Ispitna pitanja iz porodične medicine

1. Hronični bronhitis karakteriše(1): a) kašalj i iskašljavanje najmanje 3 meseca godišnje tokom dve uzastopne godine, b) epizode kratkotrajnih opstrukcija disajnih puteva, c) destrukcija plućnog parenhima d) napadi gušenja sa sviranjem u grudima i suv kašalj. 2. Dominantan klinički simptomi u emfizemu pluća su (1): a) iznenadni napadi gušenja sa sviranjem u grudima, b) dispneja pri naporu, c) bolovi u grudima koji se pojačavaju pri disanju, d) kasalj sa obilnim iskašljavanjem u jutarnjim satima 3. Lekovi prvog izbora u lečenju HOBP su (1): a) antibiotici, b) antiholinergici, c) kortikosteroidi, d) teofilinski preparati. 4. Koja od nabrojanih grupa lekova ne pripada bronhodilatatorima: a) beta 2 agonisti, b) antiholinergici, c) inhalacioni glikokortikoidi, d) metilksantini 5. Zaokruži tačnu tvrdnju. a) Aerozagadjenje na otvorenom prostoru je najznačajniji faktor rizika za nastanak hronične opstrukcijske bolesti pluća (HOBP), b) Pušači imaju veću prevalencu respiratornih simptoma i poremećaja plućne funkcije, veći godišnji pad FEV1 i veći mortalitet od hronične opstrukcijske bolesti pluća (HOBP) nego nepušači. c) Pušači imaju veću prevalencu respiratornih simptoma i poremećaja plućne funkcije, manji godišnji pad FEV1 i veći mortalitet od hronične opstrukcijske bolesti pluća (HOBP) nego nepušači. d) Veruje se da genetski faktori nemaju ulogu u nastanku HOBP 6. Svakom bolesniku kod koga se posumnja na hroničnu opstrukcijsku bolest pluća (HOBP) potrebno je uraditi: a) Radiografiju grudnog koša b) Spirometriju c) Laboratorijske analize krvi d) Scintigrafiju pluća

7. Zaokruži tačnu tvrdnju: a) Ako se FEV1 po primeni bronhodilatatora vrati u okvir normalnih vrednosti, verovatno je da se radi o bronhijalnoj astmi b) Ako se FEV1 po primeni bronhodilatatora vrati u okvir normalnih vrednosti, verovatno je da se radi o hroničnoj opstrukcijskoj bolesti pluća. c) Ako se FEV1 po primeni bronhodilatatora vrati u okvir normalnih vrednosti, verovatno je da se radi o bolesti malih disajnih puteva. d) Ako vrednosti FEV1 po primeni bronhodilatatora ostanu nepromenjene, verovatno je da se radi o bronhijalnoj astmi. 8. Merenje gasova u arterijskoj krvi bi trebalo uraditi: a) Kod svih bolesnika s FEV1< 40% predvidjene vrednosti, b) Kod svih bolesnika s FEV1< 70% predvidjene vrednosti, c) Kod svih bolesnika s FEV1< 80% predvidjene vrednosti, d) Kod svih bolesnika s FEV1>40% predvidjene vrednosti. 9. Zaokruži netačnu tvrdnju: a) Najčešći uzroci akutne egzacerbacije hronične opstrukcijske bolesti pluća su traheobronhijalne infekcije i aerozagadjenje, b) Uloga bakterijskih infekcija nije bitna u egzacerbaciji hronične opstrukcijske bolesti pluća. c) Insuficijencija desnog i/ili levog srca je čest uzrok egzacerbacije hronične opstrukcijske bolesti pluća, d) Plućne embolije i pneumotoraks često uzrokuju egzacerbaciju hronične opstrukcijske bolesti pluća. 10. Prvi korak u lečenju akutne egzacerbacije HOBP u kućnim uslovima podrazumeva: a) Uvesti ili pojačati bronhodilatacionu terapiju inhalacionim putem, b) Primeniti bronhodilatacionu terapiju u infuziji, c) Primeniti Aminofilin intravenski u trajanju od 10 minuta, d) Primeniti kortikosteroide parenteralno 11. Dugotrajna oksigenoterapija u kućnim uslovima podrazumeva: a) Primenu kiseonika duže od 15 sati dnevno sa protokom 1-2 l/min, b) Primenu kiseonika manje do 15 sati sa protokom od 3l/min, c) Primenu kiseonika povremeno u zavisnosti od disajnih smetnji, d) Kontinuiranu primenu kiseonika samo u budnom stanju. 12. Jedna od ovih tvrdnji ne karakteriše bronhijalnu astmu. a) hronična inflamacija disajnih puteva, b) kašalj sa iskašljavanjem u dužem vremenskom periodu, c) hiperreaktivnost disajnih puteva, d) lokalizovana opstrukcija disajnih puteva.

13. Za procenu težine akutnog pogoršanja bronhijalne astme u kućnim uslovima koristi se: a) Merenje FEV1 pomoću spirometra, b) Merenje vršnog ekspirijumskog protoka (PEF) pomoću pik-floumetra, c) Merenje respiracijskih gasova u arterijskoj krvi, d) Merenje otpora u disajnim putevima. 14. Merenje vršnog ekspirijumskog protoka (PEF) omogućava: (zaokruži netačnu tvrdnju) a) Dijagnostiku astme kod pojedinih bolesnika b) Praćenje efikasnosti terapije c) Identifikaciju pokretača astme d) Direktnu procenu hiperreaktivnosti bronhija 15. Zaokruži netačnu tvrdnju. a) Merenje PEF-a se preporučuje dva puta u toku dana, ujutru nakon ustajanja(pre upotrebe kratkodelujućeg beta 2 agonista) i oko 18 h. b) Dugotrajno dnevno praćenje PEF-a se preporučuje za procenu efekta dugotrajne terapije održavanja astme, c) Vrednost PEF-a niža od 50% ukazuje na teško pogoršanje astme, d) Varijabilnost PEF-a od 10-20% ukazuje na teško pogoršanje astme. 16. Lekovi za brzo otklanjanje simptoma astme su: a) Kratkodelujući beta 2 agonisti, b) Dugodelujući beta 2 agonisti, c) Sporooslobadjajući teofilin, d) Antihistaminici 17. Zokruži netačnu tvrdnju: a) Neželjena dejstva primene lekova putem aerosola su malobrojna i veoma retka, b) Za efikasnu inhalacionu terapiju neophodna je pravilna tehnika inhalacije, c) Sistemske pojave i neželjena dejstva su česta nakon primene inhalacionih beta 2 agonista, e) Za efikasnu inhalacionu terapiju neophodno je da su disajni putevi prolazni. 18. Jedan od sledećih uredjaja ne omogućava pravilnu primenu lekova u obliku inhalacije: a) Raspršivači aerosola (dozirani aerosol-pumpica), b) Inhalatori koji sadrže lekove u obliku suvog praha (turbohaler, rotahaler i diskhaler), c) Koncentratori kiseonika, d) Aparati za stvaranje aerosola- nebulizatori.

19. Da bi se prevazišli problemi u vezi sa nepravilnom primenom doziranog aerosola(pumpica) koriste se: a) Komore za inhalaciju (spejseri), b) Preporučuje se primena lekova u obliku tableta, c) Preporučuje se primena lekova u obliku infuzija, d) Preporučuje se kontinuirana oksigenoterapija. 20. Za lečenje egzacerbacije astme u trudnoći ne treba koristiti: a) Sistemske glikokortikoide, b) Beta 2 agoniste inhalacionim putem, c) Tetracikline, d) Teofilinske preparate 21. Koji uzročnik pneumonije najčešće stvara obimnu nekrozu plućnog tkiva uz formiranje apscesa: a) Streptococcus pneumoniae b) Haemophyllus influenzae c) Staphylococcus aureus d) Mycoplasma pneumoniae 22. U lečenju atipničnih pneumonija lekovi izbora su: a) Pnicilini b) Makrolidi c) Aminoglikozidi d) Cefalosporini treće generacije 23. Najčešći uzročnik atipičnih pneumonija je : a) Proteus mirabilis b) Mycoplasma pneumoniae c) Virus influenzae d) Pseudomonas aeruginosa 24. Najčešći način nastanka apscesa pluća je : a) Hematogena diseminacija, b) Aspiracija iz orofaringsa, c) Trauma grudnog koša, d) Bronhopleuralna fistula. 25. Zaokruži netačnu tvrdnju: a) Uzimanje sputuma predstavlja osnovni način utvrdjivanja etiološkog agensa bakterijske pneumonije, b) Invazivni dijagnostički postupci se primenjuju kod osoba kod kojih se uzorak ne može dobiti iskašljavanje, c) Bronhoskopija je kontraindikovana kod bolesnika sa teškom pneumonijom, d) Bolesnički materijal bi trebalo uzeti pre započinjanja antibiotske terapije.

26.Neke karakteristike pneumonije u starijih osoba su: a) Kašalj i ekspektoracija su obavezni simptomi, b) Povišena temperatura se javlja kod 40% obolelih, c) Povišena temperatura je prisutna kod svih obolelih, d) Delirijum i akutna konfuzna stanja se javljaju u 50% obolelih 27. Za bakteriološku dijagnostiku u pulmologiju se ne koristi: a) Mikroskopiranje direktnih preparata, b) Kultivisanje bolesničkog materijala, c) Serološka dijagnostika, d) Odredjivanje citokina 28. Za procenu efikasnosti inicijalne terapije u lečenju pneumonija važno je pratiti: a) Povoljan klinički odgovor (pad temperature, poboljšanje opšteg stanja) b) Brzinu sedimentacije eritrocita, c) Radiografiju grudnog koša, d) Smanjenje broja leukocita 29. Kriterijumi za tešku pneumoniju koja se leči u bolničkim uslovima su: a) Životno doba 65 godina starosti, b) Disajna frekfenca < 30 respiracija u minuti, c) Dijastolni krvni pritisak < 60mmHg, d) Vrednosti hemoglobina <100gr/L 30. Zaokruži tačnu tvrdjnu: a) U starijih osoba virusi gripa predisponiraju nastanak pneumonije izazvane Staphylococcusom aureusom. b) Virus gripa kod starijih osoba pogoduje nastanku pneumonija izazvanih Mycoplasmom pneumoniae c)Vakcina protiv gripa se ne preporučuje starijim osobama sa hroničnim bolestima d) Virus gripa ne pogoduje nastanku bakterijskih pneumonija 31 Tuberkuloza pripada grupi: a) Sistemskih bolesti poznate etiologije b) Sistemskih bolesti nepoznate etiologije c) Granulomatoznih bolesti, sistemskog karaktera, poznate etiologije d) Granulomatoznih bolesti, sistemskog karaktera, nepoznate etiologije 32.Najčešća lokalizacija tuberkuloznog procesa je u: a) Bubregu b) Plućima c) Perifernim limfnim žlezdama d) Kostima i zglobovima

Širenje infekcije je najčešće: a) Kapljičnim putem. preko respiratornog sistema-aerogena transmisija b) Preko zaražene hrane c) Preko zaražene vode d) Preko zaraženih stvari 36. puteve širenja i ulazno mesto c) Izvor zaraze.Vogralikov (epidemiološki) lanac infekcije obuhvata: a) Izvor zaraze i ulazno mesto b) Izvor zaraze. Najčešći izvor zaraze je: a) Sputum čoveka obolelog od aktivne tuberkuloze pluća b) Sekret fistuliziranih tuberkulozno izmenjenih limfnih žlezda c) Urin kod tuberkuloze bubrega d) Stolica kod tuberkuloze creva 35. puteve širenja.33. sposobnost bacila da izazove infekciju i sklonost organizma ka oboljevanju d) Izvor zaraze.Eksudativni pleuritis specifične etiologije( zaokružiti netačan odgovor): a) Ima biohemijske karakteristike eksudata sa limfocitnom citološkom dominacijom b) Dijagnostikuje se patohistološkim nalazom granuloma sa kazeoznom nekrozom c) Predstavlja oblik aktivne tuberkuloze i leči se po principima njenog lečenja d) Uvek se spontano povlači i ne zahteva terapiju 38. sposobnost bacila da izazove infekciju i sklonost organizma ka oboljevanju 34.Dijagnoza tuberkuloze se postavlja na osnovu: a) Kliničke slike i radiografije pluća b) Pozitivne tuberkulinske probe c) Kompijuterizovane tomografije grudnog koša d) Nalaza bacila tuberkuloze u sputumu ili drugom biološkom materijalu mikroskopskim pregledom i/ili patohistološke potvrde tuberkuloze u biološkom materijalu dobijenom biopsijom 37. ulazno mesto. Najčešći neželjeni efekat antibiotika-Rifadina koji se primenjuje u terapiji a) Tuberkuloze je: b) Periferna neuropatija c) Toksično oštećenje akustičnog nerva d) Lezija jetre sa povišenim vrednostima transaminaza e) Retrobulbarni neuritis sa posledičnim trajnim oštećenjem oštrine vida .

metoda tuberkulinskog testiranja( zaokružiti netačan odgovor) a) se aplikuje isključivo intradermalno i interpretira nakon 72 sata od aplikacije b) se procenjuje na osnovu prečnika induracije koji je trasverzalan u odnosu na dugu osovinu podlaktice c) je negativna ako je prečnik indurata jednak ili manji od 5mm d) se koristi za procenu raširenosti tuberkuloze u organizmu Prof dr Zorica Lazic .39. Tuberkuloza u trudnoći se leči: a) Većinom antituberkulotika osim Streptomycina b) Većinom antituberkulotika osim Rifadina c) Većinom antituberkulotika osim Isoniazida d) Većinom antituberkulotika osim Pyrazinamida 40.Mantoux proba .

Predavanja: PORODIČNA MEDICINA Prof. uloge i zadaci članova porodice u obezbedjenju njenog sveukupnog funkcionisanja 4.1.2.1. individualne karakteristike članova porodice 2. objasnjava i omogucava predvidjanje načina na koji jedna porodica reaguje na unutrašnje i spoljašnje izazove i rizike. svi odgovori su tačni 3. može definisati porodica 1.4. objasnjava i omogucava predvidjanje načina na koji jedna porodica reaguje na unutrasnje i spoljašnje izazove i rizike. Najvažnije porodične funkcije su biološke. Delimicno tačna 5. Navedena tvrdnja je 5. odmor i oporavak.2. edukacija.2.3.2. kao društveni odnos 1. ideološki stil 2. koji je obično konstantan i koji opisuje.3. Porodična rutina 6.1.3. svi odgovori su tačni 2. Kako se. komunikacije 3. proizvod porodičnih interakcija kojim se . Šta identifikuje porodičnu strukturu 2. ekonomske. ponasanje medju članovima porodice.2. kao društvena grupa 1. u sociološkom smislu. zanimanje. kulturni stil 2.1. Potpuno netačna 6.2. Potpuno tačna 5. 4. kao društvena institucija 1. način ponašanja unutar porodice.3. adaptabilnost. nivo kohezije 3.4. adaptabilnost. socijalizacija. vodjstvo. nijedan odgovor nije tačan 4. način ponašanja unutar porodice. Porodične funkcije su: 4. uloge i zadaci porodice na očuvanju i unapredjenju zdravlja 5. samodefinisanje. proizvod porodičnih interakcija kojim se zadovoljavaju potrebe članova porodice 4. komunikacije.dr Dragoljub DJOKIĆ ISPITNA PITANJA 1. afekti. Šta identifikuje porodične interakcije 3. koji je obično konstantan i koji opisuje. 6.1. nivo kohezije.4. fizičke.1. nivo kohezije 3.3. nivo komunikacije.4.

jedinice zdravlja.1. oba ponudjena odgovora su tačna 10.4. emocionalni poremećaji 8. kvalitativno 9. kvantitativno 9. epidemiološke jedinice. korišćenjem indikatora i indeksa porodičnog zdravlja 11. kvalitativno i kvantitativno 9.2. ekonomske jedinice. ni jedan od ponudjenih odgovora ne definiše porodičnu rutinu 6.3. jedinice biološke reprodukcije. Porodična dijagnoza podrazumeva 12. jedinice brige 8.2.2. ni jedan nod ponudjenih odgovora nije tačan 11. identifikaciju onih karakteristika porodice za koje se zna da su od uticaja na zdravlje i bolest u . jedinice društvene brige.4.2. Značaj porodice za zdravlje i zdravstvenu zaštitu. socijalne jedinice. jedinice brige i nege.3. ni jedan odgovor nije tačan 10. korišćenjem indeksa porodičnog zdravlja 11.4.3. pripadaju zdravstvenim problemima porodice 7. jedinice zdravlja. izvodjenjem porodične dijagnoze 10. bolesti u korelaciji s nepovoljnim ekonomskim stanjem 7.1. ni jedan od ponudjenih odgovora nije tačan 12.3. jedinice biološke reprodukcije. po definiciji. u etiolooškom i/ili patogenetskom smislu 7.zadovoljavaju potrebe članova porodice 6. povezani su sa porodicom.1. Koji zdravstveni problemi. Procena porodičnog zdravlja moze se izvesti 9.1. svi zdravstveni problemi čoveka. oba odgovora definišu porodičnu rutinu 7. ni jedan od ponudjenih odgovora nije tačan 9.4. epidemiološke jedinice.3. procenom porodične rutine 10.4. epidemiološke jedinice.2. korišćenjem indikatora porodičnog zdravlja 11.1. jedinice brige i nege 8. genetska oboljenja 7. Kvantitativna procena porodičnog zdravlja izvodi se 11.3.4. jedinice socijalne zaštite 8. jedinice zdravlja.1. u većoj ili manjoj meri. Kvalitativna procena porodičnog zdravlja izvodi se 10. u kontekstu njihovog savremenog odredjenja proističe iz njenog odredjenja kao 8.

4. indikatori bolesti (incidenca i prevalence bolesti. genetskih i hromozomskih anomalija 14.pozitivnog zdravlja. razvod). ishrana. oba prethodno ponudjena odgovora su tačna 12.3. gubitak dece. izvršavanje uloga 13. gubitak dece. niskog nivoa opšte i zdravstvene kulture.3.1. ni jedan od ponudjenih odgovora nije tačan. ind. Zdravstveni problemi porodice nastaju kao rezultat: 14.1. rizici (okolinski. genetski). 13. indikatori zdravlja (rast i razvoj dece.njoj 12. nepovoljnog ekonomskog stanja. Karakteristike porodice od uticaja na zdravlje i bolesti u njoj su: 13. aktivnosti). odsustvo s posla) i indikatori planiranja porodice (broj dece. starost majke pri prvom porodjaju. medjusobni odnosi i ponašanje u vezi sa zdravljem 13. ni jedan od ponudjenih odgovora nije u potpunosti tačan 15. nepovoljnih higijenskih prilika. emocionalnih defekata.pozitivnog zdravlja.2.2.4. korišćenje službi.3. indikatori planiranja porodice (broj dece. materijalni status i korišćenje i raspodela resursa 13. indikatori bolesti (incidenca i prevalence bolesti. genetskih anomalija. pobačaji) 15. niskog nivoa opšte i zdravstvene kulture i nepovoljnih higijenskih prilika 14. Najvazniji indikatori porodičnog zdravlja (SZO) 15. ind.2. podela posla.4. dogadjaji u porodici (smrt. sistematski pregledi) i indikatori bolesti (incidenca i prevalence bolesti. sistematski pregledi). odsustvo s posla) 15. korišćenje službi. indikatori zdravlja (rast i razvoj dece. funkcionisanje (komunikacije. korišćenje službi. ind. struktura). indikatori zdravlja (rast i razvoj dece. socijalne patologije 14.4. porodična struktura i kompozicija.3. nijedan od ponuđenih odgovora nije tačan . sistematski pregledi). starost majke pri prvom porodjaju.pozitivnog zdravlja. untvrdjivanje načina na koji zdravlje individue može biti ugroženo od strane ostalih članova i ukupne porodične situacije 12. svi ponudjeni odgovori su tačni 14. karakteristike porodice (veličina.1. odsustvo s posla).2. pobačaji) 15.

1. materijalni status i korišćenje i raspodela resursa 19. Značaj porodice za zdravlje i zdravstvenu zaštitu. jedinice brige i nege 17.4.1. nijedan od ponuđenih odgovora nije u potpunosti tačan 18. Šta identifikuje porodične interakcije 20.4. nivo kohezije 20.3. Koji zdravstveni problemi.2. jedinice brige 17. komunikacije. jedinice biološke reprodukcije.3. nijedan od ponuđenih odgovora nije u potpunosti tačan 20.1.2. izvršavanje uloga 19. epidemiološke jedinice. emocionalni poremećaji 17. pripadaju zdravstvenim problemima porodice 16. medjusobni odnosi i ponašanje u vezi sa zdravljem 19. jedinice zdravlja.2. porodična struktura i kompozicija. 19. nivo kohezije 20. nijedan od ponuđenih odgovora nije tačan 16. nijedan odgovor nije tačan . bolesti u korelaciji s nepovoljnim ekonomskim stanjem 16. jedinice zdravlja. identifikaciju onih karakteristika porodice za koje se zna da su od uticaja na zdravlje i bolest u njoj 18.16.4. genetska oboljenja 16. nijedan od ponuđenih odgovora nije u potpunosti tačan 20.4.3.3. epidemiološke jedinice.3.4. Karakteristike porodice od uticaja na zdravlje i bolesti u njoj su: 19.1.2. untvrdjivanje načina na koji zdravlje individue može biti ugroženo od strane ostalih članova i ukupne porodične situacije 18. nivo komunikacije. nijedan od ponuđenih odgovora nije tačan 17. ni jedan od ponudjenih odgovora nije tačan 18.2. adaptabilnost. Porodična dijagnoza podrazumeva 118. po definiciji. u kontekstu njihovog savremenog odredjenja proističe iz njenog odredjenja kao 17. ni jedan od ponudjenih odgovora nije tačan.

dr Dragoljub DJOKIĆ ISPITNA PITANJA 1.4. koordinisana i kontinuirana 3.2. svi ponudjeni odgovori su tačni 4. holistička. utvrdjuje se posebna zaštita na radu za osetljive kategorije populacije 1.3. orjentisana na porodicu i zajednicu 3.2. Najvažniji stručni (profesionalni) uslovi za razvoj porodične medicine su 5.Predavanja: PORODIČNI LEKAR Prof. socijalno ugroženih lica 1.3.4. stručni 4. odredjuju se načini društvene zaštite nezbrinutih.4. organizacioni 4.1. brak i pravni odnosi u braku odredjuju se zakonom.1. svi ponudjeni odgovori su tačni 6.2. strukturalni 4. Najvažniji organizacioni uslovi za razvoj porodične . porast broja žena/majki koje se školuju i/ili rade 2. prava ii dužnosti roditelja i dece 1.3. Koji su najvažniji uslovi za razvoj porodične medicine 4.2. porodica uživa društvenu zaštitu. učešće u naučnoistraživackom radu i aktivnostima stručnih udruženja 5. smanjenje veličine porodice i porast broja starih ljudi u porodici 2. svi ponudjeni odgovori su tačni 2. porast stope razvoda i porast radjanja dece izvan braka 2.1. poverljiva i zastupajuća 3. adekvatno obrazovanje i priznanje adekvatnog zvanja 5.3. svi ponudjeni odgovori su tačni 5. Ustavna načela zdravstvene zaštite porodice nisu 1. pad fertiliteta.1. svi ponudjeni odgovori su tačni 3. pristupačna.4. regulišu se pitanja.4. Koje zajedničke karakteristike treba da ima porodična medicina 3. timska. opšta. usmerena na ličnost. Koji tranzicioni fenomeni su imali najsnažniji efekat na zdravlje i potrebe za zdravstvenom zaštitom porodice 2.1.3.2. osiguranje kvaliteta i stručni nadzor 5.

1.2.1. nagradjivanje 7. socijalna medicina 10. timski rad 6. opšta praksa 10. integrisanom i koordinisanom pružanju komprehenzivne preventivne i kurativne zaštite i unapredjenju zdravlja 8. Najvažniji strukturalni uslovi za razvoj porodične medicine su: 7.1.3.4. "Povelja za lekara opšte prakse/porodičnog lekara u Evropi " (SZO) insistira na 8.2.4.4. Koji termin se koristi u stručnoj literaturi kao sinonim za porodičnu medicinu 10. ravnopravna medicinska disciplina 9. njenoj pristupačnosti i ravnopravnosti u distribuciji resursa 8. odgovarajuci referalni sistem i nagradjivanje prema ishodu 7. ni jedan od ponudjenih odgovora nije tačan .2.medicine su 6.1. problemski orjentisana medicinska dokumentacija 6. svi ponudjeni odgovori su tačni 7. primarna zaštita 10. saradnici i organizacija 6.3. centralna medicinska disciplina oko koje se organizuju sve druge institucije i nivoi zaštite 10.4. sekundarne zaštite i povecanju kost-efektivnosti 8.3. svi ponudjeni odgovori su tačni 8. Porodična medicina treba da bude 9. zdravstvena zaštita svim kategorijama i uslovi koji obezbedjuju pristupačnost 7. sastavni deo mreže institucija zdravstvene zaštite 9.2. bazični deo sistema zdravstvene zaštite 9. odgovarajuća oprema. slobodan izbor porodičnog lekara i pravo na promenu istog. racionalnom korišćenju tehnologija. prihvatljivosti zdravstvene zaštite. svi ponudjeni odgovori su tačni 9.3.3.1.2. prostorije.4.

tanka creva 6. bešika desni bubreg c. bućkanje u želucu c. Gde se nalazi epigastrijum a. crna stolica d. štucanje d. Iznad pupka gore i desno b. bol iza grudne kosti 4. Cela desna polovina trbuha 3. cekum. d. grčevi creva d. mučnina c. U desnom slabinskom predelu i pozadi c. Hematemeza je a.Ispitna pitanja za Visoku medicinsku školu iz Oblasti gastroenterologije sa hepatologijom 1. Vomitus je a. Gde se nalazi desni hipohondrijalni region a. nepodnošenje mleka . iznad linije koja tangencijalno spaja ivice rebarnih lukova c. U desnom inguinalnom predelu se nalaze sledeći organi a. nagona na povraćanje c. gubitak apetida b. treminalni ileum b. štucanje b. nepodnošenje mesa d. povraćanje 5. žučna kesa d. osećaj otežanog gutanja b. slezina. gorušica c. slepo crevo. Disfagija je a. Upolje od medioklavikularne linije gde seče rebarni luk d. povraćanje krvi 7. Singultus je a. gubitak apetita b. U uglu rebarnih lukova 2. želudac. pod levim rebarnim lukom b. iznad linije koja prolazi kroz pupak.

crna prolivasta stolica d. žučne kese b. akutno obilno krvarenje 14. gastroskopijom b. znak peritonealnog nadražaja 12. uvijajući bol sa pojačanjem. bol kao udar nožem 11. nativnom skopijom abdomena c. resorpcija krvi c. svrab po koži d. hipertrofija mišića d. trenutni bol na pokret c. Penetraci ulkusa duodenuma daje simptome a. neprimetno krvarenje e. diarea b. Okultno krvarenje je a. crna stolica zatvora c. Melena je a. konstantan bol 15. pankreasa c. Ulkusna bolest duodenuma daje simptome: a. želuca 9. tupi bol d. bol posle ponoći do jutra c. noćni bol d.8. sveža krv u stolici 13.slabljenjem i periodom bez bolova b. žutilo kože 10. nema simtoma ni bolova b. irigografijom . ruptura mišića b. atrofija mišića c. Ulkus duodenuma se dijagnostikuje a. kolona d. Povraćanje sa olakšanjem posle izbacivanja želudačnog sadržaja ukazuje na oboljenje: a. pojava sveže krvi u stolici b. Bol tipa kolike je a. Defans mišića je a. bela aholična stolica b. samo povraćanje c.

Ikterus se najbolje uočava na a. sklerama 22. prisustvo parazita u crevima d. uvlačenje gornjeg dela u niži lumen creva 20. Povraćanje 17. rukama c. trbuhu d. gubitak apetita. leđima b. proliv d. laboratorijskim analizama 16. bronzano zelen 23. Meteorizam je a. zastoj stolice i vetrova b. obilna mokraća . gubitak apetita 21. Jedan od ključnih simptoma ileusa je a. embrionalni ostatak vitelinskog kanala 19.Uvrtanje crevnih vijuga b. crvenkaso žut d.d. Mekelov divertikulum je a. aberantno slepo crevo b. Infestacija je a. Bol u leđnom predelu d. bledo-žićkas b. prisustvo virusa u crevima c. žuto zelen c. c. Volvulus creva je a. promene na kolonu kod starijih ljudi c. proširenje na jednjaku d. prisustvo stranih masa u crevima 18. ruptura crevne vijuge e. prisustvo bakterija u crevima b. povećana količina gasova u šupljim organima b. opstrukcija creva tumorom c. Promena mokraće u ikterusu je a. bol u leđima c. Hemolitički ikterus je a.

otok ruku i nogu d. Slobodna tečnost u perikardu. tamna mokraća 24. hronično povraćanje d. Tipičan pankreasni bol je a. razređenje kostiju d. keratoza prstiju 25. staračke pege b. bol po dnu stomaka d. slobodna tečnostu u trbuhu c. poremećaj vida c. Koleno lakatni "a la vach" 30. noćno mokrenje d. slabinski bol sa širenjem u preponu b. maligni melanom d. U cirozi jetre fetor ex ore označava a. bol na samom pupku. oskudna mokraća c. zadah iz usta bolesnika 28. paukasti angiom proširenih kapilara c. pojasni epigastrični bol sa širenjem u leđa c. projekcija dna žučne kese na rebarnom luku . 29. Spajder nevus je a. Bez prinudnog položaja d. 26. promene na koži b. Insuficijencija jetre daje a. mesto ulkusa bulbusa duodenuma b. c. mesto palpacije slezine d. Ascit je a. projekciju hepatične fleksure kolona c. Prinudni položaj bolesnika kod akutnog pankreatitisa je a. Sedeći naslonjen na dva jastuka b. Marphy-eva tačka označava a. gasovi u trbuhu b. hroničnu nesanicu c. hronični bronhitis 27.b. neuropsihičke poremećaje b. Ležeći na leđima.

hroničnog pankreatitisa d.31. mesto bolene osetljivosti ulkusa želuca c. projekcija račve aorte u trbuhu d. mesto bolne osetljivosti akutnog pankreatitisa b. povraća hranu od prethodnog dana b. zastoj stolice b. 33. Variksi jednjaka i želuca mogu izazvati a. biopsiju sluznice tankog creva b. zaustavljanje variksnog krvarenja c. sluz u stolici c. obilno krvarenje b. za ishranu bolesnika kod karcinoma želuca 40. Kod stenoze pilorusa bolesnik a. naglo dobija na težini d. nedostatak B 12 vitamina 37. Akutno oboljenje jetre pre pojave žutice manifestuje se a. Black Morova sonda se koristi za a. crevnim grčevima c. ima diareu c. za dilataciju jednjaka kod tumora d. poremećaj ritma sna d. izrazita malaksalost 35. pospanošću b. noćna stolica d. ima nagon na povraćanje ali ne povraća. prolivom d. gubitak apetita c. Tenezmi su a. ulkusa želuca b. ciroze jetre 36. kamenja u žučnoj kesi c. zaustavljanje variksnog krvarenja c. Karminski . lažni pozivi na stolicu 34. Krozbijeva sonda se koristi za a. za spoljašnju ishranu bolesnika kroz trbušni zid . biopsiju sluznice tankog creva b. Mc Burneova tačka je a.malinasti jezik uočava se kod a. projekcija apendixa 32.

dodirom bolesnika tokom pregleda d. parafin c. prisustvo Klebsiela c. Za pripremu za kolonoskopiju koristi se a. količina belančevina u punktatu d. endoskopima. Ultrazvučni pregled se a. izlučevinama bolesnika. glicerin b. zvučne talase visokuh frekvencija d. može ponavljati više puta u istom danu b. jonizujuće zračenje b. 2004. prljavim rukama Pitanja sačinio Doc Dr Čeliković Dragan Internista Gastroenterolog KBC Kragujevac Interna Klinika 30. nitrati d. 5. zvučne talase niskih frekvencija 44. za vađenje stranih tela iz želuca 41. . operativno b. U sedimendu abdominalnog punktata se gledaju a. gorka so 43. Ultrazvuk koristi a. Hepatitis C virus se prenosi a. tuberkulozni bacili b. kapljično vazduhom u zatvorenom prostoru c. sme se raditi jednom nedeljno d. elektromagnetne talasime c. parenteralno iglama. sme se raditi samo jednom dnevno c.d. prisustvo malignih ćelija 42. sme se raditi jednom mesečno 45.

kostur i muskulatura 4. Do kraja prve godine odojče treba normalno da udvostruči telesnu težinu na rođenju utrostruči težinu na rođenju dobije 10 kg 7. Za procenu rasta i razvoja najbolji parametar u odojačkom periodu je porast u telesnoj visini porast u telesnoj težini porast u telesnoj duzini 2. Krivulju opšteg rasta prati rast sledećih organa i sistema obim lobanje kostur i muskulatura jetra. U prvoj godini života normalno porast u telesnoj visini iznosi do 20 cm do 25 cm do 15 cm 8. Obim glave u u I godini života može da se normalno poveća do 5 cm 12 cm 10 cm 6. Da li mozak pokazuje pubertetsko ubrzanje rasta da ne delimično 5. Svako dete ima svoju krivulju rasta u okviru percentilnih krivulja da ne delimično 3. bubrezi. Najveći uticaj na linearni rast imaju sledeći hormoni insulin hormon rasta androgeni . Za procenu koštane zrelosti koristi se rendgen leve šake izmerena telesna težina i visina hormonske analize 9.PORODIČNA MEDICINA ISPITNA PITANJA Prof dr Jasmina Knežević RAST I RAZVOJ ZAOSTAJANJE U FIZIČKOM RAZVOJU ADOLESCENCIJA I ADOLESCENTNA KRIZA AKUTNE I HRONIČNE BOLESTI KOD DECE 1.

do 12. 22 12. godine ćivota 21. Odojački period traje od rošenja do kraja 3. Mentalna anoreksija (anorexio mentalis) označava poremećaj ponašanja kada dete prekomerno uzima hranu odbija hranu uzima samo jednu vrstu hrane . Odojče počinje da drži glavu sa 3 meseca 2 meseca 6 meseci 17. Prenatalni period je vreme od začeća do rođenja period emriogeneze perod od navršena 3 meseca trudnoće do porođaja 13. Mali rast trebe ispitivanti kada je dete ispod 5 percentila i raste manje od 4 cm godišnje dete ispod 10 percentila i raste manje od 3 cm godišnje dete ispod 20 percentila i raste manje od 6 cm godišnje 19.5 godina kod devojčica i 10. meseca života 14.Tarnerov sindrom se karakteriše malim rastom kod dečaka malim rastom kod devojčica i izostankom sekundarnih seksualnih karakteristika vosokim rastom i izostankom sekundarnih seksualnik karakteristika kod devojčica 20.Broj mlečnih zuba je 10.5 god kod dečaka u 12 god kod devojčica i 13 god kod dečaka 16. Novorođenče je dete u prva tri meseca života u prvih mesec dana života u prvih 6 meseci 15.5 god kod devojčica i 11 god kod dečaka u 9. 20. Adolescencija je period od pojave znakova puberteta do završetka rasta od nastupa polne zrelosti do završetka rasta od 16. androgeni i estrogeni. Pubertet počinje u 10. Odojče počinje samostalno da sedi od 5 meseci 6 meseci 10 meseci 18. meseca života od kraja prvoj meseca do kraja prve godine 6. insulin hormon rasta 11.10. Najveći utiocaj na sazrevanje kostiju imaju sledeći hormoni hormon štitne žlezde.

Enuresis nocturna je nevoljno nočno mokrenje posle 5.22. godine života nevoljno nočno mokrenje posle 4. godine života nevoljno nočno mokrenje do 7. godine 24. Enkopreza je nekontrolisano defeciranje izostanak stolice ucestale vodene stolice . Bulimija je slabo uzimanje hrane prekomerno uzimanje hrane uzimanje samo određene vrste hrane 23.

Ендокринологија је наука која се бави: а) ензимима b) хормонима c) витаминима d) минералима 2. Најчешћи знаци тумора хипофизе: а) поспаност и сметње при ходу b) повећан апетит и губитак у телесној тежини c) главобоља и смањење ширине видног поља d) далтонизам 5. Дефицит хормона раста доводи до настанка: а) акромегалије b) наносомије c) гигантизма d) инсипидног дијабетеса 4. др Мирољуб Јовановић 1. Diabetes insipidus се испољава: а) повећаним апетитом и поспаношћу b) обилним мокрењем и нормалном гликемијом c) обилним мокрењем и хипергликемијом d) одсуством ноћног мокрења 7. Хипертиреоидизам је повишена функција штитасте жлезде која се манифестује као: а) повећање штитасте жлезде и тахикардија b) увећање штитасте жлезде и брадикардија c) увећање штитасте жлезде и хипергликемија d) увећање штитасте жлезде и хиперлипидемија .ПОРОДИЧНА МЕДИЦИНА ЕНДОКРИНОЛОГИЈА Проф. Хормони су по хемијском саставу: а) полипептиди b) стероиди c) амини d) сви одговори су тачни 3. Пролактиноми су најчешћи секретарни тумори хипофизе и одликују се: а) артеријском хипертензијом и хипергликемијом b) артеријском хипотензијом и хипогликемијом c) повећањем телесне масе и хиперлипидемијом d) галокторејом и хипогонадизмом 6.

Код хипертиреоидизма типа Basedow често постоји: а) увученост очних јабучица b) испупченост очних јабучица c) поремећај слуха d) поремећај сензибилитета 9. d) не примењује се терапија 10. Хипотиреоидизам се лечи: а) антибиотицима у трајању од 4-6 недеља b) тиреостатском терапијом (Favistan и др. Хипотиреоидизам је смањена функција штитасте жлезде која се препознаје по: а) убрзаним покретима и топлом. Остеопороза је стање редуковане коштане масе које најчешће настаје: а) услед повећане физичке активности b) код жена после менопаузе c) због недостатка витамина Д c) због недостатка витамина Е 15.8. Хипертиреоидизам се најчешће лечи: а) хируршком интервенцијом b) радиоактивним јодом c) Favistan-om. Propiltiouracil-om и др. Гликокортикоиди и минералокортикоиди су хормони: a) сржи надбубрега b) коре надбубрега c) предњег режња хипофизе d) ендокриног панкреаса . Обична.) c) синтетским тироксином доживотно d) синтетским кортикостероидима у трајању од 2-3 месеца 12. влажном кожом b) израженим умором и отоцима по читавом телу c) повећаним знојењем и смањењем крвног притиска d) добрим подношењем физичког напора 11. нетоксична струма има ендемски карактер када је заступљена у општој популацији: а) 5% b) 10% c) 25% d) 50% 13. Примарни хиперпаратиреоидизам је последица појачаног лучења паратхормона и најчешће има следеће одлике: а) рецидивишуће пнеумоније праћене хемотизијама b) појачано мокрење са нормалним вредностима уреје c) поремећаји вида и смањење масе костију d) обострана калкулоза бубрега и цисте у коетама 14.

16. Addison-ova болест предтавља снижену функцију коре надбубрега и најчешће се манифестује као: а) потхрањеност и хипогликемија b) потхрањеност и артеријска хипертензија c) гојазност и хипергликемија d) гојазност и добра толеранција физичког напора 18. Diabetes mellitus је хронично и доживотно обољење које настаје због релативног или апсолутног недостатка: а) глукагона b) инсулина c) антидидрезног хормона d) тироксина 20. Cushing-ov синдром настаје због хиперфункције коре надбубрега и најчешће се испољава као : а) гојазност са нагомилавањем масног ткива на глутеусима и екстремитетима b) гојазност са нагомилавањем масног ткива на врату. Инсулин се излучује под дејством: а) гликозе b) беланчевина c) масти d) аминокиселина 22. Епидемиолошке студије показују да од дијабетеса болује: a) 1-2% опште популације b) 2-5% опште популације c) 5-8% опште популације d) 8-10% опште популације . Инсулин и глукагон се стварају у: а) штитастој жлезди b) кори надбубрежне жлезде c) паратиреоидним жлездама d) ендокрином панкреасу 21. грудном кошу и трбуху c) гојазност дифузног типа d) потхрањеност дифузног типа 17. Феохромацитон даје хиперфункцију сржи надбубрега и најчешће се испољава као: а) артеријска хипотензија b) пароксизмалне кризе артеријске хипертензије c) пароксизмалне кризе артеријске хипотензије d) гојазност са нормалним крвним притиском 19.

масти 40%.23. Дијабетес тип 1 (инсулин зависни облик) настаје због: а) деловања генских фактора b) вирусне инфекције c) поремећаја у имунолошком систему d) сви одговори су тачни 24. масти 20%. Препарати сулфанилуреје регулишу гликемију у дијабетесу типа 2: а) делујући на инсулинске рецепторе b) повећавају излучивање инсулина из ћелија панкреаса c) регулишу метаболизам липопротеина d) регулишу метаболизам аминокиселина 30. Дијета представља основну терапијску меру у дијабетесу и подразумева одређени састав хранљивих материја: а) угљених хидрата 30%. беланчевина 15% c) угљених хидрата 40%. масти 30%. Клиничка слика дијабетеса се најчешће одликује: а) честим мокрењем уз нормалну гликемију b) честим мокрењем уз повишену гликемију c) одсуством ноћног мокрења и хиперлипидемијом d) хипергликемијом уз одсуство шећера у урину 27. Модалитет примене инсулина: а) једном дневно (обично у комбинацији са оралним антидијабетицима) b) две дозе интермедијарног инсулина c) четири дозе дневно (интензивна инсулинска терапија) d) сви одговори су тачни . беланчевина 30% b) угљених хидрата 55%. беланчевина 20% d) угљених хидрата 65%. Гестацијски дијабетес настаје: а) у току трудноће и одржава се после порођаја b) у току трудноће и нестаје после порођаја c) у току трудноће компликоване повишеним крвним притиском d) сви наведени одговори су тачни 26. беланчевина 15% 28. Физичка активност се повољно одражава на метаболичке процесе дијабетесних болесника: а) повећава биолошку ефикасност инсулина b) повећава колатералну циркулацију и транспорт кисеоника c) снижава липопротеине d) сви понуђени одговори су тачни 29. Основни поремећај у дијабетесу тип 2 (инсулиннезависном облику) је: а) повећање количине аминокиселина b) повећање количине билирубина c) инсулинска резистенција d) претерано уношење гликозе храном 25. масти 40%.

.

tehničku podršku-aparat c) ultrafiltracioni segment. grejač za kese d) peritoneumske kateter. dijalizatna pumpa. 8. Jačina krvnog i dijalizatnog protoka na vantelesnoj dijalizi treba da bude (1): a) 150-200 mL/min odnosno 300 mL/min. ultrafiltracija i absorpcija 4. Osnovne pretpostavke za sprovođenje telesne hemodijalize podrazumevaju (1): a) transfer sistem. cikler. privremena i trajna c) telesna i vantelesna. grejač za kese c) transfer sistem. dijalizatni prostor. dijalizatni odeljak. tehničku podršku-aparat d) dijalizator. tehničku podršku-aparat b) krvnu pumpu. Hemodijaliza predstavlja (1): a) metodu lečnja povišene ureje i kreatinina kod bolesnika sa oštećenom funcijom bubrega b) metodu lečnja kod bolesnika sa anurijom i povišenom azotemijom izmenom sastava plazme i dijalizata c) izmenu sastava bolesnikove plazme i dijalizata sa ciljem da se koriguje poremećeni elektrolitski sastav plazme d) predstavlja način lečenja koji ima za cilj da ukloni oštećenim bubrezima neeliminisane završne produkte metabolizma i da koriguje poremećen hidro-elektrolitski sastav plazme 2. kućna i u dijaliznom centru. krvna pumpa. Broj izmena krvi u toku jedne dijalizne seanse na vantelesnoj dijalizi može da bude (1): a) 12–25 b) 100–120 c) 12–15 d) 60–80 . konvekcija i osmoza d) difuzija. rastvore glikoze različite osmolarnosti. dijalizator. transfer sistem. cikler. kućna i u dijaliznom centru. Fizički principi dijalize su (1): a) difuzija. acetatna i bikarbonatna 3. ultrafiltracija. c) 200-250 mL/min odnosno 500 mL/min. d) 20-30 mL/min odnosno 6-12 L/dn. kućna i u dijaliznom centru. krvni segment. Jačina krvnog i dijalizatnog protoka na telesnoj (CAPD) dijalizi može da bude (1): a) 40-60 mL/min odnosno 6-10 L/dn. sekrecija i absorpcija b) difuzija. 7. ultrafiltracija i adsrpcija c) difuzija. d) 200-300 mL/min odnosno 600 mL/min. grejač za kese 6. grejač za kese b) peritoneumski kateter. manuelna i automatska d) telesna i vantelesna. b) 250-300 mL/min odnosno 400 mL/min. b) 50-80 mL/min odnosno 2-6 L/dn. osmoza. A-V linije. rastvore glikoze različite osmiolarnosti. alarmi 5. Tehnike hemodijalize se prema različitim kriterijumima mogu podeliti na sledeći način (1): a) telesna i vantelesna. dijalizator.TEST PITANJA ZA VMŠ PORODIČNA MEDICINA I KUĆNA DIJALIZA 1. dijalizatnu pumpu. c) 20-50 mL/min odnosno 5-10 L/dn. kućna i u dijaliznom centru. Osnovne pretpostavke za sprovođenje vantelesne hemodijalize podrazumevaju (1): a) krvni prostor. akutna i kontinuirana b) telesna i vantelesna. dijalizatni rastvor.

slobodniji režim ishrane d) kontinuirana eliminacija uremijskih toksina. manje potrebnih uslova. podrška porodice. radna angažovanost ređe virusne i druge infekcije. potreban je veći stepen higijenskih navika. bolja kontrola krvnog pritiska i anemije. 15. improvizacije. Prednosti kućne vantelesne dijalize su: (1) a) duže trajanje. bolji kvalitet života c) duže trajanje.efikasnija dijaliza. radna angažovanost ređe virusne i druge infekcije. podrška porodice.samostalni izbor termina. veća odgovornost bolesnika u fazi obuke i lečenja d) infekcije izlaznog mesta katetera. komplikacije za koje bolesnik ''nije dovoljno stručan'' d) neredovne kontrole u matičnom centru. radna angažovanost ređe virusne i druge infekcije. veća ''mobilnost bolesnika''. jeftinija d) samostalni izbor termina. Lečenje bolesnika dijalizom u porodičnom ambijentu treba da se: (1) a) razmotri od slučaja do slučaja b) da se sprovodi nakon propisane obuke c) da se uvek preporuči kao mogućnost za koju će se bolesnik naknadno opredeliti d) da se uvek razmotri postoji li prednost peritoneumske nad vantelesnom dijalizom . radna angažovanost ređe infekcije. Prednosti peritoneumske dijalize u odnosu na vantelesnu hemodijalizu su: (1) a) brža eliminacija uremijskih toksina. komplikacije za koje bolesnik ''nije dovoljno stručan'' c) neredovne kontrole u matičnom centru. bolja kontrola krvnog pritiska i anemije. bolja kontrola krvnog pritiska i anemije. veća ''mobilnost bolesnika''. improvizacije. bolji kvalitet života. potreban je veći stepen higijenskih navika. manja odgovornost bolesnika u fazi obuke i lečenja. veća ''mobilnost bolesnika''. podrška porodice. manje potrebnih uslova. potreban je veći stepen higijenskih navika.2 9. nedostatak transfuziološke službe. improvizacije. slobodniji režim ishrane b) manje potrebnih uslova. komplikacije za koje bolesnik ''nije dovoljno stručan'' 12. Bolesnicima straijim od 65 god. veća ''mobilnost bolesnika''.samostalni izbor termina. sa nestabilnom srčanom funkcijom i onima sa lokomotornim poremećajima kućna vantelesna hemodijaliza se: (1) a) uopšte ne preporučuje b) ne preporučuje se acetatna hemodijaliza c) preporučuje se hemodijafiltracija d) preporučuje se samo u posebnim slučajevima 13. manja odgovornost bolesnika u fazi obuke i lečenja b) infekcije izlaznog mesta katetera. bolji kvalitet života b) duže trajanje. Nedostaci peritoneumske dijalize u odnosu na vantelesnu hemodijalizu su: (1) a) infekcije trbušne duplje. slobodniji režim ishrane c) brža eliminacija uremijskih toksina. komplikacije za koje bolesnik ''nije dovoljno stručan'' b) češće virusne infekcije. Nedostaci kućne vantelesne dijalize su: (1) a) teže je doći do donora bubrega za transplantaciju. potreban je veći stepen higijenskih navika. jeftinije 11. bolja kontrola krvnog pritiska i anemije. Broj izmena krvi u toku jedne kompletne seanse na telesnoj (CAPD) dijalizi može da bude (1): a) 12–25 b) 100–120 c) 180 – 200 d) 12–14 10. veća odgovornost bolesnika u fazi obuke i lečenja c) infekcije trbušne duplje. podrška porodice. psihični nestabilnim. slobodniji režim ishrane 14.

Nefrotski sindroim (NS) se karakteriše (1): a) albuminuričnom hipoalbuminemijom.3 Rešenja I: 1. endotelske i glatke mišićne ćelije 2. arterijska hipotenzija b) generalizovani edemi. hiperlipidemijom i smanjenom JGF b) proteinuričnom hipoproteinemijom većom od 3. b 3. posebno lica i nadlanica b) topli testati edemi: lica. gravitacioni edemi. nadlanica. d 4. a II HRONIČNE BOLESTI BUBREGA 1. podociti i mezangijalne c) mezangijalne. b 6. otocima.73m ) hipoalbuminemijom (< 25g/L). i/ili značajna proteinurija b) progresivno ali lagano smanjenje JGF sa pojavom vidljive hematurije posle respiratornih infekcija c) normalnu funkciju bubrega sa vidljivom hematurijom d) hematurija i/ili proteinurija bez značajnog pogoršanja bubrežne funkcije . progresija bubrežne insuficijencije. Glomerulske bolesti (GN) se po nastanku-etiologiji dele na (1): a) primarne i sekundarne b) imunokompleksne i citotoksične c) sa učešćem komplementa i bez učešća komplementa d) neproliferativne i proliferativne GN 3. c 2.5 g/d/1. stopala i presakralne regije c) topli testasti edemi potkolenica i donjih očnih kapaka d) hladni i bledi testatsti edemi celog tela-anasarka 7. a 11. Asimptomatske abnormalnosti urina podrazumevaju (1): a) progresivno ali lagano smanjenje JGF sa pojavom vidljive hematurije. hiperlipidemijom. tromboembolijski događaji. c 15. d 12. Osnovne ćelije glomerula su (1): a) endotelske. hipotenzijom 2 c) proteinuričnom (> 3. mezangijalne i tubulske b) endotelske. fibroblasti. gubitak transportnih proteina. Najčešći nefrotski sindrom kod dece je (1): a) bolest minimalnih promena b) mezangijalni GN c) membranozni GN d) membranoproliferativni GN 5. otocima 4. a 5. hiperlipidemija. arterijska hipotenzija. a 8. oligurijom. tubulske i epitelske d) mezangijalne. edemi d) refrakterni edemi. arterijska hipertenzija c) arterijska hipertenzija. d 7. d 10. infekcije 6. c 9. d 14. Najčešće komplikacije nefrotskog sindroma su (1): a) refrakterni edemi. a 13.5 g/d. hiperlipidemija. Za nefrotski sindrom su karakteristični (1): a) hladni. hiperlipidemijom i edemima d) smenjenjem serumskih proteina (< 50g/L).

a 9. d 6.4 8. prehlade d) uroopstrukcija. c 15.hronične. Proteus mirabillis. simptomatske-asimptomatske d) akutne . Proteus mirabillis. 3 kg kofeina. 2 kg fenacetina d) 5 kg aspirina. Najčešći bakterijski uzroci G-pozitivnih urioinfekcija su (1): a) Staphylococcus saprofiticus. visoke-niske. Asimptomatska hematurija-M. b 2. b 11. d 8. Mokraćne infekcije udružene sa nošenjem katetera se karakterišu (1): a) čestim recidivima i hematurijom b) subfebrilnim temperaturama i piurijom c) većom smrtnošću bolesnika d) pogoršanjem bolesti zbog koje je kateter plasiran 15. kateter-zavisne/nezavisne. Analgezična nefropatija nastaje ako bolesnik u određenom vremenskom periodu upotrebi (1): a) 3 kg aspirina. Klebsiella d) Escherichia coli. 2 kg kofeina. 4 kg fenacetina b) 7 kg aspirina. Lactobaciullus b) Escherichia coli. visoke-niske. Pogodujući činioci za nastanak uroinfekcije su (1): a) uroopstrukcija. cistična bolest bubrega c) uroopstrukcija. Staphylococcus aureus d) Staphylococcus saprofiticus. 2. metaboličke-nemetaboličke b) akutne . trudnoća. kateter-zavisne/nezavisne. d 13. Streptococcus c) Enterococcus. b 7.hronične. a 3. kateterizacija b) uroopstrukcija. endemska nefropatija. vezikouretralni refluks. Enterococcus 13. a 5. 1 kg kofeina. Berger je (1): a) glomerulska bolest sa rekurentnom hematurijom sa ili bez proteinurije sklona ka progresiji b) tubulointersticijki poremećaj praćen povremenom makrohematurijom posle respiratornih infekcija c) vrsta nefrotskog sindroma blažeg toka povremeno praćena hematurijom posle crevnih ili respiratornih infekcija d) hronična glomerulska bolest koja vodi u terminalnu hroničnu bubrežnu insuficijenciju 9. Proteus mirabillis c) Escherichia coli. d . Bakteriološka definicija uroinfekcije označava (1): 4 a) Urinokultura sa brojem klica ≥ 10 /mL 5 b) Urinokultura sa brojem klica ≥ 10 /mL 3 c) Urinokultura sa brojem klica ≥ 2 x 10 /mL 5 d) Urinokultura sa brojem klica ≥ 2 x 10 /mL 11. trudnoća. sistemske bolesti 14. 3 kg fenacetina c) 5 kg aspirina. Staphylococcus epidermidis. c 4. a 14. imunološke-neimunološke c) akutne . Naiseria gonnorhae. visoke-niske. Tubulointersticijske bolesti mogu biti (1): a) akutne . kateter-zavisne/nezavisne. vezikouretralni refluks. c 12. kateter-zavisne/nezavisne. Najčešći bakterijski uzroci G-negativnih urioinfekcija su (1): a) Proteus mirabillis.hronične. 4 kg fenacetina Rešenja II: 1. endogene-egzogene 10. visoke-niske. Enterobacteriae 12.5 kg kofeina.hronične. c 10. Proteus mirabillis b) Lactobaciullus. Klebsiella.

5 .

d) respiratorna alkaloza. b) B i T limfociti sazrevaju u kostnoj srži. c) tokom sazrevanja eritrocita gubi se jedro. c) ne menja se veličina ćelija.dr. Tokom sazrevanja eritrocita: a) uvećava se jedro. c) B i T limfocit su cirkulišuće ćelije u krvi. b) inhibira eritropoezu. b) smanjuje se jedro. Zaokruži tačnu rečenicu: a) B i T limfociti postoje samo u kostnoj srži.TEST PITANJA IZ HEMATOLOGIJE Doc. Zaokruži tačnu rečenicu: a) proeritroblast je predhodnik bazofila. c) gonadama. 4. 2. Eritropoetin je hormon koji: a) stimuliše eritropoezu. b) bubrezima. Eritropoetin se stvara u: a) CNS-u. Zaokruži tačnu rečenicu: a) tokom sazrevanja eritrocita povećava se veličina ćelije. Zaokruži tačnu rečenicu: a) eritrociti žive 12 dana. b) metabolička alkaloza. c) proeritroblast je predhodnik eritrocita d) proeritroblast je prva ćelija crvene krvne loze. b) retikulociti su veći od eritrocita za oko 20 %. d) stimuliše trombocitopoezu. . b) tokom sazrevanja granulocita gubi se jedro. b) proeritroblast je predhodnih retikulocita. d) retikulociti su prve ćelije eritocitne loze koje imaju jedro. 7. c) eritrociti su ćelije veličine od 6 do 8 mm sa krupnim jedrom. d) slezini. d) tokom sazrevanja trombocita smanjuje se broj ćelija. c) proliferacija ćelija. 6. Sintezu eritropoetina stimuliše: a) hipoksija.Nebojša Anđelković 1. 8. c) stimuliše granulocitopoezu. d) gubi se jedro. 5. 3.

Monociti su ćelije koje: a) imaju segmentovano jedro. d) imaju dva jedra. Trombociti su ćelije koje: a) imaju jedro. Bazofilni leukociti: a) su najmanje ćelije među leukocitima. b) ćelije koje sekretuju citokine. d) nemaju jedro. d) ćelije koje imaju mali sadržaj citoplazme i bisagasto jedro. b) su najveće ćelije među leukocitima. Zaokruži tačnu rečenicu: a) monociti prelaskom iz krvi u tkivo postaju makrofazi b) makrofazi prelaskom iz krvi u tkivo postaju monociti. Mijeloblasti su: a) prekursori limfocita. 10. c) imaju velike i krupne granule u citoplazmi. 16. d) 15-30 dana. c) proliferacijom mijelocita. 13. 14. d) proliferacijom monoblasta. 9. b) 120 dana. Zreli cirkulišući limfociti su: a) krupne ovalne ćelije sa granulama. 15. d) su najvažniji fagociti u organizmu. d) makrofazi prelaskom iz krvi u tkivo se transformišu u eozinofilne leukocite. 12. d) prekursori trombocita. . b) imaju bubrežasto jedro c) ovalno jedro. c) 6-8 dana. Trombociti nastaju : a) fragmentacijom megakariocita. b) prekursori granulocitne loze. c) monociti prelaskom iz krvi u tkivo se transformišu u eozinofilne leukocite. 11. b) sazrevanjem proeritroblasta.d) B i T limfociti imaju isto mesto sazrevanja. c) nemaju granule u citoplazmi. Trombociti u cirkulaciji obično žive: a) 4 godine. c) ćelije koje imaju veliki sadržaj citoplazme i bisagasto jedro. b) nemaju jedro. c) prekursori eritrocita.

d) leukopeniju. 21. c) leukocitizu. b) posle infekcije. d) u aplastičnoj anemiji. d) leukopeniju. 19. c) apsorpcije folata. Hemolitičke anemije se karakterišu: a) ubrzanom eritropoezom. d) je posledica inhibicije eritropoeze. 24. b) potpuni nedostatak retikulocita u perifernoj krvi. d) nema efekta na eritropoezu. 18. d) brzine eritropoeze. Schilling-ov test se koristi za ispitivanje: a) apsorpcije vitamina B12. 23. c) usporenom granulocitopoezom. Retikulocitna kriza se obično javlja: a) posle akutne hemoragije. c) leukocitizu. Najznačajniji uzrok nastanka megaloblastnih anemija je: a) nedostatak vitamina B12 ili folata.17. b) apsorpcije gvožđa. b) je posledica infekcije. d) nedostatak kobalta. Retikulocitna kriza predstavlja: a) izrazito povećanje broja retikulocita u perifernoj krvi. b) usporenom eritropoezom. c) posle transfuzije krvi. 20. d) postoji stalno. c) nedostatak vitamina C. c) postoji kod hemoliznih anemija. Nedostatak gvožđa u organizmu uzrokuje: a) mikrocitnu anemiju. b) makrocitnu anemiju. b) nedostatak gvožđa. Nedostatak folata u organizmu uzrokuje: a) mikrocitnu anemiju. b) makrocitnu anemiju. c) pojavu funkcijski izmenjenih retilulocita. 22. Retikulocitna kriza: a) je udruženo smanjenje broja retikulocita i eritrocita u krvi. .

b) povećanje broja limfocita u krvi. c) nedostaka vitamina C. 26. d) nedostatka folata. c) prisustvo retikulocita u krvi. c) smanjene apsorpcije vitamina B12. Hipohromna anemija se karakteriše: a) koncentracijom gvožđa u serumu obično manjom od 8 mmol /L. c) bubrežne insuficijencije. 28.25. Neutropenija postoji kod: a) infekcije stafilokokama. Neutrofilija nastaje kod: a) reumatske groznice. d) akutnih krvavljenja. d) srčane insuficijencije. b) deficita vitamina B12 i folne kiseline. Limfocitoza je: a) smanjenje broja limfocita u krvi. Fragmentirani eritrociti se javljaju kod: a) nedostatka gvoždja. 27. c) primene kortikosteroida. c) eozinofilija postoji kod bubrežne insuficijencije. b) koncentracijom gvožđa u serumu obično većom od 29mmol/L. 31. b) smanjene apsorpcije folata. b) gastrektomije. b) hemoliznih anemija. 29. d) oboljenja CNS-a. c) malih boginja. b) nasledne agranulocitoze. d) demijelinizacione bolesti. c) normalnom koncentracijom gvožđa u serumu. Zaokruži tačne rečenice: a) eozinofilija postoji kod parazitarnih infekcija. d) eozinopenija postoji kod bubrežne insuficijencije. 30. MCV (srednja zapremina eritrocita) je smanjen kod: a) nedostatka gvožđa. d) smanjenjem serumske koncentracije vitamina B12. 32. d) pojava atipičnih limfocita. b) eozinopenija je povezana sa parazitskim infekcijama. . Nedostatak vitamina B12 može nastati kod: a) srčane insuficijencije.

b) autoimunih bolesti. c) monocitoza postoji kod insuficijencije srca. b) infekcije bacilom tuberkuloze. b) inaktivacije proteina C i S. d) monocitoza postoji kod insuficijencije bubrega. 40. b) monocitoza postoji kod infekcije rikecijma. c) sindroma stečene imunodeficijencije (AIDS-a). d) smanjenja broja trombocita. jetre i kolona). Trombocitoza je može nastati kao posledica: a) splenektomije. b) tuberkuloze. 36. 35. 37. b) bakterijskih infekcija. 38. U hipovitaminozi C postoji sklonost ka krvarenju usled: a) poremećaja sinteze kolagena u zidu krvnog suda. b) splenomegalije. c) parazitarnih infekcija. d) smanjenje broja trombocita u perifernoj krvi. d) alergijskih bolesti. b) povećanje broja trombocita iznad 450 x 1012/l krvi. Trombocitoza (trombocitemija) je: a) povećanje broja trombocita iznad 450 x 109/l krvi. Povećanje broja neutrofilnih granulocita u krvi nastaje u slučaju: a) virusnih infekcija. d) dejstva ultravioletnih zraka. d) pneumokokne infekcije. Zaokruži tačnu rečenicu: a) monocitoza postoji kod tireoiditisa. 34. . d) deficita vitamina C. Sekundarna (reaktivna) trombocitoza može se javiti kod: a) nekih malignih bolesti (posebno pluća. d) intoksikacije barbituratima. c) pneumokokne infekcije. 39. Monocitoza postoji usled: a) deficita vitamina C. Apsolutna limfocitoza postoji kod: a) alergijskih bolesti. c) inaktivacije heparina.33. c) izmena funkcijskih karakteristika trombocita uz njihov normalan broj u perifernoj krvi. c) splenomegalije. c) hipoplazije kostne sržI.

46. 44. b) infekcije bacilom tuberkuloze. c) nedostatak ili smanjenu funkcijsku aktivnost faktora VIII. b) nedostatak ili smanjenu funkcijsku aktivnost faktora IX. . 48. Monocitoza postoji usled: a) deficita vitamina C. c) pneumokokne infekcije. c) smanjene apsorpcije vitamina B12. c) oštećenja bubrega prouzrokovanih lekom. Hemofilija A podrazumeva: a) nedostatak ili smanjenu funkcijsku aktivnost faktora VII. Hemofilija A je: a) nasledna bolest koja se prenosi autozomno-recesivno. d) prekomerne količine folata. d) ništa od navedenog nije tačno. Trombocitopenija je: a) smanjenje broja trombocita ispod 150 x 1012/l krvi. c) nedostatak vitamina C. 47. d) aplazije kostne srži uzrokovane korišćenim lekom. c) stečena koagulopatija koja nastaje usled povećane potrošnje faktora VII. Najznačajniji uzrok nastanka megaloblastnih anemija je: a) nedostatak vitamina B12 ili folata. b) splenektomije. 43. MCV (srednja zapremina eritrocita) je smanjen kod: a) nedostatka gvožđa. d) nedostatak von Willebrand-ovog faktora koagulacije. b) nasledna bolest koja se prenosi genom na X hromozomu. d) akutnih krvavljenja. Trombocitopenije mogu nastati kao posledica: a) smanjenog stvaranja i povećane razgradnje trombocita. d) nedostatak kobalta. c) izmena morfoloških odlika trombocita uz njihov normalan broj u perifernoj krvi. d) alergijskih bolesti. c) nedostatka vitamina B1. 42. b) smanjenje broja trombocita ispod 150 x 109/l krvi. b) reakcije preosetljivosti prouzrokovane imunskim kompleksima.41. d) stečena koagulopatija koja nastaje usled povećane potrošnje faktora IX. b) nedostatak gvožđa. 45. Patološka razgradnja trombocita prouzrokovana lekovima može biti posledica: a) oštećenja slezine prouzrokovanih lekom. b) smanjene apsorpcije folata.

c) prekursori eritrocita. c) bubrežne insuficijencije. d) oboljenja CNS-a. c) normalnom koncentracijom gvožđa u serumu. d) smanjenjem serumske koncentracije vitamina B12. 53 Schilling-ov test se koristi za ispitivanje: a) apsorpcije vitamina B12. 50. b) prekursori granulocitne loze. Fragmentirani eritrociti se javljaju kod: a) nedostatka gvoždja. b) povećanje broja limfocita u krvi.Mijeloblasti su: a) prekursori limfocita. . d) pojava atipičnih limfocita. d) brzine eritropoeze. c) nedostaka vitamina C. b) koncentracijom gvožđa u serumu obično većom od 29mmol/L. 54.49. b) gastrektomije. d) nedostatka folata. Hipohromna anemija se karakteriše: a) koncentracijom gvožđa u serumu obično manjom od 8 mmol /L. b) prekursori granulocitne loze. b) apsorpcije gvožđa. d) prekursori trombocita. c) prisustvo retikulocita u krvi. 55 Mijeloblasti su: a) prekursori limfocita. Nedostatak vitamina B12 može nastati kod: a) srčane insuficijencije. b) hemoliznih anemija. c) apsorpcije folata. 51. c) prekursori eritrocita. 52 Limfocitoza je: a) smanjenje broja limfocita u krvi. d) prekursori trombocita.

b) bubrezima. d) slezini 57 Zreli cirkulišući limfociti su: a) krupne ovalne ćelije sa granulama. 62.Monociti su ćelije koje: a) imaju segmentovano jedro.Tokom sazrevanja eritrocita: a) uvećava se jedro. Zaokruži tačnu rečenicu: a) eritrociti žive 12 dana. b) splenomegalije. 61.Eritropoetin se stvara u : a) CNS-u. d) imaju dva jedra.56. . c) ne menja se veličina ćelija. c) nemaju granule u citoplazmi. c) gonadama. b) nemaju jedro. 58. c) ovalno jedro. d) intoksikacije barbituratima.Tromocitoza može nastati kao posledica: a) splenektomije. d) gubi se jedro. c) eritrociti su ćelije veličine od 6 do 8 mm sa krupnim jedrom. Trombociti su ćelije koje: a) imaju jedro. d) nemaju jedro. 59. 60. b) ćelije koje sekretuju citokine. b) retikulociti su veći od eritrocita za oko 20 %. b) smanjuje se jedro. b) imaju bubrežasto jedro. c) hipoplazije kostne sržI. c) ćelije koje imaju veliki sadržaj citoplazme i bisagasto jedro. d) retikulociti su prve ćelije eritocitne loze koje imaju jedro. d) ćelije koje imaju mali sadržaj citoplazme i bisagasto jedro.

b) makrocitnu anemiju. 66. Neutrofilija nastaje kod: a) reumatske groznice. d) eozinopenija postoji kod bubrežne insuficijencije. d) smanjenje broja trombocita u perifernoj krvi. c) 6-8 dana. b) bakterijskih infekcija. 68. 67. Zaokruži tačne rečenice: a) eozinofilija postoji kod parazitarnih infekcija. c) izmena funkcijskih karakteristika trombocita uz njihov normalan broj u perifernoj krvi. c) parazitarnih infekcija. b) eozinopenija je povezana sa parazitskim infekcijama. b) tokom sazrevanja granulocita gubi se jedro. c) malih boginja.63. . Povećanje broja neutrofilnih granulocita u krvi nastaje u slučaju: a) virusnih infekcija. 69. c) eozinofilija postoji kod bubrežne insuficijencije. 65. 64. d) tokom sazrevanja trombocita smanjuje se broj ćelija. d) leukopeniju. b) 120 dana.Nedostatak gvožđa u organizmu uzrokuje: a) mikrocitnu anemiju. Trombociti u cirkulaciji obično žive: a) 4 godine. d) demijelinizacione bolesti. c) tokom sazrevanja eritrocita gubi se jedro. Trombocitoza (trombocitemija) je: a) povećanje broja trombocita iznad 450 x 109/l krvi. c) leukocitizu.Zaokruži tačnu rečenicu: a) tokom sazrevanja eritrocita povećava se veličina ćelije. d) dejstva ultravioletnih zraka. d) 15-30 dana. b) nasledne agranulocitoze. b) povećanje broja trombocita iznad 450 x 1012/l krvi.

75. U hipovitaminozi C postoji sklonost ka krvarenju usled: a) poremećaja sinteze kolagena u zidu krvnog suda.Izaberi tačne odgovore (3): a/U pravoj policitemiji(PRV) buja samo eritrocitna loza b/U pravoj policitemiji povećana je eritrocitna masa i viskoznost krvi c/U PRV vredost eritropetina je povišena d/Eritrocitafereza je značajna u lečenju prave policitemije e/U 5% bolesnika sa PRV nastaje evolucija u akutnu mijeloblastnu leukemiju . c) monociti prelaskom iz krvi u tkivo se transformišu u eozinofilne leukocite. c) inaktivacije heparina. Zaokruži tačnu rečenicu: a) monociti prelaskom iz krvi u tkivo postaju makrofazi. d) smanjenja broja trombocita. jetre i kolona). c) splenomegalije. Sekundarna (reaktivna) trombocitoza može se javiti kod: a) nekih malignih bolesti (posebno pluća. b) autoimunih bolesti. d) B i T limfociti imaju isto mesto sazrevanja. 74. Zaokruži tačnu rečenicu: a) B i T limfociti postoje samo u kostnoj srži. b) inaktivacije proteina C i S. c) proliferacija ćelija. d) makrofazi prelaskom iz krvi u tkivo se transformišu u eozinofilne leukocite. Sintezu eritropoetina stimuliše: a) hipoksija. Trombociti nastaju : a) fragmentacijom megakariocita. 72.70. d) proliferacijom monoblasta. c) proliferacijom mijelocita. c) B i T limfocit su cirkulišuće ćelije u krvi. b) makrofazi prelaskom iz krvi u tkivo postaju monociti. d) deficita vitamina C. 73. b) B i T limfociti sazrevaju u kostnoj srži. d) respiratorna alkaloza. b) sazrevanjem proeritroblasta. b) metabolička alkaloza. 76. 71.

koji imaju identičnog davaoca A B C D E A a a a a B c b d c C e d f d D g e g g 81.Izaberi pravilne odgovore između sledećih pet(4): a/Morfologija matičnih šelija hematopoeze odgovara limfoidnoj ćeliji b/Matične ćelije se dele.IL-3. samobnavljaju i diferentuju c/Multipotentna matična ćelija ne daje matičnu ćeliju limfoidne loze d/IL-1.Izaberi pravilne odgovore između sledećih pet (3): a/histološki tipovi i klinički stadijumu Hodgkinove bolesti su u međusobnoj korelaciji b/Hodgkinova ćelija je presudna za dijagnozu Hodgkinove bolesti c/Histološki tip limfocitne deplecije ima najgoru prognozu d/zahvaćenost limfnih čvorova sa obe strane dijafragme odgovara IV stadijumu bolesti e/mehloretamin je najznačajniji lek u Hodgkinovoj bolesti 82. CSF-GM su najznačajniji faktori rasta hematopeze e/Faktori rasta su glikoproteini 80.Koje su konstatacije tačne za imunu trombocitopenijsku prpuru(ITP)(4): a/akutni ITP se javlja u dece nakon virusne infekcije b/hronična ITP je autoimno oboljenje sa antitelima na trombocite .Izaberi stubić sa elemetima karakterističnim za aplastičnu anemiju: a/isčezavanje pluripotentne matične ćelije b/hipercelularna kostna srž c/trombocitopenija d/leukopenija e/splenomegalija f/imunosupresivana terapija nema efekta g/transplantacija kostne srži ima prioritet kod mlađih od 45 godina starosti.Izaberi oboljenje koje nema karakteristike ostalih: a/esencijalna trombocitemija b/eritrocitoza c/esencijana mijelofibroza d/hronična mijeloidna leukemija 79.Za esencijalnu mijelofibrozu ne važi jedna konstatacija: a/U esencijalnoj mijelofibrozi postoji proliferacija svih ćelija hematopeze b/Proliferacija veziva nije uvek prisutna u kostnoj srži c/Splenomegalija je veoma izražena d/Uz anemiju i trombocitopeniju prisutna je često i leukocitoza e/Indeks alkalne fosfataze u leukocitima je ispod 20 78.77.

Za dve tvrdnje povezane jer postoji 5 mogućih odnosa. U hemoglobinopatije spadaju(4): a/drepanocitza .Izaberite pravilan odgovor.Izaberi pravilne odgovore između sledećih pet.v.c/vreme krvarenja je normalno u ITP d/u lečenju akutne ITP najznačajniji je kortizol i IgG i. U diseminovanoj intravaskulnoj koagulaciji krvarenje se javlja jer postoji trombocitopenija (1): a/prva idruga tvrdnja su tačne ali nisu uzročno povezane b/prva tvrdnja je tačna a druga netačna c/prva i druga tvrdnja su tačne i uzročno su povezane e/obe tvrdnje su netačne 85.Izaberi pravilne odgovore između datih pet(4): a/u patogenezi arterijskih tromboza najznačajnija je povećana agregabilnost trombocita b/hiperkoagulabilnost krvi zbog povećane aktivnosti činilaca koagulacije ili smanjene aktivnosti inhibitora koagulacije uslovljava pojavu venskih tromboza c/u prevenciji arterijskih tromboza značajni su antiagregacioni lekovi d/male doze heparina nisu efikasne u prevenciji venskih tromboza e/u lečenju venskih tromboza koriste se dikumarol i hepatin 87.Izaberi pravilan odgovor između sledećih pet tvrdnji(4): a/hemofilija je nasledna koagulopatija od koje boluju muškarci b/sve kćeri hemofiličara u braku sa zdravom ženom su konduktorke c/hemartroze nisu karakteristične za hemofiliju d/poremaćaj hemostaze u hemofiliji karakteriše produženo aPTT e/korekcija hemostaze u hemofiličara najuspešnije se provodi davanjem koncentrata F-VIII odnosno F-IX činioca koagulacije 84.Izaberi pravilne odgovore između datih.Izaberi pravilne tvrdnje za Von Willebradndovu bolest(3): a/Prenošenje bolesti je recesivno vezano za X hromozom b/poremećaj hemostaze karakteriše produženo vreme krvarenja c/ nivo faktora VIII koagulacije je snižen u tipu III VWB d/adhezivnost trombocita je smanjena e/krvarenja u zglobove su uvek prisutna 86. e/splenektomija je terapija izbora u hroničnomITP-u 83. Kompenzatorni mehanizmi u teškoj anemiji hroničnog toka su(3): a/povećani afinitet hemoglobina prema kiseoniku b/povećanje krvotoka u tkivima preraspodela krvi c/povećan srčani rad d/povećano stvaranje eritropoetina e/povećana viskoznost krvi 88.

Homozigotni oblik anemije srpastih eritrocita karakteriše(4): a/hronična hemolizna anemija b/vazookluzivne krize c/sklonost ka infekciji d/cijanoza e/hronično oštećenje organa 90.Izaberi pravilne odgovore između sledećih šest. Najčešći uzroci deficita gvožđa su(4): a/nedovoljno unošenje gvožđa u organizam b/smanjena apsorpcija gvožđa c/povećano gubljenje gvožđa d/povećane potrebe organizma za gvožđem e/smanjeno unošenje i povećano gubljenje gvožđa f/smanjeno unošenje i povećane potrebe organizma za gvožđem .b/thallasemia c/HbM d/hemoglobini sa nenormalnim afinitetom za kiseonik e/nestabilni hemoglobini 89.Izaberi pravilne odgovore.

god. Prva mogućnost samokritičnosti razvija se: a. 10. do l0. d. 6. godini b. Od 3. god. b. d. b. Mentalna anoreksija se javlja u uzrastu: . sa prvim radnim obavezama 5. Godina života u kojoj počinju da se razvijaju kretanje i govor deteta je: a. Psihološko ugradjivanje vrednosti roditelja u dete je: a. u 7. empatija c. l0. četvrta 2. 3 . u 18. do 12. polaska u obdanište nezavisno od godina 3. d. druga c. do 14. prva b. rival i ideal 7. Pojam kasno detinjstvo odnosi se na godine od: a. do 7. 8 . godini d. rival c. introjekcija d. preko l4. 7. b.god. identifikacija 4. u 20. 3. do 7. preko l4. 1. 2. Dete pokazuje težnju da učestvuje u grupi igrom od: a. c. do 14. nebitan b. c. transfer b. c. treća d. 7. do 14. Odrasliji uzrast deteta je u godinama od: a. l2.dr Slavica Đukić-Dejanović 1. godini c.TEST PITANJA SA ODGOVORIMA ZA PORODIČNU TERAPIJU Prof. godine otac se od dečaka doživljava kao: a. ideal d.

d.a. novorodjenčeta malog deteta mladalačkog doba a. Frojd b. štite b. devojčice za majku 11. c.c Od 12 do 15 godina adolescencije osoba je u: a. kasnoj adolescenciji d. ranoj adolescenciji b. devojčice za oca c. Jung d. pubertetu d. ranom detinjstvu c. Elektra kompleks se onosi na vezanost: a. b. podržavaju c. b. a. devojčice za majku 12. b. dečaka za majku d. dečaka za oca b. Erikson 13. Do kasne adolescencije mladi imaju potrebu da ih roditelji: a. Na problemima identiteta radio je: a. 9. dečaka za oca b. usmeravaju d. c 14. Adler c. devojčice za oca c. dečaka za majku d. mladjem maloletništvu 10. prepubertetu b. c . središtu adolescencije c. Poremećaj identiteta se najčešće javlja u: a. Edipov kompleks se odnosi na vezanost: a. a. b.

nepotpunim c. potpunim b. Prvi objekat ljubavi deteta je: a. stepen naučenih poremećaja ponašanja c. Genealoško statističkim metodom se ispituje: a. c l7.15. majka b. a. porodično stablo osobe d. psihosocioterapije b. Hipokrat b. Adler c. zdravo dete c. Poremećaj polnog identiteta u adlescenciji može biti: a. nema uticaja 21. a i b je tačno d. znak mentalnog poremećaja b. i b. Jung 18. Da pol odredjuje sudbinu čoveka tvrdio je: a. Bolesti zavisnosti se češće javljaju u porodicama: a. stepen naslednih opterećenosti b. dijabetičara 20. Porodična terapija je jedna od metoda: a. Frojd d. farmakoterapije . znak teatralnosi i agresije 16. Majke se uobičajeno kada imaju hendikepirano dete najjače vezuju za: a. brat d. b. sestra 19. a. otac c. bolesno dete d. je tačno d. supruga b. prolazna manifestacija c.

majka c. . da se bolje oseća d. psihoanalize c. b. najstariji član d. dobroj komunikaciji sa terapeutom c. radiks 27. otac b. psihoanalize d. obolelom b. obrazovani b. sugestibilni c. uporni u želji da pomognu obolelog d.c. najmudriji član 24. Porodicu u našoj kulturi u društvu predstavlja a. na svim drugim. ne na sebi c. moguće i poželjno 28. radiks terapije tradicionalne terapije 22. biheviorizma b. posebno dobroj intelektualnoj formi 23. c 25. geštalt b. grupnoj na telo usmerenoj Prilagodjavanje porodične terapije jednoj teoriji je: a. d. Za primenu porodične psihoterapije važno je da njeni članovi budu: a. krizi d. a. Valjan rad u porodičnom tretmanu prevashodno podrazumeva rad svakog člana na: a. dobroj instituciji b. SUPEREGO pripadaju teoriji: a. kako bi pomogao i drugima 26. odrasli i roditelj koriste se u terapiji: a. sebi . geštalt c. EGO. transakcionoj d. Termini EGO stanje dete. samom sebi. Termini ID. Da bi se primenila porodična terapija njeni članovi treba najpre da znaju da su u: a.

d 13. a 19. c 4. nikada samo bračna terapija TAČNI ODGOVORI 1. d 9. c 10. dinamski orijentisane grupne terapije c. c 18. a 25. Dr Slavica Djukić Dejanović . ako je problem samo bračnog para. a 5. c 14. c 21. b 11. c 27. b 20. bračna terapija. b 8. a 24. c 28. Prof. d 15. grupne terapije osoba obolelih od iste bolesti d. d 7. d 29. tačno je a. d 26. c.bračna terapija d. porodična terapija b. Kod bračnih problema preferira se: a. c U skladu sa planom održala sam nastavu i pripremila 30 ispitnih test pitanja sa tačnim odgovorima . c 16.b i c 30. a 22.što dostavljam rukovodiocu predmeta.b. porodične terapije b. d. c 30. b 2. a 6. Balintove grupe su oblik: a. moguće poželjno praktično nemoguće i ne preporučuje se 29. c 12. c 23. c 17. uvek c. c 3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful