You are on page 1of 21

ALFA UNIVERZITE

FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO

SEMINARSKI RAD

REGULATIVNA
INVESTICIONIH FONDOVA

Mentor:
Prof.dr

Student:
Br. Indeksa:

Beograd, januar, 2013.

SADRŽAJ
Увод....................................................................................3
1 Основне детерминанте Европског монетарног система.......4
1.1 Поновна изградња ЕМС .......................................................................................................5
1.2 ЕМС-2....................................................................................................................................6

2 Европска монетарна унија..................................................6
3 Програм увоЂења еура......................................................9
4 Европска централна банка...............................................13
4.1 Организациони оквир и институционалне карактеристике ЕЦБ.....................................15
4.2 Независност централне банке............................................................................................16
4.3 Одговорност и транспарентност Централне банке...........................................................18

5 Стратегија монетарне политике........................................19
5.1 Циљеви монетарне политике..............................................................................................19

ЗАКЉУЧАК.........................................................................20

2

УВОД 3 .

Узајамне подршке. Одлука о формирању Европског монетарног система (ЕМS) усвојена је у Бриселу исте godine. Мреже договорених билетералних девизних курсева. Одлука о уводјењу ЕМS-а имала је своја јединствена обележја и то: 4 . која је била замишљена као обрачунска јединица Заједнице. Међутим.godine. Једино је Италији дозвољена већа стопа варирања у износу од ±6%.године. Дозвољена стопа променљивости била је ±2. 1. а састојао се од 4 елемената. Договор измедју Шмита и Валериа био је симетричан. ERM je bio jedini značajni deo EMS-a. a primeljivala se od 1979. то је створило разлику измедју Европског монетарног система (ЕМS) и Миханизма девизног курса (ЕRМ). Ova odluka je zahtevala saradnju centralnih banaka i bile su predložene mere koje su onemogućavale dalje promene i poremećaje u zemljama Zajednice. као и због унутрашње политичке ситуације. Обавезе о заједничком доношењу одлука о уравнотежености девизног курса. 4. doneli su Odluku da se stvori Evropski monetarni sistem. Европске монетарне јединице (ЕCU). Sve valute ERM-a имале су фиксне вредности у односу једна на другу. До 1992. као и конттролисану контролу девизних курсева. 2.godine. Основни циљ уводјења ЕМS јесте било да се с њим обезбеди зона монетарне стабилности. 1978. 3.25% у односну на централни паритет. Уводјењем ЕМС-а створен је висок степен монетарне стабилности у периоду од 1979.1 ОСНОВНЕ ДЕТЕРМИНАНТЕ ЕВРОПСКОГ МОНЕТАРНОГ СИСТЕМА Немачки канцелра Хелмут Шмит и француски председник Валери Зискар Д Естен. односно ни једна валута није била главна. кроз билижу монетарну кооперацију. због тога што је Италија имала већу стопу инфлације.

као и земаља које нису чланице већ подржавају ЕУ. Ове вредности су мењане на сваких 5 година. ЕЦУ је одабран као званична обрачунска јединица Европске заједнице. Систем је био потпуно европски. Уводјењем ЕМС-а подразумевало се да треба да се уведе Европска валутна јединица (ЕЦУ). настала је после економске криизе која се догодила у периоду од 1992. 3. лежала је на обе земље. као и Шпанија и Португалија после усласка у ЕУ 1989. 04. изградјен је нови ЕРМ.године 1.Змија’’. Систем је симетричан.године. Одговорност за одржавање девизног курса у прописаним границама.годиен до 1993.1. није било везивања за долар или злато. Ту могућност је искористила Италија у периоду од 1979. Ова одлука односила се на Италију. Повољност новог ЕРМ-а јесте да су билетарални паритети могли да се померају и до 30%. физички није постојала новчаница ЕЦУ.године. Друга верзија од 1986. -1993. који је био прилично мекши од претходних. када је настао евро.године 2.1 Поновна изградња ЕМС После економске кризе која је избила у периоду од 1992. која се користила за званичне трансакције и рачуне. Тиме је отклоњена разлика измедју једне јаче и једне слабије валуте. Године 3. Постоје чланице које нису хтеле да приступе ЕРМ-у. Европска монетарна јединица (Ецу). он је првог дана вредео 1 ЕУ и тада је практично ЕЦУ престао да постоји.године. Једногласнот је подрзаумевао да свака земља мора да се одрекне контроле над својим девизним курсом. Оснивачи ЕМS-а су страховали да би неке земље могле да стекну тржишну вредност на основу периодичних девалвација. јер су слабије валуте морале да се боре саме за себе.године. банке нису вршиле трансакције у ЕЦУ. Медјутим. ЕМС је имао неколико својих верзија и то: 1. 2. Због тог страха ЕRМ је инсистирао да свака промена у било ком билетералном девизном курсу мора бити заједнички донета од стране свих чланова. Свака валута је приступала са одредјеном вреношћу која је представљала величину и важност неке земље у медјународној трговини.. 5 . која се Ерм-у вратила 1997. односно 1992. Из свега овога може се закључити да је ЕМС створен као кохезивна структура и као флексибилан уговор. а са друге стране приватна тржишта су усвојила ЕЦУ и издавала су дугорочне инструменте у односу на ЕЦУ.године. као и две нове чланице Аустрију и Финску. била је скуп свих валута чланица Европске Уније (ЕУ). Прва верзија од 1979-1985.-1990.године.1999. Трећа верзија.-1992.04. Унутар ЕРМ-а границе промена су могле да се померају ±6%. Један од предуслова које је донео Мастришки уговор за чланство у монетарну унију јесте чланство од најмање две године у ЕРМ-у. Уводјењем ЕМS-а пропао је уговор под називом . ни једна валута није била фаворизована.

2002. Граница флуктуације је била ±15%. Интервенције су биле аутоматске и неограничене медјутим Европска централна банка је могла да суспендује ту обавезу.године. Сама конверзија. Велика Британија није била заинтересована за Европску Унију и самим тим није приступила ЕРМ-у. Што се тиче односа еуро-валуте држава нечланица. 1. За разлику од ЕМС -1. ЕУ се одлучила за ово друго решење. немачке марке (ДЕМ) у француски франакЗа официјелни начин изражавања односа између валута 1 Ђонлагић Џ. 3. медјутим само 7 држава је прихватило чланство у ЕРМ-у. 01.2004. 2 ЕВРОПСКА МОНЕТАРНА УНИЈА Уговор из Мастрихта је најважнији догађај у историји ЕЗ од потписивања Римског уговора. стварање економске и монетарне уније на јединственом тржишту. године. заштитом и макроекономским циљевима у коме важи једна валута. Нови ЕМС носио је назив ЕМС-2. „Европска монетарна унија и Босна и Херцеговина“ . Битно је да са појавом еура. а садржао је низ карактеристика претходних модела ЕМС-а. Предност ЕМС-2 је у томе што је било доста флексибилнији од ЕМС-1. ЕМС-2 је био везан за евро. Финеса.2 ЕМС-2 Пошто је 1999. дошло до усвајања евра било је неопходно да се усвоји нови ЕМС. Исти став као Велика Британија имала је Шведска.05. Теоријски. Монетарна унија1 је привредни простор сачињен од више националних привреда које су прихватиле јединствено мерило цене. монетарна унија је валутно подручје у оквиру економског простора с јединственим тржиштем. ово може бити остварено на два начина: проширивањем једне националне валуте на цели интегрисани привредни простор (фиксним паритетима националних валута). Београд. 2. без унутрашњих граница и са јединственом валутом Поставио је прецизан рок за остварење економске и монетарне уније. они остају флуктуирајући и зависни од кретања понуде и тражње на тржишту новца. мада су била могућа и мања ограничења.године ЕУ је прступило 10 држава. земље чланице ЕМУ прелазе са контролисано флуктуирајућег на фиксно одређени курс између еура и националних валута.Медјутим. У општим одредбама дефинишу се циљеви уније. Такодје један предуслов за улазак у ЕУ јесте да ниво инфлације у земљи која жели да приступи мора бити приближно као и стопа инфлације у евро зони. али имао је и доста разлика. 6 . јединственим условима привређивања. најкасније до 1999. Протокол је потписало 11 држава чланица јер се УК сама искључила. Одредио је развој заједничке спољне и одбрамбене политике. 1. рецимо. Дакле. или увођењем нове заједничке валуте.

повећаном координацијом по питању економских политика и интензивирањем кооперације између централних банака земаља чланица. а који су директно везани за настанак и развој идеје о монетарној унији. аграрног и социјалног. . и отпочето је снижавање "прекомерних буџетских дефицита". донета је одлука да се јединствена валута назове "еуро" (евро). а не обрнуто. договорен је поступак за усаглашавање економских политика на нивоу ЕУ. Ова фаза је успешно обављена. У развоју монетарне интеграције велики значај имају догађаји са почетка седамдесетих година. 7 . „Европска монетарна унија и еуро“ . Јединствено европско тржиште настало је 1. а сврха његовог оснивања је да се у оквиру ограничених монетарних и финансијских овлашћења припреме услови за почетак треће фазе ЕМУ.). да се земље чланице укључе у ЕРМ. Увођењем еура довршен је процес изградње Европске монетарне уније (ЕМУ). Иако је 1992. јануара 1993. год. као и утврђивање фиксних паритета између монета земаља чланица • дефинисање јединствене политике тржишта капитала Програм стварања Уније имао је из три фазе. године било предвиђено да "ЕКИ" (ЕЦУ) буде будућа јединствена валута.). Они су подразумевали:2 • слободну циркулацију роба.крај 1998. у децембру 1995. Како је у овој фази предвиђено уједначавање перформанси привреда ЕУ.1. људи и капитала • успостављање потпуне конвертибилности националних монета. јул 1990 .изабрано је директно нотирање што значи да се еуро изражава у јединицама националне валуте. на основу које се израчунавала вредност ЕЦУ-а (Еуропеан Цурренцy Унит) као обрачунске јединице. Португалија и Ирска). јануар 1994. Јелисавац С. услуга. а којим су дефинисани циљеви Економске и монетарне уније и постављени први захтјеви у сврху обезбјеђивања динамизма развоја интеграције.Еуропеан Монетарy Институте).) . постављени су главни темељи ЕМУ. У другој фази (1. Грчка. одређена је помоћ мање развијеним чланицама (Шпанија.новембар 1993). На овај начин створен је Европски монетарни систем (Еуропеан Монетарy Сyстем). . У Франкфурту је основан Европски монетарни институт (ЕМИ . долази до продубљивања сарадње у монетарној политици. новембар 1993. У првој фази је требало да се створи јединствен тржиште. који представља основу данашње Уније.У другој фази. и усвојен је 2 Зиројевић М. Тај поступак је имао три фазе: У првој фази (1. извршена је либерализација кретања капитала отклањањем већине преосталих рестрикција (до краја 1990. Овдје се истиче „План Wернер“. Европски монетарни институт је наследник Европског фонда за монетарну сарадњу. Створен је Кохезиони фонд (кохезија – приближавање) за који су се средства обезбјеђивала из већ постојећих фондова: регионалног. Затим је фиксирана корпа валута (1.

Овај последњи инструмент је од посебног значаја за ЕМУ. ЕЦБ). ткз. • каматна стопа на дугорочне државне хартије од вредности не сме бити већа од 2 процентна поена изнад стопе у три земље са најнижом каматом. Ова каматна стопа је битан индикатор за кретања цена новца на тржишту новца. са седиштем у Франкфурту. То значи да од краја јуна 2002. године испуне следеће услове за приступање монетарној унији. критеријуме конергенције: • укупан јавни дуг не сме бити већи од 60% друштвеног производа.3 Ове критеријуме су веома тешко испуњавале већина земаља.. јер РЕФИ (каматна стопа за рефинансирање-била је фиксирана на 3%) ЕЦБ зарачунава банкарском сектору по основу датих кредита за ликвидност на недјељној основи. На пример Италија и Белгија су имале јавни дуг од 120% вредности друштвеног производа. године еуро треба бити једина валута 3 Пушара. Циљ коме тежи јесте стабилност цена. Није желелеа да се одрекне националне валуте.еуром. ц) квантитативне контроле и д) каматну стопу. К. чиме се преноси суверенитет националних централних банака у домену вођења монетарне политике на ЕЦБ. Грчка ние успевала да испуни критеријуме конвергенције. То подразумева преношење овлашћења националних централних банака на Европску централну банку и увођење јединственог новца. основана је Европска централна банка (Еуропеан Централ Банк. Трећа фаза (1.1. Предвиђено је да земље у току 1997. што је неминовност уколико желите стабилну валуту.. • инфлација не сме бити већа од 1. Основни задатак ЕЦБ је спровођење јединствене монетарне политике. Британија је испунила услове. Јуна 1998. Ова фаза је довршена заменом националних валута чланица ЕМУ ("Еуроленда") јединственом монетом . • да се изврше реформе централних банака у смислу осамостаљења од политичких структура. б) операције на отвореном тржишту. и 1998. • земља треба да има две године чланства у ЕМС без спровођења девалвације.календар за њено увођење.5 процентна поена изнад стопе у три земље са најнижом инфлацијом. али се определила за стратегију чекања. јануар 1999 . оп. све док не види да ли ће пројекат монетарне уније успети. цит. страна 149 8 . ЕЦБ користи следеће инструменте како би исконтролисала количину новца у оптицају: а) минималне резерве. Овим критеријумима су додата још два: • забрана централној банци да одобрава кредит држави ради финансирања дефицита. • годишњи фискални дефицит не сме бити већи од 3% друштвеног производа. јануара 2002) означава коначно успостављање монетарне уније.

. strana 46. Грчка је постала дванаеста земља која се прикључила зони евра. као валута за безготовинска плаћања (нон цасх). Увођење еура има своје предуслове: а) привреде земаља ЕУ треба да се приближе и буду компатибилне у тој мери. еуро се уводио у платни промет у виду жиралног новца (Банк Цурренцy). године. strana 46. То значи да су потрошачи и даље користили националне валуте.. и 2. и повлачењу националних валута у наредном месецу. Циљ држава чланица је да се између њих успостави потпуна монетарна. и б) да ЕУ има механизам чија је сврха одбрана куповне моћи јединствене валуте. На основу споразума из Амстердама који је потписан 12. 3 ПРОГРАМ УВОЂЕЊА ЕУРА На самиту у Мадриду. док су државе пословале путем еура. Lenard. да јединствена валута има смисла.. економска и политичка унија. јануара 1999. исто тако. јануара 1999.op. године. коју регулише јединствена централна банка. cit."Еуроланд"-а. D.6 4 5 Lenard. У јануару 2001. која је након 50 година престала да постоји 2002. Економско. Данска и Шведска одбиле да приступе из политичких разлога. маја 1998.5 Нарочита пажња је посвећена увођењу новчане јединице евра у јануару 2002. године одредио курс евра за 11 националних валута. После наведених радикалних реформи у стварности постоје паралелно и европске заједнице и Европска унија. cit. децембра 1998. Овим уговором се поправљају одређене одредбе: појачана је заједничка спољна и безбедносна политика. евро је постао оперативан за банкарске потребе. измењени су и допуњени оснивачки уговори тако да је Европска унија добила потпунију садржину. Грчка није испуњавала услове из Мастрихта па је искључена док су УК. октобра 1997. Римским уговором из 1957. децембра 1995. Протокол о социјалној политици и Шенгенски уговор стављени су у оквир ЕУ. године договорено је да ће се нова валута звати евро и да ће бити једнака вредности европске новчане јединице еки. Године 1996. године. учествују у јединственој валути. Од 1. Овај други предуслов претпоставља способност одржавања одговарајуће сразмере количине новца у оптицају и понуде робе и услуга. 9 .op. тј. основана Париским уговором из 1951. на самиту у Даблину договорен је пакт стабилности са циљем да земљама које задовољавају критеријуме за улазак у европску монетарну унију (ЕМУ) обезбеди да то и даље чине.4 Специјални самит у Бриселу 1.финасијски савет је 31.. споразумом из Мастрихта променила је назив у "Европска заједница") и Европска заједница за атомску енергију основана. додате су клаузуле о запошљавању итд. Европска економска заједница (основана Римским уговором из 1957. одобрио је препоруке Комисије и Европског монетарног института да 11 од 15 држава чланица треба да од 1. године. проширена су овлашћена Европског парламента и председника Комисије. а ступио на снагу првог маја 1999. Европске заједнице су: Европска заједница за угаљ и челик. У међувремену. D.

2004.Европска монетарна унија је заснована на: • Хармонизацији монетарних политика земаља чланица и увођењу јединствене валуте • Заједничким монетарним резервама • Заједничкој централној банци • Јединственој монетарној политици (без јединствене фискалне и банкарске политике). Земље које су прихватиле заједничку валуту назване су заједничким именом Еуроленд. 6 Vukadinović.1999. која омогућава да се обави процес размене као важне фазе процеса друштвене репродукције. Фаза Ц: Започета 1. Њима су највише изложени туристи. R. без забране''. Старе валуте су трајно елиминисане тј.18 $. националне валуте постоје упоредо. Тада је један еуро вредео 1. Pravni fakultet u Kragujevcu. која је од 1. прва израда еуро новчаница. године постала законско средство плаћања. 2002.уштеђени ресурси. Фаза Б: Карактерише је примена еура.1. Фаза А: Започета 1. 10 . курсеви еура у односу на све националне валуте неопозиво утврђени. 1. када се први пут појављују новчанице и ковани новац. уништене. Европски монетарни институт је трансформисан у Европску централну банку. Kako usklađivati domaće propise sa pravom Evropske unije. 1998. биће ослобођени за продуктивну употребу. Увођење еура дефинисано је у три фазе: А. када је Европски савет објавио да ће 11 земаља од 15 чланица ЕУ увести еуро.. тако да сада не морају да мењају новац када год пређу границу земље и да траже мењачнице или банке које су узимале значајне провизије за ту услугу. strana 20. ЕЦБ преузима све одговорности: прелазак на еуро по правилу ''без притиска. Исте деле заједнички новац. Валута се користи и као складиште вредности. Постоји низ предности увођења еура: • Снижавање трансакционих трошкова . Треба истаћи да валута није само стандардизована мера вредности већ има и улогу ефикасног средства плаћања. Kragujevac. који би иначе били потрошени у непродуктивне прерасподеле. Еуро је новостворена валута Европске уније. заједничку монетарну политику и јединствену политику девизних курсева. 5. али само као књиговодственог новца. Б и Ц. али са истеком овог рока престају да се прихватају као законско средство плаћања. објављени су трајни билатерални курсеви према националним валутама.

па мале земље имају по први пут добит и изван својих граница. па разлике у ценама робе. Ниже каматна стопе смањују ризик разлике у курсевима. • Еуро је значајнија валута него што су појединачно биле свих претходних земаља. услуга и зарада постају јасније. • Укидањем мноштва девизних курсева повећава се транпарентност приликом трансакција и елиминише ризик девизних курсева у односима између земаља чланица. тако да се додатна камата. чије су валуте имале широку примену. мале земље по први пут имају добит изван својих граница. За разлику од већих земаља. како у Унији тако и ван ње. • Добит од емисионе добити. елиминише у међународним кредитним трансакцијама које се обављају у оквиру Еуроленда. • Ниже каматна стопе . • Ширење финансијских тржишта . али не и мање значајне: • Макроекономска стабилност . 11 . • Трошак одржавања 12 валута је много већи него једне. јер њихов упоредни значај опада. увођењем еура количина ове валуте која се држи у резерви се повећава у светским размерама. јену и осталим валутама.брже и јефтиније се откривају повољнији услови за рад и капитал. друга страна је олигопол (еуро. Споразум предвиђа казне за земље које се превише задужују.постају доступнија и ликвиднија. тиме што ће се чешће користити у трансакцијама. Истраживања показују да већа самосталност централних банака доприноси нижој инфлацији. што би довело до снижавања добити од економије обима. Постоје и предности које су мање директне. јер је еуро као интернационална валута прихваћена у многим земљама.• Грађани су у могућности да пореде цене у Европској унији. названа премија за ризик курсне разлике. • Структурална реформа . тако да ће земље које стварају боље пословно окружење бити у предности. Инвеститори захтевају ниже каматне стопе у земљама у којима је стабилност цена израженија. фунта) са којим се суочавају корисници широм света. долар.смањењем инфлације утиче се и на смањење каматних стопа.нови режим ниске инфлације. Оперативна корист је емисиона добит. и тиме што ће значајан део девизних резерви земље у свету држати у еуру.квалификацијом за еуро земље су на силу морале да доведу своје економије у ред. Постоје и погодности приликом путовања изван Европске уније. а самим тиме и већу добит по овом основу. • Олакшана је алокација фактора производње . док ће код оних с лошијим то бити недостатак. јен. Забрињавајуће је повећање бирократизације у ЕЦБ. а што чланицама олигопола може да донесе додатне ренте. тиме што су задовољиле критеријуме конвергенције. ЕЦБ је најсамосталнија банка на свијету. Увођење еура је ударац долару. а све то је довело до одрживог привредног раста. фунти.

конкуренције. Само валуте које су ликвидне. • Публиц цхоице пажњу поклања преференцијама које поједини представници у ЕЦБ имају. стабилне и прихваћене као средство плаћања на једном економски великом подручју. поседују потенцијал да постану главне валуте резерви. • Интензивнији економски раст . смањење трошкова финансијских трансакција и ризика у погледу разлике у курсевима омогућавају мултинационалним компанијама да остварују економију обима.• Стварање нове глобалне валуте резерви .резерве користе централне банке. Поред предности. • Контролисана фискална политика. због баријера обичаја и језика. Стопа инфлације у некој зони зависи од осетљивости бирача на инфлацију 12 .привреде које се налазе у различитим фазама привредних циклуса тешко могу да се прилагоде истој монетарној политици. јер је девалвација немогућа. Лишени активистичке монетарне политике. • Увећан кредибилитет фискалне политике. • Губитак послова . посебно рада. ц) имају већу мобилност производних фактора.стварање јединствене валуте елиминише потребу за бројним девизним трансакцијама међу земљама. држава и приватне фирме као дугорочни облик чувања вредности и за покривање будућих финансијских потреба. већа продуктивност. Мењачнице. б) имају диверзификовану привреду.повећање тржишта. смањење просечних трошкова. Владе су лишене финансијских инструмената да утичу на агрегатну тражњу или девизног курса да утичу на трговински дефицит/суфицит. биће географски и политички концентрисано. политичари се могу упуштати у превелику државну потрошњу због добијања гласова на изборима. • Губитак курса валуте. • Корисници примају веће социјалне бенефиције из вишка насталог снижењем цијена и умањеним ризиком. банке и агенције су очигледни губитници у том смислу. а због слабе покретљивости радне снаге. • Земље ће мање бити погођење увођењем еура ако: а) отвореније су за трговину.огромни су трошкови обуке и поремећаја на пословима који су последица преласка на еуро. • Губитак монетарне аутономије . Тржиште рада мора послужити као канал за прилагођавање отпуштањем/запошљавањем. еуро носи и неке трошкове и недостатке: • Трошкови преласка на еуро . Централизована монетарна политика тешко функционише у условима децентрализоване фискалне политике и децентрализованог политичког система.

Велике Британије. од дана када су државе чланице успоставиле економску и монетарну унију и увођења евра. Улазак земаља источне Европе би ''средњег гласача'' померио према Италији и Шпанији. 13 . по овој теорији. а пошто су фински гласачи мање осетљиви на инфлацију то се надаље може очекивати благо повећање годишње стопе инфлације. • Највећи ризик је садржан у непоштовању правила игре тј. године евро је постала јединствена валута. прво у једанаест држава чланица (у то време. Остали део резерви мораће да се преструктуира према прописима из Мастрихта. јуна 1989. До 2002. изабран је 2. а терет тих операција се пребацује на заједничку валуту. Текуће владе ЕУ12 користе додатна средства јавних финансија да би повећале подршку бирача. Систему евра се придружила и Грчка 2001. Половина девизних резерви је актива у новој валути. Први председник банке је био Холанђанин Вилијем Дизбург.години и оствареног друштвеног производа 1994-1998. тј.1998. Ако би се тренд наставио. о преласку ЕЗ на степен економске и монетарне уније. године са седиштем у Франкфурту . Извршни органи ЕЦБ независни су од политичких институција и једна је од најнезвиснијих банака на свету. Европска централна банка (ЕЦБ) настала је из Европског монетарног института.(степен независности централне банке је у функцији те осетљивости) па би проналажењем ''средњег бирача'' било могуће предвиђати кретање инфлације у еурозони.године на предлог Британије и Немачке. Француска је била ''средњи гласач''. Капитал ЕЦБ треба да буде 5 милијарди ЕЦУ. а преосталих 25%. Европска централна банка је преузела све надлежности од 1. као и у економским скоковима и политичком нескладу. што би даље утицало на раст стопе инфлације. године. критеријума учешћа. Шведске). а земље Е12 би се вратиле на националну валуту. Величина уплате зависи од броја становника земље у 1998. Свака национална банка мора да обезбеди капитал и резерве за ЕЦБ (20% резерви). јануара 1999. еуро ће постати слаба. 4 ЕВРОПСКА ЦЕНТРАЛНА БАНКА Европска централна банка (ЕЦБ) основана је одлуком шефова држава и влада Европске уније од 1. девизне резерве централних банака. године. Са успостављањем монетарне уније. девизних резерви су резерве националних централних банака. Првог јануара 1999. инфлаторна валута и током наредних 6-7 година еуро би био повучен из оптицаја. а затим је услед кадровских решења то мјесто заузела Финска. а девизне резерве ЕЦБ 50 милијарди ЕЦУ. ЕЦБ има својство правног лица и са централним банкама држава чланица ЕУ представља европски систем централних банака.5. смањују се за око половину. Европска централна банка је преузела централну улогу у новчаној и монетарној политици Европске уније. Грчке. Прописи налажу да девизне резерве ЕЦБ првенствено буду у америчким доларима. Око 5% девизних резерви су резерве земаља чланица у виду оперативних биланса. у еуро-зони. свих држава чланица ЕУ осим Данске.

ЕЦБ ће бити консултована: • о сваком предложеном комунитарном акту из њене надлежности.• • • Органи ЕЦБ су: Савет гувернера. Извршни одбор сачињавају председник. давати мишљења одговарајућим органима или телима ЕУ. • од стране националних органа. односно одговарајућим националним органима. Савет гувернера чине чланови Извршног одбора и гувернери националних централних банака.9%. 4. Чланови су лица са признатим ауторитетом и професионалним угледом у монетарној политици. Састаје се најмање десет пута годишње.години земље монетарне уније оствариле су различите стопе раста друштвеног производа (Ирска 7. Луксембург 3. Одлучивање је исто као и код Савета. потпредседник и четири члана. Одлуке доноси простом већиномм.Генерални савет реализује задатке из надлежности ЕМИ и неке саветодавне функције. 2. (ранији члан 105) Уговора о оснивању ЕЗ. Немачка 1. незапослености (Шпанија 20. Генерални савет чине председник и потпредседник ЕЦБ и гувернери националних централних банака. Циљеви Европског система централних банака су: • Стабилност цена • Контрола инфлације ХЦИП (Хармонисед Цонсумер Индеx оф Прицес)< 2% • Инфлација 2% са растом од 4. а сваки члан има један глас. о сваком нацрту прописа из њене надлежности.7%).5% 14 . У 1997. Основни задаци ЕЦБ су: 1. у оквиру својих надлежности. Неки сматрају да ће ЕЦБ водити лабавију монетарну политику јер ће се суочити са разноликијом привредом. Питање је како истовремено у првом случају спречити рецесију а у другим инфлацију. вршење девизних послова.5%. Према тренутној ситуацији биће тешко водити јединствену политику која ће свим земљама подједнако одговарати. Она може. Извршни одбор реализује монетарну политику ЕЦБ и задужен је за текуће пословање.2%). Треба очекивати да ће ЕЦБ водити рестриктивну монетарну политику која ће омогућити да ЕУРО постане јака и стабилна валута. утврђивање и спровођење монетарне политике ЕУ. 3. Извршни одбор и Генерални савет. унапређење несметаног деловања платног промета. држање и управљање званичним девизним резервама држава чланица. ЕЦБ доприноси добром вођењу политика надлежних органа које се односе на контролу пословања кредитних институција и на стабилност финансијског система члан 105.

ЕЦБ руководе: 1. сагледавање осталих показатеља везаних за цијене Примјењујући ове технике. непосредно праћење стопе инфлације у Еуроленду 3. 4. Законску вредносту у ЕУ имају једино оне новчанице које емитује ЕЦБ. јер није посебно везана ни за једну европску владу. већ се одражава на општу економску политику. Због тога ЕЦБ . ЕЦБ је једина овлашћена да одобрава емитовање новчаница у ЕУ. Одбор директора ЕЦБ.1 Организациони оквир и институционалне карактеристике ЕЦБ 15 . али су му забрањене конкретне интервенције на тржишту и угрожавање стабилности цијена ради на утврђивању политике девизних курсева у Еуроленду. 2. ЕЦБ се сматра најсамосталнијом банком која је икада формирана. Такве новчанице могу емитовати ЕЦБ и националне централне банке.члан 106 (бивши члан 105 а) Уговора о оснивању ЕЗ.• Подршка опште политике ЕУ све док је то могуће без штете по стабилност цена. који дефинише општи режим курса еура. приморава фирме да стално мијењају цене и повећава ефективну стопу пореза на капитал. Савет ЕЦБ простом односно квалификованом већином.у сарадњи са Европским саветом министара економије и финансија (ЕЦОФИН). Девизни курс еура утиче не само на стабилност цена. Одбор директора ЕЦБ одлучује простом већином гласова. Ту спадају: • минимални ниво обавезних резерви • краткорочне трансакције откупа • могућност маргиналног кредита • могућност краткорочног дефицита. савет утврђује главне каматне стопе које условљавају темпо економског раста Европе. ЕЦБ користи конкретне инструменте монетарне политике да би контролисала новчану масу еура. Стратегија ЕЦБ је флексибилна и ослања се на три основна елемента: 1. Проширени савет ЕЦБ. Државе чланице могу емитовати ковани новац у обиму који одобри ЕЦБ . Инфлација шаље негативне сигнале инвеститорима. контролу новчане масе еура 2. Савет ЕЦБ и 3.

Овај последњи се састоји од Председника. Управни одбор је одговоран за формулисање монетарне политике еуро зоне. Наступање као фиксни агент за владу. Независност централне банке је вишеслојни концепт са неколико елемената. • финансијска независност. Поред задатке и то: • • • • • • • • • • 4. мандати канцеларије за НЦБ гувернере су у рангу између 5 и 8 година. ЕЦБ изводи и друге бројне функције и Дефинисање и имплементација монетарне политике. потпредседника и четири члана одбора. као и подешавање буџета банке. кји се тренутно састоји од чланова извршног одбора плус 12 гувернера из евро зоне НЦБ (види слику 1). која се односи на сепарацију између финансија владе и централне банке. који укљуцује ЕЦБ националних централних банака (НЦБ) за 25 земаља чланица Европске Уније (ЕУ). 16 . Ступио је на снагу у 1.године пружа правне основе за формирање Европског система Централних банака (ЕСЦБ). 2004). Учествовање на састанцима међународних монетарних институција. укључујући: • личну независност. Владајућа тела у Еуросистему су управни одбор и извршни одбор. Издавање банкнота. Његов главни задатак јесте да примени одлуке уравног одбора.2 функције монетарне плитике. Надзор банака Промоција глатких операција система плаћања Прикупљање статистичких инфрмација. дужини мандата канцеларије и процедурама распууштања. У еуро зони. Независност централне банке У много земаља постепен процес пребацивања одговорности са индивидуалних централних банкара на одбор монетарне политике се подудара са одобравањем независности централној банци (Блиндер. Држање и управљање официјелних резерви. Док су чланови извршног одбора одређени за не-продужени период од осам година.Мастрихски уговор садржи институционалне договоре за спровођење монетарне политике у Економској и Монетарној унији (ЕМУ) Европе. Термин "Еуросистем" означава подскуп ЕСЦБ који укључује ЕЦБ и НЦБ оних земаља чланица ЕУ које су увеле евро. Сви НЦБ гувернери имају једнак глас у свим одлукама политике које доноси Управни одбор Еуросистема.новембра 1993. Спровођење иностраних функција размене. која се односи на утицај владе у процесу постављања. Промоција стабилности и финансијског система.

Друго. ЕЦБ-ови финансијски аранжмани се држе одвојено од финансијских интереса Европске заједнице. Члан 108. 17 . nezavisnost ECB Bundesbanka FED odgovornost Уговором је осигурано да ЕЦБ не сме да трпи притиске нити земаља нити ЕУ.Ово последње је даље изражено као независност у терминима циљева и инструмената. Еуросистем је такође функционално независтан. потенцијални политички утицај на индивидуалне чланове ЕЦБ-ових тела која доносе одлуке је минимализован: чланови Управног одбора су награђени са релативно дугим мандатима. Мастритског уговора уводи да је Еуросистем независтан од политичког утицаја. и његов капитал је уписан и плаћен од стране еуро зоне НЦБ-а. ЕЦБ има сопствени буџет. Савет и Комисију и нико не може да промени статут ЕЦБ. ЕЦБ само извештава Парламент. која се такође сматра политиком независности. Коначно. ЕЦБ има право да усвоји обавезујуће регулативе до експанзије која је неопходна да се изведу задаци ЕСЦБ-а (као и у одређеним другим случајевима као што је наведено у специфичним актима ЕУ савета).• функционална независност. Треће. Прво. док правило налаже да чланови извршног одбора не могу да буду поновоизабрани. и повезана је са аутономијом у формулисању и извршавању монетарне политике. независностр Еуросистема је ојачана забраном која је стављена на Мастритски уговор на било какво одобравање кредита централне банке јавном сектору. 7 Штавише. Четири главне мере штите независност и Еуросистема и његових тела која доносе одлуке. За то мора промена оснивачких уговора о чему морају да се сложе све земље ЕУ. ЕЦБ има на располагању све инструменте и компетенције неопходне за спровођење монетарне политике и ауторизован је да аутономно одлучује како и када да их користи7.

Комисији и ЕУ савету . Он 8 Начелно. циљеви транспарентности у осигурању да јавност и разне институције на које се централна банка ослања разумеју монетарну политику. овај уговор такође садржи одредбе које осигуравају да ће постизање циља стабилности цена бити у потпуности поштовано јединственом политиком курса (ЕЦБ. независна централна банка мора да буде одговорна демократским институцијама и јавности за својеw акције у трагању за мандатом. Члан 111. презентација Годишњег извештаја Европском парламенту. која значи да одлуке политике треба брзо објавити. такве информације треба да буду јасне. Транспарентност монетарне политике се може дефинисати као степен до којег централне банке откривају информације везане за процес прављења политике. укључујући отвореност. Еијффингер и Гератс (2002) разликују пет типова транспарентности. која рефлектује начин на који се доносе одлуке монетарне политике. У исто време. 4. Границе Транспарентности вис-а-вис/супротно/одговорности и комуникацији варирају сходно ауторима. Мастритског уговора даје Већу . 18 .које наступа или на препоруку Комисије и након консултације ЕЦБ-а или на препоруку ЕЦБ-а право да формулише "генералне оријентире за политику курса". 2004). која се фокусира на економску информацију која се користи за монетарну политику (укључујући економске податке. бележи различите аспекте транспарентности који су добијали већу пажњу. Ово укључује експлитивно правило или стратегију монетарне политике која описује оквир монетарне политике. и то: • политичка транспарентност. Додатно она укључује објашњење одлуке заједно са инклинацијом политике или индикацијом о вероватно будућим акцијама политике и • оперативна транспарентност. јавност и ефикасност информација. Транспарентност је концепт који је уско повезан са другачијом формом одговорности.и уводи потребу да изврши регуларну презентацију Европском парламенту како би осигурао одговорност. • економска транспарентност. • транспарентност политике. да имају суштински садржај и да буду отворене за надзор јавности 8.нпр. која се односи на имплементацију акција политике централне банке. Мастритски уговор доноси бројне захтеве за извештавањем за ЕЦБ . моделе политике и прогнозирања). Према речима Блиндера (2004). Ово ће појачати и кредибилитет и ефективност монетарне политике. која се односи на отвореност у вези циљева политике и састоји се од тога да буде све јасно око формалних циљева монетарне политике. Везано за Еуросистем.3 Одговорност и транспарентност Централне банке За одржавање легитимности. • процедурална транспарентност.У еуро зони.

ал. У овом контексту. На пример. монетарне анализе претежно служе као средство за унакрсну проверу. ЕЦБ званичници су се у различитим приликама позивали на предности ЕЦБ стратегије монетарне политике. краткорочних до дугорочних индикација из економских анализа. Економске анализе . да ефективан приступ комуникацији захтева биланс између тога да буде отворен за комплексну природу прављења политике.и онога што смо намеравали да учиномо у нашој будућој монетарној политици" (Иссинг..првенствено помаже у процени кратких и средњорочних економских развоја и појединачних ризика за стабилност цена у том хоризонту. од средње до дугорочне перспективе. Другачији ризици за стабилност цена су оцењени интегрисаним монетарним анализама са економским анализама у јединствени оквир. Блиндер (2004) такође бележи да доношење одлука о монетарној политици не може бити вођено на комплетно отворен начин. то је појашњење онога што смо до сада урадили. 5. s obzirom da je projektovan na pretpostavci da će eventualno sve EU zemlje članice uvesti euro. 19 .са фокусом на ултимативне монетарне детерминанте инфлације . 2004). ЕЦБ жели да одржи годиназа-годину повећање у Хармонизованом Индексу Потрошачких цена (ХИЦП) ниским али близу до 2% преко средњег.9% . наведено је да "комбинација обавеза и флексибилности која карактерише ЕЦБ стратегију омогућава неку "ограничену дискрецију" у раду са цикличним исходима флуктације на конзистентан начин са очувањем стабилности цена".7 % и 1. 2003). као што су развоји трошкова и неуравнотеженост у захтевима и снабдевању . Појашњење се може видети у покушају ЕЦБ-а да редукује дисфлаторне ефекте на стриктни минимум и да одржи очекивања инфлације у уским маргинама. ЕСЦБ ће подржати генералне економске политике европске заједнице са погледом на допринос постизања 9 Mastritski ugovor se odnosi na ESCB pre nego na Eurosistem.1 Циљеви монетарне политике Мастритски уговор износи да ће "примарни циљ ЕСЦБ9 бити одржавање стабилности цена" и да "без предрасуда на циљ стабилности цена. Монетарне анализе . У тежњи ка стабилности цена. 5 СТРАТЕГИЈА МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ Главни елементи ЕЦБ стратегије монетарне политике су квантитативне дефиниције стабилности цена и разумљиве анализе ризика на стабилност цена (Иссинг ет.углавном садрже информације за оцену ценовних трендова у средњим до дугорочним хоризонтима.са фокусом на најнепосредније узроке инфлације. 2003 и ЕЦБ.ипак упозорава. онога што смо постигли . и поједностављање презентације овог процеса у интересу веће јавности. Иссинг наводи у 2003.јер очекивана инфлација остаје у уском спектру између 1. "ово близу 2% није промена.

године. Штавише. Из овог рада можемо видети да Европска Унија своју монетарну политику контролише кроз своје финансијске институције које су основане баш за ту намену.).. примењу монетарну политику ЕУ како у потпуности или макар неке делове. док је одлука обавезна у сваком њеном елемен ту за оне субјек те на које се односи. Из свега горе наведеног можемо закључити да монетарна политика ЕУ има веома велики значај како у земљама чланицама ЕУ тако и у комплетној монетарној политици света. Због стабилности монетарне политике ЕУ као и због великог броја могућности које нуди ЕУ велики број земаља теже да постану њене чланице. Уредба као акт ЕЦБ-а има опште дејство. ЗАКЉУЧАК Могли смо да уочимо да почеци развоја ЕУ датирају још од 1693. одржив и неинфлаторни раст.. Велики број земаља које нису чланице ЕУ. Медјутим. Мастритски уговор стога уводи јасну хијерархију циљева за ЕЦБ и додељује највећу ваћност стабилности цена . да би земља постала чланица ЕУ мора да испуњава и одредјене услове.циљева европске заједнице". треба истаћи да се о законитости уредаба и одлука ЕЦБ-а може тражити тумачење Суда правде. препоруке и мишљења неопходне за остваривање задатака Европског система централних банака. 20 . сваки њен елемент је обавезан и директно се примењу је у свакој држави чланици. У вези с наведеним. висок степен конкурентности и конвергенције економске перформансе". из чега можемо да закључимо да формирање ЕУ је трајало доста дуго. Европска централна банка доноси уредбе. Данас ЕУ представља правну организацију која има веома велики утицај на развој великог броја земаља. али не и о законито стинеобавезујућих аката (препорука и мишљења). Циљеви Заједнице су интер алиа како би осигурали "висок ниво запослености" (. одлуке. препоруке и мишљења необавезују. С друге стране. ЕЦБ је учинио јавним своју прецизну квантитативну дефиницију стабилности цена.

а самим тим би се примењивала и монетарна политика ЕУ. заразвој региона.Задатак Европске инвестиционе банке јесте у томе да доприноси уравнотеженом и складном развоју за једничког тржишта. при чему за те сврхе користи своја сопствена средства и средства са тржишта капитала. Она обезбеђу је зајмове и гаранције на непрофитној основи и финансира одређене пројекте (као што су. пројекти од заједничког интереса за више држава чланица. Уводјење јединствене валуте ЕУРА у земљама чланицама Европске Уније донело је одредјене погоднисти. Да би постали равноправни члан ЕУ сам врх наше земље заједно са градјанима мора да коригује како економске тако и правне и друге сфере живота. Што се тиче наше земље она има добрих удела да постане чланица ЕУ.). нпр. Једним делом Србија добија велики број финансијских кредита из ЕУ којима се подмирују неке основне обавезе и тежи се да се побољша стандард градјана. за покретање нових де латности у вези са успостављањем јединственог – заједничког тржи шта и др. Обично градјани неких земаља где је уведен ЕУРО спас траже у земљама које нису чланице Европске Уније. 21 . Уводјењем ове валуте привреде неких земаља су знатно ојачале а самим тим стандард градјана је порастао док је у неким земљама уводјење ове валуте довело до пада привреде а самим тим и статуса градјана. медјутим у неким земљама довело је слабљења статуса градјана.