You are on page 1of 17

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U NOVOM SADU

Ivana Čukić br. indeksa: 25/2010 ivanica.c@gmail.com

Upravljanje znanjem u razvoju životnog ciklusa proizvoda
-SEMINARSKI RADPredmet: PLATFOMA ZA UPRAVLJANJE ŽIVOTNIM CIKLUSOM PROIZVODA

Profesor: Dr Ilija Ćosić Asistent: Mr Nikola Suzić

maj 2011.Upravljanje znanjem u razvoju životnog ciklusa proizvoda Novi Sad. 2 .

...................... Literatura ................ Trendovi koji doprinose deljenju znanja i komunikaciji ............ Značaj informacija i komunikacije..................13 ..................................................................... Načini za podsticanje razmene znanja i komunikacije u okviru PLC-a.....SADRŽAJ: Apstrakt.............7 5.......4 3..................................................................................................................................................13 8............................................................................................................................................................1 2..........................................................................................................................11 7..........5 4............................................................... Prednosti deljenja i upravljanja znanjem u različitim fazama životnog ciklusa proizvoda................ Upravljanje znanjem............................ Zaključak .............9 6................ Product life-cycle management (PLM).........1 1...................................................

Product life-cycle management (PLM) Sve brži protok informacija. ponašanje proizvoda se menja. Problem utemeljen u većini kompanija je nepostojanje kulture deljenja znanja među kadrovima. čime se stvara sistem prikupljanja i raspodele informacija tokom njegovog životnog veka. informacija. njihov razvoj se odvija kroz dug i veoma skup proces. Proizvodi su kompleksniji. Proizvođači imaju sve manje vremena da na tržište lansiraju proizvod. to je stvaranje virtualnog modela proizvoda. Opis se sastoji od podataka i informacija dobijenih iz raznih oblasti znanja. Njihovo čuvanje je neophodno radi ponovne upotrebe na različitim verzijama i/ili modelima proizvoda. na osnovu kojih konstruktori dobijaju njegovu konačnu sliku i funkcionalnu primenljivost. skladištenja i deljenja informacija i podataka na struktuiran način. profit. a životni vek proizvoda se skraćuje. Rešenje problematike uspešnog sprovođenja proizvoda kroz sve faze životnog ciklusa i reupotreba njegovih sklopova na održivi način. trendovi 1. Sinteza upravljanja znanjem i upravljanja životnim ciklusom proizvoda. kao i indikator kompetentnosti kompanija u savremenim okolnostima tržišnog privređivanja. Čitava nauka upravljanja znanjem može se staviti u svrhu upravljanja životnim ciklusom proizvoda. konkurencija 4 . kreiranog pomoću različitih vidova opisa. a pred proizvođače postavio visoke zahteve i uslove opstanka u tržišnoj utakmici. su sve veće. savremeno poslovanje. poduprt nezaustavljivim razvojem informacionih tehnologija. kao i njihov položaj u odnosu na postojeće trendove. leži u stvaranju modela prikupljanja. njegovi prodaja. potrošači.Upravljanje znanjem u razvoju životnog ciklusa proizvoda APSTRAKT Nastup na tržištu sa proizvodom karakteristika koje po svim kriterijumima zadovoljavaju zahteve ciljnih grupa. odnosno. prihodi. detaljno će biti opisani u nastavku ovog rada. Ključne reči: Upravljanje životnim ciklusom proizvoda. Praktično. upravljanje znanjem. Od momenta izlaska na tržište. a pažljivo struktuiranje ovako nastalih baza podataka značajno je radi lakšeg pronalaženja. uveo je svet u proces globalizacije. jedan je od ključnih uslova profitabilnosti. a potrebe potrošača za proizvodima potpuno prilagođenim pojedinačnim potrebama (Product customisation).

organizacije su identifikovale potrebu za sistemom. jer se puno ulaže u istraživanje. kako bi u budućnosti uštedeli vreme i troškove ispravki na proizvodu i razvoja različitih verzija proizvoda. a značajna količina informacija sa tržišta se sliva u marketing funkciju. od stvaranja osnovne ideje za proizvod. specifikacije i slično. upravljanje i donošenje odluka zahteva velike količine podataka i informacija. Koncept životnog ciklusa proizvoda (Product lifecycle . PLM se. dakle. prihodi mali. Razvoj proizvoda je najskuplji i najduži deo životnog ciklusa proizvoda. eksperimente i prototipe. Upravljanje proizvodom je tako postalo lakše. koji odgovara svakom proizvodu. proizvod traži svoje potrošače na tržištu. Imajući to u vidu. odnosi na upravljanje podacima o proizvodu. ali se vreme prelaska iz faze u fazu razlikuje. planovi. 5 . uspešnosti preduzeća i drugih faktora. Ideja je da se postupci i procesi vezani pre svega za razvoj proizvoda. Redosled faza jednak je kod svakog proizvoda. Sa druge strane. uslova tržišta. uvođenje promena na proizvodu i njegovim strukturama i inoviranje proizvoda. ali to ne znači će proizvod proći kroz svaku od njih. dizajniranje. jer je opisao ponašanje proizvoda u različitim fazama i predvideo aktivnosti za svaku fazu. Ovi dokumenti trebalo bi da budu dostupni.PLC) ubrzao je donošenje odluka o proizvodu i načinu ponašanja na tržištu. modeli. koje bi doprinele uspehu proizvoda na tržištu. u zavisnosti od vrste proizvoda. koja je prva faza životnog ciklusa proizvoda. Te količine se svakodnevno sakupljaju u organizaciji. Upravljanje životnim ciklusom proizvoda odnosi se. jer postoji mogućnost da se proizvod ugasi i nestane pre prolaska kroz sve faze. na različitim medijima i na nestruktuiran način. ulaganja u marketing su velika. dok je prodaja jednaka nuli. a ne na upravljanje samim proizvodom.Upravljanje znanjem u razvoju životnog ciklusa proizvoda i dobavljači se količinski ili brojčano menjaju [1]. Evidentno je da su informacije nastale u ovom delu ciklusa bitne za čitavi ciklus. kroz koje prolazi svaki proizvod. Ove promene se mogu predstaviti modelom životnog ciklusa proizvoda. na ovaj sistem. do njegove reciklaže [7]. automatizuju. životni ciklus se sastoji od četiri faze. Jasnije objašnjeno. kako bi se skratilo vreme izbacivanja proizvoda na tržište. upravo. sa izuzetkom poklapanja u vremenu. a time i nepotrebni troškovi [7]. koji bi sve informacije i podatke iz procesa vezanih za proizvod u preduzeću. U fazi uvođenja. objedinio i učinio dostupnim svim učesnicima u razvoju i upravljanju proizvodom. To su različiti crteži. ali u različitim funkcijama. jer proizvod nije na tržištu [2].

PLM je još jedan u nizu 6 . Struktuiranjem podataka u sistemu PLM nastaje skladište znanja. koje su identifikovane na tržištu. jer se stabilan proizvod. Celokupna količina informacija koje se prikupe tokom životnog ciklusa proizvoda. pronalazi dobavljače. Razvoj i upravljanje proizvodom ne sme više biti razdeljeni proces koji se odvija u izolovanim odeljenjima. već se mora bazirati na integrisanom procesu sa grupnom komunikacijom podržanom informacionim sistemom. u ovom periodu može oblikovati prema potrebama potrošača.Upravljanje znanjem u razvoju životnog ciklusa proizvoda Slika 1 Životni ciklus proizvoda [11] Faza rasta je period kada proizvod počinje da dobija svoje potrošače. Faza zrelosti je faza u kojoj su prikupljene informacije primenjive na najefektivniji način. ukoliko se pažljivo i na pravi način upravlja svim informacijama prikupljenim tokom životnog ciklusa proizvoda. podaci skladišta se mogu zaštititi. Upravljanje znanjem i deljenje znanja u organizacijama koje koriste sistem PLM je neophodno. najbitniji resurs u modernom poslovanju. predstavlja bazu znanja jedne organizacije [3]. Faza opadanja i prestanak proizvodnje proizvoda se može ublažiti do te mere da je preduzeće ni ne oseti. zajedno sa znanjem zaposlenih pojedinaca. mogu biti promenjeni od strane ovlašćenih lica. jer kadrovi nemaju običaj da svoje znanje učine dostupnim ostalim kolegama zbog straha od zamenjivosti. Takođe. Ponašanje učesnika na tržištu generiše veoma važne informacije. sa lojalnim potrošačima i dobavljačima. sa bilo kog mesta. koje oblikuju budućnost proizvoda. veoma je bitno naučiti kadrove da se koriste skladištima znanja i znanjima koji nisu iz njihove oblasti stručnosti. Njemu se može pristupiti u bilo kom momentu. a pojavljuje se i konkurencija.

a ni tačna. Bez komunikacije ne bi funkcionisale ni prodaja. Da bi podatak u kontekstu bio informacija za primaoca kome je upućen. kupcima.Upravljanje znanjem u razvoju životnog ciklusa proizvoda sistema za podršku poslovanja kao što su sistemi upravljanja resursima. funkcionišu pomoću komunikacije.. zaključuje. Komunikacija je svako prenošenje informacije kominikacionim kanalom od pošiljaoca do primaoca poruke i obrnuto. nije svaka informacija korisna. da li je pravovremena i tačna. U vremenu Informacionih tehnologija. bitna karakteristika komunikacije je povratna sprega kojom se pošiljaocu javlja da je primalac primio poruku. Razmena informacija koja se odnosi samo na poslovno okruženje 7 . koje posluju u više država širom sveta. Bez komunikacije ne bi bilo društva niti ijednog njegovog proizvoda. ni marketing. socijalizuje se. Stoga. Uslov komunikacije je da se razmena informaciji u jednoj iteraciji obavi upućivanjem poruka sa obe strane. računara i globalne komunikacije ljudi su zatrpani velikom količinom informacija. Čovek razmenom informacija stiče znanja. Preduzeće komunicira i sa partnerima. Informacija nastaje ubacivanjem podataka u neki kontekst. da li saopštava nešto novo. Informacija takoreći. mora biti korisna jer ona uvećava znanje. koristi se vrednovanje informacije prema njenim specifičnim karakteristikama. Značaj komunikacije se povećava iz godine u godinu. Ona je zapravo osnov svega. donosi odluke i iznad svega. niti ostale funkcije preduzeća. Velike multinacionalne kompanije. ona mora da saopštava nešto novo primaocu. odnosno. Skup informacija o nekom predmetu je znanje. interneta. odnosima sa korisnicima. Ovako uprošćena definicija pojma komunikacije daje pogrešnu sliku značaja komunikacije u svakodnevnom životu i modernom poslovanju. Značaj informacija i komunikacije Informacija je u kontekstu modernog poslovanja ključni faktor uspeha na tržištu. Međutim. veka. među kojima često ne mogu da razdvoje korisne od nekorisnih i tačne od netačnih. razmišlja. kadrovima i slični. a svoj vrhunac je dosegao globalizacijom tržišta. konkurencijom. i razumljiva i verodostojna. dobavljačima. 2. a znanje je najbitniji resurs kompanija 21. Informacija se vrednuje prema tome da li pomaže donosiocu odluka da to uradi na optimalan način. Za rešavanje nedoumica oko korisnosti informacije. Informacija i komunikacija su naročito značajne u preduzećima. kao preduslov dobrih odluka i sticanja profita. da uvećava njegovo znanje..

neosporno je da informacija i proces komunikacije zauzimaju glavnu ulogu u PLM sistemu. društvo naglo pomera akcenat na neopipljive vrednosti. S obzirom da je PLM skup informacija i podataka prikupljenih tokom životnog cuklusa proizvoda. a ona se i uklapa u kontekst ovog rada. Ona se može podeliti na formalnu i neformalnu. Primer odnosa tržišne i knjigovodstvene vrednosti kompanije najbolje vizualizuje naredni grafik. Analizom svakog pojedinačnog slučaja izdvojenih kompanija. Sve one su veoma dobro manipulisale informacijama i čuvale svoje ljudske resurse. na horizontalnu i vertikalnu. Total Quality Management i mnoge druge. ubačenih u sistem. internu i eksternu. otkriveno je da uzrok ovog fenomena leži u obrascu ponašanja ovih organizacija. Dalje podele komunikacije su mnogobrojne. koji su nosili u sebi znanja specifična za tu organizaciju. koji nosi pečat materijalnog bogatstva i vrhunca industrijske ere. koji prati oscilacije neopipljive imovine kompanije Dow Jones Industrial. Naime. veka [5]. veka. primećeno je ogromno povećanje razdora između tržišne vrednosti nekih kompanija i njihovog materijalnog kapitala. outsourceing. tokom skoro čitavog 20. izbacuje značaj informacija i znanja u prvi kadar i uslovljava stvaranje novih nauka kao što su upravljanje znanjem. Veliki zaključak koji je izveden na osnovu ovog istraživanja. marketing. koji omogućava komunikaciju svih kadrova vezanih za proizvod i upravljanje tim informacijama i podacima.Upravljanje znanjem u razvoju životnog ciklusa proizvoda naziva se poslovna komunikacija. 8 . Bez obzira na vrstu komunikacije ona je osnov uspostavljanja odnosa u preduzeću i na tržištu i ključni resurs u donošenju odluka. 3. pisanu i nepisanu. i uspešno vodile svoje proizvode kroz tržišne bitke. verbalnu i neverbalnu i na još mnogo načina [4]. Upravljanje znanjem Krajem 20.

deljenja znanja. odnosno uspeh organizacije zavisi od prikupljanja. Ovi procesi uslovljeni su postojanjem komunikacije. procesi prikupljanja. integrisano u procesima i resursima. a kada se nađu na pravom mestu i u pravo vreme. povećavaju vrednost proizvoda i još mnogo toga. deljenja i stvaranja znanja mogu se odvijati i u individui na nivou tacit znanja. organizacije koja uči i drugih. Životni ciklus proizvoda i 9 . ali i od stvaranja novog znanja. Dow Jones Industrial [5] Percepcijom neopipljive vrednosti pokreće se lavina mladih pojmova. poput intelektualnog kapitala. jer se znanje prenosi informacijama koje su zapravo znanje u eksplicitnom obliku (eksplicit znanje). ekonomije znanja. da zadovoljavaju potrebe potrošača. U periodu globalizacije. Tacit i eksplicit znanje su resursi koje poseduje organizacija. koje se misaonim procesima nadograđuje i stvara mudrost. neizrečenog. Upravljanje znanjem omogućava kompanijama da brže reaguju na sve češće promene u okruženju. Činjenica je da svaka organizacija poseduje znanje. opstanak na tržištu zavisi u velikoj meri od inovacija i od prilagođavanja promenama. ali i od izazivanja istih. efektivno koriste informacije. „Upravljanje znanjem je skup procesa kojim kompanija koristi svoju kolektivnu inteligenciju da bi postigla strateške ciljeve“ [6]. radi postizanja ekspanzivnog razvoja. ali uspeh ostvaruju samo one koje poseduju umeće upravljanja tim znanjem. Postizanje ciljeva. radnika znanja. Nasuprot tome.Upravljanje znanjem u razvoju životnog ciklusa proizvoda Slika 2 Prikaz neopipljive imovine u % opipljive. unutrašnjeg znanja. njima se mora upravljati na pravi način.

Kako se model upravljanja znanjem razlikuje od organizacije do organizacije pod dejstvom njene klime. o tome šta je potrebno tržištu. Prednosti deljenja i upravljanja znanjem u različitim fazama životnog ciklusa proizvoda U prethodnim poglavljima naglašen je značaj informacija i znanja. Produkti projektovanja su nosioci informacija u vidu proračuna. odlaskom samo jednog njenog člana. ulažući svoje znanje iz određenih oblasti. pa je i model upravljanja znanjem drugačiji u svakom pojedinačnom slučaju. a možda iz tog razloga. Organizaciona klima je specifična za svaku kompaniju. pa organizacija trpi velike gubitke. Proces deljenja znanja se odvija stavljanjem određene količine znanja u zajedničku ravan za deljenje. Vođeni tim podacima. Nauka upravljanja znanjem posebnu pažnju pridaje motivaciji i podsticanju razmene znanja. Najbitnija količina informacija i znanja prikuplja se i kreira u prvoj fazi PLC-a. kojima se mora upravljati u organizacijama. a to obavlja širenjem svesti o značaju znanja kao resursa. 4.Upravljanje znanjem u razvoju životnog ciklusa proizvoda vreme izlaska na tržište se smanjuju. Te ravni su zapravo različiti prostori koje odlikuje specifična organizaciona klima. projektanti počinju sa razvojem proizvoda. tako se model upravljanja znanjem mora prilagođavati i unutar različitih faza životnog ciklusa proizvoda. lista delova. Znanje je jedini resurs koji se deobom udvostručuje. prikupljenim sa tržišta. Zato je prepoznavanje potrebe i obaveze deljenja znanja neophodno. kako bi se proizvodnja opskrbila neophodnim tehnološkim sredstvima za proces 10 . Faza uvođenja počinje razvojem proizvoda. kompanije koje su zamenile materijalne resurse znanjem. sprečava nestanak kompanija. to su šanse za skraćenjem životnog ciklusa proizvoda veće. Usled loše klime dolazi do barijera u deljenju znanja. odnosno koje potrebe potrošača treba zadovoljiti. Nauci upravljanja znanjem u velikoj meri su doprineli teorije i modeli njegove transformacije. beleže višestruko brži rast [6]. i uopšte performansi proizvoda u razvoju i gotovo uvek imaju više verzija pre stvaranja finalne. koju autori naglašavaju kao područje u kome je PLM najneophodniji. Što se ovoj fazi posveti više pažnje. Podaci iz razvoja teku kroz funkcije preduzeća. najodgovarajuće varijante proizvoda. crteža. i bazirana je na marketinškim podacima. pa stvaranje znanja i upravljanje njime.

bojama i ostalim karakteristikama. zatim usklađivanja terminologije. do kojih mogu dovesti pogrešne informacije. kao što su finansijska. funkcija nabavke. Performanse proizvoda se poboljšavaju komunikacijom svih funkcija i tržišta. grešaka. Faza rasta u PLC-u odlikuje se rastom prodaje. U fazi zrelosti. čemu doprinosi i razvoj većeg broja verzija proizvoda. ali je time rok isporuke produžen na 40 dana. Na taj način nastaje i posebna baza informacija koja komplikuje proces proizvodnje. bez obzira na stručnost. obezbeđivanje načina pronalaženja tačnih informacija i njihovo skladištenje. Ovim spletom informacionih tokova se mora upravljati.Upravljanje znanjem u razvoju životnog ciklusa proizvoda izrade proizvoda. kako ne bi došlo do propusta u stvaranju i plasiranju proizvoda. jer potrošači na 11 . prodaje. prilagođavanjem proizvoda (customization). praćenju i upravljanju relevatnim nosiocima informacija. i percepcijom tržišnih informacija podešava se njegov nastup. Iako ovaj pristup intenzivira razmenu znanja. kada im se pruža mogućnost direktnog izbora performansi proizvoda koji će kupiti. Najzad. izostanak informacija ili pogrešno upućene informacije. Sa druge strane. koja je omogućila svojim kupcima izbor svih performansi. pa su podaci sa tržišta ključni za predviđanje budućih potreba proizvodnje. Te karakteristike se podešavaju u funkciji razvoja. da bi se smanjio rizik gubitka kompetentnosti preduzeća odlaskom kadra koji je skrivao znanje ugrađeno u proizvod. i usklađuju se sa mišljenjem potrošača. sve dok se proizvod ne pozicionira na željeni način na tržištu [8]. delovi proizvoda se izrađuju u različitim dimenzijama. a rešenje je u obeležavanju. kadrovska funkcija i druge. Sve vreme se odvija komunikacija sa ostalim funkcijama preduzeća. u razvoj se slivaju povratne informacije o toku osposobljavanja proizvodnje. Uključenje potrošača u proizvodnju se dešava u fazi rasta i fazi zrelosti PLC-a. Uloga upravljanja znanjem u fazi uvođenja izražava se kroz krojenje povoljne klime razumevanja među kadrovima i klime komunikacije. obezbeđivanja uvida u značajne informacije svim kadrovima. Informacije iz same proizvodnej su opisi kvaliteta. Najbolji primer ovoga je auto industrija. Naime. upravljanje znanjem se mora fokusirati na podsticaj intenzivnog deljenja znanja. manipuliše se istim tipovima informacija. Gotov proizvod se plasira na tržište. Problem stvara pronalaženje i uparivanje željenih delova proizvoda. kao i za sticanje predstave o mogućnostima zadovoljavanja potreba potrošača. ali većim količinama. materijala i ostalih karakteristika o proizvodu.

i omogućavanje njihovog praćenja i lakšeg pronalaženja. Načini za podsticanje razmene znanja i komunikacije u okviru PLC-a U prethodnim poglavljima istaknuta je razlika područja znanja između organizacionih delova vezanih za upravljanje životnim ciklusom proizvoda. čini zapošljavanje novih ili otpuštanje postojećih kadrova bezbolnije za organizaciju. odnosno stvaranjem baza podataka i podsticanjem razmene znanja među zaposlenima. Ipak. jer. Skraćuje se vreme učenja i obuke novih kadrova. Upravljanje znanjem u poslednjoj fazi PLC-a zahteva intenzivnu komunikaciju i brzo odlučivanje o strategijama vezanim za proizvod. veštačke proizvode (prakse. Prikupljanje i razmena informacija tokom PLC-a. on sa druge strane postavlja nove zahteve za upravljanje informacijama i znanjem [7]. Upravljanje znanjem. jer se količina znanja u organizaciji povećava. Pre podsticanja deljenja znanja. nedovoljno je samo obezbediti sredstvo za rešavanje ovih problema. odnosno hvatanje znanja. ova faza se u značajnoj meri odražava na vitalnost preduzeća. tehnologije ili skladišta) ili organizacione celine (organizacione jedinice. rezultat su sinhronizovanog rada svih kadrova. Metode za osvajanje znanja su intervjui sa 12 . proisteklog iz zajedničkog učenja i deljenja znanja tokom prethodnih faza PLC-a. Stoga. a proizvod se približava fazi opadanja i gašenja proizvoda. lakše pronalaze mesto u organizaciji i brže se uključuju u stvaranje vrednosti. Razmena informacija i upotreba uskladištenih podataka. dobija na značaju kako životni ciklus proizvoda odmiče. mreže unutar organizacije)“ [10]. jer kadrovi zahtevaju i određene faktore podsticaja za komunikaciju i deljenje znanja. organizacije. Naglašena potreba prikupljanja i razvijanja znanja unutar životnog ciklusa proizvoda je donekle zadovoljena implementacijom informacionog sistema. sistemi upravljanja životnim ciklusom proizvoda moraju biti podržani sistemom za upravljanje znanjem. kao i komunikaciju među kadrovima. trebalo bi uočiti mesta na kojima se znanje nalazi u organizacionim delovima vezanim za proizvod. Ovaj proces naziva se osvajanje. iako je poslednja. kao i njihovo brzo pronalaženje. i definiše se kao „proces preuzimanja eksplicitnog ili tacit znanja ugrađenog u ljude (individue ili grupe). 5. koji iščitavanjem podataka vezanih za proizvod i učenjem od kolega.Upravljanje znanjem u razvoju životnog ciklusa proizvoda specifičan način kombinuju raspoložive delove i kreiraju nove modele. koji obezbeđuje prikupljanje i čuvanje znanja.

Insistirati na komunikaciji članova organizacije koji dele ideje i znanje u organizaciji. Holsapple [9] navodi sledeća pravila: • • • • • • • Relaciju između deljenja znanja i praktičnih poslovnih ciljeva naglasiti i učiniti vidljivom. mora se imati u vidu. starosti i stavova kadrova. jer se motivatori razlikuju u zavisnosti od karaktera. dajući im do znanja da su oni neophodni preduzeću. koji će 13 . Nagrađivati kadrove koji rade na uvođenju kulture deljenja znanja. Prilikom razvoja podsticajnih faktora u organizaciji. Clyde W. je jezgo svakog preduzeća. a ne ono njima. Značajnu ulogu u motivaciji deljenja znanja imaju lideri. Bez obzira na to. da u ekonomiji znanja radnik znanja smatra svoj rad svojim životom. Ovi subjekti pre svega moraju biti fokusirani na stvaranje neformalnih odnosa kadrova. već ubrzanje procesa učenja. Znanje kadrova vezanih za životni ciklus proizvoda. priznavanje i poštovanje njegovog rada. mora se obratiti pažnja na njenu strukturu kadrova. Ekonomija znanja zavisi od kreativnosti i inovacija. moguće je postaviti opšta pravila za podsticanje razmene znanja i komunikacije. sakupljanje eksperata oko crne table za rešavanje problema. dobri međuljudski odnosi. vođenje dnevnika od strane eksperta i Brainstorming i Delfy metode u pronalaženju rešenja. Razviti komunikacione mreže. i da mu nije osnovni motivator plata. Kulturu deljenja znanja usaglasiti sa stilom organizacije. i predočiti im da deljenje znanja nema za cilj stvaranje zamenjivih kadrova. Ovim kadrovima se mora predočiti njihova uloga u postizanju ciljeva organizacije. kao osobe koje neposredno komuniciraju sa imaocima znanja. jer od njegovog razvoja zavisi zadovoljenje potreba tržišta. koje ohrabruju deljenje znanja među članovima organizacije. mogućnost napredovanja. Osposobljavati pojedince za prevođenje znanja i iskustva među grupama. nivoa stručnosti. Na ovaj način markiraju se lokacije na kojima se nalazi znanje u organizaciji i prikupljaju se podaci za skladištenje. Povezati deljenje znanja sa duboko ukorenjenim vrednostima organizacije. već i uspeh u organizaciji.Upravljanje znanjem u razvoju životnog ciklusa proizvoda ekspertima. Prilikom primene ovih pravila. i menadžment ljudskih resursa. pa je podsticanje ovih karakteristika radnika znanja takođe bitno. podsticanje ekspertskog razmišljanja na glas.

Trendovi koji doprinose deljenju znanja i komunikaciji Brzi razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija stavio je nove zahteve pred organizacije. odnosno World Wide Web-a (www) – svetske globalne mreže – koja je ubrzala razmenu i protok informacija na nivou celog sveta. kao što su na primer. ali i otvorio novu dimenziju mogućnosti. Na taj način stvaraju se društvene zajednice koje funkcionišu „on-line“. što doprinosi i razbijanju rutine i monotonije u radu. Dakle. Obezbeđivanjem podloga za protok znanja među ovim grupama. i veća efikasnost u svakom trenutku. dopunjuje ovaj spektar alata za upravljanje podacima i „predstavlja kolaborativnu kičmu koja ljudima u jednom velikom preduzeću omogućuje efikasan zajednički rad“ [8]. kreativnost u pronalaženju rešenja i stvaranje novog znanja. Jedan od načina za stvaranje ovih podloga je i povremeni angažman kadrova u rešavanju problema izvan njihovog polja stručnosti. Tokom razvoja i upravljanja životnim ciklusom proizvoda. Ti sistemi su Enterprise resource planning (ERP). grupa tehnologa i slični. kako bi preduzeće odgovorilo na brze zahteve iz okoline. a oni ubrzavaju procese u preduzeću. Customer relationship management (CRM). Duž životnog ciklusa proizvoda angažovan je veliki broj ljudskih resursa. metode motivisanja deljenja znanja su mnogobrojne. odnosno grupe profila povezanih istovetnim poslovnim problemom. a njihov izbor i primena prepušteni su liderima i funkciji ljudskih resursa. Supply chain management (SCM). PLM sistem. Sistemi za podršku poslovanja nastali su kao posledica enormnog razvoja interneta. čime doprinose intenziviranju komunikacije i deljenja znanja. pa alati za razmenu i skladištenje informacija nastavljaju svoj razvoj u okviru „www paradigme“. konstruktora. neformalna klima. Ali www ne prestaje ovde. stvaraju se zajednice znanja. različitog ekspertskog i praktičnog znanja. Ove tehnologije započele su kao odgovor na potrebu skladištenja velike količine podataka i brže komunikacije među ljudima. podstaklo bi se deljenje znanja. pa lociranje i osvajanje tog znanja predstavlja uslov njegovog deljenja. Vodeći 14 .Upravljanje znanjem u razvoju životnog ciklusa proizvoda funkcionisati i bez njihovog nadzora. grupa dizajnera. 6. i premeštaju celokupno poslovanje u on-line svet. a danas je njihov razvoj usmeren na umrežavanje velikih sistema. Storage Resource Management (SRM) i mnogi drugi. čime se postiže.

15 . Online plaćanje.0 dodatno je podržan postojanjem komponenti. čime se doprinosi lakšem i bržem pristupu podacima. Razvoj trendova u mnogome je doprineo deljenju i uopšte upravljanju znanjem. Navedeni trendovi zalaze dalje u društvene i poslovne aktivnosti. na sigurnost. On takođe stvara web-zajednice kao što su sajtovi društvenih mreža. tj. Sve manje vremena za privređivanje. što je vodeći trend internacionalnih kompanija [11]. a njihov uticaj i doprinos PLM-u jeste. Thin client. Web 2. Odražava se na smanjenje troškova. Kompaniji Google je internet omogućio da istovremeno i motiviše radnika (koji voli da radi od kuće) i obezbedi njegovo virtualno prisustvo na radnom mestu. Očigledno je da će se mogućnosti primene ovih trendova širiti tokom vremena.0 odnosi se na nove načine komunikacije unutar web-a. od kojih je najpoznatija wikipedia. Grupna saradnja. jer je stvorio svet bez granica u imaginarnom prostoru.0. već se nalaze na internetu i može im se pristupiti u bilo kom trenutku sa bilo kog kraja sveta. od kojih je najznačajnija Cloud Computing. pa omogućavaju učenje na daljinu. uprošćavanje instalacije i niže troškove. a predstavlja aplikacije koje se ne instaliraju na hardveru preduzeća. radnik na daljinu i mnoge druge. grupna saradnja.skladištenje podataka u online prostor. Softver kao Servis (SaaS) je još jedan servis. Wikis. Softwer as a service. prepoznat kao trend koji unosi revoluciju u poslovanje. i na mogućnost pojednostavljenog rada. postizanje zadatih ciljeva. ali i uštedi u troškovima preduzeća. Voice over Internet Protocol. kao još jedan od svetskih trendova. i biće neograničen. a od značaja za razmenu i deljenje znanja. su Web 2. Blogovi. Najbolji primer ove saradnje su wiki servisi. odlikuje se mogućnošću interakcije velikog broja ljudi angažovanih na određenim zadacima ili projektima. centralizovano skladište. Online trgovina. uslovilo je nastanak radnika na daljinu.Upravljanje znanjem u razvoju životnog ciklusa proizvoda svetski trendovi. gde se saradnja odvija putem projekta koji se kreira. Thin client je računar koji zavisi od centralnog servera za obavljanje najvećeg dela obrade i sa sobom nosi pojednostavljenje sistema upravljanja. web konferencije i druženje u virtualnim zajednicama. Web 2.

Manufacturing Technology. Zaključak Razvoj i upravljanje životnim ciklusom proizvoda počiva na podacima. Upravljanje znanjem pronalazi načine prevazilaženja ovog i sličnih problema. godina. Najveći deo generisanih podataka poreklom je iz prve faze PLC-a. CIRP Annals . koji ubrzava procese ove faze. kroz intenziviranje brzine i količine u razmeni podataka i informacija. Ceglarek. a dolazi iz organizacionih delova koji su vezani za proizvod tokom njegovog životnog ciklusa. 2010.pdf 2 3 P. trag. 2008. Maropoulos. Proizvodnja obuhvata mnogobrojna znanja sučeljena radi stvaranja proizvoda koji će ispuniti želje potrošača. Na ovaj način sačuvano znanje organizacije vezano za PLC je osigurano od gubitka. koji su eksplicitna forma organizacionog znanja.korak po krak.com/bsckragujevac/docs/poslovna-komunikacija-korak-po-korak 16 .com/serb/images/stories/pdfs/Marketing_strategic/Strategije %20pozicioniranja%20i%20diferenciranja. Nadograđujući ovakav sistem i povećavajući broj podataka u njemu. podsticanjem deljenja i stvaranja znanja u organizaciji. Danijela Nedić. Komunikacija među kadrovima i grupama je preduslov deljenja znanja.godina. Design verification and validation in product lifecycle. ali problem stvara skriveno znanje radnika. 8. Poslovna komunikacija .serbiabusiness. Bussiness start-up centre Kragujevac. 1 Literatura Strategija pozicioniranja i diferenciranja marketing ponude u toku životnog ciklusa proizvoda. Važeći trendovi usmereni na poboljšanje komunikacije i poslovanja uopšte.G. dostupno na : http://www. D. Ostali načini podsticanja zasnivaju se na komunikaciji i upućivanju jasnih poruka za širenje svesti o značaju individue u organizaciji i značaju deljenja znanja i učenja. organizacija lako upravlja i kasnijim faza PLC-a. odnosno znanje koje ima pisanu formu. Ipak upravljanje znanjem kao nauka mora imati ulogu lociranja znanja i motivacije zaposlenih na korišćenje ovog i sličnih sistema za razmenu podataka i upravljanje.issuu. čvrsto podupiru implementaciju i funkcionisanje PLM sistema . a generisanjem i struktuiranjem ovih podataka stvara se sistem.Upravljanje znanjem u razvoju životnog ciklusa proizvoda 7.dostupno na www.

. Berlin. 2000. Measuring Intangibles and Intellectual Capital . Springer. Godina Saaksvuori A.An Emerging First Standard. „Product Lifecycle Management“.iim.pdf 11 12 Izvor Cisco institute. Milica Galjak. Gemany. Holsapple. 1998. AutoID based integrated product traceability along the product life cycle. A new life cycle model for processing of knowledge management.godina Mustafa SAĞSAN. http://www.cqm. Mechanical Engineering 2009.šta je znanje Şeref Erkayhan. dostupno na http://www.knowledgeboard.Upravljanje znanjem u razvoju životnog ciklusa proizvoda 4 Saša Ćuković.com/plan.billyfire. 2010. godina.rs/znanje . preuzeto sa http://ciscoinstitute.ac. Festival kvaliteta.pdf 5 6 7 8 9 10 Karl-Erik Sveiby. dostupno na: http://www.php 17 . Immonen A.rs//2009/pdf/36/54. maj 2009. Izvor www. Goran Devedži. godina Clyde W.. Electronic Commerce: From a Definitional Taxonomy Toward a Knowledge-Management View.uns. Primena knowledgeware tehnologija pri projektovanju helikoidnih površi.com/download/3562/ANEW-LIFE-CYCLE-MODEL-FOR-PROCESSING-OF-KNOWLEDGEMANAGEMENT.net/course/view.php? id=2903&page=477238 Izvor Small business marketing planning.