S

S, s dvadeset prvo slovo naše ćirilice, dvadeset četvrto naše latinice (S, &)', kao skra ć enica: S = jug: (eng. south, fr. sud, nem. Siid); S ili s = oznaka za subjekt suda (u formalnoj logici); sc. = scilicet; sc. ili sculps = skulisit; sq. = sekvens; Sh. = šiling; sing. = singular; S. L. = sišli loko; Sld. = saldo; Sterl. = ster-ling nuz- S = solo; mat. sec = sežane; sin = sinus; fiz. s = sekunda; hen. Sm = samarijum; Se = selei; Si = silicijum; Sc = skandijum; Sn = stanum; Sb = stibijum; Sr = stroncijum; S = sulfur (sumpor). saba (tur. sabah, arap. sabah) svež i prijatan severoisto čni vetar; up. sabah. sabaile (arap.-tur. sabahile) prid. u zoru, zorom rano; sabajle. sabat (hebr. schabbath) subota, praznik odmora kod Jevreja; šabat. sabatarijci (hebr. schabbath) pl. hrišćanske sekte koje, držeći se strogo Starog zaveta, smatraju da treba praznovati subotu mesto nedelje; sabatisti. sabatisti (hebr. schabbath) pl. v. pod sabatarijci. sabah (arap. sabah) jutro, svitanjesabejizam (hebr. zaba) obožavanje zvezda, naročito Sunca i Meseca, stara religija Arabljana, Egip ć ana i dr. sabejci (hebr. zaba) obožavanje zvezda, naročito Sunca i Meseca; up. sabejizam. Sabinjani (lat. Sabini) staroitalijsko pleme, susedi Latina. Po kaži, podanici Romulovi izvršili su, prilikom jedne svečanosti, otmicu Sabinjanki, sabinskih žena i devojaka, i iz tako nastalih bra-kova proizišlo je stanovništvo Rima; motiv je obrañ ivan u umetnosti. sabo (fr. sabot) drvena cipela, klompe; čigra; muz. čivijica od mesinga; kada u obliku drvene cipele. sabov (mañ . szabo) krojač. sabon (fr. sabon) tip. vrsta velikih slova, od 68 telegrafskih ta č aka, za naslove. saborejci jevrejski nau čnici u (državi) Vavilonu, koji su se bavili prou čavanjem Talmuda. sabotaže (fr. sabotage pravljenje drvenih cipela) 1. vrsta štrajka koja se sastoji u tome što radnici namerno ošljare pri radu, ometaju rad kvarenjem alata, mašinskih delova i sl., da bi se poslodavci naterali da prihvate njihove zahteve; 2. potajni, maskirani rad, kome je cilj da onemogu ć i, oslabi ili oduži ostvarenje nečega (kao što obično rade rodoljubi, za vreme rata, u okupiranim zemljama). saboter (fr. saboteur) radnik koji namerno ošljari i ometa rad, onaj koji vrši sabotažu. sabotirati (fr. saboter) namerno ošljariti i ometati rad, vršiti sabotažu. sabura (lat. saburra pesak, pesak za optere ć enje broda) optere ć enje broda peskom, balast; med. crevna nečistoća. saburalan (lat. saburralis) med. izazvan (ili: prouzrokovan) nečisto ćom. savana (šp. savana) velika travna ravnica u Severnoj Americi i Africi, sa rastinjem sličnim stepskom. Savaot (hebr. zebaoth) v. Zebaot. savoar-vivr (fr. savbir vivre) „znati živeti", mudrost života, veština opho ñ enja, fino ponašanje. savoneta (fr. savonnette) okrugao sapun za brijanje; kutija za sapun; poklopac preko stakla na džepnim satovima. savornja (tur. sabur, safra) balast broda. Saga (nord. Saga, nem. Sage) mit. staronordijska boginja pri č a i istorije, ljubavnica Odinova; otuda: saga, kauka, pričauprozi, gatka, bajka (naročita vrsta islandske literature). sagalin prašak za pranje i č iš ć enje mrlja, nazvan po isto čnoazijskom ostrvu Sahalinu, gde se proizvodi; sahalin. saganak (tur. saganak) prekid, mah; kaže se: vetar duva na saganak, tj. duva na mahove; povetarac. sagitalan (lat. sagitalis) u obliku strele, strelast, koji ide kroz sredinu tela. sago (malaj. sagu) zrnasto skrobno brašno od hranljive srži sago-palme i drugih palmi. sagoma (ital. sagoma, lat. sacoma) protivteg kod brze (automatske) vage; voj. prečnik zrna, kalibar; arh. prečnik stuba. sade (pere.) čist, pravi, jednostavan, prost, jednoli čan; sade platno platno u jednoj boji, bez šara; kao prilog: samo, jedino.

sader

819
sakramentalije (nlat. sacramentalia) pl. u katoličkoj crkvi: sve one svete radnje (obredi, blagoslov) koje nisu sakrament; osvećeni predmeti, npr. sveta voda, brojanice, ikone i dr. sakramentalvi (nlat. sacramentalis) koji se tiče svetih tajni, svet, svečan. sakramevtar (lat. sacramentum) liturgijska knjiga katoličke crkve, sadrži svešteni-kove molitve za vreme mise. sakramentari (nlat. sacramentarii) pl. reformisti koji ne priznaju stvarno postojanje tela i krvi Hristove u pričešću sakrarijum (lat. sacrarium) mesto za čuvanje svetih stvari, svetilište; kapela, hram; mesto gde se čuvaju hostije. sakra skriptura (lat. sacra scriptura) sveto pismo, crkvene pismo. sakrileg (lat. sacrilegus) onaj koji hara crkvu, oskvrnilac svetinje, obesvetilac; bezbožnik, bogohulnik. sakrilegijum (lat. sacrilegium) pohara crkve, svetotatstvo; oskvrnjenje, povreda svetinje, bezboštvo, bogohulstvo. sakrirati (lat. sacrare) posvetiti, rukopo-ložiti (episkopa); miropomazati. sakristan (nlat. sacristanus) crkvenjak (kod katolika). sakristija (nlat. sacristia) u katoličkim crkvama: soba pored oltara u kojoj se sveštenici oblače za službu i u kojoj se čuvaju odežde i crkvene posuñe, crkvena riznica. sakristicijum (nlat. sacrisittium) kod katolika: zabrana vršenja bogosluženja (kao sveštenička kazna). sakrificijum (lat. sacrificium) žrtva; u katoličkoj crkvi: misa. sakrificirati (lat. sacrificare) žrtvovati, prineti na žrtvu, prinositi na žrtvu; fig. posvetiti. sakro egoizmo (ital. sacro egoismo) „sveti egoizam", izreka italijanskog ministra Salandre (1914) koji služi kao lozinka italijanskog imperij a lizma. sakropolitika (lat. sacer svet, grč. politike) veza duhovnog i svetovnog (kao u papstvu). sakrosanktan (lat. sacrosanctus) presvet; neprikosnoven, nepovredljiv. sakrum os (lat. sacrum os) znat. krsna kost. saksifraga (lat. saxifraga sc. herba) bot. kamenika, oplanika (biljka). saksifragav (lat. saxifragus) med. koji lomi, tj. koji rastvara kamen. saksofon (grč. phone zvuk, glas) muz. metalan duvački instrumenat sa klarinetskim pi-skom i kupastom cevi, različite veličine (od soprana do kontrabasa); nazvan po pronalazaču Adolfu Seksu (1814—1894). sakus (lat. saccus, grč. sakkos kesa, vreća) sakus lakrimalis (lat. saccus lacrimalis)
anat. suzNI zaton.

sader (pere. sad-dar) „stotinu kapija", sveta knjiga gebara; up. gebri. sadizam (fr. sadisme) izopačena spolna pohotljivost koja nalazi zadovoljenje u telesnom mučenju osoba prema kojima se oseća pohota (naziv po francuskom piscu mar-kizu de Sadu, 1740-1814, koji je tu izopa-čenu pohotljivost prvi opisao u svojim romanima); up. mazohizam. sadist (fr. sadiste) čovek opterećen sadi-zmom, svirep pohotljivac; pr. sadistički. sadukejizam učenje sadukejaca. sadukejci (hebr. zaddukim) jevrejska religiozna sekta iz II veka pre n. e. koja nije priznavala predanje i nije verovala u anñele i besmrtnost duše, nego samo u Mojsijeve zakone, konzervativci i protivnici fariseja. saibija v. sahibija. saja (tur. saya, lat. saia) vrsta debele čohe. sajan (fr. saillant, lat. salire) voj. nenadni ugao kod utvrñenja. saji (fr. saillie) apx. ispust, izbočina, istaknuti deo; fig. ispad, nagla ljutnja; duho-vita desetka. sajdžije (arap.-tur. saatci) časovničar. sakagija (tur. sakagi) net. šmrkavost, bala-vost (veoma opasno zarazno oboljenje kopi-tara, koje prelazi i na čoveka, za koga je gotovo uvek smrtonosno); up. maleni, ma-leinizacija. sakada (fr. saccade) jax. jak trzaj konjskom uzdom; fig. oštar prekor; muz. jak potez gudalom kojim se odsvira više nota. sakadirati (fr. saccader) jax. cimati, cimnu-ti jako konjskom uzdom. sakat (arap. saqat, tur. sakat) oštećen u nekom delu tela, bogaljast, kljast. sake japanske nacionalno piće od prevrelog pirinča; sadrži 12-14% alkohola. sako (ital. sacco, lat. saccus) kratak muški kaput. sakoe (grč. sakkos vreća, haljina) gornja odežda pravoslavnih episkopa od skupocene materije. sakofori (grč. sakkos vreća, džak, phero nosim) džakonosci, pokajnici koji nose haljine od džakova. sakra (lat. sacra) pl. svete stvari, svetinje; crkvene utvari; crkvene radnje. sakra konzulta (lat. sacra consulta) najviši krivični i kasacioni sud u Rimu za podanike papske stolice. sakralni (nlat. sacralis) 1. koji se tiče crkvenih obreda; 2. znat. koji se tiče krsne (ili: krstačne) kosti kod čoveka i ostalih kičmenjaka. sakrament (lat. sacramentum) prvobitno: sredstvo kojim neko sebi ili drugom nameće izvesnu obavezu (kapara, kaucija, zakletva i dr.); u hrišćanskim crkvama: sveta tajna, naročito pričešće. sakramental (nlat. sacramentalis) prav. onaj koji pod zakletvom dokazuje čiju neduž-nost.

sal (lat. sal) hem. so; sal amarum (lat. sal amarum) gorka so; sal katartikum(lat. sal
52*

820
catharticum) gorka so (za čišćenje); sal kulinare (lat. sal culinare) kuhinjska so. sala (nem. Saal) velika svečana dvornica (ili: dvorana) za prijeme, igranke, kon-certe i sl. saladeros (šp. saladeros) pl. klanice u Bra-ziliji, Urugvaju, Paragvaju i Argentini, u kojima se prireñuje usoljeno meso za izvoz i usoljena koža; sirove kože koje odande dolaze. salama (ital. salame) „slano meso", debela, tvrda suva kobasica (naročita mešavina odabranog svinjskog i goveñeg mesa sa začinima, veoma otporna kvarenju). salamander (grč. salamandra, lat. salamandra, sskr. salamandala) zool. daždevnjak (životinja o kojoj se nekada pričalo da živi u vatri); mit. vatreni duh. salamina (fr. salamine) teška jednobojna franc. svilena tkanina sa tačkama u boji i sjajnom površinom. salangana zool. istočnoindijska lasta, cenje-na po svojim gnezdima (tunkin) koja se jedu i smatraju kao fina poslastica (nazvana po ostrvu Salang, zapadno od poluostrva Malake). salarijum (lat. salarium) godišnja plata; plata, zarada; nagrada. salata (ital. salato, fr. salade, lat. sal so) kup. hladno jelo od raznih biljaka i dr., začinjeno sirćetom, zejtinom i biberom. salaš (mañ. szallas) poljsko imanje sa potrebnim zgradama, stokom i spravama za racionalno obrañivanje (u Vojvodini i Mañarskoj). salva (fr. salve) pucanj u znak radosti ili počasti, pozdravljanje topovskim pucanjem; takoñ e: istovremeno pucanje većeg ili manjeg broja pušaka ili topova, plo-tunska paljba, plotun. salvaža (fr. salvage, nlat. salvagium) mor. nagrada za spasavanje lañ e. salvarzan med. lek protiv sifilisa i drugih zaraznih bolesti (povratne groznice i dr.), pronašao 1910. nem. prof. Paul Er-lih i njegov asistent Japanac Hata; Erlih-Hata 606. Salvator (nlat. Salvator) Spasitelj, Hristos; vrsta čuvenog i odličnog bavarskog crnog piva. salve! (lat. salve) zdravo, zdravo da si, dobro došao! (pri do čeku); zbogom! (pri odlasku). salvija (lat. salvia) vot. žalfija, kadulja, pelin, kalaver (lekovita biljka čije lišće sadrži izvesno etarsko ulje, jednu gorku materiju, tanin i smolu). salvo honore (lat. salvo honore) ne nanoseći štete časti, neka je dopušteno reći. salvus (lat. salvus) neoštećen, u dobrom stanju; a salvo (lat. a salvo) trg. neošteće-no, dobro očuvano (na tovarnim listovima); in salvo (lat. in salvo) u sigurnosti, na sigurnom mestu, siguran.

salinijski

salvus konduktus (lat. salvus conductus) sigurna pratnja, zaštitna pratnja; takoñe: zaštitno, sprovodio pismo, isprana koja nekome osigurava bezbedan prolaz, npr. pregovaračima u ratu. saldirati (ital. saldare) trg. račune zaključiti, izravnati, utvrditi razliku izmeñu strane ulaza i strane izlaza, izmiriti ostatak duga, isplatiti dug. saldo (ital. saldo) trg. stanje nekog računa; ostatak koji po zaključenom računu još treba da se plati, razlika izmeñu dugo-vanja i potraživanja u jednom rač unu; tako ñ e: zaklju č ak ra č una; moj ra č un je saldo moj račun je zaključen, tj. izveden načisto; još sam u saldu još sam u zao-statku, još dugujem; per saldo, pro saldo v. pod per i pro; saldo plaćanje plaćanje dužnog ostatka radi potpunog izravnanja jednog računa; kasa saldo stanje blagajne. saldo-konto (ital. saldo conto) trg. račun izravnanja; up. saldo. salep (arap. sahlab, tur. saleb) u doba cvetanja iskopani, popareni pa sasušeni go-moljasti koreni nekih orhideja, koji sadrže skrob, sluz, šećer i belančevinu; samleveni u prah i skuvani daju gusto i hranljivo piće, naro čito omiljeno na Istoku. sales delikvescentes (lat. sales deliquescen-tes) pl. hem. rastopljive soli. sales fatiscentes (lat. sales fatiscentes) pl. hem. soli koje izvetravaju ili se rastva-raju. salze (ital. salse) pl. kol. blatni vulkani, mali vulkani koji mesto lave izbacuju blato i sumporni gas. salzola (nlat. salsola) bot. sonjača (biljka od čijeg se pepela spravlja soda). saliva (lat. saliva) pljuvačka, slina, bala. salivancia (lat. salivantia) pl. med. sredstva koja pomažu lu čenje pljuvačke. salivacija (nlat. salivatio) suvišno lučenje pljuvačke, baljenje. salivin (lat. saliva pljuvačka) hem. glavni sastojak pljuvačke. saligenin (lat. salix vrba, grč. gen- koren od gignomai postajem, nastajem) hem. alkohol koji odgovara salicilnoj kiselini (u koju se može oksidacijom pretvoriti), postaje hidrolizom od salicina; salicil. salijski zakon (lat. leges salicae) zbornik običajnog prava nemačkog plemena Salija-ca ili Salfranaka, prireñen u V veku, najstariji zbornik nemačkih zakona; naro č ito je zanimljiv čl. 62 toga zakona, koji isključuje kćeri iz nasleña, imanja i prestola; otuda: salijska dobra ona koja prelaze samo na muško potomstvo. silina (lat. salina) majdan soli, solana. salinijski (lat. salinus) soni, koji sadrži so, kao so, koji se tiče soli ili stvaranja soli; salinijske vode mineralne vode koje sadrže natrijuma i magnezijuma sulfat.

vrste vrba. salpe. salpinx truba. Saloma (hebr. saltatio) skakanje. suženost ušne trube. slanost. sečenje jajovoda. sada: mala dvorana. salitra (ital. ušna truba. 1972. opera od Riharda Štrausa. pretvaranje u so. salto mortale) „smrtni skok". salicineae) pl. salipirin (lat. naročito napuljski narodni ples u 3/8 ili 6/8 takta. dobro osećanje. salix vrba. fig. salutira™ (lat. za eng. . zapušenost ušne trube. salificatio) hem. salpingostenohorija (grč. muz. služi kao lek protiv nazeba i gripa. 21 i d. spas. sonost. Sch'16moh) v. pharynx ždrelo) znat. salto skok) sa. zool. posko čica. šalitra. salicineje (nlat. salon (fr. pozdraviti. saltacija (lat. veoma smeo i opasan podvig. jedinjenje antipirina sa salicilnom kiselinom. salus (lat. elegantna soba za prijem (i u gostionicama). salta (lat. vrsta mešinica. salnitro) hem. lat. sal so) procenat soli što ga sadrži neko telo. salubritet (lat. saltarelo (ital. upotrebljava se mnogo u hem. salicis vrba) indiferentna gorka materija koja se dobija u obliku belih kristala iz kore i liš ća vrba. Solomon. v. salinometar (lat. saltatoria (lat. salpingoskopija (grč. salix gen. jajovod. u hladnoj vodi teško rastvorljiv. salicis vrba) hem. gledam) med. vratoloman skok pri kome se skaka č u vazduhu prevrne preko glave. anat. zapaljenje ušne trube (otosalpingitis). uspeh. salpingofaringeus (grč. vot.). salix gen. v. lekovitost. vazduha). pretvarati u so. med. Eustahijeva truba. salpingotomija (grč. pregledanje ušne trube naro čitim. tečnost i dr. grč. tome sečenje. salus publika suprema leko esto (lat. salinogradus) areometar za odreñivanje količine soli u nekoj prirodnoj slanoj vodi. stenochoria uzan prostor. sprečava vrenje i truljenje. salus ge« salutis) zdravlje. salmijak (lat. metron mera) v. saltarello) živahan italijanski. 6. salutare) pozdravljati. salta) „skači". etrhrasso zapušim) med. kristalast prašak. salinus slan. v. salpingitis (grč. spasenje. fig. unazad ili sa strane. salpe (grč. brza tonska figura. prozirne morske životinjice koje no ću svetle plavkastom svetlošć u. salonska kola železnič ka kola udobno nameštena kao društvena soba. izložba slika i vajarskih radova. otmen svet. salpinx truba) med. šalitra. Schalom) k ć i Irodijadina. hlorovodonič-na kiselina tehnička (Acidum hydrochlo-ricum crudum). rug vatra) far«. salicil (lat. v. salpinx truba. salinograd (nlat. vrbe. Strategic Arms Limitation Talks) američko-sovjetski pregovori (od 1969) o ograni č avanju strateškog oružja. salto (ital. u limarskom zanatu (pri lemljenju). igranje sa podskakivanjem. flores salis ammoniaci) salmijak prečišćen sublimisanjem. salpa) pl. državno dobro. rezanje) med. salus publika (lat. grč. pića i dr. SALT (skra ć. skakavci pravokrilci. salpinx. za ispiranje porculanskih sudova i dr. vrsta morskih školjki. uzina) med. salubritas) zdravost. Salomon (hebr. koja je na ime nagrade tražila i dobila od kralja Iroda glavu Jovana Krstitelja (Mark. pretvoriti u so. salpinx) zool. salhov sp. dvorana u kojoj se prireñ uju izložbe. salicilizam (lat. upotrebljava se i u internoj medicini. salone) prvobitno: velika dvorana. naro č ito: pozdraviti po vojnički. zapaljenje jajovoda. vañenje jajovoda. salpingemfraksis (grč. salpinx. salpinx truba. stvaranje soli. potpisan je sporazum o ograničavanju u oblasti raketnog naoružanja.. sal petrae so kamena) hem. trubno-ždrelni mišić. otmeno društvo. salpinks (grč. salix gen. salinograd. slobodan skok sa gimnastičke sprave: napred. dvornice. salicilna kiselina hem. naro č ito: izložba dela živih umetnika koja se svake godine prireñuje u Parizu. saligenin. zool. salcgajst (nem.). stanje povoljno po zdravlje (npr. za to udešenim aparatima. salon. salificirati (nlat. ital. vrsta skoka u umetničkom kli-zanju (nazvan po švedskom klizaču Ulri-hu Salhovu). salpetr (lat. uništava mikrobe (zbog čega se upotrebljava za konzervisanje životnih namirnice. salicis vrba) med. Salzgeist) hem. salpinx truba. salus publica) opšte dobro. salššgostafilinus (grč. salus publica suprema lex esto) dobro države mora da bude najviši zakon. salicin (lat. Mesec i zvezde) podeljenih kamičaka na dasci sa sto polja. salifikacija (nlat. kucanje žila kucavi-ca (arterija). trovanje salicilnom kiselinom. drama od Oskara Vajlda. blagostanje. rimski narodni ples u 6/8 takta uz pratnju doboša. staphyle otečena resa) znat. industriji. saltatoria) pl. skopeo posmatram. salto mortale (ital. sal ammoniacum) hem. dvorana sa slikama. salmijakov cvet (lat. sreća. nišador.salinitet 821 salcgajst salinitet (lat. šahu slična igra sa dva igrača sa po 15 u tri klase (Sunce. trubnoresični mišić. salificare) hem.

krvava vlada. zadavao velike jade izrailjskim neprijateljima Filistejci-ma.) izrailjski narodni junak. samarjanski tečajevi Crvenog krsta na kojima se obu-čavaju oni koji će u ratu vršiti dužnost bolničara. lepo ureñ ena bolnica na kli-matski povoljnim mestima.. samizadat (skr. sanus zdrav. sangvifikacija (nlat. sanatorijum (nlat. semer) sedlasta podloga za tovar na tovar-noj životinji. Sammet. samarion. lako podložan za prijatno i neprijatno raspoloženje. sangvinozan (nlat. 2. altajskog plemena. sandal. samadan (arap. konferencija najviših predstavnika nekih država. sanguificatio) zool. kakve nose kalu ñ eri. Siriji i severozapadnom delu isto čne Indije. šp. usijana glava. Simson. sandal) vrsta polusvilene tkanine. 33). sanguinosus) koji ima puno krvi. lakoveran. eksamiros) kadifa. krzno od kune. samarij(um) (po rudi samarskitu iz koje je dobiven) heh. samum) vreo pustinjski vetar. koji su nosili jeretici poganskom inkvizicijom osuñeni na lomaču. naro čito hirurške prirode. sangvivik (nlat. sandalon. sanjala č ki. min. sandarak (grč. poprskan krvlju. sanguificatia) pl. 2. teška svilena tkanine sa dlakavom i mekom površinom. pomešan sa krvlju. samet. sanacija (lat. sanguis gei. proste. summit) vrh. u novinarskom jeziku: konferencija „na vrhu". Samsov (hebr. „onaj koji rañ a zdravlje". pliš. gen. redni broj 62. sangvifikacija. samit (eng. samt (nem. jedan od tzv. savatogev (lat. naro čito za lakše i hronične bolesnike. zova. sanatio) v. pao u ruke. crvena kreda za crtanje (boje krvi ili r ñ e). po dogañaju ispričanom u Evan ñ elju po Luki (10. Samt) v. . podloga na kojoj nosa č i vuku teret. baršun. 3. salgarlćani. Samuilo (hebr. samostontelBnoe izdatelvstvo) „samostalno izdavanje". atomska masa 150. Samojedi (rus. sandarah. prastanov-nici Palestine. sciamito. schomron) pl. sanguinolentus) krvav. samurovina. plahovit. sanguis) krv. tur. krvolo čan. senzal. Samarjani v. plitke kožne cipele (ñonovi) nakai-še. elemenat iz grupe retkih zemalja. samsar (arap.Saljut 822 sandarak Saljut naziv za sovjetsku svemirsku laboratoriju. samarićanstvo samilost. gr č. tur.) pl. stvaranje krvi u životinjskim telima. tur. poznati preparat za ja č anje živaca i snage uopšte. samurovina (pere. vrhunac. koja mu je na spavanju odsekla kosu u kojoj je bila sva njegova snaga. proste drvene cipele kod starih Grka (samo ñ onovi) koje su vezivali za noge kaišima. lukavošću svoje ljubazni-ce Dalile. samur. ital. up. svirep. samar (gr č . krvavljenje. v. oslepljen i zato č en. veoma živ (npr. živahan č ovek. sandalium. sambenito) žuta košulja i kapa sa crvenim Andrijinim (kosim) krstom i sa slikama ognja i ñavola. snaga. sanguinicus) bogat krvlju. sansar) trgova čki posrednik. grč. sadrži 95% kazeina. milosrdan. obojen krvlju.35. u Arabiji. lečilište. kratke. živi na krajnjem severu Rusije i Sibira. često smrtonosan. sredstva koja pomažu stvaranje krvi. tj. sangvifikancia (nlat. sangvinolevtan (lat. kra-tos ja čina. lat. Sammet. nastajem. plah.. prezdravlje-nike. lako uzbudljiv.) deveti mesec Arabljana. Samarićani (hebr. sambenito (šp. pere. god. sandareke. samum (arap. milosrñe prema nevoljnima. za rus. sandar) 1. samarjanski koji se tiče Samarjana ili je u vezi s njima. sanguinarius) krvožedan. privatno. fig. Samarićani. sangvina (lat. sanguinatio) med. simsar. grč. samt. boje krvi. rodim se) med. u crkvenom jeziku Samarićanin znači: milosrdan čovek. „sudija". v. brošura itd. sanatorium) zdravilište. oblik „podzemne" izdavačke delatnosti u SSSR. takoñ e: lakomislen. sangvinifikacija (nlat. krvarenje. SAM-6 sovjetske protivavionske rakete za voñenje borbe na malim i srednjim visinama sa svim vrstama protivnič kih letelica. sanguinicus) čovek bogat krvlju. saniranje. nomadski narod. temperamenat). dok im nije. znak Sm. crtež izrañ en sangvinom. morali ru je nositi izvesno vreme i oni koji su se odrekli svoje jeresi i bili pušteni na slobodu. sambucus) vot. Sch'muel) jedan od velikih izrailjskih starozavetnih proroka. samur) kuna. zlatom i dragim kamenjem bogato izvezene čarape koje nosi visoko katoličko sveštenstvo o sve čanim prilikama. sandale (grč. 1. knjiga. sanguinificatio) zool. sanguinis krv) 1. crveni sumporov arsen. med. savgviničav (nlat. 2. lako uzbudljiv. tur. sangvinokratija (lat. po većim gradovima: bolnica za lečenje akutnih bolesti. vlada) vladavina krvi.. Saljut 1 lansiran 1971. sambukus (lat.koren od gignomai postajem. 4. sandal (arap. samur (pere. npr. tuberkulozne i sl. semmur. realgar. somot. autorsko izdanje. samet (nem. sagma tovar. u Francuskoj za vreme Robespjera. tur. sandal) pl. semmur) v. sangvinacija (nlat. san (ital. san) skra ć enica od santo. sangvinarav (lat. danas: veoma lake muške i ženske letnje cipele.

sanijes (lat. kazna. sandvič (eng. sanct) sveti. . neustezanje. stražar. saniranje (lat. zdravstveni. sansculotte) golać. saniosus) sukrvičav. sans-gene) bez ustezanje. sanctus svet. sankt (lat. prav. državna vlast u čiju nadležnost spadaju sve sanitetske ustanove. učiniti zakonom. JŠ.. blažena prostota (bezazlenost. sanktuarijum (lat. neusiljeno. ugovora i sl.sandarah 823 santorin sandarah (grč. santilitar (fr. sansculottisme) golaćstvo. davanje zakonske sile čemu.. 2. santigram (fr. santo) pr. u vreme francuske revolucije: onaj koji ne nosi kratke čakšire (kakve su nosili plemići) nego duge (pantalons). glupost). ital. sandol. santorin vulkanska zemlja sa grčkog ostrva Santorin. najsvetije mesto u hramu starih Jevreja. sanus zdrav. santoninum) med. drevni jezik Indusa ili Brahmina u Hindostanu kojim su napisana njihova klasična religiozno-filozofska i pesnička dela. sandwich) v. i da u saznanju te razlike leži sredstvo za spasenje iz sansare. saniozan (lat. sa svim svojim patnjama i nezadovoljivim željama. npr. pr. centigram. sans (fr. svetica. sanctuarium) svetinja. svečana potvrda nekog zakona. sveto. sanitetski. služi kao lek protiv glista. sanduk (arap. titula katoličkih biskupa. sankilotizam (fr. savija (sskr. lakovi. im. poboljšavanje. koju vrši viša vlast ili poglavar države. škrinja. srediti (stanje. sankcija (lat. sansculotterie) v. tl. santimetar (fr. sanctionner) jedan zakon učiniti svetim i neprikosnovenim. centilitar. samskrta) v. centilitre) v. neustruča-vanje. kružni tok života u indijskoj filozofiji. Sansusi (fr. sveta. preferans. centime) francuska i švajcar-ska novčana jedinica. gitovi i dr. krvav gnoj. klasični jezik". up. santa casa) „sveta kuća". mirisavo drvo iz Indije i sa ostrva Južnog mora: žuto se upotrebljava za kañenje i umetnute radove. sandel) fino. sanitarni (lat. ekonomske. santalin (nlat. kao narodni jezik izumro već u VI veku pre n. sanctificatio) osveće-nje. sankcionisati (lat. posvećenje. sandik) drveni kovčeg. sankiloterija (fr. sandolina (pere. santa kaza (šp. sancta simplicitas) sveta prostota.. santoninum) farm. sanacija. sukrvica. sanare lečiti) izlečiti. zanos za slobodom. sandel-drvo. neprikosnoveno. centimetar. zgrada inkvizicije u Madridu. Sanctitas) Svetost. finansijske i vojne mere koje se preduzimaju protiv države koja ne poštuje meñunarodne ugovore. gorak prah koji se dobija od biljke Arthemisia cinae. naziv za pripadnike „narodne garde". popravljanje. šp.. sreñivanje. svet. santalum) bojena materija koja se dobiva od crvenog santal-drveta. Pavle. sendvič. samskrta) „savršen. crveno za boja-disanje. 3. sanskrt (sskr. santa (ital. santal-drvo (nlat. sankcionisati. sankja. prilike). up. glistomor. naročito pape. sanitet (lat. St. Paulus sv. saniranje. upotrebljava se za pravljenje vodenog maltera i cementa. kod Potsdama. sansara) fil. prisilna mera kao jemstvo za čuvanje zakona. naivnost. centimetre) v. sandarah) hem.. Sct. santinela (fr. santim (fr. ozdravljavanje (stanja. nepovredljivo mesto. santonizam (nlat. sanskrit. neobuzdanost. život koji se ponovnim rañanjem stalno obnavlja. santonin (nlat. mesto gde se čuvaju relikvije i svetinje. Sanktitas (lat. santalum. sankcionirati v. sankilotizam. sanitacija (nlat. da postoji apsolutna i bitna razlika izmeñu duha i materije. = 1/10o franka. sanctus. savsara (sskr. sanitas) zdravlje. sankilot (fr.. sanitaire) koji se tiče zdravlja. fr. bez ustručavanja. sans-nuance) vrsta teške svilene tkanine sa zlatnim cvetovima. sankhja) sistem indijske predbudističke filozofije koji uči da se ovaj svet razvio iz pramaterije. sandarak 2. šiljbok. e. sanskrt. proleter. privrede). centigramme) v. skraćeno: S. sandolino) vrsta malih i lakih „kupa čkih" č amaca za jednu osobu ili dve osobe. fr. rodoljub. brašnjava materija koju pčele sakupljaju u saće sebi za hranu. sanktifikacija (nlat. san žen (fr. sanctio posvećenje) 1. rad i ustanova za čuvanje i podizanje zdravlja i negovanje bolesnika koje ostvaruje država. prostor oko glavnog oltara. fig. i od koga je u nirvani jedini spas. oružanu snagu francuske revolucije. arap. -trovanje glistomorom. dati čemu zakonsku silu. poštovanje ugovora i dr. od koje se pravi firnajs. pere. redak. sandarake. sanitatio) v. sanies) med. proglašavanje svetim. St. sanare lečiti) izlečenje. unutrašnji hor u katoličkim crkvama. sanskrit (sskr. popraviti. bledožuta smola od severnoafri č ke smreke (venje). santa) pr. sanduq. opšte stanje zdravlja. tur. ali naučnici u Indiji i danas njim govore i pišu. nešto utvrditi. ime omiljenog zamka nemačkog cara Fridriha Velikog.santinelle) voj. Sansouci) „bezbrižnost". zdravstvenost. san-nijans (fr. santo (ital. tl. sankta simplicitas (lat. sanirati (lat. odanost načelima sankilota. sans atout bez aduta) v. prilika. svetac. odobriti. potvrditi. santonin. straža. para.

saprinum (grč. pretvoriti u sapun. pametan. pretvarati u sapun.Sančo Pansa 824 sardina Sančo Pavsa (šp. sarrag.).). usa-puniti. sarab (arap. sapirati (fr. sapunika. šp. zagas) zanatlija koji pravi i prodaje razne predmete od kože (sedla. zagara) šareni šal koji u Latinskoj Americi nose kao gornju haljinu. sapo medicinalis) lekoviti sapun. usapunjavanje. uzda. vrsta sakagije. sanjinizam shvatanje da čovek treba da živi u slobodnom uživanju i podmirivanju svojih prirodnih potreba i prohteva. sapros. saradža (arap. sardion) min. sličan menuetu.koren od gignomai nastati. saponificirati (nlat. Turke i sve nehrišćanske narode protiv kojih su voñeni krstaški ratovi. zaštićen rov. po ostrvu Sardi-niji nazvane vrsta malih heringi u Sredozemnom i Jedrenskom moru. Sardanapal (grč. kopati rovove. sapros. salo amigdalinus (nlat. konjske bolesti. saraf (arap. sapo) sapun. pr. saoria) farm. praviti podzemne hodnike. sargasum (nlat. sapros truo. saorija (lat. poglavito bakterije i gljivice. sancak) prvobitno: zastava. sapijenti sat! (lat. srñela. sargija (tur.-pers. pionir. sandžak (tur. ali su. stanovnici nekih sela u Turskoj koji su bili osloboñeni od plaćanja poreza i dr. pohotljivac. usapunjavati. orijentalni. Predstavnik ovoga prilično izopačenog epikurejskohedonističkog shvatanja je Sanjin. Arcibaševa. naročito erotičnih (slobodna ljubav i sl. sardina. sappa. sarabanda. saraori (arap. seiro metem. sardine) trg. usapunjenje. skrofu-le. sarraf) menjač novca. glavni junak istoimenog romana ruskog pisca Mih. . etiopijska biljka koja sadrži bornu kiselinu. sardina. sapremija (grč. u korenju biljki sapunika i dr. u trgovinu dolezi usoljena. fr. sarapis bela persijska odeća sa skerletnim prugama) dugi kaput bez rukava ruskih seljanki. saray) v. naziv za konzerviranu sardelu. surovi ratnički narodi. a zatim sve muhamedovce. potkopa-vati. vršili javne radove (održavali drumove. sarazina (fr.. silna groznica) med. saponaria) bot. sapienti sat) mudrom dosta! tj. trula groznica. zaro) hen. ital. nazvan po lidijskom gradu Sardu. sapo (lat. potkopati. sarbaz (pere.. seraj.). tur. prema tome. nlat. kalcedon mrke boje.. bez biljnog zelenila — hrane mrtvim organskim materi-jama. sapros smrdljiv. gen. rešetke za spuštanje (na tvrñavama).. zaro amygdalinus) bademov sapun. haima krv) med. saponarija (nlat. siraga. tur.). podzemni hodnik koji vodi u tvrñavu. sapeur) kopam rovova. Sredozemnom i Jadranskom moru. nlat. tuberkuloze limfnih žlezada. sargassum) bot. trgovac novcem. sapiens) mudar. mekuštva i sladostrašća. zarabanda) umeren i ozbiljan španski ples u 3/4 takta. morska trava. sapropira (grč. Sancho Pansa) trampavi štitonoša Don Kihota. saponifikacija (nlat. sarrasine) voj. lešni alkalodi. oblast koju su sultani davali na upravu svojim vojvodama. Saraceni (lat.) v. serapa. vrsta mrkih algi u Atlantskom okeanu. P. prvobitno: ime kojim su u Evropi zvali Arabljane. pametnom ne treba mnogo (govoriti itd. fatamorgana. fig. pur vatra. sapros. daž-bina. sarapus (grč. onaj koji ima plosna stopala. pre n.). koga su Grci smatrali oličenjem raskoši. sapa (fr. v. hartijama od vrednosti i sl. a i kao ukras. grubi. saprogen (grč. saparina (šp. u dobro zalemljenim limenim ku-tijeme. sarač (arap. tur. sarraf. sapunska materija. saprinum) xex. čije delove nose morske struje. sapros truo. sarsapa-rila. oličenje trezve-nosti. Saraceni) istočnjaci. saponificare) hen. utvrñenja i sl. saprostoma (grč. siraca) med. sargi) gruba i retka tkanine za pokrivanje i umotavanje robe.) persijski ratnik-pešak. saper (fr. saraj (pere. truležne klice. silahsor) pl. ital. bisage. sardski kemen. pletene kamdžije itd. zappa) voj. upotrebljava se kao lek protiv ojañelice. sarder (grč. marinirana i. serapus onaj koji je širokih stopala i vuče ih pri hodu. sarabanda (ital. duz-tabanlija. zarzaparrilla) bot. biljni organizmi koji se — nesposobni da asimilišu ugljenu kiselinu i. sardina (lat. sapo medicinalž (nlat. u naknadu za to. sarapa (šp. uprava nad manjom oblasti. u zejtinu kuvana. e. Sardanapalos) ime poslednjeg asirskog kralja (667—626. saper) voj. otuda: fig. koji je postao truljenjem. sa-radanapalski. šp. takoñe: koračanje konja po taktu. hem. stoma usta) med. sardela (ital. veština pravljenje sapuna. trovanje krvi usled prodiranja u krv bakterija koje izazivaju truljenje. phyton biljka) med. riz stopalo) med. pretvaranje u sapun. postati. neprijatan zadah iz usta. grč. sanonin (lat. sladostrastan. pantljičare. sardella) zool. praktičnosti i snalažljivosti. seray. najčešće na vratu. saponificatio) pravljenje sapuna. savijene (lat. saprofiti (grč. sape. truležni alkaloid. tur. razno remenje. tur. roditi se) koji izaziva truljenje. sarafan (rus. me-kušac.

sarko-phagos koji jede meso. sarkofaga (grč. sarkastičan (grč. sarong (malaj. tur. vrsta krajnje zajedljive i pakosne ironije. sarkos meso) med. sarx. zamladak. sarx gei.(grč. satan) 1. sarcire krpiti. Tvoj je sinak junak bio. sarcidijum (grč. sartorijus (lat. religiozno poštovanje. plasma tvorevina) zool. satelles gen. nlat. denjak) med. Sarmati (grč. zajedljiva. Sardo Sardonija) v. sarkoda (grč. sarkos. osteon kost) med. sarkom koji se krivim kanalima raširio po celom telu. sredstva koja pomažu obrazovanje mesa. 2. satanas protivnik. ura. Smi-lax sarsaparilla). med. saros (hald. satelit (lat. sasaparila. poput mesa) zool. glatka pamu č na tkanina u jednoj boji. safalada. prirodna borna kiselina. sarkitis. logia nauka) nauka o mesnatim delovima tela. sarx gei. kuhinjska sekirica za se č enje mesa. tvrdi otok semenjaka (muda) tuberkulozne. sarkitis (grč. sarkoma. v. sarsenet) laka. zarzaparrilla) bot. sarkom (gr č. sarsaparila. mesojed. docnije: mrtvački sanduk od kamena. ñ avolstvo. mesni izraštaj. naziv za nebeska tela koja optiču oko planeta po istim zakonima kao ove oko Sunca. pratilac. sotona. sarma ono što je zamotano) vrsta jela koje se pravi od iseckanog. sredstva za najedanje. na Malaji i Cejlonu: platnene ili svilena tkanine koja se omotava oko tela.sardonski smeh 825 mesa uvijenog u list kiselog kupusa. /Ako j' umo kamen gristi. sarx. v. satana (hebr. mesojed) pl. poslušnik. anat. Zemlje. grob u obliku kamenog kovčega. sarkotika (grč. ñ avo. sarkotikos koji pomaže rastenje mesa) pl. v. sarcitž. sarx genj sarkos meso. anñ eo koji se odmetnuo od Boga. med. satan.) razdoblje od 18 godina. novčane jedinice u Tajlandu. sarcomatosa) med. otvrdnjavanje mesa. zajedljiv. sarkomatozan. sark6s. npr. satang stoti deo bata. sarkofag (grč. koja se nalazila u severoisto čnoj Evropi i susednom delu Azije. sarx genj sarkos) predmetak u složenicama sa zna čenjem: meso. sarma (tur. pratilac. sarkolema (grč. sarx meso) med. lekoviti koren ameri čke vrste tetivke (nlat. sarkoma) med. sat (arap. sahat. trabant. koji ujeda. obrazovanje mesa. 3. naro čito od mermera. zarzaparrilla) vot. strahopoštovanje prema na č elu zla u životu. rizus sardonijus. sarkom. sarko-phagos koji jede meso. sarkofija (gr č. za nagrizanje mesa. sasaparila (šp. Zervelatwurst) v. sarkoma izraštaj mesa) med. kila) med. postanem) med. sarcitis (grč. pomaga č . sarkazo grizem usne od ljutine. pr. saat) č asovnik. saa'. sarkosis stvaranje mesa) med. sardonski smeh (grč. pakosno šaljiv. mlevenog . sarfalada (nem. mesna bradavica. sarkomfalus (grč. phyo nastanem. mesarska. 2. luksuzan kovč ek. stvaranje mesa. sarko. nlat. ortak (u rñavom smislu). zao duh. sarkocela (grč. Sarmatae) pl. kele prodor. divlje meso. sarkoza (grč. sarcina ventriculi) nagomilavanje ovih bakterija u želucu. sarx meso. zajedanje. mesnati izraštaj. sarx.) deo narodne nošnje u Indoneziji. dugački bedreni mišić. grč. protoplazma mišićnih ćelija. mesna guta. sarkostoza (grč. sarkodes mesnat. sarkotičan (grč. ret. lemma ono što je primljene) zool. mesožder) koji ždere. sarkoplazma (gr č. „grizenje usana od ljutine". astr. sarkazam (grč. koji izaziva obrazovanje mesa. o mišićima. fig. tkivni omotač pojedinih miši ć nih vlakana. sarkomatoza (grč . v. sarkom na pupku. satyr. zapaljenje mišić a. vinove loze i dr. sarkologija (grč. „Tri hajduka"). rñ av i odvratan čovek. kod starih: mrtvač ki sanduk od trojanskog krečnjaka koji je imao svojstvo da brzo troši lešinu. sartori-us) krojač. an ñ eo nesre ć e i kazne koji stoji u službi Boga. upotrebljava se za postavu i povezivanje knjiga. Sarmatai) lat. satanizam (hebr. koji pomaže stvaranje mesa. ima je na ivicama toplih izvora kod mesta Saso (Sasso) blizu Firence. u starom veku. protoplazma. nomadski slovenski narodi. sarsaparila (šp. satellitis) 1. sarx. satir) sekirica sa dužim sečivom i kratkom drškom. kult satane. tur. u Starom zavetu (knjiga o Jovu). tj. mesnik. telesni stražar. sarkotikos) med. Mesec je satelit. „satelitska država". sarcina svežanj. npr. stanovnici oblasti Sarmatije. ñ avo) buntovnik. pakosna tala. sarkoma (grč. sarcina ventrikuli(lal. sarsenet (eng. sarcidium) med. satara (arap. posle kojega se približno istim redom ponavljaju Sun č eva i Mese čeva pomrač enja. omphalos pupak) med. npr. vrsta bakterija kod kojih se pojedine bakterije (koke) dele u tri pravca i tako obrazuju gomile slične unakrsno vezanim denjkovima robe. tj. sarx genj sarkos. sarx ki. 2. kao platno tkana. koji nagriza meso. sarcina (lat. rugam se stisnutih usana) koji grize. skutonoša. sarkasmos) 1. sasolin hem. fig. nlat. neprijatelj./ Mora da se ugojio (Zmaj. kancerozne ili sifilitične prirode.

pere. tur. arap. u Indiji: žena koja posle smrti muža pristaje da bude spal>ena ili živa sahranjena s mužem. fig. satin. orangutan. sauroliti (grč. Africi. malim rogovima. zatim bog useva i zemljoradnje. ravnica. up. pesni-kinji Safi). satin (fr. sredstva za upijanje i odvoñenje želudačne kiseline. pr. saturnit (lat. eng. šumski bog sa kozjim nogama. pratilac Bahov. lat. sati (sskr. suti. staro-drevni. satrapes) pokrajinski namesnik u staroj Persiji. mit. zasićen) prvobitno: zdela. ohol i raskošan gospodin. koja duhovito i na podrugljiv način osuñuje i šiba sve što ne valja u društvu ili kod pojedinaca. danas: pesma. saturnismus) med. satinada (fr. pod sati. 3. satin. nazvana po marokanskom gradu Safi. zemlja ili oblast u kojoj neki pojedinac samodržač-ki vlada. seta svila) vrsta svilene tkanine. trovanje olovom. Safa (grč. sutya) v. namesništvo (ili: upravniš-tvo) persijske pokrajine. prečišćavanje ra-stvora šećera. ruganje. dati čemu sjaj atlasa. satin. med. za-sićavati. 1. hebr. zasićavanje. opravdanje. satir (grč. satinet (fr. e. sapphirus. Sahara (arap. Satyros) med. bolesna pojača-nost spolnog nagona. satira (lat. neutralizirati. docnije: pesma različitog sadržaja. satirijaza (grč. safijska strofe strofa od tri safijska stiha i jednog adonijskog. saturacija (lat. simbol grubočulne poluživotinjske čovečje prirode. takoñe: unakaženost lica gubom. sawm. astr.826 saten (fr. kao uspomena na zlatno doba Saturnove vladavine u La-ciji. flos gec. grč. saturirati (lat. plavi korund (dragi kamen). satura sc. priča i sl. saćura (pere. sarfalada. savm) muslimanski post. safian. ugledan. u ravni njegova polutara lebdi sistem od tri prstena koji se sastoje od velikog broja vrlo malih pratilaca (tela koja optiču oko Saturna). prava žena". docnije smatran kao grčki Kronos. glačati. grč. geol. satin. safar. grč. Sappho) starogrčka lirska pesnikinja iz Mitilene na ostrvu Lezbosu (oko 600 pre n. sa ćurica. atla-su slična vunena tkanina. safir (lat. de-spot. sappir. 2. saccharatum) hem. safijski stih metr. u slučaju uvrede časti. olovo. sagalin. olovna bolest. safizam (grč. duhovit podsmevač. 2. preko 340 miliona hektara velike peščane pustinje u Sev. član hora u satiričnoj drami kod starih Grka. Zervelatwurst) vrsta kratkih i debelih kobasica od kaše svinjskog i goveñ eg mesa. slavljene početkom decembra. Saturnus) 1. safer) drugi mesec u muhamedanskom kalendaru. tribadizam. ital. suttee) „dobra. safer. posle Jupitera najveća planeta Sunčanog sistema. koji sadrži olova. jednostavan. sicure) slamna kotarica. Satyros) 1. spolna nezajažlji-vost kod muškaraca. sati. Saturnus olovo. up. satinirati (fr. nastavak ites) čin. mit. Safo. naknada štete. tur. zool. saturnalije (lat. hem. sauras gušter. Sappho) homoseksualnost meñu ženama. satiner) izraditi slično atlasu. satrapija (grč. Sapfa. zlatan konac prišiti na ispupčen vez. satirički. po starorimskoj legendi. lithos kamen) pl. 3. saturnijski (lat.) pustinja. satur sit. dani veselja.). maroken. zasititi. podsmeh. saturancia (nlat. sampir) min. satiricus) pisac satira. saturare) hen. satira. velik. naroč ito za hleb. pržena i obično sa peskom pomešana kobaltova ruda od koje se dobiva smalta. saturnius) prastari. asteroid. otkriven 1864. safijan (polj. neutralizacija. satura. saturatio) hem. konjskim ili kozjim repom i čupavom kosom. Satyros) parodičan epilog u starogr čkoj tragediji u kome su satiri sačinjavali hor. saflor (fr. saharat (nlat. saturantia) pl. najstariji kralj Lacijuma. olovat. olovni. satirska igra (grč. satisfakcija (lat. naro čito hartiju. satinade) lak polusvile-ni atlas. svečanosti u čast Saturna kod Rimljana. ovaj čin naziva se: satja. satino) v. jedinjenje sirovog še ćera sa raznim bazama. sahalin v. činija (lat. satja (sskr. dostojanstva i sl. Saturnalia) pl. velika oblast na kakve je bila podeljena stara persijska država. fig. srećan. saturššski (nlat. sappheiros. saten. naročito putem dvoboja. saharat Saturn (lat. zasićenost. up. ime ogromne. sahhtijan) vegetabilno uštavljena fina crvena kozja i jareća koža. floris cvet) osušeni cvetni ven či ći šafranike. slobode i jednakosti. saturnizam (nlat. satrap (stpers. saturnius) hem. ital. astr. hald. saum (arap. safalada (nlat. sjajati. stih nazvan po starogrčkoj pesnikinji Safi: -U-UI-U UI-OI*-U. safir. lezbijska ljubav (po grč. safran. safar (arap. poluatlas. lanx) napunjena svakojakim voćem. atlas. izvinjenje. setino. saturnijski stih starorimski stih (pre no što su primili grčku metriku).. lat. . satirik (nlat. satisfactio) zadovoljenje. mrka olovna ruda. 3. zasićenje. satinette) polusvilena tkanina sa prugama. okamenjeni gušteri. odmora. satrapeia) 1.

sistem iskori-šćavanja radnika. svelto (ital. nego su u pratnji vojskovoñe ili vladaoca. suadere nagovarati. sacelar (nlat. sac ayak) gvozdeni tronožac koji stoji na ognjištu i na kome se. sveter (eng. teweb. sveljato (ital. sveting sistem (eng. posednik. nagrada ze dobro delo (od Voga). sviter (eng. sahib. močvare u dolini reke Misisipi i na istoku Sjedinjenih Američkih Država. prvobitno: znak Sunca. naro č ito: spiritisti čke sednice ne kojoj medijum. sakchar. sat. sok koji suzi iz kolenaca bambusove trske — Bambuca arundinacea. sacellanus) v. sledo-vati) pratnja. sai) glasnik. a zatim glede de mu radnici izvrše taj posao što jevtinije.. curim) med. saharimetar (grč.saharimetar 827 nemačkoj: simbol nacionelsocijelistič-kog pokreta. zesedenje. domaćin. brbljivost. da bi po potrebi mogvo njime raspolagati). u Hitlerovoj . sakchar šećer. sevab. posluga visokog gospodina. sahem poglavica severnoameričkih Indija-naca. saccharum) xex. svipsteks (eng. sa č ma (tur. sebum loj. mera) sprava za merenje količine šećera u rastvoru pomoću polarizacije svetlosti. lekovi koji sadrže šećera. sevap (arep. praćenje. zbog čega se preporučuje bolesnima od šećerne bolesti. pristalice švedskog prirodnjaka. obično plesove. tur. sweepstakes) pl. lat. dobiva se iz toluola. carhara) šećer. Svada (lat. fig. tur. saharum (grč. saharina (nlat. vrsta radnog odnosa (najma) u kome se izmeñu preduzimače i radnika pojavljuje treće lice (sveter) koje prima od preduzimače rad po utvrñeno] ceni. kod nas se obično nepravilno izgovara: sviter. farm. sskr. saccharificatio) pretvaranje u šećer. svadeši (ind. suite. u narodu. u nekom drugom sudu. saat) v. sahat (arap. svita (fr. sadžak (pere. saccharina) pl. lat. koja se kod nas. kod simfonije ili sonate). saharimetrija (grč. sweater) v. 500 puta slaña od šećera. sakchar. živahno. svomps (eng. lako. sahibija (tur. vrsta kle-ñenje ne konjskim trkama u Engleskoj gde sopstvenici grle uležu izvesne svote koje sve dobive sopstvenik najboljeg grle. eaharin (gr č. metron) sprava za odreñivanje količine šećera u rastvoru specifičnom težinom. kompozicija od više delove. saharum Saturni (lat. sac) plitak metalni ili zemljani poklopac pod kojim se na ognjištu peče hleb i pita. sakchar šećer) obični trščani ili repni šećer (up. slik. Svebi (lat. v. a la svit (fr. tobož. svegliato) muz. koji su bez potrebne nevezanosti (npr. odakle se rasprostrlo na zapad i jug (docnije je od ove reči postala reč Švabe. sedenje kao model (pred slikarom. swing) sp. šrot. sveter. saa'. sveng (eng. ušećeravanje. prirodno. svelto) muz. swamps) pl. sahija (tur. Suada) kit. pekva. pretvaranje skroba u šećer. sesija. teozofa i vidovnjaka Eme-nuela Svedenborga (1688—1772). Svadela (lat. Suebi) pl. saharifikacija (nlat. šećerna trska. boginja nagovaranja kod Rmuivana (grčka Pejito). swadeshi) narodni pokret u Indiji koji je imao za cilj da oživi domaću industriju i da se Indija oslobodi engleske vlade. metria) merenje saharometrom. Svada. sač (tur. sahibija. sacellarius) čuvar crkvenih dragocenosti i crkvenog novca. neusilje-no. rečitost. rheo tečem. sacelan (nlat. seance) sedenje. dakle. spravljanje šećera. sequi pretiti. saharometar (grč. živo. tekoñe: kamerna ili plesna sonate. nije hranljiva. sweater skupljač znoja) debela pletena vunena ili pamučna sportska košulja (za zaštitu od prekomernog znojenja). naročito vojničko. zasta) sitna olovna zrna za pušku. sahip) gospodar. Suadela) kit. veština izlaganja lepim pričanjem. zadužbina. sevap) dobro delo. prezrivo: govorljivost. muz. gr č. naročito jedan od prvih slugu papinih. takoñe: slatka materija. upotrebljavale za Nemce uopšte). vrsta kockanja gde jedan igrač dobiva sve uloge. veliko germanske pleme na obalama Baltičkog mora. dar nagovaranja. šećerne materija. arap. sakchar šećer.. sahib v. saharum laktis (lat. svedenborgovci pl. vrši posredovanje izmeñu prisutnih i duhova. sakchar šećer. saharometrija (grč. krepko. sakchar. iz pratnje (o oficirima koji nemaju svoje komande. metron merile. sweating system) „sistem znojenja". perutanje kože sa preteranim lučen>em masti. knjigo-noša. saccharum lactis) mlečni šećer. skupština starih indijanskih ratnika. sai. vejarom). seborea (lat. seansa (fr. a le suite) u pratnji. tur. kuva jelo. u boksu: široki udarac izmahnutom rukom (ovim udarcem je bivši svetski šampion Siki nokautirao francuskog šampione Karpantijea). saharoza (grč. svastika (sskr. glikoza). swastica sre ćan) kukasti krst. kapelan. saccharum Saturni) olovni šećer. metria merenje) merenje količine šećera pomoću saharimetra.

papska stolica. sadaf) v. sawda) goreti ljubavnom čežnjom. brazdanje. postao oceubica. sedimentosus) taložan. sloj. sejv aur soulz (eng. segmentacija (nlat. sedimentozan (nlat. sevdah (arap. seid (arap. sedes sedište) stolna (ili: saborna) crkva. setva od serere sejati) godišnje doba. obrazovanje ćelija cepanjem. sezonska industrija. sevdalija (arap. sedativa) pl. lat. sedalna crkva (lat. sedentaran (lat. sevdisati (tur. segve (ital. O. sedentarius) stalan. odstra-niti. segue. S. deoba zajedničkog zemljišta. per sedes (lat. med. borna kiselina. lat. odvajati.) gospodin. nataloženje. per sedes) putem stolice. dvo-mese č na. šalju avioni i oni koji se nalaze na moru u životnoj opasnosti. segidilja (iš. une čita kao k. pl. roba i dr. koji se tiče zemljotresa. stalna karta. biol. sedimentaran (nlat. ljubitelj ljubavnih pesama. sedentaran život (lat. biol. pozorišta. koji se javlja sa godišnjim dobom. koji utoljava bol. igranki. carski. seguidilla) vrsta ptanske pesme u strofama od asoniraju ćih stihova sa po sedam i pet naizmeničnih stihova. sedimentacija (nlat. tur. carski) naziv za sudiju u staroj srpskoj državi. a la sezon(fr. tur. . stišati. pod diskriminacija. seizmičan (grč. emir iz Prorokova plemena. segmentatio) deljenje ili cepanje na odsečke. o. naslaga. koji odgovara izvesnom dobu godine. sedimentarius) taložni. orijentalska zeljasta biljka iz porodice pedalijacea (nlat. vita sedentaria) život koji se mahom provodi u sedenju. ljubavna č ežnja i strast. kom. kriva linija koju izbeleži seizmograf. odvojiti. sawda. planine koje su postale od naslaga iz vode. sedec (lat. su sam. kao skra ć enicu S. med. katedrala. slepo oru ñ e verskog zanesenjaštva i sile. ned. sedimentatio) taloženje čestica mehanički zdrobljenih materija. sevdah) zaljubljen. svirep. potomak Muhamedov. sezam (grč. strastan čovek. zemljotresni. koji ublažava) ublažavaju ći. gramma slovo) kol. deo nekog luka odsečen pravom ili ravni. u pravo vreme. sezonska karta mesečna. sedes apostolica) apostolska stolica. udaljiti. sedativus ublažavan. sawda crna žu č) ljubavna pesma puna čežnje i strasti. aerlmuter. udaljeno. prstenak. hors de saison) u nezgodno vreme. seizmogram (grč. sevicije (lat. sayis. cedille) kukica. sedef (arap. sedancia. deo (kružne) površine izme ñ u luka i njegove tetive. rasna segregacija v. meñunarodni radiotelegraf-ski doziv u pomo ć koji. sledi. izdvajanje iz neke celine. u nevreme. arap. segregatum) ono što je odvojeno. biti zaljubljen. seiz (arap. sezonski radovi oni koji se mogu obavljati samo u odreñeno doba godine. seizmogram sedes (lat. sedantia od sedare umiriti. sezona (fr. krateo zapovedam) čin u staroj srpskoj vojsci: zapovednik jednog dela vojske. segregacija (nlat. sedativa (nlat. sedecimus šesnaesti) oblik (ili: format) šesnaestine (tabaka. stolica. Sezame. poglavar. uminugi) pl. satio sejanje. sesamum) bot. segregatio) odvajanje. sedimentarne planine kol. segregirati (lat. fig. sevda) ljubav. koji mnogo sedi. smu čanja. arap. sezamon. a la saison) prema doba godine. materija izdvojena iz vode. zlostavljanje. koji ostavlja talog. sevda ljubav. doba najzgodnije za neku vrstu poslova ili bavljenja (kupanja. seyis) konjušar. segmenti prstenci. žetve. berbe. seismos. lekovi za umi-njenje (ili: utišavanje. zool. sedes apostolika (lat. segregatorijum (nlat. utoljenje. saevitiae) pl. saevus besan. sevda. sevdaliika (tur. sedes) sedište. sezonski (fr. stalno nastanjen.-tur. SOS. koji je postao taloženjem. nego kao ć irilsko „s". boravište. ćelija obrazovana cepljenjem ili segmentacijom. save our souls) „spasite naše duše". segregat (lat. sedativan (nlat. Sesamum orientale) od čijeg se žutog semena dobiva bistro i slatko ulje. saison. otvori se! arapska čarobna formula pomo ću koje se otvaraju vrata od blaga (iz pri č e „Alibaba i 40 hajduka" u „Hiljadu i jedna no ć "). sequi) iuz. sediment (lat. ona koja se obavlja. gospodar. knjige). segregare) odvojiti od stada. čiš ćenje. or d' sezon (fr. zabava i dr. trgovina. segmentum od secare seći) odsečak. umiruju ći. stan. pravopisni znak ispod francuskog slova s (s) koji kazuje da se s ispred a. odstranjeno. surovi postupci. sebastos uzvišen. sevastokrator (grč.). seismos potres) trusni. ime jednog roba i fanatičkog pristalice Muhamedovog koji je.828 sevast (grč. sedilja (fr. putem čišć enja. sprava za razlu č ivanje raznih te č nosti. traži samo u izvesno doba godine. peva se uz ples u 3/4 takta i uz pratnju gitare ili kastanjeta. segment (lat. lat. odsečak. umirenje) bolova. v. koji potiče od zemljotresa. stolica. segregatorium) hen. nesvesno. sedimentum) talog (neke tečnosti). saisonnier) koji se tiče godišnjeg doba. sedativna so so za ublaža-vanje bolova. prav. sedancia (lat. sebastos uzvišen.. vladalac. naviknut na mnogo sedenje.

sequestrare) prav. sekvestar (nlat. državom ili sudom odreñeni upravnik ili staralac imanja i stvari koji su u sporu o svojini. u industrijskim preduzećima: radnik na tajnim poslovima. seksagezimalna podela podela punog ugla na 360 jednakih delova. sek (fr. seccus) suv. trusovima. izlučena tečnost. stavljanje pod zabranu spornog imanja (sekve-striranje). sequitur) sledi. u filmu: najmanja filmska celina. seizmometar (grč. grč. seksologija (lat. davanje na čuvanje (ili: u ostavu) neke sporne stvari po sudskom nalogu ili po sporazumu stranaka u ruke trećem koji treba da je čuva d<^ konačnog rešenja spora. segmen) psar. srditi. ciki?) stariji čovek koji voli da se muva oko devojaka. 600 itd. pandur. ital. secretariatum) čin ili zvanje sekretara. sekrecija (lat. tome sečenje. seks (lat. sleduje. kod nas: stražar. beležim) sprava koja automatski beleži zemljotres. seksepil (eng. sequi slediti. gristi koga. sikativ. fr. vañenje sečenjem kosti koja je u truljenju. npr. sekirati (ital. med. seksagon (lat. secretarius) 1. kancelarija tajnikova. secco suv) v. angulus ugao) geom. sekanta (lat. tajništvo. sekvestrator. lučevina. seismos. lučiti. sexta sc. čuvar industrijskih tajni. pro-izlazi. seičento (ital. grč. na imanje u sporu staviti (ili: stavljati) sudsku zabranu i dati ga nekome trećem na upravu ili čuvanje. sejm (polj). šesti deo kruga. izlu-čivati. pomoću koje šeširdžije izrañuju od dlake filc. istrulela kost koja se još drži u novostvorenoj koštanoj masi. seksangularan. odvajanje istrulele kosti. gonia ugao) v. skupština. tajnik. ono što dolazi posle čega. u istom glasu. sekvitur (lat. classis) šesti razred neke škole. sastanak. heksagon. podela minuta na 60 jednakih delova. med. slikati al seko (ital. goniometrijska funkcija: odnos izmeñu hipotenuze i na-legle katete (skraćeno: sec). šesti ton skale. scena. sekvester (lat. sektor od 60 stepena (up. 1. uzabraniti. uzaptiti. pisači sto. muz. ponavljanje nekog motiva na različitim stupnjevima uzlazno ili silazio. rezanje) med. zool. znoja. seizmologija (grč. secretio) fiziol. seki?. onaj koji vodi zapisnik (sednice. koji zanoveta. ljutiti. sekstant (lat. tur. odvojak. sekvenca (lat. seism6s. al secco) slikati na suvoj osnovi (supr. logia nauka) nauka o zemljotresima. metron merile. sekans (lat. sekvester. (Sejm) poljska narodna skupština. mera) v. secretum) držati u tajnosti. kvadrat. sekretist (lat. 3. seymen. sekvestrirati (nlat. dakle i geografske širine i dužine. šesetni. sekvoja bog. pr. što sledi iza čega. sextetum. secans) geom. seizmograf. trusomer. sextus šesti. sequestrator) prav. sec suv) vino u kojem je sav šećer iz grožña fermentacijom pretvoren u alkohol. segban. secretum) onaj koji je odvojen. 3. minute na 60 sekundi. naziv za HUP vek. prigovara. sexagesimus) mat. sec. staviti pod sekvestar staviti pod zabranu. sexus spol. šezde-setni. sekretar (nlat. sekvestrotomija (nlat. seismos. seccante) nervozan. secretum) tajna. zahod. sekantan (ital. logia nauka) nauka o seksualizmu. sečica. sejmen(in) (pere. tajni pečat (vladara). sequestrum. zame-ra. izlučivanje tečnosti iz tela. seko (ital. služi za me-renje uglova do veličine gotovo 2 puta po 60°. poznata kao utamanjivač zmija. sekretirati (lat. rastu u brdskim i planinskim vlažnim predelima Kalifornije. grč.seizmograf 829 4. 2. seks (lat. 2. uzaptiti. skupštine). seksagezimalni (lat. sextans) astr. seicento) u istoriji italijanske umetnsosti i kulture. linija koja seče drugu liniju. secretage) šalitrena kiselina u kojoj je rastvorena živa. secans) geom. 2. recipročna vrednost kosinusa. seksangulum (lat. afrička stepska ptica grabljivica. sexus) 2. seksta (lat. instrument sa dva ravna ogledala i durbinom. sekativ (ital. sekeš (tur. rastojanja zvezda. čija pojedina stabla do-stižu visinu i preko 100 t a dožive i do . dosadan. sex) 1. podela stepena na 60 jednakih delova. sexappeal) neposredna privlačna sila za osobe drugog spola. zagrižljiv. delovoña. pisar. geom. vrsta džinovskog četinarskog drveta (Sequoia). sequestratio) prav. šest. epizoda. lat. vojnik janičarskog puka. soba u kojoj radi tajnik.000 godina. pratiti) 1. uza pćeno dobro. u kartama: šest karata iste boje koje doñu jedna za drugom. prećutkivati. sestetto) muzički komad za 6 glasova ili 6 instrumenata. svadljiv. grapho pišem. lučnih minuta. sekanta kruga prava koja seče obim u dvema tačkama. podela časa na 60 minuta. muz. oktang). v. sequestrum) prav. sex šest. spolna (seksualna) privlačnost. zbor. seksagezimalni račun računanje ra-zlomcima čiji je imenitelj 60. sekret (lat. stepena. osušen. lučnih sekunda. uzabra-njivati. sekretarijat (nlat. seksus. sex. sekvestracija (nlat. uzabranjeno. al freske). šestougaonik. nužnik. sekstet (nlat. seccare sušiti) dosañivati. držati pod bravom u pisaćem stolu (sekretaru). sequester) v. secco. sekvestrator (nlat. lu-čenje. seizmograf (grč. sekretaža (fr. odvajanje. suvo vino.

drugi način izvoñenja udarca mačem. pratilac. sekundarne pojave med. dug niz godina. sekundine (nlat. spolnost. sekundant (lat. secunda od nlat. sekularna proslava proslava stogodišnjice. opšti naziv za fina bela vina iz Španije i sa Kanarskih ostrva. pratiti načela kojih se neko drži. sekundarni lekar pomoćni lekar (u bolnicama). secularisare) posvetov-niti. već su izvesna odreñenja primarnih kvaliteta. vek. voj. pol. učiniti svetovni^ (ili: mirskim). seksualizam. 1021. oznaka s. zatvorenost i tuñenost od širokih masa. takoñe: svi muški ili ženski spolni organi. Lineov sistem. posvetovljenje. suvog grožña. sekunda menice druga menica (v. seksualist (nlat. škola i medicina da bi se omladina sačuvala od opasnosti spolnog života. 2. secundina) med. sec. podreñen. seksualni nagon spolni nagon. jedno pokolenje. jeres. uzgredan. geom. necrkve-ni. 2. seksualne etika nauka koja se bavi pitanjima spolnog života sa etičkog gledišta. sekstilion (lat. koji ima jake spolne prohteve. sporedan. secundarius) 1. mirski. sekunda (lat. zadružni sektor. sextola) muz. sektaštvo (lat. podela biljaka prema njihovim spolnim delovima. ljudski vek. grupa od 6 tonova koji imaju vrednost od 4 tona. sekundina retenta (nlat. sekularni (lat. kod Francuza i Amerikanaca: hiljada podignuta na sedmi stepen. sektešiti (lat. deo ili odsek borbene ili utvrñene linije.192. povlañ ivati kome. spolni. sector isečak) 1. seksus (lat. nemački naziv za penušava vina (Sekt). pars minuta secunda drugi umanjeni deo. filozofa Džona Loka: kvaliteta koji ne postoje onakvi kakvi su opaženi. vuna druge vrste. kratkoće radi.) kojoj pripada. sekularitet (lat. secularis) vekovni. seksualitet. koji pomaže) pomoćnik. muz. odvajati se iz neke šire zajednice. seksualne biologija nauka o spolnom životu. svetovni. munuta). sexualis) spolni život. onaj koji u orkestru na istom instrumentu svira drugi glas.sekstiliJun 830 sekundira™ sekstilijun v. svedok u dvoboju. traga). u privredi: oblast proizvodnje gde se proizvodi na na čin svojstven toj oblasti (državni sektor. jedna od osnovnih mernih jedinica po Meñunarodnom sistemu jedinica = trajanju 9. kod evengelika: drugi propovednik. secta) pristalica neke sekte. sekstilion. svetski. pojave u bolesti koje su došle kao posledica prvih (primarnih) pojava. secundarius) koji zauzima drugo mesto u nekom redu. STOGODIPJNJI. dever. privatan sektor). sekularizireti (nlat. seksualizam (nlat. secundans povoljan. u sred. škola) manja verska stranka ili manje udruženje koje se odvojilo od neke veće. vek.631. secta) stvaranje sekti. pro secundo) drugo. vladajuće verske stranke. po učenju eng. veku: svet. 10 . seksualitet (nlat. sent (fr. podupirati koga. mač. muz. sekulum (lat. svetovno pravosuñe u crkvi. zavisan. kod Engleza zvi Nemaca: milion podignut na šesti stepen. sektaš (lat. seksualan (nlat. sekularizacija (nlat. stranka. sekte (lat. deo kruga izmeñu luka i dva poluprečnika povu č ena iz središta do krajeva toga luka.770 perioda zračenja koje odgovara prelazu izmeñu dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133. secco suv) fino špansko i italijansko vino koje se cedi od suvarka. samo secunda) šezdeseti deo lučne minute ili vremenske minute (up. pa je ostalo. isečak. fiz. secundina retenta) zaostala posteljica. 3. spolno pro-svećivanje omladine. podvojenost u nekoj široj zajednci. sekundarni kvaliteta fil. pomoćni. onaj koji drži propovedi posle podne. sekstola (nlat. secundus drugi. posvetovnjavati. sextns šesti i nastavak po sličnosti sa billion) 1. drugi ton posle osnovnog tona. onaj kojij je sklon da zastranjuje i da se odvaja od grupe (npr. posvetovljenost. stolećni. kod katolika: sveštenik po rangu drugi posle opata. stvarati sektu. secta) izazivati podvojenost u nekoj široj grupi. sekundira™ (lat. drugi po redu. sexualis) 1. sexualitas) v. sexus) spol. secta od sequi sledovati. secularisatio) posvetovljavanje. seksualna psihologija deo psihoilogije koja se bavi proučavanjem spolnog nagona. stalnost. sekundno klatno klatno čije jedno klaćenje traje jednu sekundu pro sekunde (lat. seksualna higijena higijena spolnog života. ital. 2. sektor (lat. političke itd. saeculum) stoleće. sekundarni (lat. čulan. sekunda vuna manje fina vuna. književne. prisustvovati kao svedok . secundare) pomagati kome. 2. drugog reda. pretvorenost nečeg crkvenog u svetovno (mirsko). pretvaranje nečega crkvenog u svetovno (mirsko). ići na ruku kome. sekundar (lat. sexualis) pristalica Li-neovog seksualnog sistema. posteljice (opna u kojoj dete leži za vreme trudnoće). seksualne pedagogija vaspitna načela i mere što ih primenjuju roditelji. saeculum vek) svetovnost. zemaljski život. koji se odnosi ili koji je u vezi sa spolnim životom. crkvene lice ili crkvenu stvar učinti svetovnom. seksualni sistem bog. pojave docnije po postanku. seksualne patologija nauka o bolesnim naklonostima spolnih osećaja.

izabrani deo. odsek (nekog većeg nadleštva). selenograf. v. up. a altruizam je samo prefinjena samoživost koja je postala putem uviñavnosti i navike. Kada su jednom zapitali onoga što je stavljao ove znake šta zna č e ta slova. selam (arap. up. 2. koji je u vezi sa sekundom. Sam) engleska skraćenica imena Samuel: ankl Sem (eng. izabrano. veština izražavanja misli i ose ć anja pomo ću cveća (omiljena zabava haremskih žena). odabrani deo. pars) 1. Selene Mesec. prav. topos mesto. sprava koja automatski dome će ugalj pri loženju kazana i dr. Sem (eng. darvinizam). sectio aurea. tako ti je to u ratu. koji traje sekundu itd. podeljenost jedne duži ta č kom tako da se manji deo ima prema većem delu kao što se ima veći deo prema (celoj) duži. geogr. prava drugog sina i njegovih naslednika na nasledstvo. drugi po redu. borbom za opstanak izazvano prirodno odabiranje i održanje jedinaka najsposobniji» za život. elemenat. pratiti.) sreća. koji pripada sekundi. odabirati. sekundus (lat. nadzornik liferovane. v. actor delalac) automatska mašina za fino predenje (u fabrikaciji pamuka). supr. drugo roñenje. U ratu za slobodu Sev. sekcio divina (lat. selenograf (grč. selenostat (grč. selenografija. Selene. selekcija (lat. med. soli selen-ske kiseline (H2SeO4). selamet. S. sekunda. izbor. Selene) med. med. boginja Meseca kod starih Grka. znak Se.. selecta sc. selfmedmen (eng. tur. otvaranje leša. moć (ili: sposobnost) odabiranja. istemi postavim. se la ger (fr. Darvinu. Amerike bio je neki Elbert Anderson vojni liferant. prou čavlac Meseca. koga je vlada postavila. selfaktor (eng. A. hen. selemet (arap. opisujem) opisivač Meseca.sekundni 831 Sem ili dever (u dvoboju). c'est la guerre) to ti je rat. Selena (grč. paranje. selenogamija (grč. selekcija. odgovorio je: Elbert . v. sekcio cezarea (lat. sposoban da tačno i čisto prima emisije radio-stanica (o radio-apara-tima). sledeći. sectio) 1. self-fider (eng. u slu č aju velike suženosti karličnih kostiju). selenotopografija (grč. 3. šaljiv naziv Severnoamerikanaca i njihove vlade. .. voj. sekcija (lat. selfiš sistem (eng. muz. fr. primogenitura. shvatanje po kojem se čove-čija priroda uglavnom upravlja po nagonu samoodržavanja. Selene. Selene. Hobz. redni broj 34. geografske karte).96. pravi karijeru. selenografija (grč. selekciona teorija po Č. seligere odabiraš.se-bični sistem". (United States. selektivan. secundus) pr. sectio divina zlatni presek. slikama itd. sekundni koji se tiče sekunde. Na upakovani provijant stavljani su znaci E. atomska masa 78. Selene. Selene Mesec) kit. (Elb. tj. onih koje se uslovima života mogu najbolje prilagoditi (up. sekundogenitura (nlat. selfish system) fil. uspeh. selectivitas) odabirnost. sekundi« klatno fiz. selen (grč. selfgavernment (eng. isporučivane robe. logos) v. onaj kojo nasleñuje ako prvi naslednik (primus) ne dobije nasledstvo. ovaj odnos duži na predmetima. Selene. odeljak. sekunda. selenove ć elije služe kao ispravlja či struje za pretvaranje naizmenične u jednosmernu struju. up. uncle Sam) „ujka Sem". odeljenje. seligere odabrati. secundogenitura) prav.. božanstveni presek) geom. grafičko predstavljanje Meseč eve površine. graphia opisivanje) opisivanje Mesečevih mesta. deo (knjige. selenogamija. selekta (lat. selenium) pl. odabrano. logia) v. sečenje. selenolog (grč. Selene Mesec) hem. selectif) koji ima svojstvo odabiranja oda-biran. selva šuma) pl. u oblasti reke Amazona. kajzeršnit. selektivan (lat. selenolabijum (nlat. sekcio aurea. selenijum (nlat. self-feeder) samopunjač. Lametri. grapho pišem. selfgovernment) samouprava. lunarijum. koji za sve što postiže i što ima treba samo sebi da zahvali. selena bela pega na noktu. mesečarstvo. glavni predstavnici: T. selam) turski pozdrav. selenijaza (grč. a Samuel Wilson. prou č avanje površine i drugih svojstava Meseca. lat. drugi. sectio ceasarea) med. «ed. selenolabium) v. carski rez (operativne otvaranje trbuha i materice radi vañ enja ploda. namestim) sprava za posmatranje Meseca. selen. razred odabranih u čenika (u nekim školama). self sam. selenologija (grč. gamia brak) brak s Mesecom. classis) najbolji razred. Helvecijus i dr. deo puta ili pruge. pod dejstvom svetlosti povećava mu se električna provodljivost. vlažne tropske šume u Južnoj Americi. vod. selenati (nlat. Anderson) i U. selektivnost (nlat. somnambulizam. 2. Selene Mesec. selekcionizam v. Sjedinjene Države). selvasi (šp. graphia) opisivanje Meseca. poznat pod imenom ankl Sem. svirati ili pevati drugi glas. self-made tap) čovek koji sopstvenom snagom krči put kroz život. metaloid. govor cvećem. selectio) odabiranje. izaziva kod posmatrač a ose ć anje svadljivosti ili dopadanja. selenium) hem. selecta sc.

oploñavanje. finale kraj) sp. semema v. semina semenje) pl. semiografija. semitski jezici jezici Se-mita: jevrejski. semejotika (grč. sema znak. poluiščašenje. semestris) pola godine. permeabilis propustljiv) fiz. semnologija (grč. r ć eteb nosim) nosa č znakova. pl. semitonije (lat. gr č . pokretne stvari. semantema. semina. seminar). prema terminima morfema i fonema. semi pola. diametros prečnik) poluprečnik kruga. a označava najmanju jedinicu u sistemu sadržine jezi č kih znakova. semitologija nauka koja se bavi prou č avanjem istorije i kulture Semita. kolon ud. . srpski. rpogeb) koji daje znake u daljinu. nedovoljan dokaz. pisanje nota. seminarinm) rasadnik. koji služi kao znak (bolesti). sema. regmeabilis propustljiv) fiz. pomorski telegraf. semiplena prebacio (lat. deo) gram. phero. grč. pokazan. telegraf znacima. učenje epiku-rejca Filodemosa po kojem reči nisu slike nego samo znaci (oznake) naših predstava. pretposlednja borba (ili: utakmica). phero. seminis seme. seminarium) ñak. semeion znak. poluuganu će. semafore™ (grč. polu. semasia. semiologija (grč. nepouzda-ni svedoci. cela nota. semitizam jevrejstvo posmatrano sa etnografskog gledišta. nauka o muzičkim znacima. . semonce) mor. semiminima) muz. semen (lat. semantema (eng. semiotika (grč. polufinale. semi polu . u užem smislu samo Jevreji). semibrevis (nlat. emi) pola. koji znač i) v. filološki i dr. semitska filologija. pr. semi-. semen gen. sumnjivi. semejoza (grč. dostojanstven. semantema) upotrebljava se kao termin novije lingvistike. predznak. posle koje dolazi finale. semeiotike) fil. semitestes) pl. . zabeležavanje) v. pokretnosti. 1/16 note. semaziologija. semantika (grč. semibrevis) muz. koji nagoveštava. semiton (lat. učitelje). semiplata) „polusrebro". polugo ñe. semen gen. semipermeabilan (lat. semejotika. ned. u složenicama). Arapi i dr. mensis mesec. metallon) pl. semestar (lat. metalna smesa koja se sastoji od jednakih delova kalaja i cinka. semina (lat. semeion znak) v. ili mu pripada. muz. semiminima (nlat. . semen) seme. semitonia) pl. sejanje. polupotpun dokaz. pripravni zavod ili pripremna škola (za bogoslove. semazija (grč. semifusa) muz. semifuza (nlat. semejografija v. jednog od trojice Nojevih sinova (Jevreji. Etiopljani. polubre-vis. semitontum) muz. upola polu . (pojavljuje se samo kao predmetak. Sirci. semi. sex šest. polusve-doci. polupropustljiv (opna). seminarsko rad probni pismeni sastav koji se č ita i kritič i pretresa u seminaru. graphia pisanje) pisanje znacima. naročito semitskih jezika. haldejski. semiplata (šp. se movere kretati se) pl. semafor (gr č . dava č znakova koji se može upotrebljava™ danju i no ć u. šestomesečje. pitomac jednog seminare. bogoslovac. sementema (grč. logia) nauka o znač enju re či. sirski. govorenje) govorenje ozbiljnim i svečanim tonom. filozofija jezika (deo gramatike). pošte dostojan. čija je pokretljivost posledica sile koja je u njima kao živim bi ć ima.. . tj. brzo pisanje. semiografija (grč. grč. semiotika. semnos poštovanja vredan. tačka i zaleta (. nauka o znacima (simptomima) bolesti. Semiti pl. semi. častan. nagoveštaj. semi-. semitist proučavalac. prav. koji se tiče morskog telegrafa (semafore). veština stavljanja tonova u note. semipermeabilitet (lat. Štampa je prihvatila ovu šalu i raznela je po celom svetu. znalac semitskih jezika. na univerzitetima: zavod za stru čno usavršavanje u nauci (istorijski. v. poluton. opomena pucanjem iz topova sa ratnih ili patrolnih brodova kojom se pozivaju trgova č ki brodovi da stanu da bi bili podvrgnuti pregledu. med. semejografija. grč. logia) v.(lat. semiotika. semeiotikos koji pokazuje. semeiosis označavanje. semiplena probatio) prav. semikolon (lat. nagoveštavan) koji pokazuje. semitestes (lat. semons (fr. semaziologija (grč.) lingv. radijus. semi. . četvrtina note. rasturanje semena prirodnim putem. semiotičan (grč. označavanje. semidijametar (lat. semiluksacija (natl. semimetali (lat. up. polumetali. Anderson i Uncle Sam. istočnjački narodi kavkaske rase koji vode poreklo od Sem-a. semifinale (lat. semen. polutonovi.semazija 832 seminacija (lat. semivokal (lat. semovencije (lat. seminis seme. arapski i dr. semivocalis) gram. semantikos koji označava. seminatio) biol. semaziološki. 1o-gia govor. u grčkom se upotrebljava kao znak pitanja (upitnik).). semi. semioza. semeion znak. poluvaljani. seminar (lat. semenište. seminarist (lat. semasia označavanje) davanje znaka. semiluxatio) med. polupropustljivost. reč kao oznaka pojma koji prikazuje. polusamoglasnik.

metron mera) aparat za merenje fotografskih emulzija. sklon čulnim uživanjima. sempličisimo (ital. pl. sensibilis) opažljiv. senarius) četr. nežnost osećanja. deo mozga u kome je sedište osetljivosti. učenje koje celokupne saznanje svodi na čulne doživljaje. od sred. sasvim jednostavno i prosto. kurtaža. censualis procen-ski) berzanski. sensualis čulni) fol. sensualis) pristalica senzualizma (up. sendvičmen. čuv-stvenost. lat. stalno. pa ipak ostavlja jednu nečulnu aktivnost: pažnju (Kondijak). sensationalis) koji izaziva uzbuñenje. osećaj. na univerzitetima: samoupravne telo (up. sensus communis) zdrav razum. senzitometar (nlat. rešenje senata. sposoban za primanje utisaka. čovek sklon čulnim uživanjima. sensatio) psih. primetan. (naziv po grofu Conu Sendviču. sempre pijanisimo (ital. sempre. fig. empirist). senex ten. namazane buterom. neprestano. poligala. oseća j an. hem. senzibilitet. jednostavno. up. sentire osetiti. očigledno predstaviti. v. senzorijum komune (nlat. sensu proprio) u pravom smislu. jedinjenja zlata i vanadijuma). senatus academicus) akademski senat. sladostrastan. većnik. šp. sempre piu mosso) muz. stvar ili pojava koja izaziva uzbuñenje. koji se tiče sedišta osećanja u mozgu. veka: opštinske veće u velikim gradovima. senatus akademikus). 1718—1792). savet. senzacija (nlat. osetan. senatus konzultum (lat. sempiterna (lat. zanimljiv dogañaj. nežan. v. oni koji spoljnim na-dražajem izazvani živčani pokret sprovode od jednog čulnog organa do živčanog centra. senzibilan (lat. materija koju sadrži senega-koren. sempre pianissimo) «uz. sensitivus) sposoban da oseti.. putevi. čulan. izmeñu kojih je umetnu-ta šunka. senzorni živci. sensitivitas) osetljivost. sempervivum „uvek živo") bog. sen (jap. savetnik. grč. osetljiv. veće čiji su članovi redovni profesori univerziteta. fig. trimetar. sensificare) poosećaji-ti. seizu malo (lat. senzitometrija (lat. sena) farm.sempervivum 833 senzus sempervivum (lat. kurtje. ljudi koji idu ulicama noseći na grudima i leñima velike reklamne plakate. senator) član senata. deo mozga u kome se susreću osećaji izazvani preko svih čula. sposoban za osete. sensus) osećanje. telesni.). učiniti da se može osetiti ili čulima opaziti. sandwich) dve kriške hleba. lat. sempre (ital. ešpfizam. senat (lat. učiniti nešto da bude pristupačno čulima. sensale. sandwich-man) ili samo sendvič. sensale) v. osetan. čudnom opažaju (senzacija). simplex prost) muz. senzualizam (nlat. u fotografiji: bojene materije koje se dodaju želatinu bromnog srebra da bi se dobile ortohromatske ploče. sposobnost opažanja osetom. sensu strictiori) u užem smislu. sensorium commune) opšte sedište osećaja. senatus consultum) odluka senata. senzificirati (nlat. senzualan (nlat. materije koje neke druge materije osposobljavaju za neku fotohemijsku reakciju (neke organske boje. osetljiv. sensibilitas) osetljivost. bez ukrasa. lat. uvek vrlo tiho. kurtaža. perpetuaia. uzbuñenje. senatus akademikus (lat. senzitivitet (nlat. sve brže. sensibilisatores) 2. čulo. u novije doba: ime prve komore (gornjeg doma) u mnogim državama. sensu bono) u dobom smislu. semper) muz. sve brže i brže. senatus populuskve romapus (lat. sensale) v. senzibilizatori (nlat. zgrada. sendvič (eng. senzorijum (nlat. veće. čuvarkuća. sempliče (ital. senzitivan (nlat. sensibilisatores) 1. osećajnost. senatus populusque Romanus) senat i narod rimski. sempre iju moso (ital. seizu bono (lat. pun osećanja. poosetiti. senzalija (ital.) japanska novčana jedinica = 1/100 jena. sensorium) psih. senzibilitet (nlat. senis starac. utisak koji se dobiva od energije iz spoljašnjeg sveta (eupr. pojačava čulna osetljivost. uzbudljiv. središta. senzus komunis (lat. trgovački posrednik. koji se osniva na opažanju. sempiterna večna) veoma jaka vunena tkanina. separ (lat. senzuelan. sendvič. salama. novost koja skreće opštu i veliku pažnju. sensualis) čulni. sempiternel (lat. osećajni. oset. sudski kolegijum. metron) merenje osetljivosti fotografskog materijala na svetlost seizitometrom. senzus (lat. sredstvo za čišćenje koje se dobiva od lišća drveta Cassia senna (raste u Egiptu. senzal (ital. dvorana u kojoj zasedaju članovi senata. stalno vrlo tiho. senzibilizatori (lat. smisao. sposobnost osećanja. senzoran (nlat. uvek. sensitus. sensu . arap. senatus) „veće staraca". senator (lat. sklonost čulnim uživanjima. sir i dr. refleksija). senzarija (ital. sensorius) osetni. prosto. senzualist (nlat. osećaj. sensitus. sandvič-men. sensu malo) u rñavom smislu.. senru strikciori (lat. senegin hen. osećati. sendvič-men (eng. Siriji i dr. sempiternus večan) vrsta grube keplovane tkanine. senega-koren koren biljke Polygala senega (lek od ujeda zmije zvečarke). zapažljiv. up. sladostrasnik. seizu proprio (lat. kod starih Rimljana: državni savet. 53 Leksikon senzacionalan (nlat. semplicissimo) muz. sepa (ital. grč. semplice.

npr. senior (lat. senca (ital. odvojen postupak. senilis) starački. collegium seniorum) veće (ili: savet. senza repetizione) muz. sententiosus) pun izreka. povodom kakvog naročitog slučaja kazana rečenica u kojoj je usredsreñena kakva opaska. način pisanja. značenje. sentenciozan (lat. rastava. sentina) mor. pun osećanja. senza tempo) muz. podvojenost. čovek koji živi na velikoj nozi. senilitet (lat. simonizam. senhora. grč. a ne plemstvo i visoko činovništvo. kaljuga. bogat mislima. laka separaciJa uzbudljivost osećanja. bolećivosti. seniorat (nlat. gran senjer (fr. senilan (lat. iz nekog časopisa (separat). mudra izreka. ze pop £ vero. osećajno. naročit otisak. senilnost. odluka. sentire osetiti) osećanje. separatus) v. senorita) mlada. sen-simonisti pl. senhor. kao izreka. npr. sinapi) slačica. senca sordini (ital. senza sordini) muz. sentencija (lat. bolećivost. senorito) mlad. jezgrovit. senior) gospodin. poja č ana osetljivost. sine bez) senca repeticione (ital. za otcepljenjem iz neke zajednice (političke. separatist (fr. lat. npr. separatio) odvajanje.). sentina (lat. gospodar. deljenje. inn.834 striktisimo (lat. separatio a thoro et mensa. težnja za otcepljenjem. sentimental) 1. verske i sl. sa osećanjem. izreka. pr. pojam. koji izražava razdvajanje. zajedničkog imanja. sve sebi čini". vlastelinka. senza. separacio a toro et menza ili separacio kvoad torum et men-zam (lat. pristalice sen-simoniz-ma. te se tako opštim načinom objašnjava onaj slučaj. senilis) staračke slabost i nemoć (duhova i telesna). separatan mir zaseban mir. segno. senex gen. šljam. seigneur. separatiste) onaj koji teži za cepanjem. bolećiv. Senf. senilnost (lat. fe ben trovato) ako nije istinito. smisao. s. senjor (port. izlapeo. senca tempo (ital. književni pravac u drugoj polovini HUŠ i u početku XDC v. prvenstveno pravo na nasledstvo najstarijeg u porodici (vrsta majorata). senilitas) v. duševni pokret. senora) gospoña. zbijen. za č in za jelo koji se pravi od mlevenog semena slačice. signum) muz.. gospodarica. mišljenje. pristalica otce-pljenja. koji se ističe idealizacijom radnje. se non e vero e ben trovato (ital. znak.' separatan (lat. sentiment (ital. lat. osetljiv. sentimentalizam (fr. sensu strictissimo) u najužem smislu. izmet. gospoñica. simonisti. bez sordine. stil. senior) stariji (za razliku od juiiora). vlastelin. uputiti ad separatum (lat. centarfor. separator (lat. sen-simonizam socijalistički sistem koji je osnovao grof Claude Henry de Saint-Si-mon (1760—1825) i njegovi učenici An-fanten i Bazar: državom treba da vladaju privrednici. sentimento. čuvstven. lat. goru-šica. separatus) odvojen. senor. kon sentimento (ital. osetljivost. stariji član nekog sportskog kluba. verske). sententia) mišljenje. separatan otisak zaseban otisak. sentimentalite) v. Saint-cyrien) pitomac čuvene francuske Sen-sirske vojne akademije. pokret za otcepljenje iz neke zajednice (državne. rastavljanje. oronuo. centre-forwards) sp. sent (eng. sen-sirac (fr. kolegijum seniorum (nlat. gospodar. ukidanja lične svojine i prava nasleñ a proizvodnih sredstava u korist države. skupština) starijih članova. neslaganje. senjer (fr. sudska presuda. separativus) odvojen. uputiti neki predmet na naročit. prav. moralna misao i dr. u poeziji: prevlañivanje subjektivnog nad objektivnim. senis starac. sentr-fovedz (eng. koji teži da razdvoji. separatistički. „Što god ko čini. u fudbalu: vo ñ a navale. separatisme) sklonost otcepljenju. separativan (nlat. izdvajanje. mir koji sklopi jedna država bez učešća država s kojima je dotle bila u savezu. ipak je lepo zamišljeno. razdvojen. separare odvojiti) centrifu-ga za spravljanje masla (butera). cent) ameri čka nov čana jedini-ca = 1/100 dolara. separatizam (fr. šp. senjorita (šp. vlastelin. senjorito (šp. sentimental) pojačana ose ć ajnost. senior) gospodin. senjo (ital. sentimentalnost. afekat. separacio kvoad vinku-lum (lat. koji odvaja. up. cent. 2. sentimentalan (fr. sentimental) podložan osećajima. otpadništvo. društvo treba preustrojiti u duhu načela prvih hrišćana. lat. odvajaju ći. gronulost. sentimentalnost. gro-nuo. preteranom osećajnošću ličnosti. najniži deo broda u koji se skuplja voda i nečistoća. odelit. senf (nem. ad separatum) prav. separacija (lat. otmena devojka. bez ponavljanja. lat. grand seigneur) veliki gospodin. prigušnice. bez odreñenog tempa. separatio quoad vinculum) potpu- . na osnovi proizvoñačkih zadruga. con sentimento) muz. čuvstvo. pod separatan. osećajan. na-zor. kao i težnjom za izazivanjem sentimentalnosti. fig. quoad thorum et mensam) razvod braka od stola i postelje. fin al senjo (ital. senioratum) zvanje i dostojanstvo seniora. sentimentalnost (fr. senjora (port. sentimentalitet (fr. separat (lat. sud. rasadnik prljavštine. sud. razdvajanje. otmen gospodin. npr. različit od drugih. razvod. fin al segno) do znaka. za vañenje meda iz saća (vrcaljka) itd.

septika (grč. 53« septet (nlat. sepedon) med. pre n. septohimija (grč. po priči. prisne sastanke i dr. zaražen. eepedoničan (grč. pr. septenat (lat. mollis oznaka za mol lestvicu) muz. koji izaziva truljenje. sepein truleti) hem. sedam. samo bez pominjanja imena. aleksandrijska verzija. razvoditi. rastaviti. sklonost sokova truljenju. aleksandrijski prevod. septikemičan. npr. separe) zasebna soba u gostionicama i dr. izdvojiti. septana (nlat. sepia) 1. terce. septembristi (lat. sepedonikos truležni) med. sedmi ton skale čiji broj treptja u sekundi iznosi 15/8 broja treptaja osnovnog tona. sepulcralis) grobni. Septentrio) astr. truljenje.separe 835 serasker ni razvod braka. serapa) v. ruk.) po naredbi egipatskog kralja Ptolomeja Filadelfa. serapa (šp. septičan (grč. sepsis) med. koji izaziva trovanje. groznica koja se javlja usled trovanja. trovanje krvi. septem sedam) poet. seplasiarius) ranije: putujući prodavač lekova. naro čito: član suda od 7 sudija. september) pl. sredstva za nagrizanje. septina (lat. septikos koji izaziva truljenje) pl. crnomrka boja ove životinje. separare) odvojiti. u nosu ili izmeñu polovina srca. izradili 72 učena Jevrejina u Aleksandriji (200. septuaginta sedamdeset) naziv za grčki prevod Starog zaveta koji su. septimola. septangularan. septon (grč. septikos koji izaziva trulež. fr. septola. septangulum) geom. pristalice ustava od 1820. sepet) kotarica opletena od rogoza ili pru ća. sepija (tur. septennatum) sedmogodišnje trajanje. Septentrion (lat. ital. truljenje sokova. u Portugaliji (nazvani po svome pobedonosnom ustanku od 9. bubamara. septembra 1836). poznata naročito po crnoj tečnosti koju pušta pred neprijateljima da bi zavarala trag. sedmo d anka. pr. sepija (grč. za najedanje. izraz kojim se oslovlja-vaju kralj i prin čevi. pur vatra. zagañen. figura od 7 nota koje se smatraju kao 4 note jednake vrednosti. g. postrojena za odvajanje rude od jalovine. danas: trgovac lekovima naveliko. naziv za sedam zvezda na Severnom nebu koje sačinjavaju sazvežñ a Velika (Mala) kola ili Veliki (Mali) medved. . nastavak truljenja. okužen. seped. sara/. sedmodnevna groznica. 'askar vojska) glavni zapovednik vojske. truležni. up. ser glava. tur. zool. razdvajati. danas: ministar vojni (u Turskoj). fig. septimola (lat. septempunktata (nlat. (103)8=1024. kvinte i septime. pudarka. otuda: sever. danas: deveti mesec. septavgulum (nlat. razdvojiti. septopira (grč. naročito: period sedmogodišnjeg predsednikovanja predsednika Francuske Republike. settetto) muz. groznica koja se vra ć a svakih 7 dana. septikos) truležni. sepsa (grč. izraz kojim se oslovljava svaki otmen čovek. i -illion po sličnosti sa million) 1. izraz kojim se oslovljavaju vitezovi i baroneti i koji se stavlja pred kršteno ime. med. sepedogeneza (grč. septemvirat (lat. septetum. ulici u Kapui gde su se prodavali mirisi i razne masti). čir. v. dvor istočnjačkog veli-kana i njegovih žena. september) jesenji mesec. akord septima četvorozvuk (ili: četvorozvon) koji se sastoji od osnovnog tona. seraj (pere. septemvir) član kolegijuma sedmorice (za vršenje kakvog posla). sed-mi mesec u najstarijem rimskom kalendaru. u kome je harem samo jedan njegov deo. kod Francuza i Amerikanaca: hiljada podignuta na osmi stepen. septembar (lat. saeptum ograda) med. kaca ili udubljenje u zemlji za štavljenje kože. separirati (dat.) v. septum (lat. komad u 7 glasova ili 7 instrumenata. sarapa. truležna tvar. septos. sepet (pere. Coccinella septempunctata) „sa sedam tačaka". naro čita mrka boja u kojoj se štavi koža. sepulkralan (lat. separe (fr. kod Engleza i Nemaca: milion podignut na sedmi stepen. drogist (po Seplasiji. sir) gospodin. septima) muz. razvesti. god. septos truležni. nadgrobni. sepedon (grč. rastavljaš. 2. zool. pogrebni. vatruština) med. e. trovanje organizma zaraznim klicama. rujan. (10v)'=1042. halrna krv) med. genesis postanak) med. trulež. Septuaginta (lat. opnasta pregrada izmeñu dve telesne duplje. septemvir (lat.). (za uže društvo. septem. septem (lat. odvajati. septilion (lat. sepi) 2. zagnojeni otok. septembrizade (fr. septem) sedam. septem sedam. septembrisades) septembarski pokolji u Parizu 1792. septima (lat. truljenje. sepedon trulež. sipa. septemviratus) zvanje i služba septemvira. severni vetar. morska životinja najsavršenija iz kola mekušaca. serasker (pere. septola (lat septem sedam) muz. seplasijar (nlat. septikemija (grč. svrab (arap. ser (eng. septana) med. chymos tečnost. truležno raspadanje. sir. strofa od sedam stihova (sastoji se od jednog katrena i jedne tercine). sok) med. arap. sedmougaonik. seray. „sto sedmorice". sepija crteži crteži rañeni sepija-bojom. fatamorgana. serail) palata bivšeg turskog sultana. mrtvački.

serviette) salvet. lat. krivudava staza. prednji redovi parketa u pozorištu. društvance. serbes (pere. serafimski (hebr. napadam. tkivni sloj koji zastire zid telesne duplje (trbušne. stvarno pravo na nečiju svojinu. omotač. društveni krug. serio. kavez za zmije.). pokoran.). seriozo (ital. izneti na sto. puza-vost. ozbiljno. značajan. stono posuñe (jednoobrazno po obliku i boji). nizak. zgrada vojnog ministarstva u Turskoj.). serum. društvo. ubrus. serinette) ptičje orgulje. sergent) pl. seriveta (fr. zbornik. služenje. instrumenat za ispitivanje jačine i elastičnosti svile. merilo) svilomer. grupa. servirati (lat. serenus vedar. serašćer (pers. slobodno. v. series) koji je izrañen u serijama. služiti. beličast ili zelenkast mineral svilasta sjaja. metron mera. servus) rob. serum. serpentin (lat. odvažan. sermologijum (nlat. ropski duh. koji se puže po zemlji. serpentarium) zmijinjak. serenisimus (lat. vrsta velike afričke mačke. serijski (lat. obim. servitut (lat. servire.) kancelarija seraskera.seraskeriJat 836 serpiginozan seraskerijat (pers. serpiginosus) bog. saraph. fr. sirdar. therapeia lečenje) med. svečan. service. serkl (fr.) način štampanja uz pomoć svilene tkanine. serpentarijum (nlat. žandarmi u bivšoj Vojnoj granici (u bivšoj Austriji). sličan sukrvici. važan. servilizam (lat. serologija (lat. srčane itd. služi poglavito za izradu postave. seržan (fr. serbest) slobodan. serenata (itzl. raspoznavanje) med. diagnosis razlikovanje. sereno) «uz. serdar) poglavica. servire. up. serenada (fr. veličanstven. sergent) podoficir. zapovednik. propovedi. serioso) muz.za u čenje ptica pevanju. serž (fr. serikos svilen) kol. više temperature i vode. vijugava staza. seroterapija (lat. sercle. serval (lat. razjedljiv. serge) vrsta lake vunene pamučne ili svilene tkanine. serimetar (grč. fr. . mastan. serozan (nlat. series) red. serpent (ital. resiver. ropska pokornost bez i malo dostojanstva. potčinjenost. zadovoljno. serius ozbiljan. serpiginozan (nlat. servil-nost. serikos svilen. neusiljeno. serikos svilen) poš. serpentina (lat. seraphim) an ñ eo svetlosti sa šest krila. serpentinus zmijinji) min. vijugav. serpentist (ital. serpentinski stihovi stihovi čiji početak i kraj sadrži iste re či. u tenisu: počinjati igru. servilan (lat.) zool. circulus) krug. serasker. serieux) ozbiljan. servitus) robovanje. steni pribor. serigrafija (lat. servitium) služba. krivudav.-arap. grč. retorska figura po kojoj se neko govoreći uvodi na pozornicu. kelneru).-arap. kožna torba (za akta i sl. logia) med. onaj koji svira u serpent. server) u tenisu: igrač koji počinje igru. zmija od hartije (za bacanje na zabavama i sl. servilis ropski) v. seriozan (lat. držati serkl na dvorskim svečanostima: razgovarati sa gostima. podoknica. serpentone) muz. sloboda prolaska kroz čiju ku ću. verglić. napojnica. fr. pićem). mekog liskuna iz feldspata. servus (lat. objavljen u serijama. grč. serija (lat. podnarednik u francuskoj vojsci. bakšiš (npr. serafim (hebr. štendhen. serio (ital.-grč. stvaranje belog. bezbrižan. grupa. servijeta (fr.). serpentina) vijugav put. noćna pesma pod prozorom dragane. sluga (i kao pozdrav). zmijasto. vedro. niz predmeta koji imaju neka zajednička obeležja i namenu. veoma rasprostranjen mineral. sericitisanje (grč. servilvost (lat. cepeW (ital. svečano. u obliku slova S izvijen drveni duvački instrument za najdublji bas. server (eng. serenada. serosus) vodnjikav. prav. iznositi na sto (ručak je servi-ran ručak je na stolu). posluživanje. izmećarski. mrkozelen ili otvorenozelen. koji sadrži ili luči serum. serpentone) muz. serija slika iz Beograda. nagrada za posluživanje. serum. servir) služiti. upotrebljava se za zidanje. lat. pril. serodijagnostika (lat. poslužiti (jelom. sermocinacija (lat. seraf. med. sericit (grč. sukrvi-čast. serio) kuz. grč." nebesni. sermologium) zbirka. nauka o krvnom serumu i njegovoj terapeutskoj upotrebi. serdar (pere. nahijski poglavica. servilis. grudne.ispitivanje i utvrñivanje bolesti pomoću krvnog seruma. služenje. serežani (lat. serenade) večernja ili noćna muzika. lečenje serumima. slične leonardu. dvorište i sl. teret na jednom delu imanja ili na celom imanju nekoga (npr. naročito iz ortoklasa. niz. lanac. ser 'askar) v. serenata) v. serenissimus presvetli) kao vladarska titula: pre-svetli. napadati. najviše pod uticajem orogenog pritiska. mek. podao. servis (fr. lat. bez straha. sermocinatio) razgovor. vojvoda. Felis serval. npr. seroza (lat. servilis) slugeranjstvo. servus rob) ropski.) anñeoski. a može se i glačati (nazvan po tome što je prožet belim mineralnim žicama vijugavim kao zmija). serosa) anat. oblast.

slagač. up. v. sibaritski. seter (eng. set (eng. tur. jedinica za merenje dužine talasa rendgenskih i gama-zrakova.. Sybarites) stanovnik starogrč-kog grada Sibaris-a u Donjoj Italiji. seccade) mala prostirka na kojoj muhamedanci klanjaju. secentismo) stil talijanskih književnika HUP veka. pristalice grupe (ideološke. serum) zool. raselili po Evropi. šuštavi glas (ž i š). siberjen (fr. sestetto) v. sef (eng. po četak rada. posmatranje nečeg sa uživanjem. setečentist (ital. 4. 2. sigban fiz. posed (npr. sigilacija (nlat. s'pharad) pl.) koji su se odvojili iz neke ve ć e celine. koji se odli-kovao pretrpanošću i kitnjastošću. Setzmaschine) tip. stavljati (ili: staviti) svoj ulog radi klañenja. grč. serdžade (arap. sekstet. Set (hebr. nata-ložiti se. sa jednom strofom od tri stiha. Siva (sskr. političke i sl. politi č ko otcepljenje. secer (nem. sigillatio) udaranje pečata. sibilarizacija (lat. skup sednica. up. pr. sirigmus. sertaun (port. tur. setlment (eng. scheth) pl. u shvatanju i tehnici. sertao) udal>ena. Sibylla. safe-room) odeljenje u banci u kojem se nalaze sefovi. još nekultivisana unutrašnjost Brazilije. Brahma i Vipšu. Siwa) jedno od tri najviša božanstva u Indiji. materija koju obolelo telo samo stvara boreći se protiv zaraze (ta se materija ubrizgava bolesniku kao lek protiv dif-terije i dr. sehir (arap. istiftah. secare) seći. prvobitno bog vatre. M. razvrat. med. kao oživiteljice i uništiteljke vaseljene. saggada. osobita strofa od šest stihova. svetina (ital. 25). najviše po balkanskim zemljama (po imenu nekog nepoznatog predela u Španiji). setečento (ital. settler) naseljenik. Španjolci. setiti (hebr. pristalice (ili: predstavnici) secesije. razuditi. naro čito: naseobina akademski obrazovanih ljudi u naj-bednijim radničkim delovima nekog vele-grada da bi se uspostavio dodir izmeñu viših i nižih klasa i u materijalnom i moralnom pogledu. up. koji se odvojio od starijeg pravca u izboru materije. slagati (slova). settecentista) ital. set) sp. sefte (arap. . lat. Sibila (grč. serpula zmijica. Sybaris) sladostrašće. setter) pas ptičar duge svilaste dlake (pasmina sa tri odlike: engleski. vreme zasedanja. secirati (lat. Setzer) tip. slovoslagač. 1. subjonctif) naziv za konjuk-tiv u francuskoj gramatici. babetina. Sigbanu — Siegbahn. hartije od vrednosti i sl. šuštavac. sečentizam (ital. mašina slagačica. oznaka: sigb XU (po K. sečentist (ital. surutka. piskavac. okamenotine iz porodice glista cevašica. otvarati (leš). sečentizam. glasovna pojava promene zadnjo-nep čanih suglasnika u vezi sa samogla-snicima prednjeg reda pri kojoj se menjaju u sibilante. settecento sedam stotina) naziv za HUŠ vek u istoriji ital. uživanje. fig. ogranak gnostičke sekte ofita. sifta) prvi dnevni pazar koji napravi trgovac. secessio seoba) odvajanje. koji su se.serpuliti 837 sigilaciJa serpuliti (lat. lithos kamen) geol. sibilacija (nlat. secovati (nem. sibilatio) med. posle proterivanja iz Španije. sessio) sednica. mekušac. settecento sedam stotina. naziv umetničkog pokreta u srednjoj Evropi na prelazu XIX—XX v. secesionisti (lat. otpadništvo. seyir) gledanje. sladostrastan. bolesti). pečaćenje. sibilare piskati. serum (lat. G. siberienne) tkanina slična kalmuku (za zimske kapute). sef-rum (eng. kolonist. sestina) poet. Scheth) treći sin Adamov (I Moje. sestet (ital. zasedanje. period zasedanja (npr. secento) XVII vek talijanske književnosti. zviž-dati) fon. slik. veštač kim putem umnožena lekovita tvar. linotip. secmašina (nem. književnik i umetnik iz HUŠ veka. praotac setita. naro čito španski Jevreji. Sibarit. monotip. sefardi (hebr. sedere sedeti. švedskom fizi č aru). na kraju. sibaritizam (grč. sef. sukrvica. settlement) naselje. razvratnik. safe) u bankama: od vatre i krañ e osigurano sandu če (pregradak) koji banke iznajmljuju privatnim licima da u njemu čuvaju dragocenosti. novac.. Sibarit (grč. sesija (lat. poznatog sa svoje razvratnosti. sibilans) gram. lirska pesma koja se sastoji od šest strofa sa po šest stihova i. sibilare šištati. raseći. siberit tš. kon-ćetizam. kolonija. književnosti i umetnosti. sayr. tečnost koju luči usirena krv. slegati se. matora veštica. sibilant (lat. potomci Seta. Sibylla) ime većeg broja (oko 10) proro č ica u starom veku (kod Grka i Rimljana). secentista) italijanski pesnik HUP veka (sečenta). skupštine). v. britanski posedi na Malajskom poluostrvu). odnosno u afrikate. razu ñ ivati. šest dobivenih igara (gemova) u tenisu. šestostih. setler (eng. sibžonktiv (fr. tur. setzen) tip. otuda: fig. sirigmus. sibilare) med. sefta. v. secesija (lat. seir. sibilizam (lat. up. mekuštvo. secovati se taložiti se. crveni turmalin iz Sibira. naseobina. sečento (ital. secessio) pl. irski seter i gordon-seter).

muz. ono što je ozna-čeno nekom grupom glasova. sideros) min. sideris zvezda) v. znak (na robi). belega. sigilum pečat. gvozdeni karbonat. pe č at. nlat. siderni (lat. sigilum (lat. sidi gospodar. signal (lat. signaliziran. signare udariti pečat. zapeča-titi. naro čito: sposobnost čoveka da oseti gde ima pod zemljom metala i vode. zna čenja koje reč ima kao jezi č ka jedinica. signalirati (nlat. sideracija (lat. signare) lingv. vode i dr. signale) znak. pravo vreme za koje Mesec opteče jednom oko Zemlje (27 dana 7 h 43 min. pokazati se. trg. učenje o signaturi teorija sledbenika Paracelzusovih. gra-phia opisivanje) opisivanje pe č ata. sigmodan (grč. privatan pečat. vreme koje proteče izme- . siderni dan vreme za koje zvezda nekretnica jedanput opiše svoj krug oko polarne ose na nebeskom svodu ili vreme koje protekne izmeñ u dveju uzastopnih gornjih ili donjih kulminaciju jedne nekretnice. tako ñ e: predznak. karakteristi č an. predznak. siderizam (lat. <. sidus ki. signum znak) davanje signala. da bi se izbegla položajna dužina (kod starijih rimskih pesnika). signal ist (nlat. signifije (lat. koji biva pod uticajem zvezda. | sideralan (lat. poziv objavljen nekim instrumentom (trubom. sigmatizam (grč. potpisivanje javne isprave. vrskanje. signalizirti (nlat. železo) 2. sigmoeides polumesečast) v. | sigiirati (lat. potpisati. tip. voj.8 s). significans) označavan. signifikantan (lat. sidus gei. silna (grč. tj. sitna-tarne sile države potpisnice nekog ugovora koje tim potpisivanjem jemče za njegovo poštovanje. Cid. broj na prvoj strani pri dnu svakog novog tabaka. signifi-jantom označeni pojam. sigma) izbacivanje glasa s iz završnih slogova is i us ispred sugla-snika. potpis umetnika. truba č. signale) dati znak. objaviti znakom. zvonom. naročito skraćenim potpisom. na receptima: uputstvo o načinu upotrebe propisanog leka i ime onoga za koga je lek. znatan. signum) znak. signetum) lični. stavljanje znaka.). raketa i dr. med. ciframa (naro čito kod basa). potpuno izumiranje jednog dela tela. prirode zemljišta itd. za razliku od zna č enja koje ona dobiva pri upotrebi u konkret-nim situacijama govora. signalizirati se istaknuti se. zastava. sigvifikacija (lat. kao sredstvo za umirivanje krvi (na ovome u čenju osniva se verovanje u mnoge narodne lekove). obeležje. signale) v. obeležiti skra ć enim potpisom (parafom). sidereus zvezdani. koji se tič e zvezda. knez) španski narodni junak. znak kojim se nešto javlja (pomo ću naročitih zastava. siderna godina zvezdana godina. jezička strana značenja. sideralna svetlost bela svetlost praskavog gasa. siderič an (lat. kastilijanski plemić i vojvoda. sideros gvožñ e. slika u pe č atu. zn a č a-' jan. sigma. gvozdena ruda. steg. u kartografiji: znak za obeležavanje izvesnih predmeta. prema kojoj se dejstvo jednog prirodnog tela na čovečji organizam može poznati po njegovim spoljnim svojstvima (obliku. sideris zvezda) 1. signum znak. signet (nlat. significativus) v. plamenom). oznaka (u knjizi). signatura) znak koji obeleža-va suštinu čega. signatum) potpisano i snabdeveno pečatom (na poveljama). signatarius) potpisnik. davati znak (ili: znake). sideratio) položaj zvezda. up. stavljanje broja na prvu stranu pri dnu svakog tabaka. koji se završava slovom „s" (osnova re č i). sigla (lat. na svome delu. grupa gla-| sova kojom se nešto označava. Sid (šp. sigma) naziv za grčko slovo „S" (2.). znamenje. pogrešno izgovaranje glasa „s". sigillum) pe čat. arap. obeleži-ti. signum (lat. čija dela još i danas žive u narodnim pesmama (zapravo Ruy Diaz de Bivar. loco sigilli) mesto pečata. klju č. ! koji ozna č ava. naro č ito: vinjeta štampara ili izdava ča na natpi-| snoj strani knjige. ogledala. naro čito slikara. signare) lingv. signifije. zapečatiti. siderni. boji i dr. siderni. crvenog tur činka na krv. nazna č uje. sun čanica. prsten sa urezanim grbom ili po četnim slovima imena koji služi mesto peč ata. sigillum. 11. siglum) znak za skraćivanje pojedinih reči i slogova. signalizacija (lat. siderit (grč. sigmoidan (grč. signare) označiti. koji pripada zvezdama. siderski mesec zvezdani mesec. rogom. j pečatom). naročito u steiografiji. sigmodan. npr. sigmatičan (grč. odlikova-ti se. grč. pr. znakova. sidereus) v. i signifijant (lat. signalizira™. \ signifikativav (nlat. o.sigilografija 838 siderni sigilografija (laG. označavanje nota brojkama. na čoveka. vid) koji je u obliku srca ili polumeseca. sigma) gram. signare) lingv. upotrebljava se za projekcione aparate i re-flektore. signale) davalac znakova. žigosati. signifikantan.). signatura (lat. eidos oblik.. znak. odlikovao se u borbi protiv španskih Mavara. omarica. lako sišli (lat. sideralan. živeo u drugoj polovini XI veka). sigmoi-dan. signatum (lat. tobožnji uticaj metala. med. signatar (lat. siderizam (grč. potpis. posvedo čiti (potpisom. u čenje o uticaju zvezda na čovekov život i č ovekovo zdravlje. znač ar. vera u takav uticaj. oznaka. sideralis) zvezdani.

sijagonagra (grč. zrnasta gromadna stena sastavljena od ortoklasa i augita (ili liskuna). siže (fr. ima obično za posledicu razna oboljenja želuca. v. sin Eolov. sizelirati v. gvozdena industrija. pljuvačka fistula. gledam) sprava za ustanovljenje gvozdene trunke koja padne u oko (magnetna igla čije se pomeranje vidi pomoću ogledala i skale. bolest koja se dobiva od udisanja | gvozdene prašine (kod metalurgijskih radnika). sismicus. subjectum) predmet. Sizif (grč. siderolit (grč. sideros. čelik. sfalon. sialon. sidus ki. tj. sideris zvezda. sizigija (grč. često spojeno sa aerofagijom. sijalizam (grč. sf alon. sideros gvožñe. schesis zadržavanje) med. gra-pho pišem. sic) tako. manteia predskazivanje. rheo tečem. gubitak (ili: prestanak) lu čenja pljuvačke. gatanje) gatanje u gvožñe. smatram. sredstva (ili: lekovi) za zasušivanje. contradictio in adjecto. kod izraza i mesta na koja se želi obratiti pažnja). sijaloshezija (grč. zastoj lu čenja pljuvačke. konjugacija. siderska godina. sideros gvožñe. sidereus) zvezdani: siderski dan. sic!. siderski (lat. umetničkog dela i dr. aden žlezda) med. siagon vilica. grapho) v. sideros. pr. med. xylon drvo) gvozdeno drvo. seekers) pl. slalon. „oni koji traže". Sisyphos) mit. masa od koje se pravi posu ñ e j slično fajansu. tj. sialon. onkos masa) med. besciljan posao koji zamara i iznurava. spisa.siderograf 839 sikeri ñ u dva uzastopna ista položaja Sun čeva ' prema nekoj zvezdi nekretnici (365 dana 6 h 9 min. sideris zvezda) vrsta pseudonima izvedenog od pojma. siderni. tako!. sizeren (fr. istemi postavim. sfalon. sursum. sideros. žderati) med. v. sijalologija (grč. siderotehnika. glavni stav. ergon) v. Hthos kamen) gvozdeni kamen. med. bronzirano ili pozlaćeno. beležim) čelikorezac. sijalorea (grč. poet. sizmičan (nlat. sialon. sikativav (lat. poznat kao prepreden i grabežljiv čovek. sidus gei. zadržavanje pljuvačke. po priči otac Odisejev. sikancia (lat. zasušujući. gutanje pljuvačke. otuda: Sizifov posao uzaludan težak posao. seizžžetar. č lanovi jedne prezbiterijanske sekte u . susum naviše. kralj Korinta. plu ć a. sijaladenitis (grč. logia nauka) ned.). graphia pisanje) veština rezanja u gvožñu ili čeliku. otok pljuvačnih žlezda. kostobolja čeljusti. sicativum) hem. heliostat sa jednim čvrstim i jednim pokretnim ogledalom. sismicus. sialon pljuvačka. koji zasušuje. sfalon. i pod tropski. proricanje. ili mu nametnuo svoju vlast. sideroza (grč. slalon) med. siccantia) pl. gospodar (kao titula plemenskih poglavica. lat. sizmograf (nlat. sijalostenoza (grč. sideroksilon (grč. sijalonkus (grč. sideroskop (grč. seizmograf. tema. siderografija (grč. naziv po egipatskom gradu Sijena. smesta (iš. vračanje iz iskri koje baca slamka kad se pusti da sagoreva na usijanu gvožñu. sijalagogičan. sredstva koja izazivaju lučenje pljuvačke. sadržina (nekog govora. v. semia gubitak) med. sijalozemija (grč. sun sa. nemoguće. grč. sideronim (lat. nauka o pljuvačci i njenom lučenju. phagein jesti. lane-nog i terpentinskog ulja (kod masnih boja i lakova). suzerainete) vlast i dostojanstvo sizerena. lat. cizeler. technike) izrañivanje gvožña. sizerenitet (fr. nešto protivrečno. siesta. izazivam) pl. siderostat (lat. 9 s). takoñe: izo-stavljanje srednjeg sloga. prevučeno lakom mesto glazurom. metalurgija gvožñ a i njegovih legura. siccativus) koji suši. gore) u feudalizmu: vlastelin ili vladar koji je dao vazalu zemlju u feud. sijalagoga (grč. stenosis suženje) med. lat. gleñu. ptijalizam. curim) med. zapaljenje pljuvačnih žlezda. agra plen) ned. sikativ (lat. stavim) opt. dipodija. grč. suženost pljuvačnog kanala. onda je traženi predmet bliže). metron) v. sredstvo za ubrzavanje sušenja: od olovnog šećera. kneževa i dr. seizmičan.) gospodin. sideromantija (grč.). spavanje posle ru čka (za vreme najveće žege u Španiji i Italiji). siderotehnika (grč. sijalosirinks (grč. sin (lat. v. siderograf (grč. tako piše. cizelirati. suzerain. tačke na Meeečevoj putanji u kojima se on nalazi na istoj pravoj sa Zemljom i Suncem. grč. sexta sc. sideros. skopeo po. siderurgija (grč. sikeri (eng. sierra testera) planinski lanac. ago dovodim. odakle bi se svagda opet skotrljao. zato što je odavao tajne bogova. siderski mesec. sizeler v. sidi (arap. syrinks truba) med. sideros gvožñe. nešto što samo sebe isključuje. sideros. smjera (tl. ptijalizam. sicigija. ili kad je Mesec u konjunkciji ili opoziciji. sijalofagija (grč. sideros) ned. od reči do reči (obično se stavlja u prikazi-ma i dr. odnosno izraza iz oblasti astronomije. sijenit min. zygon jaram) astr. gram. sizmometar (nlat. morao je za kaznu u podzemnom svetu večito valjati ogroman kamen uzbrdo. ogvožñavanje .. hora šesti čas) „šesti č as dana". kad je pomeranje jače. slalon pljuvačka. ouz. popodnevni odmor. sujet. v. sismicus) v.

840
XVII veku, koja je smatrala da pravu religiju treba tek tražiti. sikozis (grč. sukon zrela smokva; smokvasta bradavica) med. stvaranje smokvastih bradavica; bolest smokvastih bradavica; smokvast mladež. sikoma (grč. sukon) med. smokvasta bradavica; lišajasta ogrubelost o čnih kapaka, čija je unutarnja strana posuta grudvica-ma sli č nim smokvinim zrncima. sikomantija (grč. sukon, mantela gatanje, predskazivanje) gatanje, proricanje iz smokvinog lišć a. sikomora (grč. sykdmoron) bat. divlja misir-ska smokva i njen plod (od njenog drveta stari Egip ć ani pravili su sarkofage). sikofant (grč. sykophantes) u staroj Atini: lice koje je dostavljalo vlastima one koji su oštećivali svete smokve i, protivno zabrani, prodavali ili izvozili iz Atine smokve: fig. dostavljač, potkazivač, špi-jun, izdajnik, klevetnik, podlac, ucenji-vač; pr. sikofantski. sikofantizam (grč. sykophantia) dostav-ljaštvo, potkazivapggvo, klevetnipggvo, podlaštvo, ucenjivaštvo. sikofantija (grč. sykophantia) v. sikofantizam. sikspens (eng. sixpence) ranije: engleski srebrn novac od 6 /teža, = 1/2 šilinga. Sikstinska kapela papska kapela u Vatikanu, sagrañ ena 1473. za vreme Siksta IV, sa freskama Mikelan ñ elovim, ra ñ enim 1508—1512; udruženje muzičara koje u toj kapeli izvodi, o velikim praznicima, visoku crkvenu muziku. Sikstinska Madona slik. čuvena Rafaelova slika Bogorodice, nazvana po tome što je na njoj predstavljen i sv. Sikst. sikhazija (grč. sikchasia) med. gañenje, gnušanje, odvratnost. sil (eng. seal) krzno izrañ ene od kože morskog psa; up. silskin. silabičan (grč. syllabikos) slogovni, koji se sastoji iz slogova; silabični stihovipoet. stihovi koji se mere samo po broju slogova, a ne po dužini i naglasku. silav (arap. silah) pojas za oružje; sila j, silah. silaža (iš. silo ambar) 1. ukiseljena zelena stočna hrana, čije ukiseljavanje izazivaju naročite bakterije; spravlja se od zelenih biljaka koje sadrže dosta šećera (zeleni kukuruz, repa, seme suncokreta, sirak, komine i dr.). silaža (fr. sillage) 2. mor. brzina broda. Silvan (lat. Silvanus) mit. starolatinski bog šume, polja i stada. Silvestrovo veče poslednje veče u godini, veče uo či Nove godine (nazvane po papi Silvestru I, koji je umro poslednjeg dana 335. g.). Silen (grč. Seilenos, lat. Silenus) kit. vaspitan i pratilac Bahov, predstavljan sa

silogističke figure;

debelim trbuhom i ćelav, pijan i na magarcu; simbol pijanstva. silencijari (lat. silentiarii) pl. ćutalice; vrsta viših službenika na dvoru grčkih careva, tajni savetnici; katolički kalu ñ eri koji su se zavetovali da ć e ve čno ćutati, npr. trapista. silencijum (lat. silentium) tišina, ćutanje; kao zapovest: mirno! tiho! silepsis (grč. syllepsis) gram. obuhvatanje više predmeta jednom rečju; slivanje dvaju slogova u jedan; upotreba jednog predikata za više subjekata, koji pripada samo jednom. sili novčana jedinica Gvineje ( = 100 kau-risa). silikati (lat. silex gen. silicis kremen) hen. jedinjenja (ili: spojevi) silicijuma s kiseonikom i nekim mineralima, soli raznih silicijskih kiselina (pored kvarca, glavno gradivo Zemljine kore). silirati (šp. silo ambar) ukiseljavati zelene biljke koje sadrže dosta še ćera, u cilju spravljanje sto č ne hrane; v. silaža 1. siliskin (eng. sealskin) v. silskin. silificirati (lat. silex kremen, facere učiniti, načiniti) hem. v. silicificirati. silicijati (nlat. silicium) pl. hem. v. silikati. silicijum (lat. silex kv. silicis kremen, nlat. silicium) hem posle kiseonika najrasprostranjeniji element na Zemlji (25%), atom-ska masa 28,09, redni broj 14, znak Si; silicijumbronza bronza koja je, prime-som silicijuma, dobila veću tvrdo ću (upotrebljava se za telefonske i telegrafske žice). silicirati (lat. silex) hem. v. silicificirati. silicifikacija (nlat. silicificatio) hem. pretvaranje u silicijsku kiselinu. silicificirati (nlat. silicium, facere) hem. pretvarati se u silicijsku kiselinu. silkin (eng. silk svila, silkeen) vrsta teške svilene man česterske tkanine. silk-nankins (eng. silk-nankeens) pl. polusvileni nanking sa šarenim atlasastim prugama. silo (šp. silo) trap za žito (u Španiji); danas: veliki, moderno ureñen, od betona izra ñ en ambar za žito i hranu; silos. silogizam (grč. syllogismos) log. posredni zaklju čak, zaklju čak iz dva suda ili iz više sudova, npr. „Metali su elementi", „Gvožñ e je metal", zaklju čak: „Gvožñ e je elemenat". silogizirati (grč. syllogizomai) zaključiva-ti posredno, praviti (ili: izvoditi) posredne zaklju č ke. silogistika (grč. syllogismds posredni zaklju čak) log. nauka o izvo ñ enju silogizama. silogističke figure log. oblici kategorič-iih silogizama, u kojima su premise kategori č ni sudovi, izlaze iz položaja

silogistički

841

simentalsko goveče

srednjeg pojma (M) u obema premisama. Ako se pojam subjekta označi sa S, a sa R pojam predikata u zaključku, onda te figure glase: I P Š IV M—R R—M M—R R—M S—M S—M M—S M—S S—R S—R S—R S—R Prve tri figure potiču od Aristotela, a poslednja od Galena. silogistički (grč. syllogistikos) koji ima oblik logički pravilnog posrednog zaključka, koji pripada silogizmu. silograf (grč. sfllos onaj koji podrugljivo prevrće očima, grapho pišem) pisac satiričnih pesama (silosa). silometar (fr. sillage, grč. metron merile, mera) mor. sprava za merenje brzine brodova. silos (grč. sillos) 1. vrsta starogrčkih sati-ričnih pesama u kojima su ismevane izreke čuvenih filozofa a stihovi velikih pesnika primenjivani, u podrugljivom smislu, na druge predmete. silos (šp. silo) 2. v. silo. silskin (eng. sealskin) krzno izrañene od kože morskog psa, ili morskog medveda; vrsta finog svilenog pliša izrañenog slično ovome krznu (kod nas uobičajeno: siliskin). silueta (fr. silhouette) slika oblika, lica i dr. izrañena sa strane po senci, profil (kao slika), slika izrezana po ivicama makazama iz crne hartije pa zalepljena na belu, i obratno (nazvane, zbog svoje jevti-noće, po štedljivom fr. ministru finan-sija Siluetu, u HUŠ veku); fig. senka, prilika. silur kol. v. silurski period. silurski period geol. slojevi u razvitku Zemljine kore koji su se obrazovali posle kambrijskog a pre devonskog perioda (naziv po starom britskom plemenu Silu-ri, koji su živeli u jugoistočnom delu Velsa); silur. silfide pl. ženski vazdušni duhovi, vile; fig. nežne i ljupke žene. sim- (grč. syn) predmetak u složenicama sa značenjem: sa, zajedno, istovremeno; v. sin-. sima (složenica od početnih slogova reči: silicijum i magnezijum) geol. sloj Zemljine kore koji dopire do 1200 t dubine. simahija (grč. symmachia) savez za napad i odbranu. simbioza (grč. syn sa, bfos život, biosis život, način života) biol. zajedničko življenje, korisna, tesna i trajna zajednica dvaju ili više raznovrsnih organizama (simbionata), životinje i životinje, životinje i biljke, biljke i biljke. simbionti (grč. syn, bioo živim) pl. biol. v. pod simbioza. simblefaroza (grč. syn, blepharon o čni kapak) med. v. simblefaron.

simblefarov (grč. syn, blepharon) med, sra-slost očnog kapka sa očnom jabučicom. simbol (grč. symbolon) znak po kome se nešto može raspoznati, saznati ili zaključiti, oznaka, znamenje, znak koji predstavlja nešto što se inače ne može slikovito predstaviti (apstraktno, natčul-no, duhovno, pojam, ideal); ugovoreni znak* usmeni znak, lozinka, ispovest, simbol vere; simvol. simbolizam (grč. symbolon) pesnički i slikarski pravac, nastao u Francuskoj krajem XIX v., koji teži da slikovitim načinom izražavanja i zvučnim rečima utiče na stvaranje izvesnog raspoloženja i pomoću simbola izrazi osećanja i apstraktne pojmove. simbolizacija (nlat. symbolisatio) predstavljanje znacima (simbolima). simbolizirati (nlat. symbolisare) prikazi-vati znacima, predstavljati znacima; prikazivati (ili: govoriti) u prenosnom značenju; stajati u izvesnoj vezi s čim, slagati se, biti srodan s čim. simbolik (grč. symbolik6s) učitelj simbolike na visokim školama; bezuslovni pristalica simboličnih knjiga, koji ih stavlja pored i gotovo iznad Biblije. simbolike (grč. symbolike) učenje ili nauka o izražavanju religijskih predstava slikovitim znacima; učenje o simbolima, uzorima; ispitivanje i tumačenje simbola vere hirišćanske crkve; nauka o simbo-ličnim knjigama neke konfesije (v. simboličan). simboličan (grč. symbolikos) slikovit, iskazan znacima, prikazan znacima, koji ima prenosio značenje; koji se tiče simbolike; simbolična logika logika koja teži da logič ke radnje i odnose pojmova i sudova izrazi kao matematičke funkcije i jednačine, dakle, da stvori algebru logike (matematička logika); simbolična knjige veroispovedne knjige koje sadrže učenje po kojima se jedna konfesija razlikuje od drugih. simboloklastika (grč. symbolon, klao lomim, skrham, prelomim) uništavanje simbola, borba protiv simbola. simbololatrija (grč. symbolon, latreia obožavanje, poštovanje) poštovanje simbola; preterano poštovanje simboli č nih knjiga. simbolologija (grč. symbolon, logia) učenje o znacima, naročito o znacima bolesti. simbolomahija (grč. symbolon, mache borba) borba protiv simbola; borba protiv simboličnih knjiga. simvol (grč. symbolon) v. simbol. simelija (grč. syn sa, melos ud) med. v. simpodija. simens (po nem. pronalazaču W. Siemensu fiz. jedinica za električnu provodnost. simentalsko goveče plemenita pasmina goveda, veoma cenjena po mleku, mesu i sposob-

simetrala

842

simploka

nosti za rad (nazvana po dolini reke Sime u Švajcarskoj). simetrala (grč. syn sa, metron mera) geož. prava koja deli duž, ugao na dva dela tako da se ti delovi mogu poklopiti kada se jedan deo obrne oko te prave za 180°. simetrije (grč. symmetria) ravnomernost, skladnost, slaganje, ravnomeran odnos pojedinih delova neke celine, suprotna skladnost, suprotno slaganje. simetričan (grč. symmetros samerljiv; srazmeran) ravnomeran, skladan, saglasan u rasporedu delova (predmet i lik njegov u ravnom ogledalu simetrični su); geodg. simetrična je geometrijska figura prema pravoj ili ravni kad upravne iz ta č aka figure na pravu ili ravan produžene za svoju vlastitu dužinu daju opet ta č ke figure (simetri čne ta č ke prve). similaržan (lat. similis sličan, fr. argent srebro) novo srebro i druge srebru slične slitine, legure. eimile (lat. simile) pr. slično; im. sličnost, sli č an primer. similia similibus kurantur (lat. similia similibus curantur) sli čno se sli čnim le či, klin se klinom izbija (nač elo homeo-patije). simili-gravura prenošenje fotografija na plo č e radi umnožavanja. simili-dijamanti pl. lažni dijamanti koji se prave od stakla sa primesom talijuma, tako da prelamaju svetlost gotovo kao pravi, samo su mnogo manje tvrdi nego pravi dijamanti. similor (lat. similis sličan, fr. og zlato) lažno, manhajmsko zlato, slitina od 4 dela bakra i jednog dela cinka. simiografija (grč. semeion znak, graphfa beleženje) pisanje nota i melodija kukama, crticama, lukovima i dr. znacima tzv. trilama (upotrebljava se i danas u istočnim crkvama). simit (tur. simit, simid) hleb od najfinijeg pšeničnog brašna. simonizam (St. Simon) v. sen-simonizam. simonija (nlat. simonia) Simonov greh, kupovanje ili prodavanje svetih stvari, naro čito crkvenih zvanja, radnja po kanonskom pravu strogo zabranjena (po haldejskom č arobniku Simonu, koji je, po legendi, hteo da kupi od apostola tajnu pravljenje čudesa; „Dela apostolska", 8, 18-21). simonijak (nlat. simoniacus) onaj koji daje ili dobiva svete stvari za novac; up. simonija. simonisti (St. Simon) pl. v. sen-simonisti. simpazma (grč. syn sa, passo pospem, posipam) v. katapazma. simpatetičan (grč. sympatheia saosećanje) koji jednako ose ć a; koji tajno dejstvuje, koji dejstvuje tajanstvenim sredstvima, čaroban; simpatetično lečenje lečenje tobožnjom tajanstvenom silom i telima koja nisu lekovi; simpatetično mastilo tajno

mastilo koje se ne može odmah videti, nego tek posle izvesnih hemijskih postupaka (npr. uticaja toplote ili prevla- č enja kakvom te č noš ć u). simpatizer (grč. sympatheo saosećam) onaj koji s nekim saose ć a, koji nekoga voli, koji je nekom naklonjen. simpatizirati (grč. sympath£6) biti iste naravi, istih osećanja s kim, saoseć ati, slagati se, biti naklonjen, voleti. simpatija (grč. simpatheia) saosećanje, saučešć e; prirodno slaganje u osećanjima, duhovna srodnost, potajna naklonost nekome; čarobna, tajanstvena sila i tajanstveno dejstvo jednog tela na drugo; veza pojedinih delova tela; fig. naklonost, ljubav; predmet naklonosti, ljubavi (moja, tvoja simpatija). simpatikus (nlat. sympathicus) zool. simpati čni živac. simpatisati (grč. sympath£o saosećam) v. stopa tizira ti. simpatičan (grč. sympathes) saosećajan, jednakih osećanja, duhovno srodan; koji u čestvuje u bolu ili osećanju nekog dela tela; prijatan, drag, ljubazan; simpatične bolesti one koje dolaze kao posledica drugih bolesti (za razliku od idiopatičnih bolesti, koje se pojavljuju samostalno); simpatični živčani sistem deo vegetativnog (autonomnog) živčanog sistema; simpatič-no bojenje zool. zaštitno bojenje životinja, tj. bojenje životinje u boju predmeta na kojem ona obično živi, ili u boju okoline u kojoj živi, tako da je teško primetiti je i progoniti (mimikrija). simpepsis (grč. sympepsis) med. varenje, probavljanje, probava. simpetalan (grč. syn, p6talon list) bot. koji je srastao ili spojen sa laticama. simpetale (grč. syn, p6talon) bot. biljke sa sraslim laticama; monopetale. simpijezometar (grč. sympi£zo stiskam, obuhvatam, metron mera, merile) sprava za merenje vazdušnog pritiska, vrsta baro-metra. simplegmata (grč. symplegma splet) pl. kipovi rva č a koji su se uhvatili u koštac; grupe sastavljene od više kipova i reljefa, npr. Laokoont, Nioba; spojene glave i slike poprsja na novcu. simpleks sigilum veri (lat. simplex sigillum veri) posl. prostota je pečat (znak) istine. simplifikacija (nlat. simplificatio) uprošćavanje, uprošćenje, pojednostavljenje. simplificirati (nlat. simplificare) upro-stiti, uprošćavati, pojednostavniti. simplicije (lat. simplicia) pl. farm. jednostavni, prosti lekovi. simplicitet (lat. simplicitas) prostota, neukrašenost; jednostavnost, prostodušnost, bezazlenost, prirodnost; ograničenost, glupavost. simploka (grč. symploke) isprepletenost, splet, spletenost; češće ponavljanje reči;

Veza konja za jednu jeliku. predstavljati se. psyche duša) dušev-na sloga. Šubert. med. gudačke (sa žilama) instrumente i udaraljke (doboši. Šuman. naglo slabljenje. gesims. predznak. podržavati koga. ti kukci su j tzv. podos noga) ned. koji nagoveštava. zabušavati. udes. nlat. syn. simptomatologija (grč.=lat. sime-lija.simpodija 843 sinagoge post. simulans) pretvaralo. umetanjem okruglih plo č a. simul istovremeno. simultaneitet (nlat. pravac (jedna vrsta kubizma) kod koga su npr. symptoma slučaj. naro č ito: jevrejska škola. simulirati (lat. a ne kao pratnja. simptom (grč. syn sa. skupa. mršavljenje. izrañ en kao simfonija.. med. fig. melifon. symphoresis sanošenje. sljubljenost. muzi čar koji svira u simfonijskom orkestru. pri-tvornik. sabijanje) med. syna-goge skup. simulant (lat. . pod simfilija. sinagoga (grč. simultaneum (nlat. znak. v. simultaneus) zajednički. pijanka (kod starih Grka). symphonia) sastavljam simfonija (Betoven. uzajamno prijateljstvo) biol. biol. graphfa opis) med. prijateljstvo (mravi primaju i drže u j 1svojim mravinjacima neke kukce od kojih imaju koristi. simultaneus) uh. simfonijski orkestar orkestar u kome učestvuju svirači na duvačke (drvene i limene). simultana pozornica tip pozornice na kojoj se jedno pored drugog mogu istovremeno videti mesta na kojima se odigravaju svi delovi radnje. istodobni. herifon. kastanjete i DR-)simfonion (grč. ned. sraslost kostiju. pus ki. znak po kome se poznaje neka bolest. muz. najistaknutijih predstavnika jedne nauke. naročito krvi ili drugih sokova. prikazivanje nekog pravnog stanja drukč ije nego što je u stvari. simfonijska poe-ma simfoniji slična kompozicija koja tokovima prikazuje. nagovestila č ki. sraslost nogu. Brams. simultaneitas) istovremenost. zajedno. simfilija (grč. istodobnost. zborio mesto. nakaza sraslih nogu. symptomatikos slu čajan) koji služi kao znak čega. simptomatično lečenje ono koje leči samo simptome a ne uzroke bolesti. skladan) koji pripada simfoniji. prijatelji ili simfili mrava). ruke i noge umnožene („ma č ke s osam nogu") da bi dale izraza pokretu. simptomatičan (grč. symphilia saprijateljstvo. mehanički instrument na kome se. okupim. simforeza (grč. saglasnost. simultana utakmica ili simultanka šahovska igra u kojoj jedan dobar majstor igra u isto vreme protiv ve ć eg broja (ZO i više) igra č a (majstor ide od table do table. triakol. udružene aiafora sa epiforom. presto i sl. udes) znak. symptoma slučaj. adañ o ili andante. izdavati se za što. sin. koji služi kao znak neke bolesti. simptoza (grč. syn) predlog koji se pojavljuje u mnogim složenicama i znač i: sa. up. npr. jednovremenost. u slobodnoj formi. simultan (lat. simulatio) pretvaranje. logla nauka) med. saglasnost) sklad. symphysis) med. srastanje. Sims) apx.). symposion) gozba. simultaneus istovremen) v. gosti. symposion gozba. sime (nem. v. zabušant. istovremeno i sl. može svirati svaki komad. obično sa 4 glavna stava (alegro. simptomatografija (grč. simfonijski (grč. zajedničko služenje istom crkvom od strane dveju I raznih veroispovesti. simpsihija (grč. orfenion. prav. i čim kojoj pristupi mora protivnik da izvrši potez. simfili (grč. simultana škola škola za učenike raznih veroispovesti. simfonist. erosu. simulacija (lat. Veza hajku za drugu jeliku. jer oni lu č e neke slatke | sokove koji mravima prijaju. synago skupim. Č ajkovski i dr. Rihard Štraus). simultaneizam (nlat. simpozijum (grč. sanovi. nauka o znacima po kojima se poznaje postojanje pojedinih bolesti. orkestarska kompozicija. sop. njih i njihove larve oni I neguju i hrane. opisivanje znakova (pojava) i slu čajeva pojedinih bolesti. skupština) skupština vernih.). na slici. symptoma. symphonia) muz. simultana crkva crkva kojom se služe dve veroispovesti. na kome se strogo nau čio raspravlja samo o jednom pitanju iz njihove struke. onaj koji se pravi (npr. kongestija. simpozion (grč. isto-vremeni. da je bolestan). preteče. symposium) sastanak užeg kruga stru čnjaka. simfonija (grč. jednodušnost. simfoničar v. naslov Platonovog dela u kome izlaže svoje misli o ljubavi. u isti mah. nlat. na koji majstor obi č no odmah odgovori). simulare) praviti se onim što nije. obeležje. sit. poznate pesme ili pesničke motive (List. koji je uko č en na trenutno uhva ć enoj slici. simultaneum) stvar kojom se istovremeno služe dve osobe. syn sa. polifon.(gr č . simultanka (nlat. symphonos koji skladno zvu č i. simfiza (grč. phflos prijatelj) pl. zabušavanje. u kojoj se pojedini instrumenti pojavljuju samostalno. jevrejski hram. Berlioz. simfonist (grč. simultana posmatranja astronomska i me-teorološka posmatranja koja se vrše jednovremeno na raznim mestima. nagoveštaj. simpodija (grč. skerco. nagomilavanje. nagovešta-van. symptosis) rušenje. opa danje. ariston. symphonia slaganje. pod simultan.

syndesmos) anat. singular (lat. industrijalcu i osnivaču industrije ši-vaćih mašina Ajzaku Meritu Singeruj 1811—1875. sinarhija (grč. sinaktičan (grč. synanche) ned. synaktik6s) med. odličan. Avala itd. single pojedinačan) sp. singultus) med. koji ima svojstva u kojima ne učestvuju druge stvari iste klase. sinartroza (grč. singultus (lat. svojstven. sinalojfa. sin al fine (ital. Dunav. singl (eng. lek koji ima naročito povoljno dejstvo protiv neke bolesti. jedan univer-zum. stajanje. plurale tantum. synaphe veza. čvrst spoj kostiju pomo ću zglobnih veza. singularium) med. sinanhe (grč. redak. osobit. sinaktika (grč. naročit lek. mnoštvo raznovrsnog izvodi iz jednog načela. sažete biografije svetitelja poreñane po kalendarskim datumima. 2. numerus) gram. veza. povezanost) fiz. sikgularan sud log. osobenost. protiv samo jednog protivnika. singularizam (lat. singularitas testijum (nlat. ostaci ljudskih kostiju nañeni u blizini Pekinga. sinapeleon (grč. supr. syn.sinaksar 844 sindezmozis sinaksar (grč. singrafa (grč. spoj. med. kraza. sinalagmatičan (grč. jednina. zapaljenje zglobnih veza. andros čovek. čudnovat. sinapy) bog. shvatanje fiziokrata i pristalica agrar-nog socijalizma. koji steže. synaktikos koji skuplja. sindezis (grč. naročito Henri Džordža (1839— 1897). sinantropus (nlat.: Miloš je srpski junak. sud čiji se predikat pripisuje ili odriče samo jednoj jedinci. god. sinapizacija (nlat. stezan) pl. synallage razgovor. sinanteran (grč. čudnovatost. singularitas) pojedinačnost. muke) bog. singulare tantum) reč koja se upotrebljava samo u jednini. razmena) dvostran. samo Boga priznaje kao uzrok sveta. smatra da postoji samo jedna vasiona. singularitas tes-tium) prav. 4. singularan čovek osobenjak. slačični oblog. čovek. koji skuplja. sindezmitis (grč. singl-taks (eng. u tenisu. vanredan. po kome bi konfiskovanje zemljišne rente od strane države učinilo suvišnim sve ostale poreze. sinapsa (grč. kohezija. slačica. u veslanju: kad jedan veslač vesla sa dva vesla. naročito crkveni. neobičan. posipati slačicom. pretpostavlja samo kvantitatavno različite elemente bića (atome). singularitet (nlat. koartikulacija. igra samo jednog igrača. sinapismos) ned.. mat. singularijum (nlat. zapaljenje krajnika. synaloiphe) gram. pojedinačni sud. supr. sinapelaion) hem. . obavezan za obe strane. pojedinačnost svedoka. plura-lizam. synadesis) zool. sinapizirati (grč. koju sastavlja i piše treće lice. sinaksis (grč. smatra da postoji jedinstvo ideala koji gleda u Bogu ili vasioni. sraslih prašnica. poseban. savlada. singulare tantum (lat. sinapis. pisanje isprave pred svedocima. kada za svaku činjenicu koju treba dokazati postoji samo po jedan svedok. sinafija (grč. biljke čije su prašnične niti srasle na antera-ma (XIX klasa u Lineovom sistemu biljaka). imenica koja ima samo singular. sinalefa (grč. 5. osoben. zapaljenje grkljana. v. zbor. syngenesia) pl. metafizički pravac koji: 1. up. singlosa (grč. aner gen. do kraja. syn. syn. mesta dodira ogranaka dva susedna neurona i supstancije na kojoj se neuron završava. sinapizam (grč. npr. posebnost. singularis pojedinac) fil. za stezanje. grč. anthos cvet) pr. plural. singerica šivaća mašina (nazvana po amer. Singidunum) rimske ime Beograda. isti kao kosti pitekantropusa. privi-janje slačice na obolelo mesto. syn-. 2. singlton (eng. sinalojfa (grč. a potpisuju izdavalac i svedoci. tj. synarchia) zajedničko vladanje. sinanthropus pekinesis kineski čovek iz Pekinga) biol. supr. slačično ulje. štu-canje. gorušica. sastanak. synaleipho dva sloga stopit u jedan) v. singularis) pojedinačan. npr. bog. sinapis (lat. sredstva za skupljanje. 3. synaxis) skupština. synapsis sveza) med. sindezmozis (grč. sinapisatio) med. stupanj u promenama hromozoma pri sazrevanju oplodkih ćelija. sinandrija (grč. singularis sc. synaxsis skupljanje. prikazivanje srodnosti raznih jezika na osnovu sličnosti korena koji slično glase i imaju isto značenje. testes singuli. stapanje dvaju samoglasnika ili dvoglasnika na kraju i u početku naredne reči. syndesmos veza) med. arthron zglob) v. treba ponoviti do kraja. vot. sraslost prašnikovih niti (filamenata) i prašnica (antera) u izvesnih biljaka. sin al fine) muz. 1. oku* pljanje. skup) pravoslavna crkvena knjiga koja sadrži kratke. oblog od slačice. singleton) u vistu i bridžu: izraz koji ozna č ava da igra č ima samo jednu kartu neke boje u ruci. jecanje. singevezia (nlat. tj. syn. single-tax) „jedini porez". nastranost. sinapi. singularan (lat. npr. grapho pišem) prav. glossa jezik) ispitivanje veze izmeñu pojmova i oblika čovečjeg govora.) Singidunum (lat. jedinstven. sinapizo) oblagati slači-com.

sine sita bez brige. učenje o slobodnom sadejstvu ljudi u težnji za svojim popravljanjem i sticanjem blaženstva. i kao episkop. sinemaskop v. spajanje slogova. syndikos) zvanje ili položaj sindika. triput dužek od običnog. pojava kada mravi grade svoja gnezda na biljkama. sine leko et ano (lat. koji se prikazuje na konkavnom platnu. ni po babu ni po stričevima (pisati. punomoćnik. syn sa. patrijarška diploma kojom se episkop postavljao ili utvrñivao na izvesnoj eparhiji. ogao gledam. crimen syndicatns) grešenje o sudijsku dužnost. isti oblik) ipatf. syn. sinecure) zvanje koje donosi dobar prihod a u kome se gotovo ništa nema da radi. trgovaca. naročito radnika. skup simptome koji se istovremeno pojavljuju u izvesnom broju oboljenja. sudijska pristrasnost. bankara (sindikat banaka). državnog nadleštva. syndeo svežem) prisustvo veznika. 2. sekretar trgovačke komore. sinergetičan (grč. synekdoche) „zajedničko uzimanje". sindon) fina indijska tkanina. zajednička kuća. ned. osnovni joj je cilj da proučava tzv. actio syndicatus in factum) tužba radi zaštite od imovinske štete koju je tužilac pretrpeo usled nepravil-nog vršenja sudijske vlasti. upravni odbor jedne profesije. diploma ili gramata kojom je episkop postavljao ili utvrñivao sveštenika na odreñenoj parohiji.. synerg6s sadelatan) koji zajedno deluje. Neću tvoga hljeba pogaziti. syn sa. preduzeća i sl. s kojim je. nauka o vezama (žiličastim tvorevinama koje drže delove skeleta). sinergizam (grč. sineza (grč. sivdikalist (grč. predstavnik. a time i ublažavanje teških ekonomsko-socijalnih posledica koje može po radnike da ima takva konkurencija. radnički sindikati predstav-ništva radnika kao celine (naročito u odnosu prema poslodavcima). sinerama (grč. sine sita) čovek. pravni savetnik (neke zajednice. ergon delo) nova naučna grana isključivo interdisciplinarnog karaktera. sindikeo branim na sudu) kupovati i prodavati na zadružnoj osnovi. brodovlasnika (brodarski sindikat) i dr. synedrion) zasedanje. synesis) moć shvatanja. zajedničko stanovanje. sinekfoneza (grč. sindikalizam (grč. pr. npr. gleda se bez naočara. zajedno. sindik (grč. udruživanje znakova bolesti. sindikat (grč. sinekdroma (grč. po Lenjinu. sindicirati (grč. sadejstvo više činilaca. sinekura (lat. simbioza. sinćel (grč.sindezmologiJa 845 sinergizam sindezmologiJa (grč. sinegdoha (grč. spojeno izgovaranje odvojeno napisanih samoglasnika ili slogova jedne reči. oblik sindikalne organizacije. glava mesto čovek. sinñelija (grč. grlo mesto goveče. kojoj je cilj da sredstva proizvodnje preñu u ruke proletarijata putem direktne akcije. . kfnema pokret. savez na profesionalno] osnovi: radnika jedne struke. tj. poslovni. eng. Silan vojnik polje pritisnuo. sine loco et anno) u bibliografiji: bez oznake mesta i godine (gde i kad je knjiga štampana). nepristrasno. indijsko platno. sinergetika (grč. sindikati (lat. vrsta muslina. pomoćni. tajni savetnik episkopa (viši monaški čin u pravoslavno j crkvi). vezanost pojedinih rečenica u s loženo j rečenici odreñenim veznicima. laka i unosna služba. sindikata tužba (lat. gde se mesto celine uzima deo (pars pro toto) ili celina mesto dela (totum pro parte). davati pravne savete (društvu. službenika. razboritost. koji je imao 72 člana. opunomoćeni službenik. synekphonesis) gram. gram. ustanove. preduzeću i DR-)sindon (grč. provodio manastirski život. synekdrome isti završetak. lat. sine ira et studio) bez mržnje i naklonosti. sinekija (grč. syndikon) pristalica (ili: pobornik) sindikalizma. ili jednina mesto množine i obratno. zajednička osnova. skupština veća. prvobitno: monah koga je sa sobom dovodio novoiza-brani episkop. sindetizam (grč. okretanje. sinekurist (lat. cella ćelija) „onaj koji je zajedno s kim u ćeliji". fr. a kapitalističko vlasništvo da se ukine. zajedničko dejstvo. ovaj način stvara kod gledaoce predstavu potpune plastičnosti. udruženje. koren različitih reči. up. sindikati zločin (lat. sinedrijum (grč. logia) alat. sincelus. syndicatus) prav. sive ira et studio (lat. naročito: nekadašnji jevrejski visoki savet u Jerusalimu. profesionalna udruženja radnika kojima je cilj otklanjanje konkurencije meñu radnicima iste struke pri zaključivanju ugovora o radu. sa tri projekciona aparata. naročito službenik koji ima dobro plaćen položaj na kome ne treba gotovo ništa da radi. ua. red reči po smislu. syndikos) pravni zastupnik. govoriti o kome ili čemu). synkeleo zajedno zapovedam) 1. reg. kooperativne pojave u veoma različitim sistemima. poslovoña. syndesmos. cinema) vrsta trodimenzionalnog plastičnog filma. ergon delo) učenje o sadejstvu. sindroma (grč. syn-oikfa) zool.). sinegdohi-čan. kinemaskop. zamenjivanje značenja jedne reči značenjem druge po obimu i količini. syndikos) uprava poslovima preko sindikata. preko profesionalnih udruženja. sindikati su škole komunizma. syndrome) sticaj.

malaksala srca. uzima izvesnog u češć a u vrhovnoj upravi. poreñ enje. ili izjednačavanje dativa. sinkarpija (grč. spojenost kostiju žilastom kožom i vezom. Fehner). geološka tvorevina kada se slojevi naginju ka osi nabora. npr.). ili o jedinstvu materije (Herbart. ujedinjiva č verskih partija. sinkoptičan (grč. supr. dijereza. instrumental i lokativ). sinister (lat. muz. sabor. ku ćama — oblik za dativ. naro čito glodari (pogla-vito veverica i hrčak) koji skupljaju seme i plodove kao zalihu hrane za zimu. skraćivanje reči izbacivanjem iz sredine jednog sloga ili jednog samoglasnika izmeñu dva sugla-snika. tur. koji pati od iznenadne malaksalosti) med. rñ av. synkope) 1. onesvesti-ti se. sinergist (grč. iznenadna smrt usled oduzetosti srca. sinehologija (grč. rasprostranjivanje semena i plodova koje vrše neke životinje. saradnja. skratiti reč izbacivanjem jednoga sloga ili više slova iz sredine. upore ñ ivanje mišljenja jednog sa mišljenjem nekoga drugog da bi se u okladila. ergon delo) pristalica sinergizma. prožimanje) 1. 2. sastavan) pl. gram. karakteristi č ne je za džez-muziku. priznavanje tu ñ eg mišljenja. udruži-vanje vite organa (miši ć a) radi oba-vljanja neke radnje ili nekog pokreta. gram. synkrateo zajedno držim. sinija (arap. levom rukom. npr. jedinstvo. synkretismos ujedinjenje. predmet kineske izrade. neuron žila) zool. fil. syn. klonos grč) med. saginjem se) pol. mešavina. syn. drvena. sinkratija (grč. slivanje dvaju samoglasnika ili dvaju slogova. syn-k6pto skratim) gram. velik drveni tanjir. kerannymi mepham) mešanje. sinkretist. fiziol. synkoptikos koji izaziva naglu malaksalost. synairesis sažimanje) gram. syn. pr. sofra) niska i okrugla. izgovaranja dvaju samoglasnika u jednom slogu. tj. 3. synaisthesis saosećaj. mešanje i spajanje raznovrsnih elemenata u jedan filozofski ili verski sistem. sinkretizam (grč. nenaglašenog sa naglašenim. synkrisis sastavljanje. preko svojih izabranika. syn. sinehiologija (grč. synkritik6s koji sastavlja. zlokoban. neprestano trajanje neke bolesti. „slušanje boja" (pri zvuku trube vidi se crvena boja itd. naro čito sve-štenih lica radi rešavanja verskih ili crkvenih pitanja. poet. sinzoičan (grč. logia) fil. synklind naginjem se istovremeno. sinehiologija. izvr- . kranion lubanja) med. sinkraničan (grč. synkretizo) ujedinju-jući. stan'te. sao-set) sposobnost jednog nenadraženog čula da oseti nadražaj drugog nekog čula. kola sinistra (ital. sinkretistički (grč. logia) f il. syn-katathesis) uporeñenje. synodos sastanak. odvratan. synecheia. član grupe filozofa u XVI veku koji su hteli da spoje učenja Platona i Aristotela. sinkritika (grč. sinkrazija (grč. sinkriza (grč. oblik državne uprave u kome narod. skupština) skupština. učenje o vezi stvari. da bi se ispunio jedan stih. crkveni sabor. da se vidi boja kad se čuju tonovi. umetnuta reč. skup. pomeranje metrič kog akcenta. sjedinjenje. syn. sinklinala (grč. u slovenskim jezicima izjednačavanje starog genitiva i starog ablativa u docniji genitiv. spa j anje u jedan ton druge polovine prvog dela takta sa prvom polovinom drugog. formalno izjednač avanje dvaju padežnih oblika i njihovo spajanje u jedan oblik. karp6s plod) bog.-pere. kategorema) ono što se u društvu s drugim kaže o kome ili čemu. pomagaše. mešanje. colla sinistra) muz. vezan (ili: spojen) sa lubanjom. crkvene ve će. sinod (gr č. tzv. ujedinjenje dveju protivničkih stranaka protiv trećeg neprijatelja. koji je u nesvestici. sinzoično rasprostranjivanje plodova bot. uporedio prosuñ ivanje. instrumentala i lokativa množine u srpskohrvatskom jeziku (npr. med. sravnjenje) sastavljanje. med. 2. 3. med. syn. sinister levi) naopak. sinkatateza (grč. nespretan. npr. synkrasis smesa. synecheia veza. bolesna sraslost dužice oka. up. v. sinkretist (grč. sredstva (ili: lekovi) za spajanje. sraslost plodova. gram. crkvena upravna vlast. sinkopa (grč. med. za nj'ga. siniceza (grč. synkretizo ujedinjujem dve protivnič ke stranke protiv tre ć eg neprijatelja) tvorac ujedinjenja protivnih stranaka. eklektkčki. na kojoj se prinosi jelo i sa koje se jede. syn. vladam) savladavina. supr. antiklinala. o postojanosti stvari u prostoru. mešajući. smesa. synergfa) zajedničko delovanje. sinecheia) veza. nekritičan eklektičar. spajanje. syn. odobravanje. sinehija (grč. bakarna ili srebrna trpeza sa malim okvirom. sivereza (grč. synizesis sažimanje) stapanje u jedno. sin-neurozis (grč.sinergiJa 846 sinod sinergija (grč. sinergistički. opšti gr č koji obuhvata sve delove tela. sinkategorema (grč. ulegnuti deo bore. v. sinestezija (grč. npr. iznenadna duboka nesvestica usled zastoja kucanja srca. nepovoljan. zoikos životinjski) koji se vrši saradnjom životinja. sinkopirati (grč. sinkretizam. sinklonus (grč. sini kineski. sini trpeza. sveti sinod posle „arhijerejskog sabora" najviša upravna vlast u pravoslavnoj crkvi.

književnosti. synodos. smionim (grč. sinteza nli sintetična metoda. synoche spoj. synopsis) v. skica (npr. č lan crkvene skupštine. sinopsa evan ñ elja pore ñ enje glava iz evan ñ elja koja isto ili sli čno pri č aju život Isusa Hrista. syntagmatikos poput ili na način sintagme) skupljen. jedna od istražnih ili heurističnih metoda. synodalis) koji se tiče sinoda. sintagmatik (grč. up. sinoptične karte vremenske karte. književnosti. sticaj) med. kulture. a koja se. spoj.). čiji se opisi života Hristovog mogu srediti u preglednu celinu. sli čno zna č enje. sinologija (lat. zovu sinoptična evan ñ elja. put ili polaženje od prostijega kao poznato-ga. propis) sastavljanje. 12 č. ugovor. koji se tiče sintakse. neke nauke). naro čito iz evan ñ elja Matije. Sinai Kinezi) prou č avalac (ili: poznavalac) kineskog jezika. istodobno stanje vremena u raznim predelima. srodan po značenju. na dogovoru. supr. nauka o rečima sličnog znač enja. spajanje. u ugovorenim znacima) koji je osnovan na ugovoru. sinonimina (grč. sabran. pregledan. utrobna glista. postupak kojim se od suprotnih pojmova (teze i antiteze) stvara viši pojam u kome su suprotnosti uklonjene (dijalektična metoda). sinoniman (grč. synopsis pregled) pl. za razliku od Jovanovog. spis. sinodal (grč. sinopsa (grč.: ku ća — dom.sinodal 847 sintematografija šilac odluka arhijerejskog sabora (tj. sastavljač . sinodalno i prezbiterijalno ustrojstvo ustrojstvo po kojem protestant-skom crkvom upravljaju sinodi i prezbi-terije. č lan sinoda. nas nižom. sinorganizam (grč. re čima i oblicima. dakle. hem. uporedni pregled većeg broja sličnih stvari.. sinodalni (grč. analiza. sinoptici (grč. pod sinopsis. istog značenja) lingv. synonymia istoimenost. ukratko izložen. sintagmatičan (grč. zbora svih arhijereja pravoslavne crkve). Marko i Luka). npr. sličnog značenja (reč). nacrt. istoznačnost) lingv. tj. krsti kume dete (biljka) itd. potajna groznica koja traje nekoliko dana. sabirač . sintaksa (grč. sreñ ivanje. logfa nauka) prou čavanje kineskog jezika. npr. grupa reči koje obrazuju jedan pojam. pojam je sinteza. up. sinopsa. syn. synthematikos u dogovorenim znacima. sinopsis (grč. dok se po obliku od nje razlikuje. supr. synthema ugovoren znak. postupak izgra ñ ivanja neke tvari spajanjem. skupštinski. skice. syntagma odred. zbirka i objašnjenje re či sličnog značenja. 6rganon oruñe) organsko bi ć e koje je izišlo iz životinjskog tela. srodnost zna č enja. kulture. sintezist (grč. sinoptičan (grč. poreñenje spisa koji govore o istom predmetu. syntaxis ornata) ki-tnjasta sintaksa. synopsis) pregled. Sinae. graphia pisanje) pisanje tajnim znacima: uputstvo o iskazivanju misli ugovorenim znacima jasno kao obi čnim govorom. stajanje više delova u celinu (npr. vreme posle koga Mesec do ñe opet u isti položaj npeivja Suncu (29 dana. . oputa ime) sličan. sa temperaturom nas višom. zbornik. syn. kineski narod. istog značenja) lingv. syntaxis jezički tačan reče-nični sklop) ureñenje. spis) skuplja č. synthesis) sastavljanje. umetnosti. log. elemenata. grč. analitičar. jedinjenjem njenih sastojaka. spoj više raznih oznaka u celinu). synonymos istog imena. sastav. synodos) član crkvenog veća. 44 m. synodikos koji se ti č e sastanka) zborni. zboriti — govoriti — besediti. reč koja je slična po smislu. tj. zbirka spisa. sinodičan opticaj Meseca = sinodičan mesec. sličnost značenja. sinoha (grč. srodica. itd. u obliku nacrta. na sporazumu. deo gramatike koji se bavi rečenicom i njenim sastavnim delovima. put od delova ka celini. siderski mesec. ureñivanje. sinodalna pitanja pitanja koja spadaju u nadležnost crkvene skupštine. sinteza (grč. po zna č enju sa drugom nekom re či. syntaxis) gram. progresivna metoda. sinolog (gr č . ka složenijim istinama dovo ñ enjem u vezu tih prostijih istina (npr. na telegrafskim izveštajima meteoroloških stanica osnovane i izrañ ene karte koje prikazuju.: dobar č ovek. trak. pomo ću naro čitih znakova. sinopsa. kineske istorije. sastavljen. tj. Sinai Kinezi. synonimos istog imena. npr. syhtagma sastav. izvor — kladenac — studenac. sinodalni dekret odluka. sintematografija (grč. zbirka i prikazivanje izvesnih osobenosti izraza čija upotreba daje govoru nacionalnu boju. sporazum. umetnosti. sintematičan (grč. nlat. sinoptična evanñelja v. ugovoreni znak. sinodi č an (gr č. 2 s. gram. synoptikos pregledan) koji se može istovremeno videti. kineske istorije. sintema (grč. napomena itd. sintaktički (grč. rešenje crkvene skupštine ili sinoda. kratka i nejasna izreka koju treba rešavati gotovo kao i kakvu zagonetku. koji potiče od sinoda. sinodi čan mesec vreme koje proteče izme ñ u mla-dine i mladike. sintagma (grč. Marka i Luke. istinitoga. koji je u vezi sa sintaksom. synthesis) onaj koji se služi sintetičnom metodom. sintaksis orvata (lat. prva tri evanñ elista (Matija. synthema) ono što se osniva na nekom dogovoru. zeleno drvo. Euklidova geometrija izgrañ ena je sintetičnom metodom). sinonimija (grč.

symphonia. zengir. lat. signora) gospoña. eidos oblik) mat. zaliv. sinhronistične tablice istorijske tablice u kojima su istovremeni dogañaji pregledno stavljeni jedni pored drugih. synchronos istovremen. vrsta lirske pesme starih trubadura (prvobitni u službi svetaca i vladalaca). sirena (grč. sirvente) prigodna pesma. sprava za ispitivanje postanka tonova i za merenje visine tonova. sine umbra bez senke) vrsta lampe koja ne baca senku. surrealisme) književni i umetni č ki pravac nastao u Francuskoj posle prvog svetskog rata koji se oslanja na psihoanalizu. istodoban) istodoban. zapaljenje čeone duplje. zijjon) v. sinto (jap. sinusitis. sipahi (pere. sinfonijeta (ital). božanska i čove č anska. teme. krilo. prou čavanje odnosa i svojstava samoglasnika u našem današnjem književnom jeziku. simfonija. duplja. up. dakle. sinfonija (grč. tj. jednovremen. sinus čeona duplja) med. sinus) poluokrugla površina. predmeti od plasti čnih masa. sintetički proizvodi životne namirnice i dr. slika i ton u ton-filmu). sinhronističan (grč. pohvalne ili satiri čne sadržine. synchronos) istovremen.: Neka tela su teška. zincir) lanac. sadašnje stanje jezika. istovremeno obavljanje dveju radnji koje su u vezi. sinciput (lat. sirat) gajtan za gunjeve. signorina) gospoñ ica. talasast. sintonin (nlat. mekog tkiva). geom. syn. plem-stvo. snimanje i tona i slike u isto vreme. syntithemi sastavljam. ital. chronos vreme) usavršavanje. syntithemi) sastavljati. sirealizam (fr. svetlost. grudi. sintetičan (grč. gospodar. v. šinto. sinusna busola magnetna igla sa pokretnim provodnikom struje (za merenje galvanske struje). syntithemi sastavljam) v. serdar) v. postupati sintetički. up. sažetost izražavanja. krivudavost. sinto. vijugav. synchysis slivanje. jednakovremen. jednovremenost. smfonia) v. služi u moreplovstvu kao signal u magli. sintetist (grč. synthesis sastavljanje) proizvodi od veštačke materije. slika izra ñ ena nekom žutom bojom sli čnom vosku. spa-jam) sintetičan sistem. sicillat. kuz. goniometrijska funkcija: odnos izmeću suprotne katete i hipotenuze (sin). sinuosus) sa naborima. supr. Ceiren) fiz. sirdar (pere. sinpilat (tur. smrada (arap. lat. synthetikos) spojni.sintetizam 848 sirena sintetizam (grč. nastavak dadaizma. razvodnjavanje. grč. današnje. signore. spajati. sinhronizacije (grč. sinjora (ital. npr. synusiastes) pl. sinus (lat. domaći sveštenik. att. sipahi) konjanik. mala simfonija. ozvu č enje filma. syn. hen. sud koji proširuje naše saznanje. sinhondroza (grč. sjedinjavajući. vošćenje. materija miši ć nih vlakana. sinuositas) naboranost. log. cella ćelija) sabrat (po ćeliji). sinhron (grč. talasastost. sinhiza (grč. chrdnos vreme) lingv. stanje u nekom jeziku u jedno odreñeno vreme. sega vosak) mazanje voskom. gospodarica. signoria) gospodstvo. sinuozitet (nlat. lat. . sir (fr. syn. sintetizirati (grč. sinumbra-lampa (lat. č iji predikat iskazuje nešto o subjektu što nije identično vezano sa subjektom. kratak. sinjor (ital. senior stariji) gospodin. syntoninum) hen. čvrsta spojenost zglobova hrskavi-com. synchronismos) istovremenost. kralj). usavremenjenje. sirvant (fr. synchronos istovremen. signorino) mladi gospodin. sinjorine (ital. da pokazuju isto vreme. zaton. Sion (hebr. spahi. venska mreža u tkivi-ma nekog organa. sigill) sudsko potvrñivanje. sintetična rečenica gram. signo) muz. shinto) v. sintetičan sud log. serdar. sintetično učenje. nedra. sinteza. tj. sintetična metoda v. arap. po sintetičnom metodu. chondros hrskavica) znat. istodobnost. nadrealizam. npr. hrišćani koji smatraju da su u Hristu obe prirode. šupljine (kosti. siraža (fr. ravanska kriva ili kriva u ravni koja predstavlja promene sinusa kad se ugao ili luk menja. krivu-dav. sintetika (grč. cirage. kao titula: visost. senjo. up. sažet izraz. anat. sin-tezist. postsinhronizacija. sindžir (pere. sinhronizam (grč. sinusoida (lat. sivhronizirati (grč. sinciput = semi caput pola glave) znat. sinhron. sud čije se jedinstvo osniva na opažaju. up. sinus. mešanje. sintomija (grč. cev iz koje zgusnuti vazduh ili para pušta jake i duge tonove (objavljuje u fabrikama po č etak i prestanak rada. sincelus (grč. sinjorine (ital. nego je samo spojen s njim. sinuozan (lat. tur. sinhronija (grč. sinjo (ital. izvijugan. dijahromija. naro č ito: ozvu č avanje. syntomia) kratkoća. jednovremen) doterati (ili: učiniti) da dve radnje ili više radnji imaju isto trajanje. sinuitis v. nabor na odelu. rečenica čiji predikat nije već sadržan u subjektu. sinjorija (ital. suñ enje. da se pojavljuju istovremeno (npr. sinhrono snimanje u filmu: istovremeno snimanje (kad se ton snima istovremeno sa slikom). sinñel. syn. gornji deo glave. sirovine izrañ ene hemijskim putem. sinuzijasti (grč. sasipanje) razblažavanje. sire) milostivi gospodar (izraz kojim se oslovljava car. sinusitis (lat. vijugavost. Cion.

siringotom (grč. Systeme International d'Unit6s) Me ñ unarodni sistem mernih jedinica usvojen na XI gene-ralnoj konferenciji za mere i tegove 1960. znak za uzbunu. dvorana sa stubovima izmeñ u kojih razmak iznosi samo dve debljine stuba. tur. syrmafa) med. syrtis) geol. sirmaizam (grč. tome sečenje. si replica) muz. siridžik (pere. oblik ureñ enja i upravljanja državom. tačaka. systema. sirene. sistem (grč. sireve (grč. syn. fig. planski. kit. zanosna pesma. syrigmos sviranje. šumljenje u ušima. nož za sečenje fistule. muelos srž. morske nimfe sa čarobnim glasom koje su svojom zavodni č kom pesmom mamile brodare pa ih onda ubijale (prikazivali su ih kao ptice sa ženskom glavom. tome). up. dosledan. god. siringomijelija (grč. ponavlja se. celina. srebrni i porculanski sud nasred stola sa šećerom. lat. si replika (ital. i količinu materije mol (mol). principima). prema izvesnom gledištu ureñena i od raznovrsnih stvari ili saznanja sastavljena celina. svirala. sistematizovati (grč. solju. biberom i dr. syrinx. grana biologije koja razvrstava i grupiše organizme prema njihovoj sličnosti u: vrste. sirtu (fr. siren) pl. syrinx cev. klasifikovanje i grupi-sanje predmeta i pojava. sredstvo za povra ć anje i č iš ć enje. med. systematikos u celinu spojen. jačinu svetlosti kaidela (cd). ital. treba ponoviti. stylos. syrmaia uljana rotkva za povraćanje i čišćenje) med.). zapaljenje mozga i moždane opne. morska krava. systematik6s) koji je u skladu sa nekim utvrñenim sistemom. metodičan. siroppo) gust še ć erni sok. organ za pevanje. utvrñ ivanje radni č kih i službeni č kih mesta u pri-vrednim i drugim organizacijama prema vrsti i opsegu poslova kojima se bave. razvrstavanje i grupisanje izvesnih stvari i pojava. sastav. nakaza sraslih nogu. celinski sklop) sreñ ivanje (ili: nagrañivanje) po strogo naučnim metodama. med. površina. seiriasis) med. syrupus. logfa) nauka o celishodnom i pravilnom sre ñ ivanju naučnog grad iva. sistematizam (grč. pištanje. systema) ono što je sastavljeno. surprise) iznenañ enje. sklonost ovakvom na č inu rada. rćbpe glas. SI od fr. kozmetičko sredstvo (sa živom i drugim škodljivim materijama). surtout) ogrtač. rezan>e) med.. grañ evina. sprud od pokretnog peska. celinski sastav. piskav glas. familije. upotreba kakvog jakog sredstva za č iš ć enje. redove. sun č anica. u celinu sreñ en) 1. i sve izvedene merne jedinice. na čin rada. systclmatos) 1. mania pomama. naročito dva opasna peščana spru-da na obali Severne Afrike. sunčani udar. zool. pastirska frula. vreme sekunda (s). na čin postupanja. syrinx. syringa) med. sirće (pere. biol. sibila-cija. urediti u sistem. redove. siringotomija (grč. zanosna pevačica. lepa zavodnica. tj. sistematologija (grč. sirpriz (fr. veština planskog i nau čnog izlaganja. sistem sveta. syrigma svirka. sirigmus (grč. sirijaza (grč. systylos sa stubovima sa meñ usobnim razmahom od dva prečnika) vrh. masu kilogram (kg). 2. piskavost glasa. systematikos u celinu spojen. syrinx) cev. sistematizirati v. španska groznica. sirigmofonija (grč. nau čio obrañ en. ureñ en prema utvrñ enim gledištima (načelima. nenau čno. prikazivanja. sirenska pesma č arobna pesma.). 3. sa stubovima nagusto. moždina) med. farm. za stolicu. zviždanje) med. srediti nau čio. sistil (grč. zgranutost. čuñ enje. systema. nau č io prikazivanje. Sirijus (grč. sirke) ocat. gusto ukuvan lek sa 2/3 šećera koji služi za popravku ukusa toga leka. Sirius) astr. zgrada. odeljke i kola. plan-sko. razvrstavanje. obuhvata 7 osnovnih mernih jedinica: za dužinu metar (t). sirmeja (grč. systema celinski sastav. sečenje fistule. sirup (nlat. med. daje znak za uzbunu zbog neprijateljskih aviona itd. sistematski (grč. sistematičan (grč. fistula. bez sistema bez veze. žena opasna za muškarce zbog svoje lepote. celishodno sastavljena celina (npr. oboljenje poglavito vratnog dela leñ ne moždine. systema gei. grañevina. pevalo (u ptica). Seiren. jačinu električne struje amper (A). temperaturu kel-vin (K). trska. sistematizacija (grč. klase. plan. siringa (nlat. sistematomanija (grč. kvasila. sustav. sistematika (grč. siraca) belilo za lice. sistematizovati. strast) pretvaranje u težnji da se sve dovodi i sreñ uje u nau čne sisteme. skup ure- 54 Leksikon . koji odgovara jednom utvrñ enom sistemu. vrskaput. notni sistem itd. sirta (grč..sirene 849 ñ enih delova npr. Selrios. rasecanje fistule. v. u celinu sreñ en) ureñ en u obliku sistema. gusto ukuvan biljni ili voćni sok. sirinks (grč. u matematici po logič-kim načelima ureñ ena raznovrsnost matematičkih tvorevina kao: jednačina. siraga. zgranjavanje. 2. Sitem jedinica (skr. ili kao devojke sa krilima i kandžama). sreñ ivati po logičnom načelu. bez plana. systema sistem. izražava se u postepenom i sve većem obamiranju i uzetosti miši ć a ruke. Sunčani sistem. krivih. najsjajnija zvezda u sazvež ñ u Velikog psa. zvuk) med. zool. celinski sklop) izvoditi (ili: izvesti) nešto tako da predstavlja sklad-nu celinu. načela po kojima se ovako radi. lat.

sifražetkinje (fr. sitofag (grč. syphilis. kratak izgovor drugog samoglasnika. položiti. bolesna želja za jelom. nazvana je i francuskom boleš ću [morbus Callicus]) med. pluća. brzo se raspr- skava i zasušuje. stezanje. prirodni položaj nekog organa prema svojoj okolini. venerična oboljenja kože. v. syphilis. skraćivanje slogova. sistrum (lat. • sitometar (grč. hronična i veoma rasprostranjena zarazna spolna bolest. mesta). žito. žito. kod sifilisa. sifilofobija. biti imu ćan. eidos vid. logia nauka) nauka o hrani. situacioni plan plan npr. s obzirom na položaj. bolestima kože i množenjem sluzi u grlu i ustima. pastira Syphilus-a. stylos) arh. lues. sitologija (grč. lat. sistrofa (grč. koji pesnik izvodi iz imena svoga izmišljenog junaka. sitakratija (grč. sistilon (grč. syphilitica) pl. spiroc-haeta pallida). sys svinja i phflos drag. zaustaviti. sekundarii ili konstitucionalni sifilis oboljenje celokupnog tela od ove bolesti. namirnice. sufilidi pl. specijalista za le č enje sifilisa. cev. fr. svetu). sifilom (nlat. phobos strah) med. arh. sistola (grč. ludilo) med. mio. države i dr. sitos. sys svinja. seistron) muz. situs) položaj. sistilije (grč. hrana. stavljati. naro čito u Engleskoj. systylos) apx. sifilid (grč. sitomere) optički instrument za približno merenje vertikalnih i horizontalnih uglova (uglovnih rastojanja) u poljskoj artiljeriji. ali kao već odoma ć en naziv. city) grad. dvorane sa stubovima nagu sto. syphilis.sistilan 850 sifražetkinje sistilan (grč. bolesna odvratnost prema jelu. stvara na raznim organima. situs oblikvus uteri (lat. vrsta hipohondrije u kojoj se bolesnik bez razloga smatra spol-no zaraženim. čir. sistirati (lat. obustaviti. sistrum od grč. merile. sitiologija (grč. krivi nateg. primarni sifilis tvrdi č ir na spolnim delovima. varoš. prvi put pojavio 1530. uslov za prenošenje zaraze je povreda pokožica. opšte stanje. anat. phobos strah) med. sifilomanija (nlat. sifilid. ukinuti. sistere) zadrhtati. koji se tiče ili potiče od sifilisa. v. jedan od najstarijih instrumenata. sifilofobija (nlat. situs položaj. mera) sprava za merenje žita. god. biti dobro si-tuiran biti u ekonomski povoljnom stanju. sitos pšenica. sipho) natega ča. nlat. veneričan. systole) gram. sitos hrana. društveni položaj. sistil. grč. situacija (lat. sifilitika (nlat. sastojao se od ru čke i metalnog okvira sa pričvršćenim zvonima ili metalnim kolutima. gr č. situs položaj. sitomanija (gr č. gr č. žito. logfa nauka o hrani. hodnici. syphilis. syphilis) med. naročito: deo Londona kao bankovno i trgovinske središte Engleske i Britanske Imperije (the City). koji leži u postelji. izgleda. grč. suffragettes) pobornice ženskog pokreta i ženskog prava glasa. ludilo) med. phagem jesti) zool. praćeno oticanjem žlezda. prekinuti. lat. v. obi čno putem spolnog op-štenja ili putem nasle ñ e (hereditarni ili kongenitalni sifilis). umovno stanje. med. lekovi protiv sifilisa. sitomer (fr. komedija situacija pozorišni komad u kome se ose ć anje smešnoga ne izaziva rečima. situirati (lat. grč. sitos pšenica. syn. dati položaj. položaj (ku će. tata pomama. skupljanje srca (supr.). sifilidologija (nlat. situer) staviti. philos) med. iza-zivač bolesti je spiroheta (nlat. sifilidoklinika (nlat. v. nego samom radnjom i predmetom komada. systylos sa gustim stubovima) pl.). syphilis. mekani čvor (osip) koji se. naziv se. clinice nauka lekara kraj bolesni č ke postelje) bolnica za lečenje bolesnih od sifilisa. . phobos strah) med. systrophe) ned. sifiloida (nlat. vrenga. tata pomama. tvrdi šankr. strah od spolnih bolesti. antologija. sličan čegrtaljci. tercijarni sifilis dolazi od sekundar-nog i izražava se u oboljenjima najrazli. sifon (grč. grañ evine. nastaje prenošenjem sifilitičnog izaziva-č a dodirom. sifilis (izraz napravljen u srednjem veku od grč. situs obli-quus uteri) kosi položaj materice. sftos hrana. sprečiti. sa gustim stubovima. postaviti. siti (eng. logia) deo medicine koji prou čava sifilis i pronalazi mere za borbu protiv njega. boca za penušava pića kod koje se tečnost isteruje pritiskom ugljene kiseline koja se iz nje razvija. creva i dr. kako se bolest najpre bila pojavila u vojsci francuskog kralja Karla UŠ. syphilis) bolestan od sifilisa.čitijih organa (jetre. syn. u latinskoj pesmi Hijeronimusa Frakasto-ro pod naslovom „Syphilis". sftos. sys svinja. med. mozga. logos) med. sifilitičan (nlat. strast. kostiju. žitojed. sitofobija (grč. akratia nemogućnost) med. otok. situs (lat. sifilidolog (nlat. belina. prilike (vojske. situatio) stanje. postavljati. sition hrana. Evropi. sadašnje političko stanje (u državi. syphilis. klini-kos bolestan. oblik) bolest kože sli č na sifilisu. francuska bolest. nemogućnost zadržavanja hrane. dija-stola). sifilidofobija (gr č. siphon trubica.

skazov (grč. scalpellum) med. deljenje i čitanje stihova po stopama. skapular (nlat. negodovanje. scandalum) praviti (ili: izazvati. naro čito: školska klupa. scadenza) trg. -islandski i norveški pesnicipevači. kristalni oblik ograničen sa 8 ili 12 raznostranih trouglova. v. sedam stupnjeva izmeću oktave i osnovnog tona. scapula grč. scapularium) deo odela katoličkih kalu ñ era: dve dugačke trake u boji koje se na ramenima skop č avaju i vise preko pleća i grudi. muz. lestvica. skylight) prozor na tavanici (za svetlost odozgo). up. skala (ital. skaj (eng. skaljola (ital. scabinatus) prav. vrsta veoma visokih ku ć a u Americi. Švedska i Norveška) ujedine ili bar da sklope savez. scamnum Hipocratis) med. skalenoedar (grč. trošarina (u Londonu). scandium) hem. vika. scalp lubanja) odrana koža s glave pobeñ enih neprijatelja. zgrada opere na Piazza della Scala u Milanu. skandinavizam (lat. bronhitisom. skajlajt (eng. sraman. skal (eng. siecle. scalpere grepsti. skabinat (nlat. skamija (lat. scandalisare) sablaz-niti. naplećnjak. scandere) metr. Scandinavia) 1. up. skabiozan (lat. skaleiids raznostran. težnja da se skandinavske zemlje (Danska. v. rasrditi. stube) fiz. eng. galama. merilo. književni pravac Bjernsona i Ibzena. izraz kojim se ozna čava najmoder-niji duhovni i umetnič ki pravac. suffrage universel) opšte pravo glasa. svaka veličina koja je potpuno odreñena brojnom vrednošću. skandalon) sablazan. skandijum (nlat. skandal (gr č. izazivati) skandal. med. skanzija (lat. od UŠ—HŠ veka. stube. ljutnja. u času kad je zvonilo večernje pobili francusku posadu i time dali povoda proterivanju dinastije Anžu sa Sicilije. skabiv (nlat. u osiguranju: promenljive vrednost osigurane robe za vreme trajanja osigu-ranja. skalpel (lat. grč. scala) ped. scagliola) mešavina od finog gipsa i liskuna u prahu sastavljena u testo pomo ću tutkala. zarazna konjska bolest. algos bol) med. upotrebljava se za izradu kamenih slika. ljutiti se. 54« skaliranje (lat. skandalirati (nlat. mer-nik. znak Sc. niz od šest uzastopnih tonova izmeñu osnovnog tona i oktave. scalptura) rezanje (ili: urezivanje dubačem. scabino) prav. scala) 1. lat. skapulodinija (lat. kašljem i baljenjem. skapulalgija. scapula pleće. skandirati (lat. praćena slabom groznicom. scabiosus) med. skandalizirati se sablažnjavati se. ska ldi (nord. skandiranje. element. skytos koža) vešta čka koža (polimerna materija). nered. scandaleux) cablažnjiv. srditi. odyne bol) med. skavidž (eng. god. bruka. odvratan. bol u plećima. sjekl (fr. scamnum) klupa. Teatro alla Scala) 2. lestve. dakle. mišomor (trioksid arsena). skadirati (ital. poreklom sa ostrva Sicilije. scabies) med. 2. atomska masa 44. skamnum Hipokratis (lat. sici-lijanski pastirski ples. sablažnjavati. lirska strofa od osam stihova. scadere) trg. skapulalgija (lat. sky. otuda: skala osiguranje osiguranje robe sa promenljivom vrednošću. jedno od najvećih pozorišta u Evropi (3600 sedišta). . merdevine. skalmos) vet. muz. scalp lubanja) odrati kožu s glave (po obi č aju severnoameri č kih Indijanaca i drugih nekih naroda koji su to činili. brojanice. užasan. ratnički trofej severnoameri č kih Indijanaca i drugih nekih naroda. sicilijava aoet. od fč. sican) miš. u znak pobede. skabijes (lat. rok. bez obzira na zna č enje. sičan (tur. razmer. sicilijansko veče pobuna stanovnika Pa-lerma koji su ZO. pobeñ enim neprijateljima). jednosed. dan pla ć anja menice. skazo hraml>em) četr. saeculum) stoleće. izazivati jako negodovanje. skala (lat. nejednakih strana. šugav.) pl. sredstvo za trovanje miševa. skalptura (lat. dospeti iste-ć i (o roku pla ć anja menice). ital. scull) lagani sportski čamac. rezati. fr. skalpirati (lat. oberliht. sramna stvar. skadevca (ital. sky-scraper) oblakoder. marta 1282. scabinus. vek. hedra osnova) min. metal. način sastavljanja i re ñ anja istovetnih pitanja. sprava za nameštanje iš č ašenih udova.. vrhunac naturalizma i realizma. sli čnih mozaiku. zvanje porotnika. „Hipokratova klupa". skalma (grč. srdžba. redni broj 21. fiz. na stepene podeljena lestvica kod barometra i sličnih instrumenata. skalar (lat. naramenik. porotništvo. scavage) gradska carina. javlja se u obliku katara organa za disanje. negodo-vati. podela na stepene. manji hirurški nož kod koga je se čivo nepokretno usañ eno u dršku. skalp (eng. pratnja za ovaj ples. protivnik. vektor. skandalozan (nlat. deliti stihove po stopama i č itati ih po taktu (ritmu). fen d'sjekl (fr. šuga. holijambus.956. dan dospelosti. scansio) metr. fin de siecle) „kraj stole ć a". skandalizirati (nlat. naro čito: veština pravljenja malih reljefa u kamenu i na pe čatima (razli čito od skulpture). scala lestve.sifraž iniverzel 851 skapular sifraž iniverzel (fr. skaj-skrepr (eng.

skelos onkos masa) med. skelalgija (grč. izmet. skazka) bajka. Scaramouche. skerco (ital. nestašno. skeleton (eng. član meñunarodnog omladinskog saveza izvidnika (skau-tizma). skeptik (grč. nem. a dolaženje do istina smatra isklju čenim i nemogu ćim. katedralnog hrama. sivo (eng. rebra (broda. skercozo. čamac. razmišljanje) sumnja. skepticizam (grč. šaljivo. npr. nepriličan. lat. skelet6n kostur. okosnica. skor gen. skarlatinozan (nlat. desni. karlica. sumnjalica. graphfa opis) opisivanje kostura. skaska (rus. ve ć samo iskazuje svoje mišljenje uz dvoumljenje) fil. scala. u Australiji: onaj koji uzme u zakup pašnjake izvan granice ve ć izmerenog zemljišta i bavi se ovčarstvom i stočarstvom. scarabeus. na istoj pozornici sa Molijerom. gnjura č ko odelo. skelon bedro. trula belan čevinasta materija u čovečjem izmetu. tur. skaphoeides valovast) u obliku č amca. prljav. amulet u obliku skarabeusa. bol u bedrima. gde se u či razvijanju samopomo ći sa lozinkom: „Budi spreman". radi puštanja malo krvi. škartirati. skatofagija (gr č . niske sanke na kojima voza č leži potrbuške i tera ih nogama. = 55. skercando (ital. škatula. skarifikacija (lat. squatter) u Sev. sa krljuštima. i fr. onaj koji sumnja u mogućnost saznavanja istine. sarapus. skeleton kostur. skepsis posmatranje. ubod skarifikatorom radi puštanja malo krvi. bezobra-zan. skarlatina (nlat. scarus) med. lañ a. skenofilaks (grč. scarlatina) med. iskerlet) otvoreno crvena boja. iskele) veliki čamac. skatula (nlat. scherzo. skaphe) pojas za plivanje od plute i dr. sli č an šarlahu. šarlah. zdela. ital. pliva č ko. shvatanje koje sumnja u mogućnost saznanja. č abar. skvadrist (ital. narodna pri ča. skela (lat. skaut (eng. karabos) 1. skvoter (eng. skvamozan (lat. sun čani časovnik. skelet (grč. skercozo (ital. scarlato. scherzoso) v. skepsa (grč. squadrista) fašistički dobrovoljac (u vreme Musolinijeve diktature). sun čanik. squamosus) krljuštat. scarificator) hirurški instrument za površinsko zasecanje kože radi puštanja malo krvi. skeptikos) sumnjalački. 2. korito. exquadra) skupina ili blok ku ća u obliku četvorougaonika. tj. pogan. jedenje izmeta (duševna bolest). splav za prevoz preko vode. u Francuskoj. skver majl (eng. sklonost sumnjanju.. scarificatio) med. balegar (kukac). čunast. zool. sp. skepsis posmatranje. skeptar v. mali zasek. scarlatinosus) šarlah-ni. soma) „isušeno telo". poieo pravim. tur. Americi: naseljenik koji se bespravno naseli na neobraćenoj zemlji. scherzando) muz. mera za površinu. naro č ito: č etvrtast ili okrugao manji park u gradovima. skerlet (ital. skeletografija (grč. . v. knjigama. scarificare) med.3 t2. skor gen. skarpirati (ital. sleletdn) kostur. lat. skautizam (eng. v. eskarpirati. sasudima sabornog. skercando. skeptički (grč. skarabej. scout) izvidnik. stalna karakterna uloga na staroj ital. pogan. odeždama. pristalica skepticizma. č inim) veština pravljenje kostura. skafa (grč. scatula) v. scarpare) v. drljač a s noževima (ekstirpa tor). phageo jedem) med. skatos pogan. skatol (grč. sa ljuskama. ekver (eng. gr č . nepoverljiv čovek. žmirkanje. kišobrana). skaphe) svaki izduben predmet. squaw) žena severnoameričkog Indijanca. kotrljan. bocnuti lancetom. koja poglavito prouzrokuje njegov neprijatan miris. škaf. skaurus (lat. oleum ulje) hen. skartirati (ital. otok bedra. skaredan (rus. Skaramuš (fr. nakazan. naročito s obzirom na mogu ćnost saznavanja istine. skiptar. scartare) v. vragolasto. malo zaseći. skenophylax rizničar) činovnik u starim srpskim patrijarškim i episkopskim dvorovima i manastirima koji se starao o dragocenostima. ljuskav. Scherz) šaljivo i nestašno pesni č ko ili muzi č ke delo.skarabeus 852 skercozo skarabeus (lat. scaut izvidnik) način telesnog odgajivanja omladine kome je cilj da se gradska omladina dovede u vezu sa prirodom i da se upozna sa pojavama u prirodi putem izleta i logorovanja po šumama. Scaramuccio) ime pod kojim je čuveni ital. skelonkus (grč. skarifikator (nlat. naro č ito zabranjuje pi ć e i pušenje. glumac-komi č ar Tiberio Fjoreli (1608 — 1694) dugo vremena igrao. skardamytto žmirkam) med. ovaj pokret zahteva od svojih članova trezvenost. fašista koji je prišao pokretu u samom po četku i pomogao Musoliniju da utvrdi vlast. skelet6n sc. square. skafander (grč. valov. algos bol) med. ina če: tip razmetljivog kukavice. sumnjičavost. skarificirati (lat. čun. skatos izmet. skeletopeja (grč. mišljenje) fil. pozornici (u španskoj nošnji i sav u crno odeven). gadan. kostur. skardamigmus (gr č. poljoprivredna sprava za drljanje. skeptikos koji ništa odreñeno ne tvrdi. tkanina u takvoj boji. skafoidan (gr č. skarednim) ružan. square mile) kvadratne milja.

merilo) sprava za merenje tvrdo će neke tvari. vaspitanje slabotinja. v. skleros tvrd) anat. kipa. schietto) muz.). skleros) med. v. skije (norv. skijeto (ital. u starom veku: ime svih nomadskih naroda severne od Crnog i Kaspijskog mora do duboko u Isto čnu Aziju. skelerija-zis. skleros) med. skijati (norv. skiostat (grč. kratko muzi č ke izvo ñ enje. drvene klizaljke 8—10 st široke. usuto) vot. ske č (eng. skleros £nchyma uliv. napraviti nacrt čega. vot.sketing-rink 853 skolekodičan sketing-rink (eng. takoñ e: = nekromantija. manteia predskazivanje. gospodarstvo. skia. sklerodermija (grč. borba sa ogledalima. sp. sklerem. «sijanje pomo ću konja ili motocikla koji skijaše vuku o konopcu dugom desetak metara. skijeropija (grč. sklerem (grč. takoñe: sobna učenost. beleženje. a ne ulazi u brižljivo izvo ñ enje pojedinosti. bez ukrašavanja. up. prosto. koji pripada viñenju) ont. skijetamente (ital. lit. sklerotičan (grč. grañevine i sl. bez veze sa stvarnošću. smučati se. schizzare) izraditi (ili: izrañ ivati) u glavnim potezima. zakre č en. lat. skia senka. skijamahija (grč. skijamahija. skia. v. bolesno otvrdnjavanje organa i tkiva. skiff) sp. nlat. skleros suv. glisna bolest. naro č ito kod žena. skiomantija (grč. skolekodičan (grč. kabinetska u čenost. arterioskleroza. skijagrafija. skleroma otvrdnjavanje. dug i uzan trkački čamac. ski) pl. ski (norv. teČgop mera. crtanje) v. sklereide (grč. sklerem. otvrdnu ć e limfnih žlezda usled zapaljenja. Sniti (grč. skicirate (ital. skolastika (grč. skleradenitis (grč. obmana vida kod koje bolesnik sve predmete vidi zamrač ene. sp. sholastike) v. optikon vidni. skica (ital. ski) sp. sklera. crvast. Scythae) pl. troph&j hranim) vaspitavanje u senci. skioptikon (grč. schizzo) navrzo izrañen (neizve-den potpuno) crtež. u kome vozi samo jedan vesla č sa dva vesla. crtica. u sobi. crtanje) izrañ ivanje fotografskih rendgenskih snimaka. nacrt. sklerometar (grč. . otvrdnuće) med. skijagrafija (grč. skolex glista) med. skijaskop (grč. skolex glista. sklerodaktilija (grč. skleros tvrd) 1. skleritis (grč. skiomahija. skijaš (norv. klizati se na skijama. skijering (norv. beonjača (oka). sketch) nacrt. skleroza (gr č . odebljalo i otvrdlo tkivo ćelija koje biljci daje č vrsto ć u. skutos u činjena koža) mali manastiri u kojima su »siveli kalu ñ eri isposnici (naziv po tome što su bili pravi besku ćnici. skleros. smučke. med. skop66) med. skleros) pl. sklera (grč. sredstva za zasušivanje. skia senka. otvrdnut. osnova. jednostavno. skieros senovit. skije. skitovi (grč. posmatranje stvaranja senki u oku. kratak sastav. eidos vid. skia. pričica. grč. med. skolekodes crvast. otvrdnjavanje prstiju. upala beonice. Skythai. skopeo posmatram) ispitivač senki. schietamente) muz. skleros) sušenje. skia. graphia beleženje. skating-rink) sp. otvrdnjavanje. aparat za prikazi-vanje uvećanih slika u mraku (usavršena „č arobna lampa") pred velikim brojem gledalaca (npr. glavni potezi nečeg (npr. klizali-šte. bez blagotvornog uticaja spoljnog sveta. vlast. veština odreñ ivanja vremena prema senci. borba sa zamišljenim protivnikom. tj. crv. skrečavanje. paz. sklerija (grč. ot-. ski) pl. sceptrum. skia senka. graphla pisanje. vrsta skulera. daktylos prst) med. mache borba) borba sa senkom. ski) sp. skleros) med. skida. sclerotica) 2. sklerotika (grč. veoma tvrde i čvrste ćelije s odebljalim opnama (membranama) kojima je zadatak da biljku učine č vrš ć em. do 3 t duge i na vrhu uzvijene za 13—15 st. skiografija (gr č. skia. zapaljenje beonja č e. u bokser-kom treningu. u školi). ogab vidim) med. skeptron) žezlo (kao znak vladala č ke mo ć i careva i kraljeva). pl. sun čanik. ski. skleros) tvrd. smu čar. skleros. npr. sklerenhim (gr č . mache borba) v. skleros tvrd. stvrdnjavanje kože. skia. kratka dramska igra sa jakim efektima humora i komi č nih sukoba. skia. sun čanih časovnika skiografija. bolest od glista. na brzu ruku nacrtati. skif (eng. slike. sholastika. aden žlezda) med. žulj. — reidgenoskopija. skolekijaza (grč. istemi postavim) časovnik za odreñ ivanje sun č anog vremena. oblik) kao crv. sklerotika (gr č. veština pravljenje sun čanika. skijatrofija (grč. skijaskopija (grč. schizzare izraditi u glavnim potezima) slikar koji se zadovljava da dade na slici karakteristi č ne delove. ski-jeto. sun čani časovnik. te se zadovoljavali kožama raznih životinja od kojih su pravili sebi šatore). skleros derma koža) v. zadebljan. fig. gatanje) proricanje iz senke. skikjoring) sp. sklerom (grč. sp. skiptar (lat. skiomahija (grč. nazna čiti. v. skicist (ital.

fig. kutija. skrlet 1. skrejper (eng. skrofulizam (lat. nepomenik. školski sastav radi vežbanja u prevoñ enju. scrape strugati. grč. skrotocela (lat. skoliom (grč. Scoti) 2.skolekologija 854 skrofulizam skolekologija (grč. skoliosis krivljenje) med. skotazma. skor (eng. u „Svetoj porodici" od Marksa i Engelsa kaže se: „Materijalizam je jedinorodni sin Velike Britanije. striga (životinja iz klase stonoga). prošli mesec = pasato. iskerlet) 2. kele prosutost. član sekte „skripturista" koji su bili pristalice ponovnog kršta-vanja i verovali samo u ono što jasno piše u Svetom pismu. skorbut (nlat. statofobija (grč. skriptor (lat. škorpija. članovi jedne ruske religiozno sekte u H\GŠ veku. statomija (grč. scrotalis) znat. v. žena zla i pogana jezika. skotia mrak. skotidinija (grč. kopist. skorpios. scorbutus) med. škrinja. v. skotasmos pomrčina. upotrebljava se pri velikim zemljanim 3 radovima (skrejper od 4. skopeglj) pl. skontrirati (ital. scrotiformis) mošni-čast. skribeng (lat. zgura. v. šarlah. tu ñ ih polnih organa. skontro (ital. pomo ćnik ku-stosa (u bibliotekama. scriptum) pisano. odyne boljka) ned. v. scontrare) trg. mošnični. tako ñ e: rok plaćanja menice. v. skrotiforman (nlat. scriptor) pisac. starija (gr č. šljaka. prepisivač. v. tomizam. koja je smatrala volju osnovnom silom duše i težila da odvoji filozofiju od teologije. skolopendra) zool. logla nauka) nauka o prstenastim glistama. philia ljubav) med. skontracija (ital. scrofula krmačica) med. skopofilija (gr č . scontro) trg. skripta. v. skotizam 1. statisti fil. skotazma. skrap-buk (eng. skriptorijum (lat. tama) med. diskonto. grebač) teh. mrlje vidnog polja. osobenost škotskog jezika. fig. broj bodova u igri. guka. scarlato. skrinja (lat. skorifikacija (nlat. scrap-book) knjiga u koju se lepe ise č ci iz novina ili slike. skotoma mrak na očima usled nesvestice) ned. scorso) trg. skoria) troska. riskon-trirati. skriptum. mrak pred o čima. v. skotoma (grč. srodan sa naukom. skrip (eng. skolopendra (grč. nesvestica koja sprečava sposobnost gledanja. skrotum (lat. sličan mošni-cama. koji pripada mošnicama. skerlet. skorpija (grč. knjižnicama). tur. scontare) trg. lat scorpio) zool. zarazna bolest sa povećanim gubljenjem snage i površin-skim krvarenjem. v. kilavost (mošnica). scripta) al. scrotum mošnice. raku sličan zglavkar. ote č ena i otvrdla vratna žlezda. poljačina. pismeno. supr. skotfzo pomračim) med. skotia pomrčina. engleska politi č ka i tajna policija. skra ć enica od inscription). skopeo gledam. scrofa krma č a. scontro) trg. . Već njen sholastičar Dune Skotus pitao se: „Da li materija ne može misliti". scripturista) proučavalac Svetog pisma. Scotland Yard) naziv zgrade u kojoj se nalazi centralna uprava engleske policije u Londonu. scra-reg strugač. riskontro. drveni kofer. scriptor pisac) pisarska radionica u kojoj su se u srednjovekov-nim samostanima pisala i prepisivala službena akta. napisano. grepsti. prosutost. pristalice filozofije Dunsa Skotusa. ki č me. skolex glista. čiji je otrovni ubod veoma opasan. gra-pho pišem) sprava pomo ću koje se može pisati u mraku. skolioma krivl>enje) med. scrotum) znat. skorzo (ital. skontirati (ital. scrinium) sanduk. pisano predavanje. dolazi usled nedostatka vitamina i jedno-like ishrane (nestašice svežeg mesa i povrća). skrofula (lat. cpgu-rak. skotizam (lat. skripta (lat. skotizam 1. v. škrofula. scorificatio) pretvaranje u trosku (šljaku). skotia. skrotalan (nlat. polio zadovoljavanje gledanjem tu ñ eg golog tela. broj golova na utakmici. mašina za kopanje i prenošenje velikih koli č ina zemlje. skotazma. obračunavanje meñ usobnih potraživanja i obaveza na taj način što jedan plaća drugom samo razliku (skontro). guka-vost. pl. filozofija franjevca Dun-sa Skotusa. tuberkulozni otok žlezda. skolioza (grč. gnjilac. skotazma (grč. fil. najoštroumnijeg od svih srednjovekovnih mislilaca. mošnice. pismena naredba. skrlet (ital. skotograf (grč. obolelost od otoka vratnih žlezda.6 t može za 1 sat iskopati 84 t 3 zemlje i preneti je na daljinu od 60 t). phobos strah) med. skonto (ital. skriptum (lat. naro čito u mišićima lista (mesnatog dela gnjata) i desnima. koji su sami sebe škopili da bi se onesposobili za množenje. mrak. v. jakrep. v. u obliku mošnica. sconto) trg. scrip) privremena priznanica koja se izdaje za još u celosti neisplaće-ne ili neizraćene originalne državne hartije od vrednosti (engleski berzanski izraz. skopci (rus. scribens) pisar. scrofula krmačica) med. skolioza. strah od mraka. score) sp. skrilturist (nlat. diskoiti-rati. Skotland jard (eng. kila) med. bočno krivljenje hrptenja č e.

nlat. smegma (grč. istraživanje. . slavizirati (fr. slip (eng. uski trka čki čamac u kojem svaki veslač vozi sa po dva vesla. sa po jednim u svakoj rupi. smrdljivac (životinja iz porodice kuna. ribarski. bojažljivost. sloka (sskr. zgranuto. vrsta kratkih ga ćica. parola. stakla i fajansa. preterana tač nost. scurrilis) prostački šaljiv. scull) sp. savesnost u poslu. vulgarne reči i izrazi londonske ulice. slink) trg. s le (hol. slavisme) slovenstvo. bez kormilara. trg. vrsta berila. skulptorski. vojni č ki. koji se sastoji od dva reda sa po 16 slogova. skrupulozitet (lat. u SAD: lo-zinka. kožni loj koji luče lojne žlezde.skrofuloza 855 slavofob (fr. sleng. reg scrutinium) putem skupljanje glasova (naročito pri izboru pape). slum) deo grada nasel>en pukom sirotinjom. manfa pomama. smalto) hek. Slave. smektika (grč. proširujući. slam (eng. strast) čovek koji se oduševljava slovenstvom. ital. slavizam (fr. skrutinijum (lat. manla) preterana ljubav prema slovenstvu. naro čito na Temzi. brojilac glasova. mast) sapun. u crkvenom pravu: ispitivanje sposobnosti kandidata pre no što će se preneti na njega neko crkvene zvanje (kod katolika). med. sskr. sloop) mala. pr. skunk (eng. slargando (ital. skulptura (lat. skulpsit (lat. scrutatori) pl. engleska mera za konac = 1800 jardi. skrofuloza (lat. Sev. slentando) muz. vajarski rad. Slave. krilatice (politička. sculpsit) na bakrorezima. ali strogo propisanoj i veoma krivudavoj stazi. smecho otrem. skupocen dragi kamen. slavofil (fr. grč. skrofulozan (nlat. phflos prijatelj. smaragd (grč. deseti deo jedne linije. skrupulozan (lat. lekovi za čišćenje i opiranje. scrupulus) plašnja (ili: zabrinutost) zbog dužnosti. vrsta neoklop-ljenih ratnih brodova u Engleskoj. kovanica od smoke dim i fog magla) vazduh zagañen nagomilanim produktima sagorevanja. otečenost vratnih žlezda.). smectica) pl. prljava. grč. šegač ki. stvara se u industrijskim centrima i ve ćim gradovima. farm. geslo. skrupula 1. skulptor (lat. slavistika nauka koja proučava duhovni život i kulturu slovenskih naroda.) dvostih u epskim pesmama In-dusa. koji voli) prijatelj Slovena. sleng v. slargando) kuz. grč. scrutatore) istraživa č. slang) osobeni govor neke grupe ljudi (sportski.) sp. smanioso) muz. scrupolositas) preterana tačnost. smalta (ital. Merhitis mephitis). stog (eng. slavomanija (fr.). kulturne i dr. krajnje oprezan i savestan. zabitna. slips) 2. (lat. uličica loše reputacije. grejalica za noge. scrutator. naro čito: skupljač glasova. brza sportska jedri-lica sa jednom katarkom. tajno glasanje. sliping-kar (eng. smegma mazanje. lakrdijaški. providan i kao trava zelen. obrišem. biranje (ili: izbor) biskupa ili pape. izvajati. „Svake nedelje kupi po jednu knjigu". skrutator (lat. ljubitelj Slovena. gu-kav. N. šatrova č ki itd. npr. krajnja savesnost. slup (eng. ispitivač. poslovenjivati. američki tvor. naročito slovenske jezike i književnosti. skunk) zool. slaviser) posloveniti. slang. smektičan (grč. stucano služi kao lepa plava boja za bojenje porculana. scrofula krmačica) med. sleeping-car) kola za spavanje (u železni č kom saobra ć aju). brodske saonice (u Holandiji). sapunjak (sirasta materija na obrubu glavi ć a i pored vezice). marakata) poš. slovenska filologija. koji spira. kipar. Slee) sprava za izvlačenje brodova na suvo. sculptura) vajarska umetnost. sa otečenim. sliper (eng. sculpere vajati. slip) 1. smaniozo (ital. Americi i SSSR. trljanje. skul (eng. skrutato-ri (ital. zool. smaragdos. slogen (eng. tj. biranje putem glasanja listi ćima ili kuglicama. slink (eng. šezdeseti deo stepena (jedna minuta). slipper) papuča. vajarski ukras. scrupulum) geom. per skrutinijum (lat. usporavajući. pored imena umetnika: izvajao. slogan. pri oceni uzima se u obzir vreme i preciznost vožnje. scrofulosis) med. slip (eng. grč. (lat. vajarstvo. skurilan (lat. besno. plavo staklo koje se dobiva topljenjem prženih kobaltovih ruda. slogan) stari ritmi čki ratni pokli č škotskih gorštaka. isklesao (je) N. od kojih svaki ima u sredini cezuru. cipela od gume. scrutinium) ispitivanje. scrupulosus) preterano tač an. phobeo bojim se) onaj koji se boji Slovena. sculptor) vajar. čamac kojim se obavlja prevoženje preko reka. ludilo. 2. smecho) koji čisti. škro-fuloza. krzna mladih jaganjaca iz Kine. slavoman (fr. liva č ki. bakrorezačka umetnost. slalom (norv. gluma č ki. slang (eng. gukavost. crno krzno američkog tvora. Slave. studentski. Slave Sloven. teška skijaška utakmica na kratkoj. tri skupljača glasova pri izboru biskupa ili pape. tuberkulozno bolesnim žlezdama. slentando (ital. koji mrzi na Slovene.

Sodoma (hebr. soja hispida) bog. sapuna. snob) osobine kojima se odlikuju snobovi: predavanje važnosti sebi. gde su. kasni) veče. sobranje makedonska narodna skupština. zarazna bolest Dalekog istoka. soja (nlat.. e. rimski bog sunca. time što ovaj.. solanum) hem. gaseći se. sniper) voj. odličan strelac. smorendo (ital. hem. soare (fr. sovhoz (rus. Sol) mit.) skraćenica od reči Sovet Narodnih Komissarov (Savet narodnih komesara). soarija (fr. An-tisten. pleme. sokratika. od napomene koju su. upotrebljava za jela. 19). snob (eng. skotološtvo (po gradu Sodomi. i u klicama starog krompira. tur. smorcato. serus poziv. pš. sifonima). „višeg sveta".) koji se sastoji u tome da se ideje razviju iz duha samog učenika. fi ćfiri ćstvo. sokratovske škole fin. souvereign) engleski zlatan novac =1 funta sterlinga. soverin (eng. sol novčana jedinica Perua ( = 100 centa-vosa). soda. a ime je dobio po prvim slovima naziva na engleskom Systems for Nuclear Auxillary Power.856 smokivg (eng. npr. smorcando. smorcato (ital. poselo). 2. u skrećenom obliku s. Solanaceae) pl. škole starog veka koje su proizišle iz Sokratovog u č enja. zbog bezbožnosti i razvrata bio uništen ognjem. pokondirenost. npr. verovatno. Sol (lat. sodum) hem. duboko isečen crni kaput. suave. u katalozima engleskih univerziteta posle imena mladi ć a gra ñ anskog porekla). socle. Sunce. Soxhlet-y. snack-bar) ugostiteljski objekt u kome se u svako doba može nešto na brzinu pojesti ili popiti. sokl(a) (fr. solaniv (lat. mesto masla. soy) porodica. port. snast broda (rus. snap fiz. soude. sodijum (nlat. stav ili tekst koji treba muzi č ki obraditi. soj (tur. smorzando) muz. za svečane prilike. izigravanje gospodina bez us lova za to. osunčavanje. solanacee (nlat. soavemente) muz. Aristip i dr. prijatelji i učenici Sokrata: Ksenofon. Sovnarkom (rus. fig. vešto postavljenim pitanjima. grad greha i razvrata. skoto-ložac. strelac snabde-ven opti čkim. izraza sine nobilita-te = 6es plemstva. soave (ital. prenosi se uje-dom pacova. fabrika svile. nob. u HUŠ veku. zuqaq. v. snob) onaj koji se slepo povodi za modom i obi č ajima i manirima tzv. projektovan je od strane Komisije za atomsku energiju SAD. soggetto) «uz. smorzato) muz. koji je. salsus) 1. svilena roba. ital. č ije se brašno. sodomit onaj koji vrši sodomiju. kod sni- . snajperskim nišanom na puški. v.. nem. vrsta. kratak. sokak) kratka i uzana ulica. sa Gomorom.) ned. Evklid. sokratovci fil. nuklearni sistem za proizvodnju elektri čne energije za pogon ure ñaja na zemlji. sodoku (jap. sodomija protivprirodno zadovoljavanje spolnog nagona izmeñu čoveka i životinje. umirući. ljupko. solanum) bog. blago. sofra. so ñ eto (ital. sp. sve slabije. smorcando (ital. rod. u Bugarskoj: parlament. solarizacija (nlat. majeutika. v. soave. soierie) svilara. Fedon. sokak (arap. biljka porodica sa oko 1200 vrsta. solarisatio) sunčanje. sovetskoe hoznistvo) skraćen naziv za državno poljoprivredno gazdin-stvo u SSSR. sokslet aparat za sterilizovanje mleka (nazvan po pronalaza č u F. (I Moje. večernje društvo (ili: selo. „pokondirena tikva". beljenje i dr. vršili blud ove vrste). hen. solanum (lat. sokratovska metoda v. postolje. socculus) podloga. stopa. veoma važan činilac u industriji stakla. snajper (eng. snastć) OPPJTI naziv za jarbole i jedra s pripadaju ć om opremom. ve č ernja sedeljka. moru ili u kosmosu. voda sa rastvorenom ugljenom kiselinom. onaj koji dobro vlada veštinom streljanja. natrijum-karbonat. (ranije se -dobivala iz pepela nekih morskih i pri- solarizacija morskih biljaka. ve černji posedak. sovra (arap. sokratika način poučavanja grčkog mudraca Sokrata (470—399. opšiven svilom. stavljali. Sockel. lat. soiree. soave) muz. jakim staklenim bocama. Eshil. otrovan alkaloid u mnogim vrstama biljke solanum. umilno. vrsta pasulja u Kini i Japanu. podnožje. u fotografiji: pojava kad nastupa suprotno dejstvo svetlosti ako se ploča veoma dugo osvetljava. po predanju. lat. natrijum. a sada gotovo isključivo od kuhinjske soli). snekbar (eng. sufra) v. bog. kao i za pranje. prikrivanja i osmatranja. ime za zlato. onaj koji ho će da izigrava gospodina a nema za to ni smisla ni sredstava. uobražen č ovek. soda (fr. sokratovska ironija upoznavanje nečijih ideja i intelektualne vrednosti na taj način što se pred njim napraviš kao da ništa ne znaš. malo-pomalo sam doñe do pojma koji je učitelj hteo da mu objasni. pomoćnice. snobizam (eng. sli čna malariji. smoking) zapravo: kaput koji se nosi u sobi za pušenje.. pomoćnice (vrsta biljaka koje imaju moć opijanja). pre n. tzv. smorendo) muz. SO2 (u naročitim. v.) legendarni grad u Palestini. fi ćfiri ć (izraz je. na mestu gde je sada Mrtvo more. 1848—1926). lat. soavemente (itaL. skra ć enica od lat.

solitaran (lat. sunčev. lat. platiti. pravi. nedruževzn. solidarni (nlat. sazvežñe na južnom nebu. tužno. časovnik uopšte. solvere rastvoriti. nlat. a u pozitivu duboko crna. insolventnost. pristalica solipsizma. a dz se sve što je izvan njega svodi na osete. elclos oblik) fiz. solus sam. pi-ranometar. v. solarna mašina mehanič-ka naprava koja toplotu sun čanog zračenja upotrebljava kao pogonsku snagu. ispravnost. solidarizam (nlat. soliloquium) razgovor sa samim sobom. jačina. solidus trajan) naziv za staro-rimski zlatnik. umeren. jedar. solvencia (lzt. solvatur) na receptima: neka se rastvori. egoist. solvencija (nlat. rastvorio sredstvo. solventan. solarijum 1. egoizam. greška protiv prirodnih zakona (naziv po kilikijskom gradu Soli — grč. solidus) čvrst. supr. solarimetar (lat. sredstvo. 2. solus. na izlozima za plaćanje: neka se plati. valjan. solennitas testamenti) oblik koji. solidaris) učiniti uzajamno obaveznim i odgovornim. solitar 2. nedisciplinovana vojska. solidarisati (nlat.93 gram-kalorije). solid (lat. valjanost. sada: vojnik. solventan (lat. nujno. sunčani. naro čito protiv pravilnog izgovora i sintakse. (lat. opažzje i predstave (oblik subjektivnog idealizma). solve (lat. solidan (lat. istinit. platežnost. uzajamno se obavezati. samostalno razvio. soleja (grč. solitar (lat. te-tron mera) instrumenat za merenje jačine Sun čeva zračenja na površinu Zemlje.solariJum 857 solicitant maka predela: slika sunca je u negativu staklasto sjajna. solvens koji je u stanju da plaća) sposobnost udovoljzvanja dospelim finansijskim obavezama. platežan. solenitas testament (lzt. sollicitus) muz. solen cev. solventia) sposobnost plać anja. soldato. solečito (ital. pored individualizma i socijzlizma. solarna svetlost sunčana svetlost. solve) na receptima: rastvori! na izlozima za pla ć anje: plati! solvens (lat. zabrinuto. zemljište. 3. a jedan za sve). solvable) v. 2. izdržljiv. ravan krov (za sun čanje). trajan. platiti. solilokvijum (lat. koje se dobiva od mrkog uglja i ima veliku mo ć svetljenja. solvencia. 2. pouzdanost. supr. lično) sebičnost. solicitans) prav. solidaritas) zajednička obavezz. sol Sunce) sun čani časovnik. soldat (ital. svetkovina. solidarnost (nlat. mesto izloženo suncu. molilac. povučen. altan. sebičnjak. uz pratnju klavira ili orkestra. plaće-nik. solenoid (grč. pl. temeljitost. soloikismos) jezična greška. solipsist (lat. solvatur (lat. — čiji su stanovnici svoj atički maternji jezik pod stranim uticajem sve više kvarili). bez društva. solvabilan (fr. jedan testamenat treba da ima. solist (ital. solarno ulje sunčano ulje. ua. jak (telom). postojanost. solvens) koji je u stanju da pla ć a. fig. solenitet (lat. soleion) uzvišen prostor ispred oltara i ikonostasa na kome se nalaze pevnice i amvon (u pravoslavnim crkvama). solo) pevač koji peva sam. postojan. solarna konstan-ta fiz. soldateska (ital. up. da se plati!. (lat. solipsizam (lat. solecizam (grč. solventnost (lat. nasled-nosti dobara i dr. solennitas) svečanost. u grañ evinarstvu naziv za visoku zgradu. tvrdoće. solidaris) zajednički. solventia) pl. Solingen) opšti naziv za proizvode čelične i železne industrije u nema č kom gradu Solingenu (noževi. učenje o bolesti koje smatra da su osnovne bolesti čvrsti delovi tela. doktrine zasnovane na tezi da je individualno ja celokupna realnost. pribor za jelo i dr. tražilac. „toranj". sun čanik. zzkonski oblik.). zdrav. . elektrodinami č ki cilindar. solidarna patologija ned. solarni (lat. solaris sun čani) koji se tiče Sunca. pu-stinjak. podnosilac molbe. sollecito. zbijen. trajnost. v. čvrsto ć z. solitarius) 1. količina toplote koju svaki kva-dratni santimetar crne Zemljine površig ne primi zra č enjem od Sunca u jednom minutu pri upravnom ozrač enju na granici vazdušnog okeana ili omota ( = 1. humo-ralna patologija. solvere rastvoriti. solicitant (lat. solidarisati se saglasi™ se. soliditas) gustoća. astr. usamljenik. sun čano kupatilo. solarium) prav. solaris sun čani. lek zz rastvaranje. solea. trezvenost. Eoloi. solum tle. solidaris) sistem koji se. soldatus) prvobitno: vojnik koji služi za platu. najpre u Francuskoj. temeljan. gust. solvens. solvens) med. svest o potrebi uzajamne odgovornosti. jedan brilijant uglzvljen u prstenu. brija č i. salve. po zzkonu. platežnost. ipse) fil. cevzsta metalna zavojnicz koja se pri provo ćenju električne struje ponaša kao magnet. fil. solingen (nem. trezven. koji bi našao izraza u praved-nom rešenju pitanja podele rada. prav. umerenost. izdržljivost. sablje. ipse sam. soliter (fr. solitarius) usamljen. nzročito živci. soldatesca) razuzdana vojska. grč. monolog. solidnost (lat. složiti se s kim. uzajamno odgovoran (po načelu: svi za jednog. porez na zemljište. izme ñ u „Device" i „Terazija". čestit. solitaire) 1. solvabilan. uzajamna odgovornost. sa idejom o potrebi izvesnog prirodnog soli-dariteta.

izrañ i-va č papskih bula. podražavan) predstavljanje duševnog stanja pokretima. koji predstavlja. pronañ en 1944. soma telo) v. u ribolovu: aparat za otkrivanje ribljih jata u morskim dubinama (pomo ću odašiljanje u dubinu osetljivih ultrazvu čnih talasa). sombrerit životinjske ñubre slično fos-foritu. sulphur sumpor) kol. nosi se u južnoj Americi i Meksiku.. sommista) skupljač. tražiti pravni lek. somnambulirati (lat. fig. zvučeći. muz. lat. somatski (grč. solus) sam. 2. somnambulist(a) v. solsticija. u Nemačkoj. lat. lat. teralac parnice. letnja solsticijska ili severna povratka tačka. pevanje samo jednog glasa. prav. solubilis) koji se može rastvoriti. sombrero) španski šešir sa širokim obodom. lysis razrešenje) prilago ñ avanje boje tela životinja boji okoline u kojoj žive. prav. poziv pred sud. lj. sonante (ital. somatičan (grč. ambulare). sonante) muz. uspavna sredstva. decembra (kratkodnevica. lat. fa i sol. soman najotrovniji nervni otrov dugotrajnog dejstva. sudskim putem goniti. bez pomoći.. somatoliza (grč. monarh. solo) sopstvena menica. teranje parnice. glasnik. sombrero-fosfat v. . rešenje nekog pitanja. zastati. sombrerit. v. bez društva. solfeggiare) muz. anatomija. kratia vladam. tome sečenje. prav. sredstva za uspavljivanje. sovar (lat. šetati pri spavanju. artikuli-san glas koji stoji izmeñ u samoglasnika (to su: v. poslednja (pismena) opomena. solutiva) pl. solo-partija mesto u kompoziciji koje izvodi samo jedan pevač ili svirač. solutiva (lat. solo--peva č v. pevati melodijske vežbe upotrebljavaju ći samo imena nota (sol. somnus san. solvens. psomfon. bez pratnje. pojava koja predstavlja kod vulkana prelazak iz rada u mirovanje. vodilac parnice. solo-scena dramska ili komična scena koju izvodi samo jedan predstavljač. rastvorljiv. svako izvoñenje u kome učestvuje samo jedno lice. hodati) onaj koji šeta spavajući. l. v. mimikos predstavljan. somatotomija (grč. soma. lat. Sol Sunce. solmnzacija (nlat. solus sam. med. nj. telesni. r). somnilok (lat. pokretati. somnus. soma. stanje u kome izvesne za to podobne osobe (somnambuli) mogu da znaju dogañaje. solfeño (ital. sommation. bez obzira da li je (nevidljivi) predmet blizu ili daleko i da li su u pitanju dogañ aji prostorno ili vremenski udaljeni. Schlomoh) legendarni kralj Izrailjaca. m. prepisivač. rastvaranje. juna (dugodnevica. melodijsko vežbanje u pevanju bez re č i (teksta). koji se dobiva sa antilskog ostrva Sombrero. tur. zvučno.solicitator 858 sonar solicitator (lat. solomonski mudar poput kralja Solomona. rastvor. somnambulizam. solo (ital. solsticija (lat. solicitirati (lat. izgovor samoglasnika. u cilju zaštite od neprijatelja. bezbojna tečnost. takoñe: ultimatum. solubilan (nlat. moljenje sa navaljivanjem. mudar vladalac ili sudija. ambulare gre-sti. sonant (lat. j. soma. solmisatio) muz. tačka na eklipti-ci u kojoj se Sunce nalazi oko 22. solfeñirati (ital. sli č an onome kojim je Solomon presudio spor dveju matera oko deteta. sin kralja Davida i Vatsebeje. mesečarstvo) ili hipnotičkim uticajem (veštački somnambulizam. sombrero (um. solist. oko 970—930. monokrat. sollicitator) prav. solmizirati (nlat. sollicitatio) uznemiravanje. sollicitare) pokrenuti. summonere) prav. isplate (duga). Solomon (hebr. mesečar. somnus. somnambul. u popularnom smislu. ambulare) spavanju slično stanje koje nastaje ili samo sobom (prirodni somnambulizam. razdražiti. somacija (fr. mi itd. solo-menica (ital. logia nauka) nauka o čovečjem telu (deo antropologije). solfanarija (ital. solokrat (lat. gospodarim) samovladar.). grč. somnifera (lat. solsticijske tačke astr. solstitium aesti-vum) i 22. čuven sa svoje pravi č nosti i mudrosti („Premudri"). dražiti. somun) pšenični hleb sa kvascem. aparat za merenje dubine mora. v. solomonski sud oštrouman sud. iz grupe trilona. solfatara. zimska solsticijska ili južna povratka tačka. up. solfatara (ital. solstitium) astr. voñenje parnice. sonans) gram. izvor vrele vodene pare sa sumpora-stom kiselinom i sumpor-vodonikom. somista (ital. uznemira-vati. sistere stati. pravilno naglašavanje i jasno izgovarane reči pesme koja se peva. solicitacija (lat. rezanje) v. solstitium hibernum ili brumale). soma. svako vežbanje glasa uopšte. loqui govoriti) onaj koji govori u snu. izvoñenje samo jednog instrumenta. somnifera) pl. somatomimika (grč. somatski. šetati. somun (grč. solo. n. sonare zvu č ati) 1. hipnotizam u užem smislu). slabog mirisa. somnambulizam je i vidovitost (budnoća u spavanju). da vide predmete itd. onaj koji je postao vidovit pomo ću magnetisanja. kompila-tor teoloških dela. rešljiv. soma. somnambulizam (lat. solucija (lat. biti mese č ar. plaćanje. somnus san. solutio) hen. med. solfo. somnambul (lat. e. solmisare) muz. somatologija (grč. solfeggio) muz. somatikos telesni) koji se tič e tela. solfe-ñirati. pre n. solfo) v. fig.

ital. jednog andanta ili adaña i jednog presta ili ronda. diskant. opijati. sonetto) pesnik soneta. soprano) muz. ispitivati. sororiatio) med. sopijencia (lat. izlaženje. supra nad. Sorbonne) prvobitno: škola za sveštenike na univerzitetu u Parizu i zgrada u kojoj se nalazila (teolog Robert de Sorbon. sonus. sos (fr. Lavovi spadaju u pleme mačaka. ispitivanje pomoću sonde. upotpuniti. ispitivanje zemlje bušenjem. ždrebanjem. soit (eng. ispitivati ranu i dr. sororat. v. sauce. sondirati (fr. opiti. pevač ili pevačica koja peva ovaj glas. vrsta pesme. sa priguš-nicom. med. sonnet) poet. ublažavanje. sorta vrsta. probanje. zabavnog karaktera. sopor čvrst san. sortilegijum (lat. novca). razvijanje ženskih dojki. sonoro. fig. sondiranje. sororicida) sestroubica. radnju). odabrati (ili: odabira™. zvonko. sordo (ital. med. utišati. sonetist (ital. jasan. sorta (lat. metron mera. slagalište robe sreñeno po vrstama. 5. naziv za teološki fakultet u Parizu. uspavaljiva-ti. sonata da kamera (ital. prut za ispitivanje kojim se služe trošarinci i carinici. dubok san. kocka. kapija kroz koju se vrši ispad (na gradu. srediti. izviñati. soporifera) pl. prigušeno. surdus potmuo) muz. verižni zaklju čak. sordo. zvučna sadržina glasa. zvučnost. sortis ždreb. mala sonata. sopra (ital. sopran (ital. med. svi A su V. nlat. potmulo. sonoro (ital. salsa) kuv. tanka. naprava za merenje morskih dubina. sororalan (lat. sorte) vrsta (robe. asupirati. svirati.859 sonata (ital. prpa. mor. ublažiti. sonet (ital. spev) englesko-američ-ka pesma lakog. sortiment (ital. sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. utoljavati. tvrñavi). 1201—1274. tiho. sonata da camera) muz. sopra. sortire) razvrstati. sastoji se iz dva do četiri. brak sa svastikom. umokac od povrća sa raznim začinima. song pesma. kov) zbirka (ili: zaliha) različitih predmeta iste vrste. sororat (lat. npr. sonatina) iuz. kov) knjižar koji na stovarištu ima i prodaje tuña izdanja. do 1792. ispitivanje. kamerna sonata. sortis ždreb. mor. lan č ani zaklju čak (npr. lat. dakle: Lavovi su mesožderi). Zverovi su mesožderi. sopor (lat. od kojih prve dve imaju po četiri. poglavito lirske. tanak srebrni pru-tić sa dugmetom na vrhu za ispitivanje rana. snabdeti (zbirku. ogledanje. sorta. rod. merenje dubine. = svita. soporativan (nlat. burgija za bušenje zeml>e. izjahivanje. soporifera (lat. utoliti. zvučan. dakle svi A su E. muzički češalj. zvukomer. sopranist (ital. duboka dremljivost. stvarati uslove za nešto. isplovljavanje. med. sordamente (ital. sopirati (lat. soj. svi V su S. soror sestra) et. sonda (fr. sredstva. razvr-stavati. sonometar (lat. dosadan. koji uspavljuje. sonoro) muz. zvučno. dempfer. sa četiri strofe. po kakvoći). a poslednje dve po tri stiha koji se slikuju. sreñivati) po vrstama (ili: po veličini. sororicida (lat. sorta vrsta. sonoramente) muz. gore. fr. sortis ždreb. škripac. brak sa sestrom umrle žene. Sorbona (fr. uspavljujući. supra. konju i sl. grč. sonitet (lat. voj. odvajati. ispad. kanala i šupljina tela. sortira™ (ital. sors gea. iznad. sortilegium) proricanje iz kocke. pripremati teren za što. kon sordino (ital. svi D su E. fr. sprava za odreñivanje broja zvučnih treptaja. v. sordina (ital. soporativus) uspavan. lekovi za uspavljivanje. sonder) ispitivati (ili: meriti) dubinu vode viskom. sororijacija (nlat. sonoran (lat. sororalnk brak v. soror sestra. abl. fig. per sortem. fig. sortimentar (ital. soprano) muz. sorti (fr. preko. sor6s gomila. sorites (grč. sonata) muz. sopire) uspavati. sororal sestrinski) koji se tiče sestre. pomoću sonde. sorte (lat. sorites) log. želja za spavanjem. dremanje. moča. sors gen. pevač koji peva sopran. dubok san) spavanje. sordino) muz. prav. kocka. lat. 3. potmulo. 4. preko) trg. sopor čvrst san. prigušnica. Životinje iz plemena mačaka su zverovi. med. sonorus) koji je prijatna i puna zvuka. utoljavanje.. sopientia) pl. nlat. hrpa. svi S su D. sondage) med. ogledati. kompozicija samo za klavir. merilo) fiz. sonoramente (ital. 2. odvojiti. najviši ženski ili dečji glas. lekovi za uspavljivanje. šuplja i elastična gumena cev kojom se iz šupljih organa tela (želuca. osnovao taj zavod 1250) docnije. fr. ili uz pratnju malog broja instrumenata. sada: istorijsko-fi-lološki i matematičko-prirodni fakulteta sa univerzitetskom bibliotekom u Parizu.). con sordino) prigušeno. . a najčešće iz tri stava: jednog alegra. bubrega i mokraćnih kanala) vade lučevine radi ispitivanja. knjižnicu. sonde) 1. sonus zvuk) lišv. med. u knjižarstvu: zaliha tuñih i stranih izdanja. fig. vrsta. sordamente) muz. sonatina (ital. prigušeno. jasno. zvonak. kov (o čeveku. uminjavanje. više od • • •. sondaža (fr. sonetto. sorte) kockom. sortie) izlazak. sors gen.

zavaravanje) 2. mudrac. sotoar (fr. kad neki pisac ili govornik. nlat. skupljači. softa (pere. osmatrački balon. Hristos (kao spasitelj. narodni u čitelj i prosve-titelj. hem. prema tome. pokretna. dakle. stalno. iskupitelj čovečanstva). Kri ć anin. soterologija (grč. soterologija. nešto mudro ili lukavo smišljeno. sofa (arap. soferimi (hebr. hrišćanske učenje o spasenju ljudi od greha. voj. spasitelju i isku-pitelju čovečanstva. tur. sofizma (gr č . držeći se strogo logične dosledno-sti. patvorina. viseća dekoracije na pozornici koja predstavlja tavanicu. soterologija. sofistika (gr č . sofrosine (grč. prepreden mudrijaš. sotadicus) prl>av. tuma č i i u č itelji „zakona" kod Jevreja posle izgnanstva. sofra (arap. tj. tur. malo-pomalo. sostenuto) muz. sofra) trpeza. sophistes) onaj koji se namerno služi lažnim zaklju č cima. oblake. sospirando. sospirando. postojano. sophia) mudrost. sophisma lukavstvo. soph6s mudar. dokaz). sofija (grč. sa „ubeñ enjem" brani i zastupa. u sobama. To. sotirologija. soter spasilac. namerno izvrtanje istine i pravljenje lažnih zaklju č aka pomo ću govorni č ke veštine. sotona (hebr. npr. arhi-trava ili poljima ukrašene sobne tavanice kada se gledaju odozdo. sophistikos) pr. lat. salsiccia) kobasičica. u V veku pre n. male počivke (pauze) u pevanju koje su pevaču potrebne da udahne vazduh. kvarenje. bludan. soffitta) vrh. pou čim.) 1. to su sofističke opsene čistog uma. sofioni (ital. ital. satana. osmatrač ki balon. te. a čemu ipak pridajemo objek-tivnu realnost. kada na osnovu toga što postoji svet. a Epimenid je sam Krićanin. ili na osnovu postojanja „moralnog zakona u nama" zaklju č ujemo da postoji bog. prevaran. logia) teol. tj. sofita (ital. najznačajniji i nau čio najsolid-niji bio je Protagora. sofologija (grč. sautoir. saucisse kobasica. tihim. sosteiuto (ital. imam koji se na grobu umrlog . sofistikacija (nlat. čini s namerom da učini očigled-nom svu glupost toga mišljenja. satan) v. zakona itd. docnije. sophrosyne) razboritost. na kojoj se sedi i spava. umerenost. sospirozo (ital. nadimak bogova (Zevs) i vladalaca. Epimenid govori istinu. tužeći.: čovek od nauke. namerno krivotvoren i pogrešan (sud. sophisticatio) krivo-tvorenje. služeći se izvr-tanjem istine. sophisma) v. naro čito u Persiji i Indiji. sotirologija (grč. na osnovu premisa jednog odomaćenog mišljenja (s kojim se on u duši ne slaže). naro čito: zaklju čak na osnovu dvosmisle-nosti izraza za srednji pojam gde se to namerom č ini radi zavo ñ enja drugog (primer: Epimenid. sofizam (grč. sospirevole (ital. tur. pokrivena tkaninama. pa ih onda. poz. ili na osnovu celishodnosti organizama. sotadični stihovi razvratni stihovi (nazvani po nekom starogrčkom pe-sniku Sotadesu). grane drve ć a koje su se nadnele i dr. trezvenost (jedna od četiri kardinalne vrline u staro-gr č koj filozofiji).. sofistikacijama čistog uma naziva Kant zaključke čistog uma koji ne sadrže empirijske premise i pomo ću kojih na osnovu nečeg što znamo stvaramo zaklju čke o nečemu o čemu nemamo ni pojma. sospirando (ital. sotto voce) muz. uverenje u odnosnost (ili: relativnost) čovečjeg saznanja u teo-rijskom i praktičnom pogledu. Sofologi-jom su se ljudi često služili da bi mogli. soteriologija (grč. iskazati neku misao koju su vladaju će društvene sile strogo zabranjivale. krivotvore-vina. su^te.) „književnici". sufra. svi Kri ć ani lažu). v. kako je kad trebalo. kaže da svi Kri ćani lažu.. uzdržljivost. suffa. po kome je sve što u svetu postoji identično. sophistes) filozofija prvih sofista. sophronisterium) bolnica. softa) ñ ak velike škole u Turskoj. muz. prigušenim glasom. u stvari. sofizam 2. dakle. sospiro) pl. sospirevole) v. fil. sotadičan (lat. bez opasnosti po sebe. mistične učenje jedne religiozno sekte. teol. sospirando) muz. sospspiroso) v. sophronlzo opametim. izvodi zaklju č ke formalno pravilne ali stvarno potpuno apsurdne. sofisterija v. sofisti su se izvrgli u ljude koji su od svog znanja napravili unosan posao. patvorenje. uzdišući. sofizam (arap. logia učenje) teol. nije istina da Krićani lažu. sofistički (grč. tj. sofistikacija. sospire (ital. iznad kojih su bazeni s vodom u koju hvataju bornu kiselinu. Soter (grč. soter. v. soter) Spasitelj. soffioni) pl. izdržljivo.860 sosisa (fr. pare (fumaro-le) koje sadrže bornu kiselinu a izbijaju iz pukotina zemlje (u Toskani). koji su uživali ve ći ugled nego i sveštenici. logia) teol. sofronisterijum (grč. soter. vazduh. a čovek emanacija božanstva koja teži ponovnom sjedinjenju sa božan-stvom. izgled luka. fil. softa sofist (grč. sotovoče (ital. „ispod glasa". dom za umobolne. e. učenje o Hristu kao soteru. logos govor) ironiziraju ći način. razvratan. sofa) široka klupa duž zida. saltare) mala ženska marama koja se nosi o vratu a na grudima je unakrst previjena. naro čito prava i bogoslovije. sufizam.

socijalizirati (nlat. grapho pišem) opisivanje životnih prilika i opšteg stanja nekog naroda u jednom odreñ enom periodu vremena. sklop i razloge trajanja i č vrstine . socialis društveni. vrsta ugovora o zakupu po kome zakupac prima inventar zakupljenog imanja. socius. a isto tako u cinovskom poveć avanju obima i mo ći fi-nansijskog kapitala — to je glavna mate-rijalna osnova za neizbežni dolazak socijalizma". sociologija (lat. koja nisu imala nau čnu osnovu u materijalističkom shvatanju istorije. bori se protiv alkoholizma. socijalistički (fr. socius. Uloga sprovo ñ enja socijalizma istorijskim ra- zvojem dodeljena je klasi proletarijata.). društven. pre svega sredstava za proizvodnju. demokratija) opšti naziv za radničke socijalističke partije. Konta. podruštvenjavati. nau č-ni socijalizam v. societas Jesu) društvo Isusovo. kapitalistič kih kar-tela. Podruštvljavanje rada koje u tisu ću vidova napreduje sve većom brzinom i za polovinu stoleća od Marksove smrti naro čito se ispoljava u rastenju velike industrije. socijalizam (lat. spremam se s drugom. socijalan (lat. zapravo ga kupuje. tuberkuloze i ostalih zaraznih bolesti itd. koji se zasni-va na socijalizmu. saveznik. Kampanele. trgova č ke društvo. podruštvljavati. Lenjin kaže: „. soci-jaldemokrat pristalica socijalne demo-kratije. ureñ ivati (ili: urediti) po načelima socijalizma. socijalitet (lat. koji ide na ruku socijalizmu. drug u radnji. nagon za društvenim životom. socialisme) filozofsko.. socijalizacija (vlat. socijalistička demokratija v. Ovena i dr. sindikata i trustova. socialis društveni) pristalice načela socijalizma. socijalna medicina grana medicine koja prou čava zdravstveno stanje naroda i pronalazi puteve i načine da se ono popravi.socida 861 sociologiJa sultana svaki dan moli Bogu za njegovu Dušu. socius drug. socius) drug. isusovci (ovako Jezuiti sami sebe nazivaju). socialitas) druževnost. grč. 2. druževan. Marks izvodi neizbež-nost pretvaranja kapitalistič kog društva u socijalističke potpuno i isključivo iz ekonomskog zakona kretanja modernog društva. socijalna demokratija oblik vladavine koji se osniva na društveno] jednakosti i ravnopravnosti. socida (nlat. sklonost društvenom životu. u kom vlada pravilo: svako prema sposobnostima — svakom prema uloženom radu. . societas) udruženje. sociologizam (lat. socijalna politika na potrebama grañ anskog društva nau čio zasnovan državni sistem koji teži za ostvarenjem načela socijalizma. grč. po proceni. naro čito stoku. spolnih bolesti. logia nauka) fil. fr. društvenost. sociologija proučava oblike. administrativni socijalizam naziv za naj-raniju etapu prelaznog perioda do predaje preduzeća pod upravu neposrednih proi-zvo ñ a ča. tako ñ e: englesko udruženje za filantropizam i ra-ciovalizam. druželjubivim. demokratija. pretvarati (ili: pretvoriti) ličnu svojinu u opštu. . logos) naučenjak. socijativ (lat. socijus (lat. socialisme) koji pripada socijalizmu. socijalnikontrakt društveni ugovor. sociografija (lat. druževnim. od so-cius drug. utopijski socijalizam opšti naziv za socijalistička u čenja pre Marksa (T. marksizam. Marksa) za socijalnopolitičke mere u korist siromašnog stanovništva. socius. sociolog (lat. socijaldemokratija (lat. koji označava socijalizam. socida) prav. kontraktus socide. ekonomske ili politi č ko u č enje i pokret koji ima za cilj postizanje društvene jednakosti ljudi na osnovu zajednice dobara. socialis) 1. shvatanje po kome sve duhovne i kulturne činjenice i pojave treba objašnjavati isklju čivo društvenim stanjem. u činiti društvenim. koji se bavi sociologijom. nastale u kapitalisti č kim zemljama u drugoj polovini XIX veka. Mora. agrarni socijalizam politi č ko u čenje ili pokret koji ima za cilj postizanje socijalizma putem agrarne reforme. npr. logfa) nauka o osnovnim uslovima čovečjeg društva (izraz potiče od O. socialis društveni. nau č io društvo. socijetet (lat. Sen Simona. ortak. učesnik. socialisare) podruš-tveniti. socijalna higijena grana socijalne medicine koja prou čava higijenske prilike u narodu i radi da se one poprave. društveni. socijalisti (lat. Furijea. socius drug) gram. drugarski. a ponekad i za državni kapitalizam. pratilac. Kao socijalna statika i morfologija. socijalna etika pravac u etici koji smatra predmetom etičkog delovanje čovečji društveni život. dakle. Socijalizmom se često naziva i prelazni period od kapitalizma komunizmu. osnivača novije sociologije). socijetas Jezu (lat. koji se tiče socijalizma. grč. druželjubivost. državni socijalizam naziv (po u č enju K. socijalne pravo društveno pravo. zajednica. socialisatio) pretvaranje li č ne svojine u zajedni č ku. podruštviti. socijalna reforma postepeno preobražavanje društvenih odnosa nabolje. grč. instrumen-tal s predlogom s kojim se označava društvo. druželjubiv. koji se ti č e društva. T. politika države sa ciljem pomaganja društveno ugroženih.: Došao sam s bratom.

proreñivati slova u reči. grčevit. da izvrši socijalističku revoluciju i zavede diktaturu proletarijata u Nemačkoj. spasmos trzaj. tur. sparadrapa) med. spargosis bubrenje. sparing-partner (eng. koji oplemenjava rude. čuveni po strogosti. koji utišava grčeve. lak grč. Spartakus (lat. ona proučava uslove i zakone razvitka čovečjeg društva. pošiljalac. koji pati od grčeva. spedizione) trg. koji pati od grčeva. naklonjen) med. Spartacus) utakmica naroda Sovjetske Unije i svih radničkih sportskih organizacije u svima vrstama sporta i veština. poreklom Tračanin. spageti (ital. otpornosti.. spedire. (predmet mnogih književnih i umetničkih dela). koje je prvi pravio čuveni srednjevekovni lekar. špada. grč. v. spanemija (grč. voñi po-bunjenih robova i gladijatora. Spartanus) pl. poslati. čupanje. pr. spao izvu č em. veoma tanke olovne pločice za ispunjavanje prostora izmeñu reči. 1493—1541 (za razliku od galenskih lekova). prorediti slova u reči. logia nauka) med.) na čiji račun. sparaktičan (grč. spazma (grč. čupnem) med. rastrzač) koji trga. rastrzanje. god. spada sablja) v. metron mera) pravac u sociologiji koji se bavi merenji-ma i istraživanjima da bi se utvrdili različiti odnosi u malim društvenim grupama (porodici. spargozis (grč. spazmodičan (grč. spatula (grč. jak grč) med. spazmatičan (grč. pre n. grčast. spatium prostor meñu-prostor) tip. sklon grčevima. lat. bolesno stanje krvi sa smanje-njem krvnih zrnaca i čvrstih sastojaka. školi. spacijum (lat. spediter (ital. spaghetti) pl. snahi (pere. spedicija (ital. bubrenje. spazmologija (grč. grč) med. meñupro-stor. poput trzaja. spahija (pere. spastičan (grč. spatium prostor. špageti. spa-cioniran. grč) med. naklonjen grčevima. spalmare. spazmacija (grč. nauka o grčevima. nabubrele dojke. spasma grč) med. kao socijalna dinamika. flaster s obe strane namazan voskom ili melemskom masom. spagiri č an (gr č . spahiluk (pres. kod Italijana: muzički komad. spedirati (ital. sparagmos cimanje. rastrza. spedire) trg. spade lopatica. slanje. Spartanci (lat. spalmo) loj pomešan sa katranom i smolom za mazanje lañ a. otprema-ti. sparadrap (nlat. pokušala za vreme prvog svetskog rata. otpremiti. spalmer) premazivati lañu lojem pomešanim sa katranom i smolom. spali (ital. jak grč. vrlini i načinu vaspitanja omladine. philos prijatelj. odašiljanje robe. sociometrija (lat. otpravljanje. slikarska (za metanje i razmazivanje boja). velika sklonost grčevima. ageiro skupim) koji je dobiven izvlačenjem. naziv po Spartaku. voñi pobunjenik robova i gladijatora. sparagmodes koji kida. koji čupa (o grčevima). stanovnici grada Sparte u staroj Grčkoj. spagirični lekovi lekovi dobiveni hemijskim putem. cima. spartito (ital. hemičar i teozof Teofrastus Paracelzus. spao trzam. rok) muz. pod voñstvom Karla Lipknehta i Roze Luksemburg. pobedio više rimskih voj ski. expedire) trg. voña pobunjenih robova i gladijatora protiv Rimljana. spartito) muz. spacionirati (lat. trganje. spasma trzaj. prostor izmeñu dveju notnih linija. spalm. spazis (grč. spazmodičan. veliki posednik zemlje. . up. grč) med. med. kidanje. lek (bolje: antispazmodičan). nalik na trzaj. Spartacus) pl. odašiljač robe. sparagmodičan (grč. spazmus (grč. spalmirati (ital. spartakisti (lat. spasmos grč. otpraviti. e. fr. oskudan. sipah) pl.sociometrija 862 spediciJa izvesnih stanja čovečje zajednice. umetati (ili: umetnuti) izmeñu reči tanke pločice. mali grč. spartakijada (lat. sipahi) 1. metalna lopatica za mazanje melemom. socius. nazvani po Spartaku. imanje spahije. sparasso trgam. spanios redak. sparagmus (grč. tip. konjanik u nekadašnjoj turskoj vojsci. sparganozis (grč. spazma. nalik na grč. spazmofilija (grč. otpravljati. Spartakus. spada (ital. vuče) med. v. preduzeću). radnička i proleterska olimpijada. spagirična veština (lat. npr. odaslati (robu i sl. = partitura. poput grča. Spartacus) čuveni rimski gladijator. up. članovi grupe nemačkih socijalista-levičara koja je. otpremilac. hai-ma krv) med. npr. carinski posrednik. kompozicija uopšte. spastikos trzav. sparganon pelena. v. Sparta-kus. nabreknjivanje) med. spasmos. špediter. 2. trzajast. up. koji cima. veleposednik. grč. ars spa-girica) veština rastvaranja i prečišća-vanja ruda radi tobožnjeg pretvaranja u plemenite metale. 1918. cimam. sparagmos) med. spasmodes) med.) veliki posed. zavijanje obolelog uda. čupam. nabubrelost ili otečenost dojki usled navale mleka. spatula) široka i pljosnata drvena lopatica. spar) protivnik na treningu (najčešće u boksu).. otpremanje. špedicija. lat. poginuo 71. sparaktes kidač. ot-pravljač. nekada vojnici-konja-nici u službi francuskih kolonijalnih vlasti u Alžiru i Senegalu. spasmos trzaj. novoj) povijanje.

spectrum. te-le. spektrograf (nlat. zvanih duginih boja. gledaoci. način ispitivanja sastava hemijskih jedinjenja proučavanjem njihovih spektara. he-lios. spectrum. nastalo je obrtanje linija. emituje. u spektru će se videti karakteristične linije za svaki od tih elemenata. koji je u vezi sa spekulacijom. na osnovu poreñenja mnogobrojnih uzastopnih fotografskih snimaka (spektro-heliograma). jer se kod spektra. zelene. sprava pomoću koje se dobiva jasna slika nekog svetlosnog izvora. grč. gramma) v. grč. sastavljenog od više sočiva i prizmi. spectrum. pod spektroheliograf. spektrofotometar fiz. kao kod spektralnog aparata. he-lios Sunce. ugledan. čisto mi-sleni. zatvoreno-plave. savijanjem svetlosti. spektarska analiza v. spektrotelegrafija (nlat. koji postaje putem spekulacije. spectrum. koja odgovara Mor-zeovoj azbuci. graphia) optička telegrafira kod koje svetlosni zraci prolaze kroz jednu izbu-šenu metalnu ploču. speculativus) 1. kontinuirani ili neprekidni spektar dobiva se razlaganjem prizmom svetlosti od belousijanih čvrstih. 2. savojni spektar. prizor. spektroheliogram (nlat. razmišljač. sprave za posmatranje i tačnije ispitivanje spektralnih pojava. sprava za odreñivanje veličine skretanja bojenih zrakova spektra. spectatorium) krug gledalaca. grč. avetinja. fiz. onaj koji misli o zaradi putem kupovine i preprodaje (naro č ito na berzi). boje jasno stoje jedna pored druge i ne mešaju se. spectrum) avet. pozorište. sablast. grč. — zove se Sunčev spektar. disperzijom bele. istraživač. grč. hen. naročito hemijskih elemenata. prelamanjem ili refrakcijom svetlosti. spektralna analiza. vizija. linija) fotografija spektra nekog nebeskog tela ili neke hemijske sup-stance. spektroskopija (nlat. priviñenje. grč. naročito: komad u kome ima mnogo šta da se vidi (raskoš. tečnih i gustogasovitih tela. pomoću njega se fotografiše Sunce u svetlosti jedne odreñene spektralne linije. skoped). grč. dolazi na svetlost osetljiva fotografske plo ča. ispitivanje hemij-skog sastava nekog tela posmatranjem njegovog spektra (ako u jednom telu ima više elemenata. posmatrač. chemeia) ispitivanje. spektro-kolorimetar (lat. teoretičar. spektar toga svet-losnog izvora dobiven. oftalmo-spektroskop. boje spektra. spektrohemija (nlat. supr. spectabilis) vredan da se vidi. v. ovakva tela zrače sve vrste zrakova. spektrometar (nlat. mudri-jaš. onda gas iz bele svetlosti svetlosnog izvora apsorbuje sve one zrake koje gas inače sam izračuje. teorijski. galama. žute. fig. promatrač. nezavisno od iskustva. ples i drugi velelepni prizori) kako bi se privuklo što više sveta. spektatorijum (nlat. posmatrači. spektar. čovek preduzimljiv u trgovačkim poslovima. boje meñusobno mešaju. spektroskop (nlat. spekulant (lat. . spekulativan (lat. spektralne boje opt. narandžasta. dok kod spektroskopa. A kad svetlost polazeći od svetlosnog izvora koji je usijano čvrsto ili usijano tečno telo prolazi kroz gas niže temperature nego što je to telo. spektogram (lat. spectrum. gramma crta. onda se zove difrakcioni spektar. spekulativna filozofija filozofija Fihtea. ovi kontinuirani i diskonti-nuirani spektra zovu se emisioni spek-tri. šićardžija. spektakl (lat. grč. empi-rijski.spektaoilan 863 spekulativan spektabilan (lat. na mesto mrežnjače osetljive na svetlost. metron) fiz. stvorili sisteme kojima su mislili ostvariti apsolutno saznanje stvarnosti. Sunčeve. grapho beležim) aparat tako podešen da prima samo jednu jedinu vrstu svetlosti (jedne talasne dužine). graphein pisati) snimljeni spektar na fotograf-skoj ploči ili filmu u spektrografu. predstava. pa se ono unese u Bunzenov plamen da isparava. dugine boje. spectrum. sjajan. i kroz prizmu raspadaju se u pojedinačne spektre. spectaculum. gledalište. spektralna analiza fiz. up. grapho beležim. spectator) gledalac. ljubičaste. spectrum color. pomoću spektralne analize. a za sve ostale je neosetljiv. spektralni aparati fiz. pričina. Šelinga i Hegela. svaka na svom odre ñ enom mestu). usijani gasovi i usijane pare zrače samo ograničen broj zrakova i njihov je spektar od pojedinih svetlih linija. spectacle) pogled. crtam) kombinacija spektralnog aparata sa fotografskom kamerom. to je diskontinuiraniili prekid-ni spektar. spektralna analiza. pošto su oni. spektator (lat. aparat za merenje jačine svetlosti u spektru. kod nas se često čuje i špekulant. grč. do koga se dolazi putem čistog mišljenja. spektroheliograf (nlat. od emisionog spektra postao je apsorpcioni spektar. prizor na javnom mestu. spectrum. grč. spectrum. metron) v. dakle. može nastati i difrakcijom. spektrogram (nlat. spektar (nlat. uvažen. fr. utvara. radi ispitivanja podele i kretanja para koje izazivaju tu liniju. grč. skopeo posmatram) fiz. služi za fotografisanje spektara. spectrum. spectrum. otvorenoplave. dobivene g običnom prizmom. iz raznih boja ili raznih svetlosti složene svetlosti nastala traka boja crvene. speculans) posmatrač. primalac vesti takoñe posmatra kroz prizmu.

sperma. spermatozoidi. spelter (eng. zoon životinja) pl. phyt6n biljka) pl. spermatofite (grč. spermatičan (grč. spermatozoe. gledati unaokolo) 1. odreñ en. pobliži. spelaion. mračna i prljava gostionica. sperma) med. spelin svetski jezik. težnja za saznanjem putem čistog mišljenja uz saradnju intuicije i fantazije. stru čan. spermiogeneza. specialis) naročit. spelaion pećina. speluje se: er. spekulacija (lat. biljke semenjačke. a. 2. zoon životinja) št. in spe (lat. spermofite. spell) izgovarati. spermatocidan (grč. speculatio) 1. spes) nada. genesis postanak. speculum oculi) ogledalo za pregled o čiju. proširuju ili pomo ć u koga se gleda u njih. mudro zamišljen trgovački posao. curim) med. biolozi koji su smatrali spermatozoid za pravu klicu iz koje se razvija živo biće. sperma. a jaje i embrio-nalnu kesicu samo kao pogodnu sredinu za razvoj muške klice. ispitivanje čistim mišljenjem. koje su zbog toga zgodan predmet spekulacije. spekulum okuli (lat. sperma. spermatični sudovi semeni sudovi. samo uproš ćeniji. in spe) u nadi. roñenje) zool. speleofauna (grč. težnja za saznanjem koje prelazi granice iskustva. spekulum oris (lat. sperma. genesis postanak) zool. rheo tečem. zool. sperma tozoe. lat. spelunca) pećina. logia nauka) deo geografije i geologije koji izučava pećine i druge srodne pojave u krišom zemlji-štu. spermatikos) semeni. semeglavci. v. speculum ogledalo) hir. spermozoe (grč. semene ćelije. spekulacioni efekti trgova čke hartije kolebljive vrednosti. spermolit (grč. zool. specija (lat. reč rad ako je napisana latinicom. spermatorea (grč. izgledati. sperma (grč. neprekidno curenje semena (kod nekih oboljenja). sperma. sperma seme. hartija od vrednosti i dr. semene grudvice kod beskičmenjaka koje se. nasuprot akciji i praksi. speculum oris) ogledalo za pregled usta. specijal (lat. koji sadrži ili proizvodi seme. speleologija (grč. cecidi) med. razbojničko gnezdo. vot. naro č ito dobro piće (vino. rezonovanje koje nema osnove u praktičnom iskustvu. smesa od raznih sastojaka koja služi kao lek. praviti trgovačke planove. sperma. tačan. zrela spolna ćelija iz koje postaje spermatozoon. spermatozoe (grč. supr. spelunka (lat. spelter) trgovački naziv za cink. spermatogeneza. del-fin itd. v. prisni prijatelj. lat. spermatofore (grč. sperma) pl. spermiogeneza (grč. fauna) životinjski svet koji živi u pe ć inama. sperma. fil. pri parenju (stapanju). gusta i beličasta semena tečnost spolno zrelih mužjaka koju pri snošaju izbacuje ud i koja sadrži spermatozoe. generalan. vot. prisustvo semenih telašaca u mokra ć i. nauka o semenu. zool. speculum uteri) ogledalo za pregled materice. speculum ani) č marno ogledalo (za širenje i pregledanje zadnjeg creva). zool. up. sperma) zool. speculativus) 1. spekulativnost (lat. žitka mast u glavi ulješu-re (vrste kita). fil. zastupnici učenja o preformaciji buduće generacije u muškim semenim ćelijama. spermatisti (grč. sperma. spekulum uteri (lat. speleogeneza (grč. 2. izrañen prema volapi-ku. sperma. spermatitis (grč. spekulum ani (lat. poseban. razmišljati o mogućnosti zarade putem kupovine i prodaje (robe. cetus kit. spelovati (eng.spekulativnost 864 specijalan koji ima karakter spekulacije (v. uron mokraća) med. spermatida (grč. mudrovati. phero nosim) pl. kod nas: špelunka. specialis) dobar poznanik. spermatofite. semena materija. spekulum (lat. zoon) pl. phyton biljka) pl. caedo ubijam. species vrsta) farm. bog. animalku-listi. spekulirati (lat. prenose u žensko telo i tamo postepeno vrše oplo ñavanje. predviñ anje verovat-nog dobitka ili gubitka u nekom trgovačkom preduzeću. speculari osmatrati. instrument pomo ću koga se izvesni delovi tela drže otvoreni. de. spermisti (grč. spermatozoidi (grč. životinjske i čovečje seme. poverljiva osoba. imenovati svako slovo za sebe pri čitanju pojedinih reči. osoben. v. koji ubistveno deluje na semeglavce (spermu). specijalan (lat. udubljivati se duhom u što. 2. npr. vrsta velikih vinskih č aša. spermofite (grč. spekulacija 2). sperma. .). spelaion. mračan i prljav stan. trgovač-ka težnja za zaradom. spermatologija (grč . razmišljati. spermacet (grč. čisto teorijsko saznanje. sperma seme) 1. sperma) pl. proizvod izuzetne kak-voće. spermiji v. pivo). npr. v. spermaturija (grč. seme. okamenjeno seme. sperma zool. lat. logia nauka) zool. spermatogeneza (grč. spes (lat. genesis postanak) deo speleologije i geomorfolo-gije koji se bavi prou čavanjem nastanka i razvitka pećinskih prostorija i procesa koji u č estvuju u njihovom stvaranju. sperma lithos kamen) geol. 2. zapaljenje semenih kanala. diferencirane ćelije u muškom semenu koje vrše oploñavanje. postanak obrazovanja semena ili semenih ćelija. prazno umovanje. naročito u berzanskom poslovanju. sperma. sperma seme. spermatin (grč.) zool.

spretnost. spikato (ital. predsednik Donjeg doma u engleskom parlamentu (zato što on uzima reč u ime skupštine). činjenično stanje. navesti (ili: navoditi) tačku po tačku. species) struka kojom se neko posebno bavi. bliže okolnosti. nau č nika Kruksa). spinelle) min. za unutrašnje bolesti itd. specificare) naročito označiti (ili: označavati). vrcanje varnica. med. izlaganje činjenica. logaritam-ska itd. mat.5° do 15. spinther. specifično sredstvo lek koji ima naročito dejstvo na neku bolest (npr. spica) bog. naročita grana neke umetnosti kojoj se neko (specijalist) isključivo posvećuje. speci-ficirati.). posebno izvoñenje. specijalizovati v. lozasto 55 Leksikon .). odreñen. specificum) naročito sredstvo. lat. zavojnica. spisak svih pojedinačnih predmeta koji spadaju zajedno.). spirala). teh. lozasto zavijena opruga. spinalna punkcija v. specijalizirati se usavršavati se (u grani neke nauke. spoljašnjost. merile) sprava za merenje dužine električnih varnica. koji njoj isključivo pripada. od 14. pojedinosti.speciJalizaciJa 865 spirala specijalizacija (nlat. ponaosobno označavanje. spinterizam (grč. špilja. pod lumbalan.). opredeljen. (nlat. posebna veština. spina trn. specialisatio) posebno označavanje. struka. 2. spianato) huz. spicato) muz. specifikaciJa (nlat. pokušaj. loznica. spin okretati se. spinteriskop (grč. spinetto) muz. specifična težina odnos izmeñu težine nekog tela i težine iste zapremine vode. naroči-tost. označiti sve ponaosob. kriva sa beskrajno mnogo zavojaka (ima: Arhimedova. probni rad. upojedinjavati. npr.). navoditi. spirala (grč. ogled-ni rad. parabolna. spina (lat. posebnost. speira savijutak. jasno. specificitet (nlat. po kome su bog i priroda isto. specijalizirati. specifikovati (nlat. pristalica spinozizma. prosto. specilum (lat. bacanje zrakova. specificatio) nabrajanje pojedinosti. naglašeno. nabrojiti. kičma. spinalni sistem sistem leñne moždine. spinther varnica. spira) 1. sastojak (leka. speciali-ser) naročito (ili: ponaosob) označiti (ili: označavati. spilom (grč. stručno izuča-vati. specijalist (lat. digitalis na srce). spina dorsalis) hrbat. nauke. stručno spremanje i izučavanje (grane neke nauke. specificare) v. mladež. spianato (ital. specijalije (lat. bodlja) anat. pojam. težina kubnog santimetra neke grañe izmerena gramovima. specialis. čija su spoljna i unutrašnja svojstva (sastav i oblik) uvek ista. metron mera. specif icus) svojstven samo jednoj osobi ili stvari. spinet (ital. onaj koji se posvetio isključivo jednoj grani (umetnosti. neizveštačeno. spiloma mrlja) med. specijalist za tuberkulozu. jela i sl. podroban (detaljan) opis. živa na sifilis. hiperbolna. specifična diferencija ra- zlika koja sačinjava vrstu ili rod. naro čito: lekar koji se posvetio jednoj grani medicine. specifična toplota količina toplote potrebna da se prida jedinici mase nekog tela da bi se zagrejale za 1° S. izgled. specijes fakti (lat. osoben. upojediniti. proba. mešavina isitnjenih biljnih delova. 2. species facti) prav. vijuga. hrptenjačni. naročiti proizvod neke fabrike. lozasto zažčjen feder. spiker (eng. vrteti se) sopstveni mehanički momenat količine kretanja elementarne čestice ili atomskog jezgra. ljubičastocrveni rubin. govornik. posebno označenje. na radiju i televiziji. kat. skopeo gledam) aparat za posmatranje i ispitivanje alfa-zrakova (pronalazak eng. osobenost. specificirati (nlat. npr. specijalizirati (lat. zanata i sl. 2. spinozist fil. ili koji naročito utiče na neki organ (npr. specillum) med. kičmeni. jednostavno. spilja v. soida. specificitas) specifič-na osobina. svojstvenost. posebno navesti. svojstvo vrste. 3. svojstvo rada. dodatak. siguran i celishodan lek za neku bolest. species) izgled. klas. osoben. specialitas) 1. osobenost. specimen (lat. epika (lat. spinalis) hrbatni. naročite okolnosti. spinel (fr.5°. spinalni (lat. specifično svojstvo. vrsta (nekog rada). vid. fr. specijes (lat. razgovetno (kod pevanja). naročit. neke bolesti specifičan (nlat. stručno usavršavanje. spinterometar (grč. spinther. specialis naročit) stručnjak. objavljivač vesti i dr. po-drobnosti. hrptenjača. navesti). posebno navoditi. pokus. leñ na moždina i njeni živci. naročito njegov panteizam. dokaz. osnovna računska vrsta. najobičnija je valjčana ili cilindarska spirala ili zavojnica zvana još i loza. kinin na malariju itd. zanata i dr. specifikum (nlat. spinozizam filozofija Baruha Spinoze (1632—1677). spin (eng. stručnost. speaker) 1. jedno (deus sive natura). zanata i dr. stalni govornik. v. spinalna iritacija nadra-ženost leñne moždine. specialia) pl. predstava. preteča klavira. specijaliziranje. specijalitet (nlat. specifičan sastav. specimen) ogled. specijalnost (lat. instrument sa žicama u obliku trapezoida. iskra) bacanje iskri. poimence ili tačno odrediti. spinalni meningitis zapaljenje kožaste opne leñne moždine.

h. alkohol. duša pokreta. logla nauka) nauka o utrobi. crkveni. splanchnon. fig. ptosis pad) med. spiritualan (lat. spirohete (nlat. splendidan (lat. splenitis (grč. natčulni. naro čito kolere. duh upravlja č. glas h (') i blagi dah (') na po č etnom samoglasniku. suglasnik koji se može proizvoditi sve dok nam traje daha. sa duhom i žarom. bolest utrobe. splen slezina. spira-lis) lozast. duhovit. spirituelan. grč. splenalgija (grč. verovanje da s one strane groba postoji svet duhova sa kojima se može. lat. spirituozan (nlat. spissitudo) med. tip. spissitas) med. spiritus) fil. spiritualisti (lat. to su: f. temporalije). duhovna supstancija sastavljena od du-hovnih bića. kon spirito. spiritus agens. duhovna životvorna sila. zlovolja. spiritualitas) duhovnost. spiritus duh. spiritualisare) 1. tuma čenje u duhovnom smislu. dati čemu duhovno obeležje. bol slezine. jednoćeli č na živa bi ć a iz grupe bakterija spi-rila. spiritista) onaj koji veruje u postojanje duhova i u mogućnost opštenja s njima. oduhovljavanje. splanchnon) opisivanje utrobe. spadnutost utrobe. splanchnon utroba. lat. nauka o unutrašnjim organima. spiritualisatio) 1. uvojit. kompres. zavojit. bolesti koje izaziva bakterija spirilus. okul-tizam. oblog. duhovnički. spirituel) bogat duhom. uvijen kao puž ili kao zavr-tanj. splenion zavoj. u prošlom mesecu. spirato (ital. spirans) gram. splenografija (grč. splanhnopatija (gr č . špiritus. splen slezina) med. speira. produž-ni suglasnik. avaj. spirometar (lat. spiritis-mus) verovanje u duhove. spiritoso) muz. spirilus (lat. spirare disati. hem. spirato) trg. sjajan. med. mirisava tvar u biljkama. metron mera. Mega veliko) med. alkoholni (o pi ćima). splanchnon. lenis) u grčkom jeziku grubi dah.spiralan 866 spirituoze (nlat. zapaljenje slezine. izdašan. fig. spiritus asper i spiritus lenis (lat. obrće oko zamišljene vertikalne ose. materijalizam. spiritus rector) oživljavaju ći duh. splendidus) raskošan. koji se tiče utrobe. lat. spiritus duh) fil. splenalgičan. životni dah. splen. spiritus agens (lat. alkoholna pi ć a. mrzovolja. . spirituelan (fr. pripisivanje duha. tumačiti u duhovnom smislu. bot. polovinom XIX veka. dah. duh. pr. pristalice. hem. splanchnon. splanhničan (grč. iznutrični. spirillum) med. spisitudo (lat. upala slezine. spiritualia) pl. v. splanhnologija (grč. učiniti alkoholnim. izvlač enje alkohola. vrsta hipohondrije koja često donosi osećanje dodijalosti života. spirituoso) muz. duhovni pokreta č . nlat. spiritus rektor (lat. merilo) sprava za merenje količine udahnutog i izdahnutog vazduha. graphia opisivanje) opis. pretvaranje u alkohol. spirituosa) pl. obloga. od spira za-vojnica. spiritus movens (lat. spirituozo (ital. oduho-vljavati. živo. spiritualitet (nlat. spiritualizai (lat. metafizi č ke shvatanje po kome je ono što postoji. darežljiv. pathos bolest) med. duhovne prirode. krvi). splin (eng. spiritus agens) duhovni (ili: glavni) pokretač. oštrouman. uvojica. sa velikim proredima (slog). spira. predstavnici spiritualizma. grupa bakterija. spiriloze (lat. spirochaeta pl. spirilum dei. hen. došao iz Amerike u Evropu. ili prividi pojave jedne čiste duhovne stvarnosti. bestelesni. duhovni život. spiritualis) v. spisitas. drob) utrobni. duhovne stvari. splanhnografija (grč. naro čito kod malarije. ualkoholiti. spirituozo. splenologija (grč. jak i preduzimljiv duh. pod izvesnim okolnostima (posredstvom stolića i naro čitih posrednika — medijuma). u svojoj suštini. pretvoriti (ili: pretvarati) u alkohol. spiritus (lat. spiritualije (lat. loznica. neraspoloženje. život. spirant (lat. do ći u dodir i op-štiti. npr. fig. velelepan. supr. spira zavojnica. algos bol) med. splenektomija (grč. megas velik. dei. duhovna prava koja su vezana s nekom crkvenom službom (supr. 2. izvu ći iz čega alkohol. š-ž. splen. splen) med. 3. pića koja sadrže alkohola. logia nauka) nauka o slezini (deo anatomije). up. strujnik. duhovna priroda. opisivanje slezine. spiritus aspep. spnrituosis) koji ima u sebi alkohola. duša. drobni. izaziva č i sifilisa (spirochaeta pallida) i dr. spiritist (nlat. up. a tela su samo predstave. spiralan (grč. splenium) med. duh) disanje. nlat. akrobacija koja se sastoji u tome što se avion. spiritualizirati (nlat. a obično se javlja kao posledica dosade. spiri-tus movens) v. duhovni. spiritozo (ital. loznica) pl. operativne vañenje (ili: isecanje) slezine. iznutrica. spiritualizacija (nlat. u prošloj godini. spiritizam (lat. s-z. spiritus dah. splenomegalija (grč. uvećanje slezine. v. me-gale velika. uvijena žica. spisitas (lat. gustoća. zgusnu-tost tečnih tela (usled čega postaju manje tečna. med. bolesti. splanhnoptoza (grč. plameno. stvari vere. izazivač a raznih bolesti. oduhoviti. ektome isecanje) med. 2. Spiritizam je. splen. pri spu-štanju. splenijum (grč. splen slezina. spleen.

spurcus) trg. pljačka. sam sobom postao. štit. v. raštr-kan. spondilozoe (grč. npr. di-sportus raznošenje. spolijum (lat. tužba kojom se traži da se odmah vrati ili naknadi ukradena stvar. angos) bot. spontav (lat. spontano iščašenje ned. klica semena. spolium) plen. sporogeneza (grč. lov. morski sunñeri. pl. = bruto. jedno ćelične praživotinje koje »sive kao paraziti. ćelija koja vrši umnožavanje (kod biljki bescvetnica). vra č ar. actio spolii) prav. raspršiva č . kod bakterija. kao znak pobede. a razmnožavaju se pomo ću spora snabdeve-nih ljuskom. spora. samonikao. osamljenost. okretnost i umešnost (npr. genesis postanak. sporadik6s). jahanje. spongos. lat. svojevoljan. šupljikav. sporadi (grč. . lat. matica-ćelija spora kod algi. spondijakus. speiro sejem) pl. spodos. spužvast. usamljen. postajanje spora. ag-thron zglob) med ukočenost zglobova kičmenog stuba. spora setva. spondylos. spodomantija (grč. šala. sporofite (grč. spora setva) bog. zoon životinja). bez spoljnog uticaja. rasturen po raznim oblastima. spondylos. sunñerasta kopggana supstancija u kostima. iznenadan. spodomant (grč. angos sud. rvanje. spondiacus) hetr. smelost. spongos. akcio spolni (lat. tj. naprava za ištrcavanje tog mlaza. . zoon životinja) pl. phyton biljka) bot. sportist. gotovani. sporadičnost (grč.). spontaneus) svojevoljnost. pojedinačno javljanje. spora. osamljen) razasut. nlat. semeni sudić. spongos sunñer. v. proricanje) proricanje iz pepela. sunñer. stvaranje (ili: obrazovanje) iz sebe (supr. oduzimanje poseda. spondaicus) v. zagnojavanje. v. sopstvena pobuñenost. spondilus (grč. arthron zglob. spondilartroza (grč. sporangija (grč. iz vlastitih pobuda. spovgozoe (grč. spolije (lat. spondylos pršljen. dobrovoljno odlučivanje. sporas gei. onaj koji se oduševljava sportom. pojedinačan. sportsmen (eng. sporofili (grč. sporogonija. gdnos roñenje. sporangidijasporno (ital. kakbn zlo) med. sporadikos rasut. spdndylos. naro č ito: sva ona telesna vežbanja za koja su potrebne snaga. spongioza (grč. šlem i dr. sporogeneza. pojava bez spoljnih i vidnih uzroka. spondylos. spontaneitet (lat. lat.) koji su se nosili pri sahranama i u drugim sve č anim prilikama. prav. pojedinač-nost. sporulacija (gr č . umnožavanje putem spora. siorozoe (grč. spolia) ia. vežbanje na naro čitim spravama itd. spora. spontaneus) dobrovoljan. phyllon list) bog. pršljen. receptivitet).spodkju m 867 cnpej spodijum (grč. sportist (eng. beli spodijum koštani pepeo. spondeus) metr. kod katolika: prav® pape na prisvajanje imanja koja ostanu iza katoličkog sveštenika. stvaranje spora. spongos) zool. sport) lice koje se bavi sportom. truljenje pršljenova. spondiloartrokace (grč. koje napadaju čitave oblasti i narode). manteia predskazivanje. heksame-tar č ija je peta stopa spondej. trčanje. te č nost u toj napravi. gonos) biol. zool. tuberkulozno zapaljenje pršljena. zoon životinja) pl. plodni ovojak kod bescvetnica. prorok) onaj koji prori č e iz pepela. geol. kod mahovina: plod koji stvara spore. a koji se razvija iz oploñ enog jajeta arhegonija. spora. spongos. išča-šenje usled nekog oboljenja zgloba. fil. sporonoše biljke koje se razmnožavaju pomo ću spora. spora setva. spovgioliti (grč. stihovna stopa od dva duga sloga: — —. spora setva. sport (lat. u drugim životinjama. pojedinačan. spodion metalni pepeo) hen. eng. lithos kamen) pl. sphondylos) anat. sporulatio) biol. rañanje) biol. rañanje) bog. vlastita pobuñenost. zool. sphondylos pršljen) med. zbog velike šupljikavosti upotrebljava se za čišćenje šećer-nog soka. spongiosus) sun ñ erast. vertebrata. spondeios. spongija (grč. lat. samoodreñivanje. disportare raznositi. spondilitis (grč. u srednjem veku: znaci viteške č asti (ma č . okamenjeni sunñerasti korali. spužva. samoniklost. sporangidija (grč. spondaikus (lat. sporogonija (grč. generacio ekvivoka. veslanje. spora. spondej (grč. spongiozan (grč. spondijakus (lat. dobrovoljnost. ženskih spolnih organa. naroč ito: zaplenjeno oružje i dr. sporco. spora. spodos pepeo. sporogon (grč. spongio-sus) med. sporadične bolesti one koje napadaju samo pojedince (za razliku od epi-demi čnih. koštani ugalj. nlat. sprej (eng. provodnja u slobodnoj prirodi. sport) igra. mantis predskaziva č. 55* spora (grč. loptanje. pobuñenost samim sobom. izdržljivost. spray) mlaz tečnosti ištrcan u vazduh. klizanje. sportsman) onaj koji se bavi sportom. samodelat-nost. posuda) bog. sporados rasut. povremeno javljanje. razasuta ostrva i ostrvca. v. zool. iz sopstvenih pobuda. raštrkan. gde se raspršuje u vrlo sitne kapi. listovi na kojima se razvijaju sporangije sa sporama. sposobnost razuma da stvara sam pojmove (po Kantu). ugalj koji se dobiva pougljavanjem kostiju. sporadi čan (gr č.

srmajli (tur. fig. čvrst. težina. npr. pripravništvo. stud ergela. ure ñ aj koji služi da se održi stalan napon struje. stabilizacija. krst. zastoj. sprava koja sprečava da se karoserija automobila nagiba na zavojima. koja se peva na Veliku subotu. stabilis) pristalica onoga što ve ć postoji. stabilizator (lat. stabilirati (lat. stabilizam (lat. Astorga. pripravna služba. period u neprestanom razvitku nekog dogañaja ili stanja. srča (tur. stavroskop (grč. postojan. stabilis) ustaliti. 2. trajnim. ranije titula jerusalimskog patrijarha kao č uvara ostataka krsta na kom je Hristos bio razapet. la-bilan. u politici: težnja za održavanjem onoga . pitanja i sl. stabilitet (lat. postojanost. trajanje delatnosti na nekom području rada. 3. stalan. penast. robnim kućama. penziju. fabrikama. supr. sardela. up. stabilis) 1. stabilitet. stažist (fr. S romanum) med. biti u zastoju. na-pisane oko 1300. indiferentan. 3. milja. tj. 2. učvrstiti. stage) 1. stabilan (lat. naročita obuća za trka č e sa klincima na prednjem delu. stavrofilaks (grč. neke bolesti (lat. stabilizacija valute fin. stadium morbi). stajanje na sigurnim nogama (stabilizam). učvršćivanje meñunarodnog kursa novca jedne države. vreme koje neko posle završenog školovanja mora da provede u pripravni čkoj službi. politička ustaljenost. usta-ljivati.) o konjima. rodoslovnik konja. stanje stvari. stadijum (lat. god. 2. S romanum (lat. stadion odreñen deo puta. stabilitas) 1. u pravoslavno] crkvi: sveštenik-protoprezviter odlikovan pravom da nosi o vratu zlatan krst. phepo nosim) krstonosac.). „rimske S". spumosus) penušav. stabilizovati. stabilizirati v. duleia ropstvo) poštovanje krsta. sprint. sprue) med. stadion 1. konac. muzički često obraćivana (Palestrina. stagnacija (nlat. stara mera za dužinu od 125 koraka ili 600 grčkih i 625 rimskih stopa. 3. osoba na stažu. stage) izdržava™ obavezno vreme pripravi« službe.sprinkler 868 što već postoji (nasleñenog). phylax čuvar) čuvar krsta. održi stalan. ne napredova-ti. sputum (lat. zastalost. tj. stavrolater (grč. trkač na kratkoj stazi. stauros uspravan kolac. učvršćenje. stagnare) stajati. obi čno u skladištima. ham. sprinkler (eng. utvrditi. tr č anje na kratku stazu. ne razvijati se (o poslovima. stabilnost v. up. 2. stabilis) v. sputacija (nlat. stabilizovati. naročito ureñeno mesto za sportske utakmice većeg obima. stabilizacija (nlat. stadiometrija (grč. srma (tur. Rosini. dobijanje stana i dr. stabilisatio) ustaljenje. učiniti postojanim. postoje ć eg stanja. stagnatio) stajanje. 40 stadija=1 geogr. sirma) srebro. srebrnim ili zlatnim koncem vezen. fiz. sposobnost ploñenja i dr. spru (eng. sprinterice (eng. sputatio) med. stabilizovati (lat. stalnim. da se trka č ne bi klizao. takmi č enje u brzini. na mestu gde prelazi u zadnje crevo. sirmah) srmom.). srebrna ili zlatna žica. Hajdn i dr.. brodovima. trkalište. spuma pena. book knjiga) u konjarstvu: mati čna zapatna knjiga sa podacima (poreklo. položaj stvari (kod nas: stadijum). Pergolezi. sprint (eng. stalnost. ukrašen. pomoću optičko-geodetskih instrumenata. nepromenljiv. stadion) 1. obožavanje krsta. stadium trkalip!te. gr č . na terenu. stabilitet.. staurds. staž (fr. stauros. podložan promenama. ustaljivanje. služiti kao pripravnik. tra-jan. up. stabilire) v. odsek vremena. koja je tim veća što je veća težina i što je veći oslonac i što je težište dublje. tropska bolest koja naročito napada Evropljane. sputum) pljuva č ka. kao vežbenik.. pril. npr. pedigri. stamen. stavrodulija (grč. sprint) sp. Stabat mater (lat. stažirati (fr. labavost. stage) pripravnik. skopeo posmatram) polarizacioni aparat za ispitivanje op-ti č kih svojstava kristalnih plo ča. fig. iskrivljenost debelog creva u obliku latinskog slova S. odstojanje izvesnog niza ta č aka od jedne osnovne ta č ke. stadion (grč. spumozan (lat. trgovačkim poslovima itd. 2. težnja za održavanjem postoje ćeg stanja. stauros. ne oticati (o vodi). stabilist (lat. stabilis) postojan. stagnirati (lat. sprint) sp. stavrofor (grč. čvrstina. stadion) v. sprinter (eng. latreia obožavanje) obožavalac krsta. mesto na kome su Grci održavali viteške igre. ustaljenost. sastoji se u propadanju sluzokože probavnog kanala. staurds. sirca) staklo. srdela v. pljuvanje. Stabat mater) „Stajaše (pored krsta) majka (Isusova)" po četne reči čuvene katoličke crkvene pesme. fiz. sprinkler kanta za zalivanje) ureñaj za zaštitu od požara. u teško ć i jedenja i govorenja i u kataru creva. stavrofori pl. posle kojeg se stiču izvesna prava (na godišnji odmor. 3. nosači krstova pri katoli čkim crkvenim ophodima. u industriji. ispljuvak. sprint) pl. srčali. metrfa merenje) grana geodezije koja utvrñuje. materija koja služi da se neki materijal. radu i DR-)stad-buk (eng.

2. stampa (ital. estandarte) zastava. kalaj. pešaci. start) sp. star (eng. poleteti. čelični udubeni kalup za utiskivanje u lim. zapravo Istambul. star (nem. odsečno. plivač. virtuoz i sl. staltika (grč. bakra. stalaktit.69. staminodium) bog. stante) trg. stataran (lat. Staljinove teorijsko postavke o društvenim pojavama i njegova inter-pretacija marksizma-lenjinizma. stapel (hol.). 3. start-stop. standard (eng. stasis stajanje. supr. tra- . sp. stanca (ital. stanum (lat. odaja. fig. usled čega svetlosni zraci ne mogu da dopru u unutrašnjost oka (leči se operativnim vañenjem očnog sočiva). 2. čelični valjak za izre-zivanje metalnih par č eta razli č itog oblika pritiskivanjem. kitica. naročito krvi (koji obično dovodi do zgrušavanja). na trkačkim utakmicama: onaj koji zastavicom i dr. velosipedisti. filmska „zvezda". staccato) muz. stante pede) smesta. težine itd. 2. pozorišne veličina. standard) svaka zakonom utvrñena mera. lat. nevezano. teleprinter. veslači. steg. čaja. 3. v. neplodan. veličine. standard života (eng. standard. starletta zvezdica) pozoriš-na ili filmska glumica za sporedne uloge. etarbord (eng. mesto na brodogradi-lištu sa podijumom nagnutim prema vodi na kome se sastavljaju delovi broda i sa koga se brod spušta u vodu.). stalazo kapljem. veslač. stalaktit (grč. crni star neizlečivo slepilo kao posledica bolesne neose-tljivosti mrežn-ače ili očnog živca. stannum kalaj) legura koja se sastoji od kalaja. odmah. odlučan polazak na loptu koja se nalazi kod protivničkog igrača (u fudbalu). započeti trku. redni broj 50. kupasta ledena sveća. što je priznate kao klasične. od grčkog eis ten polin=y grad. mekan i jako rastegljiv. 2. koji odgovara standardu. stapel) 1. za ustavljanje krvi. standard zlato normalno. stannum) hen. strofa. utakmice. državni kapitalizam. obrazac. start-stop-mašina (eng. staljinizam (po Josifu Visarionoviču Staljinu) 1. standardization) racionalizacija proizvodnje putem smenjivanja većeg broja oblika proizvodnje na manji broj tipičnih obrazaca (standarda istog kvaliteta. ta-china) teh. fig. stalaktos kapljav. up. stalagmit (grč. stalapoit.. šp. koji kaplje) min. zeleni star zelena mrena = glaukom. polaziti. desna strana broda. soba. sapuna itd. daje takmičari-ma znak za polazak. skup društvenih pojava i metoda upravljanja u SSSR-u vezanih za period Staljinove vlasti (jako izražen birokratski centrali-zam. stamen) bog. stasis) stajanje. standard obrazac trg. tekućeg meseca. starboard) mor. Star) 2. standardni (eng. istog tipa. med. merile. stanirl (lat. standarta (eng. bolestan strah da se ne može držati uspravno. stante (ital. zbog toga. obrazac. stanza) 1. stakato (ital. a postaje kapanjem vode. na trkačkim utakmicama: polazište. stamina. phobos strah) tih. supr. staminodijum (nlat. pl. standard) koji se odnosi na standard. prašnični sud u cvetu (up. pokretati motor. statarius koji se zbiva u stajanju) koji stoji mirno. steže) pl. ligato. sporedan prašnični sud koji nema antere i koji je. elektropokretač. antera). avij. učestvovati na utakmici (kao trkač. zlato od 22 karata. standard of life) prosečna mera zadovoljavanja ekonomskih potreba pojedinca. npr. uzorak neke robe kome mora i isporučena roba da odgovara. star) 1. pomo ć na naprava na kojoj se sklapaju avioni. v. mesto prebivanja. štampa. zakon-ska novčana stopa i sl. podijum na koji se izvlače hidroplani iz vode. kapljanik koji se slaže na tlu kapanjem vode sa tavana pećine. nešto što važi kao uzor. kult li č nosti). krenuti sa polazne trkačke tačke. zvezda. kaplja) min. sivi star zamućenost i neprovidnost očnog sočiva. starleta (ital. konji itd. ovoga meseca. početak. sportska veličina. tal. stante pede (lat. sjajan beo metal. ot. staltik6s koji skuplja. tipičan. nepomičan. normalna mera. stannum. gvožñ a i cinka. krenuti. zastoj sokova. stanin (lat. avija-tičari. sredstva za stezanje. standardizacija (eng. linija sa koje polaze takmiča-ri (trkači. atomska masa 118. iz ovih stopa. novčano zlato. avijatičar). zidna slika kao sobni ukras (naročito čuvene Rafaelove zidne slike u vatikanskom dvoru). stanovište. prašnična nit. med. pojedinih društvenih klasa (apstraktno — naroda). stalagma kap. Stambul tursko ime za Carigrad. ime većeg broja očnih bolesti koje se svršavaju delimičnim ili potpunim slepilom. anlaser. filozofsko. početni trenutak trke. stazofobija (grč. kapljanik (ledena sveća) koji visi sa tavana ili sa strane pećine. startovati (eng. oblika. start) poći. znak Sn. naročito talijanska strofa (otava rima) koja se sastoji od osam petostopnih jamp-skih stihova. prvi nastup na nekom takmičenju. starter (eng. med. stamen (lat. konjička zastava. start (eng.869 stazis (grč. stampa) v. starter) 1. stagnuolo) kalaj razvučen u veoma tanke listiće (upotreb- stataran ljava se za uviJanje čokolade.

dinamika. status insolventiae) nesposobnost plaćanja obaveza. utvrñ ivati. tj. štafeta. utvrditi. .(gr č. prilike. ante) stanje koje je bilo pre. brak. razvija vrlo veliku brzinu. propisan pravilima. stafilion (grč. mašice za pridržavanje resice (nep-čane). prvobitno stanje. postaja. izvodi opšte zaklju čke i utvrñuje uzroke i posledice opažanjem utvr ñ enih č injenica. staviti) um. opredeliti. deo sociologije kojem je zadatak da. reagere protivdejstvovati) ali/. pod stavro-. naroda itd. sreñ ivanja i preglednog uporeñ i-vanja tih činjenica (npr. rešiti. statuartus) kipar. status in statu (lat. status kognacionis (lat. stadija statuar (nlat. statuere) odrediti. grapho beležim. staphyle. obično nemim ulogama. naro čito: pravila nekog društva (statuti). naročito za geometarske instrumente. statikos) koji se tiče nauke o ravnoteži (statike). trgovine. dodatak čemu. nauka o tegovima. status quo sc. status. gr č . sprava koja beleži nagle promene u vazdušnom pritisku.). statuti (lat. koji se bavi statistikom. statistike (lat. status) prav. staphyle) med. poljoprivrede. status in statu) država u državi. statura) stas. postolje. stafiloplastika (grč. statiwun) stalak. statio) stanica. zapaljenje resice (nepčane). avij. nepomični deo električnog generatora ili motora.. stanje srodstva. status stanje) onaj koji prikazuje stanje čega u brojevima. stathmos teg) poznavanje tegova. države. stare) v. loptaste. status) koji prikazuje stanje čega u brojevima. srodstvo. stafilitis (gr č . opredeljivati. status cognationis) prav. stativ (nlat. pišem) aparat koji automatski beleži vreme vožnje i vreme zadržavanja na stanicama voza. status vascendi (lat. stare stajati) poz. koji je po pravilima. zrnce) pl. stauros krst) v. supr. veštačke pravljenje nepca pomo ć u sluzokože usne duplje. statisti čar (lat. status (lat. stahanovac (po imenu sovjetskog radnika Stahanova) radnik koji se naro čito istič e u radu. stafaža (fr. bra č ne stanje. avion sa naročitom vrstom mlaznog pogona. stator (lat. statut. kip. statistički ured državna ustanova koja ispituje prilike u zemlji pomo ću podataka izra-ženih u brojevima. statoskop (lat. statut (lat. stativa. statički (grč. rsnovati. grozdaste bakteri-je.. staphyle grozd. odredba. statuirati (lat. uzrast. staphyle otečena resa. stauro. stare. pokrivnica. statika (grč. osnovni zakon. u oblasti škola. v. nauka o ravnoteži. agra plen) med. statmika (grč. statutum) zakon. statutum odredba) zakonski. za ženu: statistkinja. trenutak nestajanja. vojnici i sl. propis. stafilokoke (grč. stafilagra (gr č. struk.870 jan. u fudbalu: prečka od gola. statike) fiz. statistkinja (lat. lice koje se pojavljuje na pozornici samo u sporednim. statist (lat. plasso uobličavam. oblikujem) med. statutum) pl. podići. dosadašnje stanje. zdravstvenog stanja nekog kraja. postaviti. koji polako napredne. statoreaktor (lat. prištić na rožnja č i (oka) sli č an koštici grož ñ a. skopeo posmatram) 1. postaja. rast. stathmos stanica. rotor. položaj. statuere postaviti. statueta (ital. statuetta) mali kip. statarna lektira čitanje sa zastajkivanjima radi objašnjavanja. izazivači raznih vrsta gnojenja (bubuljica i č ireva). status nascendi) hen. 2. pravni položaj jednog lica. stanje. status stanje. status insolvencije (lat. deo mehanike koji prou čava uslove pod kojima kakav mehanički sistem ostaje u miru. naro čito u prizorima kada nastupaju narod. udarnik. sprava koja beleži razlike u visini u metrima. odreñivati. narediti. ote č ena resa) med. vajar. statua (lat. status conjugalis) prav. kokkos koštica. fig. male težine i jednostavne konstrukcije. dopustiti. sastav. statmograf (grč. stare stajati) teh. u katoličkim crkvenim ophodima: mesto na kome u česnici zastanu radi molitve. statisti č ki (lat. odlučiti.pri nepogoda-ma. uporeñujući u brojevima činjenice koje se javljaju u nekoj oblasti državnog i društvenog života. statutaran (lat. status stanje) prvobitno: nauka o stanju u državi izraženom u brojevima. med. kipi ć . statistika je „sredstvo (metod) za izuča-vanje netipičnih (kolektivnih) pojava". status konjugalis (lat. osoba hladna (kao kip). statua. staffage) u slikarstvu: oživljavanje slike tim što joj se dodaju pojedine figure ili čitave grupe ljudi. sami ti dodaci. ono u čemu se obrću lopatice parne turbine. statura (lat. statusna prava prava koja sa činjavaju pravni položaj punopravnog lica. sp. i da prou č ava metode sistematskog utvr ñ i-vanja. supr. ono veoma kratko vreme kada se atomi osloba ñ aju iz jedinjenja dok se još nisu udružili u mole-kule. status kvo (lat. nešto uzgredno. dozvoliti. stadija (lat. pod statist. staphyle grozd. brojni. životinja i dr. stafeta v.

stelionat (lat. polako. bolesna masno će kože. dem. koji ima loja. kratak. pte-ron krilo) pl. stellio = gušter. stenos. shema (gr č. stear gen. stenografisati (grč. stenična groznica v. debljanje. steganos ćutljiv.(gr č. dakty-los) ona koja je vična stenodaktilogra-fiji. grapho pišem) onaj koji piše stenografski. pokrivalo. stellaris zvezdani) zvezdani. stele (grč. stearinska kiselina glavni sastojak biljnih i živo-tinjskih masti. stheno) jačati. koji ne menja mesto. stalan. stemma venac) kod starih Rimljana: venac kojim su kitili slike predaka. staciovirati (fr. stear gen. steirozis (gr č . stenosis sužavanje. stenizirati (gr č. stelarni (lat. stele kameni stub. rodoslov. pokriven. smesa stearinske i palmitinske kiseline (služi za pravl>enje raznih sveća). stear loj. masnik. stegos krov. merenjem ja čine njihove sjaj-nosti i ispitivanjem njihovih spektara. suženje) med. krepiti. steatos. steganopode (grč. pyge zadnjica) prekomerno razvijena zadnjica (sedalo). steso) muz. steganografija (grč. stegoptera (grč. tajno pismo. supr. steatin. pope. sredstva. otegnuto. st6atos loj) hež. brzopis. stele. neplodnost. za čepljenost. veslarice. stenos) predmetak u složenica-ma sa zna č enjem: tesan. vrsta guste i masne milovke. uzan. pl. zatvorenost. steativičan (grč . stenija (gr č . stenos. 2. grapho pišem) brzo pisati služe ć i se stenografijom. krepak. kao simbol varalice zbog njegove hitrosti i veštine da se izvuče iz škripca). koji zatvara. naro čito: uspravna mramorna plo č a. steatos) min. stenos. stellionatus) prevara. stegnotičan (grč. stvaranje masti. stear gen. okamenjena morska zvezda. gramma slovo. npr. stenografija (gr č. graphia opisivanje) izrada natpisa na stubovima. genealogija. uzan. naro č ito na konjskim trkama. stemata. povećavati delatnosti životne snage. stacionaran (nlat. otegnuto. postaviti. stek (eng. up. npr. otuda: venac. stemma rodoslov. steatorea (grč. up. stacionarno lečenje le č enje bolesnika u bolnici.stadiona r 871 bavi se merenjem zvezdanih mesta i kretanja zvezda. steatos. steso moto) laganim kretanjem. jačina. steatos) med. steirosis jalovost. stationner) namestiti. ukrašena reljefima ili slikama. daktylos prst) onaj koji je vi č an stenodaktilografiji. slaninac. graphla pisanje) kombinovanje stenografi-je i daktilografije. steatos) lojast. suženost sudova i kanala. stelografija (grč. stellen postaviti. steatin (grč. sthenos) u punoj snazi. stelarna astronomija deo astronomije koji proučava grañu vasione i . stegnozis. kada stenograf sam otkucava na pisa ć oj mašini ono što je stenografisao. stenos. sklonost gojenju. stenoza. steatos loj. kao nadgrobni spomenik starih Grka. nepokretan. pys. stake) 1. razvu č eno. bolesni čke prihvatilište. stalan. stenodaktilografija (grč. stacionarna struja. stearodermija (gr č . tako da se njim može verno zabeležiti i najbrži govor. steatoza (grč. nauka o igranju šaha. tvrdokrilci. stenograf (gr č. steatos) med. obmana. kup. asteničan). podos noga) pl. steničan afekt duševni pokret koji poja č ava životne radnje organizma. položaju i sl. usled velikog nagomilzvanja sala na trti č nom delu tela. lithos kamen) 1. stene. kratkopis. stezo (ital. stele) uspravan stub. stenogram (grč. rukopis napisan stenogra-fijom. mešavina nikla. stegnos) pl. npr. graphla pisanje) brzo pisanje pomo ć u naro čitih znakova. stegnozis (grč. snaga) puna snaga. Stationar) manja zdravstvena ustanova u kojoj bolesnici mogu da leže. lekovi za stezanje. stezanje. lažno bankrotstvo (lat. tehnol. Stellage) polica. za skupljanje. stenodaktilografkinja (grč. steničan (grč. niz predaka. stearin (grč. stegnotikos koji zapušava. stacionar (lat.. steatitis (grč. u opklada-ma.). nem. za č epljuje) koji skuplja. u postel>i (za razliku od ambulantnog). komad mesa. stear gen. med. stearin. stražu. stella zvezda. stenodaktilograf (grč. stegnotika (grč. geol. stenografirati v. postojan. sten6s tesan. kobalta i hroma (upotrebljava se za medicinske instrumente). steatopigija (grč. začepljujem) med. stenoza (grč. stek (eng. radionicama itd. steatit (grč. statio. sisari sa plovnim kožicama. stelaža (nem. grč. curim) med. prevarna prodaja. stegnoo zapušavam. stear gen. astenizirati. sthenos ja č ine. supr. stenopira. stear gen. pismo) ono što je napisano stenografski. kratak. steže ili zapušava. znojnih rupica. up. steation) v. utvr ñ en u svom mestu. daktylos. neplod-nost) med. radost (supr. steganos vododržljiv. astenija. lu čenje masti kroz izmet. graphia pisanje) veština tajnog pisanja. krepkost. pove ćana životna delatnost tela. pokriven. gra-phia pisanje) v. ulog pri igri. stenbs tesan. stematografija (grč. stear gen. stelit (lat. zool. biftek. gojenje. stenografisati. stella zvezda. derma koža) med. stear gen. rheo tečem. uzan. brzopisac. orman u zidu ili uza zid bez vrata (u bibliotekama. stationanus) koji miruje. stenos. stezo moto (ital. steak) 2. lojni. rodoslovna tablica.

plašljivo. tip. stenos. gustog liš ć a. koji izražava bol. phyllon list) koji ima gusto lišć e. stenotopan (grč. stereos krut. stenos. tele na daljinu. thermos topao) biol. chora prostor) med. stereografija (grč. stereometar (gr č . za suža-vanje. stenos tesan. stentando) huz. stereos. autoa sam. Stento-rov glas neobi č no jak. uzan. grč. stenos. typos otisak) mašina za stenografisanje koja piše slogove ili cele reči. slik. step) u plesu: korak. nlat. sthenos ja č ina. stvari štampane ovakvim plo č ama. stenotica) pl. prizor) reljefna karta. stere. euritopan. ste-ni čna groznica. gromak glas. kardia srce) kec. stereoizomerija (gr č . otežući. javlja se kao jaka zaptivenost u grudima pra ć ena teškim disanjem i jakim bolovima. stereos. merilo) opt. stenos. up. tvrd. chroma boja) štamp. eter (fr. tvrd. od kojih svaka ima kao okular po jedno naro čito so čivo. stenohorija (grč. plasma) fiziol. sužavaju ći. gust. naročito vagine. grapho pišem) aparat za snimanje terena. daktilograf koji zna stenografiju. stenos. tonom. usiljeno. bolno. stereos. groznica usled zapaljenja. sredstva i lekovi za stezanje. stereos. koji teško podnosi veće promene u temperaturi (o živim bićima). stereos krut. merile) sprava za merenje zapremine mase brašnastih i poreznih (šupljikavih) tela. naro čito drva. razvlačeći. stenos. supr. a na suprotnoj strani je zatvorena mutnim staklom. čovek uskih grudi. stenotermija (grč. gromkog glasa. stereos. v. grapho pišem) telegraf koji radi sistemom znakova mašine za stenografisanje. uobičajen. planus ravan) geogr. stenohromija (grč. stereografska projekcija crtanje geografske karte pri kome se oko zamišlja kao da se nalazi na jednoj tački površine Zemljine lopte. stenopira (gr č . stereotelemetar (grč. typos) stenografisanje. lat. euriterman. stenotipist (grč. typos otisak) tip. nepromenljiv. typos) pl. stepa (rus. stentato) muz. . stenos. aparat pomoću koga se može najjasnije pokazati prostornost likova. stenos. Lemanova stenografija. stereos.(grč. typos) pisati mašinom stenotipom. fig. stereoplanigrafija (grč. graphia pisanje) „uzano i brzo pisanje". prilagoñen odreñenoj temperaturi sredine u kojoj živi. sprava za merenje odstojanja neke tačke od posmatrača. stenos) koji sužava. stenos tesan. metron mera. stereos. č vrst) v. stenos. typos) onaj koji stenografigpe i stenografisano prepisuje običnim slovima na pisaćoj mašini. thermds) biol. slabu rasprostranjenost zbog toga što može da živi i uspeva samo pod strogo uslovljenim i veoma ograničenim klimatskim prilikama (naro čito o biljkama i životinjama). u daljini. stentato (ital. glomazne. stenotelegraf (grč. topos mesto) koji ima malu. stenos. grčenje donje vilice. mo ć . za ženu: stenotipistica. graphia crtanje) perspektivno crtanje č vrstih tela u ravni supr. stereos. skopeo posmatram) ont. klišei. supr. stezanje srca. stereoautograf (grč. uvek isti. u istom obliku. pod idioplazma. projekcija. starokovan. stsnotahigrafija (grč. stereotipi (grč. stenotip (grč. planimetrija). uvek istoj temperaturi. jedan od sistema stenografija. stenotoraks (grč. jednovremeno štampanje svih boja na gravirama i crtežima. step (eng.stenokardiJa 872 stereotipi stenokardija (grč. stereoskop (grč. horama pogled. stereos. telesni. Stentor (grč. pisanje stenotipom. tele na daljinu. stereos. metron mera. grapho pišem. stevotipisati (grč. stenoterman (grč. stereotipan (grč. stereos) predmetak koji se javlja u složenicama i zna či: č vrst. nauka o prostornim veličinama za čije je predstavljanje potrebno više od jedne ravni. nauka o ravnoteži č vrstih tela. stereo. izomerija. stentando (ital. kutija sa dve pregrade. stenotipija (grč. otuda: čovek jakog. stoma usta) med. stenotika (grč. stereostatika (grč. stenos. metria merenje) merenje zapremine tela. stepn) velika. thorax grudni koš) med. stere6s. = 1 kubni metar. čvrst) francuska jedinica za merenje zapremine suvih tela. pusta i suva ravnica u Rusiji. ^tenostomija (grč. ukalupljen. ploče sa nekretnim slogom. angina pektorž. (supr. rug vatra) med. sužen. izrada karata sa stereografskih snimaka. Stent6r) ime jednog Grka pod Trojom koji je mogao da nadviče 50 ljudi. jak. objavljen 1875. osobina onih živih bića koja mogu da žive samo na jednoj. kruto. stereorama (grč. pa kroz Zemlju obuhvata pogledom suprotnu poluloptu i ova kao da se ogleda u ravni koja polovi Zemlju. stenos. stereometrija (grč. geom. prostorni. stenotičan (grč. stenos. stenofilan (grč. tvrd. stenos. sa travama i biljkama koje mogu da podnesu sušu. teško. statike) fiz. štampan plo č ama sa nekretnim slogom. tachys brz. u minutu može da pošalje do 400 re č i. suženost nekog prirodnog otvora. ihnografija. stereoplazma (grč. stereos.

stere6s. stercoratio) stvaranje izmeta. koja je. koji se tiče trudne kosti. antimon. nlat. stereos telesni. stigmatisatio) udaranje žiga. koji pripada Stik-su i podzemnom svetu uopšte. vila otrovna). grudna kost. gone rañanje) v. sterilitet (lat. spoljni otvor traheje (dušnjaka) kod zglavkara. sternon. stid. gnojenje izmetom. postajanje elemenata.). sterilisatio) jalovljenje. stere6s. sram. uništavati) klice. chroma boja) vrsta zidnog slikarstva kod koga se na prepariranom suvom sloju maltera izrañuju slike obi čnim vodenim bojama. sterilaost. pak. jeziv. tačka. nlat. stoicheion elemenat. stehiometrija (grč. u mleku. činjenje jalovim ili neplodnim. skopeo) med. steriliser) jaloviti. pasterizovati. stigma) bod. paste-rizacija. stetograf (grč. presek) deo stereometrije koji se bavi presecima površina onih tela koja prodiru jedna u druga delimično ili potpuno (kod kamenorezaca. stereotipija.. neplod-nost. nauka) učenje o pretvarima ili elementima. oskudan. ispituje izomeriju kod jedinjenja. nlat. auskultacijom. neplodan. v. pri projiciranju filma. stereofonija (grč. sternum) znat. stethos. med. fig. stibi-alia) pl. stehiometrijski (grč. desmos veza) med. uzaludan. uništiti. stereotomija (grč. žigosanje. stoicheion elemenat. uja-loviti. metria) koji se tiče hemijskog merenja ili učenja o proporciji. stetoskop na koji mogu više njih u isto vreme auskultirati. metria mere-nje) merenje elemenata. ujalovljavati. mašina i dr. ujalovljenost. ujalovljenje. sredstvo (ili: lek) protiv pijavice.). zavojima i dr. typos) v. sternutativus) koji izaziva (ili: koji draži) na kijanje. v. stenokardija. na hirurškim instrumentima. npr. stibijum (lat. prostor-ni. sternutamentum) med. fig. bog. stereoti č an (grč. nerodnost. ñ ubrenje izmetom. stigijski (grč. sterilizovati. sternalgija (grč. stethos. koji nagriza. mršavost. a ne sa jednog. hem. funta ili livra sterlinga raniji kovani novac. grapho pišem. sternutativan (nlat. znamenje srama koje su stari Grci i Rimljani udarali zločincima i odbeglim robovima. šilinga. mikrobe. koji izjeda. ubod. sternutatorijum (nlat. obično bolom praćena tobožnja sposobnost uživljavanja u Hristove patnje na taj na č in što se kod . phone glas. takoñe: dezinficira-ti. siromaš-nost.stereotipiJa 873 stigmatizaci]a stereotipija (grč. stenokardija. matricama. sterling (eng. algos bol) ned. neodrživ. dolazi sa više mesta. up. stetografija (grč. med. stereotipika (grč. stethos grudi. jednorodna tela. sterling) ono što ima punu. stoicheion. gen koren od gignesthai roditi se. zavoj za grudi. stercus izmet. utvrñenu vrednost. štampati takvim plo č ama. sterilis) jalovost. pravu. mrlja. stereotipirati (grč. poly mnogo. MpniaB. pl. sternodinija (grč. ćezap (zbog vode reke Stiksa. stetoskop (grč. graphia beleženje) beleženje kretanja disanja. sterilnost (lat. nauka o čvrstim ili prostornim uslovima pod kojima se raznorodne materije hemijski spajaju u nova. klišeima. kao npr. stigma (grč. stehiogonija (grč. uništavanje klica i mikroba. stigmata. fš-. po verovanju starih Grka. prsa. sternum (grč. stereos. sternon. nesposoban. stibium antimon. 2. sasušen. mikroba. stibium) min. žig na tučku cveta. ujalovljavanje. činiti neplodnim. typos) štampanje pločama sa nekretnim slogom. sternon grudi. stethos. učenje o proporciji. sterilis) jalov. odyne bol) med. drvena ili metalna slušalica levkasta oblika za ispitivanje plu ćnih promena (auskul-taciju). typos) izrañi-vati ploče sa nekretnim slogom. stehiogenija. opekotine. stehiometrijski broj = atom-ska težina ili hemijski ekvivalenat. beskoristan. paklen. žig. sko-reb posmatram) med. sterkoracija (lat. sternalan (grč. grozan. sterilizovati (fr. sternutatorium) sredstvo koje draži na kijanje. stibialia (lat. stethos. postati) stvaranje. siromašan. stereos. disaona oduška. kao kod obi č nog zvu č nog filma. stehiologija (grč. zool. sterilis) v. v. koji očvrpgćava) med. stereotikos koji čini čvrstim. beležim) aparat za grafi čko predstavljanje kretanja disanja. stereos. hirurški instrumenti i sl. hemijsko merenje. stetopoliskop (grč. stetodezmis (grč. sternon. stngmatizacija (nlat. skopeo) med. logia učenje. srednjovekovni engleski srebrni novac. koji je postao sušenjem. chemeia) nauka o prostornom rasporedu atoma u molekuli-ma. sternalis) znat. stehiogenija (grč. koji je u vezi sa grudnom kosti. stoichefon. sterilan (lat. sternutament (lat. stoicheion. osloboñen od zaraznih klica (zavojni materijal. uništenost klica. lekovi napravljeni od antimo-ia ili sa antimonom. tome sek. ubijati (ili: ubiti. suv. prsa. stethos. sterilizirati v. stereos. strašan. temno sečem. oskudnost. suv. zvuk) kod zvučnog filma: sistem kod koga zvuk. stereohromija (gr č . ispitivanje plu ća slušanjem. = hemija. up. hem. sterilizacija (nlat. stetoskopija (grč. užasan. danas samo novčana računska jedinica = 20 eng. stygios) 1. ožiljak. stereohemija (grč.

stilizacija (nlat. stigmatizo) obeležiti žigom. stimulus) draž. geol. pisaljka. parni lonac za udisanje tople pare. stylos. nadražan. u likovnim umetnostima. nadraživanje. pisaljka starih Grka i Rimljana. graphla pisanje. pisalo po voštanim tablica-ma). sporednog itd. stile (grč. stub. pi-pah gen. stimer (eng. um. poznavalac dobrog i pravilnog načina izražavanja pismom. graphla pisanje) rezanje ili graviranje u masi koja nije provodnik elektriciteta. fr. za podstrekavanje. za podsticanje. tj. stilopinakije (grč. neizveštačen i prirodan način prikazivanja (za razliku od manira)'. koje se održalo do danas. um. stilizirati v. pod julijanski kalendar. stilizovati. stolpni-ci. uretroragija. menjati (ili: izmeniti) prirodni oblik u duhu izvesnog umetničkog shvatanja ( npr. 5. poslovni. zvanični stil). npr. naročito: čist. 2. žigosati. umetnički ukus. krvarenje iz mokra ć ne cevi praćeno pohotljivim kru ć enjem muškog uda. stigmatizirati (grč. v. nač in pisanja i izražavanja misli (pro-zni. sistemom plata i zarada. odbacivanjem svega slu čajnog. stylos. stilograf (grč. grapho pišem) v. tj. stilisare) napisati. sredstvo za draženje. sredstva za nadraži-vanje. nauka o stilu. hrišćanski asketi u V veku koji su. šaralica) držalja sa perom i mastilom za pisanje. stimulare) pobuditi. draženje. stylos stub. stimulans) med. um. ovo stanje je slično stanjima kod nekih hipnotiziranih i histerič-nih osoba). stilistika (lat. stimulans) med. 4. 6. stilometrija (grč. šaralj-ka. šti-let. koji podstre-kava. umetnički pravac. koji draži. oklevetati. Styx) mit. menjanje prirodnog oblika u duhu izvesnog umetničkog shvatanja (odbacivanjem svega sporednog u predmetu prikazivanja itd. oblik prikazivanja. stigma bol. veći deo života provodili na platformi visokih stubova. osobe na kojima se rane slične Kristovim pokazuju bilo spolja bilo da ih one ose ć aju u sebi (Franjo Asisijski. običaj. pmakos slika) pl. stilus rezaljka. reka ili izvor u podzemnom svetu preko kog je Haron prevozio duše umrlih i u čiju su se vodu bogovi zaklinjali najsvetijem i najstrašnijom zakletvom (po verovanju starih Grka. Lujza Lato. prikazati pravilnim i lepim stilom. nagon. stanje slično stanju kod nekih slu čajeva hopnotizma i histerije). nadražno sredstvo. styma ukru ć enost muškog uda) med. stilo. radi izrade bakrenih štamparskih plo č a galvanopla-stičnim putem. stigme. stilet (ital. besednički. med. način davanja oblika. steamer) parobrod. reljefi na stubovima koji prikazuju mitološke i istorijske slike i motive. stilus) 1. stimulantia) pl. log'a) gram. na-dražna sredstva. koji podsti č e. stimulans. način upražnjavanja neke vrste sporta. stilografija (grč. sp. metrla merenje) veština merenja stubova.stigmatizirati 874 stimulus izvesnih osoba (stigmatizovanih) pojavljuju po telu Hristove rane (po mišljenju psihopatologa. tj. mustara u boji. plemenit. stigmatografija (grč. stilus) bot. stylobates stubno podnožje) arh. pobu-ñ ivati. lat. stilistika (lat. zajedničko podnožje za više stubova. stimulantan (lat. u ekonomi-ci: podsticati na veću proizvodnost ili intenzivnost rada. stilet) bodež s obe strane oštar i sa kratkim sečivom. nameštaju itd. Tereza Nojman i dr. stimulacija (lat. merilo) sprava za lakše pronalaženje i odreñ ivanje odnosa na stubovima. stilistica) 2. stilizovati (nlat. navika. stimulirati (lat. na jednom kraju zašiljeno gvožñe koje je paralo. stigma. dobrom i pravilnom pisanju. lat. deo cvetnog tu čka.). Ifthos kamen) pl. nalivpero. podsticati. arhitekturi. stimatoza (gr č. stilist (lat. paraljka. podstrek. stilus (grč. stilus) obi č na gvozdena rezaljke. stimulancia (lat. pr. stylos rezaljka. stigmatograf (grč. stylos. pravilnog i lepog oblika načinu iskazivanje misli. (po mišljenju psihopatologa. stimulans (lat. pisaljka) pisac koji piše dobrim stilom-. pesnički. sitnih crvenih tačaka na plavoj osnovi itd. stubić. stylos. s-gili-stički. npr. dražiti. stilobat (gr č. stigmeologija (grč. stylos. Stiks (grč. . stiloliti (grč. inheler. fig. stilometar (grč. Ana Eme-rih. v. stvari koje su u vezi sa naukom o dobrom i pravilnom pisanju ili se odnose na nauku o dobrom i pravilnom pisanju. 3. stari p novi stil Ć.). pisaljka. nadražaj. stylos. akcentuacija. koji nadražuje. stylos. pl. stiletto. stylos rezaljka. stil (gr č . fig. poput današnje pisaljke. steampot) med. krečne tvorevine u obliku stubova. stubomer. stylopinakion. stiliti (grč. stylites) pl. beleženje) pravljenje malih šara. žig. podsticanje. 1. tačka. stimulatio) med. sastaviti. stilisatio) davanje stila. stimpot (eng. ubod. ova voda je bila smrtonosno otrovna). ugledaju ći se na sirijskog kaluñ era Simeona. obediti. stimulus (lat. grapho pišem) onaj koji radi stigma-tografiju. metron mera. stigmatizirane osobe psih.

glavnica. koje bi potom izmešali. Marko. trpak) med. zemlja i vazduh. neodoljiva sila prirode. stypho. stock exchange) novčano tržište. stoici (grč. količina robe na stovarištu. naročito: šarena dvorana sa stubovima (stoa poikile) u Atini. desnica. stoici. stjuard (eng.875 stipaža (fr. stiptika (grč. ustašca. uslov. efektima. preziranje bola i ravnodušnost prema svakom bolu i životnim nedaćama. količina robe na skladištu. stewardess) kelnerica. naročito za zaustavljanje krvi. hladni. naročito: državna glavnica. stock-holder) sopstvenik državnih obveznica. mirni. oba-vezati se. zatvor (stolice). stkpendist (lat. steeple toranj. kupim. potpora za školovanje. neuzrujljivost. trgovac deonicama (akcijama). stov (eng. pr. koji skuplja. hen. stipulirati (lat. stoma usta. stypsis skupljanje) 1. stezanje) 2. akcija. uglavljivati. stomatitis) med. sticharion. sušnica (u fabrici šećera). stomachos) zool. stipendium) primalac sti-peidije. stiptičan (grč. i njegovih sledbenika. stoma) usta. trpak. stichos. stokfiš (eng. sredstva za stezanje. osnovni elemenat sveta (prema starogrčkim filozofima bilo ih je 4: vatra. bakalar. mythos govor. nlat. stih (grč. stola) duga »seneka haljina starih Rimljanki. vrsta. stoicharion) deo odežde sveštenika pravoslavne crkve: dugačka i široka haljina. metria merenje) merenje stihova. stipulans) onaj koji sklapa pogodbu. stezanje. suzbijanje mekušnih i slabih osećanja. neuzrujljiv. stok-eksčendž (eng. ili utrnulost usled hladnoće. nepokole-bljivost. zatim ih izvlačili i čitali iz njih ubudućnost. zaustavljanje krvi. stypsis) med. lat. koji zaustavlja krv. stypho. stomak (grč. stipulari) ugovoriti. stipulacija (lat. stop (eng. stola (grč. „More. stežem. od bele i šarene materije. stipl-čes (eng. fig. 3. npr. ugovor. stomatitis (grč. stipulatio) prav. stichos. hodnik) sa stubovima. neuzbudljivost. stihometrija (grč. stoicizam (nlat. hen. stipulant (lat. neuzbudljiv. stoički (grč. ned. stichos. ugovarač. lat. stjuardesa (eng. stichos) poet. . chase hajka. danas: novčana pomoć. želudac. stoa (grč. govorna figura. proizvod oksidacije iarkotina. učenje Zeno-na. fil. skupljanje. blagodejanac. ne ori drumova — More. ne gaz'te oranja". stipticin (grč. traka sa krstićima katoličkih i anglikanskih sveštenika koju nose preko odežde oko vrata (odgovara oraru pravoslavnih ñakona). elemenat. voda. stipendija (lat. stihomitija (grč. pratvar) 1. koji steže. steward) kelner. stok-džobr (eng. v. utiče na stezanje sudova. danas: trka s preponama. količina robe na tržištu. koji sve spoljne nedaće podnose mirno i spokojno. porez. stock) lager. stock-broker) posrednik u trgovini hartijama od vrednosti. utvrditi. nagrada u novcu. stipendium od stips gen. stypho skupljam. blagodejanje. stole. lokalna obamrlost. stoici. državne ob-veznice koje su u opticaju (u Engleskoj). ažioter. osnivača stoičke škole. red. pendere odmeriti) kod starih Rimljana: plata. koje traži život u strogoj vrlini. pristanak. akcionar. kupim. široka traka koju dame nose preko haljine oko vrata. pristalice stoicizma. manteia) ggroricanje iz stihova. alaun. stock-fish) zool. stoicismus) fil. stihomantija (grč. bura. brojenje redaka (u rukopisima). 2. v. stipsis (grč. sklopiti ugovor. go-tovina. stežem) farm. nlat. usloviti. duševni mir. požar. fil. stoma (grč. stipis novčani prilog. stihija (grč. obećanje. Turci. poplava. slična dugačkoj košulji. srećaka. ravnodušnost. stihijski. mod. styptikos opor. stoa) dvorana (ili trem. stypage) med. stok-broker (eng. stoicheion ono što je osnovno. džimrija. pije se kao sredstvo protiv krvarenja. nosi se ispod feloia. fig. udeo. u kojoj je učio Zenon iz Kitiona i njegovi sledbeni-ci. zapaljenje desni. konobar (na brodu i avionu). osnovni kapital. koji su obično jedni drugima i odgovori. uglaviti. zapaljenje sluzokože usne dušve. elemenat. stih. Stoikof. svečano priznanje u govorene obaveze. nepogoda. staro-grčki filozofi iz stoičke škole. stipsa (grč. stipsa (grč. vere. zatvaranje. podvrsta stomatitis antiteze: razvijeni stihovi (u dramama i dr. danak (tribut). ravnodušan. kod katolika: zaveštanje za čitanje mise. po-godba. stypica) pl. ušće. stokholder (eng. trka) prvobitno: trka preko polja kojoj je bio cilj neki crkveni toranj. oluja. ugovarati. otvor na epidermisu bilja kroz koji se vrši razmena gasova. cicija. ulog. stypho skupljam. stove) peć. styptikos opor. efektna berza. ili ceduljica kod Rimljana: stihove iz sibilskih knjiga napisali bi na ceduljice. kiseli kamen. bog. stoikos) miran. visoka peć. berza hartija od vrednosti. stock-jobber) bankar koji spekuliše na berzi. ugovorna strana. mirnoća. stypsis skupl»an>e. neuzbudljivi i nepokolebljivi ljudi. stihar (grč. stoik v.). razgovor) poet. obećati. Stoici) pl. konobarica (na brodu i avionu). stoička škola v.

u telegramima: tačka. režem. struggle for life) biol. strabo (grč. sastoji se od latinga (prve komore) i obelstin-ga (druge komore). stohastika (grč. stomahale (grč. stratifikapija (nlat. nlat. strangurija (grč. rezanje) med. sloj okruglastih ili valj častih oblaka. sprava za merenje stepena razrokosti. razrokost. poništiti. stramen stelja. algos bol) med. prekini!. bol želuca. stomatoskop (grč. želudačni. strapazzo) v. naslaganost u slojeve.stomatitis aftoza 876 stratokumulus stomatitis aftoza (grč. položaja slojeva stena.). stratograerija (grč. stomachos nseludac. strategika (grč. stomachale) ned. stomatopodi (grč. uslojiti. stoppino) voj. graphla opis) opisivanje usta ili usne dupl>e. stratokratija (grč. upotrebljava se naročito u sportu. med. strabos. stop! (eng. stochastike) veština pogañ anja. stomati-tis aphtosa) med. lečenje razrokosti operacijom. ogledalo za osvetljavanje i ispitivanje usne i obližnjih duplji. strategija. stop. sposoban da vodi vojsku. uslojavati. stragl for lajf (eng. strabitičan (grč. poništavati (narudžbinu itd. strategist (grč. veština ratovanja. ratne veštine. strategem (grč. merilo) med. stratos. skopeo posmatram) med. stovarište robe. fig. oblikujem) med. stratiot (grč. lat. stralcio) trg. učenje o onome što je verovatno. storting (norv. storia. strangulatio) davljenje. takoñe: gusta pamučna tkanina za papuče i dr. strabos razrok) med. koji se tiče voñenja vojske. usno ogledalo. gušenje. v. sredstvo za jačanje želuca. smrt vešanjem. stor (eng. borba za život. eng. stratiotes vojnik) u staroj srpskoj državi: vojnik. stratokumulus (nlat. tome sečenje. grč. storvo (ital. plasso uobliča-vam. majstorija. strategike) v. krateo jak sam. ritorno. stor. stoma. lek za želudac. teptko mokrenje praćeno bolovima. stopper) zaustaviti. Americi: dućan u kojem se prodaju sve životne namirnice. strike) v. slagati u slojeve. protivna pozicija. vrsta rakova oklopnika u kojih samo tri para trudnih nogu služe za kretanje. dogañaj. istorijska geologija (po tome što su slojevi materijalni ostaci i predstavnici pojedinih faza Zemljine istorije). stratum sloj. stoma. naročito: zavesa ukrašena bogatim motivima (za ceo prozor). temno sečem. lukavstvo. stornare stuknuti. strabon razrok. strangulacija (lat. stopping) časovnik za merenje veoma malih delova vremena. fitilj. zaustavljati (brod. store) zaliha. stralčo (ital. štrajk. stranac (ital. stomatologija (grč. nagodba. stop!) stoj. zaustaviti se. razrok čovek. stati. stomahalgija (grč. slama. koji se tiče vojskovoñe. stomachikos želudačni) pl. stomatografija (grč. relativnog. stomahalan (grč. pripovest. gra-phla opis) nauka ili opisivanje odnosnog. strajk (eng. stanka (u knjigovodstvu). extractio) tip. veština pogañ anja onoga što je tačno. pričuva. stomahalne kapljice kapljice za jačanje želuca. strabon) razrok. strategema) ratno lukavstvo. slaganje u slojeve. stratificatio) geol. stora (fr. slojevitost. strame) fina kaneva za pravljenje ćilima. stratum sloj. vladam) vladavina vojnika (ili: vojske). stoma. strategijski (grč. prijatel»sko poravnanje. pus. fr. a dva kao organi za hvatanje p lena. mašinu). stornirati (ital. sredstva. skrenuti) trg. rezerva. strategia) vešt vojskovoña. stoping (eng. podos noga) pl. ispravljanje pogrešno uknjižene stavke otpisivanjem i prepisivanjem. stratigrafija (lat. knjiga o veštini ratovanja. lekovi za želudac. nlat. stoma. gen. stomachos. u Sev. štrapac. stratificirati (lat. istorija ratova uopšte. norveški parlamenat. upaljač. ispraviti grešku u pisanju ili računanju) ne precr-tavanjem. . strabizam (grč. strategos) poznavalac veštine ratovanja. stopirati (eng. štapin. logia nauka) nauka o oboljenjima usne dupl>e. strabismos. za opstanak (izraz koji Darvin često upotrebljava izlažući svoju teoriju o prirodnom odabiranju). strabometar (grč. strateg (grč. metron mera. stomatoplastika (grč. stomahika (grč. nlat. stramin (lat. stani. suzbi-ti. nego otpisivanjem i prepisiva-njem). strabotomija (grč. dovesti u red. stoma. obično najamnik. vojskovoña. strakdija (nlat. stratos vojska. veštačke pravljenje usta. strategia) nauka o voñenju vojske. store) prozorska zavesa na oprugu. stranguria) med. stomachalis) koji se tiče želuca. graphla opis) opisivanje vojske. izdizanje reči ili redaka koji treba da se štampaju u jednoj boji ili u više boja. zool. stratocumulus) meteor. storno) trg. stoma. strabon. stopila (ital. vešanje. štoperica. up. strabo) med. facere načiniti) geol. story) priča. storija (ital. plikovitost usta. zgoda. obrazovanje slojeva. strategikos) vojskovoñni. pisac knjige o veštini ratovanja. ispraviti grešku u knjiženju protivnom pozicijom (stavkom). sporazum. ital. stomachos. v. sloj na sloj. strategija (grč. thing) „velika narodna skupština".

njegova jedinjenja bojadišu plamen crveno. nautes brodar. streptos sukan. povlačeći. kokkos koštica. za vreme toga . strofa (grč. mornar) ali/. šišarkaet. lat. strobilos) čigra. strepitoso) muz. stronnymi prostrem) fiziol. strepigozo (ital. strobilus (grč. hartije. strontium) hem. streptokoke (grč. strascicando) «uz. strobilos vrtlog. striktura (lat. strychnos) hem. oblak koji se stvara od magle. stridor) med. gotovo stalnom temperaturom. grip. stratum sloj. straklasta sjaja. v. stratus (lat. ludilo) med. streptazol (grč. prouzrokovan suženjem dušnika. strebloo uvinem. iščašenje udova. stratostat (lat. uganuće. niz slika koji li či na duga č ak kaiš. zapaljenje plu ć a. striktisimo seizu (lat. stretto) muz. traka. veoma uspešan lek (antibio-tik) protiv tuberkuloze. zbog čega se mnogo upotrebljava u pirotehnici. zviždanje). odsečen. zbijeno. strophe obrtanje. stretta) muz. streto (ital. v. strondijum (nlat. stroboskop (grč. strinjendo (ital. v. tifusa. strikto jure (lat. strihnin (grč. strišando (ital. stratum sloj. planer leteti bez mahanja krilima) avij. padobrana za č oveka. strip (eng. strašinando l'arko (ital. im. npr. prostirka. okretanje) 1. nem. mera za površinu u današnjoj Gr č koj = 1000 t 2 . strogo uzevši. streptocid (grč. šišarka. debeo oko 12—60 km. redni broj 38. v. obi čno sivih sa mračnim delovima. skop£6 posmatram) v. šišarci. efdos vid. zvuk različitih svojstava koji se čuje pri disanju (šišta- nje. strašinando. stratus prostrt. štraca. pausis prestajanje) sloj vazduha na granici izmeñu stratos-fere i mezosfere. strascinando) muz. konopac ili metalno uže za vezivanje tovara za dizalicu. izričan. kratko. strihnomanija (grč. vukući. manfa pomama. stavim) vazdušni balon naročito sagrañen za dizanje u stratosferu. pr. čevrntija. stroncijanit (nlat. tačno odreñen. oblik) čigrast. veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljki strihioza. med. stratonaut (lat. kon strepite. osnovna supstancija nekog tkiva. 1. ćili-marstvo. zootrop. leči anginu. striktan (lat. bakterije okruglasta oblika koje vezujući se obrazuju lance. kaiš (kože. vepggina podizanja okola (logora). iščašenje nekog uda. prvobitno: okretanje hora. pokrivač. uvijen. tačno po zakonu. sužavanje nekog prirodnog kanala. stratopedeia) voj. koji stoji iznad troposfere. streptos. stringendo) muz. mokra ć ne cevi i dr. sa teškim gaso-vima. nizove ili talasaste oblike. sepsu i dr. nauka o biranju mesta zgodnog za okolovanje (logorovanje) trupa i o podizanju i ure ñ enju. burno. strictus) strog. naročito vezanog tkiva žlezda-stih organa. strebloza (grč. strictissimo sensu) u najstrožem smislu (reči). strašinando (ital. fr. sphaira lopta) sloj vazduha. stricto sensu) u užem smislu. ćilimi. Not. streptomicin (grč. strikto seizu (lat. streptos uvijen) fark. strip. grč. strop kaiš) omča od konopca za vu č u ili dizanje. grč.stratonaut 877 strofa lepo poreñanih u skupine. služi za stroncijske preparate i u fabrikaciji še ć era (nazvan po prvom nalazištu Stroncijan u Škotskoj). sličan čigri. zrnce) pl. strinñendo. pretapaju ći jedan ton u drugi. stratum. stratum. žure ć i se. pod streto. strisciando) muz. stratopedija (grč. elemenat. kar-bonat stroncijuma. streha (ital. strada (ital. stratosfera (lat. stremma) 2. strinñendo (ital. kao č igra. sredstvo za uništavanje sreptokoka. dakle. šišarica. bezbojan ili u boji mineral. crevnog kanala. stromata prostirke. zemljišta). pilot koji je struč njak za letenje u stratosferu. strascinando Gagso) sa pripijenim gudalom. ćilim. stroma (grč. stratum. med. razvlač e ći. strazza) trg. izazivači gno-jenja. roman u stripovima roman sa posve malo teksta. dok je igrao i pevao. stromatika (grč. strašikavdo (ital. brzo. mykes gljiva) farm. znak Sr. kod starih Grka. okretljiv. dizente-rije i dr. obrtljiv. strontium) hem. strema (grč. strema (grč. obi čno mesni. larmajući. zbijeno. zvrk. gondole za dirižabl ili aerostat. stridor (lat. strobiloidan (grč. uganuće.62. grč. i u veoma maloj količini deluje na živčani pribor i izaziva ukočenost miši ć a i smrt. stremma). okola (logora). sa šumom. caedo ubijam) farm. živahni pasaž na završetku (streta). bez vremenskih pojava itd. istemi postavim. strdmma prostirka. streptos uvijen. lokalni. u kome su glavne slike koje prikazuju radnju. visoka magla. sloj niskih oblaka sli čan magli. avion udešen za letenje u stratosferu. strignendo) muz. Streifen) pruga. razastrt od sternere sterati) meteor. atomska masa 87. sve brže. stricto jure) po strogom pravu. veoma uspešan lek protiv streptokoka i mnogih drugih mikroba. stratoplan (lat. stratopauza (lat. strop (eng. strobilos čigra. strychnos manikos velebilje. strictura) stezanje. tepisi) veština tkanja ćilima. uganem) med. beo kao srebro. ludilo izazvano uzimanjem velebilja (beladone).

suave) muz. strofulus (grč. stupor) med. studium) težnja. koji se javlja sa umerenom vatrom (groznica). za umrtvljavanje.. pazakup. zaprepa-šćenost. sever-nog pola. tvorevina. struma) med. studio) 1. škrofulozan. subarenda (nlat. neki stoji u subalter-nom odnosu prema svima. up. silovanje. oko. nau čnoj ili humanoj ustanovi itd. za prostor na pitanje „kuda": pod. pro studio et lavore (lat. duhovno oboljenje u kome se volja gotovo nimalo ne ispoljava. u č iti. javlja se u mnogim složenicama i zna či: 1. ukočenost. mešanje. pomo ći. filozofiji) koji traži da se činjenice jedne nau čne oblasti prou čavaju kao elementi zavisni od celine (strukture) u koju su uklju čeni. stupidan (lat. pothranjivanu. za vreme. lat. visoke škole (radi prou čavanje neke nauke). stupa (sskr. subarrendatio) v. podzakup. stukatura (ital. javlja se u obliku kvržica i mehurića. neosetljivost. glumca itd. ornost za što. subvencioniran (nlat. naro čito: baviti se naukom. subvencija (nlat. stucco) v. 3. studere) nastojati da se neka stvar ispita. rgo studio et labore) za pokazanu revnost i rad. sub) predlog. muz. atelje.) u budističkoj arhitekturi u Indiji. stupefacijencia (lat. subarendacija (nlat. slaba. obamrlost. skvrnavljenje devojač ke nevinosti. strumitis (lat. oskvrnilac devojačke nevinosti. stuprum (lat. za prostor na pitanje „gde": pod. blud. ustrojstvo. sredstva za uspavljivanje. subvenire) pomagati. ritamski period koji se dobije vezivanjem dvaju ili više ritam-skih redova (stihova) u celinu koja se više puta ponavlja. umanjena količ ina kiseline. student (lat. subventio) pomognut (novčano) od države. odnos podreñenosti užih pojmova prema op-štijim. tupoglav. naro č ito na vratu. kinematografska radionica. utrnu-lost. naro č ito: državna pomo ć u novcu (npr. subakutan (nlat. niži. vajara. struktura (lat. structura) način grañ enja. obrañivanje. prou č avati. psihologiji. podreñ en. alimentum hrana. revnost. prou č avanje. podela stihova na strofe. gušav. subaša (tur. do. lingvistici. grč. stru č nim školama. odmah posle. struma otok žlezda) med. sociologiji. 4. solidus) francuski bakreni novac od 5 santama. istraživanje. subalterni službenik potčinjeni. studio (ital. log. struraosus) med. stupor (lat. velike škole. posvetiti se nauci. tup. stuprator (lat. 2. kupolasta grañ evina koja obe-ležava neko sveto mesto. antropologiji. sub (lat. deo poetike koji govori o pravljenju strofa. poet. kožna bolest kod male dece. tj. vañenje strume operacijom. stremljenje. mlañi službenik. strumozan (lat. nacrt nekog umetnič kog dela. subalternatio) log. posebno prema opštem je subalterno. naro čito slikara. odmeravanje stavova u pesni č kim knjigama Starog zaveta. subarendator (nlat. soave. strophe) poet. . u č enje. struma. 5. rasprava iz oblasti nauke i umetnosti. potčinjen. v. subarrendator) podzakupac. na čin kako su spojeni delovi stena i planina. subvenirati (nlat.strofika 878 subvencioniran okretan>a. ispod. kitica. strofika (grč. arktos sever) koji se nalazi ispod severnog stožera.). studens) redovni slušalac univerziteta ili neke visoke škole. za vreme: u toku. fig. subventio) pomo ć. nedovoljnost količine hrane potrebne za povoljno stanje i razvitak organizma. subaciditas) med. subaciditet (nlat. skrofulozan otok i zagnojenje limfnih žlezda. subalternus) koji stoji pod nekim drugim. subarktičan (lat. konstrukcija. odeljenje u RTV stanici iz kojeg se daju emisije. za vreme: oko. structura) pravac u savremenoj nauci (biologiji. pred bezvu čnim suglasnicima: sun-. sua sponte (lat. štukatura. subarenda. u. strophos) med. 2. niži. guša. predstavnik dahijske vlasti u selima u Srbiji pred prvi srpski ustanak. stupidus) glup. kol. bavljenje nekom naukom ili umetnošću. blesav. zapaljenje guše. subalternacija (nlat. subactio) med. prerañ ivanje. zavisan od koga. pomno ispitivati ili razmišljati. pripomo ć . stuprum) prav. subakcija (lat. u ledenom pojasu. sou. soba za rad umetnika. subalimentacija (lat. grañ evina. 3. petparac (nije više u upotrebi). teol. grč. posebnih sudova prema opštim. škrofula. priteći u pomo ć (novčano). prethodan rad. sub. za stanje: pod. nedovoljna ishrana. preneraženost. sub. pazakupac. med. sua sponte) v. subalteran (nlat. ektome isecanje) med. su (fr. raspored. subacutus) med. suba§i) gradski nadzornik u Turskoj Carevini. pri. 2. baš pred. sklop. obeščastilac. umekšavanje. studija (lat. subalimentatio) med. subarrenda) podzakupljivanje. pozorištu. struma (lat. supefacientia) pl. pro-menjeno ponavljanje melodije. strofus (grč. biti slušalac univerziteta. stuprator) prav. studirati (lat. koji se ne razvija naglo. sastav. pod sponte. nlat. suave (ital. strophos) med. zavijanje u trbuhu. strukturalizam (lat. ispitivanje. strumektomija (lat.

subliman (lat. subzis. koji potiče od subjekta (osobe). suberozan (nlat. koji polazi od sebe. supr. izokrenutost želuca. subve-nirati. supr. subventio) v. te prema tome apsolutne istine nema. v. subductio) odvoñ enje. podmet. subcontrarius) subkontrarna suprotnost. objektivan. pod uslovom. subsis-) v. unutrašnji. fig. sub. sublimatorijum (nlat. subjectum ono što je podmetnuto) podloga. naziv za suprotnost izmeñu delimično potvrdnih i delimično odreč-nih sudova od kojih jedan ne odriče isto što drugi potvrñuje. utega (kod kile). 2. ličan.). objektivitet. subverzivan (nlat. subversio) prevrat. subjektivitet (nlat. 1. subdermalan (lat. kopile. koji se nalazi pod kožom površine tela. subito (lat. sub. prevratni. četvrti ton u dijatonskoj skali tonova. subjunktiv (lat. pristrasnost. log. potpasač. pristrastan. rušila č ki. čvrsto telo koje je zagrevanjem pretvoreno u paru pa vrać eno u čvrsto stanje. rušenje. ceñ enje. fig. pa zatim sam na njega odgovara. lice. subdititius infans) prav. subjektivitet. sublimatorium) hem. . zaklju č ak izveden iz zaklju č ka. živo-TIN. temelj. donja formacija kamenog uglja. ja. konjunktiv. fil. ose ć aje i želje. sub conditione) prav. sub. subkontraoktava (lat. kinin i dr. subjektivnost (nlat.subvencionirati 879 sublimatorijum subvencionirati (nlat. podvezi-vanje. kecelja. subkutana injekcija med. med. pristrasnost. a opšte-važeće istine su isklju čeno. subverzio stomahi (nlat. subligacija (lat. donja dominanta. supr. osećaj psih. divan. z. pod supsis-. suber pluta) tehnol. suberit (lat. subinvolucija (lat. lestvica S 2-N 2. subkonzekvencija (nlat. najotrovnije živino je-dinjenje (upotrebljava se kao antiseptično sredstvo. gran. naročito Protagora sa svojom mišlju: „Čovek je merile svih stvari"). subverzivus) razoran. veštački proizvod od izmrvljene plute i kakvog mineralnog lepka. naročito: apotekarski pomo ćnik. koji se tiče subjekta. subjectivismus) fil. (Oba subkontrarna suda mogu biti istinita). ubrizgavanje lekovitih materija (morfijum. ili da jedna vrsta subjekta može nešto smatrati isti-nitim. predmet o kome se u rečenici nešto iskazuje. subdominanta (ital. bila to radost (hedoiizam) ili blaženstvo (eudaj-mokizam). ono što ima opažaje. i to: a) da svi iskazi zavise od subjekta koji ih daje. a ne kakve su u stvari (glavni predstavnici su sofi-sti. sub lege libertas) prav. veličanstven. muz. čovek s obzirom na sposobnost ili valjanost svoju za neki (podreñeni) posao. subligaculum) pregača. b) da svako saznanje shvata stvari onako kako se pri- kažu subjektu koji ih saznaje. odjednom. idealizam. involutio uvijanje) med. potpasivanje. razo-renje. (kod upu ć ivanja na neki re č nik). uklanjanje. sub-dominante) muz. u etici: shvatanje da je cilj moralnog delanja uspostavljanje subjektivnog stanja.) ili hranljivih sastojaka u potkožno tkivo. ned. subito) iznenada. sub kondicione (lat. subkutan (lat. a druga lažnim. oplutavanje. derma koža) znat. voks. sub contra octava) muz. . sintetički. mesto gde se vrši sublimacija. cutis koža. nlat. subjunctivus modus) gram. sredstvo za sublimisanje. sub. podmetnuto dete. osećaj koji je postao unutrašnjim nadražajem.17 treptaja u sekundi je najdublji ton celog tonskog sistema). predstave. suberi-satio) bot. subjectio podmetanje) ret.SKIH i anatomskih preparata i dr. čovek. osnovni pojam. subjektivan (nlat. sublimat (lat. subligatio) med. kontradikcija. subkontraran (nlat. subvevcionisati (nlat. sub voce (lat. za konzervisan^ drveta. u teoriji saznanja: shvatanje da je celokupne saznanje subjektivno.(lat. subjectivus) lični. sub lege libertas (lat. subventio) v. v. naro čito: hlorid žive (HgCl2). velelepan. up. . grč. a ne od stvari. jednostranost. jednostran. subdukcija (lat. npr. sublimis) uzvišen. tj. subve-nirati. objekti-vizam. subditicijus infavs (lat. nepravilno i nedovoljno smenjivanje i skupljanje materice posle poro ñ aja i pobačaja. subligakulum (lat. subjektivizam (nlat. tj. koja je za jednu oktavu ispod kontraoktave (njen najdublji ton sa 16. odvoñenje nečistoće iz tela. lično opažanje i shvatanje. sub voce) pod reči . potkožni. jako povra ć anje. ton ispod dominante. sublimatum) hen. subconsequentia) log. tvrñi od plute. žurno. subverzija (nlat. subkontrariost (nlat. nosilac doživljaja. suber pluta. pitanje koje govornik sam sebi postavlja. subversio stomachi) med. subkarbon (lat. subjektivan oset. subjekat (lat. subjectivitas) v. potkožno tkivo) potkožni. fig. upotrebljava se i u prezrivom smislu mesto: osoba. osoba (za razliku od objekta ili stvari). subjectivitas) postojanje i važenje nečega samo za duh koji saznaje. suberizacija (lat. carbo ugalj) kol. prevratnički. sloboda u granicama zakona. subjekcija (lat. brzo. kontrarnost. filtrovanje. subcontrarius) „podsuprotan". tako da jedan sud za nekoga može važiti kao istinit a za drugog kao lažan. suberosus) plutast.: „Neke ptice su selice" i „Neke ptice nisu selice".

uticajan. trzanje mišića ruke u samrtnom gr č u. nlat. . sugestivna ličnost • ličnost naročito sposobna da utiče na druge. izdahnuti koga č im. tajno. sugestija (nlat.(lat. pod uslovom (tj. trideset drugi deo taktne note. lunaris Mesečev) koji se nalazi pod Mesecom. sugestibilan (fr. mišljenje ili osećanje nekoga. naročito: hipnotiziranom narediti nešto što će ovaj morati da izvrši u toku svoga hipno-ti č kog sna ili tek kad se probudi. sub. super nad. naime samo sa hlebom (kako se katolici pri češćuju). nagova- sublimacija (nlat. subrogatio) prav. suggestio) ulivanje kome u glavu. samodržac. podoksid. neograni čen. čulnu požudu u poštovanje itd.ñenjem pustiti da ponovo očvrsne. najviši. duhovno uticati na volju. subordinare) podredi-ti. submisija (lat. uz obavezu. soumission) isporuka nekog posla po utvrñenoj ili po najnižoj ceni. sugerisati (lat. obmana. neograni č ena vlast. sub specije (lat. stupanje u čija prava. suverena država slobodna i nezavisna država. subsekcija (nlat. pokornost. podrazdeo. sugerira-™ v. superanus. potčinjavati. sub modo) prav. poniženost. sekcija.5°S. subsi-) v. pazakup. ople-meniti. subnormala (nlat. subfebrilis) med. submissio) 1. sub utrakve. naj č eš će sopran. stepen oksidacije jednog metala koji sadrži manje kiseonika nego baza toga metala. suveren (fr. tj. ponižavanje. najveći. zemal>ski. sugestivan (nlat. nenadmašan. souverain) pr. naredio. sub rosa) „pod ružom" (kao simbolom ćutljivosti). sub specije eternitatis (lat. subordinatio) 1. sub. su-brepciona pogreška log. subsultus tendinum (lat. sublimisati (lat. pevačica veselih i smešnih uloga u opereti. potčinjenje. pokoravanje. projekcija normale na h-osu (iksnu osu). naročito u vojsci. log. up. uplivan. poslušnost. sub utrakve (lat. uticati na koga da učini što. ponuda. prolazak. oštar) hem. sub utraque sc. sublimatio) hem. subsultus tendinum) med. sugerisati. suggerere) „podmetnuti".sublimacija 880 sugestiJa subsekvens (lat. lečenje sugestijom i hipnozom (deo psihoterapije). sub specie) pod vidom. nagovor. sub roza (lat. sublokacija (nlat. podreñivati. uzvisiti. hiperoksid. sublimare) hem. posta-vljanje na mesto drugoga. u vidu. subfebrilan (nlat. sub una specije (lat. specie) pod oba vida. subsectio) pododeljak. subsi. npr.(lat. subsequens) sledeće. sublocatio) trg. subluxatio) med. sub-specie aeternitatis) pod vidom večnosti. suggestivus) sposoban za vršenje sugestije. subspecies) podvrsta. u protivnom gubi pravo na to imanje). zavisnost. sublimirati v. prelaženje čvrstog tela u paru i ponovno zgušnjavanje te pare u č vrst oblik. kad neko nasledi imanje sub modo da ispuni kakav uslov. potpuna državna nezavisnost. subsemifusa) muz. čvrsto telo zagrevanjem pretvoriti u paru. neprikosnoven.). subsonična brzina brzina kretanja manja od brzine zvuka. izme ñ u 38 i 38. nagovorljiv. suvereni (fr. uplivisanje. subrogacija (nlat. uplivisati. podreñenost. sub mode (lat. souverain. suverenitet (fr. souverainete) vrhovna vlast. sugestivna terapija med. ustu-panje najjevtinijem ponuñač u. vladar. sublicitatio) trg. podzakup. 2. da se nešto izvrši pa da se dobije izvesna korist. subordiniran pojam log. uliti kome što u glavu. sub pena (lat. suggestibilite) podložan hipnozi. utrakvisti. poigravanje žila. pogreška u mišljenju i suñenju koja nastaje potkradanjem čulne obmane (nedovoljnom" pažnjom. subluksacija (nlat. ne-promišljenošću i sl. lat. pod pretnjom kazne. oxys ljut. 2.). neprikosnovenost. oblagoroditi (npr. . sub repa) prav. subspecies (lat. vrhovni. subt-) v. (fr. koji draži čulnost. subsequor idem za kim ili za čim. nepotpuno iščašenje. up. koje se odnosi na nešto prethodno. sublimisati. subreta (fr. pa hla. potčiniti. subnormalis) geom. pod supsi-. grč. naime sa hlebom i vinom (kako se pri češćuju pravoslavni i protestanti). up. u svetlu večnosti. suboksid (lat. kaže se za temperature koje su blizu temperaturama groznice. pod supt-. potčinjenost. pretvoriti u nešto više. subsemifuza (nlat. uticanje na koga. nadahnu ć e nekom mišlju. sublicitacija (nlat. subreptio) prav. pojam čiji obim leži pod obimom nekoga višeg pojma. naročito: uloga nestašne i duhovite sobarice na pozornici. iznad) neograni čeni gospodar. sub utrakve specije (lat. odnos nižeg pojma prema višem. subordinacije (nlat. u poverenju. sa gledišta večnosti i beskonačnosti. fig. podgrozni č ni. poverljivo. soubrette) sobarica. sub utraque spe-cie) v. prevara izvršena prikrivanjem istine. poslušnost. subrepcija (lat. tj. odnos vrste prema R°DUsubordinirati (nlat. subt. sub una specie) pod jednim vidom. sublunaran (lat. privlačan.

naselost krvi. sultur) far«. znojne ospice. sem za dijabetičare. sa odličnim uspehom (na školskim diplomama). džemova i mnogih drugih slatkiša. ušećerenog voća. množina. grč. soli ćilibarske kiseline. (1854—1932).064. suñeto (ital. koji dolazi uzastopce. naro čito: uti-canje na onoga koji se nalazi u hipnotičkom snu. ranije: turski car. čuvarkuće. succussio) drman. sa sumporom. sultan. srž) bog. atomska masa 32. nasumporiti. sudare znojiti se. sulfur) sumpor med. biljke čiji su listovi. žute boje. mnoštvo. npr. znojni mehurići. sukcesija (lat. sulfur. upotrebljava se najviše u duva č kim orkestrima. mućkanje. sulfuracija (lat. autosugestija. sulfati (lat. jedinjenje sumpora. snažan. mesnati i sočni (kakteje. potresni. sulfur sumpor) hem. naslednik. uza- stopnost. sulfurid (lat. red nasledstva. sukulevcija (nlat. succulentus) sočan. in suma (lat. sumporast. sulfuratio) hen. lek protiv zaraza izazvanih gonokokama. sukcesio ab intestato (lat. sudatorium) odeljenje u kupatilu za preznojavanje. znak S. sucumbentia) podleganje. služi kao dezinfekciono sredstvo. nastaje oksidacijom iz merkaptola (koji se pravi od merkaptana i acetona). zakonsko ili prirodno nasleñivanje (bez testamenta). sui generis) „svoje vrste" kaže se za ljude originalno i osobenjake ili za nešto jedinstveno. up. successio ab intestato) prav. occidere ubiti) samoubistvo. jedinjenje sa sumporom. sulfur (lat. sucus sok. fig. sulfonalizam (lat. jediniti sa sumporom. sudra) četvrti. sledbenik. sukusorno kretanje zemljotresa (za razliku od undulatornog). prodrmavanje nekog bolesnika da bi se utvrdilo postojanje bolesti ili da bi mu se olakšali bolovi. sulfur. sulfozan (lat. pošto daje mali broj kalo-rija. gubljenje parnice (spora). sumpor. sudamina) pl. hem. bezbojno je bezmirisno i bezukusno. succus) sok. 56 Leksikon . sukcesivan (nlat. šudra. naročito. jedinjenja (spojevi) elemenata. ned. a često i stablo. svega skupa. poslenik. hem. sulfur sumpor) pl. jedinjenje. successio) stupanje na čije mesto. sui sebe. sulfurisati (lat. sugillatio) med. sulc (nem. jantar) pl. eulfatijazol (lat. sulphur) hem. Sulze) v. slavoljublje. hen. sukusija (lat. sukulentan (lat. drmanje. ukupno. trideset puta slañi od šećera. sui generis (lat. na jugu pokrajine Janjine. summa sit laude) sa najvećom pohvalom. sukulente (lat. naročito metala. znojenje. car. sukaril (ital. sukumbencija (nlat. sulfiti (lat. upotrebljava se pri izradi noćnih sokova.». sulfidi (lat. sueta) osobina nekoga da ističe svoju ličnost. suma kum lau-de (lat. ruganje. nasleñivanje. successor) prav. sukus (lat. sukre novčana jedinica Ekvadora (=100 centavosa). successivus) uzastopan.). succulentia) so čnost obilje soka. postepen. Sulioti pl. koju sačinjavaju zanatlije. summa) zbir. sudatio) med. sukcinati (nlat. prav. hranljivost. suma sumarum(pat. jedar. trovanje sulfonalom. koji pripada sumporu. farm. hranljiv. succinum ćilibar. sumporisanje. sledovanje (jedno za drugim). oxys oštar. succinatum. u celini. osobeno. da se otima za slavom i počastima. iznos. pun soka. sultan) muslimanski vladalac. hen. suma (lat. sulfurozan (lat. žele. gr-ñenje. prosto. ishod sabi-ranja. stafiloko-kama. sintetički sulfamid. redni broj 16. sukusoran (nlat. sulfurare) sumporiti. soli sumporne kiseline. sulfoksizam (lat. trovanje sumpornom kiselinom. soli sumporaste kiseline. fig. uglavnom. sumpor natopljen sumporastom kiselinom. a nosi se preko ramena (ime po američkom kompozi-toru češkog porekla Sousi. prav. nlat. služi kao sredstvo za spavanje i aiesteziju. sudamina (lat. preznojavanje. koji dolazi jedan za drugim. sudra (sskr. podliv krvi. tur. ttotresanje. sugilacija (lat. sultan (arap. zaostavština. taština. sumporenje. hem. nasledstvo. sulfur) pl. modrica. ukratko. sulfurirati v. svota (novca). in summa) u svemu. sudacija (lat. sulfur sumpor. ljut) med. znojilište. limeni duvački instrument basovskog registre. zasumporiti. suzafon muz. med. sulfur) hem.sugilaciJa 881 suma ranje. sulfonal (lat. samodržac. suicid (lat. ne ostavlja gorak ukus kao saha-rin i nema nikakvih rñ avih posledica. mešavina Ilira i Grka. sul-furator) sprava za posipanje biljki prahom sumpornog cveta. sum-ta summarum) zbir zbirova. suggetto) v. succussorius) potresan. soñeto. tustike i dr. sudatorijum (lat. sulfurosus) sumporni. nemetalno telo. veoma je pogodan za gojazne ljude. naročito sumporni metal. sulfurator (lat. koji potresa. sulfur) hem. zucchero šećer) hen. najniži stalež (kasta) kod Indusa. sujeta (rus. navo ñenje na što. lat. u planinama Suli. sukcesor (lat. sulfur ) pl. sulfurisati. streptokokama i dr. nlat. hrišćanske pleme.

izvanredan. re-dis noga. tur. summitas) vrh. popravi ili umnoži. sumaran proces prav. više. č orba. superdrednot (lat. treći stupanj poreñ enja prideva (npr. sunamitizam oživljavajuće dejstvo što ga ima na stare. natura) fil. članovi islamske sekte koji. super. prevazilaženje. brojevi ili veličine koje treba sabrati. odluka (ili: rešenje) u višoj instanciji. Euspongia officinalis. ispod. sunger) zool. č initi) više no što si dužan. supernatantia) med. s obzirom na poljoprivredne sprave. sunjatsenizam kineski narodnooslobodilač-ki pokret. super) predlog. superaciditas) med. učenje Sun-Jat-Senovo sadrži tri glavna načela: a) nacionalnu nezavisnost (nacionalizam). superinventarium) umnožavanje postojećeg. ispla ćuje akcionarima kao višak. eng. suniti (arap. superus. skra ćen. god. krajnji. sažet. supernaturalizam (lat. summandus) pl. sumptuarni zakoni (lat. supe (fr. sub-. sunna. up. podmornica. summa) zbijen. istovremeno oploñavanje više jaja. zbrajanje. sunetiti (arap.(lat. superiornost (nlat. osim. vrhunac. najviša odluka. dobiven sabiranjem. vrsta najvećeg ubojnog broda. superiornost. sunna) obrezati. im. v) spro-vo ñ enje socijalnih reformi. prekomernost sokova. preimu ćstvo. radi ubrzanja. blizina mladih osoba. izvrsniji. preteran. do i preko 40. supererogare) ili supererogativno postupati plaćati (ili: davati. sabi-rati. viša vlast. naro čito mladih devojaka (po primeru cara Davida i lepe devojke Avisage Sunamke koju su mu bili doveli da ga ostarelog i onemoćalog zagreje i okrepi. sumirati (nlat. . kratak. razlika u brzini kretanja planeta. euperdividenda (lat. nastojnik (naro čito u kato-ličkim manastirima). supernaturalist (lat. ono što neki zakupac na imanju. sumpor (lat. superarbitrium) prav. natura. sabiranje. leges sumptuariae) zakoni protiv preterane raskoši. superelecta najodabranija) trg. summare) kat. sumptio) uzimanje. uzima u obzir samo što je najglavnije u jednom postupku. superlativ (lat. adendi. sub) v. sumcija (lat. priroda) fil. kratak sudski postupak. ua. sumptum „uzeto") prepis. superimpraegnatio) fiziol. koji je osnovao kineski revolucionar-demokrat Sun-Jat-Sen (1866— 1925. b) uvoñenje demokratske republike (demokratija). sumptum (lat. superinductum) vanredni porez. starešinstvo. superioritas) nadmo ć nost. sulfur. superarbitrijum (nlat. šiiti. sulfur. superus. supererogirati (nlat. spužva za brisanje. supedaieum (lat. dog. sumere) v. superimpregnacija (nlat. sunni) pl. sabirci. prirez koji se razrezuje kad redov ni porezi ne mogu da podmire državne potrebe. superior (lat. soupe. preovlañ ivanje. spužva. summatio) mat. super-dividenda) deo dividende koji se. sumaren (fr. previše. koje olak-šavaju život narodnih masa (narodno blagostanje). superlativus) koji je u superlativu. nadmoćniji. nadmoćnost. sumitet (lat. nastojništvo. v. . supr. nlat. superioran (lat. obred obrezivanja muške dece kod muslimana. sunet (arap. astr. sunniyy. pretpostavka. super. suprana turalist.suma idi 882 supernaturalist sumandi (lat. pes /et. supr. souper) več era. siinnet) pravilo. superindukt (nlat. Prorokov propis (obavezan kao i božja zapovest). superioritet v. sabrati. up.000 tona. upravnik. tur. sumijski jezik (fin. superlativus sc. ukratko izveden. obrezivati mušku decu (kod muslimana). superaciditet (nlat. 1 — 4). supa (fr. pretežniji. adicija. infe-riornost. smatraju obaveznim samo predanjem sačuvana dela i izreke Muhameda i četvorice prvih kali-fa. 1. supranaturalizam. pozitiv. zakon. neprirodna uvećanost kiseline u želudač-nom soku. najviša vlast. fig. najistaknutija ličnost. po pokriću svih ostalih rashoda. prednost. ukupan. po veličini i oružanju većeg od drednota. Kaniacr oblog oko nogu. nem. super. po prirodnom verovanju. v. viši. superacija (lat. superlativ od dobar je najbolji). suppedaneum) med. istaknutiji. superlativan (nlat. mat. Suppe) juha. superelekta (lat. sumpcija (lat. komparativ. starešina. Suomi) književni jezik naroda koji pripadaju finsko-čudijskom jezičnom stablu. gradus) trak. super (lat. suneti pl. sup. sulphur) v. prevaga. javlja se u mnogim složenicama i znači: nad. superatio) prelaženje. vrsta najfinije vune. dela i izreke Muhamedovo. pregledno izveden. sumacija (nlat. parnica kod koje se. sous-marin) voj. iznad. superivventar (nlat. superdreadnought) mor. premisa. kopija (za razliku od originala). superior) pr. sub pod. superior) nadmoćan. sumpcija. I Knjiga o carevima. zbrojiti zbrajati. farm. viši. cvetna krunica. sunñer (tur. preko. sem Korana. ubojna laña koja plovi ispod vode. supernatancija (nlat. sumaran (lat. in-ferioran.). bolji.

superrojal hartija (lat. vrsta gorostasnih aviona bombardera. superponere) metati (ili: metnuti. površinski. zamenjivati. površan. preko odreñenog stepena. supersessio) prav. transso-nična brzina. obrani. zakletva koja se polaže za drugo lice. natprofit. osloboñenje. stavljati. spoljašnja strana. supersaturirati (nlat. mišić koji vrši supiiaciju. superficies) površina. superstiosus) praznove-ran. presititi. popuniti. superpositio) stavljanje (ili: metanje) jednog preko drugog. odlaganje. izmeñu rojal. kat. grč. a manje nego kiselina toga metala. superstructio) nadziñivanje. supletivan (lat. sub. superciliaris) anit. npr. supplicans) podnosilac molbe. superficiarius) prav. oblici različitog korena ali istog osnovnog značenja: čovek — ljudi. superpurgativan (nlat. ponovno ispitivanje i proveravanje. dopunjujući. soupir. produžavanja. supinum) gram. superfosfat (nlat. zapravo glagolska imenica od koje se upotrebljavaju samo akuzativ i ablativ. presićavati. lat. suppletorius) dopunski. četvrtina počivke. zakletva potčinjenog mesto zakletve starešine. superficialis) koji se nalazi na površini. supinator) anat.). onaj koji može. suplementni uglovi kom. uzdisaj. supinapija (lat. supersaturare) hen. suplementarius) dopunski. supersonična brzina brzina kretanja tela posle prebijanja zvučnog zida. dodatak (knjizi. molilac. super. superrevizija (nlat. fr. genos roñenje. smesa kalcijum-sulfata i monokalcijum-fosfata. koji pripada obrvama. superpurgacija (nlat. superfoecundatio) v. stepen oksidacije jednog metala koji sadrži više kiseonika nego baza. zameniti. suplementum) dopuna. pojam pod čijim obimom (ili: opsegom) leže obimi (ili: opsezi) drugih pojmova. superfoetatio) fiziol. zastupati. popuniti) dopunski. superficijar (nlat. superficijes (lat. superordinirati (nlat. rañanje) hen. novinama). jesam — biti i dr. leksikonu). superrevidirati (nlat. pretpostaviti. dopuniti (čiju misao). izlišno ponavljanje. royal) hartija veoma velikog formata. oxys oštar. 56* superfncijalan (lat. supinatio) ležanje poleñuške. supletivi (dat. superpozicija (lat. veñni. pronacija). suplirati (lat. uz izvesno godišnje plaćanje. vršiti natpregled. naknadni. superoksid (lat. obustava. bujanje. fig. oxys) xex. naročito: okretanje dlana nagore (supr. naknadni. sredstva za lečenje tabana. dopunjavati. super-revisio) ponovan pregled. npr. veñama.i imperijal-hartije. superfekundacija (nlat. hemijsko ñubre. drugi infinitiv-ni oblik u latinskom jeziku. gornji deo grañevine. popunjavati. zakletva koja se daje mesto dokaza. suplevt (lat. posta. supletorna zakletva prav. plitak. supersaturacija (nlat. da obrañuje tuñe zemljište i da se služi zgradama na njemu podignutim. . supersticiozan (lat. dobar — bolji. računa. supletoran (nlat. supplens koji dopunjuje) pomoćni nastavnik. supplere) lingv. planta taban) ned. superfetacija (nlat. ljut. zatrudnjenje već trudne »sene (što predstavlja fizio-lošku mogućnost). superponirati se slagati se jedno na drugo (kod talas-nog kretanja). odgañanje. superor-diniran pojam log. supersenzibilan (nlat. super. supercesija (nlat. prezasićavati. superordinare) staviti u viši red. prezasititi. obrañivalac tuñeg zemljišta. supplere dodati. super. natpregled. ukras ili slika nad vratima. supplere. suvišno ponavljanje. superstrukcija (nlat. suspirium) uzdah. staviti. bog. interferencija. supinator (nlat. dometni. superporta (lat. koji izaziva prekomerno čišćenje. supir (fr. slagati) nad (ili: iznad. ugao koji dopunjuje drugi neki ugao do 180°. supercilijarav (nlat. superpurgatio) med. supersensibilis) natčulan. prezasićenost. bujnost rastenja. suplantalna sredstva (lat. superphosphatum) hen. superfetacija. dopunska sveska (knjizi. suppleer) dopuniti. tobožnje ponovno oploñavanje. supercessio) prav. presićenost. suplementaran (nlat. dopuniti. preko). supersaturatio) hen. suplementarni uglovi. super-revidere) ponovo pregledati. naknadan. tj. supiv (lat. supervrofit v. super porta iznad vrata) arh. superponirati (lat. supertvrñava voj.superoksigeničan 883 suplirati superoksigeničan (lat. npr. uglovi koji se dopunjuju do 180°. nastavnički pripravnik (u srednjoj školi). naro čito: zlatotkani plašt engleskih kraljeva koji nose pri krunisanju. fig. hiperokspd. proglašenje nevinim. prav. fiz. prekomerno čišćenje. nuz. supersesija (nlat. sve što je na površini nekog zemljišta ili tla sagrañeno ili zasañeno. dobiva se uticajem sumporne kiseline na trikalcijum-fosfat. sujeveran. supertunica) plašt. grč. sušškant (lat. fr. suplement (lat. jedinjen sa kiseonikom prekomerno. dopunjujući. dopunski oblici. v. superpurgativus) med. supertunika (nlat.

taloženje. substantia stanje) v. na gornjoj površini. suprematum. supstantivacija (lat. koju jedna država daje drugoj. supstancijalizam (lat. sucremat (nlat. fr. sakriti. 2. suština najvažnija i najglavnije sadržina čega. prav. supra. sapunić koji se uvlači u čmar. god. supstanca (lat. na gornjem delu. za vo ñ enje rata. poziv na supskripciju poziv kojim država ili banka javno poziva grañ ane na upisivanje zajma. zaustavlja č ki. supresivan (nlat. vrhovna vlast. subsidiarius) prav. supra) gore. potpora. supozitorijum (nlat. prav. jezgro. supsidijaran (lat. pomoćni. izdržavanje (života). pretpostaviti. narodna novčane pomo ć . što je supstancija (a ne akcidens). prav. podmetanje. suppressivus) prigušivan. 3. spo-redan. suštastven. supprimere) prignječiva-ti. vojsci. ono što je najbolje i najsnažnije u nekoj stvari. značaj mu je velik za teoriju apstraktne umetnosti. pretvaranje neke reči u imenicu: Stari ( = stari ljudi) to dobro pamte. natčulan. supra. substantialis) bitan. sledbenik supranaturalizma. uzeti kao. ono što je osnov čega. suprematum nadmoć. supskribent (lat. supressio) med. sprečavanje (ili: suzdržavanje) materije koje treba izbacivati. pristalica. akcija i sl. obustavljački. talog. supstantivum verbale (lat. podmetnuti (kome što). gore. napraviti imenicom. supra iznad. na mesta u knjizi). suponirati (lat. supranaturalizam (lat. ren bubreg) v. vera u postojanje nekih natprirodnih sila i u natprirodno i natčulno božansko otkrivenje religije. prećutati. suppositum) ono što se pretpostavlja. naturalizam. podmetnute stvari. shvatanje prema kojemu se stvarnost sastoji od nepromenljivih opštih suština (supstancija). potpis. življenje. fil. snažan. izlaženje na kraj (s obzirom na potrebe). supsidijarna obaveza obaveza koja stupa na snagu tek kad se neko drugi ne odazove SVOJOJ . primanje obaveze na učestvovanje u nekom preduzeću davanjem svoga potpisa. zaustavan. substantia) 1. . supra. supresija (lat. subsidium) pričuva. supposita) pl. supsidencija (lat. poturanje. podmetati. substantivum imenica) gram. bitnost. naro č ito pape nad biskupima i crkvama. supsignacija (nlat. subsignatio) potpisi-vanje. nadmoćnost. pripisati. zadržavati. obustavan. poimeni-čiti. supstantivirati (nlat. osnovao ruski slikar K. suprimkrati (lat. suprematum) v. imeni č ki. po Spinozi ono čija suština (ili: pojam) obuhvata sobom egzistenciju. glagolska imenica. imeni-ca. zaustavljati. supponere) podmetnuti. supoziticia (lat. substantivum) lingv. izostavljati. samostalan. supstancija 2. samostalan i trajan nosilac nesamostalnih i promenljivih pojava. substantivum) gram. substanti-vum verbale) imenica napravljena od gla-gola. supposititia) pl. prigušila č ki. iznad. zatajivanje. potpisivati. prevlast) klik. supskribirati (lat. novcu i dr. nego mehanički). supsistencija (nlat. supozicija (lat. supozitum (lat. substantia) fil. poturene stvari. Maljevi č za-lažu ći se za prevlast oseć ajnog i duhovnog nad predmetnim u slikarstvu i težeći na svojim slikama ka čistoj bespredmet-nosti („Crni kvadrat na beloj osnovi"). natura) fil. eupstantivan (nlat. poimeničavanje. materija nekog tela ukoliko se posmatra kao sastavljeno iz neistovr-snih delova (više hemijski. substantivns) gram. tvar. pretpostavljati. supskripcija (lat.supozita 884 supstancijalizam supozita (lat. suppositorium) ned. pomo ć. zamišljanje. npr. hranljiv. suženost. suštastvo. kao pre (pri upućivanju. naro čito zenice. supranaturalist (lat. supsidijum (lat. misliti. ili ono č ija se suština ne može zamisliti do da postoji (ona ima dva atributa: mišljenje i rasprostrtost). pomo ćno sredstvo. pravac koji je oko 1913. zamišljati. supstanpijalan (nlat. nagañ anje. pretpostavljeni stav (hipoteza). zabašuriti. ono što postoji samo po sebi. subscribens) potpisnik. glavni sastojak. naturalis prirodan) natprirodan. rezerva. pozadina. suprematizam (lat. ugušivati. koji pruža pomo ć. pomoć u ratnom materijalu. natura priroda) fil. subsistentia) postojanje. brisati. supr. adrenalin. naslu ćivanje. potpisivanjem svog imena obvezati se (kao supskribent) na sudelovanje u nekom preduzeću. trajanje. v. celina. pripisivati. supsidijarno pravo pravo čije se odredbe po činju pri-menjivati tek kad se odredbe drugog prava pokažu kao nedovoljne. suprematija. supstancija (lat. suprarenin (lat. ut supra (lat. fig. prećutkivanje. samostalan. ut supra) kao gore. subscriptio) potpisivanje. sužavanje. suprematija (nlat. šiljati čepić. supstantiv (nlat. subscribere) potpisati. supozita. supra (lat. suppositio) pretpostavljanje. glavni. racionalizam. subsidentia) med. što se zamišlja. supsidiJarni poziv poziv koji se može dostaviti samo pomo ću drugog nekog sudije ili suda. potpis svoga imena. državni prirez. suprematie) vrhovni nadzor. postojanje. zamisliti. supranaturalan (lat. drugostepeni.

grč. redak u knjizi. supstitut (lat. suptropski (lat. odgañati. u visinu: surzum korda (lat. v. tanan. oštrina (čula). grč. elejci). otpustiti. zastupnik. subtilis) tanak. multiplikacija. surzumverzija (nlat. subtrahere) mat. osnova. oduzimati (broj od broja). suptrakcija (nlat. subsumere) podreñivati č emu što. sura. surduk (tur. vešt. fin. nosilac. i da je duša stvarno. pretpostavlja. poglavlje. surgun (tur. zastupanje. dati surgun-pasoš proterati. aditi-van. log. obrtanje uvis (o čiju). fig. supstaicijalitet (nlat. surmek) mali brdski klanac. subtrahendus) mat. dalekovidost (staračka). zamenjivanje. zamena. odlagati. sub. koji je blizak tropima (povratnicima). susam. sira) glava.supstancijaliziranje 885 suspendovati supstancijaliziranje (lat. suptilitet. surme) boja za kosu i obrve. imenovati za naslednika. substantia suština) fil. susam) bot. roba koja zamenjuje drugu neku robu. dovitljiv. suptraktivav (nlat. supsumtivan (nlat. fil. suptilan (lat. subtractor) mat. prav. surma (tur. Herbart. substituens) hen. ozna č iti. razrešiti koga dužnosti za .. mat. umalilac. sursum) gore. oniTap (o čulima). obustaviti. prekinuti. dovitljivost. Berkli. suptilnost (lat. uvis. pretpostavljanje. surdomutitet (nlat. ostaviti nerešeno. opggrou-mnost. suptropski pojas prelazni pojas izmeñ u tropskog i umerenog. zamena atoma ili atomskih grupa drugim ato-mima ili atomskim grupama (supstitu-entima). substituere) „podmetnuti". sordina. lingv. koji se nalazi izmeñ u umerenog i žarkog pojasa. hem. multiplikand. umalitelj. v. supstrat (lat.. uzdignite srca. surogat (nlat. ali joj nije po vrednosti i valjanosti ravna. suptra-hend. panaslednik. Loce i DR-)supstanciozav (nlat. podrazumeva™ pod č im. stratum sloj. koji podreñuje. simsim. obrt) geogr. sur) njuška. postaviti (ili: postavl>ati. suptraktor (nlat. surgiin) prognanih. pismena supstitucija punomoć. subtilitas) v. zaklju čivanje iz posebnoga o opštem i obratno. hipostaza. adend. upredmetljavanje. jedinstveno i samostalno biće (predstavnici: Demokrit. zadržati. supstancijalnom. prav. subsumptio) log. broj koji treba oduzeti od drugog broja. b) u psihologiji: u čenje da se duševne zbivanja osnivaju na izvesnoj supstanciji. v. zameniti. sezam. suruntija (tur. koji se nalazi ili javlja izmeñ u tropskog i umerenog pojasa. surditas organika (nlat. pod supstitucija. suspendovati (lat. supstancija. tačnost. surditas nervoza (nlat. Lajbnic. odbijanje. oduzi- mljiv. izgnanik. subtrahendus) mat. supstratosfera (lat. lukav. odložiti. sredstvo zamene. preprede-nost. oduzimak. De-kart. utanča-nost. subtractio) mat. lukavost. sub. supstituirati (lat. surditas nervosa) med. deo apsci-sne linije ograničen tangentom i ordina-tom za jednu tačku jedne krive linije. substratum od substernere podastreti) podloga. gluvoća usled obolelosti slušnih organa. ta čan. supsumirati (nlat. red. supstituent (lat. odeljak iz Korana (kojih ima 114). tur. susam (arap. prav. sursumversio) med. teorija supstancijaliteta a) u metafizi-ci: u čenje da se stvarnost sastoji u miru-ju ćem. nežan. gluvo ć a usled obolelosti živaca. zamenjivati. sub. izraz za veli č ine sa znakom suptrakcije (—) ili za negativne. skitnica. subsumtivus) podredan. gluvonemost. up. surrogatum) zamenik. (ili: podvla č iti) uži pojam pod širi. tropos okret. linija. oduzimanje (jedna od četiri osnovne računske radnje). v. oduzeti. u Fruškoj Gori: red drva u hvatovima. podreñivanje posebnog pod opšte. metnuti) na čije mesto. surditas organica) med. subtilitas) tananost. sur dina (fr. patvori-na. podrazumeva. suriintu) nevaljala žena. posta-vljanje panaslednika za slu čaj ako prvi naslednik ne primi nasledstvo. trajnom. ua. mat. suptangenta (lat. surla (arap. supstancijalan. cigura mesto kafe itd. zamena jednog glasa drugim. isterati. odgoditi. suspendere) „obesiti". koji je nešto hladniji nego žarki pojas. izagnati. sourdine) muz. a ne u zbivanju (predstavnici: elea ćani. substantialitas) bitnost. zamena. najuriti. supsumcija (nlat. dividend. prefinjen. suptrahend. lice koje nasleñuje u slu č aju da prvi naslednik ne može primiti nasledstvo. sursum corda) gore srca. substitutus) zamenik. surzum (lat. suštastvenost. v. falsifikovani proizvod. substantiosus) v. suptrahent (lat. supstitucija (nlat. v. sura (arap. samostalnost. sphaira lopta) sloj vazduha izmeñ u troposfere i stratosfere na visini od 9—13 km u kome se javlja izvesno povišenje temperature. divizija. surdomutitas) med. podrazumevanje. margarin mesto bu-tera. npr. subtractivus) koji se može odbiti ili odračunati. supr. adicija. tangens) mat. suptilnost (lat. polu-tropski. suptrahend (lat. suptrahirati (lat. substitutio) zamenjivanje. tur. suklata (izraz se upotrebljava i za muškarce).

suspendovati. armilarna sfera (lat. suspensivus) odložan. suti v. sfacelozan (grč. potpis-ivati. sufficere biti dovoljan. došaptavati kome što. sphakelos) med. suspevzorijum (nlat. 2. neizvesnost. sufioni (ital. veći iznos u računu. sufle (fr. fkz. sfenoid (grč. dva najviša službenika u staroj Kartagini. obim. stan u tom delu zgrade ako nije u zemlji dublje od 1 t. ostaviti što in suspenzo (lat. sufragijum (lat. sifražetkinje. putanja. suspendirati v. sufetis) pl. fig. bolestan od vu čca (mrline). sphen gei. sufuzija (lat. suspenzivan pravni lek onaj kojim se zadržava izvršenje presude.. sufumigacija (lat. naro č ito: nebeska lopta. dodatak (deo reči izmeñ u korena ili osnove i završetka. sufleza (fr. subterraneus podzemni) 1. vid) min. sufokacija (lat. lat. zbog kristalizacije u obliku klina. šaptač.). podsticanje. svephtenstvo. lat. ostaje. naro čito na trapezu. sphenos klin. suscipere et finire) primiti se čega i privesti kraju (kao lozinka). u sumnji. os sfenoides (nlat. podzemni sprat. sufuzio kornee (lat. privremeno u klanjanje. susceptio) primanje svešteničkog čina. nastavak. sufiks (lat. suffusio lentis crystallinae) pomračenost kristalnog sočiva. npr. san-gvinis (lat. podlivanje. sudžuk (tur. suscitacija (nlat. souche) trg. suspenzivan (nlat. zavoj za glavu oblika pra ć ke. apokapnizam. souterrain. koji odlaže izvršenje nečega. op-senar koji se veša rukama ili nogama. obustaviti plaćanje. odgodan. obustavljanje nekog izvršenja. sphenos. suspenzionist (nlat. deficit. gušenje. summ cuique) svakom svoje. souffleur) poz. dostiže. sucuk) kobasica. sphen gen. npr. fig. protokolu itd. suffragium) glas. suum kuikve (lat. glasanje. suscipere) poduzeti. sfera (grč. sufuzio nigra (nlat. sutura) aiat. svakome ono što mu pripada. potkaziva č. suspensio) odgañanje. šaptati. eidos) klinast. kobasica od oraha i zgusnutog slatkog vina. souffleuse) mašina za duvanje. sutanela (fr. utega u obliku kesice za pridržavanje vise ćih delova tela (grudi ili mošnica). suscipirati (lat. sufragan (nlat. sussurando) muz. sufes. prašak razmu ć en u vodi. deo zgrade ispod prizemlja. suffioni) pl. suscipere et fi-nire (lat. im. sufler (fr. sfacelus (grč. zelena mrena. podzemlje. sufficit) dovoljno je. suffusio) med. lat. v. soutanelle) kratka mantija katoli č kih svešteni č kih pripravnika. sfenoidan (grč. svota za koju su prihodi ve ći od izdataka. suteren (fr. efdos oblik. nlat. suficit (lat. sphaira. klinasta kost. suffusio sanguinis) podliv krvi. sphen klin) min. žuboreći. duva lica. bot šav. pokretanje. sveštenički stalež. podstrekavanje. koji zadržava. sutura (lat. oblast. dok se desni deo otkida. udešen tako da bude vrlo mek. suflirati (fr. souteneur) zaštitnik javne »sene koji živi od njene zarade. podbunjivanje. suffu-sio corneae) pomra čenost rožnjač e. naziv za titanit. društveni krug. up. dosta-vlja č. radi kontrole. stanje kada delići lebde ili vise u nekoj sredini. delokrug. zastupnik nadbiskupov. sfera uticaja teritorija ili deo teritorije neke poluzavisne države koja se stvarno nala- . višak u kasi. souffle) kuk. ruž-i č --ast. in suspenso) ostaviti nerešeno. suffragium glasanje) v. nerešljivost. suffumigatio) med. knjizi sa priznanicama. pretek. sa žuborom. suspenzija (nlat. sufflare) poz. levi deo lista u čekov-noj knjizi. sphendone) praćka. sa še ć erom i cimetom. podbadanje. susurando (ital. sumnja. podozrenje. souffler. dostajati. sutana (fr. zadržavanje. podilaženje krvi. sudije. sati. suffraganeus) svaki č lan jednog katoličkog svešteničkog kolegija koji ima pravo da mu prisustvuje i glasa. suš (fr. med. suffocatio) davljenje. sufragistkinje (lat. krug. hemiedarski oblik tetragonalnog i rompskog kristalnog sistema. zašivanje. mrlina. da lebdi u vazduhu. geol. prefiks. izazivanje. sfen (grč. zagušivanje. sprava za predstavljanje raznih putanja nebeskih tela. sphaera armillaris) astr. suscitatio) buñenje. rukopoloženje (kod rimokatolika). vučac. sutlu a?) pirinač kuvan u mleku. soutane. subtana) mantija katoličkih sveštenika. nos-ić itd. sutlijaš (tur. pravo glasa (kod Rimljana). preduzeti. odlaganje.suspendirati 886 sfera neko vreme. udaljavanje od dužnosti. upotrebljava se i u sportu. rasterivanje. sphaera) lopta. vodena para i gasovi sa bornom kiselinom. supr. primiti se čega. os sphenoi-des) aiat. područje. lat. vodonikom i barskim gasom koji sukljaju iz zemlje kod Sijene i dr. suffixum) gram. suspensorium) ned. domašaj. naročito: biskup koji je podreñen nadbi-skupu. sufuzio lentis kristaline (nlat. sutener (fr. šupalj. makro. naduven kolač od jaja (povarak). koji. suffusio nigra) crna mrena. sufuzio. schofet. trg. susreti (hebr. izazivanje. suspensio) veštak. sphakelos) med. fig. zagušljivost. fig. supr. sfendona (grč. udaljiti od dužnosti. krug delovanja ili rada. brand. uzemlje.-pere. suscepcija (lat.

ogledala čija je površina deo lopte. poznavanje pečata na poveljama. lekovi i sredstva koja izazivaju jako stezanje mišića. nejasno. jače. zagonetka ličnost. bubrega. sfigmograf (grč. oblik) sličan lopti. sferosiderit (grč. sferna trigonometrija ona koja se bavi reša-vanjem sfernih trouglova. logia nauka) nauka o lopti. naglašeno. sforcato (ital. sferni trougao trougao zatvoren sa tri luka najvećih krugova. lek Sphingos) mit. sphygmos. vode.sferika 887 shedi]azma zi pod političkim i ekonomskim uticajem neke velike. mache boj. sferoid (grč. sfigmoskopija (grč. Sphinx) mit. sprava za nalaženje prečnika jedne lopte od čije je površine dat samo mali deo. schedfasma) kratak. kod Grka: čudovište sa telom lava a glavom i grudima devojke. eidos oblik. sfigmodan (grč. sphaira) zaokrugljene. muzika ili harmonija sfera po Platonu i pitagorejcima: nebeska muzika koja nastaje kretanjem nebeskih tela u vasioni. svojstvo nekog tela koje ima oblik lopte. logfa nauka) nauka o bilu. v. sferometar (grč. eidos vid. beleženje) veština upotrebe sfipaografa. skica. zatvaranje mišića. za beleženje bilne krvne (ili' pulsne) krivulje. puštanje krvi. loptomer. shazma (grč. Smatrali su je čas sim-bolom plodnosti zemlje. fantastična figura sa telom lava i čovečjem ili ovnujskom glavom. naročito starim. merilo) aparat za merenje krvnog pritiska. sphragis) pečatna zemlja. borba) igra lopte. koji se tiče bila. sfigmometar (grč. pismo) grafički snimak bilnih udara ili otkucaje sfigmografom. na steni kod Tebe. sferometrnja (grč. sfigmogram (grč. m6tron) v. sphinxis) ned. sfinksis (grč. pulsa. na brzu ruku izrañen sastav. sfigmografija (grč. pr. skopeo) ispitivanje bila. sfingodonta (grč. sfragid (grč. loptačka utakmica. kao lopta. grapho beležim) instrument za merenje bila. Sfinks (grč. koji pripada lopti i površini lopte. sfigmofon (grč. slikanje blagim senkama (Leonardo da Vin č i. shedijazma (grč. sphaeristerium) lopta-lište. npr. sphaira. mišić stezač. dakle. sfipaoskop. Sphinx. sphygmos. i ispupčena kad je uglačana spoljašnja površina lopte (konveksna) ogledala. izdubena kad je uglačana unutrašnja površina šuplje lopte (konkavna). sforzando) mta. sphygmos. nalik na loptu. loptasto telo. sferologija (grč. sphaira. pulsa. sphygmds bilo. sfigmičan (grč. metron mera. sphaira. phoneo zvučim) prekidač struje spojen sa galvanskom baterijom i telefonom. kao simbol boga Sunca. v. m£tron mera. sphygmos bilo) bilno. opisivanje. sphalra lopta) v. često stajala pred hramovima. siderit oblika lopte. sphygmos. Sfinga (grč. spha-eroidicitas) sklonost ka stvaranju lopte. eldos oblik. pojačano. sphaericitas) loptastost. Sfinga se survala sa stene. . sfragistički. sfigmologija (grč. sprava za odreñivanje oblika staklenih sočiva i debljine tankih pločica. zasečeno mesto na telu na kome se pušta krv. sličan lopti. sfigmoskop (grč. sferoma (grč. sferni (grč. sferomahija (grč. sphafra lopta) loptast. opt. schasis) med. opisivanje pulsa. sfigmomanometar (grč. sferoidalan (grč. Sfinga. sforcando. sferisterijum (nlat. 2. loptni. schasma) med. sphinkter od sphlngo stežem) aiat. vid) telo slično lopti. sferipitet (nlat. manos labav. sphaira lopta. graphfa pisanje. pulsa. okrugao kao lopta. stezanje. kad je Edip uspeo da je reši. eidos vid. pregledanje pulsa. sferika (grč. sforcando (ital. sfinkter (grč. skopeo posmatram) aparat za merenje. sphira lopta. sphygmos. proučavanje sfigmo-grafa. sferni ugao ugao koji prave dva luka najvećih krugova. sphaira. sferologija. sphalra. čas simbolom mudrosti i tajni u prirodi. merilo) 1. sphygmos. više sfere nadzemaljski svetovi ili krajevi. mutno (slikane). za ispitivanje bila. stavlja se na arteri-ju i čini da se otkucaji bila čuju. sphygmos. nauka o Zemljinom sferoidu. sideros gvožñe. sforzato) muz. sphygmos. oblik) loptast. sferoidicitet (nlat. sferni eksces višak zbira uglova sfernog trougla preko dva prava ugla. koje je svakom putniku postavljalo jednu zagonetku i razdirale svakog koji je ne bi rešio. sphragidos pečat) pomoćna istorijska nauka: nauka o pečatima. 2. sfragistika (grč. sfumato (ital. gramma pisano. sphaira lopta. sfumato) slik. metrfa merenje) merenje lopte ili kruga. težnja za primanjem oblika lopte. sphragfs gen. železo) min. sferni poligon svaki mnogougaonik na površini lopte koji je ograničen lukom najvećih krugova. i u blizini nadgrobnih spomenika (čuva grobove). razlivene. mišić zatvarač. sphingo stežem) pl. 1. telo koje je približno lopti (Zemlja je sferoid). nacrt. Koreñ o i DR-)shazis (grč. sphaira lopta. fig. vid) sličan pulsu. sphygmos. u starom Egiptu. med. sferna ogledala opt. naročito imperijalističke sile. sferoidan (grč.

nacrta. školski naučnici. spoljašnjost. stanovnici šatora. pravim) veština prikazivanja (ili: prikazivanje) neke radnje pokretima tj. sholastika (grč. sholastičari (grč. gen. staviti u scenu obraditi kao pozorišni komad. uzor. sholasticizam (grč. npr. slika. forma. skene pozornica) lice koje vodi nadzor nad pozornicom i rukovodi kretanjem glumaca na pozornici i daje znakove za scenske efekte i dr. skida. shizofrenija (grč. sholastikos školski. tumač nekog starogrč-kog ili latinskog pisca. skene pozornica. grapho pišem) v. shematičan (grč. udesiti za pozornicu. nešto što obraća na sebe pažnju. scenarija (lat. phren gen. schizo. zvaničan kalendar sa spiskom svih državnih vlasti i ustanova. scenario) tekst prema kome se snima film. bespolno množenje neprestanim deljenjem celokupnog organizma (kod sporozoa. objašnjenja. scaenarium) knjiga scena. scenograf (grč. demencija). u stvari. Dune Skot. schiza cepanje. prezrivo: preklapala čija je mudrost više za školu nego za život. deljenjem. sholija (grč. u pozorišnim komadima. krut i jednoobrazan poslovni (kancelarijski. Magnus. fil. skene šator. prvo značenje: dokon. administrativni) način postupanja. phren6s duša) med. formalizam. hrišćanski filozofi sred. bafno idem) veština igranja na konopcu. mudrijaški. scenograf sholastika (dat. shema oblik. oblik. nacrt. instrumenat za lakše vršenje perspektiv- . nazori i načela sholastičara. osnovni nacrt.888 shema (grč. fig. rascepam. sho-lastičko pitanje školsko pitanje. scelus) zločin. Abelar. grapho crtam. razdvajanja. shoinos konopac. objašnjava-lac) pisac sholija.. shematografija (grč. — figura. prizor. sholastika. schole škola. dedak. gram.). šizofrenija. učitel>ski. odvajanja. shema. shematopeja (grč. šematizam. bora-vljenje u šatoru) pl. okolina. schematismos držanje. scholastike) fil. drvene skele. nedostatku jedinstva htenja. nereda. shematizam (grč. predeo. shizofite (grč. šematizirati. lat. phyton biljka) pl. „služavka teolo-gije". scholastica. bakterija i dr. scholion tumačenje. uputstvo o promenama. naročito nameštaj. svaki obrazac koji služi kao uzorak i uputstvo za sreñivanje. loma i dr. pojavama i dr. scholastici) fil. pregled. shizotrihija (grč. shematizirati (grč. slikam) pozorišni slikar. sholijast.). skene drvena skela. pantomi-mikom. schizo cepam. scelerat (lat. shizogonija (grč. mladalačkog ludila.koren od gignesthai nastati. fil. scena (grč. mesto gde se dogaña neka radnja. shenobatika (grč. veka koji su pokušavali da utvrde nau čno-filozofski sistem hrišćanske crkve (Erigena. ispoljava se u naglom menjanju pravca mišljenja. schema) draganje. prizor. schizo. kako su je zgodno nazvali. skicirate. schizo cepam. duševni poremećaj koji se sastoji u izvesnom cepanju duhovne ličnosti. scaena) sve ono što treba da je na pozornici u nekom pozorišnom komadu. koji ima vremena da uči. dedak) školski. sholije naučna izlaganja. u glavnim potezima. scenarist (grč. objašnjenje) pl. shoinobates) igrač na konopcu. postupak razuma sa predstavama danim u opažaju iz kojih se sintezom na osnovu vremenske sheme i transcendentalne apercepcije dolazi do saznanja predmeta (po Kantu). pregleda. prirediti scenu prirediti prizor svetu (izazivanjem svañ e. arnjevi. vrsta književnog dela pisanog tako da može poslužiti kao osnova za snimanje filma. shema. sholastički (grč. školski mudraci. službenika i sl. pozornica. slika. scaena) pozornica. Roscelin. poieo činim. ital. Anzelm Kenter-berijski. izraditi u obliku pregleda. nadmoćnosti unutrašnjeg života i u izbegavanju spoljašnjeg sveta (naročito se javlja kod tzv. schiza cepanje. postati) koji je nastao putem delanja. schole škola) 2.. Albertus. slika. razdvojim. sceniti (grč. grapho crtam) crtanje likova ili slika. radnja. svaña. sceleratus) zločinac. skene pozornica. čovek školske mudrosti. Toma Akvinski. shematlzo) napraviti nacrt. Biljem Okam i dr. . nacrt) izrañen u obliku nacrta. thrix gen. teologija ili. ponašanje. scelus (lat. svešte-nički shematizam. šematičan. biljke (bakterije i neke alge) kod kojih se množenje vrši isključivo bespolnim putem. cepanje kose pri vrhu. mudri-jaško pitanje. nlat. schfzo cepam. sholijast (grč. prestup. sholastike) 1. scenarijum (nlat. trichos dlaka) med. oblik) oblik nacrta. pojava (deo čina pozoriš-nog komada). istraživanje i prikazivanje čega. objašnjenje. srednjovekovne filozofija koja je smatrala svojim zadatkom da dokaže da su verske istine u isto vreme i nužne istine razuma. poet. scholiastes tumač. gone rañanje) biol. sholastička filozofija v. shenobat (grč. up.). scenario (gr č . školski. čovek školske mudrosti. predstava. gr č. shizogen (grč. dosetljiv. ponašanje. scholion tumačenje. dogañaj. kod katolika: opatica (kalu-ñ erica) koja je i u čiteljica. pozorište. scholastik6s dokon. bog. fig. sholiograf (grč. tj. čergari. to je. napomene kao objašnjenja grčkih i latinskih pisaca koje su pisali stari gramati-čari.

pozorišni. odvajanje. vid) geol. skenographia. jer bog jedini je ono što je stvarno. koji pripada pozornici. scilicet) pril. Scylla) visoka i opasna stena u Sicilskom moreuzu. graphfa crtanje) slikanje pozorišnog dekora. tvrdo otečen. . postati) sredstvo za štavljenje kože. nauka o metodima. nalaziti se izmeñu Scile i Ha-ribde biti u položaju kada opasnost preti sa dve strane. brabonj-ci (kod tvrde stolice). lat. a sve materi-jalno. Meri Beker-Edi. rascep. skene pozornica. blistanje. sa otvrtkom. scilicet (lat. otvrdnjavanje. med. logfa učenje) fil. Americi osnovala 1866. scititis (grč. tanin. pismo i molitvom. scisalije (nlat. stolica za sklapanje. raku sličan otvrdak. tvrdi otok žlezde. up. skimpodion) med. razderano mesto. gr č. eidos oblik. učenje o nauci.scenografija 889 scifoid nog crtanje nekog predmeta. scifoid (grč. u grčkoj mitologiji predstavljena kao žensko čudovište koje proždire mornare koji tuda prolaze. sprava za snimanje panorama. scirozis (grč. scisura (lat. sciroma (grč. scibala (grč. pukotina. skyphos pehar. nauka) „hrišćanska nauka". scirus (grč. to jest. scimpodijum (lat. scijevciologija (lat. bliska opasnost. zapaljenje kože. rak u o čima. rasečeno mesto. koji se tiče pozornice. pod uticajem jonizuju ćih (radioaktivnih) zračenja. sevanje. poljska stolica. pretpostavkama i ciljevima nauke. fig. scijentizam (lat. perspektivno slikarstvo. = tj. scissura) rascep. dakle i bolesti. nastaje svetlucanje (scintilacija). prštanje varnica. Scila (gr č . scirozan (grč. scirhosus) med. scisija (lat. stvaranje scirusa. scitogen (gr č . scintillatio) treperenje. scimpodium. treperenje zvezda. scissaliae. nestvarno je. sekta koju je u Sev. skirros) med. astr. skfrros otvrdnuće. okamenotina u obliku pehara. koja smatra da se bolesti mogu le č iti verom u Sv. zrnce istine i povoljnog dejstva leži u sugestivnom uticaju vere i molitve. raku sličan otvrdak. skytos koža. i kada se izbegne jedna — dočekuje druga. teorija saznanja. novci koji izlaze iz kovnice sa nekim nedostatkom. slikanje predmeta u daljini. vrč. scindere cepati) pl. poroñ ajna stolica. pozorišne slikarstvo. skirros otvrdak) med. skfrros) med. lat. scientia. scintilacija (lat. scintilatori (lat. prema vrtlogu Haribdi. med. sciroftalmija (grč. naime. scire licet. scaenicus) pozornični. sli č an raku. genkoren od gignesthai nastati. scissio) cepanje. ophthalmos oko) med. skra ć eno: sc. grč. šizma. scenografije (grč. još veća. scintillatio) organske ili neorganske materije ili njihovi rastvori u kojima. scientia znanje. scenski (lat. kod Mesine. skytos koža) med. skybalon izmet) pl. osnovama. skirros otvrdnuo čir. nlat. tj. Skylla.