You are on page 1of 2

Prva bolonjska generacija bez anse za zaposlenje Studenti nekoliko novosadskih fakulteta nakon zavretka osnovnih studija ne mogu

d a nau posao, jer njihovo zanimanje naprosto ne postoji ni u jednom pravilniku o v isini strune spreme koji propisuje Ministarstvo prosvete. Tako svreni studenti engleskog jezika na Filozofskom fakultetu nakon etiri godine dobijaju zvanje "diplomirani filolog - anglista" umesto dosadanje akademske titul e "profesor engleskog jezika", koja predstavlja jedino navedeno zanimanje u pros veti, prema poslednjem izdanju Slubenog glasnika. Kako za Radio 021 kae budui "angl ista" Goran Bogunovi, on i njegove kolege su se kolovali upravo da bi predavali u k olama, to im je naprasno onemogueno. "Ljudi koji imaju to zvanje ne mogu da se zaposle, na primer, u osnovnoj koli. A to su profesori, kako god ih vi nazvali - to su eleli da budu, to su studirali i to su zavrili", navodi on. Bogunovi dodaje da ipak postoji nain da se anglisti zaposle, jer privatne kole prim aju bachelor diplomce, uz zavren dodatni kurs - to smatra paradoksom. "Prema naim p ropisima, neko ko je zavrio fakultet nema dovoljno znanja da predaje, a neko ko j e zavrio kurs ima? Paradoksalno, zar ne?", pita se ovaj svreni student engleskog. Sistem 3+2 najgore (i najskuplje) reenje Situacija je jo gora kada je re o smerovima gde osnovne studije traju tri godine. Studentkinja psihologije Slavica Ranisavljev navodi da nakon dobijanja bachelor diplome svreni studenti mogu da rade samo kao pomonici pri obradi podataka. "Posle tri godine, mi dobijamo diplomu na kojoj pie "psiholog", to je veoma neodree no. Sa druge strane, rekli su nam da posle tri godine studiranja psihologije ne moemo da radimo sa ljudima, ve samo kao pomonici pri obradi podataka ili savetnici psihologa. Posle tri godine studiranja, to je zaista nita, kao da imamo srednju ko lu", kae Slavica za 021. Ona navodi da su njene kolege naile na neprijatno iznenaenje kada su se nakon zavre tka studija nali na birou rada. Naime, njihovo zanimanje "psiholog" ne postoji u evidenciji Nacionalne slube za zapoljavanje. "Ukoliko zavrite samo osnovne studije, vi nemate gde da radite. Na Birou ne postoji uopte zanimanje namenjeno za nas, p raktino ne znaju kako da nas upiu", kae ova studentkinja psihologije. Pomonik ministra prosvete Slobodan Jaukovi kae da e prilikom prvog sledeeg usvajanja izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju u pravilnike biti ubaeni i struni naz ivi koji do sada nisu bili prepoznati na tritu rada. "Kada se budu radile izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, ubacie se i on o to je uoeno kao problematino. To nisu samo pojedinani dogaaji, to su procesi - znai, treba i trite rada da se prilagodi novim okolnostima u bolonjskom procesu", kae po monik ministra. Jaukovi, meutim, navodi da e se to odnositi samo na studijske programe po sistemu 4 +1. Prema njegovim reima, fakulteti koji su se prebacili na 3+2 su to uradili pre uranjeno, pre nego to je trite rada prepoznalo trogodinje visoko obrazovanje. "Fakul teti su pourili u poetku primene bolonjskog procesa sa sistemom gde osnovne studij e traju tri, a master dve godine. Da se razumemo, oni su to uinili iz najbolje mo gue namere, elei da studenti to pre dou do kompetencije. I tu su nastali nesporazumi, koji e se vremenom uskladiti", kae on. Fakulteti nisu krivi? Na pitanje da li su fakulteti zapravo "pourili" sa primenom bolonjskog sistema 3+ 2 kako bi od svojih studenata naplatili dodatne dve godine papreno skupog master a, Jaukovi tvrdi da to nije sluaj. On kae da bi bilo najbolje da se svi fakulteti v rate na sistem 4+1, dok e se vremenom trite rada uskladiti sa novonastalom situacij om i da e generacije koje su se nale "u procepu" ipak nai posao u struci. "To je procena koja nije tana, zaista nije. Njihovi fakulteti su tako odluili, a i studenti su sami mogli da biraju da li e da idu na te smerove, ili neke koji su na principu 4+1. Izgleda da fakulteti koji su izabrali koncept 3+2 uviaju da su p ogreili i da se polako vraaju na 4+1. Meutim, i dalje mislim da se ne mogu optuiti f akulteti za generacije u procepu, jer, ponavljam, eleli su najbolje, ali nije isp alo najbolje", kae Jaukovi za 021. Primena bolonjskog sistema u Srbiji je esto oznaavana kao nepotpuna, nakaradna i d a favorizuje novac ispred vrednog rada i uenja. Mnogi smatraju da je u Srbiji jed

ina funkcija mastera da plate kako bi radili, jer postoji dosta primera obrazovn ih profila koji su naprosto primorani da papreno plate dokolovavanje, jer sa zavre ne tri ili etiri godine jednostavno nemaju zanimanje. (Miodrag Sovilj - miodrag@0 21.rs) Radio 021 20. 02. 2012