Protel 99 SE

Kompletan sistem za projektovanje na nivou ploe za Windows 95, 98 i NT

Protel 99 SE transformie va stoni PC u kompletno, integrisano, 32-bitno okruenje za projektovanje tampanih ploa pruajui vam sve to vam je neophodno da biste svoju ideju elektronskog projekta preveli od koncepta sve do tampane ploe, nezavisno od sloenosti kola.

Sadraj
Modul za crtanje ema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Osnove crtanja eme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Podeavanje radnog okruenja modula za unos ema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Rad u prozoru za editovanje ema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Preice za editovanje eme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Objekti projekta eme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Komponente i ematske biblioteke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Provera projekta eme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Priprema projekta za PCB . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 Prenos informacija o projektu u PCB . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 tampanje vae eme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Kreiranje izvetaja eme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Povezivanje na baze podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Povezivanje sa alatima nezavisnih proizvoaa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 PCB dizajn Osnovne karakteristike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 Postavljanje radne povrine tampane ploe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Postavljanje predefinisanih vrednosti PCB radnog prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Pravljenje, otvaranje i uvanje PCB dokumenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Rad u prozoru PCB dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 Preice pri editovanju dizajna tampane ploe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 Objekti dizajniranja tampane ploe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 PCB footprintovi komponenti i biblioteke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 PCB Library Editor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 Definisanje ploe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 Odreivanje zahteva PCB projektovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 Alati i tehnike za postavljanje komponenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 Razumevanje povezanosti i topologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 Runo rutiranje dizajna tampane ploe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239 Autorutiranje dizajna tampane ploe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 Ukljuivanje testnih taaka i teardrops na dizajn tampane ploe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 Provera PCB dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262 Trodimenzionalna vizualizacija dizajna tampane ploe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270 tampanje na ureaje za tampanje koje podrava Windows operativni sistem . . . . . . . . . 272 Generisanje datoteka za izradu tampanih ploa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 Prebacivanje rezultata provere dizajniranja natrag u ematski prikaz . . . . . . . . . . . . . . . . 293 Interfejs ka alatima drugih proizvodjaa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295

Protel 99se - SCH

Modul za crtanje ema

Ova sekcija Dizajnerskog prirunika za Protel vodi vas kroz fazu unosa eme vaeg elektronskog projekta, korienjem Protel 99 SE editora za unos ema. Kada proitate ovu sekciju, pronai ete sve informacije koje su vam potrebne da podesite i pokrenete sistem, kao i da nauite kako da koristite osnovne elemente koje su neophodni za projektovanje kola, izvrite provere elektrikih pravila, generisanje liste povezivanja i tampanje dokumentacije projekta. Pored ovoga, detaljne informacije o objektima dizajna eme mogu se pronai u interaktivnom sistemu za pomo.

Editor stranica eme

Editor stranica eme vam dozvoljava da kreirate, editujete, proveravate i tampate stranice eme koje ine kompletan projekat. Svi alati i pomoni moduli koji su potrebni za elektrike provere, generisanje izvetaja i kreiranja ema u kvalitetu za prezentaciju su ve dostupni u editoru stranica eme.

Editor ematske biblioteke

Editor ematske biblioteke se koristi za kreiranje, editovanje i rad sa bibliotekama delova komponenata. U editoru ema, termin deo oznaava simbol koji predstavlja jedan deo viedelne komponente (na primer, jednu kapiju u 7400), ili generiki tip komponente (kao to je 5

Protel 99se - SCH

otpornik). Editor ematske biblioteke deli mnoge mogunosti sa editorom stranica eme, plus specijalne alate i mogunosti za kreiranje delova komponente i za zadatke ureivanja biblioteke.

Mogunosti projektovanja
Editor ema je sveobuhvatan alat za unos projekta. U kombinaciji sa Protel simulatorom kola, PLD projektovanjem i alatima za projektovanje ploica, editor ema postaje kompletan i potpuno automatizovan, integrisan, sistem za projektovanje od poetka do kraja. Editor ema moe generisati jednu stranicu, vie stranica i potpuno hijerarhijski projekat virtuelno proizvoljne veliine, ogranien samo dostupnom memorijom i prostorom za smetanje na vaem PC-ju. Veliine stranica ukljuuju A, B, C, D, E i metrike veliina A4 - A0, plus korisniki definisane stranice. Takoe moete kreirati korisnike ivice stranice kao i zaglavlja i blokove naslova, i snimiti to kao korisniki ablon za kasnije ponovno korienje.

Podrka komponenata
Standardna biblioteka editora ema ukljuuje preko 65,000 komponenata. Altium Library Development Center konstantno proizvodi nove komponente, koje se mogu skinuti sa Protel WEB sajta. Posetite www.protel.com da biste skinuli poslednje verzije biblioteka, ili da biste ostavili sugestije za budue biblioteke.

Hijerarhijska i vie-stranina podrka

Editor ema podrava jedno-stranine, vie-stranine i potpuno hijerarhijske projekte ukljuujui i sloene hijerarhije, gde se viestruke instance jedne stranice mogu koristiti u projektu. Kroz projekte se moe kretati vizuelno korienjem pretraivaa projekata. Pretraiva projekata prikazuje sve stranice koje ine projekat u strukturi hijerarhijskog stabla. Moete kliknuti na ikone stranica da biste se prebacili sa stranice na stranicu.

Voeno oiavanje
Specijalna mogunost automatizovanja ubrzava spajanje elektrinih elemenata u stranicama eme. Elektrina reetka omoguava pravo "zalepi za najblie" (snap to) oiavanje svih elektrinih elemenata: portova, spojeva stranica, magistrala, spojeva magistrala, identifikatora veza, ica i delova. Kada je ova mogunost aktivna kursor e skoiti do najblie elektrine take spajanja unutar opsega elektrine reetke, a onda promeniti oblik da oznai taku spajanja. Samo treba da kliknete (ili pustite levi taster mia) da kompletirate povezivanje, a spoj e se automatski dodati. Spojevi izmeu elektrinih objekata se tretiraju kao objekti koji su "odvueni" do nove lokacije na stranici. Sistem e automatski dodati ili izbaciti segmente ice da zadri ortogonalno rutiranje za vreme sloenih pomeranja.

Protel 99se - SCH

Fleksibilna selekcija
Grupa elemenata moe se selektovati po stranici, po fizikoj povezanosti ili oznaavanjem oblasti crtea. Pojedine stavke se mogu dodati ili izbaciti iz selekcije. Selekcijama se moe manipulisati korienjem standardnih komandi - kao to su Cut, Copy, Paste ili Clear. Takoe je mogue i njihovo pomeranje i rotiranje. Selekcije kopirane na clipboard mogu se ubaciti u druge Windows aplikacije. Postoji takoe i opcija za dodavanje ablona za clipboard, dozvoljavajui vam da uradite Copy za celu stranicu, ukljuujui i okvir i blok naslova.

Mone opcije za editovanje

Objekti projekta (delovi, ice, grafiki objekti, itd.) mogu se editovati dvostrukim klikom direktno na objekat ime se otvara njihov dijalog za editovanje, koji prikazuje svaki atribut objekta koji se moe editovati. Promene ovih atributa mogu se globalno dodeliti kroz celu stranicu, ili kroz ceo vie-stranini projekat korienjem specifinih uslova za definisanje odredita. Na primer, kada se edituju ice moete promeniti njihovu boju ili debljinu ili oba atributa. Ove promene mogu biti globalno primenjene na ostale ice na stranici, ili na drugim otvorenim stranicama. Sline globalne opcije su mogue za komponente i druge objekte. Editovanje teksta je podrano monim trai i zameni (Find and Replace) funkcijama, koje vam omoguavaju da definiete opseg za editovanje kroz vie-stranine projekte.

Sistem biblioteke
Editor eme ukljuuje mnoge alate za rad sa bibliotekama komponenti. Bilo koji broj biblioteka moe biti otvoren i moe mu se pristupati bez naputanja editora stranice. Komponente takoe mogu biti pretraivane i postavljane direktno iz editora ematske biblioteke. Ukljuene su biblioteke irokog opsega standardnih proizvoaa. Slino je podran i pristup vie-korisnikim bibliotekama za mrene instalacije. Delovi koji su postavljeni na stranicama mogu se globalno aurirati da reflektuju izmene na nivou biblioteka. Komponente ukljuuju osam tekstualnih polja samo za itanje i 16 tekst polja na nivou stranice sa do 255 znakova koja se mogu editovati za svaku instancu dela. Imena ovih polja moete predefinisati u tip komponente u editoru biblioteke, za odgovarajue referenciranje.

Specijalni stringovi
Predefinisani stringovi specijalne namene omoguavaju vam da postavite datum, naziv stranice, naziv datoteke, broj komponenti i ostale informacije koje treba interpretirati u vreme tampanja. Na primer, postavljanje stringa ".DATE", na stranicu, postavlja tekui sistemski datum na crteu. Specijalni stringovi se mogu ugraditi i u ablone stranica.

Protel 99se - SCH

Podrka fontova
Potpuno su podrani Windows True Type fontovi. Sistemski font se moe dodeliti pinovima komponenti, portovima, nazivima objekata napajanja i tekstovima referenci stranica. Podrazumevani fontovi mogu se definisati i za sve ostale objekte koji ukljuuju stringove.

Opcije postavljanja u nizu

Linearno postavljanje omoguava opciju automatskog "postavi i ponovi" procesa objekata na stranici. Ovo moe ukljuiti pojedinane objekte ili sloene selekcije objekata. Moete odrediti broj ponavljanja i postaviti predefinisane x i y ofsete, kao i tekst inkremente.

Alati za poravnanje
Objekti se mogu poravnati po njihovim levim/desnim/gornjim/donjim ivicama, rasporeeni horizontalno ili vertikalno, ili pomeriti na reetku za postavljanje.

Alati za proveru projektovanja

Provera elektrikih pravila (Electrical Rule Check) vam omoguava brzu proveru velikih ili sloenih crtea. ERC provere se vre u skladu sa korisniki odreenim fizikim i logikim osobinama. Opcije ukljuuju oznaavanje i izvetavanje irokog spektra fizikih i logikih nepravilnosti ukljuujui nepovezane oznake veza, nepovezane objekte napajanja i plivajue ulazne pinove.

Windows podrka za tampanje i crtanje

Matrini i laserski tampai, tampai u boji, crtai i PostScript izlazi su svi kontrolisani preko zajednike Print opcije menija. Moe se izabrati svaki ureaj koji Windows podrava. Editor ema omoguava proizvoenje izlaznih rezultata nivoa prezentacije.

Protel 99se - SCH

Osnove crtanja eme

Crtanje eme je proces kreiranja vaeg koncepta dizajna kao "eme", ili dijagrama, u okruenje projektovanja uz pomo raunara. Definisanje kola na nivou eme omoguava vam da radite sa logikim modelom projekta, a da pri tome odravate integritet fizikog modela koji e postati zavrni proizvod.

Raunarski model kola

Na prvi pogled, korienje modula za crtanje eme je slino standardnom procesu crtanja, gde se grafiki simboli elemenata kola (delovi, ice, itd.) spajaju u crtee, koji postaju delovi projekta. Korienje projektovanja uz pomo raunara prua mnoge prednosti, automatizovanjem procesa crtanja i dozvoljavanjem lakog editovanja rasporeda na ploici. Ipak, glavni deo procesa unoenja eme i glavna prednost je kreiranje integralne veze izmeu konceptualnog projekta kola i njegove fizike reprezentacije. Unosom "logike" kola mogua je integracija simulacije i fizikog rasporeda u proces projektovanja. Proces projektovanja eme onda postaje taka poetka projektovanja mnogih tehnologija, od projektovanja IK do FPGA i PLD programiranja, simulacije kola, do projektovanja PCB. Editor ema objedinjuje mnoge mogunosti rada sa podacima koji olakavaju raunarsko projektovanje. Na primer, svaka stranica eme je jedan nezavisan dokument projekta. Automatizovani sistem povezuje ove stranice kada se koriste zajedno u hijerarhijskom projektu. Korienjem ovih veza, projektant je u mogunosti da globalno edituje i vri proveru projekta kroz stranice projekta, ili da generie listu materijala za kompletan projekat samo jednom operacijom.

Model komponente eme

Komponente eme su organizovane u familije biblioteka koje odgovaraju katalokim podacima proizvoaa. Komponenta smetena u biblioteku odgovara opisu jednog ili vie delova koji predstavljaju komponentu na stranici eme. Poto komponente mogu imati vie delova (npr. pojedine kapije u TTL logikim komponentama), vrlo je pogodno moi raditi sa svakim delom komponente sa vie delova dok se vri raspored. 9

Protel 99se - SCH

Biblioteke modela komponenti

Slika dela komponente se smeta na emu, dok se informacije o komponenti uvek uvaju u biblioteci. Kreiranje komponente i editovanje se uvek vre na nivou biblioteke, a ne na stranici. Ovakav koncept odrava integritet biblioteke i dozvoljava da se promene biblioteke koriste za globalno auriranje komponenti u postojeim projektima. Kada se delovi postave na stranicu, slika svake komponente se smeta u specijalni ke. Ke radi kao radna memorijski postojana biblioteka. Kada se stranica snimi, svi korieni delovi na toj stranici se kopiraju iz kea i ugrauju u datoteku stranice kao "mini" biblioteka samo za itanje. Biblioteke na nivou stranica dozvoljavaju vam da generiete trajne biblioteke projekata. Kada se stranica ponovo otvori, opisi komponenata se itaju iz biblioteke na nivou stranice u ke. Slike komponenata smetene u biblioteku na nivou stranice (i ke) mogu se aurirati iz izvornih biblioteka u bilo kojem trenutku dok je stranica uitana u editor ema. Kada se one auriraju generie se izvetaj sa spiskom svih delova koji su aurirani u keu.

Povezivanje
Dodatna glavna mogunost editora ema je sistem korienja povezivanja. Povezivanje je mogunost softvera da odrava fizike veze izmeu objekata unutar stranice i mogunost pridruivanja logikih veza koje postoje izmeu raznih stranica u projektu sa vie stranica. Povezivanje se takoe koristi za dranje pojedinih objekata zajedno. Na primer, moete vui povezane elektrine objekte (delove, magistrale, ice, portove, itd.) bez raskidanja postojeih veza. Jo bitnije, povezivanje omoguava generisanje liste povezanosti na emi, koja se koristi za prenos informacija o projektu u PCB editor, i izvravanje provera elektrikih pravila. Proces postavljanja elektrinih objekata na stranicu se esto zove i oiavanje. Ovo je zato to vam mogunost povezivanja omoguava da radite sa elektrinim objektima onako kako biste ih fiziki povezivali. Osnovni elektrini objekti koji se koriste kod povezivanja vae eme ukljuuju: specijalne linije za spajanje koje provode signale ili napajanje izmeu komponenata, nazvane ice; magistrale, koje grafiki predstavljaju grupisane veze; pristupe magistrali koji grafiki spajaju ice na magistrale; spojeve koji spajaju tangente ili ukrtene ice; i delove koji predstavljaju komponente i njihove pinove. Date su i jo dve druge klase elektrinih objekata. Prva je direktive, koja se koristi da oznai nepovezane pinove (Bez ERC), i atributi PCB razmetaja na pojedinanim vezama. Druga klasa su identifikatori veza, koji se koriste da oznae elektrine spojeve koji nisu fiziki spojeni zajedno, na primer, spojevi koji se nastavljaju sa jedne stranice eme na drugu u projektu sa vie stranica. 10

Protel 99se - SCH

Identifikatori veza
Kao to je gore pomenuto, objekti identifikatora veze mogu kreirati spojeve koji nisu fiziki spojeni icama. Ovi objekti ukljuuju: oznake veze koje odreuju zajednike veze na stranici (ili globalno, kroz vie stranica ako tako odredite); portovi koji odreuju spojeve veza izmeu dve stranice; pristupi stranici koji odreuju spojeve veza unutar podstranice (odreene simbolom stranice); i portovi napajanja koji su specijalni simboli postavljeni da odrede globalnu vezu napajanja (ili neto drugo to korisnik odredi). Skriveni pinovi na nivoima su peti tip identifikatora veze. Skriven pinovi rade slino portovima za napajanje. Svaki skriveni pin je spojen na sve ostale skrivene pinove sa istim imenom, a takoe povezan na vezu sa istim imenom, ako postoji. Ako se "otkriju" ovi pinovi se ne povezuju automatski i moraju se oiiti runo.

Korienje povezivanja
Metode
Povezivanje je izvedeno iz postavljanja nekih elektrinih objekata na stranicu i iz postavljanja identifikatora veza. Meutim, ne koriste svi elektrini objekti postavljanje da definiu ponaanje povezivanja. Neki objekti koriste svoju fiziku geometriju da uspostave povezivanje. Ostali objekti ukljuuju logiko povezivanje sa svojim ponaanjem.

Fiziko povezivanje
Fiziko povezivanje je izvedeno postavljanjem "vruih oblasti" bilo koja dva elektrina objekta tako da su oni u fizikom spoju. U najjednostavnijem primeru, ica koja dodiruje pin komponente se rauna kao da je spojena na taj pin, a editor ema moe izvui ovu logiku vezu iz fizikog kontakta izmeu dva objekta. Generalno govorei, kada se dve vrue oblasti bilo koja dva spojiva objekta "dodiruju" objekti se smatraju spojenim. Meutim, postoje neka specijalna pravila koja vae za neke druge klase spojeva.

Logiko povezivanje
Logiko povezivanje se zasniva na postojanju prisustva identifikatora veza (oznaka veza, portova, pristupa stranici, portova napajanja i skrivenih pinova) na stranici. Logiko povezivanje ne zahteva specijalno postavljanje ili fiziki kontakt ali podrazumeva poklapanje naziva veza koje su pridruene ovim objektima unutar jedne stranice ili kroz vie stranica u projektu. Za dodatne informacije o korienju logikog povezivanja pogledajte Projekti sa vie stranica i rad sa projektima, kao i Kreiranje liste povezivanja.

Generalna pravila za povezivanje

Elektrini objekti su spojeni kada se njihove "vrue oblasti" dodiruju. Specijalni sluajevi povezivanja su opisani ispod. Kada je ukljuena elektrina reetka (Design Options) kursor 11

Protel 99se - SCH

e skoiti na najbliu vruu oblast i promeniti se u oblik "take". Kada se postavljaju ili pomeraju elektrini objekti, klik na levi taster mia (ili putanje levog tastera mia kada se vue) e uspostaviti vezu kada su vrue oblasti prikazane.

Specijalna pravila za povezivanje

ica na icu ice iji se krajevi dodiruju pod bilo kojim uglom, ali krajevima ili imaju kolinearne (preklapaju se) krajeve se smatraju spojenim. Kolinearne ice koje se zavravaju na razliitim mestima na stranici ne raunaju se kao spojene. ice koje se ukrtaju ili zavravaju jedna normalno na drugu se takoe ne raunaju kao spojene osim ako se na njihov spoj ne stavi oznaka spoja (junction). ica na magistralu Magistrale grafiki predstavljaju grupisane signale, ali nemaju nikakvih specijalnih osobina spajanja za listu povezivanja. Iako magistrale prikazuju vrue oblasti kada se oiavaju i zadravaju spojeve kada se vuku, one ne simuliraju elektrine spojeve. ice se grafiki spajaju na magistrale korienjem simbola za pristup magistrali. ica na pin Pinovi koji dodiruju krajeve ica pod bilo kojim uglom raunaju se kao spojeni. Pinovi koji normalno seku ice moraju se spojiti postavljanjem oznake za spajanje na to mesto. Oznake za spajanje e se automatski ubaciti gde ice normalno seku pinove kada je ova opcija aktivna (Opcija menija Tools Preferences). ica na port ica koja dodiruje kraj porta rauna se kao spojena. ica na pristup stranici ica koja dodiruje kraj pristupa stranici rauna se kao spojena. Magistrala na objekat Magistrale su samo grafike reprezentacije grupisanih veza i nemaju specijalnih fizikih osobina za kreiranje liste povezanosti. Logika povezanost (korienje identifikatora veze, npr. oznake veze i port) se koristi u ovim sluajevima da oznai spojeve na bilo kojoj strani magistrale (Vidi "Oznaka veze na magistralu", ispod). Primetite ipak da, ako ne magistrala spojena na port linije magistrale moraju se zavriti na kraju porta. Oznaka veze na icu Oznake veza pridruuju icama pojedine veze. Da bi se izvrilo ovo pridruivanje, oznaka veze mora biti postavljena na istu taku reetke kao i ica, bilo vertikalno, bilo horizontalno. Oznake se jedino mogu postaviti na horizontalne ili vertikalne linije ili na prelome linija. Oznaka veze na magistralu Magistrale su grafiki entiteti i ne obezbeuju fiziku povezanost za kreiranje liste povezanos12

Protel 99se - SCH

ti. Logiko povezivanje za magistrale moe se dodeliti postavljanjem oznake veze na magistralu. Generalno, ova oznaka veze e ukljuiti sve signale magistrale, npr. HA[0..19] predstavljaju veze imenovane HA0, HA1, HA2 itd. do HA19. Magistrale i pristupi magistralama se ne osvetljavaju kada se koristi opcija Edits Select Net.

Pin na objekat Pinovi se spajaju direktno na druge pinove, ice, oznake veza, pristupe stranici ili portove. Skriveni pinovi se mogu dodeliti direktno vezama u editoru ematskih biblioteka. Otkriveni pinovi mogu se takoe direktno spojiti na druge stranice, kada je ime te stranice u polju Sheet Path dela. Pin na pin Pinovi se smatraju spojenim ako se dodiruju pod bilo kojim uglom. Bez ERC Objekti bez ERC se smatraju spojenim na pinove ili ice ako se dodiruju.

Provera projektovanja
Provera projektovanja je generalni termin za proveru fizikog (ili elektrinog) i logikog povezivanja u vaem projektu. Brojni alati su dostupni koji vam omoguavaju da izvrite proveru projektovanja unutar editora ema, generisanjem izvetaja i startovanjem provere elektrikih pravila (Electrical Rule Check - ERC).

Izvetaj provere elektrikih pravila

Izvetaj provere elektrikih pravila (ERC) je listing elektrikih (i nekih logikih) nepravilnosti i upozorenja za tekui aktivni projekat. irok spektar osnovnih elektrikih greaka se prijavljuje. Greke koje se mogu prijaviti ukljuuju sluajeve otvorenih ulaznih pinova na delovima ili "kratke spojeve" izmeu razliitih veza. Moete izabrati specifina pravila za projekat. "Suppress ERC" simboli mogu se postaviti na namerno nekoriene pinove ili na druge lokacije gde elite da nepravilnosti budu ignorisane od strane ERC sistema. Moete odrediti bilo "error" (greka) ili "warning" (upozorenje) korienjem grafike matrice uslova za pinove, portove ili pristupe stranici. Nain na koji se koriste identifikatori veza u projektu moe uticati na elektrinu ispravnost spojeva. Na primer, oznake veza global (opcija Net Labels and Ports Global) e spojiti sve veze sa istom oznakom kroz vie stranica, dok e oznaka veze local (opcija Only Ports Global) samo spojiti elektrine objekte unutar jedne stranice. Moete odrediti "opseg" ovih identifikatora veza za proveru elektrikih pravila, na isti nain na koji ga odreujete za generisanje vaee liste povezanosti. Specijalni simboli se dodaju na stranicu, oznaavajui tako mesta gde su prijavljeni uslovi kada zadate Add Error Markers. Ovi simboli se briu sa stranice kada se otkloni uzrok greke.

13

Protel 99se - SCH

Pokretanje ERC je integralni deo faze unosa eme. Paljivo proverite i ispravite sve prijavljene greke pre prebacivanja informacija o projektu u PCB editor.

Provera stranica i projekata

Za vreme kreiranja eme, dostupne su brojne korisne mogunosti za proveru projektovanja direktno iz radnog prostora stranice. Opcije menija Edits Select Net i Edits Select Connection mogu se koristiti za osvetljavanje svih objekata asociranih veza ili jednog spoja (pinovi komponenti se ne selektuju u ovim sluajevima). Ovi procesi su korisni za proveru spajanja. Kada iskoristite neki od njih izaberite "Reports Selected Pins" iz menija da prikaete listu svih pinova spojenih na tekuu selekciju.

Povezivanje eme sa rasporedom na PCB

Sinhronizacija ema - PCB
Protel 99 SE ima mone osobine sinhronizacije, kojima se moe automatski uspostaviti poklapanje podataka iz projekta eme sa podacima PCB projekta. Prethodno, izmene u emi se prenose korienjem tehnike nazvane forward annotation (oznaavanje unapred), a informacije za PCB prenumerisanje se vraaju nazad u emu korienjem forward annotation (oznaavanje unazad). Obe vrste ove funkcionalnosti vri sinhronizator. Kada pokrenete sinhronizator on posebno ispituje komponente i informacije o spajanju i u stranicama eme i u PCB, a onda aurira jedno da odgovara drugom. Kada ga pokrenete izaberite ili Update PCB from Schematic (auriraj PCB prema emi) ili Update Schematic from PCB (auriraj emu prema PCB) iz menija, odreujui ko je izvor, a ko odredite.

Ukljuivanje informacija o PCB razmetaju na emi

PCB direktive za razmetaj vam omoguavaju odreivanje topologije rutiranja, prioritet, irinu i veliinu prolaza na osnovu veza prema vezi na emi. Ove informacije se automatski prenose u PCB ako je sinhronizator konfigurisan da kreira Design Rules from Layout Directive (pravila projektovanja prema direktivama za razmetaj) (izaberite Design Synchronizer Options).

Unakrsno proveravanje izmeu eme i PCB

Ako je PCB projekat otvoren dok radite na emi, moete vriti poklapanje nazad i napred izmeu objekata u projektima pomou cross probing (unakrsnog proveravanja). Unakrsno proveravanje je dvosmerno. Na primer, posle klika na taster za unakrsno proveravanje moete izabrati deo na emi, a PCB editor e prikazati odgovarajuu komponentu na PCB. Pin na emi - stopica na PCB unakrsno proveravanje i oznaka veze - fizika veza unakrsno proveravanje su takoe podrani.

14

Protel 99se - SCH

Podeavanje radnog okruenja modula za unos ema

Osobine okruenja
Okruenje editora ema se konfigurie izborom Tools Preferences iz menija ime se dobija Preferences dijalog. Preferences dijalog je podeljen u tri lista.

List modula za unos ema (Schematic Tab)

Pin Options Ova opcija omoguava da se naziv pina i broj pomeraju. Dati broj je rastojanje od kraja pina (kraj blii telu komponente). Jedinice su stoti delovi ina. Auto-Junction Ovde se moe ukljuiti i iskljuiti automatsko postavljanje oznaka za spajanje. Ako je ukljueno, oznaka e se automatski postaviti kada zavrite icu na drugoj ici. Drag Orthogonal Kada vuete komponente, oiavanje e ostati ortogonalno (uglovi pod 90 stepeni). Iskljuivanjem ove opcije omoguava vam da ice vuete pod bilo kojim uglom. Multipart Suffix Komponente sa vie delova mogu koristiti numerike ili alfanumerike sufikse identifikatora delova, na primer U1:1, U1:2, itd. ili U1A, U1B, itd. Primetite da je ovo podeavanje okruenja, tj. primenjuje se na sve trenutno otvorene stranice. Default Power Object Names Ova polja se mogu koristiti za predefinisanje naziva veze za ova 3 stila porta napajanja. Orcad Load Options Copy Footprint From / To se koristi da mapira Orcad polja delova koja sadre podnoja za polja podnoja u emi. Opcija Orcad portova spreava da portovima bude menjana veliina u editoru ema, to je vano ako projekat treba vratiti ponovo u Orcad (koji ne podrava promenu veliine portova). Default Template File Izaberite opciju Default Template File da odredite koji ablon stranice e biti korien kada kreirate novu stranicu eme.

15

Protel 99se - SCH

List grafikog editovanja (Graphical Editing Tab)

Clipboard Reference Ako je ova opcija ukljuena kada radite Edit Copy ili Edit Cut bie vam ponueno da izaberete referentnu taku. Ovo je korisno kada kopirate sekciju kola koja e biti kopirana nazad u stranicu eme. Ova referentna taka e biti taka gde e sekcija kola biti drana za vreme sputanja na stranicu. Add Template to Clipboard ablon stranice se takoe kopira na clipboard kada radite Copy i Cut. Convert Special Strings Ukljuite ovu opciju da biste videli specijalne stringove na ekranu, kao to e biti odtampani. Za vie informacija o korienju specijalnih stringova vidite naslov Sheet Templates u poglavlju Setting up the Schematic Editor. Display Printer Fonts Nisu svi fontovi podrani na svim izlaznim ureajima (a Windows e ih automatski zameniti). Da biste videli kako e tekst izgledati kada se odtampa ukljuite ovu opciju. Center of Object Dranje objekta koji se pomera ili vue za svoju referentnu taku (za objekte koji je imaju, kao to su komponente biblioteke ili portovi), ili za njihov centar (za objekte koji nemaju referentnu taku kao to je pravougaonik). Objects Electrical Hot Spot Dranje objekta koji se pomera ili vue za najbliu elektrinu vruu oblast (npr. kraj pina). Auto Zoom Automatski zum unutra kada se skoi na komponentu. Nivo zuma ostaje kao i kad ova opcija nije ukljuena. Single \ Negation Ako je ova opcija ukljuena ime veze e biti negirano kucanjem backslash znaka pre prvog slova u imenu veze. Ovo se primenjuje na portove, oznake veza i pristupe stranici. Undo Stack Size Moete izvriti ponitavanje ovoliko uraenih akcija. Postavite onoliko koliko elite (setite se da se ove akcije koje se mogu ponititi uvaju u memoriji).

List predefinisanih primitiva (Default Primitive Tab)

Ovde se definiu predefinisani atributi za svaki objekat koji se moe postaviti u editoru stranice eme. Tipine izmene koje moete izvriti za predefinisane primitive ukljuuju: promenu fontova, neto kao referente oznake (Designators), tipove delova (Part Types) i tako dalje; ili 16

Protel 99se - SCH

promeniti boju objekata kao to su ice (Wires) i tekst (Text). Korisniki definisane predefinisane vrednosti se uvaju u datoteci ADVSCH.DFT. Korisnike DFT datoteke se mogu kreirati i uitati. Koristite stalni checkbox da spreite da se ove predefinisane vrednosti stalno menjaju.

Opcije dokumenta eme

Editor ema vam daje iroku kontrolu nad veliinom stranice eme i stila, ukljuujui korisnike stranice i ablone stranica. Ove kontrole stranice vam omoguavaju da jednostavno kreirate i koristite stranice prilagoene specifinim organizacijama ili namenama. Da biste postavili opcije tekue stranice eme Design Options. Ovo e izbaciti dijalog Document Options.

Opcije stranice
Dijalog Document Options obezbeuje kontrolu nad atributima stranice ukljuujui: stil stranice i opcije stranice, reetke, informacije o ogranizaciji i pristup sistemskom fontu.

Postavljanje veliine stranice eme Moete birati izmeu 10 standardnih innih i metrikih veliina stranice, ili da definiete korisniku veliinu stranice. Maksimalna korisnika veliina stranice je 65 ina sa 65 ina.
Stranice eme se standardno prikazuju i tampaju u "panorami" (landscape) (irokoj) umesto u "portret" (visokoj) orijentaciji. Editor ema vam omoguava da prikaete i tampate vae crtee u bilo kojoj orijentaciji. Standardne veliine stranica ukljuuju:
Veliina A B C D E A4 A3 A2 A1 A0 Orcad A Orcad B Orcad C Orcad D Orcad E Letter Legal Tabloid irina x visina (in) 11.00 8.50 17.00 11.00 22.00 17.00 34.00 22.00 44.00 34.00 11.69 8.27 16.54 11.69 23.39 16.54 33.07 23.39 46.80 33.07 9.90 7.90 15.40 9.90 20.60 15.60 32.60 20.60 42.80 32.80 11.00 8.50 14.00 8.50 17.00 11.0 irina x visina (mm) 279 216 432 279 559 432 864 559 1078 864 297 210 420 297 594 420 840 594 1188 840 251 200 391 251 523 396 828 523 1087 833 279 216 356 216 432 279

Maksimalna dostupna radna povrina u stranici (sa skrivenim okvirom) e zavisiti od izlaznog ureaja. Mnogi tampai i crtai ne mogu tampati do ivice stranice, tako da e nekoliko proba i greki biti potrebno da se odredi tana dostupna radna povrina. Zbog toga, standardne ANSI 17

Protel 99se - SCH

ili ISO specifikacije okvira ne mogu se primeniti sa ovim odredinim ureajima. Editor ema moe kompenzovati ovo dozvoljavajui vam da skalirate izlazni rezultat za vreme tampanja ili crtanja. Dostupna radna povrina e biti manja kada je prikazan okvir stranice. Podrazumevani okvir stranice zauzima 0.2 do 0.4 ina (priblino 5 do 10 mm) radne povrine, zavisno od izabrane veliine stanice.

ablon Ime ablona na kome je ova stranica zasnovana. Pogledajte naslov abloni stranica kasnije u ovom poglavlju za vie informacija o kreiranju i korienju ablona stranica. Okviri Kada definiete okvire stranice, treba da znate da ne mogu svi ureaji tampati sve do ivica stranice. Na primer, laserski tampai tipino rezerviu marginu od oko 0.15 ina (4.0 mm) okolo prostora za tampanje. Ovo moe onemoguiti da se ukljue standardni okviri kada se tampa sa skaliranjem 100% korienjem standardnih veliina stranice, kao to su "A" ili "A4". Moete promeniti skaliranje tampanja da biste prilagodili maksimalni prostor za tampanje vaem tampau.
Blok naslova Protel nudi dva predefinisana formata bloka naslova. Izaberite podrazumevani blok naslova ili neki standardni ANSI blok naslova koji je ponekad neto vei. Neke od informacija u bloku naslova su date automatski, npr. veliina stranice, naziv datoteke i datum kreiranja. Iskljuite blok naslova ako elite da crtate na njegovom mestu. Reetka za privlaenje Reetka za privlaenje (snap grid) je reetka na koju je kursor zakljuan kada se postavljaju objekti ili se manipulie sa njima. Elektrina reetka Elektrina reetka podrava mogunost voenog oiavanja (Guided Wiring) editora ema. Zamislite da pomerate elektrini objekat u radnom prostoru. Kada on upadne unutar opsega elektrine reetke drugog elektrinog objekta na koji ga moete povezati, objekat koji pomerate e se privui fiksiranom objektu, a vrua oblast ili taka osvetljenja e se pojaviti. Ova taka vas vodi tamo gde se moe napraviti vaei spoj. Elektrinu reetku treba postaviti malo nie od tekue reetke za privlaenje jer e inae postati teko pozicionirati elektrine objekte na udaljenosti jedne elije reetke.

Organizacija
Kliknite na Organization list u dijalogu Document Options da biste uneli detalje organizacije. Svako polje ovde je povezano sa specijalnim stringom. Pogledajte naslov abloni stranica kasnije u ovom poglavlju za objanjenje i primere kako koristiti specijalne stringove.

18

Protel 99se - SCH

Jedinice stranice
I editor stranica eme i editor biblioteka imaju rezoluciju od 0.01", ili jedan stoti deo ina. Jedinice prikazane na levoj strani statusne linije su uvek u stotim delovima ina, nezavisno od stila stranice.

Promena sistemskog fonta

Sistemski font ukljuuje: tekst na okviru, sistemske blokove naslova, imena pinova, brojeve pinova, portove, portove napajanja i pristupe stranica. Za vie informacija pogledajte naslov Fonts u poglavlju Objekti projekta eme.

abloni stranica
Okvir stranice, blok naslova i ukljuena grafika ine ono to se oznaava kao ablon stranice. Editor ema sadri brojne ablone stranica, po jedan za svaku veliinu dostupne stranice. Mogu se kreirati i korisniki definisani abloni. Oni se kreiraju na isti nain kao to kreirate normalne stranice eme. Posle dodavanja svih objekata na stranicu izaberite File Save Copy As da biste snimili stranicu kao *.DOT datoteku ablona. Jednom kada se kreiraju, ovi predefinisani abloni se mogu primeniti na nove ili postojee projekte. Kao to se ubacuju korisniki blokovi naslova i grafika, tako se u ablone stranica mogu ubaciti i specijalni stringovi da bi se automatski dodali tekstovi dokumenta kada se tampaju ili crtaju. Pogledajte Aktivnosti neto kasnije da biste videli kako kreirati ablon.

Specijalni stringovi
Specijalni stringovi su tekstualni stringovi koje prepoznaje i interpretira editor ema kada se stranica tampa ili crta. Svaki specijalni string je povezan ili sa listom Organization iz dijaloga Document Options, kao to je .TITLE, ili daje tekue informacije, kao to je .DATE. Specijalni tekst stringovi se mogu postaviti na ablon stranice ili direktno na stranicu eme. Kada postavite specijalne stringove na svoj ablon stranice ne morate precizno pozicionirati tekst svaki put kad kreirate novi projekat. Jednostavno idite u dijalog Document Options za tu stranicu i popunite polja. Kada se stranica odtampa, svaki specijalni string e biti zamenjen tekstom koji ste uneli u odgovarajue polje dijaloga Document Options. String e biti postavljen u odnosu na poziciju . (taka).
Koristite specijalne stringove u vaim ablonima da biste omoguili brze i konzistentne tekstove u dokumentu.

Ako elite da vidite tekst koji je unet u dijalogu Document Options na ekranu, umesto da ekate dok se ne odtampa, ukljuite opciju Convert Special Strings na listu Graphical Edit dijaloga Preferences (Tools Preferences). Specijalni stringovi koji su povezani sa dijalogom Document Options su:
.ORGANIZATION Tekst polja organizacije

19

Protel 99se - SCH

.ADDRESS1 Tekst prvog polja adrese .ADDRESS2 Tekst drugog polja adrese .ADDRESS3 Tekst treeg polja adrese .ADDRESS4 Tekst etvrtog polja adrese .SHEETNUMBER Tekst polja broja stranice .SHHETTOTAL Tekst polja ukupnog broja stranica .TITLE Tekst naslova dokumenta .DOCUMENTNUMBER Tekst broja dokumenta .REVISION Tekst revizije dokumenta

Sledei specijalni stringovi automatski ubacuju tekuu informaciju u trenutku tampanja dokumenta:
.DOC_FILE_NAME Ime datoteke stranice eme .DOC_FILE_NAME_NO_PATH Ime stranice, bez putanje .TIME Tekue vreme .DATE Tekui datum

Da biste postavili specijalni string izaberite Place Annotation iz menija i ukucajte specijalni string ukljuujui i taku.

Aktivnost - Kreiranje korisnikog ablona

Protel abloni su smeteni u \Program Files\Design Explorer 99SE\System\Templates.ddb bazi podataka. Moete dodati svoj ablon u ovu bazu, kreirati svoju bazu ablona ili ukljuiti ablon u projekat. Sledite sledee korake da biste definisali korisniki ablon eme:
1. 2. 3. 4. Posle otvaranja baze i direktorijuma gde su abloni smeteni, izaberite File New da biste kreirali praznu stranicu eme, a onda dvostruko kliknite da biste otvorili ovu stranicu. Izaberite Design Options iz menija, a onda kliknite na list Sheet Options. Izaberite veliinu stranice iz padajue liste Standard Styles. Iskljuite opciju Title Block (da biste izbacili standardni blok naslova) i kliknite na OK.

Primetite da se standardni blok naslova vie ne vidi na stranici. Zumirajte unutra donji desni ugao stranice da biste zapoeli korisniki blok naslova (preica za zumiranje unutra: pozicionirajte kursor onde gde elite da zumirate i pritisnite PAGE UP). Sada ste spremni da nacrtate novi blok naslova. 5. Izaberite alat grafike linije iz palete Drawing Tools, ili izaberite Place Drawing Tools Line opciju menija. Na kursoru e se pojaviti tanak krst. 6. Pre nego to ponete liniju, pritisnite taster TAB da biste postavili atribute linije. Otvorie se dijalog Line. 7. U dijalogu Line kliknite na okvir Color da biste otvorili Color Selector, a onda skrolujte gore do boje broj 4 (crna). Kliknite na OK da biste zatvorili dijalog Color Selector. 8. Sada ete biti ponovo u dijalogu Line. Postavite Line Width na Smallest. 9. Kliknite na OK u dijalogu Line da biste prihvatili ove izmene.

20

Protel 99se - SCH

10. Sada, pozicionirajte kursor na taku odakle elite da definiete novi ugao. Kliknite da biste definisali ovaj ugao, a onda pomerajte kursor na poziciju drugog ugla. Nastavite to da radite sve dok ne budete eleli da zaponete crtanje nove linije. 12. Kliknite jednom na DESNI TASTER MIA (ili taster ESC) kada elite da zavrite ovu viesegmentnu liniju. Onda moete pomerati kursor na novu poziciju da biste zapoeli novu liniju. Kliknite na DESNI TASTER MIA drugi put (ili taster ESC ponovo) da bise napustili komandu Place Line. 13. Sada ste spremni da postavite tekst u blok naslova. 14. Izaberite Place Annotation iz menija. 15. Pre postavljanja teksta, pritisnite taster TAB da biste promenili atribute teksta. 16. Pritisnite taster Font Change. 17. U polju Size, otkucajte 16, a onda kliknite na OK. 18. U polju Text ukucajte .TITLE, a onda kliknite na OK da biste zatvorili dijalog. Primetite taku neposredno pre poetka rei TITLE, koja mora biti ukucana. 19. Pozicionirajte kursor na odgovarajue mesto vaeg novog bloka naslova, a onda kliknite na LEVI TASTER MIA. Da biste privremeno iskljuili reetku za privlaenje drite taster CTRL dok pozicionirate tekst. Specijalni tekst .TITLE je mapiran na polje Title u dijalogu Document Options. Pogledajte naslov Specijalni stringovi iznad u ovom poglavlju za objanjenje specijalnih stringova i liste svih specijalnih stringova. Nastavite sa definisanjem odgovarajuih specijalnih stringova na sledei nain: 20. Pritisnite TAB da dobijete dijalog Annotation ponovo. Unesite specijalni string .DOCUMENTNUMBER i postavite font na odgovarajuu veliinu. Postavite kursor gde elite da postavite ovaj specijalni string i kliknite LEVIM TASTEROM MIA. Nastavite sa postavljanjem specijalnih stringova na odgovarajua mesta na vaem bloku naslova. 21. Pritisnite ESC da biste napustili komandu oznaavanja tekstova. 22. Grafika takoe moe biti ukljuena u ablon. Izaberite Place Drawing Tools Graphic opciju menija da biste dodali grafiku. Kada se pojavi dijalog Image file izaberite datoteku slike i pritisnite OK. Kada se pojavi kursor treba da kliknete jednom da biste definisali gornji levi ugao pozicije slike, a onda jo jednom da biste definisali donji desni ugao. Sada ste spremni da snimite stranicu kao ablon: 23. Izaberite File Save As iz menija 24. Ukucajte ime za ablon u polju File Name i postavite opciju Save As Type na Schematic template binary (*.dot). 25. Ekstenzija .DOT definie ovu datoteku kao ablon stranice. Ovaj ablon se sada moe koristiti za nove ili postojee projekte. Zatvorite datoteku ablona kada sve zavrite.

Postavljanje podrazumevanog ablona koji e automatski biti korien

Moete odrediti ablon koji e biti korien automatski kad god kreirate novi projekat. Da biste ovo uradili izaberite Tools Preferences opciju menija. U dijalogu Preferences, na dnu lista Schematic, pritisnite na taster Browse da bi se prikazao dijalog Select. Izaberite bazu podataka koja sadri va ablon iz padajue liste na vrhu dijaloga, a ako baza nije dostupna u listi, kliknite na Add taster i pronaite je. Locirajte i izaberite ablon u bazi koju ste izabrali. Kada kliknete na OK i vratite se u Preferences dijalog, ime vaeg ablona e se pojaviti u polju Default Template File. Kliknite na OK da zatvorite dijalog. Kada izaberete File New, nova stranica e koristiti va ablon. Primetite da se objekti koji ine ablon ne mogu sad editovati, ve se sve izmene moraju izvriti na samom ablonu. 21

Protel 99se - SCH

Auriranje postojeih ablona

abloni se takoe mogu primeniti na aktivnu stranicu, ili na sve otvorene stranice, u bilo kojem trenutku. Meni Design ima tri opcije za rad sa ablonima:
Update Current Template - koristite ovo ako ste modifikovali ablon i elite da "osveite" stranicu koju koristite. Biete pitani da li elite da aurirate ablon za sve trenutno otvorene datoteke. Kliknite na No ako elite da osveite samo aktivnu stranicu. Set Template File Name - ovo izbacuje postojei ablon i koristi drugi koji izaberete. Remove Template - izbacuje ablon (ali zadrava veliinu stranice sa starog ablona).

Rad u prozoru za editovanje ema

Promena vaeg pogleda stranice
Svaka stranica koju otvorite e se pojaviti sa svojim listom u integrisanom prozoru Design Window. "Kroz" ovaj prozor gledate kada gledate svoju stranicu. Stranicu moete privui blie (zoom in), ili odmai dalje (zoom out). Meni View daje brojne naine promene pogleda na dokument, ukljuujui opciju Fit All Objects, kojom e veliina stranice biti uveana toliko da stanu svi objekti i opciju Fit Document, kod koje e biti prikazana cela stranica. Tasteri preica za promenu pogleda su:
Page Up za pribliavanje (zoom in) Page Down za udaljavanje (zoom out) Home postavljanje pozicije na kojoj je kursor na centar End za osveavanje ekrana

Kretanje kroz emu

Pomeranje eme
Ako je stranica zumirana toliko da ne moete videti njen ceo sadraj, pojavie se skrol barovi koji vam dozvoljavaju da se kreete po emi. Ovi skrol barovi imaju klizee dugme, na koje moete kliknuti i vui ga da biste skrolovali gore ili dole, levo ili desno kroz emu. Pozicija klizeih dugmadi daje vam indikaciju koji deo stranice trenutno gledate. Kliknite iznad ili ispod klizeeg dugmeta da biste skrolovali kroz emu u velikim koracima, ili kliknite na strelice na svakom kraju skrol bara da biste skrolovali u malim koracima. Kada je stranica tako zumirana da vidite celu emu, skrol barovi se izbacuju. Skrol barovi omoguavaju jedan nain kretanja kroz emu. Drugi nain za kretanje kroz emu je auto-pomeranje. Auto-pomeranje je dozvoljeno kad god imate kursor sa tankim krstiem. Kursor sa tankim krstiem imate uvek kada vrite operaciju tipa editovanja - kao to je postavljanje, selekcija, pomeranje ili brisanje objekata. Ovaj kursor se moe pomerati miem ili pritiskom na tastere strelica na tastaturi. Ako se kursor pomeri do ivice okvira prozora, automatski ete se pomeriti kroz emu. Za auto-pomeranje sa 22

Protel 99se - SCH

veim korakom drite pritisnut taster SHIFT. Brzina kojom se vri auto moe se menjati promenom podeavanja Speed na listu Graphical Editing u dijalogu Preferences (Tools Preferences). Ove takoe moete promeniti stil auto-pomeranja, biranjem Fixed Size Jump, gde se stranica pomera za tekuu veliinu koraka, ili Re-Center gde se stranica pomera u koracima veliine polovine ekrana, a kursor postavlja na sredinu.

Pretraivanje eme
Kada va projekat ima vie stranica moe zahtevati dosta vremena da se pronau objekti na stranicama. Da bi se ovaj proces pojednostavio, editor ema ukljuuje mone mogunosti pretraivanja. Postavite Browse mod na vrhu Editor panela na Primitives, da biste pretraivali kroz objekte na tekuoj stranici, ili celom projektu. Moete pretraivati po svakom dostupnom tipu objekta u editoru ema. Dno pretraivaa ima tri tastera, Text, Jump i Edit. Pre korienja ovih tastera, izaberite neto iz liste za pretraivanje. Pritisnite Jump za skok na izabrani objekat, uz njegovo centriranje u prozoru. Pritisnite Text za skok na izabrani objekat i izbacivanje dijaloga za editovanje teksta ako objekat ima tekst polje. Pritisnite Edit za skok na izabrani objekat i izbacivanje dijaloga za atribute objekta, ime e vam biti omogueno da editujete bilo koji atribut objekta. Koristite Update List taster za osveavanje liste za pretraivanje pre samog pretraivanja. Kada izaberete stavku iz liste, informacije o njoj e se pojaviti na statusnoj liniji.

Skakanje po emi
Jo jedan nain brzog kretanja po tekuoj emi je skakanje (Jump). Podrane Jump opcije ukljuuju: poetak, datu lokaciju, jedan od deset markera, ili marker greke. Ovo vas moe spasiti konstantnog zumiranja unutra i van za kretanje kroz projekta, a posebno je korisno za velike ili sloene ploice.

Jump Origin Skae na apsolutne (0,0) koordinate. U editoru stranica ema ovo je donji levi ugao stranice. U editoru biblioteka to je centar stranice.

23

Protel 99se - SCH

New Location Ova opcija vam dozvoljava da ukucate eljene koordinate za skok. Korienje markera lokacija Editor ema ukljuuje deset korisniki definisanih markera lokacija, koji vam omoguavaju da oznaite pozicije na stranici, ime onda moete brzo skakati na njih pritiskom na samo dva tastera. Ovi markeri se mogu postaviti bilo gde na stranici izborom Edit Set Location Marks. Skakanje na markere lokacija Da biste skoili na predefinisani marker lokacije na tekuoj stranici eme izaberite Edit Location Mark X (preica: J, 1 ili J, 2, itd.)

Korienje panela za navigaciju za kretanje kroz projekat

Panel za navigaciju organizatora projekta prikazuje sve dokumente u vaoj bazi projekata. Pored toga to prikazuje kako su razni dokumenti organizovani u bazi projekata, on takoe prikazuje svaku logiku roditelj-dete vezu izmeu stranica eme. Koristite panel za navigaciju (Navigation Panel) za kretanje kroz stranice vaeg projekta. Kliknite na mali znak "+" da prikaete stranicu ili stranice ispod tekue, a kliknite na mali znak "-" da sakrijete stranicu ili stranice ispod. Kliknite jednom na stranicu da biste je otvorili i napravili aktivnim dokumentom u prozoru projekta. Druga tehnika koja se moe koristiti za kretanje kroz projekat je taster Up/Down Hierarchy na glavnoj paleti alata
Za potpuno objanjenje kako se koristi taster Up/Down Hierarchy pogledajte naslov Alati za rad sa hijerarhijom u poglavlju Projekat sa vie strana i ureivanje projekta.

Postavljanje objekata eme

Videete da je nain postavljanja i manipulisanja objektima u editoru ema vrlo jednostavan i intuitivan. Tehnika postavljanja je konzistentna sa drugim Windows alatima za grafiko editovanje: izaberite alat, kliknite miem da definiete lokaciju, pomerite mia da definiete sledeu lokaciju, i tako dalje. Kada budete eksperimentisali sa svakim od tipova objekata pogledajte naslov Primitive u poglavlju Objekti projekta eme za savete prilikom postavljanja objekata. Svaki objekat se moe postaviti korienjem menija, palete alata ili tastera preica. Nain postavljanja objekata je konzistentan za sve objekte. Jedan primer postavljanja ice je dat ispod. Postavljanje komponenti je opisano u poglavlju Komponente i biblioteke. 24

Protel 99se - SCH

Aktivnost - Postavljanje ice

Da biste postavili icu unutar prozora tekue stranice:
1. 2. Zumirajte unutra stranicu (pritiskajte Page Up sve dok jasno ne vidite reetku). Izaberite Place Wire opciju menija (tasteri preica: P, W ili kliknite na taster Wire na paleti Wiring Tools).

Primetite kako se pojavio tanki krsti na kraju kursora. Krsti je kursor za editovanje, a koristi se uvek kada vrite neku operaciju editovanja (izaberite Tools Preferences da biste promenili stil kursora).
3.

Kako pomerate kursor, primetite da se njegova pozicija vezuje za reetku i da kursor skae na najbliu taku reetke. Kursor se privlai reetki za privlaenje. Izaberite Design Options da biste promeniti reetku za privlaenje.
4. Povucite segment ice u bilo kojem pravcu. Kliknite LEVIM TASTEROM MIA (ili pritisnite ENTER) da biste zavrili prvi segment ice. Pomerajte kursor da biste nastavili sa novim segmentom ice, koji se nastavlja na postojei segment. Kliknite LEVIM TASTEROM MIA ili pritisnite ENTER ponovo da definiete drugi segment. Nastavite na ovaj nain dok ne zavrite icu. Kada je ica zavrena kliknite DESNIM TASTEROM MIA da zavrite segmentiranu icu.

Kliknite LEVIM TASTEROM MIA (ili pritisnite ENTER) da definiete poetnu taku za icu.

Pritisnite BACKSPACE taster za vreme postavljanja ice da izbacite poslednji ugao (vertex).
5. 6.

Primetite da je kursor i dalje oblika tankog krstia, to vam pokazuje da ste i dalje u modu postavljanja ice. Ovo vam omoguava da zavrite jednu icu, a onda zaponete novu seriju segmenata ice bilo gde u radnom prostoru, bez potrebe da ponovo birate Place Wire. Pogledajte naslov Editovanje objekata eme, kasnije u ovom poglavlju za savete kako da modifikujete postavljenu icu.
7. Da biste napustili postavljanje ice, pritisnite ESC (ili kliknite DESNIM TASTEROM MIA drugi put). Primetite da je tanki krsti nestao sa kraja kursora.

Modovi runog i automatskog postavljanja ice

Editor ema omoguava est modova postavljanja ica i magistrala. Pritisnite SPACEBAR dok postavljate icu ili magistralu da biste birali razliite modove. Opcije ukljuuju dva ortogonalna moda, jedan mod bilo kojeg ugla i jedan Auto Wire mod.

Any Angle mod Dozvoljava da se ica postavi pod bilo kojim uglom. 90/90 Line mod Ograniava postavljanje ice na samo horizontalnu ili vertikalnu orijentaciju. Postoje dva moda: jedan dri krai od dva segmenta vezana za kursor, a drugi dri dui.

25

Protel 99se - SCH

45/90 Line mod Ograniava postavljanje ice na 0, 45, 90, 135, 180, 225, 270 ili 315 stepeni orijentaciju. Postoje dva moda: jedan dri prav segment vezan za kursor, a drugi dri liniju pod 45 stepeni uz kursor. Auto Wire mod Auto Wire mod e pokuati da rutira icu, na ortogonalni nain, od prve take na koju kliknete, do sledee gde kliknete. Ovi take gde kliknete nisu ograniene na elektrine vrue oblasti (kao to su pinovi), ve mogu biti bilo gde na stranici. Da biste modifikovali Auto Wire parametre pritisnite taster Tab za vreme postavljanja ice.
Da biste lake znali kada ste u Auto Wire modu, linija spajanje je prikazana kao isprekidana linija.

Posle postavljanja prve ice od pina A21 do pina 2, preostalih sedam ica u magistrali mogu se brzo postaviti korienjem Auto Wire moda. Jednostavno kliknite na poetni pin (pin A25 na slici), kliknite na krajnji pin (pin 6), a onda klikom na desni taster mia zavrite ovu icu.

Voeno oiavanje i Auto-Junction

Da bi ubrzao proces oiavanja editor ema sadri dve snane i produktivne mogunosti; voeno oiavanje i automatsko oznaavanje spojeva. Dok postavljate icu pokuajte da je pomerate preko postojeeg elektrinog objekta, kao to je ica ili pin komponente. Kada ica upadne unutar opsega elektrine reetke drugog elektrinog objekta, kursor e se zalepiti za fiksni objekat i pojavie se vrua oblast (Hot Spot) kao osvetljeni krug. Vrua oblast vam ukazuje gde je mogue napraviti vaeu konekciju. Voeno oiavanje ubrzava proces postavljanja kursora na pravu lokaciju za zavretak ice - dozvoljavajui vam da brzo oiavate, ak i pri mnogo manjim nivoima zuma. im se kursor nae u oblasti korektne lokacije jednostavno kliknite i zavrite icu. Nema potrebe za brigom da li je oznaka spoja potrebna kada kliknete, osobina Auto-Junction e automatski dodati oznaku ako je potrebna. Auto-Junction postavlja oznaku spoja kada se spoje dve ice u T obliku, ili se ica spoji ortogonalno sa pinom ili portom napajanja.

26

Protel 99se - SCH

Uvek postavite elektrinu reetku blago nie nego tekuu reetku za privlaenje, jer e inae biti vrlo teko pozicionirati elektrine objekte na udaljenosti veliine reetke za privlaenje.

Kreiranje 2-dimenzionalnih grafikih objekata

2-dimenzionalni grafiki objekti, kao to su pravougaonici i poligoni se kreiraju i postavljaju slino kao ice, magistrale i linije. Svaki objekat moe zahtevati razliit broj klikova miem da bi se definisao, pogledajte naslov Primitive u poglavlju Objekti projekta eme za vie informacija. Primetite da se grafike slike ne smetaju u datoteku eme - ve samo veza do datoteke koja se snima sa stranicom. Ako prebacite svoj projekat u drugi direktorijum potrebno je da promenite vezu (dvostruko kliknite na sliku da editujete vezu).

Editovanje objekata eme

Postoje dva naina editovanja objekata u editoru ema, promenom njihovih atributa u njihovom dijalogu Change, ili grafikim modifikovanjem objekta. Neke operacije (kao to je promena boje primitive) moe se samo izvriti editovanjem atributa, dok se druge (kao to je promena veliine pravougaonika) moe uraditi kroz dijalog ili grafikim modifikovanjem objekta. Ako elite da editujete izgled nekog objekta u radnom prostoru, generalno, to vam je lake da uradite grafiki. Da biste to uraditi prvo dovedite objekat u fokus. Da biste objekat editovali kroz Change dijalog izaberite Edit Change opciju menija i onda kliknite na objekat.

Editovanje za vreme postavljanja

Atribute nekog objekta moete editovati dok ga postavljate. Dok je objekat vezan za kursor, pritisnite taster TAB. Ovo e izbaciti dijalog objekta. Prednosti editovanja za vreme postavljanja su:
Promene izvrene za vreme postavljanja mogu postati podrazumevane za taj tip objekta. Ove promene se smetaju u datoteku podrazumevanih vrednosti (ADVSCH.DFT). Primetite da ovaj metod postavljanja zavisi od stanja opcije "Permanent" u dijalogu Preferences (Tools Preferences). Ako je ova opcija ukljuena promene koje se izvre nee ostati podrazumevane, ve e se samo primeniti na objekat koji je trenutno vezan za kursor. Objekti koji imaju numeriki identifikator, bie automatski uvean za jedan. Nema potrebe za editovanjem objekta posle njegovog postavljanja, ime se ubrzava proces projektovanja.

27

Protel 99se - SCH

Editovanje objekata na stranici

Da biste promenili bilo koji postavljeni objekat izaberite Edit Change iz menija, pomerite kursor preko stavke i kliknite LEVIM TASTEROM MIA (preica: dvostruki klik LEVIM TASTEROM MIA). Svaki objekat ima svoj opseg atributa koji se mogu editovati. Moete promeniti samo taj objekat ili proiriti promene kroz ceo svoj projekat korienjem monih globalnih opcija editovanja.

Editovanje teksta na stranici

Tekstualni stringovi se mogu editovati direktno na stranici eme. Kliknite jednom da fokusirate tekst string, pa kliknite drugi put da editujete string direktno na stranici eme. Ova mogunost moe biti iskljuena iskljuivanjem opcije Enable In-place Editing u dijalogu Preferences.

Grafiko editovanje - fokusiranje i selekcija

Jedna od prednosti grafiki zasnovanog okruenja za editovanje je mogunost vrenja direktnih izmena na prikazanim objektima na ekranu. Da biste mogli grafiki editovati objekat, ili grupu objekata, prvo morate identifikovati objekte. Ovo se radi pomou fokusiranja ili selekcije. U drugim Windows aplikacijama selekcija je jedan koncept, proces izbora objekata pre mogunosti da se modifikuju. Tipian primer moe biti selektovanje jednog ili vie objekata za kopiranje na clipboard, onda vraanje na drugu lokaciju. esto se selektovani objekti mogu kopirati direktno. Na primer, selektovani objekti se mogu pomeriti ili im se promeniti oblik u veini grafikih aplikacija. Za razliku od drugih Windows aplikacija, editor ema koristi dva nezavisna metoda da izvri zadatke selektovanja. Ovi metodi, fokusiranje i selekcija, koriste se neprekidno kada kreirate ili editujete vau emu. Razbijanje selekcije u dva nezavisna procesa dozvoljava da editor ema izvri sloene modifikacije objekata koje mogu biti teko ili nemogue izvodljive korienjem jednostavnog metoda selektovanja opisanog iznad.

Fokusiranje
Kada pozicionirate kursor iznad objekta u projektu u editoru ema i kliknete LEVIM TASTEROM MIA ovaj objekat "ima fokus", i menja se nain na koji se on prikazuje. Ovo je slino nainu na koji menjate fokus u Windows-u klikom na otvoren prozor da biste ga uinili aktivnim.
Da biste pomerili fokus na drugi objekat kliknite na taj objekat. Da nemate nita u fokusu kliknite na ist prostor radne povrine.

U jednom trenutku samo jedan objekat moe imati fokus. Moete rei koji objekat je trenutno u fokusu poto su prikazani elementi za grafiko editovanje (ili okvir fokusa). Na primer, ako kliknete LEVIM TASTEROM MIA na pravougaonik pojavie se element za promenu veliine na svakom uglu i sa svake strane. Ako kliknete LEVIM TASTEROM MIA na oznaku veze pojavie se okvir fokusa. 28

Protel 99se - SCH

Grafiko editovanje fokusiranog objekta Kada je objekat u fokusu, moete ga pomerati, ili editovati njegove grafike karakteristike.
Da biste grafiki menjali fokusirani objekat kliknite jednom na element za editovanje. Ova taka objekta e onda postati spojena na kursor - jednostavno pomerite mia na novu lokaciju i kliknite da je postavite. Kliknite bilo gde na fokusirani objekat da biste ga pomerili, pritisnite taster DELETE da biste ga obrisali. Za strategije o pomeranju i povlaenju objekata pogledajte naslov Pomeranje i povlaenje kasnije u ovom poglavlju.

Elementi za editovanje i vielinijske osobine Vielinijski objekti imaju specijalne karakteristike grafikog editovanja. Na primer, kada postavljate ice, magistrale ili grafike linije, vi definiete verteks svaki put kada ica, magistrala ili linija promene pravac. Ovi verteksi su prikazani kao elementi za editovanje kada je objekat u fokusu. Ovi objekti mogu imati sloene oblike (odatle " vielinijski"), ali se njima moe manipulisati (pomerati ih, sei, kopirati, lepiti, istiti ili brisati) kao pojedinanim objektima.
Specijalna osobina vielinijskih objekata je mogunost dodavanja ili brisanja verteksa sa postavljenog objekta.

Aktivnost - Dodavanje verteksa ili kontrolne take vielinijskom objektu Da biste dodali verteks ili kontrolnu taku:
1. 2. 3. Kliknite na vielinijski objekat da ga postavite u fokus. Pozicionirajte kursor iznad segmenta linije u taki gde elite da dodate novi verteks. Kliknite i i drite LEVI TASTER MIA, pa pritisnite taster INSERT. Segment e sada biti "prelomljen" kod kursora. Pomerite novi verteks na eljenu lokaciju i pustite LEVI TASTER MIA da biste ga postavili.

Ako primetite da kursor skae na najblii elemenat za editovanje umesto da ostaje tamo gde ste kliknuli, iskljuite opciju Objects Electrical Hot Spot iz dijaloga Preferences.

Aktivnost - Izbacivanje verteksa ili kontrolne take Nekad ete eleti da izbacite verteks (ili kontrolnu taku) kada menjate oblik polilinijskog
29

Protel 99se - SCH

objekta. Da biste izbacili verteks ili kontrolnu taku:
1. 2. 3. Kliknite na polilinijski objekat da ga postavite u fokus. Pozicionirajte kursor iznad elementa koji hoete da obriete. Kliknite i drite LEVI TASTER MIA da uhvatite element. Pritisnite DELETE da izbacite verteks (ili kontrolnu taku).

Kursor e skoiti na najblii preostali verteks.

Zakljuak o fokusiranju Kao to je ilustrovano ovim primerima, morate fokusirati neki objekat pre nego to ga modifikujete grafiki. Primetite da ne moete koristiti Clipboard opcije menija: Edit Copy, Cut, Paste ili Clear sa fokusiranim objektom. Ove Clipboard mogunosti rade samo sa selekcijom.

Selekcija
Selekcija obezbeuje drugi, odvojen metod za manipulisanje objektima. Za razliku od fokusa, selekcija se moe koristiti i sa pojedinanim objektima i sa grupom objekata. Selekcija ne prikazuje elemente za grafiko editovanje objekta ili okvir fokusa. Umesto toga, objekat je uokviren bojom za selekciju (da biste promenili boju izaberite Tools Preferences).
Pre nego to primenite Clipboard funkcije: Edit Copy, Cut, Paste i Clear objekte morate selektovati.

Kada se selektuju, objekti se mogu pomerati, sei, kopirati, vraati u drugi prozor ili na drugu lokaciju u tekuem prozoru, ili brisati. Specijalne Edit Move opcije dozvoljavaju vam da pomerate ili rotirate selekcije jednom operacijom. Selekcije takoe rade sa globalnim osobinama za editovanje editora ema, ime se globalne promene mogu ograniiti na selektovane ili neselektovane objekte. Kljuna osobina sloenog modela selektovanja u editoru ema je mogunost da kliknete LEVIM TASTEROM MIA bez deselektovanja objekata koji su prethodno dodati tekuoj selekciji. Ovo vam omoguava da izvrite razne operacije bez uticaja na tekuu selekciju. Selekcije se prave na sledee naine:
Direktnim selektovanjem, korienjem SHIFT + LEVI TASTER MIA za dodavanje (ili izbacivanje) pojedinanih stavki tekuoj selekciji Preicom za klik i povlaenje prozora oko oblasti Korienjem Edit Select i Edit DeSelect podmenija za definisanje selekcija. Korienjem opcije Selection u dijalogu objekta. Ova opcija vam omoguava da koristite mogunost globalnog editovanja editora ema da biste primenili promenu statusa selektovanja na druge objekte u projektu. Pogledajte naslov Globalno editovanje kasnije u ovom poglavlju za savete o globalnom editovanju.

Objekti ostaju selektovani sve dok ih ne deselektujete - dobra praksa je uvek obrisati tekuu selekciju pre kreiranja nove selekcije (Edit DeSelect All ili preicom: X, A).

Ako se desi neto neoekivano, izaberite Edit Undo iz menija da biste se vratili na prethodno stanje. 30

Protel 99se - SCH

Aktivnost - Direktno selektovanje pojedinanih objekata Direktno selektovanje je najefikasniji nain da selektujete pojedinane objekte. Da biste u jednom trenutku selektovali jedan objekat:
1. Drite SHIFT i kliknite LEVIM TASTEROM MIA sa kursorom pozicioniranim iznad objekta. Objekat e biti ponovo iscrtan, uokviren bojom za selekciju (izaberite Tools Preferences da promenite boju). Ovo moete raditi ponovo, vie puta, dodajui tako po jedan objekat tekuoj selekciji. Ako ujete "bip", ili izgleda da se nita ne selektuje, pokuajte da zumirate unutra, blie, (pritisnite PAGEUP) i uverite se da je kursor direktno iznad objekta koji elite da selektujete. Da biste selektovali komponentu, pozicionirajte kursor unutar tela komponente. Komponente, posebno sloene komponente mogu traiti malo vremena za selektovanje. Da biste dodali sledei objekat tekuoj selekciji: 2. Drite SHIFT i kliknite LEVIM TASTEROM MIA iznad sledeeg objekta. Da biste izbacili pojedinane objekte iz selekcije: 3. Drite pritisnut SHIFT i kliknite na selektovani objekat.

Kada je objekat deselektovan on se ponovo iscrtava svojom originalnom bojom. Ostali selektovani objekti ostaju selektovani sve dok ih ne deselektujete pojedinano (SHIFT + LEVI TASTER MIA) ili izvrite Edit DeSelect (preica: X, A).

Aktivnost - Direktno selektovanje oblasti Direktno selektovanje se moe primeniti na oblast. Da biste selektovali sve objekte unutar oblasti:
1. 2. 3. Pozicionirajte mia onde gde nema objekata ispod kursora. Kliknite i drite LEVI TASTER MIA Vucite mia dijagonalno. Definiite oblast sa pravougaonikom za selektovanje i pustite LEVI TASTER MIA.

Samo objekti koju su potpuno unutar pravougaonika e biti selektovani. Selektovani objekti e biti osvetljeni tekuom bojom za selekciju.
4. Ponavljajte proces da proirite ovu selekciju.

Korienje opcija menija za pravljenje selekcije Opcija menija Edit Select vam omoguava da selektujete sve objekte unutar ili van oblasti, ili sve objekte. Takoe moete selektovati po vezama (selektovati sve ice i identifikatore veza za izabranu vezu na tekuoj stranici), ili po spojevima (selektovati sve ice i identifikatore veza koji su "fiziki" spojeni).
Edit DeSelect daje iste opcije, osim Net i Connection opcija. Preica: pritisnite X da otvorite DeSelect meni. Opcija menija Edit Toggle Selection vam dozvoljava da menjate stanje selekcije pojedinanih objekata, to ima isti efekat kao tehnika "direktne" selekcija sa SHIFT + LEVI TASTER MIA.

31

Protel 99se - SCH

Rad sa selekcijom
Objekti koji su selektovani mogu se sei ili kopirati na clipboard, a onda odatle kopirati na druge stranice eme, ili u bilo koju Windows aplikaciju koja podrava Windows clipboard. Selekcije se takoe mogu brisati izborom Edit Clear opcije menija ili preicom tasterima CTRL + DEL. Clipboard u editoru ema koristite na isti nain kao to to radite u bilo kojoj Windows aplikaciji. Redosled operacija je: selektujte objekte nad kojima elite da izvrite operaciju, secite ili kopirajte selekciju na clipboard, a onda sadraj clipboard-a kopirajte na eljenu lokaciju.

Primedbe o korienju clipboard-a

Editor ema ukljuuje opciju Clipboard Reference Location. Referentna lokacija je koordinata koju odredite kada kopirate ili seete objekte. Kada ponovo vraate selekciju, "draete" je za ovu referentnu lokaciju, to e vam omoguiti da precizno pozicionirate objekte koje vraate. Ako je ova opcija ukljuena biete pitani da izaberete clipboard referentnu lokaciju ("Choose Clipboard Reference Location") kada vrite kopiranje ili seenje. Izaberite Tools Preferences da postavite ovu opciju. Edit Copy kopira tekuu selekciju na clipboard. Edit Cut brie tekuu selekciju iz radnog prostora i kopira je na clipboard. Izaberite Edit Paste da vratite ("zalepite") selekciju nazad u neku otvorenu stranicu. Budite sigurni da selekcija ukljuuje samo one objekte koje elite da kopirate ili seete. Da biste obezbedili da nita osim toga ne bude selektovano pre kreiranja nove selekcije koristite preicu za deselektovanje svega: X, A. Koristite preicu SHIFT + LEVI TASTER MIA da dodate ili izbacite objekte iz tekue selekcije Clipboard dri samo poslednju selekciju, tako da se njegov sadraj svaki put prepisuje kada se vri seenje ili kopiranje. Izaberite Edit Clear da obriete tekuu selekciju iz radnog prostora bez njegovog kopiranja na clipboard (preica: CTRL + DELETE). Editor ema sadri opciju za ukljuivanje ablona stranice kada kopirate na clipboard. Da biste ovo postavili izaberite Tools Preferences.

Vraanje niza sa clipboard-a Kada koristite Edit Cut (ili Copy) ustvari pravite kopiju tekue selekcije u clipboard-u. Edit Paste Array vam dozvoljava da postaviti viestruke kopije sadraja clipboard-a nazad u radni prostor. Sledea slika pokazuje primer korienja opcije za nizove za kreiranje skupa od osam linija podataka. Jednostavnije je kreirati i postaviti niz ako je Clipboard Reference opcija ukljuena (vidite prethodnu temu). Kreiranje skupa od osam linija podataka korienjem opcije Paste Array Item Count Ovo je broj ponovljenih postavljanja koje treba izvriti. Na primer, kucanjem 4 e se postaviti 4 tekua sadraja clipboard-a. Text Increment Ova opcija se koristi za tekstove iju vrednost elite da automatski uveavate, kao to su oznake veza. Postavljanje ovoga na 1 e uveavati oznake komponenti, na primer U1, U2, U3 itd.
32

Protel 99se - SCH

Horizontal Ovo je horizontalno rastojanje izmeu svakog vraanja sa clipboard-a. Postavljanje ovoga na 10 e postaviti svaki objekat na sledeu taku standardne vidljive reetke (u delovima od po 0.1 in).

Globalno editovanje
Kao to moete editovati atribute pojedinanih objekata, takoe moete primeniti ova editovanja na ostale objekte istog tipa na tekuem dokumentu, ili ako elite, kroz ceo projekat. Dodatno, moete dalje definisati uslove koji e proiriti ili suziti globalne promene. Na primer, promene se mogu primeniti na sve objekte koji su selektovani ili na sve objekte koji trenutno nisu selektovani, ili se promena moe izvriti nezavisno od statusa selektovanja objekta. Ako elite, moete kreirati sloen skup uslova za izvravanje izmena. Na svaki od ovih objekata koji se mogu editovati mogu se globalno primeniti atributi. Jednostavan primer moe biti promena boje dodeljena svim segmentima ice dodeljene odreenoj vezi. U drugom sluaju moete eleti da promenite font svih oznaka veza. Ove opcije (i druge) su mogue globalnim editovanjem. Mogue primene globalnih izmena su ograniene samo matom projektanta.

Globalno editovanje kroz vie projekata

Globalno editovanje objekata eme kroz hijerarhijski projekat sa vie stranice je takoe podrano. Ova mogunost vam dozvoljava da izmenite objekte koji se nalaze u razliitim 33

Protel 99se - SCH

delovima projekta, ili primenite stil izmena kroz sve otvorene eme u tekuem projektu. Postavite opciju Change Scope da kontroliete na koje eme e se primeniti globalno editovanje.

Strategije globalnog editovanja

Dok izgled opcija globalnog editovanja moe izgledati razliito u raznim dijalozima objekata, koriena strategija je uvek ista. Ovaj opis e zaokruiti pristup globalnom editovanju.

Tekui atributi Kada dvostruko kliknete na objekat, bie vam prikazan dijalog za taj tip objekta. Ovaj dijalog sadri tekue vrednosti ili podeavanja atributa tog objekta. Primenite atribute koje elite.
U gore prikazanom dijalogu mi emo promeniti sve oznake veza linija podataka D1, D2 itd. na Data1, Data2 itd. Poto je ovo string zamena ne moramo nita menjati u Current Attributes grupi.

Odgovarajui atributi Posle izmene atributa pritisnite taster Global. Dijalog e se proiriti da izgleda kao ovaj prikazan na slici gore. U centru dijaloga bie kolona nazvana Attributes To Match By. U koloni Attributes To Match By definiete kako identifikovati druge objekte na koje e ova izmena biti primenjena.
Kolona Attributes To Match By e sadrati ili polje za izbor za svaki atribut ili tekst polje u koje moete ukucati vrednost. Polje za izbor ima tri opcije: Same (globalno primeni izmene ako atribut ovog objekta odgovara odredinom objektu); Different (globalno primeni izmene ako atribut ovog objekta ne odgovara odredinom objektu) i Any (podrazumevano) koji se primenjuje izmene nezavisno od toga da li atribut ima istu vrednost u oba objekta. 34

Protel 99se - SCH

Ako su svi Match By atributi postavljeni na Any i tekst polja sadre doker znak (*), onda e se globalne izmene primeniti na sve objekte ovog tipa. Koristite kombinacije Match By atributa za definisanje pojedinih skupova objekata na koje elite da primenite izmene. Za ovaj primer mi smo postavili Net Label na D*, da bismo izdvojili sve oznake veza koje poinju slovom "D".

Kopiranje atributa Trea kolona u dijalogu je nazvana Copy Attributes. Ova kolona e sadrati ek box za svaki atribut ili tekst polje u koje moete ukucati vrednost.
U ovoj koloni odreujete u koje od atributa elite da kopirate izmene i, ako atribut ima tekst polje koju sledeu tekst vrednost iskopirati na sve pronaene objekte. U prikazani dijalog emo uneti string za zamenu koju elimo izvriti {D=Data}. Sintaksa za String Substitution je opisana ispod.

Promena dosega Poslednji parametar za postavljanje je promena dosega. Ovo e biti tekui objekat, svi odgovarajui objekti u ovom dokumentu ili svi odgovarajui objekti u dokumentima koji ine projekat. Ostali otvoreni dokumenti koji nisu deo projekta nee biti menjani.
Kada pritisnete taster OK sve oznake veza koje poinju slovom "D" e imati "D" zamenjeno stringom "Data", tako da e D1 postati Data1, D2 postati Data2, itd. Primetite da ako projekat sadri oznaku veze sa vrednou "DR" ona e postati "DataR".
Ako niste sigurni da li e eljene odredine objekte obuhvatiti globalno editovanje, izaberite samo Selection opciju u koloni Copy Attributes. Kada kliknete na OK da biste izvrili izmenu, skup odredinih objekata e biti selektovan, ali ne i izmenjen. Onda moete uraditi globalnu izmenu ponovo, ovaj put korienjem selekcije kao Attribute to Match By.

Korienje dokera za globalno editovanje teksta

Mnogi objekti sadre tekst polja. Ova tekst polja vam omoguavaju da koristite dokere da definiete izmene. Ovo se odnosi na delove, oznake veza, anotacije (jedna linija teksta), simboli stranice, pristupi stranici, portovi i portovi napajanja. I "?" i "*" dokeri se mogu koristiti za proirenje definicije odredinih stringova. Na primer, S* e ograniiti polja na stringove koji poinju sa S, itd. Dokeri ne razlikuju velika i mala slova.
Odvojene Edit Find Text i Edit Replace Text opcije vam omoguavaju zamenu teksta kroz razne tipove objekata. One takoe podravaju traenje sa dokerima i sintaksu zamene stringova.

Sintaksa za zamenu stringova

Polje Copy za tekst stringove se koristi da definie izmene koje treba uraditi na stringu. Ovo polje se moe koristiti na dva naina. 35

Protel 99se - SCH

Ako elite da zamenite kompletan sadraj ovog polja sa novom vrednou, izbacite zagrade, "{" i "}" i unesite novu vrednost. Zagrade se koriste kada elite da izvrite selektivnu zamenu stringova, korienjem sintakse {staritekst=novitekst}. Ovo znai da moete izmeniti deo stringa "staritekst" sa "novitekst". U ranije prikazanom primeru u ovoj sekciji promenili smo slovo "D" u string "Data". Moete koristiti viestruke skupove zagrada da definiete sloene zamene. U ovom sluaju vri se krajnja leva zamena, a onda sledea itd. Ovo je vrlo mono, pa morate voditi rauna jer prva izmena moe uticati na sledee zamene i tako moe generisati neeljene rezultate. Dalje moete ograniiti zamenu kucanjem {!Tekst=tekst} da uradite zamenu veliine slova. U ovom sluaju "Tekst" postaje "tekst". Inae, podrazumeva se da zamena ne razlikuje veliinu slova. Koristite Undo da vratite eventualno uinjene greke.

Zakljuak
Uz panju i planiranje moete znatno poveati produktivnost pomou ove mogunosti. Ipak, velika mo ovih opcija moe izazvati neke neeljene rezultate - posebno kada se globalno edituju sloene selekcije. Kada ste u nedoumici, opcije Undo/Redo vam omoguavaju da opozovete neke operacije, ako je potrebno.

Brzo kopiranje objekta

Editor ema ima monu opciju za kopiranje atributa jednog objekta na drugi objekat istog tipa. Sa ovom opcijom moete "morfovati" objekat koji je trenutno zakaen za kursor u objekat koji je ve postavljen na emu. Na primer, recimo da imate kondenzator zakaen za kursor, kada ustvari elite da postavite otpornike. Umesto da pritisnete ESC da biste izabrali kondenzator, onda traili kroz biblioteku da pronaete otpornik, moete koristiti opciju brzog kopiranja da prebacite kondenzator u otpornik. Pozicionirajte kursor (sa plivajuim kondenzatorom) preko "izvornog" objekta (postojeeg otpornika na emi), i pritisnite taster INSERT. Sada e otpornik biti plivajui i zakaen za kursor. Takoe moete editovati atribute objekta pre nego to ga postavite tasterom TAB. Svi atributi postavljenog objekta e biti kopirani na plivajui objekat. Ako plivajui objekat ne nasleuje atribute postavljenog objekta, kursor u obliku krstia ne mora biti unutar tela postavljenog objekta kada pritisnete INSERT. Postavite objekat na eljenu lokaciju. Mogunost brzog kopiranja atributa (takoe poznata i kao morfing) moe se koristiti za kloniranje atributa svih tipova objekata eme, osim simbola stranice. Ova mogunost radi bilo da postavljate novi objekat, bilo da pomerate ve postavljen objekat. Ona ne radi kada prevlaite spojene elektrine objekte.

36

Protel 99se - SCH

Aktivnost - traenje i zamena teksta

Editor ema vam omoguava da pronaete i zamenite tekst bilo gde na stranici, ili ak kroz projekat sa vie stranica. Na primer, moete poeleti da preimenujete sve veze magistrale podataka od D1, D2, D3, itd. na Data1, Data2, Data3, kroz ceo projekat sa vie stranica. Ovo se moe uraditi korienjem globalnog editovanja, ali se mora uraditi posebno za oznake veza, portove i pristupe stranici. Za traenje i zamenu teksta:
1. Izaberite Edit Replace Text iz menija Pojavie se dijalog Text Find And Replace. 2. Ukucajte na primer D* u polje Text To Find.

Procesi traenja i zamene teksta podravaju dokere ? (za jedan znak) i * (bilo koji karakteri).
3. U polju Replace With ukucajte tekst kojim treba izvriti zamenu.

U ovom primeru elimo zameniti D iz svakog stringa, bez uticaja na numeriki deo dela oznake veze. Ako samo unesemo string Data ona e svaki identifikator veze biti promenjen u Data. Korienjem mogunosti zamene stringa {staristring=novistring}, moete odrediti deliminu zamenu stringa (vidi ispod).
4. 5. Postavite Scope i Options. Oni su opisani ispod. Kliknite na OK da izvrite zamenu teksta.

Scope Promene se mogu primeniti na Current Document Only (samo tekui dokument) ili na All Open Documents (sve otvorene dokumente). Objekti sa tekstom za izmenu mogu se ograniiti na selektovane ili neselektovane objekte. Case Sensitive Promene se mogu izvriti na osnovu veliine slova (velika i mala slova moraju tano odgovarati kada se vri pretraivanje). Tekst za zamenu uvek odgovara po veliini slova kada se ukuca u polje New Text. Prompt on Replace Uvek pitati pre zamene pronaenog teksta Restrict To Net Identifiers Ograniava traenje i zamenu teksta na objekte identifikatora veza, ukljuujui: oznake veza, portove napajanja, portove i pristupe stranici. Uslovne zamene stringova Dokeri "?" i "*" se mogu koristiti za proirivanje definicije odredinih stringova. Na primer, S* e ograniiti polja na stringove koji poinju sa S, itd. Za dokere se ne uzima u obzir veliina slova.
37

Protel 99se - SCH

Selektivne zamene stringova se mogu izvriti korienjem sintakse {staritekst=novitekst}. Ovo znai da moete zameniti deo stringa "staritekst" stringom "novitekst". U naem primeru smo promenili slovo "D" stringom "Data". Moete koristiti viestruke skupove zagrada da definiete sloene zamene. U ovom sluaju krajnja leva zamena se prva vri, onda sledea, itd. Ovo je vrlo mono, ali morate paziti jer prva zamena moe imati uticaja na sledee zamene to moe izazvati neoekivane rezultate. Dalje moete ograniiti zamenu kucanjem {!Tekst=tekst} da uradite zamenu veliine slova. U ovom sluaju "Tekst" postaje "tekst". Inae, podrazumeva se da zamena ne razlikuje veliinu slova. Koristite Undo da vratite eventualno uinjene greke.

Poravnanje objekata
Date su dve metode poravnanja objekata. Moete poravnati grupu selektovanih objekata po obe ose, izborom Edit Align Align. Alternativno moete poravnati objekte po jednoj osi, izborom drugih opcija Align podmenija.

Poravnajte objekte tako to ih selektujete, a onda izaberete Edit Align Align da dobijete dijalog, ili izborom Edit Align Align Left, Align Right, itd.

Napomene u vezi sa poravnanjem objekata

Obezbedite da samo potrebni objekti budu selektovani - prvo obriite tekuu selekciju (preica: x, a). Selektujte sve objekte koje treba poravnati. Koristite Edit Align Align opciju menija da dobijete dijalog ako elite da ih poravnate i po horizontali i po vertikali, a za jedan smer moete samo izabrati potrebnu opciju. Koristite Move primitives to Grid opciju da poravnanje privuete na najbliu taku reetke. Ako niste zadovoljni poravnanjem koristite Edit Undo da vratite izmene.

Pomeranje i povlaenje
U editoru ema pomeranje i povlaenje su dve razliite operacije; pomeranje (Move) objekta je promena njegove pozicije na stranici i ne zadrava povezivanja, a povlaenje (Drag) objekta je promena njegove pozicije na stranici uz zadravanje povezivanja. 38

Protel 99se - SCH

Pomeranje i povlaenje se moe vriti nad pojedinanim objektima, ili nad selektovanom grupom objekata.

Preica za pomeranje objekta

Da biste pomerili objekat, pozicionirajte kursor iznad objekta, kliknite i drite ga na objektu, a onda ga pomerite na eljenu lokaciju. Da biste pomerili grupu objekata ona mora prvo biti selektovana. Kada je selektujete, kliknite i drite na bilo kojem od selektovanih objekata, a onda pomerite selekciju na eljenu lokaciju. Obe ove operacije se takoe mogu pokrenuti preko podmenija Edit Move.

Pomeranje objekata u grupi objekata

Grafiki objekti se mogu postaviti na stranicu tako da se preklapaju. Kada postavite novi objekat, on je uvek postavljen na "vrh" ostalih objekata. Kada pomerate objekte, oni zadravaju svoju poziciju na ekranu, relativno u odnosu na druge elemente koji se preklapaju. Editor ema sadri i specijalne mogunosti pomeranja za promenu redosleda preklapanja elemenata na stranici. Pritisnite taster preicu M da dobijete podmeni Move i izaberite jednu od sledeih opcija:

Move To Front Pomera objekat na vrh ostalih elemenata grupe i dozvoljava vam da ih prepozicionirate. Kada izaberete ovu opciju menija dobiete mogunost da izaberete element koji elite da pomerite. Kada kliknete na element, on e plivati sa kursorom. Kliknite drugi put da postavite objekat kada ga prepozicionirate. Bring To Front Pomera objekat na vrh ostalih elemenata grupe. Kada izaberete ovu opciju menija dobiete mogunost da izaberete element koji elite da pomerite. Kada kliknete na element, on e se pomeriti na vrh grupe bez izmene njegovih x i y koordinata. Send To Back Pomera objekat na dno ispod ostalih elemenata grupe. Kada izaberete ovu opciju menija dobiete mogunost da izaberete element koji elite da pomerite. Kada kliknete na element, on e se pomeriti na dno grupe bez izmene njegovih x i y koordinata. Bring To Front Of Pomera objekat iznad drugog elementa. Kada izaberete ovu opciju menija dobiete mogunost da izaberete element koje elite da pomerite. Kada kliknete na element, dobiete mogunost da izaberete "odredini" element. Element koji treba pomeriti e biti premeten iznad "odredinog" bez izmene njegovih x i y koordinata. Send To Back Of Pomera objekat iza drugog elementa. Kada izaberete ovu opciju menija dobiete mogunost da izaberete element koje elite da pomerite. Kada kliknete na element, dobiete mogunost da
39

Protel 99se - SCH

izaberete "odredini" element. Element koji treba pomeriti e biti premeten iza "odredinog" bez izmene njegovih x i y koordinata.

Povlaenje objekata
esto e vam biti potrebno da preorganizujete objekte na stranici eme, moda zato da biste neto dodali kolu, ali elite da zadrite povezivanja. Da biste ovo uradili potrebno je da povuete (Drag) objekte.

Povlaenje pojedinanih objekata Da biste povukli pojedinani objekat, pozicionirajte kursor iznad objekta, zadrite taster CTRL i kliknite i drite objekat. Pustite CTRL taster, a onda povucite objekat na eljenu lokaciju. Povlaenje grupe objekata Da biste povukli grupu objekata morate ih prvo selektovati. Kada ih selektujete, izaberite Edit Move Drag Selection opciju menija, kliknite da izaberete referentnu lokaciju, a onda povucite selekciju na eljenu lokaciju. Saveti za povlaenje
Ako je oiavanje gusto videete da ice idu po vrhu ostalih ica kada vuete selekciju, tako da se posle spajaju opcijom auto-spajanja. Izaberite Tools Preferences da iskljuite opciju autospajanja (Auto-Junction). Druga tehnika koja pomae kada povlaite u gustom projektu je iskljuiti Drag Orthogonal opciju (izaberite Tool Preferences). Ovo vam omoguava da ice vuete u bilo kojem pravcu i spreie da ice idu preko drugih ica kada ih vuete. Onda moete preoblikovati svaku icu ako je potrebno; kliknite da fokusirate, a onda kliknite i pomerite vorove ice kao to je potrebno. Novi vorovi e se dodati a postojei izbaciti. Vidite naslov Fokus ranije u ovom poglavlju za vie informacija. Ako se pinovi dve komponente dodiruju automatski e se dodati ica kada jedan povuete od drugog. Ovo takoe radi i za ortogonalne ice preko krajeva pinova komponenti. Pritisnite CTRL + SPACEBAR da rotirate objekte koje povlaite. Pritisnite SPACEBAR da ukljuite ili iskljuite ortogonalni mod za vreme povlaenja.

Povlaenje objekata - grafiki primer

originalno postavljanje komponenata, primetite da se pinovi komponenata dodiruju

povucite X1 (Ctrl + kliknite i drite, pustite Ctrl, pa povlaite X1), primetite kako se ice automatski dodaju

40

Protel 99se - SCH

pritisnite Shift + Spacebar da rotirate X1

pritisnite Spacebar da promenite mod oiavanja

kliknite da postavite X1

Korienje mogunosti interaktivnog editovanja editora ema za promenu rasporeda na vae eme

Preice za editovanje eme

Ugnjedeno editovanje
Editor ema sadri monu opciju koja vam omoguava da izvrite drugu operaciju, bez naputanja operacije koju trenutno vrite. Ova mogunost je poznata kao ugnjedeno editovanje. Ugnjedeno editovanje vam omoguava da radite mnogo fleksibilnije i intuitivnije. Na primer, ponete da postavljate icu, a onda se setite da ona treba da bude spojena na port. Nema potrebe da izlazite iz moda postavljanja ice, ve jednostavno pritisnite Place Port taster preicu (P, R), postavite port, pritisnite ESC da napustite Place Port proces i onda poveite icu na port. Veliki broj procesa se moe kompletirati unutar drugih procesa. Broj puta koliko se drugi proces pokrene pre zavrenja tekueg procesa zavisi od zahteva koji svaki od ovih nezavrenih procesa postavljaju pred softver.

Otkazivanje osveavanja prikaza

Svaki put kad promenite veliinu i/ili poziciju pogleda na ekran, sadraj radnog prostora e biti ponovo iscrtan da bi prikazao izmene. Proces ponovnog iscrtavanja moete prekinuti u svakom 41

Protel 99se - SCH

trenutku pritiskom na SPACEBAR. Ovo tedi vreme kad god elite da trenutno skrolujete ili zumirate ponovo, bez ekanja da se zavri ponovno iscrtavanje.

Preice mia
Kako itate ovo uputstvo, primetiete da vie preica mia i tastature koje se koriste da ubrzaju ili pojednostave esto vrene operacije. Na primer, pritisak na P, N vam omoguava da postavite oznaku veze bez potrebe da idete u Place meni i birate opciju Net Label. Korienje levog tastera mia za ENTER i desnog tastera mia za ESC e vam obezbediti da vrite mnoge operacije bez korienja tastature. Suprotno je takoe mogue, tj. pritiskati ENTER i ESC na tastaturi umesto klika na OK ili CANCEL u dijalog boksu. Ponekad samo akcije tastaturom daju praktian nain da izvrite operaciju kada ne elite da pomerate mia po radnom prostoru, kao to je preklapanje Snap Grid off kada postavljate tekst string (V, G), ili izmena nivoa zuma dok pomerate selekciju. Standardne Windows preice, kao to su pritisak na ALT+F4 za zatvaranje prozora aplikacije ili CTRL+TAB za prebacivanje kroz prozore dokumenata su takoe podrane. Drugi tasteri preica su specifini za editor ema. Takoe moete kreirati svoje korisnike tastere preice. Pogledajte sekciju Organizator projekta za smernice u vezi kreiranja vaih tastera preica. Windows vam omoguava da dodelite operacije odreenim kombinacijama tastera korienjem programa Recorder. Pogledajte svoj Microsoft Windows Users Guide za detalje.

Preice tastature
Postoje dva naina kreiranja preica preko tastature. Prvi je kroz Keyboard Shortcut Editor (Client Customize). Oni su poznati kao preice tastature - ove preice pokreu procese direktno. Na primer, pritisak na CTRL+T e poravnati selektovane objekte po njihovoj gornjoj ivici. Procesi se takoe mogu pokrenuti tastaturom preko meni preica tastature. Podvueni elementi menija koji vode do podmenija e pokrenuti proces vezan za tu opciju menija. Na primer, pritisnite P da dobijete Place mni, a onda pritisnite N da prikaete tekuu oznaku veze na kursoru, spremnu za postavljanje. Pritisnite T da dobijete Tools meni, a zatim N da dobijete dijalog Netlist Creation. Ako su isti tasteri dodeljeni preicama tastature i meni preicama, onda e prednost imati preice tastature. Meni preice ukljuuju:
A B E F H J L Edit Align podmeni View Toolbars podmeni Edit meni File meni Help meni Edit Jump podmeni Edit Set Location Marks podmeni

42

Protel 99se - SCH

M D P R S T V W X Z Edit Move podmeni Design meni Place meni Reports meni Edit Select podmeni Tools meni View meni Window meni Edit DeSelect meni Zoom meni Redo Undo Zumiraj unutra Zumiraj sve Zumiraj van Iscrtaj ponovo Skoi na poetak Panel Kursor levo (10x reetka za privlaenje) Kursor levo (po reetki za privlaenje) Kursor gore (10x reetka za privlaenje) Kursor gore (po reetki za privlaenje) Kursor desno (10x reetka za privlaenje) Kursor desno (po reetki za privlaenje) Kursor dole (10x reetka za privlaenje) Kursor dole (po reetki za privlaenje) Vrati kopiju sa clipboard-a Kopiraj na clipboard Seci na clipboard Obrii Brii fokusirani objekat Privremeno iskljui reetku za privlaenje Zum 100 Zum 200 Zum 400 Zum 500 Trai tekst Trai i zameni tekst Poravnaj objekte horizontalno, kroz njihove centre Poravnaj objekte horizontalno, kroz njihove donje ivice Poravnaj objekte horizontalno, kroz njihove gornje ivice Razmakni jednako objekte horizontalno

Preice tastature ukljuuju:

CTRL+BACKSPACE ALT+BACKSPACE PGUP CTRL+PGDN PGDN END CTRL+HOME HOME SHIFT+LEFT ARROW LEFT ARROW SHIFT+UP ARROW UP ARROW SHIFT+RIGHT ARROW RIGHT ARROW SHIFT+DOWN ARROW DOWN ARROW SHIFT+INSERT CTRL+INSERT SHIFT+DELETE CTRL+DELETE DELETE CTRL CTRL+1 CTRL+2 CTRL+4 CTRL+5 CTRL+F CTRL+G CTRL+V CTRL+B CTRL+T CTRL+SHIFT+H

43

Protel 99se - SCH

CTRL+H CTRL+L CTRL+R CTRL+SHIFT+V F1 Pokreni interaktivnu pomo F3 Nai sledeu pojavu teksta SHIFT+F4 SHIFT+F5 SHIFT+CTRL+Left-Click SHIFT+Left-Click CTRL+Left-Click Left-Click Left-Double-Click CTRL+Left-Hold-Down ALT ALT+SHIFT Left-Hold-Down Poravnaj objekte vertikalno, kroz njihove centre Poravnaj objekte vertikalno, kroz njihove leve ivice Poravnaj objekte vertikalno, kroz njihove desne ivice Razmakni jednako objekte vertikalno

Rasporedi u istom nivou sve prozore Rasporedi prozore kaskadno Pomeri pojedinani objekat Preklopi selekciju pojedinanog objekta Povuci pojedinani objekat Fokusiraj objekat Menjaj objekat Vuci pojedinani objekat Ogranii kretanje objekta na Y pravac Ogranii kretanje objekta na X pravac Pomeri objekat / pomeri selekciju

esto korieni tasteri preica

SPACEBAR za prekidanje ponovnog iscrtavanja prikaza X, A za deselektovanje svega V, D za zumiranje da stane cela stranica V, F za zumiranje da stanu svi postavljeni objekti PAGE UP za zumiranje unutra (zumira unutra oko kursora, pa prvo pozicionirajte kursor) PAGE DOWN za zumiranje van HOME za ponovno postavljanje centra ekrana na tekuu poziciju kursora END za osveavanje prikaza TAB dok je objekat plivajui na kursoru za editovanje njegovih atributa pre postavljanja SPACEBAR dok se postavlja objekat za njegovo rotiranje za po 90 stepeni X dok se postavlja objekat za ogledalo oko X ose Y dok se postavlja objekat za ogledalo oko Y ose BACKSPACE dok se postavlja ica/magistrala/linija/poligon za brisanje poslednjeg vora SPACEBAR dok se postavlja ica/magistrala/linija za kretanje kroz modove za postavljanje ESC za izlazak iz onoga sa im trenutno radite ako se predomislite CTRL za privremeno iskljuivanje reetke za privlaenje dok se pomera/postavlja objekat CTRL+TAB za preklapanje izmeu otvorenih dokumenata u organizatoru projekta ALT+TAB za preklapanje izmeu otvorenih aplikacija u Windows-u F1 kada imate kursor u obliku malog krstia da dobijanje liste tastera preica

Undo i Redo
Editor ema ukljuuje potpune opcije Undo i Redo u vie nivoa. Svaka procedura se smeta u strukturu tipa steka. Kada se izabere Undo, poslednja operacija se vraa. Izborom Undo ponovo, vraa se prethodna operacija, i tako redom. 44

Protel 99se - SCH

Editor ema je optimizovan da obezbedi da operacije Undo i Redo ne zahtevaju puno memorije, ali ipak moete obrisati Undo stek privremenim postavljanjem veliine njegovog steka na nulu u dijalogu Preferences.

Objekti projekta eme

Okruenje za crtanje eme, bilo da se kreira nova ili edituje postojea ema, ili radi u editoru biblioteka, sastoji se od dve osnovne stvari: objekata koji se postavljaju u radni prostor i ine projekat i procesa koje koristi sistem ili korisnik da kreira, modifikuje, snimi ili kreira izvetaj o objektima. Postoji dva tipa objekata u editoru ema, osnovni objekti (Primitive Objects) i grupni objekti (Group Objects). Osnovni objekti su uglavnom osnovni elementi eme i ukljuuju elektrine objekte, kao to su ice, spojevi, portovi napajanja, oznake veza i pristupi stranici - kao i objekti za crtanje, kao to su tekst i razni osnovni elementi za crtanje. Komponente su grupni objekti, koji su konstruisani od elektrinih i osnovnih elemenata za crtanje. Svaki objekat ima svoj skup atributa, koji se moe definisati za svaku instancu objekta. Sledea sekcija ovog poglavlja daje kratak opis svakog od osnovnih oblika.

Va projekat se pravi postavljanjem raznih objekata koji ine kolo.

Osnovni oblici elektrine eme

ica ice su pravi segmenti linija koji su postavljeni na stranicu da kreiraju elektrine spojeve.
Spoj Spojevi su mali okrugli objekti koji se koriste da logiki spoje presek ica na emi.

45

Protel 99se - SCH

Pristup magistrali Pristup magistrali je specijalna ica pod uglom od 45 stepeni, koja se koristi icu na liniju magistrale. Pristup magistrali vam omoguava da spojite dve nezavisne veze na istu taku na magistrali. Ako se ovo uradi korienjem ica dve veze e biti kratkospojene. Magistrala Magistrale su specijalni grafiki objekti koji predstavljaju zajedniki put za vie signala na stranici. Magistrale nemaju elektrine osobine, ali se moraju korektno identifikovati oznakama veza i portovima, kao to je pokazano na slici iznad. Oznaka veze magistrale moe biti rastua (npr. D[0..7]) ili opadajua (npr. D[7..0]). Oznaka veze Kada spajate icom od pina jedne komponente do drugog pina, onda do treeg pina, kreirate vezu (Net). Kada kreirate listu povezivanja svakoj vezi se dodeljuje jedinstveni identifikator.
Umesto da pustite da editor ema sam dodeli sistemski generisan identifikator veze, moete sami identifikovati vezu korienjem Net Label. Oznake veza mogu se postaviti horizontalno ili vertikalno. Donji levi ugao oznake veze mora se poravnati sa icom ili magistralom da bi sa njima bio asociran. NET1 na slici gore ima tri pina (ili vora): R12, R2-1 i C1-1.

Portovi napajanja Portovi napajanja su specijalni simboli koji predstavljaju vezu izvora napajanja. Portovi napajanja vam omoguavaju da standardno oznaite vezu napajanja na bilo kojoj lokaciji u projektu, i da je kasnije spajate sa pinovima ili icama. Port napajanja je uvek identifikovan svojim imenom veze, a ne grafikim simbolom - budite sigurni da grafiki simbol ima odgovarajue ime veze. Ime veze moe biti predefinisano na 3 stila portova napajanja koji ne prikazuju svoje ime, a ovo se radi u dijalogu Preferences. Port Port se koristi da spoji vezu na jednoj stranici na portove sa istim imenom na drugim stranicama. Portovi se takoe mogu spojiti sa podstranice, na pristupe stranici pomou odgovarajuih simbola stranice na nadreenoj stranici. Pritisnite SPACEBAR da rotirate port za vreme postavljanja. Simbol stranice Simbol stranice predstavlja drugu stranicu eme (esto zvanu i podstranica). Ova veza prema simbolu stranice i drugih stranica eme je atribut File Name, koji mora biti isti kao ime podstranice. Pristup stranici Pristup stranici kreira spoj izmeu veze koja ga dodiruje na nadreenoj stranici - do porta sa istim imenom na podstranici. Povucite pristup stranici da biste ga pozicionirali u simbol stranice.
46

Protel 99se - SCH

Direktiva Probe Probe je specijalna oznaka koja se postavlja na radnu povrinu da oznai vorove za digitalnu simulaciju. Direktiva Test Vector Test vektori su specijalni simboli koji se koriste da oznae vor sa test vektorom simulacije. Test vektori su oznaeni brojem kolone, koji pokazuje kolonu u datoteci test vektora koja se koristi kada se pokrene simulacija. Direktiva Stimulus Stimulus je specijalni simbol koji vam omoguava da spojite informacije o rasporedu na ploi sa odreenom vezom. Direktiva No DRC Direktiva No DRC je specijalni simbol koji oznaava pin kao onaj koji elite da modul za proveru elektrinih pravila ignorie. Pin Pinovi su specijalni objekti koji imaju elektrine karakteristike i koriste se da usmere signale u i iz delova. Pogledajte poglavlje Editor biblioteke za vie informacija o pinovima.

Ne-elektrini osnovni (crtaki) elementi

Ne-elektrini alati za crtanje se koriste da dodaju referentne informacije na stranicu. Koristite ih da napravite grafike simbole, kreirate korisniki okvir stranice ili blokove naslova ili dodavanje napomena i uputstava.

Linija Linije su grafiki objekti sa bilo kojim brojem spojenih segmenata. Poligon Poligoni su viestranini grafiki objekti. Potrebno je najmanje tri klika da se definie poligon. Svaki vor poligona moe se pomerati nezavisno. Elipsasti luk Koristite alat Elliptical Arc da kreirate otvorene krune ili elipsaste krive. Potrebno je pet klikova da se definie elipsasti luk: centar, X radijus, Y radijus, prva krajnja taka i onda druga krajnja taka. Bezijerova kriva Koristite Bezijerov alat za kreiranje oblika krivih linija (na primer sekcije sinusnog talasa ili impulsa). Najmanje etiri klika su potrebna da se definie Bezijerova kriva. Ako nastavite da klikete posle ova etiri klika zapoeete novu Bezijerovu krivu, spojenu na prethodnu krivu.
47

Protel 99se - SCH

Tekst anotacije Anotacija je jedna linija teksta koja je koristi da postavi napomene ili komentare na stranicu. Upotreba moe ukljuiti naslove sekcija, istoriju revizija, informacije o vremenu ili neke druge opise ili tekst instrukcija. Okvir teksta Okvir teksta sadri vie linija slobodnog teksta. Tekst okviri se koriste da postavite detaljne napomene ili opisne tekstove na radnu povrinu. Pravougaonik Pravougaonici su popunjeni ili nepopunjeni grafiki elementi. Potrebno je dva klika da se definie pravougaonik: gornji levi ugao i donji desni ugao. Zaobljeni pravougaonik Zaobljeni pravougaonici su popunjeni ili nepopunjeni grafiki elementi sa zaobljenim ivicama. Potrebno je dva klika da se definie pravougaonik: gornji levi ugao i donji desni ugao. Elipsa Elipse su popunjeni ili nepopunjeni grafiki elementi. Potrebno je tri klika da se definie elipsa: centar, X radijus i Y radijus. Pita Pite su popunjeni ili nepopunjeni grafiki elementi. Potrebno je etiri klika da se definie pita: centar, radijus, poetna taka i krajnja taka. Grafika slika Grafike slike se takoe mogu ukljuiti na vau emu. Sledei formati datoteka su podrani: BMP, TIF, JPG, WMF
Primetite da se kopija slike ne smeta unutar stranice, ve samo veza do nje. Ako se lokacija slike promeni bie potrebno aurirati vezu (dvostrukim klikom na sliku). Pogledajte naslov Postavljanje objekata eme u poglavlju Rad u editoru ema za primere kako postaviti objekte projekta eme.

48

Protel 99se - SCH

Kontejner procesa
Editor ema sadri metod smetanja identifikatora procesa sa pojedinim konfiguracijama parametara procesa. Ovo se vri u kontejneru procesa. Kontejner procesa moete koristiti za smetanje podeavanja pojedinih procesa sa projektom. Kao primer, va projekat moe imati specijalno ERC podeavanje koje vam je potrebno da sauvate sa projektom za budue korienje.

Konfigurisanje kontejnera procesa Posle postavljanja praznog kontejnera procesa kliknite dvostrukim klikom na njega da biste ga konfigurisali. Process Name Koristite Browse taster da locirate proces koji elite da pokrenete iz kontejnera. Taster Configure Ako je kontejner pokrenuo jedan od procesa servera liste povezivanja, on se moe konfigurisati pritiskom na taster Configure. Ovo e dati odgovarajui dijalog - podesite ga kako je potrebno. Kada kliknete na OK proces se nee pokrenuti, ve ete se jednostavno vratiti u dijalog Process Container (proces Sch:Annotate se takoe moe konfigurisati na ovaj nain). Taster Change Kada jednom pokrenete kontejner, moete pritisnuti taster Change da ispitate parametre procesa. Parametre moete ovde promeniti ili koristiti ponovo taster Configure.
Ne mogu se svi procesi konfigurisati iz kontejnera procesa (pritisnite taster Configure, pa ako se proces trenutno pokrene onda on ne moe). Da biste postavili parametre ovih procesa pritisnite taster Configure i unesite parametre procesa, jedan u jednoj liniji.

Izvravanje Da bi se izvrio kontejner procesa, izaberite Tools Process Containers Run. Alternativno, kliknite dvostrukim klikom na kontejner procesa i pritisnite taster Execute. Datoteke dobijene kontejnerima procesa Ako proces odreen u kontejneru procesa generie datoteku, kao to je Netlist:CreateNetlist, ime liste povezivanja se moe zadati u dijalogu Change Parameters. Kada se kontejner pokrene, datoteka e se otvoriti. Ona e takoe biti povezana kao podstranica eme u organizatoru projekta.

49

Protel 99se - SCH

Fontovi
Editor ema podrava TrueType fontove koji se isporuuju uz Windows, ukljuujui bold i italic formate, i prikazuje skaliranje fontova. PostScript skalabilni fontovi i Windows neskalabilni, raster fontovi se mogu koristiti kada su deo vektora datoteka slika uvuenih u stranice eme.

Organizacija fontova
Tekst fontove moete zamisliti kao da se nalaze u jednoj od dve grupe: onoj u kojoj se pojedinano mogu editovati i onoj koja koristi System Font.
Oni koji se pojedinano mogu editovati ukljuuju: oznaku komponente, tip dela, oznaku veze, tekst anotacije, okvir teksta, ime simbola stranice i ime datoteke simbola stranice. Tekstovi koji koriste sistemski font ukljuuju: tekst okvira, sistemske blokove naslova, imena pinova, brojeve pinova, portove, portove napajanja i pristupe stranici.

Promena fontova Najlaki nain da kaete da li se font moe pojedinano editovati je da dvostruko kliknete na tekst. Pojavie se dijalog za ovaj objekat. Ako na njemu postoji taster Change Font, onda je ovo font koji se moe pojedinano editovati. Pritiskom na njega dobie se dijalog Font. Ako dvostruki klik ne proizvede efekat, ili ako nema tastera Font Change, ovaj tekst koristi sistemski font.
Takoe moete odrediti podrazumevane fontove za sve objekte koji imaju fontove koji se mogu editovati. Izaberite Tools Preferences da se prikae dijalog Preferences, a onda kliknite na list Defaults. Izaberite objekat za koji elite da postavite font (na primer oznaka labele) i pritisnite taster Edit Values. Izaberite eljeni font na uobiajen nain. Od sada e sve nove oznake veza koristiti ovaj font. Primetite da ovo nee promeniti font za oznake veza koje su ve bile postavljene na stranicu, ali se njima font moe promeniti korienjem globalnog editovanja.

Postavljanje sistemskog fonta Da biste promenili sistemski font, izaberite Design Options opciju menija. Ona e prikazati dijalog Document Options. Na listu Sheet Options postoji taster Change System Font. Pritiskom na njega pojavie se Font dijalog. Izaberite eljeni font na uobiajeni nain. Ovo e promeniti sve tekstove koji koriste sistemski font.

50

Protel 99se - SCH

Komponente i ematske biblioteke

Efikasno korienje i upravljanje bibliotekama ema zahteva razumevanje veza izmeu biblioteka, komponenti i delova. Biblioteke su baze podataka koje uvaju informacije o komponentama. Svaka komponenta se sastoji iz jednog ili vie delova, na primer 74LS00 koji se sastoji iz etiri dela, kondenzator koji ima jedan deo, ili rele koji moe biti sastavljen od kalema i kontakata. Komponente se kreiraju i menjaju u editoru ematske biblioteke, nezavisnom editoru koji ukljuuje i alate za upravljanje i izmenu biblioteka. Editor stranice ema i editor ematske biblioteke mogu imati otvorene dokumente u istom trenutku u okviru pretraivaa projekta, sa specijalnim mogunostima povezivanja izmeu stranica i operacija sa bibliotekama. Na primer, moete se prebaciti sa oznake dela na stranici, na izmenu podataka o komponenti unutar izvorne biblioteke.

ta je ematska biblioteka?
Protel 99 SE se isporuuje sa irokom bibliotekom komponenti koje ukljuuju simboliki prikaz po industrijskom standardu, kao i ANSI-IEEE i DeMorgan-ove ekvivalente. ematske biblioteke se sastoje od opisa komponenti, koji se sastoje od nezavisnih delova koji se nalaze na emi. Komponente mogu imati jedan ili vie delova (npr. kapije koje ine komponentu sa vie delova kao to je 74LS00). Editor ematske biblioteke omoguava rad sa podacima u biblioteci, kreiranje novih komponenti i premetanje i kopiranje komponenti izmeu biblioteka. Pogledajte poglavlje Editor ematskih biblioteka za informacije o generalnim mogunostima i korienju ovog editora.
Altium Library Development Center neprestano razvija nove biblioteke - proverite www.protel.com za skidanje najnovijih biblioteka za sve vae Protel-ove alate.

ta je komponenta, a ta deo?
Najbolji nain za shvatanje komponente je poistovetiti je sa fizikim ureajem koji se smeta na stvarnu tampanu plou: otpornik, integrisano kolo ili konektor, na primer. Mnoge elektronske komponente se takoe sastoje iz odvojenih delova u okviru jedne komponente. Primeri za ovakve komponente mogu biti: 74LS00 koji se sastoji iz etiri dela, ili dvostruki operacioni pojaiva koji se sastoji od 2 operaciona pojaavaa.

Gde se nalaze komponente ematske biblioteke?

U Protel-u 99 SE, ematske biblioteke se nalaze u okviru skupa baza biblioteka. Najvei deo ovih baza ematskih biblioteka je specifina za proizvoae - svaka baza ukljuuje sve biblioteke koje su kreirane za tog proizvoaa. Takoe, postoji i odreen broj drugih baza za specijalnu namenu, na primer, jedna za PLD projektovanje na osnovu eme, druga koja ukljuuje sve simbole za simulaciju. 51

Protel 99se - SCH

Protel 99 SE baza biblioteka nalazi se u \Program SE\Library\Sch direktorijumu.
Files\Design Explorer 99

U Protel-u 99 SE mogue je pristupiti komponentama u starom .LIB formatu. Ove biblioteke mogu se dodati u listu dostupnih biblioteka na normalan nain.

Pristupanje komponentama koje su vam potrebne za projekat

Lista biblioteka ije komponente su trenutno dostupne u editoru ema. Pritisnite Add/Remove taster da biste dodali ili izbacili biblioteke iz liste.

Za pristup komponentama u bibliotekama ema, biblioteke prvo moraju biti dodate u listu dostupnih biblioteka u editoru stranica ema. Vrh panela editora ema ukljuuje listu svih trenutno dodatih biblioteka. Postoje dva naina za dodavanje i brisanje biblioteke: uz pomo tastera Add/Remove na panelu, ili selektovanjem Design Add/Remove Library. Ovo e prikazati dijalog Change Library List gde nove biblioteke mogu biti dodate, a ve dodate biblioteke mogu biti izbaene iz tekue liste datoteka (Current File List). Jedini ograniavajui faktor u broju biblioteka koje mogu biti dodate jeste koliina slobodne memorije na raunaru. Kada su biblioteke dodate, delovi iz tih biblioteka mogu se postavljati na stranicu.

Dodavanje i izbacivanje biblioteka

Koristite Change Library File List dijalog za pristup komponentama u bibliotekama. Prozor Selected Files na dnu dijaloga prikazuje listu trenutno dodatih biblioteka.

52

Protel 99se - SCH

Kada se pronae potrebna baza biblioteka, duplim klikom na nju ona se dodaje u listu. Dupli klik na bazu biblioteka u listi selektovanih fajlova je izbacuje iz liste.

Koristite polje Look in na vrhu dijaloga za navoenje do direktorijuma gde se nalaze baze biblioteka. Protel 99 SE baze biblioteka se nalaze u \Program Files\Design Explorer 99 SE\Library\Sch direktorijumu.
Biblioteke se nalaze u standardnim Protel 99 SE dizajn bazama, to znai da je mogue lako kreiranje svojih baza biblioteka. Ove baze ak mogu biti i kombinacija ematskih i biblioteka komponenti za tampane ploice. Za pristup komponentama u bibliotekama koje se nalaze unutar baze projekta, jednostavno je potrebno dodati bazu projekata u listu Selected Files u dijalogu Change Libraries File List.

Pronalaenje komponente u bibliotekama

Dodavanje biblioteke je jednostavno kada se zna koju biblioteku elite i u kojoj se bazi ta biblioteka nalazi ali ta raditi kada ne znate u kojoj se biblioteci nalazi odreena komponenta? Editor ema sadri monu komponentu za pronalaenje komponenti - Find component. Za pronalaenje komponente potrebno je pritisnuti Find taster na panelu, ili selektovati Tools Find Component ime se dobija dijalog Find Schematic Component.

53

Protel 99se - SCH

Saveti za pronalaenje komponenti

Pretraga po referenci biblioteke je generalno bra. Ukljuite * pre i posle traenog stringa (kao to je prikazano na slici), jer razni proizvoai koriste razliite prefikse i sufikse. Korienje vie rei u polju opisa da poveate anse za nalaenje kada se trai po opisu (by Description) za vie od jedne rei. Svaka re posebno se moe uokviriti doker znacima i odvojiti blanko znacima (npr. *barrel* *shifter*). Ukoliko pretraga ne da rezultat, potrebno je proveriti da li je putanja korektno data. Takoe, pokuajte traiti komponentu za koju znate da je u biblioteci, kako biste proverili da li je sve u redu. Koristite Add to Library taster kada pronaete komponentu. Kada pritisnete ovaj taster selektovana biblioteka se dodaje u listu dostupnih biblioteka u editoru stranica ema.

Postavljanje delova na stranicu eme

Kada pronaete komponente koje su potrebne i kada su biblioteke dodate u listu biblioteka, moete pristupiti postavljanju delova. Da biste postavili deo, izaberite ga u panelu editora stranice eme i pritisnite Place taster. Deo takoe moe biti postavljen izborom Place Part u menijima, ili pritiskom Place Part tastera na Wiring paleti. Ovo e prikazati Component Library Reference dijalog. Kada unesete tanu referencu biblioteke sve biblioteke ovaj deo e se traiti u listi svih biblioteka.

Moete editovati atribute komponente koja pliva sa kursorom pre nego to je zaista postavite na stranicu. Da biste ovo uradili pritisnite taster TAB dok komponenta pliva i pojavie se dijalog Part. Ako sada postavite oznaku i nastavite sa postavljanjem instanci, oznaka e se sama poveavati. Dok komponenta pliva sa kursorom, moe se rotirati pritiskom na SPACEBAR, ili napraviti sliku u ogledalu po X ili Y osi uz pomo X i Y tastera. Kada postavljate delove iz komponente koja sadri vie delova, nije neophodno naznaiti koji je to deo (npr. U1:A), alfa sufiks se dodaje automatski.

Atributi delova eme

Kao svi objekti u editoru ema, delovi imaju skup atributa koji su im dodeljeni. Neki od ovih atributa mogu biti definisani samo u editoru biblioteka i zato se primenjuju na sve instance tog dela, neki mogu biti definisani samo u okviru editora stranica ema i primenjuju se samo na tu instancu dela, a neki atributi mogu biti definisani u oba. 54

Protel 99se - SCH

Za izmenu atributa dela potrebno je uraditi dupli klik na postavljenom delu, ili selektovati Edit Change i kliknuti na deo. Svaki promenljivi atribut moe se globalno menjati, a promene se odraavaju na neke ili na sve delove na toj stranici. Pogledajte poglavlje Globalne izmene u delu Rad u editoru ema za savete o globalnim izmenama.

O tekstu komponente
Delovi imaju dva skupa specijalnih tekstualnih polja, osam polja biblioteke samo za itanje ije se vrednosti unose u editoru biblioteka i esnaest polja delova ije se vrednosti unose na nivou stranice kada se deo postavlja.

Referenca biblioteke
Referenca biblioteke je ime komponente u biblioteci. Ovo polje moe biti do 255 karaktera duine.

Footprint
Footprint ("kuite") je fiziki paket u koji e komponenta biti mapirana kada se kreira lista povezivanja i uita u editor tampanih ploica. Svaki deo mora imati kuite i ono mora biti dostupno u biblioteci tampanih ploica kada se lista povezivanja uitava u editor tampanih ploica. Do etiri kuita mogu biti predefinisana u editoru biblioteka ili mogu biti uneti onda kada se deo pozicionira.

Identifikator
Identifikator jedinstveno identifikuje svaki deo u projektu. Ukoliko identifikator nije unet pre nego to je deo pozicioniran, onda e njegov identifikator biti predefinisana vrednost, kao na primer R? ili C?.
Predefinisani prefiks za identifikator se dodeljuje u editoru biblioteke.

Za unoenje identifikatora pre nego to je deo postavljen, potrebno je pritisnuti TAB taster dok komponenta pliva uz pokaziva. Ako je identifikator unet dok komponenta pliva, tada e on biti automatski inkrementiran (R1, R2, itd.) kako naredni delovi budu postavljani. Ako je komponenta sastavljena iz vie delova, automatski e biti dodat sufiks, na primer U3A, U3B, itd. Sufiks e biti automatski inkrementiran ukoliko je identifikator dodeljen pre nego to je deo postavljen. Sufiks je uvek alfabetski karakter. Izborom Tools Annotate automatski se izvrava ponovna dodela identifikatora. Vidi poglavlje Prosleivanje projekta u editor tampanih ploica za vie informacija o napomenama.

55

Protel 99se - SCH

Tip dela
Tip dela (Part Type) je tekstualno polje koje slui za opis dela, kao na primer vrednost (220 nF) ili tipa komponente (74HC32). Ovo polje moe biti do 255 karaktera duine.

Putanja do stranice
Delovi na stranici eme mogu biti napravljeni tako da se ponaaju kao stranini simboli, a ne kao delovi komponenti. Kada su u ovom modu, veze spojene na njihove pinove povezuju se na odgovarajue portove na stranici ispod. Da bi osposobili deo da se ponaa kao stranini simbol, potrebno je odrediti stranicu koja postoji ispod u Sheet Path polju i ukljuiti Descent into sheet opciju u Netlist Creation dijalogu. Kada je komponenta konfigurisana tako da se ponaa kao stranini simbol, ona se na pojavljuje u listi povezivanja. Za vie informacija pogledajte poglavlje Projekti sa vie stranica i rad sa projektima.

Deo
Ovo polje pokazuje koji deo je ova konkretna instanca, u komponenti sa vie delova. 1 oznaava deo A, 2 oznaava deo B, itd. Sufiks dela moe biti i slovo i broj, u zavisnosti od toga kakvo je podeavanje u Multi-part Suffix opciji u Preferences dijalogu. Ovo je podeavanje na nivou okruenja i odnosi se na sve trenutno otvorene stranice ema.

Skriveni pinovi
Pinovi komponente mogu biti specificirani kao "skriveni" ili "vidljivi" u editoru biblioteke. Uobiajeno je da se skriveni pinovi koriste za pinove koji slue za napajanje komponenti. Skriveni pinovi se automatski povezuju na veze sa istim imenom tokom povezivanja. Ako su skriveni pinovi prikazani onda moraju biti povezani runo. Ako su skriveni pinovi u komponenti sa vie delova prikazani, onda skriveni pinovi na svim delovima (npr. U2:A, U2:C, U2:D) moraju biti prikazani.

Skrivena polja
Podrazumevano, 16 polja na delu nije prikazano na stranici eme. Ova opcija slui za prikaz vrednosti ovih polja. Dupli klik na pojedinano polje skriva to polje.

Imena polja
Podrazumevano, imena 16 polja na delu nisu prikazana na stranici eme. Ova opcija se koristi za prikaz imena ovih polja. Dupli klik na pojedinano polje skriva to polje. Imena polja delova mogu se menjati u editoru biblioteka.

56

Protel 99se - SCH

Polja biblioteke samo za itanje

Svaka komponenta biblioteke ima osam korisniki definisanih, 255 karaktera dugih, tekstualnih polja. Tekstualna polja biblioteka ne mogu se menjati na stranici eme, ali se mogu videti i ukljuiti u listi materijala.

Polja delova
Kao dodatak za osam tekstualnih polja komponenti biblioteke, esnaest dodatnih korisniki definisanih polja (255 karaktera duine) su dostupna za svaki port, na nivou stranice. Ova polja mogu biti prikazana ili sakrivena (ukljuivanjem opcije skrivena polja u Attributes listu), i mogu se menjati na stranici, sa korisniki definisanim fontovima, veliinom i bojama. Ova polja mogu biti ukljuena u listu materijala. Imena tekst polja delova mogu biti definisana u editoru biblioteka. Do 255 karaktera mogu se koristiti, ali samo poslednja re bie prikazana u dijalogu dela, ako je duina stringa vea od duine koja je predviena za prikaz. Ostavljeno je mesta za 14 karaktera i/ili blanko znakova, kada se koristi Helvetica font veliine 12 taaka.

Orijentacija
Vidi orijentaciju dela, relativno u odnosu na svoju originalnu orijentaciju u biblioteci.

Mod
Editor ema podrava do tri moda, ili crtakih stilova, za svaki deo - Normal, DeMorgan i IEEE. Ova opcija slui za izbor alternativnog moda. Svaki mod je definisan u editoru biblioteke, ali samo Normal mod mora biti definisan. Ukoliko se crtaki stil ne menja prilikom promene ove opcije, to znai da je samo Normal mod kreiran.

Boje
Boja linije, boja pina i boja za popunjavanje (ukoliko deo ukljuuje zatvorene pravougaonike, popunjene lukove ili poligonsku grafiku) su predefinisane u editoru biblioteka. One mogu biti promenjene lokalno na stranici eme ukljuivanjem Local Colors opcije, a onda izborom eljene boje. Ako grafika dela nije popunjena (tj. moe se videti boja stranice i reetka unutar dela), promene uinjene na polju Fill Color bie ignorisane.

57

Protel 99se - SCH

Editor ematskih biblioteka

Editor ematskih biblioteka je drugi editor koji se nalazi u Protel 99 SE. Dok se editor stranica ema koristi za unos eme, editor biblioteka slui za kreiranje i izmenu komponenti korienih u ovim emama. U Protel-u 99 SE, ematske biblioteke se nalaze u okviru baza projekata biblioteka. Najvei deo ovih baza ematskih biblioteka je specifina za proizvoae - svaka baza ukljuuje sve biblioteke koje su kreirane za tog proizvoaa. Takoe, postoje i odreen broj drugih baza za specijalnu namenu, na primer, jedna za PLD projektovanje na osnovu ema, druga koja ukljuuje sve simbole za simulaciju.
Altium razvojni centar neprestano razvija nove biblioteke sa web adrese www.protel.com mogu se preuzeti najnovije biblioteke.

Rad sa bibliotekama
U Protel-u 99 SE biblioteke se uvaju unutar baze projekta, kao i ostali dokumenti vezani za projekat. U ovoj knjizi oni su oznaeni kao baza biblioteka, ali i ove baze su identine kao baze projekta u koje se smetaju korisniki kreirani dokumenti projekta. Protel 99 SE baze biblioteka su smetene u \Program Files\Design Expleror 99 SE\Library\Sch direktorijumu. 58

Protel 99se - SCH

Otvaranje postojee biblioteke

Biblioteke se otvaraju u editoru biblioteka na isti nain na koji se otvaraju i ostali dokumenti u pretraivau projekata, prvo izborom opcije menija File Open, kako bi se otvorila baza biblioteke projekta, zatim pretragom po bazi i otvaranjem biblioteke za izmenu. Svaka otvorena biblioteka pojavie se na posebnom listu u integrisanom prozoru projekta.

Kreiranje nove biblioteke

Pre nego to e nova biblioteka biti kreirana, baza projekta u koju e biblioteka biti smetena mora biti otvorena. U njoj se mora potraiti i otvoriti direktorijum u kome e biblioteka biti kreirana. Za kreiranje nove biblioteke, potrebno je kliknuti desnim tasterom mia na prozor direktorijuma i odabrati New iz menija. Pojavie se dijalog za novi dokument u kome je potrebno duplim klikom na SchLib ikonu kreirati novu biblioteku.

U direktorijumu e se pojaviti ikonica za novu biblioteku sa imenom kao Schlib1. Za preimenovanje biblioteke, potrebno je kliknuti na ikonicu i pritisnuti F2, uneti novo ime i pritisnuti Enter na tastaturi. Dupli klik na ikonicu otvara novu biblioteku.

59

Protel 99se - SCH

Komponente i delovi
Biblioteka je skup komponenti. Komponentu shvatite kao fiziku komponentu. Svaka od ovih komponenti moe biti napravljena od jednog ili vie delova. Otpornik (kao komponenta) moe se sastojati iz jednog dela, dok mrea otpornika moe imati osam delova. Podela komponenti na delove zavisi iskljuivo od dizajnera. On moe odabrati da nacrta kalem relea kao jedan deo i kontakte kao drugi, ili moe nacrtati ceo rele kao jedan deo. Konektor sa etiri pina moe biti nacrtan kao jedan deo, ili kao etiri dela. Svaki deo komponente se crta na posebnoj stranici. Za dodavanje novog dela komponenti, potrebno je izabrati Tools New Part. Kao to je mogue imati jedan deo, svaki deo moe imati do tri grafike reprezentacije, ili moda: Normal, DeMorgan i IEEE. Svaki od ovih modova je nacrtan na posebnoj stranici. Prioritetan mod je selektovan kada se deo postavi na stranicu eme, sa standardnim setovanjem Normal. Jedino Normal mod mora biti kreiran, a ostala dva su neobavezna.

Kreiranje i izmena komponente

Sve alatke koje su potrebne za kreiranje i izmenu biblioteke komponenti su u Tools meniju. Za kreiranje nove biblioteke komponenti potrebno je uraditi sledee:
1. 2. 3. Odabrati Tools New Component. Bie prikazana prazna stranica sa imenom Component_1, sa malim krstiem u sredini stranice. Trenutni prikaz je potpuni zum i potrebno je pritisnuti PageUp dok linije reetke ne postanu vidljive. Ukoliko je neophodno, potrebno je premestiti poetak stranice izborom Edit Jump Origin.

60

Protel 99se - SCH

4. Prvi korak je definisanje tela komponente. Ukoliko komponenta ima pravougaoni oblik, treba izabrati Rectangle alatku iz palete, ili iz Place menija. Ili, moe se iskoristiti Line alatka kako bi se nacrtao eljeni oblik. Klikom na poetak (origin) stranice definie se gornji levi ugao tela komponente. Na statusnoj liniji se ispisuje da li je kursor iznad poetka stranice. Pomerite mia dole i desno na odgovarajuu veliinu pravougaonika. Veliina zavisi od broja pinova koje e komponenta imati. Koristite reetku za navoenje, koja dozvoljava jednu duinu po pinu.

5 6.

Ukoliko korisnik sluajno pomeri kursor van prozora i pogled iznenada sklizne, moe se iskoristiti preica J, O sa tastature za povratak na poetak.
7. Ponovnim klikom definie se donji desni ugao tela komponente.

Veliina komponente moe biti promenjena prostim klikom unutar pravougaonika kako bi se dobio fokus, a zatim klikom na male ruice koje se pojavljuju. Kada se zavri promena veliine, jednim klikom van pravougaonika se oslobaa fokus.
8. Poto je telo komponente definisano, mogu se postaviti pinovi. Klikom na Place Pin alatku na paleti, pojavljuje se pin koji pliva uz kursor. Kursor se nalazi na pasivnoj strani pina, koja ide uz telo komponente. Pritiskom na razmak, pin se rotira.

Samo je jedna strana pina aktivna ona se postavlja od tela komponente. Pasivan kraj se moe lako identifikovati jer sadri ime pina pored sebe.
9. Pre postavljanja pina pritiskom na TAB mogu se menjati atributi pina. Svaki atribut je opisan u sledeem poglavlju. Ukoliko su atributi pina definisani pre nego to se postavi, onda e podeavanja koja su definisana biti standardna to znai da e se numerika imena pinova i brojevi automatski uveavati.

Pritiskom miem na pin mogue je promeniti njegov poloaj poto je postavljen, dok se pritiskom na SPACE moe rotirati.
10. Na isti nain se nastavlja dodavanje pinova neophodnih za zavravanje komponente.

Pinovi komponente
Pinovi komponente odreuju elektrine osobine komponente. Oni imaju odreen broj atributa, koji se mogu podeavati u Pin dijalogu. Za podeavanje atributa pre postavljanja, potrebno je pritisnuti TAB taster dok se pin nalazi na kursoru. Za podeavanje nakon smetanja na stranicu, potrebno je dvaput kliknuti na pin ili jedanput na pin u listi pinova na panelu.

Pin name Ime pina je opciono, osim ukoliko e pin biti skriven. Skriveni pin se automatski povezuje sa drugim pinovima sa istim imenom, i sa vezama sa istim imenom, kada se kreira lista povezivanja.
61

Protel 99se - SCH

Pin Number Broj ovog pina komponente, svaki pin mora imati jedinstven broj. Dot symbol Dodaj mali krui (taka negacije) na kraj pina. Clk symbol Dodaj strelicu (oznaka za takt) na kraj pina. Electrical Type Atribute elektrinog tipa se koristi kada vrite provera elektrinih pravila u editoru stranica eme. Ne koristi se prilikom kreiranja liste povezivanja. Ovaj atribut mora biti ispravno setovan da bi se koristila provera elektrinih pravila. Hidden Ukljuite ovu opciju da biste pin oznaili kao skriven. Skriveni pin se automatski povezuje sa ostalim skrivenim pinovima sa istim imenom, i sa mreama sa istim imenom, kada se kreira lista povezivanja. Pinovi za napajanje se esto oznaavaju skrivenim. Kada je pin oznaen kao skriven, neophodno je ukljuiti opciju Hidden Pins na panelu kako bi se mogli videti (ili izabrati opciju View Show Hidden Pins). Show Name Prikai ime pina na stranici eme. Ono ostaje vidljivo u editoru biblioteke. Show Number Prikai broj pina na stranici eme. On ostaje vidljiv u editoru biblioteke. Pin Length Prikai duinu pina, u stotim delovima ina. Component Description Kao i njena grafika reprezentacija, svaka komponenta ima odreen broj tekstualnih polja koja su joj dodeljena. Izaberite Tools Description da biste dobili Component Text Fields dijalog. Default Designator Predefinisani prefiks se moe definisati za oznake delova. Standardna oznaka je obino u formatu R?, C?, U? itd. Footprint etiri polja su predviena za imenovanje PCB kuita za komponentu. Ukoliko nisu ve predefinisana u editoru biblioteka, vrednost im se moe uneti kada se deo postavi na stranicu. etiri polja vam dozvoljavaju da dodelite alternativna kuita npr. za SMD verzije i slino.

62

Protel 99se - SCH

Sheet Part Filename Delovi na stranici ema mogu se napraviti tako da se ponaaju kao simboli stranice, umesto kao delovi komponenti. Kada su u ovom modu, veze povezane na njihove pinove povezuju odgovarajue portove na stranici ispod. Da bi se deo ponaao kao simbol stranice, definiite stranicu koja postoji ispod u polju Sheet Part Filename i ukljuite descend into sheet parts opciju u dijalogu Netlist Creation. Sheet Part Filename se takoe moe uneti i kada se deo postavi na stranicu eme. Za vie informacija o ovome, pogledajte poglavlje Viestranini projekat i upravljanje projektima. Library Text Fields Svaka komponenta biblioteke ima osam korisniki definisanih tekstualnih polja. Ova polja mogu sadrati do 255 karaktera. Tekstualna polja biblioteke se ne mogu menjati posle postavljanja dela na stranicu, ali se mogu videti, a takoe mogu biti ukljuena i u listu materijala. Part Text Fields Imena esnaest tekstualnih polja delova mogu se definisati u Component Text Fields dijalogu. Moe se koristiti do 255 karaktera, ali samo kraj stringa e biti prikazan u Edit Part dijalogu ukoliko duina stringa prelazi duinu koja moe biti prikazana, a koja iznosi 14 karaktera i/ili blanko znaka, kada se koristi font Helvetica veliine 12 taaka. Description Moe se koristiti do 255 karaktera za tekstualni opis komponente. Pretraivanja komponenti se mogu vriti po sadrajima ovih polja.

ta su to grupe komponenti?
Mnoge komponente dele isto pakovanje - one imaju istu grafiku reprezentaciju i brojeve pinova, ali postoje kao nezavisna imena u bibliotekama. Moda su u pitanju iste komponente razliitih proizvoaa, ili komponente koje dele isto pakovanje ali se razlikuju po nekim specifikacijama, kao na primer RAM moduli 120 ns umesto 80 ns. Iako je zgodno pristupati ovakvim delovima korienjem njihovih opisa posebno, bilo bi neefikasno odravati odvojeno njihove grafike reprezentacije. Editor ema koristi koncept grupa komponenti kako bi povezao vie imena komponenti sa jednim opisom koji se uva u biblioteci. To ini biblioteke efikasnim i lakim za odravanje. Na primer, dok TTL biblioteka sadri priblino 1800 imena komponenti, grafikih opisa i podataka koji predstavljanju ove komponente iznosi samo oko est stotina.

Kopiranje komponenti
Komponente mogu biti kopirane unutar biblioteke, ili izmeu biblioteka izborom Copy Component. U Destination Library dijalogu moete izabrati istu ili neku drugu biblioteku. Kada biblioteku izaberete i pritisnete na OK, komponenta se kopira. Ako postoji samo jedna otvorena biblioteka, ovaj dijalog se i ne pojavljuje.

63

Protel 99se - SCH

Kada kopirate komponentu unutar biblioteke, primetiete da se ime komponente pojavljuje dva puta u listi na panelu. Tada moete izabrati Tool Rename Component kako biste jednoj od njih dali novo ime. Komponente se takoe mogu kopirati i izmeu biblioteka, kao i iz biblioteke u emu korienjem menija koji se dobija desnim tasterom mia u editoru ematskih biblioteka. Za kopiranje izmeu biblioteka selektujte jednu ili vie komponenti u panelu editora biblioteka korienjem standardnih operacija iz Windows-a (levi klik, SHIFT+klik CTRL+klik). Kada su komponente izabrane, desnim klikom dobijate meni u kome birate Copy. Preite na odredini direktorijum, kliknite desnim tasterom mia na panel editora biblioteke i izaberite Paste za dobijanje u odredinoj biblioteci.

Auriranje eme
Nakon izmena komponenti u editoru biblioteka postoje dva naina za njihovo prosleivanje do stranica eme.
1. 2. U editoru biblioteka - pritisnite Update Schematic taster na panelu (ili izaberite Tools Update Schematic u meniju). Ovo e aurirati sve instance ove komponente, na svim otvorenim stranicama eme. U editoru stranica ema - izaberite Design Update Parts in Cache da biste aurirali sve delove, na svim otvorenim stranicama, koji se razlikuju od onih u bibliotekama na tekuoj listi biblioteka editora ema (ne biblioteka otvorenih u editoru biblioteka).

Izvetaji editora biblioteka

Postoje tri izvetaja koji se mogu generisati u editoru biblioteka.

Komponenta Ovaj izvetaj sadri sve informacije vezane za aktivnu komponentu. Ovo ukljuuje: broj delova, imena grupa i detalje o pinovima za svaki deo u komponenti. Ovaj izvetaj ima ekstenziju datoteke CMP. Biblioteka Ovaj izvetaj prikazuje svaku komponentu u biblioteci i njen opis. Ovaj izvetaj ima ekstenziju datoteke REP. Provera pravila komponente Provera pravila komponente (Component Rule Check) se koristi kao dodatak u verifikaciji komponenti. Postavite atribute koje elite da testirate, kliknite na OK i izvetaj e se generisati i otvoriti u Text Expert-u. Ovaj izvetaj ima ekstenziju datoteke ERR.

64

Protel 99se - SCH

Viestranini projekat i upravljanje projektima

Editor ema podrava jednostranine, viestranine i hijerarhijske projekte ukljuujui i sloenu hijerarhiju, gde viestruke instance datoteke jednostranine eme mogu biti iskoriene u projektu. Ne postoji ogranienje u broju stranica koje moete imati u projektu, osim raspoloive memorije na raunaru.

Opti pregled
Svaka stranica eme se smeta kao poseban dokument. Svaka ema moe se otvoriti i menjati nezavisno od svih ostalih, prostim klikom na njenu ikonicu u panelu za navigaciju pretraivaa projekta. Dizajn eme se moe sastojati od jedne stranice za crtanje ili iz vie povezanih stranica. Viestranini projekti podravaju velike ili kompleksne dizajne koji se ne mogu odraditi na jednoj stranici. ak i kada dizajn nije naroito kompleksan, postoje prednosti u organizaciji projekta u vidu vie stranica. Na primer, projekat moe sadrati vie modularnih elemenata. Odravanje ovih modula kao posebnih dokumenata omoguava rad vie inenjera na projektu u isto vreme. Jo jedan razlog za organizaciju projekta uz pomo viestranine organizacije jeste to on omoguava korienje relativno malih formata za tampanje, na primer laserskih tampaa. Kada su jedna ili vie straninih datoteka asocirane ili povezane na neki nain, to se zove viestranini projekat. Postoji vie metoda za organizaciju viestraninih projekata. Izbor jednog ili drugog zavisi od tipa, veliine i strukture projekta.

Upravljanje viestraninim projektima

Upravljanje projektima je proces definisanja i odravanja veza izmeu zasebnih stranica koje ine projekat. Ove meustranine veze odreuju povezivanje, kao i obezbeivanje drugih koristi prilikom upravljanja projektom. Na primer, ove veze podravaju navigaciju, pregled i pristup svakoj stranici u projektu, kao i generisanje viestranine liste veza i ERC. Veze izmeu stranica takoe omoguavaju da otvaranje i snimanje celih projekata bude izvreno kao jedna operacija, kao i promene i pretraivanje teksta na vie stranica.
Mnoge osobina ema, kao na primer ponovna anotacija i tampanje, odnose se na otvorenu stranicu. Kada primenite ove operacije ceo projekat (ukljuujui i glavnu stranicu i sve asocirane stranice) e biti otvoren.

65

Protel 99se - SCH

Struktura viestranine eme

Glavna prednost viestraninog okruenja jeste intuitivni sistem koji omoguava jednostavno odravanje i navigaciju, ak i u kompleksnim hijerarhijama. Svi viestranini projekti ukljuuju specijalnu stranicu koja se naziva glavna stranica. Glavna stranica se nalazi na vrhu, odnosno na poetku u hijerarhiji stranica. Termin hijerarhija se odnosi na povezanost izmeu glavne stranice i podstranica koje ine projekat. Posebna klasa u hijerarhiji, nazvana kompleksna hijerarhija (complex hierarchy), omoguava korienje vie referenci za jednu podstranicu. Ova hijerarhijska struktura moe imati vie formi, definisanih od strane metoda korienih za povezivanje stranica. Pogledajte pod Razliiti naini za struktuiranje viestraninog projekta kasnije u ovom poglavlju za vie informacija o korienju kompleksne hijerarhije.
Hijerarhijska organizacija podrava pravi modularni pristup dozvoljavajui vam da radite sa funkcionalnim blokovima. Ovi blokovi imaju iroku povezanost na stranicama koje podravaju obe metodologije dizajna: odozgo-nadole i odozdo-nagore.

Glavne stranice i podstranice

Odnos izmeu stranica u viestraninom projektu je napravljen specijalnim simbolom koji se zove simbol stranice. Simbol stranice obezbeuje grafiku reprezentaciju stranice koju predstavlja, a koja se naziva podstranica. Zajedno sa atributima grafikog prikaza (boja, veliina, lokacija, itd.), simbol stranice ima dva dodatna polja: polje Name i polje Filename. Polje Name je tekstualna oznaka i postoji samo radi imenovanja. Filename ukazuje na odreenu datoteku stranice koja predstavlja simbol stranice. Ovo polje kreira vezu izmeu glavne stranice i njene podstranice, i na taj nain definie projekat. Ova povezanost stranica postoji na dva nivoa. Na nivou projekta, veza se odrava prisutnou simbola stranice na glavnoj stranici. Projekti su takoe definisani na elektrinom (ili povezujuem) nivou preko identifikatora veza. Identifikatori veza obezbeuju veze koje povezuju kola sa razliitih stranica.

66

Protel 99se - SCH

Dodavanje podstranica u projekat

Za dodavanje otvorene stranice eme u projekat, potrebno je postaviti simbol stranice na glavnu stranicu. Duplim klikom vri se promena straninog simbola i unosi se ime pod-stranice u polju za ime falja (npr. SubSheet1.sch). Menader projekta bie auriran kako bi prikazao novu stranicu koje je povezana sa projektom.

Kako se kreira veza u viestraninom projektu

Editor ema omoguava vie naina za kreiranje veza izmeu stranica u viestraninom projektu. Spojevi tipa veza-veze se kreiraju pomou identifikatora veza, koji su opisani u daljem tekstu. Kada kreirate listu povezivanja, neophodno je zadati editoru ema kako elite da se ovi identifikatori spajaju treba da odredite doseg identifikatora veze (Net Identifier Scope). Postoje dva osnovna naina za spajanje identifikatora veza: horizontalni, direktno sa jedne podmree na drugu; ili vertikalni, sa podmree na nadreenu stranicu. Kod horizontalne povezanosti, spojevi su od oznake veze do oznake veze, ili sa porta na port. Kod vertikalne povezanosti, spojevi su od pristupa stranici do porta. Upravljanje hijerarhijom viestraninih ema u poetku moe izgledati komplikovano. Ipak, posle upoznavanja sa osnovnim principima, postaje lako koristiti mo hijerarhije u organizovanju sloenih projekata.

Identifikatori mree
Identifikatori mree obezbeuju "lepak" za spajanje izmeu veza u stranicama ema. Identifikatori veza se postavljaju da bi "povezali" objekte koji pripadaju zajednikoj vezi, bilo unutar jedne ili vie stranica u hijerarhijskom projektu. Veze mogu biti fizike (kada je jedan objekat direktno povezan na drugi elektrini objekat, npr. "oien") ili logike (kada identifikator veze oznaava povezanost prema drugoj vezi koja ima isto ime). Identifikatori veza sadre:

Oznaka veze Oznaka veze se koristi za jedinstvenu identifikaciju veze. Ova veza e biti povezana sa drugim vezama sa istim imenom na istoj stranici, a moe se povezati sa drugim vezama istog imena na razliitim stranicama. Oznake veza su pridruene pojedinim icama, pinovima na delovima i magistralama. Port U zavisnosti od metode povezivanja, port moe biti povezan horizontalno sa drugim portovima
67

Protel 99se - SCH

sa istim imenom, ili vertikalno sa pristupom stranici istog imena.

Pristup stranici Kada se vri vertikalno povezivanje moe se koristiti pristup stranici za povezivanje na port sa istim imenom, na stranici ispod. Port napajanja Svi portovi napajanja sa istim imenom su povezani u celom projektu. Sakriveni pin Sakriveni pinovi se ponaaju kao i portovi napajanja, tj. povezani su globalno na vezu sa istim imenom kroz ceo projekat.
Povezivanje na magistralu se kreira pravilnom kombinacijom oznaka veza i portova. Vidite poglavlje Objekti projekta eme za detalje vezane za povezivanje sa magistralama.

Negiranje identifikatora veza

Postoji dva naina na koje se mogu negirati (ukljuiti crtu koja se nalazi iznad) oznake veze, pristupa stranici ili porta. Prvi nain je ukljuiti znak obrnute kose crte (backslash - \) pre svakog slova u imenu veze (npr. "\m\r\e\\a"). Drugi je ukljuivanje opcije Single \ Negation u Preferences dijalogu, i ukljuivanje jednog znaka obrnute kose crte na poetku imena mree (npr. \mrea).

Doseg identifikatora veza

Povezanost koja se kreira kada se generie lista povezivanja za viestranini projekat zavisi od dosega mrenih identifikatora. Doseg odreuje kakvo se povezivanje mrenih identifikatora eli: lokalno u okviru stranice; globalno u okviru svih stranica; simbol stranice/veze sa portom vertikalno povezivanje izmeu porta i odgovarajueg pristupa stranici. Na primer, ako su oznake veza lokalne tada veza sa oznakom Clock1 na jednoj stranici nee biti povezana sa mreom Clock1 koja se nalazi na drugoj stranici. U ovom sluaju doseg mrenih oznaka je lokalni. Takoe, mrene oznake mogu biti specificirane da budu globalni identifikatori veza. Ukoliko su globalni, onda sve instance oznake veze Clock1 (na svim stranicama u projektu) smatraju se delom iste veze. Dva specijalna identifikatora veza se uvek smatraju globalnim: portovi napajanja i sakriveni pinovi. Doseg mrenih identifikatora se odreuje kada se kreira lista povezivanja (Design Create Netlist) ili kada se pokrene provera elektrinih pravila (Tools ERC). Doseg mrenih identifikatora mora se postaviti na poetku projekta. Razliite metode struktuiranja projekta opisane su u narednom odeljku.

68

Protel 99se - SCH

Razliite metode struktuiranja viestraninog projekta

Odnos izmeu projektnih stranica i identifikatora veza se najbolje moe prikazati uz pomo pet moguih modela u origanizaciji projekata. Vano je podsetiti se da su svi viestranini projekti organizovani hijerarhijski, ak i ako je hijerarhija ograniena na dva nivoa, gde jedna glavna stranica sadri sve stranine simbole svih podstranica. Modeli 1 i 2 ispod, predstavljaju "ravan" model podran od strane OrCAD-a (Model 1) i Protel DOS Schematic-a (Model 2).
Svaki viestranini projekat mora da sadri glavnu stranicu, sa straninim simbolom svake podstranice. Ovo omoguava identifikaciju svih stranica koje su povezane u jednom projektu.

Model 1 Globalni portovi definiu veze unutar stranice

Model 1 se naziva "ravnim" zbog toga to se sve podstranice nalaze na istom nivou u hijerarhiji. Stranica na vrhu hijerarhije ukljuuje stranine simbole svih podstranica, ali ne sadri oienja ili kola. U ovom modelu sve unutar stranine veze su kreirane globalno kroz portove, gde su portovi sa istim imenom povezani u projektu. Moe se primetiti da su imena mrea u dve podstranice lokalna, to znai da se ime mree vezuje samo u okviru svake stranice, a ne sa drugim stranicama u projektu. Ovaj model tretira projekat kao da je postavljen na jednu veliku stranicu, koja je iseena na vie nezavisnih stranica. Dok je ovaj pristup odgovarajui za projekte koji nisu veliki, rad sa velikim projektima moe biti otean jer je teko pratiti vezu sa jedne stranice na drugu. Za pojednostavljivanje praenja veze sa ovim stilom projektovanja, mogu se ukljuiti unakrsno referenciranje portova.

69

Protel 99se - SCH

Unakrsno referenciranje portova

Unakrsno referenciranje portova se moe ukljuiti na dva naina: Add Port References (Flat) izborom ove opcije ukljuuje se string pored svakog porta, koji opisuje ime stranice i referencu reetke svih drugih portova sa istim imenom u projektu. Add Port References (Hierachical) izborom ove opcije ukljuuje se string pored svakog porta, koji opisuje ime stranice i referencu reetke pristupa stranici na koji se ovaj port povezuje. Reference portova se u svakom trenutku mogu ukloniti izborom Reports Remove Port References opcije iz menija. Reference portova su atributi koji se automatski menjaju i ne mogu se menjati niti sauvati u okviru projekta. Njihova pozicija je odreena pozicijom porta na stranici i pozicijom vezne ice.

Postavljanje dosega identifikatora veze

Prilikom izvravanja ERC ili korienja sinhronizatora za auriranje PCB, potrebno je postaviti doseg identifikatora veze na Only Ports Global za ovaj model.

Model 2 Globalne oznake veza i portovi

Ovaj model hijerarhije predstavlja "ravan" projekat. Glavna stranica i simboli stranice jednostavno imaju znaenje identifikatora svih stranica projekta. U ovom modelu i portovi i oznake veza se mogu koristiti za povezivanje izmeu podstranica, a ovo povezivanje je "horizontalno". Sve informacije o kolu su u podstranicama.

Model 2 se takoe naziva "ravnim" projektom zbog toga to su sve podstranice na istom nivou u hijerarhiji. Stranica na vrhu hijerarhije ukljuuje simbole stranica svih podstranica, ali ne sadri oienja ili kola. U modelu 2 interne veze na stranici se kreiraju od strane oznaka veza i od strane portova. 70

Protel 99se - SCH

Postavljanje dosega identifikatora mree

Prilikom izvoenja ERC ili korienja sinhronizatora za auriranje PCB, postavite doseg identifikatora na Net Labels and Ports Global za ovaj model.

Model 3 - Jednostavna hijerarhija

Trei model hijerarhije predstavlja jednostavnu hijerarhiju. Ovaj model podrava projekte u vie nivoa i blok projekte, gde se hijerarhija projekta moe predstaviti kao struktura tipa stabla. U ovom modelu simbol stranice predstavlja podstranicu, koja se izvodi iz nadstranice.

Trei model se naziva i jednostavna hijerarhija. Ovaj model podrava vie nivoa ili blok projekat, gde se hijerarhija projekta moe predstaviti kao struktura tipa stabla. U ovom modelu simbol stranice predstavlja podstranicu, koja se izvodi iz nadstranice. Sve veze unutar stranice su vertikalne, pristupi stranici na svakom simbolu stranice su povezani sa slino imenovanim portovima na odgovarajuim podstranicama. Oiavanje simbola stranice simbol-na-stranici je ukljueno na nadstranici.
Model 3 je prava hijerarhija jer veze unutar stranice prate hijerarhiju samih stranica, i dizajn moe imati proizvoljan broj nivoa "dubine". Ovaj model se preporuuje za viestranine projekte.

Postavljanje dosega identifikatora veza

Prilikom izvoenja ERC ili korienja sinhronizatora za auriranje PCB, potrebno je podesiti doseg indentifikatora veze na Sheet symbols/Port Connections za ovaj model.

71

Protel 99se - SCH

Model 4 Sloena hijerarhija

Ovaj model hijerarhije predstavlja sloenu hijerarhiju, gde se podstranica pojavljuje vie od jedanput u projektu. Hijerarhija je implementirana povezivanjem svakog pristupa stranici sa portom sa istim imenom na podstranici ispod. Oznake veza su lokalne.

etvrti model se naziva sloena hijerarhija. U ovom modelu vie simbola stranice ukazuju na istu podstranicu. Za uspostavljanje sloene hijerarhije potrebno je kreirati preicu na dokument za svaki duplikat simbola stranice. Razmotriemo sliku iznad. Channel_A.sch je kreiran i referenciran simbolom Channel_A. Simbol stranice je kopiran i postavljen na stranicu, a ime datoteke eme za kopiranje je promenjeno u Channel_B.sch. Ikona dokumenta za Channel_A.sch je onda kopirana (kliknite desnim tasterom mia na ikonu dokumenta u direktorijumu koji sadri Channel_A emu i izaberite Copy iz menija), a onda vratite kopiju preice (kliknite desnim tasterom mia na prazan prostor u istom direktorijumu i izaberite Paste Shortcut iz menija). Nakon kreiranja ikone za preicu dokumenta, prikaz hijerarhije se moe osveiti izborom View Refresh u meniju Folder. Ovaj model odgovara projektima koji su izrazito modularni. Kao primer mogao bi posluiti stereo pojaava, gde su kola levog i desnog kanala identina.

Konvertovanje sloene u jednostavnu hijerarhiju

Sloena hijerarhija se koristi tokom faze unosa eme. Kada ste spremni da kreirate listu povezivanja, treba da "uravnate" projekat, tj. konvertujete ga iz sloenog u jednostavni. Izaberite Tools Complex to Simple da biste uravnali projekat. Svaka podstranica koja je koriena vie od jednom bie kopirana i preimenovana. Jo treba da izvrite reanotaciju projekta da bi se svakom delu dodelila jedinstvena oznaka. 72

Protel 99se - SCH

Postavljanje dosega identifikatora veze

Model 4 takoe koristi Sheet symbols/Port Connections doseg identifikatora veze kada se izvrava ERC ili sinhronizacija (nakon konvertovanja projekta iz kompleksnog u jednostavni).

Model 5 - Korienje delova eme za kreiranje hijerarhije

Model 5 vam dozvoljava da koristite komponente kao simbole stranice.

Ovo je specijalni model hijerarhije u kome se komponente ponaaju kao simboli stranice, ukazujui na skup kola ispod njega. Postoje brojne situacije u kojima je korisno koristiti ovu osobinu: ukoliko projekat ukljuuje pomonu ploicu i potrebno je kreirati i analizirati kompletno kolo; ili programabilni ureaj, gde je potrebno ukljuiti kolo unutar ureaja prilikom zavrnog dizajna; ili moda ako se eli predstavljanje kola ispod simboliki, a ne uz pomo pravougaonog simbola stranice. U trenutku kreiranja liste povezivanja mogue je ukljuiti kola koje se nalazi ispod u listu povezivanja (dole kroz delove stranice), gde ova specijalna komponenta nije ukljuena u listu povezivanja ali kola ispod nje jesu; ili tretirati ove delove kao komponente, tamo gde su ukljueni u listu povezivanja, ali kola ispod nisu.

73

Protel 99se - SCH

Postoje dva koraka za korienje ovog modela:
Unesite ime podstranice u polju Sheet Path na dijalogu Part na nadstranici. Ukljuite opciju Descend into Sheet Parts u dijalogu Netlist Creation. Sve stranice moraju biti u istom direktorijumu da bi se ova opcija mogla koristiti.

Pinovi e se ponaati kao pristupi stranice i povezivae se na portove sa istim imenom na stranici odreenoj u polju Sheet Path. Mogue je odrediti i ime datoteke podstranice u editoru biblioteka kada se kreira deo, izborom Tools Description u editoru biblioteka za promenu Sheet Part Filename.

Postavljanje dosega identifikatora veze

Model 5 takoe koristi Sheet symbols/Port Connections doseg identifikatora veze kada se kreira lista povezivanja ili ERC. Setite se da ukljuite opciju Descend Into Sheet Parts kada kreirate liste povezivanja ili izvravate ERC.

Sumiranje hijerarhijskog projekta

Modeli 3, 4 i 5 ilustruju mone naine za organizovanje sloenih projekata. U hijerarhijskom projektu, simboli stranica mogu predstavljati funkcionalne blokove, sa pristupima stranicama koji slue kao konektori koji povezuju kola na stranici sa podstranicama. Ova hijerarhijska struktura moe se predstaviti i shvatanjem prve stranice kao "roditelja", a stranice predstavljene simbolima stranice kao "potomka". U terminologiji hijerarhijskog projektovanja, moe se rei da je potomak nasleen iz roditelja. Proirenjem ovog modela, potomak moe imati svog potomka - dodatne stranice koje se sputaju dublje, u ovoj od vrha nadole strukturi, na sve nie i nie nivoe. Kao to je gore prikazano, hijerarhija moe biti jednostavna, gde je svaka stranica jedinstvena, kao u Modelu 3 ili kompleksna, gde se isti potomci (i njihovi potomci) pojavljuju vie od jednom - modularni pristup prikazan u Modelu 4.

Rad sa hijerarhijskim projektom

Editor ema sadri brojne alate koji olakavaju rad sa viestraninim projektom. Tu spadaju alati za navigaciju, alati za kreiranje podstranica i simbola stranica, kao i alatka za konvertovanje kompleksnih hijerarhija u jednostavne.

Navigacija kroz projekat

Da bi hijerarhijski dizajn bio praktian, neophodno je da postoji neki nain za praenje i navigaciju kroz ponekad komplikovane veze izmeu mnogo stranica koje se mogu nai u jednom 74

Protel 99se - SCH

projektu. Dva alata su namenjena za prevazilaenje ovih potekoa: Navigacioni panel pretraivaa projekta i taster Up/Down Hierarchy.

Korienje navigacionog panela pretraivaa projekta

Jednostavno kliknite na bilo koju ikonicu stranice u navigacionom panelu da biste otvorili tu stranicu i postavite je kao aktivnu stranicu.

Korienje tastera Up/Down Hierarchy Takoe se moe koristiti taster na glavnoj paleti alata za navigaciju gore i dole kroz hijerarhiju.
Kada kliknete na taster Up/Down Hierarchy statusna linija e zatraiti da se selektuje port, pristup stranici, simbol stranice ili deo stranice. Ako kliknete na pristup stranici, bie prikazan odgovarajui port na podstranici, ako kliknete na simbol stranice ili deo stranice bie prikazana cela podstranica. Za navigaciju kroz hijerarhiju u smeru gore, potrebno je kliknuti na port koji e biti prikazan sa odgovarajuim pristupom stranici na roditeljskoj stranici.

Kreiranje simbola stranice i podstranica - laki nain

Editor ema poseduje osobine koje automatizuju proces kreiranja projekta.

Projektovanje odozgo nadole (Top-Down) Ukoliko se projektovanje vri po metodi odozgo nadole, gde se poinje sa glavnom stranicom, a zatim se razmetaju funkcionalni blokovi korienjem simbola stranica, moe se koristiti opcija Design Create Sheet From Symbol za automatsko kreiranje podstranica.
Kada selektujete ovu opciju menija, bie potrebno izabrati simbol stranice. Nakon klika na simbol stranice editor ema e otvoriti novu stranicu sa odgovarajuim imenom datoteke. Nova podstranica e sadrati portove koji odgovaraju svakom od pristupa stranici na simbolu stranice koji je izabran.

Projektovanje odozdo nagore (Bottom-Up) Ukoliko se koristi odozdo nagore nain, gde podstranice ve postoje i neophodno je kreirati simbole stranica koje ih predstavljaju, potrebno je izabrati Design Create Symbol From Sheet opciju menija (roditeljska stranica mora biti aktivna stranica). Pojavie se dijalog Choose Document to Place.
Izaberite stranicu na koju elite postaviti simbola stranice. Zatim moete izabrati, ako elite, suprotno okretanje smera ulaza/izlaza. Nakon ovoga, bie prikazan simbol stranice na kursoru, sadrae ispravno ime datoteke za vezu ka podstranici, i imae ulaze stranica koji odgovaraju svakom od portova na podstranici. Vezano za odgovor na pitanje da li se eli suprotno okretanje smera ulaza/izlaza - svaki port na podstranici poseduje U/I tip. Neka jedan od portova poseduje U/I tip izlaz. Ukoliko se na pitan75

Protel 99se - SCH

je odgovori sa "yes" tada e stranini ulaz koji odgovara ovom portu imati U/I tip ulaz (smer U/I je invertovan) i bie postavljen sa leve strane simbola stranice. Ukoliko se odabere "no", pristup stranici koji odgovara ovom portu e imati U/I tip izlaz i bie postavljen sa desne strane simbola stranice.

Provera projekta eme

Provera projekta je proces kojim se osigurava da je proces kreiranja i pamenja eme proizveo adekvatnu predstavu korisnikovog dizajna, i da se nadalje moe kreirati vaea lista povezivanja. Editor ema poseduje alat koji je namenjen upravo ovoj svrsi, Electrical Rule Checker (ERC). Ovaj proces proverava emu kako za elektrine nepravilnosti, na primer ukoliko je izlazni pin povezan na izlazni pin, tako i crtake nepravilnosti, na primer nepovezane oznake veza ili duplirane identifikatore. Izaberite Tools ERC opciju i prikazae se dijalog Setup Electrical Rule Check. On se koristi za podeavanje i pokretanje provere elektrinih pravila. Pokretanjem ERC dobijaju se dva rezultata. Prvo, kreiran je tekstualni izvetaj, koji sadri listu elektrinih i logikih greaka za aktivnu stranicu, ili za ceo projekat. Drugo, oznake greaka su postavljene na stranice u blizini svake nepravilnosti kao pomo u pronalaenju i reavanju otkrivenih problema.

Oznaavanje taaka koje korisnik ne eli da budu oznaene kao greke

Ponekad postoje take koje iako nisu prole testiranje i oznaene su kao greke, korisnik eli da ignorie. Da se ovakve greke ne bi prikazivale, potrebno je postaviti naredbu No ERC na svakoj takvoj taki (izaberite Place Directive No ERC). Ove naredbe se mogu iskljuiti iz prikaza prilikom tampanja iskljuivanjem opcije Include on Printout u dijalogu Schematic Printer Setup.

Opcije provere
irok spektar osnovnih elektrinih greaka se prijavljuje. Na primer, nepovezani ulazni pinovi na delovima i kratki spojevi izmeu dva razliito imenovana voda za napajanje.

76

Protel 99se - SCH

Podeavanje provere elektrinih pravila

Kada se izabere opcija menija Tools ERC dobija se dijalog Setup Electrical Rule Check. Ovaj dijalog se koristi za definisanje opcija, dosega i parametara za proveru elektrinih pravila. Opcije su sledee:

Multiple Net Names On Net Prikazuje fizike veze sa vie identifikatora sa razliitim imenima. Unconnected Net Labels Prikazuje oznake veza koje nisu fiziki povezane na najmanje jo jedan elektrini objekat na stranici. Unconnected Power Objects Prikazuje napajanja koja nisu fiziki povezana na najmanje jo jedan elektrini objekat. Duplicate Sheet Numbers Prikazuje stranice kojima je dodeljen isti stranini broj (dijalog Design Options, list Organization). Duplicate Component Designators Prikazuje delove koji imaju identine oznake. Ovo stanje moe nastati kada proces pokretanja anotacije nije korien ili kada proces Tools Complex to Simple nije korien za "poravnanje" sloenog hijerarhijskog projekta (projekat sa dupliranim stranicama). Bus Label Format Errors Prikazuje oznake veza pridruene magistralama koje nisu regularno formatirane kako bi reflektovale opseg signala. Logika povezanost magistrala moe se dodeliti postavljanjem oznaka veza na magistralu. Generalno, ova oznaka veze sadrae sve signale magistrale, npr. HA[0..19] predstavlja sve veze imenovane sa HA0, HA1, HA2, itd. do HA19. Floating Input Pins Prikazuje nepovezane pinove iji je Electrical Type podeen na Input. Suppress Warnings Ova opcija generie izvetaj i postavlja markere greke samo za uslovne greke. Upozoravajui uslovi (videti nie Connected Pin/Sheet Entry / Port Rule Matrix) se ignoriu. Ovo omoguava brzo izvravanje ERC za greke na svim nivoima.

77

Protel 99se - SCH

Ostale opcije
Create Report File Ova opcija generie tekstualni izvetaj o svim ERC informacijama. Add Error Markers Ova opcija postavlja specijalne oznake greke na stranici, u blizini svakog uoenog upozorenja ili greke. Specijalne mogunosti u editoru stranica omoguavaju skakanje sa jedne oznake na drugu. Descend Into Sheet Part Ova opcija tretira delove stranice kao hijerarhijske simbole stranice. Deo stranice je deo koji je podeen da se ponaa kao simbol stranice, gde su njegovi pinovi povezani sa portovima na stranici koja hijerarhijski potie od dela stranice. Ova stranica je definisana u polju Sheet Part putanje parta. Videti poglavlje Viestranano projektovanje i upravljanje projektima za vie informacija.

Postavljanje dosega identifikatora veze

Doseg identifikatora veze odreuje metod povezivanja koji e biti upotrebljen u projektu sa vie stranica. Doseg identifikatora veze koji se ovde bira trebalo bi da bude isti kao i onaj odabran prilikom kreiranja liste povezivanja. Za kompletno objanjenje dosega identifikatora veza videti poglavlja Kreiranje liste povezivanja i Projekat sa vie stranica i upravljanje projektima.

Postavljanje matrice elektrinih pravila

Ova matrica omoguava kontrolu ponaanja provere elektrinih pravila. Podeavanjem boje elementa matrice odreuje se kako e editor ema odgovoriti kada se testira za odreeno stanje. Matrica se ita u redom sa leva nanie. Na primer, da bi se videlo koje e stanje izvetaja biti ukoliko je ulazni pin povezan na izlazni, potrebno je pronai red ulaznog pina odozgo nanie kroz matricu, zatim pronai kolonu izlaznog pina poevi od poetka matrice, i zatim nai presek ovih dveju. Rezultujui obojeni kvadrat je zelene boje, i oznaava da nee biti upozorenja ukoliko je izlazni pin povezan sa ulaznim. Slino, ukoliko se analizira uslov izvetavanja za sluaj da je izlazni pin povezan na izlazni, rezultujui kvadrat e biti crvene boje, oznaavajui da e u sluaju da je ovo stanje uoeno biti obeleeno kao greka.

78

Protel 99se - SCH

Za nepravilnosti povezivanja tipova pinova, portova i pristupa stranici ulaza mogu se prijavljivati kao upozorenja ili kao greke. U glavnom e standardno podeavanje matrice biti odgovarajue, ali ukoliko se ukae potreba moe se lako izmeniti tako da odgovara potrebama korisnika. Za promenu standardnih podeavanja matrice potrebno je kliknuti na bilo koje polje matrice. Svakim klikom polje menja boju: zeleno (bez izvetaja), uto (upozorenje) i crveno (greka) i tako u krug. Pokretanje ERC-a je bitno da bi se lake kreirala lista valjanih veza u projektu. Prisustvo elektrinih ili logikih greaka nee spreiti editor ema da generie listu veza, ali e ona biti nepotpuna i nevaea. Zato je potrebno paljivo proveriti i razreiti sve prijavljene greke pre nego se pristupi generisanju liste veza.

Format izvetaja o grekama

Error Report For : C:\CLIENT\SCH3\EXAMPLES\DEMO1.ERC 30-Dec1999 15:18:05 1 Error Duplicate Designators POWER.SCH C3 At (320,471) And CPU.SCH C3 At (374,109) 2 Error Multiple Net Identifiers : CPU.SCH RESET At (270,220) And CPU.SCH RST At (330,220) 3 Warning Unconnected Input Pin On Net N00121 C:\CLIENT\SCH3\EXAMPLES\CPU.SCH (U5-6 310, 620) 4 Error Floating Input Pins On Net N00121 Pin C:\CLIENT\SCH3\EXAMPLES\CPU.SCH (U5-6 @310, 620) 5 Warning Unconnected Net Label On Net CLOCK CPU.SCH CLOCK End Report

Izvetaj o grekama ukljuuje informacije za identifikaciju stranice na kojoj je pronaena greka ili upozorenje, kao i tana lokacija na stranici. Ukoliko je odgovarajue, pored ovih bie i informacija o identifikatoru veze i oznaci komponente.

79

Protel 99se - SCH

Razreavanje greaka
Editor ema raspolae mogunostima za asistiranje u procesu razreavanja greaka i upozorenja koja su pronaena proverom elektrinih pravila.

Korienje pretraivaa za pozicioniranje na greke

Donja polovina editora ema sadri pretraiva. Ovaj pretraiva se moe koristiti za pretragu kroz projekat za bilo kojim tipom objekta, ukljuujui tu i oznake greaka. U pretraivau, potrebno je podesiti Browse type na Error Markers. Izaberite greku iz liste i pritisnite taster Jump kako bi se oznaka te greke pojavila na sredini aktivnog prozora. U statusnoj liniji se pojavljuje opis greke, smanjujui potrebu za prelaz sa i na izvetaj o grekama. Pritiskom na Text taster u pretraivau komponenti bie prikazan dijalog koji se moe koristiti za ispitivanje opisa greke.

Unakrsno proveravanje
Editor ema podrava unakrsno proveravanje na i sa drugih otvorenih dokumenata. Unakrsno poveravanje je naroito korisno kada se eli prelaz sa eme na izvetaj o grekama prostim klikom na taster Unakrsno poveravanje, a zatim klikom na oznaku greke. Upozorenje ili greka bie oznaeni u izvetaju o grekama.

Tipini uzroci greaka

Greke se uglavnom javljaju zbog jednog ili vie sledeih razloga:
greke prilikom crtanja - ice preklapaju pinove, korienje linija umesto ica, projekat oien bez ukljuene reetke tako da krajevi ica ne dodiruju krajeve pinova ili ice/magistrale koje se nalaze ispod porta umesto da dodiruju kraj porta. sintaksne greke - identifikatori veza sa grekama u spelovanju ili magistrale pogreno oznaene. greke u komponentama - pinovi komponente postavljeni pogreno oko komponente ili pinovi sa neodgovarajuim elektrinim tipom. greke u projektovanju - omaka u projektovanju koju ERC pronalazi kao greku, kao na primer veza izmeu dva izlazna pina.

Praenje greaka
Za reavanje problema, potrebno je poeti od oznake greke, proitati informaciju o greci u statusnoj liniji i razmotriti mogue uzroke kao to je iznad opisano. Ukoliko greka ne postoji na mestu na kome se nalazi oznaka greke, potrebno je pratiti vezu. Preporuuje se korienje Up/Down Hierarchy tastera na glavnoj paleti alata kao pomo prilikom praenja veze na vies80

Protel 99se - SCH

traninom projektu. Na statusnoj liniji mogu se pratiti informacije o tome ta initi poto se odabere neka od ovih alatki.
Visei ulazni pin je pokazatelj otvorenog kola. Kako je ova situacija prikazana kod ulaznog pina, prekid moe biti bilo gde izmeu izvornog izlaznog pina i nepovezanog ulaznog pina. Ukoliko ne postoji greka kod ulaznog pina, vredelo bi potraiti prekid negde du te linije. Ukoliko sve veze na magistrali prijavljuju greku, trebalo bi pogledati da problem nije na nivou magistrale, moda greka u kucanju u portu magistrale ili nedostajua oznaka veze, moda se linija magistrale zavrava ispod porta (to moe biti nevidljivo). Klikom na magistralu ona dobija fokus i moe se videti da li se zavrava ispod porta.

Priprema projekta za PCB

Zavrili ste emu i spremni ste za prebacivanje informacija o projektu u PCB editor, kako bi se zapoelo sa kreiranjem ploe. Pre toga, valjalo bi iskoristiti ovo poglavlje za finalnu proveru kako biste bili sigurni da nema nekih previda.

Dodeljivanje i ponovno dodeljivanje oznaka

Svi delovi u projektu moraju imati jedinstvenu oznaku komponente. Proces ponovne dodele oznaka u projektu se naziva anotacija. Ovo moe biti uraeno u bilo kom stadijumu procesa projektovanja, a tipino se radi kada je projekat gotov. Izaberite Tools Annotate da biste izvrili ponovnu dodelu ematskih oznaka. Ovde moete anotirati:

All Parts Ponovo se dodeljuju oznake za sve delove u projektu. Ova opcija ne koristi iznova bilo koje trenutno dodeljene oznake. ? Parts Dodeljuje oznaku svim delovima koje trenutno imaju oznaku R?, C?, U?, itd. Reset Designators Sve oznake postavlja na R?, C?, U?, itd. Ova opcija se koristi ukoliko se eli ponovno numerisanje svih komponenti poevi od 1.
Ukoliko je koriena sloena hijerarhija neophodno je prvo konvertovati projekat u jednostavnu hijerarhiju, a zatim ponovo dodeliti oznake. Za vie informacija, videti Model 4 - Sloena hijerarhija u poglavlju Projekat sa vie stranica i upravljanje projektima.

81

Protel 99se - SCH

Grupisanje delova u jednu fiziku komponentu

Da biste znali kako identifikovati i grupisati viedelne komponente, recimo, kako upakovati dva posebna operaciona pojaavaa u jednu fiziku komponentu, koristite polja Group Parts Together If Match By u dijalogu Annotate. Standardno, grupisanje se vri po Part Type polju, meutim, bilo koja kombinacija esnaest polja delova i osam tekstualnih polja biblioteke moe se koristiti za identifikaciju grupe. Za primer dva operaciona pojaivaa koji moraju biti grupisani, svaki od njih je potrebno editovati tako to e se uneti string u jedan od polja delova koji ih identifikuje. Na primer, mogue je uneti "Stage1" u Part Field 16 za oba operaciona pojaavaa. Kada se izvri anotacija, potrebno je ukljuiti opciju Part Field 16 u Group Parts Together If Match By - ovo e osigurati da ova dva operaciona pojaavaa budu grupisana u okviru jedne fizike komponente.

Poziciona anotacija
Komponente eme su anotirane prema svojoj poziciji na stranici. Pozicija svake komponente se odreuje na osnovu lokacije svoje oznake unutar referentnih zona oko ivice stranice. Za promenu broja straninih graninih regiona potrebno je ukljuiti Use Custom Style opciju u dijalogu Document Options, i promeniti X Ref Region Count i Y Ref Region Count podeavanja.

Kontrolisana anotacija stranica-po-stranica

Anotacija komponenti ema moe biti kontrolisana za svaku stranicu ponaosob, sa korisnikim opsegom oznaka i/ili sufiksima. Za ovo je potrebno iskljuiti Current Sheet Only opciju u listu Options, a zatim kliknuti na list Advanced Options. Ovaj list e prikazati listu svih stranica u projektu. Ukljuivanjem opcije pored svake stranice koja zahteva kontrolisanu anotaciju (svaka stranica koja nije oznaena je anotirana na uobiajen nain prema podeavanjima u listu Options dijaloga Annotate). 82

Protel 99se - SCH

Postoje dva kontrolisana metoda za anotaciju, po opsegu i po sufiksu. Za anotiranje po opsegu, potrebno je uneti From (Od) i To (Do) vrednosti za svaku stranicu, na primer From = 1, To = 1000. Proces anotacije ne dozvoljava duplirane oznake, tako da se moraju ukljuiti jedinstveni sufiksi ukoliko se opseg ponavlja na vie od jedne stranice. Podeavanje sufiksa dozvoljava ponavljanje opsega za mnogostruke stranice. Dozvoljeni su i Alpha (A, B, C, itd.) i numeriki (_1, _2, _3, itd.) sufiksi. Ove opcije se koriste ukoliko se anotira viekanalni projekat i eli se zajednika numeracija u svim kanalima, na primer, R1_1, R2_1, C1_1, itd. za kanal 1, a R1_2, R2_2, C1_2, itd. za kanal 2, itd.

Iskljuivanje komponenti iz procesa anotacije

Komponente mogu biti iskljuene iz procesa anotacije njihovim selektovanjem. Ukljuivanjem Ignore Selected Parts opcije u dijalogu Annotate ovi delovi se iskljuuju iz procesa anotacije

Iskljuivanje komponenti iz procesa anotacije

Komponente mogu biti iskljuene iz procesa anotacije njihovim selektovanjem. Ukljuivanjem Ignore Selected Parts opcije u dijalogu Annotate ovi delovi se iskljuuju iz procesa anotacije

Provera nedostajuih kuita

Svi delovi koji se nalaze u projektu moraju imati definisano kuite (kuite sa ovim imenom mora postojati u PCB biblioteci kada se projekat prebacuje u PCB). Najlaki nain za proveru nedostajuih kuita jeste eksportovanje informacija o kuitima iz eme u unakrsnu tabelu. Za ovo je potrebno odabrati Edit Export to Spread opciju iz menija. Pojavie se "arobnjak" za eksportovanje ema, Schematic Export Wizard. arobnjak omoguava selektivno eksportovanje informacija. Potrebno je eksportovati samo Designator i Footprint atribute iz osnovnih elemenata dela. Informacije e se automatski pojaviti u unakrsnoj tabeli. Ovde je mogue lako pronai polja kuita koja nemaju vrednost. Ukoliko je tako pogodnije, mogue je uneti informacije o kuitima u unakrsnu tabelu i potom aurirati emu (izborom File Update u Spreadsheet meniju), ili editovanjem delova na emi.

Izvravanje ERC-a
Pokretanje provere elektrinih pravila trebalo bi da bude sastavni deo procesa projektovanja. Na ovaj nain bie otkriveni kako problemi u projektovanju tako i u crtanju, to spreava pojavu greaka u kasnijim fazama. Videti poglavlje Provera projekta za detaljnije upoznavanje sa ERC-om i ispravljanje greaka.

Ukljuivanje specifikacija za PCB razmetaj

Mogue je ukljuiti specifikacije PCB razmetaja dodavanjem PCB Layout direktiva ematskim vezama. Izaberite Place Directives PCB Layout iz menija da biste postavili 83

Protel 99se - SCH

direktivu za razmetaj. Informacije PCB Layout direktive se pretvaraju u pravila projektovanja kada se projekat prevede u PCB Editor ukoliko je Generate PCB Rules opcija u Update Design dijalogu ukljuena - videti sledee poglavlje, Slanje informacija o projektu u PCB, za detaljna uputstva o ovome. Nakon postavljanja direktive (tako da donji deo simbola dodiruje vezu), neophodno je editovati kako bi se definisali: Track Width - odreuje irinu kojom ova veza mora biti rutirana. Via Width - prenik svakog prelaza koji je korien prilikom rutiranja ove veze. Topology - topologiju veze koja e biti koriena Priority - prioritet veze Layer - koristi se za ograniavanje rutiranja ove veze na odreeni sloj.

Spremni za PCB razmetaj

Sada je sve pripremljeno za poetak PCB layout faze procesa projektovanja. Mogue je kreirati ili novi prazni PCB dokument, a zatim "runo" definisati granice ploice, ili pokrenuti PCBMaker Wizard (arobnjak) u okviru lista Wizard na New Document dijalogu. Videti poglavlje, Definisanje ploice, u okviru PCB Design sekcije, za vie informacija. Nakon definisanja granica ploice informacije o projektu mogu se preneti iz ematskog dela u PCB - videti sledee poglavlje, Slanje informacija o projektu u PCB, za vie informacija.

Prenos informacija o projektu u PCB

Protel 99 SE sadri moan alat za sinhronizaciju projekta koji ini vrlo lakim prenos informacija o projektu iz eme u PCB (i ponovo nazad). Sinhronizator automatski izvlai informacije o komponentama i povezivanju iz eme, pronalazi kuita u PCB bibliotekama i postavlja ih u radni prostor PCB, a onda dodaje linije povezivanja izmeu povezanih pinova komponenti.
Sinhronizacija projekta je proces auriranja odredinog (Target) dokumenta, zasnovano na poslednjim informacijama o projektu u referentnom (Reference) dokumentu. Kada pokrenete sinhronizator, odredite smer u kome elite da se prenos izvri: - Update PCB - za prenos izmena projekta iz eme u PCB - Update Schematic - za prenos izmena projekta iz PCB u emu

Prenos informacija o projektu

Da biste preneli informacije o projektu eme izaberite Design Update PCB iz menija editora eme. Kada to uradite pojavie se dijalog Update, sa imenom odredinog dokumenta u naslovu.

84

Protel 99se - SCH

Prazan PCB se automatski kreira ako nema dostupnih PCB.

Kada birate Update PCB nije bitno koja stranica eme projekta je aktivna jer e sinhronizator automatski analizirati sve stranice u projektu.

Provera upozorenja
Kada izaberete Design Update PCB iz menija sinhronizator brzo proverava emu za mogue sluajeve koji mogu izazvati probleme u prenosu informacija o projektu. On proverava komponente koje nemaju svoj skup oznaka, komponente sa dvostrukim oznakama, komponente bez dodeljenog kuita i da li postoji bilo koja PCB biblioteka trenutno dostupna u PCB editoru. Ako postoji neko upozorenje dijalog Update e imati i dodatni list za sumarno prikazivanje raznih upozorenja. Proverite ovo pre naputanja sinhronizacije. Za kompletne detalje o upozorenjima pritisnite taster Report na dnu lista Warnings. Prethodno poglavlje, Priprema projekta za PCB razmetaj, sadri informacije koje e vam pomoi da reite ova upozorenja, ukljuujui i kako da izvrite reanotaciju oznaka i kako da pronaete nedostajua kuita.

Update dijalog sinhronizatora

Dijalog Update Design sadri sledee opcije:

Connectivity Net Identifier Scope - ova opcija definie kako se kreira povezivanje stranica na stranicu u viestraninom projektu. Ako simboli stranice u vaem projektu koriste pristupe stranici za povezivanje na podstranicu ispod, ona treba da izaberete Sheet Symbol/Port Connections. Ako
85

Protel 99se - SCH

projekat koristi veze ili portove za spajanje direktno izmeu podstranica, onda treba da izaberete jednu od drugih opcija. Za vie informacija o povezivanju stranice na stranicu pogledajte poglavlje Projekat sa vie stranica i ureivanje projekta. Assign Net to Connected Copper - ako je ova opcija ukljuena atributi veza svih rutiranja (trake, prelazi, itd.) se ispituju i auriraju da zadovolje atribute veza stopica na koje su rutiranja povezana. Ovo ukljuite ako ste modifikovali povezivanje na emi. Kada aurirate PCB moete koristiti DRC oznake za greke da pronaete rutiranje koje se mora aurirati. Ova akcija Assign Net to Connected Copper moe se primeniti u bilo kojem trenutku u PCB editoru, a da biste ovo uradili izaberite Design Netlist Manager.

Components Delete Components - automatski izbacuje svaku komponentu koja je prisutna u odredinom dokumentu, a nema odgovarajuu komponentu u referentnom dokumentu.
Tipino ete koristiti ovu opciju kada imate veliki broj izmena u projektu eme, a elite da automatski izbacite sve suvine komponente iz PCB. Update Footprints - ako je ova opcija ukljuena onda se promene informacija o kuitu prenose iz referentnog dokumenta u odredini dokument.

Rules Sinhronizator moe preneti informacije o PCB razmetaju iz direktive PCB Layout u emi, kako bi kreirao pravila za projektovanje u PCB. Ukljuite opciju Generate PCB da ovo uradite. Postoje dva moda ove mogunosti:
Only add missing PCB rules - nova pravila se kreiraju ako ih nema definisanih za ovu vezu, a postojea pravila se auriraju da odgovaraju direktivi PCB Layout. Strictly follow Schematic directives - nova pravila se kreiraju ako ih nema definisanih za ovu vezu, postojea pravila se auriraju da odgovaraju podeavanju u direktivi PCB Layout, a sva ostala pravila na nivou veze ovog tipa se briu. Pogledajte naslov Prenos informacija o PCB razmetaju kasnije u ovom poglavlju za vie detalja o tome kako se PCB Layout direktive mapiraju u pravila projektovanja.

Classes Generate Component Classes - ukljuite ovu opciju da automatski kreirate klasu PCB komponenti iz skua komponenti na svako stranici eme. Svaka klasa komponenti ima isto ime kao i stranica eme iz koje je kreirana, sa izbaenim eventualnim prazninama. Viedelne komponente koje se prostiru na vie stranica su ukljuene u klasu stranice koja sadri prvi deo komponente.
Za svaku klasu komponenti se takoe kreira i PCB mesto za postavljanje. Ova mesta za postavljanje su rasporeena po ploi i spremna za pozicioniranje. Za informacije o radu sa mestima za postavljanje pogledajte naslov Rad sa mestima za postavljanje u sekciji PCB projektovanje. Creating Net Classes from Buses - PCB klasa veza se moe kreirati za svaku magistralu eme.

Preview Changes Na dnu dijaloga Update postoji taster oznaen sa Preview Changes (pogledaj izmene). Ako
86

Protel 99se - SCH

elite da ispitate koje izmene e sinhronizator da izvri, pre nego to to uradite, pritisnite ovaj taster. List Changes se pojavljuje u Update dijalogu i izlistava sve izmene koje e biti izvrene na odredinom dokumentu. Primetite da moete prikazati samo greke ukljuivanjem opcije na dnu dijaloga. Ako je potrebno, moete obrisati makro klikom desnim tasterom mia na makro u listi i izabrati Delete iz menija koji e se pojaviti. Pritisnite taster Report za kompletne detalje o svakom makrou u listi izmena.

Kako sinhronizator zna koji PCB da koristi

Iznenaeni ste kako sinhronizator zna koji PCB ide uz koju emu? Koristi se sledea strategija. On trai PCB u istom direktorijumu u bazi projekata gde je i projekat eme. Ako tu nae PCB koristi njega. Ako je tu vie od jednog PCB-a daje vam da izaberete koji elite. Ako nema nijednog PCB u istom direktorijumu, trai se cela baza projekata, a onda vam se daje da izaberete PCB iz liste svih PCB u bazi projekata. Ako nema nijednog PCB ni u bazi projekata, kreira se novi, u istom direktorijumu gde je i projekat eme.

Gde se postavljaju komponente u PCB radnom prostoru

Sinhronizator e postaviti komponente u vrste po odgovarajuim kuitima. Ako ste definisali okvir za postavljanje na sloju PCB keepout pre prenosa informacija o projektu, komponente se postavljaju desno od ovog okvira. Ako nema definisanog okvira u radnom prostoru, komponente se postavljaju od apsolutnog centra radnog prostora sa koordinatama 50000, 50000.

Prenos informacija o PCB razmetaju

Sinhronizaotr e takoe prevesti PCB Layout direktive postavljene na emu u PCB pravila projektovanja. Podeavanja za svaku Layout direktivu se prevode u dogovarajua pravila projektovanja sa opsegom pravila veze.

87

Protel 99se - SCH

PCB Layout atribut Track Width Via Width Topology Priority Layer Pravilo projektovanja Width Constraint Routing Via Style Routing Topology Routing Priority Routing Layers

Prosleivanje auriranja projekta eme

Normalan deo procesa projektovanja je vrenje izmena u projektu eme, a onda prosleivanje ovih izmena u postojei PCB razmetaj. Ovo se radi na tano isti nain kao kada se informacije o projektu inicijalno prenose iz eme u PCB, izborom Design Update PCB iz menija. Kada ovo radite, sinhronizator analizira i emu i PCB i pronalazi razlike. Onda on kreira skup makroa, po jedan za svaku razliku i izvrava ove makroe kako bi prepodesio emu i PCB projekat.

Kako sinhronizator pridruuje ematske i PCB komponente

Kada su ema i PCB sinhronizovani, odgovarajuim ematskim i PCB komponentama se pridruuje odgovarajui identifikator. Ovo znai da slobodno moete odvojeno da izvrite reanotaciju eme ili PCB. Sve e biti ponovo usklaeno u bilo kojem trenutku pokretanjem Update iz menija projekta.

Odgovarajue i neodgovarajue komponente su izlistane u Confirm Components Associations dijalogu

Ako se pronae komponenta bez odgovarajueg identifikatora, bilo u emi, bilo u PCB, sinhronizator pokuava da pronae odgovarajuu komponentu za nju. Ova poklapanja se prikazuju u Confirm Components Association dijalogu, koji se automatski pojavljuje kad god sinhronizator pronae neku neodgovarajuu komponentu. Sinhronizator ovo inicijalno poklapanje vri po referentnoj oznaci uz obaveznu proveru da li se poklapanje ispravno. Kada kliknete na taster Apply odgovarajue komponente dobijaju odgovarajui ID (identifikator). 88

Protel 99se - SCH

Ako je Update iz eme u PCB, neodgovarajue referentne komponente se dodaju u PCB, a neodgovarajue odredine komponente se ili briu ili prijavljuju u izvetaju, zavisno od opcije Components u Update dijalogu. Ako je Update iz PCB u emu, neodgovarajue referentne komponente se izlistavaju u izvetaju Preview Changes, a neodgovarajue odredine komponente se ili briu ili prijavljuju u izvetaju, zavisno od opcije Components u Update dijalogu.

Kako sinhronizator prenosi informacije o projektu

Za prenos informacija o projektu iz eme u PCB, sinhronizator izvlai informacije o komponentama i povezivanju i kreira skup makroa. Svaka akcija koju treba izvriti, kao to je dodavanje nove komponente, dodavanje nove veze ili dodavanje vora vezi, definisana je preko makroa. Ako se neki makro ne moe izvriti (na primer ako nema dostupnog kuita), bie oznaen kao greka u listu Changes dijaloga Update.

Reavanje greaka u makroima

Pre izvrenja makroa dobra praksa je reiti eventualne greke ili upozorenja. Slede opisi za svaku greku/upozorenje. Opisi greaka ispod oznaavaju koji makro moe prijaviti greku i ta je izazvalo greku.

Net not found Makro je pokuao: dodati ili izbaciti vor; izbaciti vezu; ili izmeniti ime veze kada se ta veza ne moe pronai u PCB listi povezivanja. Component not found Makro je pokuao: dodati ili izbaciti vor kada je referentna oznaka komponente loe specificirana u makrou ili se komponenta ne moe pronai u PCB listi povezivanja; ili promeniti kuite, oznaku ili komentar kada se komponenta ne moe pronai u PCB listi povezivanja. Node not found Makro je pokuao: dodati ili izbaciti vor komponente koja nema dati pin; ili izbaciti vor koji ne postoji u datoj vezi. Net already exists Makro je pokuao: dodati naziv veze kada veza sa datim imenom ve postoji u PCB listi povezivanja. Component already exists Makro je pokuao: dodati komponentu kada komponenta sa datom oznakom ve postoji u PCB listi povezivanja.

89

Protel 99se - SCH

New footprint not matching old footprint Makro je pokuao: promeniti kuite komponente kada used (iskorieni) pinovi na starom kuitu ne odgovaraju used pinovima na kuitu. Ovo se moe desiti ako nova komponenta ima manje pinova od stare ili su brojevi pinova (koji dolaze od brojeva pinova komponente u emi) razliiti od brojeva pinova PCB komponente. Footprint not found in Library Makro je pokuao: dodati novu komponentu ili promeniti kuite komponente kada se dato kuite ne moe pronai ni u jednoj biblioteci u tekuoj listi biblioteka, a ne moe se nai alternativna referentna oznaka biblioteke u datoteci unakrsnih referenci (Cross Reference) (ADVPCB.XRF). Alternative footprint used instead (warning) Makro je pokuao: dodati novu komponentu ili promeniti kuite komponente kada se dato kuite ne moe pronai ni u jednoj biblioteci u tekuoj listi biblioteka. Alternativna referentna oznaka biblioteke je pronaena u datoteci unakrsnih referenci (ADVPCB.XRF) i ova komponenta e biti uitana iz biblioteka u tekuoj listi biblioteke. Uvek potvrdite da je alternativno kuite odgovarajue pre izvrenja makroa sa ovim upozorenjem.
Kada makro pokua da uita ili izmeni kuite komponente koje se ne moe pronai ni u jednoj biblioteci, onda on koristi komentar komponente da pronae datoteku unakrsnih referenci (Advpcb.XRF). Datoteka unakrsnih referenci lista komponente po njihovom tipu, da bi se pronalo odgovarajue kuite za tu komponentu. Na primer, ako je komponenta U1 74LS00, a zaboravili ste da ukljuite kuite, kada se kreira makro za dodavanje ove komponente on e traiti 74LS00 u XRF datoteci. 74LS00 ima DIP14 kuite, koje se moe uitati iz jedne od biblioteka u tekuoj listi biblioteka.

Zakljuak Veina problema sa prenosom projekta eme u PCB generalno spada u dve kategorije.
1. 2. Kuita komponente - nedostajue komponente se deavaju kada: kuite nedostaje iz informacija o komponenti u listi povezivanja; zaboravili ste da dodate potrebne PCB biblioteke u tekuu listu biblioteka; ili kuite nije dostupno ni u jednoj biblioteci iz liste biblioteka. Novo kuite ne odgovara starom kuitu - razlog je obino taj da se numeracija pinova na komponenti eme razlikuje od numeracije pinova na PCB kuitu.

ematske biblioteke sadre specifine komponente i ureaje. PCB biblioteke sadre generika kuita, koja mogu pripadati raznim specifinim komponentama - svaka ima razliitu dodelu pinova. Na primer, oblik tranzistora moe predstavljati razne kombinacije oznaka "E", "B" i "C" - od kojih svaka mora biti dodeljena odgovarajuem broju pina u PCB editoru. Sa diodama je slian sluaj, sa pinovima esto imenovanim sa "A" i "K" u emi. Bie potrebno da modifikujete brojeve pinova PCB kuita da odgovaraju brojevima pinova u emi ili izmeniti brojeve pinova komponente u emi da odgovaraju PCB kuitu.

90

Protel 99se - SCH

tampanje vae eme

Opti pregled
Zavretak eme je samo deo procesa projektovanja, a u veini sluajeva ete imati potrebu da generiete trajan crte koji se moe popuniti i gledati "off-line". Editor ema sadri podrku za razne varijante opcije otisaka za ovaj stepen procesa projektovanja. Virtuelno svaki ureaj koji podrava Windows moe se koristiti za tampanje ili crtanje vaih crtea.

Generisanje tampe ili crtea

Napredno tampanje i crtanje eme se vri na slian nain kao i u drugim Windows aplikacijama. Windows kontrolie proces tampanja (ili crtanja) i omoguava irok opseg rasterskih ili PostScript drajvera za tampa ili drajvera za vektorski crta. Ovaj opseg ide od 9-pinskih matrinih tampaa i viepernih crtaa do fotoplotera visoke rezolucije. Da biste podesili tampanje ili crtanje aktivnog prozora editora ema ili editora biblioteke, izaberite File Setup Printer opciju menija (preica: F, R). Sledee poglavlje opisuje svaku opciju ovog dijaloga.

Izbor tampaa
Dostupne opcije izlaznog ureaja ukljuuju one koje su instalirane korienjem Windows Control Panel-a (vidi Microsoft User's Guide za detalje). Ove ureaje podravaju drajveri koji se dobijaju uz Windows softver ili od proizvoaa ureaja. Treba da primetite da se pojavljuju novi i aurirani drajveri i za nove i postojee ureaje. Za poslednje informacije o drajverima tampaa, kontaktirajte Microsoft Windows podrku ili proizvoaa ureaja.
Rotiranje fontova nije podrano za sve tampae, a zamenjeni fontovi se takoe mogu koristiti ako tekst na vaoj emi nije standardno horizontalne (pejza) orijentacije i veliine unutar mogunosti tampaa. PostScript tampai podravaju rotiranje fontova pod bilo kojim uglom.

Batch tip
Kada se koristi ova opcija iz editora ema, tampa se jedna stranica ili sve otvorene stranice (ukljuujui sve otvorene projekte). Koristite ovu opciju iz editora biblioteka za izbor tampanja 91

Protel 99se - SCH

jedne komponente (iz prozora na kome je trenutno fokus) ili svih komponenti tekue biblioteke. Druga opcija vam omoguava tampanje cele biblioteke komponenti odjednom. Kada izaberete ovu opciju, tampaju se sve reprezentacije komponente, ukljuujui sve varijante DeMorgan i IEEE, koje postoje. Polja opisa komponente se takoe dodaju stranici. Ova opcija radi sa svim ostalim opcijama za tampanje/crtanje, ukljuujui i skaliranje.

Mod boje
Dostupna su dva izbora, u boji ili monohromatski. Ako izaberete mod u boji dodeljene ekranske boje eme se koristi za dodelu boje tampanju ili crtanju, zasnovano na dostupnim opcijama drajvera. Monohromatski PostScript ili HP-PCL ureaji e tampati sivu reprezentaciju boja. Broj nivoa sivog i dodela boja skali sive boje zavisi od drajvera i ureaja. Opcija Monochrome tampa slike samo crno-belo. Pri tome se ne koristi rasterizovanje niti tampanje sivih nijansi. Ova opcija je pogodna za matrine tampae niske rezolucije i crtanje sa jednim perom.

Margine
Imate potpunu kontrolu nad marginama, koje su ograniene samo marginama ugraenim u tampae ili crtae koji ne dozvoljavaju tampanje do ivice stranice (npr. PostScript tampai). Kada se koriste uz opcije Scale i Scale to Fit Page (opisane ispod), ova opcija e poveati oblast tampe da popuni kompletan prostor do margina potujui razmeru i dostupan prostor za tampanje. Da biste ovo uradili postavite sva polja Margins na nulu i pritisnite taster Refresh. Polje Margins e automatski biti postavljeno na minimum za tekue izabrani tampa.

Scaliranje tampanja i crtanja

tampanja i crtanja mogu se skalirati za poznati faktor ili automatski skalirati da popune predefinisane margine stranice.

Scale Ukucajte faktor skaliranja od .001% do 400%. Scale to Fit Page tampanje ili crtanje e biti proireno ili skupljeno da popuni vae predefinisane margine, na selektovanoj stranici za odredini tampa. Crte e biti skupljen ili proiren da iskoristi dostupan prostor uz zadravanje iste odnosa razmere po irini i visini.
Kada koristite Scale to Fit moete postaviti margine na nulu, a drajver tampaa e automatski odrediti zone u koje se ne moe tampati.

Seenje tampe na vie delova

Kada veliina stranice ili dokumenta biblioteke koji treba tampati prelazi prostor za tampanje dostupan za odredini ureaj, editor ema e automatski odsei tampu na dve ili vie stranica. Stranice se seku tako da se potuje odgovarajua margina na svakoj stranici. Rezultat seenja moete videti pritiskom na taster Preview. 92

Protel 99se - SCH

esto postoji potreba za smanjivanjem broja potrebnih stranica za seenje tampe izmenom orijentacije stranice za tampanje i podeavanjem margina. Koristite taster Preview u dijalogu Printer Setup za pomo oko najboljeg rasporeda seenja tampe.

Parametri tampaa
Pritiskom na taster Properties otvara se dijalog Print Setup, gde su dostupne opcije vezane za odredini ureaj. Zavisno od ureaja, opciju ukljuuju: orijentaciju/veliinu stranice, nain uvlaenja papira itd. Iz ovog dijaloga imate pristup direktnom podeavanju samog tampaa.

Taster Refresh
Posle izmene bilo kog parametra za podeavanje morate pritisnuti taster Refresh da bi se osveio prikaz.

tampanje
Kada se podese sve opcije, kliknite na Print za poetak tampanja ili crtanja, pa na OK za snimanje svih podeavanja ili na Cancel za naputanje dijaloga Printer Setup bez snimanja novih parametara. Kada se tampa ili crte generiu (bilo direktno na izlazni ureaj ili u datoteku), poinje tampanje tekue stranice ili sloja. Ako se tampa ili crte generie u datoteku, treba da unesete i ime datoteke u polje Output File Name.

PostScript tampa
Nekim PostScript tampaima e "istei vreme" i tampa e biti otkazana ako se tekui podaci ne prenesu u zadatom vremenu. Ovo moe izazvati probleme tako da ete primetiti da neke stranice nedostaju na vaim crteima. Ako primetite ovaj problem prilikom korienja PostScript tampaa ili nekog drugog ureaja za tampu, onda idite u Control Panel, izaberite ikonu tampaa, izaberite tampa i kliknite na taster Configure. Izmenite Transmission Retry na 500 sekundi, ili neki drugi veliki broj. Ovo e tampau dati dovoljno vremena da pokupi sve podatke pre nego to Printer Manager odustane od tampe. Ako primetite da je va tampani izvetaj nekompletan, recimo sve komponente su tu ali nema ica, onda moe biti da nemate dovoljno memorije u tampau. Laserski tampai moraju preuzeti celu stranicu u memoriju pre nego to je odtampaju, tako da ako ona ne moe stati u memoriju, onda se slika iz memorije tampa takva kakva je.

93

Protel 99se - SCH

Kreiranje izvetaja eme

Bill of Materials
Kada izaberete Reports Bill of Materials startovae se arobnjak za listu materijala. Pratite instrukcije na svakom listu arobnjaka. Mogu se dobiti tri formata BOM izvetaja:

Protel format
Tabulirani ASCII tekst format koji izlistava polje tipa dela, koliinu za svaki tip i polja oznaka pridruena svakom tipu i ima ime <IMEDATOTEKE>.BOM.

CSV format
CSV (Comma Separated Value - vrednosti odvojene zarezima) format izvetaja, ukljuuje kompletne opise na nivou stranice i biblioteke za svaku komponentu, po oznakama i ima ime <IMEDATOTEKE>.CSV.

Korisnika unakrsna tabela

Ukljuuje kompletne opise na nivou stranice ili biblioteke za svaku komponentu, po oznakama. Ova verzija se automatski uitava u editor korisnikih unakrsnih tabela, odakle se moe snimiti kao datoteka Excel formata.

Cross reference
Ovaj ASCII tekst izvetaj daje listing oznake dela, tipa i lokacije stranice (ime datoteke) za svaki deo. Izvetaj ima ime <IMEDATOTEKE>.XRF.

Project hierarchy
Ovaj ASCII tekst izvetaj daje listing datoteka aktivnog projekta. Izvetaj ima ime <IMEDATOTEKE>.REP.

Netlist Compare
Ovaj ASCII tekst izvetaj izlistava razlike izmeu dve liste povezivanja. Koristite ovaj izvetaj da dokumentujete izmene koje su u projektu uinjene od jedne revizije do druge. Ova mogunost radi sa Protel, Protel 2 i Tango formatima liste povezivanja. Pored drugih detalja, izvetaj izlistava odgovarajue veze, delimino odgovarajue veze, dodate veze u prvoj i drugoj listi povezivanja, ukupne veze u svakoj listi povezivanja. Izvetaj ima ime <IMEDATOTEKE>.REP.

94

Protel 99se - SCH

Povezivanje na baze podataka

Editor ema sadri dva mona i fleksibilna metoda za povezivanje na spoljanje baze podataka.
'Vrue povezivanje' polja dela komponente na spoljanju bazu podataka. Ova mogunost vam dozvoljava mapiranje informacija spoljanje baze podataka direktno u polja dela komponente na stranici eme. Mogunosti uvoza i izvoza baze podataka. One vam omoguavaju izvoz i uvoz vrednosti svakog atributa svakog objekta postavljenog u editoru stranica eme.

Vrue povezivanje na bazu podataka

Vrue povezivanje na bazu podataka omoguava uklapanje informacija spoljanje baze podataka sa poljima delova komponenti koje se koriste u vaoj emi. Veze koje se kreiraju prema spoljanjoj bazi podataka nisu vezane za pojedine komponente ili pojedine stranice, ve se primenjuju na svaku komponentu na svakoj stranici koja je otvorena u editoru ema. Ove veze se uvaju u INI datoteci eme i dostupne su uvek kada se pokrene editor ema. Da biste definisali veze, izaberite Options Database Links opciju menija dijaloga Linking Setup. Svako od esnaest polja dela komponente moe biti vezano na bazu podataka. Sva ova polja mogu biti vezana na istu bazu, ili svako na razliitu. Oznaite kvadrati pored imena polja da biste aktivirali tu vezu. Kada je veza aktivna editor ema e pokuati da ita iz baze podataka i aurira polje dela onoliko esto koliko je odreeno u opciji Update Every "XX" Minutes.

95

Protel 99se - SCH

Uspostavljanje veza

Da biste uspostavili vezu izmeu polja dela i baze podataka, kliknite da selektujete Part Field u dijalogu Linking Setup i pritisnite taster Configure. Ovo e izbaciti dijalog Database Linking for Part Field "X".
Primetite da naslov dijaloga Database Linking takoe sadri oznaku Active ili Inactive, ime pokazuje da li je ova veza trenutno ukljuena u dijalogu Linking Setup.

Izaberite bazu podataka Prvi korak je izbor baze podataka na koju elite da se poveete. Unesite Database Filename (ukljuujui punu putanju) ili koristite taster Browse da locirate bazu. Podrani formati baze ukljuuju dBase III i dBase IV. Izaberite polje baze podataka Kada ste izabrali bazu editor ema e proitati sva dostupna polja. Sledei korak je izbor koja polja u bazi podataka elite da mapirate u polja dela koji konfiguriete. Da biste ovo uradili izaberite polje baze u padajuoj listi Update Part Field With. U naem primeru mi emo mapirati MANUFACTURER u Part Field 1.

96

Protel 99se - SCH

Kada sadraj kljunih polja odgovara (PARTNAME=Lib Ref), onda se informacije prenose iz baze podataka u mapirana polja dela (u naem primeru sva povezana polja dela koriste isto kljuno polje). Primedba - imena polja dela se auriraju u editoru biblioteka za sve delove u projektu, ime se pojednostavljuje identifikacija sadraja svakog od polja.

Mapirajte kljuna polja Namena mapiranja kljunih polja je uspostavljanje naina za identifikaciju eljenog sloga u spoljanjoj bazi podataka. Na primer, pretpostavimo da baza sadri listu komponenti, sa svakim slogom komponente koji sadri detalje kao to su proizvoa, cena, dostupnost, itd. Ovo ime polja se onda mapira na referencu biblioteke komponente eme, tako da kada se njihov sadraj poklapa, veza je uspostavljena. Kada se uspostavi veza izmeu sloga u bazi i polja dela komponente, sadraj svakog polja u tom slogu se moe izvui iz sloga i uitati u polje dela komponente.

97

Protel 99se - SCH

Da bi se uspeno povezali na spoljanju bazu podataka, sadraj kljunih polja se mora poklopiti. Na primer, ako mapirate polje baze podataka sa imenom PARTNAME na atribut komponente eme LibReference, kada je sadraj PARTNAME isti kao sadraj atributa LibReference, veza je uspostavljena. Sadraj jednog od polja ovog sloga e onda biti prenet u polje dela.

Da biste mapirali kljuna polja za polja dela izaberite polje u listi Database Fields (PARTNAME), a onda izaberite atribut dela na koji je mapirano (Library Reference), a onda kliknite na taster >> da ga dodate u listu kljunih polja.
Svako polje dela se moe povezati na razliitu bazu podataka, a takoe svako polje dela moe koristiti razliito kljuno polje.

Auriranje podataka
Veze izmeu baza podataka i polja delova komponenti su dinamike. To znai da se informacije osveavaju da bi bile aurne. Ovo se radi automatski svakog zadatog intervala vremena. Da biste spreili automatsko auriranje (napravili vezu neaktivnom), iskljuite opciju Active u dijalogu Linking Setup.

Uvoz i izvoz u bazu podataka

Svaki objekat (ili osnovna jedinica) koji moe biti postavljen u editoru ema ima skup atributa. Na primer, ica ima tri atributa: boju, irinu i selekciju. Komponenta ima 33 atributa. Opcije uvoza i izvoza vam omoguavaju da izaberete atribute ije vrednosti elite da se prenesu u ili iz baze podataka, a to moe biti za dva atributa ili za sve. Takoe moete odrediti opseg izvoza i uvoza. Opseg moe biti tekua stranica, tekui projekat ili sve otvorene stranice. Kada se atributi izabrane baze izvezu u bazu, njih dalje obrauje DBMS (DataBase Manage98

Protel 99se - SCH

ment System - sistem za upravljanje bazom podataka) ili aplikacija unakrsne tabele koja moe itati izabrani format baze. Podrani formati ukljuuju dBase III i dBase IV. Opcije pravljenja upita, manipulisanja i editovanja DBMS-a se mogu koristiti za editovanje baze podataka. Da bi se uspeno moglo izvriti izvoenje u bazu podataka, manipulisanje podacima i onda uvoz iz te baze, potrebno je da postoji jedinstven nain identifikovanja svake instance osnovnog objekta unutar opsega uvoza.

Specijalni kljuni atributi

Da bi se identifikovao svaki osnovni objekat na stranici i kojoj stranici on pripada, objekti sadre specijalne atribute lokacije. Postoje dva specijalna atributa lokacije. Svaki osnovni objekat ima atribut Document File Name (ime datoteke dokumenta) za identifikaciju iz koje stranice on dolazi. Osnovni objekti koji nemaju svoje informacije o X i Y lokacijama, kao to su ice ili linije, takoe imaju i atribut Vertex Array (niz vorova) koji kreiraju niz vorova koji ini svaku icu ili liniju. Kada se uvozi iz baze ovi atributi lokacija se onda koriste kao kljuni atributi, tj. atributi koje e softver koristiti za identifikovanje svake instance osnovnog objekta kada uita informacije iz baze.

Izvoz u bazu podataka

Izaberite File Export to Database da dobijete Export to Database dijalog.

Obezbeeno je predefinisano ime za svaku bazu koju izvozite, zasnovano na osnovnom objektu koji je izabran.

Izbor osnovnih objekata Lista Primitives daje pristup svakom osnovnom objektu (ili objektima) dostupnom u editoru
99

Protel 99se - SCH

ema. eljeni objekat se bira i dodaje u listu Selected Primitives.
Za svaki izabrani osnovni objekat, kreira se po jedna posebna baza podataka.

Kada dodate objekat, u listi Attributes izaberite koje atribute tog objekta elite da izvezete. Nastavite sa ovim procesom za svaki objekat koji traite; izaberite objekat, onda izaberite atribute za taj objekat. Svaki tip atributa e postati polje u slogu baze podataka, koje mora biti identifikovano. Ime polja se automatski dodeljuje za svaki tip atributa kada ga izvozite u bazu. Biranje atributa Za svaki osnovni objekat koji izaberete, izaberite koje atribute elite da izvezete.
Kada izvozite, morate ukljuiti odgovarajue atribute lokacije ako nameravate da kasnije uvozite iz te baze. Bez ovih identifikatora lokacije, opcija uvoza nee biti u mogunosti da pronae polja baze podataka za svaku instancu osnovnog objekta na njegovoj odgovarajuoj stranici.

Postavljanje opsega Kada su objekti i njihovi atributi izabrani, postavite opseg izvoza. Editor stranica eme ima tri opcije za opseg, Current Sheet (tekua stranica), Current Project (tekui projekat) i All Open Sheets (sve otvorene stranice).

Uvoz iz baze podataka

Izaberite File Import from Database da dobijete Import from Database dijalog. Izaberite tip osnovnog objekta koji elite da uvezete, a onda izvrite Browse da pronaete i selektujete datoteku baze podataka. Posle podeavanja opsega i akcije auriranja, spremni ste da mapirate polja baze podataka na atribute objekta. Uvoz iz baze podataka je proces prenosa informacija iz baze u objekte vaeg projekta. Da biste 100

Protel 99se - SCH

ovo uradili morate uraditi dve stvari: odrediti ta elite da izvuete iz baze i identifikovati instancu u koju elite preneti podatke. Da biste odredili ta elite da izvuete mapirajte atribute objekata eme na polja baze podataka. Da biste identifikovali gde podaci da idu postavite opseg i oznaite kljune atribute.

Mapiranje atributa U listi Database Fields izaberite polje iz koga elite da uvozite. Onda izaberite koji od atributa objekta eme je mapiran na to polje i pritisnite >> Map taster. Ako sadraj tog polja moe da se mapira na izabrani atribut, on e se pojaviti u listi Mapped Attributes. Ako izabrano polje u bazi podataka ne moe biti mapirano na taj atribut objekta, pojavie se dijalog sa upozorenjem da oni nisu istog tipa. Da bi bili istog tipa, oba moraju biti celi brojevi, ili realni brojevi ili ASCII vrednosti, itd. Postavljanje kljunih atributa Da bi se locirao odredini objekat na stranici, moraju biti izabrani kljuni atributi. Svaki atribut u listi Mapped Attributes ima opciju za oznaavanje pored sebe. Ova opcija odreuje da li atribut treba koristiti kao kljuno polje ili ne.
U listi Mapped Attributes, izaberite atribut koji jedinstveno identifikuje instancu tog objekta i ukljuite njegovu opciju. Primeri atributa koji su odgovarajui za kljuna polja su X location, Y location, Document File Name i Vertex Array. Morate izabrati odgovarajue kljune atribute da identifikujete svaku instancu objekta za opseg uvoza. Ako je opseg uvoza tekua stranica, X lokacija i Y lokacija (ili niz vorova) e biti dovoljni. Ako je opseg vie od jedne stranice, treba ukljuiti i Document File Name atribut.

Opcije uvoza - Scope Kao i kod izvoza, opseg uvoza ukljuuje Current Sheet, Current Project i All Open Sheets. Opcija Only Selected Items vam omoguava da suzite izbor. Opcije uvoza - Action Postoje tri naina koji se mogu koristiti za uvoz podataka iz baze. Podaci mogu biti:
uveeni kao novi objekti - koristite ovu opciju da kreirate novu emu od informacija iz baze podataka. korieni za auriranje postojeih objekata - koristite ovu opciju ako aurirate postojei projekat. auriraj postojee objekte ako postoje i dodaj nove ako ne postoje - koristite ovu opciju ako elite da aurirate postojei projekat i dodate nove objekte na stranicu.

101

Protel 99se - SCH

Povezivanje sa alatima nezavisnih proizvoaa

Ovo poglavlje sadri informacije o tome kako da prenesete informacije o projektu iz editora ema Protela 99SE u druga razvojna okruenja. Editor ema Protela 99SE moe raditi sa drugim razvojnim alatima nezavisnih proizvoaa, ukljuujui HP-EEsof high frequency simulation tools, Xilinx FPGA design tools, Orcad DOS schematic cature tools i Orcad Capture tools. Uobiajeni nain povezivanja sa alatima nezavisnih proizvoaa je preko liste povezivanja ovo poglavlje takoe sadri informacije o kreiranju liste povezivanja iz editora ema.
Primeri projekata za EEsof i Xilinx su ukljueni uz Protel 99SE, a sadre dokumentaciju o tome kako povezati razvojna okruenja. Posetite Protel-ov web sajt za informacije o prevoenju Orcad i Protel DOS ema.

Prevoenje Orcad Capture projekta

Protel 99 SE moe prevesti Orcad Capture 7.x i 9.x DSN projektne fajlove u Protel projekte eme i biblioteke. Proces prevoenja je kompletno automatizovan. Jednostavno uvezite originalnu DSN datoteku u Design Database i ona e automatski biti prevedena u projekat eme sa odgovarajuom ematskom bibliotekom.

Uvoenje i prevoenje DSN datoteke

1. 2. 3. 4. Kreirajte novu bazu projekta Kliknite desnim tasterom u Design Database direktorijum i pojavie se meni. Izaberite Import. Pronaite DSN datoteku u Import dijalogu i kliknite taster Open. DSN datoteka se prvo uvozi u bazu projekata, a onda prevodi.

Dobra ideja je izbaciti biblioteke eme iz tekue liste biblioteka pre uvoza i prevoenja DSN datoteke.

Orcad ne uva koomponente sa stranicom eme, ve ih dri u internoj biblioteci projekta, nazvanoj Design Cache. Zbog toga ne morate prvo prevoditi ovaj cache u Protel biblioteku, a onda je napraviti dostupnom u Protel 99 SE editoru ema kada se stranica prevodi. Design Cache se automatski prevodi u biblioteku eme. Kada se ovo uradi, baza podataka na kojoj radite se dodaje listi biblioteka editora ema i tako kreira novu biblioteku (prevedeni design cache) dostupnu za vreme procesa prevoenja.

102

Protel 99se - SCH

Kako se mapira Orcad struktura projekta

Svi projekti se uvoze kao jednostavna hijerahija ili kao sloena hijerarija. Sledei dijagram ilustruje kako se struktura projekta mapira.

Primer projekta prikazan u Orcad-u i preveden u Protel 99 SE. Protel 99 SE kreira hijerarhiju koja postoji u Orcad projektu. Primetite da je originalna datoteka projekta (Simple.dsn) ukljuena unutar baze podataka Protel projekata. U bilo kojem trenutku moete ponovo prevesti kompletan projekat dvostrukim klikom na ikonu.
Svaki direktorijum Orcad eme se prevodi u Protel stranicu eme, sa simbolom stranice za svaku Orcad stranicu eme unutar direktorijuma eme. Svaka Orcad stranica eme se prevodi u Protel stranicu eme. Hijerarhijski pinovi se prevode u pristupe stranici. Hijerarhijski portovi se prevode u portove.

Povezanost izmeu Orcad stranica eme u direktorijumu Orcad eme je kreirana sa konektorima na nivou stranice. Ova horizontalna povezanost se prevodi u vertikalnu povezanost Protela 99 SE na sledei nain:
Konektori na nivou stranice se prevode u portove i prikazani su crveno. Odgovarajui pristup stranici se kreira na simbolu stranice i predstavlja ovu stranicu, a takoe je prikazan crveno. ice sa oznaka veza kreiraju meustraninu povezanost na roditeljskoj stranici.

Napomene
Koristite Sheet Symbol/Port Connection Net Identifier Scope za ERC i PCB sinhronizaciju projekta. Lokacija korisniki definisanih simbola se ne moe tano odrediti, pa proverite tu lokaciju posle prevoenja. Slike se ne uvoze, a njihova lokacija se oznaava crvenom pravougaonikom. Pinovi magistrale nisu podrani u Protel 99 SE, ve se prevode u normalne pinove i daje se upozorenje. Orcad podrava spojeve magistrala sa razliitim imenima, pa ovo nije podrano.

103

Protel 99se - SCH

Veza sa Mechanical CAD-om

Protel 99 SE sadri punu podrku za uvoz i izvoz DWG i DXF formata datoteka. Izaberite File Import ili File Export iz menija editora ema za poetak procesa.

Pregled osobina veze sa Mechanical CAD-om:

Puna podrka editora ema za DWG/DXF uvoz/izvoz za sve verzije od 2.5 do 2000. Prevoenje komponente u blok i bloka u komponentu. Opcija skaliranja uvoza. Opcija za ukljuivanje ablona eme za vreme izvoza.

Koristite taster Help i What's This pomo u dijalozima za vie detalja u vezi sa opcijama uvoza/izvoza.

Kreiranje liste povezivanja

Liste povezivanja su uobiajene za veinu razvojnih okruenja elektronike. Jednostavno govorei, lista povezivanja je skup svih komponenti i spojeva (ili mrea) koje ine kolo. Generalno, liste povezivanja su jednostavne ASCII tekstualne datoteke. Tipian format liste povezivanja sadri opise komponenti, kao to su referentne oznake i tipovi pakovanja, u kombinaciji sa spojevima od pina do pina koji definiu svaku vezu. Uitavanje liste povezivanja u paket za crtanje tampanih ploica automatizuje mnoge naporne i podlone grekama operacije koje je neophodno izvriti u procesu projektovanja.

Formati listi povezivanja

Liste povezivanja postoje u mnogo razliitih formata, ali su uobiajeno generisane kao ASCII tekst datoteke i sadre sledee tipove informacija:
1. 2. 3. Opise komponenti u kolu. Listu spojeva od pina do pina u kolu. Neki formati listi povezivanja mogu sadrati i dodatne informacije u tekstovima komponenti ili tekst poljima veza. Ove informacije se mogu koristiti za povezivanje listi sa simulatorima i tampanim ploicama na nain koji nisu pokriveni hijerahijom i povezanou listi. Primeri sadre podatke za simulaciju i PCB razmetaj.

Neki formati listi povezivanja kombinuju podatke o komponentama i spojevima u jedan opis. Drugi, ukljuujui i Protel formate, odvajaju dva skupa podataka u odvojene delove. Kao i obine tekstualne datoteke, liste povezivanja se lako prevode u druge formate korienjem jednostavnog, korsniki napisanog programa. Liste povezivanja se takoe kreiraju (ili modifikuju) manuelno korienjem jednostavnog editora teksta. Ako nameravate manuelno da editujete listu povezivanja, budite sigurni da ste snimili rezultate u "neformatiranom" ili "samo tekst" obliku, jer "skriveni znaci" mogu napraviti listu neitljivom za odredini softver.

104

Protel 99se - SCH

Generisanje liste povezivanja

Listu povezivanja moete generisati za projekat u svakom trenutku dok koristite editor stranica eme. Izaberite Design Create Netlist (preica: T, N) opciju menija i otvorie se dijalog Netlist Creation. Opcije ukljuuju:

Netlist Output Format Options Sledea tabela prikazuje listu opcija dostupnih izlaznih formata liste povezanosti.
Algorex EEsof Touchstone AppliconBRAVO FutureNet AppliconLEAP Hilo Cadnetix Integraph Calay Mentor BoardStation 6 Calay90 Multiwire Case Orcad - PLDnet CBDS Orcad - PCB II ComputerVision PADS Ascii EDIF 2.0 PCAD EDIF 2.0 Hierarchical PCAD NLT EEDesigner Protel EEsof Libra Protel 2 Protel - Hierarchical Protel WireList Racal Redac Scicards Spice Spice Hierarchical Star Semiconductor Tango Telesis Vectron VHDL Xilinx XNF

Net Identifier Scope Doseg identifikatora veze (Net Identifier Scope) definie kako kreirati meustraninu povezanost. Postoje dva osnovna naina na koje se mogu kreirati meustranine povezanosti: vertikalno (od pristupa stranici, dole do odgovarajueg porta) ili horizontalno (direktno od porta ili oznake veze do odgovarajueg porta ili oznake veze). Vano je da je doseg identifikatora veze postavljen da odgovara strukturi projekta.
Pogledajte poglavlje Projekat na vie strana i ureivanje projekta za vie informacija o tome kako struktuirati viestranini projekat. Postoje tri opcije za doseg identifikatora veze:

Net Labels and Ports Global Sa ovom opcijom, podrazumeva se da se oznake veza primenjuju na sve stranice u projektu. Drugim reima, veze su globalne za svaku instancu oznake veze, a smatra se da je port povezan na sve ostale identino imenovane oznake veza i portova (primedba - portovi se ne povezuju na oznake veza, a oznake veza se ne povezuju na portove). Ovaj model radi kao Protel Schematic 3 (DOS), gde su oznake veza uvek globalne za sve stranice projekta. Ova opcija kreira horizontalnu meustraninu povezanost. Only Ports Global Ova opcija tretira sve oznake veza samo kao lokalne, povezujui se samo unutar svake stranice. Meustranine veze se javljaju kroz identino oznaene portove. Ovaj model radi kao

105

Protel 99se - SCH

Orcad SDT "ravan" model projekta. Ova opcija takoe kreira horizontalnu meustraninu povezanost.

Sheet Symbol/Port Connections Ova opcija pravi meustranine veze samo kroz simbole pristupa stranicama i podstraninim portovima. Smatra se da su portovi povezani samo na identino imenovane pristupe stranici u svojim simbolima stranica na roditeljskim stranicama. Ovaj model radi kao Orcad SDT "hijerarhijski" model projekta. Ova opcija takoe kreira vertikalnu meustraninu povezanost. Sheets to Netlist Active Sheet - kreiraj listu samo za aktivnu stranicu. Active Project - otvori i kreiraj listu za sve stranice koje su u hijerarhiji projekta. Active Sheet plus sub-sheets - otvori i kreiraj listu za sve stranice ispod ove stranice. Koristite ovu opciju ako je va projekat deo kompletne PCB eme. Options Ostale opcije koje definiu sadraj liste povezivanja sadre: Append Sheet Number to Local Net Names Dodaj broj stranice (Design Options dijalog, list Organization) svakoj vezi. Ako ste izabrali jedan od dosega identifikatora veze gde su oznake veza lokalne, ova opcija dodaje broj stranice vezi, obezbeujui da svaka veza u listi povezivanja bude jedinstvena. Ova opcija se takoe moe koristiti kao pomo pri traenju greaka kod problema sa listom povezivanja, gde veze treba da su spojene kroz stranice, a nisu. Dodavanjem broja stranice moete identifikovati na kojoj stranici je veza izolovana. Descend Into Sheet Parts Ukljuite ovu opciju kada koristite Sheet Parts. Sheet Parts su delovi koji su odreeni da se ponaaju kao simboli stranice, gde se pinovi spajaju direktno na identino imenovane portove na podstranici. Polje Sheet Path u dijalogu Edit Part se koristi da identifikuje podstranicu. Kada je ova opcija ukljuena, lista povezivanja e sadrati hijerarhiju stranica ispod delova stranice. Pogledajte naslov Model 5 - Korienje delova stranice za kreiranje hijerarhije u ovom poglavlju, Projekat na vie strana i ureivanje projekta za vie detalja o korienju ove mogunosti.

Formati Protel liste povezivanja

Ako se planira da se lista povezivanja uitava u PCB editor, referentne oznake i opisi pakovanja (kuita) su ogranieni na 12 alfanumerikih znakova. Komentari mogu biti do 32 znaka duine. Imena veza mogu biti do 20 znakova. Brojevi pinova u listama povezivanja su ogranieni na etiri alfanumerika znaka. Praznine se ne mogu koristiti unutar ovih stringova. Bilo koji broj komponenti ili vorova se moe ukljuiti u Protel ili Protel2 listu povezivanja, a ogranienje je samo raspoloiva memorija.

106

Protel 99se - SCH

Protel Netlist Standardni format Protel liste povezivanja je jednostavna ASCII tekst datoteka, odvojena u dva dela. Prvi deo Protel liste povezivanja opisuje svaki komponentu:
[ U8 DIP16 74LS138 (prazno) (prazno) (prazno) ] Oznaava poetak svakog opisa komponente Referentna oznaka komponente (labela) Opis pakovanja (kuite). Kuite sa ovim imenom mora postojati u otvorenim PCB bibliotekama. Tip dela (ili komentar). Ove 3 linije se ne koriste.

Oznaava kraj opisa komponente.

Drugi deo Protel liste povezivanja opisuje svaku vezu:

( CLK U8-3 J21-1 U5-5 ) Oznaava poetak svake veze. Ime veze. Prva komponenta (po referentnoj oznaci) i broj pina. Brojevi pinova u kuitima biblioteke moraju se tano poklapati. Oznaava drugi vor u vezi. Trei vor. Oznaava kraj veze.

Protel Netlist 2.0 Ovaj format je slian standardnoj Protel listi povezivanja, uz dodatak nekoliko polja koja sadre polja delova iz eme (koja se koriste za dokumentovanje i simulaciju) plus direktive za razmetaj koje se daje preko atributa veza. Advanced PCB verzija 2.0 ili kasnija uitava ovaj format.
PROTEL NETLIST 2.0 [ DESIGNATOR U1 FOOTPRINT DIP20 PARTTYPE AmPAL16L8 DESCRIPTION Description PART FIELD 1 Part Field 1 (etc.) LIBRARYFIELD1 Library Part Field 1 Zaglavlje liste povezivanja Poetak odvajanja komponente (Prvo se imenuje svako polje) Referentna oznaka komponente Podnoje iz biblioteke (kuite) Polje tipa dela (kada je postavljeno) Opis polja iz eme (Ime polja se moe definisati u emi) Polja dela (1-16) iz eme

Polja biblioteke (1-8) iz biblioteke eme

107

Protel 99se - SCH

] Kraj odvajanja komponente ( Poetak odvajanja veze VCC Naziv veze U1-20 AMPAL16L8-VCC POWER Prvi vor veze. Ukljuuje: Oznaku pina komponente. (jedno prazno mesto) Ime dela - ime pina (jedno prazno mesto) Elektrini tip pina U2-14 4001-VCC POWER Poslednji vor pina komponente u vezi ) Kraj odvajanja veze { Poetak direktive za razmetaj TRACK (Svako polje se prvo imenuje) 10 irina trake (mils-a) VIA 50 Prenik prelaza (mils-a) NET TOPOLOGY SHORTEST Topologija veza za rutiranje ROUTING PRIORITY MEDIUM Prioritet rutiranja LAYER UNDEFINED Sloj za rutiranje } Kraj direktive za razmetaj

Kreiranje VHDL liste povezivanja

Kreator VHDL liste povezivanja sledi IEEE VHDL standard 1076/93. On definie standardne logike vektore u skladu sa IEEE std_logic 1164. Projekat moe biti meavina stranica eme i VHDL kod.

Biblioteke komponenti eme Za ematske simbole koriste se Xilinx biblioteke serija 2000 i 7000. Ove biblioteke se koriste u Xilinx.Ddb baza podataka biblioteka. Kreiranje projekata u meovitom modu Stranica na vrhu projekta u meovitom modu mora biti stranica eme. VHDL izvorna datoteka je referencirana iz simbola stranice na isti nain kao i stranica eme, unosom imena datoteke u polje Sheet Symbol Filename.
Stranica na vrhu VHDL projekta takoe moe biti referencirana iz "fizike" komponente na PCB emi - unesite ime VHD stranice sa vrha u polje Sheet Path "fizike" komponente.

Kako se generie lista povezivanja projekta Deklaracija entiteta se kreira za stranicu na vrhu u dizajnu, a kolo unutar stranice se prevodi u odgovarajuu Architecture deklaraciju. Svaka komponenta i stranini simbol na stranici postaju VHDL komponente unutar deklaracije arhitekture.
Ovaj proces se potom ponavlja za svaki stranini simbol/podstranicu za stranicu na vrhu - kreira 108

Protel 99se - SCH

se deklaracija entiteta za stranini simbol, a komponente i stranini simboli na podstranici postaju VHDL komponente unutar odgovarajue Architecture deklaracije.

Generisanje liste povezanosti projekta Za kreiranje liste povezanosti projekta potrebno je izabrati Design Netlist iz menija editora ema. U dijalogu Netlist Creation potrebno je podesiti Output Format na VHDL. Lista Sheets to Netlist sadri tri opcije:
Active Sheet - generie samo listu aktivne stranice. Active Project - otvara i generie liste svih stranica koje se nalaze u projektu. Active Sheet plus sub-sheets - otvara i generie liste svih stranica koje se nalaze ispod aktivne stranice (ali nijedne stranice iznad). Ova opcija se koristi ukoliko je projekat deo PCB eme.

109

Protel 99se - PCB

PCB dizajn Osnovne karakteristike

Ovo poglavlje objanjava kako da primenite Protel 99 SE programe PCB Editor i Autorouter koji se koriste za postavljanje elemenata na tampanu plou i rutiranje veza u procesu dizajniranja tampane ploe. Pri itanju ovog poglavlja pronai ete sve potrebne informacije za rad sa PCB Editorom, nauiete kako da koristite osnovne karakteristike potrebne za postavljanje elemenata i razvlaenje provodnih linija na tampanoj ploi, kako da izvrite ugraene provere pravila projektovanja, kako da generiete datoteke potrebne za izradu tampanih ploica i, na kraju, kako da odtampate prateu dokumentaciju vezanu za projekat tampane ploice. Ovo poglavlje ukljuuje takoe i informacije kako da, direktno na osnovu eme tampane ploe, izvrite analizu integriteta signala. Moete sami da postavite pravila projektovanja za testiranje performansi u skladu sa eljenim specifikacijama, ukljuujui impedansu linija, preoptereenja, propade, vremena smirivanja i uspostavljanja signala. Moete takoe da analizirate i tano ponaanje realizovanih veza izvravajui analize refleksije i presluavanja, kao i da generiete precizne talasne oblike rezultata. Vie informacija o ovim temama moete da pronaete u poglavlju Provera PCB dizajna.

PCB Osnovni editor (Layout Editor)

PCB Layout Editor je osnovni PCB editor u Protelu 99 SE. Ovaj editor omoguava kreiranje, editovanje i proveru PCB projekta. Iz PCB Layout Editora se mogu generisati izlazne datoteke 110

Protel 99se - PCB

potrebne za izradu tampane ploe. Kroz ovaj prirunik, PCB Layout Editor e se nazivati jednostavno PCB Editor.

PCB Editor biblioteka (Library Editor)

PCB Editor biblioteka je drugi PCB dokument editor u Protelu 99 SE. Upotrebljava se za kreiranje, editovanje i upravljanje bibliotekama komponenti. PCB Editor biblioteka ima mnogo zajednikih karakteristika sa PCB Editorom, a uz to i ima i specijalizovane alate i karakteristike koje omoguavaju izvrenje poslova upravljanja bibliotekama.

Autorutiranje na osnovu oblika komponenti

Protel 99 SE ukljuuje server za autorutiranje zasnovan na izgledu komponenti. Server je vrsto povezan sa PCB Editorom, lak je za primenu, moan i veoma kvalitetan. Iako se postavlja kao izdvojen server u Design Explorer-u, autoruter se podeava i radi u PCB Editoru i rutira direktno u PCB prozoru. Autoruter Protela 99 SE koristi novu tehnologiju rutiranja u kombinaciji sa, do sada, dobro proverenim metodama. Nova tehnologija se sastoji od neuralnih uslunih programa kao to su Neural Net, Neural Costs i Neural Shapes uslunih programa koji su se pojavili kao posledica razvoja vetake inteligencije. Proverene tehnologije ukljuuju razliite, ve dugo vremena testirane algoritme rutiranja, veoma poboljane kako bi podrali ciljeve Protel 99 SE autorutera. Autoruter ima tri cilja: 100% izvrenje, brzo rutiranje i kvalitetno rutiranje ba kao i svaki profesionalni projektant tampanih ploa. Kada jednom zaponete rutiranje sa Protel 99 SE autoruterom pitaete se kako ste uopte do sada radili bez njega.

Mogunosti projektovanja
PCB Editor je kompletno okruenje za projektovanje tampane ploe sa mnogo atraktivnih karakteristika koje omoguavaju produktivni projektantski rad. Kada koristite PCB Editor u kombinaciji sa Protel 99 SE editorom elektrinih ema, simulatorom kola i PLD kompajlerom, PCB Editor postaje nosilac potpuno automatskog, integrisanog, kompletnog sistema za projektovanje tampanih ploa. Projektovanje tampanih ploa se razlikuje od drugih poslova koji u osnovi imaju crtanje u tome to zahteva ekstremnu preciznost. Kao rezultat, Protelov PCB Editor je vie okruenje za rasporeivanje elemenata nego to je okruenje za crtanje slobodnom rukom. Druga kljuna razlika je prepoznavanje povezanosti mogunost sistema da prepozna povezanost izmeu segmenata veza, veza i stopica komponenata i tako dalje. Na primer, moete da izbriete segment veze, a sistem e, osiguravajui stalni integritet konekcije, da automatski doda vezne linije. Dizajni tampane ploe se generiu i prikazuju kao skup slojeva, koji odgovaraju pojedinanim foto-alatima korienim za pravljenje ploa, kao to su gornji i donji signalni slojevi i sloj bele tampe. Neke operacije, na primer runo postavljanje veza, su direktno vezane za odreeni sloj morate prvo da izaberete sloj, a potom da postavite vezu. 111

Protel 99se - PCB

Bez obzira da li projektujete jednostavnu jednostranu tampanu plou, ili vieslojnu plou sa vie unutranjih slojeva, moi ete svaku komponentu da postavite tano onako kao to je napravljena u Protelovom 99 SE PCB Editoru.

Sinhronizacija izmeu projekta elektrine eme i projekta tampane ploe

Protel 99 SE poseduje i odline performanse po pitanju sinhronizacije projekta, to podrazumeva mogunost automatskog usklaivanja podataka iz ematskog prikaza sa podacima iz projekta tampane ploe. Prethodno su se promene u elektrinoj emi prosleivale pomou tehnike nazvane forward annotation (numerisanje unapred), a PCB renumerisane informacije se vraaju natrag u ematski prikaz pomou funkcije backward annotation (numerisanje unazad). Obe ove funkcije se sada izvravaju pomou sinhronizatora. Kada startujete izvravanje sinhronizatora, on izdvojeno ispituje komponente i informacije o povezanosti elemenata i u ematskom prikazu i u dizajnu tampane ploe i zatim aurira podatke tako da se na kraju sloe. Kada pokrenete sinhronizator, iz menija birate ili opciju Update PCB from Schematic (auriranje projekta tampane ploe na osnovu elektrine eme), ili Update Schematic from PCB (auriranje elektrine eme na osnovu dizajna tampane ploe), oznaavajui, pri tom, ta je izvor promene, a ta je odredite.

32-bitna baza podataka projekta tampane ploe

PCB Editor upotrebljava 32-bitnu bazu podataka projekta i moe da generie datoteku za buenje rupa i SMD dizajn do esnaest signalnih slojeva, plus etiri unutranja sloja za napajanje. etiri sloja mehanikog dizajna vam omoguavaju da generiete crte za izradu tampane ploe i montani crte. Kartice mogu da budu velike do 254 cm x 254 cm (100 x 100 ina). Preciznost postavljanja komponenti je, na sistemu sa rasterom od 0.001 milsa, 0.0005 milsa. Mogunost prebacivanja iz metrikog/imperial raster sistem omoguava precizan rad u oba merna sistema i moe se pri dizajniranju, u samom toku rada, prei iz jednog sistema u drugi.

Razumljiva pravila dizajniranja

Dananji elektronski dizajn od dizajna tampane ploe trai vie od jednostavne mehanike i ispunjenja strujno/naponskih zahteva. On moe zahtevati da primenite specifine uslove na pojedinane mree, komponente, ili delove ploe, kao i da uzmete u razmatranje i pojave kao to su presluavanje, refleksija i duina veza. Da bi preciznije definisao ove zahteve, PCB Editor sadri veliki skup pravila projektovanja. Ona ukljuuju slobodan prostor izmeu komponenti, geometriju objekta, paralelnost, kontrolu impedanse, prioritet rutiranja i topologiju rutiranja. Svako pravilo se moe primeniti na plou, objekte, veze, grupe veza, segmente veza od-do, grupe segmenata od-do, komponente, grupe komponenata, slojeve ili korisniki definisane regione.

112

Protel 99se - PCB

Provera pravila dizajniranja (DRC Design rule checking) u toku samog rada (on-line) i u pozadini (batch)
DRC markeri se postavljaju u procesu samog rutiranja ukoliko doe do naruavanja pravila rutiranja. Pozadinski DRC omoguava sveobuhvatnu proveru projekta tampane ploe u skladu sa korisniki definisanim fizikim i logikim pravilima projektovanja.

Automatsko postavljanje komponenata

Protel 99 SE sistem projektovanja poseduje dva vrlo uspena mehanizma za automatsko postavljanje komponenata. Prvi automatski rasporeiva komponenti koristi algoritam grupisanja komponenti (engl. cluster), koji pokuava da postavi komponentu najpre na osnovu njene povezanosti (kreirajui grupe meusobno povezanih komponenti), a potom na osnovu geometrijskog izgleda komponente. Ovaj rasporeiva je pogodan za ploe sa malim brojem komponenti (manje od 100). Drugi tip automatskog rasporeivanja komponenti koristi AI-baziranu metodologiju pod nazivom simulirano prekaljivanje (annealing). Ovaj metod pri postavljanju komponenti analizira celokupan projekat, uzimajui u obzir duinu veza, gustinu veza na ploi, centriranje komponenti, a sve u skladu sa postavljenim pravilima projektovanja. Poto ovaj rasporeiva koristi statistiki algoritam, vie je pogodan za kartice sa veim brojem komponenti (100 ili vie).

Neprekidiva povezivost
Kljuna karakteristika PCB Editora je nain na koji se logike i fizike (ili elektrine) veze izmeu elemenata na vaem dizajnu prepoznaju i kako se njima upravlja. Sve vreme PCB Editor nadgleda stanje povezanosti elemenata, dodajui i uklanjajui linije veza izmeu komponenata kako se postavljaju i briu provodne linije.

Sofisticirano runo rutiranje bez fiksnog rastera

Dananjim dizajnerima je, uzimajui u obzir svakodnevni napredak tehnologija pakovanja komponenti, teko da runo rutiraju u dizajnerskom okruenju baziranom na fiksnom rasteru. Da bi odrao korak sa promenljivim zahtevima runog rutiranja, provodne linije se u PCB Editoru mogu rutirati i tako da se ne potuje postavljeni raster. Kombinujui elektrini raster i jedan od est naina postavljanja provodnih veza moete da rutirate provodne linije do bilo kog objekta ne naruavajui postavljena pravila rutiranja.

Fleksibilan izbor
Grupa objekata se moe izabrati po kriterijumu pripadnosti odreenom sloju, po fizikoj povezanosti ili po pripadnosti odreenom podruju kartice. Pojedinani objekti se mogu dodati ili ukloniti iz izabrane grupe. PCB Editor ukljuuje i Query Wizard (arobnjak za izradu upita), omoguavajui vam da napravite kompleksan upit za definisanje elemenata koji ine jednu grupu, sastavljan od razliitih jednostavnijih elemenata, upotrebom standardnih operacija upita kao to su nije jednako, manje od i tako dalje. 113

Protel 99se - PCB

Izborom se moe rukovati upotrebom standardnih opcija menija Windows Edita kao to su Cut (seci), Copy (kopiraj), Paste (umetni) ili Clear (brii); pomeranjem ili rotiranjem sa automatskim uveanjem od .001 stepeni.

Mone globalne opcije editovanja

Atributi se mogu editovati tako to se dva puta uzastopno pritisne miem direktno na objekat kako bi se otvorio dijalog. U PCB Editoru promene napravljene na jednom objektu se mogu globalno primeniti kroz ceo projekat upotrebom specifinih uslova kojima se definiu odredita. Na primer, ako editujete provodne linije, moete da menjate irinu provodne linije, sloj provodne linije ili i irinu i sloj. Ove promene se mogu globalno primeniti na sve provodne linije iste irine i/ili sloja; provodne linije koje nisu iste irine i/ili ne pripadaju istom sloju; sve izabrane provodne linije; sve neizabrane provodne linije. Sline globalne opcije su obezbeene i za druge objekte projekta.

Linearne i krune opcije postavljanja niza elemenata

Postavljanje niza elemenata omoguava da izabrani elementi mogu da budu postavljeni u krunom nizu, kao i u pravoj liniji. Kruno ponavljanje se definie prenikom i uglom inkrementa. Svaki ponovljeni element se moe rotirati oko sopstvene ose.

Undo (ponitavanje aktivnosti) i Redo (ponavljanje aktivnosti)

Vienivovski Undo i Redo procesi rade za sve fizike promene na projektu tampane ploe. Projektant moe da napravi vie promena, vrati se na prethodno stanje primenom akcije Undo, a potom ponovo izvri svaku Undo promenu sa Redo procesom.

Kompletno upravljanje komponentama i bibliotekama

U toku dizajna je mogue otvoriti vie biblioteka istovremeno. Otvorite biblioteke u PCB editoru biblioteka dok radite na projektu tampane ploe u PCB Editoru. U standardnu biblioteku za PCB projektovanje sistema je ukljueno vie od 300 tipova komponenti, ukljuujui crtee za buenje i SMD kuita. Za mrene instalacije softvera podran je simultani viekorisniki pristup bibliotekama. PCB Editor biblioteka takoe ukljuuje moni Wizard (arobnjak) za izradu komponenti. Ovaj Wizard e vam postaviti nekoliko pitanja, a potom e za vas napraviti kuite komponente, bez obzira da li se radi o jednostavnom dvopinskom otporniku ili PGA komponenti (Pin Raster Array) sa nekoliko stotina pinova.

Inteligentni poligoni
Popunjene ili reetkaste poligonalne povrine se mogu postaviti na bilo kojem sloju sa opcionom automatskom vezom na odreenu liniju. Bakar se sipa automatski; obuhvatajui sve postavljene objekte, potujui sva postavljena pravila projektovanja. Oblik poligona se moe definisati upotrebom linijskih ili uglovnih parametara, a stranice se mogu pomerati, dodavati ili brisati nakon to je poligon generisan. Poligon se moe ponovo napuniti oko novih 114

Protel 99se - PCB

prepreka i moete da redefiniete parametre poligona svaki put kada se poligon ponovo popunjava.

Seenje unutranjeg napojnog sloja

Unutranja povrina napajanja se moe podeliti kako bi se razdelila izmeu vie napojnih vodova. Seenje povrina napajanja je u potpunosti podrano od strane Design Rule Checkera.

Kontrola oslobaanja toplote

Kada se pinovi veu na poligone ili na slojeve napojne povrine, mogue ih je vezati direktno ili preko provodne mree. Korisniki se moe definisati i irina provodnog puta i vazduni zazor, sa izborom od 2 ili etiri ulazne linije.

Stek stopica i uklanjanje stopica (Pads)

Stopicama sa vie nivoa se moe dodeliti nezavisna veliina i karakteristike oblika za gornji sloj (strana komponenti), srednje slojeve (1-14) i donji (lemni) sloj. Nepovezane stopice srednjeg sloja na srednjim slojevima se mogu automatski ukloniti pri tampanju ili iscrtavanju.

Prolazne i skrivene prelazne take (prelazi) (Vias)

Prelazi mogu da prolaze kroz celu plou ili da poveu bilo koja dva sloja. Prolazni i ukopani prelazi se mogu automatski postavljati tokom runog rutiranja. Prelazi koriste boje slojeva kako bi ukazali koji su slojevi povezani. Prolazni i skriveni prelazi se mogu takoe koristiti izmeu bilo koja dva sloja, podravajui postojee tehnologije proizvodnje.

Segmentni kruni lukovi (Arcs)

PCB Editor ima rezoluciju postavljanja uglova od .001 stepen. Lukovi se mogu postaviti na bilo koji sloj uz punu kontrolu povezanosti na lukovima signalnih slojeva.

Rotacija komponenti
Mogua je potpuna rotacija komponenti i njihovih stopica, sve do 0.001 stepena. Ista ugaona rezolucija je dostupna za rotaciju bilo kog izabranog elementa.

Nekoliko tipova oblika slova fontova (Fonts)

Tri fonta za prikaz (default, Serif i Sans Serif) podravaju vektorsko crtanje i fotocrtanje.

Automatsko generisanje datoteke za fotoploter

Potpuno automatsko generisanje Gerber plot datoteke. Potpuno automatsko generisanje datoteke apertura. Editovanje apertura u toku samog procesa rada. Ugraene aperture za 115

Protel 99se - PCB

podrku Gerber 274X formata. Kompozitni fotoplotovi vie slojeva. Automatsko paneliziranje pri generisanju plot datoteke za specificiranu veliinu filma i zahtevane okvire. PCB Editor moe da uveze i prikae Gerber datoteke, kao i da u pozadinskom procesu uita skup Gerber datoteka, od kojih svaka opisuje plot za odgovarajui PCB sloj.

Windows podrka za tampanje i plotovanje

Iz uobiajenih Print opcija moe se kontrolisati matrino i lasersko tampanje, plotovanje perima i PostScript izlaz. Kao izlaz se moe koristiti bilo koji ureaj koji Windows podrava. Plotovanje ili tampanje moe da se izvede tako da se slojevi crtaju ponaosob jedan pored drugog, ili da se generiu kao kompozicija od vie slojeva, pri emu se oni automatski centriraju na povrini tampanja.

Automatsko generisanje NC datoteke za buenje

NC izlaz za buenje se automatski generie bez potrebe za datotekama alata koje korisnici definiu. Datoteka izvetaja se generie tako da lista zahteve svakog alata, u metrikim i imperial jedinicama, i rastojanje putanje za svaki alat. Brzi algoritam sortiranja procesira NC izlaznu datoteku buenja radi efikasnijeg buenja.

Mogunost editovanja crtea buenja

Crtee buenja u potpunosti mogu editovati korisnici sa mogunou opcionog oznaavanja svake lokacije rupe, ukljuujui: kodne simbole, alfabetske kodove (A, B, C i tako dalje) ili oznaavanje veliine rupe.

Opcije Windows prikaza

Protelov sistem dizajniranja tampanih ploa omoguava potpuno korienje 24-bitnih grafikih kartica i monitora koje podrava Windows. Nivoi zumiranja podravaju punu 32-bitnu sistemsku rezoluciju (preciznost do +0.0005 mila).

Uvoz i izvoz datoteka u DXF formatu

Uvoz DXF datoteka (AutoCAD) i izvoz PCB fajlova u datotekama DXF formata. Podrane su DXF datoteke u vie nivoa.

Izvetaji
PCB Editor moe da generie sledee izvetaje: Listu materijala (engl. Bill of Materials (BOM)); Back Annotation datoteke; NC program za buenje i Pick and Place izvetaje za izradu ploe i njeno pakovanje; izvetaj o statusu liste povezivanja; Engineering Change Order (ECO) izvetaje i druge izvetaje o dizajnu.

116

Protel 99se - PCB

Postavljanje radne povrine tampane ploe

Koordinatni sistem
Koordinate prikazane na levom kraju statusne linije ukazuju na poziciju kursora relativno u odnosu na koordinatni poetak trenutne radne povrine. Koordinate ukazuju na rastojanje kursora od trenutnog koordinatnog poetka u milsima (hiljaditi deo ina) ili u milimetrima, zavisno od izabrane jedinice. PCB Editor vam omoguava da postavite novi trenutni koordinatni poetak bilo gde na radnoj povrini. Apsolutni koordinatni poetak (podrazumevana pozicija trenutnog koordinatnog poetka) je krajnji levi donji ugao radne povrine.

Postavljanje trenutnog koordinatnog poetka

Da biste postavili tekui koordinatni poetak na trenutnu poziciju kursora, izaberite Edit Origin Set. Kada je postavljen, statusna linija e na trenutnoj poziciji kursora prikazivati X:00 mils Y:00 mils (ili X:00 mm Y:00 mm ako se koristi metriki prikaz). Da bi trenutni koordinatni poetak ponovo postavili na apsolutni koordinatni poetak (krajnji donji levi ugao radnog prostora) izaberite Edit Origin Reset.

Veliina radnog prostora i preciznost

tampane ploe se prave tako da obezbeuju veoma malu toleranciju. PCB Editor obezbeuje apsolutnu rezoluciju od 0.001 mils (.000001 ina ili 0.00025 mm) to obezbeuje dovoljnu preciznost za bilo koji PCB projekat. Radni prostor je veliine 100 ina x 100 ina.

Prebacivanje sa imperial u metriko prikazivanje

PCB Editor podrava i imperial (milsi) i metrike (mm) merne jedinice i dimenzije. Jedinica merenja se menja tako to se izabere iz menija opcija View Toggle Units ili se pritisne Q taster preica. Ako je izabran metriki prikaz, koordinate radnog prostora i druge informacije o dimenzijama su prikazane u milimetrima (na ta ukazuje mm ispis u statusnoj liniji). Time se obezbeuje precizno dimenzionisanje ploa u milimetrima ili pravljenje novih komponenti sa metriki izraenim rastojanjem izmeu pinova. Jedinice merenja se mogu u svakom trenutku pritiskom tastera preice Q.

Rasteri (Grids)
PCB Editor ukljuuje etiri unapred definisana korisnika sistema rastera. Prva dva su raster za pomeranje (Snap Grid) i raster za komponente (Component Grid), koji kontroliu smetanje objekata dizajniranja na radnu povrinu. Trei je elektrini raster, koji definie opseg privlaenja unutar koga elektrini objekti privlae jedan drugog. etvrti je vizuelni raster, koji obezbeuje vizuelnu referencu kako se kreete kroz radni prostor. 117

Protel 99se - PCB

Raster za pomeranje i raster za komponente

Raster za pomeranje definie niz taaka na radnom prostoru koje ograniavaju pomeranje kursora i smetanje primitiva, dok raster komponenata ograniava smetanje komponenata. Kada koristite mia za kontrolu kursora, primetiete da se kursor slobodno kree izmeu taaka rastera za pomeranje. Kada se izvrava funkcija editovanja, kao to je na primer smetanje komponenti ili izbor objekata, pojavljuje se krsti. Krsti e se zakaiti za tekui raster za pomeranje za primitive, ili na tekui raster komponenti za komponentu. Kada se koriste tasteri sa tastature umesto mia, kursor se uvek zakai na raster. Ovi rasteri se mogu menjati u bilo kom trenutku u stavci Options Tab dijaloga Document Options (Design Options) ili preko tastera Set Snap Raster osnovnog menija (taster preica: Ctrl+G). Postavljanje rastera za pomeranje na vrednost 100 milsa e znaiti da se kursor moe nalaziti samo na takama 0.0 ina, 0.1 in, 0.2 ina i tako dalje. Raster za pomeranje moe da ima vrednosti izmeu 0.001-1000 milsa (ili 0.0025-25.0 mm). Raster za pomeranje i raster za komponente definiu gde se mogu smestiti objekti na radnoj povrini. Veoma je vano da se ovi rasteri postave na odgovarajui nain kako bi se dobio dobar dizajn tampe. Tipino se postavljaju na vrednost jednaku viestrukoj vrednosti rastojanja pinova komponenti, ili celobrojnom delu ovog rastojanja. Na primer, za smetanje komponenti sa razmakom izmeu pinova od 100 milsa, moe se koristiti Raster za komponente od 50 ili 100 milsa. Da bi se povukla provodna linija izmeu pinova ovih komponenti moe se koristiti raster za pomeranje od 25 milsa. Rad sa odgovorajuim rasterima e vam pomoi u urednom smetanju komponenti i omoguie vam maksimalnu koliinu kanala za rutiranje.
Drite SHIFT taster dok pritiskate poziciju kursora da bi kursor skoio za vrednost 10 puta veu od trenutno postavljene vrednosti za raster pomeranja i raster komponenti.

Elektrini raster
Da bi se olakalo smetanje elektrinih objekata, kao to su provodne linije i prelazi, PCB Editor ukljuuje elektrini raster. Ovaj raster definie opseg unutar koga e pokretanje elektrinih objekata (na primer provodne linije, stopice ili prelazi) privui, ili biti privueni ka drugom elektrinom objektu. Ako pomerate elektrini objekat preko radne povrine i ako upadne unutar opsega elektrinog rastera drugog elektrinog objekta, objekat koji pomerate e se zakaiti na vrui kraj fiksiranog objekta. Elektrini raster se konfigurie u stavci Options Tab u dijalogu Document Options (Design Options).
Elektrini raster nadjaava snap raster. To vam omoguava lako povezivanje objekata izvan rastera. Tokom rada se prebacivanje elektrinog rastera sa ukljuenog na iskljueno ostvaruje taster preicom SHIFT+E.

118

Protel 99se - PCB

Vidljivost rastera
Kao vizuelna referenca za smetanje i pomeranje objekata obezbeeni su dva vidljiva rastera. Veliine rastera moete nezavisno podeavati. Na primer, moete da postavite da je jedan vidljivi raster veoma precizan, a drugi veoma grub, ili ak razdvojiti metrike i imperijal vidljive rastere. Vidljivi raster prikazuje sistem koordinatnih linija (ili taaka) u pozadini radnog prostora. Prikaz vidljivih rastera se ograniava trenutnim nivoom zumiranja, a ako ne moete da vidite vidljive rastere to znai da ste zumirali suvie daleko ili ste zumirali suvie blizu.

Postavljanje rastera i jedinica

Svi rasteri se postavljaju u listu Options dijaloga Document Options. Ovaj list vam omoguava da menjate merne jedinice i vrstu vidljivih rastera (take ili linije). Postavljanje rastera, menjanje merne jedinice i omoguavanje ECO karakteristika u Options listu

Slojevi
PCB Editor je slojevito okruenje. Kreiranje projekta tampane ploe se ostvaruje postavljanjem objekata na ove slojeve. Slojevi su ili fiziki, od kojih se prave informacije potrebne za izradu kartica, ili sistemski slojevi, kao to je sloj veza (engl. Connect layer) koji prikazuje nerutirane konekcije. Fiziki slojevi ukljuuju signalne slojeve, unutranje slojeve, sloj za oznaavanje komponenata (beli film), masku lemljenja i paste masku. Svakom od slojeva se moe dodeliti jedinstvena identifikaciona boja (da biste postavili boju izaberite Tools Preferences). Ovaj koncept vieslojnog dizajniranja razlikuje PCB Editor od mnogih drugih aplikacija za crtanje i dizajniranje. Iako se svi slojevi u vaem projektu mogu simultano posmatrati, za neke poslove ete morati da izaberete individualne slojeve, kao to su na primer poslovi postavljanja objekata koji pripadaju jednom sloju; to su tipino provodne linije, poligoni, punjenja ili tekstovi. Dozvoljavanje zahtevanih slojeva u listu Layers u dijalogu Document Options 119

Protel 99se - PCB

Definisanje aktivnih slojeva

Pre nego to moete da pristupite bilo kojem od slojeva, sloj mora da bude dostupan na radnoj povrini. U poglavlju Definisanje tampane ploe, moete da pronaete potrebne informacije o nainu na koji se slojevi definiu kao aktivni na radnoj povrini. Nakon to se slojevi uine dostupnim na radnoj povrini, njihova vidljivost se kontrolie u dijalogu Document Options. Da biste prikazali slojeve:
1. Izaberite karticu Layers u dijalogu Document Options (Design Options) Primetite kako su slojevi grupisani po tipu sloja. Za svaki od slojeva postoji kontrolna kuica odmah pored imena sloja, koju moete da pritisnite (LEVI MI) da biste ukljuili ili iskljuili sloj. Oznaena vrednost u kontrolnoj kuici ukazuje da je sloj aktiviran. Svaki sloj koji ste aktivirali bie aktivan kada sledei put otvorite dijalog. 2. Pritisnite u kontrolnu kuicu sloja da biste aktivirali eljene nivoe. 3. Pritisnite OK da biste zatvorili Preferences dijalog.

Kartica za svaki aktivni nivo e se pojaviti na donjem delu prozora dokumenta

Trenutni sloj
U svakom trenutku jedan sloj radne povrine je tekui. Na donjem delu radnog prostora postoji kartica za svaki aktivni sloj. Pojedine komponente, kao to su provodne linije, tekst, punjenja ili stopice pojedinanog sloja se smetaju na tekui sloj. Ostali elementi, kao to su komponente, vie-slojne stopice i prelazne take, mogu da se postave bez obzira na tekui sloj. Izbor (za kretanje, brisanje itd.) je nezavistan od sloja ove operacije moete da izvrite na bilo kojoj komponeneti bez promene tekueg sloja.

Signalni slojevi
Postoji 32 signalna sloja za rutiranje. Sve to se stavi na ove slojeve e se plotovati kao solid (bakarne) oblasti u PCB dizajnu. Na ove slojeve se osim provodnih linija mogu postaviti drugi elementi (popunjene oblasti, tekst, poligonske povrine itd.). Da bi se signalni slojevi uinili dostupnim na radnoj povrini, potrebno ih dodati kroz dijalog Layer Stack Maneger. Ovi slojevi ukljuuju:
Top (gornja strana) strana komponenti signalnog sloja Mid Layers ( srednji slojevi) unutranji signalni slojevi (oznaavaju se kao Mid Layer 1-30) Bottom (donja strana) solder strana signalnog sloja

Unutranje povrine
Dostupno je esnaest punih bakarnih slojeva - povrina. Unutranji slojevi postaju dostupni na radnoj povrini tako to se dodaju kroz dijalog Layer Stack Manager. Veze se mogu dodati i automatski povezati na ove povrine, a pojedinani pinovi komponenti se mogu u bilo kom 120

Protel 99se - PCB

trenutku rasporediti na unutranje povrine. Radi efikasnosti ove povrine se prikazuju (i tampaju/plotuju) u negativu. Drugim reima, postavljanje bilo kog elementa na ove slojeve e kreirati u bakru prazninu. Ovi slojevi se mogu podeliti na dva ili vie regiona za razliite netove, za informacije kako da se to uradi pogledajte temu Pravljenje podeljene napojne povrine u odeljku Runo rutiranje tampane ploe

Slojevi za oznaavanje (beli film)

Gornji i donji slojevi za oznaavanje se tipino koriste za prikaz okvira komponenti i teksta pridruenog komponenti (polja designator i komentar koja se automatski dodaju na footprint kako se komponente dodaju iz biblioteke). Footprint komponenata se normalno dodaju na gornji sloj footprintova u editoru PCB biblioteka. Ako se komponenta postavi ili pomeri na donji sloj, ovim elementima se automatski pravi slika u ogledalu i pomeraju se na donji sloj. Na Overlay slojeve moete takoe da ukljuite i druge stavke, kao to su nezavisni tekstovi i sl.

Mehaniki slojevi
Obezbeeno je esnaest mehanikih crtea slojeva namenjenih za izradu tampane ploe i za prikaz detalja popunjavanja tampane ploe kao to su dimenzije, poravnavanje, anotacija i drugi detalji. Elementi mehanikog sloja se mogu automatski dodati na druge slojeve kada se crte tampa ili plotuje. Da bi bili dostupni na radnoj povrini, mehaniki slojevi se moraju dodati kroz dijalog Setup Mehanical Layers.

Slojevi maski (Solder mask) Gornja i donja maska se prave da bi obezbedile foto masku i masku belog filma. Ovi automatski generisani slojevi se koriste za kreiranje maski za talasno lemljenje, i obino pokrivaju sve izuzev pinova komponenti i prelaza. Ukljuivanjem pravila Solder Mask Expansion, moete, kada tampate/plotujete, da kontroliete ekspanziju ovih maski. Za vie detalja o pravilu Solder Mask Expansion, pogledajte poglavlje Odreivanje zahteva PCB dizajna. Ovo poglavlje takoe ukljuuje i korisne savete o maskiranju svih prelaza. U cilju efikasnosti, ovi slojevi se plotuju u negativu. Maske pasti Maske pasti sreemo u sluaju gornje i donje maske za ploe sa SMD (engl. surface mount devices) komponentama za povrinsku montau. Moete da kontroliete ekspanziju (ili smanjenje) za ove maske definisanjem pravila dizajniranja Paste Mask Expansion. Vie informacija o tome moete nai u poglavlju Definisanje zahteva PCB dizajna. Ovi slojevi se automatski generiu i zbog efikasnosti se plotuju u negativu.

Slojevi buenja
Crtei buenja Plot crtei sa unetim kodiranjem za lokacije rupa na tampanoj ploi, tipino se koriste kao crtei za izradu tampane ploe. Plotovi pojedinanih parova slojeva se dobijaju kada se specificiraju unutranji i obini prelazi. Simboli se plotuju na svakoj lokaciji rupe. Na raspolaganju
121

Protel 99se - PCB

su tri stila simbola: kodirani simbol, alfabetsko kodiranje (A, B, C i tako dalje) ili oznake sa odgovarajuom veliinom. Na plot crte se moe ukljuiti tabela simbola, metrina i imperial veliina otvora kao i broj otvora. Za vie informacija pogledajte poglavlje Generisanje izlaza.

Vodi za buenje Plotovanje svih otvora na ploi koji se ponekad nazivaju glavne stopice (pad masters). Plotovi pojedinanih parova slojeva se dobijaju kada se specificiraju unutranji i obini prelazi. Ovi plot crtei ukljuuju sve stopice i prelaze sa otvorima ija je veliina vea od nule (0). Vie informacija moete nai u poglavlju Generisanje izlaza.

Ostali slojevi
Keep Out Ovaj sloj se koristi za definisanje oblasti gde je dozvoljeno smetanje komponenti i veza. Na primer, granica ploe se moe definisati postavljanjem pravougaonog okvira provodnih linija i lukova koji definie oblast unutar koje se moraju postaviti sve komponente i veze. Zabranjena podruja za mehanike objekte se mogu kreirati unutar ovih granica blokiranjem oblasti provodnim linijama, lukovima i punjenjima. Keep Out se primenjuje na sve bakarne slojeve. Osnovno pravilo je: komponente se ne mogu postaviti preko objekta na Keep Out sloju i veze ne mogu sei objekat na Keep Out sloju. Vie slojeva (Multi Layer) Objekti postavljeni na multi layer e se, kada se generie izlaz, pojaviti na svi bakarnim slojevima. Multi layer se tipino koristi za crte za buenje padova i prelaza. Veze (Connect) Ova opcija kontrolie prikaz linija veza (connection lines). PCB Editor pravi linije veza na sloju veze kada se odredi poloaj dela veze koja je nerutirana. Provera greaka (DRC Errors) Ova opcija kontrolie prikaz DRC greaka. Vidljivi raster (Visible Grids) Kontrolie prikaz dva vidljiva rastera. Rasteri se mogu prikazati ili kao take ili kao linije (postavlja se na listu Options). Otvori za stopice i prelaze (Pad and Via Holes) Kontrolie prikaz otvora za stopice i prelaze. Da bismo bili u stanju da razlikujemo stopice od prelaza u draft modu, otvori stopica su uokvireni u boji definisanoj kao tekui otvori stopica (current Pad Holes) i definiu se na listu Colors dijaloga Preferences.

122

Protel 99se - PCB

Postavljanje predefinisanih vrednosti PCB radnog prostora

Korisniki postavljene predefinisane vrednosti se postavljaju u dijalogu Preferences (izaberite Tools Preferences stavku menija). Preferences dijalog je podeljen na lista.

PCB Preferences list Options

Opcije za editovanje
Kontinualna DRC kontrola (Online DRC) U toku samog rada se dozvoljava provera da li objekat koji se trenutno postavlja ne kri postavljena pravila projektovanja. Pravila projektovanja se definiu u dijalogu Design Rules (izaberite stavku menija Design Rules). Pravila koja e se testirati se biraju na listu On-line dijaloga Design Rule Check (izaberite Tools Design Rule Check). Pomeranje u centar (Snap to Center) Pomeranje u centar pri kretanju slobodne stopice ili prelaza, pomeranje na referentnu taku komponente, pomeranje na vor pri pomeranju segmenta linije. Objekat e se drati za lokaciju kursora u sluaju kada je ova opcija zabranjena. Proirena selekcija (Extended Selection) Kada je ova opcija omoguena, podrana je kumulativna selekcija elemenata. Kada je zabranjena, svi trenutno selektovani objekti se deselektuju svaki put kada se napravi nova selekcija.

123

Protel 99se - PCB

Izbacivanje duplikata (Remove Duplicates) Izborom ove opcije omoguava se ukljuenje specijalnog prolaza kada su podaci spremni za izlaz. Ovaj prolaz proverava i uklanja duplirane primitive iz izlaznih podataka. Potvrda globalnog editovanja (Confirm Global Edit) Omoguava pojavu dijaloga preko koga se izvetavaj o broju objekata koji e biti promenjeni globalnim editovanjem i koji dozvoljava ponitavanje akcije. Zatita zakljuanih objekata (Protect Locked Objects) Kada je ova opcija omoguena, zakljuani objekti se ne mogu pomerati, a istovremeno se ignoriu ako su deo selektovanog skupa koji pomerate.

Ostalo (Other)
Korak rotacije (Rotation Step) Ako objekat koji se moe rotirati pliva na kursoru, pritisnite SPACEBAR da biste ga rotirali za vrednost postavljenu u ovoj opciji u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu. Drite SHIFT taster dok istovremeno pritiskate SPACEBAR da biste rotirali objekat u smeru okretanja kazaljki na satu. Ponitavanje i ponavljanje (Undo/Redo) Postavlja se veliina steka kako bi se definisalo koliko se prethodnih akcija moe ponititi. Postavite veliina steka na nulu da bi se ispraznio Undo stek. Tip kursora (Cursor Type) Postavite kursor na mali ili veliki krsti sa uglom od 90 stepeni, ili na mali krsti sa uglom od 45 stepeni.

Autopanel opcije (Autopan Options)

Stil (Style) Ako je ova opcija ukljuena, dozvoljena je autopanel funkcija. Postoji est autopanel reima rada:
Re-Center Ponovo centrira prikaz oko lokacije gde kursor dodiruje ivice prozora. Takoe dri pozicije kursora relativno u odnosu na njegovu lokaciju na ploi, vraajui ga natrag na centar ekrana. Fixed Size Jumps Paneli se ire u koracima definisanim sa Step Size. Drite pritisnut SHIFT taster da biste se kretali kroz panele u koracima definisanim sa Shift Step Size. Shift Accelerate Paneli prelaze u koracima definisanim sa Step Size. Drite pritisnut SHIFT taster da biste ubrzali pomeranje na maksimalnu veliinu koraka, definisanu vrednou Shift Step Size.

124

Protel 99se - PCB

Shift Decelerate Paneli se ire u koracima definisanim sa Shift Step Size. Drite pritisnut SHIFT taster da biste smanjili panel na minimalnu veliinu koraka, definisanu veliinom Step Size. Balistic Brzina pomeranja panela je odreena rastojanjem kojim se kursor kree van radne povrine. Adaptive Brzina pomeranja panela je postavljena ili kao broj milsa u sekundi, ili kao broj piksela u sekundi.

Veliina koraka (Step Size) Odreuje veliinu za koju prikaz treba da se pomera svaki put kada kursor dodirne ivicu prozora. Numerika vrednost je data u tekuim mernim jedinicama. Veliina koraka pomeranja (Shift Step Size) Odreuje veliinu za koju prikaz treba da se pomera svaki put kada kursor dodirne ivicu prozora kada koristite jednu od Shift autopan opcija. Numerika vrednost je data u tekuim mernim jedinicama.

Interaktivno rutiranje (Interactive Routing)

Nain interaktivnog rutiranja (Interactive Routing Mode) Ignore Obstacle Ako izaberete ovu opciju moete da postavite primitive bilo gde na radnoj povrini. Ako je dozvoljena opcija Online DRC, odmah se indicira maksimalno dozvoljen prostor koji obezbeuje da ne doe do naruavanja pravila rutiranja (engl. clearance violations).
Koristite SHIFT + R preicu da proete kroz ciklus moguih reima dok rutirate.

Avoid Obstacle Ako izaberete ovu opciju moete da postavite primitive samo tamo gde ne naruavaju bilo koja pravila dizajniranja koja se tiu maksimalno dozvoljenog prostora oko nekog elementa. Ova opcija je posebno korisna kada elite da rutirate izmeu postojeih objekata bez straha da ete naruiti bilo koje pravilo. Push Obstacle Ako izaberete ovu opciju, postavljene primitive e biti gurane kako rutirate mreu (u skladu sa pravilima dizajniranja).

Automatsko izbacivanje petlji (Automatically Remove Loops) Sa ovom izabranom opcijom omogueno je da se petlje koje se prave tokom runog rutiranja automatski uklanjaju. Omoguite ovu opciju svaki put kada vam je potrebno ponovno rutiranje. Prodiranje kroz poligona (Plow Through Polygons) Kada je opcija dozvoljena moete da rutirate preko maksimuma poligona poligon je automatski ponovo popunjava (zavisno od postavljenih vrednosti za Repour Polygon).

125

Protel 99se - PCB

Povlaenje komponenti (Component Drag)

Ova opcija odreuje kako se postupa sa linijama pri pomeranju komponenti. Opcija Enclosed Tracks e pomerati linije koje prelaze preko komponenti kao i povezane linije. Connected Tracks opcija e vui samo linije koji su povezani na komponente.

PCB Preferences kartica Display

Opcije prikaza (Display Mode)

Konverzija specijalnih stringova (Convert Special Strings) Specijalni stringovi, kao to su .LAYER_NAME ili .PRINT_DELETE, predstavljaju se na ekranu, a i kada je generie izlaz. Za vie informacija o upotrebi specijalnih stringova, pogledajte temu Stringovi u poglavlju PCB objekti dizajniranja. Puno oznaavanje (Highlight in Full) Kompletno oznaavanje selektovanih objekta tekuom izabranom bojom. Ako je ova opcija zabranjena, selektovani objekat se uokviruje tekuom izabranom bojom. Korienje boje veze za oznaavanje (Use Net Color For Highlight) Oznaavanje izabrane veze u bojama veze (dodeljuju se u dijalogu Change Net). Da biste dobili bolje rezultate koristite ovu opciju zajedno sa opcijom Hightlight in Full. Ponovno crtanje slojeva (Redraw Layers) Ova opcija forsira ponovno crtanje na ekranu kako se prolazi kroz signale, tako to se trenutni sloj poslednji prikazuje.
126

Protel 99se - PCB

Da biste ponovo nacrtali samo tekui sloj koristite preicu ALT+END.

Prikaz samo jednog sloja (Single Layer Mode) Prikazuje samo trenutni sloj. Obezbeuje metod ispitivanja o tome ta e izai na ekran. Ako je tekui sloj signalni sloj, prikazae se i vieslojni objekti. Koristite + i - za kretanje kroz razliite slojeve, pritisnite END za ponovno crtanje na ekranu. Transparentnost slojeva (Transparent Layers) Daje bojama sloja transparentnu prirodu menjanjem boje objekta koji prekriva objekat na drugom sloju. Dozvoljava da se objekti, koji bi inae bili sakriveni objektom tekueg sloja, mogu lako i brzo identifikovati.

Prikaz (Show)
Kontrolie prikaz brojeva stopica, imena netova, testnih labela, markera poetka i prikaza statusnih informacija koje se pojavljuju kada se prelazi kursorom preko objekta na radnoj povrini.

Draft pragovi (Draft Thresholds)

Linije ove irine ili ue e se prikazati kao pojedinana linija, ire linije e se prikazati kao okvir (kada se linije prikazuju u Draft Mod-u). Stringovi, ija je visina jednaka datom broju piksela ili vea (pri trenutnom nivou zumiranja), e se prikazati kao tekst, a tekstovi ija visina iznosi manji broj piksela e se zameniti uokvirenim pravougaonikom. Podesite ove pragove onako kako vam odgovara.

Redosled prikaza slojeva (Layer Drawing Order)

PCB Editor vam omoguava da kontroliite redosled slojeva pri osveavanju prikaza. Pritisnite taster Draw Order da bi vam se prikazao dijalog Layer Drawing Order. Raspored pojavljivanja slojeva u listi odgovara rasporedu u kome e se slojevi osveavati na ekranu. Sloj na vrhu liste je sloj koji e se na ekranu pojaviti na vrhu svih slojeva.

127

Protel 99se - PCB

PCB Preferences list prikai/sakrij (Show/Hide)

Mod prikaza (Display Mode)
Mod prikaza odreuje kako e se nacrtani objekti prikazati na ekranu. Postoje tri mogua moda: Final, gde su svi objekti prikazani punim linijama, Draft, gde su svi objekti prikazani kao okviri (koji zavise od postavljenih draft pragova), ili Hidden (sakriveni). Za svaki objekat pritisnite eljeni mod prikaza, ili koristite taster All da biste ih istovremeno sve ukljuili.

PCB Preferences Podrazumevane primitive (Default Primitives)

Podrazumevane vrednosti za svaki od objekta dizajniranja su dostupne u PCB Editoru i konfiguriu se u Preferences dijalogu na listu Default Primitives. Vie detalja o postavljanju atributa svakog objeta dizajniranja moete pronai u poglavlju PCB objekti dizajniranja.

Podrazumevane vrednosti se mogu menjati u letu tokom postavljanja objekata, pritiskanjem na taster TAB dok objekat pliva nad kursorom. Promene izvrene u letu nee imati uticaja na podrazumevane vrednosti ako je Permanent opcija dozvoljena u listu za opis podrazumevanih vrednosti primitiva.

128

Protel 99se - PCB

Pravljenje, otvaranje i uvanje PCB dokumenata

Za osnovne informacije o pravljenju i uvanju dokumenata u Organizatoru projekta, pogledajte odeljak Organizator projekta. Ovo poglavlje samo diskutuje informacije specifine za PCB.

Pravljenje novog PCB-a

PCB Editor ukljuuje arobnjaka (Wizard) za pravljenje projekta tampane ploe. Ovaj arobnjak vam omoguava da izaberete jedan od mnogih obrazaca za izradu standardnih industrijskih kartica, ili jedan od vaih uobiajenih obrazaca. Da biste startovali PCB arobnjaka izaberite File New, a potom pritisnite list Wizards. Dva puta uzastopno pritisnite miem na ikonu PCB Wizard da biste startovali arobnjaka.

Opcija Snimi kopiju kao... (Save Copy As)

Da biste sauvali aktivan dokument pod novim imenom, ili u Protel Text formatu, izaberite File Save Copy As opciju iz menija.

Uvoz i izvoz starijih formata PCB datoteka Protel-a

Protel 99 SE moe da ita sve verzije prethodnih verzija Protel PCB datoteka. Postoje dva pristupa pri uvozu starijih formata Protel PCB projekata u Protel 99 SE. Moete da uvezete PCB kao novi dokument u bazu podataka dizajna. Ako niste upoznati sa ovim procesom, pogledajte odeljak Dizajn Eksplorer da biste saznali vie informacija o uvoenju dokumenata u bazu podataka dizajna. Kada ste jednom uvezli dokument, dva puta uzastopno pritisnite miem na njega da biste ga otvorili. Kada se dokument otvori, sve informacije dizajna se prevode u PCB format Protela 99 SE. Drugi pristup je da uvezete PCB podatke u otvoreni PCB dokument. Da biste uvezli u otvoreni PCB dokument, iz menija PCB editora izaberite File Import. U dijalogu Import File postavite polje Files of Type na eljeni format Protel datoteke, a potom locirajte i izaberite eljeni PCB dokument. Kada pritisnete taster Open, PCB podaci se uvoze na aktivnu PCB radnu povrinu. U Protelu 99 SE je promenjen format PCB datoteke i sada se prepoznaje kao PCB 4.0. Da biste PCB otvorili u nekom od prethodnih formata (PCB 3.0) koji koriste ranije vrednosti Protel-a kao to su Advanced PCB V3, Protel 98, Protel 99 i Protel99 SP1, iz menija PCB Editora izaberite File Save Copy As.

129

Protel 99se - PCB

Rad u prozoru PCB dizajna

PCB Server Protel-a 99 SE ukljuuje dva editora dokumenata, PCB Layout Editor i PCB Library Editor. Rad sa bilo kojim od ova dva editora je veoma jednostavan, a zasniva se na izradi projekta od skupa dostupnih objekata smetanjem tih objekata na radnu povrinu. Oba editora dokumenata koriste istu strategiju za smetanje objekata, editovanje njihovih atributa, njihovo pozicioniranje i brisanje sa radne povrine. U osnovi, nain rada u oba editora je isti, a razlikuje se ono ta radite u svakom od njih. U PCB Editoru biblioteka kreirate, editujete i proveravate komponente i biblioteke komponenti. U PCB Editoru kreirate, editujete i proveravate dizajn tampane ploe.

Promena izgleda radnog ekrana

Svaka stranica (sheet) koju otvarate e se pojaviti u zasebnom prozoru. Vi gledate kroz ovaj prozor da biste videli projekat. Moete pribliiti projekat sebi (zoom in) ili ga udaljavati (zoom out). PCB Editor Panel i View meni nude nekoliko naina na koji moete da promenite izgled vaeg radnog prostora.

PCB MiniViewer
Koristite MiniViewer u PCB Editor Panelu da biste promenili izgled vaeg radnog ekrana. Takasti ZoomBox oznaava tekui nivo zumiranja u odnosu na glavni dokument prozor (ako ploa ima granice na Keep Out sloju ili na nekom od mehanikih slojeva). Da biste promenili nivo zumiranja u glavnom dokument prozoru, pritisnite i povlaite jedan od uglova ZoomBox-a. Pritisnite bilo gde unutar ZoomBox-a i povlaite da biste menjali region koji e se videti u glavnom dokument prozoru. Koristite uveava (Magnifier) da biste prikazali uvean pogled na plou u MiniViewer-u. Pritisnite Magnifier taster, a zatim jednostavno pomerajte kursor lupe preko ploe u glavnom prozoru da biste detaljno ispitali odreeno podruje. Dugme Configure vam omoguava da menjate nivo poveanja. Alternativno, dok koristite kursor lupe, pritisnite SPACEBAR da biste izabrali jedan od tri uveavajua nivoa.

Prikaz kompletnog dokumenta (View Fit Document) Izborom ove stavke menija e se promeniti izgled displeja tako da prikae sve objekte na radnoj povrini. (taster preica: V, F) Prikaz kompletne ploe (View Fit Board) Izborom ove stavke menija e se promeniti izgled displeja tako da prikazuje celokupnu plou, tako da ploa ostane u postavljenim granicama (taster preica:V, D).

130

Protel 99se - PCB

Prikaz oblasti (View Area) Izaberite ovu stavku menija da biste redefinisali oblast prikaza. Pritisnite miem da biste definisali prvi ugao, zatim povlaite takasti prozor zumiranja kako biste definisali novu oblast prikaza. (taster preica: V, A) Prikaz oko take (View Around Point) Izaberite ovu stavku menija da biste redefinisali oblast prikaza. Pritisnite miem da biste definisali centralnu taku, zatim povlaite takasti prozor zumiranja da biste definisali novo podruje prikaza. (taster preica: V, P). Opcije zumiranja (View Zoom Options) Stavka menija View Zoom In e vam pribliiti projekat, relativno u odnosu na poziciju kursora na ploici (taster preica; V, I ili PAGEUP).
Stavka menija View Zoom Out e udaljiti projekat od vas (taster preica; V, I ili PAGEUP). Pomeranje se takoe vri relativno u odnosu na poziciju kursora, zato pre ove akcije najpre pozicionirajte kursor. Stavka View Zoom Last e vas raditi na va poslednji izabrani pogled ekrana (taster preica: V, L). Uzastopnim pritiskanjem tastera V, L da se kreete napred, nazad izmeu prikaza.
Drite pritisnut SHIFT taster dok pritiskate tastere PAGEUP ili PAGEDOWN da biste vrili zumiranje u manjim koracima.

Kretanje kroz radnu povrinu dizajna tampane ploe

Skrolovanje (Scrolling)
Scroll bar omoguava kretanje kroz radnu povrinu. Ovi scroll bar-ovi imaju tastere za pomeranje, koje moete da pritiskate i da povlaite kako bi se pomerali nagore i nadole, ili levo i desno kroz radnu povrinu. Pozicije tastera za pomeranje ukazuju na poziciju radne povrine gde trenutno vrite posmatranje. Kliknite iznad ili ispod tastera za pomeranje da biste se kroz radnu povrinu pomerali velikim koracima, ili pritisnite strelice na svakom kraju scroll bar-a da biste se pomerali u malim koracima.

Runo paneliranje (Manual Paning)

Da biste panelirali kroz radnu povrinu bez upotrebe scroll bar-a, izaberite stavku menija View Pan (taster preica: V, N ili HOME). To e usloviti ponovno recentriranje ekrana oko trenutne pozicije kursora. Kursor e ostati na istom mestu, omoguavaju vam da nastavite paneliranje. Moete da panelirate kroz radnu povrinu pritiskanjem jednog od tastera oznaenog strelicom. Svakim pritiskom e se kursor pomerati za jedan inkrement snap rastera. Dranjem SHIFT tastera dok pritiskate taster koje oznaava jednu od strelica, kursor se pomera u koracima koji su 10 puta vei od trenutnog snap rastera. 131

Protel 99se - PCB

Automatsko paneliranje (Autopanning)

Autopanning je dozvoljen svaki put kada imate kursor u obliku krstia. Kursor u obliku krstia ete imati svaki put kada izvravate operacije tipa edit kao to je postavljanje, izbor, pomeranje ili brisanje objekta. Ovaj kursor se moe pomerati ili pomeranjem mia ili pritiskanjem strelice tastera na radnoj povrini. PCB Editor ima etiri autopanel moda. Mod se postavlja u dijalogu Preferences u kartici Options.

Kretanje kroz PCB radnu povrinu

PCB Editor Panel moe da se koristi za kretanje kroz tekui projekat tampane ploe. Postoji est modova kretanja namenjenih ovom zadatku: Nets, Components, Net Classes, Component Classes, Violations i Rules.
Ako se kreete u Net ili Component modu, pojavie se mali MiniViewer u panelu, koji prikazuje izabranu vezu ili komponentu. Koristite taster Zoom da biste lako locirali i identifikovali selektovanu vezu ili komponentu u glavnom prozoru dokumenta. Kada izaberete stavku iz liste, u Status Bar-u e se pojaviti informacije o toj stavci.

Skakanje kroz PCB radni prostor

Meni Edit Jump (taster preica: J) vam omoguava da na veoma zgodan nain, bez zumiranja, paneliranja, skrolovanja kroz vie ekrana, locirate neku specifinu komponentu, vezu, stopicu ili komponentu, tekst string ili lokaciju na kartici. Sa svim ovim opcijama, PCB Editor e pozicionirati kursor na odreditu, a ponovo e iscrtati sliku na ekranu, samo ako je traeno odredite izvan tekueg podruja prikaza. Kada je potrebno ponovno crtanje, odredite e biti centralno mesto u aktivnom prozoru. Opcije skakanja ukljuuju:

Apsolutni poetak (Absolute Origin) Skok na taku koordinatnog poetka. To je donji levi ugao radne povrine. (taster preica; J, A ili CTRL HOME). Tekui poetak (Current Origin) Skok na tekuu (relativnu) 0, 0 koordinatnu taku (taster preica; J, O ili CTRL END). Ova taka koordinatnog poetka se bira iz stavke menija Edit Origin Set. Nova lokacija (New Location) Skok na odreenu lokaciju. Pozivom stavke Edit Jump New Locations pojavljuje se dijalog Jump To Location. Tekst polja X i Y lokacija e sadrati tekuu poziciju kursora. Kursor e skoiti na definisanu lokaciju (taster preica: J, L).
132

Protel 99se - PCB

Komponenta (Component) Skok na komponentu koja se definie. Pozivom stavke Edit Jump Component pojavljuje se dijalog Designator. Otkucajte odredite i pritisnite taster OK. Ako ne znate odredite, otkucajte ? i pritisnite ENTER ili LEFT MOUSE da biste skenirali plou i dobili spisak svih postavljenih komponenti. Izaberite iz dijaloga Components Placed eljenu komponentu i pritisnite OK. Kursor e skoiti na referentnu taku izabrane komponente (taster preica: J, C). Veza (Net) Skok na pin definisane veze. Otkucajte ime veze u dijalogu Net Name i pritisnite taster OK. Ako ne znate ime veze, pritisnite ENTER ili pritisnite LEFT MOUSE da biste skenirali sve veze na ploi. Izaberite iz dijaloga Nets Loaded eljenu vezu i pritisnite OK. Kursor e skoiti na najblii pin koji pripada selektovanoj vezi (taster preica: J, N). Stopica (Pad) Skok na odreeni pin odreene komponente. Otkucajte oznaku komponente i broj pina u dijalogu Jump to Pin Number (na primer U1-6) i pritisnite ENTER. Kursor e skoiti na centar pina (taster preica: J, P). Tekst (String) Kursor e skoiti na imenovani tekst (string). Sistem e izvriti tri pretrage:
Prvo trai se tekst jednak imenovanom tekstu po karakterima, tipu slova (malo, veliko) i po duini teksta Zatim trai se tekst sa istim karakterima u njemu, ali sa moda veim brojem karaktera Na kraju trai se tekst sa istim karakterima ali se ignorie tip slova. Na primer, kucajui component prvo e se pronai string component. Ako se ne nae odgovarajui string po prvom kriterijumu, sledei pronaeni string bie components i na kraju CompONENT. Kada se pronae tekst, kursor e se postaviti na definisani tekst. (taster preica: J, S).

Marker greke (Error Marker) Izaberite ovu stavku menija da biste skoili na prvu DRC oznaku greke. Ponavljanjem ove akcije e se skoiti na drugu oznaku greke i tako dalje. Uklanjanjem uzroka greke izbrisae se greka iz liste Jump to. U suprotnom, ponavljanje e nastaviti ciklus kroz sve greke u tekuem prozoru dokumenta. Selekcija (Selection) Izaberite ovu stavku menija da biste skoili na prvi selektovani objekat. Ponavljanjem e se skoiti na sledei selektovani objekat i tako dalje. Ponavljanjem e se ciklino prolaziti kroz sve selektovane objekte u tekuem prozoru dokumenta.

133

Protel 99se - PCB

Skakanje oko radne povrine moe da bude veoma efikasan nain rada u PCB Editoru, poto vam omoguava da promenite pogled na radnu povrinu bez zumiranja. Da bi se jo vie ubrzao proces, svi startovani Jump procesi se mogu izvriti upotrebom taster preica, koje dovode do pojave dijaloga. Na primer, da biste skoili na poziciju 1000, 1000, pritisnite J, L tastere preice. Kada se pojavi Jump to Location prozor, tekst polje X lokacije e biti oznaeno. Oznaeni tekst e biti zamenjen bilo ime to otkucate, stoga na to mesto jednostavno otkucajte novu X lokaciju. Da biste se pomerili na tekst polje Y lokacije, pritisnite taster TAB. Tu otkucajte novu Y lokaciju. Na tastaturi pritisnite ENTER. Dijalog e se zatvoriti i kursor e skoiti na lokaciju 1000, 1000.

Editovanje PCB objekata

Postoje dva pristupa pri editovanju objekta u PCB Editoru, ili menjanjem atributa u dijalogu Change ili grafiki modifikujui objekat. Neke operacije (kao to je menjanje boje objekata) se mogu izvriti samo editovanjem atributa, druge (kao to je re-sizing fill) operacije se mogu izvriti kroz dijalog ili grafiki modifikujui objekat. Editovanje izgleda objekta na radnom prostoru je generalno lake izvriti grafiki. Da biste to uradili morate najpre fokusirati objekat. Da biste editovali objekat kroz Change dijalog, izaberite stavku menija Edit Change a potom pritisnite miem na objekat.

Editovanje tokom postavljanja objekata

Tokom postavljanja objekta, moete da editujete atribute objekta. Dok objekat pliva nad kursorom, pritisnite TAB taster. Time e se pojaviti dijalog vezan za dati objekat. Prednosti editovanja tokom postavljanja objekta su:
Izvrene promene na atributima mogu da postanu podrazumevane vrednosti za taj tip objekata. Ove promene su smetaju u datoteku podrazumevanih (default) vrednost ADVPCB.DFT. Napomena ovaj metod postavljanja podrazumevanih vrednosti zavisi od setovanja Permanent check boxa u dijalogu Preferences (Tools Preferences). Ako je Permanent opcija aktivirana, ove promene nee postati podrazumevane vrednosti i primenie se samo na objektu koji pliva nad kursorom. Objekti koji imaju numeriku identifikaciju, kao to su oznake stopica, e biti auto-inkrementirane. Nema potrebe za editovanjem objekta posle njegovog postavljanja, tako da se ubrzava proces dizajniranja.

Zamena postavljenih objekata

Stavka menija Edit Change se koristi za modifikovanje postavljenog objekta. Svaki objekat ima svoj sopstveni opseg atributa koji se moe editovati. Moete da menjate jedan objekat ili da uinjene promene prosledite kroz ceo objekat, a moete da koristite i mone globalne opcije editovanja. Da biste promenili atribute bilo kog selektovanog objekta izaberite stavku menija Edit Change, pomerite kursor na objekat i pritisnite levi taster mia (taster preica: dva puta uzastopno pritisnite levi taster mia). Ako ispod kursora postoji vie od jednog objekta pojavie se selekciona lista. 134

Protel 99se - PCB

Pogledajte poglavlje Objekti dizajniranja tampane ploe za detaljnije informacije o atributima svakog objekta koji se mogu editovati i naslov Globalno editovanje u ovom poglavlju gde se mogu nai korisne napomene o globalnom editovanju.

Grafiko editovanje fokusiranje i selekcija

Jedna od prednosti grafiki zasnovanog editovanja okruenja je mogunost pravljenja promena direktno na objektima prikazanim na ekranu. Da biste bili u stanju da grafiki editujete objekte ili grupu objekata morate prvo da identifikujete objekte. To se izvrava kroz akcije fokusiranja ili selekcije. U ostalim Windows aplikacijama, selekcija je jedinstven koncept, proces biranja ili postavljanja objekta kao predikcija za modifikaciju. Tipian primer moe da bude izbor jednog ili vie objekata da bi se kopirali u clipboard, a potom postavili na drugu lokaciju. esto birani objekti se mogu direktno modifikovati. Na primer, selektovani objekti se mogu pomerati ili ponovo nacrtati u veini grafikih aplikacija. Za razliku od drugih Windows aplikacija, PCB Editor koristi dva nezavisna metoda za izvrenje poslova baziranih na selekciji elemenata. Ove metode, selektovanje i fokusiranje se ponavljaju vie puta pri kreiranju ili editovanju vaeg dizajna tampane ploe. Deljenjem procesa selekcije na dva nezavisna procesa vam omoguava da izvrite sloene modifikacije, koje bi bilo ili teko ili nemogue izvriti upotrebom prethodno opisane selekcione metode.
Fokusiranje i selekcija obezbeuju dva razliita i nezavisna metoda za menjanje objekata na radnoj povrini. Ove dve metode razlikuju Protel 99 SE PCB Editor od drugih Windows aplikacija, gde su fokusiranje i selekcija normalno spojene u jednu operaciju.

Fokusiranje (Focus)
Kada se kursor postavi iznad objekta dizajniranja i pritisne levi taster mia, objekat je fokusiran i tada se menja nain na koji je prikazan. Ovaj proces je slian nainu na koji menjate fokus u Windows operativnom sistemu, tako to pritisnite levi taster mia u otvorenom prozoru kako biste ga nainili aktivnim. U jednom trenutku u fokusu moe biti samo jedan objekat. Moete da zakljuite koji je objekat trenutno fokusiran po prikazu alata za editovanje i/ili krstia fokusa na tom objektu. Na primer, ako pritisnite levi taster mia preko filovane povrine, pojavie se alat za promenu veliine na svakom uglu i du svake strane, a alat za rotiranje e se pojaviti blizu centra. Ako pritisnite levi taster mia preko prelaza, pojavie se krsti fokusa. Da biste pomerili fokus na drugi objekat pritisnite miem taj objekat. Pritisnite miem na prazno podruje na radnoj povrini da biste oslobodili fokus.

135

Protel 99se - PCB

Grafiko editovanje

Objekti u fokusu, prikazuju se alati za fokusiranje objekta

Kada je objekat u fokusu, moete da ga pomerate ili da editujete njegove grafike karakteristike. Na primer, moete da menjate veliinu ili oblik filovane povrine povlaenjem etvrtastog alata za promenu veliine (re-sizing handles). Pritisnite levi taster mia na kruni alat za rotiranje da biste rotirali filovanu povrinu ili tekst. Kada fokusirate segment linije, pojavljuju se tri alata za editovanje, jedan na svakom kraju i jedan na centru. Pritisnite jedan od ivinih alata da biste pomerili tu ivicu ili pritisnite miem na centralni alat da biste razdvojili originalni segment linije u dva segmenta. Pritisnite bilo gde na fokusirani objekat da biste ga pomerili. Za strategije o pomeranju i povlaenju objekata pogledajte naslov Pomeranje i povlaenje dalje u ovom poglavlju.

Fokusiranje segmenata linije koji pripada netu

Kada pritisnite miem na segment linije on dolazi u fokus. Kada pritisnete na segment linije koji pripada vezi, istovremeno sa fokusiranjem tog segmenta veze i svi ostali objekti koji pripadaju istoj vezi bie oznaeni. To veoma olakava praenje veze kroz va projekat. Zapamtite, ova karakteristika moe da se ostvari samo kada objekti imaju ime veze.

Pregled Kao to je ilustrovano u ovim primerima, fokusiranje je preduslov da bi se veliki broj funkcija grafikog editovanja moglo izvesti na pojedinanim objektima. Primetite da sa fokusiranim objektima ne moete da koristite clipboard stavke menija: Edit Copy, Cut, Paste ili Clear. Ove clipboard karakteristike rade samo sa funkcijom selekcije. Selekcija Selekcija omoguava drugu, potpuno razliitu metodu manipulisanja objektima. Za razliku od fokusiranja, selekcija se moe koristiti nad pojedinanim objektima i nad grupama objekata.
Selekcija se ostvaruje pozivom stavki menija Edit Copy, Edit Cut, Edit Paste i Edit Clear.

136

Protel 99se - PCB

Za razliku od ranije opisanog fokusiranja, selekcija ne prikazuje na objektu grafiki alat za editovanje ili krsti. Umesto toga, objekat se uokviruje izabranom bojom (Tools Preferences). Jednom selektovani, objekti se mogu pomerati, grupisati, degrupisati, izvesti u drugu datoteku, privremeno brisati (Cut), kopirati, umetati u drugi prozor ili postaviti u tekui prozor, ili potpuno brisati. Specijalna procesna struktura Edit Move omoguava da selektovani objekti mogu da se pomeraju ili rutiraju kroz jednu operaciju. Selekcija takoe moe da radi sa PCB Editor globalnim funkcijama editovanja, to moe da ogranii globalne promene na selektovane ili neselektovane objekte.
Pogodna karakteristika PCB Editor selekcionih opcija je mogunost da se pritisne levi taster mia bez deselekcije objekata koji su prethodno dodati tekuoj selekciji. To vam omoguava da izvrite veoma raznovrsne operacije, bez uticaja na trenutnu selekciju.

Selekcija u PCB Editoru moe takoe da radi u dva moda. Selekcija moe da bude kumulativna (proiriva), to znai da objekti ostaju selektovani sve dok se izriito ne deselektuju. Drugi metod je nekumulativan. U nekumulativnom modu svi trenutno selektovani objekti su deselektovani kada se izabere jedna od stavki menija Edit Select. Na proirenu selekciju se prebacuje u Option kartici dijaloga Preferences. Selekcije se izvravaju na sledee naine:
Direktna selekcija, upotrebom tastera SHIFT + LEFT MOUSE da bi se dodale (ili uklonile) pojedinane stavke u trenutnoj selekciji. Preicom: pritisni i povlai prozor. Upotrebom podmenija Edit Selection i Edit DeSelect kojima se definie izbor. Upotrebom Selection polja u Change dijalozima. Ova opcija vam omoguava da koristite globalne karakteristike editovanja PCB Editora da biste primenili promene selekcionog statusa na ostale elemente dizajna u tekuem prozoru dizajna. Pogledajte naslov Globalno editovanje u poglavlju Rad u PCB Editoru da biste nali korisne informacije o globalnom editovanju.

Mora se posvetiti panja pri manipulaciji izabranim objektima kako bi se osigurali da trenutno izabrani objekti ukljuuju samo eljene objekte. Dobra je praksa da se, pre nego to se napravi nova selekcija, izvri ienje tekue selekcije izborom menija Edit Deselect All. Ako se desi neto neoekivano, da biste vratili projekat u prethodno stanje izaberite Edit Undo. Moe se izvriti nekoliko uzastopnih Undo akcija.

Prikaz selekcija
Selektovani objekti su uokvireni u izabranoj boji definisanoj u Display listu Preferences dijaloga. Postoji mnogo naina na koje se moe prikazati vidljivost selekcije.

Draft mod (Draft Mode) Ako elementi dizajna imaju svoje modove prikaza postavljene na Draft, onda e biti uokvireni izabranom bojom i kada se izaberu bie prikazani u Final modu. Na ovaj nain se ti objekti mogu veoma lako identifikovati. Postavite mod prikaza u Show/Hide listu Preferences dijaloga.
137

Protel 99se - PCB

Potpuno osvetljavanje (Highlight in Full) Da biste prikazali ceo objekat u izabranoj boji, dozvolite Highlight In Full opciju u Display listu Preferences dijaloga. Korienje boja za veze pri osvetljavanju Veze se takoe mogu oznaiti svojim bojama. Postavite boju veze u Change Net dijalogu (postavite Browse mod u panelu na Nets, izaberite vezu i pritisnite Edit taster). Ova opcija radi dobro u kombinaciji sa opcijom Highlight in Full. Dozvolite Use Net Color For Highlight opciju u Display listu Preferences dijaloga.

Pravljenje selekcija
Direktna selekcija pojedinanog objekta
1. Direktna selekcija je najfleksibilniji nain za selekciju pojedinanog objekta. Da biste izabrali samo1 jedan objekat: Drite pritisnut SHIFT taster i pritisnite levi taster mia u trenutku kada je kursor pozicioniran izna11d objekta. Elemenat e biti ponovo nacrtan, ali ovoga puta uokviren izabranom bojom (Tools Preferences). Ovaj postupak moete ponavljati, dodajui svaki put po jedan elemenat trenutnoj selekciji. Ako ujete beep zvuk ili ako se nita ne pojavi kao da je selektovano, probajte da izvrite zumiranje tako da biste jasnije videli (pritisnite taster PGUP) i proverite da li je kursor pozicioniran direktno iznad objekta koji elite da selektujete. Da biste selektovali komponentu, morate da pozicionirate kursor unutar okvira komponente. Selektovanje komponenti, naroito sloenih komponenti, moe da potraje nekoliko trenutaka. Da biste dodali drugu stavku u trenutnu selekciju: 2. Drite pritisnut SHIFT taster i pritisnite levim tasterom mia iznad drugog elementa. Oslobaanje pojedinih elemenata iz selekcije: 3. Drite pritisnut SHIFT taster i pritisnite miem selektovani elemenat.

Kada se oslobodi, elemenat e biti ponovo nacrtan, ali ovoga puta u svojoj originalnoj boji. Ostali selektovani elementi ostaju selektovani sve dok se pojedinano ne oslobode (SHIFT + LEFT MOUSE) ili dok se ne izvri Edit DeSelect.

Direktna selekcija oblasti Direktna selekcija se moe izvriti i nad oblastima. Da bi se selektovali svi objekti u jednoj oblasti:
1. Postavite mia tamo gde nema ni jednog objekta ispod kursora 2. Pritisnite i drite levi taster mia Statusna linija e prikazati Select Second corner to u prevodu znai Izaberi drugi ugao. 3. Povlaite mia dijagonalno u odnosu na poetnu taku. Definiite oblast selekcionim pravougaonikom i oslobodite levi taster mia. Na ovaj nain bie selektovani samo objekti koji u potpunosti upadaju u pravougaonik. Selektovani obje1kti e biti oznaeni tekuom selekcionom bojom. 4. Ponovite proces da biste proirili selekciju ili da biste napravili novu selekciju.

138

Protel 99se - PCB

Opcija Extend Selection (Option kartica u Preferences dijalogu) odreuje da li je selekcija kumulativna ili nekumulativna.

Podmeniji Select i DeSelect

Meni Edit Select vam dozvoljava da izaberete sve stavke unutar ili izvan podruja, sve stavke na jednom sloju, ili sve slobodne primitive (sve elemente osim komponenti). Moete tako da izvrite selekciju po fizikim vezama ili stopicama komponenti koje nisu na rasteru (off raster). Koristite Select i DeSelect opcije da biste definisali kompleksna grupisanja koja se potom mogu pomerati, kopirati ili brisati. Select i De-select meniji ukljuuju:

Unutar oblasti (Inside Area) Omoguava da definiite pravougaono selekciono podruje. Ukljueni su samo objekti koji lee kompletno unutar definisanog podruja. Slobodne stopice ili prelazi su ukljueni u selekciju ako je njihov centar unutar pravougaonika.
Koristite S preicu ako elite da se na ekranu pojavi Select podmeni i X preicu da bi se pojavio DeSelect podmeni.

Izvan oblasti (Outside Area) Ova opcija selektuje sve izvan selekcionog pravougaonika. Pravila za ukljuivanje u selekciju su ista kao za Select Inside Area. Procedura definisanja selekcionog pravougaonika je ista kao i za Inside Area. Sve (All) Bira se sve unutar dokument prozora. To ukljuuje sve objekte koji imaju displej stanje postavljeno na skriveno (hidden) ili koji nisu vidljivi zato to je njihov sloj iskljuen. Fizika veza (Physical Net) Ova selekcija ukljuuje sve primitive (linije, prelazi, filovani segmenti) koje su u fizikom kontaktu sa takom gde ste kliknuli. Ne ukljuuje ni jedan deo veze koji nije fiziki povezan tj. povezan konekcionom linijom.
Da biste koristili ovu karakteristiku:
1. Izaberite Edit Select Physical Net (skraenica; CTRL + H ili S, N). Pojavie se zahtev da selektujete poetnu taku fizike veze Select Physical Net Starting Point: 2. Pozicionirajte kursor preko bilo koje primitive unutar eljene veze i pritisnite taster ENTER ili levi taster mia.

Kontinualna fizika veza, proirena unutar eljene veze, bie oznaena selektovanom bojom.

Sve u sloju (All On Layer) Ova selekcija e ukljuiti sve primitive na tekuem sloju. Vieslojni elementi (tipino vieslojne stopice i prelazi) su iskljueni iz selekcije.
139

Protel 99se - PCB

Slobodni objekti (Free Objects) Ova opcija selektuje sve objekte koji nisu deo grupe (komponenta, poligon, dimenzija ili koordinata). Ova karakteristika je korisna za ogoljavanje rute, ili delimino rutirane ploe natrag u njegovo stanje pri postavljanju. Ograniite selekciju iskljuivanjem slojeva koji sadre objekte koje ne elite da selektujete. Svi zakljuani objekti (All Locked) Ova opcija e selektovati sve primitive i komponente koje imaju postavljen atribut Locked (zakljuan). Stopice izvan rastera (Off Raster Pads) Izaberite Edit Select Off Raster Pads da biste izabrali sve stopice komponenata koje ne padaju u tekui snap raster. Koristite ovu opciju pre autorutiranja kako biste proverili koliko je stopica komponenata van rastera. Koristite partnerski proces, Tools Interactive Placement Move To Raster da biste postavili komponente na tekui snap raster (taster preica: A, G).

Izbor komponenti dizajna tampane ploe iz elektrine eme

Da bi se pomoglo u procesu rada izmeu dva pogleda na va dizajn ematskog prikaza i dizajna tampane ploe omogueno vam je da direktno izaberete komponentu dizajna tampane ploe iz ematskog prikaza. Da biste to uradili, selektujte komponente na ematskog prikazu, a potom iz editora ematskog prikaza, izaberite Tools Select PCB Components. Ova komponenta e biti prikazana na dizajnu tampane ploe, a bie izvreno i zumiranje kako bi se prikazala selekcija. Sa ovim skupom selektovanih objekata moete da kreirate i klasu komponenti, a o emu e detaljnije biti rei na sledeim stranama.

Selektovanje sa panela
U manipulisanju dizajnom jedan od najee korienih alata je selekcija. Selekcija se moe koristiti za pomeranje, kopiranje ili brisanje grupe objekata, a takoe je uobiajen nain za oznaavanje objekta ili grupe objekata. Pored direktne selekcije (SHIFT + pritisak miem) i selekcije iz menija, moete takoe da izvrite selekciju direktno iz Browse PCB Panela. Dostupni su sledei selekcioni procesi:
Izbor tekue veze i bilo kog vora (node) u toj vezi Izbor tekue komponente i bilo koje stopice na toj komponenti Izbor tekue klase veza i bilo koje veze u klasi veza Izbor tekue klase kompononenti i bilo koje komponente u toj klasi Izbor odredinih objekata na osnovu pravila dizajniranja

140

Protel 99se - PCB

Kreiranje klasa iz selekcija

Kao i selekcije, klase su izvanredan alat za rad na skupu objekata. Prednost klasa nad selekcijama je ta to se klase mogu sauvati i koristiti u bilo koje doba. Klase se mogu koristiti kao predmet pravila dizajniranja, a takoe i kao metod selekcije. Klase se mogu kreirati za komponente, veze, stopice i objekte od-do. Zgodan nain kreiranja klase je kreiranje zasnovano na trenutnoj selekciji. Izaberite stopice, komponente ili veze upotrebom standardne strategije za selekciju ili selekcionog tastera u Browse PCB Panelu. Da biste kreirali klasu iz grupe selektovanih stopica, izaberite Design Classes da bi se pojavio dijalog Object Classes, a potom, da biste dodali novu klasu, pritisnite Add taster na Pad Tab dijalogu. U dijalogu Edit Pad Class, pritisnite taster za preuzimanje selektovanih objekata da biste prebacili trenutno selektovane padove sa ploe iz liste pod imenom Non-Members (koji nisu lanovi) u listu Members (lanovi). Primenite istu proceduru i za veze i za komponente.

Kretanje kroz selektovane objekte

Posle selekcije objekata koji su vam potrebni za rad, za brzo kretanje od jednog do drugog selektovanog objekta koristite Find Selection liniju alata (Toolbar). Da biste prikazali alate pritisnite preicu B da bi se pojavio podmeni Toolbars i iz menija izaberite Find Selection. Gornja vrsta tastera se koristi za kretanje kroz trenutno selektovane primitive (linije, stopice, prelaze, krivine, punjenja i tekstove), dok se donji red tastera upotrebljava za selektovane grupe objekata (komponente, dimenzije, koordinate i poligone).

Pravljenje selekcionih upita

Kompleksni PCB selekcioni upiti se mogu kreirati i smestiti pomou novog Query Managera. Izaberite Edit Query Manager da bi se pojavio Query Manager. Da biste kreirali novi upit, najpre ukucajte tip u polje Name, a potom pritisnite Add taster da bi se pojavio Statement dijalog. Svaka instrukcija odreuje da li je neka od karakteristika objekta jednaka (ili nije jednaka) odreenoj vrednosti. Definiite instrukcije i pritisnite taster OK da biste se vratili u Query Manager. Vie instrukcija se moe dodati u upit, one se povezuju meusobno AND logikom operacijom. Posle definisanja upita, pritisnite taster Apply da biste selektovali sve objekte koji zadovoljavaju uslove upita.

141

Protel 99se - PCB

Upotreba Selection arobnjaka za kreiranje kompleksne selekcije PCB Editor takoe ukljuuje Selection arobnjaka, koga moete da koristite za kreiranje kompletnog skupa selekcija. Ovaj arobnjak vam omoguava da simultano selektujete razliite tipove primitiva, zasnovanih na korisniki definisanim selekcionim kriterijumima. Na primer, moete da izaberete sve stopice i prelaze sa veliinom otvora 0.5 mm, ili sve linije ija je irina 8 milsa.
Da biste startovali Selection Wizard, pritisnite Wizard taster u dijalogu Query Manager.

Rad sa selekcijama
PCB Editor upotrebljava specijalni format clipboard-a kako bi podrao PCB podatke kao to su povezanost i atributi objekata primitiva. Ovaj interni PCB clipboard nije isti kao standardni Windows clipboard koji vam omoguava da pomerate selektovane objekte, kao to je, na primer, tekst, izmeu razliitih Windows aplikacija. Windows MetaFile (.WMF) grafiki format nije podran u PCB clipboard-u. Koristite clipboard u PCB Editoru na isti nain kao to biste to radili u Windows aplikaciji. Sekvenca je sledea: izaberite objekte nad kojima elite da izvrite operaciju, obriite sa Cut ili kopirajte selekciju u clipboard, zatim umetnite sadraj clipboard-a na eljenu lokaciju.

Napomene o korienju clipboarda

PCB Editor ukljuuje Clipboard Reference Location opciju. Reference location je koordinata koju vi postavljate kada kopirate ili briete sa Cut pojedine elemente. Kada umeete selekciju, draete je za referentnu lokaciju, to e vam omoguiti da precizno pozicionirate umetnute objekte. Kada izvravate akcije Cut ili Copy traie se od vas da izaberete referentnu lokaciju clipboard-a posle pojave teksta Choose Clipboard Reference Location. Edit Copy kopira trenutnu selekciju na clipboard Edit Cut brie trenutnu selekciju sa radne povrine i kopira ga u clipboard. Izaberite Edit Paste da biste umetnuli selekciju natrag na otvoreni PCB dokument.

Moete da kopirate PCB podatke u Windows clipboard u Power Print alatu pogledajte poglavlje tampanje na Windows ureaje za tampanje kasnije u ovom odeljku prirunika ukoliko ste zainteresovani za vie informacija.
Proverite da li selekcija ukljuuje samo one stavke koje elite da kopirate ili briete sa Cut. Da biste osigurali da nita nije selektovano pre nego to napravite novu selekciju koristite preicu za deselektovanje svih elemenata: X, A. Izaberite preicu SHIFT + LEFT MOUSE da biste dodali ili uklonili stavke iz trenutne selekcije. Clipboard sadri samo poslednju selekciju, svaki put kada izaberete Cut ili Copy, prepisujete prethodni sadraj clipboard-a. Izaberite Edit Clear da biste izbrisali trenutnu selekciju sa radne povrine bez kopiranja u clipboard (taster preica: CTR + DELETE)

142

Protel 99se - PCB

Specijalne Paste opcije Paste Special vam omoguava da kontroliete ta se deava sa atributima objekata koji se nalaze u clipboard-u, kada se oni ponovo umeu na radnu povrinu.
Da biste kontrolisali atribute kada umeete trenutni sadraj clipboard-a:
1. Izaberite Edit Paste Special

Pojavie se dijalog Paste Special. Paste Special ukljuuje sledee opcije:

Vraanje na tekui sloj (Paste on current layer) Ako je ova opcija zabranjena, svi pripadajui objekti pojedinanog sloja kao to su linije, lukovi i svi stopice pojedinanog sloja zadravaju postojei raspored na datom sloju. Ako je ova opcija dozvoljena tada su svi objekti pojedinanog sloja umetnuti tekui sloj. Zadri naziv veze (Keep net name) Ako je ova opcija dozvoljena tada e svi objekti koji imaju naziv veze zadrati dodeljeni naziv. Ako je ova opcija zabranjena, atribut veze e se postaviti na No Net. Dupliranje referentne oznake (Duplicate designator) Ova opcija podrava kreiranje PCB panela, na koji elite da kopirate ili umetnute celokupni dizajn. Uobiajeno je da se, kada se ova opcija dozvoli, zabrani opcija Keep net name. Dodavanje u klasu komponenti Umetnute komponente se dodaju klasi kojoj pripadaju komponente sa kojih se kopiralo.
2. 3. Pritisnite OK nakon postavljanja opcija dijaloga. Pozicionirajte selekciju na radnoj povrini i pritisnite levi taster mia (LEFT MOUSE) ili pritisnite ENTER.

Kreiranje panela PCB Editor se moe koristiti za kreiranje panela dizajna tampane ploe (PCB). Ovaj panel moe da bude viestruka kopija istog dizajna tampane ploe, ili se moe sastojati od razliitih dizajna tampanih ploa. Da biste kreirali panel, prvo kopirajte dizajn tampane ploe u clipboard. Zatim upotrebite karakteristiku Paste Special da biste kopirali dizajn tampane ploe eljeni broj puta. Ako imate potekoa pri preciznom pozicioniranju umetka, dok znak Paste pliva nad kursorom koristite proces Jump Location (taster preica: J, L). To vam omoguava da pozicionirate umetanje bez upotrebe clipboard-a. Zapamtite da se moete kretati kroz polja
143

Protel 99se - PCB

dijaloga pritiskanjem TAB tastera (SHIFT + TAB da biste se vraali unatrag) i pritiskanjem tastera ENTER umesto tastera OK.
Kada umeete dizajn integrisane ploe koja ukljuuje poligon biete pitani da li elite da ponovo popunite poligon generalno, ne postoji potreba za ponovnim popunjavanjem poligona ukoliko niste modifikovali poligon i ni jedan od objekata koji je okolo popunjen. Ako ponovo popunjavate poligon, izgubiete sve veze poligona osim ako ne dozvolite opciju Keep Net Names (zadri imena veza) u dijalogu Paste Special ova opcija treba da bude zabranjena za panele sa nekoliko dizajna tampane ploe kako bi se zatitili od spajanja podataka o vezama iz razliitih projekata tampane ploe.

Umetanje niza objekata

Pri korienju Edit Cut (ili Copy), smetate kopiju trenutne selekcije u clipboard. Edit Paste Array omoguava moan nain za smetanje vie kopija clipboard sadraja natrag na radnu povrinu. Da biste umetnuli niz trenutnih sadraja clipboard-a, iz menija izaberite opciju Edit Paste Special. Postavite sadraj dijaloga Paste Special onako kako se zahteva i pritisnite taster Paste Array. Pojavie se dijalog Paste Array.

Definiite kriterijume niza u dijalogu paste Array (umetanje niza)

Promenljive pri postavljanju (Placement Variables)

Broj postavljanja (Item Count) Definie broj ponavljanja postavljanja koje treba izvriti. Na primer, kucanjem broja 4 e se postaviti 4 sadraja od ukupnog sadraja clipboard-a Inkrementiranje teksta (Text Increment) Ova opcija se koristi za oznaavanje na stopicama i komponentama. Postavljanjem ove vrednosti na 1 (default vrednost), oznaavanje e se inkrementirati poput serijskog niza, na primer U1, U2, U3 i tako dalje.
Takoe su podrani i alfa i numeriki inkrementi razliiti od 1. Setovanjem oznaavanja stopice pre nego to se kopira u clipboard i postavljanjem Text Increment polja, mogu se postaviti sledei tipovi oznaavanja stopica: Numeriki (1, 3, 5); alfabetski (A, B, C); kombinacija alfa i numerikih oznaavanja (A1, A2 ili 1A, 1B, A1, B1 ili 1A, 2A, i tako dalje). 144

Protel 99se - PCB

Da biste izvrili inkrementalnu numeraciju, u polje Text Increment unesite eljenu vrednost inkrementiranja. Za alfabetsko inkrementiranje, u polju Text Increment zadajte slovo alfabeta koje predstavlja broj slova koja elite da preskoite. Na primer, ako inicijalna stopica ima oznaku 1A a polje Text Increment je postavljen na vrednost C (tree slovo alfabeta), tada e padovi imadi oznake 1A, 1D (tri slova iza slova A), 1G (tri slova iza slova D) i tako dalje.

Tip oblasti (Array Type)

Kruna (Circular) Ponavlja postavljanje u krunom rasporedu sa vrednou razmaka definisanom u Circular Arrays. Linearna (Linear) Ponovljeni elementi se postavljaju u linearnom nizu sa razmakom definisanim u Linear Array.

Oblast krunog niza (Circular Array)

Rotiranje elemenata (Rotate Item to Match) Elementi niza e se rotirati za istu vrednost ugla kao i Spacing. Razmak (Spacing) Definie ugaono rastojanje izmeu umetnutih elemenata. PCB Editor ima ugaonu rezoluciju od 0.001 stepeni.

Oblast lineranog niza (Linear Array)

Ove vrednosti odreuju X i Y razmak izmeu svaka dva elementa koja se postavljaju. Unesite eljene vrednosti u Setup Paste Array dijalog i pritisnite OK. Pratite instrukcije date u statusnoj linija kako biste umetnuli niz.

Globalno Editovanje
PCB Editor vam omoguava da editovane atribute pojedinanog objekta primenite i na druge objekte istog tipa. To mogu biti drugi objekti na tekuoj komponenti ili u tekuem dokumentu. Dodatno, moete nadalje definisati uslove koji ili proiruju ili ograniavaju globalne promene. Na primer, promene se mogu primeniti na sve selektovane objekte ili na objekte koji nisu trenutno selektovani. Ako elite, moete da kreirate kompleksan skup uslova za primenjivanje promena. Praktino se svaki atribut objekta moe globalno editovati. Jednostavan primer moe da bude menjanje veliine stopica pridruenih odreenoj komponenti. U drugoj prilici, moda ete poeleti da promenite irinu linija za pojedinanu vezu. Ove opcije (i mnoge druge) su mogue u globalnom editovanju. Broj moguih aplikacija globalnih promena su ograniene samo nivoom matovitosti samog dizajnera. 145

Protel 99se - PCB

Svaki dijalog objekta moe da sadri razliite opcije poto svaki tip objekta moe da ima jedinstvene atribute.
Veliki broj opcija globalnih promena moe doprineti da ova karakteristika na prvi pogled deluje sloeno. Ipak, principi primenjivanja globalnih promena su, kada se jednom usvoje i shvate, relativno jednostavni. Kada se savlada, ova karakteristika moe da bude veoma vana produkciona alatka koja moe da sauva veliki deo runog editovanja dizajna tampane ploe.

Strategije globalnog editovanja

Iako prezentacija opcija globalnih promena moe da izgleda razliito u raznovrsnim dijalozima objekata, koriena strategija je uvek ista. Ovaj opis e dati kratak pregled pristupa globalnom editovanju.

Tekui atributi (Current Attributes)

Kada dva puta uzastopno pritisnite miem objekat, predstavie vam se Change dijalog za taj tip objekta. Ovaj dijalog sadri tekue vrednosti setovanja atributa objekta. Promenite atribute koje elite da prepravite. Pritiskanjem tastera Global prikazae se proireni dijalog. On e sada sadrati tri razdvojene oblasti: Attributes, Attributes To Match By i Copy Attributes. Uoite tri kolone ili tri oblasti koje svaki dijalog ima kada se pritisne taster Global

Atributi na koje se promene odnose (Attributes to Match By) U centru dijaloga e sada biti kolona pod nazivom Atributes To Match By. U koloni Attributes To Match By definiete kako da identifikujete ostale objekte u dizajnu na koje e se takoe primeniti globalne promene.
Kolona Attributes To Match By e sadrati ili polja atributa ija se vrednost bira na osnovu ponuenih opcija ili tekst polja u koje vi unosite eljenu vrednost. Polje sa mogunou izbora sadri tri opcije: Same (primenjuje globalne promene ako je ovaj atribut isti kao i kod ciljnog objekta); Different (primenjuje globalne promene ako se ovaj atribut ne poklapa sa atributima ciljnog objekta) i Any (default) koji primenjuje promene nezavisno od toga da li atributi oba objekta imaju istu vrednost. Koristite kombinaciju Match By atributa da biste definisali skup objekata na koje e se primeniti promene.

146

Protel 99se - PCB

Ako su svi Match By atributi postavljeni na vrednost any i ako tekst polja sadre simbol (*), tada e se promene primeniti na sve objekte ovoga tipa.

Atributi kopiranja (Copy Attributes) Trea kolona u dijalogu nosi naziv Copy Attributes. Ova kolona e sadrati ili check box za svaki od atributa ili tekst polje u koje moete da upiete eljenu vrednost.
U ovoj koloni vi definiete na koje atribute ciljnih objekata elite da kopirate promene i ako atribut ima tekstualno polje, koju tekstualnu vrednost elite da kopirate na ciljnih Objekte.

Oblast promene (Change Scope) Zadnji parametar koji se postavlja je oblast promene. Postoje dve opcije; All primitives (svi primitivi) ili All FREE primitives (svi slobodni primitivi). PCB Editor identifikuje bilo koji primitiv koji nije deo grupe objekata kao free primitive (slobodni primitive).

Primeri globalnih promena

Primeri koji slede e vam dati neke ideje o potencijalnim nainima globalnih promena koje se mogu izvriti na komponentama i primitivima.

Primer 1 promena slojeva linije Da bi se pomerile sve linije sa gornjeg (Top) sloja na donji (Bottom) sloj, bez obzira na njihovu irinu i selekcioni status:
1. 2. 3. 3. Dva puta uzastopno pritisnite miem na liniju Top sloja da biste otvorili dijalog Change Track. Postavite atribut Layer na vrednost Bottom Layer. Pritisnite taster Global da bi se prikazali globalni edit parametri. Attributes opciju u Match By set Layer postavite vrednost Same. Svi ostali atributi treba da ostanu na podrazumevanoj vrednosti Any. 3. Ovakvim zadavanjem opcija saoptava se PCB Editoru da primeni promenu na sve linije istog sloja. Primetite da se slaganja ispituju na osnovu vrednosti koju je sloj imao, a ne na osnovu vrednosti koju ste zadali. 4. U koloni Copy Attributes atribut Layer e se automatski aktivirati. 5. Time se govori PCB Editoru da kopira sve promene napravljene u atributu Layer na sve linije koje ispunjavaju kriterijum Match By. 6. Postavite vrednost Change Scope na All FREE primitives. Ako vae rutiranje ukljuuje lukove tada dozvolite opciju Include Arcs. Pritisnite OK ili ENTER. Inicijalna linija koja je bila editovana e se prva prebaciti na Bottom sloj. Potom e se pojaviti dijalog Confirm Global Change (Potvrivanje promena). 7. Pritisnite YES da biste prihvatili globalne promene.

Sve linije sa gornjeg sloja e se prebaciti na bottom sloj. Da biste osveili prikaz, moda ete morati da uradite ponovo crtanje na ekranu (pritiskom tastera END). Ako elite da prebacite odreenu vezu na drugi sloj, izaberite stavku menija Edit Select Physical Net i pritisnite bilo gde na eljenu vezu. Sada ponovite sve procese globalnog editovanja kako je opisano, izuzev to u koloni Attributes To Mach By treba postaviti Selection atribute na Same i sve druge na Any. Samo selektovane veze e se preneti na Bottom sloj. 147

Protel 99se - PCB

Primer 2 Menjanje veliine prelaza Menjanje svih prelaza na ploi na 40 mila:
Dva puta uzastopno pritisnite bilo koji prelaz da bi se otvorio dijalog Change Via. U Attributes delu u polju Diameter otkucajte vrednost 40. Pritisnite taster Global. Selektujte sve ponuene atribute u Attributes To Match By na vrednost Any (bie promenjeni svi prelazi). 5. U koloni Copy Attributes svi Diameter atributi e se automatski aktivirati. Sve ostale atribute ostavite nedozvoljene. 6. Change Scope postavite na All primitives i potom pritisnite OK ili ENTER. Poetni prelaz e se nacrtati sa novim prenikom i otvorie se dijalog Confirm Global Change. 7. Pritisnite OK. Svi prelazi u dokument prozoru e se promeniti i imae novu zadatu veliinu. 1. 2. 3. 4.

Primer 3 Zakljuavanje veze Da biste zabranili autoruteru da modifikuje odreenu vezu koja je runo izrutirana, potrebno je zakljuati tu vezu. To se radi na sledei nain:
Izabere se veza. Da bi se izabrala veza izaberite stavku menija Edit Select Physical Net i pritisnite na vezu. Svi segmenti linija koji ine vezu e se uokviriti selekcionom bojom. 2. Dva puta uzastopno pritisnite miem na jedan od selektovanih segmenata linija. 3. Pojavie se dijalog Change Track. U dijalogu Change Track omoguite Locked atribut. 4. Pritisnite taster Global. 5. U koloni Attributes To Match By postavite atribut Selection na vrednost Same. 6. Postavite Change Scope na All FREE primitives. Ako vae rutiranje ukljuuje krune lukove tada omoguite opciju Include Arcs. Globalna promena e se primeniti na sve izabrane segmente linija koji nisu deo grupnog objekta. 7. U koloni Copy Attributes treba da je postavljen atribut Locked attribute. Time se PCB Editor upuuje da kopira sve promene nainjene u Locked atributima segmenata linija na sve segmente linija koji ispunjavaju Match By kriterijum. 8. Pritisnite OK. Selektovana inicijalna linija e se promeniti i otvorie se dijalog Confirm Global Change. 9. Pritisnite OK da biste zakljuali preostale selektovane segmente linija. 1.

Rezime
Tri prethodna primera prikazuju najee osnovne aplikacije koje zahtevaju opcije globalnog menjanja nekih atributa. Ukoliko paljivo isplanirate ta elite da uradite, vremenom ete otkriti sve znaajne prednosti u podizanju produktivnosti koje vam moe doneti ova mona karakteristika. Ipak, ove veoma mone opcije mogu da dovedu do neoekivanih rezultata posebno kada se kompleksne karakteristike globalno edituju. Kada niste sigurni, uvek je najsigurnije da izvrite deselekciju svih objekata sa Deselect All (X, A), a potom da, umesto da koristite globalno editovanje da biste promenili ciljne objekte, jednostavno selektujete ciljne objekte na kojima elite da izvrite promene. Vizuelno potvrdite da kriterijumi slaganja odgovaraju ciljnim objektima, zatim ponovo izvrite globalno editovanje, upotrebom Selection as the Match-By kriterijuma. 148

Protel 99se - PCB

Upotrebite auto-backup karakteristiku koja je ukljuena u Protel 99 SE, i uvek najpre arhivirajte va rad, posebno ako nameravate da izvrite neke kompleksne promene. Na kraju, zapamtite da vam Undo/Redo akcije omoguavaju da povratite nekoliko prethodnih operacija, ako je to neophodno.

Pomeranje i povlaenje (Moving and Dragging)

Pomeranje (Move) objekta predstavlja repozicioniranje objekta nezavisno od objekata sa kojima je taj objekat u kontaktu. Na primer, ako pomerate komponentu, nee se pomerati linije povezane na njene stopice. Kada povlaite (drag) komponentu, sve linije e pri repozicioniranju komponente ostati vezane za njene padove. Operacije pomeranja se mogu izvesti na selektovanim ili pojedinanim objektima.
Koncept povlaenja (Drag) je primenjiv samo kada su objekti deo veze.

Preice za pomeranje objekta

Da biste izabrali i pomerili neki objekat ili selekciju:
1. Pozicionirajte kursor iznad objekta koji elite da pomerite 2. Pritisnite i drite levi taster mia. U Status Bar-u e se prikazati ta e se pomerati. 3. Pomerite objekat na novu lokaciju

Preice za povlaenje objekta

Da biste povukli objekat koji je deo neta:
1. Pozicionirajte kursor na objekat koji je potrebno povui. 2. Pritisnite levi taster mia da biste se fokusirali na objekat. Ako je objekat deo veze, cela veza e se uokviriti. Ako ni jedan drugi objekti nije uokviren, tada taj izabrani objekat nema iste atribute veze kao pridrueni objekti i ne moe se povlaiti. 3. Pritisnite levi taster mia ponovo na objekat. Ako pritisnite jedno od alata za promenu veliine na fokusiranom objektu pomeraete alat, a ne ceo objekat. Vie informacija o ponaanju fokusiranog objekta moete pronai u temi Fokus odeljka Editiranje ovog poglavlja. 4.Povucite objekat na novu lokaciju.

Povlaenje komponente
Da biste povukli komponentu:
1. 2. Izaberite stavku menija Edit Move Drag (taster preica: M, D). Pritisnite komponentu koju elite da povuete i pomerite je na novu lokaciju,

Ponaanje linija koje su povezane ili prolaze ispod komponente zavisi od definisane Component Drag opcije u dijalogu Preferences (Tools Preferences). Stavka menija Edit Move Drag se moe koristiti i za povlaenje bilo koje primitive.

149

Protel 99se - PCB

Pomeranje selekcija
Kada je izvrena selekcija, bez obzira da li sadri pojedinaan elemenat ili je u pitanju kompleksna selekcija sastavljena od mnogo elemenata, ona se moe pomerati kao pojedinaan entitet. Izaberite stavku menija Edit Move ili pritisnite preicu M da bi se pojavio Move podmeni. Ovaj podmeni ukljuuje:

Pomeranje selekcije (Move Selection) Ova opcija vam omoguava da izaberete novu lokaciju za selekciju, koja e se pomerati kao blok (taster preica: M, L). Kada pozovete ovaj proces, od vas e se zahtevati zadavanje referentne take. Zaokretanje selekcije (Flip Selection) Ova opcija zaokree selekciju oko vertikalne ose. Pritiskanje X i Y kljua tokom Move Selection moe se takoe koristiti za zaokretanje selekcije. Rotiranje selekcije (Rotate Selection) Izborom ove opcije e se pojaviti dijalog Rotation Angle (ugao rotiranja). Unesite ugao rotiranja, imajui u vidu da je ugaona rezolucija .001 stepeni. Od vas e se potom zahtevati da izaberete referentnu taku, oko koje elite da izvrite rotiranje.
Selekcija se takoe moe rotirati tokom Move Selection procesa, pritiskanjem tastara SPACEBAR. Ugao rotiranja koje izaziva pritiskanje tipke SPACEBAR je definisan u Options listu dijaloga Preferences. Za crte u Gerber formatu, ciljni fotoploter moda nee dozvoliti rotiranje primitiva. Rotiranje pravougaonika (kao to su pravougaone stopice komponenata) se automatski crtaju upotrebom okruglih Apertura tokom generisanja Gerber datoteke.

Pomeranja pojedinanih elemenata

Ostali Edit Move procesni alati rade sa elementima koji nisu prethodno selektovani. Poto ovi alati manipuliu specifinim elementima, laka je kontrola selekcijom u gustom okruenju, gde se mnogi elementi mogu preklapati. Pomeranje ili brisanje jednog ili vie elemenata moe da ostavi rupu u prikazu ispod pomerenih/izbrisanih primitiva. Razlog je taj to PCB ne izvrava kontinualno ponovo crtanje na ekranu tokom procesa pomeranja ili brisanja, jer bi to dovelo do znaajnog oslabljivanja performansi sistema. Pritisnite Redraw taster u liniji Tool, ili pritisnite END da biste osveili ekran.
Objekti koji se mogu rotirati, kao to su komponente, stopice ili tekstualni stringovi, mogu se rotirati u koracima u pravcu suprotnom kretanju kazaljki na satu pritiskanjem tastera SPACEBAR, ili u koracima u pravcu okretanja kazaljki na satu pritiskanjem SHIFT + SPACEBAR. Korak rotacije je definisan u dijalogu Preferences.

150

Protel 99se - PCB

Razdvajanje linija Razdvajanje linija konvertuje pojedinaan segment linije u dva povezana segmenta. Da biste razdvojili liniju:
1. Izaberite stavku menija Edit Move Break Track (taster preica: M, B). Od vas e se zahtevati da izaberete liniju (Chose a track). 2. Pozicionirajte kursor iznad segmenta linije i pritisnite ENTER ili levi taster mia. Linija e se prikazati u draft modu. 3. Pomerajte kursor da biste povukli taku prekida do nove lokacije. 4. Pritisnite ponovo ENTER ili levi taster mia da biste kompletirali pomeranje. Opet e se od vas zahtevati da izaberete liniju. Tokom povlaenja, moete da odustanete od akcije tako to ete pritisnuti desni taster mia ili to ete jednom da pritisnite taster ESC. Primetite da je Select track zahtev i dalje prikazan. 5. Izaberite sledeu liniju i pritisnite ESC (ili desni taster mia) da biste izali iz moda razdvajanja linija.

Krajnje take poligona Granice poligonskog panela se mogu podesiti pomeranjem njegovih krajnjih taaka. Informacije o pomeranju krajnjih taaka poligona moete da pronaete u poglavlju PCB dizajn objekti, pod naslovom Poligoni.

Brisanje (Delete)
Izaberite stavku menija Edit Delete da biste uklonili objekte sa PCB radne povrine. Brisanje se razlikuje od Cut ili Clear procesa koji su prethodno opisani. Kod Cut ili Clear procesa, vi najpre identifikujete objekte (selektujui ih), a zatim izaberete akciju (Cut ili Clear). Da biste izvrili brisanje, vi prvo izaberete akciju (Delete), a potom pritisnete objekat. Ako je vie od jednog objekta ispod kursora kada pritisnete miem da biste izvrili brisanje, pojavie se meni koji e vam omoguiti da tano precizirate objekat koji elite da izbriete. Brisanje je takoe nezavisno od selekcije. Na primer, ako briete pojedinane linije, linije koje su deo trenutne selekcije e ostati netaknute. Sva brisanja se mogu povratiti pozivom stavke menija Edit Undo (ili ALT+BACKSPACE). Ako ste izbrisali seriju elemenata, oni e se vraati jedan po jedan, pri emu se prvo vraa element koji je poslednji izbrisan. Edit Redo koristi istu logiku prvi ue - zadnji izae. Redo vraa Undo operacije, jednu po jednu.
Pritisnite DELETE taster da biste izbrisali fokusirani objekat. Pritisnite CTRL+DELETE tastere da biste izbrisali trenutnu selekciju.

151

Protel 99se - PCB

Merenje rastojanja na radnoj povrini dizajna tampane ploe

(Measure Distance)
Koristite ovu karakteristiku kada vam je potrebno da izvrite precizno merenje na radnoj povrini PCB dizajna. Posle izbora stavke menija Reports Measure Distance potrebno je da izaberete poetnu startnu taku (Select Measure Start Point). Pozicionirajte kursor, pritisnite levi taster mia, pomerite kursor na krajnju taku i ponovo pritisnite levi taster mia. U okviru dijaloga e se dati izvetaj o: izmerenom rastojanju taka taka, X rastojanju i Y rastojanju.

Napomene o korienju osobine Measure Distance (merenje rastojanja)

Promenite Snap grid ako ne moete precizno da pozicionirate kursor na zahtevanoj lokaciji (taster preica: G). Moda ete morati da privremeno zabranite Electrical Grid ako otkrijete da se kursor povlai u centar elektrinih objekata (taster preica: SHIFT+E da biste prebacivali elektrini grid naizmenino u aktivno/neaktivno stanje). Zadajte da se jedinice radne povrine mere metriki (taster preica: Q za prebacivanje iz imperial u metriko merenje.

Merenje primitiva
Tokom dizajniranja vae tampane ploe esto ete eleti da znate veliinu slobodnog prostora izmeu dve primitive. Karakteristika Measure Primitives omoguava brz i lak nain pronalaenja najkraeg rastojanja od ivice jedne primitive do ivice druge primitive.
Izaberite Reports Measure Primitives, pritisnite prvu primitivu, a zatim pritisnite drugu primitivu. Pojavie se okvir dijaloga u kome se nalazi izvetaj o: tipu, koordinatama i sloju svake primitive, i najkrae rastojanje izmeu njihovih najbliih ivica.

152

Protel 99se - PCB

Preice pri editovanju dizajna tampane ploe

Editovanje sa povratkom (Reetrant Editing)
PCB Editor poseduje monu karakteristiku koja vam omoguava da moete da izvrite drugu operaciju, bez naputanja operacije koju trenutno izvravate. Ova sposobnost je poznata kao reentrant editovanje. Editovnje sa povratkom vam omoguava da radite fleksibilnije i intuitivnije. Na primer, zaponete sa postavljanjem trake, a potom uoite da se segment druge trake mora izbrisati. Nema potrebe da naputate Place Track mod rada. Jednostavno pritisnite tastere preice za akciju brisanja (E, D), obriite segment eljene trake i potom pritisnite desni taster mia ili taster ESC da biste prekinuli Delete proces. Sada ste ponovo u Place Track procesu, spremni da postavite novi segment.
Pristup novom procesu tokom izvravanja drugog procesa je mogu jedino upotrebom tastera preica.

Spreavanje ponovnog iscrtavanja ekrana

Svaki put kada promenite veliinu i/ili izgled ekrana, sadraj radne povrine e se ponovo iscrtati, u cilju reflektovanja uinjenih promena. Proces ponovnog iscrtavanja moete prekinuti pritiskanjem tastera SPACEBAR u bilo kom trenutku u toku procesa ponovnog iscrtavanja. Na taj nain se tedi vreme svaki put kada elite da odmah scrolujete ili ponovo zumirate, bez ekanja da se zavri proces ponovnog iscrtavanja. Koristite solid (a ne transparent) opciju prikaza sloja da biste proces ponovnog iscrtavanja uinili brim (list Options u dijalogu Preferences). Rad sa opcijom Display mode postavljenom na Draft za sve primitive, e takoe neznatno poboljati brzinu procesa ponovnog iscrtavanja radne povrine (Show/Hide kartica u dijalogu Preferences).
Koristite ALT+END taster preice da biste ponovo iscrtali samo tekui sloj.

Preice mia
Tokom itanja ovog prirunika, primetili ste da ima nekoliko tastera preica kojima se ubrzavaju ili pojednostavlju najee koriene operacije. Preice se postiu upotrebom mia i tastature. Na primer, pritiskanje tastera P, P vam omoguava da postavite stopicu bez odlaenja u meni Place i izbora stavke menija Pad. Upotreba levog tastera mia umesto tastera ENTER i desnog tastera mia umesto tastera ESC, vam omoguava da izvrite mnoge operacije bez korienja tastature. Moe se uiniti i suprotno, pritiskanjem tastera ENTER ili ESC na tastaturi, umesto polja OK ili CANCEL u okviru dijaloga. Ponekad, kada ne elite da pomerate mia na radnoj povrini, kao to je sluaj pri postavljanju novog grida pri smetanju objekta, ili pri menjanju nivoa zumiranja pri pomeranju selekcije, jedino su praktine one aktivnosti koje se aktiviraju preko tastature.

153

Protel 99se - PCB

Moete takoe da kreirate i sopstvene preice. Pogledajte odeljak Design Explorer ukoliko elite da se poblie upoznate sa procesom kreiranja sopstvenih taster preica.
Ako dva puta uzastopno pritisnete bilo koji postavljeni element, pojavie se okvir dijaloga Change za taj elemenat, u kome moete da editujete njegove atribute. Da biste pomerili neki element, jednostavno pritisnite i drite levi taster mia, drite objekat i vucite mia do nove lokacije. Da biste izbrisali primitivu iz projekta, pritisnite primitivu koju elite da izbriete kako biste je fokusirali, a zatim pritisnite taster DELETE.

Ruica pomeraa (Slider Hand)

PCB Editor ukljuuje mone preice za promenu izgleda radne povrine, Slider Hand, koje se ostvaruju upotrebom mia. Pritisnite i drite pritisnut desni taster mia, i kursor e se promeniti u simbol ruke. Sada moete pomerati va pogled na dizajn tampane ploe oko trenutnog prozora. Upotrebite Slider Hand (ruicu pomeraa) za brzo menjanje prikaza vaeg dizajna tampane ploe

Preice tastature
Postoje dva naina kreiranja taster preica pozvanih preko tastature. Prvi nain je preko Keyboard Shortcut Editora (Client menu Edit Shortcuts). Ovaj nain direktno startuje proces. Na primer, pritiskanjem CTRL+G e se pojaviti okvir dijaloga Snap Grid, koji vam omoguava da menjate Snap grid. Procesi se takoe mogu startovati preko tastature, preko menija tastaturnih preica. Pozivanje stavki menija koje vode do podmenija e dovesti do pojave tog podmenija, a pozivanje stavki menija koje nije praeno pojavom podmenija e startovati proces vezan za tu stavku menija. Na primer, pritiskanjem tastera P pojavie se meni Place, a potom e pritiskanje tastera V dovesti do postavljanja tekueg prelaza na mestu kursora, spremnog za smetanje na dizajn. Pritisnite T da bi se pojavio meni Tools, a potom pritisnite R da bi se pojavio podmeni Auto Route.
Ako je istom tasteru na tastaturi dodeljena uloga i tasterske preice i preice menija tada e znaenje tastera preica imati prednost.

Preice menija ukljuuju:

A B D E F G H meni Auto Route podmeni View Toolbars meni Design meni Edit meni File popup meni Snap Grid meni Help

154

Protel 99se - PCB

I J M N O P R S T U V W X Z Podmeni opcije interaktivnog postavljanja podmeni Edit Jump podmeni Edit Move popup meni Netlist popup meni Options meni Place meni Reports podmeni Edit Select meni Tools podmeni Tools Unroute meni View meni Windows Edit DeSelect meni popup meni Zoom

Tastaturne preice ukljuuju:

L Layers kartica dijaloga Document Option Q prebacivanje jedinica iz jedne merne jedinice u drugu CTRL+D Display kartica dijaloga Preferences CTRL+H Edit Select Connected Cooper CTRL+L Kartica Layers dijaloga Document Options CTRL+M Merenje rastojanja CTRL+O Kartica Options u dijalogu Preferences PGUP View Zoom In PGDN View Zoom Out CTRL+PGUP/PGDN Maksimalno/minimalno zumiranje SHIFT+PGUP/PGDN Zumiranje sa korakom zumiranja od 0.1 HOME View Pan END View Refresh CTRL+HOME Skok na apsolutni poetak CTRL+END Skok na trenutni poetak CTRL+INS Edit Copy CTRL+DEL Edit Clear SHIFT+INS Edit Paste SHIFT+DEL Edit Cut ALT+BACKSPACE Undo (ponititi poslednju izvrenu aktivnost) CTRL+BACKSPACE Redo (ponoviti poslednju izvrenu aktivnost) SHIFT+E Naizmenino postavljanje Elektrical grida na ukljuen/iskljuen SHIFT+S Naizmenino postavljanje single layer moda na ukljuen/iskljuen SHIFT+R Prolaenje kroz ruting modove SHIFT+F4 Kaskadni prozori SHIFT+F5 Ploasti prozori * Prekida aktivnih signalnih slojeva + ili Sledei/prethodni aktivni sloj F1 Help indeks UP, DOWN Pomeranje za jednu taku snap grida, vertikalno SHIFT+UP,DOWN Pomeranje za 10 taaka snap grida, vertikalno LEFT, RIGHT Pomeranje za jednu taku snap grida, horizontalno SHIFT+LEFT,RIGHT Pomeranje za 10 taaka snap grida, horizontalno

155

Protel 99se - PCB

Specijalni tasteri, zavisni od trenutnog moda rada

TAB Otvara dijalog za objekat koji se trenutno postavlja. Omoguava vam da editujete atribute u trenutku postavljanja objekta. Koristite TAB taster da editujete u letu.

SPACEBAR Prebacivanje izmeu Start i End moda postavljanja linije; rotiranje elementa tokom pomeranja u smeru suprotnom od okretanja kazaljki na satu (zadajte vrednost koraka u dijalogu Preferences); prekida ponovna crtanja ekrana; menja nivo poveanja u MiniVieweru. SHIFT Kontrolie ubrzanje tokom Autopan-a (postavite mod u dijalogu Preferences) Prebaciva moda postavljanja linija; rotira elemente u pravcu okretanja kazaljke SHIFT + SPACEBAR na satu tokom pomeranja. N CTRL Skriva linije povezivanja tokom pomeranja komponenti. Privremeno zabranjuje Electrical grid tokom editovanja.

Prolaenje kroz svaku liniju povezivanja na stopicu tokom rutiranja. CTRL + SPACEBAR

Lociranje komponenti
esto znate koju komponentu elite da editujete ili pomerate, ali je trenutno ne moete videti na ekranu. Na primer, moda elite da smestite odreenu komponentu na mesto gde trenutno radite, ali ne elite da vrite skrolovanje ili zumiranje da biste je pronali. Izaberite stavku menija Edit Move Move Component (taster preica: M, C). Pritisnite bilo gde na radnu povrinu gde ne postoji komponenta ispod trenutne pozicije kursora i pojavie se dijalog Component Designator. Ako znate oznaku komponente otkucajte je i pritisnite OK. Ako je komponenta izvan ekrana, doi e do skrolovanja prikaza pa pomerite mia da biste kursor i komponentu videli. Kada se pojavi dijalog Component Designator moete da ostavite znak ? i da pritisnite OK. To e dovesti do pojave okvira dijaloga Components Placed, koji vam omoguava da izaberete bilo koju komponentu koja je na radnoj povrini.

Poniti aktivnost i ponovi aktivnost (Undo i Redo)

PCB Editor ukljuuje potpunu Undo i Redo proceduru u vie nivoa. Svaka procedura je smetena u aranmanu baziranom na prirodi stek mehanizma. Kada se izabere akcija Undo, poniti se izvravanje poslednje izvrene operacije. Ponovnim izborom procedure Undo, ponitava se izvravanje pretposlednje izvrene operacije i tako dalje. Potvrdite u Edit meniju tano koje e se akcije izvriti kada izaberete Undo ili Redo. PCB Editor Protela 99 SE je optimizovan tako da osigurava da operacije Undo i Redo nisu memorijski zahtevne, a vi moete izbrisati Undo stek privremenim postavljanjem vrednosti Stack Size na nulu u dijalogu Preferences. 156

Protel 99se - PCB

157

Protel 99se - PCB

Objekti dizajniranja tampane ploe

Protel 99 SE poseduje PCB radno okruenje koje se, bez obzira da li se kreira ili edituje projekat tampane ploe, ili se radi sa editorom biblioteke, sastoji od dve osnove jedinice: objekata, koji se postavljaju na radnu povrinu kako bi se izradio dizajn, i procesa, koje koristi sistem ili korisnik da bi kreirao, sauvao i napravio izvetaje o objektima. U PCB Editoru postoje dva tipa objekata, primitivni (osnovni) objekti i grupni objekti. Primitivni objekti su osnovni elementi, i ukljuuju: linije, stopice, prelaze, filovane povrine, lukove i tekstove (stringove). Sve to je nainjeno od primitiva i to je identifikovano kao objekat dizajniranja ini grupni objekat. Primeri grupnih objekata ukljuuju: komponente, dimenzije, koordinate i poligone.

Va dizajn se izgraen od skupa PCB objekata dizajniranja

PCB primitivni objekti

Linije (Tracks)
Linije su osnovni PCB linijski elementi. Linije se mogu smestiti na bilo koji sloj, a irina im moe biti u opsegu od 0.001 do 10000 milsa. Linije se mogu koristiti za rutiranje veza na pojedinanom sloju, za definisanje granica ploe na mehanikom sloju, za kreiranje okvira komponente na sloju belog filma, ili za definisanje sloja zabranjene oblasti na keepout sloju. Koristite linije svuda gde vam je potrebna prava linija na radnoj povrini dizajna tampane ploe.
Ako smetate linije na neelektrine slojeve, izaberite iz menija Place Line umesto Place Interactive Routing. I dalje ete postavljati segmente linija, a razlika je u tome to su Line parametri ogranieni parametrima definisanim za Default Primitives (dijalog Preferences), dok su Track parametri ogranieni pravilima dizajniranja (Design Rules).

158

Protel 99se - PCB

Aktivnost postavljanje linija Linija je slojnozavisni objekat. Pritisnite zahtevanu Layer list na dnu vaeg PCB radnog prostora pre nego to ponete da postavljate linije. Da biste postavili segmente linije na tekui sloj:
1. Iz menija izaberite Place Interactive Routing (taster preica: P, T ili pritisnite Track taster na Placement Tools liniji alata) U statusnoj liniji se pojavljuje natpis Choose start location to znai da je potrebno da definiete poetnu lokaciju. Da biste definisali poetnu taku linije pritisnite levi taster mia (ili ENTER). Statusna linija e prikazati vezu pridruenu toj liniji, duinu trenutnog segmenta i totalnu duinu u zagradama.

2.

Kada ste ve u modu postavljanja linija moete: Pritisnuti * na numerikoj tastaturi da biste se prebacili na neki od signal slojeva Pritisnuti + ili taster na numerikoj tastaturi da biste se prebacivali kroz sve slojeve
3. Pomerite kursor u bilo kom smeru. Dok to inite, primetiete dva segmenta linije, jedan popunjen i jedan samo uokviren. Popunjen segment je segment koji trenutno postavljate, a uokviren segment je lookahead (gledaj napred) segment. Pogledajte poglavlje Runo rutiranje projekta tampane ploe za vie informacija o tome kako moete da koristite karakteristiku lookahead. Ukoliko drugaije ne zahtevate, nalaziete se u 45 Degree End linija modu postavljanja komponenti. U ovom modu, prvi segment koji postavljate e biti ili vertikalan ili horizontalan, dok e drugi segment biti pod uglom od 45 stepeni. Ako pritisnite taster SPACEBAR mod e se prebaciti u 45 Degree Start, i u njemu je tekui segment postavljen dijagonalno, a lookahead je vertikalan ili horizontalan. Pritisnite po drugi put SPACEBAR da biste se ponovo vratili u mod 45 Degree End. Pomerajte kursor sve dok se popunjeni segment linije ne nae na mestu koje elite, pa pritisnite levi taster mia (ili ENTER) da biste postavili prvi segment.

4.

Ako nainite greku, pritisnite BACKSPACE da biste uklonili poslednji segment linije.
5. Pomerite kursor da nastavi sa novim segmentom linije, koji e se nastaviti od postavljenog segmenta linije. Eksperimentiite sa ponaanjem ove mogunosti tako to ete pomerati kursor i pritiskati SPACEBAR. Pritisnite levi taster mia svaki put kada elite da definiete segment linije. Pritisnite desni taster mia da biste zavrili seriju povezanih segmenata linije. Primetite da je tekst Choose start location i dalje prikazan u statusnoj liniji. To vam omoguava da moete da zavrite jednu seriju povezanih segmenata linije i da ponete, bilo gde na radnoj povrini, novu seriju segmenata linije, a da pri tom ne morate da ponovo birate opciju menija Place Interactive Routing.

6.

Da biste editovali atribute linije tokom postavljanja elemenata pritisnite TAB taster da bi se pojavio okvir Track dijaloga. Ako je linija deo veze, moete samo da promenite irinu i to u opsegu izmeu Min i Max vrednosti koje su definisane u pravilu dizajniranja Width Constraint (ogranienja irine) koje je dodeljeno toj vezi. 7.
Da biste napustili mod postavljanja linija, pritisnite taster ESC ili desni taster mia drugi put.

159

Protel 99se - PCB

Reimi postavljanja linija

PCB Editor obezbeuje est reima postavljanja linija (engl. line placement modes). Ovi reimi ukljuuju:

45 stepeni poetak i kraj (45 Degree Start and End) Ograniava postavljanje linija na segmente pod uglom od 45 stepeni i horizontalne/vertikalne segmente. 45 stepeni sa poetkom i krajem luka (45 Degree with Arc Start and End) Ograniava postavljanje linija na segmente pod uglom od 45 stepeni i horizontalne/vertikalne segmente, spojene lukom od 45 stepeni. 90 stepeni poetak i kraj (90 Degree Start and End) Ograniava postavljanje linija na horizontalni segment i vertikalni segment. 90 stepeni sa poetkom i krajem luka (90 Degree with Arc Start and End) Ograniava postavljanje linija na horizontalni segment i vertikalni segment, spojene lukom od 45 stepeni Bilo koji ugao (Any Angle) Omoguava da segmenti linija budu postavljeni pod bilo kojim uglom. Poetak i kraj luka (Arc Start and Arc End) Ograniava postavljanje linija na luk od 90 stepeni i horizontalne/vertikalne segmente.

est razliitih modova postavljanje linija

160

Protel 99se - PCB

Pritisnite SPACEBAR da biste se prebacivali izmeu Start i End moda postavljanja u toku postavljanja linija. Drite SHIFT taster i pritisnite SPACEBAR da biste se prebacivali kroz est razliitih tipova postavljanja linija. Pritisnite . taster preice da biste uveali veliinu luka u modovima sa uglovima, pritisnite , da biste smanjili veliinu luka.

Postavljanje linija u cilju rutiranja konekcija Kada postavljate liniju koja poinje na objektu koji ima ime veze, kao to je stopica, vi rutirate vezu. Linija koju postavljate e usvojiti ime veze stopice i pridravae se pravila dizajniranja koja vae za tu vezu. Postavljanje linija kako bi se rutirala veza je podrano velikim brojem karakteristika, kao to su na primer modovi postavljanja linija, kako bi se pojednostavio rad. Za kompletnu diskusiju o ovoj temi pogledajte poglavlje Runo rutiranje projekta tampane ploe.
Pritisnite ikonu za pomo ta je ovo na vrhu okvira dijaloga da biste dobili vie informacija o atributima u dijalogu za liniju.

Menjanje linija Linije se mogu menjati kako pojedinano tako i globalno. Izaberite stavku menija Edit Change da biste editovali postojeu liniju. Pritisnite Track da bi se pojavio okvir dijaloga Change Track, u kome moete da menjate atribute. Podrazumevana linija (Default Track) Atributi linije koja se trenutno postavlja mogu se menjati tokom postavljanja pritiskanjem TAB tastera. To e dovesti do pojave Track dijaloga, u kome moete da promenite atribute linije. Podrazumevani atributi linije su postavljeni u Defaults listu u Preferences dijalogu. Ako Permanent opcija u Default listu nije postavljena, promene napravljene tokom postavljanja linije postaju nove podrazumevane vrednosti.
Napomena: ako je linija deo veze, moete samo da menjate irinu u opsegu izmeu minimalne i maksimalne vrednosti definisane u Width Constraint (ogranienje irine) pravilu projektovanja koje se primenjuje za tu vezu.

Stopice (Pads)
Stopice mogu da budu ili vieslojne ili se mogu postaviti na pojedinani sloj. Na primer komponente koje se montiraju povrinski (SMD) i ivini (Edge) konektori imaju jednoslojne stopice na Top i/ili Bottom slojevima. Stopice mogu imati razliite oblike. Mogu da budu krune, pravougaone, pravougaone sa zaobljenim ivicama (krune sa razliitim X i Y veliinama) ili ortogonalne sa X i Y veliinama definisanim od 1 do 10000 milsa. Veliine otvora mogu da imaju vrednost od 0 (SMD) do 1000 milsa. Stopice mogu da budu identifikovane oznakama dugim do 4 karaktera. Na vieslojnoj stopici, oblik i veliina stopice se moe nezavisno definisati za gornji sloj, srednje slojeve i donji sloj ime se definie stek stopica. Stopice se mogu koristiti nezavisno kao slobodne stopice, ili se mogu objediniti sa ostalim primitivama u komponente.

161

Protel 99se - PCB

Postavljanje stopica Slobodne stopice (stopice koje nisu grupisane u biblioteke komponente) se mogu postaviti bilo gde na vaem projektu. Prolazne stopice (i prelazi) su objekti u vie nivoa koji zauzimaju svaki signalni sloj projekta tampanih ploa i mogu se smestiti bilo gde bez obzira na trenutna podeavanja sloja. Jednoslojne stopice se mogu smestiti na bilo koji sloj.
Da biste postavili stopice izaberite iz menija Place Pad (taster preica: P, P ili pritisnite Pad taster na Placement Tools paleti).
Da biste promenili podrazumevane (Default) atribute stopica tokom postavljanja pritisnite TAB taster.

Oznaavanje stopica Stopica se moe oznaiti oznakom (obino je to broj pina komponente) dugom do etiri alfanumerika karaktera. Prazni prostori u oznaci nisu dozvoljeni, mada se, ukoliko se to eli, oznaka moe ostaviti nepopunjena.
Oznake stopica e se automatski uveavati za 1 tokom postavljanja ukoliko inicijalna stopica ima numeriku oznaku. Da biste podesili oznaku pre nego to se postavi prva stopica, pritisnite TAB taster dok stopica lebdi nad kursorom. Da biste postigli alfa ili numeriko uveavanje drugaije od 1, koristite Paste Array karakteristiku. Postavljanjem oznake stopice pre kopiranja u clipboard i postavljanjem Text inkrement polja u Paste Array dijalogu, mogu se postaviti sledei tipovi oznaka sekvenci stopica: numeriki (1, 3, 5) alfanumeriki (A, B, C) kombinacija alfanumerikih i numerikih oznaka (A1, A2 ili 1A, 1B, ili A1, B1 ili 1A, 2A i tako dalje). Da biste automatski uveavali numeriki, postavite Text increment polje na vrednost za koju elite da se vri uveavanje. Da biste automatski uveavali alfanumeriki, postavite Text increment polje na slovo u alfabetu koje predstavlja broj slova koja elite da preskoite. Na primer, ako inicijalna stopica ima oznaku 1A i Text increment polje postavljeno na C (tree slovo alfabeta), stopica e imati oznake 1A, 1D (tri slova nakon A), 1G (tri slova nakon D) i tako dalje.

Promena stopica Slobodne stopice i stopice komponenti se mogu menjati individualno i globalno. Da biste editovali stopicu, izaberite stavku menija Edit Change. Statusna linija e prikazati zahtev Change Any Object (promena bilo kog objekta). Pritisnite stopicu da bi se pojavio okvir dijaloga u kome moete da promenite atribute stopice.
Pritisnite ikonu za pomo ta je ovo na vrhu okvira dijaloga da biste dobili vie informacija o svakom atributu u dijalogu.

Podrazumevana stopica (Default Pad) Atributi stopice koja se trenutno postavlja mogu se promeniti pritiskanjem TAB tastera im
162

Protel 99se - PCB

izaberete stavku menija Place Pad. Podrazumevani atributi stopice su postavljeni u Defaults kartici u Preferences dijalogu. Ako Permanent opcija nije postavljena u Default kartici Preferences dijaloga tada e promene nainjene tokom postavljanja stopice postati nove podrazumevane vrednosti.

Prelazi (Vias)
Prelazi se postavljaju da bi prenosili signale sa jednog sloja na drugi u sluaju kada je potrebno povezati linije sa dva razliita sloja. Prelazi lie na krune stopice, a prilikom izrade ploice se bue i obino metalizuju. Prelazi su ili vieslojni (Multi Layer) ili slepi (Blind) ili ukopani (Buried), i mogu da imaju prenik izmeu 2 do 10000 milsa. Prelazi se mogu runo postaviti upotrebom Via tastera u Placement Tools paleti alata ili izborom stavke menija Place Via; mogu se postaviti i automatski preko Auto Via alata tokom postavljanja linija, ili auto-rutiranjem. Veliina otvora se moe postaviti na vrednost od 0 do 1000 milsa.

Tipovi prelaza Prelaz moe da bude vieslojni, slepi ili ukopani. Vieslojni prelaz prolazi od gornjeg sloja do donjeg sloja i omoguava povezivanje na sve interne signal slojeve. Slepi prelaz povezuje povrinu ploe sa unutranjim slojem, a ukopani prelaz povezuje jedan interni sloj sa drugim internim slojem. Slepi i ukopani prelazi (Blind and Buried Vias) Pre korienja slepih i ukopanih prelaza, vano je da se uspostavi nivo podrke od strane proizvoaa tampane ploe. Veina proizvoaa podrava slepe i ukopane prelaze izmeu, takozvanih parova slojeva. Upotrebom ove tehnologije, vieslojna ploa se pravi kao skup tankih dvostranih ploa koje se potom spajaju u sendvi. To omoguava slepim i ukopanim prelazima da se poveu izmeu povrina ovih tankih dvostrukih ploa, koje postaju parovi slojeva. Parovi slojeva se definiu stekom slojeva koji konfiguriete u dijalogu Layer Stack Manager. Vano je da uoite da su parovi slojeva zavisni od slojnog stila steka itajte poglavlje Definisanje ploe, i kontaktirajte vaeg proizvoaa da biste bili sigurni da ste izabrali ispravan stil steka, pre nego to ponete dizajniranje sa slepim i ukopanim prelazima.
Kada jednom uspostavite ispravan stil steka, treba da definiete ispravne parove buenja. Parovi buenja su postavljeni u dijalogu Drill Pair Manager, pritisnite Drill Pair taster u dijalogu Layer Stack Manager da biste otvorili Drill Pair Manager dijalog. Ako definiete parove buenja za svaki par slojeva u vaem dizajnu, PCB Editor e automatski ubacivati ispravan tip prelaza (prolazni, slepi ili ukopani) kako se prebacujete kroz slojeve tokom rutiranja.

Podrazumevane vrednosti prelaza Atributi prelaza koji se trenutno postavlja se mogu promeniti pritiskanjem TAB tastera im izaberete stavku menija Place Via. Podrazumevani atributi prelaza su postavljeni u Defaults kartici u Preferences dijalogu. Ako Permanent opcija nije postavljena u Default kartici Preferences dijaloga tada e promene nainjene tokom postavljanja prelaza postati nove podrazumevane vrednosti.
163

Protel 99se - PCB

Postavljanje prelaza
Prelazi se mogu postavljati Autoruterom, preko Auto Via karakteristike, ili runo.

Prelazi autorutera (Autoruter Vias) Autoruter e se povinovati pravilima dizajniranja Routing Via Style koji definie pravila postavljanja prelaza za celu plou (izaberite Design Rules). Pogledajte poglavlje Definisanje zahteva pri dizajniranju tampane ploe, ukoliko ste zainteresovani za vie detalja o pravilima dizajniranja. Automatsko ubacivanje prelaza (Auto Via Feature) Ako se * taster koristi za prebacivanje na drugi signal sloj u toku postavljanja linija, prelaz se dodaje automatski. Ovaj prelaz e se povinovati odgovarajuem Routing Via Style pravilu dizajniranja i definicijama parova buenja. Parametri stila rutiranja prelaza se mogu menjati tokom rutiranja pritiskom TAB tastera. Runo postavljanje prelaza (Manually Placed Vias) Da biste runo postavili prelaz izaberite stavku menija Place Via. Tekui podrazumevani (Default) prelaz e se pojaviti pod kursorom. Kliknite da biste postavili prelaz na radnu povrinu. Promena prelaza (Changing Vias) Da biste editovali prelaz, izaberite stavku menija Edit Change i pritisnite miem prelaz. Pojavie se dijalog The Change Via, u kome moete da menjate atribute prelaza.
Pritisnite ikonu za pomo ta je ovo na vrhu okvira dijaloga da biste dobili vie informacija o svakom atributu u dijalogu.

Povezivanje prelaza na meusloj napajanja Kao i stopice, prelazi se automatski povezuju na unutranji meusloj napajanja kome je dodeljeno isto vezno ime. Prelaz e se povezati u skladu sa primenjenim pravilom dizajniranja Power Plane Connect Style (stil povezivanja meusloja napajanja).
Ako ne elite da se prelazi povezuju na meusloj napajanja, dodajte jo jedno Power Plane Connect Style pravilo dizajniranja sa postavljenim konekcionim stilom na No connect. Primer kako se postavlja ovo pravilo moete da pronaete u poglavlju Odreivanje zahteva pri dizajniranju tampane ploe, pod naslovom Primeri upotrebe pravila dizajniranja.

Popunjene povrine (Fills)

Popunjena (ili filovana) podruja su pravougaonici koji se mogu postaviti na bilo koji sloj. Kada se stave na signalni sloj tada postaju povrine ispunjene bakrom i mogu se koristiti za obezbeivanje oklopljavanja ili za oticanje velikih struja. Popunjavanja razliitih veliina se mogu kombinovati kako bi se pokrila podruja nepravilnog oblika. Mogu se kombinovati sa linijama ili lunim segmentima i prepoznaju se kao elektrino povezani kada se izvrava provera pravila projektovanja (engl. DRC design rule check). 164

Protel 99se - PCB

Filovana podruja se mogu, takoe, postaviti na neelektrine slojeve. Na primer, postavite punjenje na Keep Out sloj kako bi se napravilo zabranjeno podruje i za autorutiranje i za automatsko postavljanje komponenti. Postavite filovane segmente na meusloj napajanja, na sloj belog filma ili Paste Mask kako biste napravili prazan prostor na tom sloju.

Aktivnost Postavljane filovane povrine (Placing a Fill)

1. Da biste postavili popunjenu povrinu, izaberite stavku menija Place Fill. U statusnoj liniji e se pojaviti zahtev za izborom prvog ugla: Select First Corner 2. Pozicionirajte kursor i pritisnite levi taster mia. 3. Pomerite kursor tako da se pozicionira dijagonalno na suprotni korner. 4. Pritisnite levi taster mia da biste definisali drugi ugao. 5. Nastavite sa postavljanjem popunjene povrine, ili pritisnite desni taster mia da biste stopirali aktivnost.

Punjenje e usvojiti ime veze ukoliko je prvi ugao postavljen na objekat koji poseduje ime veze.

Menjanje filovanih povrina (Changing Fills) Da biste menjali filovane povrine, izaberite stavku menija Edit Change i pritisnite miem Fill. Pojavie se Fill dijalog u kome moete da promenite atribute filovanih povrina. Podrzumevana filovana povrina (Default Fill) Atributi filovane povrine koja se trenutno postavlja mogu se zadati pritiskanjem TAB tastera im izaberete stavku menija Place Fill. Podrazumevani atributi se postavljaju u Default listu dijaloga Preferences. Ako Permanent opcija nije postavljena u Default listu Preferences dijaloga, tada e promene nainjene tokom postavljanja postati nove podrazumevane vrednosti.

Lukovi (Arcs)
Lukovi su u osnovi kruni segmenti linija. Mogu se postaviti na bilo kom sloju sa poluprenikom u rasponu od 0.001 do 1600 milsa i irinom u opsegu od 0.001 do 10000 milsa. Ugaona rezolucija je 0.001 stepen. Lukovi se mogu postaviti upotrebom Arc tastera na Placement Tools paleti alata, pomou stavki menija Place Arc, ili kao tretiranjem kao delova linije ili upotrebom procesa Place Track. Lukovi se takoe mogu upotrebljavati pri generisanju filovanja poligona. Lukovi imaju raznovrsnu primenu u PCB rasporedu. Na primer, mogu se upotrebljavati kao indikacija oblika komponenti na Overlay slojevima ili za indikaciju ivice ploice na mehanikom sloju, oblastima za isecanje i tako dalje. Lukovi mogu da budu otvoreni, ili zatvoreni kako bi kreirali krug.
Lukovi se mogu postaviti na signalne slojeve kao deo linije. Ovi lukovi se generiu u toku samog postavljanja linija ukoliko je Track Placement mod podeen na neki od modova koji ukljuuje lukove. Pritisnite SHIFT+SPACEBAR tokom postavljanja linija kako biste se prebacivali iz jednog u drugi mod postavljanja (engl. placement mode). Kada jednom izaberete eljeni mod luka, pritisnite SPACEBAR kako biste se prebacivali izmeu Start i End moda.

165

Protel 99se - PCB

Aktivnost postavljanje luka (startovanje od centra) Da biste postavili luk na trenutni sloj koristei, kao poetnu taku, centar luka:
1. Izaberite Place Arc (Center) (taster preica: P, A) ili Arc taster alata. Na statusnoj liniji e se prikazati zahtev da se izabere centar luka: Select Arc Center. Tokom ove operacije, u bilo kom trenutku, moete da promenite slojeve pritiskanjem tastera * (da biste se prebacivali izmeu aktivnih signalnih slojeva); + ili (da biste se kretali na gore ili na dole kroz sve aktivne slojeve). 2. Pozicionirajte kursor tako da se postavi na centar luka i pritisnite levi taster mia. Kako pomerate mia, prikazae se istaknuta slika luka. 3. Pozicionirajte kursor tako da definie poluprenik i pritisnite levi taster mia. 4. Pozicionirajte kursor tako da definie poetnu taku luka i pritisnite levi taster mia. 5. Pozicionirajte mia da biste definisali krajnju taku luka i pritisnite levi taster mia. Ako crtate luk od 360 stepeni, poetnu i krajnju taku luka treba da definiete tako to ete pritisnuti levi taster mia dva puta i to bez pomeranja mia, kako biste postigli pun ugao od 360 stepeni. 6. Startujte novi luk, ili pritisnite ESC ili desni taster mia kako biste zaustavili postavljanje lukova.

Da biste postavili luk u suprotnom smeru, pritisnite SPACEBAR pre nego to definiete krajnju taku.

Aktivnost Postavljanje lukova (startovanje od ivice) Da biste postavili luk na tekuem sloju poevi od jedne od krajnjih taaka luka:
1. 2. 3. 4. Izaberite Place Arc (Edge) (skraenica: P, E). Pozicionirajte kursor da biste postavili poetnu taku luka i pritisnite jednom levi taster mia. Pozicionirajte kursor tako da definie krajnju taku luka i pritisnite levi taster mia. Startujte novi luk, ili pritisnite ESC ili desni taster mia kako biste zaustavili postavljanje lukova.

Aktivnost Postavljanje luka proizvoljnog ugla (startovanje od ivice) Moete takoe da postavite luk poevi od krajnje take, proizvoljnog ugla:
1. 2. 3. 4. 5. Izaberite Place Arc (Any Angle) (taster preica: P, N) Pozicionirajte kursor tako da definie poetnu taku luka i pritisnite jednom levi taster mia. Pozicionirajte kursor tako da definie poluprenik i centralnu taku luka i pritisnite levi taster mia. Pozicionirajte kursor tako da odreuje krajnju taku luka i pritisnite levi taster mia. Zaponite novi luk, ili pritisnite taster ESC ili desni taster mia kako biste zaustavili postavljanje lukova.

Aktivnost Postavljanje kruga Da biste postavili pun krug (zatvoreni luk):

1. 2. 3. 4. Izaberite stavku menija Place Full Circle (taster preica: P, U). Pozicionirajte kursor na centralnu taku kruga i pritisnite jednom levi taster mia. Pozicionirajte kursor tako da definie poluprenik i pritisnite levi taster mia. Zaponite novi krug, ili pritisnite ESC ili desni taster mia da biste zaustavili postavljanje krugova.

Menjanje lukova Da biste menjali luk, izaberite stavku menija Edit Change i pritisnite miem na luk. Pojav166

Protel 99se - PCB

ie se dijalog za luk (engl. Arc dialog) u kome moete da promenite atribute luka.
Pritisnite ikonu za pomo tipa ta je ovo koja se nalazi na vrhu dijaloga da biste pronali informacije o svakom atributu u dijalogu.

Podrazumevani luk Atributi luka koji se trenutno postavlja na tampanu plou se mogu zadavati pritiskanjem tastera TAB odmah nakon to ste selektovali jednu od stavki menija Place Arc. Podrazumevani atributi luka se definiu u Default listu Preferences dijaloga. Ako nije postavljena Permanent opcija u Default listu Preferences dijaloga tada e promene nainjene tokom postavljanja luka postati nove podrazumevane vrednosti.

Tekstovi, stringovi (Strings)

Tekstualni stringovi duine do 254 karaktera (ukljuujui praznine) se mogu staviti na bilo koji sloj, a visina slova moe da bude bilo koja vrednost izmeu 0.010 i 10000 milsa. Stringovi se mogu postaviti Text String tasterom, ili izborom stavke menija Place String. Tekst se pie upotrebom jednog od tri specijalna fonta. Podrazumevani stil je prosti vektorski font koji podrava crtanje perima i vektorsko fotocrtanje. Sans Serif i Serif fontovi su mnogo kompleksniji i usporavae generisanje vektorskog izlaza, kao to je Gerber. Ovi fontovi su ugraeni u softver i ne mogu se menjati. Svi fontovi imaju potpuni proireni IBM skup ASCII karaktera koji podravaju Engleski i druge evropske jezike. Svi tekstualni stringovi (oznake komponenti, komentari komponenti i nezavisni tekstualni stringovi) imaju iste atribute, i mogu se na isti nain pomerati i editovati. Nezavisan tekst se moe postaviti na bilo koji sloj. Tekst vezan za odreenu komponentu se automatski postavlja na Top ili Bottom Overlay sloj, ali se moe pomeriti na bilo koji sloj. Nezavisni tekstovi se mogu pomerati ili editovati kao i svaki drugi osnovni objekti. Tekst vezan za odreenu komponentu se moe pomerati nezavisno od same komponente (Edit Move). Ako se komponenta pomera, tekst komponente e se pomerati relativno u odnosu na komponentu. PCB Editor ukljuuje Specijalne stringove. To su stringovi koji se interpretiraju pri generisanju izlaza. O specijalnim stringovima bie rei u nastavku.

Podrazumevani stringovi (Default Strings) Atributi stringa koji se trenutno postavlja na tampanu ploicu se mogu menjati pritiskanjem tastera TAB im se izabere stavka menija Place String. Podrazumevani atributi stringa se zadaju u Default listu Preferences dijaloga. Ako se ne izabere Permanent opcija u Default listu Preferences dijaloga tada e promene nainjene tokom postavljanja stringova na dizajn tampane ploice postaviti nove podrazumevane vrednosti. Aktivnost Postavljanje stringova Da bi se postavio slobodan string:
1. Izaberite stavku menija Place String. Trenutni podrazumevani string e se pojaviti lebdei

167

Protel 99se - PCB

2. 3. 4. 5. 6. nad kursorom. Pritisnite TAB taster da bi se pojavio Change String (promena stringa) dijalog. Otkucajte string u tekst polje ili izaberite jedan od specijalnih stringova iz padajue liste. Izaberite visinu, irinu i zahtevani font kojim e se string predstaviti. Pritisnite taster OK. Nad kursorom e lebdeti zadati string. Pritisnite levi taster mia kako biste postavili string na eljeno mesto. Pritisnite desni taster mia ili ESC taster da biste zaustavili postavljanje stringova.

Tokom postavljanja stringova pritisnite X i Y tastere da biste prikazali string kao sliku u ogledalu u odnosu na ove ose, ili pritisnite taster SPACEBAR da biste rotirali string.

Promena stringova (Changing Strings) Nezavisni tekst stringovi i tekstovi komponenti (oznake i komentari) se mogu menjati kako pojedinano tako i globalno. Dvostruko pritisnite levim tasterom mia na string kako bi se pojavio string dijalog, u kome moete da promenite atribute stringa.
Pritisnite ikonu za pomo ta je ovo koja se nalazi na vrhu dijaloga da biste pronali informacije o svakom atributu u dijalogu.

Specijalni stringovi Specijalni stringovi vam omoguavaju da postavite generiki, nespecificirani tekst koji se interpretira pri tampanju, crtanju i generisanju Gerber datoteka. Na primer, string .PRINT_DATE e se, pri generisanju izlaza, zameniti tekuim datumom. Dostupni specijalni stringovi su:
.PRINT_DATE .PRINT_TIME .PRINT_SCALE .LAYER_NAME .PCB_FILE_NAME .PCB_FILE_NAME_NO_PATH .PLOT_FILE_NAME .ARC_COUNT .COMPONENT_COUNT .FILL_COUNT .HOLE_COUNT .NET_COUNT .PAD_COUNT .STRING_COUNT .TRACK_COUNT .VIA_COUNT .DESIGNATOR .COMMENT .LEGEND .NET_NAMES_ON_LAYER

Dodajte komponenti u biblioteci specijalne stringove .DESIGNATOR i .COMMENT. Koristite ih ukoliko vam je potrebno da predefiniete lokaciju i sloj ovih stringova pripadajue komponente. Standardna oznaka i komentar mogu da budu, ukoliko elite, sakriveni. Postavite .LEGEND string u sloju crtea buenja. On e, pri generisanju izlaza, biti zamenjen tabelom buenja. Da biste interpretirali specijalne stringove na ekranu, u Display listu Preferences dijaloga omoguite opciju Convert Special Strings. Primetite da se ne mogu svi specijalni stringovi interpretirati na ekranu.

168

Protel 99se - PCB

Grupni objekti
Grupni objekat je bilo koji skup osnovnih objekata, koji je definisan da se ponaa kao samostalni objekat. Ovi grupni objekti mogu da budu definisani od strane korisnika, kao to su komponente i poligoni, ili sistemski definisani, kao to su koordinate i dimenzije. Grupom se manipulie na isti nain kao i sa pojedinanim objektom ona se moe postaviti na dizajn tampane ploe, izabrati, kopirati, menjati, pomerati ili brisati.
Da biste konvertovali poligon u skup linija i lukova izaberite Tools Convert Explode Polygon to Free Primitivs

Poligoni
Poligoni su specijalne bakarne oblasti koje se formiraju kada koristite proces Place Polygon Plane. Poligonske ravni (ili bakarne povrine) mogu da popunjavaju podruja ploe nepravilnog oblika i mogu da se poveu na odreenu vezu kao i da je okrue. Iako se poligoni sastoje od linija i lukova, poligonima se moe manipulisati kao da su jedna celina. Granice poligona se mogu ponovo odrediti i poligoni se mogu ponovo popuniti oko prepreka nakon postavljanja, a svaki od njegovih atributa, kao to je recimo raster i veliina linija, se moe menjati. Podeavanjem rastera i veliine linije, poligonska ravan moe da bude ili ispunjenja (bakrom) ili u obliku mree. Kada se postavljaju na zauzet prostor kartice, ravni poligona popunjavaju bakrom prostor oko svih linija, stopica, prelaza, punjenja ili tekstova, a pri tome odravaju dozvoljeni razmak izmeu komponenti koji je definisan u pravilima dizajniranja. Ako radite sa rasporedom na tampi zasnovanom na listi ostvarenih veza, ravni se mogu automatski povezati na bilo koje stopice komponenti na specifinoj vezi koja je u okviru poligonske ravni. Poligoni se mogu puniti tako da ine viestranu konturu na bilo kom sloju. Ako se poligon smeta na nesignalni sloj, on se nee popunjavati oko postojeih objekata poto ti objekti nisu pridodati vezi i stoga ne pripadaju nikome. Poligoni popunjavaju prostor oko postojeih objekata, u skladu sa pravilima dizajniranja.

Aktivnost Postavljanje poligonske ravni Da biste postavili poligonsku ravan:

1. Izaberite Place Polygon plane (taster preica: P, G). Pojavie se Place Plane (Postavljanje ravni) dijalog. Postavite atribute u skladu sa zahtevima. Svaki od atributa je definisan u daljem tekstu 2. Pritisnite levi taster mia da biste definisali poetnu taku poligona. 3. Nastavite da pritiskate levi taster mia na svaki od uglova poligona sve dok se ne definie ivica ravni poligona. Pritisnite SPACEBAR da biste promenili mod postavljanja linije poligonskog okvira.

169

Protel 99se - PCB

Poligon e se napuniti kada se zatvori. Ako ne zatvorite u potpunosti poligon, kada pritisnite taster ESC ili desni taster mia, poligon e se automatski zatvoriti, poevi od zadnje definisane presene take do inicijalne presene take.

Opcije u Place Polygon Plane dijalogu ukljuuju:

Net Options
Connect to Net Ako je uitana lista veza, jedna od veza iz lista veza se moe izabrati iz Connect To Net padajueg menija. Ako je poligon spojen na vezu, mogu se primeniti i druge dve opcije veze (Net Options). Pour over Same Net (popunjavanje preko iste veze) Ako je omoguena opcija Pour over Same Net, sve postojee linije unutar poligona koje su deo veze na koju je povezan bie prekrivene poligonom. Remove Dead Cooper (Uklanjanje mrtvog bakra) Mrtav bakar je bakar postavljen procesom Place Polygon Plane, koji se ne moe povezati na izabranu vezu. Oblasti mrtvog bakra se prave kada postojee linije, stopice i prolazi spreavaju popunjavanje ravni kao jednog kontinualnog podruja. Ovaj mrtvi bakar se moe, ako se eli, ukloniti. Ako je ova opcija omoguena i poligon ne sadri ni jednu stopicu izabrane veze, celokupan poligon e se ukloniti kao da je mrtav bakar.

Podeavanje ravni (Plane Setting )

Veliina rastera (Grid Size) To je reetka na koju se smetaju linije unutar poligona. Da bi se omoguilo najefikasnije postavljanje linija poligona, idealno bi bilo da je veliina rastera jednaka po veliini deliocu razmaka stopica komponente. irina linije (Track Width) Ovo je irina linija koje se postavljaju kako bi se formirao poligon. Ako je irina linija manja od veliine rastera poligon e biti rafiran. Ako je veliina linije jednaka ili vea od veliine rastera, poligon e biti ispunjen. Za ispunjenu ravan zadajte da je irina linije neznatno vea od veliine rastera.

170

Protel 99se - PCB

Sloj (Layer) Ovo je sloj na koji treba da se postavi poligon. Poligoni se mogu postaviti i na bakarne i na nebakarne slojeve.

Stil mree (rafure) (Hatching Style)

rafura pod 90 stepeni (90 Degree Hatch) Popunjavanje poligona linijama koje se rasprostiru i u horizontalnom i u vertikalnom pravcu. rafura pod 45 stepeni (45 Degree Hatch) Popunjavanje poligona linijama koje se rasprostiru pod uglom od 45 stepeni (u oba pravca). Vertikalna rafura (Vertical Hatch) Popunjavanje poligona linijama koje se rasprostiru vertikalno. Horizontalna rafura (Horizontal Hatch) Popunjavanje poligona linijama koje se rasprostiru horizontalno. Bez rafure (No hatching) Definie sve ivice poligona ali ne postavlja nikakve linije unutar poligona. Upotrebite ovu opciju ukoliko elite da postavite poligon, a da pri tome, ne usporite performanse sistema. On se moe kasnije ponovo napuniti, sa eljenom rafurom.

Opkoljavanje stopica (Surround Pads With)

Stopice se mogu okruiti ili uglovima ili oktagonima. Oktagoni daju manje Gerber datoteke i bre foto-tampanje.

Minimalna veliina primitiva (Minimum Primitive Size)

Duina (Length) Ovo polje duine vam omoguava da ograniite minimalnu veliinu osnovnih objekata koji se koriste u poligonima. Kada se poligoni popunjavaju oni sadre mnogo kratkih delova linija i lukova, postavljenih tako da prave ravne oblike oko postojeih objekata na ploi. Ograniavanjem duine osnovnih korienih objekata, dobiete krae vreme punjenja, osveavanja prikaza ekrana i generisanje izlaza. Ova ogranienja duine idu na raun mekoe ivica poligona. Kako e se poligon povezati na stopice Da biste kontrolisali kako se poligon povezuje na stopice, kada se koristi opcija Connect To Net, ukljuite pravilo projektovanja Polygon Connect Style (izaberite Design Rules). Ovo pravilo vam omoguava da izaberete izmeu direktne konekcije i termalne reljefne (mreaste) konekcije. Omoguava vam, takoe, da podesite irinu provodnika i ugao povezivanja ukoliko izaberete reljefnu konekciju.
171

Protel 99se - PCB

Aktivnost ponovno popunjavanje poligona Da biste ponovo popunili poligon izaberite stavku menija Edit Change. Pritisnite levim tasterom mia poligon koji elite da se ponovo popuni i pojavie se dijalog Polygon Plane (preica: dva puta uzastopno pritisnite levim tasterom mia poligon). Promenite atribute kako elite i pritisnite taster OK. Biete pitani da li elite da izvrite ponovo punjenje modifikovanog poligona. Pritisnite taster Yes da bi se poligon ponovo popunio na osnovu novih zadatih vrednosti. Aktivnost menjanje oblika okvira poligona Okvir poligonske ravni se moe promeniti menjanjem vrhova, brisanjem vrhova i raskidanjem linija okvira.
Da biste modifikovali oblik poligona:
1. Izaberite stavku menija Edit Move Polygon Vertices U statusnoj liniji e se pojaviti zahtev za izborom novog poligona, Choose a Polygon. 2. Pritisnite levim tasterom mia poligon koji elite da promenite. Unutranje linije poligona e nestati i zamenie se unutranjim okvirom koji ste definisali za taj poligon. 3. Svaki segment linije koji definie okvir poligona e imati 3 alata, 2 mala kvadratia na svakom kraju, i jedan krsti na sredini. Pritisnite ugaoni alat ukoliko elite da promenite poloaj ugla, ili pritisnite centralni krsti da biste razbili poligonsku graninu liniju. 4. Pritisnite DELETE da biste uklonili vor koji trenutno pomerate. 5. Pritisnite desni taster mia ili ESC kada ste zavrili modifikaciju poligona. Nakon modifikacije poligona biete pitani da li elite da ponovo popunite modifikovani poligon. Pritisnite taster Yes da biste ponovo popunili poligon sa novim zadatim vrednostima.

Dimenzije
Dimenzije su specijalni elementi koji se sastoje od teksta i segmenata linija. Automatski se generiu kada postavite poetne i krajnje take nakon to ste izabrali stavku menija Place Dimension. Zavisno od trenutnog Snap rastera, proraunae se imperial ili metrike jedinice.

Aktivnost Dodavanje dimenzija

1. Izaberite stavku menija Place Dimension 2. Pritisnite da biste definisali poetnu taku. U statusnoj liniji e se pojaviti zahtev da definiete krajnju taku merenja prikazom stringa Select Measure End point 3. Definiite krajnju taku pritiskom mia.

Posle izvrenih opisanih koraka, postavie se informacije o dimenzijama.

Da biste modifikovali postavljenje dimenzije izaberite stavku menija Tools Convert Explode Dimension to Free Primitives da biste konvertovali dimenziju u skup linija i stringova.

172

Protel 99se - PCB

Menjanje dimenzija Atributi dimenzija kao to su veliina stringa, font i tako dalje, se mogu menjati tokom samog postavljanja (pritisnite TAB taster) ili nakon to su postavljene dimenzije. Izaberite stavku menija Edit Change i pritisnite dimenziju da bi se pojavio Change Dimension dijalog, u kome se mogu editovati atributi dimenzija. Pomeranje dimenzija Nakon to su postavljenje, dimenzije se mogu pomerati, ili podesiti. Da biste pomerili ili podesili dimenziju, pritisnite bilo gde na dimenziju kako biste je fokusirali (pojavie se etvrtasti focus alati). Drugi pritisak miem bilo gde na dimenziju pomerae dimenziju, a drugi pritisak miem na fokus alat e vam omoguiti da podesite dimenziju. Ako ponovo podesite veliinu dimenzije, rastojanje e se automatski aurirati. Podrazumevane dimenzije Atributi dimenzije koja se trenutno postavlja se mogu zadavati pritiskanjem tastera TAB odmah poto ste izabrali stavku menija Place Dimension. Podrazumevani atributi dimenzije se postavljaju u listu Default dijaloga Preferences. Ako Permanent opcija nije postavljena u Default listu Preferences dijaloga tada e promene nastale tokom postavljanja dimenzije postati nove podrazumevane vrednosti.

Koordinate
Upotrebljavajte oznaava koordinate da biste ukazali na koordinate specifinih taaka radne povrine. Oznaava koordinate ukljuuje oznaava take (krsti napravljen od dve linije) i X, Y koordinate pozicije. Moe se postaviti na bilo kom sloju.
Da biste pomerali koordinatni string bez pomeranja oznaavaa koordinate, izaberite Tools Convert Explode Coordinate to Free Primitives da biste konvertovali koordinate u par linija i string

Podrazumevane koordinate Atributi koordinata koje se trenutno postavljaju se mogu zadavati pritiskanjem tastera TAB odmah po izboru stavke menija Place Coordinate, ili pritiskanjem Placement Tools palete alata. Podrazumevani atributi koordinata se postavljaju u Default listu Preferences dijaloga. Ako Permanent opcija nije postavljena u Default listu Preferences dijaloga tada e promene nastale tokom postavljanja koordinate postati nove podrazumevane vrednosti.

173

Protel 99se - PCB

PCB footprintovi komponenti i biblioteke

U Protel 99 SE su ukljuene biblioteke od preko 1600 unapred definisanih crtea za buenje i kuita SMD komponenti. PCB kuita se kreiraju i modifikuju u PCB Editoru biblioteka. Pogledajte naslov PCB Library Editor koji se nalazi u daljem tekstu ovog poglavlja, ukoliko elite vie informacija o upotrebi PCB Editora biblioteka za kreiranje kuita komponenti i biblioteka.

ta je kuite (footprint) i ta je komponenta?

U Protel 99 SE PCB okruenju, footprint je ono to postoji u PCB biblioteci. Kada se kuite smesti iz biblioteke na radnu povrinu projekta tampane ploe, dodeljuje mu se oznaka i komentar. Time footprint postaje komponenta.

Gde se nalaze PCB footprint biblioteke?

U Protelu 99 SE, PCB footprint biblioteke su smetene unutar Library Design Databases (baza podataka biblioteka). Ova baza podataka je smetena u direktorijumu \Program Files\Design Explorer 99 SE\Library\Pcb.
U Protelu 99 SE i dalje moete da pristupite PCB kuitima u starijim .LIB formatima biblioteka. Ove biblioteke se mogu, na uobiajen nain, dodati listi dostupnih biblioteka.

Pristup kuitima komponenti

Da bi se pristupilo kuitima komponenti iz biblioteke, biblioteke se moraju najpre dodati tekuoj listi biblioteka u PCB Editoru. Biblioteke se dodaju ili uklanjaju izborom Add/Remove Library u Design meniju, ili pritiskanjem Add/Remove tastera u PCB Editor Panelu (kada je Browse mod postavljen za Library). Time se pojavljuje PCB Library dijalog, u kome se mogu dodati nove biblioteke, i otvoriti one biblioteke koje su uklonjene iz Selected Files liste. Kada je jednom biblioteka dodata, kuite iz te biblioteke se moe dodati na radnu povrinu. Jedino ogranienje broju biblioteka koje moe dodati je raspoloiva memorija na vaem raunaru.

Dodavanje i uklanjanje biblioteka

Upotrebite PCB Library dijalog da biste pristupili komponentama u biblioteci. Prozor izabranih fajlova (Selected Files) na dnu dijaloga lista sve trenutno dodate biblioteke. Upotrebite polje Look in (gledaj u) koje se nalazi na vrhu dijaloga da biste pronali direktorijum u kome se nalazi baza podataka biblioteka. U Protelu 99 SE PCB baza podataka biblioteka je smetena u direktorijum \Program Files\Design Explorere 99 SE\Library\Pcb.

174

Protel 99se - PCB

Biblioteke su smetene u standardne Protel 99 SE Design baze podataka, to znai da moete lako da napravite vau sopstvenu bazu podataka biblioteka. Ove baze podataka mogu ak da predstavljaju meavinu ematskih i PCB biblioteka. Da biste pristupili komponentama u bibliotekama koje su smetene unutar baze podataka projekta (Project Design Database), jednostavno dodajte bazu podataka projekta u listu izabranih datoteka (engl. Selected Files) u PCB Library dijalogu. Nakon to ste locirali eljenu biblioteku bazu podataka, dva puta uzastopno pritisnite miem na nju da biste je dodali u listu. Da biste je uklonili, dva puta uzastopno pritisnite miem na bazu podataka biblioteke u listi Selected Files.

Pronalaenje i smetanje komponenti

Da biste pronali komponente u biblioteci, postavite u PCB Editor panelu Browse mod na Library i pritisnite na eljenu biblioteku u listi. Kada pritisnite na komponentu u listi komponenti, ona e se prikazati u Mini Vieweru.

Postavljanje u PCB Editor

Da biste postavili footprint komponente:
1. 2. 3. 4. Zadajte da je Panel Browse mod Library. Izaberite eljenu biblioteku iz liste. Izaberite komponentu iz liste u Panelu i pritisnite Place taster (preica: dva puta uzastopno pritisnite levi taster mia) Pritisnite TAB taster da biste editovali oznaku i komentar pre nego to postavite komponentu, ili pritisnite taster OK da biste se vratili na komponentu koja lebdi nad kursorom. Pritisnite taster PAGEUP da biste izvrili zumiranje. Pritisnite SPACEBAR da biste rotirali i L taster preice da biste prebacili komponentu na dno kartice. Koristite Jump taster preice da biste skoili na tanu lokaciju. Pritisnite levi taster mia da biste postavili komponentu.

5.

Postavljanje iz PCB editora biblioteke

Komponente se takoe mogu postaviti iz PCB Library editora. Panel editora biblioteke ima Place taster. Izaberite komponentu iz liste i pritisnite taster Place. Komponenta e se postaviti u poslednji aktivni PCB prozor. Postavljanje zatim prati iste sekvence kao i postavljanje iz samog PCB Editora. 175

Protel 99se - PCB

Atributi PCB komponenti

Kada se jednom kuite postavi na radnu povrinu, on postaje komponenta. Ona ima oznaku, na primer R3 i komentar, recimo 10k. Ona se takoe ponaa kao jedan objekat pre nego kao kolekcija linija, stopica, lukova i tako dalje, i moe se, kao takva, pomerati, flipovati i rotirati. Da biste editovali komponentu, izaberite stavku menija Edit Change ili dva puta uzastopno pritisnite miem unutar okvira komponente. Pojavie se Change Component dijalog. Change Component dijalog je podeljen na tri lista. Atributi komponenti koji se mogu editovati ukljuuju:

Lista osobina (Properties list)

Ovaj list ukljuuje uobiajeno koriene atribute komponenti:

Oznaka/komentar (Designator/Comment) Vrednost oznake i komentara komponente se moe ovde menjati. Koristite listove oznake i komentara da biste menjali atribute teksta kao to je font, veliina teksta i irina teksta. Footprint Tekue kuite komponente se moe menjati u bilo koje drugo dostupno kuite u bilo kojoj otvorenoj biblioteci komponenti. Kada otkucate ime drugog kuita u polju Footprint, kada napustite dijalog, PCB Editor e traiti trenutno otvorene biblioteke da bi probao nai i locirati novo kuite. Sloj (Layer) Komponente se mogu postaviti ili na gornji ili na donji sloj tampane ploice. Da biste promenili mesto postavljanja komponente, pritisnite Layer kuicu i izaberite Top Layer ili Bottom Layer.
Promena statusa sloja prebacuje komponentu na suprotni sloj. Na primer, kada pomerate komponentu sa gornjeg (Top) sloja na donji (Bottom) sloj, osnovni objekti sa gornjeg sloja e se automatski prebaciti i dodeliti Bottom Overlay sloju. Orijentacija komponente e se okrenuti oko x ose i tekst komponente sa Overlay sloja e se itati sa dna. Pojedinane stopice sloja e se takoe prebaciti sa gornjeg na donji sloj. Moete proiriti aktivnost tako da se izvri globalno prebacivanje komponenti sa jednog sloja na drugi.

Rotacija Komponente se mogu rotirati za bilo koji ugao, sa rezolucijom ugla od 0.001 stepen.

176

Protel 99se - PCB

Zakljuavanje osnovnih objekata (Lock Prims) Poeljno da se manipulie komponentom kao sa jednim objektom. U tom sluaju, osnovni objekti koji ine komponentu (engl. primitives) su zajedno zakljuani. Bilo kako bilo, ako se to zahteva, moete da otkljuate osnovne objekte i da ih potom modifikujete ili da manipuliete njima. Osnovni objekti komponente se mogu potom ponovo zakljuati. Atributi stopica komponente se mogu menjati bez otkljuavanja osnovnih objekata. Zakljuan (Locked) Locked atribut odreuje da li je komponenta fiksirana na radnoj povrini ili je slobodna tako da se moe pomerati. Ako je postavljen Locked atribut, automatski postavlja komponenti nee pomerati komponentu. Ako pokuate da runo pomerite komponentu, pojavie se poruka upozorenja Object is locked, continue? (Objekat je zakljuan, nastavljate akciju?), omoguavajui vam da pomerate komponentu, a da je ne otkljuate. Atribut zakljuanosti ostaje aktivan posle izvrenog pomeranja. Selekcija (Selection) Komponente se mogu selektovati ili deselektovati. Koristite ovaj atribut da biste pomogli kvalifikovanju komponenti za uestvovanje u globalnim operacijama editovanja.

Listovi oznake i komentara (Designator i Comment Tabs)

Ova dva lista sadre atribute teksta za oznaku i komentar komponente.

Tekst (Text) Oznaka ili komentar komponente. Atribut oznake se ne moe globalno editovati jer svaka komponenta mora da ima jedinstvenu oznaku. Atribut komentara se moe globalno editovati. Stringovi oznake i komentara mogu biti maksimalno dugaki 255 karaktera. Visina (Height) Veliina teksta se moe zadati u milsima (.001 in) ili mm. Opseg je od 0.01 do 10000 milsa. irina tekstualnog karaktera koja se koristi za prikaz/tampanje teksta je automatski proporcionalna visini teksta. Minimalna visina teksta od 36 milsa omoguava da se stringovi mogu jasno i itljivo fototampati. irina (Width) irina slova teksta se moe zadati u milsima (0.001 in) ili mm. Opseg je od 0.001 do 255 mila. Oblik slova (Font) Primenjiva su tri fonta. Pritisnite Font taster da biste izabrali Default font, Sans Serif font ili Serif font.
177

Protel 99se - PCB

Sloj (Layer) Tekst komponente se moe pridruiti bilo kom sloju. Pritisnite Layer taster da biste selekcionu liniju skrolovali kroz sve slojeve. Izabrani sloj e se prikazati u Layer polju. Rotacija (Rotation) Tekst komponente se moe pomerati ili rotirati nezavisno od komponente. Pritisnite i drite tekst komponente i vucite mia da biste premestili tekst. Pritisnite SPACEBAR da biste rotirali tekst dok lebdi nad kursorom. X, Y lokacija (X, Y Location) Lokacija teksta na radnom prostoru, relativno u odnosu na trenutni (relativni) poetak. Skrivanje (Hide) Tekst vezan za komponentu moe da bude ili prikazan ili da bude sakriven. Sakriveni tekst se nee tampati. Lik u ogledalu (Mirror) Komponentni tekst se moe prikazati kao slika u ogledalu (engl. mirrored) nezavisno od prikaza same komponente.
Da bi se flip-ovala komponenta tokom postavljana, pritisnite L taster dok komponenta lebdi nad kursorom. To e kuite prikazati kao sliku u ogledalu, konvertovati stopice sa gornjeg sloja u stopice na donjem sloju i postaviti kao sliku u ogledalu overlay u donji overlay sloj. Ne koristite X i Y tastere, jer e oni flipovati komponentu, ali nee promeniti njen sloj.

Promena kuita koje komponenta koristi

Da biste promenili postojeu komponentu iz jednog kuita u drugo, dva puta uzastopno pritisnite miem unutar okvira komponente da bi se pojavio Component dijalog. Otkucajte novo ime kuita u Footprint polju Attributes lista. Tekue kuite komponente se moe promeniti u bilo koje drugo dostupno kuite u bilo kojoj otvorenoj biblioteci, ili biblioteci trenutno izlistanoj u Panelu. Kada otkucate razliito ime u Footprint polju i pritisnete taster OK da biste napustili dijalog, PCB Editor e pretraiti trenutno otvorene biblioteke, a zatim biblioteke izlistane u panelu, da bi pronaao novo kuite. Kuita komponenti se mogu slobodno menjati. Ipak, treba imati u vidu da, ako postoji lista veza primenjena na stopice, tada novo kuite mora da ima dostupan isti broj pinova kao i prethodno. Ukoliko to nije sluaj pojavie se poruka upozorenja cannot match pads with new footprint (ne slau se stopice sa novim kuitem ) i odbacie se izvrenje traene zamene. Na primer, dozvoljena je promena DIP16 u SMD16A poto se poklapaju brojevi stopica. Menjanje DIP16 u TO3 e generisati upozorenje i ovakva promena e se odbaciti. Ako je promena uspeno izvrena, izvrie se auriranje konekcionih linija kako bi se zadrale veze ka odgovarajuim stopicama.

178

Protel 99se - PCB

Izmena kuita komponenti na ploi

Generalno, ako kuite komponente zahteva izmenu, tada se kuita edituje u biblioteci, a sve instance datog kuita se auriraju u projektu tampane ploe da biste izvrili ovu akciju, u panelu Library Editor pritisnite taster Update PCB. Osnovni objekti od kojih je sainjena komponenta se takoe mogu dodavati, menjati ili brisati iz kuita komponente na radnoj povrini tampane ploice. Da biste na ploici menjali osnovne objekte komponente, morate ih prvo otkljuati da biste to uradili dva puta uzastopno pritisnite miem na komponentu i zabranite opciju Lock Prims. Kada zatvorite dijalog, moete da promenite i briete postojee osnovne objekte. Kada ste zavrili sa eljenim izmenama, ponovo omoguite Lock Prims opciju. Moete takoe da dodate nove osnovne objekte na kuite komponente da biste to uradili najpre, kao i pre, zabranite opciju Lock Prims. Sada dodajte nove zahtevane osnovne objekte, izaberite nove osnovne objekte (ali ne postojee osnovne objekte komponente), potom izaberite iz menija Tools Convert Add Selected Primitives to Component. Od vas e se zahtevati da pritisnite miem na komponentu kojoj elite da dodate izabrane osnovne objekte kada pritisnete miem na komponentu dodae se novi osnovni objekti, a potom e se deselektovati. Kada zavrite sa dodavanjem osnovnih objekata, ponovo dozvolite Lock Prims opciju. Uoite da ove promene imaju uticaja samo na tu komponentu, a da nemaju uticaj na kuite komponente u biblioteci. Osnovni objekti poligona se takoe mogu ukljuiti u kuite komponente. Da bi se ukljuili osnovni objekti poligona u kuite komponente, mora se dodati poligon na radnu povrinu tampane ploice. Metod dodavanja osnovnih objekata je prethodno opisan. Postoji dodatni korak u dodavanju osnovnih objekata poligona komponenti nakon postavljanja poligona i njegovog selektovanja (preica SHIFT + pritisak miem), iz menija izaberite Tools Convert Explode Polygon to Free Primitives i pritisnite miem na poligon da biste ga raspakovali. Sada dodajte osnovne objekte poligona na isti nain kao to biste dodali bilo koji osnovni objekat komponenti.

Ukljuivanje rutiranja u kuita komponenti

Komponente biblioteka mogu da ukljue osnovne objekte rutiranja. Ako vae komponente ukljuuju osnovne objekte koji se mogu rutirati postoji opcija koja automatski aurira ime veze ovih osnovnih objekata kada se lista veza prebaci iz ematskog prikaza u projekat tampane ploice. Kada izaberete Design Update PCB iz menija Shematic Editora, omoguite opciju Assign Net to Connected Copper u Update Design dijalogu. Imena veza se takoe mogu, u bilo kom trenutku, pridruiti rutirajuim osnovnim objektima koji su ugraeni u komponente izborom Design Netlist Manager iz PCB Editor menija. Izaberite Update Free Primitives from Component Pads opciju iz menija, taster na dnu dijaloga da biste ponovo postavili imena veza stopica na sav povezan bakar.

Degrupisanje komponente
Ako je neophodno, postavljena komponenta se moe konvertovati natrag u originalan skup osnovnih objekata od kojih se sastoji. Izaberite stavku menija Tools Convert UnGroup 179

Protel 99se - PCB

Component. Kada startujete proces, od vas e se zahtevati da izaberete komponentu, tj. prikazae se poruka Select Component. Zatim e se prikazati natpis Confirm convert Component to Primitives (Potvrujete konvertovanje komponente u osnovne objekte). Ako pritisnite taster YES, oznaka komponente i komentar e se ukloniti sa komponente i postae skup osnovnih objekata. Ovo je jednosmerni proces, to znai da nije mogue ponovo grupisanje degrupisane komponente. Degrupisanje nema uticaja na kuite komponente smetene u biblioteci ve samo na pojedinanoj instanci komponente koja se nalazi u prozoru dokumenta.

Kopiranje komponenti iz projekta tampane ploice u biblioteku

Komponente se mogu kopirati direktno iz projekta tampane ploice u otvorenu biblioteku prvo izaberite komponentu(e), izaberite iz menija PCB Editora Edit Copy, pritisnite kada se od vas zahteva da izaberete referentnu lokaciju, promenite ciljnu biblioteku, pritisnite desnim tasterom mia na listu komponenti u Browse PCBLib panelu, i izaberite Paste iz padajueg menija. Svaka od izabranih komponenti e biti dodata u biblioteku.

PCB Library Editor

PCB Library Editor je drugi PCB Document Editor koji obezbeuje PCB server Protela 99 SE. Kada se PCB Layout Editor koristi za dizajniranje tampane ploice, tada se PCB Library Editor upotrebljava za kreiranje i modifikovanje kuita komponenti koje se koriste u projektima tampanih ploa. Koristi se takoe za upravljanje PCB bibliotekama. PCB Library Editor ukljuuje kompletan skup procesa za kreiranje, editovanje i postavljanje kuita za biblioteke. Mogu se praviti namenske biblioteke i moe se, u jednom trenutku, 180

Protel 99se - PCB

otvoriti proizvoljan broj biblioteka komponenata, a jedino ogranienje predstavlja raspoloivost dostupne memorije. Ne postoji ogranienje u broju kuita komponenti koji jedna biblioteka moe da sadri. Komponente generalno ukljuuju jednu ili vie stopica (odgovaraju pinovima komponenata i u skladu sa njima su i numerisane), uz dodatak linije i/ili lukovnih segmenata na overlay (bela tampa) sloju kojim se definie telo komponente.
Altium Library Development Center neprestano razvija nove biblioteke proverite www.protel.com da biste preuzeli najnovije PCB footprint biblioteke.

Rad sa bibliotekama
U Protel 99 SE PCB footprint biblioteke su smetene unutar Design Database (baze podataka projekta), ba kao i svi ostali dokumenti projekta. U ovom priruniku se oni nazivaju PCB Library Databases (baze podataka biblioteke), ali su ove baze podataka potpuno iste kao i Design Databases u koje smetate vae dokumente projekta. Protel 99 SE PCB baze podataka biblioteka su smetene u direktorijumu \Program Files\Design Explorer 99 SE\Library\PCB.

Otvaranje postojee biblioteke Biblioteke se otvaraju u PCB Library Editoru na isti nain na koji se otvaraju svi dokumenti u Design Exploreru, tako to se prvo izabere File Open da bi se otvorio PCB Library Design Database, zatim se pretrauje kroz bazu podataka i otvara biblioteka za editovanje. Svaka otvorena biblioteka se pojavljuje u odvojenom listu integrisanog Design prozora. Pravljenje nove biblioteke Pre nego to napravite novu biblioteku morate prvo da otvorite Design Database u koju elite da smestite biblioteku, zatim da pregledate bazu podataka i da otvorite direktorijum u kome elite da kreirate biblioteku.

181

Protel 99se - PCB

Da biste napravili novu PCB biblioteku, pritisnite desnim tasterom mia u prozor direktorijuma, i izaberite New iz padajueg menija koji se pojavio. Iskoie New Document dijalog, dva puta uzastopno pritisnite miem na PcbLib ikonu da biste napravili novu biblioteku. U direktorijumu e se pojaviti ikona za novu biblioteku, pod imenom Pcblib1. Da biste promenili ime nove biblioteke pritisnite jednom miem da biste izabrali ikonu, zatim pritisnite F2 da biste istakli ime, spremno za kucanje. Otkucajte novo ime i pritisnite ENTER na tastaturi. Dva puta uzastopno pritisnite miem na ikonu da biste otvorili novu biblioteku.

Pravljenje kuite komponente sa Component Wizardom (arobnjakom komponenti)

Kuita se kreiraju u PCB Library Editoru upotrebom istog skupa objekata dizajniranja dostupnih i u PCB Editoru. Bilo ta se moe sauvati kao PCB kuite, ukljuujui markere za uglove, markere kuita, mehanike definicije i tako dalje. Tipina sekvenca za runo pravljenje kuita komponente je:
1. Nova komponenta Otvorite eljenu biblioteku u Library Editoru. Izaberite stavku menija Tools New Component. Component Wizard e se automatski startovati, stoga pritisnite Cancel da biste runo kreirali komponentu. Prikazae vam se prazno kuite komponente, koje se naziva PCBComponent_1. Da biste promenili ovo ime u eljeno ime izaberite Tools Rename Component. Ime moe imati do 255 karaktera. Postavite stopice postavite stopice u skladu za zahtevima komponente. Dok stopica lebdi iznad kursora izaberite Edit Jump Reference (skraenica: J, R) da biste pozicionirali kursor na koordinatu 0,0 radne povrine. Pre nego to postavite prvu stopicu, pritisnite TAB taster da biste definisali atribute stopice.

2.

Uvek pravite SMD kuita na gornjem sloju. Koristite L preicu da biste ih, tokom postavljana, prebacili na donji sloj.
3. 4. Okvir komponente Koristite Track alat da biste napravili okvir komponente na gornjem sloju. Upotrebite SPACEBAR da biste menjali izmeu Start i End moda postavljanja. Pritisnite SHIFT + SPACEBAR da biste promenili mod postavljanja linije. Sauvajte biblioteku. Sada se moete vratiti u PCB Editor i postaviti komponentu.

Uvek pravite komponentu oko 0,0 referentne take radne povrine. Reference je taka za koju ete drati komponentu kada je postavljate. Koristite Reference opcije u Edit meniju da biste pomerali Reference ako je potrebno da bude promenjen. Ako vam je potrebna kontrola nad slojem, lokacijom i tekstualnim atributima komponente pre njenog postavljanja, komponenti se, u Library Editoru, mogu dodati specijalni stringovi, .DESIGNATOR i .COMMENT. Oni predstavljaju dodatak standardnoj oznaci i komentaru koji se mogu, ukoliko se to zahteva, sakriti.

Kopiranje komponenti izmeu biblioteka

Komponente se mogu kopirati i razmenjivati izmeu biblioteka, iz biblioteke u projekat tampane ploice, i iz projekta tampane ploice u biblioteku. Da biste kopirali izmeu biblioteka, ili iz biblioteke u projekat tampane ploice, izaberite komponentu(e) u Library Editor panelu upotrebom standardnih Windows selekcionih tastera (pritisak levim tasterom mia, SHIFT + 182

Protel 99se - PCB

pritisak levim tasterom mia i CTRL + pritisak levim tasterom mia). Kada selektujete komponentu, pritisnite desni taster mia da bi se pojavio padajui meni i izaberite Select. Izvrite promenu na ciljnu biblioteku, pritisnite desnim miem na Library Editor panel, i izaberite Paste da biste dodali ciljnu biblioteku. Ako ubacujete direktno na plou izaberite Edit Paste iz PCB Editor menija.

Auriranje kuita
Nakon editovanja kuite u PCB Library Editoru, upotrebite Update PCB taster u PCB Library Editor Panel-u da biste aurirali sve instance kuita u svim otvorenim projektima.

Provera svih komponenti

Izaberite Reports Component Rule Check da bi se pojavio Component Rule Check dijalog. Component Rule Checker testira da li postoje duplirani osnovni objekti, da li nedostaju oznake stopica, da li postoji lebdei bakar i neodgovarajue reference komponenti.

Pravljenje biblioteke projekta

PCB Editor moe da napravi biblioteku u kojoj e se nalaziti sve komponente trenutno postavljene na radnoj povrini. Da biste koristili ovu karakteristiku izaberite stavku menija Design Make Project Library. Izaberite ime biblioteke u Save Project Library dijalogu i pritisnite taster OK. Sve komponente sa radne povrine e biti dodate u biblioteku.

Definisanje ploe
Prvi korak u procesu dizajniranja tampane ploice je definisanje okvira ploice i slojeva. Iako je krajnja ploica trodimenzionalni objekat, efikasno se dizajnira i pravi kao skup ravnih, dvodimenzionih slojeva. Da bi se napravila ploa ovi slojevi se meusobno spajaju po principu sendvia (sa slojevima izolacije koji ih razdvajaju), tako da se na kraju dobija trodimenzionalna tampana ploica. Sve to dizajnirate na PCB radnoj povrini se izvrava postavljanjem objekata dizajniranja (iz Place menija) na razliite slojeve dostupne na radnoj povrini fiziki okvir ploe se pravi od linija na mehanikom sloju, komponente i rutiranja se postavljaju na gornjem i donjem signalnom sloju, i tako dalje.
Ako je okvir ploe definisan u mehanikom pakovanju, kao to je AutoCAD, moete da ga prebacite u PCB Editor primenom karakteristike Import DWG/DXF.

Protel 99 SE ukljuuje monog arobnjaka za pravljenje ploe (engl. Board Wizard) koji vas vodi kroz kompletan proces kreiranja novog PCB dokumenta i definisanja ploe. arobnjak 183

Protel 99se - PCB

ukljuuje veliki broj unapred definisanih obrazaca ploa, a omoguava vam da napravite i sopstvene obrasce.

Pravljenje mehanikih definicija dizajna tampane ploe

Precizni detalji o zahtevima za mehaniku definiciju ploe e zavisiti od kompanije i zahteva proizvoaa, i mogu da ukljuuju mehaniki oblik, keepout granice, detalje vezane za nain seenja, dimenzione detalje, foto markere, i tako dalje. Generalno, proizvoai, kao minimum, zahtevaju oznaavae ivica ploice, referentnu lokaciju za buenje rupa i spoljanje dimenzije. Kontaktirajte vaeg proizvoaa tampanih ploica da biste se detaljnije upoznali sa njegovim zahtevima. Prava fizika granica ploe se definie postavljanjem linija na jedan od mehanikih slojeva. Izaberite Design Mehanical Layers da biste ih omoguili i imenujte zahtevane mehanike slojeve. Da biste napravili okvir ploe najpre uinite odgovarajui sloj aktivnim slojem pritiskanjem njegovog lista na dnu PCB prozora (izaberite Design /Options iz menija da biste prikazali/sakrili sloj). Zatim izaberite Place Line iz menija da biste zapoeli definisanje okvira, a za dodatne informacije o tehnikama postavljanja linija pogledajte naslov Linije u poglavlju PCB objekti projektovanja. Dobra je praksa da se pri dizajniranju okvira fizike ploe krene od donjeg levog ugla na radnoj povrini. esto se za poziciju donjeg levog ugla ploe uzima koordinata jedan in desno, jedan in gore, od apsolutnog koordinatnog poetka.
Sadraj bilo kog mehanikog sloja se moe dodati na sve izlazne slojeve tokom generisanja izlaza koristite ovu karakteristiku da biste, na sve izlazne slojeve, ukljuili uobiajene informacije kao to su granice, dimenzije, foto markeri i naziv bloka.

Definisanje okvira za postavljanje i rutiranje

Spoljanja ogranienja za postavljanje komponenti i za rutiranje se definiu postavljanjem linija i lukova na keepout sloju kako bi se definisao elektrini okvir ploe. Tipino se ova ogranienja postavljaju neznatno unutar fizike ivice ploe kao bi se osiguralo da se linije i komponente ne priblie suvie ivici. Ova ogranienja se koriste od strane Design Rule Checker-a (kontrolor pravila projektovanja), automatskog postavljaa komponenti i autorutera kako bi se ograniilo postavljanje komponenti i rutiranje unutar dozvoljenih ogranienja. Pogledajte datoteke sa primerima koje stiu sa Protelom 99 SE da biste videli primere u kojima je opisano kako su definisana fizika i keepout ogranienja. Moete takoe da definiete zabranjene regione u okviru ijih se granica ne smeju postavljati komponente i/ili linije. One mogu da ukljuuju zone za postavljanje hardvera i regione zahtevane za profilisanje ploe. Ove zone se prave postavljanjem objekata dizajniranja kao to su linije, lukovi i punjenja na keepout sloju, unutar spoljanjih granica. 184

Protel 99se - PCB

Keepout regioni definisani na Keepout sloju se primenjuju na sve signalne slojeve. Osnovno pravilo kada se koristi Keepout je da rutiranje na signal slojevima nee prelaziti preko objekata dizajniranja na Keepout sloju. Keepout oblasti definisane samo za pojedine slojeve se takoe mogu definisati, a one se prave postavljanjem keepout objekata na eljene slojeve iz podmenija Place Keepout.

Definisanje PCB Layer steka

Kada se zavri sa definisanjem mehanike definicije, sledei korak je definisanje skupa elektrinih slojeva koji e se koristiti za definisanje aktuelne ploice ovaj skup slojeva se definie kao stek slojeva (engl. layer stack). Postoje dva tipa elektrinih slojeva signalni slojevi, koji sadre signalne putanje meuveza i meuslojeve napajanja, koji predstavljaju slojeve neprekidnog bakra koji se koriste za distribuciju struje kako bi se napajale komponente. Stek slojeva se definie u dijalogu Layer Stack Manager (Design Layer Stack Manager). Slika u centru dijaloga prikazuje trenutni stek slojeva, podrazumevana vrednost je za dvoslojnu plou. Novi slojevi se mogu dodati dizajnu pritiskanjem mia na tastere Add Layer (dodaj sloj) ili Add Plane. Svaki novi sloj se dodaje ispod sloja koji je trenutno izabran. Dva puta uzastopno pritisnite miem na ime sloja da biste editovali karakteristike toga sloja.

Elektrini slojevi su dodati i njihov redosled je definisan u Layer Stack Manageru pritisnite desnim miem na sliku da biste je kopirali u Windows clipboard i ukljuili u vau dokumentaciju

Dugme Menu na dnu dijaloga ukljuuje veliki broj pripremljenih primera stekova slojeva. Uoite da primeri stekova slojeva nisu fiksni, i da moete krenuti sa jednim od njih i lako ga 185

Protel 99se - PCB

modifikovati. Po dodavanju zahtevanih slojeva, koristite tastere Move Up i Move Down da biste konfigurisali stek slojeva. Novi slojevi se mogu dodati u bilo kojoj taki procesa projektovanja. Postoji ukupno 32 dostupna signalna sloja (gornji sloj, donji sloj, i 30 srednjih slojeva) i 16 plane slojeva. Vidljivost slojeva je kontrolisana preko Document Options dijaloga (Design Options).

Izbor stila steka slojeva

Kao i elektrini slojevi, stekovanje ukljuuje neelektrine izolacione slojeve. Postoje tipino dve vrste izolacija koje se koriste pri izradi tampanih ploica, a nazivaju se core i prepreg slojevi. Stil stekovanja govori o redosledu izolacionih slojeva kroz stek slojeva. Podrana su tri podrazumevana stila stekovanja parovi slojeva, unutranji parovi slojeva i ugraeni. Promena slojnog stila stekovanja menja nain na koji su core i prepreg slojevi rasporeeni kroz stek slojeva. Izaberite eljeni stil stekovanja u gornjem levom uglu Layer Stack Manager dijaloga. Definisanje stila stekovanja se zahteva samo ako planirate da koristite slepe i zakopane prelaze, kao i za analizu integriteta signala. Ako planirate da koristite slepe i zakopane prelaze, morate najpre konsultovati vaeg proizvoaa tampanih ploica kako biste se osigurali da mogu da naprave tampanu ploicu na osnovu vaeg dizajna i da ste izabrali ispravan stil stekovanja.

Definisanje karakteristika sloja

Postoje tri vrste slojeva koje se dodaju na stek slojeva u Layer Stack Manageru; signalni slojevi, ravni (plane) slojevi i insulation (substrate) slojevi. Informacije u ovim dijalozima se moraju korektno definisati ako nameravate da izvravate analize integriteta signala (Tools Signal Integrity).

Signalni slojevi (Signal layers) Name korisniki definisano ime sloja Debljina bakra (Copper thickness) ova vrednost se zahteva da bi se mogla izvriti analiza integriteta signala Ravni slojevi (Plane Layers) Name korisniki definisano ime sloja Copper thickness (debljina bakra) ova vrednost se zahteva da bi se mogla izvriti analiza integriteta signala Izolacioni i substrat slojevi (Substrate and Dialectric Layers) Material vrsta materijala, unosi se radi referenciranja Thickness debljina dielektrika (substrate) se zahteva zbog analize integriteta signala Dielectric constant konstanta dielektrika substrata, zahteva se zbog analize integriteta signala
186

Protel 99se - PCB

Definisanje parova buenja

Deo definisanja slojnog stekovanja je odreivanje parova buenja. Termin parovi buenja se odnosi na dva sloja, sloj od koga startuje operacija buenja i sloj gde se ona zavrava. Izuzev u sluaju kada ploica ukljuuje slepe i zakopane prelaze, potreban je jedan par buenja, koji se tiu gornjeg i donjeg sloja. Parovi buenja su ukljueni po definiciji i ne mogu se brisati i menjati. Parovi buenja se definiu u DrillPair Manager dijalogu. Pritisnite miem na DrillPairs taster u Layer Stack Manager dijalogu da bi se prikazao dijalog. Ako dizajn ukljuuje slepe i zakopane prolaze, tada se parovi buenja moraju definisati tako da odgovaraju stilu slojnog stekovanja. To se mora uraditi u konsultaciji sa vaim proizvoaem tampanih ploa kako bi se osigurali da va nain dizajniranja odgovara tehnologiji izrade tampanih ploica koju va proizvoa primenjuje.

Upotreba arobnjaka za izradu tampane ploice (engl. Board Wizard)

PCB Editor ukljuuje arobnjaka za izradu tampane ploe, koji vam omoguava da izaberete iz velikog broja industrijski standardizovanih obrazaca ploa (engl. template). Obrazac ukljuuje; naziv bloka, pozicionirane markere, pravila referenciranja, dimenzije, i standardne ivine konektore. arobnjak takoe ukljuuje tekst unutar naziva bloka i omoguava vam da odredite broj slojeva rutiranja i tehnologiju linija/stopica. Startujte PCB Wizard-a iz Wizard lista New Document dijaloga. arobnjak ukljuuje opcije za pravljenje korisniku prilagoenih ploa. Ako izaberete ovu opciju, na vama je da definiete veliinu i oblik okvira, a moete takoe da ukljuite isecanja. Na zadnjoj setup strani arobnjaka se nalazi opcija da li elite da sauvate ploicu kao obrazac ako to potvrdite, sledei put kada startujete arobnjaka, obrazac e se pojaviti na dnu liste unapred definisanih obrazaca.

Koristite PCB Wizard i izaberite industrijski standardizovan obrazac, ili kreirajte i sauvajte svoj obrazac.

187

Protel 99se - PCB

Ako izaberete opciju Save the Board as a Template, ploica e se sauvati u bazi podataka \Program Files\Design Explorer 99 SE\System\Templates.Ddb. Moete da promenite ovaj PCB u bilo kom trenutku da biste promenili obrazac. Moete takoe da ukljuite i korisniku bitmapu za obrazac napravite sliku kao 64 x 32 pixel (16 boja) bitmap datoteku, sauvajte je pod istim imenom kao i PCB obrazac, zatim je uvezite u \Boards direktorijum u Templates.Ddb bazi podataka dizajna.

Prebacivanje projekta iz ematskog prikaza

Posle definisanja okvira ploe i mehanikih detalja, moete da prebacite informacije o projektu iz ematsog prikaza u PCB. Detalje o tome kako to da uradite moete da pronaete u poglavlju Prebacivanje informacija o projektu u PCB, u odeljku Modul za crtanje ema.

Odreivanje zahteva PCB projektovanja

PCB projekat nije vie stvar jednostavnog postavljanja linija kako bi se kreirale konekcije. Veoma brza logika kombinovana sa manjim i sve sloenijim tehnikama pakovanja postavlja nove zahteve pred projektante tampanih ploica. Vie nije mogue zadovoljiti sve zahteve projektovanja time to e se uzeti u obzir samo dozvoljeno rastojanje izmeu linija, stopica i prolaza. Dananja projektna reenja zahtevaju da zadovoljite specifine zahteve za pojedinane veze, komponente ili podruja na ploi, kao i da uzmete u obzir i takve zahteve kao to su presluavanja, refleksije i duine veza. Da biste uspeno napravili jedan ovakav projekat potreban vam je alat koji se moe konfigurisati tako da nadgleda i testira sve ove zahteve. Protel 99 SE vam omoguava da to uradite definisanjem pravila projektovanja (engl. design rules). PCB Editor u sebi sadri veliki broj pravila projektovanja. Ona ukljuuju maksimalno dozvoljeno rastojanje izmeu pojedinih objekata, geometriju objekata, postavljanje elemenata, paralelizam, kontrolu impedanse, integritet signala, prioritete rutiranja i topologiju rutiranja. Svako pravilo ima svoj skup pravila koja definiu kako se pravilo primenjuje. Skup pravila tano definie na koje objekte se primenjuje pravilo skup moe da bude tako irok da obuhvata celu plou, ili tako uzak da obuhvata samo pojedinanu stopicu. Mogu se definisati viestruka pravila iste vrste na primer ogranienja maksimalnog dozvoljenog rastojanja koja se primenjuju na celu plou, zatim drugo ogranienje dozvoljenog rastojanja koje se primenjuje na pojedinanu vezu sistem pravila razluuje ova pravila po hijerarhijskom principu, tako to primenjuje samo pravila najvieg prioriteta na objekte obuhvaene tim pravilom.

ta su pravila projektovanja?
Vi projektujete tampanu ploicu tako to postavljate komponente, linije, prolaze i druge objekte projektovanja. Ovi objekti se moraju postavljati na radnu povrinu imajui u vidu meusobni odnos objekata. Komponente se ne smeju preklapati, veze ne smeju biti kratke, veze napajanja moraju biti oiene od signalnih veza, razliite veze se moraju rutirati razliitim irinama linija, pojedine veze moraju imati istu duinu, i tako dalje. 188

Protel 99se - PCB

Da bi vam se omoguilo da ostanete koncentrisani na zadatak projektovanja ploe, PCB Editor moe da nadgleda ova pravila projektovanja za vas. Vi dajete instrukcije PCB Editoru o vaim zahtevima tako to postavljate skup pravila projektovanja. Na osnovu postavljenih pravila, PCB Editor nadgleda rasporeivanje objekata na radnu povrinu i im objekat narui pravilo projektovanja, vri se oznaavanje tog objekta.
PCB Editor vam omoguava da kreirate klase (skupove) objekata, koje su veoma pogodne za postavljanje i upravljanje pravilima projektovanja. Pogledajte temu Kreiranje klasa objekata koju moete nai dalje u ovom poglavlju kako biste pronali detalje o tome kako se prave klase veza, komponenti, ili grupa od-do.

Definisanje pravila projektovanja

Gde se definiu pravila projektovanja?
Pravila se listaju, dodaju i edituju u Design Rules dijalogu. Da bi se pojavio ovaj dijalog, izaberite stavku menija Design Rules. Skup dostupnih pravila u PCB Editoru je podeljen u est grupa, pri emu se svaka grupa nalazi u zasebnom listu u okviru dijaloga Design Rules. Na svakom listu postoji skup pravila koja su izlistana na levoj strani da biste izabrali drugo pravilo, pritisnite miem na to pravilo. Pored te liste se nalazi opis trenutno izabranog pravila.

Ispitajte i promenite pravila u Design Rules dijalogu Tekua pravila u donjoj polovini Design Rules dijaloga su izlistana poev od pravila najvieg prioriteta, pa do pravila najnieg prioriteta.

189

Protel 99se - PCB

Donja polovina dijaloga prikazuje sve instance tog pravila koje su definisane za taj projekat tampane ploice (ukljuujui pravila koja su automatski napravljena za novi projekat tampane ploice). Primetite da se pravila koja su kreirana mogu pojedinano zabraniti koristite ovu karakteristiku kada ne elite da pravilo bude primenjeno, ali istovremeno ne elite ni da bude obrisano.

Dodavanje pravila
Pronaite i izaberite zahtevano pravilo u Design Rules dijalogu i pritisnite Add taster (preica: dva puta uzastopno pritisnite levim tasterom mia na pravilo). Nakon pritiskanja Add tastera pojavie se dijalog za odreeno pravilo. Tu ete konfigurisati pravilo i postavite opseg delovanja. Primetite da svako pravilo ime Rule Name (ime pravila), a da se pri pravljenju pravila kreira podrazumevano ime. Ime pravila se pojavljuje u panelu kada je Browse mod postavljen na Rules, pa zato upotrebite ime pravila na nain koji e vam olakati upravljanje pravilima.

Svako pravilo je konfigurisano u sopstvenom Rules dijalogu

ta je opseg delovanja pravila?

Opseg delovanja, ili ogranienja svakog pravila je odreen preko Rule Scope (opseg pravila). Opseg pravila definie skup odredinih objekata na koje se odreene instance pravila primenjuju. Definisanjem pravila, moete primeniti pravilo na celu plou, ili moete ciljati odreenu vezu, skup (klasu) veza, komponentu ili stopicu.
Opseg delovanja tano definie na koje se objekte primenjuje pravilo.

Opis svakog opsega delovanja

Sledi kratak pregled svakog pravila opsega delovanja

190

Protel 99se - PCB

Cela ploa (Whole Board) Ovo je opseg delovanja najnieg prioriteta primenjuje se na sve objekte tampane ploice za koje vai dato pravilo. Sloj (Layer) Odnosi se na sve objekte na odreenom sloju. Primetite da objekti nisu obuhvaeni ovim opsegom delovanja. Jedan od primera gde se ovaj opseg delovanja moe upotrebiti je definisanje razliite paste maske za komponente koje se povrinski montiraju na gornjem sloju od maski za komponente koje se povrinski montiraju na donjem sloju. Vrsta objekta (Object Kind) Vai za dozvoljene tipove objekata. Primeri kada se ovaj opseg delovanja moe koristiti ukljuuje sluaj kada vam je potrebno razliito dozvoljeno rastojanje linije do stopice/prolaza, ili kada vam je potrebno razliito dozvoljeno rastojanje za poligone u odnosu na druga rutiranja. Footprint Vai za sve komponente koje koriste odreeni footprint. Prednost ovakvog delokruga je ta to se pri dodavanju u dizajn komponente koja koristi odreeni footprint, ta komponenta automatski podlee pravilu tog opsega delovanja. Primeri gde se ovakav opseg delovanja moe koristiti ukljuuje footprint specifina pravila kao to su proirenja maske i paste ili pravila o maksimalnom dozvoljenom rastojanju izmeu komponenti. Klasa komponenata (Component Class) Vai za sve komponente koje pripadaju klasi. Primeri gde ovakav opseg delovanja moe da se koristi ukljuuje grupisanje komponenti za postavljanje na ploicu (upotrebom pravila Room Definition), ili grupisanje komponenti da bi im se pridruilo pravilo o dozvoljenim orijentacijama komponenti (Component Orientations pravilo). Komponenta (Component) Primenjuje se za odreenu komponentu. Primeri gde ovakav opseg delovanja moe da se koristi ukljuuje pravila maski za top lak i paste, i pravila za postavljanje komponente. Klasa Veza (Net Class) Primenjuje se na sve objekte koji pripadaju svakoj vezi u klasi (ukljuujui linije, lukove, punjenja, stopice i prelaze). Primeri gde se ovakav opseg delovanja moe primeniti su pravila o ogranienjima maksimalnog rastojanja izmeu komponenti i ogranienja irine (primenjuje se na linije i lukove) kao i pravila o maksimalnoj brzini i integritetu signala. Veza (Net) Primenjuje se na sve objekte koji pripadaju ruti jedne veze (ukljuujui linije, lukove, punjenja, slobodne stopice i prelaze). Primeri gde se ovakav opseg delovanja moe primeniti su pravila o ogranienjima maksimalnog rastojanja izmeu komponenti i ogranienja irine (primenjuje se na linije i lukove) kao i pravila o maksimalnoj brzini i integritetu signala.

191

Protel 99se - PCB

Od-do klasa (FromTo Class) FromTo (od-do) je korisniki definisana konekcija u vezi, koja ide od (from) odreene stopice do (to) druge odreene stopice (Design FromTo Editor). Ovaj opseg delovanja ukljuuje sve linije ruta, lukove i punjenja koja pripadaju od-do klasi. Primeri gde se ovakav opseg delovanja moe primeniti su pravila o ogranienjima maksimalnog rastojanja izmeu komponenti i ogranienja irine (primenjuje se na linije i lukove) kao i pravila o maksimalnoj brzini i integritetu signala. Od-do (FromTo) FromTo (od-do) je korisniki definisana konekcija u vezi, koja ide od (from) odreene stopice do (to) druge odreene stopice (Design FromTo Editor). Ovaj opseg delovanja ukljuuje sve linije ruta, lukove i punjenja koja pripadaju elementima od-do. Primeri gde se ovakav opseg delovanja moe primeniti su pravila o ogranienjima maksimalnog rastojanja izmeu komponenti i ogranienja irine (primenjuje se na linije i lukove) kao i pravila o maksimalnoj brzini i integritetu signala. Klasa stopica (Pad Class) Primenjuje se na sve stopice koje pripadaju klasi stopica. Primeri gde se ovaj opseg delovanja moe primenjivati ukljuuju proirenja maski, stilove poligon konekcija, i ogranienja o veliini rupa. Specifikacija stopica (Pad Specification) Primenjuje se na sve stopice koje zadovoljavaju kriterijum za dozvoljene stopice. Pritisnite Specification taster u Rule dijalogu da bi se prikazao Pad Specification dijalog. U opsegu delovanja se koriste svi omogueni atributi. Onemoguite atribute koji se ne zahtevaju i konfiguriite one atribute koji e se testirati. Primeri kada se ovaj opseg delovanja moe primenjivati ukljuuju proirenje solder maske, stilove poligonskih konekcija, stilove ravnih konekcija i ogranienja veliina otvora. Specifikacija prelaza (Via Specification) Primenjuje se na sve prelaze koji zadovoljavaju kriterijum Enabled Via (omogueni prelazi). Pritisnite Specification taster u Rule dijalogu da biste prikazali dijalog Via Specification. U opsegu delovanja se koriste svi omogueni atributi, onemoguite atribute koji se ne zahtevaju i konfiguriite one atribute koji e se testirati. Primeri kada se ovaj opseg delovanja moe primenjivati ukljuuju proirenje solder maske, stilove poligonskih konekcija, stilove ravnih konekcija i ogranienja veliina otvora. Drugi primer moe da bude pravilo povezivanja meusloja napajanja, specifikacija prelaza i moe da se koristi da bi se spreilo povezivanje prelaza na meusloj napajanja. Pogledajte primere koji slede u ovom poglavlju da biste videli na primeru kako se to radi. Footprint stopice (Footprint Pad) Ovaj opseg delovanja omoguava pravilu dizajniranja da se primeni na odreenu stopicu (ili stopice ako se koriste specijalni znakovi u odreenim footprintovima.

192

Protel 99se - PCB

Stopica (Pad) Primenjuje se na odreene stopice. Primeri gde se ovaj opseg delovanja moe primeniti ukljuuju proirenje solder maske, stilove povezivanja poligona, stilove povezivanja ravni i ogranienja veliine rupa. Region Primenjuje se na odreenu oblast na ploi. Oblast se definie tako to pritisnete Define taster koje se pojavljuje u dijalogu pravila kada zadajete opseg delovanja pravila. Smatra se da se objekat nalazi u okviru regiona ako bilo koji deo objektovog obuhvatnog pravougaonika (najmanji pravougaonik koji se moe nacrtati tako da kompletno sadri objekat) lei u okviru regiona. Primeri gde se ovaj opseg delovanja moe primeniti ukljuuju konekcione stilove poligona i meuslojeva napajanja, i ogranienja irine.

Unarna i binarna pravila, i postavljanje njihovog opseg delovanja

Postoje dva tipa pravila projektovanja, unarna pravila i binarna pravila. Unarna pravila se primenjuju na jedan objekat, ili svaki objekat u okviru skupa objekata. Binarna pravila se primenjuju izmeu dva objekta, ili izmeu objekta iz jednog skupa i objekta iz drugog skupa. Primer unarnog pravila je solder mask ekspanziono pravilo. Ovo pravilo se primenjuje pojedinano na svaku stopicu identifikovanu ovim pravilom. Primer binarnog pravila je ogranienje maksimalnog rastojanja izmeu komponenti, koje se primenjuje izmeu bakarnog objekta u prvom skupu i bilo kog bakarnog objekta u drugom skupu, koja se identifikuju preko dva opsega delovanja pravila. Kada definiete unarno pravilo vi postavljate jedan opseg delovanja pravila, a kada konfiguriete binarno pravilo vi postavljate dva opsga delovanja pravila.

Upotreba klasa i specijalnih znakova u opsegu delovanja pravila

Postoji mnogo naina upotrebe opseg delovanja pravila kako bi se zadovoljili vai zahtevi projektovanja. Da bi se pomoglo lakem rukovanju ovim pravilima postoje dva mona naina definisanja skupa pravila kojima se odreuje na koje e se skupove objekata primeniti ova pravila. Moete da kreirate korisniki definisane klase objekata, takozvane klase, i potom konfigurisati pravila projektovanja koja vae za te klase objekata. Podrane klase ukljuuju klase veza, klase komponenti, klase stopica i od-do klase. Pogledajte temu Kreiranje klasa objekata, koju moete nai u daljem tekstu ovog poglavlja, da biste se upoznali sa detaljima kako se kreiraju klase objekata. Upotreba specijalnih znakova kako bi se identifikovali skupovi veza Specijalni znaci se takoe mogu koristiti za definisanje skupa objekata. Podran je znak za pojedinani karakter (?) i znak koji zamenjuje proizvoljan broj karaktera (*) . Na prethodnoj slici 193

Protel 99se - PCB

zahtevi za irinom (Width) za sve veze podataka (poinju slovom D od Data) su postavljeni na 10 milsa. Pravilo definie da sve veze, ije ime poinje slovom D, moraju da budu iroke 10 milsa.

Kombinovani delokruzi pravila

Ponekad e vam biti potrebno da pravila primenite na skup objekata koji predstavljaju podskup objekata koje ste ve obuhvatili pojedinanim delokrugom pravila. Primer bi bila veza koja pri rutiranju mora da bude odreene irine, osim na jednom sloju, gde pri rutiranju ta veza mora imati drugaiju irinu. Da biste omoguili kreiranje jo specifinijeg pravila projektovanja, svako pravilo projektovanja vam omoguava da kreirate Compound Rule Scope (kombinovani opseg delovanja pravila) za to pravilo. Kombinovani opseg delovanja se dobija kada primenite logiku AND operaciju na vie od jednog delokruga, tako da dobijate ui skup objekata na koje e se primeniti ugraeno pravilo. Koristite kombinovani opseg delovanja da biste, na gornjem sloju ploice, irinu GND veze postavili na 20 milsa Ako elite da postavite pravilo koje e se primeniti na kombinovani opseg delovanja, vano je da zapamtite da e se pravilo primeniti samo ako za dati objekt vae svi uslovi koji definiu pripadnost delokrugu, a ako bar jedan od uslova ne vai, pravilo se nee primeniti na taj objekat. Da biste proverili da li je pravilo korektno definisano tako da se moe primeniti na objekat, iskoristite Applicable Rules opciju u meniju koji se dobija kada se pritisne desnim tasterom mia ako se postavljeno pravilo ne pojavi u listu, znai da nije primenjivo na dati objekat i da se stoga mora rekonfigurisati. Pogledajte temu Rad sa pravilima projektovanja slojeva u ovom poglavlju ukoliko ste zainteresovani za dodatne informacije o karakteristikama primenjivih pravila (engl. Applicabe Rules). U ovom poglavlju ete na nekim od narednih stranica pronai Primer upotrebe pravila projektovanja gde ete se susresti sa primerima kombinovanih opsega delovanja pravila.

Viestruka pravila iste vrste i njihov redosled po vanosti

Opseg delovanja pravila vam omoguava da tano definiete na ta elite da primenite odreeno pravilo. Na primer, ogranienja minimalnog dozvoljenog rastojanja moete da primenite na vezu, na pojedinanu konekciju na vezi (od-do, engl. FromTo) ili na pojedinanu stopicu. Kao to upotrebljavate opseg delovanja da biste definisali skup objekata na koje elite da primenite neko pravilo, moete isto tako da koristite opseg delovanja da biste ignorisali jedno pravilo u korist drugog pravila iste vrste. Svako pravilo se moe primeniti onoliko puta koliko vi to elite. Na primer, moete solder mask 194

Protel 99se - PCB

expansion pravilo da primenite na ploicu u celini, zatim da drugo solder mask expansion pravilo primenite na odreenu komponentu, i da tree solder mask expansion pravilo primenite na pojedinanu stopicu na istoj komponenti. Da bi PCB Editor znao koje od pomenutih pravila da primeni na definisanu stopicu, postoji redosled izvravanja za pravila iste vrste, koja imaju razliite opsege delovanja. Redosled izvravanja za opsege delovanja pravila poevi od opsega najvieg do opsega najnieg prioriteta:
region (najvii prioritet) stopica footprint stopica specifikacija prolaza specifikacija stopice klasa stopica od-do od-do klasa veza klasa veza komponenta klasa komponenti footprint vrsta objekta sloj ploica u celini (najnii prioritet)

Da ne biste morali da pamtite redoslede izvravanja (vanosti) pri postavljanju opsega delovanja, opsezi pravila su u padajuem meniju poslagani poevi od opsega najnieg pa do opsega najvieg prioriteta.

Time vam je omogueno da koristite od najgeneralnije do najspecifinije strategije pri primeni pravila. Primenite najpre generalno pravilo za celokupnu karticu, zatim ugradite vae zahteve korienjem specifinijih pravila za opsege veeg prioriteta izvravanja. PCB Editor e analizirati pravila koja se mogu primeniti na svaki objekat dizajniranja, i identifikovae i primeniti samo ona pravila sa najviim redosledom izvravanja.

Nesuglasice usled dupliranih pravila

Kada je objekat obuhvaen sa vie od jednim pravilom sa istim opsegom delovanja (na primer stopica obuhvaena sa dva solder mask expansion pravila, oba sa opsegom delovanja postavljenim na izdvojeni region, ali se regioni preklapaju) postoji neslaganje (engl. contention). Osnovno pravilo je da se izabere pravilo koje daje najvei stepen sigurnosti (na primer, pravilo sa najveim dozvoljenim minimalnim rastojanjem od objekta). Kako se to interpretira za svako pravilo, dokumentovano je u svakom opisu pravila.

Kako se pravila primenjuju

Kao to je ranije pomenuto, mogue je definisati vie pravila projektovanja iste vrste. Vano je uoiti da se na objekat moe primeniti samo jedno pravilo projektovanja bilo koje vrste sistem pravila automatski razluuje primenjiva pravila kako bi odluio koje pravilo da primeni. Informacije o strategijama koje se bave odreivanjem koje e se pravilo primeniti na neki objekat moete pronai u naslovu Rad sa pravilima projektovanja. Takoe je vano uoiti da se sva pravila projektovanja ne primenjuju u svim situacijama. Neka pravila se specificiraju za autoruter (na primer rutiranje slojeva), druga se definiu za kreiranje 195

Protel 99se - PCB

izlaza za proizvodnju tampane ploice (na primer, solder mask expansion), a ni jedno od pravila se ne testira od strane DRC karakteristike. PCB Editor primenjuje ova pravila u sledeim situacijama.

Provera pravila dizajniranja u toku samog rada (engl. Online Design Rule Check) (DRC) Naruavanje pravila se oznaava im se tokom postavljanja objekta narui pravilo. Oznaavanje se vri tako to se objekti koji su naruili pravilo uokvire tekuom DRC bojom. Osobina provere pravila projektovanja u toku samog postavljanja objekata se moe zabraniti u Options listu Preferences dijaloga. Batch DRC Izborom stavke menija Tools Design Rule Check pojavie se dijalog Design Rule Check. Izaberite one tipove pravila koje elite da testirate i pritisnite OK taster. Sve instance dozvoljenih tipova pravila e se testirati.
Uoite da moete da zadate broj naruavanja pravila o kojima ete biti izvetavani. Koristite ovu opciju da biste mogli upravljati izvetajima.

U toku softverskih operacija Neka pravila se monitoriu tokom softverskih operacija u koje spadaju: punjenje poligona, autorutiranje, automatsko postavljanje objekata i generisanje izlaza. U primere takvih pravila spadaju: mask expansion rule koje se monitorie tokom generisanja izlaza i pravilo rutiranja prelaza koje se monitorie tokom automatskog postavljanja objekata. Izvoz sa projektom Neka pravila su ukljuena kako bi se podrale karakteristike u SPECCTRATM autoruteru. Zahtevi definisani ovim pravilima se izvoze zajedno sa projektom.
Pogledajte naslov Definisanje pravila kasnije u ovom poglavlju ukoliko ste zainteresovani za vie detalja o tome gde se svako pravilo primenjuje.

Rad sa pravilima projektovanja

Pravila projektovanja su osnova specifikacije projekta i kontrole u PCB Editoru. Tokom razliitih faza projektovanja tampane ploe biete fokusirani na razliite zahteve dizajna na primer, pri postavljanju komponenti vano je obratiti panju na dozvoljeno rastojanje izmeu komponenata, dok je pri rutiranju od posebne vanosti dozvoljeno rastojanje izmeu ruta. PCB Editor sadri veliki broj karakteristika koje vam pomau da upravljate razliitim pravilima projektovanja.

Praenje pravila projektovanja tokom rada

Mnoga pravila projektovanja se mogu pratiti tokom rada. Omoguite pravila koja elite da pratite u toku samog procesa rada u Online listu Design Rule Check dijalogu (izaberite Tools Design Rule Check). Izuzev UnRouted Net Constraint, svako drugo naruavanje pravila pro196

Protel 99se - PCB

jektovanja koje nastupi tokom procesa projektovanja se odmah oznaava zelenom bojom (podrazumevana DRC boja greke). Svako naruavanje se takoe prikazuje u PCB panelu, da biste videli naruavanja pravila potrebno je da Browse mod postavite na Violations. Za vie informacija o proveri i monitorisanju pravila projektovanja itajte poglavlje Provera PCB projekta.

Rad sa pravilima iz PCB panela

Pravila koja su trenutno definisana za PCB se mogu prikazati u PCB panelu. Postavite Browse mod na Rules da biste ih videli. Koristite tastere na panelu da biste editovali pravilo (Edit taster), izabrali sve objekte na koje je pravilo primenjuje (Select taster) i istakli (Highlight taster) sve objekte na koje se pravilo primenjuje. Uoite da Select i Highlight karakteristike razluuju redosled izvravanja pravila i selektuju/istiu samo one objekte na koje se dato pravilo primenjuje.

Onemoguavanje pravila
Pravila se mogu pojedinano onemoguiti u Design Rules dijalogu. Onemoguavanje pravila ima isti efekat kao i samo brisanje pravila u smislu njegovog tretiranja u online i batch DRC rutinama. Onemoguena pravila se prikazuju u panelu sa prevuenom linijom preko imena pravila.

Izvoenje i uvoenje skupa pravila

Skupovi pravila se mogu izvesti i uvesti, to vam omoguava da smestite i ponovo uitate snimljene skupove pravila. Da biste uvezli ili izvezli skup pravila pritisnite Menu taster na dnu Design Rules dijaloga. Pri uvozu pravila moete ili da prepiete postojea pravila (Overwrite taster ) ili da ih dodate (Add taster) pritiskanjem odgovarajueg tastera u Import Options dijalogu pravila. Prepisivanje se deava kada se naie na pravilo istog imena.

Oznaavanje pravila koja e se primeniti

Moete lako da oznaite koja e se pravila projektovanja primeniti na neki objekat. Postoje dve pogodne opcije pravila u padajuem meniju koji dobijate pritiskanjem desnog tastera mia. Nakon izbora ili Applicable Unary Rule ili Applicable Binary Rule iz padajueg menija od vas e se zahtevati u statusnoj liniji da izaberete jedan osnovni objekat (Applicable Unary Rule) ili dva osnovna objekta (Applicable Binary Rule) pritisnite miem na osnovni objekat(e) od interesa. Tada se pojavljuje Applicable Rules dijalog prikazujui sva pravila projektovanja koja se primenjuju na dati osnovni objekat(e). Uoite da su sva trenutna pravila projektovanja koja se mogu primeniti na izabrani osnovni objekat(e) analizirana i izlistana u Applicable Rules dijalogu. 197

Protel 99se - PCB

Svako pravilo koje je izlistano u dijalogu ima ili znak potvrde ili krsti pored sebe. Znak potvrde ukazuje da je to pravilo najvieg prioriteta od svih primenjivih pravila, i do je to pravilo koje e se primeniti. Pravila nieg prioriteta su prikazana sa krstiem pored sebe, to ukazuje da su ta pravila primenjiva ali da nisu najvieg prioriteta i da se stoga trenutno ne primenjuju.

Applicable Rules dijalog detaljno predstavlja sva pravila koja se mogu primeniti na osnovni objekat(e).

Na globalnijem nivou moete da ispitate na koje se objekte svako pravilo primenjuje postavljanjem Browse moda u panelu na Rules, i potom, upotrebom Highlight i Select tastera u cilju prikazivanja objekata na koje se pravilo primenjuje. Kada elite da saznate zato je objekat oznaen da naruava pravilo projektovanja, pritisnite desnim tasterom mia na njega i iz padajueg menija izaberite opciju Violation. Pojavie se Violation Inspector dijalog, sa detaljnim opisom koje pravilo(a) projektovanja dati objekat ne potuje i na koji nain.

Klase objekata
Klasa je skup objekata koje elite da tretirate kao grupu. Na primer, moda ete poeleti da grupiete sve komponente napajanja u jednu klasu, a da sve memorijske ipove grupiete u drugu klasu. Nakon toga moete da radite sa celom grupom komponenti primenjujete razliita pravila projektovanja na odreenu klasu, ili da izaberete klasu i da je, potom, pomerate do eljene pozicije na tampanoj ploici. Mogu se definisati etiri tipa klasa: klase veza, klase komponenata, od-do (engl. fromto) klase i klase stopica. Klase komponenata i klase veza se mogu selektovati direktno iz PCB Editor panela.
Koristite klase da biste lako identifikovali grupe objekata. Pomou klasa se olakava postavljanje i upravljanje pravilima projektovanja.

198

Protel 99se - PCB

Klase se meusobno ne iskljuuju, objekat moe da pripada vie od jednoj klasi. To vam omoguava da objekat stavite u vie klasa, pri emu se svaka klasa koristi za razliitu namenu. Na primer, moete da postavite komponentu u klasu kojom e se identifikovati njena pripadnost grupi komponenata koje se moraju postaviti na odreenu oblast na kartici (upotrebom room definicije), ista komponenta moe pripadati drugoj klasi u kojoj je vreno grupisanje po footprintu, gde ta klasa footprinta ima primenjeno pravilo rutiranja, a istovremeno ta ista komponenta moe da pripada i treoj klasi definisanoj kao grupa komponenti koje imaju specifinu solder mask expansion.

Pravljenje klasa
Sva etiri tipa klasa se prave na isti nain u Object Classes dijalogu (iz menija izaberite Design Classes). Izaberite odgovarajui list na vrhu dijaloga kako biste izabrali odgovarajui tip klase, a potom pritisnite Add taster na dnu dijaloga. Kada se pojavi dijalog Edit Class, izaberite zahtevane objekte iz NonMembers (nisu lanovi) liste (podrano je viestruko biranje), a zatim koristite tastere sa oznakama strelica da biste prebacili objekte u listu lanova (engl. Members list). Primetite da dijalog ukljuuje tastere za prebacivanje objekata koji su trenutno selektovani na tampanoj ploici.

Kreiranje klase stopica od stopica koje su trenutno selektovane na ploici.

Klase komponenti
Klase komponenti se mogu lako kreirati uz pomo Component Class Generatora, koji vam omoguava da identifikujete skup komponenti na osnovu zajednikih atributa komponenti.

Upotrebite generator klasa da biste brzo kreirali klase komponenti koje se zasnivaju na zajednikim atributima komponenti

199

Protel 99se - PCB

U Edit Component Class dijalogu pritisnite taster Class Generator da bi se prikazao dijalog Component Class Generator. Koristite filtere na levoj strani da biste identifikovali komponente na osnovu nekih njihovih atributa, a potom pritisnite > taster da biste dodali sve komponente koje imaju te vrednosti atributa. Postavite Class Name (ime klase) na vrhu dijaloga, a potom pritisnite OK taster da biste dodali novu klasu.

Definicije pravila rutiranja

Ogranienje minimalnog dozvoljenog rastojanja (Clearance Constraint)
Definicija Definie minimalno dozvoljeno rastojanje izmeu bilo koja dva osnovna objekta na bakarnom sloju. Koristite Clearance Constraint da biste bili sigurni da se, pri rutiranju, odrava minimalno dozvoljeno rastojanje. Provera spojeva (Connective Checking) Tipino se ova vrednost postavlja na Different Nets (razliite veze). Primer kada se moe koristiti Any Net (bilo koja veza) je testiranje da li su prolazi postavljeni suvie blizu stopicama ili drugim prolazima na istoj vezi, ili na nekoj drugoj vezi. Kako se razreava problem dupliranih pravila Pravilo sa najveim minimimalnim dozvoljenim rastojanjem izmeu komponenti se pokorava drugom pravilu. Mesto primene pravila Online DRC, batch DRC i tokom autorutiranja.

Stil uglova pri rutiranju (Router Corners Rule)

Definicija Odreuje stil uglova koji e se koristiti tokom autorutiranja. Stil uglova moe da bude 45 stepeni otrih ivica ili zaobljen (korienjem luka?). Loa strana ovakvog pristupa je to se mora odrediti minimalno i maksimalno rastojanje od unutranjeg ugla do najdalje take otre ivice ili luka. Kako se razreava problem dupliranih pravila Redosled kojim se duplirana pravila pokoravaju je: zaokruen, 90/45 stepeni, 90 stepeni. Mesto primene pravila Export u SPECTRA.

200

Protel 99se - PCB

Slojevi za rutiranje (Routing Layers Rule)

Definicija Definie slojeve koji e se koristiti pri autorutiranju. Kako se razreava problem dupliranih pravila Pokorava se pravilo sa minimalnim brojem slojeva. Mesto primene pravila Tokom autorutiranja.

Pravilo prioriteta rutiranja (Routing Priority Rule)

Definicija Dodeljuje prioritet rutiranja od 0 do 100. 100 je najvii prioritet, a 0 je najnii prioritet. Prioriteti rutiranja su relativne vrednosti koje se koriste da bi se definisao redosled kojim e se veze autorutirati. Kako se razreava problem dupliranih pravila Pravilo najvieg prioriteta se izvrava. Mesto primene pravila Tokom autorutiranja.

Pravilo topologije rutiranja (Routing Topology Rule)

Definicija Topologija veze je nain konekcije od stopice do stopice. Podrazumevana akcija PCB Editora je araniranje od pina do pina svake veze da bi se dobila najkraa celokupna duina konekcije. Topologija se primenjuje na vezu iz razliitih razloga: pri dizajniranju brzih kola gde se mora minimizirati refleksija signala, pri araniranju veza se primenjuje topologija niza; za veze mase se moe primeniti topologija zvezde kako bi se osigurali da se sve linije vraaju u zajedniku taku. Sledee topologije se mogu primenitu sa pravilima topologija ruta: Najkrai put (Shortest) Ova topologija povezuje sve vorove tako da ukupna duina konekcija bude to kraa. Horizontalno (Horizontal) Ova topologija povezuje zajedno sve vorove, pri emu horizontalne kratke veze favorizuje u odnosu na vertikalne kratke veze sa faktorom 5:1. Koristite ovaj metod da biste forsirali rutiranje u horizontalnom pravcu.

201

Protel 99se - PCB

Vertikalno (Vertical) Ova topologija povezuje zajedno sve vorove, pri emu vertikalne kratke veze favorizuje u odnosu na horizontalne kratke veze sa faktorom 5:1. Koristite ovaj metod da biste forsirali rutiranje u vertikalnom pravcu. Prosti niz (Daisy Simple) Ova topologija povezuje u niz sve vorove, jedan za drugim. Redosled povezivanja je proraunava tako da se dobije minimalna ukupna duina veza. Ako se definie izvorina i terminatorska stopica tada se sve druge stopice povezuju izmeu njih na nain kojim se postie minimalna duina veza. Editujte stopicu tako da bude izvorina ili da bude terminator. Ako se definie nekoliko izvora (ili terminatora), tada se oni povezuju zajedno na svakom kraju.

Niz zapoet iz sredine (DaisyMid Driven) Topologija razmeta izvorini vor(ove) u centar niza, deli podjednako optereenja i ulanava ih sa obe strane izvora. Potrebna su dva terminatora, jedan sa svakog kraja. Vie izvorinih vorova je zajedno povezano u centru. Ako ne postoje tano dva terminatora, koristi se jednostavna daisy topologija.

Balansirani niz (DaisyBalanced) Ova topologija deli optereenja na podjednake lance, a ukupan broj lanaca jednak je broju terminatora. Ovi lanci se potom povezuju na izvor po modelu zvezde. Vie izvorinih vorova se zajedno povezuje.

Zvezda (Star) Ova topologija povezuje svaki vor direktno na izvorini vor. Ako je prisutan terminator, on se povezuje nakon svakog opteretnog vora. Vie izvorinih vorova je zajedno povezano, ba kao i kod balansirane topologije.
202

Protel 99se - PCB

Kako se razreava problem dupliranih pravila Pravila se izvravaju po sledeem redosledu: Star, DaisyBalanced, DaisyMid Driven, DaisySimple, Horizontal, Vertical, Shortest. Mesto primene pravila Tokom autorutiranja.

Pravilo rutiranje vrste prelaza (Routing Via Style Rule)

Definicija Odreuje prenik rutiranog prelaza i veliinu otvora. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo sa najveim prelazom. Mesto primene pravila Poeljni atributi prelaza se koriste tokom runog rutiranja kada pritisnete * taster preicu i menjate signalne slojeve rutiranja, ili kada pritisnite / taster preicu da biste se prebacili na ravni sloj. eljena setovanja se mogu menjati u letu tokom runog rutiranja pritiskanjem tastera TAB.
Autoruter takoe koristi eljene atribute prelaza (samo pravilo iji je opseg delovanja cela ploa). Maksimum i minimum atributa prelaza se proverava u online i batch DRC.

Ogranienje vrata SMD stopice (SMD NeckDown Constraint)

Definicija Odreuje maksimalan odnos irine linije i irine SMD stopice, a izraava se u procentima. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se prvo pravilo iz liste. Mesto primene pravila Online DRC i Batch DRC.

Ogranienje SMD do ugla (SMD to Corner Constraint)

Definicija Odreuje se minimalno rastojanje izmeu centra povrine za montiranje stopice do prvog ugla rutiranja. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo sa najveom razdaljinom.

203

Protel 99se - PCB

Mesto primene pravila Online DRC i Batch DRC.

Ogranienje SMD do ravne povrine (SMD to Plane Constraint)

Definicija Odreuje maksimalnu duinu rutiranja od centra SMD stopice do stopice/prelaza plane konekcije. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se prvo pravilo iz liste. Mesto primene pravila Online DRC i Batch DRC.

Ogranienje irine linija rutiranja (Routing Width Constraint)

Definicija Definie se irina linija i lukova koji se smetaju na slojeve bakra. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo sa najuim dozvoljenim opsegom. Mesto primene pravila eljena setovanja se potuju tokom runog i automatskog rutiranja. Moe se menjati u toku samog procesa runog rutiranja pritiskanjem TAB tastera.
Minimalna i maksimalna setovanja se potuju u online i batch DRC.

Definicije pravila proizvodnje (izrade)

Ogranienje ugla na manje od 90 stepeni (Acute Angle Constraint)
Definicija Definie minimalni dozvoljeni ugao na uglovima linije. Uglovi manji od 90 stepeni mogu da predstavljaju problem pri izradi, rezultujui u prekomerno nagrizanje bakra na uglovima. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo sa najveim uglom. Mesto primene pravila Online i Batch DRC.
204

Protel 99se - PCB

Ogranienje veliine otvora (Hole Size Constraint)

Definicija Definie maksimalnu i minimalnu veliinu otvora, izraeno ili kao tana numerika vrednost, ili kao procenat veliine stopice/prelaza. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo sa najveim minimumom i najmanjim opsegom. Mesto primene pravila Online i Batch DRC.

Parovi slojeva (Layer Pairs)

Definicija Ovo pravilo provera da li se korieni par slojeva slae sa trenutnim parom za buenje. Korieni par slojeva je odreen na osnovu prelaza i stopica naenih na ploi, jedan par slojeva za svaku pronaenu kombinaciju tipa poetni sloj krajnji sloj. Kako se razreava problem dupliranih pravila Prvo pravilo sa omoguenim atributima para slojeva se prvo izvrava. Mesto primene pravila Online i Batch DRC.

Minimalni kruni prsten (Minimum Annular Ring)

Definicija Odreuje minimalni dozvoljeni kruni prsten na stopici. Kruni prsten se meri radijalno, od ivice rupe stopice pa do ivice stopice. Kako se razreava problem dupliranih pravila Prvo se izvrava pravilo sa najveim krunim prstenom. Mesto primene pravila Online i Batch DRC.

Pravilo irenja maske paste (Paste Mask Expansion)

Definicija Oblik koji se pravi u sloju maske paste sa svake strane stopice je oblik stopice, proirena ili radijalno smanjena za vrednost Expansion definisanu u ovom pravilu.

205

Protel 99se - PCB

Kako se razreava problem dupliranih pravila Izvrava se pravilo sa najmanjom vrednou irenja. Mesto primene pravila Tokom generisanja izlaza.

Nain spajanja poligona (Polygon Connect stil)

Definicija Definie stil povezivanja od pina komponente do meusloja napajanja. Primenjuju se tri opcije spajanja: direktno spajanje (ispunjen bakar na pinu), termalno mreno (reljefna) spajanje ili izostanak spajanja.
Ako je izabrano Relief spajanje tada definiete: koliko je iroka termalna relief bakarna veza, broj spojeva i ugao spajanja.

Kako se razreava problem dupliranih pravila Prvo se izvrava pravilo koje definie direktnu vezu. Mesto primene pravila Tokom punjenja poligona.

Zazor u meusloju napajanja (Power Plane Clearance)

Definicija Definie radijalno minimalno dozvoljeno rastojanje napravljeno oko prelaza i stopica koje prolaze kroz, ali nisu povezane na meusloj napajanja. Kako se razreava problem dupliranih pravila Izvrava se pravilo koje definie najvei zazor. Mesto primene pravila Tokom generisanja izlaza

Nain vezivanja sloja napajanja (Power Plane Connect Style)

Definicija Definie stil povezivanja izmeu pina komponente i meusloja napajanja. Dostupne su tri opcije povezivanja: direktna konekcija (ispunjen bakar na pinu), termalna mrena (Relief) konekcija ili izostanak konekcije.
Ako je izabrana Relief konekcija tada definiete: koliko je iroka bakarna konekcija, radijalna irina proirenja merena od ivice rupe do ivice vazdunog procepa, i irina vazdunog procepa. Primetite da je ravan napajanja pravljena u negativu, tako da e osnovni objekti postavljeni na sloj ravni napajanja kreirati praznine u bakru. 206

Protel 99se - PCB

Kako se razreava problem dupliranih pravila Izvrava se prvo pravilo koje definie direktne konekcije. Mesto primene pravila Tokom generisanja izlaza.

Pravilo proirenja solder maske (SolderMask Expansion Rule)

Definicija Oblik koji se pravi na solder mask sloju na strani svake stopice i prelaza je oblik stopice ili prelaza, proiren ili smanjen radijalno za veliinu definisanu ovim pravilom. Da biste pokrili prelaz postavite Expansion na negativnu vrednost jednaku ili veu od prenika prelaza. Da biste pokrili sve prelaze u sluaju kada projekat ima prelaze razliitih veliina, za Expansion definiite negativnu vrednost jednaku ili veu od prenika najveeg prelaza. Kako se razreava problem dupliranih pravila Izvrava se pravilo koje definie najvee proirenje. Mesto primene pravila Tokom generisanja izlaza.

Oblik test taaka (Testpoint stil)

Definicija Definie dozvoljenje fizike parametre stopica i prelaza koje su oznaene kao take za testiranje.
Karakteristika Find Testpoint i Autoruter koriste Allow Side postavke po sledeem redosledu (od najvieg do najnieg):
donji (montiran na povrinu) gornji (montiran na povrinu) donji prelaz gornji prelaz donji sasvim izbuen gornji sasvim izbuen

Kako se razreava problem dupliranih pravila Izvrava se prva instanca pravila.

Mesto primene pravila

Pravilo se potuje od strane Find Testpoint karakteristike, autorutera i online i batch DRC. Online i batch DRC testiraju sve atribute pravila izuzev Preferred Size (poeljna veliina) i Preffered Hole Size (poeljna veliina otvora) ove vrednosti koristi autoruter da bi definisao veliinu testpoint stopica koje autoruter postavlja. 207

Protel 99se - PCB

Upotreba testnih taaka (Testpoint Usage )

Definicija Definie koje veze zahtevaju testpoint. DRC izvetaj se koristi da bi se identifikovala veza koja ne potuje pravilo, a Testpoint izvetaj koji se pojavljuje u okviru CAM Managera se koristi da bi se identifikovale lokacije sa ispravnim test takama. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se prva instanca pravila. Mesto primene pravila Pravilu se pokoravaju Find Testpoint karakteristika, autoruter, online i batch DRC.

Pravila za velike brzine (High Speed Rule Definitons)

Duina grane u topologiji niza (Daisy Chain Stub Length)
Definicija Definie maksimalnu dozvoljenu duinu dela veze u topologiji niza. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo koje definie najkrau stub duinu. Mesto primene pravila Online i Batch DRC

Ogranienja duine (Length Constraint)

Definicija Odreuje minimalnu i maksimalnu duinu veze. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo koje definie najui opseg. Mesto primene pravila Online i Batch DRC.

Slaganje duina veza (Matched Net Lengths)

Definicija Odreuje stepen do koga veze mogu da imaju razliitu duinu. PCB Editor locira najduu vezu u jednom opsegu delovanja i poredi je sa svakom drugom vezom u odreenom opsegu.
208

Protel 99se - PCB

Dijalog Matched Length pravila vam takoe omoguava da odredite kako biste voleli da uparite duine veza koje ne ispunjavaju zahteve slaganja duina. PCB Editor e dodati odgovarajue sekcije vezama kako bi izjednaio njihove duine. Ako elite da PCB Editor proba da uskladi duine veza dodavanjem odgovarajuih sekcija, postavite eljene vrednosti u Matched Length Rules dijalogu i potom izaberite stavku menija Tools Equalize Nets. Pravilo uparivanja duina e se primeniti na veze definisane pravilom i odgovarajue sekcije e se dodati onim vezama koje ne ispunjavaju pravilo. Stepen uspeha ove akcije zavisi od veliine dostupnog prostora za dodavanje potrebnih sekcija i od stila koji se mora primeniti pri postavljanju veza. Stil postavljanja veza pod uglom od 90 stepeni je najkompaktniji, a stil sa zaobljenim nastavcima je najmanje kompaktan.

Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo koje definie najmanju toleranciju. Mesto primene pravila Online i Batch DRC.

Maksimalan broj prelaza (Maximun Via Count)

Definicija Definie se maksimalan broj dozvoljenih prelaza. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo koje definie najmanji broj prelaza. Mesto primene pravila Online i Batch DRC.

Ogranienja paralelnih segmenata (Parallel Segment Constraint)

Definicija Odreuje rastojanje dva segmenta linija koje mogu da rade u paraleli, za dato razdvajanje. Uoite da ovo pravilo testira segmente linije, a ne kolekciju segmenata linije. Primenite viestruka ogranienja paralelnih segmenata na vezu da biste aproksimirali karakteristike presluavanja koje variraju kao funkcija duine i rastojanja. Kako se razreava problem dupliranih pravila Duplirana pravila ne kreiraju ogranienja za ovo pravilo. Mesto primene pravila Online i Batch DRC.

209

Protel 99se - PCB

Ogranienje postavljanja prelaza ispod SMD komponenata (Vias Under SMT Constraint)
Definicija Odreuje da li se prelazi tokom autorutiranja mogu postavljati ispod SMD stopica. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo koje definie da prelazi nisu dozvoljeni. Mesto primene pravila Online i Batch DRC.

Definicije pravila rutiranja (Placement Rule Definitions Definicija)

Odreuje minimalno rastojanje izmeu komponenti. Reimi provere su: Brza provera (Quick Check) - upotrebljava se pravougaonik koji moe da ogranii datu komponentu da bi se definisao njen oblik. Pravougaonik koji moe da ogranii datu komponentu (engl. bounding rectangle) je najmanji pravougaonik koji sadri sve osnovne objekte koji ine komponentu. Vieslojna provera (Multi Layer Check) takoe koristi pravougaonik koji moe da ogranii komponentu, ali uzima u obzir i otvore stopica komponenti na ploi sa komponentama na obe strane, omoguavajui da se komponente koje se povrinski montiraju postavljaju ispod komponenti sa klasinim pinovima. Potpuna provera (Full Check) koristi taan oblik komponenata u kome su sadrani svi osnovni objekti koji ine tu komponentu. Koristite ovu opciju ako projekat ukljuuje veliki broj ovalnih komponenata i komponenata neregularnih oblika.

Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo sa najmanjim razmakom. Mesto primene pravila Online i Batch DRC (Quick Check i MultiLayer Check reimi). Takoe se primenjuje pri autorutiranju sa Cluster Placer-om.

Pravilo orijentacije komponente (Component Orientation Rule)

Definicija Odreuje dozvoljene orijentacije komponenti. Dozvoljeno je vie orijentacija, dozvoljavajui autoplaceru da koristi bilo koju od dozvoljenih orijentacija.
210

Protel 99se - PCB

Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo koje definie manje rotacija. Mesto primene pravila Tokom automatskog postavljanja komponenti sa Cluster Placer-om.

Veze koje se ignoriu (Nets to Ignore)

Definicija Odreuje koje veze treba da se ignoriu tokom automatskog postavljanja komponenti sa Cluster Placerom. Ignorisanje veza napajanja moe da pomogne u postizanju vee brzine postavljanja i u boljem kvalitetu. Ako projekat ima veliki broj dvopinskih komponenti koje su povezane na vezu napajanja, ignorisanje veze napajanja e rezultovati klasterovanjem ovih komponenti na osnovu druge veze, radije nego na osnovu veze napajanja. Kako se razreava problem dupliranih pravila Neslaganja nisu mogua. Mesto primene pravila Tokom automatskog postavljanja komponenti sa Cluster Placer-om.

Pravilo dozvoljenih slojeva (Permitted Layer Rule)

Definicija Odreuje na koje se slojeve komponente mogu postaviti tokom postavljanja sa Cluster Placerom. Cluster Placer ne menja sloj na kome se nalazi komponenta, tako da morate da postavite eljeni sloj komponente pre nego to startujete rasporeiva. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo sa najmanjim brojem slojeva. Mesto primene pravila Tokom automatskog postavljanja komponenti sa Cluster Placer-om.

Definicija prostora (Room Definition)

Definicija Odreuje podruje oblika pravougaonika na kome je postavljanje komponenata ili dozvoljeno ili nije dozvoljeno. Ovo podruje se moe zadati izborom iz menija opcije Place Room. Postavljeno podruje se moe menjati tako to se najpre pritisne miem kako bi se fokusirao, a potom ponovo pritisne da bi se promenila veliina prostora.
Komponente se mogu pomerati unutar pridruenog prostora tako to se pritisne Arrange Components unutar Room tastera u Component Placement listi alata. Kada se jednom pridrui kla211

Protel 99se - PCB

sa komponenata datom prostoru, pri pomeranju samog prostora, pomerae se i sve komponente te klase. Da biste zaustavili ovakvo ponaanje onemoguite Room Definition pravilo.

Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuju se sva pravila. Mesto primene pravila Online DRC, Batch DRC i tokom automatskog postavljanja komponenti sa Cluster Placer-om.

Definicije pravila integriteta signala

Da bi se koristila osobina analize integriteta signala, moraju biti definisani Signal Stimulus pravilo i odgovarajua Supply Nets pravila, a u Signal Integrity listu Preferences dijaloga, mora biti konfigurisan Designator Mapping.

Ogranienje impedanse (Impedance Constraint)

Definicija Zadaje minimalnu i maksimalnu dozvoljenu impedansu. Impedansa mree je funkcija geometrije provodnika i provodnosti, okolnih dielektrik materijala (baznog materijala ploe, vieslojne ispune (insulation), solder maske i tako dalje) i fizike geometrije ploe (rastojanje do drugih provodnika u z-ravni). Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo sa najmanjom specifikacijom impedanse. Mesto primene pravila Tokom analize integriteta signala.

Prebaaj silazna ivica (Overshoot Faling Edge)

Definicija Definie maksimalno dozvoljeno prekoraenje (zvoni kada vrednost signala padne ispod bazne vrednosti) na silaznu ivicu signala. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo sa najmanjim dozvoljenim prekoraenjem. Mesto primene pravila Tokom analize integriteta signala.

212

Protel 99se - PCB

Prebaaj uzlazna ivica (Overshoot Rising Edge)

Definicija Definie maksimalno dozvoljeno prekoraenje (zvoni kada vrednost signala pree gornju vrednost) na uzlaznu ivicu signala. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo sa najmanjim dozvoljenim prekoraenjem. Mesto primene pravila Tokom analize integriteta signala.

Osnovna vrednost signala (Signal Base Value)

Definicija Osnovna vrednost signala je napon signala pri niskom nivou. Upotrebite ovo pravilo da bi se definisala maksimalna dozvoljena osnovna vrednost. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo sa najmanjom dozvoljenom osnovnom vrednou. Mesto primene pravila Tokom analize integriteta signala.

Kanjenje signala pri silaznoj ivici (Signal Flight Time Falling Edge)
Definicija Flight Time je kanjenje signala do kojeg dolazi usled interkonekcione strukture. Izraunava se tako to se od vremena potrebnog da se aktuelni ulaz pobudi do veliine praga napona, oduzme vreme potrebno da se referentno optereenje (povezano direktno na izlaz) dovede do vrednosti praga napona.
Ovo pravilo definie maksimalno dostupno vreme leta pri silaznoj ivici signala.

Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo sa najkraim vremenom leta. Mesto primene pravila Tokom analize integriteta signala.

213

Protel 99se - PCB

Kanjenje signala pri uzlaznoj ivici (Signal Flight Time Rising Edge)
Definicija Flight Time je kanjenje signala do kojeg dolazi usled interkonekcione strukture. Izraunava se tako to se od vremena potrebnog da se aktuelni ulaz pobudi do veliine praga napona, oduzme vreme potrebno da se referentno optereenje (povezano direktno na izlaz) dovede do vrednosti praga napona.
Ovo pravilo definie maksimalno dostupno vreme leta pri uzlaznoj ivici signala.

Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo sa najkraim vremenom leta. Mesto primene pravila Tokom analize integriteta signala.

Pobudni signal (Signal Stimulus)

Definicija Odreuje karakteristike stimulus signala koji se koristi u analizi integriteta signala. Ovo je signal koji se ubacuje na svaki izlazni pin na mrei koja se testira. Tokom provere pravila dizajniranja vraa se najgori rezultat. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se prvo pravilo u listi. Mesto primene pravila Tokom analize integriteta signala.

Gornja vrednost signala (Signal Top Value)

Definicija Gornja vrednost je napon koji postavlja signal pri svom visokom stanju. Upotrebite ovo pravilo da biste definisali minimalnu dozvoljenu gornju vrednost. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo sa dozvoljenom najveom vrednou. Mesto primene pravila Tokom analize integriteta signala.

214

Protel 99se - PCB

Nagib silazne ivice (Slope Failing Edge)

Definicija Nagib silazne ivice je vreme potrebno da se signal spusti sa vrednosti praga (VT) na niski nivo (VIL).
Ovo pravilo postavlja maksimalno dozvoljeno vreme nagiba.

Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo sa minimalnim vremenom nagiba. Mesto primene pravila Tokom analize integriteta signala.

Nagib uzlazne ivice (Slope Rising Edge)

Definicija Nagib uzlazne ivice je vreme potrebno da signal poraste sa vrednosti praga (VT) na visoki nivo (VIH).
Ovo pravilo postavlja maksimalno dozvoljeno vreme nagiba.

Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo sa minimalnim vremenom nagiba. Mesto primene pravila Tokom analize integriteta signala.

Podbaaj pri silaznoj ivici (Undershoot Failing Edge)

Definicija Odreuje maksimalni dozvoljeni undershoot (zvoni ispod osnovne vrednosti) pri silaznoj ivici signala. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo sa najmanjim dozvoljenim podbaajem. Mesto primene pravila Tokom analize integriteta signala.

Podbaaj pri uzlaznoj ivici (Undershoot Rising Edge)

Definicija Odreuje maksimalni dozvoljeni undershoot (zvoni iznad top vrednosti) pri uzlaznoj ivici signala.
215

Protel 99se - PCB

Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo sa najmanjim dozvoljenim podbaajem. Mesto primene pravila Tokom analize integriteta signala.

Ostale definicije pravila

Ogranienja kratkog spoja (Short Circuit Constraints)
Definicija Ukljuuje pravilo za testiranje kratkog spoja izmeu osnovnih objekata na bakarnom (signal i plane) sloju. Kratak spoj se deava kada se spoje dva objekta koja imaju razliito ime veze. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se pravilo koje ne dozvoljava kratke spojeve. Mesto primene pravila Online i Batch DRC.

Ogranienja nepovezanih pinova (Un-Connected Pin Constraint)

Definicija Detektuje pinove koji nemaju dodeljenu vezu i na koje nisu povezane trake. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se prva instanca pravila. Mesto primene pravila Online i Batch DRC.

Ogranienje nerutiranih veza (Un-Routed Nets Constraints)

Definicija Ogranienja nerutiranih veza podrazumeva testiranja statusa kompletnosti svake veze identifikovane opsegom delovanja. Ako je veza nekompletna, tada se svaka kompletirana sekcija (podmrea) izlistava zajedno sa zavrenou rutiranja. Zavrenost rutiranja se definie kao (kompletnost konekcija) / (ukupan broj konekcija) x 100. Kako se razreava problem dupliranih pravila Potuje se prva instanca pravila.

216

Protel 99se - PCB

Mesto primene pravila Online i Batch DRC.

Primeri upotrebe pravila dizajniranja

Korienje delokruga pravila klase veze
Razmotrite sluaj kada imate dve grupe veza, signalne veze (Signal klasa) i veze niskonaponske veze napajanja (LV Power klasa). U tom sluaju elite da zadrite 50 milsa rastojanja izmeu dve klase veza, i 10 milsa izmeu veza unutar klase. Inicijalno moete misliti, da moete da postavite pravilo minimalnog rastojanja od 10 milsa sa delokrugom pravila od cele ploe na celu plou (engl. Whole Board to Whole Board), i drugo pravilo minimalnog rastojanja od 50 milsa sa delokrugom pravila od klase veze do cele ploe (engl. Net Class to Whole Board). Ipak, ovako postavljena pravila nee dati valjan rezultat poto e odravati minimalno rastojanje od 50 milsa izmeu svih veza i LV Power klase. Da biste prevazili ovaj problem potrebno je da napravite dve klase veza, i da postavite pravilo minimalnog rastojanja od 50 milsa sa delokrugom pravila od klase veze do klase veze (engl. Net class-to-Net Class). Prvo pravilo koje definie minimalno rastojanje od 10 milsa za delokrug cela ploa-na celu plou (engl. Whole Board-to Whole Board) e napraviti minimalno rastojanje izmeu svake veze u ove dve klase, dok e drugo pravilo sa opsegom delovanja Net Class-to-Net Class kreirati minimalno rastojanje izmeu dve klase veza. Slika ispod prikazuje ova dva pravila.

217

Protel 99se - PCB

Upravljanje proirenjima maske za fiducialne (Fiducials) markere

Fiducialni markeri su znakovi u bakru koji se koriste za optika poravnavanja na dizajnu tampane ploe od strane maina za automatsko postavljanje komponenata. Veoma je vano da osigurate da solder maska i paste maske odgovaraju zahtevima fabrike za asemblau to se tie fiducialnih markera. Da biste koristili fiducialne markere u vaem dizajnu:
1. 2. 3. 4. Kreirajte fiducialne markere kao komponente u biblioteci. Upotrebite samostalnu stopicu na sloju i definiite FID kao oznaku stopice. Sauvajte komponentu pod proizvoljnim imenom. Postavite fiducialne komponente kao to se zahteva u vaem dizajnu. Napravite Fiducials klasu komponenti, koja ukljuuje sve fiducialne komponente. U Design Rules dijalogu, dodajte Solder Mask Expansion pravilo. Postavite delokrug pravila Filter kind to Component Class, i izaberite Fiducials u polju Component Class. Postavite odgovarajuu vrednost proirenja u sekciji atributa.

Time e se osigurati da sve komponente u Fiducials klasi komponenti imaju dodato ovo proirenje na solder masku. Ako elite da postavite drugaiju vrednost proirenja za pojedinanu fiducialnu komponentu, uklonite ovu fiducialnu komponentu iz Fiducials klase komponenti i primenite drugo pravilo samo na eljenu fiducialnu komponentu.

Postavljanje proirenja solder maske za sve fiducialne stopice

Potrebno vam je takoe i Paste Mask Expansion pravilo za fiducialne komponente, kako biste se osigurali da se solder pasta na njih ne postavlja. Da biste zatvorili otvoreno u maski paste:
5. 6. Dodajte Paste Mask Expansion pravilo u Design Rules dijalogu. Koristite isti pristup kao i maloas, postavite delokruga pravila na klasu komponenti i izaberite Fiducials klasu. Postavite vrednost proirenja na veliku negativnu vrednost, veu od poluprenika najvee fiducialne komponente koriene u ovom dizajnu.

218

Protel 99se - PCB

Postavljanje proirenja maske paste za sve fiducialne stopice

Upotreba negativnog broja u Expansion polju, ukazuje PCB Editoru da radijalno smanji otvore u maski za taj iznos. Sve dok obezbeujete vrednost smanjenja veu od poluprenika najveeg fiducial-a, nee postojati otvori u past maski na mestima fiducial komponenti.

Primena pravila minimalnog rastojanja na deo veze

Pravila dizajniranja se mogu primeniti i na odreeni deo veze.
1. Identifikujte kritine delove veze definisanjem Od-Do (From-To) delova za ove delove veze.

Da biste napravili From-To izaberite stavku Edit menija Design-FromTo. Definiite From-To delove koji su neophodni za identifikaciju kritinih delova veze. Za vie informacija o definisanju From-To elemenata, pogledajte deo teksta Rad sa Netlistom. Ako postoji vie od jednog From-To elementa potrebnog za identifikovanje svih kritinih delova veze, napravite From-To klasu. Klase se prave u Object Classes dijalogu, izaberite Design-Classes da bi se pojavio ovaj dijalog. Nakon to ste identifikovali kritine delove veze, moete da dodajete pravila dizajniranja.

Definisanje izdvojenih zahteva za minimalnim rastojanjem za kritine delove veze

219

Protel 99se - PCB

2. 3. 4. Dodajte Clearance Constraint (ogranienja minimalnog dozvoljenog rastojanja) u Design Rules dijalogu. Postavite delokrug Filter kind (vrsta filtra) na vrednost From-To, ili na vrednost From-To Class ako ste napravili klasu. Postavite vrednost minimalnog dozvoljenog rastojanja u skladu sa zahtevima. Ovo rastojanje definie minimalnu dozvoljenu razdaljinu izmeu bilo kog objekata na ovom delu veze, i bilo kog drugog objekta fna ploi.

Spreavanje povezivanje prelaza na unutranje povrinske (plane) slojeve

Protel 99 SE podrava povezivanje prelaza na plane slojeve. Kada postavljen prelaz ima isti naziv veze kao i veza pridodata plane sloju, tada se prelaz automatski povezuje na plane. Ovakvo ponaanje moete da spreite zadavanjem Power Plane Connect Style pravila dizajniranja. Delokrug pravila je postavljen na Via Specification, dok su u Via Specification dijalogu svi atributi onemogueni to znai da e se ovo pravilo primeniti na sve prelaze bilo kog prenika, proizvoljne veliine otvora, sa bilo kog sloja na bilo koji sloj, na bilo kojoj vezi drugim reima, na sve prelaze. Stil povezivanja za ovo pravilo se potom postavlja na No Connect, to znai da se bilo koji prelaz koji zadovoljava ovaj delokrug pravila nee povezati na plane sloj.

Onemoguiti sve atribute u Via Specification dijalogu pravila kako bi se definisalo iskljuenje svih prelaza.

220

Protel 99se - PCB

Definisanje razliitog dozvoljenog rastojanja za objekte na gornjoj ploi

Va dizajn zahteva da linije na gornjem sloju budu na minimalnom meusobnom rastojanju od 6 milsa, ali istovremeno one moraju da budu udaljene minimalno 8 milsa od stopica i prelaza. Ogranienje minimalnog rastojanja od 6 milsa za objekte tipa linija-linija se moe pokriti u osnovnim Board scope ogranienjima rastojanja. Specifini zahtevi za gornji sloj su pokriveni pravilom prikazanim na donjoj slici.

Upotrebite kombinovati delokrug pravila kako biste postavili vea ogranienja linija-linija do stopice/prelaza.

221

Protel 99se - PCB

Alati i tehnike za postavljanje komponenata

Poto su definisane granice ploe i mesta isecanja (keep out), i nakon to je netlista uspeno uitana na radnu povrinu, moe se prei na postavljanje komponenti. Kada se netlista inicijalno uita, komponente se postavljaju u vrstu na desnoj strani ploe (ako ona postoji) ili na centar radne povrine (50000, 50000). Komponente se mogu runo postavljati, uz pomo interaktivnih alata za postavljanje komponenti, ili kombinacijom ovih tehnika. U ovom priruniku, postavljanje komponenti se odnosi na proces araniranja i pozicioniranja komponenata na radnoj povrini.
Dobro postavljanje komponenti je od fundamentalnog znaaja za dobro dizajniranu plou. Proizvodnja i vezivost ploe su veoma zavisni od postavljanja komponenti.

Vane opcije postavljanja

Postoje brojne opcije koje utiu na ponaanje PCB Editora tokom postavljanja komponenti.

Dranje za centar - Snap to Center (Preferences dialog) Kada je ova opcija omoguena, komponenta e se drati za njenu referentu taku tokom pomeranja, a kada je ova opcija neomoguena komponente e se drati na bilo kom mestu gde je kursor pritisnut. Ako je referentna taka komponente van ekrana pri njenoj selekciji, kursor skae na referentnu taku ako je postavljena opcija Snap to Center, u suprotnom on gura komponentu ka kursoru ako je Snap to Center opcija iskljuena. Zatita zakljuanih objekata - Protect Locked Objects (Preferences dialog) Ako je ova opcija omoguena, neete moi da pomerate komponente koje imaju omoguen Locked atribut, i one se ignoriu tokom pomeranja vie komponenti odjednom. Ako ova opcija nije omoguena od vas e se zahtevati da potvrdite pomeranje zakljuanog (locked) objekta. Korak rotacije Rotation Step (Preferences dialog) Korak kojim e se komponenta (ili izabrani skup komponenti) rotirati kada se, tokom pomeranja komponente, pritisne taster SPACEBAR. Draft Prag - Draft Thresholds (Preferences dialog) Prag stringova odreuje na kom nivou zumiranja e se oznake komponente promeniti iz forme teksta u uokviren pravougaonik. Da biste prikazali oznake kao tekst kada se zumiranje i dalje poveava, postavite ovu opciju na manju vrednost. X i Y raster komponente - Component X and Y Rasters (Document Options dijalog) Ovi rasteri definiu take na radnoj povrini na koje e se referentne take komponente postaviti pri pomeranju komponente.

222

Protel 99se - PCB

Zakljuavanje komponenti - Locking components Postavljanje kritinih komponenti, kao to su ivini konektori, moe se zakljuati na mestu postavljanja. Da biste zakljuali komponentu, dva puta uzastopno pritisnite na komponentu kako bi se pojavio Component dijalog, a potom omoguiti Locked check kuicu u listu Atributes. Minimalno dozvoljeno rastojanje izmeu komponenti Component Clerances Postavite odgovarajua Component Clearance Constraint pravila dizajniranja (Placement list u Design Rules dijalogu). Ovom pravilu se pokoravaju i on-line i batch DRC, omoguite ih u Design Rule Check dijalogu (Tools Design Rule Check).

Pomeranje komponenti
Da biste runo aranirali komponente, izaberite iz menija stavku Edit Move Component. U statusnoj liniji e se ispisati Select Component, to znai da treba da izaberete komponentu. Pritisnite miem na komponentu koju elite da pomerite. Komponenta e lebdeti nad kursorom i moete je pozicionirati na ploi. Moete takoe da pritisnite levi taster mia i da ga drite pritisnutim za vreme pomeranja komponente.

Rotiranje i prebacivanje komponente na drugi sloj

Komponente se mogu rotirati na mnogo naina. Mogu se rotirati dok lebde nad kursorom. Da biste rotirali komponentu u smeru suprotnom okretanju kazaljke na satu, pritisnite taster SPACEBAR, a da bi rotirali komponentu u smeru okretanja kazaljke na satu, drite pritisnut taster SHIFT dok pritiskate taster SPACEBAR. Ugao za koji e se komponenta rotirati je definisan u Options listu u Preferences dijalogu. Da biste rotirali grupu komponenti, prvo izaberite komponente. Izabrana grupa komponenti se moe rotirati biranjem iz menija stavke Edit Move Rotate Selection. Najpre e se od vas zahtevati da zadate ugao rotiranja, a zatim i referentnu taku oko koje e se rotirati izabrana grupa. Izabrana selekcija se takoe moe rotirati tako to izaberete Move Selection proces i potom rotirate pritiskanjem tastera SPACEBAR. Da biste flip-ovali komponentu tako da se moe postaviti na donju stranu ploe, pritisnite L taster preicu dok komponenta lebdi nad kursorom. Da biste flip-ovali postavljenu komponentu, dva puta uzastopno pritisnite miem na komponentu kako biste je editovali i promenite njen Layer atribut.

Dinamiko rekonektovanje sa brzim prikazom linija veza

Osnovni vodi pri izboru pogodne pozicije za svaku komponentu su linije veza od komponente koju pomerate do drugih komponenti na ploi. U idealnim okolnostima, svaka komponenta se postavlja tako da minimizira ukupnu duinu linija veza, pomaui, na taj nain, da se minimiziraju konane putanje rutiranja. Bilo kako bilo, na gustoj ploi moe biti veoma teko nai smisao u zapetljanim linijama veza, koje se esto nazivaju ratsnest. Druga vana injenica koje treba biti svestan da, pri pomeranju komponente po ploi, linije veza nee precizno reflektovati povezanost, moe se desiti da 223

Protel 99se - PCB

se linije veza poveu na druge pinove iste veze koje se nalaze blie novoj lokaciji komponente. Protel 99 SE ukljuuje dinamiko rekonektovanje sa brzim prikazom linija veza. Kada pomerate komponentu, ili grupu selektovanih komponenti ili uniju komponenti, sve linije veza se privremeno sakrivaju izuzev onih koje povezuju komponentu koja se pomera sa komponentama na ploi. Ove veze se analiziraju i rekonektuju pri pomeranju komponente po ploi, ime se olakava izbor odgovarajue lokacije postavljanja. Sa ovom karakteristikom lake je da se sakriju sve linije veza, a potom kako pomerate komponentu odgovarajue linije veza se automatski prikazuju i auriraju. Linije veza se mogu sakriti izborom iz menija opcije View Connections Hide All.
Konekcione linije koje su deo pomeranja se automatski prikazuju

Uoite da takoe moete privremeno sakriti sve linije veza tokom pomeranja komponente (ukljuujui i one koje se normalno prikazuju zahvaljujui karakteristici brzog prikaza linija veza) pritiskanjem N tastera preice. Na taj nain e se privremeno zabraniti analizator povezanosti. Kako pomerate komponentu, novi dinamiki analizator duina konekcija kontinualno procenjuje kvalitet postavljanja na osnovu duina konekcija, i prikazuje zeleni (jak) i crveni (slab) vektor koji ukazuje na kvalitet trenutnog postavljanja komponente. Dalji kraj vektora ukazuje na lokaciju za komponentu(e) koja moe da minimizira celokupne konekcione duine.
Da biste sakrili sve linije veza izaberite iz menija View Connections Hide All. Tokom runog postavljanja komponenti, netlista se automatski re-optimizuje kako se komponenta pomera, aurirajui linije veza u skladu sa trenutnom pozicijom komponente. Ako pomerate komponentu sa velikim brojem pinova (preko 500) i ako uoite da je proces auriranja suvie spor, moete da privremeno onemoguite re-optimizaciju tako to ete sakriti linije veza da biste to uradili pritisnite N taster preicu.

Rad izmeu generisanja elektrine eme i dizajna tampane ploe

Prenos dizajna izmeu ematskog editora i PCB Editora je vie od procesa prenoenja informacija o komponentama i povezanosti. Postoje, takoe, i informacije o strukturi dizajna, ugraene u sam ematski prikaz ema koja se sastoji od vie listova deli dizajn na logike grupe komponenti, a komponente su obino aranirane na ovim listovima na nain koji ukazuje koliko se blizu one meusobno povezuju. Ove informacije ine ematski prikaz idealnom platformom sa koje se moe voditi proces PCB postavljanja. Protel 99 SE sadri karakteristike koje e vam pomoi da prebacite zahteve dizajna iz ematskog prikaza u sam dizajn tampane ploe. 224

Protel 99se - PCB

Kreiranje klasa i prostora iz elektrine eme

U mnogim dizajnima nain na koji se komponente grupiu na listovima eme direktno reflektuje nain na koji one treba da se grupiu u dizajnu tampane ploe. Protel 99 SE ukljuuje mogunosti koje vam pomau da prebacite ove grupne informacije iz ematskog prikaza u dizajn tampane ploe. Kada se dizajn prenosi iz ematskog editora u PCB editor, PCB klase komponenti se mogu automatski kreirati iz lista eme. Da biste to uradili dozvolite Generate Component Class i Placement Rooms for all Shematic Sheets u Project opcijama u Update Design dijalogu (izaberite Update PCB iz Shematic Editor menija). Klasa PCB komponenti se kreira za svaki list eme, klasa iskljuuje sve komponente na ematskom listu. Svakoj klasi komponenti se daje isto ime kao ime ematskog lista iz kog se kreira, sa svim uklonjenim prazninama. Viedelne komponente koje se prostiru na vie od jednog lista se ukljuuju u klasu lista koji sadri prvi deo komponente. Prostor za postavljanje komponente se takoe kreira za svaku klasu komponenti. Za informacije o radu sa prostorom za postavljanje komponenti pogledajte naslov Rad sa prostorima za smetanje komponenti koji sledi u ovom poglavlju.

Izbor komponenti dizajna tampane ploe iz elektrine eme

Sledea karakteristika koja vam pomae da prebacite informacije o meusobnom odnosu komponenti iz ematskog prikaza u dizajn tampane ploe je mogunost direktnog izbora komponenti dizajna tampane ploe iz ematskog prikaza. Da biste to uinili, iz menija ematskog editora izaberite Tools Select PCB Components. Ove komponente e se selektovati na dizajnu tampane ploe, a prikaz dizajn tampane ploe se zumira kako bi prikazao izabranu selekciju. Sa ovim skupom izabranih komponenti, moete da napravite klasu komponenti, ili uniju komponenti. Pogledajte naslov PCB selekcija koji sledi dalje u ovom dodatku za detalje o tome kako se kreira klasa komponenti iz selekcije. Pogledajte naslov koji sledi da biste dobili informacije o kreiranju unija komponenti. Moete takoe da koristite Arrange Within Rectangle (araniranje unutar pravougaonika) mogunost da biste brzo povukli izabrane komponente van velike grupe komponenata i aranirajte ih kao grupu. Za informacije o tome kako da to uradite, pogledajte naslov Upotreba interaktivnih alata za postavljanje elemenata koji se nalazi u sekciji koja e uslediti Postavljanje elemenata na dizajnu tampane ploe.

Unakrsna kontrola izmeu elektrine eme i dizajna tampane ploe

Moete takoe da se pomerite sa individualne ematske komponente na odgovarajuu komponentu dizajna tampane ploe upotrebom Cross Probe (unakrsna proba) karakteristike. Pritisnite Cross Probe dugme na glavnoj listi alata, i pritisnite komponentu na listu eme. PCB komponenta e se locirati i centrirati u prozoru. Moete takoe unakrsno ispitivati sa pina komponente, i sa oznake veze, kao i da izvrite istu opciju unakrsnog ispitivanja iz dizajna tampane ploe natrag na emu.

225

Protel 99se - PCB

Upotreba unije komponenata

Unije komponenti su skupovi komponenti sa kojima elite da radite kao sa blokom. Komponente u uniji zadravaju svoje relativne pozicije unutar unije pri njihovom pomeranju, ime one postaju veoma vredna pomo pri postavljanju komponenti.

Kreiranje unije komponenti

Da biste kreirali uniju izaberite komponente koje elite u uniji i pritisnite na Create Union dugme na Component Placement listi alata. Primetite da komponenta u isto vreme moe da pripada samo jednoj uniji.

Uklanjanje komponenti iz unije

Unije se mogu podeliti tako to pritisnite na Break Union dugme na Component Placement listi alata, a potom pritisnete na jednu od komponenti u uniji. Pritisnite na komponentu(e) koje elite da uklonite iz unije u Confirm Break Component Union (potvrdite deljenje unije komponenti) dijalogu i pritisnite OK.

Raskid unije
Izaberite Tools Convert Break All Component Unions da biste raskinuli sve tekue unije komponenti.

Rad sa prostorima za postavljanje komponenti

Kreirajte prostore za postavljanje komponenti da biste pomogli procesu postavljanja komponenti

Prostori za postavljanje komponenti su pravougaoni regioni koji pomau u procesu postavljanja komponenti. Komponente se dodeljuju odreenim prostorima i mogu se automatski pomerati u svoje prostore, i takoe se pomeraju sa prostorima pri pomeranju samih prostora. 226

Protel 99se - PCB

Definicije prostora (engl. Room Definitions) su deo sistema pravila dizajniranja, i slaganje sa definisanim pravilima za prostore postavljanje se mogu proveravati sa on-line i batch DRC. Prostori se takoe mogu koristiti u klasterski-baziranim automatskim postavljaima komponenti, selektivnim zakljuavanjem komponenti moete takoe automatski postavljati komponente po principu prostor-do-prostora.

Pravljenje prostora za postavljanje komponenti

Prostori se mogu postaviti iz Place menija, kroz Placement list Design Rules dijaloga, ili preko Place Room dugmeta u PlacementTools listi alata. Prostori mogu da postoje na gornjem ili na donjem sloju, a podrazumevano se postavljaju na gornji sloj. Kada se jednom prostor postavi, njegove osobine se mogu definisati dvostrukim pritiskom levog dugmeta mia na taj prostor.

Dodavanje komponenti na prostor

Delokrug Room Definition pravila dizajniranja definie skup komponenti koje se mogu dodeliti prostoru. Editujte pravilo da biste postavili delokrug i dodelite komponente prostoru.

Pozicioniranje i veliina prostora

Prostor se moe u svakom trenutku grafiki modifikovati, pritisnite jednom da biste ga fokusilari, a zatim pritisnite na njegov handle (upravlja) da biste mu promenili veliinu. Celokupan prostor se moe pomerati upotrebom mehanizma pritisni i vuci. Uoite, da se prilikom pomeranja prostora, automatski pomeraju i komponente pridruene tom prostoru. Da biste spreili ovakvo ponaanje i pomerali prostor bez pomeranja samih komponenti, onemoguite Room Definition pravilo u Design Rules dijalogu (onemoguite pravilo dezaktiviranjem znaka potvrde na Enabled opciji). Prostori se takoe mogu i zakljuati u Room Definition dijalogu, zakljuajte prostor da biste spreili njegovo sluajno pomeranje.

Postavljanje komponenti unutar prostora

Moete lako povui sve komponente koje su dodeljene prostoru u taj prostor tako to ete pritisnuti Arrange Within Room dugme u Component Placement listi alata.

Upotreba interaktivnih alata za postavljanje komponenti

Component placement lista alata ukljuuje mnogo alata za poravnjavanje i postavljanje eljenog rastojanja kojima se olakava brzo araniranje komponenti.

227

Protel 99se - PCB

Alati za poravnjavanje ivica

Poravnjavanje leve ivice selektovanih komponenti Koristei levu ivicu krajnje leve komponente kao referencu, pomera sve selektovane komponente ulevo, pakujui ih to gue, potujui, pri tom, definisano pravilo minimalnog rastojanja izmeu komponenti. Poravnjavanje desne ivice selektovanih komponenti Koristei desnu ivicu krajnje desne komponente kao referencu, pomera sve selektovane komponente udesno, pakujui ih to gue, potujui pri tom, definisano pravilo minimalnog rastojanja izmeu komponenti. Poravnanje vertikalnog centra selektovanih komponenti Postavljanje izabranih komponenti u jednu kolonu, poravnatu po njenim vertikalnim centrima. Nakon to pritisnete taster, od vas se zahteva da izaberete referentnu komponentu, ostale selektovane komponente se postavljaju ispod ove komponente. Poravnanje gornje ivice selektovanih komponenti Koristei gornju ivicu najvie komponente kao referencu, pomera komponente na gore, pakujui ih to gue, potujui, pri tom, definisano pravilo minimalnog rastojanja izmeu komponenti. Poravnanje donje ivice selektovanih komponenti Koristei donju ivicu najnie komponente kao referencu, pomera komponente na dole, pakujui ih to gue, potujui, pri tom, definisano pravilo minimalnog rastojanja izmeu komponenti. Poravnanje horizontalnog centra selektovanih komponenti Postavljane izabranih komponenti u jednu vrstu, poravnatu po njenim horizontalnim centrima. Nakon to pritisnite taster, od vas se zahteva da izaberete referentnu komponentu, ostale selektovane komponente se postavljaju desno od ove komponente.

Alati za definisanje prostora izmeu komponenti

Postavljanje jednakog horizontalnog rastojanja za selektovane komponente Distribuira selektovane komponente na podjednakom rastojanju izmeu krajnje leve i krajnje desne komponente u selekciji. Njihova vertikalna pozicija se ne menja. Poveanje horizontalnog rastojanja za selektovane komponente Horizontalno rastojanje izmeu komponentnih referentnih taaka se uveava za vrednost definisanu u X rasteru postavljanja komponenata.

228

Protel 99se - PCB

Smanjenje horizontalnog rastojanja za selektovane komponente Horizontalno rastojanje izmeu komponentnih referentnih taaka se smanjuje za vrednost definisanu u X rasteru postavljanja komponenata. Postavljanje jednakog vertikalnog rastojanja za selektovane komponente Distribuira selektovane komponente na podjednakom rastojanju izmeu najvie i najnie komponente u selekciji. Njihova horizontalna pozicija se ne menja. Poveanje vertikalnog rastojanja za selektovane komponente Vertikalno rastojanje izmeu komponentnih referentnih taaka se uveava za vrednost definisanu u Y rasteru postavljanja komponenata. Smanjenje vertikalnog rastojanja za selektovane komponente Vertikalno rastojanje izmeu komponentnih referentnih taaka se smanjuje za vrednost definisanu u Y rasteru postavljanja komponenata.

Alati za pomeranje
Pomeranje u pravougaonik Ovaj alat aranira selektovane komponente unutar definisanog pravougaonika. Pritisnite miem dugme, zatim jednom pritisnite miem da definiite prvi ugao pravougaonika, pomerite mia i pritisnite drugi put da biste definisali suprotan ugao pravougaonika. Selektovane komponente se araniraju unutar pravougaonika, pomerajui se popreko i nadole. Pomeranje u prostor Ovaj alat aranira komponente pridruene prostoru unutar tog prostora. Pritisnite dugme, zatim pritisnite prostor - komponente pridruene tom prostoru definisanim delokrugom pravila se araniraju unutar prostora, pomerajui se uzdu i popreko. Pomeranje na raster Pomeranje komponenata na najbliu taku rastera za postavljanje komponenata. X i Y raster postavljanja komponenata se definie u Options listu Document Options dijaloga. Zakljuane komponente se ne pomeraju.

Automatsko postavljanje komponenata

Postavljanje komponenata je kritian proces u fazi dizajniranja tampane ploice. Uloeni napor pri rutiranju vaeg dizajna, i, to je najvanije, cena izrade projektovane tampane ploe veoma zavise od kvaliteta postavljanja komponenti. Postavljanje komponenti podrazumeva definisanje tane lokacije i orijentacije svake komponente na dizajnu tampane ploe, pri poznatoj veliini ploe i podruju na ploi na kome je dozvoljeno postavljanje komponenti. Najvaniji cilj koji je potrebno postii pri postavljanju komponenti, posle podrazumevanog cilja da se na plou postave sve komponente bez krenja i jed229

Protel 99se - PCB

nog pravila dizajniranja, je da se proces rutiranja uini to lakim, ili u nekim sluajevima, moguim. Ukratko, osnovni ciljevi pri postavljanju komponenata na PCB su:
Postavljanje svih komponenti na plou. Izbegavanje naruavanja pravila dizajniranja. Postavljanje komponenti tako da se omogui kompletnost rutiranja. Ispunjavanje svih zahteva vezanih za montiranje (montau ploe i testiranje ploe). Preporuljivo je da se uvek konsultujete sa vaim montaerom ploe tokom faze dizajniranja kako biste bili sigurni da su ispunjeni svi zahtevi.

Biranje automatskog postavljaa komponenti

PCB Editor Protela 99 SE ima pristup ka dva alata za automatsko postavljanje komponenti:
Cluster Placer grupie komponente u klastere zasnovane na njihovoj povezanosti, a potom te klastere postavlja geometrijski. Algoritmi u ovom automatskog postavljau komponenti su vie pogodni za dizajne sa manjim brojem komponenti (manje od 100). Global Placer koristi statistiki algoritam da postavi komponente na nain koji obezbeuje minimalnu duinu veza. Poto koristi statistiki algoritam, najpogodniji je za dizajne sa vie od 100 komponenti.

Podruje ploe za postavljanje komponenti

Definiite podruje ploe dozvoljeno za postavljanje komponenti pre nego to startujete Global Placer Server. To se radi tako to se postave linije na keep-out sloj kako bi se definisale granice unutar kojih se moraju postaviti sve komponente. Da biste obezbedili da neki regioni ploe, nikako ne smeju da sadre komponente, napravite keep-out zone (zone isecanja). Postavite linije, punjenja, i poligone na ovaj Keep Out sloj kako biste kreirali keep-out zone. Za vie informacija, pogledajte poglavlje Definisanje ploe.
Pre izvravanja automatskog postavljanja komponenti, postavite koordinatni poetak natrag na apsolutni poetak tako to ete izabrati stavku menija Edit Origin Reset. Ovo moe da bude od posebne vanosti zato to rutine automatskog postavljanja komponenti koriste apsolutni koordinatni poetak kao referentu taku i mogu da postave komponente van rastera relativno u odnosu na tekui (relativni) koordinatni poetak koji ste vi kreirali.

Postavljanje i izvravanje Cluster Placer-a

Cluster Placer sledi Placement pravila definisana u Design Rules dijalogu. Ova pravila ukljuuju: minimalna dozvoljena rastojanja izmeu komponenti, pravila rotiranja komponenti, veze koji ignoriu pravila, i pravila dozvoljenih slojeva. Pravila su objanjena u poglavlju, Definisanje PCB zahteva dizajniranja. Poto su pravila definisana, izaberite Tools Auto Place iz menija da bi se pojavio Auto Place dijalog. Pritisnite miem na opcije da biste omoguili Cluster Placer, a zatim pritisnite OK da biste zapoeli proces automatskog postavljanja komponenti.

230

Protel 99se - PCB

Postavljanje Global Placer-a

Global Placer je lak za korienje, uprkos unutranjoj sloenosti. Sve to je potrebno da znate su neke osnovne injenice o dizajnu. Nije potrebna specijalna konfiguracija, poto je sistem precizno podeen na irokom spektru ploa tako da prui optimalne performanse. Da biste podesili Global Placer, izaberite stavku menija Tools Auto Placer da bi se pojavio Auto Place dijalog. Pritisnite miem na opciju da bi se omoguio Global Placer, a potom, na nain opisan u daljem tekstu, podesite Global Placer opcije.

Komponente grupe Ako je omoguena ova opcija Global Placer e proi kroz sve komponente na ploi i zajedno grupisati one komponente koje su vrsto povezane. Osnovni kriterijum za grupisanje je broj konekcija izmeu komponenata. Teina koja se daje ovom kriterijumu je pod uticajem broja pinova koje komponenta ima.
Sistem potom izvrava relativno pozicioniranje svake grupe. Ove grupe se tretiraju kao super komponente i njihovo relativno postavljanje se odrava netaknutim u toku glavnog ciklusa postavljanja. Mada je ova opcija generalno korisna, ona moe da bude kontraproduktivna ako ne postoji dovoljno mesta na ploi. To je zato to se relativno postavljanje komponenti unutar grupe ne menja tokom glavnog ciklusa postavljanja i prostor se moe neracionalno troiti u cilju prilagoenja grupi.

Rotiranje komponenti Ako je omoguena rotacija komponente, komponente e se rotirati kako bi nale optimalnu orijentaciju. Razmatraju se etiri orijentacije: 90, 180, 270 i 360 stepeni.
Ova opcija se mora precizno upotrebljavati, poto footprint rotacija moe da ima direktan uticaj na proizvodnju dizajna. Na primer, neki uzmi-i-postavi ureaji ne mogu da upravljaju rotiranim komponentama. Omoguavanje rotacije komponenti takoe ini posao postavljanja komponenti mnogo teim i vremenski zahtevnijim posebno ako je dizajn veoma gust. I pored svega toga, rotiranje komponenti moe da proizvede i superiorne rezultate, tako da je poeljan izvestan broj akcija probaj-i-grei. PCB Editor vam takoe omoguava da slobodno rotirate komponente nakon postavljanja preciznosti od 0.001 stepeni, korienjem Edit Move, Edit Paste Array ili Rotation polja u Change Component dijalogu.

Automatsko auriranje dizajna tampane ploe Global Placer e automatski preneti tekue pozicije komponenti na plou u PCB prozor editovanja svaki put kada se optimizacioni status aurira (aproksimativno svakih 10 sekundi). Moete takoe, da u svakom trenutku dok Placer radi, izvrite runo auriranje biranjem opcije menije File Update PCB. Raster postavljanja komponenti To je raster na koji e se postaviti referentna taka svake komponente. Tipino se postavlja na vrednost frakcije uobiajenog razmaka izmeu pinova komponente, i/ili umnoka nameravanog
231

Protel 99se - PCB

rastera rutiranja. PCB Editor ukljuuje alat za pomeranje svih komponenti na novi raster ako se raster postavljanja komponente mora promeniti u kasnijoj fazi (Tools Interactive Placement Move To Raster).

Veze napajanja (engl. Power Nets) Power Nets opcije izvravaju dve funkcije:
1. 2. Veze koje su definisane u Power Nets poljima se vie ne razmatraju u algoritmu postavljanja komponenti, ime se moe znaajno ubrzati proces postavljanja komponenti. Da biste pridruili blok kondenzator svakoj veoj komponenti, definiite imena veza koje kondenzatori prespajaju. Na primer, ako va dizajn koristi veze VCC i GND kao veze napajanja, unesite VCC u prvo polje i GND u drugo polje. Global Placer e pokuati da pridrui dvopinsku komponentu koja povezuje definisane veze napajanja (VCC i GND) svakoj veoj komponenti (14 pinova i vie).

Vie od jedne veze napajanja se moe definisati u svakom tekst boksu. Izdvojite imena veza po jednim blanko znakom (maksimalno je dozvoljeno ukupno 28 karaktera po liniji).

Rad Globar Placer-a

Kada ste konfigurisali Global Placer opcije, pritisnite OK dugme da biste zapoeli proces postavljanja komponenti.

Global Placer prozor Global Placer Server prikazuje proces postavljanja komponenti u sopstvenom prozoru. On ukljuuje komponente i keep-out podruja.
Osnovni meni za Global Placer je veoma kratak. Opcije ukljuuju: File, View, Window i Help. Poto Global Placer ima svoju sopstvenu strukturu podataka, baza podataka dizajna tampane ploe se ne menja tokom procesa postavljanja komponenti. Stavka menija File Update PCB se moe koristiti da bi se trenutna postavka komponenti vratila natrag u PCB Editor. To vam omoguava da se periodino prebacujete natrag na PCB prozor editovanja da biste proverili kvalitet postavljanja komponenti i upotrebljavali Density Map alat kako biste ispitali vezivost dizajna. Ovaj prozor postavljanja komponenti ima sopstvenu statusnu liniju, u kojoj su dostupne sledee informacije:

Proteklo vreme (Elapsed time) Vreme od poetka procesa postavljanja komponenti. Optimizacija (Optimization) Postoji ukupan broj od 70 ciklusa u svakom poslu postavljanja komponenti. Prvih 40-50 ciklusa su veoma brzi jer se prihvata veina pomeranja. Meutim, kako ciklusi odmiu, sve vie i vie pomeranja se radi da bi se zadovoljili zahtevi. To znai da e ciklusi postajati sve sporiji kako se blii kompletiranje procesa postavljanja komponenti. Optimizacija se odnosi na procenat
232

Protel 99se - PCB

kompletnosti u odnosu na idealni skup kotanja. Pogledajte naslov Teorija na kraju ovog poglavlja u kome se diskutuje proces optimizacije.

Broj pomeranja (Number of Moves) Broj pomeranja, prikazan u statusnoj liniji, je ukupan broj pomeranja komponente na novu lokaciju koju je sistem izveo da bi poboljao vezivost ploe.
Tokom procesa postavljanja komponenti na ploi se pojavljuje mali ruiasti kvadrati. Veliina ovog kvadratia ukazuje na gustinu povezanosti u datom regionu.

Rezultati postavljanja komponenti Proces postavljanja komponenti e praviti sve manji i manji broj pomeranja kao se proces kree ka optimalnom reenju. Nije neophodno da izvravate proces sve do njegovog zavretka. Da biste prekinuli proces postavljanja komponenti izaberite File Close. Biete pitani da li elite da aurirate dizajn tampane ploe pre nego to zatvorite prozor za postavljanje komponenti.

Saveti za postizanje boljih rezultata pri procesu automatskog postavljanja komponenti

Postavljanje komponenti unapred Moete da unapred postavite bilo koju komponentu pre nego to startujete jedan od automatskih postavljaa komponenata. Omoguite Locked atribute u Component dijalogu da biste spreili pomeranje ovih komponenata.
Izuzev komponenata koje se moraju postaviti na odreuje lokacije na ploi, kao to su na primer ivini konektori, hladnjaci, ili grupa analognih komponenata, korisno je takoe unapred postaviti komponente koje ne zahtevaju nikakva ogranienja pri postavljanju. Na primer, moe da bude poeljno da unapred postavite memorijske ipove. To moe da olaka postavljanje drugih komponenti.

Upotreba Keep-Out zona Ukoliko na neke od zona ne elite da postavljate komponente, kreirajte keep-out zone. To mogu da budu podruja pored konektora, ili regioni koji moraju da budu prazni iz mehanikih razloga. Postavite linije, lukove i poligone na Keep Out sloj da biste kreirali ove keep-out zone. Automatsko postavljanje komponenata i due veze Due veze mogu da imaju efekte na brzinu i kvalitet automatskog postavljaa komponenti. Razlog je taj to je izraunavanje vezano za rearaniranjem veze eksponencijalno proporcionalno veliini veze. Interesantna opservacija je da dugake veze, kao to su napajanje i masa, mogu da imaju beznaajnu ulogu u celokupnom procesu postavljanja komponenti. Stoga, u procesu postavljanja komponenti moe pomoi ako se automatskom postavljau komponenti naloi da ignorie ove dugake veze.
Da biste to uradili za Cluster Placer potrebno je da definiite Nets to Ignore pravilo dizajniranja u Placement listu Design Rules dijaloga. 233

Protel 99se - PCB

Da biste to uradili za Global Placer morate da definiete veze u Power Nets regionu Auto Place dijaloga.
Zapamtite, automatsko postavljanje komponenata je alat za poveanje produktivnosti a ne zamena za procenu i iskustvo dizajnera. Male instrukcije od samog dizajnera na primer, postavljanje unapred vanih komponenti i njihovo zakljuavanje, i realno postavljanje rastera i minimalnog rastojanja izmeu komponenti, moe umnogome da doprinese ubrzavanju i lakem procesu dizajniranja automatskog postavljaa komponenti.

Alati za naknadni proces automatskog postavljanja komponenti

Izlaz Global Placera je ploa u kome su relativne pozicije komponenti optimalne. Usled svoje globalne prirode, Global Placer esto proizvodi plou koja nije u potpunosti doterana. Na primer, nakon postavljanja komponenti moe da se desi da i dalje postoje neka preklapanja komponenti ili da neke komponente nisu odgovarajue poravnate. Alati za interaktivno postavljanje komponenti su specifino dizajnirani tako da olakaju proces ienja postavljenih elemenata. Za informacije o upotrebi alata za interaktivno postavljanje komponenti, pogledajte naslov Interaktivno postavljanje komponente ranije opisan u ovom poglavlju.

Razumevanje povezanosti i topologije

Alati za elektronski dizajn pruaju platformu u kome se elektronski dizajn moe prebaciti iz konceptualnog modela kreiranog u dizajnerovom umu u datoteke potrebne za proizvodnju dizajna tampane ploe. U obradi dizajna, snaga i efikasnost raunara se mogu upotrebiti za brzi razvoj projekta i postizanje odline preciznosti, kroz razliite faze dizajniranja. Kroz ove faze dizajn prolazi kroz razliite forme. Poinje kao ematski prikaz, skup komponenti koje su zajedno iene. Zavrava se kao dizajn tampane ploe, dizajnirane na osnovu skupa datoteka proizvedenih od strane alata za PCB dizajniranje. Osnova dizajniranja u svakoj od ovih faza su informacije o komponentama i informacije o tome kako su komponente oiene (povezane). Da bi se prebacio dizajn iz faze ematskog dizajniranja u PCB layout fazu, postoji mehanizam koji, iz ematskog prikaza, izvlai informacije o komponentama i povezanosti i prosleuje ih na radnu povrinu dizajna tampane ploe. Informacije o komponenti, koje se prosleuju, ukljuuju: oznaku komponente, njenu vrednost, i fiziko izgled (pakovanje) komponente - footprint. Informacije o povezanosti se prebacuju kao skup veza, pri emu je svaka veza data kao lista pinova komponenti koji su elektrino povezani. U PCB Editoru vi prebacujete ove informacije o komponentama i njihovoj povezanosti u fiziki izgled sa fizikom povezanou. One ukljuuju: postavljanje komponenti tako da potuju sve definisane mehanike zahteve, i prebacivanje svake logike konekcije u fiziku konekciju, ispunjavajui elektrine parametre koje zahteva ta konekcija.

234

Protel 99se - PCB

Kako se prenose informacije o komponentama i povezanosti

Protel 99 SE ukljuuje veoma moan alat za sinhronizaciju dizajna, kojim se veoma lako prenose informacije o dizajnu iz ematskog prikaza u PCB i obrnuto. Sinhronizator analizira i elektrinu emu i dizajn tampane ploe i identifikuje razlike. Kada izvravate sinhronizaciju (sinhronizatorom), vi najpre definiete ciljni dokument birajui iz menija ili Update PCB ili Update Shematic. To se moe uiniti ili iz PCB Editora ili iz Shematic Editora. Kada to uinite, sinhronizator pokuava da aurira podatke dizajna u odredinom dokumentu, tako da odgovaraju izvorinom dokumentu. Sinhronizator generie izvetaj o izvrenoj sinhronizaciji u kome se nalaze detalji o svakoj uinjenoj promeni, kao i lista problema na koje se nailo u procesu sinhronizacije. Informacije o upotrebi sinhronizacije moete pronai u poglavlju Prenoenje informacija o dizajnu izmeu elektrine eme i dizajna tampane ploe.

Kako se prikazuje povezanost veza

Kada Sinhronizator uitava komponente i informacije o povezanosti na radnu povrinu dizajna tampane ploe, PCB Editor prikazuje konekcije pin-do-pina u svakoj vezi kao seriju tankih linija. Linija koja povezuje svaki pin u vezi do drugog pina u vezi se naziva Od-Do (engl. From-To) i ide od From pina u vezi do To pina u vezi. Kompletan skup linija tipa From-To se zajedniki naziva Ratsnest. Model araniranja From-To linija u vezi se naziva mrena topologija. Ako vezi nije dodeljena korisniki definisana topologija, tada PCB Editor aranira From-To linije tako da se dobija najkrae mogue rastojanje za celokupnu vezu, bazirano na trenutnoj postavci komponenti. Ako je vezi pridodata topologija, tada se From-To linije dodaju tako da odravaju zadatu topologiju. Kada rutirate vezu koja ima pridodatu topologiju, From-To linija se prikazuje kao isprekidana linija, ukazujui da vezu treba rutirati izmeu ove dve take tako da se odri zadata topologija.

Veza sa jednom nerutiranom konekcijom i sa drugom konekcijom delimino rutiranom.

Topologija se pridruuje vezi ili kroz Topology pravilo ili definisanjem fiksnih From-To linija. Pod ovim naslovom nai ete kasnije jo informacija o topologiji veze i fiksnim From-To vezama. Za vie informacija o pravilima dizajniranja topologija rutiranja pogledajte poglavlje, Definisanje zahteva PCB dizajna.

Topologija veze
Kada se uitaju informacije o komponentama i povezanosti, za svaku vezu se prikazuju pin-dopina konekcije. Aranman, ili model pin-do-pina konekcija se naziva topologija veze. Podrazumevano PCB Editor aranira pin-do-pina konekcije za svaku vezu tako da se dobije najkraa 235

Protel 99se - PCB

celokupna duina (ova topologija se naziva najkraa (engl. Shortest)). Razliite topologije se potom mogu pridodati vezi. Topologija veze se moe redefinisati iz razliitih razloga. Dizajni brzih kola zahtevaju da se minimizira refleksija signala. Da bi se to postiglo veze velike brzine se araniraju u lananoj topologiji, gde se svi pinovi povezuju jedan za drugim, pri emu se izvorini pin nalazi na jednom kraju, a terminator pin se povezuje na drugi kraj lanca. Drugi zahtev vaeg dizajna moe da bude da se svi pinovi mase, u vezi mase, povezuju na jednu zajedniku taku. Topologija zvezde se moe primeniti na vezu mase kako bi se ispunili traeni zahtevi.

Menjanje topologije veze

Postoje dve tehnologije za pridodavanje odreene topologije u PCB Editor. Prva je na nivou veze, a druga je na nivou pojedinane pin-do-pina konekcije, ili na From-To nivou. Ako va dizajn sadri veze koje zahtevaju odreenu topologiju, na ove posebne veze primenite Routing Topology pravilo dizajniranja. Za vie informacija o Routing Topology pravilu dizajniranja pogledajte poglavlje Upotreba pravila dizajniranja. Ako elite da runo definiete topologiju za deo ili celu odreenu vezu, tada definiite From-To linije za deo veze iju topologiju elite da kontroliete.

Korisniki definisane Od-Do linije

Da bi vam pruio totalnu kontrolu celokupnog aranmana, ili uzorka, pin-na-pin konekcija u vezi, PCB Editor vam dozvoljava da definiete sopstveni skup From-To zahteva. From-To zahtev govori PCB Editoru elim da poveem od ovog From pina do tog To pina. Moete da definiete jedan From-To za vezu, nekoliko From-To za kritian deo veze, ili da definiete celokupnu topologiju veze definisanjem From-To zahteva za sve pin-do-pina konekcije. Ako kreirate From-To zahteve samo za deo veze, PCB Editor e postaviti ostatak pin-do-pina veze po topologiji najkrae putanje. Kao to moete da upotrebljavate From-To zahteve za definisanje topologije veze, From-To linije moete takoe da koristite kao delokrug pravila dizajniranja. Delokrug pravila tano definie na ta se pravilo primenjuje. Upotrebom From-To linija kao delokruga vam omoguava da primenite pravilo na pojedinanu pin-do-pina konekciju. To vam daje totalnu kontrolu nad primenom pravila na vezu. Moete da definiite da e odreena veza biti rutirana sa 25 milsa irine, izuzev jednog From-To dela koji elite da rutirate sa 40 milsa. Za vie informacija o pravilima dizajniranja i njihovom delokrugu pogledajte poglavlje Upotreba pravila dizajniranja.

Pravljenje segmenata Od-Do (From-Tos)

Da biste definisali From-To segmente za vezu izaberite stavku menija Design-From-To. Prikazae se From-To Editor. Izaberite vezu za koju elite da definiete From-To segmenta. Svi pinovi u ovoj vezi e se prikazati u grafikom prozoru na desnoj strani. Svaka postojei From-To segment je prikazan kao tanka linija koja povezuje dva pina u grafikom prozoru, a takoe je izlistana ispod imena ve236

Protel 99se - PCB

ze. Ispod grafikog prozora se nalaze napomene kako brzo moete da dodate ili uklonite FromTo segmente.

Kreiranje i uklanjanje From-To segmenata iz From-To Editora.

Automatsko generisani From-To segmenti

Da biste brzo napravili skup From-To elemenata za celu vezu, upotrebite Auto-Generate dugmad koja se nalaze na dnu From-To Editora. Ova dugmad kreiraju skup From-To segmenata za celokupnu vezu, aranirajui ih u skladu sa izabranom tehnologijom.

Najkraa putanja (Shortest) Podrazumevano PCB Editor aranira pin-do-pina konekcije u vezi tako da se dobija najkrae celokupno rastojanje konekcije. Pritiskanjem ovog dugmeta e se ukloniti sve korisniki definisane From-To linije, a PCB Editoru e se naloiti da aranira pin-na-pin konekcije po shortest tehnologiji. Prosta lepeza (Daisy-Simple) U topologiji lanca oblika proste lepeze svi vorovi (pinovi) su meusobno ulanani, jedan za drugim. Redosled ulanavanja jed proraunat tako da se dobije najkraa celokupna duina. Ako se definie poetna i terminator stopica, tada se izmeu njih ulanavaju sve ostale stopice tako da je dobije najkraa mogua putanja. Editujte stopicu (dva puta uzastopno pritisnite miem na nju) da biste je definisali kao poetnu ili terminator stopicu. Ako se definiu viestruki izvori (ili terminatori) tada se oni zajedno ulanavaju na svakom kraju.

Lepeza sa definisanim centrom (Daisy- Mid Driven) U mid driven daisy tehnologiji ulanavanja izvorini vor(ovi) se postavljaju u centar lepezastog lanca a optereenja su dele na dva podjednaka dela i ulanavaju se sa obe strane izvora.
237

Protel 99se - PCB

Potrebna su dva terminatora, jedan za svaki kraj. Viestruki izvorini vorovi se zajedno ulanavaju u centru. Ako ne postoje tano dva terminatora koristi se topologija proste zvezde.

Balansirana lepeza (Daisy-Balanced) U topologiji ulanavanja balansirane lepeze celokupno optereenje se deli na jednak broj lanaca, a ukupan broj lanaca je jednak broju terminatora. Ovi lanci se potom povezuju na izvor po modelu zvezde. Viestruki izvorini vorovi se zajedno ulanavaju.

Zvezda (Star) Ova topologija povezuje svaki vor direktno na izvorini vor. Ako su prisutni terminatori oni se povezuju nakon svakog vora optereenja. Viestruki izvorini vorovi se meusobno ulanavaju, kao i u balansiranoj topologiju lepeze.

Prikazivanje pin-na-pin konekcija

Da bi se rad sa ratsnest-om uinio to upravljivijim, PCB Editor vam dozvoljava da selektovano prikaete ili sakrijete pin-na-pin konekcione linije. Izaberite pod-meni View Connections.

Net Prikazuje/sakriva celokupan skup pin-do-pina konekcija za izabranu vezu. Kada izaberete ovu opciju, pojavljuje se krsti. Ako znate lokaciju stopice na vezi, pritisnite miem na tu stopicu. Ako ne znate, pritisnite miem na prazan prostor i pojavie se dijalog u kome e se od vas zahtevati da unesete ime veze. Ako niste sigurni koje je ime veze otkucajte ? i pritisnite OK dugme da bi vam se prikazala lista svih uitanih veza. Veze komponente (Component Nets) Prikazuje/sakriva ceo skup pin-do-pina konekcija za sve veze koje su povezane na selektovanu komponentu. Sve (All) Prikazuje/sakriva sve trenutno uitane (nerutirane) konekcije.

238

Protel 99se - PCB

Ako u vaem dizajnu postoji dugaka veza sa mnogo vorova, ili ako ima veliki broj osnovnih objekata (linija, prelaza i tako dalje) na vezi, moda ete zakljuiti da automatski monitoring povezanosti moe dugo da traje pri analizi ove veze. Da biste onemoguili monitoring povezanosti za odreenu vezu moete tu vezu sakriti. Kada izaberete View Connections Hide Net da biste sakrili konekcione linije veze, one e se takoe sakriti i iz proveravaa veza.

Upravljanje netlistom
Tokom procesa dizajniranja moda e postojati trenuci kada e vam biti potrebno da napravite promene u netlisti. Promene netliste se prave u Netlist Manager dijalogu izaberite Design Netlist Manager da bi se prikazao ovaj dijalog. Pritisnite Menu dugme da bi se prikazao meni sa dostupnim opcijama u Netlist Manageru.

Dodavanje i uklanjanje stopica iz veze (Adding and Removing Pads from a Net) Da biste dodali ili uklonili stopice iz veze, locirajte vezu u Nets in Class koloni, a zatim dva puta uzastopno pritisnite miem na nju da bi se otvorio Edit Net dijalog. Upotrebite dugmad na centru dijaloga da biste dodali ili uklonili stopice iz veze. Auriranje slobodnih primitiva iz stopica komponenata (Update Free Primitives From Component Pads) Koristite ovu opciju ako ste izvrili promene dizajna u elektrinoj emi koje utiu na menjanje netliste. Kada prebacujete promene u PCB, mogu da se dese naruavanja DRC pravila ako se imena rutiranih veza vie ne slau sa imenima veza stopica. Kada izaberete ovu opciju, atributi veze za svaki osnovni objekat se postavljaju na stanje kada nije pridruena ni jedna veza, a potom, poev od svake stopice, vri se rutiranje i ime veze svake stopice se pridodaje na sve primitive rutiranja.
Uoite da se ovaj proces izvrava poevi od svake stopice, ako postoji rutiranje koje spaja dve stopice koje su pripadale razliitim vezama tada e stopica koja je analizirana imati svoje zadnje ime veze pridodato rutiranju. Da biste kontrolisali ovakvo ponaanje, izbriite segment linije kako biste prekinuli rutiranje sa svih stopica na koje ne treba da se povee veza.

Izvoz netliste iz dizajna tampane ploe (Export Netlist from PCB) Izvoz interne netliste iz dizajna tampane ploe u netlist datoteku. Interna netlista je lista veza prikazana u Netlist Manager dijalogu. Kreiranje netliste iz vezanog bakra (Create Netlists from Connected Copper) Analizira povezanost kreiranu rutiranjem (bakar) i kreira netlistu u kojoj je data lista ovih povezanosti. Ako je ime veze naeno na stopici, tada se ono koristi za imenovanje veze. Poreenje netlista (Compare Netlists) Od vas e se zahtevati da izaberete netlistu, a kada to uinite od vas e se zahtevati da unesete i drugu netlistu. Dve netliste se porede, i veze se porede na osnovu toga da li imaju zajednike vorove. Datoteka izvetaja detaljno prikazuje sve razlike pronaene u ove dve netliste.

239

Protel 99se - PCB

Poreenje datoteke netliste sa ploom (Compare Netlist File to Board) Izvrava poreenje netlista i to interne PCB netliste i korisniki-definisane netliste. Nakon izvravanja DRC kako biste se osigurali da se rutiranje slae sa internom netlistom, upotrebite ovu opciju da biste potvrdili da se PCB slae sa netlistom originalne elektrine eme.

Promena atributa veze

Kao i stopice, linije, prelazi i drugi objekti dizajniranja, svaka veza ima pridruen skup atributa. Da biste editovali atribute veze, postavite Browse mod PCB Panela na Nets, izaberite vezu i pritisnite Edit dugme. Pojavie se Change Net dijalog, u kome vam je omogueno editovanje atributa izabrane veze. Atributi koji se mogu editovati ukljuuju: Boju (Color) Pri uitavanju netliste svakoj vezi e se pridruiti podrazumevana boja veze. Ovde se moe promeniti boja ove veze. Sakriven (Hide) selektivno sakrijte povezanost linija za ovu vezu, ili kombinujte sa globalnim editovanjem da biste sakrili konekcione linije za vie veza.
Layer list u Document Options dijalogu, ukljuuje check box u kome se Connect Layer postavlja u stanje ukljuen ili iskljuen. Ako je postavljen na iskljuen, ne prikazuje se ni jedna konekcija, bez obzira na Hide atribut svake veze.

Identifikovanje veza
Kada se kursor pozicionira iznad objekta u statusnoj liniji se pojavljuju obimne informacije o svakom objektu na ploi, ukljuujui fizike parametre, i ime veze. Ovaj status Info se moe onemoguiti u Display listu Preferenced dijaloga.

Runo rutiranje dizajna tampane ploe

Rutiranje vaeg dizajna je proces transliranja logikih konekcija u fizike konekcije. Ove fizike konekcije mogu da ukljuuju: linije, prelaze, stopice, lukove, punjenja, poligone i napojne povrine. Tipino, veina ovih fizikih konekcija se kreira pomou linija i prelaza. Protel 99 SE PCB Editor ukljuuje mogunosti specijalno prilagoene za ubrzavanje ovog procesa prebacivanja logikih konekcija u fizike konekcije. Ove mogunosti ukljuuju:

Inteligent manual routing Postavite linije tako da se kreiraju konekcije tamo gde vi izaberete, ne morate da rutirate konekcije du putanje prikazane konekcionim linijama. Rutirajte do nekog od pinova na vezi, ili kreirajte T-spojeve. Kada terminiete liniju, veza se analizira i konekcione linije se dodaju ili uklanjaju u skladu sa novim stanjem.

240

Protel 99se - PCB

Elektrini raster Da bi se olakalo precizno pozicioniranje elektrinih objekata kao to su linije i prelazi, PCB Editor ukljuuje elektrini raster. Elektrini raster definie opseg unutar koga e pomeranje elektrinog objekta (kao to su linije, stopice ili prelazi) privui druge elektrine objete. Elektrini raster nadjaava snap raster, omoguavajui vam da lako poveete objekte izvan rastera. Postavljanje objekata bez greke (Violation-free object placement) PCB Editor ukljuuje mod rutiranja gde moete da postavljate samo one osnovne objekte koji ne kre ni jedno od pravila dizajniranja minimalnog rastojanja. Ova karakteristika vam omoguava da strogo rutirate sve postojee objekte, bez straha od naruavanja pravila minimalnog rastojanja. On-line DRC (On-line Design Rules) Veina pravila dizajniranja se moe nadgledati u toku samog rutiranja. Omoguite pravila nad kojima elite da vrite monitoring (nadgledanje) tokom rutiranja u On-line listu Design Rule Check dijaloga (izaberite Tools Design Rule Check). Naruena pravila se trenutno oznaavaju. Vie modova postavljanja linija (Multiple track placement modes with look-ahead) Mod postavljanja linija definie nain na koji su postavljeni uglovi linija, i ukljuuje lukove i linije pod uglom od 45 stepeni. Svaki mod ukljuuje i segment koji sledi koji moe da vam koristi da predvidite postavljanje sledeeg segmenta i precizno zavravanje tekueg segmenta. Automatsko ubacivanje prelaza (Automatic Via Insertion) Prebacivanje na sledei bakarni sloj tokom rutiranja se vri pritiskanjem *, + ili tastera preica. Prelazi se automatski ubacuju.

Kako PCB Editor upravlja povezanou tokom vaeg rutiranja

Protel 99 SE PCB Editor je dizajn okruenje koje tokom svih faza rutiranja vaeg dizajna vri monitoring i upravlja povezanou netliste. Razmotrite vezu RD prikazanu na slici. RD je ime veze dato konekciji izmeu pina 5 ipa U7, pina 32 ipa U6 i pina 21 ipa U5. Na elektrinoj emi ova povezanost se prikazuje oienjem koje povezuje ova tri pina. Kada se netlista uita na radnu povrinu dizajna tampane ploe, PCB Editor analizira veze, i kreira dva From-Tos za vezu RD, predstavljene sa dve tanke linije na Connection sloju, kao to je i prikazano na slici. Va zadatak, kao dizajnera, je da prebacite ove dve From-Tos lini- vorovi u RD vezi, i kako je je iz simbolikih konekcija na Connection sloju u fiziku ko- veza prikazana na nerutiranom dizajnu tampane ploe nekciju na signalnom sloju. To radite postavljanjem linija kojima 241

Protel 99se - PCB

pravite fizike konekcije. Kada god prekinete postavljanje linija, PCB Editor ispituje celokupnu vezu da bi odredio koji su delovi veza kompletirani, i da li je veza i dalje prekinuta. Ako pronae bilo koji prekid, ubacujete From-Tos linije kako bi spojili delove veze, odnosno da bi se odrala povezanost veze. Poto PCB Editor automatski nadgleda status kompletnosti veze tokom vaeg rutiranja, moete da rutirate bez osvrtanja na aranman From-Tos linija. Na primer, moda ste zapoeli rutiranje sa U7-5 a potom ste odluili da rutirate na U6-32 umesto na U5-21. Poto ste kompletirali konekciju, PCB Editor analizira celokupnu vezu RD i dodaje novu From-To vezu od nerutiranog pina do najblie take na drugoj pod-vezi, kao to je prikazano na sledeoj slici. Da ponovo razmotrimo, va zadatak je da prebacite konekcije iz simbolikih konekcionih linija u fizike provodne linije, a zadatak PCB Editora je da nadgleda va progres i da aurira na zahtevani nain From-To linije.

Postoje dve oigledne prednosti ove metodologije. Prva je da moete da rutirate linije na bilo koji osnovni objekat pripadajue veze, i da ne morate da rutirate izmeu dva pina koja su povezana From-To linijom. PCB Editor nadgleda va progres i automatski dodaje i uklanja From-To linije. Druga je ta to je povezanost veza neprekidiva, ne moete sluajno da je prekinete u dve nepovezane veze. Ako izaberete segment linije, PCB Editor detektuje prekid i odmah dodaje From-To liniju da bi restaurirao povezanost veze.

Nakon analize veze, PCB Editor dodaje Broken Net Marker

Kada PCB Editor analizira vezu i odredi da mora da doda From-To, njegovo dodavanje se bazira na topologiji veze. Podrazumevano sve veze imaju topologiju podeenu na shortest. Za ove veze From-To je dodat kada su dve pod-veze najblie. Ako veza ima pridodatu topologiju, From-To se dodaje tako da odri zadatu topologiju, i prikazana je isprekidanim linijama, ukazujui da vezu treba rutirati izmeu ove dve take da bi odrao topologiju. Topologija je pridodata vezi ili kroz Topology pravilo, ili definisanjem fiksnih From-Tos. Za vie informacija o topologiji veze i fiksnim From-Tos pogledajte naslov Rad sa netlistom i Routing Topology pravilo dizajniranja u poglavlju Definisanje PCB zahteva dizajniranja.
Ako u vaem dizajnu postoji dugaka veza sa mnogo vorova, ili ako ima veliki broj osnovnih objekata (linija, prelaza i tako dalje) na vezi, moda ete zakljuiti da automatski monitoring povezanosti moe dugo da traje pri analizi ove veze. Da biste onemoguili monitoring povezanosti za odreenu vezu moete tu vezu sakriti. Kada izaberete View Connections Hide Net da biste sakrili konekcione linije veze, one e se takoe sakriti i iz proveravaa povezanosti.

242

Protel 99se - PCB

Pripremanje za rutiranje
Pripremanje dizajna za rutiranje je vaan deo procesa dizajniranja. Upotrebite sledee savete da biste poboljali proces rutiranja

Postavljanje rastera
Tradicionalno je PCB dizajniran na standardnom rasteru. Raster se proraunava tako da dozvoljava lako i precizno postavljanje objekata, bez mogunosti naruavanja zahteva dizajniranja. Na primer: Dizajn koji koristi through-hole konekcije sa razmakom pinova u multiplima od 100 milsa moe se rutirati na 25 milskom rasteru. Time se dozvoljavaju linije irine 12 milsa, minimalnim dozvoljenim rastojanjem od 13 milsa i jednom linijom koja prolazi izmeu pinova integrisanog kola. Promene u tehnologijama pakovanja, u kome se koriste i imperijalna i metrika rastojanja pina, za dananjeg dizajnera ini veoma tekim definisanje standardnog rastera koji odgovara svim komponentama i zahtevima dizajna. To predstavlja glavnu manu tradicionalnog na rasteru-baziramog PCB dizajn okruenja. PCB Editor ukljuuje mnoge karakteristike koje pomau dizajneru da prevazie ovo ogranienje. One ukljuuju: elektrini raster koji dozvoljava jednom elektrinom objektu da se navue na odgovarajui vrui kraj drugog elektrinog objekta, ak i kada je van rastera; postavljanje linije koja sledi ime vam se omoguava da predvidite gde elite da ide sledei segment linije i da precizno zavrite tekui segment; postavljanje objekata koji ne naruavaju ni jedno definisano pravilo. Sa ovim karakteristikama PCB Editor se ponaa kao manuelni ruter zasnovan na obliku, omoguavajui vam da brzo i precizno rutirate bilo koji objekat, na bilo kojoj taki radne povrine.

Mada ove funkcije mogu inicijalno zvuati sloeno, one su veoma jednostavne za rad. Ako va dizajn nije pogodan za neki od tradicionalnih modusa rutiranja, ili ako gustina zahteva da pakujete linije i prelaze gue nego to dozvoljava model rutiranja baziran na rasteru, tada postavite snap raster na manju vrednost, kao to je 5 milsa ili 1 mils. Kontinuiranim itanjem ovog poglavlja nai ete objanjenje kako se vri rutiranje u ovom modu.
Za vie informacija o postavljanju snap rastera, rastera komponenti i elektrinog rastera pogledajte naslov Rasteri u poglavlju, Postavljanje PCB radne povrine.

Pomeranje komponenti na raster

Da bi se poveao broj dostupnih kanala rutiranja, to vie stopica komponenti treba da se postavi na snap raster. Proverite da li su komponente na rasteru, tako to izaberete stavku menija Edit Select Off Raster Pads (preica: S, G). Da biste pomerili sve komponente na snap raster, izaberite stavku menija Tools Interactive Placement Move To Raster (preica: I, G). Pojavie se Component Move dijalog u kome vam se omoguava zadavanje rastera.

243

Protel 99se - PCB

Provera gustine rutiranja

Da bi pomogao u procesu definisanje kako plou treba rutirati, kao i u definisanju veliine linija i rastera, veliine prelaza, broju slojeva i tako dalje, PCB Editor ukljuuje Density Map karakteristiku. Izaberite stavku menija Tools Density Map. Nakon nekoliko trenutaka ploa e biti iscrtana mapom u boji. Zelena boja predstavlja hladna podruja, odnosno manje guste regione, dok crvena boja predstavlja vrue, ili najvie guste regione. Ako postoje velika podruja crvene boje moda ete eleti da analizirate trenutnu postavku komponenti i da uklonite vrue zone. Ako to nije mogue, va dizajn moda zahteva dodatne slojeve rutiranja.

Omoguavanje slojeva rutiranja

PCB Editor ima 32 signalna sloja (gornji, donji i 30 srednjih slojeva) kao i 10 unutranjih slojeva napajanja. Ako va dizajn zahteva upotrebu unutranjih signalnih slojeva i nameravate da koristite slepe i zakopane prelaze, tada se signalni slojevi normalno koriste kao parovi slojeva (engl. layer pairs). Pogledajte poglavlje Definisanje ploe, za informacije o definisanju steka slojeva i naslov Prelazi u poglavlju PCB Objekti dizajniranja za dodatne informacije o upotrebi slepih i zakopanih prelaza.

Zadavanje pravila dizajniranja

PCB Editor je okruenje pobuivano pravilima kako postavite objekte rutiranja na radnu povrinu PCB Editor proverava sistem pravila da bi video koja se pravila primenjuju na taj objekat. Kada pravite novi dizajn tampane ploe, kreirae se veliki broj podrazumevanih pravila, ukljuujui ogranienja irine linija (postavljena na 10 milsa), ogranienja minimalnog rastojanja (postavljena na 10 milsa), slojevi rutiranja (gornji-horizontalno, donji-vertikalno) i stil rutiranja prelaza (50 milsa). Pre nego to zaponete rutiranje potrebno je da postavite ova pravila onako kako odgovara vaem dizajnu. Ako to niste jo uinili, ponovite itanje poglavlja, Odreivanje PCB zahteva dizajniranja, i postavite odgovarajua pravila.

Runo rutiranje dizajna tampane ploe

Pre nego to zaponete rutiranje, ponovo proitajte naslov Modovi postavljanja linija u poglavlju PCB objekti dizajniranja. Dobro razumevanje svih karakteristika postavljanja linija je od velike vanosti za potpuno korienje potencijala rutiranja PCB Editora. Ako u vaem dizajnu postoji dugaka veza sa mnogo vorova, ili ako ima veliki broj osnovnih objekata (linija, prelaza i tako dalje) na vezi, moda ete zakljuiti da automatski monitoring povezanosti moe dugo da traje pri analizi ove veze. Da biste onemoguili monitoring povezanosti za odreenu vezu moete tu vezu sakriti. Kada izaberete View Connections Hide Net da biste sakrili konekcione linije veze, one e se takoe sakriti i iz proveravaa povezanosti.

244

Protel 99se - PCB

Poto PCB Editor nadgleda povezanost veza za vas, rutiranje je veoma jednostavno i lako. Vi postavljate linije, prelaze, punjenja i lukove da biste kreirali fiziku povezanost, a PCB Editor nadgleda ove povezanosti i u skladu sa tim aurira konekcione linije. Ako izaberete Place Interactive Routinig i potom pritisnete miem na objekt dizajniranja koji ima ime veze, linija koju postavljate e primiti to ime veze, postajui deo veze. Ako pritisnite miem na konekcionu liniju, PCB Editor e skoiti na najbliu stopicu, a potom e odravati konekcionu liniju zakaenu za kraj linije koju postavljate. Ako prekinete postavljanje linija, PCB Editor ispituje vezu i aurira konekcione linije. Konekcione linije mogu, ali i ne moraju da budu na kraju provodne linije. PCB Editor dodaje konekcione linije izmeu svih delova veze koji nisu fiziki povezani, a nain dodavanja se bazira na topologiji veze. Podrazumevana topologija je shortest (najkrai), tako da e se konekcione linije dodavati izmeu najbliih taaka pod-veza. Za vie informacija o topologiji veze pogledajte poglavlje Razumevanje povezanosti i topologije, i Routing Topology pravilo dizajniranja u poglavlju Definisanje PCB pravila dizajniranja. irina linije koja se koristi kada pritisnite miem na stopicu da biste zapoeli rutiranje je definisano u Width Constraint pravilu dizajniranja. Kada pravite novi PCB dokument, on e posedovati mnogo podrazumevanih pravila, ukljuujui pravilo Width Constraint (ogranienje irine) od 10 milsa, koje se primenjuje na celu plou. Ako elite da pojedina veza ima drugaiju veliinu linije, pridodajte Width Constraint pravilo toj vezi. Za vie informacija o primeni pravila dizajniranja pogledajte poglavlje Definisanje PCB pravila dizajniranja.

Promena parametara rutiranja tokom rutiranja

Tokom runog rutiranja irina linije i parametri prelaza se mogu menjati tokom samog procesa rutiranja pritiskanjem TAB tastera. Time se pojavljuje Interactive Routing dijalog u kome moete da menjate irinu linije, prenik prelaza i veliinu otvora prelaza. Uinjene promene u ovim podeavanja se auriraju u Prefereed atributima u primenjivim pravilima dizajniranja Width Constraint i Routing Via Style. Ako su vrednosti promenjene tako da su izvan trenutno podeenog maksimuma i minimuma u pravilima vezanim za ove vrednosti, one se automatski delom odsecaju tako da ispunjavaju zadate uslove.

Tokom rutiranja pritisnite TAB taster da biste promenili irinu linije i parametre prelaza

245

Protel 99se - PCB

Preice rutiranja
Za ubrzavanje procesa rutiranja koristite sledee preice:
Pritisnite BACKSPACE taster da biste uklonili poslednji ugao tokom rutiranja. Pritisnite * taster da biste se prebacivali kroz slojeve rutiranja tokom rutiranja i umetanja prelaza. Pritisnite / taster preice da biste postavili prelaz povezan na meusloj napajanja. Pritisnite SPACEBAR da biste izvrili promenu izmeu Start i End moda postavljanja elemenata. Pritisnite SHIFT+SPACEBAR da biste promenili mod postavljanja linija. Pritisnite CTRL+SPACEBAR da biste se ciklino pomerali kroz svaku konekcionu liniju koja je povezana na stopicu koju ste upravo poeli da rutirate Pritisnite END taster preice da biste osveili prikaz rutiranja Drite CTRL taster da biste privremeno suspendovali elektrini raster Pritisnite SHIFT+E tastere preice da biste naizmenino postavljali elektrini raster na stanje ukljuen i iskljuen. Drite pritisnut ALT taster da biste se privremeno prebacili iz Avoid Obstacle moda u Ignore Obstacle mod. Pritisnite SHIFT+R tastere da biste ciklino proli kroz jedan od tri interaktivna moda rutiranja.

Postavljanja linija i predvianje segmenta koji sledi

PCB Editor sadri sofisticiranu karakteristiku predvianja narednog koraka koja dejstvuje tokom vaeg postavljanja linija. Segment linije koji je povezan na kursor je predviani segment (prikazan je u uokvirenom/draft modu). Segment izmeu predvienog segmenta i poslednjeg postavljenog segmenta je trenutni segment koji postavljate (prikazan u final modu). To je prikazano na dijagramu. Koristite karakteristiku predvianja da biste predvideli sledei segment, i precizno pozicionirali trenutni segment. Koristite predvieni segment da biste odredili gde nameravate da postavite sledei segment i da odredite gde elite da prekinete trenutni segment. Kada pritisnite miem da biste postavili trenutni segment, njegova krajnja taka e se pozicionirati tano tamo gde je potrebno da ponete sledei segment. Ova karakteristika vam omoguava da brzo i precizno postavite linije oko postojeih objekata i da planirate gde ete da postavite sledei segment. Ako koristite predviani segment kao vodi za vae rutiranje, primetiete da kraj linije ne ostaje uvek zakaen za kursor. On izbegava elektrine objekte koji pripadaju drugoj vezi. Ova karakteristika vam omoguava da postavite osnovne objekte samo tamo gde ne kre ni jedno pravilo minimalnog rastojanja, kao to je prikazano u koraku 2 prethodnog dijagrama. U koraku 2 kursor je pomeren na desnu stranu stopica, ali je predvieni segment vraen na taku gde nee 246

Protel 99se - PCB

postojati krenja pravila. im se kursor pomeri na taku gde e predvieni segment moi da proe izmeu stopica bez naruavanja ijednog pravila, on se nastavlja na kursor. Reimi rutiranja su diskutovani detaljnije u sledeem naslovu. Razmotrite sledei primer runog rutiranja prikazan na slici. elite da rutirate najpre horizontalno, a potom dijagonalno na dole ka stopici. Prethodno je to bio proces probanja i greaka, procene gde tano treba da se prekine horizontalni segment i zapone dijagonalni. Predvieni segment vam omoguava da dovedete kursor dole do ciljne stopice, pritisnite jednom da biste zavrili horizontalni segment, a zatim pritisnite miem drugi put da biste prekinuli novi dijagonalni segment.
Zapamtite, segment koji je prikazan kao uokviren je predvieni segment, a ne segment koji trenutno postavljate. Ako pokuavate da postavite segment i nita se ne deava kada pritisnite miem, verovatno pokuavate da postavite predvieni segment. To se moe desiti kada je reim postavljanja podeen na End, a treba da je Start, ili ako je podeen na Start, a treba da je End. Pritisnite SPACEBAR da biste se prebacili izmeu Start i End reima postavljanja.

Koristite karakteristiku predvianja da biste mogli da predvidite postavljanje linija

Interaktivni reimi rutiranja, ukljuujui Push i Shove

PCB Editor ima tri razliita interaktivna reima rutiranja: Ignore Obstacle, Avoid Obstacle i Push Obstacle. Ovi reimi definiu ponaanje linije pri postavljanju, u odnosu na postojee objekte na ploi. Sva tri reima rade u sprezi sa Loop Removal karakteristikom.

Ignorisanje naruenih pravila (Ignore Obstacle)

U ovom modu moete da rutirate linije bilo gde na radnoj povrini. Ako linija koju postavljate naruava neko od pravila dizajniranja, tada e nova linija i postojei objekat biti oznaeni kao greke, pretpostavljajui da je on-line DRC opcija ukljuena (Tools Design Rule Check i Tool Preferences). Ovaj reim je koristan pri re-rutiranju ako vam je potrebno da privreme247

Protel 99se - PCB

no naruite neko pravilo, a to naruavanje pravila nee vaiti nakon nekoliko sledeih izvrenih koraka rutiranja.

Izbegavanje naruavanja pravila (Avoid Obstacle)

U ovom reimu ne moete da rutirate liniju koja e da proizvede naruavanje pravila. Kada pomerate kursor na lokaciju gde moe nastati naruavanje pravila, segment linije se automatski odseca do take gde su ispunjena pravila dizajniranja. Rad u ovom reimu ini posao rutiranja veoma lakim ne morate paljivo da postavljate linije, neprestano vodei rauna o tome da treba izbei nastajanje greaka PCB Editor dozvoljava postavljanje onih linija koje ne naruavaju pravila dizajniranja. Ovo je reim rada koji se preporuuje pri runom rutiranju.
Drite pritisnut ALT taster preice da biste se privremeno prebacili iz Avoid Obstacle reima u Ignore Obstacle reim.

Probijanje kroz poligone (Plowing Through Polygons) Ako je omoguena opcija Plow Through Polygon u Preferenced dijalogu tada moete da rutirate preko vrha poligona kada je Interactive Routing Mode opcija postavljena na Avoid Obstacle.
Kada zavrite rutiranje, poligon se automatski ponovo popunjava, na nain koji zavisi od postavljenih Polygon Repour opcija. Repour opcija definie kada treba da se desi popunjavanje poligona. Ako je selektovan Threshold (prag), tada e se od vas traiti da za poligon koji ima osnovne objekte u broju veem od definisanog praga, potvrdite da li elite da se izvrite punjenje poligona.

Pomeranje drugih objekata u cilju zadovoljenja pravila dizajniranja (Push Obstacle)

U ovom reimu, linija koju postavljate, pri vaem pomeranju kursora, gura postojee objekte van zadate putanje. Ne moe gurati nepokretne objekte kao to su prelazi, stopice i zakljuane linije. Ako se linija(e) koje gurate ne mogu vie pomerati (poto su se gurale ka nepokretnim objektima) tada se reim rutiranja menja u Ignore Obstacle. Ovaj mod je idealan za re-rutiranje. Pri radu u ovom reimu moe da bude veliki broj promena koji utiu na sadraj ekrana pritisnite END taster na tastaturi da biste osveili prikaz pri vaem rutiranju.
Koristite SHIFT+R tastere preica da biste, pri rutiranju, ciklino prolazili kroz reime rutiranja.

Re-rutiranje
Re-rutiranje je normalan deo procesa dizajniranja. Moda je dodata nova komponenta, footprint promenjen, ili ste nakon autorutiranja izvrili ienje. PCB Editor ukljuuje mone alate koji pomau u procesu re-rutiranja linija Push Obstacle reim rutiranja, u automatskom eliminisanju signalnih petlji. Obe ove opcije se konfiguriu u Option listu Preferenced dijaloga (Tools Preferences). 248

Protel 99se - PCB

Da biste re-rutirali postojeu liniju:
1. 2. 3. 4. Izaberite stavku menija Place Interactive Routing Pritisnite liniju ili stopicu da biste zapoeli re-rutiranje. Veza e se oznaiti, a segment linije e se pojaviti kao zakaen za kursor. Re-rutirajte liniju du njene nove putanje, gurajui postojee linije na zahtevan nain, vraajui nova rutiranja natrag da bi se zadovoljila stara linija. To moe biti bilo gde du njene duine, ili na stopici. Kada zavrite re-rutiranje, pritisnite desni taster mia ili ESC.

Reimi Loop removal i Push Obstacle se omoguavaju u Options listu Preferences dijaloga.

Ova nova linija e formirati petlju. PCB Editor e sada ukloniti stari deo petlje. Re-rutiranje moe da ukljui nove prelaze, i automatsko uklanjanje postojeih prelaza.

Upotreba unutranjih meuslojeva napajanja

Meuslojevi napajanja su specijalni puni bakarni unutranji slojevi. PCB Editor podrava do 16 unutranjih meuslojeva napajanja. Ako se va dizajn zasniva na primeni netliste, moete da pridodate vezu svakom od ovih slojeva. Takoe je mogue da delite meusloj napajanja izmeu skupa veza tako to ete ga podeliti na dva ili vie izolovana podruja. Postoje dva stila povezivanja svakog pina na meusloj napajanja: ili direktna konekcija ili thermal reljef konekcija. Thermal reljef konekcija se koristi za termalnu izolaciju konektovanog pina od pune bakarne ploe kada se kartica lemi. PCB Editor vam omoguava da definiete thermal reljef oblik svih stopica koje se povezuju na meusloj napajanja. Specijalna podrka je takoe omoguena za povezivanje SMD pinova napajanja na meuslojeve napajanja. SMD stopice veze koje su povezane na ravan napajanja se automatski taguju kada se poveu na odgovarajuu ravan. Autoruter kompletira fiziku konekciju za ove stopice 249

Protel 99se - PCB

postavljanjem SMD stringera kratke linije i prelaza koji su reljef ili direktno povezani na ravan napajanja.

Dodeljivanje veze meusloju napajanja

Da biste dodelili vezu meusloju napajanja:
1. 2. Iz menija izaberite Design Layer Stack Manager kako bi se pojavio Layer Stack Manager dijalog. Dodajte novu ravan steku slojeva (ako data ravan nije ve dodata) da biste to uradili pritisnite na slici na ime sloja ispod koga elite da ravan bude dodata, a zatim pritisnite Add Plane dugme. Primetite da se dizajni tampane ploe prave od parnog broja bakarnih slojeva (na primer, u normalnim uslovima ne moete da imate troslojnu plou), tako da ete morati da dodate jo jedan signalni ili napojni sloj kako biste imali ukupno paran broj slojeva. Dva puta uzastopno pritisnite na meusloj napajanja da biste mu pridruili vezu, moete takoe, ako elite, da promenite ime sloja. Zatvorite Layer Stack Manager dijalog.

3. 4.

Svi From-To za tu veze e nestati. Mali krsti e se pojaviti na svakoj stopici veze, na odgovarajuem meusloju napajanja. Krsti e izgledati kao + za reljefnu konekciju, ili kao x za direktnu konekciju.
Karakteristike stopica-do-ravni i prelaz-do-ravni konekcija se kontrolii u pravilu dizajniranja Power Plane Connect Style. Informacije o upotrebi ovog pravila moete da pronaete u poglavlju Definisanje PCB zahteva dizajniranja.

Pinovi koji nisu povezani na meusloj napajanja

Stopice koje nisu povezane na meusloj napajanja se od njega izoluju regionom koji u sebi ne sadri bakar. Ovo podruje u kome nema bakra predstavlja radijalno proirenje oko stopice za vrednost definisanu pravilom dizajniranja Power Place Clearance (minimalno rastojanje do meusloja napajanja). Dodatne informacije o ovom pravilu moete pronai u poglavlju Definisanje PCB zahteva dizajniranja.

Povezivanje prelaza na meuslojeve napajanja

Kao i stopice, prelazi se automatski povezuju na unutranje meuslojeve napajanja kojima je pridodato isto ime veze. Prelaz e se povezati u skladu sa primenjenim pravilom dizajniranja Power Plane Connect Style (stil povezivanja na meusloj napajanja). Ako ne elite da se prelazi povezuju na meuslojeve napajanja, dodajte novo Power Plane Connect Style pravilo dizajniranja i podesite stil povezivanja na No Connect. Primer kako to moete da uradite ete pronai u poglavlju Definisanje PCB zahteva dizajniranja, pod naslovom Primeri korienja pravila dizajniranja.

250

Protel 99se - PCB

Pregled meusloja napajanja

Meuslojevi napajanja su napravljeni u negativu. Objekti postavljeni na meuslojeve napajanja e u bakru biti predstavljeni upljinama, dok e nepopunjeni regioni na ekranu ostati ispunjeni bakrom. Da biste videli kako su pinovi povezani na meusloj napajanja:
1. 2. 3. Omoguite samo meusloj napajanja, sloj otvora stopica i multi sloj Pritisnite miem na power plane layer list koji se nalazi na dnu radne povrine. Ako je neophodno, iscrtajte ponovo ekran pritiskanjem END tastera.

Reljef konekcione stopice su prikazane kao na slici. Poto direktno povezane stopice imaju solid bakar na pinu, one jednostavno prikazuju crno na otvoru stopice. Uoite da u ovoj knjizi, bele povrine predstavljaju bakar a crne deo gde nema bakra.

Pravljenje podeljenog meusloja napajanja

Kada elite da delite unutranji meusloj napajanja izmeu dve i vie veza, vi delite ili razdvajate ravan na vie regiona. Tipino se prvo internoj ravni pridodaje veza za najveim brojem pinova, a zatim se definiu regioni (split off) za ostale veze koje elite da poveete preko ove ravni Svaki region se definie postavljanjem specijalnih ograniavakih linija ija je namena da obuhvate sve pinove na toj vezi. Svi pinovi koji se ne mogu obuhvatiti u odreenom delu split regiona nastavljaju da prikazuju konekcione linije, ukazujui da se ovi pinovi moraju povezati na signalni sloj. Meuslojevi napajanja su konstruisani u negativu, tako da specijalne okvirne linije koje postavljate postaju linije bez bakra, kreirajui razdvajanje izmeu veze i susednih veze (a) na ravni. Pre nego to definiete razdvojene regione proitajte naslov Saveti za definisanje razdvojenih regiona koji moete nai kasnije u ovom poglavlju. Da biste napravili razdvojenu ravan:
1. 2. 3. 4. 5. 6. Najpre dodelite vezu sa najveim brojem pinova eljenoj ravni, pogledajte naslov Povezivanje na unutranju ravan na prethodnoj strani za vie detalje o tome kako se to radi. Uinite unutranju ravan trenutnim slojem tako to ete pritisnuti na njen layer list koji se nalazi na dnu radne povrine. Izaberite stavku menija Design Split Planes da bi se pojavio Split Planed dijalog Da biste dodali Split Plane potrebno je da pritisnite Add dugme. Pojavie se Split Plane dijalog. Podesite irinu linije, sloj i povezanost na vezu. Pritisnite OK kada ste zavrili sa unoenjem potrebnih parametara u Split Plane dijalog. Dijalog e nestati i pojavie se krsti na kursoru. Pritiskajte miem na svaku taku koja e definisati okvir, a poslednja taka koju definiite treba da se poklapa sa poetnom takom kako bi se napravio zatvoren okvir.

Kada je okvir zatvoren, Internal Planes dijalog e se ponovo pojaviti. Nova podeljena ravan e se pojaviti u Split Planes listi, pritisnite na nju da bi se prikazao region.
Upotrebljavajte SPACEBAR da biste prolazili kroz razliite modove postavljanja okvira ravni. Okvir moe takoe da ukljuuje lukove.

251

Protel 99se - PCB

Deljenje ravni tako da podrava vie od dve veze Ako ravan treba da povezuje vie od dve veze, nastavite da delite ravni tako da kreiraju sledee regione na ravni. Susedne okvirne linije se mogu postavljati jedna preko druge. Tipino e se postavljati sa linijama koje se malom povrinom preklapaju kako bi kreirale neprekidan region bez bakra.
Da biste definisali podeljeni region unutar drugog podeljenog regiona, spoljanji region mora da obmota unutranji podeljeni region, kao to prikazuje slika ispod.

Podeljeni region unutar veeg podeljenog regiona uoite kako vei region obmotava unutranji region. U ovom primeru postoje tri veze koje dele isti meusloj napajanja, originalnu vezu pridruenu ovoj ravni, plus dve veze koje koriste podeljene regione. Okvirne linije treba samo da budu tanje kako bi jasnije pokazale dva podeljena regiona, u normalnim okolnostima bi se neznatno preklapale.

Saveti za definisanje razdvojene ravni Da biste stopice sadrane unutar razdvojene ravni uinili vidljivim, sugerie se sledee:
1. 2. 3. 4. 5. Prikaite samo minimalni broj slojeva Keep Out sloj, multilayer sloj, potrebne mehanike slojeve i napojne slojeve koji su korieni. Postavite prikaz mod stopica na draft mod u Show/Hide listu Preferences dijaloga. Omoguite Highlight In Full opciju i Use Net Color For Highlight opciju u Options listu Preferences dijalogu. Podesite boje veza na razdvojenoj ploi tako da se meusobno razlikuju. Da biste to uradili, postavite Browse mod Panela na Nets, izaberite vezu iz liste i pritisnite Edit dugme da bi se pojavio Change Net dijalog. Izaberite stavku menija Edit Select Net i pritisnite na jednu od stopica veze. Isto ponovite za svaku vezu povezanu na ravan. Extend Selection mora da bude omoguena da bi se istovremeno moglo selektovati vie od jedne veze (Options list u Preferences dijalogu). Ova dva skupa stopica e se pojaviti u razliitim bojama i stoga treba da su lake za identifikovanje. Sada ste spremni za definisanje razdvojenog regiona (ili vie njih). Pridruite najbrojniju vezu internoj ravni, a zatim definiite razdvojeni region za svaku od drugih veza koje dele istu ravan.

6.

Razdvojeni regioni se ne smeju meusobno preklapati, ve uvek mora biti jedan obmotan drugim.

252

Protel 99se - PCB

Modifikovanje razdvojene ravni Okvir razdvojene ravni se moe, nakon to je definisana, i modifikovati. Podrane su sledee modifikacije:
1. 2. Moe se menjati irina okvirne linije, sloj na kome se nalazi ravan kao i veza koja je povezana na nju. Da biste promeni jedan od ovih atributa, dva puta uzastopno pritisnite unutar granica razdvojene ravni da bi se pojavio split plane dijalog. Moe se menjati lokacija okvirnih linija. Izaberite stavku menija Edit Move Split Vertices. Od vas e se zahtevati da izaberete poligon ispisom Chose a Polygon (razdvojena ravan je samo prazan poligon), pritisnite unutar razdvojene ravni da biste je modifikovali. Prikazae se upravlja editiranjem za okvirnu liniju. Pritisnite ga i editujte da biste pomerili okvirnu liniju.

Za vie informacija o modifikovanju poligona (razdvojena ravan je prazan poligon), i aktivnostima koje vas vode kroz korake modifikovanja okvira poligona, pogledajte naslov Poligoni u poglavlju PCB objekti dizajniranja.

Pravljenje bakarne ravni na signalnom sloju

Uobiajen deo PCB dizajna je bakarna ravan na signalnom sloju. To moe da bude rafirana ravan mase na analognom dizajnu, moe da bude puna napojna ravan za jake struje, ili moe da bude puna ravan uzemljenja za EMC oklapanje. Moete da kreirate bakarnu ravan na bilo kom signalnom sloju, postavljanjem ravni u obliku poligona. Bakarna ravan se postavlja interaktivnim definisanjem okvira, koje potom PCB Editor popunjava, izbegavajui postojee objekte u skladu sa pravilima dizajniranja. Postoji nekoliko opcija koje definiu kako se poligon popunjava. To ukljuuje rafiranje pod uglom od 90 stepeni, 45 stepeni, horizontalne linije, vertikalne linije i kompletno popunjavanje. Poligoni se kreiraju izborom iz menija opcije Place Polygon Plane. Poligon se moe zakaiti za vezu ako je to sluaj, povezae se na svaku stopicu na toj vezi u skladu sa Polygon Connect Style pravilom dizajniranja. Da biste promenili konekcioni stil, izaberite Design Rules iz menija i pritisnite na Manufacturing list. Podrazumevano podeavanje poligona e dati rafirani poligon, poto je veliina rastera vea od veliine linija. Da biste kompletno popunili poligon veliinu linije postaviti na manju vrednost od veliine rafiranja.
Pogledajte naslov Poligoni u poglavlju PCB objekti dizajniranja za kompletne detalje o Polygon Plane dijalogu, i aktivnostima vezanim za postavljanje i modifikovanje poligonske ravni.

253

Protel 99se - PCB

Autorutiranje dizajna tampane ploe

Protel 99 SE poseduje moan, kvalitetan i lak za upotrebu autoruter baziran na obliku koji je vrsto integrisan sa PCB Editorom. Iako se ubacuje kao izdvojeni server u Design Explorer, Autoruter se podeava i izvrava u PCB Editoru, i rutira direktno u PCB prozoru. Upotreba Autorutera je veoma jednostavna. Jednostavno definiite PCB pravila dizajniranja, i izaberite Autoroute All. Dok autoruter rutira vau plou, moda ete eleti da pregledate ovo poglavlje da biste vie nauili o moi i mogunostima Protel 99 SE shape-based autorutera.

Podeavanje autorutiranja
Protel 99 SE Autoruter je vrsto integrisan sa PCB Editorom. Iako je to izdvojeni Design Explorer server, on rutira vau plou u PCB prozoru. Autoruter e rutirati plou u skladu sa tekuim pravilima dizajniranja.

Postavljanje pravila dizajniranja

Izaberite Design Rules iz menija da biste postavili pravila rutiranja pre pokretanja autorutera. Autoruter se pokorava veini pravila dizajniranja, ali postoje i izvesna pravila koja se ne potuju. Saglasnost sa pravilima se izvetava na dnu Design Rules dijaloga da biste proverili da li je ruter sledio neko od pravila, pritisnite na pravilo da biste ga izabrali, a time e se pojaviti poruka sa izvetajem da li je ruter sledio pravilo.

Zatita pre-rutiranja
esto ete eleti da runo unapred rutirate pojedine veze, a zatim da autorutirate ostatak ploe. Moete da zatite uinjena pre-rutiranja od naknadnog re-rutiranja od strane autorutera tako to ete omoguiti Lock All Pre-routes opciju u Autorouter Setup dijalogu.
Ploa pre autorutiranja ne sme imati naruena pravila dizajniranja. To znai da sve pre-rutirane linije treba da budu pokrivene odgovarajuim pravilima dizajniranja. Na primer, ako imate pre-rutirane veze mase upotrebom linija irine 20 milsa i linija irine 50 milsa, tada ogranienja irine (Width Constraint) za vezu mase treba da ima Minimum Width (minimalnu irinu) od 20 milsa i Maximum Width (maksimalnu irinu) od 50 milsa.

Prolazi rutiranja
Da biste postavili prolaze rutiranja izaberite Tools Autoroute Setup Autorouter da bi se pojavio Autorouter Setup dijalog. Omoguite zahtevane prolaze rutiranja. Predlaemo vam da uvek koristite podrazumevanu postavku prolaza rutera koja izvrava sve algoritme, osim ukoliko nemate jake razloge da to ne inite. Opis svakog prolaza ukljuuje napomene o tome kada je bolje da se ne izvravaju svi prolazi.

254

Protel 99se - PCB

Omoguite prolaze rutiranja u Autorouter Setup dijalogu

Memorija Ovaj prolaz selektuje na ploi sve memorijske veze ili veze sline memorijskim. Ovaj algoritam je i Heuristic i Search. Uvek ga startujte, ak i u sluajevima kada nemate memorijske komponente na ploi.
Ako imate pravu memorijsku banku na ploi i ako razmatrate kako treba da je postavite, kako komponente treba da su orijentisane i tako dalje, izaberite samo Memory kako biste u potpunosti razmotrili memorijski model.

Rasprivanje prelaza za SMD (Fan Out) Ovaj prolaz se koristi da se raspri u vidu lepeze ili da raspri prelaze sa stopica SMD komponenata Kratak segment linije je izrutiran van svake stopice SMD komponente i prelazi se postavljaju na kraj te linije. Fan Out prolaz je i heuristiki i search i treba ga uvek koristiti ako postoje jednostrane komponente na ili gornjem, donjem sloju ili na oba sloja. Fan Out neuspesi se prikazuju kao mali uti krug sa oznakom X u centru kruga.
Veoma guste ploe sa SMD komponentama na gornjem i na donjem sloju mogu da imaju potekoe tokom Fan Out prolaza. Predlaemo da izvrite probni rad sa aktivnim Fan Out prolazom pre nego to se upustite u autorutiranje cele ploe. Ako otkrijete da 10% ukupnog broja pinova ne uspe da proe fanned out, tada je veoma verovatno da se ne moe postii 100%-na kompletnost. Ako se to desi treba da razmotrite ponovo rasporeivanja komponenata na delu ploe gde su se desili Fan Out neuspesi.

Obrasci (Pattern) Na skoro svakoj ploi moete da naete konekcione obrazce. Uspeh u rutiranju ovih obrazaca zavisi od sekvence po kojoj su izabrane konekcije tokom rutiranja obrasca. Pattern ruter ima kolekciju razliitih algoritama, svaki namenjen za odreeni tip obrazaca. Pattern ruter je Search ruter. Treba ga uvek koristiti tokom autorutiranja.
255

Protel 99se - PCB

Push and Shove Push and Shove ruter je glavni rutirajui prolaz autorutera. Znaajno je unapreen u odnosu na konvencionalno dostupne Push and Shove rutere, u tome to moe da vue i gura linije dijagonalno, to nema ogranienja u tome koliko daleko moe da gura ostale linije, to moe da zaobilazi prelaze i stopice, i to generalno, predstavlja novi model sofisticiranih i monih Push and Shove algoritama. Cepanje (Rip Up) Autoruter je ruter koji se moe opisati kao brisa neslaganja. Nakon kompletiranja Push and Shove prolaza, moda e ostati naruenih pravila usled neslaganja dozvoljenih rastojanja. Neslaganje se prikazuje na monitoru kao mali uti krug. Generalno, uspeni prolazi razliitih algoritama rutiranja e ukloniti ove sluajeve. Na veoma tekim ploama moe da bude preostalih neslaganja nakon kompletiranja svih algoritama. Rip Up ruter se tada koristi da bi uklonio rutirane linije koje dovode do neslaganja i da bi ih ponovo rutirao na nain koji uklanja prethodna neslaganja. Proizvodni (Manufacturing) prolazi Ovi prolazi ravnomerno rasporeuju linije, ugaone delove linija i dodaju test take na svaku od veza. Mogu se ukljuiti u inicijalni setup rutera, a u tom sluaju e se izvravati nakon zavretka primarnih procesa rutiranja. Alternativno, moete da izvrite samo primarne prolaze rutiranja, ispitate plou i potom aktivirate Manufacturing Improvement prolaze i izvrite ih. Cleanup Passes prolazi ienja Postoje dva prolaza ienja prvi se izvrava tokom sekvence rutiranja, na kraju svakog prolaza rutiranja, a drugi prolaz se izvrava nakon kompletiranja svih prolaza rutiranja. Prolazi ienja su kreirani tako da se koriste u kombinaciji sa glavnim prolazima rutiranja, a potom se fokusiraju na ispravljanju konekcija rutiranja i ienju nepotrebnih prelaza. Ujednaavanje razmaka izmeu linija (Evenly Space Tracks) Ovaj prolaz se koristi da ravnomerno postavi linije izmeu stopica u sledeoj situaciji. Kada parametri rutiranja dozvoljavaju dve linije izmeu dve stopice integrisanog kola, a samo je jedna linija rutirana izmeu odreenih stopica, onda je ona moda postavljena na 20 milsa blizu jedne ili druge IC stopice. Izvravanjem Evenly Space Tracks linija e se pomeriti na centar prostora izmeu stopica integrisanog kola. Add Testpoints dodavanje tast taaka Dozvolite ovaj prolaz da biste naloili autoruteru da pokua da doda testne take na svaku vezu. Pre dodavanja bilo kog novog testnog prolaza, ploa se skenira da bi se ustanovilo da li se neke od postojeih stopica/prelaza mogu iskoristiti kao testne take. Autoruter e nakon toga pokuati da postavi testne stopice za svaku vezu koja nema testnu taku, u skladu sa Testpoint pravilima dizajniranja. Za vie informacija o test takama pogledajte poglavlje Ukljuivanje testnih taaka na dizajn tampane ploe.

256

Protel 99se - PCB

Opcije autorutiranja
Osim mogunosti rutiranja celokupne ploe, postoje i mnoge opcije selektivnog rutiranja.

Integralno autorutiranje (Autorute All )

Da biste rutirali celokupnu plou sa trenutnim postavkama rutiranja izaberite Autoroute All.

Autorutiranje veze (Autoroute Connection)

Autoroute Connection vam omoguava da izaberete redosled u kome elite da autoruter vri rutiranje, na konekcija-konekcija osnovi. Autoroute Connection ne koristi sve autoruter algoritme, tako da moda nije preporuljivo rutirati celu plou sa ovom opcijom.

Autorutiranje veza (Autoroute Net)

Izaberite Autoroute Net, postavite kursor preko bilo koje konekcije veze i pritisnite miem na nju. Sve konekcije u vezi e se rutirati, upotrebom svih prolaza rutiranja.

Autorutiranje komponente (Autoroute Component)

Izaberite Autoroute Component. Pritisnite miem na pin komponente i sve konekcije poetne i krajnje na toj komponenti e biti rutirane. Uoite da e biti rutirane samo veze koje i poinju i zavravaju na izabranoj komponenti.

Autorutiranje povrine (Autoroute Area)

Izaberite Autoroute Area. Upotrebom kursora oznaite podruje koje elite da rutirate. Sve poetne i krajnje konekcije u dizajniranom podruju e biti rutirane.

Unutranjost Protel 99 SE Autorutera

Zato je Protel 99 SE Autoruter bolji ruter od ostalih autorutera?
Protel 99 SE Autoruter je najnovija generacija autorutera ploe u dugoj istoriji razvoja autorutera koja traje ve skoro tri dekade ali sa nekim specifinostima. Pre Protela 99 SE Autorutera, autoruteri su imali dva osnovna cilja: (1) da rutiraju plou tako da bude 100% kompletna, i (2) da rutiraju plou za minimalno kratko vreme. Protel 99 SE Autoruter Protel 99 SE Autoruter takoe ima kompletnost i brzo vreme rutiranja za svoje ciljeve i istovremeno je jedan od, ako ne i najmoniji i najbri dostupni autoruter meu dananjem desktop EDA paketima. Meutim, Protel 99 SE Autoruter ima i trei cilj, a to je kvalitet rutiranja. Istorijski, veina profesionalnih dizajnera ploa se dri miljenja da autorutirane ploe ne obezbeuju klasian kvalitet koji inae prua interaktivno rutiranje samog dizajnera. Primedbe su mnoge i ukljuuju: postavljanje previe prelaza, nesuvislo postavljanje linija na plou, vertikalni slojevi sadre suvie horizontalnih segmenata i obrnuto; linije nisu ravnomerno rasporeene, a autorutiranu plou je teko menjati. Najee izraeni komentar je oko X-Y ortogonalnog ru257

Protel 99se - PCB

tiranja nasuprot dijagonalnog rutiranja. Iskusni dizajneri instiktivno vre dijagonalna rutiranja, nasuprot ruteru koji koristi X-Y nain rutiranja. Dijagonalno rutiranje ne predstavlja samo prijatniju, estetski prilagoenu pojavu, ve na datom podruju, dijagonalno rutiranje moe da ukljui vie segmenata linije nego X-Y nain rutiranja. Stoga se verovatnoa zavravanja rutiranja tekih ploa moe uveati dijagonalnim rutiranjem. Da sumiramo, Protel 99 SE Autoruter ima tri cilja: 100% kompletnost, brzinu rutiranja i kvalitet rutiranja (poput onog koji postiu profesionalni dizajneri ploa). Da bi ispunio ove zahteve, autoruter koristi kombinaciju novih tehnologija kao i sopstveni razvoj.

Ugaoni pravac sloja ta je to?

Rutiranje u specifinom ne-ortogonalnom smeru po sloju u vieslojnoj ploi je koncept koji primenjuju iskusni profesionalni dizajneri. Pre pojave ovog autorutera, takvo ponaanje nije bilo mogue ostvariti kod autorutera ploa. Jednostavno reeno, rutiranje sa pravcem po sloju znai rasporeivanje konekcija na sloju baziranom na korisniki-definisanom pravcu i konekcionom nagibu (kosini) ili tangenti, i rutiranje linije du kosine ili aproksimativne hipotenuze trougla nasuprot ortogonalnog rutiranja du X i Y osa hipotenuza. Prednost rutiranja pravcem po sloju ukljuuju: (1) aproksimativna duina hipotenuze linije je kraa od X-Y duine kraka i (2) postoji manje prelaza. Kraa duina linija omoguava znaajno veu fleksibilnost u postavljanju delova, i zajedno sa manjim brojem prelaza po konekciji, predstavljaju znaajne parametre u logici brzog rutiranja. Uz to, ugaoni pravac rutiranja po sloju za spore ploe (kao i za High Speed Logic) poveava verovatnou 100 % kompletiranja ploe. Izbor u kom smeru e se vriti rutiranje po sloju je u potpunosti preputen samom dizajneru, i moe se, ako se eli, izabrati ak i konvencionalni horizontalno/vertikalni nain rutiranja. Tokom sekvenci autorutiranja, sekvencer izabira konekcije koje su najpriblinije svakom definisanom smeru rutiranja po sloju i rutira izabranu liniju u izabranom pravcu toga sloja. Osnovno pomeranje upotrebljava dijagonalne segmente pod uglom od 45 stepeni sa inkrementalnim ortogonalnim koracima koji podiu osnovni pravac u liniju sa izabranim pravcem.

Neslaganje rutiranja
Termin neslaganje (engl. contention) je nova re u reniku autorutiranja i njegovo znaenje je objanjeno u nastavku. Svi algoritmi rutiranja ukljueni u Protel 99 SE autoruter su contention ruteri. To znai da je dozvoljeno da algoritam postavi liniju ili prelaz na takvu poziciju, da kreira narueno pravilo dozvoljenog prostora u odnosu na druge linije, prelaze i stopice. Ovo naruavanje prostora je neslaganje izmeu postojee linije, prelaza i stopice i lokacije na koju autoruter eli da postavi rutiranu liniju. Neslaganje moe da bude u sledeoj formi. Segment linije prelazi preko segmenta linije na drugoj vezi, ili je segment linije postavljen iznad segmenta linije na drugoj vezi, segment linije koji naruava pravilo dozvoljenog rastojanja izmeu postojeeg prelaza i stopice, ili prelaz koji 258

Protel 99se - PCB

naruava pravilo dozvoljenog rastojanja izmeu njega i drugog prelaza, stopice i segmenta linije. Kada se napravi neslaganje, kreira se mali prazan krug na taki neslaganja i ona ostaje prisutna sve dok se ne ukloni neslaganje. Prolazi rutera e pokuavati da uklone neslaganje ili guranjem i ponovnim rutiranjem linija koje su prouzrokovale neslaganje, ili guranjem i ponovnim rutiranjem postojee linije na kojoj je dolo do neslaganja. U retkim sluajevima kada jednostavno nema dovoljno mesta da se pomeri i ponovo rutira linija koja je dovela do neslaganja, neslaganje e ostati i posle kompletnog rutiranja. Broj neslaganja je prikazan u statusnoj liniji. Ponekad se broj zelenih krugova (neslaganja) na ekranu moe razlikovati od prikazanog broja u statusnoj liniji. To je zato to se ekran aurira u toku samog procesa rutiranja konekcija, dok se statusna linija aurira nakon glavnog prolaza rutiranja.

Ukljuivanje testnih taaka i teardrops na dizajn tampane ploe

Testne take na dizajnu tampane ploe su lokacije na ploi koje se mogu koristiti za testiranje ispravnosti rada ploe. Testne take se koriste za ispitivanje ispravnosti ploe pre nego to se dodaju komponente osiguravajui ispravnost povezanosti i zahtevane izolacije rutiranja, i nakon montiranja komponenti na plou osiguravajui da kolo funkcionie u skladu sa specifikacijama dizajna. Svaka testna taka je lokacija gde se moe povezati test prikljuak na karticu. Test prikljuak se moe povezati automatskom test opremom (tipino sa test iglicama), ili se mogu postaviti od strane same osobe koja vri runo testiranje. Automatska oprema za testiranje dovodi napon i struju na svaku test taku, i simultano meri na drugim test takama. Na praznoj tampanoj ploi se moe utvrditi da li postoji ispravan spoj izmeu svakog vora u svakoj vezi, da li postoje kratki spojevi izmeu razliitih veza, a moe se meriti i izolaciona otpornost izmeu veza. Na napakovanoj ploi test take se koriste za merenje performansi dizajniranog sklopa. Koraci kroz koje prolazite da biste dodali test take na va dizajn ukljuuju:
Definisanje ta je validna test taka Definisanje koje veze zahtevaju test take Pronalaenje postojeih stopica i prelaza koje se mogu upotrebiti kao test take Dodavanje test taaka tokom procesa autorutiranja Izvetavanje o lokacijama svake test take Izvetavanje o svakoj vezi koja je neuspeno primila test take

259

Protel 99se - PCB

ta je test taka?
I stopice i prelazi se podjednako mogu upotrebljavati kao test take, omoguavajui jednu ili oba od njihovih test atributa. Ovi atributi omoguavaju stopici ili prelazu da se definiu kao test take gornjeg sloja, test take donjeg sloja, ili kao test take gornjeg i donjeg sloja. Imajte na umu metod testiranja kada birate stranu ploe na kojoj ete dozvoliti test take da li e se takama pristupati samo sa donje strane, samo sa gornje strane, da li neke take moraju da budu radi automatskog testiranja sa gornje strane a druge na gornjoj strani za povrinsko testiranje i tako dalje. Definisanje osobina stopica i prelaza koje se mogu upotrebljavati kao test take se vri konfigurisanjem Testpoint Style pravila dizajniranja.

Postavljanje Testpoint pravila dizajniranja

Testpoint Style pravilo dizajniranja

Testpoint style pravilo dizajniranja definie osobine stopica/prelaza koje se mogu upotrebljavati kao test take

Pravilo dizajniranja stila test taaka (Testpoint Style Design Rule) definie dozvoljene fizike parametre stopica i prelaza koje se koriste kao test take. Atributi pravila ukljuuju: Dozvola postavljanja test taaka ispod komponenta (Allow testpoint under component) ako je ova opcija omoguena tada su dozvoljene test take ispod komponente, na istoj strani ploe sa koje je i komponenta postavljena. Test take koje su ispod komponente, ali sa suprotne strane ploe, su uvek dozvoljene. U normalnim okolnostima ete dozvoliti postavljanje test taaka ispod komponente samo u sluajevima kada e se one upotrebljavati za testiranje ploe pre nego to se na nju postave komponente. Stil (Style) Minimalne i maksimalne postavljene vrednosti definiu minimalni i maksimalni prenik stopice/prelaza i prenika otvora validne test take. Ove postavljene vrednosti se upotrebljavaju od strane Testpoint Find karakteristike, i od strane on-line i batch DRC. Preferirana 260

Protel 99se - PCB

setovanja definiu veliinu testnih stopica postavljenih od strane autorutera. Postavite Style vrednosti tako da odgovaraju vaim zahtevima vezanim za test take. Dozvoljena strana (Allowed Side) Ove opcije definiu stranu ploe na koju se test take moraju postaviti, kao i to da li test take mogu da budu stopice/prelazi sa otvorima, ili jednostrane stopice. Ove postavke se koriste kao preference od strane Testpoint Find karakteristike kada pretrauje mogue test take, i od strane autorutera kada postavlja test take. Testpoint Find karakteristika i autoruter upotrebljavaju ove opcije u sledeem predefinisanom redosledu:
Donja strana donji sloj SMD stopica Gornja strana gornji sloj SMD stopica Donja strana prave stopice (thru-hole) donja strana prelaza Gornja strana prave stopice gornja strana prelaza Donja strana prave stopice donja strana stopice sa prelazom Gornja strana prave stopice gornja strana stopice sa prelazom

Svaka postavka se razmatra samo ako je omoguena. Donja strana pune stopice kao opcija omoguava i donju stranu pravih stopica i prelaza (na isti nain vai i za opciju gornje strane pravih stopica) one se odvojeno prikazane u listi da bi se istaklo da prelazi imaju vii prioritet tokom testpoint pretrage u Testpoint karakteristici. Veliina rastera (Grid Size) Raster se upotrebljava od strane Testpoint Find karakteristike pri pokuaju lociranja moguih mesta za test take.

Pravilo dozvole test taaka (Testpoint Usage Design Rule)

Ovo pravilo se koristi da bi se definisalo koje veze moraju da imaju testnu taku, a koje veze ne smeju da imaju testnu taku. Postavite delokrug pravila tako da obuhvataju veze koje moraju da imaju testnu taku.

Odreivanje poloaja postojeih testnih taaka

Testpoint Find karakteristika pretrauje postojee stopice i prelaze koji se mogu upotrebljavati kao test take. Da biste izvravali Testpoint Find opciju izaberite iz menija Tools Find and Set Testpoints. Pokoravajui se Testpoint Usage i Testpoint Style pravilima, ova funkcija e analizirati dizajn tampane ploe i pokuati da pronae stopicu ili prelaz u skladu sa Testpoint Style pravilom, za svaku vezu pokrivenu Testpoint Usage pravilom dizajniranja, i postavie odgovarajue testpoint atribute za tu stopicu ili prelaz. Kada to zavri, pojavie se dijalog u kome e nalaziti izvetaj o tome koliko je stopica i prelaza pronaeno i postavljeno kao test take (pronaene test take su selektovane na levoj strani po zavrenoj pretrazi). Svi Testpoint atributi se mogu u svakom trenutku izbrisati biranjem iz menija Tools Clear All Testpoints. Ako unapred definisani Allowed Side raspored nije odgovarajui za va dizajn kada upotrebljavate Testpoint finder, izvrite vie prolaza sa razliitim dozvoljenim stranama.

261

Protel 99se - PCB

Dodavanje testnih taaka pomou autorutera

Omoguite Add Testpoints opciju u Autorouter Setup dijalogu da biste naloili autoruteru da pokua da doda test take nakon to je kompletno zavrio sve druge prolaze, u skladu sa Testpoint Style i Testpoint Usage pravilima dizajniranja. Ako je Add Testpoints opcija omoguena autoruter najpre skenira plou traei mogue postojee testpoint stopice/prelaze, a zatim pokuava da postavi testpoint stopice na svakoj od veza koje ih i dalje zahtevaju.

Izvetavanje o lokaciji svake test take

CAM Manager testpoint izvetaj ukljuuje kompletne detalje o svakoj testnoj taki na ploi. Da biste napravili novi CAM dokument, izaberite File CAM Manager iz menija, a u njemu moete da podesite Testpoint izvetaj. Pogledajte poglavlje, Generisanje datoteka za izradu ploe, za kompletne detalje o upotrebi CAM Managera za generisanje TestPoint izvetaja. Izvetavanje o vezama koje nisu uspele da prime test take DRC izvetaj moe da prikae listu svake veze koja nije uspela da primi test take u skladu sa Testpoint pravilima dizajniranja. Omoguite Testpoint Usage pravilo na Report listu Design Rule Check dijaloga (izaberite Tools Design Rule Check), omoguite Create Report File opciju na dnu dijaloga, zatim pritisnite Run DRC dugme na dnu dijaloga da biste generisali izvetaj. Izvetaj e ukljuiti listu veza koje ne ukljuuju test take. Omoguite Testpoint Style pravilo u Design Rule Check dijalogu da biste se osigurali da se stopice i prelazi koji su oznaeni kao test take uklapaju u zahteve definisane Testpoint Style pravilom dizajniranja.

Brisanje svih testnih taaka sa ploe

Testpoint atributi za sve stopice i prelaze se mogu u svakom trenutku obrisati biranjem Tools Clear all Testpoints iz menija.

Dodavanje teardrop-ova stopicama i prelazima

Teardrop-ovi se mogu dodati stopicama i prelazima biranjem iz menija Tools Teardrops. Time e se pojaviti Teardrop Options dijalog, u kome moete da konfiguriete teardrop zahteve. Dijalog ukljuuje sledee opcije: Sve stopice (All Pads) Dodaje teardrop-ove na sve stopice, u skladu sa Selected Objects Only i Force Teardrops opcijama. Svi prelazi (All Vias) - Dodaje teardrop-ove na sve prelaze, u skladu sa Selected Objects Only i Force Teardrops opcijama. Samo selektovani objekti (Selected Objects Only) Dodaje teardrop-ove samo na selektovane stopice i prelaze. Upotrebite ovu opciju kada je potrebno da postavite teardrop na neke stopice/prelaze (selektovane), ali ne i na druge. Upotrebite globalne karakteristike editovanja da biste promenili selekcioni status stopica/prelaza koje moraju da imaju teardrops. 262

Protel 99se - PCB

Forsiranje teardrop-ova (Force Teardrops) Postavite teardrop-ove na sve stopice/prelaze, ukljuujui i one na kojima e teardrop linije/lukovi napraviti DRC naruavanja pravila. Pravljenje izvetaja (Create Report) Pravi datoteku izvetaja u kome se daje lista svih stopica i prelaza na koje je pokuano da se postavi teardrop, kao i stopice i prelazi koji nisu teardrop-irani, ili nisu kompletno teardrop-irani.

Provera PCB dizajna

Verifikacija dizajna je proces kojim se proverava da li je va dizajn ispravan i kompletan. To je fundamentalni i integralni deo procesa dizajniranja tampane ploe. Verifikacioni proces mora osigurati da se tampana ploa logiki slae sa elektrinom emom. Takoe mora da osigura fiziko funkcionisanje ploe da elektrini objekti kao to su linije, stopice, prelazi i tako dalje, ne naruavaju pravila minimalnog meusobnog rastojanja. PCB Editor ukljuuje moni alat za proveru pravila dizajniranja (Design Rule Check) koji verifikuje da li dizajn ispunjava zahteve definisane pravilima dizajniranja. On testira krenje pravila rutiranja kao to su greke usled nepotovanja minimalnog rastojanja izmeu komponenata, greke irine, greke duine, a isto tako proverava i ispunjenje uslova koji utiu na proizvodnju tampanih ploa. Da bi se poboljala produktivnost pri samom procesu dizajniranja ploe, PCB Editor vri kontinuiranu proveru unapred definisanih i dozvoljenih pravila dizajniranja ploe u toku samog procesa dizajniranja. Da biste uklonili naruena pravilo, jednostavno pomerite objekat koji dovodi do problema i nastavite sa rutiranjem.
Da biste bili u stanju da proveravate da li je va dizajn ispravan i kompletan, morate da imate neke reference u odnosu na koje vrite testiranje. Reference koje PCB Editor koristi su skup pravila dizajniranja definisanih u Design Rule dijalogu, i lista veza (engl. netlist) koja se uitava pri procesu dizajniranja. Za vie informacija o pravilima dizajniranja, pogledajte poglavlje, Odreivanje zahteva PCB dizajniranja.

ta je provera pravila dizajniranja (Design Rule Check)?

Provera pravila dizajniranja (engl. Design Rule Checking) (DRC) je moni automatizovani alat koji proverava i logiki i fiziki integritet vaeg dizajna. Ovaj alat treba koristiti na svakoj rutiranoj ploi kako bi se osiguralo da su ispotovana pravila minimalnog rastojanja izmeu elemenata dizajna, kao i da nema naruavanja ostalih pravila dizajniranja. Poto vam PCB Editor omoguava da menjate izgled tampe u bilo kom trenutku, posebno je vano da uvek, pre generisanje finalnog zavrnog crtea, izvrite proveru potovanja pravila dizajniranja.

Provera pravila dizajniranja u toku samog procesa rada Online DRC

Provera pravila dizajniranja u toku samog procesa rada se omoguava u listu Options Preferences dijaloga. Ukljuite ovu opciju pri runom rutiranju kako biste pri radu odmah bili obave263

Protel 99se - PCB

teni o naruenom pravilu dizajniranja. Pravila koja e se proveravati tokom vaeg rada, moete konfigurisati u On-Line listu dijaloga Design Rule Check (izaberite Tools Design Rule Check).
Ako pravilo nije dostupno (pojavljuje se na ekranu kao zasenano), to znai da niste jo napravili pravilo tog tipa koje e PCB Editor koristiti za ispitivanje njegovog ispunjenja. Da biste konfigurisali ova pravila dizajniranja izaberite Design Rules.

Ako radite sa dizajnom sa velikim brojem veza, koje se rutiraju upotrebom poligona i meuslojeva napajanja, moda ete otkriti da provera povezanosti u toku samog rada traje, pri analizi ovih veza, suvie dugo. Da biste onemoguili proveru ovih veza sakrijte ih od proveravaa vezanosti tako to ete izabrati View Connections Hide Net. Program e od vas zahtevati da pritisnite bilo koju taku na vezi iju proveru elite onemoguiti.

Postavljanje pozadinskog (engl. batch) moda provere pravila dizajniranja

Da bi se pojavio dijalog Design Rule Check izaberite stavku menija Tools Design Rule Check.

Provera pravila dizajniranja proverava i fiziki i logiki integritet rasporeda na tampi pre nego to se generie izlaz.

Pozadinski (batch) DRC ukljuuje sledee karakteristike:

Pravila Omoguava skup pravila koja elite da testirate. Pogledajte poglavlje Pravila dizajniranja za opis svakog pravila.

264

Protel 99se - PCB

Naruena pravila pri kreiranju (Create Violations) Omoguite ovu karakteristiku da bi se, u tekuoj boji DRC greaka, oznaili osnovni objekti koji naruavaju pravila minimalnog rastojanja izmeu elemenata i pravila paralelnog segmentiranja.
Moete da postavite Panel tako da vri pretraivanje po naruenim pravilima. Koristite ovu osobinu da biste brzo locirali i ispravili naruena pravila.

Detalji podmrea (Sub-net details) Ova opcija deluje u saradnji sa pravilom o nerutiranim veza (Unrouted Net). Dozvolite ovu opciju ukoliko zahtevate detalje o podmreama.
Pravilo o nerutiranim vezama treba dozvoliti samo onda kada su postavljene sve konekcije, poto je konekciona linija zapravo otvorena veza.

Zaustavljane kada se pronae XX naruavanja pravila (Stop when Found XX Violations) PCB Editor e zaustaviti editovanje dizajna kada pronae zadati broj naruenih pravila. Pravljenje datoteke izvetaja (Create Report File) Dozvolite Create Report File opciju da biste automatski kreirali DRC datoteku izvetaja i otvorite je u tekst editoru. Ako se ne definie ime datoteke, izvetaj e biti napravljen pod imenom filename.DRC.

Izvravanje pozadinske provere pravila dizajniranja (Running the Batch DRC)

Kada ste zavrili sa konfigurisanjem dijaloga Design Rule Check, pritisnite Run Batch dugme da biste zapoeli DRC proces. Kada se zavri provera, datoteka sa izvetajem e biti otvorena u tekst editoru.

Izvetaj o proveri pravila dizajniranja (DRC Report)

DRC izvetaj sadri listu svih pravila koja su testirana, kao to je definisano u Choose Rule Set u dijalogu Check (nee se testirati pravila koja nisu prisutna u dizajnu). Svaka pojava naruavanja pravila e se prikazati sa potpunim detaljima svih referentnih informacija; one ukljuuju sloj, ime veze, oznaku komponente i broj stopice; kao i lokaciju samog objekta. Naruena pravila minimalnog dozvoljenog rastojanja, duine i irine e se naglasiti uokvirivanjem objekta u tekuoj DRC boji.

Razreavanje prekrenih pravila dizajniranja

DRC izvetaji mogu izgledati krajnje zastraujue poetnicima u dizajniranju tampanih ploa. Tajna u odravanju ovog procesa upravljivim je razvijanje strategije. Jedna od strategija je da 265

Protel 99se - PCB

se ogranii broj naruenih pravila koja e ui u izvetaj. Postavite karakteristiku Stop When Found u dijalogu Choose Rune Set to Check na mali broj, recimo 10. Druga strategija je da se DRC izvri kroz nekoliko faza. Ako otkrijete da dizajn sadri veliki broj naruenih pravila, ponite tako to ete omoguiti samo po jedno pravilo. Kada postanete dovoljno iskusni, za testiranje razliitih pravila dizajniranja, razviete pristup koji vama najvie odgovara.

Unakrsna kontrola izvetaja i dizajna tampane ploe

Koristite unakrsnu kontrolu (engl. Cross Probing) da biste ispitivali meusobno slaganje PCB datoteke i datoteke izvetaja. Podelite radni prozor (engl. Design Window) tako da prikazuje oba dokumenta, izaberite eljenu referencu u datoteci izvetaja i pritisnite Cross Probe dugme na listi alata tekst editora. Referenca moe da bude oznaka komponente, pin, X Y lokacija, ili tekstualni string. Na centralnom delu PCB prozora e se oznaiti traeni objekat.

Brzo skakanje na objekte na radnoj povrini

Koristite Jump (skoi) preice da viste lake locirali komponente, stopice, veze, oznaavae greaka i odreene lokacije. Pritisnite J taster preice da bi se pojavio Jump meni.

Koristite pretraivanje (browse) za pronalaenje prekrenih pravila.

Postavite Browse mod u panelu na Violations. Prikazae se lista svih prekrenih pravila. Upotrebite Details dugme da bi se pojavio dijalog Violation Details, koji ukljuuje informacije o tome koje je pravilo narueno, i osnovne objekte koji su doveli do naruavanja pravila.

Zapisivanje rastavljenih veza

Rastavljena veza (engl. broken net) je zapravo otvoreno kolo. Rastavljanje u dve pod-veze ukazuje na jedan prekid (engl. break), rastavljanje na tri pod-veze ukazuje na dva prekida i tako dalje. Primenite sledee korake da biste lake nali otvorena kola: 266

Protel 99se - PCB

1. 2. 3. 4. Postavite Browse metod u PCB Editor panelu na Violations. Pritisnite dugme Jump da biste promenili nivo zumiranja kako bi se prikazala cela veza, zatim koristite Highlight dugme da biste osvetleli vezu. Da biste jednoznano oznaili celu vezu izaberite Edit Select Net (preica: S, N) i pritisnite miem bilo koju taku na vezi. Da biste identifikovali odreenu pod-vezu izaberite Edit Select Connected Copper (preica: S, P) i pritisnite miem na objekat na mrei.

Select > Connected Copper e istai samo pod-vezu, dok e Select > Net istai celu vezu. Koristite ovu razliku da biste brzo locirali prekid u vezi. Da bi ova tehnika mogla da funkcionie moraete da zabranite opciju Extend Selection u dijalogu Preferences.

Razreavanje ekstra pinova na vezi

Ako va izvetaj ima jednu vezu razdvojenu na mnogo pod-veza i drugu vezu na kojoj postoje ekstra pinovi koji treba da se nalaze na prvoj vezi, tada verovatno postoji kratak spoj izmeu dve veze.

Provera integriteta signala

Sa sve veom sofisticiranou dizajna tampanih ploa u kojima se zahteva vea takt uestanost, vee brzine prekidakih ureaja, i gue postavljanje elemenata, potreba za analizom integriteta signala pre proizvodnje tampane ploe, postaje sve vea potreba. Protel 99 SE ukljuuje sofisticirani simulator za analizu integriteta signala (engl. Signal Integrity Simulator), koji moe da analizira raspored komponenata na tampanoj ploi, i da proverava da li funkcionie u skladu sa postavljenim parametrima dizajniranja, testirajui elemente kao to je prekoraenje, podkoraenje i zahteve impedansi. Kao ulaz za simulacije, Signal Integrity Signal koristi karakteristine impedanse linija, proraunate kroz kalkulator prenosne linije, i informacije o ulazno/izlaznim baferu makro-modela. Zasniva se na simulatoru brze refleksije i presluavanja (engl. Fast Reflection and Crosstalk Simulator) koji obezbeuje veoma precizne simulacije, upotrebom industrijski-dokazanih algoritama. Ako ploa ne ispuni bilo koji od zahteva dizajniranja (definisana pravilima dizajniranja), moete da izvrite analizu refleksije i presluavanja sa dizajna tampane ploe, da biste precizno ustanovili kako se ponaa tampana ploa.
Ako dizajn ne ukljuuje meuslojeve napajanja, analiza e se ipak izvriti, ali se rezultati ne mogu smatrati kao potpuno precizni.

Postavljanje pravila dizajniranja integriteta signala

Da biste zadali pravila dizajniranja Signal Integritet Simulatora, izaberite iz menija Design Rules, a potom pritisnite miem list Signal Inegrity u dijalogu Design Rules. Svako pravilo ukljuuje opis ta to pravilo testira. 267

Protel 99se - PCB

Poto ste konfigurisali pravila za testiranje integriteta signala, izaberite iz menija Tools Design Rule Check kako biste prikazali dijalog Design Rule Check. Pritisnite dugme Signal Integrity u centru dijaloga kako biste dozvolili potvrivanje pravila integriteta signala dizajna.
Da biste mogli da izvrite analizu integriteta signala, morate ukljuite Layer Stack pravilo.

Izvravanje provere integriteta signala

Ako postoje pravila integriteta signala koja treba istestirati, kada pritisnite Run DRC dugme u Design Rule Check dijalogu pokrenue se Signal Integrity Simulator. Pojavie se mali okvir sa statusnim informacijama, u kome se prikazuje progres analize. Po zavretku analize postavite PCB Editor Panel tako da pretrauje prekrena pravila dizajniranja. Nakon toga moete da ispitujete svako prekreno pravilo pritisnite Details dugme da bi se prikazali detalji o imenu veze, i o pravim vrednostima (na primer, broj prekoraenja).

Postavite Panel tako da vri pretragu po prekrenim pravilima dizajniranja PCB testovi su izvravaju po principu najgoreg sluaja svaka veza je simulirana sa svih moguih izlaznih pinova, a koristi se najgori dobijeni rezultat.

Izvravanje analize refleksije i presluavanja

Ako dizajn ne zadovolji bilo koju od provera integriteta signala tampane ploe, moda ete eleti da izvrite analizu refleksije ili presluavanja. Da biste izvrili analizu, iz menija PCB Editora izaberite Tools Signal Integrity. Ploa e se analizirati, i pojavie se Protel Signality Analyzer. Kada se pojavi Protel Signal Integrity Analyzer, on e ukljuiti sve veze na dizajnu, i one su prikazane na levoj strani ekrana. Da biste analizirali vezu, ili skup veza (koristite oznaene brojeve na prethodnoj slici koji e vas voditi kroz ovaj postupak) :

268

Protel 99se - PCB

Analize refleksije i presluavanja se izvravaju u Protel Signal Integrity Analyzer-u

1. Iz liste veza izaberite vezu. Ne savetuje se da izvravate reflekcionu analizu na velikom broju veza traje dugo vremena, a prozor sa prikazom talasnih oblika bie pretrpan talasnim oblicima, tako da e biti oteano oitavanje bilo kakvih korisnih informacija. 2. Na listi alata, pritisnite dugme Take Over Selected Nets (preuzmite selektovane veze). Veza je prikazana na vrhu Simulation podruja, a svaki vor (node) u listi je prikazan u donjoj listi Simulation podruja. Uoite da ako mrea ukljuuje veliki broj potencijalnih pinova koji mogu da pobude mreu (bidirekcioni pinovi), pretpostavlja se da prvi pin u listi vri pobuivanje. Da biste izabrali smer vora, izaberite eljeni vor i pritisnite In <-> Out dugme. 3. Pritisnite dugme Reflection Simulation da biste izvrili analizu refleksije na vezi.

Da biste vrili analizu presluavanja moraete da preuzmete bar dve veze iz lista veza. Potom jednu od veza proglasite ili za agresora ili za rtvu. Agresor je veza koja stimulie ubrizgavanje impulsa, a rtva je veza koja prima presluavanje. Kada to uradite, pritisnite dugme Crosstalk Simulation.

Analiza talasnih oblika

Kada pritisnite dugme Reflection Simulation, veza se analizira, a talasni oblici refleksije se prikazuju u Protel WaveAnalyzer-u. Moete da izvrite vie merenja direktno iz talasnih oblika, jednostavnim pritiskanjem mia na vor u listi na desnoj strani talasnih oblika, i izborom eljene opcije iz menija Analyze. Talasni oblici refleksije i presluavanja se prikazuju u Protel WaveAnalyzer-u.

269

Protel 99se - PCB

Ako otkrijete da se talasni oblik ne slae sa rezultatima dobijenim tokom provere pravila dizajniranja (na primer, DRC daje prekoraenje od 1.2C, ali talasni oblik ima minimalno talasanje), to je zato to izlazni (Out) nod koji se koristi pri refleksionoj analizi nije nod dobijen po metodi najgoreg sluaja, tj. nije nod koji daje najgore rezultate.

Izvravanje Pre-analiznog testiranja veze

Na isti nain kao to ste izvrili analizu refleksije i presluavanja, moete da izvrite i testiranje veze kako biste ispitali efekte signalne analize kao to su prekoraenje, kanjenje, impedansa, i tako dalje. Testiranje veze daje rezultate u obliku tabelarnog prikaza, koji se moe lako sortirati kao bi se brzo identifikovao problem. Da biste izvrili testiranje veze, preuzmite onoliko veza koliko vam je potrebno, i pritisnite dugme Net Screening.
Pogledajte On-line help i Readme.txt datoteku za dalje informacije o Signal Integrity Simulatoru.

Generisanje izvetaja
PCB Editor moe da generie mnoge izvetaje koji vam mogu pomoi pri verifikaciji statusa dizajna. Dostupni su sledei izvetaji:

Izabrani pinovi (Selected Pins)

Svi izabrani pinovi e biti prikazani u dijalogu Selected Pins. To obezbeuje pogodan nain za verifikaciju konekcija u okviru veze. Koristite masku da biste suzili listu pinova koji e se prikazati. Pritisnite OK dugme da biste generisali datoteku izvetaja.

Informacije o ploi
Generalne informacije (General ) Ovaj list ukljuuje evidenciju svih tipova osnovnih objekata korienih u dizajnu, dimenzije ploe (zasnovane na najudaljenijim osnovnim objektima na radnoj povrini), ukupan broj stopica i prelaza i broj greaka minimalne dozvoljene razdaljine na ploi. Komponente (Components) Prikazuje listu svih komponenata trenutno postavljenih na gornjim i donjim slojevima. Ukljuuje takoe oznake i komentare, ako ih ima. Veze (Nets) Prikazuje listu svih trenutno postavljenih veza, po imenu. Ukljuuje evidenciju uitanih veza.

270

Protel 99se - PCB

Napajanje (Pwr/Gnd) Pritisnite Pwr/Gnd dugme da bi se pojavio Internal Plane Information dijalog. Svaki list prikazuje listu veza povezanih na izabranu povrinu. Izaberite vezu da biste prikazali pinove na toj vezi koji su povezani na izabranu povrinu.

Status Netliste (Netlist Satus)

Za svaku vezu ovaj izvetaj daje: slojeve koriene za rutiranje, i duinu rutirane veze.

Trodimenzionalna vizualizacija dizajna tampane ploe

3D Viewer je alat za vizualizaciju koji vam omoguava da pregledate i odtampate trodimenzionalnu sliku vae tampane ploe. 3D Viewer je realizovan na bazi OpenGL alata, standardnog grafikog jezika kojeg podrava veina grafikih kartica. On upotrebljava run-time algoritam modeliranja komponenata koji koristi prefiks oznake komponente, footprint i oblik okvira komponente kako bi automatski izabrao model i tekstualne informacije i konstruisao odgovarajui model komponente. Komponente koje nisu prepoznate se automatski izbacuju.

Kreiranje trodimenzionalnog izgleda vae ploe

Da biste kreirali trodimenzionalni izgled vae ploe iz menija PCB editora, izaberite View Board in 3D. Ploa se analizira i u novom prozoru se kreira trodimenzionalna slika.

Promena izgleda ploe

3D Viewer podrava potpunu kontrolu rotacije i zumiranja, ime je postignuta mogunost prikaza ploe iz bilo kog ugla. Ploa se moe rotirati pritiskanjem i vuenjem mia u MiniViewer prozoru panela.

271

Protel 99se - PCB

Rendering proces se moe prekinuti u bilo kom trenutku pritiskanjem levog tastera mia na trodimenzionalnoj slici u toku njenog iscrtavanja.

Standardne PCB Editor preice za prikaz su takoe podrane Pritisnite dugmad PAGEUP i PAGEDOWN da biste ponovo iscrtali crte i pritisnite desno dugme mia i vucite ga na trodimenzionalnoj slici da bi se pokazala kontrola klizaa i pomerajte vau trodimenzionalnu sliku. Moete takoe da selektivno sakrivate komponentu, beli film, bakar i tekstualne stringove. Ove opcije se mogu omoguiti na panelu, ili na Preferences dijalogu (izaberite Vew Preferences).

Upotrebite display opcije na panelu da biste kontrolisali ta je prikazano na ploi

Browse PCB 3D panel takoe ukljuuje karakteristiku oznaavanja, pritisnite miem na ime veze, a potom pritisnite Highlight dugme da biste istakli vezu na ploi. Postoji takoe i Animate opcija, koja osvetljava oznaenu vezu. Boja oznaavanja i karakteristika animacije se podeava u Preferences dijalogu.

tampanje trodimenzionalnog prikaza

Trodimenzionalni prikaz se moe tampati biranjem File Print iz menija 3D Viewer-a. Time e se tampati ono to je trenutno prikazano u 3D prozoru. Podrana su tri kvaliteta tampanja: Draft, Normal i Proof. Kvalitet tampanja se bira u Preferences dijalogu (izaberite View Preferences).

272

Protel 99se - PCB

tampanje na ureaje za tampanje koje podrava Windows operativni sistem

Pregled i konfigurisanje izlazne slike pre samog tampanja

Veoma vaan deo procesa dizajniranja je proizvodnja tampane dokumentacije o PCB dizajnu. Dokumentacija moe da ukljuuje detalje proizvodnog crtee koji sadre informacije potrebne za izradu same ploe, kontrolne tampe za verifikaciju sadraja svakog sloja koji je potrebno napraviti, i crte postavljanja komponenata sa detaljnim informacijama o mestu komponenata i redosledu postavljanja. U Protelu 99 SE tampani izlaz se pravi tako to se najpre obezbeuje prikaz zahtevanih printouta, a zatim sledi njegovo tampanje sa novim Print/Preview alatom. Primenom ovakvog pristupa, moete precizno da definiete koju kombinaciju PCB slojeva elite da odtampate, moete da definiete orijentaciju i skaliranje, i da tano vidite kako e da izgleda strana pre nego to je odtampate. Nova alat za tampanje Protela 99 SE takoe podrava tampanje podruja tekueg ekrana i kopiranje tekueg priview-a u Windows clipboard, ime je olakano ukljuivanje PCB informacija u vau dokumentaciju. tampanje/Preliminarni prikaz (Print/Preview) alat radi tako to se kreira dokument tipa Power Print Configuration (*.PPC). PPC dokument sadri sve podatke o: tome koji je PCB bio preliminarno prikazan, odredini tampa, skup printouta i PCB slojevi koji e se ukljuiti u printout. Kada se otvori PPC dokument, itaju se ove setup informacije, analizira se dizajn tampane ploe, a PCB preliminarni prikazi se daju u posebnom listu prozora baze podataka. Nakon toga moete da tampate printoute na zahtevan nain. 273

Protel 99se - PCB

Poto stvarni podaci dizajna tampane ploe nisu smeteni u PPC dokument, oni se moraju izvui iz samog dizajna tampane ploe pri kreiranju, modifikovanju i otvaranju PPC dokumenta. Ove analize se deavaju automatski ako elite moete zabraniti automatski osveavanje u Preferences dijalogu i potom, da biste aurirali previews, u Browse PCBPrint panelu koristite Rebuild dugme (kada menjate preview konfiguraciju) ili dugme Process PCB (kada modifikujete PCB).

Aktiviranje preliminarnog prikaza (setting up Print/Preview)

Da biste izvrili preliminarni prikaz dizajna tampane ploe izaberite File Print/Preview iz menija PCB editora. PCB dokument e se kreirati i otvoriti, prikazujui dizajn tampane ploe na onaj nain na koji e se prikazati na tampanoj stranici. Podrazumevano ime PPC dokumenta pod nazivom MyDesign.PCB je Preview MyDesign.PPC. Uoite da moete da promenite ime ovog dokumenta na isti nain na koji moete da preimenujete bilo koji dokument u Design Explorer-u.
Ako Power Print dokument sa podrazumevanim imenom Preview MyDesign.PPC ve postoji pri izboru File Print/Preview, on se automatski otvara. Da bi napravili drugi PPC dokument preimenujte podrazumevani PPC dokument.

Kada se preview pojavi, izaberite Browse PCBPrint list u Design Manageru da biste prikazali trenutnu konfiguraciju printout-ova. Podrazumevani PPC je konfigurisan za jedan kompozitni printout, a odredini tampa je va podrazumevani Windows tampa.

ta je printout?
Printout je skup od jednog ili vie PCB slojeva koji e se tampati kao jedan posao tampanja (print job). Zavisno od skaliranja, to se moe izvriti ili na jednoj stranici papira, ili se moe rasprostirati na nekoliko stranica papira. Svaki printout se prikazuje kao ikona strane na Browse PCBPrint panelu. Bilo koja kombinacija PCB slojeva se moe ukljuiti u printout, a vi u PPC dokumentu moete da definiete koliko god elite printouta.

Promena skupa printouta

Kada izaberete iz menija PCB editora File Print i kada se pojavi preliminarni prikaz stranice, podrazumevana (default) konfiguracija je kombinovani (engl. composite) printout. Kompozitni printout je crte na kome su prikazani svi glavni slojevi koji se meusobno preklapaju, ime se dobija simulacija realne tampane ploe. Postoji nekoliko predefinisanih skupova printouta, da biste prikazali listu, pritisnite Tools meni. Kada izaberete razliit skup printouta, trenutna konfiguracija se zamenjuje novom konfigu274

Protel 99se - PCB

racijom. Moete lako da kreirate nove printouta, da biste dodali novi printout tekuem Print/Preview dokumentu, izaberite Edit Insert Printout. Novi printout automatski ukljuuju gornji (top) sloj.

Odreivanje slojeva u printoutu

Da biste prikazali skup slojeva na printoutu, pritisnite jednom miem na mali + simbol koji je nalazi pored printout ikone. Redosled prikazivanja slojeva na panelu odgovara njihovom redosledu postavljanja na trenutnom printoutu. Da biste dodali i uklonili slojeve sa printouta, pritisnite desnim tasterom mia na printout ikonu i iz malog padajueg menija izaberite Properties. Pojavie se dijalog Printout Properties. Layers podruje dijaloga prikazuje trenutni skup slojeva koji e se ukljuiti u printout. Da biste modifikovali skup slojeva, koristite dugmad sa donjeg dela Layers podruja. Dodajte slojeve na printout u Printout Properties dijalogu. Da biste dodali novi sloj:
1. 2. 3. 4. Pritisnite Add dugme da biste prikazali Layer Properties dijalog. Izaberite sloj koji biste eleli da dodate iz padajue liste Print Layer Type. U skladu sa zadatim zahtevima, postavite displej mod za osnovne objekte. Pogledajte naslov, Konfigurisanje karakteristika sloja ukoliko su vam potrebne dodatne informacije o displej modu osnovnog objekta. Pritisnite OK da biste zatvorili Layer Properties dijalog.

Novi sloj je dodat na dno liste slojeva. To znai da e, pri postavljanju slike, ovaj sloj biti prvi smeten u memoriju tampaa. Svaki sloj iznad se zatim postavlja na vrh po redosledu pojavljivanja. Koristite Move Up i Move Down dugmad da biste promenili poziciju slojeva u redosledu postavljanja.
Kao to dodajete mehanike slojeve pojedinano na printout, moete takoe da ih i automatski ukljuite na sve printoute. Omoguite zahtevane mehanike slojeve u Mechanical Layers sloju dijaloga Properties.

275

Protel 99se - PCB

Konfigurisanje karakteristika sloja

Pored toga to ste u mogunosti da ukljuite bilo koji PCB sloj na printoutu, moete jo da kontroliete i nain na koji su osnovni objekti pojedinanih slojeva prikazani. To vam daje kompletnu kontrolu nad time ta e se pojaviti na tampanoj stranici. Na primer, razmotrite crte postavljanja komponenti koji ukljuuje overlay komponenti, gornji sloj (za komponente koje se povrinski postavljaju) i multi-layer uplje (thru-hole) stopice. Gornji sloj se moe konfigurisati tako da prikae osnovne objekte komponente, tako da su vidljive povrinski Kontrola prikaza osnovnih objemontirane stopice, a da istovremeno sakrije slobodne osnovne kata u Layer Properties dijalogu objekte, tako da rutiranje nije vidljivo. Multi-layer se moe takoe konfigurisati tako da prikazuje osnovne objekte komponenti, pa su, stoga, uplje stopice komponenata vidljive, i da sakriva slobodne osnovne objekte tako da prelazi nisu vidljivi.

Menjanje odredinog tampaa

Kada napravite novi PPC dokument, on e se automatski konfigurisati tako da mu je odredini tampa podrazumevani Windows tampa. Da biste promenili odredini tampa, iz Print/Preview menija izaberite File Setup Printer. Alternativno, pritisnite desnim tasterom mia na ikonu tampaa na panelu i izaberite Properties iz menija koji se pojavljuje. Da biste izabrali podrazumevani tampa, pritisnite desnim tasterom mia na ikonu tampaa

Postavljanje orijentacije tampaa, skaliranja i drugih opcija tampaa

Opcije tampanja kao to je orijentacija papira, skaliranje i margine se konfiguriu u dijalogu PCB Print Options (pritisnite desnim tasterom mia na ikonu tampaa i izaberite Properties). Postoje tri podrazumevana moda skaliranja, pritisnite strelicu Print What da biste ih prikazali. Standard Print tampanje ploe sa skalom definisanom tekuom Print Scale vrednou. Whole Board on Page vri se automatsko skaliranje ploe na nain koji obezbeuje popunjavanje cele stranice. PCB Screen Region podeavanje se vri tako da se tekue podruje ekrana tampa na celoj stranici. Primetite da e biti popunjene i sve rezervne povrine na stranici.

276

Protel 99se - PCB

tampanje
Poto su printouti korektno postavljeni u prozoru za preliminarni prikaz, spremni ste za tampanje. Postoji mnogo razliitih opcija tampanja, da biste prikazali ove razliite opcije, pritisnite levim tasterom mia File meni. Print All izaberite ovu opciju da biste tampali sve printoute u tekuem PPC dokumentu. Svaki printout se alje na tampa kao izdvojeni posao (engl. job) tampaa, pod istim imenom kao i printout. Print Job izaberite ovu opciju da biste tampali sve printoute u tekuem PPC dokumentu, pri emu se svi printouti tretiraju kao jedan posao tampaa. Posao tampaa ima isto ime kao PPC dokument. Print Page tampa trenutnu stranu. Ako se printout protee preko veeg broja strana, pojavie se dijalog u kome e se od vas traiti da otkucate broj strane, ili da zadate opseg strana. Kao referencu, svaka strana printouta ukljuuje broj prethodne strane koji se prikazuje na gornjoj levoj stani kao mali crveni broj. Ovaj broj nije ukljuen na printoutu, a moe se takoe iskljuiti zabranjivanjem Preview Page Numbers (broj prethodne strane) opcije u Preferences dijalogu. Print Current tampa sve strane tekueg printouta. Napomena: Printouti se mogu reorganizovati njihovim pritiskanjem i vuenjem u PrintPCB Panelu.

Kopiranje iz Preview prozora u druge aplikacije

Da biste kopirali tekui printout u Windows clipboard, iz Print/Preview menija izaberite Edit Copy. Nakon toga moete da umetnute sliku u bilo koju drugu aplikaciju koja podrava Windows clipboard, kao to je na primer Microsoft Word. Napomena: Slika se kopira iz preview-a u clipboard kao tip fajla enhanced metafile. Printoute moete da izvezete ili kao standardne ili kao enhanced datoteke.

Izvoz printouta kao WNF datoteka

Da biste izvezli trenutni skup printouta kao WNF datoteke, izaberite File Export iz Print /Preview menija. Pojavie se Export Options dijalog. WMF datoteke se uvaju u folderu dizajna. Postoje 2 izlazne opcije za folder: overwrite folder, pri emu su datoteke upisuju na isti folder svaki put kada radite izvoz; ili pravljenje vremenski oznaenog (engl. time-stamped) foldera gde se datoteke upisuju u novi folder svaki put kada izvozite printout. Moete takoe da sauvate PCB kopiju u folderu svaki put kada radite izvoz, tako to ete omoguiti Save a Copy (sauvaj kopiju) u PCB File opciji. Time e se sauvati poslednja verzija dizajna tampane ploe. Da biste izvezli datoteke direktno na vrsti disk, omoguite opciju Export Copy To. Koristite enhanced metafile opciju da biste definisali da li e metadatoteke biti pisane kao standardne metadadoteke (16 bita) ili enhanced metadadoteke (32 bita). 277

Protel 99se - PCB

Boje, slova i druge eljene vrednosti (engl. preferences)

Da biste podesili boju sloja, izmenu tipa slova, i druge Print/Preview opcije izaberite Tool Preferences iz menija, kako biste dobili Preferences dijalog.

Podeavanje skale boje i senanja

Svakom sloju na printoutu se moe dodeliti drugo senanje ili siva boja (ili boja). Da biste promenili sivu senku za sloj, pritisnite na sivu kuicu (box) pored imena sloja, zatim odaberite novu sivu senku iz padajue palete. Da biste promenili boju sloja, pritisnite jednom na kuicu boje pored imena sloja kako bi se prikazao Choose Color dijalog. Napomena: Koristite opcije Color Set u Printout Properties dijalogu da bi ste izabrali Gray Scale ili Color za svaki printout.

Font opcije
Svaki od tri fonta PCB editora se moe zameniti razliitim Windows fontom na svakom printoutu. Koristite ove opcije da biste definisali font kojim elite da zamenite svaki od fontova PCB Editora (Default, Serif i San Serif). Poto su fontovi zamene definisani i sama zamena dozvoljena, otvorite Printout Properties dijalog da biste omoguili zamenu fonta na tom printoutu.

Preklapanje za tampanje u delovima (Overlap for Tieled Options)

Ova opcije definie koliinu tampanih informacija koje se dupliraju na susednim stranicama kada je printout organizovan u delovima (tampan preko nekoliko strana).

Opcije automatskog ponovnog ispitivanje podataka pri menjanju setup vrednosti

Svaki put kada menjate setup opcije u jednom od Print/Preview dijaloga, vri se ponovna analiza podataka, kako bi se osigurala preciznost preliminarnog prikaza. Da biste zaustavili automatsko ponovno ispitivanje, onemoguite ovu opciju. Izaberite Tools Rebuild Preview (ili pritisnite miem na Rebuild Preview dugme na panelu) da biste forsirali ponovno osveavanje podataka, ukoliko ste menjali setup u nekom od dijaloga. Izaberite Tools Process PCB da biste forsirali ponovnu izgradnju podataka ukoliko ste modifikovali dizajn tampane ploe (ili pritisnite Process PCB dugme na panelu).

Mehaniki slojevi
Na isti nain kao to dodajete mehanike slojeve pojedinano na printout, moete ih takoe automatski ukljuiti na sve printoute.

278

Protel 99se - PCB

Generisanje datoteka za izradu tampanih ploa

Kompletiranje PCB dizajna je samo prvi deo procesa koji kulminira pri izradi same tampane ploe i njenog popunjavanja. Veza izmeu vaeg dizajna i zavrne ploe su datoteke za tampanje, Gerber datoteke i datoteke za NC fabriko buenje, specifikacija materijala, izvetaj o testiranju i datoteka za postavljanje elemenata na plou (eng. pick and place). Izuzev tampanog izlaza, sve PCB izlazne datoteke za proizvodnju kartice se generiu CAM Menagerom. Za osnovne informacije o fotoplotovanju pogledajte temu ta je tampani crte (engl. Artwork) koji moete nai kasnije u ovom poglavlju. Za informacije o tampanju iz PCB Editora pogledajte naslov tampanje na Windows ureaj za tampanje, koji moete nai na nekoj od prethodnih strana.

Rad sa proizvoaima tampanih ploa

Kada ponete dizajniranje, treba da imate jasnu ideju o izlaznim zahtevima PCB tehnologije i proizvodnih metoda koje ete koristiti. Ako nameravate da koristite usluge nekog biroa za izradu plotovanih dokumenata ili proizvoaa tampanih ploa, pre nego to krenete u izradu crtea za izradu tampe, izdvojite vreme za razgovor i konsultacije sa njima. Ovakvi biroi i proizvoai esto imaju specifine zahteve koji se moraju reflektovati u datotekama i crteima za tampu i koje vi morate ispuniti. Na primer, moda ete eleti da ili nainite korak i ponovite ili da panelizujete vae Gerber datoteke kako biste pri proizvodnji poveali koliinu dobijenih ploica. Da biste to postigli, morate da znate veliinu filma koju prihvata fotoploter, zahteve u pogledu minimalnog rastojanja izmeu komponenata, i tako dalje, kao i da ukljuite u razmatranje toleranciju koji obezbeuje proizvoa. Planiranje za NC buenje (numerika kontrola, engl. Numeric Control), zahteva slina razmatranja. U nekim sluajevima, biro ili proizvoa tampanih ploa e vie voleti da rade direktno sa sirovim Gerber datotekama (ili ak sa PCB datotekama) nego sa panelizovanim Gerber datotekama. Razumevanje ovih zahteva e vam pomoi da planirate celokupan proces dizajniranja kako biste efikasno i bez problema doli do kompletiranja celokupnog procesa.

Generisanje proizvodnih izlaza sa CAM Managerom

CAM Manager je nezavisni editor koji radi u Design Exploreru, zajedno sa PCB Editorom, Shematic Editorom i drugim editorima. CAM Manager vam daje totalnu kontrolu nad podeavanjem i kreiranim izlaznih datoteka za proizvodnju tampanih ploa, ukljuujui Gerber, NC buenje, postavljanje komponenata, specifikaciju materijala, izvetaj o takama testiranja, i DRC izvetaje. Zadate vrednosti se uvaju u dizajnu u CAM Output Configuration dokumentu (.CAM) i mogu se modifikovati u bilo kom trenutku. CAM dokumenti se takoe mogu kopirati iz jednog dizajna u drugi, ime se olakava prebacivanje esto korienih konfiguracionih datoteka pojedinih proizvoaa. CAM Manager ukljuuje CAM Output Wizard (CAM izlazni arobnjak), koji vas vodi kroz korake za kreiranje svakog od razliitih izlaznih setup-a. 279

Protel 99se - PCB

Svi omogueni izlazi se mogu generisati u bilo kom trenutku jednom komandom. Izlazne datoteke koje su generisane su zapisane u izdvojene CAM izlazne foldere, kojima se, po potrebi, moe pridodati vremensko oznaavanje. CAM Manager podrava sledee izlazne tipove:
Gerber datoteke datoteke za NC buenje Izvetaje o kontrolnim takama datoteke za postavljanje (Pick and Place) Specifikaciju materijala (engl. Bill of Materials, (BOM)) Izvetaj o proveri pravila dizajniranja (engl. Design Rule Check (DRC))

Kreiranje novog CAM dokumenta

Da biste napravili novi CAM dokument iz tekueg dizajna tampane ploe, iz menija PCB Editora izaberite File CAM Manager. Napravie se prazan CAM dokument, a izlazni arobnjak (engl. Output Wizard) e se automatski startovati. Wizard se moe koristiti za pravljenje izlaznog setup-a za svaki tip podranog izlaza. Izborom odgovarajueg tipa u Edit meniju, moete, takoe, i direktno kreirati razliita izlazna podeavanja.

Kako se imenuju CAM dokumenti

Kada izaberete File CAM Manager iz menija, za dizajn tampane ploe pod imenom MyDesign.PCB, novi CAM dokument se automatski imenuje kao CAM Outputs for MyDesign.CAM. Ako CAM dokument sa istim imenom ve postoji, tada se taj dokument ponovo otvara. Da biste napravili drugi CAM dokument, najpre preimenujte originalni CAM dokument, a potom iz menija PCB Editora, izaberite File CAM Manager.

Dodavanje izlaznih setup u CAM dokument

Postoje dva naina da se doda novi izlazni setup tekuem CAM dokumentu, moete da koristite CAM izlaznog arobnjaka (Output Wizard), ili da izaberite zahtevani izlazni tip u CAM Manager Edit meniju.

Upotreba CAM izlaznog arobnjaka

arobnjak se moe startovati izborom iz menija Tools CAM Wizard, ili pritiskanjem desnim tasterom mia na CAM dokument i biranjem CAM Wizard-a iz lebdeeg menija. Iz arobnjaka se moe postaviti svaki od postojeih izlaznih tipova, izaberite eljeni tip na drugoj strani arobnjaka. Ako pri prolasku kroz korake arobnjaka, niste sigurni ta da zadate za pojedine opcije, ostavite njihove podrazumevane vrednosti bilo koje zadavanje opcija se moe izvriti naknadno dvostrukim uzastopnim pritiskanjem levim tasterom mia na izlazni setup u CAM dokumentu, koje dovodi do pojave setup dijaloga. Nakon toga moete da koristite ikonu pomoi ta je ovo (engl. Whats This) da biste dobili vie informacija o odreenoj opciji u razliitim setup dijalozima.

280

Protel 99se - PCB

Direktno dodavanje izlaznog setup

Svaki CAM dokument moe da smesti nekoliko izlaznih setup, ukljuujui umnoke iste vrste izlaznog setup. Na primer, jedan CAM dokument moe da za prototipsko izvravanje ukljuuje Gerber setup i setup za NC buenje, kao i drugi skup izlaznih setup za proizvodnju. Da biste dodali novi setup, izaberite eljeni tip iz Edit menija CAM Managera, ili iz menija koji se dobija pritiskom desnog tastera mia. Pojavie se Setup dijalog za taj tip, konfiguriite setup na zahtevani nain i pritisnite OK da biste zatvorili dijalog.

Da biste dodali novi izlazni setup, pritisnite desnim tasterom mia CAM dokument

Izmena, dupliranje i brisanje izlaznog setup

Pritisnite dva puta uzastopno miem postojei izlazni setup. Da biste brisali ili duplirali setup, pritisnite desnim tasterom mia i izaberite odgovarajui izbor iz lebdeeg menija.

Konfigurisanje CAM opcija generisanja

CAM opcije se konfiguriu u CAM Options dijalogu. Da bi se prikazao dijalog, izaberite Tools Preferences . U daljem tekstu je opisana svaka od opcija.

Izlazni CAM folder (CAM Output Folder)

CAM izlazi se piu u pod-folder koji se kreira u istom folderu kao i sam dizajn tampane ploe. Ako je omoguena opcija Overwrite folder, folder e se nazvati CAM for MyDesign (za dizajn tampane ploe koji se zove MyDesign.PCB), i izlazi e se upisati u ovaj folder svaki put kada izaberete iz menija Generate CAM Files. Ako je omoguena opcija Create Time-Stamped Output Folder (kreiranje vremenski oznaenog izlaznog foldera), datum i vreme e se dodati na kraj imena foldera, a novi folder e se kreirati svaki put kada iz menija izaberete Generate CAM Files. 281

Protel 99se - PCB

Odredite izlaznih CAM datoteka (CAM Output Files Destination)

Ako je omoguena opcija One Folder For all Outputs (jedan folder za sve izlaze), svi izlazni dokumenti se upisuju na glavni CAM folder. Ako je omoguena opcija Separate Folder for Each Output Type (izdvojeni folder za svaki izlazni tip), onda se kreiraju pod-folderi unutar glavnog CAM foldera u kome se smetaju izdvojeni izlazni tipovi.

Opcije arhiviranja PCB datoteke (Archive PCB File option)

Ako je omoguena opcija Save a Copy of the PCB (Sauvaj kopiju dizajna tampane ploe), kada se CAM izlazi generiu, poslednja sauvana verzija dizajna tampane ploe se kopira u CAM folder.

Izvoz CAM izlaza (Export CAM Outputs)

Omoguite opciju Export CAM Outputs (izvoz CAM izlaza) da biste automatski izvezli izlazne datoteke na definisane lokacije na vrstom disku.

Generisanje izlaznih datoteka (Generating the Output Files)

U bilo kom trenutku se, za tekua izlazna podeavanja, moe generisati izlaz. Da biste generisali izlaz, najpre omoguite podeavanja koja su vam potrebna pritiskanjem mia na mali kvadrati pored setup imena u CAM dokumentu. Kad se omogue zahtevani izlazi, iz menija izaberite Tools Generate CAM Files.(preica: F9). Izlazi e se kreirati u skladu sa tekuim podeavanjima u CAM Options dijalogu.

Setup izlaza za Gerber datoteku

ta su Gerber datoteke?
tampana ploa se pravi tako to proizvoa skup slojeva spoji u plou kroz izvravanje razliitih hemijskih i mehanikih procesa. Da bi napravio svaki fiziki sloj u tampanoj ploi, proizvoa koristi sliku sloja ova slika se naziva foto-alat (phototool). Foto-alat je pare istog filma, sa crnim linijama, krugovima i drugim oblicima formiranim na isti nain kao sadraj sloja u PCB Editoru Protela 99. Kada je proces PCB dizajniranja kompletan i kada dizajn proe sve provere pravila dizajniranja, generiu se Gerber datoteke, jedna za svaki sloj koji je potreban u procesu izrade. Gerber jezik je standardni format jezika koji se koristi za prebacivanje PCB layer podataka iz softvera za dizajn PCB-a u proces kreiranja foto-alata. Nakon toga se ove Gerber datoteke alju proizvoau, koji uitava datoteke u fotoploter i kreira foto-alate. Svaki foto-alat se kreira osvetljavanjem filma kako bi se napravila zahtevana slika za taj sloj. Informacije potrebne za formiranje slike ukljuuju oblik i veliinu objekata na sloju, i koordinate tih objekata. Ovi oblici se odreuju u Gerber datoteci kao aperture, a ove aperture se tipino kreiraju sa ploe i ukljuene su u svaku Gerber datoteku, gde se referiu kao ugraene aper282

Protel 99se - PCB

ture. Ako aperture nisu ugraene, moraju se smestiti u izdvojenu datoteku apertura i dopremiti zajedno sa Gerber datotekama.

Postavljanje opcija Gerber datoteke

Da biste ukljuili Gerber setup u dokument CAM izlazni konfiguracioni dokument izaberite Edit Insert Gerber iz menija CAM Managera, ime se pojavljuje Gerber Setup dijalog. Za detaljne opcije o svakoj opciji u dijalogu, pritisnite miem ikonu pomoi ta je ovo, koja se nalazi u gornjem desnom uglu dijaloga. Uoite da kada omoguite opciju Embedded Apertures (ugraene aperture) u listi Apertures Gerber Setup dijaloga, automatski e se kreirati lista apertura, svaki put kada generiete Gerber datoteke. Aperture se tada ugrauju u Gerber datoteke, u skladu sa RS274X standardom. Ova karakteristika znai da ne morate da brinete da li tekua lista apertura ukljuuje sve zahtevane aperture izriito se preporuuje da koristite ovu opciju izuzev u sluaju kada va proizvoa tampanih ploa ne podrava ugraene aperture. Za vie informacija o aperturama pogledajte naslov ta je artwork? koji moete nai u nastavku ovog poglavlja. Da bi ste se osigurali da e konani dizajn tampane ploe istovremeno ispuniti zahteve vaeg dizajna, a i zahteve proizvoaa, veoma je vano da kontaktirate proizvoaa i da, pre generisanja Gerber datoteka, prodiskutujete njihove zahteve. Neki od zahteva koje morate da prodiskutujete ukljuuju: Bilo kakva ogranienja apertura veina modernih foto-plotera su raster ploteri koji mogu da prihvate bilo koju veliinu apertura. Generalno, oni takoe prihvataju Gerber datoteke sa ugraenim aperturama. U toj situaciji omoguite opciju Embedded Apertures (ugraene aperture) u listu Aperture dijaloga Gerber Setup. Proirenja maske proirenje maske se zahteva za solder maske i maske pasti. Solder mask sloj definie gde proizvoa mora da postavi tanki solder sloj bakra na ploi, tipino na stopicama komponenti. Slojevi maski solder pasta definiu gde je potrebno postaviti solder paste na ploi tokom procesa postavljanja komponenti, i normalno se postavlja samo za SMD komponente. Solder i paste ekspanzione maske se definiu u listu Manufacturing Design Rules dijaloga u PCB Editoru. Minimalno rastojanje izmeu meuslojeva napajanja ako dizajn ukljuuje unutranje meuslojeve napajanja, proizvoa e definisati minimalno dozvoljeno rastojanje za uplje stopice komponenata i prelaze koji ne dodiruju meusloj napajanja. Parametri fizike konekcije stopica i prelaza koji ne dodiruju povrine se moraju postaviti tako da odgovaraju zahtevima dizajna. Minimalno dozvoljeno rastojanje kod meuslojeva napajanja i stil povezivanja se takoe postavljaju u listu Manufacturing Design Rule dijaloga u PCB Editoru. Jedinice i format Gerber datoteka jedinice mogu da budu ili ini ili milimetri. Format odreuje preciznost koordinata podataka, mora se izabrati tako da odgovara preciznosti postavljanja objekata na radnoj povrini dizajna tampane ploe. Na primer, 2:3 format ima rezoluciju od 1 mila (hiljaditi deo ina). Ako va dizajn ima objekte postavljene na grid manji od 1 mila, tada ovaj format nee biti adekvatan. Nasuprot tome, formati vee preciznosti mogu da budu tei i skuplji za photoplot i proizvodnju. 283

Protel 99se - PCB

Da li plot crtei treba da budu centrirani na filmu Gerber podaci se mogu automatski postaviti na centar odreenog filma omoguavanjem opcije Center Plots On Film u dijalogu Gerber Setup. Uoite da se, ukoliko je iskljuena opcija Center Plots on Film, Gerber koordinate referenciraju u odnosu na apsolutni koordinatni poetak. Zahtevi buenja zahtevi buenja se normalno isporuuju u formi datoteka NC buenja, za vie informacija pogledajte naslov Setup NC izlaza buenja.

Koriene ekstenzije datoteka za identifikaciju svake Gerber datoteke

Kada generiete Gerber izlaz, kreira se serija datoteka, pri emu svaka datoteka odgovara jednom od omoguenih slojeva u Gerber setup-u. Ove datoteke se potom uitavaju u Gerber fotoploter, koji proizvodi neophodne foto za proizvoae tampanih ploa. Svakoj Gerber datoteci se dodeljuje ime PCB dokumenta, sa jedinstvenom ekstenzijom koja identifikuje taj sloj i tip plota. Na primer, Gerber datoteka za gornji sloj (engl. Top Layer) dizajna tampane ploe koji ima ime MyDesign, e se sauvati kao MyDesign.GTL, pri emu ekstenzija ukazuje na Gerber Top Layer. Poto svaki dizajn normalno generie veliki broj Gerber datoteka, ove ekstenzije pomau pri identifikaciji svake datoteke. Predlaemo vam da sledite konvenciju proisteklu iz industrijske prakse. Sledea tabela prikazuje ekstenzije koje se koriste:
Top Overlay (gornji okvir) Bottom Overlay (donji okvir) Top Layer (gornji sloj) Bottom Layer (donji sloj) Mid Layer 1 (prvi unutranji sloj) itd. Power Plane 1 (prvi meusloj napajanja) i tako dalje Mechanical Layer 1 (prvi mehaniki sloj) i tako dalje Top Solder Mask (gornja solder maska) Bottom Solder Mask (donja solder maska) Top Paste Mask (gornja maska paste) Bottom Paste Mask (gornja maska paste) Drill Drawing (crte buenja) Drill Drawing Top do Mid 1, Mid 2 do Mid 3 i tako dalje Drill Guide Uputstvo za buenje Drill Guide Top do Mid 1, Mid 2 do Mid 3 i tako dalje Pad Master, Top Osnovne stopice gornji sloj Pad Master, Bottom Osnovne stopice donji sloj Keep Out Layer - Isecanje Gerber Panels- Gerber paneli .GTO .GBO .GTL .GBL .G1, .G2 i tako dalje .GP1, .GP2 i tako dalje .GM1, .GM2 i tako dalje .GTS .GBS .GTP .GBP .GDD .GD1, GD2, GD3 i tako dalje .GDG .GG1, GG2, GG3 i tako dalje .GPT .GPB .GKO .P01, .P02, i tako dalje

Podeavanje izlaza NC buenja

Zahtevi Numerical Control (NC) datoteke buenja se konfiguriu u NC Drill Setup dijalogu. Ovaj dijalog se pojavljuje kada se menja postojei setup NC buenja u CAM izlaznom konfiguracionom dokumentu, ili kada izaberete iz menija CAM Managera Edit Insert NC Drill da 284

biste dodali novi setup NC buenja trenutnom CAM izlaznom konfiguracionom dokumentu. NC datoteke buenja se koriste za programiranje maine za buenje, u njima se nalaze zahtevane informacije neophodne pri buenju otvora na praznoj tampanoj ploi u procesu izrade tampane ploe. Datoteke buenja odreuju veliine otvora za buenje, pridruene alate za buenje i mesto otvora. Kordinate otvora za buenje se referenciraju u odnosu na korisniki definisan relativni poetak. Proizvode se tri tipa datoteka za buenje: MyPCB.DDR izvetaj o buenju, detalji o zadacima koje alati ispunjavaju, veliine rupa, broj rupa i putanji alata. MyPCB.TXT ASCII format datoteke buenja. Za vie-slojni dizajn tampane ploe koji koristi slepe prelaze i/ili zakopane prelaze, kreira se izdvojena datoteka buenja za svaki par slojeva, sa jedinstvenom ekstenzijom datoteke. MyPCB.DRL binarni format datoteke buenja. Za vie-slojni dizajn tampane ploe koji koristi slepe prelaze i/ili zakopane prelaze, kreira se izdvojena datoteka buenja za svaki par slojeva, sa jedinstvenom ekstenzijom datoteke.

Podeavanje opcija NC buenja

Datoteke NC buenja treba kreirati u istom formatu, ili iste preciznosti, kao to su Gerber datoteke. Na primer, ako je Gerber setup postavljen tako da koristi 2:4 format, tada odgovarajui setup NC buenja treba da primeni isti format. Da biste doli do informacija o odreenoj karakteristici dijaloga, pritisnite miem na ikonu pomoi ta je ovo, koja se nalazi na vrhu NC Drill Setup dijaloga.

Podeavanje izlaza generisanje specifikacije materijala

Datoteka specifikacije materijala (engl. Bill of Materials) (BOM) se konfigurie u dijalogu Bill of Materials Setup. Dijalog se pojavljuje kada menjate postojei setup specifikacije materijala u CAM izlaznom konfiguracionom dokumentu, ili kada izaberete Edit Insert Bill of Materials iz menija CAM Managera da biste dodali novi setup specifikacije materijala tekuem dokumentu CAM izlazne dokumentacije. Podrana su tri BOM formata, Text, CSV (Comma Separated Values, vrednosti odvojene zapetom) i Spreadsheet. Tekst i CSV formati grupiu BOM liste po komentaru komponente i vrednosti. Spreadsheet opcija vam dozvoljava da odredite BOM format.

Zadavanje opcija pri generisanju specifikacije materijala

Omoguite izlazni format u kome elite da se kreira BOM. Moe se omoguiti vie od jednog formata, svakom od tri BOM formata se daje razliita ekstenzija datoteke. Da biste doli do informacija o odreenoj karakteristici dijaloga, pritisnite miem na ikonu pomoi ta je ovo, koja se nalazi na vrhu Bill of Materials Setup dijaloga.

285

Protel 99se - PCB

Postavljanje izlaznih zahteva funkcije generisanja specifikacije materijala u Bill of Materials Setup dijalogu

Podeavanje izlazne funkcije uzmi i postavi (Pick and Place) Zahtevi datoteke Pick and Place se konfiguriu u Pick and Place setup dijalogu. Ovaj dijalog se pojavljuje kada menjate postojei Pick and Place setup u dokumentu CAM izlazne konfiguracije, ili kada izaberete Edit Insert Pick and Place iz CAM Manager menija da biste dodali novi pick and place setup tekuem konfiguracionom CAM dokumentu. Pick and Place datoteke se koriste za programiranje maina tako da automatski ubacuju komponente na tampanu plou tokom procesa montae. One se nazivaju pick and place zato to pick znai uzimanje zahtevane komponente iz arera za komponente dok place predstavlja postavljanje komponente na odgovarajuu lokaciju na tampanoj ploi. Kada se jednom postave komponente na tampanu plou, prelazi se na drugu mainu koja lemi sve komponente. Pick and place datoteka ukljuuje, za svaku komponentu, sledee informacije:
oznaka footprint lokacija izraena u tri formata; geometrijskim centrom, referentnom takom komponente, i lokacijom prve stopice strana ploe rotaciju komentar komponente

Pick and place datoteke lokacija komponenti se mogu generisati u Spreadsheet, CSV i tekst formatima, i u imperial ili metrikim jedinicama. Pick and place koordinate se referenciraju u odnosu na korisniki definisan relativni koordinatni poetak.

Postavljanje Pick and Place opcija

Omoguite izlazni format u kome elite da se kreira Pick and Place datoteka. Moe se omoguiti vie od jednog formata, svakom od tri formata se dodeljuje razliita ekstenzija datoteke. Pri286

Protel 99se - PCB

tisnite ikonu ta je ovo, koja se nalazi na vrhu Pick and Place Setup dijaloga, da biste dobili informacije o odreenim karakteristikama u dijalogu.

Podeavanje izlaznog Izvetaja o test takama

Zahtevi izvetaja o test takama se konfiguriu u Testpoint Setup dijalogu. Ovaj dijalog se pojavljuje kada menjate postojei testpoint setup u izlaznom CAM konfiguracionom dokumentu, ili kada iz CAM Manager menija izaberete Edit Insert Testpoint da biste dodali novi testpoint setup trenutnom CAM izlaznom konfiguracionom dokumentu. Test take su identifikacione take na ploi koje se koriste za analizu ploe. Postoje tipino 2 tipa analize koje se sprovode na ploi: testiranje prazne ploe, za testiranje kratkih spojeva izmeu rutiranih linija; i testiranje napakovane ploe, za testiranje ispravnosti performansi na zavrenoj ploi. Ovi testovi se sprovode postavljanjem ploe na podmeta sa iljcima, gde take za testiranje (iljci) dodiruju test take na ploi. PCB test taka je jednostavno stopica ili prelaz koji ima omoguen jedan od testpoint atributa. Stopice i prelazi se specificiraju kao testpoint gornjeg sloja, donjeg sloja, ili i gornjeg i donjeg sloja. Test take se mogu definisati manuelno, traenjem preko Testpoint Find alata, ili postavljanjem preko autorutera. Postavljaju se i testiraju u skladu sa pravilima dizajniranja Testpoint Style i Testpoint Usage. Testpoint Style izvetava o test takama koje ne odgovaraju zahtevanim fizikim parametrima (veliina, i tako dalje), a pravilo Testpoint Usage izvetava o vezama koje nemaju korektno dodate test take. Pogledajte poglavlje Pravila dizajniranja, da biste pronali vie informacija o postavljanju ovih pravila. Izvetaj o test takama se potom koristi da bi se pronale sve stopice i prelazi koji imaju omoguen jedan ili oba testpoint atributa. Testpoint izvetaj ukljuuje:
naziv veze naziv test take X i Y koordinate referenciraju se u odnosu na korisniki-definisan relativni koordinatni poetak stranu ploe veliinu otvora tip test take thru-hole ili povrinski sloj

Postavljanje testpoint opcija

Omoguite izlazni format u kome elite da se kreira Testpoint izvetaj. Moe se omoguiti vie od jednog formata, svakom od etiri formata se dodeljuje razliita ekstenzija datoteke. Pritisnite ikonu ta je ovo, koja se nalazi na vrhu Testpoint Setup dijaloga, da biste dobili informacije o odreenim karakteristikama u dijalogu.

Podeavanje izlaza provere pravila dizajniranja (Design Rule Check Output Setup)
Design Rule Checking zahtevi se konfiguriu u DRC Setup dijalogu. Ovaj dijalog se pojavlju287

Protel 99se - PCB

je kada menjate postojei DRC setup u CAM izlaznom konfiguracionom dokumentu, ili kada izaberete Edit Insert DRC u CAM Manager meniju da biste dodali novi DRC setup trenutnom CAM izlaznom konfiguracionom dokumentu. DRC testiranje i izvetavanje se mogu izvriti direktno sa PCB radne povrine izborom iz menija opcije Tools Design Rule Check. CAM Manager DRC izvetaj izvrava iste testne rutine, ukljuuje se da bi pojednostavio proces pripreme neophodnih izlaznih datoteka nakon to je kompletirana faza dizajniranja i dizajn spreman za preputanje proizvoau. Za detaljnije informacije o proveri pravila dizajniranja pogledajte poglavlje, Provera dizajna tampane ploe.

Postavljanje DRC opcija

Omoguite pravila koja elite da testirate u DRC Setup dijalogu. Pritisnite ikonu ta je ovo, koja se nalazi na vrhu DRC Setup dijaloga, da biste dobili informacije o odreenim karakteristikama u dijalogu.

Prebacivanje CAM dokumenta u drugi dizajn

CAM dokumenti se mogu kopirati iz jednog dizajna u drugi na isti nain kao i bilo koji drugi dizajn dokument. Pre kopiranja zatvorite CAM dokument, pritisnite desnim tasterom mia na njegovu ikonu u stablu ili u folderu u kome je smeten kako bi se pojavio lebdei meni, i izaberite Copy. Pritisnite desnim tasterom mia na odredini folder u drugom dizajnu i iz lebdeeg menija izaberite Paste. Kao i u Windows File Exploreru, kopiranje iz jednog u drugi dizajn se moe ostvariti i metodom povuci i smesti (engl. drag and drop). Kada kopirate CAM dokument iz jednog dizajna u drugi dizajn, moda ete morati da resetuje odredini PCB. To se moe uiniti u bilo kom trenutku dok je CAM dokument otvoren, izborom Tools Set Target Board iz CAM Manager menija. Uoite: Ako menjate odredini dizajn tampane ploe, i ne upotrebljavate Embedded Apertures opciju za Gerber setup, morate osigurati da je, pre generisanja Gerber datoteka, lista apertura odgovarajua za novi PCB.

ta je Artwork?
Artwork je ime dato delovim filma koje koriste PCB proizvoai za izradu tampane ploe. Ove delove filma, po jedan za svaki sloj koji se mora napraviti, kreira fotoploter iz Gerber datoteka generisanih iz PCB. Artwork se takoe moe generisati preko Postscript grafikih maina visoke rezolucije, koje koriste grafiki dizajn. Ove maine su sposobne da proizvedu pozitive filmova rezolucije 2540 dpi (dots per inch, taaka po inu) ili vee. Ipak, korisnici treba da budu svesni da postoje neka ogranienja pri upotrebi ovog pristupa za PCB artwork. Rezolucija ovih sistema ne mora obavezno da se translira u pozicionu preciznost ili linearnost, posebno kada su u pitanju merenja na velikim povrinama. Postoje takoe ogranienja u pogledu veliine filma. Postscript izlazne datoteke se mogu generisati preko PCB Editor Power Print karakteristike. 288

Protel 99se - PCB

Fotoplotovani Artwork
Fotoplotovanje u Gerber formatu omoguava najveu izlaznu rezoluciju i generalno se smatra najboljom metodom za proizvodnju PCB alata i omoguava najbolji kvalitet artworka za proizvodnju ploa. Fotoplotovanje e se zahtevati kada je dizajn ili veliki po ukupnoj povrini, ili velike gustine sa finim linijskim detaljima. Gerber izlazi se generiu preko PCB Editor CAM Managera.

O Fotoploterima Fotoploteri su slini tampaima sa perima u mnogim aspektima, osnovna razlika je ta to fotoploteri koriste svetlost za tampanje direktno na fotoosetljivom filmu. Mnoge prednosti ovog naina vode do rasprostranjene primene fotoplotovanja u elektronskoj industriji.
Poto je ecovanje tampane ploe generalno zasnovano na fotografskim tehnikama, proizvodnja pozitivnih i negativnih foto-alata (ili filmova) je nerazdvojni deo procesa. Kada je originalni artwork tampa sa perima, potrebno je izvriti nekoliko meukoraka da bi se proizveli konani alati. Crtei perima se tampaju u razmeri od bar 2:1, kako bi se postigla odgovarajua preciznost i potom fotografski redukovali. Fotoploteri obezbeuju dovoljnu sigurnost da bi generisali crte u razmeri 1:1 u jednom koraku. Usluni servisi za fotoplotovanje su iroko rasprostranjeni i svi dizajneri treba paljivo da razmotre njihove prednosti. Da biste na najbolji nain iskoristilo fotoplotovanje, korisno je da razumete neke kljune koncepte.

Vektorski nasuprot raster plotera Fotoploteri spadaju generalno u jednu od dve kategorije, vektorsku ili rastersku.
Vektorski ploteri generalno koriste aperture toak ili kliza da bi se kreirala kombinacija fleeva i povlaenja (strokes) da bi se nacrtala slika. Time je slika umnogome ista kao ona dobijena ploterima sa perima. Oni biraju instrument kojim e se crtati (ili aperturu) i opisuju vektor u prostoru za crtanje. Aperture su kolekcija definisanih oblika koji omoguavaju ploteru da tampa razliite irine linija, oblika stopica i tako dalje. Fleevi se deavaju kada ne postoji pomeranje izvora svetlosti, povlaenja se deavaju kada god postoji pomeranje dok je ukljuen izvor svetlosti. Neki ploteri koriste izdvojene aperture za strokes i fleeve kako bi odrali konzistentno izlaganje svetlosti. Drugi kontroliu intezitet svetlosti sve aperture koriste za obe upotrebe. Raster ploteri ne koriste sistem fiksnih apertura. Oni itaju Gerber datoteku, smetaju sliku celog plotera, koja se potom skenira na film, linija-po-linija, poput televizijske slike. Raster fotoploteri mogu da sintetiu praktino neogranieni broj razliitih apertura, omoguavajui time dizajnerima veliku fleksibilnost. Neki fotoploteri koriste Postscript jezik. Fotoplot datoteke za ove ureaje se pripremaju upotrebom odgovarajuih Postscript drajvera. Informacije o Postscript tampanju moete da pronaete dalje u ovom poglavlju, pri obradi teme Napomene o postscript tampanju? eleete da znate neto o ciljnom fotoploteru, kako biste pri dizajniranju mogli na efikasan nain da ga iskoristite.

289

Protel 99se - PCB

Pre generisanja bilo kakvog fotoplota kontaktirajte va fotoplot biro. Uparivanje dostupnih opcija plotovanja na edit nivou moe sauvati znaajno vreme i trokove pri generisanju Gerber foto.

Fotoploter jezici Skoro svi fotoploteri su kontrolisani preko vektorski-baziranih jezika plotovanja, razvijanih specijalno za ovaj zadatak, generiki se referiu kao Gerber registrovani zatitni znak firme Gerber Scientific Company. Ovaj jezik je postao industrijski standard (takoe poznat kao RS274). Iako je jezik razvijan tako da se prilagoava promenama kako u opremi za plotovanje tako i u zadacima dizajniranja, brojne potencijalne tekoe i ogranienja se moraju uzeti u obzir od stane dizajnera pri planiranju posla za Gerber izlaz.
Gerber format datoteka opisuje plot kao seriju draft kodova (ili komandi) i koordinata. Draft kodovi kontroliu aperture koje se koriste, postavljajui osvetljenje u stanje ukljueno ili iskljueno i tako dalje. Koordinate definiu poziciju razliitih fleeva i povlaenja na plotovanom crteu. Ove informacije su smetene u ASCII tekst datoteci. Struktura Gerber datoteka moe da varira usled brojnih optimizacija koje se mogu tokom rada dodavati, koje se odnose na mogunosti promena opreme za plotovanje. Va fotoplot biro e moda morati da zna neke od detalja koji se tiu Protelove upotrebe Gerber formata, tako da emo ih u daljem tekstu malo detaljnije opisati. Zapisi se mogu odnositi ili na apsolutnu lokaciju ili na draft kod koji generie aperture. Tako na primer, zapis moe da bude X800Y775* kojim se nalae ploteru da se pomeri na odreenu koordinatu, ili D16* koji predstavlja draft kod ili komandu, kao to je, recimo, nov izbor aperture. Neki ploteri rezerviu draft kodove D01-D09 za upotrebu koja je razliita od selekcije aperture, na primer:
D01 D02 D03 ukljuuje izvor svetlosti iskljuuje izvor svetlosti fleuje izvor svetlosti.

Na nekim starim ploterima potrebno je, pre svake promene koda aperture, poslati specijal kod G54. Poslednji Gerber zahtev se zavrava specijalnim zapisom M02*, praenim sledeim blokom, koji sadri karaktere hex 08, zatim 509 praznina (hex 20), zatim carriage return i potom line feed. Moete da ispitate Gerber datoteku tekst editorom ili word procesorom sposobnim za uitavanje ne-formatirane tekst datoteke.

O aperturama Svi fotoploteri zasnovani na Gerber formatu upotrebljavaju aperture. Aperture opisuju raspoloive alate koji se koriste za crtanje na filmu. U sluaju vektorskih plotera ove aperture odgovaraju razliitim veliinama i oblicima otvora u aperturama toka ili klizaa. Svetlost se projektuje kroz ove aperture na emulziju filma.
Raster ploteri nisu ogranieni na skup odreenih veliina i oblika apertura. Raster sistemi slika interpretiraju informacije o aperturama u generisanoj Gerber datoteci i celokupna slika plotova290

Protel 99se - PCB

nja je sintetisana i prikazana kao bitmapa i plotuje se tako to se iscrtava linija-po-linija, poput televizijske slike.

Upotreba apertura Aperture koje e se koristiti za prebacivanje vae PCB datoteke u skup Gerber datoteka se smetaju u datoteku sa ekstenzijom .APT. Aperture se mogu posmatrati kao ploter pera. Opisi apertura ukljuuju oblik, kao to je 50 mm kvadrat, i nain korienja fle, stroke ili neto drugo (ili fle ili stroke).
Pre nego to generiete Gerber datoteku, moete da: ili uitate datoteku apertura koja odgovara mogunostima ciljnog plotera, ili moete da dozvolite da PCB Editor automatski kreira datoteku apertura, na osnovu osnovnih objekata (linija, stopica i tako dalje) u tekuoj PCB datoteci. Kada je odredite vektorski ploter, aperture u .APT moraju da odgovaraju dostupnim aperturama na toku ili klizau apertura koji e se koristiti. Fotoploterski biro e vam dostaviti tabelu apertura koja odgovara njegovom vektorskom ploteru. Raster ploteri koriste datoteku apertura da bi prebacili draft kodove direktno u mapu slike. Ako je odredini ploter raster ureaj, moete da iz dizajna tampane ploe generiete aperture i da sa Gerber datotekama isporuite generisanu aperturu tabela. Va fotoplot biro e vam dostaviti neophodne detalje potrebne za izradu datoteke. Kada koristite postojeu datoteku apertura, PCB Editor skenira osnovne elemente (trake, stopice i tako dalje) u PCB datoteci i poredi ih sa opisima apertura u uitanoj .APT datoteci. Ako ne postoji potpuno slaganje apertura i osnovnih objekata, PCB Editor e automatski crtati osnovni objekat sa pogodnom manjom aperturom. Ako ne postoji pogodna apertura kojom se moe crtati, generisae se .MAT datoteka slaganja u kojoj e se navesti nedostajue aperture a generisanje Gerber datoteke e se prekinuti. Ako ete koristiti vektorski ploter, koristite osnovne objekte (linije i veliine stopica i oblike objekata) za koje postoje odgovarajue aperture. Ako je dizajner familijaran sa skupom apertura koje podrava ciljni fotoploter i ako prilagodi svoj izbor objekata koje e shodno znanju koje poseduje o moguim aperturama, fotoploter e biti u stanju da verno reprodukuje datoteku na najefikasniji nain.

Uitavanje i menjanje apertura

Da biste uitali, napravili ili promenili aperture koje e se koristiti u fotoplot izlaznim rutinama, izaberite stavku menija Design Aperture Library. Kada izaberete ovu stavku menija pojavie se Aperture dijalog. U njemu e se nalaziti lista svih trenutno uitanih apertura. Ove aperture e se koristiti ako u tom trenutku generiete fotoplot. Ako ne postoje uitane aperture, lista je prazna. Ponuene opcije vam omoguavaju da radite ili sa novim ili sa postojeim datotekama apertura. Unete promene se primenjuju na datoteku apertura koja je trenutno uitana u memoriju. Ove promene ne postaju trajne sve dok ne koristite dugme Save to APT File (sauvaj u APT datoteku). 291

Protel 99se - PCB

Sve manipulacije aperturama se vre u Apertures dijalogu
Moete da definiete maksimalno 1000 razliitih draft kodova, u opseg D00-D9999, mada su neki od ovih kodova (obino D00-D09) moda rezervisani kod nekih plotera, tako da se upotreba ovih kodova, u optem sluaju, ne preporuuje. Kada pravite nove aperture ne ukljuujte slovo D u Draft Code Number (broj draft koda) dijalogu.

Postscript izlaz
Postscript imagesetter velike rezolucije je sada iroko rasprostranjen kod grafikih dizajnera i tamparskih biroa. Ova oprema je sposobna da proizvede pozitive filmova rezolucije vee od 2540 dpi (taaka po inu) i moe da obezbedi jeftinu alternativu Gerber plot datotekama. Ipak, korisnici treba da budu svesni da postoje izvesna ogranienja pri upotrebi ovog pristupa u PCB artwork-u. Rezolucija ovih sistema se obavezno ne prenosi i pozicionu preciznost ili linearnost, posebno kada se vre merenja na velikoj povrini. Postoje takoe ogranienja u veliini filma. Postcript izlazne datoteke se mogu generisati pomou Power Print karakteristike PCB Editora, pogledajte naslov tampanje na ureaje za tampanje koje podrava Windows da biste dobili vie informacija o tampanju iz PCB Editora.

Napomene o postscript tampanju Postscript tampai i foto-osvetljivai generalno proizvode izlaz rezolucije izmeu 300 i 2540 dpi. Zbog velike rezolucije koja se moe dobiti ovakvim ureajima, mnogi korisnici su zainteresovani za proizvodnju kvalitetnih Postscript tampi kao jeftinijoj alternativi Gerber plotovima. Ipak, postoji nekoliko ogranienja koja treba razmotriti pre tampanja. Laserski foto-osvetljivai visoke rezolucije tampaju direktno na film ili fotoosetljivi papir. Ovi ureaji su potpuno precizni kada je u pitanju horizontalna preciznost, ali ne postiu uvek koegzistentnu linearnost, posebno na ureajima gde se film i papir nalaze na koturu, a potom, preko serije valjaka, prolaze kroz mehanizam tampanja.
Neki tamparski i grafiki biroi danas koriste Postscript imager-e koji radije upotrebljavaju seeni nego film u rolni postavljen na veliki dobo. Ovi imager-i pate mnogo manje od problema linearnosti i mogu da obezbede pogodnu alternativu za Gerber plotovanja za nekritine nacrte. Da biste testirali Postscript ureaj, napravite datoteku sa vertikalnim i horizontalnim linijama poznate duine i paljivo izmerite izlaz lenjirom velike preciznosti. To e vam omoguiti da primenite korektivnu faktor skalu na svaku od osa, ime moete da minimizirate problem. Veliina greke linearnosti ne moe uvek da bude konstantna, tako da treba da proverite preciznost svake konane artwork tampe pre nego to je poaljete na izradu. Drugi problem sa 300 ili 600 dpi desktop laserima su overspray (prepricavanje) i bleed (isticanje) efekti koji se stvaraju kada toner spoji sa papirom. Male estice se lepe na papir sa obe strane linija, stvarajui potencijalne neeljene efekte na artwork-u.

292

Protel 99se - PCB

Kada dizajnirate za laserski print artwork, treba da izuzetno potujete pravila minimalnog dozvoljenog rastojanja, i ponovo, tampajte u razumnoj proporciji kako biste minimizirali efekte proporcije i efekte isticanje. Kvalitet tampanja dobijen laserskim tampaima je umnogome odreen kvalitetom papira. Veliki broj specijalnih papira je trenutno dostupan (primarno za trite grafike opreme) koji smanjuju isticanje tonera na papir, ime izlazne linije postaju otrije. Neki od ovih specijalnih papira su neznatno tei, nainjeni tako da izdre vosak i lepak koji se koristi za paste-in, ime su uinjeni lakim za rukovanje. Budite posebno paljivi i odravajte istou papira za laserski tampa. Postscript kompatibilna foto-tamparska oprema ima prednost to moe da obezbedi izlaz veoma visoke rezolucije (do 2540 dpi). Ovi ureaji mogu takoe da direktno tampaju pozitiv filma na A3 (ili B) format. Ipak, za ove ureaje se vezuje, kao to je i opisano, problem linearnosti. Problem linearne preciznosti je ve odavno poznat tamparskim biroima koji obezbeuju razdvajanje boja u umetnikoj grafikoj industriji. Neki Postscript tampai e raditi po mehanizmu time out (isteklog vremena) i odbacie tekue podatke ako u odreenom vremenskom periodu ne primi oznaku kraja strane. To moe da bude uzrok problema u sluaju kada uoite da vam nedostaju stranice iz vaeg plota. Ako ste iskusili ovaj problem upotrebljavajui Postscript printer ili bilo koji drugi ureaj za tampanje, tada treba da odete u Control Panel, da izaberete ikonu tampaa, izaberete tampa i pritisnete Configure dugme. Promenite vrednost Transmission Retry (ponovni pokuaj slanja) na 500 sekundi, ili na neku veu vrednost. To e omoguiti tampau dovoljno vremena da stigne da odradi posao pre nego to Print Manager odustane.

Plotovanje perima
Moete da plotujete na ploter sa perima preko Windows plotter drajvera. To ne treba da bude problem za novije ureaje koji koriste raster, radije nego vektorske plot rutine, kao ta su na primer noviji ink jet tipovi plotera velikog formata. Postoje takoe dostupni i pravi vektor ploter drajveri, za vie informacija kontaktirajte vaeg dobavljaa plotera.

293

Protel 99se - PCB

Prebacivanje rezultata provere dizajniranja natrag u ematski prikaz

tampane ploe se esto dizajniraju tako da se oznake komponenti na ploi inkrementiraju po logikom redosledu. Time se postie lake odreivanje poloaja komponente na ploi. PCB Editor moe automatski da izvri ovo ponovno dodeljivanje oznaka komponentama (engl. reannotation)

Ponovno dodeljivanje oznaka komponentama

U PCB Editoru, komponentama na ploi se mogu, na osnovu poloaja na ploi, ponovo dodeliti oznaka. Da biste ponovo oznaili komponente na tampanoj ploi, izaberite stavku menija Tools Re-Annotate. Pojavie se dijalog Positional Re-Annotate. U ovom dijalogu definiete poetnu taku, i smer oznaavanja. Mogua su etiri razliite oznaavanja oznaavanja:
1. 2. 3. 4. Numerisanje odozdo na gore, poevi od donjeg levog ugla. Numerisanje odozgo na dole, poevi od gornjeg levog ugla. Numerisanje sa leve na desnu stranu, poevi od donjeg levog ugla. Numerisanje sa leve na desnu stranu, poevi od gornjeg levog ugla.

Kada se vri ponovno oznaavanje komponenti, oznake se dodeljuju tako da ne postoje praznine u sekvenci oznaavanja.

Rutina oznaavanja koristi irinu opsega od 100 mila, koraajui kroz opseg na nain opisan jednom od opcija. Na primer opcija je oznaena naslovom Ascending X then Ascending Y (uveaj X, a potom uveaj Y). Ova opcija postavlja prvi opseg irine 100 mila u X smeru, zatim skenira na gore opseg u Y smeru. Zatim setuje sledei opseg u X smeru i potom opet skenira opseg u Y smeru i tako dalje. Donji levi ugao pravougaonika koji oznaava telo komponente (najmanji pravougaonik koji zaokruuje sve osnovne objekte komponenti) se koristi kao referentna lokacija. Najpre se oznaava gornji sloj, a potom komponente na donjem sloju. Kada izaberete Tools Re-annotate iz menija promene oznaka se upisuju u prethodna vrednost/trenutna vrednost datoteci. To je jednostavna ASCII datoteka u kojoj je prikazana lista koja prikazuje prethodnu vrednost oznake, praena trenutnom vrednou oznake. Protelu 99 SE nije potrebna ova datoteka da bi prebacio promene oznaka nazad u ematski prikaz, ova datoteka jednostavno obezbeuje zapis o promenama koje su izvrene.
Izaberite iz menija Design Update Shematic da bi ste prebacili promene oznaka natrag u elektrinu emu.

Auriranje ematskog prikaza na osnovu dizajna tampane ploe

Nakon to je izvreno ponovno dodeljivanja oznaka u dizajnu tampane ploe, ove promene se 294

Protel 99se - PCB

mogu prebaciti nazad u ematski prikaz. Synchronizer e otvoriti sve listove eme, i aurirati ematske oznake komponenti. Ne postoji ogranienje u broju izvrenih dodeljivanja oznaka komponentama u dizajnu tampane ploe pre nego to se izvri auriranje eme. Ako elite, moete i runo menjati oznake u dizajnu tampane ploe, a potom aurirati emu tako to izaberete Design Update Shematic. Kao to prebacuje promene oznaka komponenata, Protel 99 SE Synchonizer moe takoe da prosledi i druge promene nainjene u dizajnu tampane ploe natrag u ematski prikaz. Sledee promene su u potpunosti podrane:
Promene oznaka komponenata Promene komentara komponenata Footprint promene Brisanje komponenata

Za kompletne detalje o Synchronizeru, pogledajte poglavlje Prebacivanje informacija o dizajnu u PCB, u Shematic Capture odeljku ovog prirunika.

Kada izaberete Design Update Shematic iz menija, pojavie se Update dijalog, sa imenom ciljnog ematskog projekta u naslovu okvira dijaloga. Za svaku promenu dizajna prave se makroi koji se mogu prebaciti natrag u ematski prikaz. Kada pritisnite Execute dugme, automatski se auriraju sve komponente na listovima ema ije su vrednosti atributa promenjene.

Sinhronajzer prebacuje promene dizajna iz PCB-a, natrag u ematski prikaz

Synchronizer poredi veze u ematskom prikazu, sa vezama u dizajnu tampane ploe. On ne modifikuje oienja (veze) u ematskom prikazu, sve nainjene promene u vezama u dizajnu tampane ploe se smetaju u izvetaj. Da biste sainili izvetaj, pritisnite Report dugme na dnu Changes lista, a potom koristite ovaj izvetaj kao listu provere pri auriranju veza u elektrinoj emi.

295

Protel 99se - PCB

Interfejs ka alatima drugih proizvoaa

PCB Editor podrava mnogo metoda za prebacivanje informacija o dizajnu,u i izvan, PCB radne povrine.

Uitavanje netliste
Ako koristite i ematski PCB dizajn u Protelu 99 SE, tada ne morate da koristite netlistu da biste prebacivali informacije o dizajnu. Protel 99 SE ukljuuje moan sinhronizacioni alat koji automatski prebacuje informacije o dizajnu iz ematskog u PCB prikaz, i iz PCB-a u ematski prikaz. Pogledajte poglavlje, Prebacivanje informacija o dizajnu u PCB u odeljku Shematic Capture ovog prirunika, ukoliko elite da saznate vie detalja.

Netliste se pojavljuju u mnogo razliitih formata, ali su obino generisane kao ASCII tekstualne datoteke, koje u sebi sadre bar dva tipa informacija:
1. 2. Opise komponenti u dizajnu. Listu pin-na-pin veza u dizajnu.

Neki formati netlista kombinuju oba skupa podataka u jedan opis, drugi, ukljuujui Protel, razdvajaju ova dva podatka u izdvojene sekcije. Kao prave tekstualne datoteke, netliste se lako prebacuju u druge formate upotrebom jednostavnih programa koje mogu napisati sami korisnici. Netliste se mogu takoe lako runo napraviti (ili modifikovati) upotrebom jednostavnih tekst procesora ili word procesora. PCB Editor moe da uita Protel, Protel2 i Tango format netlisti.

Lociranje netliste
Da biste uitali netlistu izaberite Design Netlist iz menija PCB Editora. Pojavie se dijalog Load/Forward Annotate Netlist (uitavanje/prosleivanje netliste). Pritisnite Browse dugme, locirajte i izaberite netlistu, i pritisnite OK da biste se vratili u Load/Forward Annotate Netlist dijalog. PCB Editor e tada analizirati i netlistu i svaki PCB dizajn podatak koji se nalazi na radnoj povrini. Za svaku uoenu razliku izmeu netliste i postojeih dizajn podataka, kreira se Netlist Makro. Ovaj Makro govori PCB Editoru koja se akcija mora izvriti da bi se aurirao dizajn tako da odgovara netlisti.
Pobrinite se da zahtevane biblioteke komponenti budu uitane u tekuu biblioteku pre nego to uitate netlistu (Design Add/Remove Library).

Ako uitavate netlistu po prvi put, Netlist Makros e se kreirati za celu listu. Ako prosledite anotaciju vaeg dizajna, Netlist Makros se kreira za svaku promenu dizajna.

296

Protel 99se - PCB

Ispitajte Makros, i kada ste zadovoljni i procenite da e izvriti akcije koje zahtevate, pritisnite Execute dugme.
Dobra je praksa da razreite sve makro greke pre nego to izvrite makroe. Pogledajte naslov Razreenje greaka makroa netliste, koji sledi dalje u ovom poglavlju u kome ete nai neke korisne savete.

Rad sa makroima netliste

Nakon to je PCB Editor izanalizirao netlistu i sve dizajn podatke vezane za komponente koje se nalaze na PCB radnoj povrini, PCB Editor e napraviti Netlist makroe i izlistati ih u Load/Forward Annotate Netlist dijalogu, u redosledu po kome e se izvravati. Makro Commands ukljuuje:
uklanjanje noda uklanjanje veze uklanjanje komponente dodavanje komponente dodavanje veze promenu imena veze promene footprinta komponente promenu oznake komponente dodavanje noda promenu komentara komponente

Kao to vam se dozvoljava da tano ispitate ta e se desiti kada uitate netlistu, moete takoe dodavati, menjati i brisati netlist makroe.

297

Protel 99se - PCB

Dodavanje, menjanje i brisanje netlist makroa Koristite ove opcije kada elite da izostavite ili ukljuite neke promene u dizajnu.Moete ih takoe koristiti kada elite da menjate PCB netlistu, bez vraanja u ematski prikaz. Take kojih treba biti svestan pri menjanju Netlist Makroa ukljuuju:
Biti dosledan u sluaju svih tekst promenljivih, kao to su oznake i veze. Netlist nod se definie kao Oznaka komponente-Broj pina. Primer je J3-2. Kao i kod PCB Library Editor zahteva broj pina moe da ima maksimalno etiri alfa/numerika karaktera bez dozvoljenih razmaka izmeu njih. Footprint se mora slagati sa imenom footprinta u jednoj od biblioteka u tekuoj listi biblioteka. Rsveite ekran nakon izvravanja Netlist Makroa.

Ispitivanje ispravnost Netlist makroa Nakon promene makroa, treba uvek da ispitate njihovu validnost. To je posebno vano ukoliko ste runo pravili makroe. Pritiskanjem Validate dugme nalaete PCB Editoru da ispita svaki makro, proveri da li se mogu izvriti, i izvesti o bilo kojoj prisutnoj greci. Regeneracija Netlist makroa Kada pritisnite Regenerate dugme, PCB Editor e izbrisati sve postojee makroe, potom e ponovo izvriti analizu netliste i PCB dizajn podataka i potom napraviti nove makroe.

Razreavanje greaka Netlist makroa

Pre nego to izvrite Netlist makroe, dobra je praksa da razreite sve greke i upozorenja. Sledi lista svih greaka/upozorenja. Opis ukljuuje makro koji moe da u izvetaju da odreenu greku kao i uzrok koji moe da dovede do odreene greke.

Net not found (nije pronaena veza) Netlist makro pokuava da: doda ili ukloni nod, ukloni vezu, ili da promeni ime veze u sluaju kada se ta veza ne moe pronai u PCB netlisti. Component not found (nije pronaena komponenta) Netlist makro pokuava da: doda ili ukloni nod pri nekorektnom specificiranju oznake komponente u makrou, ili se komponenta ne moe pronai u PCB netlisti, ili se menja footprint, oznaka ili komentar, a komponenta se ne moe pronai u PCB netlist. Node not found (nije pronaen nod) Netlist makro pokuava da: doda ili ukloni nod iz komponente koja nema taj pin, ili da ukloni nod koji ne postoji u odreenoj vezi. Neta already exist (veza ve postoji) Netlist makro pokuava da: doda ime veze kada veza sa tim imenom ve postoji u PCB netlisti.

298

Protel 99se - PCB

Component already exists (komponenta ve postoji) Netlist makro pokuava da: doda komponentu u sluaju kada komponenta sa tom oznakom ve postoji u PCB netlisti. New footprint not matching old footprint (novi footprint ne odgovara starom footprintu) Netlist makro pokuava da: menja footprint komponente u sluaju kada se upotrebljeni pinovi na starom footpintu ne poklapaju sa korienim pinovima na novom footprintu. To se moe desiti kada nova komponenta ima manje pinova od stare komponente, ili ako je numerisanje pinova u netlisti (koje dolazi od brojeva pinova komponente sa eme) razliito od numerisanja pinova na PCB komponenti. Footprint not found in Library (footprint nije pronaen u biblioteci) Netlist makro pokuava da: doda novu komponentu ili da promeni footprint komponente u sluaju kada se eljeni footprint ne moe pronai ni u jednoj od biblioteka iz trenutne liste biblioteka i kada se ne moe pronai alternativna referenca biblioteke u Cross Reference datoteci (ADVPCB.XRF). Alternative footprint used instead(warninig), (alterantivni fotoprint je korien (upozorenje) Netlist makro pokuava da: doda novu komponentu ili promeni footprint komponente kada se specificirani footprint ne moe pronai ni u jednoj od biblioteka u tekuoj listi biblioteka. Alternativna referentna biblioteka je pronaena u Cross Reference datoteci (ADVPCB.XRF) i ova komponenta e se uitati iz jedne od biblioteka u tekuu listu biblioteka. Uvek potvrdite da je alternativni footprint odgovarajui pre nego to izvrite makro sa ovom grekom.
Kada Netlist makro pokua da uita ili promeni footprint komponente koja se ne moe pronai ni u jednoj od biblioteka, tada se koristi komentar pripadajue komponente da bi se pretraila Cross Reference datoteka (ADVPCB.XRF). Cross Reference datoteka lista sve komponente po njihovom tipu i prikazuje odgovarajue footprint(ove) za ovu komponentu. Na primer, ako je komponenta U1 bila 74LS00, ali ste zaboravili da ukljuite footprint, makro koji dodaje ovu komponentu e pri njenoj validaciji pronai 74LS00 u XRF datoteci 74LS00 ima DIP14 kao footprint, koji se moe uitati iz bilo koje od biblioteka u tekuu listu biblioteke.

Rezime Veina problema sa uitavanjem ematskog prikaza generalno spada u jednu od dve kategorije.
1. Footprintovi komponenti nedostajua komponenta se deava kada: footprint nedostaje u netlist informacijama za datu komponentu, kada ste zaboravili da dodate zahtevane PCB biblioteke tekuoj listi biblioteka (Design Add/Remove Library), ili footprint u netlisti nije na raspolaganju ni u jednoj od biblioteka iz liste biblioteka. Novi footprint ne odgovara starom footprintu razlog je obino to numerisanje pinova na ematskoj komponenti ne odgovara numerisanju pinova na PCB footprintu.

2.

299

Protel 99se - PCB

ematske biblioteke sadre specifine komponente i ureaje. PCB biblioteke sadre generike biblioteke, koje mogu da pripadaju razliitim specifinim komponentama svaka ima razliito dodeljivanje pinova. Na primer, oblik tranzistora moe da predstavlja razliite kombinacije od E, B ili C svakoj od njih mora dodeliti korektan broj pina u PCB Editoru. Diode predstavljaju slian sluaj, sa pinovima esto oznaenim u ematskom prikazu kao A ili K. Moraete da ili modifikujete PCB footprint brojeve pinova tako da se slau sa ematskim brojevima pinova, ili ete morati da menjate brojeve pinova u ematskom prikazu tako da odgovaraju PCB footprintu.

Podrani Netlist formati

Protel 99 SE PCB Editor moe da uita Protel i Protel2 formate netlista. Pogledajte poglavlje, Interfejs ka alatima drugih proizvoaa, u Shematic Capture sekciji ovog prirunika za detalje o sintaksi ovih netlist formata. Netliste iz Shematic Capture paketa razliitih od Protela obino imaju mnogo slinosti sa Protel formatom. Ipak, redosled u kome se komponente ili informacije o vezi prikazuju moe da varira, a imena pakovanja (na primer DIP16), oznake komponenti i oznake pinova mogu da zahtevaju menjanje kako bi se uparili sa PCB Editor poljima. esto, translacija netliste je jedna od opcija u ematskom paketu. Netliste kreirane pomou Protel ili Tango izlazne opcije e obino biti u potpunosti kompatibilna sa Protel 99 SE PCB Editorom.

Ogranienja parametara netliste Oznake i opisi pakovanja (tip) su ogranieni na 12 alfanumerikih karaktera. Part tipovi mogu da budu dugaki do 32 karaktera. Ime veze moe da ima do 20 karaktera. Brojevi pinova u netlistama su ogranieni na 4 alfanumerika karaktera. Unutar ovih stringova se ne sme nalaziti prazan prostor.
U netlistu se moe ukljuiti proizvoljan broj komponenti ili nodova, jedino ogranienje predstavlja raspoloiva memorija.

Izvoz netliste
Postoje dva naina izvoenje podataka netliste iz tekue PCB radne povrine. Moete ili da izvezete internu netlistu, ili da generiete jednu od aktuelnih ruta. Oba naina se mogu izvriti iz Netlist Managera (izaberite Design Netlist Manager).

Izvoz interne netliste

Ovim se izvozi unutranja netlista dizajna. Unutranja netlisa su informacije o konektivnosti koje se prebacuju iz eme. Ako dizajn nije rutiran, ova konektivnost se prikazuje konekcionim linijama. Da biste izvezli netlistu pritisnite Menu dugme u Netlist Manager dijalogu, i iz menija izaberite Export Netlist from PCB. Netlista se kreira unutar baze podataka dizajna.

300

Protel 99se - PCB

Generisanje netliste iz rutiranja

Ovim se generie lista komponenti i konekcija (netlista) iz komponenata, i rutiranje (linije i prelazi) sa tampane ploe. Da biste generisali netlistu pritisnite na Menu dugme u Netlist Manager dijalogu i iz menija izaberite Create Netlist from Connected Copper. Netlista se kreira unutar baze podataka dizajna.

Izvoznici i uvoznici datoteka

PCB Editor moe da uveze i da izveze razliite formate datoteka. Opcije izvoenja ukljuuju starije verzije formata Protel datoteka i AutoCad DWG/DXF. Opcije uvoenja ukljuuju starije verzije formata Protel datoteka, Gerber datoteke i Orcad Layout PCB datoteke. Da biste uvezli datoteku izaberite iz PCB Editor menija File Import. Izaberite eljeni format iz padajue liste tipova datoteka na dnu Import File dijaloga.

Rad sa starijim Protel formatima

PCB format datoteke je promenjen u Protelu 99 SE i sada se oznaava kao PCB 4.0. Da biste sauvali PCB u nekom od prethodnih formata (PCB 3.0) koji se koristio u Advanced PCB 3.0, Protelu 88, Protelu 99 i Protelu SP1, iz PCB Editor menija izaberite File Save Copy As. Protel 99 SE moe da uveze starije verzije Protel PCB datoteka. Uvezite datoteku u bazu podataka dizajna na normalan nain (preica: vucite i smestite datoteku iz Windows Explorera u Design Explorer), a zatim dva puta uzastopno pritisnite levim tasterom mia datoteku da biste je otvorili.

Mehaniki CAD interfejs

Protel 99 SE ukljuuje podrku za uvoz iz i izvoz u DWG i DXF formatu datoteka. Iz PCB Editor menija izaberite File Import ili File Export i postavite tip datoteke na DXF/DWG na dnu dijaloga. Sumarni prikaz karakteristika mehanikog CAD interfejsa:
Potpuna podrka za DWG/DXF izvoz/uvoz u PCB editor, sve verzije od 2.5 do R14. Korisniki definisano mapiranje slojeva pri uvozu. Import from AutoCAD dijalog e se pojaviti tokom procesa uvoza, gde je definisano mapiranje sloja Uvoz iz AutoCAD prostora modela ili prostora papira Automatsko skaliranje uvoza ukoliko su uvezeni podaci vei od PCB radne povrine. Translacija iz komponente u blok i iz bloka u komponentu Podrane metrike ili imperial jedinice.

Koristite dugme pomoi i ta je ovo? pomo u dijalozima za vie detalja o opcijama uvoza/izvoza.

301

302

303

304

305

306

307

308

309

310

311