You are on page 1of 46

SLOBODAN KOSTI KOSTA GUTE UBRE PRVA GLAVA ALETOVO PIVO Moju budunost je zajebao moj roeni ale

kad je uao u Port Artur da popije pivo. to me je napravio uopte, mu ne raunam u krivicu jer nije imao lou nameru, ali to to je ba tad reio da popije pivo ne mogu da mu oprostim dok sam iv. Daklem, jula meseca iljado devetsto etres tree godine, oko podne, u povratak iz kocku nae se moj alac na drveni pijac. Kockar u podne je isto to i lastavica usred zimu. Ali kad oe da se desi maler ondak je sve mogue. ale je ko ugledan muvator nosio odelo sa prsluk i borsalino seir, a bilo je prilino vrue, i umesto da se vue kui, prdne mu na pamet da je edan. Ba tad su kreili umadiju u koju je zalazio, pa unie u Port Artur, prostu kafanu sa olajisan patos i kupleraj za sirotinjski jebai u dvorite. E sad. Unie ale, sedne u oak i narui pivo. A uz astal do njegov sede Dimitrija matrapaz zvani Mudonja i Ljuba pekulant zvani Jekser i svaaju se ko je kome kolko duan za vercovan duvan. Taman ale doao do pola kriglu, oni ripnu i potepaju se, a Ljuba Jekser vitla sa no. A ale vika: Pika vi majina, pomerite se malo, jel vidite da e mi rasipete pivo? Al oni ga ne jebavaju, tepaju se i butaju aletov astal. ale na utivan nain moli: Pomerite se malo, nabijem vam ga mile majke, jel vidite da je na astal jedna noga pokratka pa se klati i rasipuje pivo? Oni ga ne fermaju za crvljivu ljivu, nego se tepaju i na dalje. Obrie ale brkovi od penu, digne se i rekne: Smatram da nije oveanski da me ko jednoga mirnoga graanina vreate to se pravite gluvi, i zato u vi na licino mesto na obojicu jebem mamu maminu. I tako su ta dvojica postali uveni po to to ih je u Port Artur izmlatio lino Jova Maor, to jes moj ale. Dimitriju su posle vikali Mita Lipsotina a na Ljubu je u linu kartu pisalo da ima od uvo do bradu osoben znak. Ali, kafedija se uplai da su Mita i Ljuba ubiveni na mrtvo mesto pa vikne panduri, jerbo je bio dan pa nije mogao da iznosi mrtvaci i frlja u reku il pred tuu kafanu. Zato pozove panduri, i za pakost doe policiski pisar gosin Laza Govnjar koji je straobalno mrzeo aleta zbog neku Anku najderku. Od ega se radelo u tu mrnju sau vi opriam. Jedno vee zatekne gosin Laza alca kod Anku pa ga nabedi da mu preotima valerku, izvadi pitolj, udari mu nekolko amara i najuri napolje gologa. Radi osvetu ale je svaku no iao u Ankino dvorite i kaio se na kajsiju sa nekolko vrzane cigle. Jedan no ete ga gosin Laza, ide iz kuu pravo pod kajsiju na sranje, faa se sa obe ruke za drvo i istiskuje se. Saeka ga ale da se isere i pusti mu cigle na glavu, a Laza sedne u govna i uspava se. Posle je iao sa zamotanu glavu po ariju, a svi su znali da je leao u govna, jerbo je Anka kad ga je nala pomislila da je umreo pa se raskukala i razbudila komije. Uglavnom, pisar se setio ko ga je udario i mnogo mu je bilo krivo to ga vie ne zovu Gosin Laza nego Laza Govnjar, al nita nije mogao na aleta poim se on pazio da ga ne ufati. I sad ta? Dolazi Gosin Laza u Port Artur da vidi ko se tepao, pa kad opazi alca zaraduje se ko da mu je upalio loz na lutriju. Eve ga, vika Laza, Jova Maor, koji tajno slua radio London i Moskvu i mnogo voli da laje protiv Nemci!

Kad policija nekog nabedi da je kontra nee da mu pomognu ni kone gae, a ako je taj, ko Jova Maor, na agenta odozgor preoteo jo i ensku, onda je jebao jea u bocku. Uapsi Laza alca i odvede ga u apsu. Apsa je za alca bila profesionalna navika, ko na primer to je godinji odmor za oni koji su zaposleni. im uje da su ga odveli, keva turi u kufere ebe, gae, arape i pribor za brijanje, napravi pileu orbu, ispee grancle, i odnese mu. Uopte se nije sekirala, zato to bi leao po nekolko dana, kolko je i bio red da se sedi zbog kocku. Samo jedanput je zaglavio tri meseca, kad je sa obeleene karte istapirao predsednika suda. Ali, sad je stvar ispala rutava poim je Laza Govnjar napisao u raport da je Jova Hadi Todorovi na javno mesto napao dva mirna graanina zato to su falili nemaku dravu i diciplinu. Odnese keva na aleta u apsu ebe i pileu orbu a on se uprepodobio ko sojka na jugovinu: Milevo, ovaj put sam uapen na politiku bazu. Ovi e me ko dobrovoljca odvedu u Nemaku da rabotim u rudnik. Ne bi bilo loe da Gute otidne kod nemakog majora da ga moli da me puti. Ali da se obavezno rasplae i rekne da uzmu njega umesto mene inae e pomrete gladni. Major malo malo, pa vadi iz dep fotografije i gleda u nji alostivno ko paceri u loe karte, a na ruku nosi izlizanu burmu. Sto posto u Nemaku ima erke i bolnu enu. Kad pui, frlja golemi pikavci da i neki apsenik zapali. Garant u cifil nije oficir. A keva Milevka me nagovara: Sinko idi kod toga Nemca da ga moli da se zameni sa tatka. Tebe sigurno nee uzme zato to si drdav. Zajebem se ja i posluam kevu. Naem majora, pa ne samo to udarim u plakanje nego vuem i jednu nogu a leva ruka mi se trese. Slua major ta mu kazuje prevodilac, a ja ga laem kako su mi obe sestre tuberanke, majka logirana, a da se deda se udavio u Moravu kad je fatao ribe, i da e da pomremo gladni bez tatka. Pa se onda frljim na kolena i zagrlim mu noge kao bajagi ou da mu celivam izme, a kukam da se smiluje na sirotinju i mene uapsi umesto ale. E, al ne kazuje se za dabe da ovek snuje a Bog namenjuje. Taman major vadi marame da obrie oi il da istrese nos, kad na vrata ko e da unie, a ono ba Laza Govnjar. Bite en, her major, ree Laza, niks oks iks, das ist ejne vagabund. Njegov fater Johan je maher za karten pilen und hohtapler und politie bandit a ovaj ovdi je njegov sin po ime Gute kome je zbog pokvaren karakter nadimak ubre, to se na doje jezik kae Gute Mist, i on je politie bandit, bite en da ga opiim ajn cvaj draj put po labrnju. Pa mi odalami jednu zauku po iju i ja zajebem da se bavim sa glumu, i dok si reko piksla nabutae i mene u apsu a posle dve nedelje naem se u teretnjak sa ausvajs u dep, da idem direk u Saksoniju na rad u rudnik. A aleta su pustili iz apsu jerbo je za njega molila Anka najderka, u stvarima, rekla je na Lazu Govnjara da mu ne da ribu dok je Jova Maor u orku. Ali to sam doznao posle dve godine kad sam se vrnuo iz Nemaku i zateko aleta kao komandira u vatrogasnu etu a Anku na poloaj efa u Crveni krst. I tako, legam u apsu i udim se zato poslua kevu ba kad ne treba. Apsa je, brao moja, bila u kolu do reku, ali su uionice bile otvorene i ja naem u jednu tatka kako igra ire sa Simu konjskog kasapina i uitelja Mitu Skaplju. Dere ih sa obeleene karte pa ih rasipuje, sve im pare uzede. Koji e kompiri ti ovde? pita me ale. Taka i taka stvar, izopiem mu stvar, a on vika: Kad te je udario Laza trebao si da padne, pusti penu na usta i odigra jednu padavicu. Ovi Nemci su iz redovan Vermaht koji ima befel da ne dira bolni i oni ovde samo sabiraju radnu snagu. Druga stvar su oni iz Vafen Eses sa plekovi na lanac oko ije. Oni jedva ekaju da vidu nekog bolnog i aljavog. Kod nji nema cile mile. Njina komanda nije vojna nego politika i zato odma utepuju. Koje da ti rabotim, dao si autogol jerbo si malouman na majkinu familiju.

I stvarno, ale je za Vermaht u dep nosio ko neku almu od zavoj i turao je na glavu kad god bi naleteo na raciju, a doma je pod krevet imao gips i take za nogu. Za Vafen Esesovci je nosio redarsku traku. im opazi kako u ariju apsu ljudi, on turi traku na ruku i pozdravlja vojniki. Ali, protiv Lazu nije pomagao ni zavoj, ni gipsna traka. ale, znai najebali smo. Za mene nemoj da se potrie, ree dale, ja u se nekako izvuem, ali ti si ga najebao, treba na Nemci radna snaga za kopanje traneje. Odakle zna? Znam po to to u budem brigadir. Jo od ove dve guske da uzmem pare i imam da platim brigadirsko mesto na Surka podnarednika. ale reko mu ja, daj jedan pil da prekratim vreme i zaradim neto. u ti dam kur da istera oi, samo ovaj jedan imam vika on, ali ja reko: Ima jo tri u unutranji depovi pod fatu na ramena i dva u rukavi. Daj jedan inae u te ofiram. Dobro, u ti dam, i ja imam roditeljsko srce. DRUGA GLAVA KLARI I tako, da prekratim vreme igram tablanet a usput urim gusani, kad kroz vrata ubacie Duana Klanju zvanog Klari. Sa njega sam iao u gimnaziju sve dok me nisu nabedili da sam prodao oju od astal iz profesorsku kancelariju, a ja sam ko mlad i neiskusan sve priznao te su me isterali iz kolu. Tad sam bio mnogo naivan to nisam prvo otio kod bojadiju da prefarba oju. Za dabe je bila moja muka da se noom kaim na krov i kroz tavan ulazim u kancelariju, i to sam robu utopio ak u Ni. Odkud sam mogao da znam da e ba nai Cigani da kupe oju i da e pola ciganska mala da saije zeleni prsluci. Zbog samo trijes metra krpe na pravde boga izgubio sam pravo na kolovanje. Ni Klari nije bio cveka za mirisanje, njega su isterali iz kolu zato to je pravio finansiske muke. To jes, nije on isteran zbog to to je pravio muke, nego zato to su ga ufatili. uje on sluajno kako dva profesora u hodnik priaju da je na direktora umrela majka u Jagodinu i da je otio da fata voz u dvanajes. I kako nee da se vraa do sredu. To je bilo u pola jedanajes. Klari odma otri u kupleraj Tri devojke, pozajmi od Canu kurvu vetaki mladei, u pola dvanaes se nacrta kod Kostadina bankara i rekne: Ja sam Jovica, mlai sin na direktora gimnazije. Tata je zamolio ako moete da mu pozajmite etiri iljade i dvesta dinara. On mora hitno da ide na saranu u Jagodinu sa brzi voz u dvanajes, poto su javili sa depeu da mu je umrela majka, to jest moja baba. Toga Kostadina nije mogao niko lako da prevari jer je smatrao da su svi ljudi ko i on iskvareni, i zato obrne telefon da pita u gimnaziju. Ima l ga, pita, gosin direktor? Ovdi banka Kostadin i sin. Nema ga, odgovara mu sekretar, umrela mu je majka u Jagodinu i samo to otide na stanicu. Ali e se vrati u sredu. A za ta e vi? Nita, teo sam da mu izjavim sauee Nae se Kostadin na muku. Kako da da goleme pare bez priznanicu? Pogleda Klari, a on plae za babu. Pomisli se Kostadin da ima u kolu erku glupu ko toak i da je na direktora nadimak Zverka, pa otvori kasu i turi pare u koverat. U sredu vikne Zverku da mu izjavi sauee i dozna da direktor nema sina Jovicu nego erku Jovanku, i da ga je neki klinac prejebao. Tri meseca je prolo dokle nisu ufatili ko je pozajmio pare. Klari je bio za policiju optika varka. Dou u kolu policajci sa Kostadina i idu iz odelenje u odelenje. Gledaju aci, al nema ga nigde onaj koga trae. Prema opis koji je dao bankar pare je uzelo dete sa kosu na razdeljak i sa mladei na obrazi. Dou do Klarija a on ian, i nema nijedan mlade. Nikad ga ne bi ni nali da nije poeo da se trokari pa je postao sumnjiv na ivka zvanog Plajvaz. Taj ivko je sve to vidi turao pod plajvaz na artiju. Nosio je u dep svesku u koju je sve zapisivao. Vidi kako komija

krei kuu i zapie: Dana tog i tog taj i taj krei kuu. Opazi da neki sedi pred kafanu i pije, i to turi na artiju. Pogleda ivko u svesku a tamo stoji: Klari igra bilijar kod Slavuja, pa: Klari svako vee ide u bioskop i igra barbut. Obrne nekolko lista unazad i proita: neki mangup oleio bankara Kostadina. Sabere ivko Plajvaz dva i dva i zatrai od Klari pare na zajam. Otera ga Klari u piku majinu a on ga otkuca. Narafski da nije nikad priznao i da pare nije vrnuo, ali su ga za svaki sluaj isterali iz kolu. Inae, malo posle ivko zvani Plajvaz je promenio nadimak u ivko Kren Plajvaz. Znai, ubaci andar Duana Klanju, zvanog Klari, a ja se zaudim ta e on tu kad je lan bande iji ef je Aristomen zvani Mrdne Prdne. To je bila mnogo dobra firma koja je nou skupljala ivinu po dvorita a danju prodavala peene kokoke po ariju. Najbolji kupci su bili nemaki vojnici, a kad bi prolazili vojni transporti nisu mogli da postignu sa poso. Za nji je radio i agent Cvetko Gulanfer, koji je javljao kad e da bude racija i pazio da niko ne pretresa furnju kod Slaviu pekara u koju je banda pekla provijant. Jeli bre Klari, pitam ga za ta si u orku? Jebi ga vika on na Cvetka Gulanfera malo deset posto mito pa trai pedeset da postigne sa troak za kurve i po kafane. Al koj ga ebe, Mrdne Prdne mu ne da, mi li e da radimo za dabe. Mene je uapsio jerbo ja crtam planovi kud su kokoinjci, bez koji banda ne moe da se snalazi u tamninu. Malo posle dovedoe iku Guzicu, najgolemo govedo u Leskovac, sa koga sam iao u osnovnu kolu dok nije ponavljao. Inae, on je iao sa svi u kolu, i na kraj mu je uitelj, koji mu je jo u prvi razred bio kolski drugar, ispoklanjao ocene, te je zavrio etvrti. Niko nije mogao tad i da pomisli da e posle rat od njega da ispadne direktor, i da e u novine da mu izlazi slika kad sa makaze see trake. I to zato to su ga proganjali ko borca protiv faizam i to je ko zaroben napredni omladinac leao u nemaku apsu. A ja u vi sad kaem zato je uorkiran, poim sam bio svedok kad su ga doveli. I bio sam tu i posle dva dana kad je doao njegov tatko da ga vodi doma, i kad ga je oljutio sa kai. Daklem, ukrade ika u duan od tatka pare iz ekmede i sve izgubi na munte, pa se digne da bega od kuu. Nije znao odma kud e, da li u Vlasotince kod tetku, ili kod babu u Abadisko sokae. I, rei se da bega kod babu, rauna, ko e da ide ak u Vlasotince gdi e tetka da mu utrapi motie da kopa vinograd. Taman ika presee preko iroku ariju i udari kroz Crkvenu malu prema babu, kad, sretne ga Branko Mazna Mara i zatrai mu cigaru. I, re po re, izlaje se ile kud se opravio, a Branko mu rekne: Da sam na tvoje mesto, ja bi begao u partizani. Tamo tatko ne moe da te nae, a kod nji ima enske za ebanje kolko oe. Kud su oni? pita ga ika, a Branko mu rekne da kupi za usput leb i otidne u specijalnu policiju kod gosin Lazu Govnjara da ga pita. Natovari se Guzica sa dva leba, pa pravo kod Govnjara. Molivas gospodine, teo bi da begam u partizani, pa sam doo da mi rekne gdi su? Odma ga Laza ufiokira ko politikog krivca i ufrlji u apsu. Taj ika je bio mnogo glup, ali ga je srala srea ko nikoga. Posle dva dana, ko to reko, oslobode ga ko budalu. A Laza Govnjar, da ispadne golem lovac, u protokol pored njegovo ime napie kako ga je odavno uoio i ufatio kad je organizovano begao u partizani, pa kako je ika mnogo opasan komunista, pa kako mu je naao dva pitolja i bombe u sulundar od poret, a na tavan Staljinove slike i svakakvi marksizmi sa nacrtane petokrake. Dok je bilo ratno stanje niko nije itao ta trua Laza Govnjar, ali su posle rat partizani proitali, i na prvu prvomajsku proslavu ukaie na tribinu iku Guzicu ko omladinskog rukovodioca. Da ne davim sad oko to ta smo rabotili u apsu, i ko je sve u nju legao, nego da reknem da smo posle jedno tri, etiri dana, od organizaciju TOT dobili plave uniforme od platno, i ko sa aov, ko sa lopatu, ko sa kramp, na levo krug, napred mar na kopanje rovovi. Kopamo mi i zabuavamo, a moj ale izigrava brigadira. Ja mu vikam: ale, nabaci neku cigaru.

Radi tamo magarino ni jedna, dere se on, nemoj da zabuava! Molim ga: ale ostavi mi da povuem neki dim. A on me zajebava: Ko brian roditelj ne mogu da se uspavam od sekiraciju to si tolko mlad propuio. I to moje cigare. Keva donela pileu orbu da podelimo, a on na mene dava samo krilce, a za njega i bubac i batak i belo meso. Na ti vika krilce, da budne brz ko tica, pile tatino. TREA GLAVA JADAC ZVANI KELNERSKI ZAHVAT Trei dan Klari skroz zasra situaciju. Vidi on odpozadi nekoga oku koji nije umeo da rekne granata nego garganata pa smo ga vikali oka Garganata, i priunja se da mu udari jadac, ali ne obiean, nego kelnerski. Takav jadac je svaki kelner morao da zna da udara i pomou njega je i najmalecko kelnere moglo da isfrlji iz kafanu najgolemog rmpaliju. Priunja se Klari i ufati oku od pozadi sa jednu ruku za jajca, a sa drugu za okovratnik da bolje upravlja. Kod kelnerski jadac je vano kolko jako se stezaju jajca. to jae stisne, ufaen bolje slua. A Klari je tolko stisnuo da je oka podripnuo na prsti ko balerina i poeo da mae sa ruke ko tica. Potera ga Klari da tri niz rov do prvu krivinu, zalepi na zid i pusti. Kad se obrne, a ono nije oka nego Nemac, nadzornik. Zajeb je bio u to to smo i mi i Nemci imali iste uniforme i to je Nemac odpozadi bio isti ko oka Garganata. Da gore na nasip nije stojao nemaki kapetan koji se cepao od smejanje, i da je nadzornik imao pitolj, koj zna ta bi bilo. I dan danji ne mogu da se naudim to je na Nemca bio smean kelnerski jadac, poim na nji uglavnom nije smeno ono to je na nas. Ali, bog i dua, i kod nji su bili poneki izuzeci. Bio je, pantim, ovde u Leskovac neki feldvebel koji je toliko voleo da mu Osi ciganin, ista cipele kod tampariju, izvodi pantomimu, da nikad nije proao pored njega a da ga ne potera da mu prikae kako pljanica ugaa sa klju u vrata, pa ondak kako se trese i podripkuje ovek koga je ufatila struja, ili kako fata ravnoteu na led, ili kako Cene peder vrti sa dupe i kako brzo trepka Dragica usedelica. Feldvebel se smejao ko lud pa su mu lile suze ko da je moao na oi, a dugi kaii od injel su mu se kidali i leteli okolo te je ponekiput sa nji potrefljivao vrapci i krio izlozi, i sve se udarao po noge, faao za meinu, i drao: Bravo, bravo her cigojner, bravo mesje itan, du bist ajn gros artist, bige nemen zi ajne cigar ot moja tuvan, ja hocem casti tebe. I davao bi mu cigaru, a Osi bi uzeo tri, jednu da zapali, a dve za na ui. Ali ba nekako u to vreme od koje vi priam, Osi je u bioskop gledao nemaki urnal, pa je na feldvebela izveo kako Hitler dri govor i podizuje se na pete sa ruke na opasa, i taman kad je poeo da cupka i opavi da mu doara Gebelsa, vaba izvadi pitolj, turi mu ga na elo i utepa. Sa Nemci, kad je u pitanje Hitler, nije imala zajebancija. Za Nemca taman pomisli da je ovek, a ono Nemac. Al, da se vrnem na moj sluaj. Zbog Klarijev jadac celu nau grupu oterae u magacin na elezniku stanicu, a posle dva dana doe ata iz komandu, podeli ausvajsi i odra govor: Fi ste jetna felika fagabund i parapa und pokfarena Serbie fucatina, aber, mi fas pudemo poprafiti. Fi nah Dojland rajsen und arbajten. U Dojland nema zapuafanje, nema zajepafanje. U rutnik, fi nauila vas ist ticiplina und fi pudete nema labafo vitela. Mar, nel u furgon vagen! Nabutamo se u furgon, pisnu lokomotiva, i ja odo u Nemaku ko strana radna snaga. Sa nas ko sprovodnik poe i ata. Voz mili, as poe, as stane. Doosmo u Ni, ali, umesto da otidnemo prema Beograd, udarimo prema Pirot pa u Bugarsku. ata vika: elesnika pruka kot Lapofo kaput. Cug preko Pukarska i Rumunija nah Dojland mora ite.

Doosmo u Sofiju i tamo se istovarimo na neku livadu ogradenu sa bodljikavu icu. Tu ostadosmo dva dana barabar sa razni Piroanci i Nilije. Dobismo za jedenje varenu repu a umesto leb neto crno i tvrdo ko eramida. Gde naoe repu, ebem li ga? Puna Bugarska sa patlidani i papriku, ima i zelje kolko oe, a Nemci vare u kazani repu. Trei dan, ba kad je na ata sa patrolu poeo da prebrojava kolko smo due, vidimo kako preko livadu idu tri bugarska oficira. Dvojica sa obine epolete, a trei sa zlatne pletenice, zasukao brkovi i dere se: Nakaram vi ga mamkata! Siko Srbi e ebemo i potepamo! Svi udarili u utanje, a neki Ristivoja, seljak iz Oraovicu, lego na grbinu, turio travku u zubi, i kad prooe pored njega die nogu i prdnu kogod koa. Tog Ristivoju su uapsili na pijac u Leskovac zato to se potepao sa troarinca koji je teo da mu zapleni kantar iji lanac je zakro sa ekser od pola kilo. Od njega u voz niko neje teo da krade leb kad se uspava, zato to ga je umotavao u smrdljive arape. Samo je sedeo u oak i psovao: Ebem ti Nemci, ebem ti sreu, ebem ti i Nemci i sreu i kantar! Sa nas se vozio i matrapaz Joca Kurotresina, jak ko bik, golem ko ifonjer, a pogan ko zmija. Udarao je ljudi po grblnu kad piju vodu, otimao hranu i cigare, a kad se etao kroz furgon, gazio ljudi. Ako mu neki neto rekne, odma mu udari amar. I namerai se Joca na mesto u oak, pa se digne, doe pred Ristivoju i ritne ga u nogu. Ajde seljaino vika mu Joca, mar odatle, to je moje mesto. Jevo odgovara mu Ristivoja sau ti napravim mesto. Niko nije video dobro kako ga je udario, ali svi su uli kako puca. Odleti Joca ak do pola furgon, padne ko prazan dak, a iz usta mu ispala tri zuba. Pobratime pita ga Ristivoja, kai treba li sa jo neto da te usluim? Posle je Joca bio miran ko jagnje, a glava mu je bila modra ko ivit. Pita ga ata: Vas ist mit tfoja glafa? Ko tebe pagen po glafa? Ti mene kasala i ja putem kasnila! A Ristivoje kazuje iz oak: Slobodno kai na gospodina efa ako te neki dira. Na takvoga odma ima da otkinemo glavu ko na vrapca i da ga isfrljimo iz voz. Kad ga nau nee da znaju od kakvu je ivotinjku meso. Joca vika: Padnuo sam gospodine. Sapleo sam se sam i padnuo sam. Niki me nije udario. A ti pazi da se drugi put ne saplete, ta ga zna moda moe u mrak da padne na no, ui ga Ristivoja. ata vika na Ristivoju: Ti tamo feliki genuk tosta prica! Vas prcenizi kengur volenzi oprem her gospodine, odgovara mu on na nemaki. Prdne znai taj Ristivoja, a Bugari stanu. Onaj sa pletenice se dere: Ebem ti mamkata! A Ristivoja mu kazuje: Jebe sa nos u dupe. Ljutie se Bugari, zaletee se na Ristivoju, dvojica ga ritaju, a onaj sa najgolem in vadi pitolj iz futrolu i urla: Siko u ve potepam ebem vi mamkata krvaval Ali, na ata tri i dapa se: Curik, das ist Rajhs imofina! Ja ofte odkofaram za Rajhs imofina ifotinjo jetna! A sa njega tru nemaki straari sa podoficira, skinuli puke i im dooe do Bugarina odalamie ga sa kundaci po grbinu. Podoficir podviknu komandu, straari ubacie metkovi u cevke i svu trojicu straarno odvedoe. Ristivoja turio ake oko usta i epati se: Bratko odi vamo da ti se poserem na saveznike epolete. Posle, kad se ukaimo u furgon da idemo u Rumuniju, ree: Ebem ti budale kad ne znaju da Nemci ne voliv kad gi se dira protokolisano imanje. im svaki od nas ima stoni paso sa broj, ima da bude isporuen kude treba. Nemci su stari trgovci i domaini. Mamicu im nemaku, mislimo mi, sad smo znai njina imovina. Posle nekoliko dana doosmo u neki malecak grad kod Drezden, i tu odvojie mene, Klanju i Ristivoju. Skinu nas trojicu iz voz, dadu nam po jednu konzervu sa zelje i ribe, i odvedu u staninu ekaonicu.

Hir, vika ata vi ceka komen rajzefirer, on bude foti fas u rutnik. Fi nema mrtanje. Ako oce mrta straa isen, bum, bum. Ofa soldat ima befel glajh isen i mahen mrtfa serbie bandit. I otide, a sa nas ostade jedan vojnik starac, visi na njega uniforma, podgrbavio se i jedva die. Kiari ga gleda i vika: Nemci su jebali kusur im mobiliu etvrti poziv. Ristivoja psuje: Ebem ti strau od sto godine. A ja reko: Ovaj ima negde oko osamdeset godine, sve ga izbile fleke. Pade mrak, ostadomo samo nas trojica sa dedu vojnika u ekaonicu. Vidimo, pored prozor po peron prolaze ljudi, al kod nas niko ne dolazi, niti ga ima rajzefirer da nas vodi u rudnik. Ristivoja psuje: Ebem ti rudnik, ebem ti rat, ebem ti i sreu i rat i Nemaku. Izedosmo konzerve i reavamo pitanje kud da moamo, kad pored prozor prooe tri esesovca. Napred oficir, a iza njega podoficiri. Lele majke, vika Klari, pogleda u nas oficir. Ebem ti oficira. psuje Ristivoja. uti bre majke ti ga selske, ovo su esesovci. Nema zajebancija. vikam ja, a on psuje: Ebem ti zajebanciju sa Nemci. Proe malo vreme, ete ga esesovac podoficir sa dva prosta vojnika i jednog elezniara. Razvikao se, dere se ko ker kad laje, deda stoji mirno, a mi drimo na grudi ausvajsi. Dofatie nas za ije, pa pravo u kancelariju kod efa stanicu. Mi ulazimo u kancelariju, a ef brie znoj i iskaa. Lele majke. Stojimo mirno, usrani od stra ko grlice, a oficir obmuo grbinu i gleda kroz prozor u tamninu. Podoficir spusti roletne i tad se oficir obrne. Na njega crna uniforma, na bluzu krs, na kapu mrtvaka glava. Iz futrolu vadi pitolj i tura ga polagacke na astal. Malecak Luger sa niklovanu drku. Gleda u nas i uti. Ondak skine apku i ree: Dal me ne poznavate, pika vi majina? ETVRTA GLAVA ACA CRNI ZVANI SVILENI ACA ILI ACA LUTKA Gledam ga, vidim neto mi je poznat. Ima tanki brii ko Daglas Ferbanks, dignuo veu i skrozira nas sa modri oi. Na nekoga mi lii, al ne znam na koga, majke mu ga? udim se odakle esesovski oficir u sred Nemaku govori leskovaki, i dok se ja misli Klari se seti i ree: Ti li si bre Aco? udo se seti Klanjo, ebem te u dupe kvarno. Koj ete kur vi ovdeka? Taj Aca je bio sin na majstora Peru Crnkovia, koji je imao golemu drejersku, mainbravarsku, mehaniarsku i elektriarsku radnju kod Panaurite, u koju su radela deset majstora, dvajes kalfe i kolko oete iraci. Kod njegovog tatka, majstor Peru, nije bilo trte mrte, svaki je morao da zna da raboti ko sat, inae odma izede utek. Kad Pera raboti na neki motor i pritreba mu alatka, on samo prui ruku i nita ne kazuje, a irak jali kalfa mora da doda to koje mu treba. Ako pogrei, pa na primer umesto klju broj es dade broj osam, odma ga tepa sa taj klju po glavu. Ako pogrei triput u mesec, najuri ga iz radionicu. Zbog to su svi koji su kod njega uili zanati sve znali i kurili se to su tepani. Neki su po utek imali i nadimci. Mile drejera su vikali Francuz zato to je na sred nos imao otisak od francuski klju sa koga ga je majstor Pera opiio, pa kad je otvorio duan u Niku ulicu, traio je da mu na firmu nacrtaju Ajfelovu kulu. Zare Usra je dobio nadimak po to to se usrao od stra kad je na Peru pod automobil, umesto pucval butnuo dizalicu. U stvarima, na majstora Peru Crnkovia je pravo ime bilo Peter Svarckopf, i on se, jo dok je bio mlad, ovde doselio sa enu iz Austriju. Za nekoliko godine nauio je da pria na naki, pa

kad mu se radio sin Aleksander, a on se zalebio sa duan i kuu, pree u nau vera, a za slavu izabere svetog Aranela. Pop mu je vikao: Gosin Pero, uzni svetog Nikolu, glejga kaki je ubav sa bradu. Ali Pera oe svetog Aranela. Ovaj mi se svetac vie svia jerbo nije civil ko Nikola, nego vojno lice. Naoruan je sa kvalitetan ma pa je mlad i uredno obricen. Ondak ima precizan kantar da meri due. I opremljen je sa krila. Vidi se da je u pitanje jedan svetac profesionalac. A za ta je, moliemo, specijalista gospodin sveti Nikola? Za laari i trgovci. Ko to zna ja sam majstor i ne vozim se sa lae. Svaka as, ali ja u se opredelim za gospodin Aranela. I on je, ko i ja, precizan mehaniar. Ali ono to je za mene vano, to je da je iv. Ako mu se molim ou da molba ide pravo kod njega. im kod srpskog sveca molba ne ide direkno, ima obavezno da se pojebu prenosi i da se izliu lageri, a baka to nikad nee da ima rezervni delovi, i od molbu nema ni mojega. Aja samo jednu molbu imam da predam na svetog Aranela, a to je da me ne aka dok mogu da radim zanat. Od moju stranu, sve obaveze po verski zakon ima da izvravam tano i na vreme. Tako je her Peter varckopf postao Pera Crnkovi, njegova ena frau Adela, Ana vapka, a sin Aleksander, Aleksandar, Aca, po prezime zvani Cmi. Jo su ga vikali Aca Zlo Vreme i Aca ilo, a enske Aca Lutka i Svileni Aca. On je bio ubav na majku a visok na tatka, a na koga se turio da bude poganija i mangup, to niki nije mogao da zna. Kolko god da je bio opasan u radionicu, majstor Pera u kuu nije smeo da pisne od enu, gospa Anu vapku, koja je vikala: Nema moja sin Aca bude mucige loser, on bankar i gospodin sudija bude bila! On bude doktor i bude u Grac studirala. Moja Aleksander biti jedna grose her doktor i ima ista ruka nosila. I tako je, umesto da ui zanat i nasledi tatka, Aca iao u gimnaziju, i bio je dobar ak, ne mogu da reknem da nije. Uio je privatno da pria francuski i da svira na violinu, da igra tango, valcer i lambetvok, a deca su ga zajebavala zbog svilene koulje, mane i golf pantalone, i to kad pozdravlja stariji ljudi i ene vadi ruke iz depovi i kazuje: Ljubim ruke.. Ali, on se samo smekao, i na svakoga koji je teo sa njega da se aka govorio je: Moja mama bi precrkla od sekiraciju da mi vidi najmalecku fleku na odelo, a kamo li da mi neki napravi modricu na oko. Ako oe da se bije eve ti ga Vasa Zmisko Glave koji mi nosi futrolu za violinu, samo da zna mnogo je kvaran, odma radi sa brija, pa e ti bude krivo kad se posle pogleda u ogledalo. A kad je poraso od njega je ispao ilav momak sa hipnotigerske oi i azdeljak napravljen ko sa lenjir. Nita drugo nije rabotio nego je samo igrao bilijar i jurio enske iz bogate familije. Na svaku je davao za uspomenu po jednu presovanu cveku, a one njemu broevi i zlatne minuke. Posle, kad ga je tatko poslao u Be na trgovaku akademiju, dolazio je za ferije i etao po ariju u belo odelo sa panama eir na glavu, a dva koraka iza njega su ili Mile Majmun i Vasa Zmisko Glave. Nji dvojica nikad nisu smeli da sednu uz njegov astal u kafanu, niti da se sa njega voze u isti fijaker. Kad bi Aca igrao karte, nji dvojica su sedeli u oak i dodavali novi pilovi, palili mu cigare i sipali konjak iz flau koju je u tanu nosio Majmun. U tu tanu su nosili jo i lopte i tak za bilijar. Neki priaju da je u nju bio i pitolj, a ja mislim da lau, poim je Majmun nosio pitolj ispod miku, dok je Vasa imao brijai, jedan u levi rukav a jedan u arapu. Kad je Aca Crni igrao karte niko nije smeo da pakuje i ubaci obeleen pil, a on je igrao za merak samo dok dobije ili izgubi tano onolko kolko je planirao. Onda bi se digo i reko: Gospodo, zaklela me mama da se ne vadim kad gubim. Jedanput ripne neki Proka Budala, koji je izgubio goleme pare, i razvika mu se da mora da ostane zbog revan inae e padne krv, pa Aca ponovo sedne i rekne: Cenim da si blesav to preti pa u da ti oprostim, al drugi put kad pomene krv, slobodno me dri za re, Zmisko Glave e odma da ti je pusti. Revan u da ti dam, ali ima da odigramo samo jednu ruku. Ako dobije nosi sve pare, a ja u da ti dam odozgo zlatnu tabakeru i ovaj moj

monogram da se fali pred enske. Ako ja dobijem, poim si istapiran, moe da izabere dal e da proe gol kroz ariju sa zumbul u dupe, ili e da izede kilo konjska govna sa malecku kaiicu. I podele karte. Aca rekne da je servi a Proka Budala zameni dve. Kad otvore karte, Proka ima ful sa keevi a Aca boju. Ja vika Proka neu gol da idem po sokaci. Idi dete isprati Aca Mile Majmuna na fijakersku stanicu da donese govna i pozajmi iz bakalnicu vagu da izmerimo kilo. Kad su doneli i izmerili konjska govna, vidi Aca da je Proka pobeleo ko kre, pa mu oprosti dug uz uslov da, kad god ga sretne, izvadi ruke iz depovi i rekne: Ljubim ruke gosin Aleksandre, ja jedem govna. PETA GLAVA RISTIVOJA IZ ORAOVICU I eto tako, u sred Nemaku, Aca Crni u esesovsku uniformu stoji pred nas, a luger sa niklovanu drku lei na astal. Aco vika mu Klari Nisam znao da si esesovac. Ja sam, ree Aca, tenkovski pukovnik Karl Holvic, krajslajter Oskar Bok, her Erih Bojmler, industrijalac iz Poljsku, Jozef iklgruber, Hitlerov sestri, Ferenc Mikloi uvoznik iz Budimpetu, i doktor Sep Hanke, ginekolog iz Be. Sad sam SS brigadenfirer Aleksander von varckopf, a to vi je eses general. Vas dvojicu poznajem, al ovaj trei mi lici na seljaka. Jeli burazere, odakle si? Iz Oraovicu, ebem ti Oraovicu. Kako ti je ime? Ristivoja, gosin podnarednie. Mamu ti jebem selsku, nemoj tu da se pravi lud i da me vika podnarednie, kad vidi da da sam oficir. Kai mi ime i prezime. ree Aca, a Ristivoja mu odgovara: Koje me zajebava kad vidi da na ausvajs pie Ristivoja Tasi. Toj mi je ime iz vojsku, inae sudsko mi je Ristivoja Savi. Koje ti je pravo prezime, Tasi ili Savi? pita ga Aca. Crkveno mi je Zlatanovi. Znai da sam pod to prezime krten, zato to smo familijarno svi u kuu uglavnom Zlatanovii. Ali, sudsko prezime mi je Savi, a u bukvicu Tasi pod koje me vikaju na vojne vedbe. ako mi je, mora ti kaem, Dimitrijevi, a saranjujemo se pod prezime Trandafilovi. Mnogo ubavo mesto za saranjuvanje gosin porunie. Ocedno i odma do put. A to te zalima, gosin potporunie, kakvo mi je prezime? Kolko to prezimena ima? udi se Aca, a Ristivoja vika: Jedno, da ga ebem, nikad ne turam dva odjedanput. Ti gosin narednie narea tolka imena i prezimena sa sve inovi, pa nisi ni trepnuo, a za mene se buni ko Grk u apsu. Ako ba oe da zna, jevo u da ti opriam. Roen sam u selo Oraovicu ko tree dete na Tasu Zlatanovia, ako ne raunamo sestre. Inae, ako i nji turimo pod raun, ja sam deveti po red. Ukupno, jedno na drugo, moj tatko ima jedanaes decu, ali muku samo tri komata. Kum Stavra iz Dadince je na popa reko da sam Ristivoja i kao taki Ristivoja Zlatanovi zapisan sam u crkvenu knjigu koju je posle do pola ispuio Stojko crkvenjak, poim je knjievna artija suva. Mene nije stigo da popui jerbo se sa Velika Pampura trkao sa eze pa se obrnuo u jendek i iskrio iju. Tako sam i dan danji u neipuenu polovinu uknjien ko Zlatanovi, zato to sadanji crkvenjak ne pui, ali zato pije, i to uglavnom vino, a oe i sire kad sune u njega eer. Moda bi ostao samo sa to prezime, ali, doe kmet i donese nareenje da svaka kua mora da upie po jedno dete u kolu inae e plaa kaznu. Kazna dvesta dinara, dete mu ebem. Tatko isprati srednjog bulazera Gone da se koluje jerbo je tupav i nije za selsku rabotu. Ali, daklem, na komija Krsta Dimitrijevi je u namatinu sa muski, to jes, ima samo jednog sina Trajka, I on mu uva svinje, a erke su mu udate, jedna u Bunibrod za oru to ima kilu, druga u Brievlje za Vlastu prunog radnika, a trea sakata se nije udavala. Na nju je kad je bila malecka vepar iskidao ile na jednu ruku, a da je imala sreu i

da je iskidao nogu, i ona bi se udala. opave mogu i da kopaju, i leb da mesiv, i da pletu, a sakata moe samo da rani kokoke. Da uva svinje ne moe. Kako sa jednu ruku da ufati prase kad bega? Koj e uva svinje ako Trajko treba da ide u kolu, ebem ti svinje?! Odma se opseti moj alac kako da gi izvadi iz beljaj, i da umesto Trajka mene upie u kolu ko Dimitrijevia. Pogodu se da Krsta dade dve banke po godinu i ensko prase, i da tera i nao ito sa njegovo u vodenicu. I da pride iseemo troja kola drva u njegovu umu. Znai ja nisam Dimitrijevi, nego sam samo kao taki iao u kolu, ali, da ti reknem, za dabe sam se kolovao. Kad sam ponavljao etvrti razred Krsta ne tede da dade pare, vika, ja sam se pogodio za etiri godine. Neu, vika, da kolujem ponavljaci. Sto se tie za prezime Tasl, toj mi je vojno prezime pod koje me vikav na vojne vedbe i apsiv. Tuna je situacija bila taka da je optinski delovoa Prokopija pravio spiskovi za regrutaciju sa atu edomira kad je peko rakiju od divlje kruke. Mi gi vikamo jo i turske kruke. A neki oskorue. Od sve nae rakije ta je najvie podnona. Sve ti se preinjava doklen gu pije da te prvo faa u noge. A dudovaa isto ko i ljivka su vie glavne rakije. Pa nji dvojica, ajde da probaju kakva je ispala rakija, i zanesu se pa malo prepiju. Prema tomu, daklem, prepiju presnu. Ebem ti presnu rakiju. I mene me uknjie ko Ristivoju Tasia. Mesto da napiu da sam Ristivoja, od tatka Tasu, a sa prezime Zlatanovi, oni ture da sam Ristivoja, od tatka Zlatana, sa prezime Tasi. Prezime preprave u tatkovo ime a tatkovo ime u prezime. Pod to prezime sam sluio vojsku, u peadiju u Bitolj, ebem ti peadiju. A posle, zbog to sam preko potu ispraao doma vojne gae i koporani, svega dva meseca u apsu u Skoplje, pa po kaznu u upriju, da butam lafeti i timarim konji. U Bitolj su gosin zastavnie imale kurve kolko oe. Jedna suva, vrtela je sa dupe ko s propeler. Ou kaem motorizovana kurva gosin majore. A jedna druga ubava, al bez motor, samo jede leblebiju i uti. I bila je jedna debela koja je plela. Pun Bitolj sa kupleraji i pride sa kamenjarke oko stanicu. Dok u upriju ima mnogo manje kupleraji pa vojska mora da tri i u Jagodinu. to se tie za prezime Savi, njega sam preduzeo zbog dedu Provira Savia iz Kopanicu, koji je bio bezdetko, a imao je tri ektara umu, livadu do reku, trlu bez ovce i vodenicu. On je bio prvo oenjen sa baba Rosku, majkinu tetku iz Zlokuane, koja je posle pobegla od njega za Zare potkivaa iz Guberovce. Ondak je Provir privenao Bosku iz Oraje, pa kad gu je saranio, prienio se sa baba Desku koja je umrela od zadu. Tu ne raunamo Mire koja je sama pobegla i jednu Cvetu koju je najurio zato to je njegovu novu ubaru dala na Mitu sviraa. Kad je ostanuo sam, deda Provira su ukrali Denii da gi prepie imanje. A Denii mu nisu nikakav rod, nego je njina erka bila udata za baba Deskinu sestriinu Kevu ak u Badince. Ali deda Provir, od njegovu stranu, nikako nije teo da umre. Svaki prolet uuti i sobali ga kaljica, i taman se Denii ponadaju da e icepi krtenicu, a on gi zajebe, digne se i zatrai kominjak i vealjke. Bija je mnogo otmen na smrt. Ondak se opseti moj tatko da ga ukrademo kad iskoi da posedi na trupac pred kapidik. Moda bit ga ne bi ni krali, ali poza nau plemnju ufatimo popa Krle iz Brod sa komiku Ruku lji je mu Vlaje tad bio u Banat da bere mumuruz. Dobro. Ufatimo gi mi u tetu, I tatko se seti da mi pop Krle u Brod napie krtenicu da mi je deda Provir Savi tatko a majka pokojna baba Roska. I napiemo ugovor sa deda Provira od doivotno izdravanje. Al deda se otima od smrta, mamicu mu otmenu. Pa ajde to nee da umire, nego trai preni kompiriki sa pilee digerice, pa mu se jede tikvenik, pa oe ove sirenje, pa mu se pije sirutka, i sve tako. Zasekiramo se mi za njegovo zdravlje i zato ne mre, kad ree Naa Zebinac da ga udarimo na gust gra sa koda sol i ljute paprike. On je, vika, tako opravio njinog dedu. I stvarno, Provir otide za as u rashod. E, al od pokvaren narod nema ivot. Uznu Denii pa me tuiv. Da u sud dokaem odkud sam se rodio ak u Brod, i kako je mogla da me rodi majka od sedamdeset i dve godine. Na popa Krle vladika obrii bradu, a ja se jo jebavam po sud. I toj pod prezime Savi. Ebem ti pravdinu.

to se tie za prezime Trandafilovi, pod njega se, ko to ti reko oto, saranjujemo. Ti Trandafilovii su bili jal Grci, jal Cincari, ebem li gi koje su bili, glavno, imali su do put ko neki magacin sa nalbatnicu i kupuvali su konoplju. I, kad je bilo prvo ratno stanje, sabrae se i otidoe u Ameriku. Kue prodadoe, a groblje ne, jerbo se toj ne prodava. Za nas, u nao selo, groblje je svetinja. A njini spomenici su bili em golemi em od crno mermerno kamenje, tano es komata, i odozgor, ploe po osam santina debljinu, i ograde sa lanci i stubovi. Lanci su bili trista kila, al od prosto gvoe. Nji sam prodao na Musu kovaa. Majke gim ga cincarske, nisu teli da turaju bakami. I, daklem, otidnu Trandafilovii u Ameriku, a ja doujem preko ljudi da se fali Gligorija zvani Dronjka, kako e u njino groblje da zakopa tatka Petroniju im umre. U dete mu ebem, mislim se ja, batlija, e doe do onakvi spomenici. E, ali, potera ne i nas srea, i prvi umre moj ia Stratija, to jes izgleda da ga je utepao Najdak iz Bietricu. Udario ga po til sa ui od sekirce kad su se svadili to je Stratija zaorao njegovu luku, pa je posle desetinu dana morao da iceri zubi. Al, ne mogu da greim duu, moda ja ia Stratija umreo od nekog drugog smrta. I mi potrimo te urovimo Stratiju u Trandafiloviovo groblje, a na krs napiemo ovdi lega Stratija Zlatanovi Trandafilovi. Spomenik nismo teli da grebemo sa njegovo ime poim smo ga posle prodali na kamenoresci. Imamo jo dva to su ostali. I jo jednu plou. Jeto gosin podnarednie, toj su moja prezimena sa koja se ispomagam u moj mukotrpan i poten ivot. Razume li se u stoku? Ovakoj, da te pitam iz moj seljaki glupos, od kakvu stoku dal se razumem? ESTA GLAVA GOSPODIN PROFESOR GULBEKIJAN ivot je, brao i sestre, gri od trange frange na neki vaar. Moe sve da isplanira i da se rasipe sa raunicu, a da te zajebe sluaj. Jerbo, jedino to je u ivot sigurno je sluaj. Sve drugo je muvanje izmeu promaaji i pogoci. Da ale nije uao u kafanu da popije pivo ne bi me uapsili, da Klari nije na Nemca udario jadac ne bi me doterali u Nemaku, a da nismo sreli Acu Cmoga rmbao bi u neki rudnik. Ali, to je govorio pokojni kum Ampija, koji je voleo poslovice: Da ga nisu utepali, ae ostade iv. ta bi, pitam ja, bilo da sluajno Hitlerov ale nije sreo njegovu majku, nego neku drugu snajku, i da se umesto Hitlera rodio neki drugi? Na primer ja. A ta bi bilo da se Hitler rodio u Leskovac? Ne bi doterao podaleko od molerskog kalfu. Eve, radi na primer, moj alac je sluajno sreo moju majku kad su ga naterali da odnese na Borka Gluvu kalemarac da kalemi ruice. A ona se tamo zatekla jerbo je baba poslala za vinsko sire. Zato majka nikad ne tura u salatu vinsko sire nego kupuje esenciju, a tatko psuje batovani. Znai, da je Borko imao kalemarac i da je baba imala jo sire u pie, ja se ne bi ni rodio. Ili, na primer, kako je dobio premetaj Toka uitelj. Kad su ga po kaznu premestili u neko selo iza Vlasinsko blato, ak na Bugarsku granicu, poeo je da pie molbe za premetaj, a preko ferije je zalazio oko ministarstva, ladio jajca na efnovnici i nosio peeni prasci na naelnici i narodnog poslanika Tou Tonia. Sigurno bi i penziju doekao u tu vukojebinu da jedanput, dok je ekao voz da se vrne doma iz Beograd, nije sluajno svrnuo da rua u neki pansion u Balkansku ulicu. Narui Toka gra i zapne da kusa, kad naie neki ovek i pita ga jel slobodno da sedne uz njegov astal. Pa se nji dvojica zapriaju, i taj se poali da mu sobarica iz pansion nije ispeglala pantalone i zato ne moe da otidne na sastanak sa ensku. A Toka mu rekne da do voz ima jo dva sata i ako oe on e mu za as ispegla pantalone. Dok je peglao ispria zato je bio u Beograd, ali da vie nee da dolazi i da od molenje nema nikakva vajda kad ne poznaje nikoga. I tad mu taj ovek rekne da ne bere brigu, on e ga premesti kud oe poim je daktilograf u ministarstvo za prosvetu i kuca spiskovi za premetaji.

Svi idu preko neku vezu, rekne mu i niki se ne buni ako ga nema na spisak. Niti moe neko da zna koga sam iz spisak od dvesta trista due isfrljio, a koga sam dopisao. Ja to napiem, to ministar potpie bez itanje. Kai gdi oe da te premestim. Toka mu rekne kud oe, i stvamo, posle deset dana dobije dekret da se javi na rabotu u kolu u Kragujevac. Ali, niti je Hitlerov tatko sreto drugu ensku, niti je moj ale promaio Port Artur, niti je Klari potrefio oku Garganatu, niti smo zaobio Acu Crnoga. Od sudbinu i venu sluajnost beganje nema, i mi se naemo, avgusta meseca, iljado devet stotine etres tree godine u sred Berlin, u neku golemu kuu iz koju se kroz Odgovor je taan, jerbo kad bi ovaj ovde Klari znao koja je to roba, znali bi svi, i ja ne bi morao da vas uim. Kad bi on znao odgovor ne bi sedeli u ovu kuu i krkali kobasice sa pivo, nego bi prosili uz neki plot. Ajde sad da mi rekne ti, lutko Ristivojo, koja je to roba na koju se muterije nikad ne ale? Taka roba gosin Gulbekijane ne postoji. Kad bi sluajno Ristivoja znao na koju robu se muterije nikad ne ale on ne bi sedeo sad sa nas nego bi u Ameriku imao deset banke i puio bi havane. Nosio bi na svaki prs po deset prstena a glava bi mu bila puna sa zlatni zubi. Imao bi trista eset pet valerke godinje i moda dva para gae. E, sau da vam reknem koja je to roba. Roba, koja ne trai odravanje i na koju se muterije nikad ne ale je sanduk za mrtvaci. Jel neki od vas uo da je nekad negde dola familija da se ali kako je dragi pokojnik brzo istruleo? Pod parolu: Opremdobro za mlogo godine, ta roba donosi najgolem profit. Ja reko: U Leskovac ima nekoliko firme koje rabote sa mrtvaki sanduci ali nisu ba neto bogate. Tu sam te eko ree profesor, i sau ti objasnim zato nisu. Te firme, raznorazne Konkordije i Veni mirovi saranjuju u mali gradovi i otimaju se za mrtvaci. A sad zamisli da na primer samo jedna firma saranjuje mrtvaci u ikago, ili jo bolje u celu dravu. Zamislio sam E sad treba da vidimo kako jedna firma moe da saranjuje veinu. To moe samo ako nema konkurenciju. A ako ima konkurenciju, profit opada. Na kaki nain se u tu industriju likvidira konkurencija? Ajde Ristivojo, ta misli od tome? Ja mislim da konkurencija mora da se potepa. Mi kad smo prodavali papriiki u Beograd, na Zeleni venac smo morali da tepamo konkurenciju po Aleksinac. A nas su u Leskovac kod spomenik tepali konkurenti Lokonicu. Poto smo mi ubili duu u nji fudbaleri kad su igrali u Grabovnicu a oni su prebili tri naa u Mrtane. Nije taan odgovor Ristivojo. Ti si jedno govedo bez rep koje nita ne razume. Konkurencija se likvidira tako to se pripitomi da raboti za nas. A kako e da napravimo pripitomljavanje? Ebem li ga. Pripitomljavanje se izvodi na taki nain to se konkurencija metne pod dravnu kontrolu, a dravna kontrola pod nau. To ne moe da se izvede ni u jednu drugu dravu osim u Nemaku. Zato vam ja sad ovo priam? Zato to mi ovde imamo takvu firmu. Kako mi to rabotimo? Prvo, ja napiem nareenje da prema tajnu Hitlerovu naredbu od tad i tad strugare u Karpati, Poljsku i Ukrajinu pripadaju pod tajno intendantsko odelenje ije je sedite na nau adresu. Gore udarim tambilj Gehajme a dole dravni tambilj sa orla. Ondak se na vrata turi firma: Gehajme Abtajlung, strogo zabranjen ulaz, i odma ispratimo kome treba cirkularno nareenje da smo dravni snabdevai, i da se na ovu adresu redovno dostavlja finansiski izvetaj. Nareenja se piu kratko i jasno, za odgovor je kratak, po neki put samo dva dana da vide zort, a sve je dravna tajna.

Tuna sad dolazi do uzraaj na ortak Hitler, koji i ne zna da radi za nas. Tri rei: Hitler, Gehajme, to znai tajna, i ferboten, to znai zabranjeno, su za Nemci isto to i zmija za abu. Da doe lino ta ti ga ja znam koji mudonja ima da se usere od te tri rei. Nema u Nemaku nijedan jedini ovek pa makar se zvao Gering, Gebels ili Himler, koji sme da pomisli da se raspituje oko neto to ima vezu sa firera. U Nemaku ne moe da se izdeava ni pod razno da nenadlean tura nos u tuu avliju. Takva im je i semka i narodna dresura. Temelji za nau sigurnost su dakle u injenicu da u Nemaku nema nikakva mogunost da se nenadlean raspituje ta radi nadlean. Tamo kod nas, dole u Srbiju, nije taka situacija. Kod nas svaka baraba moe da se raspituje po ariju ta radi ministar i da ga opada po novine. U kancelariju kod nekog budicu ima da doe valerka na pogolemu kurotresinu, i doklen se obrne, ode u piku majinu i zakon i poredak. Kod nas svaki oe sve da zna, i ima da ti razgrnu krike da pogledaju ta ti je u dupe, a ako turi da je neto tajna svi odma tru da sve doznaju u poverenje. Kad se kod nas napie za neto da je poverljivo, isto je ko da si tajnu objavio preko doboara. Kod nas, ako se negde zabrani ulaz, onda svi gledaju da uu kako znaju inae e da precrknu. U Srbiju bi bili ofirani za dva dana, poem bi svi teli da doznaju koji smo i ta rabotimo i e da ima li i za nji neki elepir. E, kod Nemci nije tako. Ovde je re ferboten bolja od najbolju Verthajmovu kasu, gehajme je potvrd od dijamant, a Hitler je minsko polje. Daklem, mi koristimo to to se turamo pod kontrolu koju niko ne sme da kontrolie. Neu da priam kako strugare transportuju rendisani delovi na nae muterije da se montiraju i prodaju, i koliko je to golema para a malecak rizik, jerbo vi niste ni predvieni za tu rabotu. Uglavnom, konkurencija plaa daske i misli da ima dravnu zatitu. Drugi put gosin Gulbekijan pita ovako: Ajde pilii iini, ta mislite koja sad roba najvie treba na Nemci, i za koju drava ne pita ni poto je ni odakle je? Rekni Ristivojo, ti si ovdena najglavat. Sanduci, gosin Guci dere se Ristivoja, a profesor ga bije po prsti sa prut i vika: Kaki sanduci, kaki bakrai, to je crna berza. Ja pitam za legalnu robu. Sau da vi kaem koja je to roba. elik, to na nji najvie treba. A odakle e da dobiju celik, ajde da mi reknete? Mi ga gledamo ko telci, a Ristivoja se seti pa vika: Molim, gospodine, elik i gvozje ima kolko oe kod Tropalanci u njin duan u iroku ariju. Ima i plekovi. A jekseri ima u Niku ulicu. Ima i ine za kola ali nema plavi kamen. Dok merteki jekseri i klanfe odavno nema nigde. elik, magarine jedne, se dobija od Amerikanci. Naa firma iz Stokholm kupi od Amerikanci u Pitsburg elik. U Boston elik natovarimo na vedsku lau koju nee da gaaju ni Nemci, ni Englezi ni Amerikanci, jerbo je vedska neutralna. Ta laa se istovari u Malme, kud se elik prebaci na nemaki brod i doveze u Hamburg. A plaanje se izvede preko nau banku u Cirih. Nema lagarija, nema prevara. Nemci i Amerikanci su u ratno stanje, ali vedska i vajcarska su sa obe u prijateljstvo ko neutralne drave, i tako je, prvo i prvo, sve po red i po meunarodni zakoni, a drugo i drugo, ne moe da se izvede nikakva kontrola. A i da se govede sve je poteno. Nigde neje prekren ni jedan zakon, i prema tomu nigde nema ni odgovornost. SEDMA GLAVA TRI PRAVILA U BIZNIS KOJA NE VAIV KOD SRBI Onda smo uili kako se trguje i vode poslovi. Ima, kazuje gosin Gulbekijan, u trgovinu tri pravila koja su u Jermeniju otkrivena u vreme kad su Grci umesto pare u kese nosili vodenino kamenje, Cincari ripali po granjke, a Jevreji sabirali dudinjke da preivu. Ta pravila osim Srbi svi potuju.

Najgolema budala u tamo neki Rejkjavik ili Baiju, ili na Cejlon, vodi raun od sva tri odjedanput iako je dosta da se samo sa jedno zajebe pa da bankrotira. U Ameriku, mogu da vi reknem, za as se useru kraci ako se samo malo pogrei. A kako Srbi opstojavaju u biznis, to mi ne ide u glavu iako sam roen u Ni. Kako si se rodio u Ni, kad ti je familija iz Jermeniju? pitamo ga. Ja sam, kae Gulbekijan, iz uglednu jermensku bankarsku dinastiju, al ne iz Jermeniju nego iz Smirnu, koja je muvala sa kapital i trgovinu izmeu Aziju i Evropu jo kad su se Srbi obaljali po ume sa meke, umesto kuii uvali kurjaci, a igrali cicu micu sa divlje svinje. Da jedan moj paradeda nije ubio Turcina, nikad se ne bi doselili iz Smirnu u Ni. I ja sam, gosin Guci iz uglednu vamiliju, kae Klari, i moj deda je ubio Turcina, pa je pobego u Leskovac gdi je sreo babu koja je isto ko deda bila mnogo pametna i ubava, pa su odozgo bili i vredni, a deda je imao take zlatne ruke da nije imala rabota za koju se ufatao a da ne ispadne najbolji majstor od svi. Pa je taj moj deda sa babu, koja je, ko to reko, bila mnogo ubava, zakuio kuu i izrodio decu. A inae nikad nije reko odakle je doao jerbo bi ga odma nali da mu se osvete, pa bi onda morao ko svaki junak da ubije jo nekoga i ponovo da bega. Sluam Klarija i iv me sram izede to mi ni jedan deda nije ubio Turcina. Kako da se falim sa jednog koji je zbog kurvu u Ristovac ubio Ciganina, il sa drugoga koji je bio klonfer i pijanica. Nego reko: Kad god neko pria od preci a ne zna odkud su se dovukli, lae da je njegov deda ubio Turcina pa je morao ovde da se doseli. Nijedan nee da kae da mu je deda bio mangup il peder, nego svi imaju dede junaci koji su begali zbog utepanog Turcina. A sve te dede su natrali na babe koje su bile vredne i ubave. Odakle li se napravie ovoliki aljavi ljudi i tupani kad su na svi dede bili junaci a babe pametne lepotice. Jeli Ristivojo, da nije i tvoj paradeda utepao Turcina? Ali Ristivoja ree: Jok, kod nas ne utepuju Turci zato to su izbegali. Zar da idemo ak u Tursku da utepujemo? Mi smo prosti ljudi i ubivamo samo nai. Tu skoro su nai kod Grabovnicu pesreli nekog Prokupanina kad se vraao go Vranje. Kad su mu nali samo sitni u depovi videli su da je u pitanje prevarant i jebivetar koji se u krmu u dep falio kako je gazda, i da su za dabe otroili metak. Inae i ja sam iz uglednu vamiliju, samo to deda na mojega dedu nije utepao Turcina, nego je jebao Turkinje po Pritinu pa je pobego u Kurumliju. Tamo je njegov sin, to jes dedin tatko, jebao harem na kadiju pa je prebego preko Jablanicu u drugi paaluk, to jes u Turkovce. Tu je njegov sin, a moj deda, jebao kadune na agu i odinu bulu u Leskovac, pa je pobego u Oraovicu. Kad je stasao moj tatko, Turci su se ve iselili iz Srbiju, pa nije postigo da bude ugledan. Ako ne raunamo neto malo komike i to je iskrio rebra na neki Crnotravci na litije kod Kozaraku crkvu, i to je iz prvi svecki rat, kad je dezertirao, doterao komordiska kola sa vojni volovi i dva konja. Jednog zelenka i dorata sa cveku. Al zato sam ja, u nestaicu sa tursku vlas i Turci, ebao valerku na Neu umara, tamo neku Stanku, enu na Cvetka dandara. Samo to nisam begao ja nego Aca uitelj od Neu umara koji je patio od bolesan Ijubomornost. Zato taj Cvetko dandar nije bio ljubomoran? Kako da budne kad je odavno umreo. Zato tebe nije jurio taj Nea umar? Neu umara sam ja jurio zato to me je prijavio da seem dravnu umu. Morao sam dobro da ga oklepam doklen mi nije dao pare da platim kaznu. Sad kad me sretne u umu bega oko buke kogod zajac. Reko sam mu: Neo, jo jedanput li me napie u prijavu, ima da ti skinem glavu ko na vrapca i da je turim na kolac pred optinu u Grdiiicu da imaju ljudi na koje da turaju kape kad ulazu gologiavi kod vlas.

Od to doba me potuje i u znak panju dri strau kad naiem kod dandarku. Dandarka nije neka naroita enska, kod nju navrnem po neki put samo zato to sam alostivan ovek, a ona dravna udovica. Zajebi Ristivojo tvoje selske jebaine, pusti gosin Gulbekijana da izobjasni ta tri pravila za biznis? vika Klari. Ajde gospodine rekni koja su. Sau vi kaem, al znam da u za dabe da ladim usta kad na vas ima sve odma da iskoi na drugo uvo. A obaka to od ovoga Ristivoju i njegove ebaine neemo nigde da doteramo. Daklem, prvo pravilo je da raboti sa onoiko pare kolko ima, to znai da nikad ne trai pare na zajam. Tano vika Ristivoja, i moj tatko me je uio da ne valja da se zajmljeva. Uzme od komiju testeru na zajam i zaboravi da mu vrne, a on te nabedi da si mu gu ukrao. A ako pozajmi malo brano, on te do vek laje kako te je ranio. Nego kad uzne neto od nekoga, ondak ne treba nita da mu kazuje. Znai treba da krade? pita Gulbekijan. Ne, to nije kraa. Kraa je kad to to si uzeo zagubi jali prodade. Do god koristi i uva tui stvarovi kogod da su tvoji, a gazda to ne zna, dotle to nije kraa. Vano je da taj iji je stvar kod tebe misli da je ono to si mu uzeja kod njega. Isto ko kad na primer ebe na nekoga enu. Doklen god njojzin mu misli da mu je domaica potena, nije rogonja. Ima da kaemo pod na primer u kudu neki stvar i ponekiput se seti za njega, a taj stvar su ti moda ukrali, a moda i nisu, ali ti misli da ti je negde u kuu. I ne ga trai dok ti ne padne ef da ga nae, pa im vidi da ga stvarno nema tolko ti pritreba da ti se ini da bez njega nikako ne moe da se snalazi u ivot. Moe to da bude kreno pe, jali cepena cipela, moe da bude suvo govno, ali ima da ti fali. Ako nae taj stvar, nee na njega vise ni da pljune niti da ga pogleda, tu je samo vano da zna da je jo tvoj. Isto se vai i po pitanje ebanje. Ako na nekoga ne ebu enu al on uvrti u glavu da je rogonja, on je rogonja i taka. Pogolem od onoga iju enu ebu a on ne zna. U svakog oveka se nalazi drnost da su mu pod komandu i stvarovi i enska. Stani bre budalo selska, pusti gospodina da kae ta tri pravila, ta si zapeo ko gluv u gajde, vikamo mu, a gosin Guci ga gleda, smeka se i nastavlja: Drugo pravilo je da se nikad ne ortai. Srbi imaju poslovicu da ortako meso ni kuii ne jedu, ali se ortae i kad kupuju semke od semenkara. Sto posto si potrefio, gospodine dere se Ristivoja. to ortak moe da te zajebe to ga nigde nema. Ja sam se dvatriput ortaio i kad god sam toj rabotio terao me je maler i sa ortaci i sa sudije. Najbolje je kad sam raboti. Evo ree Gulbekijan Ristivoja e ispria kakva su bila njegova poslovna iskustva u vezu sa ortaci? Ou, u da kaem. Uortaimo se ja i Vlajko Prnjka sa nekog Mile avku da otvorimo radnju na Grdiliki mos. Mlogo dobra radnja, ebem ti radnju. Nema nikaki trokovi. Samo izvadimo gredu iz mos i dokle nju ne vrnemo na mesto niki ne moe da proe sa kola. Mile sam rasporedio na breg da pazi sa artiljeriski durbin kad naiu muterije i sa prdaljku javi da izvadimo gredu. Jedan dan ete ga neki tonobil i stane na sred mos pred rupu. Ja se kulturno obratim da e namestimo gredu ako platu sto dinara. A iz tonobil me posmatraju pet komata brkajlije. im mi rekoe da su dandari u cifilno stanje, znao sam da me je prijavio neki zavidan to imam radnju. U sud izvuem es meseca apsu, a ortaci prou uslovno. Nabedlli su me da su ko personal bili biveni od moju stranu, i da su od mene dobivali samo deset posto. Ebem ti ortaci. Smatram da me je jedan od nji otkucao, al ne znam koji. Bravo, bravo, Rile, vidi kako ne valja da raboti sa ortaci. Ali to to ste vi radili nije biznis, to je razbojnika rabota. Ja mislim na poslovni ortakluci. Znai, ortak, to da utuvite, makar i da ti je roeni brat, ima da te oteti, da te pokrade i izda na konkurenciju. I esto se izdeava da od ortaku rabotu ne ostane ni jedna para, pa ak i da se ulegne u dugovi.

Ja reko: Jevo na primer moj deda klomfer, onaj koji nije ubio Turina, prodavao je ortaki poreti na vaar u Negotin sa Kruma Bugara. Kad su delili pare posvaaju se zbog pola dinar pa Krum izvadi pitolj da ga oisti, ali mu eksplodira u ruku te ostane bez dva prsta i uvo. Zbog zato su ga posle vikali uljko Bugarin a njegovu enu uljka. Na dedu su pare od prodati poreti, sa svem bisazi i kapue, odma ukrali Vlasi, te je morao dva meseca da raboti u talu da isplati troak u krmu u koju je spavao. Usput, dok se vraao u Leskovac, zagubio je negde eir. A na Kruma su sve pare uzeli doktori u zajearsku bolnicu za leenje. I jo je morao da doplauje to je icepao mantil na bolniarku koju je jurio po hodnici, i da odlega tri godine u niku apsu to je pokuao silovanje. Posle, kad je izao na slobodu, na svi se falio da je straota od jebaa kad je samo za pokuaj popio tolku robiju. Tree pravilo, produava predavanje gosin Gulbekijan, je da kad zaradi neku paru, odma kupi neto to moe lako da proda kad zapadne u bulu. Neko duane na prometno mesto, jal kuie. Srbin im se dovati do paru odma okiti valerku sa nakit i udari u aavanje po kafane iz koje ne iskaa do fajront, pa se ondak vozi u fijakeri sa kurve i muzikanti da nae ima li da je jo neka otvorena. Pa pali cigare sa iljadarke, pa nazida bez potrebu dva tri sprata na kuu, pa kupi tonobil i zaposli ofera. Pa na domaicu nae bedinterku na koju napravi vanbrano dete, a ofer mu sa erku napravi vanbrano unue. I zapne da potpisuje menice na svakoga koji zatrai, svi da vide kako ne zna ta e od pare. Doklen se obrne, ete gi sudski izvritelji. I ete ga gosin Srbin kako ide po sokaci sa golo dupe i psuje vlas koja ga je dotle dovela. Ortaka psuje i oe sa njega da se tepa u sudnicu, a im iskoe iz sud, zajedno idu u prvu kafanu da se naukaju i viu protiv dravu i zakoni. Kad Srbin izede govna, on ne turi prst na celo da promisli i vidi gde je pogreio te da drugi put to ne raboti. Jok, Srbin im obzae kafane i otrezni se od pijenje zbog razoaranost, pone da pravi planovi kako e na svi da prikae ko je on i kaka je sila od oveka. I ne proe mnogo vreme, ete ga ponovo kako ide cepen i vika protiv dravu to ga je izela sa porez. Sprat koji je nazidao ne moe da proda jerbo niki nee da stanuje u istu kuu sa baksuza. Od valerku ne sme da trai da mu vrne nakit jerbo e ga utepa nov valer. Dom ne sme da pisne zbog enu iju je mirazovinu prodao za dug. Tatko na bedinterku oe da ga utepa to ne plaa alimentaciju za vanbrano dete. I mora da plaa penderi koji na komije kri erkino kopile. Ima jo neto koje Srbin raboti to niki drugi ne sme. Srbin ako ima sto danara ima sa ortaka koji nema ni jedan da utri u rabotu za koju treba kapital od deset iljade, a sve zbog drnost da e da zaradu sto iljade. I naprave dug od dvesta iljade. Kad Srbin ima nameru da napravi rabotu sa kapital od sto dinara, na svi pria da e zaradi trista iljade, pa kad ispadne da je duan dvesta iljade, fali se da je dobar sto iljade, koje jes da nema, ali barem nije duan. Jermeni kad imaju sto vade raduju se kad naprave zaradu od deset iljade. Kad Jermenin zaradi pare niki ne zna. Kad Srbin zaradi neku crkavicu, pucaju prangije, zvone zvona, i ide aber svi da ujev. U Ameriku tamo neki Vanderbilt kad udaje erku vikne na svadbu sto gosta, dade im neke dide mide da izedu i za as isprati svatovi na vrata. Srbin kad pravi svadbu vikne beli svet gosti, zakolje sve svinje, ovce i goveda, polokaju mu sve to ima i to nema, a posle jede crni luk i suv leb. Zato smatram da vas za dabe uim, niste vi za trgovinu i rabotu, vi ste za neto drugo. A ta je to drugo, to ni mi Jermeni, koji smo najgolemi biznismeni, ne znamo i neemo da znamo. ta e da bude od vas Srbi, ebem li ga? Jedino se neto mislim za ovoga Ristivoju. Ne mogu nikako da ga proitam majke mu ga selske. A Ristivoja vika: Nas seljaci niki ne moe da proita jerbo smo nepismeni. More, rece Gulbekijan, smeni ste vi, al se ne zna koja vam je azbuka i kaka ste sorta.

Zna se gospodine. Mi seljaci smo vrbe. to nas vise see, vise rastemo. Odelenje za statistlku u Ministarstvo za propagandu, u koje sam sa propusnicu iao jedanput nedeljno kod nekog Ludviga statistiara. Za ta sam iao u ministarstvo nisam nikad doznao, all znam da sam otuda kod Gulbekljana donosio tabaci sa brojke. Ludvig je bio folksdojer rodom iz iz Sarajevo, koga su, poto je bio star za puku, mobilisali da raboti u odelenje za statistiku, a inae do rat je bio glavni knjigovoa u sarajevski ipad. Sabirao je bre od svaku raunaljku, i da je bio pametan mogo je da zaradi grdne pare u cirkus, jer je u glavu imao opasnu maineriju. Otvori knjigu, turi cvikeri, pusti olovku odozgo na dole, i upie brojku. Onda pustl niz drugi red, pa niz trei, etvrti i peti, i dok zine dole sedi zbir. Toliko brzo je to radeo da je ruka sa plajvaz letela. Proveravali su ga i probali da mu nau greku, ali za dabe. Davao je foru na raunske maine sa trake, Oliveti i Remington, a sa Olimpiju mu je bilo ponienje da se trka, nju je pgaao za duplo manje vreme. Tamo u Sarajevo do podne je radeo u ipad, a posle su ga zvaii po duani da proverava knjige, i za to su mu davali po kilo rakiju, ali samo ljivovicu. Drugo pie nije teo ni da pogleda. Zato je imao nadimak Bekri Mujo. Govorio je: ljivovicu od dvajes dva grada, koja je najmanje tri godine sedela u rastovo bure je izmislio Bog kad je sednuo da se odmori od pravenje svet. Nju je ispeko da ima sa ta da poasti Adama u raj. Ali Adam, umesto rakiju uzne da rua jabuku, i Bog mu rekne: Abre Adame, budalo nijedna, pa zar ti ja ispeko ovakvu lepotinju, a ti jede crvljive jabuke. Gosin Boe, nesam teo, to mi je naredila Eva. Ne da mi da pijem. Znai umesto mene da potuje, ti slua enu. Kad je taka stvar, marte obojica iz raj u pizdu materinu! podvikne Bog, i najuri ih. Alzo, ljivka je rajsko pie, i zbog zato se ja nalazim u raj kad nju pijem. Druga pie su posle napravili ljudi, i to su falsifikati, a nemaki naps je obino sranje, to je na falsifikatovoga falsifikata falsifikovani falsifikat, koji ja, ko poboan ovek, ne mogu i neu da turam u usta. Ali ljivka, to vi je boansko pice koje bi ja, da sam papa, uveo u crkvu umesto vino. Pitanje je, majn kamaraden, i to teoloko, dal bi Jesus Kristus propovedao na Goru maslinovu da je u zemlju Judejsku imala Gora ljivova? Moe li grean i mrsan zejtin da se poredi sa istu rakiju? Zato je, da ve pitam, propao Zevs sa sve onoliku familiju? Propao je jer su lokali ambroziju i krkali nektar. Da su pili rakiju i mezili krastavii, i dan danji bi drmali u Grku. Dal je mene neki put ufatio nazeb? Nije nikad. A zato nije moliemo? Zato to ja mogu, kad se naukam, celu no da legam gol u sneg ili u jendek sa vodu i kad se probudim da budem vru ko regrut koji je spavao sa ensku. Poglejte kakav sam crven ko neko jabue. Ja se zbog ovo sveto pie nisam ni enio, i nema to koje neu da urabotim da doem do dobru ljivovicu od dvajes dva grada. Kad su ga mobilisali i rasporedili u Ministarstvo za propagandu ko statistiara, morao je da loe snaps i poeo je da poputa sa mozak, te je izgubio brzinu u raunanje i volju za ivot. Bio je spreman da bega u Bosnu, bilo kod etnici, bilo u partizani, samo da doe do ljivovicu, kad je nekako naleteo na Acu Crnoga, od koga je ko prvu pomo dobio balone od pet litra, sa koje je povrnuo i duu i veru. On je za ljivovicu mogo da utepa roenu majku a da ne trepne. Za Hitlera neu ni da zborim. Priao je za njega: Majke mu ga austriske, to li mi je neki ovek, koji je em vegeterijanac em pije samo kiselu vodu. Da nije poeo rat sad bi sedeo u moju Bosnu i predvee pio ljivku na teferi i mezetio krastavci. Od ova nemaka govna, ako mi verujete, jo mi usta smrdu na piritus. A za pivo da vi reknem, da mi je ponienje pored njega i da proem, a kamo li da ga probam. Ja jes da sam neki Nemac, al ja sam domae vaspitanje zaradeo u nae kafane a ne u pivnice. Ajde sad, jel poteno da smatram da je salata od kompiri sa kobasice bolja od jare u blato il od peeno jagnje sa mlad lukac? Zato smo u podrum, u malecak kazan, od suve ljive za njega pekli rakiju, a on je davao, kako reko, papiri sa raznorazne brojke. I od njega sam poeo da uzimam spiskovi sa udovice i nosim kod Klari i Peru. Ludvig nije pitao za ta e nam, a Aca nije ni znao za tu muku.. Iz ti

spiskovi smo vadili adrese i na getetner pravili pisma u koja javljamo na udovice da je Rajh reio da im koluje decu, a one treba da jave u koju bi kolu tele, i da isprate tolko i tolko pare za dokumenta i taksu. Pisma smo praali samo na selske adrese, jerbo su nemaki sejaci poblesavi od gradski Nemci po pitanje poverenje u dravu. Tu se nemaki bauer razlikuje od naeg seljaka koji nee da poveruje na dravu pa da ga utepa. Jedino to nai seljani oe da poveruju to je kad im neki poslaniki kandldat rekne da e im ga izaberu u skuptinu njegova stranka da ukine porez. Ristivoja, na primer, im se spomene drava, makar i da spava, ima da rekne: Ebem ti drzavu. Kod Nemci nije tako. Za nji je drava svetinja, i sve to je od dravu ko daje od Boga. E sad vi vidite kolko je to bila fina firma i kakve pare su padale, kad su svaki mesec samo na istoni front najebuvali po ko zna kolko iljade soldati, a da su seljaci u Nemaku bili preko trijes posto. Moda bi se udoviko udruenje odralo da Klari i Pera nisu usput mukali i sa kradene cokule i da nisu za tu rabotu koristili nau adresu. Ali, desilo se ono to se dogaa kad egrti oe da poigravaju majstora. Jedan dan, u Fridrih trase stigae akt iz vojnu intendaturu sa pitanje da li preko nji moe da se dobiju unegle za izme. im je ovo video, Gulbekijan digae uzbunu i za nekoliko sati se isprazni cela zgrada, skinu se natpisi i udari katanac na vrata. Gospodin profesor nam tad odra poslednje predavanje: Mamu vi jebem blesavu, otkud vam pade na pamet da ovu adresu pustite u promet? Eve vam ausvajsi sa vaa prava imena i prezimena i uputi gde da se javite ko strana radna snaga. Ausvajsi su originalni. Nemojte da idete na drugu stranu da ne izgubite glave, poem vas ekaju u fabriku. U Berlin se ne vraajte, ujemo li da ste ovde odma emo da vas likvidiramo. Utuvite da ste obine propalice sa konfekciski mozgovi, i da niko ko nema krila ne moe da leti. Nikad vise nisam video ni Acu ni Gulbekijana. Posle mnogo godine sreo sam u Beograd Mile Majmuna koga su etres devete proterali iz Francusku ko makroa, i on mi je ispriao da je ostao sve do kraj rata u Berlin sa Acu, i da mu je Gulbekijan tada naredio da nas odma pobije, ali Aca je reko: Pusti barabe, oni su mi uspomena iz Leskovac. I da je aprila meseca etres pete godine gosin Muja poginuo od rusku bombu u podrum u koji su za njega pekli rakiju, a da su ga etres osme, kad su istili ruevine, nali, i da nije liio na mrtvaka, nego na nekoga koj sanja neto mnogo ubavo. ljivka ga je toliko dobro ouvala da je garant i sad jedini nemaki pirtosani mrtvak. Koj zna kolko su se udili nemaki doktori kad su videli mrtvaka u turiju. Takvi kod nas ima kolko oe, ne samo od rakiju nego i od drugo. Meni je priao eda Bukalo kako su jednu no ili na groblje da otkopaju gazda Mikaila zbog prstenje, pa su pogreill parcelu i otkopali ivadina koara koga je zbog tavenje koe ir toliko skrozirao, da je i posle pet godine leganje bio ko da je napraljen od telei boks. Zamalo da ga prodadu na papudije da od njega odvajaju onovi, ali su ga ostavili jerbo tu sa sve koske nije bilo vise od deset kila materijal. DEVETA GLAVA KONRAD FON ISEL Pre nego to opriam kako sam bio strani radnik u nemaku industriju, red je da ukratko kaem ta je bilo sa Ristivoja. Od njega su, kako mi je reko Mile Majmun, napravili buzdovana sa ufitiljeni kajzerski brkovi, zlatan lanac preko stomak i kamane na noge. Prema dokumenti, bio je Rumun iz Banat koji natuca nemaki. On je, negde u jesen etres etvrte godine, otio da vodi raun od svinje i guske koje je u Galiciju uvao Pruski mitraljeski bataljon pod komandu oberlojtnanta Konrada fon isela.

Konrad fon isel je bio original Prus sa atestiran pedigre. Njegov ale, inae selski gazda i junker iz Brandenburg ga je upisao na vojnu akademiju, odakle su ga odma najurili jerbo je u civilno odelo iao noom po kafane i kupleraji. Zato ga je tatko ispratio u Be da ui trgovaku akademiju, kud je sa naega Acu jedno vreme bio cimer kolega. Pred rat ga je Aca dovodio nekolko put u Leskovac na ferije, i tad se nauio da psuje naki i naviko da jede ljuti papriii. Sednu tako nji dvojica pred Buretovu ebabdinicu, ruaju ljut rotilj, a Konrad psuje: Epem ka ofaj luto paprika niht zo leht fir esen turim ka na kur, aber fir biar trinken das ist etvas vunderbar! Aca mu vika: Kaki bir, ebao te bir, uzmi vino. Gut, kazuje Konrad ober, bite en sfirnem ti ka muter bringen zi mir pel ajn gemit napijem ti kusica sestre. Jok more, kaki gemit, donesi mu crno prokupako, a posle kad udarimo na krezle, daj belo vlasotinako samo malo preseeno sa sodu. Od bir i gemit e da zaboravi kakva ti je patka poim e ti se napravi meina pa e za jedne pantalone da kupuje tof ko za dva para odelo. priceri i pivo su za barabe, a gospoda koja imaju nameru da u svako doba vide dal im je zapekljan lic, uz ruak piju vino, i to frtalje. Posle su im se putevl razili poim je Konrad naao rabotu u Hanover, a Aca terao kerovi i ebavao sojke po Evropu. A kad je izbio rat, Konrada mobiliu ko rezervnog lojtnanta i, etres prve, im su Nemci udarili na Rusi, on se sa bataljon nae u Galiciju. Selo u koje su doli je bilo opustoena vukojebina na granicu sa Ukrajinu. Stacioniraju se soldati po kue, a Konrad u dvorac na kraj selo. Dvorac stoji u park sa neokastreni imiri, obaleni grki stubovi i falini kipovi, a malo dalje jezero sa abokreinu, manje sa hipodrom i prazne tale urasle u korov. U dvorac, u trepezariju sa kreni penderi i pauinu poljski grof bolan od reumu eka muda, uz njega grofica vrzala oko glavu kompiri protiv glavobolju, a erka lepotica veze na eref anelii. Raniv se sa varenu repu i orbu od koprivu bez mas i meso. Sve to su imali kokoke, guske, svinje i goveda po tale, i arani i labudovi u jezero, vojske goele i odnele. Nemaju ni jednog slugu, svi se razbegali. Nemaju ni mievi, ni pacovi, samo avke ostale na tavan. Sedi tu Konrad nekolko nedelje, igra sa grofa karte, sa babu pria od berlinsku modu a sa erku svira na klavir i eta po park. I, narafski, zagleda se u devoje, a ovamo trni i eka kad e doe befel da zapali sa bataljon na istok. I jedan dan, dolazi naredba da se pod hitno javi u armisku komandu u Krakov. U Krakov dobije prekomandu da preduzme etu u Varavu, pa sedne u voz, a sve mu u pamet devoje i park sa imiri. U Varavu rei da se ko ovek prvo omrsi u kupleraj a posle da se javi na dunost u kasarnu. I opravi se peke u Pragu, poim je douo da su tamo najbolje enske. Na most preko Vislu pretekne ga neki autonobil i stane. Iz njega izripi Aca, koji se taj dan zadesio u Varavu po neku rabotu, i tu se nji dvojica iscelivaju a onda otidnu u kafanu da se ispriaju. Kad uje Aca kud je bio, da se zacopao ko tetreb, i da sutradan mora da preduzme etu za istoni front, vikne u Berlin her Klausa niclera imitatora iz varijete. Sutradan kod komandujueg generala u Varavu zazvoni specijalni telefon, a iz slualicu se razvika lino Martin Borman da se oberlojtnant Konrad fon lisel vrne u selo odakle je doao i tamo postavi za komandanta sa neograniena ovlaenja, da je od sad odgovoran samo na firera, a da se to smatra za najstrou tajnu. U nareenje, koje ima da napie u samo jedan primerak, da se naznai da jedinica formaciski pripada u gardu Leibstandarte Adolf Hitler, koja titi Kancelariju i Firera. Her Konrad fon lisel sa specijalnog izaslanika e da doe tano u deset sata.

U deset sata, dou u komandu Aca i Konrad. Aea uzme nareenje, digae veu i rekne na generala: Her general, od danas ste u obavezu da drite jezik poza zubi. Hajl Hitler! I tako se Konrad vrne u dvorac, a iz Ukrajinu mu doteraju u furgoni goveda, konji, svinje, kokoke, urke i guske. Mitraljeski bataljon se prepravi u svinjari i govedari. Hapune se ponovo tale i koine, a u manje i po hipodrom jae Konrad konji sa devoje. Do prolee etres pete godine sedela je eta u dvorac, vojnici su se ugojili ko veprovi i nita drugo nesu rabotili nego su krkali i pravlli kopilii po okolinu. Na osustvo su ili kad god su teli, a niko nije pitao koji kompiri tu trae. Kad se desi da pred dvorac stane mercedes, i iz njega iskoi neki oberst il general, u trpezariju ga doeka Konrad u svilenu koulju i getraft pantalone sa hozentregeri, sa kapku od brazilsku kafu na brk, sa havanu u zubi i temperle sa francuski konjak u ruku. im bi taj video uramenu fotografiju na koju Hitler sa Geringa i Evu Braun stoji pred vilu u Berhtesgaden i rukuje se sa Konrada, odma bi gledao kud su vrata. E u to selo je otio Ristivoja da izigrava majstora za meso i kobasice, ali je etres pete nanjuio situacuju i pobego u nepoznat pravac. Posle desetak godine, inimiske da sam ga video na jednu sliku u novine, na koju je bilo prikazano kako se francuski legionari kae u lau da idu u Vijetnam. Pred nji je, sa ruke na dupe stojao oficir, isti ko na Ristivoja. Poznao sam ga po debelu iju i kako je stojao sa rastavljene noge. A moda to i nije bio on. Ebem li ga. Uglavnom liio je mnogo na njega. DESETA GLAVA MILADIN TUBERAN Negde polovinom juna meseca etres etvrte godine, stigaem sa Klarija i doktora Adama Jablonskog u Kasel, pred fabriku za avionski motori. Na grbavog straara pokaiemo ausvajsi, on obrne telefon, i na kapiju doe vojnik bez ruku koji nas odvede kod podoficira bez oko. U to vreme u Nemaku nigde nije mogao da se vidi vaba mlai od pedeset godine koji nije invalid. Ako ne raunamo decu, celi su bili samo starci i ene. Ostali su sedeli na front odakle se vie nisu vraali, zato to se tamo odavno nije raunalo da je neki nesposoban ako noma ruku ili oko. Ovi falini, koji su slueli po logori i fabrike, bili su ranjoicl iz etres drugu i treu godinu, kad je jo mogla da ufatl krivina zbog nogu ili nos. Pogleda vaba papiri i odvede nas u kancelariju punu sa ene u uniforme. im videe Adama koji je liio na Gari Kupera a trtio se kad ide ko Don Vejn, usvitkae sa oi. Na mene i Klarija nisu ni pogledale. Da sam bio sam, sve bi zevale u mene jer je vladala straobalna nestaica sa muki, ovako, proradila je matematika da njur nosi samo jedan. A skroz pozadi sedi baba efovica, rairila siske preko astal i posmatra ene u potiljci. Bite en, proita babac nae isprave, trasnu po nji sa Stambilj, dade ih na opavog vojnika bez uvo, on turi artije u knjigu i odvede nas u ambulantu. Prema dokumenta iz sektor za stranu radnu snagu, ja i Klari smo bili bolniari prekomandovani iz Budimpetu, a Adam doktor iz Dancig. Ko je Adam, i ta e on a nas? On je, trijes osme, pred rat, u Poljsku bio osuen na pet godine apsu zato to je leio tuberani sa inekcije od kolonjsku vodu, i to je u Lo i esgohnovu radio ilegalni pobaaji pa su dve ene umrele. Iz orku u Varavu je pobego kad su ga odveli u zatvorsku bolnicu da mu izlee irevi sa koji se sam zarazio. Tamo je iz doktorsku sobu ukrao odelo i eir, i otio u kujnu gdi se razvikao da e svi da pokanjava zato to nisu turili praak protiv bubavabe. Pa je viknuo magacionera i straara da mu pokau kako je obezbeen ulaz kroz koji u magacin dovoze hranu, i sa nji, radi uviaj, izao na ulicu. Drao se na magacionera i pitao ga zna li da po propisi tu mora da budu i unutranje reetke. Pretio je da e da ga otpusti i najurio unutra, a na straara je naredio da ostane pred vrata i uva ulaz dok se on ne vrati. Onda je otio u jevrejski kraj gde je za zloti koje je naao u ukradeno odelo kupio sirotinjske krpe, knjigu i legitimaciju prema koju je bio Akenaz iz Galiciju. Posle je sa lice crveno od osip izazvan sa staklenu vunu sedeo sa prosjaci u sinagogu, udarao se u glavu, stezao knjigu na grudi, klatio se i obrao sa oi, tu je spavao i jeo ta mu frlje,

a im mu je nikla brada i proao osip, ukaio se na voz i otputovao u Dancig. Usput se u klozet obriio i presvuko u ukradeno odelo koje je dotle nosio u torbu, a iz Dancig, koji je bio pod nemaku vlast, sa lau doao u Bremen, a odatle u Berlin kod Acu. U Berlin ga Aca rasporedi kod profesora Gulbekijana, da pazi kako stoji sa zdravlje, poto je profesor patio od astmu i pomalo mario od srce. Kad smo etres tree doli kod Acu, zatekli smo ga i pomislili da je fin gospodin jer je nosio kamgarn odela, puio esterfild i mirisao na jorgovan. Jedna soba na trei sprat bila je za njega nametena ko ordinacija, i u nju smo, po profesorovo nareenje, ili da uimo kako se previjaju glave i ruke, i kako se udaraju inekcije. Te vetine smo brzo nauili, a jo bre ukapirali da je Adam baraba koja cigarete krade od Gulbekijanovog sekretara mesje Petreska, a miris od bata ile, efa na sobarice. A sve sobarice, ukupno pet, bile su mu valerke. Od doktora Adama smo vise nauili kako se simuliraju boljke nego ono to smo trebali da znamo ko bolniari. Za as sam se osposobio da izigravam oveka sa iaen kuk, da diem ko astmatiar i kaljem ko tuberan, a popravio sam i gimnastiku za padavicu. Ali, to je vano, nauili smo kako se sa priruni materijal podljuuju rane, kako se od malecku opekotinu od cigaretu za dva dana napravi gadurija golema ko aka, kako se odgajaju i mnoe irevi i kako se i sa ta pravi smrde i vetaki gnoj. Od nau stranu, da mu se nekako oduimo, ja sam na doktora pokazao kako se pakuju karte i broje pare na preklop. To je ono kad se pare preklope pa se umesto pedeset dinara izbroji sto. A Klari ga je nauio kako se radi sa pgabice i kuglicu. I eto tako, u Kasel ponemo da radimo ko bolniari. Ambulanta je bila ko neka mala bolnica. Imala je ekaonicu, ordinaciju, doktorsku sobu, tri sobe sa po osam kreveta za bolesnici i magacin sa lekovi. Upravnik nam je bio major Maksimilijan enberg, star ovek koji je stanovao u grad i dolazio samo ujutro, a pravi ef je bio Adam. Na pedesetinu metra od ambulantu je bila baraka za radnici i menza sa kujnu, a pola kilometre daleko, videle su se fabrike hale. Ni ja ni Klari nismo imali nameru da se bavimo sa muke. Radili smo u ambulantu ono to treba, a jedino to smo se ispomogali bilo je da ufatimo vezu sa kuvari zbog bolju hranu. Kuvari su u svako ratno stanje glavniji za vojsku od generali. Sa generala kad se zameri dobije apsu ili poarstvo, pa im oduva kaznu moe da bude miran, ali ako se zakai sa kuvara najebao si. itao sam u novine kako neki slobodni zidari, ili duneri, sad ne mogu ba tano da se setim ta su, tajno drmaju sa ceo svet, i to je moda tano, ali jedno je sigurno, a to je da ne drmaju sa kuvari poto na nji ne treba tajno udruenje. Prvi dan od jednog bolesnika doznam da je kuvar Srbin iz Lapovo, a po ime Jezdimir. Otidnemo ja i Klari u menzu, predstavimo se na Jezdu ko bolniari i u znak panje mu damo paket sa zavoji i burove obloge, a on ree da navrnemo uvee zato to je nameran da pravi kasapski uve. Uvee se pogodimo da mu donosimo sanitetski materijai a on e na nas da sipa krtinu. A poto je u ratna stanja sanitet po ugled odma do komoru, kad god kuva neto bolje on e da nas vikne da navratimo. lako su ak i straari umesto meso dobivali iie, a u radniku menzu samo krpe bile mrsne, u Jezdimirov prifatan kazan je imalo od ticu mleko. Strani radnici, uglavnom Srbi, bili su bolje uranjeni od Nemci jer su jedanput meseno dobijali od kuu paket sa suvo meso, slaninu, medenjaci i cigarete Ibar u kutije od po sto komata. Kad stignu paketi, radnici se postroje pred kancelariju u koju sede tri Nemice. Ulegae radnik, skine kapu, Nemice pred njega otvore paket, izvade sve to je unutra da vide nema li neto sumnjivo, a kolko su drne gutaju pljunku, jer je u Nemaku vladala oskudacija. Radnik potpie formular, vrne provijant u kutiju i aufvdezen. Kod nas ne bi ni video paket. Desi se da neki radnik izvadi neto iz paket i da na Nemicu, a ona obavezno rekne danke en i turi poklon u tanu. Bio je sa nas jedan mnogo alostivan ovek, neki, ini mi se, Aleksinanin, radeo je ko alatniar. Taj je, kad god mu isprate paket na svaku davao po neto. im on ulegne da primi paket, zaraduju se. Ali,

kad su mu jedanput nale necenzurisano pismo, odma su ga predale na straara da ga vodi u apsu. Ebem ti nemako potenje. to se tie pisma, preko kuvara su mogla da se alju i primaju necenzurisana pisma. Na Jak do ulaz u fabriku drao je kafanu Johan, folksdojer iz Banat, Zvani Joca Grba. Kafana je bila sklepotina od daske i u nju su jedini gosti bili strani radnici koji su imali pravo jedanput nedeljno da idu u grad da potroe platicu koju su primali od Ministarstvo za industriju. Taj Joca je bio na kuvara veza sa crnoberzijanci na koji je utapao hranu iz magacin, sanitetski materijal i cigarete Ibar koje su sluile i ko moneta za necenzurisana pisma. Jer tad su Nemci puili lie od rastovinu, a moda i od repu. Znai nismo bili u nestaicu sa ishranu. Ali ponemo da crkavamo od dosadu. Doktor Adam se uzvrteo bez enske ko pastuv kad ga vru u talu, a Klari sa parakuvari igra tablanet u pasulj. Ja se vrtim od dosadu ko puvanjak u gae, majem se naokolo ko gluva kuka, kad dovedoe u ambulantu nekog Miladina iz Ristovac. Uuteo, pa se sparukao, a kalje da se ne trpi. Pregleda ga Adam i ree: Ovaj ima tuberkulozu i mora da ide kui. Ne zato to su Nemci duevni, nego ta e im neupotrebljiv ovek. Usput e da umre jer treba da se vozi bar nedelju dana u stoni vagon i jo toliko da sedi po peroni. Kad bi ovde ostao prekrcao bi jo sedam, osam meseca. A kad bi mu udario dobru ranu isterao bi godinu. Napie Adam uput da Miladina odvedem u gradsku bolnicu da mu naprave snimak na rengen i da mu pospe doktor Maks napie ausvajs da se vrne kui, a ja mu reko: Adame icepae taj uput, a ja idem da porazgovaram sa pacijenta. Onda otidnem u sobu kod Miladina pa mu kaem: Miladine, ko tuberan treba da ide doma. E, jebi ga vika on ma vidim ja da neto mnogo ne valjam. Zna li Miladine kakva je sad guva po Nemaku? Tri godine ti treba da se dovue do kuu. U dete mu ebem. Di e ovaki na put? Od tebe su ostale samo koa i koske. A i kad bi doao doma, koj e da te gleda, i sa koje e da te rani i poji? Kakvo ti je imovno stanje? Lele plae Miladin ja sam nadniar, jedva zaradim suv lebac za enu i es deteta. Nemam ni kuu, stanujemo u tuu kolibu. Nemoj reko, da kukumavi, nego oes li sa doktora da sredim da ostane, a sa kuvara da te udari na jaku ranu, pa kad se oltavi, da ide. Plus tome, ima da zaradimo pare. Pa mu polagacke objasnim ta sam se od dugo vreme setio i on pristade. Onda se sa kuvara Jezdimira dogovorim da napravimo firmu u koju ja da ulegaem sa kapital koji se sastoji od Miladina i njegovu tuberkulozu, a on da ue sa potanske veze i kurve za Adama. Pogodimo se da kuvar rani Miladina sa kvalitetnu ranu, a Joca Grba da nabacuje enske na doktora Adama. To nije bilo teko jer su etres etvrte sve Nemice bile ive nejebane, ali je bilo pomalo opasno zato to su streljali svakog stranog radnika koga bi ufatili da petlja sa nemake enske. U stvari i nije bilo toliko opasno, poto su dva agenta gestapovca, zaduena za nau fabriku, vie od Hitlera i faterland volela meso, pivo i cigarete koje su od Grbu dobivali ko mito. Posle sam doznao da su oni u sobu iza Grbinu baraku dovodili enske za Adama. I to ne kurve, nego potene domaice. Jer, kurve su u Nemaku bile iskorenjene poto su dobile mindonsku konkurenciju koja ne samo to nije traila pare za ebanje, nego je, ako treba, i davala. Na taki nain pripitomim Adama. Dalje je ilo ovako: Prvo se raspitam meu radnici ko je iz bogatu familiju. Onda takvoga nasamo pitam da li bi teo da plati da se vrne kui sa zvanini papiri. Ako pristane, dam mu da guta sitan duvan bez vodu da izgrebe guu, i dogovorimo se da se, im pone da iskaljava krvavu pljunku, javi u ambulantu. Kad ga primimo, on napie pismo kui da se na etiri mesta odnesu po deset dukata, ali ne turske mededije, nego austriski Jozefi ili francuski petlovi. Pismo ko necenzurisano poalje Grba.

Posle nedelju, dve dana, iz Srbiju stignu etiri pisma, jedno iz Banat, drugo iz Lapovo, tree iz Ristovac od Miladinovu enu, a etvrto iz Leskovac od mog aleta Jovu Maora, da se muterijina familija uipila. U pisma mi je dale pisao: Dragi sine Gute, javljaj se ee. Ovde moram da pofalim nemaku potu. Od Leskovac do Kasel pismo je putovalo etiri dana! A kad sam kod nas pisao na Blaka Kurtu da mi vrne pare, nikad nije dobio pismo. im stignu pisma, doktor Adam napie uput da muteriju snime na rengen, a ja u gradsku bolnicu umesto njega odvedem Miladina. Narafski, ponesem muterijina dokumenta na koja mu bolniki doktor napie da je tuberan i da se ko taki vrne u Srbiju. Miladina smo u prvo vreme iali do glavu, ili terali da puta brkovi, sve zbog stra da ga bolniki doktor ne pozna, all smo posle zajebali sa tu praksu jer je taj doktor ko i na Maksimilijan bio debelo zalego u godine, a soba u koju su snimali je bila osvetljena samo sa jednu crvenu sijaliku. Krajem avgusta meseca poe Miladin zbog jaku ranu da se goji pa se uplaimo nemoj da mu se zaleila tuberkuloza, i taman se dogovorimo da ga udarimo na galopirajuu dijetu, kad iznenada doktor Maksimilijan rei da pogleda bolesnici. On bi inae samo malo ujutru posedeo u ordinaciju dok popije aj od jabukove kore, ali taj dan je bio neto nakrivo nasaen, pa ree: Ih gehe pacijenten picka majcina fideti. Jer je i on, ko i svi drugi Nemci koji su dugo radili sa strani radnici govorio sa nas neki jezik koji se sastojao od izmeane srpske, nemake, poljske i grke rei. A psovao je samo na srpski. Ulegae Maksa u bolesniku sobu, a tamo u jedan oak igraju zu, u drugi prostrli ebe pa igraju karte, na sredinu se dvojica obaljaju, a Miladin tuberan juri jednog Poljaka i udara ga sa kobasicu po glavu. Dere se Maksa, vidi mu se do dupe kolko je zinuo. Vas ist das her Adam!? Ovo simulanten picka materina! Mar ales raus! Geben zi mir fir ales dokumenten, tera sve glajh u picka arbajt! ' Pa sede i napisa na svi otpusne liste. Ostavi samo jednoga koji je imao opekotine na grbinu. Da ga umilostivimo morali smo da mu damo dva litra rakiju, deset kutije Ibar metar kobasice i punu kutiju za cipele sa suvo meso. Srea naa to tad nismo imali muteriju inae bi nadrljali. Tako zatvorismo firmu, i da ne akamo meku po piku, na dalje smo radili samo ko bolniari. Nego da dopriam za Miladina Tuberana. Sreo sam ga posle rat u Leskovac. Stoji na Panurite kod stanicu i na seljaci prodaje seene automobilske gume da naprave opanci. Isti onakav kakav je bio u Nemaku, ut i metiljav. Pitam ga: Jeli bre Miladine, jo li si iv? A on vika: A to pa da nisam iv? Koje mi fali? Mislim, kako uka sa tuberkulozu? Ma kaka bre tuberkuloza. Nikad nisam bio bolan od nju. Kako nisi kad si na rengenski snimci imao fleke na plua? A to li pitas? Tad sam natrljao na grudi belilo sa koje snae mau obrazi, poem se u njega tura iva kroz koju ne prolazi rengen. Namazano mesto nisam prao da ne iskvarim fleku. A to vidi da sam ut, taka mi je sorta. Moga tatka zbog ut lik vikaju Kinez, a mene mi je nadimak ua. Oe ti prodam sa popus gume? JEDANAESTA GLAVA MUDONJA SAVA BRBAC Od alca sam septembra meseca dobio pismo u koje kuka to se ne javljam, i da je Leskovac bombardovan i sruen, a nekolko iljade ljudi potepano, ali nisam teo da mu odgovaram.

Oktobra meseca na radio London ujem da je Leskovac osloboen, a posle da su Nemci pobegli i iz Beograd. Nad Kasel su skoro svaku no leteli savezniki bombarderi i frljali bombe, a u fabriku su terali red i poredak ko da je mirno stanje. Nemci su usred uku i buku i bedu u koju su se nali, i dalje bili diciplinovani. Tako doe zima, i ak i mi koji smo bili povezani sa crnoberzijanci osetismo oskudaciju. Ta zima, etres pete, je bila gadna, i zbog glad i zbog zort od avioni. Jednu no, januara meseca, pogodie bombe fabriku i skoro celu je sruie, pa Nemci prebacie pola radnici i ambulantu u Osnabrik, u remontnu radionicu. Tamo smo sedeli sve dok nas nisu aprila meseca oslobodili Englezi. Pored nas su oslobodili i logor za ratni zarobljenici u koji su robovali samo Srbi, to nisam znao sve dok se nismo sa nji sreli. Kad su etres prve Nemci zarobili nau vojsku, Slovenci su puteni ko Slovenci, Hrvati i muslimani ko endehazijci, a Makedonci ko Bugari. U ropstvo su odvedeni samo Srbi. Logor u Osnabrik je bio oficirski, i mi se brzo upoznadosmo sa neki od nji. Bili su eljni i za enske i za jedenje, ali, bog i dua, nisu napadali nikoga. ekali su da se sredi situacija pa da se vraaju, a dotle su bili rasporeeni po nemake kue, u koje uglavnom nisu imale muke giave. E sad, ta su radili nou po te kue, zna se. To se videlo posle, kad su poela da se raaju deca iji su zvanini alci ve dve godine uali u rusko zarobljenitvo. Meu nji sretosmo nekoliko Leskovanina i Savu Brbca, fudbalera, koji je bio poznat po to to je sa motocikl vozio kurve po ariju, i to je vie voleo dobru tuu nego leb da jede. Po in je bio rezervni potporunik, a u civil optinski geodeta. Poznavao sam ga odavno, jer sam mu nekoliko puta uvao sat dok se tepa, a inae nosio sam mu koj zna kolko puta kopake. I taj Sava Brbac skinu zlatan lanac od iju, dade mi ga i ree: Gute, imam da urabotim jedan poso u Nemaku, i moda se neu vrnem iv doma, pa te molim da ovo lane odnese na moju majku Persu, da ima od mene uspomenu. Sava je bio golem mudonja, i kad je on ovako reko tu nije imalo ta dalje da se pita ni prepravlja. Turim lane oko guu, on popi pie, isceliva se sa drugari i otide. Gledam ga kako ide ko da ima federi u njega, a Grade Vlasotinanin ree: Otide Sava da utepa nemaku babu koja ga je etres prve, kad su nas vodili u logor, pljunula u elo. Upantio je i selo i kuu iz koju je baba istrala. etiri godine je zamiljao ta e sa nju da napravi kad je nae. Kakav je lud, pored babu e utepa jo nekoga. A njega e zato da streljaju okupaciske vlasti. Tad su u Nemaku saveznici, svako u svoju zonu, zavodili red pomou streljanje, jer nije moglo da se ivi od lopovi i razbojnici koji su se pojavili ko peurke posle kiu. Gdi god se obrne vidi englesku patrolu. Idu po dvojica, i ne razgovaraju sa nikoga. Isti Nemci. Niti se smeju, niti nekog zaomejavaju. Usput, da reknem da amerika vojska nije bila takva. Oni su isti ko mi. Tu se pobiju, tu se pomire. Kad smo ja i Klari trebali negde da idemo, a nemamo sa koje, samo saekamo da naie neki ameriki dip ili kamion, pa se ko bajagim potepamo. Amerikanci odma stanu, izripe na put, opkole nas i ponu da navijaju. Ako su dva, tri kamiona, naprave kladionicu. Jedanput je stanula cela kolona sa kamioni i tenkovi, a iz komandni autobus su iskoili oficiri sa sve generala. Posle smo se sa nji odvezli direk u Patonov tab. Kad bi sluajno morao da ivim u Ameriku, namlatio bi pare pomou tue pored put. Naao bi budale da se tepaju, a ja bi drao banku. U Englesku ne bi nikad otio, jer tamo moe nekoga da kolje sa tup no, i da ga dere sa ilet, Englezi nee ni da te pogledaju. Takva im je, tada u Nemaku, bila vojska, koja je u Osnabrik i okolinu zavodila red. I tad se pojavie Rusi. Ne ruska vojska koja je etres pete osvojila Berlin i pritisla istonu Nemaku, nego ruski zarobljenici iz etres prvu koji nije, ko nasi vojnici, uvala redovna vojska, Vermaht, nego esesovci, i to u konc lageri. Zadesimo se ja i Klari u neki gradi kod Hanover radi provod, kad pred nas ispadoe pedestinu Rusa. Cepeni i trokavi, svi naoruani sa po pet pitolja, dva majsera i mitraljez. Oko pojas nanizali bombe, a u izme zataknuli granate sa drke. Nekolicina

nose na grbine ivae maine. Stoj! viknu jedan malecak, po lik mnogo gadan, i odma se vidi, komandant. Sa mastiljavu olovku nacrtao inovi, na ice preko grudi nanizao odlikovanja. Davaj ree, engi. Bistro. Oladimo se i sve pare dadomo. Ponadasmo se da e proemo, kad Rus ree: Rastreljat baruji. Nismo ni trepnuli, a u nas uperie i pitolji, i puke i mitraljezi. Lele kukamo ja i Klari lele brao mi nismo buruji, mi smo Srbi, braa pravoslavci. Oprosti nam Rus ivot i zarobi nas da budemo nosai. Mesec dana smo ili sa rusku bandu i na grbine vukli ivae maine. Pored nas su bili nosai jo tri Poljaka i nekoliko Talijana. Kad doemo pred neko selo, komandant, koga su zvali polkovnik Nikolaj, naredi da se preseu telefonske ice i da se blokiraju putevi. Onda doemo na glavni trg, a iz kue se dotera celo stanovnitvo kome polkovnik odri ovakav govor: Druzja Germani. Gitler kaput. Vi zlainci ruskog naroda. Davaj ivae maine! Nemci i Nemice donesu na trg ivae maine i poreaju, a polkovnik izvri smotru. Svaku mainu koju pokae sa prs, odma natovare na nas. A neke maine koje smo dotle nosili, ostavimo. Jasna stvar, banda je uzimala i hranu, i obaljala enske, i ovde, onde potpalila po neku kuu, ali najvanije su bile ivae maine. Zato je polkovnik Nikolaj tolko voleo ivae maine nikad nismo doznali, jer je poginuo u borbu sa drugu rusku bandu. Kad su se srele na put nijedna nije tela da se skloni, pa su zalegli i udarili u paljbu. Kad vido da je Nikolaj utepan reko na jednog Rusa, Afanasija: Afanasije, poginu polkovnik. On ga pogleda ko krava mrtvo tele i ree: Nievo. U nas mnogo polkovniki. Svi Rusi iz Nikolajevu bandu koji su preiveli borbu preoe u drugu sa koju su se borili, a njin polkovnik, jedan brka sa sablju i ubaru, nas pusti na slobodu. Poljaci i Talijani zadra da nose bilijar i klavir. Mi pobegosmo na jednu stranu, Rusi otidoe na drugu, a pored put ostadoe ivae maine. Inae, sa Rusi su golemu muku imali i Englezi i Amerikanci, bez obzira da li je u pitanje banda, ili Rus samac. im probaju da ih zaustavljaju, odma pucaju, a ako se potrefi da su pijani, pucaju i pevaju. Nji su, kako sam posle uo, oistie Rusi koji su po Staljinovo nareenje naoruani sa snajperi doli u zapadnu zonu. A moda su me slagali. Kad smo se ratosiljali od Rusi, u leto etres pete, preko crveni krs, sa poslednji transport za ratni zarobljenici, doemo u Osijek, u koji su nas sasluavali kako smo se drali u Nemaku. Tamo ponovo vidosmo Savu Brpca. Dere se na njega partizan islednik: Kazuj kako si se drao u zarobljenitvo, i dal si imao veze sa faisti? Islednik se dere, a Sava urla i oe da ripne preko astal na njega. Jedva ga etvorica sapinju. Mamicu ti jebem osavu, za ta sam mogao u Nemaku da se drim!? Za roenog stojka sam se drao! Vodite ree islednik ovog buntovnika u apsu! More ne u apsu, jebem ti sestru, ne u apsu, nego me odma streljajte! Ja gulanferu jedan iz robiju idem, jebem ja i tebe i tvoju apsu! Ripnu i partizan, pa i on doao crven od ljutinu: Tri meseca ima da isti klozeti u jeno onu kasarnu! Ne tri razvikao se Sava ne tri meseca, nego tri godine u da liem nunici, ali ako ostanem iv, gdi te naem jebau ti majku! Vrzae Savu i povedoe ga u apsu a ja potrim po njega: Savo, da ti vrnem lane. Ne treba mi vika on, odnesi ga na moju majku Persu, jer ja neu iv da se vrnem doma. Da ima uspomenu od mene. Lane sam mu dao posle godinu dana kad se vrnuo kui. Na tetka Persu sam samo reko da je zaglavio orku i da je iv. Dado tad na Savu lane i pitam ga: Savo, utepa li nemaku babu?

Ne ree Sava nisam. Nao kuu i babu go cuga. Sedi baba na prag i lju krompiri. Babo, reko na nemaki, jer ja sam nemaki savladao u logor, ti si mene zapljuvala etres prve u sred elo, a ja sam babo rezervni oficir pod zakletvu koga ne sme niko da pljuje. Mene ko jednog oficira, moe ko god oe u borbu da utepa sa metak, al da pljuje niko ne sme. I ja sam doao da te olistim. Jes da si baba, ali si me uvredila. Ovo mora ovako da bude, jer ja neu da ivim sa tvoju pljunku na elo. Tako reknem i repetiram pitolj, kad, baba se rasplaka. Ako, ree, ubi me, meni i onako ivot nita ne vredi. Na front su mi poginula dva sina i mu, a komije su me isterale iz sobu i oterale u kokoinjac. Majku mu, na to se nisam nadao! Iz momenta se razljuti na babu, vrnem pitolj u dep i pitam: Gdi su te komije koje su te nabili u kokoinjac, mamu im nacistiku!? Ovo li je tvoja kua? To je, ree baba, pa ja uniem i natrim na dva debela Nemca i nekolko Nemice. Vas volen zi?, pita me Nemac sa crveni obrazi, a drugi sa roavi mi se dere: Raus! Oni mene da vikaju raus i da pitaju vas ja volen? Nisam sa nji teo ni da se gledam a kamo li da odgovaram. Razjebem odma ta govna, od muki napravim krvave piktije a enske same pobegoe. Ubacim babu u kuu i za svaki sluaj ostado sa nju jo dva meseca. Popravio sam joj sve to je bilo za popravku, i napravim od nju vei autoritet nego da je imala sto sina oko nju. Kad sam polazio, rasplakamo se i ja i baba. Babo, reko, moram da idem, eka me moja majka Persa. A ti se vise ne plai od nikoga, jer sam na svi objavio da u da se vrnem da vidim kako te potuju. I da su najebali ako mi se poali. A da se vrnem neu nikad, ali to znamo samo ja i ti i crna zemlja. Pa se iscelivamo i rastadomo. I tako, da okratim priu, vrnem se kui. Leskovac u ruevine, a u ariju, gde su pre bile kue i palate, napravili parkovi. Po parkovi riljaju nemaki zarobljenici, a straari, sve neki golobradi momci, igraju ut kape. Posle dve godine lego u moj krevet, a keva me pokri sa rozen jorgan. DVANAESTA GLAVA MALI KOMESAR Jedno jutro, rekne mi alac: Gute, zakaio si golem rep i treba jedno vreme da se izgubi. Sa druga Docka Arnautovia sam se dogovorio da ide u Aleksinac i zavri kurs za uitelja. Njegov roak Mikailo je u uiteljsku kolu omladinski rukovodilac. Nai ga i daj mu ovo pismo. U Aleksinac doem u kolu i u hodnik priupitam posluzitelja gdi mogu da naem aka Mikaila Arnautovia. Famulus poe da me sasluava: Jeli rode, za ta ti treba drug Mika? Odma vido da ia pati od dandarsku bolest, a boljka se sastoji u kurenje. im takav poserko oseti meko, pretvori se u kue kome si uao u avliju. Treba, reko, da mu dam neko pismo. Kako pismo? Pobratime, pismo je iz Kapejot. Moram lino da ga uruim na druga Mikaila pod strogo pov. Kako mu spomenu Kapejot, njemu se obesie brkovi i odma me odvede pred jedna vrata. Stade mirno, skinu kapu, kuca i vika: Drue Mikailo, trai ve jedan drug: Iz vrata grmi: Nekunie! Uem i vidim kako neko golobrado mome sedi sa noge na astal. Na iviluk visi pitolj u futrolu, a na zid urameni rukovodioci. Smrt, viknem, Faizmu, izvolte pismo od druga Docka iz Leskovac, koji ve je pozdravio da me pomognete u izuavanje za uitelja. Proita Mikailo pismo, ree mi da sednem, i otide negde. Malo posle doe sa napisano svedoanstvo da sam sa odlian uspeh i primerno vladanje zavrio estomeseni kurs za uitelja. Na njega peat ko vrata i potpisi. Jevo, ree, svedoanstvo, i pozdravi druga Docka. Mi smo vamilija.

Njegov deda i moj deda su braa od iu. A ta ti ovde raboti? Idem u trei razred. Zato i tebe ne napiu svedoanstvo? uj drug, ja ovdi radim ko ak. Kad mi ree uj drug, odma sam znao koliko su sati, jer se nije svako obraao na ljudi sa te rei. Prosti lanovi partije su govorili na ljudi drue, ili samo drug, ali uj je bilo samo za pogoleme bude kad su neto na kraj srce pa se otre da nekoga uzmu na mindros. Sa te dve rei se napravi rastojanje da se odma zna ko je gore a ko dole. Od uj drug bilo je gore samo uj gospodine. Ako ti neko drmatore rekne da si gospodin, jebao si kusur. Pogledam malo bolje Mikaila, i vidim kako su mu oi nekako narednike. To jes, da me posmatra ko sliku. lako se jo nije briio, bio je mlado zmie od koga e brzo da ispadne opasna otrovnica. uj drug, pita me tiho, jesil organizovan? Kandidat sam za lana kapejota, drue Arnautoviu. Drug Docko je reko da e uskoro da me predloi. Dobro drue, odmeknu on kad u Dockovo ime, faaj put u Leskovac i pozdravi od moju stranu druga Dobrivoja. Izvini, imam neki mnogo vaan poso pa neu da te zadravam. E, sad moram da objasnim ko je drug Dobrivoje Arnautovi. On se rodio u moj komiluk, ko trei sin, a peto dete na Vaska polukvalifikovanog tkaa. to znai, da je odraso ko sirotinja. Jo dok je bio malecak umrela mu je majka, pa se Vasko oenio sa Katu, bivu kurvu iz kupleraj Tusle. Nemojte ni da pomislite kako je Kata bila pokvarena enska zato to je ko mlada rabotila u kupleraj. Sve kurve iz kupleraj su se, im malo zau u godine, uglavnom udavale za udovci sa mnogo decu, i sve do jednu su bile verne na muevi. Sa Vaska je Kata rodila erku Nadedu, koja je ko devojka pobegla u Pariz gdi je otvorila konfekciju za Alirci, i jedno muko dete po ime ivodrag, koje je, isto ko tatko, postalo tka. ta tu ima sad mnogo da vi priam kako su iveli. Zna se sve za sirotinju. I kako svi spavaju u jednu sobu, i kako jedu kupus i pasulj bez meso, i kako mlai nose odela od stariji. Moram da reknem da Kata nije delila decu na njenu i zateenu. Bila je stroga, i kad je trebalo svi je vukla za kosu i ibala sa prut. Samo Docka nikad nije udarila niti je je na njega viknula. Moe biti da ga je volela vie od drugi zato to je bio mokljan. Druga deca, ko u svaku sirotinjsku kuu, im vide na astal jedenje navale ko kurjaci na ovcu, a Docko od nji ne moe ni da prie. Umreo bi gladan da ga Kata nije ranila. Turi ga u krilo i zakusuje sa kaiku. Pa je bio boleljiv, ko da je imao magnet za boljke, jer ga ni jedna neje preskoila. Da ga odbrani od nazebi Kata ga je umotuvala u njen vuneni al i obuvala u cipele na nir koje je dobila od neku muteriju jo dok je radila. Ali, za dabe, jer ako se samo jedno dete u Leskovac razboli od bilo ta, ete ga i Docko je bolan od isto. I sve su se njemu deavali maleri. Samo njega su fatali i udarali mu vrge kad bi sa drugu decu iao da krade dunje ili kajsije, i jedino je on mogao da se saplete i padne na ravan put, i da se, kad bega, zaglavi u neije tarabe. I ko da je pored magnet za boljke imao u obrazi i magnet za amari, jer su ga jedno vreme svi tepali, a naroito slabotinje da bi dokazale kako i one mogu nekoga da izmlate. im bi Kata videla ili doula da ga je neko dete tepalo, digla bi se da ga brani. Govorila je: Ja ako ne mogu da ga odbranim od bolekine, mogu od ljudi. Pa bi se digla da nae tatka na dete koje ga je udarilo. Rekla bi mu mu: Tvoj sin je tepao mojega Docka, a sae mi ti kae da su to detinja posla. E, ovako e se dogovorimo. Kad god tvoj sin udari Docka, ja u od tebe da napravim paavru. Da ne pomisli da zborim na prazno, odma u ti pokaem kako bijem. Posle samo nekolko izudarani niko nije smeo Docka da pogleda popreko a kamo li da ga udari, jer je Kata udarala ko muko. Da je mogla da se takmii, za as bi postala svetski prvak u teku kategoriju. A kad su etres osme Docka ubili na granicu, obukla je crninu koju nije nikad

skinula i u koju su je saranili posle mnogo godine, a pored ikonu od svetog Jovana turila je Staljinovu sliku. Vasko je molio: Skini bre Staljina, e otidnemo svi u apsu. Ali ona nije tela. Ako je moj Docko voleo ovoga brku, volim ga i ja. Okreni, obrni, Kata Docka mnogo volela. Zato su ga ene iz komiluk zvale Docko Katin, dok su ga deca po sokaci vikali Docko Prcko, poem je zbog tankoseritinu ranu bio sitan. Neki su ga zvali i Docko Crveni, jerbo je na glavu imao stog od riu kosu, koju je, da upara pare za berberina, Kata potiivala sa makaze za ovce. A bio je i roav pa su ga neki zadevali Rolja. Nosio je okratela stara odela i tolko je bio smean da se jedanput, kad je na vaarite pomagao na cirkuzani da nameste klupe u atru, glupi Avgust, kad ga je video, umoao od smejanje. I jo su ga po prezime zvali Arnaue, a deca su po njega vikala. Doco Arnaue, u tuo kapue. Deca su ga zadevala a on je utao. Nadimak Mali Komesar je dobio u jesen etres etvrte, kad se pojavio obuen u uniformu sa oficirske trake na rukavi, i odrao govor kod spomenik. Sve dok neki brkajlija nije reko na narod: Ima re drug Dobrivoje Arnautovi, komesar., niko nije bio siguran da on stoji na balkon. On je i posle mnogo voleo da dri govori na taj balkon, onde kod spomenik. Naginjao bi se preko gvozdenu ogradu za koju se drao sa jednu ruku da ne padne, dok bi sa drugu, isto ko Lenjin, pretio i pokazivao a ovamo, a onamo. Narod se drao: Tako je, tako je!, i iveo!, i Dole!, a on bi zapinjao sa govoranciju ko gluv u gajde. Oni koji su stojali pod balkon gledali bi kako mu se klati gajtan od parabelum, i plaili se da sluajno ne pone da mlati sa obe ruke i padne na nji. Na taj balkon se posle tri godine popeo njegov pomonik da odri govor u koji je objavio kako je na bugarsku granicu umlaen ruski pijun Dobrivoje Arnautovi, iji zadatak je bio da digne u vazduh elektrinu centralu i dve tekstilne fabrike. Ako me pitate kako je dolo do to da Docko Prcko dri govori na balkon, i zato je otio u umu, odma u da objasnim. etres druge, u jesen, kupi Docko od mangupi star pitolj, napuni ga ko prangiju sa alitru, u cevku turi ekser, i doe pred duan Najdana voskara. Taj Najdan je bio mnogo pogan ovek od koga nijedno devoje nije moglo mirno da proe kroz ariju, i koji je, izmeu ostalo, na ljudi davao nadimci. Vidi li nekog pogrbljenog, krsti ga Kriv Fijaker. Opazi li kako neki opavi, da mu nadimak Dvovisinac. uje li za nekog da ima arenu enu, vika po njega Jelen. Kad god bi video Docka pitao bi ga: Docko, poto je danas jebanje kod Katu? Stane Docko pred voskarev duan i raspiti se, poem je imao negde oko esnajes godine: Majstor Najdane, ima li goleme svee za sarane!? Izae Najdan iz duan i pita: Koj ti je umreo? Tatko il ona profuknjaa? Fala na Gospoda, svi u kuu su mi ivi. Svea mi treba za tvoju saranu. Razljuti se Najdan i razdere se: Mamicu ti jebem kurvinsku, sau te utepam! Pa potri prema Dobrivoja, ali ovaj ispovrti ispod kaput pitolj, ufati ga sa obe ruke i pukne, a voskar padne mrtav sa ekser u elo. Docko zadene pitoljagu u pantalone, obrne se da poe i saplete se na jednu Najdanovu nogu. Pre nego to je nestao iza oak kod apoteku, malo je postojao, grizo donju usnu i gledao u ljudi koji od stra nisu smeli ni usta da otvore, a kamo li da ga fataju. Niko ga nije video sve do novembra meseca iljadu devetsto etres etvrte godine, kad je obuen u oficirsku uniformu i u ganc nove izme, sa partizani doao u Leskovac. Posle su izmislili da je otio u partizani zato to je sa pitolj utepao agenta koji je jurio skojevci. Tako su za mnogi izmiljali. Bili su, bog i dua, i oni koji su begali a niko ih nije jurio, ali, za mnogi su izmiljali. Na primer, jedan ika, koji je posle rat doterao do ministarsku stolicu, pobego je zato to je u kolu nareao keevi a njegov ale berberin bi ga za to odrao.

Za Mile Englesa su izmislili kako je likvidirao ubaenog provokatora, a on je u pijano stanje, kad je doznao da mu se muva oko valerku, sa flau po glavu umrtvio Sotira Petle, pa pobego u umu gdi je natrao na partizani. Da je prvo sreo etnici, od njega bi ispao etnik. Ovako je postao em borac, em marksista poem je mnogo voleo da se gaa sa Marksa, a naroito sa Engelsa koji mu se izgleda vise dopadao. Da se ne zapria a da ne une u razgovor nekoga od nji dvojicu. Ponu ljudi da raspravljaju zato levo krilo koje je desnak nije dalo gol, a on se glasne: Drug Engles smatra da levo krilo koje je desnak ne moze da da gol ko levo krilo koje je levak. Ili rekne: Kad bi drugovi Marks i Engles doli u Leskovac jebali bi na svi majku to mi nije data penzija, nego me teraju da rabotim ko kurir u Drvni kombinat. Zato to je umesto Engels govorio Engles, dobio je nadimak Engles. On je dugo mislio da nema fajdu od boraku prolost zato to sa stari drugari loe brlju po kafane i pijac, a onda mu je Docko razjasnio: Ne mogu da te turim na pogolem poloaj od kurirski da me ne bruka. Mnogo jede beli iukac pa smrdi na stometra. Sad vi moete da me pitate odakle sam ja, koji sam iljio patku po Nemaku, imao protekciju kod Docka, a ja u da vam reknem da je to bilo zbog moga alca Jovu Maora, koji mu je, kad je bio malecak, davao pare da kupi bombone i da ide u bioskop. I koji je, jedanput pred Boi, poslao u njinu kuu peeno prase. Svi su mislili da je Jova dobar ovek, ali ja znam da mu je davao pare da razbije maler kad poe u kocku, a da je prase dobio za opkladu, ali poto je bilo muko nije teo da ga jede. Tad je alac reko na kevu: Jebe muko prase. Milevo, odnesi ga na onu sirotilju da ga ne bacamo. Ali zato je alac, im je Dobrivoje, zvani mali Komesar, zaseo u bivu sokolanu, postao komandir na vatrogasci. A ja sam, kad sam se vratio iz Nemaku i poeo da pravim pizdarije, dobi nareenje da postanem uitelj. Kad sam doneo diplomu, Mali Komesar mi ree: Drue Gute, golemo si mukalo i ja te ovde neu trpim. U selo Gornja Smrdanica ima slobodno mesto. Javi se u poverenitvo za narodnu prosvetu i sutra da preuzme kolu. Mar iz kancelariju. Fala, reko, drue Dobri. I odo u Smrdanicu. To je bilo u jesen etres este godine. TRINAESTA GLAVA UA IZ DONJU SMRDANICU Moj deda po majku, pokojni Simeon Trofrtaljac je govorio: Sa seljaci ovako stoju stvari: Najgoleme vrdalame su mlekadije i batovani iz sela oko Leskovac. Nji e da pozna po farbani tucovani brkovi, pantalone na bri i prsluci od tof. Svaki dan dolazu u grad i obavezno navrn u optinu ili sud. Puni su sa sudski pozivi, svi se bavu sa politiku i svaki je lan u neku politiku stranku. Radikali se poznaju po ubare, a demokrate nose eiri i novine u zadnji dep. Posle nji po vrdalamstvo su oni iz malo poudaljena sela, koji u grad dolazu samo subotom na pijac. Nji moe da pozna po klanjena odela i prtene koulje. Poto liu na seljaci planinci koji u grad dolazu dvaput godinje za sol i gas, moe lako sa nji da se prevari, jerbo i oni oe da zevaju i da se pravu ludi. Da vidi koji je ne moe dok ne pita odakle je. Ako ti odma kae iz koje je selo, planinac je, a ako te pita jel njega pita, znai da je iz blizinu. Ako ti takav na pijac meri patlidani, krompir il sir, za dabe e da pazi na kantar. Svi njini kantari pokazuju tanu meru, ali svako kilo ima sto, dvesta grama manje, zato to je ili kijac napunjen sa olovo, ili je lanac podugaak za nekoliko alke. Ako od nji kupuje alevu papriku, u svako kilo kilo ima bar pola kilo tucana cigla. Kad prodaju konoplju, u sto kila povesma naprskaju punu vinogradarsku pumpu sa vodu. I oni se bave sa politiku, ali samo kad su izbori. Na taj dan dou u selo politiari da se pogaaju, a seljaci ekaju ispred optinu da izae njin predsednik i kae:

Glasajte za gosin Tou Tonia, on je daja po sto pedeset dinara za glas. I svi do jednog glasaju za Tou Tonia. Ako predsednik rekne: Gosin ika Rafajlovi je daja dve banke vise od gosin Tou. Onda svi glasaju za gosin iku. Ovo sam imao na um dok sam se sa eze vozio preko Moravu u Donju Smrdanicu. Konji je terao neki ia koji me je celo vreme sasluavao. Gosin drue, pita me, kolka su ti deca? Ja mu kaem da nisam enjen, a on se pravi gluv. Ako, ako, neka su ti iva i zdrava. A kolko na drug Tita ima decu? Tad se ja pravim gluv jer ne znam ima li Tito decu, a on se dalje raspituje: Stvarno li je drug Tita sin na kralja Milana i da je oteraja kralja da mu otne carstvo? Jedan na seljak je videja kako je Tita sa mustae isti Milan. io, vikam mu ja, ne jedi gomna i ne mlati se sa politiku. Ja smatram, tera on dalje, da je moda sin na Milana a moda i nije. A ti kako ceni? Ja utim a on melje: Na Mile je u vojsku. Tri godine treba da slui. Ako Titica rodi kralje oe li vojska da dobije osustvo ko to je davaja kralj Leksandar kad su mu se raala deca? Malo posle se raspituje: Znata, nije li lagarija to rekoe da nee da plaamo porez? Dal je toj reko drug Tita il neki drugi? Mi smatramo kad neto rekne Tita ne bi trebalo da bude lagarija ko u trulu Jugoslaviju. utim za svaki sluaj, al on jok. A jeli, uo sam u zadrugu da je Tita seljak iz neko selo Kurovac. Neki kazuju da je iz Kurovac a neki iz Kurevac. Jel stvarno ima takvo selo? Gdi ba on da budne iz selo sa takvo ime? Ako je tano da je seljak, bie da modip nije kralj? Ti ta ga smatra? io, vikam mu, io zajebi Tita nego gledaj gdi vozi eze. Za eze ne beri brigu, konj i bez dizgini zna put. Nego kako ceni, dal je na Titu pravo ime Titomir? I kakvo je to ime Titomir? Modip je banatsko? Ja znam jednog itomira iz Barbe. Vikaju ga itko. Ako je Titu ime Titomir zato ga ne vikaju Titko nego Tita. Nije Tita, nego Tito! Pa i ja kazujem da je Tita. Nekako se sa ovoga iu dotrkaljam do Donju Smrdanicu. U kolu naem starog uitelja koji mi objasni da u jedno odelenje ima da uim sva etiri razreda odjedanput, upozna me sa kolskog posluitelja Kuzmana, da mi klju od sobu u koju u da stanujem i ree da e za neki dan da otputuje da ivi kod erku u Vranje. Stari ua je bio oprezan ko kue u tuu avliju. im su doli partizani putio je brkovi da lii na Staljina, a umesto eir turio kaket na glavu. Pa je naredio da mu deca donesu udbenici i u svaki precrtao rei za koje je mislio da su neprijateljske, a preko nji napisao druge. Doe na Vidovdan kolski nadzornik da prepita aci. Prozove jednoga i pita ga: Dal bi ti znao da ispria neto od Kosovsku bitku koja se na dananji dan dogodila na polje Kosovo? A ak mu ovako ispria: Posle smrta druga Duana oslabela je Srbija pa je faistiki okupator Murat sa golemu vojsku doao na polje Kosovo i pobedio druga Lazara. Pobedio je zato Sto je druga Lazara izdao saradnik sa okupatora Vuk Brankovi, ali je na kraj faistu Murata utepao narodni heroj drug Milo Obili. Gde si to proitao? U istoriju, gospodine. Pregleda nadzornik udbenici iz istoriju i nae da je u svaki precrtana re kralj, a umesto nju napisana re drug. I vidi da umesto prvi srpski ustanak pie Drugi Jugoslovenski narodnooslobodilaki ustanak. Prvi ga nema nigde.

Jeli kolego, pita nadzornik, kamo ga prvi srpski ustanak? Drue nadzornie, kazuje ua, kao prvi se vai onaj iz etres prvu godinu. Otvori nadzornik itanku da vidi znaju li deca da itaju bez greku, kad ono i tamo precrtavano. Naslov za pounu priicu Sveti Sava i egrt prepravio u Drug svetenik Sava i uenik u privredu, a Sveti Sava i avo u Drug Sava i praznoverica. Zbog direktivu da se ne vreaju Bugari, narodnu pesmu u koju se Kraljevi Marko tepa sa Musu Kesediju je prepravlo tako da su se na megdan sreli Marko Komesar i Hans Kesedija. Pre nego to je otio, stari uitelj mi je reko otprilike ovako: Sinko, gledaj da pobegne iz selo to pre. A dok si ovde, pazi da te seljaci ne zajebavaju. Prvo e da probaju da te napiju. Zato nemoj sa nji da pije vie od jednu aku. Kad te zovnu na slavu ili na saranu, idi obavezno, al kad ponu da te zapitkuju ta se deava u svet i dravu, nemoj nita da objanjava, nego priaj ono to i oni znaju. Nemoj sa nji da se ali, niti nekoga da savetuje. Samo uti i pazi lea. Kad ti doteraju drva za ogrev i vidi da su vornovata, ne buni se. Daj na posluitelja da see, a kad pone da galami kai mu da bolja drva nisi video. Njega moe da zakecuje jer on jedini u selo ima dravnu platu i stra da ga ne tui. Samo pazi da ti ne utrapi erku. Mlad si ovek pa moe da se zanese. Tako su popa u Golemo Oraje oenili sa crkvenjakovu svastiku. Sad je u crkvu glavni crkvenjak, a pop se propio od dosadu. Ja sam nekako opstao, jer sam seljaki sin, i bio sam oenjen kad sam doao. I ovo da zna. Prvi put kad otidne u grad ima da te pokradu. Zato uvek ono to vredi ponesi. Uitelju koji je pre mene bio ovde, odneli su sve dok je bio na ferije. U prazan stan su mu radi zajebanciju ostavili samo metlu. Meni su jedanput ukrali nokir. Posle nekoliko godine, kad sam sa pokojnu enu otio na slavu u komijsko selo, video sam kako u njega na astal pred gosti iznose punjene paprike. Poznao sam ga po ulubenu drku. Neko iz ovo selo im ga je prodao. Inae, gazde kradu vise od sirotinju, ali ne zato to su siromani poteniji nego to ih mrzi da nose. Siroma e da ti mazne kaiku a gazda i kaiku i stolicu. Knjige naroito da pazi i da dri po mogunost pod klju. Inae sve e da budu ispuene. Sinko, utuvi u glavu, ako brzo ne pobegne, obavezno e da postane selski zet i pijanica koga seljaci zavitlavaju. I ponem da uim aci. U jedno odeljenje natrpana zajedno etiri razreda. Po tri aka sede u jednu klupu. Prvi dan uem u uionicu i predstavim se: Deco, ja sam Dragutin Hadi Todorovi, va novi uitelj. Iz poslednju klupu neki viknu: Oprem! utim i mislim se ta da radim. ujem kako jedan krekee, drugi prdi, trei kokodae, etvrti maue, a svi grebu sa noge po patos. Ko je, pitam, od vas najjaei? Die se jedan krupajlija iz poslednju klupu. Pronikli mu brkovi a jo ide u kolu. Ja sam, ree, ovdi najjak. Kako se zove? Mene mi je ime Trojan Bankovi. Trojane, ti e od sad da bude razredni kmet i da odgovara za diciplinu. Ako te neki ne slua il oe da te bije, meni e da kae. Koj e mene da bije?, buni se Trojan, Mene u selo niki ne sme da pipne. Dobro Trojane, sad u ja da idem da donesem knjigu, a ti izai pred tablu i pazi na red. Kad se vratim, stanem i turim uvo na vata. Nita se ne uje. Majku mu, da nisu deca pobegla. Uem u razred i zateknem kako svi aci sede sa skrtene ruke, jedan sa obraz crven od amar stoji na jednu nogu, a dvojica klee u oak. Trojan se sa ruke na dupe eta kod tablu.

Drue Trojane, pofalim ga, zadovoljan sam sa diciplinu koju si ko razredni kmet postigo. im zavri etvrti razred, ima da te poaljem da izui kurs za umara. Ko umar e da nosi novu zelenu uniformu i lovaku puku. A pitolj? Narafski, i pitolj. Tako reim pitanje sa aci. to se tie seljaci, i kod nji sam pokuao da steknem ugled. Upantio sam Ristivojeve rei: U selo se najvie plaimo od apsu i poreznici. Jes da potujemo doktori i sudije, al od nji nemamo stra. Za nas su dandari i poreznici prva gospoda i vlas, a od nji su pojaki samo straari u apsu. Pa sam mislio, i to kau, drao u desnu ruku, da u i za nji da postanem ko neki stra i trepet ako ispratim aber u Leskovac da pod hitno kod mene dou obueni u uniforme Mika Kue i Manja Patka. im dooe, udarim sa nji etnju kroz selo, i odvedem ih u zadruni dom na pie. I Drugovi zemljoradnici, reknem, ovo su moji drugari jedan je vodnik u miliciju, a drugi je glavni straar u optinski zatvor. Poripae drugovi zemljoradnici. Poskidae kape i napravie mesto da sednemo. Mika Kue samo uti i pije, jer on od kako se rodio nije reko vie od tri rei, a Manja Patka gleda po red u svakoga sa one njegove volovske oi i pita me: Pa kakvo je ovdi graanstvo drug Gute? Potuju li te ko jednog prosfetnog radenika? Tad prie jedan i javi se: Drue Miko, Ja sam bio kod vama u apsu. istio sam nunici, moda biti me pantite? Odabi., raspria se Mika. etres pete i este godine, jo je bilo u modu kod nai milicajci andarsko odabi. Samo jedan milicajac, neki Dane koji se odavno doselio iz Liku i oenio u Murdu Malu sa Zonku utkinu, vikao je: Odbiij! Zato je dobio nadimak Odbijen, pa je poznat ko Dane Odbijen, a njegovu decu i dan danji vikaju Odbijeni. Posle su milicajci na odabi dodavali i mar majke ti ga, a posle pedesete godine, kad su milicajci poeli da mau brkovi sa imalin, odabi se pretvorilo u odjebi. Posle odabi i odjebi pojavilo se drug, razii se, koje nikad nije dostiglo ugled koji je imao odabi. Da proverim kolko mi je ripnula numera posle Mikino odabi, zovnem predsednika Mesnog narodnog Odbora, Goru Vatralja, i pitam ga: Gdi je kolska ograda, i zato kola nije okreeena? uti Gora i prouava me. Jel misli na tarabe oko kolu? Vidim da izigrava budalu te mu udarim kontru: uj drug, zna li za direktivu da svaka kola mora da ima kulturnu ogradu i da bude okreena? Tu direktivu je potpisao lino drug Tito, a ako ti sluajno ima nameru da ne potuje njegove direktive, ja imam. Za mene su direktive zakon. Ja za druga Tita ima da poginem drue Goro. Ako je drug Tito reko da patos u uiteljevu kolu mora da bude nov, onda ima da bude nov! Ako je nareeno da se u svako doba omoguu eze za uitelja kad treba da ide u Leskovac, eze ima da se rode. Ako je Partija rekla da se narodna prosveta uva ko oko u glavu, nije se rodio taj koji e da se zajebava sa nju. Daklem, ta se ono zapriasmo za ogradu i kreenje? Ne da se Gora, nego vrda: to se tie za ogradu, nju su pogorela deca kad su palila oganj da ripaju karavetice i stari uitelj kad je urio svinju. Kre u selo nemamo. Imamo drugo, ali kre ne. Nemamo ni daske za patos i ogradu. Sve ostalo moe nekako da se nae, ali kre i daske moraju da se kupe, i to kre od seljaci iz Krimir, a daske na neku strugaru. Mi ovdeka nemamo strugaru. I pare nemamo. Nema li moda u direktivu kako moemo da platimo ako nemamo sa ta? Ako ima, daj direktivu na Peru delovou i nema da te boli glava. ETRNAESTA GLAVA

DRUGOVI DARVIN I MIURIN U poetku sam stalno motao po glavu misao kako da se iskobeljam iz selo. Zato odem u Leskovac da molim Malog Komesara, ali ni sluajno nisam mogo da uem kod njega od sekretaricu. Gde je naao onakvu kabastu nakazu sa muki glas ne znam, ali znam da sam pobego kad mi podviknu: Drug Dobrivoja ne prima nikoga koga nije vikao! Ja i drug Dobri smo komije i prijatelji. Kaki prijatelji, kake komije, izlaz da te ne frljam kroz prozor! Izaem u hodnik a tamo sedi na klupu neki ilager. I tebe li ree sinko iskarae? Ja ekam pet dana od jutro do kraj radno vreme da tuim komiju to mi krade drva, a ni jedanput nisam video druga Dobrivoja da je uao il izao na ova vrata. Znam da je unutra, ali ona enska mi ne da da ulegnem ni kod nju. Otidnem kod portira i pitam ga: Pobratime, priteralo me po napolje, kai mi gdi je klozet? Ene ga pozadi u dvorite, ali je zakljuan. U njega seru i moaju samo drugovi. Mi ostali se olakavamo u ruevinu od bombardovanje. Odem u dvorite i vidim klozet napravljen od dve sastavljene nemake straare. Na jednu turena lakirana ifonjerska vrata sa ogledalo, a na drugu uglavljena plekana od elezniki vagon. Sklonim se u ruevinu od bivu sapunaru, naem mesto koje nije zasrano i stanem da saekam Malog Komesara. Dok sam ekao izreali su se svi budovani, a rutava sekretarica je bila triput. Prdela je ko da je imala grmljavinu u dupe, a stenjala ko da je raala jeevi. Stojim tako u ona govna, sluam riku iz guzietine, i setlm se ta je u Donju Smrdanicu priao drug Sredoja Bizon kad je drao predavanje u koje je objanjavao ta je to borbeni, a ta politiki moral. Ta predavanja su drali na seljaci skoro svaku nedelju po jedno, i od nji u da priam malo posle, ali ovo za moral sad, jer su me na to potsetila govna. Tad je Sredoja reko ovako: Sto se tice za borbeni moral, sau vi navedem jedan moj lini primer. Taki primeri imam kolko oete, a ovaj u da vi opriam zato to se deavao u selo, pa e da vi bude blizak u njegovo tumaenje. etres tree, negde oko svetog Tomu, obikolimo u Bele Vode kuu u koju su dola vie komata etnici na spavanje i urovanje sa saradnici okupatora. Svaki od nas zalegne u zaklon, a ja se nabutam u rupu za ubre pored talu, zato to je talsko ubre vrue, to ono, jeli, greje. Jes da malo kandie, al ko to je opte poznato, oko svetog Tomu je priladno, i od pantiveka ujutro obavezno udari slana. Bolje da budnem u vrue smrdljivo, nego da se mrznem ko pizda u isto. Kao komandant, vodio sam celu akciju, te lino izvrim rasporeivanje drugovi borci u zasedanje. Sve po borbeni zakoni zaleganja i pritajivanja. Uz apcolutno utanje zbog onemoguavanje odavanja. Za svaki sluaj izdam i strogo nareenje da nema puenje. Tu dam lini primer, lako sam samo ja imao duvan, i to punu paklicu, nisam puio ni u aku. Trpim ko kue za cigaru, al ne palim. To vi je samo jedan deo od moj borbeni moral. Drugi deo se izdeavao posle. U ono nono leganje, dok smo ekali da se ugasi lampa pa da izvrimo juri, otvoru se vrata na kuu i otuda jedan etnik doe pravo do rupu u koju sam se krio kao zamaskiran komandant. Doe etnik, izvadi patku namoa se na mene. Sve me umokri. ta mislite da sam ja ripnuo da se potepam sa njega? Jok more. utim i ne mrdam. Za mene je tad bilo najvanije da izvrim zadatak posle gasenje lampe proe malo vreme, doe drugi te mi se isra na glavu, a jo trojica su posle na mene moali otrisali patke. Ali, samo jedan je bljuvao. Ja, dok se to odigrava, ta? utim i ovako mislim: Jebau vam mamicu kad izvrimo juri pomou lino naoruanje i odbrambene bombe. Ko to je i bilo kad su ugasili lampu. Posle akciju, izmijem se, zapalim cigaru, dam voljno i dozvolim puenje. Znai, borbeni moral vi je to, da moe neki ivoga da te usere, ubljuje i umoa, a ti ima da utis ako to od tebe zahteva borba sa narodnog neprijatelja koji oe da konai kod saradnika sa okupatora. Pored borbenu ima i taka moralnost koja se vika politika. Kaka je to moralnost, sau vi objasnim isto

takoe pomou lini primer koji sam doiveo etres druge u Gornju Jablanicu, na slavu kod moga kuma vojvodu Milorada Perovia, koji je po prirodu Crnogorac, znai etnik. Kako potera od Medveu nagore, i naovamo sve do Kurumliju, ko sto je poznato, sva su sela bila puna uglavnom sa nesvesni elementi. A oko Bojnik, pa natamo i naovamo su sela sa svesni i napredni drugovi i drugarice. Na slavu se sporekam se sa vojvodu Milovana Rakoevia koji je ko i ja bio i kum i gost, oko to iji su ciljevi borbe tani i ispravni, i zamalo je dolo dotle da iskoimo iz kuu kako bi pomou oruje zavrili diskusiju, kad Milorad ree: Nemojte da mi rezilite kuu sa pucanje na slavu i da me brukate, jer i ako bilo koji od vas utepa drugoga, ja moram utepanog u znak gostoprlmstvo odma da osvetim. Nije politiki moralno da obojica zaginete za dabe. E to je, znai, politika moralnost, kad te situacija natera da moras da slua i trpi. Dok sam ubivao vreme u priseanja, doekam i da se pojavi Mali Komesar. im izae iz klozet i zakopa lic na pantalone, izripim iz ruevine pred njega. Dobar dan drue Dobrivoje. Pogleda me Docko, stade i ree: Kai. Drue Dobrivoje, ja, kako da ti reknem, ko to zna ustvari nisam uitelj, a nisam ni seljak. Jel bi mogo da dobijem neku rabotu u grad? Moe drue Gute, kako da ne moe. Tebe u da turim da bude komesar, a ja u da jedem govna. Mar u selo i ui aci! Ou neu, vratim se u selo. Onda mi se izdeava jedna udna stvar. U drugo polugoe primetim da mi se pomalo dopada da uim decu. Kao da mi je milo to su aci iz prvi razred nauili da itaju, a oni stariji znaju da pokau na geografsku kartu gdi je Triglav i Beograd. Od pustu dosadu udarim zajedno sa nji u uenje, jer ono to mi je ostalo u glavu od iz moje takozvano kolovanje, nije bilo neko naroito znanje. Poto u selo nisam imao druga posla, uvee upalim gasare, pa sednem da nauim sve to u sutra na aci da priam, i malo, pomalo, obelodane mi se neke stvari za koje nisam ni znao da postoje. Tako na primer, doznam da pored cigarete Zeta ima i reka sa to ime, pa sam nauio kakve sve ivotinje ive po mora i u Afriku, i tad mi je, kad sam video nacrtanog orangutana, sinulo zato Tika Orangutan ima takav nadimak. Od dugo vreme, za nekolko meseca sve sam znao iz geografiju i istoriju, a od pre sam bio maker za sve etiri raunske radnje, i tako do Vidovdan ispadnem i ja kolovan. Ali, najvie me je bunila naa istorija. U druge drave, na primer u Francusku, Englesku, Nemaku idiJJManiju, imaju kraljevi i carevi preko iljadu godine, a u vr glavu ako su utepali po jednog kralja. A kod nas, za manje od sto pedest godine, utepuvali smo svakog drugog. Ili smo ga utepali ili smo ga proterali. Karaora je utepao njegov kum, knjaz Milo. Miloa smo posle proterali da dovedemo na vlas Karaorevog sina kneza Aleksandra. A kad smo Aleksandra proterali, doveli smo Miloevog sina kneza Mihajla, pa smo ga utepali, a umesto njega turili na vlas kralja Milana. Njega je proterao lino njegov sin Aleksandar, a Aleksandra su utepali nasi oficiri. Jedino je izuzetak kralj Petar Karaorevi koji je postigo da umre u krevet, i to njegovog sina i naslednika kralja Aleksandra Karaoevia nisu utepali nai nego vabe u saradnju sa ustae i Bugari. I na kraj, proterali smo kralja Petra, sina na kralja Aleksandra. Za kralja Aleksandra na Hrvati ne moemo da se oduimo jer oni nemaju ni dravu ni kraljevi, ali ako bi Tita na primer utepao Srbin, onda bi se, znai nekako izravnao dug sa Hrvati, poem je on iz Hrvatsku. Osim ako ne izvue guzicu. A onaj koji doe posle njega bi morao da bude proteran, da bi mogli da utepamo sledeeg. Ispada da je od sve mogue rabote koje postoje, kod nas najopasnije vladarsko zanimanje. Znai, zbog to uenje, poverujem da sam pravi uitelj. Ali, nije narod zalud reko da mladi kasapi pod rep kolju, i da od avku ne biva gugutka.

Stari uitelj mi je ostavio knjigu od tome kako se radi u kolu, i u nju proitam da ua, kad god moe, treba na aci da objanjava pomou oigledna sredstva. Ako je u pitanje zemljina tea, da baci neku stvar da padne, ako je sabiranje da muva sa kugle po raunaljku, a ako je re od kiseonik da zapalenu sveu poklopi sa teglu. Prevarim se ko svaka budala i objavim: Deco, ako vi neto nije poznato ili jasno, slobodno me pitajte da vi objasnim. Smatrao sam da selska deca nlta ne znaju i da nema to pitanje na koja neu da odgovorlm. I tu se prevarim. Bee se potrefio u trei razred ak koji me je stalno pitao da mu po neto objanjavam. U poetku sam mislio da me zajebava, a posle sam video da da stvarno oe da zna to to pita. Da ne ispadnem smean pred drugu decu, zovnem ga kod mene posle asovi i reknem: Miko, danas si me pitao zato je nebo plavo a ja sam reko da vazduh nema boju, a juce, kad sam priao za zemljinu teu, koju sam dokazivao pomou kamen, teo si da dozna zato vlaga koja se sastoji od vodu, ide nagore uz cigle a ne nadole kako bi trebala po prirodni zakoni. Cenim da ima opasan mozak kad se toliko raspituje, i to je skroz u redu, ali sad emo nas dvojica neto da se dogovorimo. Sve to te buni zapii, pa kad se sveska napuni, ja u sa nju da odem u Leskovac da naem odgovori. Ja, Miko, znam da odgovaram na uiteljska pitanja, a ovo to ti pitas su pitanja za profesori. I mene, to da zna, buni ono za vodu. Tako se otkaim od Mika, od koga sam posle video golem beljaj kad sam svesku punu sa pitanja, sa najbolju nameru odneo u leskovaku gimnaziju, a sveska je otuda prebaena u OZNU, gdi su odma posle straarno sproveli Mikovog tatka i dedu. Tad su i mene pozvali na sasluanje, da kaem ta su po selo nji dvojica priali u vezu sa Titovo prezime, jer je u svesku naeno pitanje zato se Titovo prezime ne zavrava sa i, i zato su na Mou Pijade umesto prezime turie nadimak iz koji se vidi da mnogo pije. Poem nisam proitao sva pitanja jer me je mrzelo, od Mika su napravili narodnog neprijatelja, i tako je on posle osnovnu kolu umesto da postane uena giava, ostao u selo. Ja sam se izvuko ko dounik, i bio sam pohvaljen. Zato to sam teo da radim onako kako je pisalo u knjigu koju mi je teslimio stari uitelj imao sam muku i sa drugi aci, a naroito kad sam trebao da objasnim neku re. Ali, to sam batalio kad su me pitali ta je to pastir. Jer, u na kraj nema re pastir, nego ovar. U to vreme itanke su vrvele od veseli ljudi. Ako je u pitanje ak, on veselo ita u kolu, ako je seljak, veselo ore njivu dok na drvo veselo cvrkuu tice. A ako je radnik, ondak on veselo uri na rabotu u fabriku, u koju ga zovu vesele sirene. Ne znam koji ljudi su sastavljali itanke i pisali deklamacije i priice, ali znam da je srea to im nisu dali da piu istoriju. Jer bi obavezno napisali kako su Srbi veselo ubili kneza Mihajla, a da su nas etres prve godine veselo napali Nemci bez objavu rata, koji smo mi odma veselo izgubili. Ili da se naa drava veselo granii sa komiske, sas koje, malo, malo, pa veselo ratujemo. I, itamo mi jedanput kako pored potok, koji veselo ubori, veseli pastir sviri u frulicu veselu pesmicu, a aci me pitaju ta je to pastir. Umesto odma da reknem da je pastir isto to i ovar, udarim u oigledno objanjavanje: Zamislite reko deco, da ste vi ovce i da ste poli da pasete, a ja idem ispred vas. E, ta sam ja? Celo odeljenje uglas vika: Ti si ovan! Verovatno bi dobio nadimak Ovan da u selo nije ve postojao neki Joca Ovan. A sad u da kaem neto i za predavanja koja su na seljaci drali aktivisti iz Leskovac. Jedanput su dola petorica da prosveuju narod s poljoprivredu. Nijedan od nji nikad nije iveo u selo, glavni predava, drug Sava Prike, predratni najder, turio cvikeri da ispadne kolovan i dere se svi da ga dobro uju: Drug Miurin, koji je najvei naunik to moe da se nae u naunika postojanja, i koji je u stanje da pronae sve to god zamisli, pronao je kravu od dve tone iz koju se odjedanput, svako jutro, pomuze trista litra mleko. Pa je napravio jabuku koja raa i leti i zimi. Tuna je ondak ovca od trista kila koja daje dvesta kila vunu od jedno

ianje i tikva golema ko kua. Izmislio je i krompiri golemi ko lubenice. Sve to ima da se uveze iz bratski Sovjetski Savez i da se da na vas. Na svako domainstvo e daju po tri krave. Digne se ene Dilkin i pita: Mogu li ja da dobijem nekako samu jednu kravu sa tri vimena, poem mi je tala tesna? Neki Vanel Risti gleda u plafon i vanjka: Ovdi zimi ima kurjaci i meke. Molim ve da napiete na Miurina da napravi ovce sa taki zubi, sa koji e da budu u stanje da zakolju svaku zverku. Pijandura Prokopije, koji veito ide sa stoliicu po kazani za peenje rakije, moli: Mi ve umoljavamo da se na nae selo dodeli jedan ruski kazan koji od bure komine napravi vagon rakiju. Drugi put doao neki profesor da objasni kako su svi iz Donju Smrdanicu postali od majmuni jer je to pronao drug Darvin. Prska pljuvaku po narod kolko se zaneo, crta na tablu porodina stabla sa amebe i praoveci, a Naa Bujer digae ruku i kazuje: Mi, gosin drug, ne branimo da su neki ljudi postali od majmuni, i ko prosti seljaci ne meamo se u dravnu nauku da nekoga iji je deda majmun tu vreamo da mu je deda ovek. Slaemo se sa direktivu da su majmuni poripali od drvee i poeli da radu pa su zato ispali ko neki ljudi. Kad rad oe od oveka da napravi, stoku, kako nee od majmuna da stvori oveka. Ali, gosin drug, mi ovdena svi znamo koj nam je bio deda, pradeda i ukundeda. Slobodno moe da zapie u tefter da u nae selo nikad nismo imali nijednog majmuna. Tebi ti verujemo na re da si od majmunsku sortu i u to ne mora vie nikoga da ubeava. Koji smo mi da vreamo ueni ljudi? Ripnu profesor erven ko paprika od ljutinu i poce da urla: Kako ve nije sram i stid tako da vreate nas koji smo ko potena inteligencija doli ak ovde da vi otvorimo oi da progledate posle feudalni i kapitalistiki mrakovi, u koji ste iveli ko neka neprosveena stoka! Za ovo e nadaleko da se uje, i ja, da znate, ovo neu da trpim! Tad neki iz pozadinu ree: Oprem! Profesor se i dalje dere: Neka se digne taj ko je reko oprem, da ga vidim! To uopte nije trebao da kae, jer drugi glas podviknu: Ako se digae, nee ga vidi nego e ga oseti! Naa Bujer, da izgladi stvar, ree: Gosin drue, nemoj da se potrie za majmunski ljudi, ako treba odma ima svi da idemo u Leskovac i da se deremo: iveli drugovi majmuni! Uopte nemamo zlu nameru, nego smo nepismeni. Tako je bilo to sa predavanje za majmuni, a u selo, za uspomenu, ostadoe dva nadimka. Veselina Majmuna su prekrstie u Vesu Darvina, a Mile ovar je postao Mile Miurin. PETNAESTA GLAVA MIRJANA KUZMANOVA Meni je, ko to znate, govorio stari uitelj da se pripazim od Kuzmana i njegovu erku Mirjanu, ali nije mi kazao da e napad da izvede kad se najmanje nadam, preko krila i sa opkoljavanje. Do tad, a to je bilo marta etres sedme godine, Mirjanu sam viao retko i izdaleka kad bi prolazila pored kolu, a ja, iako sam bio momak, nisam na nju ni mislio poto nije bila naroita lepota, niti mnogo mlada. Imala je blizu tri banke, to znai da je za seljake prilike bila polovnjaa. Evo kako sam mogao da postanem rtva. Doe u selo doktor Bora Disi sa bolniara da pelcuje decu sa besee vakcinu i usput da odri predavanje kako seljaci treba da peru ruke da ne dobiju gliste. Nadimak Disi je dobio zato to je umesto govorio s, i na pacijenti, kad bi ih pregledao sa slualice govorio da diu:

Disi. Tako je i tad na decu govorio, a ona su mu odgovarala: Tu sam. On je od doktorski pribor koristio samo stetoskop. A da je leio ljudi, leio je. Poslua pacijenta, pipne ga da vidi ima li temperaturu, pogleda kakvi su mu zubi i pita: Imas li apetit? Ako pacijent rekne da ima, pita ga dalje: Seres li svaki dan? Ako sere, kae mu ovako: Nije ti nista, zdrav si, da si konj za cas bi te prodali na pijac. Ako se zamaras ti nemoj da radis nego odmaraj. Cim neko radi mora i da se zamara. Da je rabota zdrava i Bog bi bija radnik. Na kolege doktori je govorio. Kad na pacijenta reknes da mu nije nista, on se osokoli i u njega proradu zlezde ko motorciki, pa se sa to bolje ispomogae nego sa sto leka koji se prave od prasak za pecivo. Mozes da mu propises najskuplji lekovi, ali ako mu zlezde ne prorade, nista nece da mu pomogau. A sto se tice za tuberkulozu, cim od nju jos nema lekovi, necu da varam ljudi sa rengen. Tuberan se i bez rengen poznava po kasalj. Na hirurglju skidam kapu, a ovi sto lece sa rengen su hohstapleri. I jo ovako je priao na kolege: Vidis kolego kolko se narod poremetio od ratno stanje i oskudaciju? I ti mislis da za to ima lek u apoteku? Ima kompiri. I sta znaci kad kazes na pacijenta da se ne sekira? Ne znaci nista. Kako moze da se ne sekira kad ga jure muke? Ali ovo da utuvis. Da lici na doktorsko lecenje daj mu neki prasak, ako oces kazi mu da tura na zdravu nogu burove obloge i da se maze sa jod, ali obavezno da mu prepises ebanje koje pokrece glavno motorce u glavu. To jedino pomaze i kod nerotkinje. Znas li da regruti iz garnizon u Kraljevo izlece sto put vise nerotkinje od ginekolozi? Kad je u zadruni dom odrao predavanje u koje je ucio narod da ne jede sa neprane ruke da ne bi dobio pantljare, odma je priseo sa predsednika Mesnog narodnog odbora i jos nekolicinu da rua peeno prase. Nije teo da opere ruke iako je jedna snaa bila spremna sa bokal i pekir. Reko je: Zasto da se mokrim i prskam, kad je ovde balega po sterilna od bilo koji lebac iz gradsku pekaru? Nego turite malo paprike iz tursiju, al da su ljute. I vidite da nije ostala malo sprza od zimus, a nije lose ni da pogledate ima li susena digerica da meznemo uz rakijicu dok cekamo da se ispece presence. Cim prase skinete od razanj donesite mi repce i usi dok su vruci. Pre nego to je poao da odri predavanje, Kuzman ga zamoli da pregleda njegovu cerku Mirjanu: Ona je doktore zdrava, al se ponekad zaznoji, pa ve zamoljavam da gu malo pregledate sa slualice. A da se ne sobukuje pred decu, moe li u uiteljevu sobu? Jo bi zamolio da i ua bude tuna, da posle ne laju po selo kako je bila sama u sobu sa muko. Ua neka se obrne da ne gleda u nju. Tu se preem ko svaka budala. Reko sam da Mire nije bila neka lepota, al kad sam u staklo od prozor, prema koji sam se obrnuo, video golu guzicu, u mene proradee motorii. Doktor Bora turi stetoskop u torbu i ree: Devojce, nista ti neje. A na mene, kad smo ili prema optinu: Uco, ti si kolko vidim zagoreo. Sve te izbila koprivnjaca od ovu snasu. Nego ufati je pa se izripaj, to je dobro za krvotok i zivci. I ja ponem da mislim na Mirjanu! Poe nekoliko dana ree mi Kuzman: Neto sam slab. Moe li u subotu i nedelju umesto mene Mire da cepi drva i donosi vodu?

U subotu, doe Mire, mlati na drvljanik sa sekiru, a je kroz prozor gledam kako vrti sa dupe i kako joj se tresu siske. Kad donese vodu reko joj da sedne da se odmori. Sede Mire na krevet, skinu amiju i ree: Zakuni se da nee da kae na Kuzmana ako se obriem od znoj sa tvoj pekir. Ripnem ko munja da joj dodam pekir a ona ree: Zakljuaj vrata da me neki ne vidi bez amiju. Zakljuam vrata, obrnem se, pogledam u nju, i potpiem kapitulaciju. Ne mogu da budem pametan kako smo se nali u krevet, znam samo da mi je prvo rekla: Koje mi to raboti, ja sam devojka, treba da udavam. A posle: Lele uo koje napravimo, vie nisam devojka. Nastavismo i posle da se viamo jer je Kuzman poeo esto da poboljeva, a ja sam se zaljubio ko tetreb. Pred kraj kolske godine Mire mi saopti: Gute, ostanula sam u drugo stanje i ima da ripam u Moravu. Dalje je sve ilo po Kuzmanovu matematiku. Kod mene je proradila priroda sa njenu hemiju te se nisam ni malo dilitao kad doe Kuzman sa dva brata da mi objasne kako sam devojku izneo na lo glas i da, ako ne mislim da se u mrak sretnem sa dvocevku, moram pod hitno da se oenim sa nju. Doseli se odma Mire kod mene i nije me poputala od uvee do ujutro kad sam liio na oveka koji je celu no orao bez volovi. Sad mogu da kaem da sam bio u bunilo i da sam ceo dan jedva ekao mrak. I tu me, iz ta govna, izvue sluaj. Kuzman napravi kao neku svadbu sa dvaestinu gosta pijana od radost to su udomili Mire. Do mene, na jednu stranu sedi Mire i prepipava me oko lic na pantalone, na drugu stranu njojzina majka Mariola, a preko put zaseli deda Miljko koji nema zubi ali je u stanje da pregrize kosku, i bradata baba Lepka. U elo sofre ukmetio se pop Vule koji je nekada imao nadimak Strljen ali od kad su u selo odrali predavanje da je religija opijum za narod, postao je Vule Opijum, a do njega se raspilavio Kuzman u nov kaput sa traftu na lea, koji su mu saili od ukradeno vojniko ebe. Die sa sa okanicu kum Jorgaije zvani Branko Radievi, poznat po brkovi od pola metar, i opii da rea brzogovoreu zdravicu: Od rajde vajde od kou gajde od petlovi kukovi na stolovi volovi u livade kosi Rade u vodenicu meljev penicu po utrinu triv zajci a po sokak milicajci na jelena rogovi poza kuu stogovi na odaci sede trci na svi gosti mrsni brci u lojze grojze pod svakog saa vrua pogaa u svi bardaci ladni kominjaci na vuka muka na Turina bruka na popa popovo na Boga bogovo na elo prs na crkvu krs dragi gosti u ovu kuu se ne posti kod naega domaina u odak arena slanina od nau domaicu traite iz tepsiju zeljanicu a ja u se napijem iz ovu okanicu. Pa je popio okanicu i nareao stihovi: Da se iljade deica u mladenci kogod kapke u kladenci, i da u slamaricu imav pare kolko dlake ima jare, i da gim se rodi ito al da ga ne uzne Tito! I terao je dalje: Kumaine i kumainke, doiveo sam najradosan dan u moje kumstvo da privenam nae Mire sa naega uu Gute! Dae Bog da doekam da krstim njino prvo dete i da doekam da u radost kravam i drugu decu koju e da izrodu, i da budem kum i na njini unuiki i paraunuiki. Dajboe, daebog, amin boedaj. Posle smo pili za moje i Miretovo zdravlje, pa za baba Lepkino i deda Miljkovo, pa uture za snajkino i bratovljevo, pa za tetka ivanino i ujna Gospavino, za Kuzmanovo i Mariolino, i za svu deicu iz familiju. Kad preosmo na blagosiljanje konji, krave i svinje, i kad doterasmo do kupus i detelinu, iz Malu Brljanicu doe Miretov ujka Tripko Ludi, koga nisu

pozvali u svatovi zato to nema meru kad se napije. Izgleda da je usput svraao u sve meane i da je negde padao poto je bio izgreban po obrazi i imao je ukrtene oi. Stoji na vrata, raskopao se do pupak, zakitio se sa znake, preko rame zakaio lovaku puku a u pojas zadenuo pumpu za biciklu. Odma poe da se dere: Mamicu vi kvarnu, mene ne vikate u gosti kao jedinog mladenevestinog ujku koji sam sluio vojsku u konjicu, i koji imam lovdisku puku da pucam na veselja a ne ko vi sa prangije! Odovde vidim da ste vikali Ristu Paavru, obinog zeta, a mene jok! Odkad je zet pogolem rod od ujku toj da mi reknete, pa ako treba odma da umrem od muku?! Vidim da ste viknuli i tetka Vlajka Bideka sa koga ste bili dvajes godine u parnicu zbog utepanu kokoku, a mene, koji sam lano svedoio protiv njega, jok! Ja vi ne valjam! Aram da ve je i sram od ljudi u trijes i tri sela! A znali ste da me vikate i molite da doem sa ostraguu kad je Mire begala za udovca u Lipovicu. Za onoga Miletiju sa tri detetal Tad sam bija dobar da mu napunim guzicu sa dramlije i da samo ja legam u apsu, mamicu vi kvarnu! E nee tako da moe! Od njega sam, dok se udarao u grudi i pretio, doznao da je Mire bila dva put udavana, da je imala valeri, i da je kod nju izgleda omrsio brkovi i stari uitelj. Poto je tu posle svau izbila i tua sa racepene tintare, pa je posle morao da radi i sud, iskobeljam se iz tarapanu i pobego u Leskovac. Kad sam sve po red ispriao aletu, on otidne kod Malog Komesara da ga zamoli da mi nae neku drugu rabotu, a u dvorite ue optinski pozivar Mojsilo Slamka. Jel ovdi, pita, Dragutin Hadi Todorovi, vojni begunac? Ovde sam odazovem se zato pita kad vidi da sam ovde? Samo to ja nisam vojni begunac nego uitelj. Jevo ree Mojsilo poziv iz vojni ocek da se mometalno javi na osluenje vojsku u komandu pod itno! Smrt faizmu sloboda narodu! ESNAESTA GLAVA VOJNI BEGUNAC Otidnem u vojni odsek a tamo me nabiju u apsu. U orku zateknem neki Crnotravci koji su poli u pealbu pa su ih pofatali na elezniku stanicu, i nekoliko planinska momka iz Gornju Jablanicu koji su poli u Tulare da kupe so i duvan a usput naleteli na milicisku patrolu. uli su da je rat zavren, ali nisu tano znali ko je pobedio pa su se razvikali: Pomae bog brao! iveli drug Tito i kralj Petar! Posle nekolko sasluanja i vodenja po hodnici i kancelarije, sprovedoe nas na pregled kod vojnog doktora. Svukosmo se goli i poreasmo pored zid a doktor ga nema. Tek oko podne doe iz kafanu, proe pored nas i ree da smo svi sposobni za peadiju. Jedan Crnotravac se buni: Gosin doktore ja imam od roenje iaeni kukovi. Pogleda ga doktor i ree: Ajde da te vidim kako koraa. Turio Crnotravac ruke na patku i ljulja se, a doktor kazuje: Odlino. Ti si ko roen za peadinca. Do god se ovako klati ne moe da te pogodi metak. Neprijatelj moe da te ufati na nian samo kad stoji mirno. Drugi Crnotravac ree da je sluio vojsku. Njemu rekoe da ide na dosluenje. Posle pregled proitae ko e gde da ide, a meni dopade da sluim kadar u peadiski puk u Aleksinac. Keva mi donese aletov vojniki sanduk za stvari i dade mi neki dinar za troak. Sine ree turila sam ti miriljav sapun, kitnikes sa orasi i dva para vunene arape. Zato nije doao ale da se pozdravimo? Treba da igra krupnu partiju pa nee da ga baksuzira. U Aleksinac me oiae do glavu i odvedoe u magacin da primim uniformu. Preko astal mi nabaca uniformu neki vodnik sa odlikovanja, a kad se obuko ispado nakaza. Kapa mi padnula preko ui, bluza kratka i tesna, a pantalone za nekog dvometraa. Na noge dve leve cokule. Drue vodnie zamoli ga daj mi drugu uniformu, pogledaj na ta

liim. Bje dere se vodnik, bje mi s oiju, zar ne vidi da si lijep ka lutka. Nekolko dana mi je trebalo da zamenim uniformu i zaliim na oveka. Bluzu sam zamenio lako sa prvog patuljka sa rukavi do zemlju, a za pantalone sam trgovao sa jednog dugakog Crnogorca kome su kuse nogavice jedva pokrivale kolena. Pobratime pitam ga, o da se menjamo? Au crni kukave ree, e se ovako unakaradi da ebe oca? Anu oe kaki si smijean u te pantalone do gue! Neka si doa, i ako si doa da me moli. Moda u i pristanut ako doplati: Da ide ti malo u piku majinu. Ja moje pantalone mogu da skratim, a ti si ga najebao kad doe zima. Onda roae da se promijenimo bez ieg, samo da doda malo duvana pride. Ne, nego e da se menjamo ako ukrade za mene jedan par cokule. Inae nema nita od trampu. Tako reim pitanje sa odeu i obuu, a im poloimo zakletvu zaduie me sa puku i poesmo zanimanje. U na bataljon je komandir bio kapetan Ljubo Bukovina, znai Bosanac, u etu zastavnik Ramiz Zakurica, Turin, a u vod vodnik Jefta Zdravkovi, rodom iz neko selo kod Knjaevac. Taj Jefta je bio predratni narednlk i sve je radio po pravilo slube. Kad udari strojevi korak da preda raport, trese se od kapu do cipele, a dere se ko da je kapetan daleko deset kilometra. Na svaku jutarnju smotru je terao vojnici da dignu noge da nae blato na izme oko unegle i vadio iz rever iglicu da vidi ima li troka onde gde se na puku spajaju drve sa metalni delovi. U spavaonicu se kaio na stolicu da sa prs proveri ima li praina na sijalicu, a u klozet je ulazlo da ufati ko sere pored rupu. Kad je zanimanje nije nas poputao dok iz nas ne istera poslednju kapku znoj, a posle podne je domiljao razne rabote. Da ne bi nadrljao sa njega, ponem sa snalaenje. Komandant puka je bio pukovnik Marko Kupreanin, mnogo opasan ovek. Na njega su imala kakva oe odlikovanja, a iako je bio visok samo dva peda i ilet, drao je glavu ko gusan pa je izgledalo da svi gleda odozgo. Kad pogleda oficiri oni se udrve od stra. Raspitam se izokolo koji oficir ima slobodu da razgovara sa njega i doznam da nema ni jedan. Onda ujem da nije enjen, da ne ide po kafane i ne juri kurve poem su ga na Sutjesku ranili u muda. Ponem da ga studiram ujutru kad mu predaju raport i primetim kako su mu prsti uti od duvan. Od vojnici koji iste kancelarije saznam da pui Drinu, i sutradan posle jutarnju smotru doem pred komandu i reknem na straara: Nosim na druga pukovnika Drinu. On me, oe, nee, pusti unutra. Kad uem u komandu, proetam se po hodnici i izaem. A sutradan ponovo isto. Kroz desetinu dana postanem poznat po to to nosim na pukovnika cigare. Jer, upantio sam Gulbekijanove rei: Ako ti pritreba kakav, takav ugled, prvo pusti glas kako si sa nekog vanog oveka familija. Tu mora da vodi raun kakav je taj iji ugled oe da koristi. Ako je neki sa koga svi mogu da razgovaraju nee da se okoristi ni ovolicko, jer takvoga smeju da pitaju za tebe. Ali, ako je u pitanje gadurija od oveka od koga svi begaju i niko ne sme da ga zapitkuje, tvoje je samo da te vide kako ide kod njega. Drugo je pitanje koji razlog e da koristi da mu se ubuta u kuu. Tuna mora da se prilagodi i ispita situaciju da te ne najure odma od vrata. Pitaju me kapetan Bukovina i zastavnik Zakurica: Drue Todorovlu, da nisi u neko srodstvo sa druga pukovnika? Bata Marko mi reko da dok sam ovde ne smem ni da pomislim da smo familija. Znai nismo nikakvi roaci. Ako pita da li sam neto traio, obavezno mu kaite da nisam. Gde e oni da se ale sa glavu i da razgovaraju sa pukovnika, pred koga su potpukovnici stojali u stav mirno i pratili ga samo sa pogled ako se eta dok pria. Za pukovnika Marka je tamo neki kapetan bio isto to i prost vojnik, a jedino to je moglo da se uje iz njegova usta, bila su nareenja. Poto mi je ripnula numera, postanem glavni zabuant. Drugi idu napolje po zimu

na zanimanje, a mene kapetan ostavi da poarim i uvam prazne soke u hodnik. Nikad me nisu odredili na strau, a u grad sam iao kad god sam teo. Jasna stvar, svaki dan sam iao sa paklo Drinu u komandu puka. Ali ne traji srea celi vek. Doe u prekomandu u nau etu neki Dobrivoje, seljak iz okolinu Jagodine. Taj je svako nareenje izvravao toliko polako ko da je imao olovo u ruke i noge. ak i kad je trao izgledalo je ko da ide kroz vodu. Kad je marirao vie se klatio u mesto nego to je iao napred, a ruke su mu se mandale ko da su od krpe. Kad vojnici kopaju rovovi za peadiski zaklon, grebao je sa aove ko da nema nikakvu snagu, i dok drugi vojnici iskopaju zaklon, naprave grudobran i udese zgodaciju za ostavljanje municiju, on bi nagrebao zemlju za zaklon koji lii na krtinjak, a rov bi bio golem ko rupa kakvu napravi kue da zakopa kosku. Dere se na njega vodnik Jefta: ta je ovo? Zar ovoliki momak, pa seljak, a ovo da napravi! Nema da rua dok ne iskopa rov po propis! Ou drue vodnie, al ne umem. e da ume! Kopaj kako se kopa. Dikse i kopaj! Pa vi si mi reko da moram da legnem da me ne ubije neprijatelj. Jedva ekam da kopam kako treba, al ne znam tano kako se to radi. U pravilo slube, koje je potpisao drug Tito, pie kad vojnik neto ne ume ima da zatrai pomo od stareinu koji mora sve da mu pokae. Molim ve da mi pokae. A to se tie za ruak, moja vojnicka dunost je da pomou ruanje odravam snagu i ne sabotiram ivu silu, to jes mene. U vojni ocek u Jagodinu su mi kazali da je moja drava za mene platila i ruak i doruak i veeru za svaki dan. ... Kad bl otio na raport kod kapetana pricao Je: Ja drue kapetane mnogo volim i jedva ekam da mi se neto naredi i svako nareenje izvravam. Ako kojeim ne valjam ko vojnik vi me vrnite kui. Samo da znate da mi je mnogo krivo to sam nespretan i glup. Kapetan vika po njega: A nisi glup da pojede po tri porcije?! Moram kad se iznurim od napori. Ti bre Dobrivoje nisi nikakav vojnik! Kako te nije sramotal? Ne branim da me isterate iz vojsku, al da znate da nikad nisam odbio nareenje. Kad bi sreo nekog stareinu razvlaio je labrnje ko da se smeje pa ga je pitao kapetan: Sto se bre Dobrivoje stalno smeje? Mnogo mi je milo to sam u Jenea, i merak mi je to niko ne sme da me bije a sleduje me ishrana po tablice. Na desetara Antuna, Slovenca, koji je Mitku Makedonca uio da se cevka na puku ne kae cef nego cev, nadenuo je nadimak pa smo ga vikali Antun Cev. A na politiku nastavu kad je kapetan pitao Joku Dalmatinca ko je vrhovni komandant apnuo je da kae kralj Tito. Zato su posle Joku vodili na sasluanje, i na kraj je ko ustaa zaglavio u kanjeniku etu na vr Prokletije. Kad su ga odredili da bude deurni u klozet, sa drku od metlu je nabio pucvalu u nekoliko rupe a sa crevo za vodu kroz druge poterao govna da isplivaju ak u hodnik, pa otrao da prijavi kvar na kanalizaciju. Tad su ko sumnjivi bili kanjeni oferi od koji je ukrao pucvalu. Kad smo vebali kako treba da se legae na zemlju na komandu: Avioni s lea, pitao je vodnika: Zato da legnem kad na nebo nema ni jedan avion? ta ima da se raspituje? Ima da legne na komandu! Drue vodnie u Pravila slube koje je potpisao vrhovni komandant, pie da stareine moraju sve da objasne na nas vojnici koji smo kao graani fenerejota na obuku u Jenea. Ja ve ko graanin na obuku pitam zato da bi sutra znao pravilno da branim domovinu. Onda je vodnik probao da mu objasni: Pazi vamo. Kad izdam komandu avijoni s lea, ti odma pristupa vrenju zamiljanja kako na nebo stvamo ima avijoni. Jes razumo? im to obavi, momentalno pristupi radnji bacanja tela u pravcu koji je suprotan od avionsko kretanje. Avijoni s lea, baca spreda, avijoni

slea, baca natrag. Noge k avijonu. Jes razumo?! Na moju komandu vri fantaziju u glavu da na nebo ima avijoni. Aj sa, jel jasno? Nije mi jasno ta je to fantazija. Fantazija, to je, jeli, kad neto ne postoji, i ne vidi se a ti u glavu stvara sliku da to to ne vidi vidi, ovaj, misim taj avijon koji ne postoji na nebo ima ga u tvoju zamisao. Jes razumo?! Razumo sam, al ne mogu da isfantaziram avijon kad ga nikad nisam video. Dal mogu da zamislim neto drugo? Na politiku nastavu je pitao da mu se objasni ta je istoriski materijalizam pa se kapetan zapleo ko pile u kuine i nikako nije mogao da izae na kraj poto ga je Dobrivoje za svaku re dopitivao. Nisu mu mogli nita jer se pazio, sve dok nije na porunika Simia, deurnog u trpezariju, reko to ne treba. Ruamo mi pasulj a porunik eta meu astali, i kad doe do nas, pita: Kakva je rana drugovi? lako znam da ga boli kur ta mi mislimo kakva je rana i da pita radi red, ja mu reko da je dobra, a Dobrivoje kae: Od ovaj vojniki prculj bolji je jedino oficirski kobastsne, jerbo je mekan. Naljuti se porunik i posla Dobrivoja da se sutra javi na report kod kapetana. Sutradan na sam raport, iznenada kod kapetana naie pukovnik. Zagrnuo se sa injel, kripi sa kai i nareuje: Vojnice, raportiraj! Drue pukovnie, malo sam se naalio u trpezariju. Nita loe nisam reko. Ako mi ne verujete pitajte vaeg roaka Dragutina Hadi Todorovia, koji je bio prisutan. Napravi se guva i mene viknu da objasnim kakav sam rod sa druga pukovnika i ta traim svako jutro u komadu. Odrapi me pukovnik sa mesec dana apsu i mene sprovedoe u vojni zatvor. U apsu, pod komandu orginalnog iptara, zastavnika Miftari Nezira, provedem deset dana. Deset dana sam, iz jedan u drugi oak, prenosio grede u zatvorsko dvorite. Jedanaestog dana, pozva me Nezir u straaru, vrnu mi uprtai i opasa, i posla u kasarnu. Tamo mi kapetan dade bukvicu i ree: Mo bit voljno i i kui. Od danas si cifilno lice koje je prestarelo godite. I stvarno, na taj dan sam napunio dvajes sedam godine. SEDAMNAESTA GLAVA ATA U SOCIJALNO OSIGURANJE Odsluim dravni dug i vrnem se kui januara etres osme. Ponovo otidne alac kod Malog Komesara i ja se po njegovo nareenje zaposlim u Ured za socijalno osiguranje, u koji su se izdavale zdravstvene knjiice i pisala reenja za penzije. Odvedoe me u pisarnicu gde ponem da radim. Moj poso je bio da kroz alter primam zahtevi sa papiri i na nji udaram prijemni tambiij. Kad udarim tambilj, artije prebacim na astal do mene, da drugi ata, koga su zvali Kalajisani, poto je imao elu koja se sijala, na nji napie datum. Kalajisani je ujutru vadio iz novanik perce za pisanje, turao ga na dralju i grejao na piritusnu lampu da bude otar vrh. Sa njega je na pakpapir vebao potpis, a sa drugo, dravno, pisao datumi. Prvi dan mi je reko: Kolego, ja od svi ovde imam najbolji rukopis, ali imena upisuje samo Vule kemba zato to je njegov urak direktorov kum. Oe da ti dam da pogleda kako sam u svesku sa male linije prepisao Statut pionirske organizacije? Kad Kalajisani napie datum, doda zahtev da ga delovodni protokol zavede Vule kemba koji je smatrao da meseci moraju da se piu sa brojke. Na Kalajisanog bi govorio: Kad ko svaka tvrda tikva na silu pie za meseci nazivi umesto brojevi, trebalo bi da zna da se ne kae januvar i februvar nego januar i februar. I ne kae se setembar nego sektembar, i nije otobar nego otombar.

Kalajisaniji odgovarao: Mene je ovako nauio Moa Muvalo, predratni inovnik u Banovinu. A ti nisi zavrio ni osnovnu kolu i nema pravo da me ui. Koj nije zavrio osnovnu kolu, mamicu ti nepismenu? Ti budalo nijedna. Fali ti pola trei i ceo etvrti razred. Ajde ako sme neto da prepisujemo! Jao zemljo otvori se da me proguta to moram da rabotim sa ljudi koji su triput ponavljali analfabetski teaj! Ja sam, mamlazu ni jedan, za vrlodino uenje knjigu dobio! Da me nije omeo prvi svecki rat pololo bi malu maturu! Oe da ti donesem knjigu da vidi, kurajberu nepismeni!? Svedoanstvo donesi a ne knjigu. Donosio si prie za partizani a u kolu si iao pre trijes godine ako sme sa mene da pie imena i prezimena pa da vidimo koj ima lepi rukopis i koj je pokolovan. Vule kemba je posle sve artije sastavljao sa spajalieu i preko rame bacao na astal pred Sotira Surtu koji je dokumentaciju turao u fasciklu i vikao deda oku kurira, koji je dremao pored furunu u oak, da odnese fasciklu kod Zagorku Zajku. To je mogao da uradi samo ako je deda oka bio budan a Zagorka nije plela i na njen astal nisu imali klupii. Ako je plela turao bi fasciklu na patos i ekao da se potrefi da Zagorka ne plete a da oka gleda. Jedanput, kad je sam odneo fasciklu, Zagorka ga je ubola sa iglu. Ja rekla je ovde pletem za unuii demperii, patice i ebenciki, i nemoj tuna da mi tura trokave artije. I to je bio zakon. Nema pisanje brojke na fascikle dok se ne turi pletivo u ceger. Znai, kad nije plela, Zagorka vi na fasciklu napisala numeru i dodavala na Pavle, biveg delovou iz Lebane da otvori karton. Pavle bi prvo skinuo od nos jedni, a iz prsluk izvadio drugi naoari. Pre nego to bi nji namestio, useknuo bi se u marame, pa bi sa njega brisao stakla. Onda je nianio sa jedno oko da vidi dal su ista i govorio: Ovi ozluci imam od moju pedeset osmu godinu. Na levo oko mi je znai etvorka, a na desno petica. Sa nji bolje vidim nego na ovi drugi na koje je levo staklo numera pet i po a na desno es, jerbo su ove Cajsove, a ove nisu. Cajsova roba je Cajsova i gotovo. Isto se vai i za durbini. Vojska koja gaa sa Cajsovi durbini, znai, ima da pogodi ta zamisli za razliku od vojsku koja gaa sa drukiji. Kad namesti Cajsove naoare, malo bi posmatrao fasciklu, pa je otvarao gornju fioku da i u nju malo gleda. Onda bi nju zatvorio i otvorio drugu. Posle nekoliko minuta bi otvorio tru, iz nju izvuko nekoliko kartona i poeo da bira koji e da uzme. Kad izabere, druge bi vraao u fioku. Posle bi poeo da obre karton i da ga studira ko da ga vidi prvi put, pa bi i njega vratio, uzdanuo, i naslonio na stolicu da zapali cigaretu. Prvo bi se lupkao po depovi da nae gde je tabakera. Udarao se prvo po grudi, pa po depovi, i na kraj je gurao ruku u unutranji dep. Kad govue tabakeru, metnuo bi je na astal, pokazao na nju i reko: Ova tabakera je od is elian lim a ne od aluminijum. Na poklopac se vidi ugrafiran konj. Znai, ovo je vojna tabakera za konjicu, i to samo za oficiri. ta mislite, zato elezniari nemaju grafirane kutije za duvan, a imaju satovi sa lokomotive? Zato to elezniari nisu oficiri. A ovde unutra, na poklopac je tipaljka koja dri turski cigaret papir. Turci su najbolji majstori za cigaret papir jer ga ne prave od drvo nego od riblje koske. Onda je vadio listi, pa je na njega sa dva prsta iz tabakeru reao duvan. Posle pola sata, kad je cigareta bila gotova, liznuo bi je da je zales, i pokazivao kakva je: Pogledajte ta je cigara. Moe li sa nju da se takmii kupovna? Ne moe. A zato ne moe? Jerbo je ova bolja. Videli li ste nekad negde ovakvu cigaru? Niste i nee ni da vidite. Posle je traio gde mu je upalja. Ponovo se lupkao po grudi i depovi i vadio ga iz pantalone. Kad ga izvadi priao je: Ovaj upalja je star tano trijes es godine, i on je napravljen u Austriju od auru za metak, a zarobljen je u Cersku bitku. Jo mi se nije desilo da me ne uslui. Svaka as, ali kad vaba neto napravi, to je napravljeno. Onda je turao cigaretu u mutiklu za koju je ila pria:

Ova mutikla je od indiski ilibar. Jedino indiska mutikla ubiva bakcili iz duvanski zift i zato svi koji pue na nju preteraju preko sto dvajes godine dok ne odapnu. Posle bi pola sat prinosio do usta mutiklu, vadio je, pljuckao i priao: Ja sam, znai, spremam i motam cigare zato to su kupovne gola govna. Dok lino na pijac svojeruno ne opipam i ne proberem presan lis, nita ne kupujem. I dokle ga sam ne osuim, ne raunam da imam duvan. Kad ga osuim, iseem ga sa poseban no na naroitu dasku i odnesem na tavan radi promaju. Nijedno sunce ne moe da meri muda sa promaju. Ako ne naem dobar duvan na na pijac, ja se, znai, ukaim na voz pa u Skoplje kupim duvan od iptari. I sad ako pogledate kako je moj duvan ut ko dukat, a kakav je cm onaj na trafike, odma znate da za dabe bacate pare kroz prozor. To to vi puite ja nikad ne bi turio u usta iako sam, kad sam se ko kaplar povlaio kroz Albaniju, puio konjsku balegu. I ona je bolja od vaa govna iz fabrike paklice. Inae, znai, konjska balega se prvo razvue na dasku i prosui na sunce. Posle se proseje kroz sito, a ako nema sito, saeka da malo dune vetar pa sa aku proseje. Kad odvojii sitne od krupno, zamota cigaru. Ali moe da se slui samo sa konjsku balegu, jerbo je kravlja sitna, zato to krave, za razliku od konji, preivaju. To je mene nauio lino gospodin narednik Vukain Bjelanovi, rodom iz selo Debelju kod Novu Varo. Jedini u puk je imao crne vee i beli brkovi. Kad ispui cigaretu, istio je mutiklu sa iglu i trobojni dravni konac jemstvenik, i uio nas: Ako se mutikla odma ne oisti ilibar se pretvori u rog i posle dim smrdi na zapaleno kopito. Najbolji za istenje je jemstvenik. A zato je on najbolji? Zato to se na njega vidi kolko si skinuo katran. im pone na pisak da izlazi ista trobojka, znai da je i mutikla ista. Znai, svi koji sa crn konac iste mutikle prave greku. Dok, meutim, sa beli more. Ali, ja se sluim sa jemstvenik da ne bojaim ibriim od najderi. Pepeo je otresao u kutijicu, a pikavci uvijao u fiek i nosio kui. Sa pepel od cigare terao bi dalje najbolje se iste kaike, viljuke, poklopac od depni sat i kvake. ta mislite, zato se ovoliko sijaju moj sat i tabakera? Sijaju se zato to su istrljani sa cigarni pepel. Svaki dan, im se odmorim posle ruak, sa krpe izglancam i kvake i tabakeru i sat. Dok, meutim, kaike i noevi glanca ena. to se tie za pikavci, nji turam u batu protiv rovci i konjtipi. Na rastojanje od dva santina pobodem po jedan i to sa ugasen kraj u zemlju. I ta mislite, imam li rovci? Nemam. Imam ii u batu krtice? Nemam ni nji. I ponovo bi birao karton da upie redni broj i ime. im upie, viknuo bi deda oku: oko sinko, odnesi karton kod edia Boksera, a fasciklu u drugu kancelariju kod Bagi Gugue. Kad bi se desilo da deda oka drema, gaao ga je sa upalja. Deda bi odneo karton do edia kome je nekad neko u kafansku tuu slomio nos, a neko drugi mu reko da je to to sad ima bokserski nos, pa mu se to toliko dopalo da je za sebe izmislio nadimak Bokser. ak se i fotografisao kao bokser, ali, poto nije mogao da nae bokserske rukavice pozirao je sa vunene rukavice za zimu, i ta fotografija je visila na zid iza njega. Po ceo dan je itao novine, sa makaze seko lanci i slike i lepio u stari delovodni protokol, a kartoni butao na policu. Fasciklu sa papiri je deda oka nosio u drugu kancelariju gde je Bagi Gugue gledao ima li sve to treba. Malo posle bi doao kod nas drugi kurir Luka Uki da vrati fasciklu jer na nju nije turen redni broj iz karton. Luka je na stranke u hodnik vikao: Ne guravajte se mamu vi jebem neuku! Svi e dobijete po jednu penziju. Ima penzije kolko oete, moete serbez da nakrivite kapu, tu smo mi uki da pomognemo na neuki! Kad Luka Uki vrati fasciklu, edi bi na nju napisao neki broj koji mu prvi padne na pamet poto ga je mrzelo da trai karton na policu. A i da ga nije mrzelo ne bi mogao da potrefi koji je jer je kartoni gurao gde stlgne. Posle bi doao Bagi Gugue da se svaa to se brojevi ne slau, a u stvari da popije neko pie iz orman. Sad u da kaem neto pouno. Nikad nemojte da kanite ukaznog inovnlka sa pie. Oni jo dok su mlade ate naue da piju na brzaka jer moraju da se kriju. Dovoljna im je jedna sekunda da otvore orman, pomere register ili fasciklu, izvade flau i otpiju. Jedan cug im fata dve ae. Tek kad inovnik omatori i

pone zbog uljevi da sedi na jastue, ufati ga mrza da ustaje i ide ak do orman, pa turi flau u fioku. Bagi je imao cug ko kamila. Kad poe nazad u njegovu kancelariju, uvek bi zaboravio da ponese fasciklu, pa je na nju edi radi alu prepravljao estice i trojke u osmice, keevi u sedmice, a petice u estice. I jo je sa nas, ko referent za prijem pote, bila neka usedelica Savka, stara oko eset godine, koja se nije videla od karmin i pomadu. lako je niko nije dirao, na astal je drala drveni metar da se brani, a fioke oko nju su bile otvorene radi obezbeenje. Liila je na buljinu zbog debela stakla na naoari i iljat nos, i bila je suva ko saraga, bez dupe i sa noge tanke ko prutii. Lice joj je bilo toliko nabrkano da je u jednu nabrkotinu mogla da nature kilo pomadu, a po elo je imala fleke i mladei. Samo je sedela, trepkala i ekala kad e za neto da se uvredi. Kad god neko proe pored nju, pretila je: Na svakoga koji proba da iskoristi to to sam nevina devojka, oi u da iskopam! Imam ja verenika i ovo to uvam je njegovo! Ponekad bi je edi pitao: Savke, gdi si bila sino? A Sotir bi reko: Savka je slobodna devojka i ima pravo da ide gde oee i sa koga oe. Jel tako Savke? Tad bi Savka poela da se dapa: Nemoj da mislite da mene nema ko da brani zato to mi je u rat poginuo verenik pilot! Da znate da sad imam drugoga koji me prosi, ali ja ne mogu da ostavim samu majku. Moj novi verenik je brodski kapetan i dvaput se besio zbog menel Kad bi uo da u moje prisustvo svata priate utepao bi vas sa mitraljez! U pisarnicu sam proveo oko pet meseca, a od rabotu sam postigo samo to da na zid napravim mrsnu fleku. Celo radno vreme sedeo sam sa noge na astal i glavu naslonjenu na zid, i kroz prozor gledao ko prolazi po ulicu. Poto sam kosu mazao sa briljantin, na kreen zid se pojavila fleka koju nikako nisu mogli da prekree jer je uvek izlazila na videlo. Radim ja tako i umazujem zid, kad ulaze dva milicajca i udba u koni kaput koji ree: U ime naroda, Dragutine Hadi Todoroviu, liavam te slobode zbog neprijateljsku delatnost i saradnju sa faisti. Posle dve godine vrnem se iz robiju. Otuda donesem na Persu zlatno lane kao uspomenu na njenog sina, pokojnog Savu Brpca. Posle mnogo godine, u Ured za socijalno osiguranje je useljena zdravstvena stanica, i kad sam jedanput otio kod doktora da mi prepie ivin mast protiv picajzle, na zid sam video moju fleku. SRPSKI KNJIEVNI PIKADOR Bilo je to ravno pre podne. Kroz gusti kapitalizam nisu se videla ni tri prsta pred okom. Kad najednom oglasi se zvono telefona. Pogledah u pravcu asopisa specijalizovanog za objavljivanje oglasa. Oekivao sam da e se zvono telefona jo jednom oglasiti. Kako se to nije dogodilo, podigoh slualicu. Ovde Srpska akademija nauka i umetnosti! zauo sam enski glas. ta hoe Sanu od mene! podviknuh. Kad su pisali Memorandum, nisu me zvali, a da o nekom naunom skupu posveenom meni i mome delu i ne govorim. Akademik Mihailovi bi eleo da razgovara sa vama! ree ona ena, I tada sam od akademika Dragoslava Mihailovia prvi put uo za Slobodana Kostia. Akademik mi je rekao kako u srpskom Manesteru, iz ega sam odmah zakljuio da se radi o Leskovcu, ivi jedan veoma talentovani pisac, da se srpskim jezikom slui kad hoe da ga ceo svet razume, dok za jezikom humora potee samo kad se kree junom prugom i da bi bilo dobro da ga pozovem da sarauje u listu Oiani je. I tako je Slobodan Kosti postao jedan od najvanijih Jeevih saradnika. U godini kada svet obeleava 400 godina od objavljivanja pikarskog

romana Don Kihota, najbolje napisanog romana svih vremena Oiani je objavljuje pikarski roman Slobodana Kostia. Pikarski znai da je glavni junak toga dela neki lupe. Kada smo ve bili potpuno ubeeni da se nee nai pisac koji e za junaka svog pikarskog romana nai meu Srbljem i med snom, jer se lupei mogu nai jo samo u vlasti, na elu stranaka, meu bogatima skriveni u institucijama srpskoga drutva, nevladinim organizacijama i medijima, Slobodan Kosti nam je ponudio knjigu Gute ubre. Gute ubre je potvrda da se poneki lupe, svuda i na svakom vanijem mestu u Srbiji, moe nai i u knjigama. Razlika izmeu lupea iz naih ivota i lupea u knjigama je najvie u tome to su barabe iz romana knjievni junaci, a lupei iz naih ivota stvarne kukavice, od kojih narod moe jedino da dobije ptiiji grip. Objavljujui ovaj roman prvo u nastavcima na stranicama Oianog jea, a sada i kao celovitu knjigu, jo jednom se pokazuje da sva velika dela imaju slinu sudbinu. I Dostojevski je svoje romane objavljivao u nastavcima po novinama. Pa, vidi gde su sada njegove knjige. Ostaje nam da verujemo da e i Kostievi romani nadiveti ne samo svoga pisca, nego da e iveti dok bude italaca koji vole pikarske romane. Don Kihot, koji je i posle etiri veka najbolje napisani roman, uvruje nae uverenje da je tako neto moguno. Radivoje Bojii