P. 1
citati

citati

|Views: 21|Likes:
Published by Milan Milojkovic
zacitiranje
zacitiranje

More info:

Published by: Milan Milojkovic on May 31, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/09/2015

pdf

text

original

„ ...

ideal saznanja skladnog, što jednostavnijeg, matematički elegantnog objašnjenja zataji na onom mestu gde sama stvar, društvo – nije skladna, nije jednostavna, pa nije ni neutralno prepuštena proizvoljnosti kategorijalnog uobličavanja, već je drukčija nego što to sistem kategorija diskurzivne logike očekuje od svojih objekata“ (Adorno 364). „ ...koliko god da su razložne ... protivrečnosti i uslovi tih protivrečnosti, ipak se one ne mogu kako kakvim čarobnim štapićem eliminisati nekim postulatima mišljenja, izvučenim iz materijala koji je u odnosu na saznanje takoreći indiferentan i ne pruža otpor scijentističkim običajima što se lako prilagođavaju saznajućoj svesti“ (Adorno 364). „ ...u zemljama industrijskog društva, u kojima postoji demokratska uprav a, totalitet je kategorija posredovanja, a ne kategorija neposredne vlasti i potčinjavanja“ (Adorno 364). „Uopštavanjem sveze ljudi usled njihovih potreba i uopštavanjem načina da se za te potrebe pripreme i pribave sredstva, povećava se – na jednoj strani – nagomilavanje bogatstva, jer se iz ove dvostruke opštosti izvlači najveći dobitak, kao što se na drugoj strani povećava upojedinjavanje i ograničenost posebog rada i time zavisnost i nužda klase koja je vezana za taj rad“ (Adorno 366). „Razdvajanje ponašanja koje sadrži vrednovanje od ponašanja koje je slobodno u odnosu na vrednost je pogrešno ukoliko vrednost, a time i sloboda u odnosu na vrednost predstavljaju postvarenja; ispravno je – ukoliko ponašanje duha ne može po volji izmaći stanju postvarenja. Ono što se naziva problemom vrednosti konstituiše se tek u fazi u kojoj su sredstva i cilj razdvojeni radi lakog ovladavanja prirodom; u fazi u kojoj racionalnost sredstava napreduje uz nesmanjenu ili, ako je ikako moguće, rastuću iracionalnost ciljeva“ (Adorno, 373). „Naučna svest o društvu koja se prikazuje kao slobodna u odnosu na vrednost, prenebregava stvar koliko i ona svest koja se poziva na više ili manje propisane i despotski statuirane vrednosti“ (Adorno, 374). „Supstrat čoveka po sebi, koji bi stajao nasuprot sredini..., ostao bi prazan apstraktum ... Društvo je ukupan proces u kome ljudi, obuzeti, usmeravani i uobličavani objektivitetom, i sami opet deluju na taj objektivitet...“ (Adorno, 375). „Tradicionalna predstava o teoriji apstrahovana je iz bavljenja naukom kakvo se odvija u okviru podele rada na datom stupnju. Ona odgovara delatnosti naučnika, kakva se obavlja pored svih ostalih delatnosti u društvu, a da se neposredno ne primećuje veza između tih pojedinih delatnosti. Stoga, u toj predstavi se ne javlja realna društvena funkcija društva, ne ono što teorija znači u ljudskoj egzistenciji, već samo ono što ona znači u odvojenoj sferi u kojoj se stvara pod istorijskim uslovima... To su posebljenja takve vrste u kakvima se društvo obračunava sa prirodom i održava u svom datom obliku. To su momenti procesa društvene proizvodnje, pa makar oni sami bili malo ili uopšte nikako produktivni u pravom smislu. Ni struktura industrijske i agrarne proizvodnje, ni podvajanje takozvanih rukovodećih i izvršnih funkcija, usluga i

A pogotovu nije projekcija. delanja i trpljenja.. Oni veruju da delaju po individualnim odlukama. dohovnog i fizičkog rada. On se svodi na celu proizvodnju. odlučujuće crte društvenog života svode se na teorijsku delatnost naučnika“ (Horkhajmer. Sve je u tolikoj meri proizvodnja da beleženja smesta bivaju potrošena. To je s toga što uvek postoji jedna mašina koja proizvodi neki fluks.. On se zapravo ne zadovoljava pukim suprotstavljanjem proizvodnim snagama kao takvim. funkcija koja određuje. 10). koja uzima iz tog fluksa. postoij tamo gde je proizvedeno. s binarnim pravilom ili aoscijativnim režimom. učiniti ih proizvodima jednog istog procesa“ (Delez. uređuje. „ . ono je proizvedeno na svom mestu i u svoje vreme u vezivnoj sintezi. u trećoj fazi binarno-linearnog niza. ali se javlja kao njegova prirodna ili božanska pretpostavka. a ipak. ili. Tako da je sve proizvodnja: proizvodnja proizvodnji. Svaki 'objekt' pretpostavlja kontinuitet nekog fluksa. u svojim nakomplikovanijim kalkulacijama samo su eskponenti nepreglednog društvenog mehanizma“ (Horkhajmer. Privid samostalnosti procesa rada. „ . stvara jedinstvo. večiti logos. Takav je prvi smisao procesa: uneti beleženje i potrošnju u samu proizvodnju.. koja vrši rez (preseca taj fluks). 325). i druga koja je s njom povezana. ne reproduktivno. binarni niz je linearan u svim pravcima. u stvari. beleženje i potrošnja neposredno determinišu proizvodnju. konstituiše jednu površinu na kojoj se distribuiraju snage i agensi proizvodnje. Proizvođenje je proizvođenje jedinstva. tako da on prisvaja dodatni proizvod i sebi pripaja . To je telo bez slike. jeste jedina stvar na kojoj se sve zasniva prema kojoj su usmereni svi lojduski napori. proizvodnja potrošnje. čiji tok treba izvesti iz unutrašnje suštine njihovog predmeta. Ono neprestano biva ponovo ubacivano u proizvodnju“ (Delez.od pojedinih crta teorijske delatnosti naučnika stvaraju se univerzalne kategorije. 8)... Ono. a. ali je determinišu u okviru same proizvodnje. kao rezultat ovog rada ne može se zamisliti ništa čvrsto. proizvodnja beleženja. istrošena a potrošnja neposredno reprodukovana. pre.poslova. 324). kao identičnost proizvođenja i proizvedenog.. raspodela i reperiranja. I zato što se na predmetu sve razlaže u misaonu odredbu. proizlaze iz načina proizvodnje u određenim oblicima društva. Telo bez organa nije svedok nekog izvornog ništavila. kao ni ostatak nekog izgubljenog totaliteta. „Telo bez organa je nereproduktivno. naslada. 325).nema relativno nezavisnih sfera ili kružnih tokova: proizvodnja je smesta i potrošnja i beleženje. sve to nema nikakve veze sa sopstvenim telom ili slikom tela. rez ili uzimanje. bolje rečeno. gotovo momenti svetskog duha. i samo proizvođenje je proizvod“ (Horkhajmer. uvek je jedna spojena s drugom. oni. materijalno.. 7). svaki fluks – fragmentiranje objekta“ (Delez. A kako je prva mašina i sama povezana s nekom drugom prema kojoj se odnosi kao presecanje. „Želeće mašine su binarne mašine. „Za njega (kapital) Marks kaže: on nije proizvod rada. „Jedinstveni sistem nauke svemoćne u ovom smislu jeste ideal. nisu večiti ili prirodni odnosi. tekoba i bolova. odgovara prividnoj slobodi subjekta privrede u buržoaskom društvu..

te izgleda kao da oni proizlaze iz njega kao iz svojevrsnog kvaziuzroka“ (Delez.proces u celini i delove procesa. 11). .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->