You are on page 1of 464

Company

LOGO

LOGISTIKA U SAOBRAAJU

Predava: doc. dr Marko Vasiljevi,dipl.ing,saobr.

utorak, 28. maj 2013

Sadraj
1. Ciljevi i zadaci logistike preduzea
2. Sistem logistike preduzea

3. Logistika strategija i koncepcija

preduzea
4. Logistika transporta
5. Logistika skladita i komisioniranja

utorak, 28. maj 2013

Sadraj
6. Logistika nabavke (snabdjevanja)

7. Logistika proizvodnje
8. Logistika distribucije
9. Logistika uklanjanja ostatka

procesa proizvodnje
10. Organizaciona struktura logistike

preduzea
utorak, 28. maj 2013

Sadraj

11. Tokovi informacija i kompjuterska

integracija u logistici
12. Logistiki kontroling

utorak, 28. maj 2013

Sadraj
1. Ciljevi i zadaci logistike preduzea
Istorijski razvoj logistike
Pojam i definicija
Primjena i znaaj logistike
Pojmovi logistika, marketing logistika i
poslovna logistika kao i logistika u
saobraaju odnosi se na skupove
aktivnosti vezane za upravljanja tokovima
sirovina materijala od mjesta proizvodnje
do potronje.
utorak, 28. maj 2013

Ciljevi i zadaci logistike preduzea


Logistika predstavlja proces planiranja,
sprovoenja i kontrole: nabavke, odravanja,
skladitenja, transporta, informacija i prodaje sa
ciljem njihovog poboljanja.
Primjena logistike datira duboko u prolosti jo
od vremena pojave prvobitnog organiziovanog
zanatstva.
Rije logistika u smislu kakva se danas
primjenjuje upotrijebljena je oko 1800 god.
vezana za odreena pozadinska obezbjeenja
tj. vojna snabdijevanja.

utorak, 28. maj 2013

Sadraj
Korijen rijei logistika se nalazi u grkoj rijei
logos koja ima sljedea znaenja: misao,
zamisliv, plan, isplaniran i izreen.
Rije logistika takoe znai vjetina
raunanja pomou slova (umjesto cifara),
algebra, vjetina pravljenja zakljuaka,
sposobnost zakljuivanja ili vojno
znaenje nauka koja ui kako se
proraunavaju vrijeme i prostor koji su
potrebni da bi se izveo kakav taktini pokret.

utorak, 28. maj 2013

Sadraj
Rije logistika je objanjena i kao Cjelokupan
proces planiranja, obezbjeenja, kontrole i
evidencije snabdijevanja i zbrinjavanja materijalnim
sredstvima (intendanska i tehnika sluba),
organizacija transporta (saobraajna sluba) i rada
odravanja postrojenja oruanih snaga (vojna
industrija, ratna privreda i dr.).
Neki smatraju da je naziv dobila od latinske rijei
logista, kojom su nazivani inovnici koji su obavljali
administrativne poslove u rimskim legijama.

utorak, 28. maj 2013

Sadraj
1948 god. AMA (Amerika marketing
asocijacija) usvojila je definiciju
logistike.Logistika predstvlja kretanje i
rukovanje robom od momenta
proizvodnje do momenta potronje ili
korienja.

utorak, 28. maj 2013

Sadraj
1985 god. CLM logistiko udruenje
definie logistiku kao proces
planiranja, primjene i kontrole
efektivnosti i efikasnosti tokova
(skladitenja sirovina, zaliha u procesu
prerade gotovih proizvoda, usluga i sa
njima povezanih informacija, od mjesta
njihovog porijekla do mjesta potronje,
sve u cilju prilagoavajui zahtjevima
potroaa.
utorak, 28. maj 2013

Sadraj
Centar za izuavanje transporta u sastavu uvenog
MP da je odgovor da je logistika upravljenje
tokovima materijala, informacija, novca i ideja
putem usklaivanja procesa u lancima snabdijevanja
i putem strategijskog dodavanja vrijednosti u
pogledu mjesta, vremena i pakovanja. Pri tome se
precizira da izvorno znaenje pojma logistika
upuuje na tri osnovne operacije koje uveavaju
vrijednost (cijenu) dobara. To su operacija promjene
mjesta koja povlai trokove transporta, operacija
savladavanja vremena koju prate trokovi
skladitenja i operacija poruivanja prema kojoj se
roba pakuje u eljene koliine.

utorak, 28. maj 2013

Meunarodno udruenje za logistiku


SOLE preporuuje sledeu definiciju:
Logistika je vjetina i nauka
upravljanja, ininjeringa i tehnikih
aktivnosti u vezi sa zahtjevima,
projektovanjem i resursima
snabdijevanja i odravanja u podrci
ciljeva, planova i operacija.

utorak, 28. maj 2013

Logistika funkcija obuhvata upravljanje


skupom sredstava koja se koriste za
transport i transformaciju proizvoda tamo
gdje je i onda kada je to potrebno sa
minimum ukupnih trokova.
Logistika je dio operacionih istraivanja i
obuhvata studiranje svih problema
savladavanje vremena i prostora u
procesima proizvodnje, transporta i
distribucije proizvoda i prateih usluga.
utorak, 28. maj 2013

Kao nauka logistika se bavi istraivanjima u


oblasti projektovanja i upravljanja podrkom
funkcionisanja sistema u ostvarivanju
njihovih ciljeva, funkcija ili operacija. To je
multidisciplinarna oblast koja podrazumijeva
poznavanje i praenje dostignua:
Informacionih tehnologija
Operacionih istraivanja
Teorije sistema
Teorije upravljanja i organizacije i dr.

utorak, 28. maj 2013

U duhu savremenog poslovanja moe


se rei da je logistika skup aktivnosti
koje imaju za cilj da se radi bre, bolje,
efikasnije, kvalitetnije i
pravovremeno Just in time.

utorak, 28. maj 2013

Cilj logistike se sastoji u poveanju


efikasnosti poslovanja putem
ubrzavanja cirkulacije angaovanih
sredstava. Ovaj cilj se ostvaruje na dva
naina:

utorak, 28. maj 2013

1) Putem skraivanja prosjenog


vremena angaovanja (npr.
eliminacijom prepreka koje uzrokuju
zastoje unutranjeg transporta i
saobraaja uopte, primjenom
specifinih metoda).

2) Putem smanjivanja prosjene sume


angaovanih sredstava.
utorak, 28. maj 2013

ISTORIJSKI RAZVOJ LOGISTIKE


Logistika je bila prisutna jo i u najstarijim
vremenima, a naroito je bila prisutna
prilikom velikih pokreta naroda.
Najznaajnija primjena saznanja iz logistike
prije nego to je sama rije ula u upotrebu
svakako je na planu pripreme, podrke
najrazliitijih vojnih aktivnosti o emu
svjedoe brojni istorijski zapisi.
utorak, 28. maj 2013

Veina vladara i vojskovoa u istoriji ne


samo da su bili hrabre linosti ve su imali
i veoma dobar smisao za organizaciju
vojske. Primjenjivali su logistike principe i
prije postojanja logistike kao nauke to
govori da promjena logistikih elemenata
ne samo da ima korijene u prolosti, nego
se i odrala do dananjih dana.

utorak, 28. maj 2013

Meutim prvi zapisi posveeni logistici


poeli su da se pojavljuju tek sredinom
prolog vijeka u vrijeme kada Piter
Draker, poznati biznis ekspert, autor i
konsultant izjavljuje da je logistika
postala mogunost za organizacije koje
ele da uveaju svoju korporativnu
efikasnost.

utorak, 28. maj 2013

U civilstvu logistika dobija na znaaju


poetkom prolog vijeka kroz rjeavanje
problema distribucije poljoprivrednih,
transportnih i skladinih problema. 70-ih
godina logistika prodire u proizvodnju 80ih u oblasti trgovine i irenje kompjuterske
tehnike 90-ih u koncentraciji roba a u
dananje vrijeme u oblasti putnikog
saobraaja.
utorak, 28. maj 2013

ZADACI LOGISTIKE
Zadaci poslovne logistike kao nauke se
sastoje u:
1.Identifikacija i praenje kretanja svih
elemenata ciklusa reprodukcije, kao i
svih inilaca koji ova kretanja
uslovljavaju.
2.Istraivanju i analizi identifikovanih
kretanja tj. tokova sa stanovita ciljeva
poslovnih sistema.
utorak, 28. maj 2013

3. Teorijskom uoptavanju zakonitosti principa


odvijanja identifikovanih tokova.
4. Definisanje odgovorajuih modela, metoda i
tehnika ijom se primjenom u praksi ostvaruje
prevazilaenjem vremenske i prostorne
dimenzije poslovnih tokova u cilju unapreenja
efikasnosti sistema.
5. Evakuaciji rezultata ostvarenih primjenom
logistikih modela, metoda i tehnika rada i
njihovom daljem usavravanju.
utorak, 28. maj 2013

Zadaci poslovne logistike kao specifine


poslovne funkcije:
1. Snabdjevanje radnih mjesta sa svime to je
potrebno za uspjeno izvrenje radnog
zadatka.
2. Efikasnom korienju faktora vrijeme.
3. Primjeni logistikih modela, metoda i tahnika
rada u oblasti saobraaja (skladitenja,
pakovanja, transporta i distribucije).

utorak, 28. maj 2013

4.Praenju i analizi podobnosti primjenjenih


logistikih modela, metoda i tehnika rada.
5.Obezbjeenju povratnog uticaja primjene
logistikih modela i metoda i tehnika rada
na dalji razvoj logistike kao nauke.

utorak, 28. maj 2013

UTICAJ LOGISTIKE NA OEKIVANE


REZULTATE
Preduzea sa razvijenom logistikom koncepcijom
poslovanja i konstituisanom funkcijom logistike
mogu raunati na dva vida ekonomskih efekata:
1) Snienju trokova poslovanja koje proizilazi
iz smanjenja prosjene sume angaovanih
sredstava i optimiranja logistikih trokova.
2) Sa poveanjem obima prodaje (saobraajne
usluge) zahvaljujui prednostima koje prua
logistiki servis.
utorak, 28. maj 2013

Da bi funkcija logistike mogla da ostvari


svoj zadatak u oblasti smanjivanja
trokova poslovanja neophodno je:
Kontinuirano praenje dinamike primarnih i
sekundarnih logistikih trokova (dopuna
org.knjig.evidencije)
Optimiziranje trokova itavog logistikog
sistema (primjena kvantitativnih
simulacionih modela i raunarske tehnike).
utorak, 28. maj 2013

MJERE ZA POVEANJE USPJENOSTI


POSLOVANJA
Da bi se ostvarile utede na materijalnim
trokovima neophodno je:
sistemski usavravati organizaciju funkcije
logistike
konstituisati informacioni sistem,odnosno
koristiti AOP kao neophodnu podrku
funkciji logistike
primjenjivati odgovarajui logistiki
instrumentarij.
utorak, 28. maj 2013

KARAKTERISTIKE LOGISTIKOG
KONCEPTA POSLOVANJA
Najznaajnije karakteristike logistikog
koncepta poslovanja jesu:
kooperativnost
fleksibilnost i
inovativnost

utorak, 28. maj 2013

KOOPERATIVNOST: Sloeniji oblik


organizacione strukture preduzea kao
i primjenu savremenih metoda
rukovoenja (kooperativne i
participativne metode).

utorak, 28. maj 2013

FLEKSIBILNOST: Uslovljena je u
obezbjeenju pruanja saobraajne usluge
uz najnie mogue angaovanje obrtnih
sredstava. (Ostvaruje se potpunom
debirokratizacijom menadmenta tj.
delegiranjem nadlenosti i odgovornosti koje
se nalaze to blie kupcu. Fleksibilnost
takoe podrazumijeva dobro poznavanje
korisnika usluge, univerzalno obuene
radnike i timski rad na pripremi i donoenju
odluka.
utorak, 28. maj 2013

INOVATIVNOST: Da svi nosioci aktivnosti u


oblasti logistike budu ukljueni u
kontinuirani proces inovacije znanja iz
sledeih razloga:
poslovna logistika, kao ekonomska
disciplina je mlada tako da se veina
strunjaka iz prakse nije upoznala s njom
tokom kolovanja.
logistika se veoma brzo razvija pa je
neophodno kontinuirano savladavanje novih
logistikih metoda i tehnika rada.
primjena logistikih metoda i tehnika donosi
krupne ekonomske efekte.
utorak, 28. maj 2013

2. Sistem
logistike
preduzea
utorak, 28. maj 2013




()
,


.

utorak, 28. maj 2013


:
(
, )
(),

;
(
);


;
utorak, 28. maj 2013

(
), );

(, ,
- );
(
);
, ( );

();
utorak, 28. maj 2013

, (
, ,
,
,
;

;

;
,
);
utorak, 28. maj 2013

,

(,
, , , );
(,
, , , )
.

utorak, 28. maj 2013


() .


.

, ,
,
, ,
.
, :
(
), (
, ) .
utorak, 28. maj 2013


:
- ()
(). -


.

()
, ,
.
utorak, 28. maj 2013




.


.

utorak, 28. maj 2013

,

,



. -,

.


.

utorak, 28. maj 2013



.
,



GIS GPS
.
utorak, 28. maj 2013

utorak, 28. maj 2013

Struktura nosilaca
menadmentskih funkcija

utorak, 28. maj 2013


(,
, ,
)


()
.

utorak, 28. maj 2013

,
,


()
.
.


()
.
utorak, 28. maj 2013


o ,
,
.
,


.



utorak, 28. maj 2013

,


.

.
()
,


.

.
utorak, 28. maj 2013

,





.
.


.
utorak, 28. maj 2013

" "

, ,


-
,
,
, , ,

utorak, 28. maj 2013

,



, :
(
);
;
;

.
utorak, 28. maj 2013






- (Input-Throughput-Output).



.
utorak, 28. maj 2013

utorak, 28. maj 2013

3. Logistika
strategija i
koncepcija
preduzea





.
.

, ,
.
utorak, 28. maj 2013

,

,




.

utorak, 28. maj 2013


. ,
,



:

.
utorak, 28. maj 2013


,
: ,

, ,

(
),
,
, ,

.
utorak, 28. maj 2013


,

:
,
,
.

utorak, 28. maj 2013


: ,
,

,
,
,
(),
,
,

.
utorak, 28. maj 2013



,
:
,

,
;

. ;

,
.
utorak, 28. maj 2013


:
,


;
,


;
utorak, 28. maj 2013

,


.
,


,


;
utorak, 28. maj 2013

,
,
;
,





utorak, 28. maj 2013

,




.

utorak, 28. maj 2013



:

;

,

10% 25%,


.
utorak, 28. maj 2013


:
,
AGVS ,
,
,
,



.
utorak, 28. maj 2013

utorak, 28. maj 2013

utorak, 28. maj 2013

;

() ,

.



;


.
utorak, 28. maj 2013

3:

;



.
.
utorak, 28. maj 2013

4:

;





,

.
utorak, 28. maj 2013

utorak, 28. maj 2013


:
;
;
-;
;
().

utorak, 28. maj 2013

, ,

.



.

utorak, 28. maj 2013

-





.

utorak, 28. maj 2013


.

.
,

,
,
.


,
, .
utorak, 28. maj 2013

4. Logistika
transporta

utorak, 28. maj 2013

U savremenim ekonomskim teorijama


saobraaj se najee smatra
samostalnom oblau materijalne
proizvodnje i znaajnom privrednom
delatnou. Njegova samostalnost se
ogleda u tome to se za organizaciju i
izvrenje procesa transporta angauje
posebna radna snaga i transportna
sredstva
utorak, 28. maj 2013

Saobraajna delatnost ini jedan od


znaajnih faktora drutvene delatnosti, koja
istovremeno predstavlja satnostalnu
privrednu oblast, ali i znaajan preduslov za
razvoj drugih privrednih oblasti.

Saobraaj kao privredna delatnost


stimulie razvoj industrije obavljajui
funkciju prevozioca masovnih koliina
proizvoda.
utorak, 28. maj 2013

Saobraaj znatno utie i na ubrzanje obrta


sredstava. Omoguava-njem realizacije roba
doprinosi ubrzanju procesa reprodukcije.
Poboljanjem brzine kretanja, redovitosti i
sigurnosti doprinosi da se sredstva koja su
uloena u proizvodnju roba to pre vrate iz
procesa prometa u proces proizvodnje.

Saobraaj je, prema tome,


organizovano kretanje transportnih
jedinica.
utorak, 28. maj 2013

Svaki saobraajni prostor se sastoji od


sledeih elemenata: sredstava, oveka,
mree i regulative. Polazei od ovih injenica
proces se moe odvijati na kopnu, vazduhu i
vodi.

Transport predstavlja jedan od kljunih


elemenata sa kojima se moe
racionalisati. Da bi se uspeno
upravijalo transportnim aktivnostima,
trebalo bi poznavati sve vrste
transporta i njihove karakteristike.
utorak, 28. maj 2013

Osnovne odrednice transporta su: vreme zadravanja u transportu i mesto - polazite odredite, a razlikujemo spoljni - eksterni i umitranji
-interni transport.

Eksterna podela trcmsporta je na: drumski,


elezniki, vodeni, vazduni i cevovodni.
Svaki od njih ima svoje prednosti i svoje
mane. Na primer, vazduni transport je skup,
ali brz. Takode, kod dostave poiljki od
preprdavca do kupca, potreban je pretovar
najmanje 2 puta.
utorak, 28. maj 2013

Unutranji transport predstavlja logistiki


proces od izuzetnog znaaja ne samo zato
to je on, u stvari, krvotok" organizma
preduzea, ve zato to u velikoj meri
utie na poslovne rezultate. Veliina ovog
uticaja ogleda se u injenici da trokovi
unutranjeg transporta iznose od 10 do
90% ukupnih trokova poslovanja.

utorak, 28. maj 2013

Zadaci unutranjeg transporta su povezivanje


spoljnjeg i unutranjeg transporta, dostava robe
u neoteenom stanju u pravo vreme, na pravo
mesto i uz najnie trokove.

Posebna oblast logistikog


proraunavanja je reavanje transportnog
problema u sluaju kada smo se opredelili
za vrstu prevoza. Tako je Peter L.
Hammer razvio jedan od najpoznatijih i
najee korienih metoda reavanja
transportnog problema.
utorak, 28. maj 2013

Da bi transport roba bio jeftiniji,


logistika razmatra ekonominost
iznajmljivanja transporta, oformljavanja
sopstvenog transporta ili stupanje u
neki od vidova partnerstva sa
prevoznicima. Kriterijum pri izboru je
sniavanje trokova, podizanje nivoa
rada i, u krajnjoj liniji, ostvarivanje
veeg profita na due vreme za celu
firmu.
utorak, 28. maj 2013

Tehniko-tehnoloki razvoj izaziva razvoj


svih vrsta transponporta. Na primer,
pretpostavija se da e elezniki transport
doiveti preporod zahvaljujui velikom
poveanju brzine vozova, ili, npr.
savremen prekookeanski prevoz nafte
odvija se u ogromnim brodovima bez
posade (brodom se upravlja sa sateiita), i
drugo.
utorak, 28. maj 2013

Unutranji transport
Unutranji transport predstavlja logistiki
proces od izuzetnog znaaja ne samo zato to
je on, u stvari, kao krvotok organizma
preduzea, ve i zato to u velikoj meri utie na
poslovne rezultate.
Pod unutranjim transportom podrazumevamo
dizanje, prenoenje i odlaganje svake vrste
materijala i proizvoda, bez obzira na veliinu,
oblik i teinu u proizvodnom procesu.
utorak, 28. maj 2013

U unutranji transport spadaju i radovi oko


planiranja i organizacije te delatnosti i usklaivanje
potpune povezanosti izmeu proizvodnje i
transporta.

Poto su trokovi transporta direktno


proporcionalni s vremenom, treba to vreme to
vie skratiti. No, to skraenje transportnog
vremena moe se postii organizacijom i
mehanizacijom. Skraenje vremena kod
mehanizacije postie se upotrebom
najprikladnijih transportnih sredstava.
utorak, 28. maj 2013

Transportna sredstva omoguuju utedu na


prostoru u radionicama i skladitima, bilo
poveanjem brzine kretanja materijala, bilo
osloboenjem povrine tla u radionici kao kod
krunih prenosa. Mehanizacija unutranjeg
transporta omoguuje poveanje uinka kod
proizvodnje i znatno poveanje proizvodnosti.
Poto u transportu ima dosta praznih hodova,
potrebno je rad transportnih sredstava
racionalno koristiti putem detaljne studije pute-va
transporta, lokacije skladita i organizacije
proizvodnih radionica i radnih mesta.
utorak, 28. maj 2013

Spoljni transport
Osnovni tipovi spoljnog transporta:
Kopneni - prema mestu gde se odvija
(koji ini drumski i elezniki i neki_drugi);
Vodeni - brodski (koji ine plovne reke,
jezera, mora i okeani);
Vazduni - avionski ili svojevremeno i
putem cepelina
Potanski, telegrafski i telefonski (PTT),
utorak, 28. maj 2013

Transport se deli na sledee oblike:


suvozemni
vazduni
vodeni i
izdvojeni oblik: cevni i iare
karakteristike

utorak, 28. maj 2013

Da bi se obavljale saobraajne radnje


vezane za prenos rei, vesti i slike
koristimo sledea sredstva: telefon, radio,
telegraf i televiziju, pa prema tome
razlikujemo sledee vrste ovog
saobraaja:
telegrafski,
radio-telegrafski,
telefonski (web),
televizijski.
utorak, 28. maj 2013

Prednosti pojedinih oblika transporta

ELEZNIKI velika transportna sposobnost nezavisanje od


klimatskih prilika niski trokovi na prevoznom putu niski
ukupni trokovi za prevoze na srednja i velika odstojanja visok
stepen bezbednosti pouzdan, uredan, taan i masovan prevoz
energetska tedljivost, ckoloka tolerantnost mogunost
primene automatizacijc
DRUMSKI velika gustina saobraajne mree prevoz od
vrata do vrata" male, elastine transportne jedinice niski
terminalni trokovi visoka ukupna elastinost konkurentni
ukupni trokovi kod prevoza na krat-kim i srednjim udaljenostima
dobra pouzdanost i urednost komercijalna brzina prevoza
fleksibilnost i frekventnost ekonominost, pouzdanost male
Stete, brzina bolje obezbeenje robe pri prevozu rad lokom
celc godine (manje koliine robe)

utorak, 28. maj 2013

vodeni
najnii trokovi
najvea transportna sposobnost
velika (neograniena) propusna mo plovnih
puteva
masovan prevoz jeftinih roba na velike
udaljenosti
mala brzina, veliki teret
terminal-terminal
dominira u internacionalnom prevozu
mali koeficijent odnosa vlastitc teinc i nosivosti

utorak, 28. maj 2013

Vazduni

najvea brzina prevoza


prevoz u nedostupne reone
visoka bezbednost
smanjivanje drugih trokova logistike (zaliha i
skladitenje)
dobra frekventnost
sigurnost roba
terminal-terminal (pretovar)

utorak, 28. maj 2013

Cijevni
visoka pouzdanost
veliki kapacitet prevoza
visoka produktivnost
visoki stepcn inehanizacije radova
visok stepen hermetinosti
neprekidnost toka
niski operativni trokovi
masovan transport tenih i gasovitih energetskih
sirovina
brzina i sigurnost
mala potronja goriva
visok stepen zatite robe
utorak, 28. maj 2013

Drumski transport se moe podeliti:


prema nameni: javni (opti) i za sopstvene
potrebe (privatni);
prema teritorijalnom obeleju: unutranji i
meunarodni;
prema nainu organizacije: linijski i
slobodni i
prema specijalizaciji kapaciteta
voznog parka na: transport putnika i
transport robe.
utorak, 28. maj 2013

Prema teritorijalnom obeleju drumski


transport se moe podeliti na:
Unutranji drumski transport koji
podrazumeva auto-transport
putnika i robe na teritorije jedne drave i
deli se na:

gradski transport, prigradski


transport, o meugradski transport.
utorak, 28. maj 2013

Meunarodni drumski transport


putnika i robe koji se ostvaruje
izmedu dve ili vie zemalja, pri emu
drumsko vozilo prelazi
dravnu granicu, a deli se na:
pogranini,
meuteritorijalni i
tranzitni.
utorak, 28. maj 2013

Prema nainu organizacije drumski transport se


deli na:
a)Linijski drumski transport je transport koji se vri
na odreenoj
relaciji i prevoznom putu, po utvrenom redu
vonje i tarifama i deli se na:
stalan,
sezonski,
povremeni (prema potrebi).

utorak, 28. maj 2013

b) Drumski transport po potrebi, od


sluaja do sluaja, podrazumeva
se transport putnika i robe gde se
uslovi transporta odreuju sporazumno izmeu prevoznika i korisnika
prevoza, za svaki sluaj ponaosob.

utorak, 28. maj 2013

Osnovne mane pojedinih oblika transporta


Zelezniki saobraaj:
ne elastinost (krutost),
visoka cena,
Vea potronja goriva po jedinici prevoza,
Manja efikasnost korienja kapaciteta u
odnosu na vodeni, a znatno vea u
odnosu na drumski.

utorak, 28. maj 2013

Drumski saobraiaj:
velika potronja goriva,
niska produktivnost rada,
niska efikasnost iskorienja pogonske snage,
osetljivost na vremenske neprilike.
Drumska prevozna sredstva se koriste najee:
na kratkim rastojanjima, na veim rastojanjima
samo za lako kvarljivu robu i za meupogonski
prevoz.

utorak, 28. maj 2013

Reni saobraaj:
ogranienost rasporedom rene mree,
mala brzina,
podlonost klimatskim uslovima.
Reni saobraaj se koristi za prevoz robe
velikih specifinih teina za koje nije bitan
rok isporuke.

utorak, 28. maj 2013

Cevni transport:
mogunost korienja jednog istog
cevovoda za razliite vrste
roba.
Vazduni saobraaj:
nizak koeficijeni iskorienja teine,
veliki gubitak energije,
velika potronja goriva po jedinici
prevozne usluge.
utorak, 28. maj 2013

Izbor optimalnog transportnog


sredstva
Pri izboru transporinog sredstva trcba
imati u vidu sledce:
kretanje jedinica u masi od mesta
snabdevanja do distributivnog
centra;
isporuku pojedinih jedinica robe od
distributivnog centra do potroaa.
utorak, 28. maj 2013

Najefikasnije sredstvo transporta u ovom


sluaju je avionski prevoz, ako je koliina
robe koja treba da se doprema manja od
A, drumski (teretni) transport izmeu A i B
jedinica, elezniki transport za koliine
izmedu B i C jedinica i sopstveni vozni
park za koliine koje premauju obim od C
jedinica.

utorak, 28. maj 2013

Pored ostalih faktora uzeti su u obzir i posebne


usluge i specificnosti koliine robe, koje e biti
uredno otpremljene.
Ako je za robu vana brzina i fleksibilnost u
isporuci, transport e se obavljati kamionima, a
roba e se prevoziti kamionskim koliinama. Ako
je brzina veoma vana, a koliina robe veoma
mala, superiornija je avionska isporuka.

utorak, 28. maj 2013

Osnovni kriterijumi za izbor oblika


transporta
Kapacitet / transportna sposobnost
Brzina transporta
Tanost i urednost transporta
Bezbednost i sigurnost transporta
Prilagodljivost / fleksibilnost transporta
Ekonominost / trokovi transpona
utorak, 28. maj 2013

Sa aspekta kapacitet / transportna


sposobnost za prevoz pojedinih oblika
transporta je sledea:
eleznicom
vagonima kapaciteta 25 tona
5-6 voznih slubenika
Drumskim vozilima
kamionima kapaciteta 10 ili 20 tona'
utorak, 28. maj 2013

Vodenim transportom
u pomorskom saobraaju brodovi imaju
nosivost i do 500000 tona
Avio transport
do500putnika
do 10 tona a vojni avioni i do 100-200 tona

utorak, 28. maj 2013

Sa aspekta brzine transporta razlikuju se:


tehnika brzina (potencijalna)
brzina putovanja-komercijalna
brzina vonje

utorak, 28. maj 2013

Aspekt bezbednosti i sigurnosti transporta


podrazumeva da se isporui:
neoteena roba
nedegradirana (kvarljivost i drugo)
U tom smislu bezbednost je najvia u
eleznikom i avio saobraaju, a najnia u
drumskom transportu.

utorak, 28. maj 2013

Aspekt tanosti i urednosti transporta


podrazumeva:
vreme transporta
red vonje

utorak, 28. maj 2013

to se tie prilagodijivosti / fleksibilnosti


transporta moe se rei da je:
elezniki transporl krut
drumski fleksibilan (to vai i sa aspekta
vremena i kapaciteta transporta)

utorak, 28. maj 2013

Ekonominost / trokovi transporta


Moe se rei da je optimalno podruje primene
drumskog saobraaja
za: prevoz robe na kratka rastojanja (odvoz-dovoz) od
proizvodaa,
skladita do eleznice ili pristanita,
prevoz na vea rastojanja brzo kvarljive iii skupocene
robe,

prevoz vezan za opsluivanje meupogonskih
procesa u industriji,
graevinarstvu, mikrodistribuciji kod robno-distributivnih
centara
OBLIKTRANSPORTA%CENEpot/kmAvio21,88Drumski
7,70Zelezniki1,43Vodeni0,30Cevovodni-cevni0,27
utorak, 28. maj 2013

Drumski transport ima iroke mogunosti


prevoza, a najvie je pogodan za brz
prevoz masovne robe na kratka i srednja
rastojanja izmedu proizvodnih mesta
utovara i istovara i u tzv. prevozu ,,od
vrata do vrata. Tada su njegovi jedinini
trokovi manji nego eleznikim
prevozom. Njegova karakteristika je
spremnost za prevoz u svakom trenutku u
razliitim putnim uslovima.
utorak, 28. maj 2013

Prednosti su i brzi prevoz veih grupa


putnika, autobusima, na kratka i srednja
rastojanja, pri niskim jedininim trokovima
prevoza, laka izmena trase vonje, brz
prevoz pri relativno visokim jedininim
troskovima prevoza, dok su vreme, trasa i
krajnje take individualno odreeni, zavisno od potreba.

utorak, 28. maj 2013

Drumski transport zahvaljujui svojim


tehnoloko-ekonomskim svojstvima i
uslovima razvoja primene u poslednje 3-4
decenije je u velikom broju zemalja
prestigao eleznicu.
Moe se rei da je 1950. godine svaki
pedeseti stanovnik Evrope raspolagao
automobilom, a danas svaki trei.

utorak, 28. maj 2013

Principi u transportu
Na dananjem stepenu razvijenosti
saobraajne tehnike potrebe za prevozom
mogu se zadovoljiti korienjem usluga
veeg broja vidova transporta. Na
transportnom tritu prisutna je stalna
konkurencija odreenih vidova transporta.

utorak, 28. maj 2013

Trokovi organizacije saobraaja i transporta su


stavke koje su stalno prisutne u ukupnim
trokovima izrade i kupoprodaje robe. Zbog toga
se naroito vodi rauna da se izabere
najpovoljniji nain prevoza i manipulisanja
robom, a isto tako da se saobraajni transportni
trokovi svedu na najmanju meru. Da bi se ovo
gore navedeno ostvarilo, pri organizaciji
saobraaja, transporta robe, manipulisanje
njome, kao njeno skladitenje, moraju se
primeniti odredeni principi.
utorak, 28. maj 2013

Primena principu elastinog prilagoavanja prevoza


Elastinost u korienju transportnog sredstva sastoji se
u mogunosti pojedinih transportnih (saobraajnih) grana
da uz svoje karakterislike mogu da vre odreene
prevoze, a sve prema potrebama tih prevoza. Na primer:
saobraajni kapacitet eleznikog i renog saobraaja
nam ukazuje da on ne moe tako elastino prevoziti
svaku robu za sebe, i u cilju racionalnih kapaciteta mora
da ih skuplja i otprema odreenim tehnolokim
procesom. Preuzele vagonske poiljke po pravilu
znaajan deo vremena moraju ekati na formiranje
vozova za pojedine pravce prevoza.

utorak, 28. maj 2013

Saobraajna preduzea drumskog saobraaja


svojom strukturom mogu lake da se
prilagodavaju. Prema koliini robe mogu na
raspolaganje stavljati kamione razliite nosivosti
i robu mogu da prevoze direktno bez sabirnih
procesa kao kod eleznice. elezniki prevoz je
znatno manje vremenski fleksibilniji u odnosu na
drumski.
Iz ovog proizilazi da su elasticnost
prilagoavanja kapacitetom i vremenska
prilagodavanja saobraajnog kapaciteta
zahtevima korisnika bitni kriterijumi kod izbora
vida transporla.
utorak, 28. maj 2013

Primena principa ekonominosti puta


Cilj ovog principa je da se saobraaj odvija
to kraim putem, tj. da transportno
sredstvo pree najkrai put u opsluivanju.
Primena principa ekonominosti brzine
Svaki savremeni korisnik od saobraajnog
preduzea zahteva da mu se prevoz izvri
u to kraem roku, da roba provede to
manje vremena na putu od poiljaoca do
primaoca.
utorak, 28. maj 2013

Brzina prevoza svih saobraajnih sredstava se neprekidno poveava i ona


naroito raste sa porastom kapaciteta
pojedinih saobraajnih sredstava kao to
su poboljanje ili skraenje saobraajnog
puta, brzina utovara i istovara robe,
uvoenjem (tipizacije i standardizacije u
opremu za saobraaj kao i
automatizacijom i mehanizacijom u
saobraajnoj tehnologiji.
utorak, 28. maj 2013

Kad govorimo o brzini saobraajnih


sredstava, kao faktoru koji utie na kvalitet
prevozne usluge, a isto tako i na prevoznu
sposobnost pojedinih saobraajnih grana,
treba da razlikujemo:
maksimalno moguu brzinu koju jedno
saobraajno sredstvo prema svojim
tehnikim karakteristikama moe da
dostigne (tu se misli na tehniku brzinu);

utorak, 28. maj 2013

brzinu vonje (to je prosena brzina kojom


jedno saobraajno sredstvo vozi);
komercijainu brzinu ili brzinu putovanja (to
je brzina kojom se roba ili putnik prevozi
od polazne stanice do uputnog mesta).

utorak, 28. maj 2013

Da bi do izraaja mogle doi tehnike


brzine pojedinih saobraajnih sredstava,
potrebno je organizacijom prevoza
obezbediti to bolji i povoIjniji odnos
izmedu maksimalne tehnike brzine i
brzine vonje sa jedne strane, a sa druge
strane brzina vonje i brzina putovanja tj.
komercijalna brzina.

utorak, 28. maj 2013

Svakom korisniku je veoma vano vreme


putovanja robe od momenta kad napusti
poiljaoca do isporuke primaocu, tj. bitna mu je
komercijalna, a ne tehnika brzina.
Pri sve veim zahtevima koje privreda i
stanovnitvo postavljaju daljem razvitku
saobraajne tehnike u pogledu brzine i
putovanja tj. prevoza robe, brzina prevoza igra
sve znaajniju ulogu u odluivanju korisnika
prevoza pri izboru transportnog sredstva.
utorak, 28. maj 2013

Primena principa ekonominosti snage


Ovaj princip se pre svega odnosi na
pogonsku snagu transportnog sredstva i
radnu snagu u opsluivanju. Kada dode do
preoptereenja transportno sredstvo se
unitava, a radna snaga radnika se
iscrpljuje, a isto tako premalo optereenje
nije ekonomino.

utorak, 28. maj 2013

Iz ovog vidimo da e princip


ekonominosti biti ispunjen onda kada se
kapacitet transportnog sredstva i
mogunost radne snage bude koristila
prema dozvoljenim i ve planiranim
normativima.
lzbor samog saobraajnog sredstva
naroito utie na funkciju ovog principa.

utorak, 28. maj 2013

Primena principa prostornog dejstva


Ovaj princip treba da iskazuje da pojedine
saobraajne grane svojim sredstvima
saobraaja pokriju to veu teritoriju
jednog podruja.

utorak, 28. maj 2013

Primena principa urednosti i tanosti prevoza


Urednost je veoma znaajan princip pri
obavljanju transportnog prevoza za korisnike
saobraajnih usluga zbog toga to oni moraju
znati kada im stoje na raspolaganju transportna
sredstva i za koje vreme mogu biti obavljeni
prevozi. Tanost prevoza podrazumeva
obavljanje procesa prevoza svakodnevno, u
tano odredeno vreme, po redu vonje.

utorak, 28. maj 2013

Za vreme vremenskih nepogoda prekidi na


eleznici najkrae traju, pa je zbog toga
urednost i tanost eleznikog transporta
u prednosti u odnosu na druge
saobraajne grane. Reni saobraaj usled
duih prekida rada u zimskom periodu ne
moe da prui redovan transport gotovih
proizvoda od proizvoaa do potroaa.

utorak, 28. maj 2013

Primena principa bezbednosti prevoza


Bezbednost prevoza na pojedinim transportnim
sredstvirna je jedan od vrlo znaajnih tehnikih,
ekonomsko-eksploatacionih faktora svih saobraajnih grana.
Bezbednost transporta se najee tretira kao
kriterijum pri izboru grana i prevoznika u
putnikom saobraaju; isto tako u robnom je
takoe vana sigumost robe u prevozu, poto
svaki korisnik eli da roba stigne neoteena
primaocu.
utorak, 28. maj 2013

Saobraajna sredstva su danas,


usavravanjem konstrukcije i izgradnjom
specijalnih transportnih sredstava, u slanju
da obezbede siguran prevoz skoro svih
vrsta roba.
U savremenim uslovima u svetu najvii
stepen bezbednosti realizuje se u
vazdunom i eleznikom, a najnii u
drumskom transportu.
utorak, 28. maj 2013

Primena principa ekonominosti prevoza


Ekonominost prevoza, tj. cena prevoznih
usluga po pojedinim transportnim sredstvima
igra znaajnu ulogu prilikom izbora vida
transporta od strane korisnika saobraajne
usluge.
Ekonominost prevoza znai tenju da se
raspoloivim sredstvima i radnom snagom stvori
to vei uinak, tj. da se jedna odreena
vrednost postigne uz to manji utroak radne
snage, orua za rad i predmeta rada.
utorak, 28. maj 2013

Trokovi transporta znatno optereuju


cenu robe korisnika saobraajne usluge
tako da se uteda na njima pozitivno
odraava na njegovu rentabilnost
poslovanja i konkurentnost na tritu.
Iz ovog se vidi da je pri odluci o izboru
vida transporta korisniku u interesu da
plati to manje na ime trokova transporta
(prevoza).
utorak, 28. maj 2013

Primena kooperacije u ciljti unapreenja


transporta FCooperacija je oblik
zajednikog rada u istim ili povezanim
procesima proizvodnje. U transportnim
procesima postoji prosta i sloena kooperacija najvie se koristi sloena
kooperacija. [po uzoru na 17]

utorak, 28. maj 2013

Prilikom odluivanja o ostvarivanju kooperacije


izmedu pojedinih oblika transporta potrebno je
uzeti u obzir sledee faktore koji utiu na
transportne trokove:
gustina (odnos teina/zapremina),
stepen natovarenosti (iskorienje transportnog
prostora),
tekoe pri rukovanju (trokovi runog pretovara
i sl.),
odgovornost (trokovi obezbeenja - osiguranja:
skupa roba - nakit, novac, opasne materije i dr.),

utorak, 28. maj 2013

konkurencija (utie na cenu transporta, npr. ukoliko se


povea potreba za nekom vrstom transporta, onda e
izvrioci tih usluga podii cene),
zakoni i propisi,
sezona transporta (npr. jeftinije-skuplje u odnosu na
letnji-zimski period),
mesto (podruje) transporta (npr. domai ili strani
transport).
Kooperacija izmedu uesnika u transportu je vaan
preduslov za ekonomino izvrenje transportnog
zadatka koji se u savremenom poslovanju sve ee
primenjuje.

utorak, 28. maj 2013

Spajanje podruja rada dva ili vie


uesnika u transportu ostvaruje
maksimalno snienje trokova transporta.

utorak, 28. maj 2013

5. Logistika
skladita i
komisioniranja
utorak, 28. maj 2013

Pojam skladita moe se posmatrati u


uem i irem smislu. U uem smislu,
skladite predstavlja strogo ogranieni
prostor gde se skladiti i uva roba. Jedina
rije koja je upotrebljavana da bi oznaila
pojam skladitenja bila je smetaj zaliha".

utorak, 28. maj 2013

Danas je smetaj zaliha najvei dio


skladitenja, ali ne i jedini. Tu su ukljueni
razni dopunski uslovi koji su sastavni deo
procesa skladitenja (npr. poslovi
pripreme robe za prodaju, kao i njenu
ekspediciju).

utorak, 28. maj 2013

Problematika skladitenja se moe


celovito posmatrati samo ako se skladite
posmatra u irem smislu rei. Takav
pojam skladitenja obuhvata sledea tri
segmenta: rukovanje robom, tj. kretanje
robe od mesta porekla do odredita,
uvanje robe, tj. zatita robe od raznih
fizikih i hemijskih uticaja, i metodologija,
izbora i primene raznih sredstava, raznih postupaka i informacija neophodnih u
radnim procesima u skladitu.
utorak, 28. maj 2013

Skladitenje obuhvata ekonomski,

tehniko-tehnoloki, privredno-pravni,
matematiko-statistiki i sociolokopsiholoki aspekt skladitenja.
Ekonomski aspekt skladitenja polazi od
injenica da je osiguranje procesa
proizvodnje i procesa robnog prometa
potrebnim zalihama ekonomska nunost
koja osigurava kontinuirani fiziki tok roba
u proizvodnji, razmeni i potronji.
utorak, 28. maj 2013

Tehniko-tehnoloki aspekt skladitenja


sastoji se u tome da se kvalitet preuzete robe, tj.
njena fiziko-hemijska svojstva, u skladu sa
tehnikim procesima o kvalitetu i u procesu
skladitenja, sauvaju i odre.
Privredno-pravni aspekt skladitenja obuhvata
pravne propise i normativna akta kojima se
reguliu radni postupci u skladitima u pogledu
prijema robe, rukovanja zalihama, osiguranja
osnovnih i obrtnih sredstava u skladitima,
kontrole nad zalihama, inventarisanje zalihama
itd.
utorak, 28. maj 2013

U matematiko-statistiki aspekt
skladitenja ulazi izbor i primena raznih
matematikih i statistikih metoda radi
pravilnog izbora lokacije skladila,
unutranjeg ureenja skladinog i
manipulativnog prostora, optimalnog
korienja skladinih kapaciteta,
utvrivanja normativnih zaliha robe radi
optimalizacije skladinog poslovanja.
utorak, 28. maj 2013

Socioloko-psiholoki aspekt skladitenja


istrauje i prouava ovjeka u procesu
(re)organizovanja skladine slube.
U okviru osnovnih funkcija koje se realizuju
u skladitu spadaju:
1. prijem materijala, gotovih proizvoda ili roba,
2. identifikacija materijala, gotovih proizvoda ili
roba,
3. sortiranje materijala, gotovih proizvoda ili roba,

utorak, 28. maj 2013

4.
5.
6.
7.
8.

otprema materijala, gotovih proizvoda ili roba do mesta


gde e se smjestiti,
dranje materijala, gotovih proizvoda ili roba,
opoziv, selekcija ili odabiranje materijala ili roba,
slaganje materijala, gotovih proizvoda ili roba za
isporuku,
otprema materijala, gotovih proizvoda ili roba.

utorak, 28. maj 2013

Granice skladinog poslovanja


predstavljaju ulaz i izlaz materijala, gotovih
proizvoda ili roba. Izmeu ulaza i izlaza,
roba cirkulie unutar skladita. U
proizvodnim preduzeima se realizuje
skladitenje materijala i gotovih proizvoda,
dok u trgovinskim preduzeima, u kojima
ne postoji posebna transportna sluba,
skladino poslovanje obuhvata i poslove
oko dopreme nabavljene robe i otpreme
maloprodajnim objektima.
utorak, 28. maj 2013

5.1

Skladitenje materijala

Posmatrano na nivou privrede u celini gotovi


proizvodi jednih preduzea potrebni su drugim
preduzeima i potroaima u razliitim vremenskim intervalima. Da bi se savladala prostorna i
vremenska neusklaenost proizvodnje, razmene
i potronje, formiraju se zalihe. Zalihe se moraju
zatititi, uvati i kada je to potrebno dopremiti i
otpremiti, pa je neophodno da za to bude
obezbeen odreeni prostor.
utorak, 28. maj 2013

U savremeno organizovanoj proizvodnji,


baziranoj na savreno snabdevenom tritu
svim vrstama materijala, nestala bi potreba za
skladinim prostorom. Medutim, nesigurnost u
snabdevanju materijalom, neujednaen
proizvodni proces, nemogunost odravanja
ustanovljenih rokova proizvodnje, udovoljavanje
kratkoronim zahtevima potroaa, tekoe pri
uvozu materijala itd., neminovno nameu
potrebu za postojanjem skladinog prostora.
utorak, 28. maj 2013

Broj skladita treba svesti na najmanju meru, uz uslov da


ih je dovoIjno za obezbedenje tokova proizvodnje i
prometa. To je mogue ako je u njima dobro
organizovana manipulacija materijalima i ako se
upotrebljavaju mehanizovana i automatizovana sredstva
transporta.
Svrha postojanja skladita je da obezbedi dopremanje
mateijala proizvodnom procesu uz minimalne trokove.
Pored trokova usled nedovoIjnih ili prekomernih zaliha
pojavljuju se i trokovi skladitenja, kao trokovi za
zatitu malerijala, rukovanje, administraciju, prostor,
opremu, grejanje, oteenje itd.

utorak, 28. maj 2013

Pre svega treba naglasili da razmetaj


materijala u skladistu uglavnom zavisi od
sistema skladitenja za koje se odluila
uprava preduzea. Faktori koji na to utiu
odnose se na veliinu proizvodnih pogona,
oblik dominirajueg materijala (po koliini)
koji treba razmestiti, nain opsluivanja i
sl.

utorak, 28. maj 2013

Pre nego to se izvri konaan razmetaj


materijala on se mora privremeno smestiti da bi
se izvrio kvantitativan i kvalitativan prijem. Pri
tome treba predvideti poseban prostor ija
veliina zavisi od prirode robe, dimenzija,
uestalosti pristizanja novih koliina materijala)
Ijudstva koje stoji na raspolaganju. Ne postoje
univerzalno vaea pravila za razmetaj
materijala unutar skladitenog prostora, ali se
mogu izdvojiti opte preporuke:
Obaviti grupisanje malerijala s obzirom na
nain rukovanja i na potrebnu sigurnost;
utorak, 28. maj 2013

Materijal sa velikom frekvencijom


izuzimanja treba skladititi u blizini
glavnog saobraajnog prolaza;
Teak materijal i materijal velike
zapremine smestiti na kraju sabirne linije;
Lake materijale koji se izuzimaju runo, a
mnogo se troe, treba smestiti u
najpovoljnije radno podruje - oko 1 m
visine (izmeu visine kolena i oiju);
utorak, 28. maj 2013

Zapaljivi materijali se skladite na posebnim


mestima koja moraju zadovoljiti propise o protivpoaru;
Postoje proizvodi koji treba da doive starenje"
pre otpreme na liniju proizvodnih operacija;
Predvianje prostora za unapred pripremljenu
robu pre izdavanja;
Identifikacija ve rasporeene robe u skladitu u
velikoj meri doprinosi njenom efikasnom
izdavanju prema zahtevu proizvodnje.
utorak, 28. maj 2013

5.2. Skladitenje roba


Ukoliko proizvoai ili trgovine ele da trajno
zadre kupce, ne sme se desiti ni u jednom
trenutku da nekih roba nema u prodavnicama.
To znai da u skladitima roba uvek mora
postojati potrebna koliina roba.
Sledee pitanje na koje logistika trai odgovor
da bi se zadovoijio prethodni zahtevje: kakvo
treba da bude skladite prema vlasnitvu,
veliini, opremi, kvalitetu i lokaciji da bi se
mogla roba pravovremeno, u potrebnoj koliini i
kvalitetno skladititi?
utorak, 28. maj 2013

Naime, ako firma odlui da koristi vlastito


skladite smanjuju joj se trokovi
iznajmljivanja, ali se pojavljuje ulaganje u
kupovinu koje blokira novana sredstva.
Pri tome se uvek mora dodati i cena
kapitala uloenog u skladite. Ako se
skladite iznajmljuje treba odrediti da li da
se iznajmi cijelo skladite ili samo skladini
prostor. Da bi se odgovorilo na ova pitanja potrebno je veoma dobro poznavati
sve trokove svih relevantnih elemenata.
utorak, 28. maj 2013

Lokacija skladita je u vezi sa


trokovima. Najee su skladita koja imaju
povoljnu lokaciju skuplja, pa je potrebno nai
optimalno reenje za lokaciju; udaljenije
skladite zahteva skuplji transport, pa bi utede
u trokovima skladita izazvale poveanje
trokova prevoza. S obzirom da je svaki
logistiki element povezan sa svim ostalim,
razliita reenja, npr. lokacije skladita, utiu ne
samo na transport nego i na sve ostale.
utorak, 28. maj 2013

Kao i lokacija, oprema skladita moe da bude


skuplja i bolja ili jeftinija i loija. Logistika traga
za optimalnom opremom koja e zadovoljiti
zahteve skladitenja roba, a imae minimalnu
nabavnu cenu i cenu odravanja. Najvaniju
opremu ine: viljukari, razni liftovi, rampe,
pokretne trake, police i dr.
Jo jedan zadatak koji reava logistika na
skladitu je raspored roba na skladitu i
transportni putevi. Tei se da robe budu
rasporeene po celoj zapremini skladita i da su
dostupne u svakom trenutku, bez premetaja
ostalih roba.
utorak, 28. maj 2013

5.3 Skladitenje gotovih proizvoda


Skladite, kako je ve pomenuto, predstavlja prostor koji
slui za zatitu, uvanje i odravanje zaliha u skladu sa
zahtevima, odnosno mogunostima dopreme i otpreme.
Pri tome treba istai da je povoljnije ne skladititi
proizvode, nego ih odmah posle zavrene finalne
kontrole otpremiti do kupca. Medutim, mnogo je ei
sluaj u praktinom privreivanju da se gotovi proizvodi
pre isporuke moraju drati odredeno vreme u skladitu.
Naravno, skladitenje gotovih proizvoda izaziva trokove
koji ih dodatno optereuju, pa je veoma vano otkriti
njihove izvore, a zatim ih svesti na minimum.

utorak, 28. maj 2013

**Skladitenje gotovih proizvoda


potrebno je iz vie razloga:
obezbeenje dueg ciklusa proizvodnje potoje brojni proizvodni procesi kod kojih
treba produiti proizvodni cikius da bi se
postigli manji trokovi po jedinici gotovih
proizvoda;
obezbeenje stalnog prisustva na tritu znai da bude prisutan na mestu gde je
potreban i u vremenu kada je potreban.
utorak, 28. maj 2013

Sa aspckta kupca svaki proizvod ima


utoliko veu vrednost ukoliko je upotrebljiviji i prisutniji na tritu. Veoj
upotrebljivosti doprinose fizike osobine
proizvoda ili dizajn, a skladitenje ga ini
prisutnijim na tristu u svakom trenutku
kad za njim postoji potranja. Poveani
trokovi usled skladitenja esto mogu biti
zanemarljivi u odnosu na prihode koji su
izazvani poveanom prodajom.
utorak, 28. maj 2013

Smanjenje trokova transporta pri otpremi logino je da skladitenje gotovih proizvoda


dovodi do smanjenja transportnih trokova.
Kada se finalni proizvodi transportuju do kupaca
koji su na velikim rastojanjima od proizvoaa, a
transportno sredstvo nije u potpunosti
iskorieno dolazi do maksimalnih trokova
prevoza.
Rasporeivanje gotovih proizvoda u skladitu
treba realizovati tako da se obezbedi
najpovoljnije korienje skladinog prostora uz
efikasno rukovanje proizvodima i transportnim
sredstvima.
utorak, 28. maj 2013

Vanost skladitenja gotovih proizvoda i


roba se esto potcenjuje, pa se koriste
nenamjenske zgrade, uz uslov da su samo
suve, a gotovi proizvodi i robe se esto
smetaju direktno na pod. Pravo resenje je
da se prilikom projektovanja zgrada za
skladitenje gotovih proizvoda i roba mora
voditi rauna da se dobro isplanira
unutranji prostor na naunim principima.
utorak, 28. maj 2013

Zgrade koje se primenjuju za skladitenje


gotovih proizvoda i roba treba da imaju radni vek
trajanja izmedu 30 i 60 godina. Zato je najpovoIjnije reenje da se projektovanje veliine
prostora za skladitenje vri na osnovu
prognozirane najdalje budunosti, ali da se pri
tom omogue i eventualne izmene koje se mogu
oekivati. Na svaki nain treba izbei projekat
skladita koji treba da zadovolji samo trenutne
potrebe. U koristan prostor skladita ulazi kako
povrina tako i visina zgrade. To znai da je
ekonominije graditi vie zgrade, ali pod
uslovom da se i visina potpuno koristi.
utorak, 28. maj 2013

Da bi se otprema izvrila na efikasan


nain neophodno je da se obezbijedi
mogunost pogodnog podizanja gotovih
proizvoda i roba sa nivoa skladitenja na
visinu potrebnu za utovar u kamion ili
vagon ili da se elezniki kolosek odnosno
pristup za kamione sputa do izjednaenja
visine poda skladita sa platformom, u
kamionu ili vagonu. Takode, veoma esto
se koriste rampe, kranovi, liftovi itd.
utorak, 28. maj 2013

Problem koji se esto javlja pri reavanju


otpreme gotovih proizvoda i roba je da li utovani
prostor treba da bude zatvoren ili ne. Iako
zatvoreni prostor ima neke prednosti
(uskladiteni proizvodi zatieni, olakano
voenje evidencije...), njegov glavni nedostatak
je to se u velikoj meri smanjuje koristan prostor
skladitenja. Zbog toga mnoga preduzea primenjuju kompromisna reenja tako to pokrivaju
utovami prostor, koji se inae nalazi izvan
samog skladita.
utorak, 28. maj 2013

Sistemi skiaditenja gotovih proizvoda i


roba mogu biti:
statiki (podno skladitenje i skladitenje
u fiksirane regale),
dinamiki (skladitenje u protone,
pokretne i cirkularne regale,
kao i skladitenje u transportna sredstva).

utorak, 28. maj 2013

5.4 Metode rasporeda gotovih proizvoda


i roba u skladitu i tehnike skladitenja
Postoje razne metode rasporeivanja gotovih
proizvoda i roba u skladitu. One pomau u
reavanju jednog od kljunih problema racionalizacije skladinog prostora, tj. kako pravilno
popuniti i iskoristiti skladini prostor neophodnim
zalihama robe. Tehnike skladitenja
podrazumevaju naine smetaja pojedinih
gotovih proizvoda i roba u odreeni skladini
prostor, policu, regal, a sve to znaajno
doprinosi racionalizaciji poslovanja u skladitu.
utorak, 28. maj 2013

**U

praksi se najee koriste sledee


metode rasporeda:
fiksni raspored,
modifikovanii fiksni raspored,
haotini raspored,
modifikovani haotini raspored,
raspored na osnovu koordinatnog
sistema i
raspored po ABC klasifikaciji.

utorak, 28. maj 2013

Vea skladita imaju posebnu prijemnu


slubu. Njen je zadatak da prihvati
prispela i postojea dokumenta, da izvri
kvantitativni i kvalitativni prijem gotovih
proizvoda i roba, da izda prijemnicu,
odnosno zapisnik o prijemu gotovih
proizvoda i roba.

utorak, 28. maj 2013

Gotovi proizvodi i robe se izdaju iz skladita na osnovu propisane dokumentacije.


Ako se gotovi proizvodi i robe izdaju za
potrebe prodavnica, onda na osnovu
trebovanja, koje ispostavlja poslovoa
prodavnice, prodajna sluba dostavlja
skladitu nalog za izdavanje gotovih
proizvoda i roba. Na osnovu ovog naloga
skladina sluba pie otpremnicu.
utorak, 28. maj 2013

Postoji itav niz artikala kojima se mora posvetiti


posebna panja kod redosleda njihovog
izdavanja iz skladita. Radi se o gotovim proizvodima i robama koje i pored najbriljivijeg
tretmana gube u kvalitetu stajanjem na
zalihama. Zbog toga je mnogo efikasnije reenje
da ono to prvo ue u skladite treba to pre i da
izae. Ovaj princip se moe primjeniti na
nekoliko naina: metod kupona, metod
dvostrukih povrina, metod pokretnih partija,
metod samopomeranja.
utorak, 28. maj 2013

5.5. Principi odreivanja potrebnog


prostora za skladitenje
Lokacija skladita je veoma znaajna za
to bolje iskorienje vremena i mesta.
Naime lokacija Iogistikih objekata
direktno utie na trokove transporta,
nivoe usluga potroaima i trokove
zaliha.
utorak, 28. maj 2013

Glavne odrednice za pravilan izbor lokacije


su:
Pogodna klima radne snage.
Blizina trita,
Kvalitet ivota,
Blizina dobavljaa i resursa,
Cena i raspoloivost radne snage,
Dozvole okruenja,
Objekat i zemlja koji su na raspolaganju,
Bolji transport,
Takse, finansiranje.
utorak, 28. maj 2013

Nepodesna lokacija objekata moe da rezultira


dodatnim trokovima ili neprihvatljivim nivoom
usluga logistike. Odluka o lokaciji najee
poinje odreivanjem podruja za objekat gde
su najmanji trokovi (determinanta logistike).
Analiza zatim razmatra nelogistike
determinante, kao to su: raspoloivost i cena
zemljita, raspoloivost struje i radne snage, kao
i faktore koji se ne mogu kvantifikovati, kao to
su: kulturne, rekreacione i obrazovne
mogunosti tog mesta.
utorak, 28. maj 2013

Odluka o lokaciji zahteva koordinaciju


izmeu logistike i drugih sektora
preduzea. Lokacija objekata, kao to smo
ve rekli, direktno utie na trokove
logistike i nivo usluga logistike koje objekat
prua. Ova dva podruja logistike utiu na
cenu proizvoda i konkurentnost, cenu
proizvodnje i finansiranje preduzea.
Donosilac odluke mora da razmotri sve
ove faktore radi odredivanja optimalne
lokacije objekta.
utorak, 28. maj 2013

Izbor lokacije skladita materijala


Polazei od neophodnosti postojanja skladita,
potrebno je odrediti njegovu lokaciju. To je
logino jer ako je objekat podignut na mestu
koje ne zadovoljava optimalne uslove, negativni
efekti usled toga ostaju do kraja radnog veka
preduzea. Od odabrane lokacije direktno
zavise trokovi transporta na relaciji: skladite proizvodni pogon - skladite gotovih proizvoda.

utorak, 28. maj 2013

Kod lokacija skladita manjih preduzea,


skladita se uglavnom lociraju pod istim
krovom sa proizvodnim pogonima i imaju
smer tehnolokog procesa, tako to se
skladita sirovina lociraju na poetku
proizvodnog procesa, a skladita gotovih
proizvoda na kraju procesa gde je
montaa gotovih proizvoda.

utorak, 28. maj 2013

Kod lokacija skladita velikih preduzea,


potrebno je doneti odluku da li e ono biti
centnalizovano ili decentralizovano. Koliina
materijala koju treba uskladititi, uestalost
potraivanja, tip i organizacija proizvodnje, su
faktori od kojih to zavisi. Pored navedenog,
potrebno je da udaIjenost skladita sirovina od
proizvodnih pogona bude to manja, udaljenost
skladita gotovih proizvoda od montanih
pogona kao i skladita trgovake robe od
potroaa, takoe treba da bude to manja.
utorak, 28. maj 2013

Prvo pitanje koje sebi mora da postavi


projektant skladita jeste: Da li je
skladite u konkretnom sluaju zaista
neophodno? Odgovor na ovo pitanje
zavisie od mogunosti:
direktnog snabdevanja od dobavljaa,
smanjivanja veliine serije,
proizvodnje za poznatog kupca.
utorak, 28. maj 2013

Ako ne postoji mogunost direktnog


snabdevanja od dobavljaa, bie potrebno
skladite predmeta rada. S druge strane,
ako ne postoji mogunost za proizvodnju
malih serija ili mogunost proizvodnje za
poznatog kupca, bie potrebno i skladite
gotovih proizvoda. A ako je skladite ve
potrebno, tada je potrebno reiti problem
njegove lokacije.
utorak, 28. maj 2013

Lokacija skladita utie na uspenost poslovanja


preko trokova koje prouzrokuje transport.
Ukoliko je stvarna lokacija skladila blia
optimalnoj, utoliko e i trokovi transporta zaliha
biti manji, odnosno ekonominost preduzea
vea. Problem lokacije skladita u okviru
logistike ne iscrpljuje se samo izborom
najpovoljnijeg mesta za izgradnju skladinog
objekta. On se protee i na odreivanje
optimalne lokacije robe u okviru samog
skladila.
utorak, 28. maj 2013

Nepodesna lokacija objekata moe da rezultira


dodatnim trokovima ili neprihvatljivim nivoom
usluga logistike. Odluka o lokaciji najee
poinje odredivanjem podruja za objekat gde
su najmanji trokovi (determinanta logistike).
Analiza zatini razmatra nelogistike
determinante, kao to su: raspoloivost i cena
zemljita, raspoloivost struje i radne snage, kao
i faktore koji se ne mogu kvantifikovati, kao to
su: kulturne, rekreacione i obrazovne
mogunosti tog mesta.
utorak, 28. maj 2013

6. Logistika
nabavke
utorak, 28. maj 2013

6.1



.


,
-,
.
utorak, 28. maj 2013


: ,

,

.



.
utorak, 28. maj 2013

NABAVNA
LOGISTIKA

PROCES
NABAVKE

PROCES
SKLADITENJA

OBRADA
ZAHTEVA ZA
NABAVKOM

PRIJEM I
EVIDENCIJA

PLANIRANJE

KONTROLA
SKLADINOG
MATERIJALA

NABAVKE
PRIKUPLJANJE
PONUDA I
IZBOR DOBAV.
UGOVARANJE I
PRAENJE
NABAVKE

IZDAVANJE
MATERIJALA
UPRAVLJANJE
ZALIHAMA
SKLADITE
AMBALAE
MEUSKLADITE

utorak, 28. maj 2013

PROCES
REKLAMACIJA
DOBAVLJAIMA

PROCES PRAENJA
DOBAVLJAA

REKLAMIRANJE
NA KVALITET I
KVANTITET

UVOENJE NOVOG
MATERIJALA
DOBAVLJAA

REKLAMACIJA NA
NEISPUNJAVANJE
KOMERCIJALNIH
USLOVA

EVIDENTIRAWE

REKLAMIRANJE
SKRIVENIH MANA

OCENA
POUZDANOSTI
DOBAVLJAA

MATERIJALA
EVIDENTIRANJE
DOBAVLJAA


, ,
,


, ,
,
.

,

.

.
utorak, 28. maj 2013

P r e po r uke i z
p r o i z v o d e
Zaht ev za
I1 nabav

C3

C4

C1 C2

P o s t up a k
ugo vo r a a u
s n a b de v
I n f o r ma c i ja
i z r a z v o ja

KA

U go v o r o nabavc i

U go v o r o nabavc i

I n f o r mac i ja
i z i st r azi vawa

I nf or mac i ja za
po s l . par t ne r a
O2

I nf o r mac i ja za r azvoj

I4
I2

Tr e bo va e za gor i vo
Tr ebovae

I n f o r mac i ja I nf o r mac i ja
za r ekl ami r awe z a pr o zvo dw u

Ot pr emni ca
I n f o t o ku nabavke

RE KL A MA C I JA
DOBA VQ A ^ I MA

Zapi s ni k o
r e kl amac i ji

O1
I n f o r mac i ja
i z s nabde vawa
I nf o r mac i ja
o po uzdanost i
do b a v q a ~ a

I3

I n f o d
I n f p o s l o v par t ne r a
i z pr oi zvode
P o da c i o
do b a v a i ma

utorak, 28. maj 2013

I zve { t aj o kont r ol i
S t a w e n a s kl adi { t u

P RA ] E W E
DO B A VQ A ^ A

6.2

:
- ;
- ,

;
-

utorak, 28. maj 2013

utorak, 28. maj 2013

6.3.


:
-
,
- ,
-
-
.
utorak, 28. maj 2013



-
.


.



.
utorak, 28. maj 2013

,


.
,


.

,
.
utorak, 28. maj 2013

a :
,


,

.

utorak, 28. maj 2013

6.4.

,


.





utorak, 28. maj 2013



,
,

.

utorak, 28. maj 2013

.

.



.
,
.
:

.
utorak, 28. maj 2013



:
(
, ,
);
(
, ,
, , ,
, .);
utorak, 28. maj 2013

( , ,
, ,
);

( , ,
, , ,
);
( ,
, );
(
.);
(
).
utorak, 28. maj 2013

14,

,
.

utorak, 28. maj 2013

Promena cilja
- Promena sutine cilja
- Promena znaaja cilja
- Duina vremenskog
intervala u kome cilj ima
zna~aj
Promena strategije

Trini rizici
- Rizik od otkaza isporuke
- Cenovni rizik

Poslovni rizik
- Ekonomski rizik
- Proizvodni rizik
- Rizik plasmana
- Finansijski rizik

Karakter vrednosti objekta


- Apsulutna vrednost
- Relativna vrednost

utorak, 28. maj 2013

Kontinuitet potrebe
- Kontinualna potreba
- Diskontinualna potreba
- Privi put se pojavljuje
potreba
- Jednokratna potreba

6.5.
,

.

,

,


.
utorak, 28. maj 2013



,

.

,

:

,

.
utorak, 28. maj 2013


,
,
.
: (Brend),

(
),
.


.
utorak, 28. maj 2013




.

,

.
. ,


.
utorak, 28. maj 2013



. ,



.
, ,
, ,
, ,

.
utorak, 28. maj 2013

**
,

:


;

.


"".

utorak, 28. maj 2013

6.6.
,
:
,
,
;
,
;
, ,
, ;
,
,
;
,
.

utorak, 28. maj 2013

6.7.
**

,



:
,

,
,
.

utorak, 28. maj 2013



Porfolio


( )
.
:

utorak, 28. maj 2013

1:



,
.


: ,

, ,
.
utorak, 28. maj 2013


,
, (),
,
.


():

;
utorak, 28. maj 2013

,

;
""

,


.
utorak, 28. maj 2013

2:



. ( )

,
,

, ,
, ,
, ,
, ,

.
utorak, 28. maj 2013



,

,
,

,
,
,
, ,

.
utorak, 28. maj 2013

3:


"".


.

.
Portfolio-
utorak, 28. maj 2013

4:



: , ,

utorak, 28. maj 2013

6.7.




:

,
, -
;

utorak, 28. maj 2013




;



.
.
utorak, 28. maj 2013




: (Global Sourcing),
/ (Single/Multiple
Sourcing) .

utorak, 28. maj 2013

6.8.

,
,

.

,
,

.
utorak, 28. maj 2013

,


.

.

,

utorak, 28. maj 2013

,
,
(
).
, ,

,
.

utorak, 28. maj 2013


- -
-
-
-
- -
utorak, 28. maj 2013


:

(
);
,
;
,
,
(
);
utorak, 28. maj 2013

,
(.
);

( );

,

,
.
utorak, 28. maj 2013




,
.


.

utorak, 28. maj 2013

6.8. -




,
.
,
(
) (
),
() ,
.
utorak, 28. maj 2013

:


,

;


,
;
utorak, 28. maj 2013

;

;


,
,
;

.
utorak, 28. maj 2013


, .
,

. ,


,
. ,
,
,

.
utorak, 28. maj 2013

6.8.


.

.


,
,
.
utorak, 28. maj 2013




,

,


.
utorak, 28. maj 2013



:
(
, , -
.), ,
,
.

utorak, 28. maj 2013

7. Logistika
proizvodnje
utorak, 28. maj 2013


.
.


(,
,
.)

utorak, 28. maj 2013


,



, ,
,
.

utorak, 28. maj 2013

PROIZVODNA
LOGISTIKA

PLANIRANJE I
PRAENJE
PLANIRANJE
PROIZVODNJE
PRAENJE
PROIZVODNJE
ODRAVANJE
MAINA I OPREME

KONTROLISANJE I
ISPITIVANJE
KONTROLA
KVALITETA U
PRIJEMU

INSTALISANJE I
PUTANJE U
POGON

KONTROLA
KVALITETA U
POGONU

PRAENJE
PRIOZVODA U
UPOTREBI

ZAVRNA
KONTROLA
KVALITETA

SERVISIRANJE
PRIOZVODA U
TOKU UPOTREBE

LABORATORIJSKA
ISPITIVANJA

POVLAENJE
PROIZVODA IZ
UPOTREBE

ODRAVANJE
MERNO-KONTROLNIH
SREDSTAVA
utorak, 28. maj 2013

UPOTREBA
PROIZVODA


.


,


, ,
.
utorak, 28. maj 2013





,
,
" ".
" "
,
()
.

.
utorak, 28. maj 2013


:
,


( , Layout
);
,

.
utorak, 28. maj 2013



.


,




.
utorak, 28. maj 2013




:
,
.



.
utorak, 28. maj 2013

7.1.



. ,

,

.

utorak, 28. maj 2013

***
:

;
;
,
;
,
.
utorak, 28. maj 2013


:
- ,
- (, ),
- ,
-
-
.
utorak, 28. maj 2013


.
()
,
.


.

utorak, 28. maj 2013

utorak, 28. maj 2013

,
,
.



Layout
.

utorak, 28. maj 2013




,

.

utorak, 28. maj 2013

,


(Layout).

.
: ,
, .




.
utorak, 28. maj 2013

-


. ""

( )
.
,
, ,

.
utorak, 28. maj 2013

Layout








.
.
utorak, 28. maj 2013

( )
,
,




.


.
utorak, 28. maj 2013

utorak, 28. maj 2013


-
-
-

P
-

-
-
-
-


- Layout
-
- Layout
- Layout

utorak, 28. maj 2013

-
-
- Layout
- Layout



.
,
.



,


.
utorak, 28. maj 2013




,


.

utorak, 28. maj 2013




( )
( )

().


.
utorak, 28. maj 2013

**

:

;


;


.
utorak, 28. maj 2013

.




.

,

.

.

utorak, 28. maj 2013



.

,


,
.
utorak, 28. maj 2013

Layout-
:
a

();


;

;

;
utorak, 28. maj 2013


: ,
, ,
,
.

utorak, 28. maj 2013



, :


;
;
.
.
(, ,
.)
utorak, 28. maj 2013

utorak, 28. maj 2013





.


:
ABC ()
PQ (Product Quantum) .
utorak, 28. maj 2013


()


:
;
,
.
utorak, 28. maj 2013



.
()

.


.
utorak, 28. maj 2013

utorak, 28. maj 2013


:
,

;

:
,
, ,

;
utorak, 28. maj 2013

utorak, 28. maj 2013

:
;


;

utorak, 28. maj 2013



;

.

utorak, 28. maj 2013





.


.


.
utorak, 28. maj 2013


,
"Y"
.



.

utorak, 28. maj 2013

:

;
;
,
;
,

,

.
utorak, 28. maj 2013

:

,

,
,


;
utorak, 28. maj 2013




.


.



.
utorak, 28. maj 2013



.



,
.

utorak, 28. maj 2013



,

.


,

utorak, 28. maj 2013

utorak, 28. maj 2013





.



:
;
;

.
utorak, 28. maj 2013


,

.
:


;

.
;

.
utorak, 28. maj 2013



(),

.


.

utorak, 28. maj 2013








.

.
utorak, 28. maj 2013







.


-, . .
utorak, 28. maj 2013

() ()

utorak, 28. maj 2013


.
,



.

utorak, 28. maj 2013

7.2. Layout

Layout
.
Layout

.

utorak, 28. maj 2013

Layout
,


,

()
.

.
utorak, 28. maj 2013

Layout

.



,


.
.
utorak, 28. maj 2013


Layout

.
Layout
:
.

utorak, 28. maj 2013

Layout

:
,
,
.
,
,

.
utorak, 28. maj 2013


:


;
;
;
;
;
;
.
utorak, 28. maj 2013

Layout

, .
:

. .
: ,
, ,
,
,
,
, , .,
, , , .
utorak, 28. maj 2013

Layout

.



.


.
utorak, 28. maj 2013

Layout
:
,
.
:

utorak, 28. maj 2013

,

Layout
;
,



-;

, ,

.
utorak, 28. maj 2013

Layout


,

3D.

utorak, 28. maj 2013

proizvodwe

program

w
;


materijalom

Kupovina

kapaciteta

}w

w
zadataka

utorak, 28. maj 2013

Upravae
m

,
:
,
(

),
(
)
.
utorak, 28. maj 2013

,
:

.

utorak, 28. maj 2013



: ;

; ;
;
;
;
; ;

.
utorak, 28. maj 2013



.



:
;
,
.
utorak, 28. maj 2013





.


.

utorak, 28. maj 2013

***
:
,

.

on-line ;
,



.
utorak, 28. maj 2013


,



.

.

utorak, 28. maj 2013




.


.

.
utorak, 28. maj 2013



: MRP (Material Requirment
Planing-System), NBN-

CIM- (Computer
Integrated Manufacturing) .

utorak, 28. maj 2013

8. Logistika
distribucije
utorak, 28. maj 2013

(
)

.
,




.
utorak, 28. maj 2013

,



.

utorak, 28. maj 2013


,
. ,
,


, ,
,
.
utorak, 28. maj 2013

PRODAJA

PLANIRANJE
PRODAJE
PLANIRANJE
PRODAJE ZA
DOM. TRITE
PLANIRANJE
PRODAJE ZA
INO. TRITE
ANALIZA
PLANOVA
MARKETING MIKS

utorak, 28. maj 2013

OBRADA UPITA I
UGOVARANJE

REKLAMACIJE
KUPCA

OBRADA UPITA I
IZRADA PONUDE

PRIJEM
REKLAMACIJE

ANALIZA DOPUN.
ZAHTEVA KUPCA

NAKNADNE
REKLAMACIJE
KUPCA

IZRADA UGOVORA
IZMENE UGOVORA
POSLOVNO
KOMUNICIRANJE

REAVANJE
REKLAMACIJE

PAKOVANJE I
SKLADITENJE
PRIJEM I
SKLADITENJE
ROBE
OTPREMA
ROBE
OBRADA
IZDATIH
NALOGA
PROVERA
STANJA I
IZVESTAVANJE
OUTSOURCING


:




/
,
;

utorak, 28. maj 2013

,

,
- ,


.

utorak, 28. maj 2013

,




,

.

utorak, 28. maj 2013



.
(
,
) .

utorak, 28. maj 2013


. -

.
,
. output-
.
utorak, 28. maj 2013



, ,
(

-)

.

utorak, 28. maj 2013

/






.

utorak, 28. maj 2013


.




.

utorak, 28. maj 2013

utorak, 28. maj 2013


:
" " (Push-System;
BringPrincip),
" " (Pull-System,
HolPrincip).

,

.
utorak, 28. maj 2013

8.1.



.


:
(
- );
,
();

.
utorak, 28. maj 2013

8.2.


.
.

(
):
,
,

.
utorak, 28. maj 2013

,


.
,


.




;
utorak, 28. maj 2013

,





.



;
utorak, 28. maj 2013

,
.

.


. ,



.
utorak, 28. maj 2013



( -FS,
-CS, -RS
-SS)

. ,


.
utorak, 28. maj 2013

FS

FS

FS

FS

CS

SS

SS

CS

SS

SS

SS

Korisnici

utorak, 28. maj 2013

CS

CS

RS

RS

RS

FS

SS

SS

SS

SS

SS

SS

Korisnici

SS

SS

SS

Korisnici

SS

Korisnici



,
.



.

utorak, 28. maj 2013




.


: ,
,
,
,
.
utorak, 28. maj 2013

,

.




.

utorak, 28. maj 2013


()
()
.





, . .
utorak, 28. maj 2013

Vjerovatnoa
a

50.0
84.1
97.7
99.9
Servis-stepen
%
utorak, 28. maj 2013

Potrebna zatitna
zaliha za servis-stepen

Potranja

,


.
.

,
.




() .
utorak, 28. maj 2013



.
- .



.





.
utorak, 28. maj 2013


.


-
.


,
,



.
utorak, 28. maj 2013






. .

,
:
,
, .
utorak, 28. maj 2013

Trokovi

Trokovi skladitenja + trokovi


transporta

Trokovi
skladitenja

Trokovi transporta

utorak, 28. maj 2013

Optimalna koliina

Koliina koja se
isporuuje




. .

utorak, 28. maj 2013

8.3.






.


.
utorak, 28. maj 2013

***
:
;

;
,
,


.
utorak, 28. maj 2013





.

,

.
utorak, 28. maj 2013




,


.


.
utorak, 28. maj 2013




.
,


.

utorak, 28. maj 2013

8.4. -



. 45,

.


.
utorak, 28. maj 2013




. . ,


.

utorak, 28. maj 2013




.

-
:


.
utorak, 28. maj 2013



,


.

utorak, 28. maj 2013

OBRASCI TREBOVANJA

Interna
trebovanja

Broj i datum
izjave i porudbine
Adresa kupca i
PIB kupca
Brana kupca
pozicija u
distributivnoj mre`i
Adresa i PIB
prodavca
Naziv, jedinica
mere i ukupna
koli~ina
Jedinina i
bruto cena
Uslovi prodaje
Rabat
Transportno
sredstvo
Zara~unati tro{kovi
Adresa otpreme,
pariteti
Rok isporuke

utorak, 28. maj 2013

Eksterna
trebovanja



.

.

" " ( )
: ,


. ,
.

.
utorak, 28. maj 2013


,
,




.

utorak, 28. maj 2013


:
1.
,
2.

3.
.
utorak, 28. maj 2013

8.5.





.


,

utorak, 28. maj 2013




.
: , ,

.


( -1/2/3 /
).

utorak, 28. maj 2013

Dostava
eksternog
trebovanja

Priprema
internih
trebovanja

Komisioniranje
robe

Otprema robe

Fakturisanje

Zalihe robe
utorak, 28. maj 2013

Transport

Skladite


.



.



.
utorak, 28. maj 2013



,


.

.

utorak, 28. maj 2013




.





.
utorak, 28. maj 2013






.

,
,
.
utorak, 28. maj 2013



,
.


( ,
),

/. ,



utorak, 28. maj 2013


,
: ,

.

.



.
utorak, 28. maj 2013





.



.


.
utorak, 28. maj 2013

9. Logistika
uklanjanja procesa
proizvodnje
utorak, 28. maj 2013

9.1. ,





: ,
.

( )



.
utorak, 28. maj 2013





.




.
utorak, 28. maj 2013



(
)

.


. "
".
utorak, 28. maj 2013

,


,


.

utorak, 28. maj 2013



" --
- -"
.

,




.
utorak, 28. maj 2013


" "

(
)


" ".

utorak, 28. maj 2013


,

: ,
, ,

.


: ,
,
utorak, 28. maj 2013

Logistika otpadnih i
povratnih materijala

Logistiki procesi

Pripremni

procesi

Procesi obnavljanja i
odstranjivanja

Primarni

Razdvajanje

Primena

skladitenj
e
-transport
-pretovar

-demontaa
filtriranje

- ponovna primena
procesu nastanka odpadne
sirovine
- daqa primena u drugom

Pomoni

Prerada

sakupljanje
-sortirawe
-pakovanje

-suenje
usitnjavanj
e
-omek{avawe

Informacioni
-realizacija
naloga

utorak, 28. maj 2013

Korisna primena
- ponovna primena
- kompostiranje

Osranjivanje
- sagorevanje
- trajno odlaganje
- trajno odstranjivanje


, :
- ,

;
,


;
,


,
.
utorak, 28. maj 2013



-


.

:
;
;
,
.
utorak, 28. maj 2013

9.2.




:

;

-
;

: ,
;
utorak, 28. maj 2013



;
: ,

;



: , , ;


;
utorak, 28. maj 2013



;

;

;

;

.
utorak, 28. maj 2013





. , ,
3,8 %
, C2 3,2%
( 22% ),
H, NOx Pb,

( 1/3
) .,

.
utorak, 28. maj 2013

10. Tokovi
informacija i
kompjuterska
integracija u
utorak, 28. maj 2013



.

(). a
:
,
.

utorak, 28. maj 2013

,
,

.




,

,

.
utorak, 28. maj 2013


, ,


,
,
. ,
,

,

.
utorak, 28. maj 2013

,


. ,
,
,
:
- , .
utorak, 28. maj 2013

:
W- (WallMart)
,

(American Airlines)
(Sabre)
(Federal
Express)
.
utorak, 28. maj 2013

,
,


,

, ,

.
Lead time
utorak, 28. maj 2013

,


,

.
,

.
utorak, 28. maj 2013

,

(
,
, x ),
,


. e-mail
Electronic Data Interchange (EDI)
utorak, 28. maj 2013

:


?



?


?
utorak, 28. maj 2013




?

?

utorak, 28. maj 2013

10.1.


,

.

utorak, 28. maj 2013




:
;


;
,

;
utorak, 28. maj 2013

,

;


.

utorak, 28. maj 2013



.



.


.
utorak, 28. maj 2013


:
,
,
;
,
, ,

;

utorak, 28. maj 2013


( ) ;

,

.

utorak, 28. maj 2013



,
-
,

, ,
.

utorak, 28. maj 2013


,
,

,





.
utorak, 28. maj 2013





, , ,

,
,


.
utorak, 28. maj 2013



, :
TPS
(Transaction Processing System),
MIS(Management
Information System),
DSS(Decision Support System),

ESS(Executiv Suport System).
OAS
(Office Automatic System).
utorak, 28. maj 2013

Menadment
na visokom
nivou

Menadment
na srednjem
nivou
Operativni
nivo

ESS

DSS

MIS

TPS

utorak, 28. maj 2013

10.3.


:

;
:
, ,


;


;
utorak, 28. maj 2013



;
,


.

utorak, 28. maj 2013

utorak, 28. maj 2013

utorak, 28. maj 2013


:
, ,
() ,
, .;
, , ,

.;
, , ,

/
.

utorak, 28. maj 2013

utorak, 28. maj 2013

10.4.


,


.

utorak, 28. maj 2013


:

,


;

;

utorak, 28. maj 2013

,
;
,
,
, .


,
.

utorak, 28. maj 2013



,
,

: TCP/IP, HTML,
WWW, XML, Java, Corba .

utorak, 28. maj 2013

10.5.




.

, ,
.

utorak, 28. maj 2013



:
/ ;
;
;
.

utorak, 28. maj 2013

10.6.


,


WWW
- ( )

, je
Railroad Browser
(http//www.railroadbrowser.com).
utorak, 28. maj 2013


: iRail
(http//irail.com)
,
3.500

.

utorak, 28. maj 2013





-
, :
,

;

;
utorak, 28. maj 2013




;

;

utorak, 28. maj 2013


;

, ;
-commerce
Bid-matching-a (-


);
utorak, 28. maj 2013




;

,

;
(web co-browsing);
utorak, 28. maj 2013


;

;


;

utorak, 28. maj 2013


;



(UIC-a);

;

.
utorak, 28. maj 2013

,
,


( ,

,
).

utorak, 28. maj 2013



80% (

) 15-20%
.
,
: Microsoft Internet Information
Server, Netscape Server, Apache .

utorak, 28. maj 2013



European Railway Server
(http:// mercurio.iet.unipi.it).
,
,


.
utorak, 28. maj 2013


,



.

utorak, 28. maj 2013

11. Logistiki
kontroling
utorak, 28. maj 2013

11.1.
-




.



.
utorak, 28. maj 2013

utorak, 28. maj 2013

utorak, 28. maj 2013



,




, ,




utorak, 28. maj 2013

(Controling)


-





.
utorak, 28. maj 2013



.


90-

.

utorak, 28. maj 2013



:
,
,
.

utorak, 28. maj 2013




,

.

,



.
utorak, 28. maj 2013



:
,
, (Corporate
Desing-Corporate Identity), ,
, (
), ,
(, ,
, ,
,
, ) .

utorak, 28. maj 2013




cl. .

utorak, 28. maj 2013


Accounting

Ko

utorak, 28. maj 2013





.


.

utorak, 28. maj 2013



: , ,



( ),
, .


.
utorak, 28. maj 2013

,

,
,

.

,
.

.
utorak, 28. maj 2013



,
,

. ,
,

,
,
.
utorak, 28. maj 2013





.


,
,
,
, ,

,
.
utorak, 28. maj 2013





.


.
:
,
.
utorak, 28. maj 2013

,


,




.
, ,

.
utorak, 28. maj 2013


, ,

.

,
,
.

.

.
utorak, 28. maj 2013



(onsulting)
:

,
, , ,
,
.
utorak, 28. maj 2013

Accounting ( )
, ,

.


. ,


.
utorak, 28. maj 2013

, ,


.

,
,



.
utorak, 28. maj 2013

,
,


(First-line management)
(Top management)
, (iddle
management).

utorak, 28. maj 2013

,



,
,
.



.
utorak, 28. maj 2013


,


:
, , .

utorak, 28. maj 2013




.

,

:
, , ,
,
,
.
utorak, 28. maj 2013






,
,

.
utorak, 28. maj 2013






.


: , ,

.
utorak, 28. maj 2013

,

,
,



.

utorak, 28. maj 2013