You are on page 1of 12

UNIVERZITET U NIŠU FAKULTET ZAŠTITE NA RADU

ZAVRŠNI RAD

PREDMET: ODRŽIVI RAZVOJ TEMA: Energetska efikasnost u Srbiji

Mentor: Aleksandra Ilić

Student: Mihajlović Stefan Broj indeksa: 010102

..........................................................8 Rat – najznačajniji rizik pretnja bezbednosti naše zemlje............... rizika i pretnji našoj bezbednosti...............................................................................................4 Vojni izazovi ....2 Energetska bezbednost.................................................. rizici i pretnje..................................................................................................................................................................................................................3 Organizovani kriminal i trgovina ljudima.....................................3 Sajber-terorizam i piratstvo.......................SADRŽAJ UVOD Nove bezbednosne pretnje i pretnje u nastanku.......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................1 Klimatske promene.........................4 Procene izazova...............2 Širenje oružja za masovno uništenje...4 Bezbedosni i odbrambeni interesi srbije...................8 Rat – najznačajniji rizik pretnja bezbednosti naše zemlje...............................................................................................................................................................................................................1 Terorizam....................7 Misije i zadaci Vojske.......................................................9 ZAKLJUČAK Literatura ..............9 Misije i zadaci Vojske.....................

8% energije se dobija iz nuklearnih termoelektrana. upotreba fosilnih goriva i nuklearne energije daleko je moćnija na tržištu energije i trenutno ima vrlo malih naznaka za usporavanje potrošnje „prljavih“ izvora energije. Pitanje koje je danas sve prisutnije u svetu jeste. Budući razvoj energetike posebno stavlja akcenat na obnovljivu energiju i energetsku efikasnost.UVOD Način na koje čovečanstvo koristi energiju je jedan od osnovnih karakteristika ekonomije i čitave civilizacije. Srbija danas ima najniži stepen energetske efikasnosti u Evropi. dok države Zapadne Evrope po kvadratnom metru potroše manje od 100 kWh. a ugalj i prirodni gas su podjednako zastupljeni. 3. Utrošak energije je 4-5 puta veći nego u zemljama razvoja. Odgovor na prethodne probleme treba tražiti u upotrebi alternativnih oblika energije. Glavni izvori energije za pokrivanje trenutnih potreba čovečanstva su fosilna goriva koja daju 85-90% energije. Napredak od zaprežne snage. a 65% od te energije potroši se na grejanje. U našoj zemlji je potrošnja od 150-180 kilovat sati (kWh).kako obezbediti potrebnu količinu energije a da se pri tome izbegnu negativni uticaji na životnu sredinu i obezbedi veća energetska efikasnost. Međutim. U savremenom društvu čovečanstvo troši ogromne količine energije i resursa.3 % energije dolazi od obnovljivih izvora. zbog očuvanja fosilnih izvora energije i izbegavanja efekta staklene bašte (globalnog zagrevanja). jesu ključni elementi i pokazatelji razvoja civilizacije. . potom motora sa unutrašnjim sagorevanjem do električne snage. Polovinu ukupne potrošene električne energije u Srbiji potroše građani u svojim stanovima. Nafta je najznačajnija sa oko 35%. Svake godine potroši onoliko energije koliko bi se dobilo sagorevanjem deset milijardi tona uglja. oblika koji se obnavljaju prirodnim putem i koji nemaju nikakvo štetno delovanje na životnu sredinu.

pripremanje hrane. .brzina svetlosti. što je značilo mogućnost da sam stvara energiju. za zagrevanje. zahvaljujući njoj se stvaraju materijalna dobra.osnovno je sredstvo za ostvarenje kvaliteta življenja. Energija koju Sunce zrači predstavlja neophodne količine za život na Zemlji.danas predstavlja neophodno sredstvo za opstanak ljudskog društva.ENERGIJA Pod energijom podrazumevamo delotvornu silu materije i njenu sposobnost da obavlja rad. odbranu od zveri.obezbeđuje razvoj društva. Energija se ne može uništiti. ostvarivanja blagostanja i standarda. Tada se odvojio od drugih živih bića. ni iz čega stvoriti već se pretvara iz jednog oblika u drugi Prvi zakon termodinamike. Onoga trenutka kada je čovek naučio da savlada vatru izazvanu prirodnim pojavama. 2. PODELA ENERGIJE . . a od toga koristi manje od 1%.1. Pomoću energije Sunca odvija se proces fotosinteze i stalnog priliva kiseonika. .Tragovi su pronađeni u pećinama pekinškog čoveka. lomljenje kamena. . Svaka masa predstavlja određenu količinu energije. i njen značaj ogleda se u sledećem(3): .omogućava ljudima zadovoljenje osnovnih potreba. Zemlja koristi dva milijardita dela. Energija je osnov života i glavni uslov razvoja civilizacije.masa c .omogućava razvoj i napredak čovečanstva.podstiče razvoj nauke i tehnologije. Prirodni kružni tok korišćenja sunčeve energije počeo je čovekovim otkrićem vatre. raskrčivanje šuma. Pretpostavlja se da se to desilo pre oko 400 hiljada godina. .energija m. Prema Ajštajnovoj jednačini: E= m*c2 gde je: E. Stvaranje veštačke energije se smatra najvećim pronalaskom ljudskog uma. Od energije Sunca. a kasnije za otkrivanje metala. To je označilo početak stvaranja veštačke energije. naučio je da je i sam stvara. Civilizacije su koristile vatru.

na: 1. obnovljvu energiju koja se odgovarajućim prirodnim ciklusima periodično ili na drugi način obnavlja i stoji na raspolaganju 2. energija biomase izuzimajući drvo). nafte. sekundarna. primarna 2. geotermalne vode. Alternativna energija (solarna energija. Postoji i podela prema zastupljenosti u energetici a to su: 1.mineralne sirovine (rude metala i nemetala ) . Primarnu energiju čovek svojim tehnologijama transformiše u njemu prihvatljive oblike sekundarnu (veštačku) energiju. prirodna 2. energija kretanja morskih masa i energija koja potiče iz razlike temperatura dubinskih okeanskih i površinskih voda. drveta u nerazvijenim zemljama i nuklearna energetika u razvijenim) 2.fosilna goriva(ugalj.Podela energije se može omavljati na različite načine i prema različitim kriterijumima i veoma je teško izvršiti pravu podelu jer svaka energija ima prelazni oblik.To su mineralni i energetski resursi: . KONVENCIONALNA ENERGIJA Neobnovljivi resursi su oni koji. veštačka Prema načinu dobijanja energija može biti: 1. se jedanput iskoriste. energija vetra.ugljeva. konvencionalna energija bazirana na izvorima i resursima koji su masovno zastupljeni i koji u ukupnom energetskom bilansu Zemlje imaju odlučujući doprinos (resursi čvrstih fosilnih goriva. Prema poreklu postoje dva vida energije: 1.ne mogu ponovo da se koriste u istom obimu ili na isti način. neobnovljivu energiju koje ima u ograničenim i iscrpljivim količinama. nafta.gas) . Veoma važna podela energije je prema obnovljivosti .

12-14%vodonika i 4-5 azota.Korišćenje uglja je započelo u 12.Rastuća uloga korišćenja nafte u ljudskoj civilizaciji počinje pedesetih godina 20 veka.koja je pokretačka snaga za razvoj civilizacije i za zadovoljavanje potreba u njoj.dominira šezdesetih i sedamdesetih.Najčešće se oni time i nepovratno potroše.Godišnje se u svetu troši 3 milijarde tona nafte .Komplikovan za transport i skladištenje. veku u Engleskoj. NAFTA Reč nafta dolazi od Grčke reči i znači kameno ulje.ako se potrošnja zadrži na današnjem nivou.kiseonika i sumpora. i drugih industrija.iz toga proizilazi da su zalihe zadovoljavaju period od narednih 30 godina.Smatra se da danas u svetu ima 100 milijardi tona nafte.Nafta je fosilno gorivo nastalo evolucijom života na zemlji.koje sa 19.To je tečna sagoriva smeša ugljovodonika:84-85% ugljenika.Danas je nafta zastupljena sa oko 50 % u ukupnoj primarnoj energiji.- nuklearna energija Mineralni i energetski izvori su osnova za dobijanje energije.ali se procenjuje da su njegove rezerve dovoljne za 50 do 60 godina.Lako se koristi.On ima široku upotrebu u sistemima za grejanje prostorija. UGALJ Ugalj je nastao evolucijom ogromnih količina biljne mase nastale od ostataka kopnene vegetacije u močvarama tokom 400 miliona godina.U početku je korišćena samo toplotna energija.Prirodni gas se računa kao treće (posle uglja i nafte) glavno gorivo. Zalihe zemnog gasa još uvek nisu dovoljno ispitane .odakle se dovodi posebnim uredjajima.a kako ona predstavlja nezaobilazan resurs za dobijanje različitih tehničkih sirovina za potrebe hemiske.jeftin je i lako gori.Složenim biohemiskim i hemiskim preobražajima biljaka u geološkom vremenu u zemljinim slojevima nastala su ležišta uglja.ona se mora bezuslovno štedeti. Sagorevanje nafte je nepovratan proces .To znači da resursi „služe „ čoveku da ih otkrije i „iskoristi“preradjujući ih za neke svoje ciljeve.farmaceutske.Nalazi se u zemlji izmedju nepropustljivih slojeva. ZEMNI GAS Zemni gas nastao je pod istim uslovima i paralelno sa nastankom nafte.kada je 1973.6% učestvuje u svetskoj potrošnji energije.Emituje duplo manje CO2 u odnosu na istu količinu uglja.a višestruka upotreba uglja otpočela je sa pronalaskom parne mašine .došlo do poznate naftne krize.i kao toplotna energija u domaćinstvima. Proizvodnja nafte i gasa u Srbiji obavlja se na 59 naftnih i gasnih polja sa 144 ležišta.

Energetska vrednost uglja je nepovoljna jer preovladjuje Lignit 95 % Mrki ugalj 3.1. Okružena nuklearnom energijom.ledolomci i podmornice se kreću na nuklearni pogon.Dzensa Vata 1782. Srbija je jedna od poslednjih zemalja u regionu koja je još uvek nema. neki eksperti kažu da je sada vreme da se razmotre nuklearne opcije zemlje. ALTERNATIVNI OBLICI ENERGIJE Poslednjih godina sve je veća zainteresovanost za alternativne energetske izvore.1. delotvornije iskorišćavati energiju i menjati način života. Dugi niz godina poznat je postupak za vrlo ekonomično korišćenje sunčeve energije za grejanje vode ili .i to je jedan od razloga što ova energija nije osvojila svet.Tokom industriske ere od (1775 do 1950) ugalj je najznačajnije gorivo za prizvodnju energije za transport. Alternativni oblici energije će se sve više koristiti iako je trenutna situacija takva da je cena proizvedene struje nešto veća u odnosu na struju koja se dobija iz primarnih izvora.Francuska.Sem toga brodovi . 2. energiju biomase.industrijsku prizvodnju i zagrevanje prostora.Danas se nuklearna energija koristi u mirnodovske svrhe u svim granama privrede.Sem toga postoje velike opasnosti od radioaktivnosti pri kvaru nuklearnih centrala.) NUKLEARNA ENERGIJA Krajem XIX veka počelo se sa korišćenjem atomske energije.neophodno je ’koksovanje’ sa kamenim ugljem da bi mu se popravila energetska vrednost. godine.Vek trajanja svetskih zaliha uglja nije tačno odredjen i računa se na 70-100 godina.Različita je teritorijalna zastupljenost kvaliteta uglja u Srbiji.Nalazišta urana su retka i vek trajanja njegovih zaliha iznosi 30 godina. U alternativne izvore možemo svrstati: geotermalnu energiju. vetra i solarnu energiju.Italija. Alternativni energetski izvori pri eksploataciji ili pri nekoj daljoj transformaciji imaju vrlo mali ili gotovo neznatan negativan uticaj po čoveka i životnu sredinu. Za dobijanje toplotne energije koriste se velike količine električne enrgije.Iz nuklearnih elektrana se dobija električna energija u zavidnoj količini. a smatra se da samo po tom osnovu domaćinstva mogu da naprave velike uštede.5 % Kameni 1. unutrašnju energiju mora.Problem radioaktivnog otpada još nije rešen. potrebno je razviti nove izvore energije.Rezerve uglja po stanovniku u Srbiji su četri puta manje od prosečnih svetskih rezervi uglja po stanovniku(sa približnim količinama po stanovniku raspolažu Japan. S obzirom da su nestašice struje na pomolu i da se napredovalo sa zaštitnim merama.. energiju plime i oseke. Da bi se energetska kriza smanjila.5 % Lignit ima najmanju energetsku vrednost.

Na raznim poslovima vezanim za obnovljive izvore energije u Nemačkoj je već zaposleno oko 260.000°C.a po nekim rešenjima i za odredjene potrebe čak i 2.Istovremeno je čista i efikasna moderna tehnologija koja predstavlja svetionik nade za budućnost. Prosečno sunčevo zračenje u Srbiji je za oko 40% veće od evropskog proseka.: SOLARNA ENERGIJA Od ogromne energije sunca samo mali deo dospeva do Zemljine površine.Drugi oblik korišćenja sunčeve energije jeste njena konverzija u električnu energiju pomoću fotoćelija.Ova tehnologija se sve masovnije koristi.Vetrenjače su se naročito koristile pre prve idnustriske revolucije i pronalaska parne mašine.Oko 50 % ove ogromne količine energije dospeva na Zemljinu površinu.Danas je u ekspanziji tehnologija vetrogeneratora za dobijanje električne energije.Pri direktnoj konverziji solarne u toplotnu energiju napravljeni su uspešni i ohrabljujući pokušaji sa fokusirajućim kolektorima.Korišćenje alternativnih oblika i njihovo korišćenje stvara mogućnost otvaranja novih radnih mesta i smanjenja nezaposlenosti.na kojima bi se perspektivno moglo instalirati 1300 MW vetrogeneratorskih proizvodnih kapaciteta i godišnje proizvesti oko 2300 GWh električne energije.Na gornju površinu atmosvere pada svake sekunde oko 1.. Stvaranje uslova za razvoj i funkcionalnost održivog tržišta fotonaponskih sistema je od velikog značaja za ekonomiju i očuvanje prirodne sredine u Srbiji.i predstavlja jedan vid energije za budućnost. tako da su predloženi sledeći glavni ciljevi za implementiranje i razvoj solarnih fotonaponskih sistema u Srbiji . Na globalnom planu u budućnosti manjaće se odnos učešća alternativnih oblika u odnosu na klasične oblike energije u korist alternativnih što će svakako imati pozitivan efekat na ekološke procese u svetu. ENERGIJA VETRA Korišćenje vetra je jedna od najstarijih tehnologija konverzije u mehaničku energiju.500 W na 1 m2 sunčeve energije pri normalnom padanju svetlosnih zraka.pa je ipak ova energija 18.vazduha.000 puta veća od ukupne energije koju je čovečanstvo konvertovalo na zemlji od početka svog postojanja do danas. Jedna od prednosti u korišćenju alternativnih oblika jeste što je period izgradnje i montaže uređaja neuporedivo kraći nego kod klasičnih izvora energije.U srbiji postoje pogodne lokacije za izgradnju vetrogeneratora. Danas se pri izgradnji objekta ne vodi dovoljno računa o termičkoj izolaciji na osnovu koje bi imali znatne uštede energije. ali i pored toga korišćenje sunčeve energije za proizvodnju električne energije daleko zaostaje za zemljama Evropske unije.000 ljudi.pri čemu se na ovom nivou tehnike i tehnologije postižu temperature od oko 500 °C.za razliku od standarnih ravnih kolektora kod kojih se postiže temperatura od oko 80°C.

Male hidroelektrane su energetski objekti snage do 10 MW i spadaju u kategoriju povlašćenih prizvodjača.Prisutno je kordiniranje čeličnih konstukcija. .ENERGIJA VODE I energija vode je poznata kroz duboku istoriju čovečanstva tako što su se potencijalna i kinetička energija vodenih tokova koristile za dobijanje mehaničkog rada.a transport energije komplikovan.na kojima se mogu graditi male hidroelektrane iznosi 4 % od ukupnog potencijala obnovljivih izvora u Srbiji. Ukupna produkcija biomase od jednogodišnjih poljoprivrednih kultura se u Srbiji kreće preko 12.otpada biljnog i životinjskog porekla od čvrstog komunalnog otpada koji se može koristiti kao izvor energije.U našoj zemlji drvo se kao ogrevni materijal i za potrebe industrije i saobraćaja koristio kroz ceo 19.U razvijenim zemljama danas je korišćenje drveta svedeno na minimum.3 % ukupno proizvedene električne energije u Srbiji.5 miliona tona godišnje. veka.a zatim su vodne turbine odigrale i igraju značajnu ulogu za dobijanje električne energije. vek pa sve do sredine 20.iz kojih bi se moglo proizvesti oko 1590 GWh. Vojvodina raspolaže relativno velikim potencijalima biomase.što je oko 4.Sem toga .ovakvi uredjaji mogu da utiču na dosadasnju životnu sredinu flore i faune u morima i okeanima.medjutim u mnogim našim krajevima ono se i dalje koristi bez mnogo društvene kontrole.Izgradnja velikih brana za hidrocentrale menja okolinu i tako dolazi do mikroklimatskih promena. BIOMASA Biomasa podrazumeva širok raspon organskog materjala od rastinja. koja nastaje kao “višak” u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji.Potencijal malih vodotokova.U Srbiji je indetifikovano 856 lokacija za izgradnju malih hodroelektrana.Nedostatak je što zavise od količine vode. ENERGIJA PLIME I OSEKE Pomeranje okeanskih masa izaziva kretanje nebeskih tela poznata kao plima i oseka se mogu koristiti energetske svrhe i već postoje praktična rešenja za to.5 MW ukupne snage 449 MW.Nedostaci su što su uredjaji skupi.Snage na ovim likacijama kreću se od 90 Kw do 8.Biomasa u zadovoljavanju svetskih energetskih potreba danas učestvuje sa oko približno 14 %.

a naročito za sektor domaćinstva. Udeo domaćinstava u potrošnji električne enrgije se povećao od 42 % (1990) do 58 % (2000) dok se učešće industriske potrošnje električne energije smanjio sa 51% (1990) na 31.gradjevinarstvo.1 % (2000).saobraćaj.od velike je važnosti za uspeh tranzicije u Srbiji.Razvoj sektora energetike u Srbiji je praktično zaustavljen posle 1990. u periodu ekonomskog propadanja došlo je do opadanja energetskog sektora. Povećanje energetske efikasnosti ne mora biti važno samo za industriju i energetiku. Mere povećanja energetske efikasnosti.medjutim primorana je da uvozi energente.a ukupna energetska efikasnost je na niskom nivou.Kod nas vlada pogrešno mišljenje da je Srbija bogata energijom.značajne su ne samo u kontekstu sprečavanja klimatskih promena već imaju bitan uticaj na konkurentnost proizvoda iz Srbije . Poseban problem čini nepovratna struktura privrede.potpisan Kjoto protokol obavezuje svaku zemlju da smanji emisiju CO2 za odredjeni procenat ) S obzirom da se energija najviše troši u zgradama najjednostavnije i najisplativije rešenje jeste ulaganje u energetsku efikasnost zgrada ( uvodjenjem i korišćenjem termoizolacije kojom postižemo veliku uštedu energije i novca. 90-ih godina.Osnovni ciljevi energetskog sistema jesu:poslovanje i razvoj proizvodnih energetskih sektora i sektora potrošnje energije.visoke cene energenata .raspad zemlje i ratovi u okruženju naneli su štetu koja se ne može nadoknaditi u kratkom roku.Oštre sankcije saveta bezbednosti uvedene maja 1992 uključujući naftni embargo.Ovaj odnos pretsavlja jedan od osnovnih pokazatelja energetske efikasnosti.poljoprivredu.ENERGETSKA EFIKASNOST U SRBIJI Krajem 80-ih godina Srbija je bila jedna od glavnih proizvođača i potrošača energije u regionu. godine. pa se U EU se odavno bore protiv ovakvih navika i imaju veliki razloge za to: .ali može pogoršati postojeće stanje ukoliko se ne primene mere energetske efikasnosti. koji će podsticajno delovati na privredni razvoj Srbije.stvorena u toku devedesetih godina oživljavanja zamrlih kapaciteta u metalurgiji i metalopreradjivačkoj industriji. .5 puta manje energetskih rezervi po glavi stanovnika.zvučnu i protiv požarnu zaštitu) Prema svetskom proseku imamo 6.već i za ostale sektore.Ono što je zabrinjavajuće jeste neproporcionalni odnos izmedju utrošene energije i ekonomskih rezultata u nasoj zemlji.zavisnost od uvoza energenata ( uvoz energenata izaziva skok cena na svetskom tržištu) .Istovremenom potrošnja energije je neracionalna.na medjunarodno tržište.zaštitu životne sredine i integraciju domaćeg energetskog sektora u regionalnom i evropskom tržistu energije.

Da bi se povećala energetska efikasnost i smanjile štetne posledice na životnu sredinu Srbija mora preduzeti odlučujuće korake u rešavanju ovih problema a to su : Racionalnija upotreba energenata Povećanje energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i potrošnje energije Modernizacija postojećih energetskih proizvodnih sistema Ulaganje u izgradnju novih energetskih objekata Zamena korišćenja fosilnih goriva odnosno iscrpljujućih (neobnovljivih) izvora obnovljivim izvorima energije (biomasa.energija sunca i vetra ) smanjenje štetnih emisija Štednja energije .Pored relativno niske energetske efikasnosti javlja se i intezivno emitovanje kako CO2 tako i drugih štetnih gasova.male hidroelektrane.Zaključak Srbija je danas suočena sa ozbiljnim problemom.geotermalna energija. a samim tim je i u zaostatku očuvanju i zaštite životne sredine.relativno niske energetske efikasnosti.

Životna sredina i održivi razvoj. Mašinski fakultet. Elit. Beograd. 3. 1996. Beograd. 1991. Energija. Ekološki izazov. 2008. 2. Dragan Mitić.LITERATURA 1. . Mara Djukanović. Elit. Mara Djukanović. Niš.