You are on page 1of 56

ANALIZA BILANSA BANAKA AFI-ja Predavanje 14a

Prof. dr Jovica Lazi Drinka Pekovi, asistent eljko Rai, asistent Novi Sad, 31.12.2009. godine

ta se podrazumeva pod bonitetom banke?


Bonitet

banke obuhvata niz elemenata koji treba da izraze sposobnost banke da uspeno obavlja svoju delatnost.

Elementi boniteta banaka


Kvalitativni

i elementi

Kvantitativni

boniteta

Kvalitativni elementi boniteta banke


1. Organizaciona struktura 2. Trini poloaj banke 3. Menadment banke 4. Kadrovska struktura 5. Informaciona opremljenost 6. Povezanost osnovnih funkcija banke

Organizaciona struktura banke


Odreena

je veliinom banke, njenom primarnom delatnou (poslovanje sa privredom, sa stanovnitvom). Izraava se kroz broj filijala, ekspozitura, poslovnica i kroz njihovu meusobnu povezanost.

Trini poloaj banke


Pozicija banke u odnosu na - finansijska trita, - druge banke, - centralnu banku. - sektore koji raspolau vikovima gotovine potencijalni deponenti i - sektore koji imaju potrebu za sredstvima- potencijalni komitenti.

Menadment banke
-Kvalifikaciona

struktura

menadmenta, - rezultati u dosadanjem radu, - starosna struktura, - porodina situacija, - stil rukovoenja,

Kadrovska opremljenost banke


Odnos obima poslova koje banka obavlja i broj zaposlenih. - kvalifikaciona struktura zaposlenih - posebna znanja i vetine koje zaposleni poseduju (znanje jezika, informatika znanja) - starosna struktura zaposlenih, - raspored zaposlenih po sektorima i pojedinim poslovima

Informaciona opremljenost

brzina i kvalitet izvravanja naloga komitenata, - kvalitet meusobnih veza organizacionih jedinica banke
-

Integrisanost osnovnih funkcija banke


Odnos izmeu funkcija (upravljanje, rukovoenje, izvravanje) Hijerarhija u upravljanju, Mehanizmi za subordinaciju i Mehanizmi za koordinaciju poslova i aktivnosti pojedinih delova banke.

Kvantitativni elementi boniteta banke

Finansijski

poloaj banke Prinosni poloaj banke

Specifinosti analize finansijskih izvetaja banaka


Finansijski poloaj je odreen aktivnom i pasivom banke u datom trenutku, a prinosni poloaj visinom prihoda, rashoda i rezultata ostvarenog u odreenom periodu. Analiza finansijskih izvetaja bilansa stanja i bilansa uspeha se, otuda, javlja kao instrument za ocenu boniteta banke.

Delatnost

banaka je osnova na kojoj se javljaju specifinosti analize njihovih finansijskih izvetaja. Specifinosti se ogledaju u ciljevima i instrumentima analize.

Ciljevi analize finansijskih izvetaja banaka


Otkrivanje izloenosti banke riziku solventnosti, valutnom,kamatnom riziku i trinom riziku. Upravljanje ovim rizicima klju je uspenog upravljanja bankom.

Ako

bi se vrilo rangiranje rizika kojima je banka izloena tada bi rizik solventnosti trebalo staviti na prvo mesto. Ovo stoga to posledice kamatnog, valutnog i trinog rizika vode nelikvidnosti banke.

Izvori rizika nesolventnosti banke


Aktiva
Gotovina i gotovinski ekvivalenti, likvidnosti rauni kod Centralne banke, rezerve likvidnosti ( po pravilu nekamatonosna aktiva)

Pasiv
Transakcioni depoziti (visoke dnevne fluktuacije)
Obaveze prema bankama (premoavanje nelikvidnosti i dodatni trokovi kamata)
Depoziti stanovnitva najstabilniji izvor sredstava (prirodna osetljivost na paniku i naglo povlaenje depozita)

Plasmani bankama (ukamaivanje rezervi likvidnosti) Krediti komitentima (rono transformisana prinosna aktiva koja je izloena visokom riziku naplate)

Kapital i rezerve Osnovna sredstva (ni likvidna ni kamatonosna aktiva) (u bankama relativno nizak iznos kapitala)

Modeli realizovanja rizika od nelikvidnosti


Dva su tipina modela po kojima se moe realizovati rizik od nelikvidnosti: 1. Nelikvidnost izazvana padom izvora 2. Nelikvidnost izazvana nekvalitetnim plasmanima

Prema prvom modelu nelikvidnost se javlja usled: - naglog i visokog pada transakcionih depozita Posledice ovog pada su: - pad rezervi likvidnosti, - povlaenje plasmana datih bankama, usled toga pad prihoda po osnovu kamata -pribavljanje novih kredita radi odranja likvidnosti, usled toga rast rashoda po osnovu kamata - pad rentabilnosti - smanjenje kapitala - nesolventnost banke

Prema drugom modelu: Pojava visokih iznosa nenaplaenih kredita odobrenih komitentima Posledice: - pad kamatonosne aktive, usled toga pad prihoda od kamata, - nedostatak sredstava za isplatu depozita i drugih obaveza usled toga pad rezervi likvidnosti, - povlaenje plasmana od drugih banaka to dovodi do pada prihoda od kamata, - zaduenje radi odranja likvidnosti usled ega rastu rashodi po osnovu kamata, - pad rentabilnosti - smanjenje kapitala - nesolventnost banke

Zakljuak: Nezavisno od toga da li su izvori rizika na strani izvora sredstava ili na strani plasmana posledice su iste: - pad rentabilnosti pojava gubitaka - smanjenje kapitala i - nesolventnost banke.

Otkrivanje realizovanih i preteih nerealizovanih rizika u poslovanju banke moe se oznaiti kao osnovni cilj analize finansijskog izvetaja banke. Pored rizika nelikvidnosti vano je obratiti panju na kamatni rizik, valutni rizik i trini rizik.

Ko vri analizu finansijskih izvetaja?

Raunovoe nemaju samo obavezu sastavljanja finansijskih izvetaja ve i obavezu prezentiranja informacija o finansijskom i prinosnom poloaju kako sopstvene banke tako i drugih banaka sa kojima se ostvaruju poslovni odnosi. Do informacija se dolazi analizom finansijskih izvetaja.

Osnova za analizu finansijskog i prinosnog poloaja banke


Osnovu ine: - bilans stanja, - bilans uspeha, - izvetaj o promenama na kapitalu - izvetaj o tokovima gotovine, - beleke uz finansijske izvetaje.

Bez

beleaka uz finansijske izvetaje nije mogue izvriti analizu finansijskog izvetaja banke.

Beleke treba da prue podatke o: - raunovodstvenim politikama i metodologiji obrauna rezervisanja za gubitke po kreditima, - metodamo o upravljanju rizuhicima i politikama internih kontrola u odnosu na rizike sadrane u kreditnom portfoliju, - geografskom rasporedu kredita, rizinih kredita i dospelih kredita ukljuujui i iznose posebnih i optih rezervisanja, - iznosu kredita, rizinih kredita i dospelih kredita po osnovnim kategorijama dunika i iznose specifinih i optih rezervisanja za svaku od kategorija, - znaajnim koncentracijama kreditnog rizika, - iznosima kredita po kojima je prestao obraun kamata, - iznosima kredita koji su u toku godine restrukturirani i uslove pod kojima je izvreno restrukturiranje i - ugovorenim prodajama kredita i oekivanim gubicima po tom osnovu.

Analitiaru

su iz beleaka potrebni pojedinani podaci, koje koristi za utvrivanje pokazatelja ili to je est sluaj analitiar koristi beleku u celini kao osnovu za izvlaenje odreenih zakljuaka.

BILANSI USPEHA

u 000
Beleka 2008. 2007.

Prihodi po osnovu kamata Rashodi po osnovu kamata NETO PRIHODI OD KAMATA

3.1,4 3.1,4

1,538,920 (580,126) 958,794

1,365,303 (491,215) 874,088

Prihodi od naknada i provizija Rashodi od naknada i provizija Pozitivna kursna razlika / neto Ostatali poslovni prihodi Gubitak na osnovu plasmana (neto) Ostali poslovni rashodi DOBITAK pre opoorezivanja nenaplativosti

3.2.,5 3.2,5 3.3,6 7 3.5,9 8

493,915 (116,357) 182,609 313,292 (811,560) (901,093) 119,600

526,434 (74,415) 174,892 867,539 (1,208,874) (940,158) 219,506

Porez na dobit
NETO DOBITAK

3.9,10

(15,220) 104,380

(48,504) 171,002

Beleka SREDSTVA

2008.

2007.

Novana sredstva i ekviv. gotovine, potra. od banaka idepoziti kod CB


Plasmani, depoziti i avansi dati bankama Krediti dati komitentima Finansijska ulaganja namenjena prodaji Finansijska ulaganja do roka dospea Osnovna sredstva Obraunate kamate i ostala sred. UKUPNA AKTIVA PASIVA Depoziti banaka i drugih fin. institut. Depoziti komitenata Obaveze po osnovu kredita Druge obaveze i obraunate kamate Rezervisanja UKUPNA PASIVA KAPITAL Akcionarski kapital Rezerve bankama Nerasporeena dobit Ukupno kapital UKUPNE OBAVEZE I KAPITAL VANBILANSNE OBAVEZE

11
12 13 14 15 16 17

15,026,838
183,065 8,574,188 78,138 526,553 1,071,332 522,537 25,982,651

6,867,816
2,003,635 6,873,835 38,520 707,252 934,943 17,426,001

320,443 20,917,141 1,168,562 295,732 96,736 22,798,614 22 2,137,903 950,067 96,067 3,184,037 25,982,651 25 4,120,681

1,192,845 11,771,863 836,344 660,338 189,034 14,650,424

1,959,510 816,067 2,775,577 17,426,001 2,816,837

Analiza finansijskog poloaja banke


Finansijski poloaj banke,opredeljen je aktivom i pasivom banke. Aktivu banke u najveem delu ine gotovina, gotovinski ekvivalenti i plasmani banke. Izloenost banke rizicima, naroito riziku solventnosti i valutnom riziku zavisi od kvaliteta aktive.

Analiza kvaliteta aktive: 1. Odnos rashoda po osnovu indirektnih otpisa plasmana i visine rezervisanja za gubitke po kreditima

811.560/8.757.253=9,23% Tumaenje: Od ukupnih kredita procena je da nee biti naplaeno 9.23%

2. Odnos loih kredita i ukupnih kredita 322003/8757253=3,67% Tumaenje: Ovaj pokazatelj pokazuje koliko je uee loih kredita u ukupnim kreditima.

8757253
3. Odnos ispravke vrednosti i rezervisanja i ukupnih kredita 96736/ 8757253 =1,1% Tumaenje: Pokazatelj se koristi za procenu dovoljnosti formiranih rezervisanja

4.

Istu namenu ima i pokazatelj koji se utvruje stavljanjem u odnos formiranih rezervisanja sa loim (rizinim kreditima) 96736/322003=30%

Odnos neto dobitka i rashoda izazvanih ispravkama vrednosti i rezervisanjima 96.067/811560=11,83% Tumaenje: Iskazuje koliko iznosi uee neto dobiti u rashodima izazvanim nenaplatom plasmana i kredita. U ovom sluaju to znai da neto dobit predstavalja11,83% ovih rashoda odnosno da na svaku EUR dolazi 11,83 EUR rashoda po osnovu nenaplativnosti plasmana i kredita.

Pokazatelji za ocenu izloenosti banke riziku nelikdivnosti


1. Gotvina i gotvinski ekvialenti/Ukupn aktivu 15026/25982651=57,8% Tumaenj: Udeo likvdne aktive u kupnoj aktiv U ovm primeru vie od polvine aktive j u likvdnoj aktiv. Razloi za ovako visok ue likvdne aktive u kupnoj aktiv moe bit uslovljen epostjanjem ogunosti za ulagnje sa prihvatljivm rizkom naplte i ukamenjm.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti/kratkoroni depoziti i obaveze prema bankama 15026838/14036685=107,05% Tumaenje: Ukazuje na pokrie kratkoronih depozita i obaveza prema bankama gotovinom i gotovinskim ekvivalentima. U ovom sluaju su kratkoroni depoziti i obaveze prema bankama u celini pokriveni gotovinom i gotovinskim ekvivaletima to ukazuje na visok stepen likvidnosti banke.

Izloenost

riziku od nelikvidnosti se ocenjuje i sagledavanjem usaglaavanjem prinosne aktive po rokovima i po valutama sa rokovima i valutama dospea i uzetih kredita. U tu svhu se sastavlja mapa likvidnosti i devizna mapa.

Mapa likvidnosti

Sueljavanjem aktivne i pasive razvrstane po ronosti utvruje se uslaenost rokova Iz priloene mape likvidnosti se da zakljuiti sledee: - banka nema tekoa da izmiri obaveze koje dospevaju do mesec dana , ta vie ima viak likvidnih sredstava; - Obaveze koje dospevaju od 1 do 3 meseca su vie od raspoloivih sredstava za njihovo izmirenje to namee potrebu pribavljanja dodatnih sredatava; - Neusklaenost rokova postoji i kod obaveza koje dospevaju za plaanje u roku od 3 do 12 meseci , ali u suprotnom smislu ovde postoji viak sredstava,; - za izmirenje obaveza koje dospevaju u roku od 1 do pet godina i preko pet godina banka ima znaajan nedostatak sredstava to ukazuje napreteu nelikvidnost u budunosti.

Mapa valutne strukture

Prua osnovu za ocenu izloenosti banke valutnom riziku. Iz priloene mape valutne strukture se da zakljuiti osim kada je re o CHF banka ima viak potraivanja u odnosu na obaveze u stranoj valuti. Stepen izloenosti valutnom riziku pretpostavlja procenu promena kursa domae u odnosu na stanu valutu i promene kurseva stranih valuta.

Koncentracija rizika

Koncentracija rizika se procenjuje prema informacijama o tome kojim komitentima su plasirana sredstva i od kojih komitenata potiu depoziti i krediti, potom u kojim delatnostima se nalaze komitenti i depozitari banke.

Primer:
2008 Do 1 godine Stanovnitvu u EUR Preduzeima: - U EUR - U stranoj valuti Lokalnoj upravi i drugim vladinim org.: 393.196 6187.645 43.093 Preko 1 godine 1019.440 1277.882 656.617 2007 Do 1 godine 351.332 5682.091 254.794 Preko 1 godine 982.358 1288.755 474.564

- U EUR
Stranim preduzeima u stranoj valuti

99.245
-

50.009

137.273
65.655

50.009

6723.179
Tekua dopea dug. kredita 704.446 7427.625 Umanjenje za potencijalne gub. (939.358)

3003.948
(704,446) 2299.502 (213.581)

6491.145
681.496 7172.641 (2135.938)

2795.686
(681.496) 2114.190 (277.058)

6488.267

2085.921

5036.703

1837.132

Primer: a) depoziti po vienju prma depozitarima


31.12.2008. Do 1 godine Stanovnitvo -U EUR -U stranoj valuti Preduzea -U EUR -U stranoj valuti Stana preduzea -U EUR -U stranoj valuti Vladine institucije u KM Ostali deponenti -U EUR -U stranoj valuti Preko 1 godine 31.12. 2007. Do 1 godine Preko 1 godine

1.414.016 6.941.076

1.059.701 1.306.950

3.129.094 564.022
124.167 1.004.304 209.950 187.576 332,709

2.783.410 1,082.519
46.668 1.749.181 317.470 99.830 349.316

13.906.914

8.795.045

Pored uvida o tome ko su depozitari i komitenti banke, za ocenu izloenosti riziku od nelikvidnosti vano je sagledati u kojim sektorima deluju komitetnti banke. Komitenti banke deluju u sledeim sektorima:

2008.
Proizvodnja Trgovina Zemljoradnja, umarstvo i ribolov Stanovnitvo Finansijske, tehnike i proiz. usluge Graevinarstvo Transport i komunikacije Ugostiteljstvo i turizam Socijalne organizacije i institucije Obrazovanje Zdravstvo Ostalo 4.031.624 2.080.925 87.077 1.412.636 720.487 437.358 337.747 145.351 190.182 124.996 78.410 80.334 9.727.127 Umanjenje za potencijalne gubitke (1.152.939) 8.574.188

2007.
3.301.407 2,473.808 61.059 1.333.690 791.614 459.708 386.945 111.281 101.110 82.249 94.310 89.650 9.286.831 (2.412.996) 6.873.835

Ocena prinosnog poloaja banke


Za ocenu uspenosti banke, uostalom, kao i preduzea koriste se podaci iz bilansa uspeha, ali se oni esto kombinuju sa podacima iz bilansa stanja. Pokazatelji koji se najee koriste su:

Stopa prinosa na ukupan kapital

Odnos izmeu neto dobiti pre poreza i ukupnog kapitala banke 109782/25982651=0.422% Tumaenje:Ukupni kapital banke je po osnovu ostvarenog dobitka uven z 0,422%

Stopa prinosa na sopstveni kapital

Neto dobit nakon oporezivanja/ sopstveni kapital banke 96067/3184037=3,01% Tumaenje: Poveanje sopstvenog kapitala po osnovu dobiti, tj. Na svaku EUR sopstvenog kapitala ostvarena dobit iznosi 30 centa.

Kamatna mara

Neto prihod od kamata/prosena ukupna aktiva 956959/21704326=4,4% Tumaenje: Kamatna mara izraava uspenost banke u obavljanju njene osnovne delatnosti, odnosno u prikupljanju i plasiranju sredstava.Po tom osnovu ukupna sredstva banke su poveana za 4,4%

Pokrivenost rashoda neto prihodom od kamate

Neto prihod od kamate/Ostali operativni rashodi 889178/956959=92,9 Tumaenje: Ovaj pokazatelj iskazuje uee operativnih rashoda u neto prihodu od kamata. U ovom primeru to znai da u svakoj EUR neto prihoda od kamata operativni rashodi uestvuju sa 92,9 %

Struktura prihoda i rashoda od kamata

Prihodi i rashodi od kamata izazivaju opravdano panju analitiara, jer potiu od osnovne delatnosti banke. Analiza ovih prihoda se vri sa aspekta sektora u kojima se ostvaruju ovi prihodi i rashodi.

Kamate po kreditima i depozitima


Stanovnitvo Preduzea Banke i finans. Instit. Vladine institucije Strana preduzea ostalo Zatezna kamata Neto prihod od kamate

2008.
Prihod 195.753 1025.514 55.626 5.294 191.986 64.160 245.850 251.659 61.455 20.257 2.153 -

2007.
168.9578 676.305 55.306 292.394 172.341 Rashod 186.035 208.517 52.196 41.928 2.539 -

1538.333
956.959

581.374

1365.303
874.088

491.215

Beleka omoguava sledee zakljuke:

1. Od

ukupnih prihoda i rashoda po osnovu kamata najvei deo (78% prihoda i 85% rashoda od kamata) odnosi se na prihode i rashode od kamata ostvarenih po osnovu datih kredita i primljenih depozita od preduzea i stanovnitva. 2. injenica da prihodi od kamata po osnovu kredita datih stanovnitvu u ukupnim priodima od kamata uestuvuju sa 12,42%, a kamate koje se plaaju na depozite stanovnitva iznose ak 42% ukupnih rashoda od kamata ukazuje da banka nije opredeljena na poslove sa stanovnitvom, ve da depozite prikupljennj od stanovnitva plasira u privredu. To potvruje okolnost da uee kamate naplaene na kredite date preduzeima u ukupnim prihodima od kamata sa 66,66%, a kamata na depozite preduzea uestvuje u ukupnim rashodima od kamata sa 43,28.

Pri analizi prihoda i rashoda ostvarenih po osnovu naknada kriterijum je podruje (trite) u kome su nastali: - na domae ili strano.

5. Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija


2008.
Prihodi U domaoj valuti U stranoj valuti 110.983 355.496 466.479 74.194 432.334 506.528

2007.

Rashodi U domaoj valuti U stranoj valuti 75.082 31.371 106.453 45.212 21.063 66.275

1. Banka najvei deo prihoda od provizija i naknada ostvaruje u stanoj valuti (76%). 2. U odnosu na prethodnu godinu prihodi u stanoj valuti su nii za 17,7%. 3. Rashodi po osnovu provizija i naknada u najveoj meri ostvaruju na domaem tritu, dakle u domaoj valuti. Pad prihoda i rashoda po osnovu provizija i naknada upuuje na smanjenje obima poslovanja banke. Poto pad prihoda odgovara u apsolutom iznosu padu rashoda rezultat banke nije po ovom osnovu promenjen.

Zakljuak:

HVALA NA PANJI