Kataru i konferencija je donela paket mera koji se zove „Doha klimatski prolaz“. kao i da sarađuju na internacionalnom nivou. godine (Berlin) na konferencijama da procene napredak u rešavanju klimatskih promena. 8 . ali Kongres nije ratifikovao sporazum nakon što ga je Klinton potpisao. Rusija je 2002 oklevala da ratifikuje sporazum. Belorusija. Kopenhagen u Danskoj je bio domaćin COP 15/MOP 5 je imao za cilj da produži Kjoto portokol koji je isticao. Glavni fokus COP 14 a ujedno i MOP4 u Poljskoj je bio da se nadje naslednik Kjoto protokola. Krajnji cilj ove Konvencije i drugih pravnih instrumenata je da stabilizuje koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi na nivo koji bi sprečio opasne antropogene uticaje na klimatski sistem. Jedan od prvih zadataka koje je postavila za UNFCCC je da zemalje potpisnice uspostave nacionalne inventare gasova sa efektom staklene bašte. Potpisnice imaju pravo i trebale bi da promovišu održivi razvoj. godine. u Kjoto Japan. do 2020. Protokol je zaključen i uspostavljene su pravne obaveze razvijenih zemalja da smanje emisiju gasova staklene bašte. Novi Zeland nisu htele da smanje emisiju zbog država kao sto su SAD i Kina koje se nisu obavezale na Kjoto. Ukrajina. kada su održane u Nemačkoji i Maroku. U sekretarijatu u Bonu od 2010 godine se nalazi izvršni sekretar. Na COP3 1997. takodje nije uspesno dogovoren produženi rok Kjoto protokola. takav nivo bi trebalo postići u vremenskom intervalu da omogući ekosistemima da se prirodno adaptiraju na promene klime. Rusija..

godine. Nivo znanja i kvalitet podataka o klimatskim promenama značajno je unapređen sa formiranjem Virtuelnog centra za klimatske promene za region Jugoistočne Evrope u Beogradu. koja takođe deo svog rada fokusira na probleme klimatskih promena. Izmereni srednji porast temperature na godišnjem nivou je 1. Pored Hidrometorološkog zavoda značajne podatke obezbeđuje i Agencija za zaštitu životne sredine. 9 . Od 2011.4°C. Reč je o multidisciplinarnom projektu u koji je uključen veliki broj stručnjaka i naučnih institucija. niti su navedeni vremenski rokovi za njihovu implementaciju. . a naročito adaptacija za sada nisu razvijene na lokalnom nivou u Srbiji. adaptacija i ublažavanje. Stručnjaci iz Srbije učestvovali su u više međunarodnih projekata koji su se bavili klimatskim promenama i adaptacijama pa je i na taj način obezbeđena određena količina podataka. Projekcije za kraj 21. ocene ranjivosti pojedinih sektora i adaptacije. Aktivnosti u oblasti klimatskih promena.4° C pri čemu se značajniji porast temperature očekuje u letnjem periodu. godine Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije finansira projekat pod nazivom: Istraživanje klimatskih promena i njihov uticaj na životnu sredinu: praćenje uticaja. Prvi rezultati ovog projekta očekuju se 2014. severozapadna Rusija i Baltički region. U ovom izveštaju dati su proračuni emisija gasova sa efektom staklene bašte. Republički hidrometeorološki zavod Srbije . tako da danas predstavlja jednu od ključnih institucija za praćenje klimatskih promena kao i za planiranje adaptacija. gde je smešten ovaj centar. izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC. tako da je i dostupnost podataka o lokalno specifičnim posledicama klimatskih promena veoma limitirana. Izveštaj sadrži i konkretne adaptivne mere za pojedine sektore mada u njemu nisu navedene institucije nadležne za predložene mere. 2007) Evropa je izdvojena kao jedan od regiona posebno osetljivih na klimatske promene. Klimatskim promenama se u Srbiji ozbiljnije počelo baviti tek u nekoliko prethodnih godina. Okvirna Konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Srbiji je ratifikovana 2001. Određeni podaci dostupni su za područje AP Vojvodine. ocena ublažavanja klimatskih promena. godine. Srednje godišnje temperature na nivou Evrope u poslednjih 50 godina rasle su brže od globalnog proseka. stanje implementacije UNFCCC-a kao i pregled finansijskih i teholoških potreba. značajno je unapredio svoje kapacitete. godine . Regioni kod kojih je zabeleženo posebno značajno zagrevanje jesu Pirinejsko poluostrvo. Ovaj izveštaj je iscrpan i objedinjuje sve značajne podatke vezane za problem klimatskih promena u Srbiji. prvi dokument koji se na sveobuhvatan način bavi klimatskim promenama u Srbiji usvojen je u novembru 2010. Prvi izveštaj prema Okvirnoj konvenciji o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija. veka pokazuju godišnji porast temperature od 2.1°C do 4. pregled istraživanja i obrazovanja u oblasti klimatskih promena. a uglavnom se odnose na poljoprivredu i nastali su u okviru istraživanja stručnjaka Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. U južnoj Evropi porast temperature može lokalno ići i do 6°C. jugoistočna Evropa. pri čemu je zabeležen značajniji porast tokom zimskog nego tokom letnjeg perioda.Srbija i UNFCCC Prema 4. dok je Kjoto protokol ratifikovan 2007. pa samim tim i raspoloživost podataka na skromnom nivou (Slika 4). tako da je naše znanje o ovoj oblasti na nacionalnom nivou.

1990. rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije. godine.) 10 . međunarodnu saradnju i upravljanje projektima. koji se nalazi u okviru Sektora za evropske integracije. U ovom Ministarstvu postoji poseban odsek za klimatske promene. Slika 4.Glavna i odgovorna institucija za sprovođenje UNFCCC i Kjoto protokola u Srbiji je Ministarstvo životne sredine. i 1998. (Srbija je dostavila dva izveštaja o emisiji gasova staklene bašte.

(http://unfccc. Beograd 2) United Nations Framework Convention on Climate Change. Procena ranjivosti na klimatske promene. Nataša Todorović.int/files/ghg_data/ghg_data_unfccc/ghg_profiles/application/pdf/srb_gh g_profile.int/resource/docs/natc/srbnc1. Beograd.pdf) 3) United Nations Framework Convention on Climate Change.Literatura 1) Agencija za zaštitu životne sredine (2011): Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2010. Wikipedia. Jul 2011 6) United Nations Framework Convention on Climate Change. the free encyclopedia (https://en.pdf) 4) Goran Sekulić.Dr Kenneth Richards .WWF (Svetski fond za prirodu). Zvezdan Kalmar Krnajski Jović. Smith School of Enterprise and the Environment University of Oxford.pdf) 7) United Nations Framework Convention on Climate Change. Centar za unapređenje životne sredine. United Nations (http://unfccc. International climate change negotiations: Key lessons and next steps.Sally Tyldesley. godinu. 2012. Ministry of Environment and Spatial Planning of the republic of Serbia (http://unfccc.wikipedia. . Duška Dimović.org/wiki/United_Nations_Framework_Convention_on_Climate_ Change) 11 .int/files/essential_background/background_publications_htmlpdf/applic ation/pdf/conveng. godine 5) Professor Sir David King FRS . United Nations (1992).