F

F, f dvadeset peto slovo naše ćirilice, deseto naše latinice (F, f); kao skraćenica: £. = fak (lat. fac) u č ini; f. = futu-rum; £. ili £es. = fecit; £. ili lem. = feminlnum; £. ili fol. ili £*. = folijum, folio; f*. g°. = folio rekto; R. v°. = folio verzo; Fasc. = fasciklu £g. = franko; fr., frc. = franak (fr. franc); JCGZ. f = fa (četvrti ton od osnovnog tona S); £. = forte; ££. = fortisimo; fiz. F. = oznaka za stepen po Farenhajtu; £ = oznaka za frekvenciju; hem. Fm = fermijum; F = fluor; Gt = francijum. fabijevci (eng. Fabian society) englesko socijalističke društvo osnovano 1884. god. u Londonu koje je težilo da izvrši preo-bražaj postojećeg društva u socijalističke, ograničavajući postepeno privatnu svojinu i prenoseći zemlju i proizvodnju u državnu svojinu; nazvani po rimskom vojskovoñi Fabiju Maksimu Kunkta-toru (Oklevalu), koji je oklevao da se pusti sa Hanibalom u odlu čnu borbu. fabrika (lat. faber izrañ iva č, spravljač, veštak, zanatlija, fabrica radionica, fr. fabrique) tvornica, obrtnička ustanova u kojoj veći broj radnika, uz znatnu pripomo ć mehanizama koje pokreću naro čite mašine, sa većom podelom rada i većim kapitalom proizvode brže, jevtinije i u velikim koli činama neku vrstu robe (tkanine, svilu, mašine, staklo, šećer, municiju, avione itd.); fig. mesto gde se stvaraju izmišljotine, obično u rñ avom smislu, npr. „fabrika laži" i sl. fabrikavt (lat. fabrica radionica) vlasnik (ili: sopstvenik) fabrike, tvorničar, proizvo ñ a č fabri č ke robe. fabrikat (lat. fabricatum izrañ ene, napravljeno, fabricare izraditi, spravljati) potpuno preraćena roba, tj. roba koja se, po izlasku iz fabrike, više ne prera ñ uje. fabrikatura (nlat. fabricatura) v. fabrika-cija. fabrikacija (lat. fabricatio) proizvoñenje; prerada, prerañivanje (sirovina); fig. izmišljanje, kovanje (laži). fabrikovati (lat. fabricari) v. fabricirati. fabricirati (lat. fabricari) proizvoditi (ili: proizvesti, izraditi, izrañ ivati) u fabrici; proizvoditi naveliko; patvori-ti, npr. vino; raditi po odreñenom obrascu; fig. izmišljati, kovati (vesti, laži). fabrički (lat. fabrica) koji pripada fabrici, izrañ en u fabrici, tvorni č ki; fa-brička roba roba izrañ ena u fabrici; fabričke biljke biljke koje se prerañ uju u fabrikama; fabričko zlato bakar sa veoma malim procentom zlata (za nakite i dr.); vrsta zlata u listovima (za pozlaćivanje). fabula (lat. fari govoriti, kazivati, fabula) 1. basna, priča u kojoj se prikazuju dogaña ji č iji su junaci životinje, koje misle, rade, govore i ponašaju se kao ljudi, obi č no sa ciljem da pou č i ili da ismeje mane i slabosti ljudske. Kao pisci ovak vih priča čuveni su: Ezop, Lafonten, Lesing, Krilov, Dositej Obradović i dr.; 2. izmišljotina, bajka, laž; 3. predmet, sadržina (drame, epa, pri č e itd.). fabulirati (lat. fabulari) pričati priče, izmišljati, maštati, ć askati. fabulist (lat. fabula) pisac basana, basno-pisac. fabulozan (lat. fabulosus) kao u bajci, basnoslovan, izmišljen, neverovatan. favor (lat. favor) milost, naklonost, privrženost, odanost; in favorem (lat. in favorem) prav. u korist, u prilog. favorizirati v. favorizovati. favorizovati (fr. favoriser) biti naklonjen, pozleñ ivati kome, ići kome na ruku, potpomagati koga. favorit (ital. favorito) 1. ljubimac, milo-snik; 2. čovek koji je u milosti kod neke mo ćne, uticajne ličnosti; 3. nešto naj-omiljenije, naročito konj trkač na koga se najviše klade i koji ima najviše izgleda na pobedu; 4. sp. fudbalski tim, bokser, rvač itd. koji ima najviše izgleda da će pobediti. favoritizam (nlat. favoritismus) slabost prema ljubimcima, vlast ljubimaca. favoritkinja (fr. favorite) ljubimica, miljenica, milosnica, dragana, naro č ito nekog vladara. favus (lat. favus) sat, saće meda ili voska; med. vrsta kraste na glavi, strup.

fagedena

951

fakopsis

fagedena (grč. phagedaina) med. razjedan čir kod koga se raspadanje tkiva vrši veoma brzo tako da se površina čira naglo povećava. fagedeničan (grč. phagedainikos) met. razjedan, koji razjeda, nagrizan, KOJI nagriza; fagedetgčna sredstva sredstva protiv fagedene. fagena (grč. phagaina) med. bolesna strast za jelom, halapljivost. fago (grč. phagos, lat. phago) žderonja, izjelica. f a go l iza (grč. phagein žderati, lysis raščinjenje, rastvaranje, slabljenje) biol. slabljenje snage ćelija ždernjača (fagocita). fagot (ital. fagotto) muz drven duvački instrument sa najdubljim topovima od svih drvenih duvačkih instrumenata i sa potmulom bojom tona. fagotino (ital. fagottino) muz. fagotu sličan manji instrument sa višim tonom; tenor fagot. fagotist (ital. fagottista) muz. svirač u fagot. fagociti (grč. phagein žderati, kytos šu-plje telo; koža, opna) pl. fiziol. ćelije ždernjače, ćelije koje imaju sposobnost da „proždiru", tj. uništavaju mikrobe i mrtve ćelije organizma; to su poglavito leukociti. fagocitoza (gr č. phagein žderati, jesti, kytos šuplje telo; koža, opna) zool. svojstvo ćelija ždernjača (fagocita) da primaju u sebe i uništavaju bakterije i druga strana tela. fada (eg. fadda) negdašnji sitan egipatski srebrn novac = 1/40 pjastera. fadem (eng. fathem) hvat, eng. mera za dužinu = 2 jarca = 6 stopa = 1,828 t. Faegon (grč. Phaeton) met sin Heliosa (boga Sunca) i Klimene; na njegovu molbu dopusti mu otac da jedan dan upravlja nebeskim kolima, ali dečak, preslab da rukuje vatrenim konjima, skrene s puta i zapali nebo i zemlju, zbog č ega ga Zene ubije munjom da bi sprečio dalju nesreću; fae-ton (fr. phaeton) laka, nepokrivena, elegantna kola na č etiri to č ka; stariji oblik putničkog automobila sa platnenim krovom. faza (grč. phainesthai pojaviti se, pojavljivati se, phasis pojavljivanje) 1. izgled, pojava; 2. astr. mena (Mesečeve faze, Vene-rine faze), naziv za razli čite izglede Meseca i planeta koji zavise od njihovog položaja prema Suncu i Zemlji; 3. oblik, stepen razvitka (uslovljen promenom vremena i prilika), promena u stanju čovečjeg života; 4. fiz, stanje kretanja (kod oscilo-vanja) u odreñenom trenutku, odreñuje položaj i pravac kretanja tačke; istovremeno postojanje dveju faza, tj. tečnosti i č vrstog tela, npr. vode i leda. fazan (grč. phasianos) zool. gnjetao, poznata ptica iz reda „koka", poreklom iz Zap.

Azije, odomaćena i u Evropi (nazvana po azijskoj reci Fazis), spada u našu najvažniju divljač. fazon (fr. facon, lat. factio činjenje, pravljenje) rad, izrada, način izrade; oblik, kroj, način nošnje; spoljašnji izgled. fazonirati (fr. faconner) izraditi, izrañi-vati, uobličiti, uobličavati, oblikovati, doterati, doterivati, udešavati, udesiti; obraditi, obdelati; ukrasiti; fazonirana pića vešta č ki napravljena pi ć a, npr. konjak, rum itd.; fazonkrane tkanine tkanine sa šarama, mustrama, cvetovima. faj (fr. faille) teška svilena materija krupno tkana. fajans (fr. faience, ital. porcellana di Faenza) vrsta poluporculana (nazvana po italijanskom gradu Faenca). fajda (arap. fa^a, tur. fayda) korist, dobit; vajda. fajn (nem. fein) tanak, tanan, utan č an, nežan, lep, fin. fajnšmeker (nem. Feinschmecker) sladokusac, gurman. fajront (nem. Feierabend) prestanak s radom; naro č ito: vreme kad se no ć ni lokaln (kafane i sl.) moraju zatvoriti; fajerunt, faj(e)ramt. fajta (ma ñ. faj, fajta) vrsta, soj, pasmina, bagra. fajter (eng. fighter) sp. hrabar i oštar borac, onaj koji u borbi oštro i žestoko napada, naročito u boksu. fajfšuter (eng. fiveshooter) vrsta revolvera sa pet cevi. fakat (lat. facere činiti, factum) činjenica, delo, radnja, doga ñ aj; de fakto (lat. de facto) u stvari, stvarno, zaista; samovoljno, samovlasno; odmah, smesta, bez okolišavanja; fakt. faken (fr. faquin, ital. facchino) lutka od drveta ili slame koju konjanici, radi vežbe, ga ñ aju kopljem; up. fakin. fakin (ital. facchino, fr. faquin) mangup, hulja, nitkov, ugursuz; nosač, amalin; up. faken. f a ki r (arap. faqir, tur. fakir) siromah; muhamedanski kalu ñ er-prosjak, derviš; u Indiji: isposnik-pokajnik (kome pripisuju sposobnost razvijanja natprirodne snage, što postiže ubijanjem telesnosti i jakim usredsreñenjem volje). fakodan (grč. phakodes, phakoeides) sočivost, u obliku so čiva. fakozis (grč. phakos sočivo, leće) med. tamna pega u oku. fakoliza (grč. phakos, lysis drešenje; osloboñenje) med. vañenje očnog sočiva. fakometar (grč. phakos, metron mera, meri-lo) sprava za mereše ja č ine so č iva. fakopalingeneza (grč. phakos, palin ponovo, genesis stvaranje) med. ponovno stvaranje očnog sočiva. fakopsis (grč. phak6s, dpsis viñenje, oko) med. pegavost očnog sočiva.

fakos

952

faliment

fakos (gr č . phakos) med pega na koži u obliku so č iva, naro čito pega od sunca. fakoskotoma (grč. phak6s, skotia tama, pomrčina) med. zamračenost o čnog sočiva. fakocistitis (grč. phakbs, kystis mehur) med. zapaljenje č ahure o čnog so čiva. faksimil (lat. fac simile u č ini sli č no) veran snimak, verna kopija čijeg rukopisa (izrañ ena pomo ću bakroreza, litografije i dr.), tačno podražavanje rukopisa, potpisa itd. fakt (lat. facere činiti, factum činjenica) v. fakat. faktaža (fr. factage) taksa za prenos robe, prenosnina; preduzeće za prenošenje robe. faktis (fr. factice) laka pahuljičasta masa, zamena za kau čuk; dobiva se vulkanizovanjem biljnog uglja sumporom ili nekim njegovim jedinjenjem; dodaje se gumi za brisanje, mekim gumenim valjcima i listovima. faktitiva (nlat. factitiva) pl. gram. uzročni glagoli, u činski glagoli (npr. be liti, belim — činiti da postane belo, za razliku od beleti, belim — postajem beo); kauzativa. faktitivan (nlat. factitivus) koji stavlja u delatnost, učinski, uzročni; faktitivni glagoli gram. v. faktitiva. faktič ki (lat. factum) činjenič ki, stvaran, pravi; osnovan na činjenicama, dokazan činjenicama. faktor (lat. facere činiti, factor) činilac, činitelj; poslovoñ a, nadzornik, delovoñ a (u štamparijama, fabrikama, rudnicima itd.); posrednik izmeñu radnika koji rade kod ku ć e i fabrikanata; disponent koji zastupa neki trgovač ki posao ili upravlja nekom radnjom; upravnik faktorije; u Rusiji i Engleskoj: trgovački agent, komi-sionar; fig. činilac, okolnost, sila koja nešto stvara, činjenica; uticajna lič nost; mat. činilac, broj kojim se množi. faktorija (eng. factory) 1. fabrika; 2. veće trgovačke naselje u prekomorskim zemljama; mesto u udaljenim krajevima (npr. na severu Kanade) gde se vrši otkup lešine i snabdevanje lonaca i mesnog stanovništva. faktotum (lat. fac totum učini sve) onaj koji sve radi, koji se može upotrebiti za sve, glavni činilac, desna ruka, sve i sva (u nekom poslu). faktura (lat. factura) 1. trg. spisak kupljene (ili prodate) robe i račun o tome, račun o robi; 2. muz. obrada i gra ñ a muzi č kih komada. fakturirati (v. fakturisati). fakturisati (lat. factura) izdati podroban račun (fakturu) o prodatoj robi. fakule (lat. facula buktinjica, dei. od fax gen. facis buktinja) pl. astr. „buktinje", sjajne pege, izvesna svetlija ispup čenja na fo-tosferi, sjajnije od nje i zra č e ja č e no ona.

fakultativan (nlat. facultativus) 1. neobave-zan, ostavljen slobodnom izboru onoga koga se tiče; 2. koji osposobljava, koji daje pravo (na neko zvanje, posao i dr.); fakul-tativni brak brak (grañ anski ili crkveni) ostavljen slobodnom izboru grañ ana; supr. obligatoran. fakultet (lat. facultas sposobnost) prirodna sposobnost, dar; odeljenje univerziteta (pravni, filozofski); med. sila koja stvara proces u živom telu. fakultetlija (lat. facultas) onaj koji je svršio fakultet. fakh (arap.) šerijatsko pravo. falake (arap. falaq, tur. falake) klade, klada s užetom u sredini kojim se vežu noge krivcu pa mu se udaraju batine po tabanima. falakra (gr č. phalakra) med. ć elavost. falakrodan (grč . phalakroeides ć elast, sli čan ćeli) med. ćelav. falakrozis (gr č. phalakrosis) ć e davljenje. falanga (gr č . phalanx) 1. zatvoren ubojni red četa; jezgro makedonske pešadije, u obliku četvorougla tesno zbijen odred pešadije (od 4, 8 do 16 hiljada vojnika), naoružan dugim kopljima, koji je žestinom svog naleta obično rešavao sudbinu bitaka; 2. u utopističkom učenju Šar la Furijea (1772—1837) radna socijalistička opština od 1500—2000 članova; 3. španska fašisti č ka stranka; falange pl. aiat. članci nožnih i ručnih prstiju. falangitis (grč. phalanx članak) med. zapaljenje č lanaka. falangoza (grč. phalangosis) med. v. trihijaza. falanster (nlat. phalansterium) zajedni č ki dom i radionica za jednu falangu, tj. za zadrugu oko 400 radni č kih porodica, po sistemu francuskog socijaliste-utopiste Šarla Furijea (Fourier, 1772—1837). falarizam (gr č . Phajaris) svirepa vladavina, sli č na onoj giranina Falarisa. Falaris (gr č . Phalaris) tiranin u Akragasu na Siciliji (oko 570— 554. pre n. e.), čuven po svojoj svireposti i pljačkanju (na smrt osu ñ ene pekao je u jednom č eli č nom biku); ua. falarizam. falacija (lat. fallacia) prevara; log. pogreška, pogrešan zaklju č ak; sofizam; falacija optika (lat. fallacia optica) optička obmana. falda (nem. Falte) v. falta. faldistorijum (nlat. faldistorium) biskupski sto (kod katolika). falecijski stih metr. trohejsko-daktilski stih jedanaesterac, nazvan po grč. pesniku Falekosu: '- 01 *- U UI'- UI'- UI'- 0 up. hende-kasilabus. falzet v. falset. falzi- v. falsi-. faliment (ital. fallimento) 1. trg. obustava plaćanja obaveza, bankrotstvo, stečaj; 2. onaj koji je pao pod ste č aj, bankrot.

dimom ili svetlošću). familiaritas) prijateljsko ophoñenje. iskren. falcis srp. a kod žena za jednu oktavu više). previ-ti. falsificare) patvoriti. 2. narod-nost. famoza (lat. izlaženje semena iz muškog spolnog uda. grč. naročito verski. Fanar (arap. . glas iz glave (iz fistule). fanariot(i) (ngrč. nabirati. falset (ital. fa-naticus zanet. pevač iz fal-seta (iz fistule).). koji ima porodicu (npr. patvorilac. prirodan. patvorena stvar. falciformis) srpast. Falte) bora. npr.. poslužitelj.koren od regnymi slomim. falten) naborati. phallds napravljen muški ud) muški spolni ud. prekinem) med. falzen) 1. npr. skok konja u obliku srpa. famosus) čuven. lukav. zanesen) zanos. a samo bas ide za jednu notu dublje. u prirodnom sistemu biljaka ili živo- tinja: grupa životinja ili biljaka koje imaju zajedničko poreklo. savijati tabake hartije (kod knjigove-zaca). famulus (lat. boginja vesti (kod Rimljana). fanaticus) zanet. poreklo. rñ av. falsch) v. previja™. faloragija (grč. lažna izrada. sa nedostatkom. stanovnici kvarta Fanar (fenjer). fanal. govorkanje. zaslepljen. pasti pod stečaj. praviti lažne stvari (novac. fanaticus zanet. voj. uvredljiva tužba. nabor. kula svetilja. falš (nem. iskrenost. faltati (nem. familijaran čovek). veru. falcovati (nem. falsificatio) v. svedočanstva i dr. falorea (grč. rag. slobodan. faličan (nem. trg. fanatičan (lat. falsificator) krivotvo-rilac. naro čito: školski poslužitelj. falta (nem. docnije: naziv za sve Grke koji su u Turskoj bili na visokim položajima i imali velik uticaj na cari-gradsku patrijaršiju. fango-kupanje kupanje u mineralnom blatu (protiv reumatizma). familiaris) porodični. u sekst-akordima. daske. neu-siljen (u ophoñenju). obustaviti plaćanje. porodica. Phanari) grčki kvart u Carigradu (nazvan po kuli svetilji koja je u njemu). falkada (šp. favatizirati (lat. falciforman (lat. falsetist (ital. phallos napravljen muški ud. Falzmaschine) mašina za savijanje hartije. skrham. faix ki. nego gornje šupljine govor-nog organa (kod muškaraca od g do f2. propasti. kao simbol stvaralačke sile prirode. nlat.falirati 953 fango falirati (ital. fallire. famosum judicium) prav. sa manom. rod. falsch) pogrešan. ma-nljiv. ludo zagrejati za što. motka sa svetiljkom (kao znak bliske opasnosti). up. praviti bore. curim) med. famosa) vrsta karanfila koji samo na gornjem delu latice ima šaru u boji. na zlu glasu. prisan. famulus) sluga. zublja) 1. falsifikacija. ugledne i većinom bogate grčke porodice u Carigradu koje vode poreklo od grčkih aristokratskih porodica pošteñenih od gonjenja pri zauzeću Carigrada. familijarnost (lat. u obliku srpa. varalica. popustiti. prijateljski. dobro se upoznati s čim. falsificatio) krivotvo-renje. falsifikat (nlat. mahnito odan čemu. o kome se mnogo govori. curenje. nekom pokretu. najviši registri čovečjeg glasa pri čijem stvaranju ne pravi rezonancu grudna duplja. falcado) jax. znak (vatrom. ukućani. fanatik (lat. falsetto) muz. 4. g2. falso bordone (ital. lažan. naviknuti se na što. preterano zagrejan za što. naročito vruće vulkansko blato. fallere) pogrešiti.. fango) glib. ban-krotirati. 3. P1ipiliti. falsifikator (nlat. stranku itd. poverljiv. preterana zaslepljenost (za neku ideju. jednolika pratnja. zanesen. falzet. rheo tečem. lažno izdanje. falso bordone) kuz. savijalica. preterana odanost ili revnost. crep i dr. nosio o bahovskim svečanim ophodima („služba falusu" igrala je u prirodnim religijama Istoka veliku ulogu). blato. se familiariser) sprijateljiti se. phanari) pl. vest. srodnički. a isticali se sebičnošću i lukavstvom. falus (grč. phallos napravljen muški ud. čuven po zlu. familia) 1. naročito: muški ud napravljen od crvene kože koji se. famosa actio) prav. phanos luča. govor. zanesenjak. faličan. neiskren. 2. fanaticus) zaneti. fanal (fr. a donji deo je vazda beo. žlebiti. van sebe od oduševljenja) čovek do krajnosti odan nekoj ideji. familijaran (lat. poslu i dr. familijarizirati se (fr. krvarenje iz muškog spol-nog uda. kaža. naročito veri. nabrati. ngr č. zasle-piti. fama (lat. domaća čeljad. obeščašćavajuća presuda. famoza akcio (lat. famozum judicijum (lat. familija (lat. falsifikovanje {nlat. pritvoran. loš. famozan (lat. fanum hram. izvrstan. famulus. tužba koja vreñ a čast. fango (ital. 'Krivotvoriti.). falsifikovati (nlat. fenjer na brodu. falsificatum) krivotvorena stvar. falcmašina (nem. svetilište. patvorenje. familijaz v. druževnost. ili kad razni glasovi imaju iste note. falsifikacija (nlat. fanal. 2. falsetto) muz. glasovit. kod nas: Grci koji su dolazili u Srbiju za vladike i druge svešteničke predstavnike. prisnost. učiniti nekog fana tačnim. fama) glas. fanatizam (lat. pogrešna. mit. svojta. slavan.

skopeo) v. fantoš (fr. preterano velik. uobraziljni.ili kripto-kristalinski. phantastikos mašteni. ubradača. vesela lovačka kompozicija. cvetnjače. Farbe) boja. svetionik (nazvan po malom ostrvu Faru. zootrop. koji se može raspoznati samo pod mikroskopom). često sa više delova ili stavova koji prelaze jedan u drugi. naziv po eng. ono što je stvoreno maštom. skopeo posmatram) v. lagati. ona poslednja ima najveći značaj u umetnosti). zootrop. pomoću optičkih sprava. fargo belgijska mera za težinu: = oko 75 kg. lečiti Faradejevom strujom. kratka i tre-štava svirka trubama (u konjici). Faradejevom strujom. farba (nem. Farenhajtu. uobra-zilja. na kome je Ptolomej Filadelf podigao 825. v. npr. 3. varljiva slika. utvara. svesno preobražavanje predstava i njihovo spajanje u nove spojeve predstava koji nisu u opažanju dati (delatnost kojom u duši postaju slike predmeta je repro-duktivna ukoliko ponovo predo čava opažanja. priča stvorena maštom. 3.). 2. fantom. avet. up. pharao) hazardna igra karata. bog sna kod starih Grka. zanesenjački. maštati. grč. indukcioni elektricitet. svirati bez pripreme (što se hoće i kako se hoće). veštački napravljeni delovi tela. fantazma. phantasma pričina. med. zanesenjak. vrsta ludila kod koga bolesnik vidi aveti i sl. phaneros. cveto-noše (biljke sa vidljivim spolnim organima). faradizam fiz.. muz. fantom (gr č. agora skup) veština prikazi-vanja avetinja i dr. kapacitet kondenzatora izmeñu čijih provodnika poraste napon za 1 volt kad se napuni količinom elektrici-teta od 1 kulona. 1791-1867). farbati (nem. farandola (fr. fantazma (gr č. galama. fr. fr. phantasia) 1. fantazija (grč. paroh. faraon (hebr. a produktivna ukoliko proizvodi nove tvorevine. Fantaz. maštav) plod fantazije. tj. maštarija. v. ga-mos svadba. fanfare) muz. fanšon (fr. obmanjivati. Faradejeva struja fiz. priviñenje. velika svetiljka. fantazmoskopija (grč. razmetanje. laka ženska povezača. fantaskop (grč. 1686— 1736). Kystal-los) koji pod golim okom izgleda kao kri-stalinski (o kamenju) supr. farben) bojiti. tlapnja. muz. fantaskop (gr č. phantazesthai pojavljivati se. uobražavati. priviñenje. D. utvara. model čoveka ili životinje u prirodnoj veličini (u muzejima. fantazira™ (grč. god. jedinica za merenje električnog kapaciteta. 2. phaino. far (grč. utvara. čudnovato. fig. fantast(a) (grč. fanfaronada (fr fanfaronnade) hvalisanje. zamišljen. indukcija. phantazein. nazvan po Faradeju. fanfara (fr. v. fantome) 1. fanfaron) razmetljivac. neverovatan. 5. radi vežbanja u operisanju. hvalisavost. fantazmagorija (grč. za merenje upotrebljava se milion puta manja jedinica zvana mi-krofarad. fizičaru G. maštav) koji je postao čistom delatnošću mašete. čarolija. farad fiz. sanjarija. phantasma) slika stvorena maštom. . maštarski. fandango) španski narodni ples u 3/4 takta. pre n. nestvarno. očit.fandango 954 Farenhajtov termometar fandango (šp. Faradeju(M. uobražen. kula svetilja. zanositi se. vot. priviñenje. fanfaron (fr. phantastikos mašteni. limeni duvački instrument. Farbe boja) hazardna igra karata u kojoj je glavno njihova boja. phare) 1. brak) pl. biti u bunulu. Farenhajtov termometar toplomer koji je izmeñu tačke smrzavanja i tačke ključanja vode podeljen na 180° (nazvan po pronalazaču. e. ogroman. komad koji izvode samo trube. Faraday. phantasia) sanjalica. bez obzira na stvar- nost. u nevezanom obliku. lečenje indukovanom. phanerds vidljiv. izmišljeno. pharao) u Starom zavetu: titula egipatskih kraljeva. mikromeran ili kriptomeran. svetionik visok 135 t). faradizam. fizičaru i hemi-čaru M. hvalisanje. fig. varljiva slika. fantastičan (grč. 2. buka. farandole) brzi provansal-ski ples u 6/8 takta. fantasia) kompozicija bogata sadržinom. nem. fanerokristalinski (grč. onaj koji svoje maštarije smatra stvarnim i koji hoće da udesi stvarnost prema njima. sastavljen od pet figura. opsena. koji dočarava ljudima u snu prijatne stvari. indukovana struja. faneromeran (grč. predstava. fantoche) lutka' koja pomoću konca podražava ljudske kretnje. uobraziljni. boja u kartama. sanjariti. basnoslovan. ned. fantastike (gr č. bulazniti. neobičan. Fantaz (gr č. grkljan. mikro. 3. skopeo posmatram) psih. phantasma. Pharos. faradizirati med. fanchon) med. mašta. naročito: kamen čiji se pojedini sastojci mogu razaznati golim okom (supr. brat Morfejev. velika lampa. junak na jeziku. halucinacija. razmetanje. farao (gr č. varati. pri kome igrači udaraju u kastanjete. bojadisati. panoptikumima i dr. phantazein) 1. m^ros deo) koji se može raspoznati golim okom. Phantasos) kit. farbl (nem. 4. hvalisavac. čovek sa preteranom i suviše razigranom maštom. fanerogame (grč. phaneros. buncati. faradizacija med. 2. (ital. improvizovati. psih. prednji fenjer na automobilu (služi za osvetljavanje puta).

pharynx. začepljenost. farmakognostika (grč.. pharisaeus) „odvojeni". farinozan (lat. grlo) anat. faringotomija (grč. beličast. pharmakon) lek. pharisaeus) licemerstvo. faringostenija (grč. kovčeg) kućna i putna apoteka. čarobni napitak. lečenje) nauka o primeni (upotrebi) lekova. Faris Persija. fariigoplegija. faringoperistola (grč. član religiozno-političke stranke kod Jevreja. parilysis uzetost) med. grapho) ispitivanje kvaliteta i vodopivosti brašna. farmakodinamika (grč. nauka o tome. pharynx. mera) sprava za merenje lekova. mania pomama. strogo propisane verske dužnosti muslimana. čarobno sredstvo. farisej (hebr. grčevito skupljanje mišića ždrela. arseno-kiseli krečnjak. pharmakon. farina brašno. logia nauka) nauka o ždrelu i njegovim bolestima. pharynx gen. bled. gnosis poznavanje) v. pharamakopoiia) spravljanje lekova. faringografija (grč. grč. ždrelo. farmakokatagrafologija (grč. malaksalost. koja se upotrebljavale i za kurirsku službu. dynamis sila. iznurenje) med. suženost. merilo) sprava za ispitivanje kvaliteta brašna. phdrynx. farinometar (lat. farmako. pharmakon lek. pharmakon. grapho pišem) aparat za ispitivanje kvaliteta i vodopivosti brašna. mutan. farina) brašno. katagrafologija. grč. pharynx. faringolizis. farmakopeja (grč. far. tetron mera. farmakognozija (grč. majur (naro čito u Engleskoj i SAD). faringolizis (grč. pharmakoposia) pijenje. faringeurizma (grč. farmakolit (grč. farmakoterapija (grč. pre n. pharynx. brašnast. therareib negujem. 2.koren od regnymi slomim. lithos kamen) otrovni kamen. skopeo posmatram) med. -pere. ždrelo (početak jednjaka). theke pričuva. uzetost ždrela. suženost. phatingos ždrelo. ustaljen. rezanje) med. zapaljenje ždrela. farinks (grč. pharynx. rezanje) hir. pr. faringotom (grč. faringospazmus (grč. oblaganje) med. farmakoterapija. logia nauka) nauka o propisivanju lekova. receptura. farmakologija (grč. otrov. franmason. grč ždrela. sužavanje ždrela. farip (lat. rag. koja je propovedala strogo ispovedanje Mojsijevog zakona. pharmakon.farzovi 955 farmakoterapija farzovi (arap. farina brašno) sitan šećer. slik. faringologija (grč. farinografija (lat. pharmakon. pharmakon. proširenost ždrela. licemer. sužavanje ždrela. grč. od II v. peristole pokrivanje. farmakografija (grč. pharynx) med. nauka o propisivanju lekova. farinosus) brašnjav. v. pharynx. pharmakon. opisivanje lekova.(grč. metria merenje) merenje lekova.) pl. začepljenje. lysis. tur. pharmakon. fig. pharmakon. pharynx. pharmakon. pharmakon. tome sečenje. farina (lat. pharynx ždrelo. farmakoteka (grč. farina brašno. faringoskopija (grč. up. uzimanje lekova. farmakopola (grč. lečim) v. sanduk s lekovima. spoljnim. skrham. . lat. pijenje otrova. emphrazis začepljavanje. eyrys širok) med. nepokretan) ureñeno poljsko imanje. krvarenje ždrela. pharynx. gnosis poznavanje) deo farmakologije koji se bavi drogama. farmakon (grč. zvanični spisak uputstava za apotekare o spravljanju. grkljan. pharynx. pharynx. fizičkim svojstvima lekova. strast) preteranost u traženju ili upotrebljavanju lekova. farmakopozija (grč. farmakometar (grč. poietik6s vičan da spravi. farmakognozija. faringoragija (grč. vešt da izradi) nauka o propisivanju lekova. sten6s uzan) med. zapušenost ždrela. jednom prečišćen šećer. pretvorstvo.(grč. pharmakon. farisejizam (lat. pharmakon. farmakoterapeutika (grč. logia nauka) nauka o sredstvima za lečenje (lekovima) i o njihovom dejstvu na čovečji organizam. spasmos grč) med. firmus čvrst. farina. zapušavanje) med. faring. prekinem) med. parusch. katagraphb propišem. tj. pharynx gen. farmakometrija (grč. u čemu je bilo mnogo pritvor- stva. faringemfraksis (grč. graphia opis) opisivanje ždrela. phdrmakon) predmetak u složenicama sa značenjem: lek. farmakomanija (grč. farma (eng. pharingos) predmetak u složenicama sa značenjem: grlo. plege) med. pretvaran čovek. metron merilo. faringoplegija (grč. pharmakon. tome sečenje. faringizam (grč. pregled ždrela naročitim ogledalom. therapeia negovanje. franc-macon) v. pharynx. poles prodavac) prodavac lekova. faržejski. snaga) nauka koja prou čava dejstvo lekova. farm od lat. faringoparaliza (grč. grapho pišem) 1. farmazon (fr. rasecanje ždrela. e. farisi (arap. faringitis (grč. pharmakon. phdrynx) med. pharynx. ispitivanju i održavanju lekova. farisi persijski) najamnička konjica po tvrñavama nekadašnje Turske Carevine. instrument za otvaranje jedn>aka rasecanjem. uzetost ždrela. trgovac lekovima. koji objavljuje sani-tetska vlast neke države (dispenzatorifarmakopoetika (grč. farinograf (lat. salaš.

kada je vedro a vreme toplo i mirno (naziv po tome što narodno verovanje ovakve pojave pripisuje čarobnoj moći vile Morgane). glavni izgled. fascis svežanj. suñeni. lat. filovati. facette lišce. nesrećan slučaj. student farmacije. fatalan (lat. koji pripada galeriji dela antičke umetnosti u vili Farneze u Rimu. puniti. fasetirati (fr. akata). fata morgana (nlat. šala. lice. sudbonosan) sudbinom odreñen. učenje o predodreñenosti za blažen-stvr ili prokletstvo (up. lice (grañevine). farce. fasciculus svežnjić. fascikulirati (lat. koji potiče iz te galerije. opsenjivanje. farcire zapušiti. fasung (nem. Fassung) 1. prednja strana. opsena. fatigirati (lat. kitica) svežanj. veza. facon) pravljenje šara. fas (fr. zasleplji-vati. fas et nefas (lat. zamoriti) 1. fasciculus) povezati u sveske (fascikle). neprijatan. napuniti) manje pozorišne delo vulgarne komike. pharmakon. npr. zlokoban. dopušteno i nedopušteno. fascinirati (lat. an fas (fr. burleska. kitica) v. v. pokvariti sliku suvišnom izve-šta č enoš ću. per fas et nefas (lat. nesreća. Watte. čovečjeg prava). fascikule (lat. s mukom izraditi . fastozo.). fascikl (lat. 4. fata (nem. fas et nefas) pravo i nepravo. fazon. sudbina) 1. farmaceum (grč. fasces) pl. fatum sudbina. „Farnezijski bik". učvršćivanje dragog kamenja u zlato ili srebro. omañijavati. franc-mafon) v. prednja strana. šaljiv čina. zaslepiti. ono što je dopušteno (za razliku od jus. držalo. lakrdija. 2. skraćen naziv za magistra farmacije. sveščica (spisa. apotekarstvo. fas (lat. optička pojava u atmosferi.farmakohemija 956 fatigirati farmakohemija (grč. opsenjivati. mu-stara ili cvetova (ka tkaninama). opčinjenje. uzimanje potrebne količine (npr. povoj. fr. fatum sudba. pristalica fatalizma. opučinjenje. opseniti. fasovanje. besposličenje. srascinacija (lat. farmer (eng. faseta (fr. optočenje. fasces (lat. fason (fr. fascijacija (nlat. fatalist (lat. fata Morgana) „vila Morgana". s prednje strane. eng. fatigare umoriti. vera u sudbinu i njenu neizmenljivost. farmacajt (grč. fazenda) veliko poljsko imanje u Brazilu. fasovanje (nem. farmer) posednik poljskog imanja (farme). teol. facies lice) 2. povijanje. upotrebljavanje leka) 1. farce) kuv. fascis svežanj. farceur) lakrdijaš. far niente) nerad. farser (fr. stavljanje zavoja. liktori nosili pred konzulima kod Rimljana). 3. facade) vrh. fastoso) muz. en face) s lica. opna koja obavija miši ć e i grupa miši ć a. uglja za brod. zavijanje. farmacajt. očarati. per fas et nefas) svim sredstvima. farmaceutska hemija grana hemije koja se bavi proučavanjem sastava lekovitih materija i hemijskih procesa pomoću kojih se one mogu spraviti. fig. franmason. 2. fascia) med. zla kob. dem.). farnezijski um. fastozamente (ital. fascija (lat. farmaceut (grč. vatelin. drago kamenje i dr. slik. spravljač otrova) onaj koji spravlja lekove. fatum) sudbonosnost. slabo. fasciculus svežnjić. neizbežan. opčinjenost. snopić pruća iz koga je provirivala sekira (koji su. opčinjavati. fatalizam (lat. optočavanje. velelepno. dolče far nijente (ital. neizmenljiva sudbina. spreda. fatelin v. 2. „tera baba ko-zliće". 3. svrab ili sirab. fastozo (ital. fatalis sudbin-ski. izgled. kao znak krivičnog pravosuña. itd. lik predela i predmeta u vazduhu usled preloma i potpunog odbijanja (total-ne refleksije) svetlosti. far njente (ital. fatum) onaj koji veruje u sudbinu. fasenda (port. wadding. Fassung) sledovanje hrane (vojničke). pharmakeus spravljač lekova. varka. farsirati (fr. očaravanje. apoteka. očaravati. naročito u Americi. uokvirenje (slike). okvir. fasonerija (fr. pharmakeia davanje leka. vazdušne pojava koja se često vidi u tropskim krajevima. oma-ñijati. snop. fas) 1. v. ouate) v. koban. fatalnost (lat. pharmakeion) v. fascikl. di-plomirani apotekar. fasciatio) med. malo lice) bru-šenjem uglačana pljosan na dragom kamenju i finoj staklenoj robi (udešena prema zahtevima optičkih zakona o pre-lamanju svetlosnih zrakova). chemeia) deo farmakologije koji se bavi hemijskim svojstvima sredstava za lečenje (lekova). vata. apoteka. farmacija (grč. ital. face. „Farnezijski Herkul" i dr. slušalac. očaranost. sveska. 2. farsa (fr. nesrećan. facetter) brusiti (ili: iz-brusiti) u kose pljosni (staklo. farmasoi (fr. zavoj. fasada (fr. nauka o spravljanju lekova i svemu što je s tim u vezi. sudbonosan. Arabljani je zovu: sarab. dolce far niente) slatko je ništa ne raditi. optok. naročito na obalama Sicilije i«Kalabrije. nadevati iseckanim mesom. v. fascinatio) opčinjavanje. traka. raskošno. predestinacija). lat. uokvirivanje. fa9on) v. apotekar. božansko pravo. okov. pravo osnovano na moralnom zakonu. fascinare) opčiniti. fastosamente) muz.. sjajno. pharmakeiis) 1.

Faust (lat. imanjem i krvlju. razni izgledi i sastavi taložnih stena koje postaju istovremeno. facit (lat. Faulenzer) hartija sa pravim linijama (kao podmetač pri pisanju). arap. odanih čudnim požudama i ljubavnim pustolovinama. jarećim nogama i repom). dobro se snabdeti čim. pretinac (na pošti). poklade. Fasching) mesojeñe. ali pod različitim pogodbama i u različitim sredinama. faul (eng. boksu i dr. Fatima (tur. natprirodne »seneka bića koja se. grana (znanja. prljav) sp. u želji da sazna istinu i pozna trenutak sreće koji bi bio toliko lep da bi se moglo poželeti da večno traje. flora. wattieren. up. facijalna linija (nlat. sudbina. . fašistička država hoće da bude „gospodar nad svima radi dobra sviju". glavni junak istoimene Geteove tragedije. Fachmann) stručnjak. na trkama: svaki zabranjen postupak vozača ili jahača). kob. „čisti". nacionalsocijalizam. fascia) traka. npr.Fatima 957 feb sliku. Jedinka je samo državni grañanin. fattura) v. da bi se šanac pred utvrñenjem ispunio i tako napravio most za opsañivače pri vršenju napada). Faustus. facialis) lični. slično grč. foul nepošten. facijal- ni nerv znat. docnije identifikovan sa grčkim Papom. imperijalistička. fauna. fatilja otvoriti. f acies lice. facies) Spoljašnjost. fautor) zaštitnik. fauna) poznavalac nsivotinja. najzad došao do saznanja da je najve ć a sre ć a u radu za dobro drugih. faulencer (nem. Fach) 1. koji su liktori nosili ispred rimskih vlastodržaca kada su se ovi javno pojavljivali. Faun (lat. fautor (lat. znalac. nauke). pokrovitelj. Phoibos) mit. rimski bog šuma i polja. koji je. ital. iznos. facies Hippocratica) med.). pomagač zločina. traaseni i nañeni broj. čas kao neprijatelji). u fudbalu: namerna grubost. mrtvačke lice. phake) med. facitis (grč. Toj svrsi stavljene su u službu sve pojedinačne oblasti javnog života. fauna (lat. fatum) sudba. nepošten) ot. struka. antidemokratska. zubna duplja. nlat. koji pripada licu. fatina (ital. fautor delic-ti) prav. „sjajni". Faunus) mit. sa ciljem da održi kapitalizam u Italiji i proširi itali-jansku imperiju. pomagač. faschieren) seći. mora ili dela mora. osećanje. up. koju je sprovodio u Italiji Benito Musolini. molitva za dušu umrlih. zbir. koje ima svega sedam stihova. lat. fig. faširana šnicla šnicla od sec-kanog mesa umešenog sa hlebom i lukom (a i krompirom). nepropisno. individualna sloboda ima da se utopi u svemoći države i njenog voñe: „ne sloboda. faktura. razvratnik. fašanke (nem. faširati (nem. pro-šavši mnoge peripetije. fata. htenje i delanje prvenstveno da posveti celini i da joj služi telom i dušom. podbadač na zločin. foul prljav. izgled) pl. seckati (meso). 2. pokretač mišića lica i pljuvačnih žlezda. ital. pregradak. fatum (lat. up. veliki pohotljivac. facijes (lat. kao i kod nas. Fee. snop pruća za ispunjavanje šančeva (kod radova u vodi i opsada. koji se tiče lica. f6e. fahman (nem. linea facialis) crta lica. kao znak gospodarske vlasti. više fauna (šumskih demona koje su predstavljali sa krivim nosem. lice. karneval. aristokratska i apsolutistička ideologija i politika. fascis svežanj pruća) santrač. * satirima. facijalni (nlat. jedan od nadimaka Apolona. Fatime. fatam odbiti dete od sise) ime četvrte kćeri Muhamedovo. fatiha) ime prvog poglavlja (sure) u Ko-ranu. phatne) znat. sklopio savez sa ñavolom (Mefistofelom) i. mešaju u čovečju sudbinu čas kao prijatelji. opis ili spisak takvih životinja (knjiga). prekršiti propis u igri (fudbalu. sladostrasnik. veštak u nekom poslu. tur. fašist(a) (ital. osvojiti. prekršaj pravila u sportskom takmičenju (u boksu: nedopušten udarac. fe (fr. fascismo) sistem državnog kapitalizma i nacionalistič-ka. antički bog Sunca. fascista) pristalica i pobornik fašizma. fatne (grč. fatura (ital. fatua) vila (u romanskom i keltskom narodnom verovanju. otuda fig. pustiti da listovi salate malo provenu na taj način što se malo preliju naročitim sosom i sirćetom raz-blaženim toplom mašću. lat. potrebnim novcem i sl. faša (ital. fascis svežanj pruća iz koga je strčala sekira. žene Ali-kalifa. udes. primetna promena u licu samrtnika. izgled. muslimanski „očenaš". simbol fašizma je svežanj pruća sa sekirom (vlast nad životom i smrću). ona mora svoje mišljenje. facinus) nedelo. faulirati (eng. poklade. 2. zločin. fašing (nem. živac lica. glavna molitva muhamedanaca. facinus (lat. facijes Hipokratika (lat. Watte) postaviti vatom. huv. fatiha (arap. Fatma. feb (grč. deo nacije ovaploćene u državi. fascina. grubo napasti. zapaljenje očnog sočiva. Faunus rimski bog šuma i polja. nem. fatirati (nem. Pored njega je bilo. fautor delikti (lat. fauna) životinjski svet jedne zemlje ili nekog kontinenta. nego red. ishod. fah (nem. Faust) lit. faunist (nlat. facije (lat. hijerarhija i disciplina". nem. facit čini) suma. rezultat. kol. Fasching) mesojeñe. fašizam (lat.

nečisto ća. groznica. oploñ enje. feuilleton) podlistak. feding (eng. foederativus) savezni. fecundatio) biol. febris (lat.) lednik (gle čer) u skandinav-skim visokim planinama. rimska Dijana). februarius) veljača. pero (kao ukras). Feder) pero (za pisanje). izdaja. fekulencija (lat. felovija (nlat. nekog ministra. fels (arap. Feldwebel) narednik (u bivšoj austrougarskoj vojsci). febrilan (nlat. savezna država. „sjajna". savez. felčer (nem. faeculentio) talog. sredstva. meh. federalizam (lat. fekulentan (lat. „čista". pruglo. febronijanizam slobodoumni pokret kome je bio cilj stvaranje samostalne biskupske narodne crkve i otcepljenje od Rima u Nema č koj (po biskupu U. fel (lat. faecalia) pl. odgovara našem general-pukovni-ku (armijskom generalu). foederis savezni ugovor. fekulometar (lat. fekul (šv. ukras od lišća (rezbarski ili slikarski). prestanak groznice. fading) rad. federirati (nlat. feldmaršal-lojtnant (nem.) najstariji arapski bakreni novac. nosi se preko stihara i epitrahilja. ogrtač) u pravoslavno] crkvi: široka gornja sveštenička odežda bez rukava. fr. fel. feldmaršal (nem. ranarnik. istezati se i skupljati se. Phoibe) mit. foedus gen. lekarski pomo ć nik. Feldmarschall-leutnant) podvojvoda. feliks (lat. supr. foederalis) koji se tič e saveza. skrob. federativni (nlat. febrifuga) pl. sa talogom. soj. feldspat(i) (nem.: centra-lizam i unitarizam. glinenci. f^deralisme) 1. faiblage) zakonom dopuštena manja težina kovanog novca. fel) žu č . inače obično beli ili crveni. štirak.feba 958 feljton feba (grč. grč metron mera. opruga. feldcajgmajster (nem. feler (nem. med. federativni sistem savez država. koji sadrži izmet (pogan). vidar. Feldscher) vojnički bolničar. feuillage) apx. faecula pečen vinski streš) hen. maršal. politički smutljivac. phainoles debela gornja odeća. perjanica. fele) vrsta. felozan (lat. feblaža (fr. npr. sistem ureñenja federativne (savezne) države. federalist(a) (lat. plastike veština uobličavanja) veština vajanja u pluga. faecula. popuštati pod pritiskom. spletkaš. tur. feluqah) mala. jedan od nadimaka anti č ke boginje Meseca (grč ka Artemlda. faeculentus) talogovit. politička težnja za stvaranjem saveznog oblika države. pun žu či. porok. spojiti (ili: udružiti) u savez. feljton (fr. ali se opet vraćati u raniji položaj. mutljagovit. koji se tiče izmeta. groznični. faiseur) izazivač politi č kih nemira. fekula (lat. laktaš. felbebl (nem. arap. gibanj. feloplastika (grč. stupiti u savez. greška. febrifugijum (nlat. čin u nekim vojskama. stalna rubrika dnevnog (političkog) lista odreñ ena za lepu književnost (ro mane i . Honthajmu. povremeno slabljenje ili potpuni prestanak prijema zvuka prilikom slušanja radio-emisija. vrhovni komandant vojske. podmaršal. Feder) 2. oplo ñ avanje. felonia) verolomstvo. febrilis) med. savezni. foederatio) savez. duga i uska jedrilica s veslima. Feldzeugmeister) artiljerijski general u bivšoj austrijskoj vojsci. stanje povišene telesne temperature. merile) sprava za utvrñ ivanje količ ine vode u skrobnom brašnu. fekundacija (lat. savez država. feder (nem. naro čito egipatski seljak (zemljoradnik). drugi mesec u godini (28 ili 29 dana). nedostatak. federirati (nem. Feldmarschall) najviši vojnički. febris) med. hemijski čisti su bezbojni. pokajanje. fedajin (arap. životinjski i čovečji ekskrementi. fallah. grozničav. N. a kod drugih kosi (plagioklasi). veoma česti sastojci vulkanskih stena. fekalije (nlat. cepaju se u dva pravca: kod jednih ti pravdi su meñusobno uprav-ni (ortoklasi). lekovi protiv groznice. federalni (nlat. phellos pluta. fejaža (fr. pogreška. koji je pisao pod pseudonimom Justus Febronius). pokretač. febrilis) med. federativna država savezna država. febrilnost (dat. februatio) religiozno čiš ćenje. felah (arap. mutljag) izmetni. phelones. foedus) pristalica (ili: pobornik) federalizma. feluka (ital. fela (ma ñ . u Engleskoj nekada: svaki zlo čin s ubistvom. 2. fezer (fr. felix) srećan. mutan od taloga. feluca. februar (lat.: onaj koji je žrtvovao svoj život) palestinski gerilac koji vodi ne-pomirljivu borbu protiv države Izrael. febrifuga (nlat. felon (grč. pasmina. onaj koji provodi u delo čije planove. rastezati se i stezati. februacija (lat. nazvan po rimskom godišnjem prazniku čiš ćenja i pokajanja (februa) koji je toga meseca pro-slavljan. zamu ćen. fellosus) žu č an. Fehler) mana. faecis talog. febrifugium) med. foederare) 1. faex gen. fekalan (lat. min. zamuće-nost od taloga. federacije (nlat. federacije. spa j anje ženske oplodne ćelije sa muškom. Feldspat) pl. fellah) arabljanski.

poreklo) v.). fen (švajc. zbog čega se njegov rastvor u vodi (1—5%) upotrebljava za dezinfekciju. vrsta japanskih petlova koji se odlikuju neobično dugim repom. bedro. feniks (grč. strah od sjajnih predmeta. naročito pojava bolesti. fenomenogonologija (grč. fender (eng. phainomai pojavljujem se. pravac filozofije koji ono što je dato u iskustvu smatra „pojavma" (feiomenima) nesaznatljive „stvari po sebi" (Kantov kriticizam. stegneni. Spense-rov evolucionizam). phainomenon) pojavni. phaino osvetljavam. otuda i = hidrofobija. neprolaznog i besmrtnog). fenijanizam (eng. jastuk ili lopta napunjena plugom ili kučinom koja visi na brodovima sa strane i služi za umanjivanje jačine sudara pri pristajanju brodova. gen. phainomenon. butinski. uspeh. petstoleće. reč ženskog roda. up. fenicizam (grč. kome je bio cilj otcepljenje Irske od Engleske i osnivanje samostalne irske republike. fenomenalan (grč. lat. karbolna kiselina. bedreni. ubistvo »sene. perje im je raznobojno a naravi su mirne (drže se samo radi ukrasa). phainomenon pojava. u Americi. femininum) gram. femina žena) 1. purpurna boja) med. phainigmos) med. occidere ubiti) nasilje nad ženama. zimskog sna. mitska ptica starih Egipćana. fenomenografija (grč. graphia opis) opis. feminizam 1. phoinix purpur. v. feminin (lat. phainomenon pojava. femininum) fiziol. pod maskuliranje. phaino iznosim na videlo. feniks-period u hronologiji vreme od 500 godina. kao što se pišu feljtoni. Fenians. na lomači koju sama priredi. fenomenizam (grč. feminizam (lat. noumenon-a). zabavno. izvanredan (čovek. prijatno. zootrop. služi za punjenje zrna koja izazivaju požar. logia nauka) učenje o postajanju pojava. vrsta mehaničkog muzičkog instrumenta. delo itd. feljtonski (fr. vrlo neobičan. fenol (grč. 2. but. ženske osobine kod muškaraca. femoris stegno. čudnovat. mit. 2. datumi seobe ptica. ženskog roda. femina) žena. 4. favonius blag zapadni vetar) 1. fenomenalizam. koja živi 500 godina a zatim. ase-tum sirće) farm. Fohn. femina. 2. fenomenogenija (grč. phoinix) 1. feminist (lat. 5. phain6menon) fil. feuilleton) u obliku podlist-ka. gram. ženstvenost. bedra. sličnog aržtonu. feljtonist (fr.koren od gignesthai postati. gonos rañanje. sjaj. od batinanja do prisiljavanja na prostituciju. male boginje. feministkinja (lat. sredstvo za izazivanje crvenila kože. Kontov pozitivizam. ženoubo j stvo. doba parenja itd. svaka pojava u duhovnom i spoljnom svetu koja se prikazuje našem opažanju (čulima). nastati. femina) pobornica emancilacije žena. Fenians) sistem i metode borbe fenijanaca.fsljtonist 959 fenomenografija priče). lat. fenakistoskop (grč. opisivanje pojava. femina (lat. staroirski fene stanovnik Irske) članovi revolupionar-nog irskog udruženja. fenigmus (grč. bezbojan kristalni prašak. čest naziv raznih osiguravajućih društava. crvenilo kože. fil. feminizam 1. ženske draži. 3. pokret žena za osloboñ enje od podreñ enog položaja i za izjednačena u pravima sa muškarcima. lek protiv visoke temperature i glavobolje. sunčana ptica. femur gen. naro čito kod homoseksualaca. umetničke i književna prikaze i popularnonaučne članke. veoma redak. phaino iznosim na videlo. oleum ulje) hem. topao i suv vetar u Alpima. fender) odbojnik. odličnog. phainomenon pojava. jedan od antipiretika. nauka o pojavljivanju.). . femininus) ženski. ženskost. femina) pristalica emanci-pacije žena. retko sposobna ličnost. naročito teško objašnjiva ili retka prirodna pojava. sprava za proizvoñenje vazdušne struje. pojava (za razliku od „stvari po sebi". sjajna pojava. roñenje. fenomenogonija (grč. femoralan (lat. phainomenon pojava. butina. grana prirodnih nauka koja se bavi povremenim (periodičnim) pojavama u biljnom i životinjskom svetu. svetlost. femoralis) znat. teh. nlat. logia nauka) biol. kao i njihovim uzrocima (cvetanje i datumi u razvitku biljki u toku godine. feničanska vatra rastvor fosfora u sul-fidu ugljenika. phobos strah) med. osnovanog 1861. tj. fenacetin (grč. postajanje pojava. fenomenogenija. roditi se) postanem. znak psećeg besnila. up. kiste sanduk. phainomai pojavljujem se) 1. fenomenalizam (grč. električni aparat za sušenje kose. skopeo posmatram) v. poreklo. 2. obelodanim. feuilletoniste) pisac podli-staka (feljtona). lat. čudo. katkad do 3 t. paljevinama i dr.). deluje antiseptički. lako. femicid (lat. ženski rod. femininski (lat. gonos rañanje. koji se tiče stegna. 3. fenomen (grč. phainomenon pojava) v. feminiranje (lat. phengos videlo. fenijanci (eng. roñenje. svoje ciljeve hteli su da postignu krajnje nasilnim sredstvima (ubistvima. fengofobija (grč. sama sebe spali i iz svog pepela ponovo oživi podmlañena (simbol nečega veoma retkog. pokazujem. fenologija (grč.

phainomenon. surovost. nikakve suprotnosti. ferotipija (lat. po Kantu: predmet iskustva (supr. ferre nositi. koji pada o raspu-stu. atomska masa 253. roden. fermentum morbi) bolesna tvar. pristojan. fair) besprekoran. skup spoljnih. koji može da previre. stgrč. kisnuti. fertilitet (lat. ferijalne kolonije zajednička letovanja školske omladine za vreme letnjeg raspusta u klimatski zdravim krajevima ili na moru. znak Fm. fertilis) biol. fermentum ventriculi) med. farag uteha. tešenje. Fermaju (1901 — 1954). ferrum gvožñe. uloga. Vergaser) teh. krvoločnost. usrdan. izazi-vač vrenja (mikroskopski sitna gljivica koja svojim razvojem i umnožavanjem izaziva vrenje). u kojoj gori sveća ili petrolej. silama itd.89 1. sudski). grč. žukva. ferster (nem. ferment (lat. ferialis) raspusni. feredža (arap. nauka o prirodnim pojavama. ferre) plodan. želudačni sok. izražajima. nevidljivih osobina (oboje su samo dve strane jednog živog bića. previrati. feroce) muz. zbog sličnosti njihovog geološkog razvitka. vrenje. fermentativan (nlat. tur. izrañuje se od čoje i ukrašava gajtanima. daščica. gvožñevit. feriae) dani odmora. fertilizacija (lat. fermentabilan (nlat. e. stvaranje gvožña. častan. kockanju. boje kao rñ a. ferman od fermuden zapovedati. pošto se jedno bez drugog ne može ni zamisliti). ferruginosus) gvožñevit. ferruginosa) pl. ferkin (eng. typos lik. . fermentacija (lat. fertilan (lat. rñast. fertilis. previrljiv. feruginoze (nlat. učenje o pojavama (za razliku od učenja o „stvari po sebi"). ferocitet (lat. ferman (pere. ferijalni (lat. redni broj 100. nazvan po grčkom pesniku komedija Ferekraste-su (oko 430. ferijalni kurs tečaj u vreme letnjeg raspusta (za učenje ili usavrša-vanje u čemu). vidljivih osobina živih bića. fermata (ital. phainomenon. feroče (ital. fermen) vrsta kratkog muškog prsnika koji se ne zakopčava. fenotip (gr č.) prvi mesec persijske godine. previranje. divlje. ferto neka nosi) deo imanja koji katolički sveštenik mora da ostavi zaveštanjem crkvi. ferlong (eng. proces spajanja spermatozoida i jajne ćelije. vatren. da kisne. ra-spust (školski. otvorena igra (u kla-ñenju. nad završenom notom: znak završetka komada. Forster) šumar. duha s obzirom na njihov razvitak i meñusobnu vezu. fer (eng. sedmosložni trohejskodaktilski stih (—(L — U UI'— U).fenomenologija 960 ferula fenomenologija (grč. muzički znak (^ ili^) koji ukazuje da označenu notu ili pauzu treba duže izdržati od njene obične vrednosti. feioskandija (Fenno-Scandia) opšti naziv. grč. odmorski koji se tiče raspusta. besprekorna. pojava. ferto (lat. pretvarač u gas (deo na motoru koji iz pogonskog materijala proizvodi upotrebljivu gasnu smesu). udlaga. ferocitas) divljačnost. phainomenon) fil. ferrum gvožñe. fer plej (eng. Danska i Finska).1662 t. fenomenon (grč. mera za dužinu = 201. sportskim utakmicama i DR-)- ferventan (lat. fermentatio) hem. ime po ital. fermentum morbi (lat. med. grapho opisujem) aparati za odreñivanje sposobnosti vrenja kod brašna. ferrificatio) pretvaranje u gvožñe. fermij(um) hem. narediti) pismena naredba sultanova. fermentum) hen. fermentograf (lat. koji izaziva ili pomaže vrenje. radioaktivan elemenat. fair play) časna. u statistici: broj roñenih na hiljadu žena. „stvar po sebi" noumenon). putna isprave. gvožñeviti lekovi. 2. vreti. fenar) svetiljka. logia učenje) fil. svirepost. skopeo posmatram) posmatranje pojava. ferula) bat. ferit (lat. rastva-ranje organskih supstancija u jednostavnije jedinjenja. pošten. lekovi koji sadrže gvožñ a (pomažu stezanje i stvaranje krvi). tj. med. phanari. žestok. ljutit. fertilitas) 1. fermentare) hem. fermentum ventrikuli (lat. ukaz. odmor. oblik) u nauci o nasleñu. kvasac. vatren. fermen (tur. fervidus) vreo. postavljenje. fera se) dugačka gornja haljina muslimanki. biol. phainomenon. furlong) eng. kod katolika: biskupski štap. phanarion. zemalja severnog dela Evrope (Norveška. uski-šnjavanje. ferula (lat. firkin) engleska mera za pivo = 40. fermentum kvasac. carska dozvola (patent). fenomenoskopija (grč. ferije (lat. ferre nositi) koji sadrži gvožñe. staklom ili na drugi način uokvirena. pre n. uskišnjiv. fervens) revnostan. usijan. feriferan (lat. ručna svetiljka. Švedska. typos lik. plodnost. fergazer (nem. fermentirati (lat. ferekratski stih četr. ferrum gvožñe) čisto gvožñ e (ili: železo). za razliku od genotipa. feruginozan (nlat. oploñenje. tur. kao i o pojavama. fenjer (grč. fervidan (lat. fermentativus) hem. rodnost. fermentabilis) hem. burno. žarki. ferifikacija (nlat. ferdin (pere. fermata) muz. otisak) fotografija izrañena na železnom limu. skupa unutrašnjih. strastan.). žukovina. fizičaru E.

ferrum) gvožñ e. tj. feš (eng. kada proi-zvoñ ači proizvode i razmenjuju robe a time stupaju u meñ usobne odnose proizvodnje i razdeobe. po gradu Fesu u Maroku gde je izrañivana) kapa zatvorenocrvene boje sa ki ć ankom ili bez nje. fetacija (nlat. kao samostalno biće. izrezana figura i dr. kamen. fetva (arap. festum) svetkovina. . robe svojim kretanjem gospodare proizvoñačima. v. feudum) pristalice feuda-lizma i nazadnjaštva. peperon. koje odreñuje sudbinu proizvoñ ača. hidrofobija. leno. Roba. belančevina usirene životinjske krvne plazme. muzička. umesto čalme. feugidron (grč. 2. falwa. fibra (lat. naro č ito: miši ć no vlakno. žilica. fetotomija (lat. feuno bežim. obožavanje raznih predmeta kod primi-tivnih naroda. festum. svečanost. tako ñ e: svako pravo koje se osniva na zastarelim shvatanjima.) izmetine (iz tela). fes (tur. poti č e iz samog robnog oblika. pronijarski. u Turskoj uvedena kao vojnička kapa. van ljudi i njihovih odnosa. festum (lat. Druš61 Leksikon tveno svojstvo robe izgleda njoj kao od prirode dato. za četak. vlakance. fetus zametak. fecit (lat. obožavanje feti-ša. foetalis) koji pripada zametku. feudalis) kletvenički. hydor voda) med. facti-cius pravljen. privrženost ovome sistemu. festival (lat. Robni proizvoñ ači ne gospodare svojim društvenim odnosima. fesch) lep. fetiche) 1. foetatio) zool. vlastelinstvo. fait accompli) svršena stvar./ feces (lat. predavanje natprirodnih svojstava stvarima. fetiche. dete u majčinoj utrobi od trenutka kad po čne u amnionu da se slobodno kreć e. foetus) zool. festivo) muz. naro čito o slu čaju koji nije zakonom predviñen. U robnom obliku. proizvoda. žilice u ć elijskom tkivu (miši ć nom i živčanom). konč i ć . obično veoma ljute paprike (Cepsicum annuum). festivo (ital. nlat. 3. izbegavam. v. v) društveni odnosi proizvo ñ a č a robe javljaju kao društveni odnosi samih proizvoda. nešto č emu je čovek preterano odan. feitico. voljene osobe protivnog spola. vrsta belan čevine krvne plazme od koje zgrušavanjem postaje fibrin. odreñuju i regulišu njihove odnose. gen-koren od gignesthai postati. bežim od. fibra vlakno) fiziol. logos) u katoličkoj crkvi: spisak praznika. svršen čin. niti kretanjem svojih roba. iz činjenice da se: a) jednakost ljudskog rada robnih proizvo-ñača javlja kao jednakost predmetnosti vrednosti njihovih proizvoda. imanje koje su davali u naslednu svojinu i na uživanje. napravio (skra ć eno: /es. praznik. fecit) na umetničkim delima: izradio. feudalizam. roditi se) fiziol. svaka mrtva stvar kojoj se pripisuje neka čarobna snaga. feferon (ital. gr č . festum. feudalni (nlat. Festung) voj. F'as. festival) 1. fetišizam robe. nego obratno. slično feti-šima u primitivnim religijama. fetiš (fr. feudatar (nlat. svečano. foetus zametak. fibrila) anat. feudalni sistem v. gotova stvar.ferum 961 fibrinogen ferum (lat. vaze l. javlja se kao nešto natčulno. izraditi. b) vremensko merenje utroška ljudske radne snage robnih proizvo ñ ača javlja kao veli čina vrednosti njihovih proizvoda. vladari vitezovima. lat. embriotomija. fr. fibrin (lat. npr. feudum) u sred. fashonable. grč. tvrñava. fibra) znat. prekasno. pismeno mišljenje muftije o tome da li je nešto dopušteno ili nije po islamskim verskim propisima. osnaženje neke presude od strane velikog vezira. povremena kulturna svečanost (pozorišne. feudalne pravo pravo feuda. feudatarius) kletvenik. tur. plod utrobe. u seksologiji: izazivanje i zadovolje-vanje spolnog prohteve na delovima odela i dr. fibrinogen (lat. gizdav (u odelu i ponešanju). uz obavezu vernosti i pomaganja u ratu (osnova srednjovekovnog društvenog ureñ enja). vezan za robnu proizvodnju. vlastelinski. 2. feudalci (nlat. feudalizam (nlat. veku: kletvenič-ko dobro. nastati.). posredništvom ljudi. fibra vlakno. nego obrnuto. stvari. facere činiti. foetus. fetus (lat. pravio rešenje turskog muftije o nekoj spornoj stvari. tome sečenje) med. utvrñenje.. god. post festum) posle sve čanosti. tj. fet akompli (fr. nem. fetalan (lat. velika svečanost sa muzikom. grč. fibrila (nlat. fes. post festum (lat. vlakno. vlast plemića (oblik ureñ enja u kome su seljaci vezani za zemlju koja nije njihova nego pripada plemstvu). fetišizam (fr. tj. 2. festung (nem. filmska i sl. port. naro čito: pristalice utvrñ ivanja vlasti i povlastice plemstva i velikih posednika. ne pojavljuju se društveni odnosi kao odnosi lica preko stvari. srednjovekovni. embriona-lai. feud (nlat. od 1826. poznavalac feudalnog prava. feudalist (nlat. zametak. eleganten. festilog (lat. bez kojeg se ne može izvršiti smrtna kazna. nazadan. železo. tj. fetva) 1. 3. npr. veštački načinjen) materi-jalan predmet za koji se veruje da u njemu prebiva duh. reregope) vrsta male. kao društveni odnosi stvari. embrio. feudum) pristalica feu-dalizma. stvaranje za-metka (fetusa). iako proizvod proizvoñ ača. što obožava. a potom postala i narodna. feudum) kletveništvo. arap.

2.). fibroin (lat. physesis) med. uobličenje. pismeno jemstvo. nadim. fibra vlakno) med. fiza (grč. 2. fideikomisar (lat. oblikovanje. physa nadimanje. posle izvesnog vremena ili po ispunjenju nekog uslove. oblik. nadutost. ukrašen. fidejusiv (lat. Feidias) najveći grčki vajar iz Atine (oko 500—438. fidejusor (lat. fibrosarkom (lat. odnosno teologije. davati o sebi sliku (dobru ili rñavu). pravac „čiste vere" koji je odbacivao svaku vezu religije. figurizam (lat. mo dna lutka. 4. kip. fil. izražavanje u slikama. fr. Rosini (1816) i dr. fibrozan. figura) v. pod njegovim voñstvom podignut je Panteon. physeter) meh za duvanje. osnovanog 1854. 2. 3. sporedna figura. prilika. ima da preda drugom (fideikomi-saru). vodeni mehur. figurist(a) (lat. fizagogum (grč. niz tonova koji brzo dolaze jedan za drugim i meñusobno povezanih. fizeter (grč. dobroćudni otok mišićnih vlakana. prelazi ne-razdeljeno i neotuñivo s kolena na koleno u istoj porodici. sa cvetovima (tkanine). naslednik jednog fideikomisa. feeder od feed hraniti. beznačajna (ili: bezuticajna) ličnost. obradili ih kao opere Mocart (1785). komadi sa notama aritmetički tačno odmerenog tem-pa. sarko-ma izraštaj mesa) med. 2. figuralna muzika muz. figura (lat. čestit. slika na kartama za igranje. ago odvodni) med. infibulacija. 4. bekstvo. nepokretno imanje koje. u prenesenom smislu. čime se omogućava opstanak te porodice kroz pokolenja. jemac. fibrosus) v. naročito u orguljama. simfonija. 3. predstavljati. fides vera) fil. ulepšan. figuratio) 1. livac kipova u gipsu. figura) v. vetar. fidejussio) prav. isticati se. fidelis) veran. figuralna muzika pod figuralan. plesač koji ukrašava igru figurama. pojava. privremeni primalac zaveštanja. vlaknav.fibrinozan 962 fizeter fibrinozan (nlat. fideizam (lat. opšti naziv kod V. crtež. fibra vlakno) hem. 6. fize (fr. fideicommissarius) prav. physema) med. figuralis) snabdeven figurama. figurirana muzika v. fideicommitens) prav. ime prepredenog berberina u Bomaršeovim komedijama „Seviljski berberin" (1775) i „Figarova ženidba" (1784). I. fig. figura) 1. lice koje svojim zaveštanjem ostavlja i odreñuje fideikomis. glavni sa-stojak svile i prediva insekata uopšte. fibula (lat. figuracija (lat. crtač. anthropos čovek) zaziranje od ljudi. figurine) figuri-ca. figura. vla-knenik. poet. igrati ulogu. nedrstižno velik vajar. nedruželjubivost. 5. crtež (geometrijski). tj. figurare) praviti. slikovit. fibrom (nlat. muz. glavna dela: kipovi od zlata i slonove kosti Atine Partenos (za Partenon) i Zevsa (za hram u Olimpiji). vlaknovit. ime velikog pariskog konzervativnog lista. naduvenost. fideikomitent (lat. v. figantropija (grč. žili-čast. figurans) poz. 2. prikazivati se. čovek (za razliku od slike „mrtve prirode" ili „bezumnih stvorove"). izražen u slici. tonski ukras. fibulatio) v. fidejussivum) prav. fig. figurant (lat. 3. figurist. fibrozan (nlat. zloćudni (maligni) tumor u organima gde ima vezivnog tkiva (javlja se kod mlañih osoba). na cvetove. lek protiv nadimanja i vetrova. figuriran (lat. stas. i koji nije hteo da zna za filozofiju zasno-vanu na samom razumu. figura) ukrašen šarama. fizezis (grč. oblik. okretan posrednik u ljubavnim poslovima. fideikomis (lat. stvarati (figure). slikovito predstavljanje. predstavljen ili prika- zan u prenosnom smislu. figura) 1. slikovit izraz. fiducijarius) prav. karminativ. „on samo figurira"). godine. fus6e) voj. cevanica. snab-devati) električni vod za prenos električne energije. prikazivati očigledno ili slikovito. znat. mat. slikar koji radi grupe. slika. oblik posrednog zaključivanja (silogizma). grč. kipić. lat. kor. fibulacija (lat. Fidija (grč. fibula) 1. padati u oči. fig. slikar ili prikazivač raznih likova. fidejussor) prav. kopča. slika. v. 7. jemstvo. fiducijar (lat. nema osoba. fizema. muz. figurator (lat. koji ga. raketa. po želji zaveštavaoca. figurina (lat. nadimanje. tipologija. vezivnik. sa filozofijom. uobličavanje. fidelan (lat. štrčati. lik. muz. karta sa slikom. physa) med. statist. figuralan (nlat. služiti kao ukras. izraz u slici. fibrosus) vlaknast. e. phyge bežanje. figurirati (lat. oživljavanje govora ili muzičkog komada figurama. fideicommissum ono što je dato na poverenje) prav. slik. služiti samo radi popunjavanja neke praznine (npr. plik. tonovi koji kao ukras opisuju glavni ton. spona (na haljinama). fizema (grč. Lenjina za sve one elemente u filozof-skim učenjima koji otvoreno ili prikriveno ili po logičkoj doslednosti vode k religioznom shvatanju sveta. Figaro 1. praviti figuru. savremenik Periklov. mešavina skladnih i neskladnih akorada. . figurativan (nlat. pre n. sporedni igrač ili plesač. davanje oblika. pokreti i slike koje izvode plesači. končast. fider (eng. lišnjača. na cvetiće. naročito na slikama predela. silogi-stičke figure. fidejusio (lat. poet.. upaljač bombe. fibra vlakno. figurativus) slikovit. predstava slike stvorena rečima. lik (u šahu i na novcu). rast.

kratos jačina. fiziogonija. dokaz da postoji bog na osnovu postojanja celishodnosti u prirodi. gnomon poznavalac. fizijatrija (grč. fiziognomika (grč. graphia opis) opisivanje. naro čito: crte. gra ñ i i držanju tela zaklju čuje o duševnim osobinama ljudi. fiziološka psihologija psihologija koja prou čava duševne. physis. fiziologija (grč. zbog čega samo one radinosti koje su neposredno vezane za zemlju (zemljoradnja. tj. fiziognotip (grč. onaj koji se poglavito oslanja na lekovitu mo ć same prirode. gen. shvatanje po kome je celokupan život ljudi. proučavanje' prirode.) kao izraz unutrašnje osobenosti. srezu ili okrugu). kretnjama. po njima je proizvodan samo rad u oblasti poljo privrede. pokušaj da se na osnovu celis-hodnosti u prirodi zakl>uči da postoji i prvi uzrok toga poretka. tj. ai-tos sam. grapho pišem. fizikoteologija (grč. šumarstvo. theos bog. physicus) lekar koga postavlja državna vlast za nadzornog lekara (u gradu. sada: nauka o prirodnim zbivanjima. gnomon. naro čito iz crta lica) v. physis) predmetak u složenica-ma sa zna č enjem: priroda. psihičke pojave u vezi . physiognomon) onaj koji može da pozna duševne osobine čoveka po crtama njegovog lica. saznanje) poznavanje prirode. fiziokeramika (grč. dakle. oblozima i dr. gnomon poznavalac) spoljni izgled čoveka (u širem zna č enju i »3mqTHibe. fiziozofija (grč. fiziokratija (grč. lik) crtač lica. fizika (gr č . physis. sophia mudrost) prirodna mudrost. fusillette) raketica. iatros lekar) prirodni lekar.(grč. fiziogonija (grč. . komplikacije u mozgu i dr. u nar. biljke. koju je mogao da stvori samo apsolutno savršen um. raz-množavanje). geodiceja). prirodno učenje o bogu. roditi se) v. fiziko-teološki dokaz o postojanju boga teol. physis. physis. physike) koji se tiče fizike. gnomon) tumačenje (ili: čitanje) crta lica. kratos) vladavina (ili: snaga. postanem) istorija prirode. physis. fiziognom (grč. nauka o energiji i njenim različitim vido-vima (danas je teško povu ći granicu izme ñ u fizike i hemije). physis.. izraz lica. specijalna fiziologija prou čava vegetativne funkcije životinjskog tela koje su zajedničke sa funkcijama biljke (ishrana. fizijater (grč. fizikalna tera-pija lečenje prirodnim sredstvima: ku-panjem. fiziognomist. logia učenje) fil. lekovita mo ć prirode. u užem smislu: nauka o zakonima prirodnih pojava ukoliko ove nisu izazvane organ-skim ili hemijskim silama. predela i sl. physis. i animalne radnje svoj-stvene samo životinji (kretanje. 2. aparat koji jednovremeno beleži i kontroliše rezultate devet raznih funkcija čovečjeg tela: otkucaje srca. nauka koja po crtama lica. sposobnost) prirode. physicatum) nadležnost i oblast fizikusa. physis. fiziokratizam (grč. nastati. samo se u njoj proizvodi višak vrednosti. . mo ć predstavljanja). fiziognomist (grč. fiziognomija (grč. fiziograf (gr č . physis. physiognomon koji sudi o prirodi ili o prirodnom svojstvu. physiologia) 1. jer van nje nema bogatstva (fiziokratski. fizikus (lat. opis prirode. physis. lekovita mo ć prirode. aparat za brzo snimanje crta lica i izradu po-prsja. physis. nauka o postanku prirode. fizileta (fr. jedino zemljoradnja daje čist prinos (produit net). typos) automatske snimanje prirodnih objekata. physis. dakle. ekonomski sistem). fiziognozija (grč. pošto. beležim) med. gignomai nastanem. prvobitno: nauka o prirodi (fizika). osećanje. bog (up. fiziognotipija (grč. masažom. iatrefa lečenje) prirodno le č enje. suštine stvari) nauka o prirodi uopšte. fiziogenija (grč. koji prosuñuje o karakteru čoveka iz prirode njegova sklopa. procesima u organizmima biljaka (fitofiziologija) i životinja i čoveka (zoofiziologija). physis. snaga) ekonomisti fiziokratizma. fizik (lat. fizio. socijalni i politički.prvo siste-matsko shvatanje kapitalistič ke proizvodnje". rudarstvo i ribarstvo) imaju proizvodni karakter. physis. physis. vlada) samovlada-vina prirode. grañ a lica (ukoliko izražava trajne prirodne osobine duha). physis priroda. koji spada u fiziku. . ekonomiji: učenje po kome jedino priroda proizvodi vrednosti. typos otisak. fizikus. 2. fizikat (nlat. physis priroda. agrikul-turni. fil.fiziautokratija 963 fiziološka psihologija fiziautokratija (grč. koji bi plaćala ova proizvodna radinost. U svojim teorijama (Kenej 1694—1774) dali su . kratos) 1. opšti fiziologija bavi se pojavama svojstvenim svima živim bićima. bog. theoria phy-sike naučio istraživanje prirode. physicus) v. gnosis poznavanje. fiziokrati (grč. kratos jačina.koren od gignesthai postati. physis. fiziografija (grč. to treba da postoji samo jedan porez. potčinjen zakonima koje je postavila sama priroda. disanje. fizikalni (grč. keramike trnč arstvo) izra ñ ivanje medaljonskih slika prema fotografijama. količinu kiseonika u plu ćima i telesnim ć elijama. kroj. physikos prirodni. tj.

fiziognotip. pristaje se. odobrava se!. narodski naziv poznatog sredstva za čišćenje pulvis liquiritiae com-positus. fixativus) koji utvrñuje. em-fizem. psihički. physis. fizocefalus (grč. skupljanje vazduha. fizioteleološki (grč. fiksaža (fr. prodor. logia nauka) bog. 2. fizioteleološki razlozi vere razlozi (opravdanja) vere osnovani na celishodnosti u prirodi. fiola. monizam koji smatra prirodu kao jedino što stvarno postoji. fikologija (grč. fiziomonizam (gr č. lečenje) lečenje prirodnim sredstvima (kupanjem. fotografske ploče. propast. mykes gljiva) pl. fiziotipija (grč. krompirova peronospora i dr. up. supr. fiks-ideja v. kephale glava) med. grč izazvan vazduhom (vetrovima). kele prosutost. osnivači E. nadim na glavi. physao duvam. fixatoir) sredstvo za u č vrš ć ivanje. fiziogno-tipija. physis. bila na ku ć i u Parizu gde su se ko č ije mogle uzeti u najam). fijasko (ital. vid) med. typos otisak. pysis. pomada. te-tra materica) med. masažom. veštačko stvaranje oblika. fizotoraks (grč. pretrpeti fijasko potpuno propasti u nečemu. fiksativan (nlat. onaj koji se bavi terminskim poslovima. zemni. v.). fiksatoar (fr. phykos. fizioskop (grč. neka bude smesa. rečina. nadim. utvr ñ en (o ceni). T. fixus) č vrst. veštačko zamenjivanje izgublje-nih delova tela. fiat mixtura) farm. fizocela (grč. okrecima (algama) sli čne gljive. sušica (suva dolina kroz koju samo povremeno protiče voda). Fehner i naro č ito Vilhelm Bunt. crte lica. naročito protiv kolika kod konja. fizički (grč. fizičke potreba prirodna potreba (glad. sajam) trgovac koji prodaje svoju robu samo po vašarima. čija je slika. therapeia nego-vanje. telesni.). fizikoteologija. physikos) prirodni. physis. odre ñ en. osnovan u prirodi. fiacre) ko č ijaš koji tera srijaker. žeñ i dr. izvestan. nadimanje. već izgledaju kao dugačke ćelije (plesni. teomonizam. physa. koji uč vršć uje. u medicini se upotrebljava za sužavanje zenica. fijat mikstrura (lat.). fizioplastika (gr č . putni. fiksna ideja. alga. phiale) 1. postojan. fijerant (ital. physis) prirodnjak koji se bavi fizikom. fiziofilozofija (grč. monos jedini) fil. fiksacija (nlat. physodes. fijaker--prašak farm. fijumara (ital. telos svrha. fizometra (grč. phylosophia) filozofija prirode. 2. uč vrš ćivanje (boja i dr. physis vetar. gnomon poznavalac) izgled. H. bruka (naročito nekog komada na pozornici). otrov koji se nalazi u plodu „kalabarskog pasulja" (nlat. physis. protiv živča-nih bolova. fizharmonika (grč. nepokretan. oko 1650. typos) v. armoni-ke) orgulji sli čan muzi čki instrument kod koga proizvode tonove metalni jezici koje pokre ć e vetar. naduvenost pluća i trudne duplje (usled nagomilanosti vazduha). fizospazmus (grč. Fixer) igrač na berzi koji špekuliše padanjem kurseva. nosa kožom sa č ela i dr. nauka o algama. phykos. fizostigmin hem. na-plav. vazdušni otok. fizi č ar (gr č . fizionomija (grč. lik) v. eidos oblik. fizodes (grč. bog. 3. G. naduvenost. skopeo posmatram) instrument koji prikazuje prirodna bi ća u jako uve ć anim slikama. pneumatocela. koji se ti č e fizike. supr. fijat! (lat. fizičke nemogućnost ono što je po prirodnim zakonima neizvodljivo. fiumara) kol. koilia trbuita duplja.fiziomonizam 964 fikser sa fiziološkim pojavama i na osnovu fizioloških pojava.. fikohrom (grč. fiksativ (nlat. fiacre) kočije. fiasco) velik neuspeh. spasmos grč) med. čulni. physa. izraz. fikomicete (grč. fizikalan koji spada u fiziku. physis. v. fijaker (fr. koji odre ñ uje. fiks (lat. alge. fizocelija (gr č . biljke čije hife nisu izdeljene poprečnim zidovima. neka se izmeša. fijala (gr č . v. vosak za brkove. fizioterapija (grč. chroma boja) zelena bojena tvar u jednoćelijskim okrecima (algama). uroñ enici njim truju svoje strele. physa nadim. naduvenost trbuha. stalan. fizonkus (grč. npr. stiska). zemaljski. fiksiranje. kila) med. physa. šiljata kulica na gotskim grañevinama (najvažniji ukras gotskog gra ñ evinar-stva). . fixage) utvr ñivanje. physis. primitivno crtanje koje teži za gotovo fotografski vernim reproduko-vanjem predmeta crtanja (naročito kod prirodnih naroda). oblozima i DR-)fiziotip (grč. fixativum) sredstvo za učvršćivanje (boje. arh. phykos okrek. physa vetar. fiat) neka bude. physis. nadutost. Ve-ber. Physo-stigma venenosum). fikser (nem. physis. fixatia) v. plastike) veština uoblačavanja 1. logos reč) koji se osniva na celishodnom ureñenju prirode. trbuh) med. pri č vrš ć en. fijakerist (fr. naročito kočije u službi uličnog saobraćaja po gradovima (nazvane po svecu Fiacre. obrukati se. naduvenost. fiera vašar. physa. physa vetar. fizioteleološki dokaz v. slom. naduvenost materine. thorax grudni koš) med. op-kos masa) med.

filatelizam (grč. fictio) fil. ludilo) preterano čovekoljublje. fikus (lat. tuka (ili: otok) na stražnjici ili na ženskom spolnom organu. žilica) 1. kod nas se vrlo č esto upotrebljava u zna č enju: prepreden čovek. utvrditi. filagram (lat. filar (tur. nadevak (za paprike. srebroljublje. 3. vrsta jani č arske obu ć e. piljiti u što. odrediti. filadelfija (gr č. filakterij (grč. filaletija (gr č . u fotografiji: razvijeni negativ spustiti u vodeni rastvor natrijum--tiosulfata (Na2S2O3) da bi se zaostali nerazloženi bromid srebra rastvorio i uklonio sa plo č e. npr. predmetak i nastavak u složenicama sa zna č enjem: prijatelj. filantropske misije (grč. naj č eš ć e ih šalju nacionalna društva Crvenog krsta ili Me ñ unarodni komitet Crvenog krsta. fullen puniti. učvrsti-ti. filage) predenje. misao koja se stalno name ć e bolesnom duhu. philadelpia) bratska ljubav. neskidanje očiju sa koga. fictio izmišljanje. fiksirati (lat. zamišljanje nečega što se nije desilo kao da se desilo (radi donošenja rešenja o takvom sluč aju). ranije'. fictilia) pl. označiti (npr. 2. pristojba) sakupljanje poštanskih i dr. samo jedna fikcija. philanthropta) zastupanje filantropije re čju i delom. netremice gledati. 2. 3. a podstrek u radu ljubav prema bližnjima (filantropija). stalno. philakterion) 1. po kome osnova vaspitanja ima da bude čista čovečja priroda i prvobitni. philos prijatelj.. besmrtnosti duše. pojam duše. fiktivan (lat. naziv Faingerove filozofije „kao da" („Als-Ob"). up. pilanthropos č ovekoljubiv) organi humanitarnih organizacije. sigurno. philargyrfa) ljubav prema novcu. 2. piljenje. fixus čvrst. kola č itd. fictio }\ir\s) prav. zamišljena stvar. ficus) 1. fixus) 1. filar) pl.. filantropomanija (grč. 2. ljubitelj. ljubitelj. prihodi. stražarsko mesto. misao utvrñena u glavu. vedri i blagorodni ljudi. pretpostavljen. izmišljotina) 1. gledanje netremice. tobožnji. zapis kao zaštita od nesre će. fiksum (lat. filantropizam (gr č. nadevati) 1. 3.). predionica. philandria) ljubav prema mužu. prepredenjak. strast za sakupljanjem poštanskih maraka. u naučnom mišljenju: pretpostavka čija se neverovatnost i nemogućnost uviña. med. koji štiti. čovekoljupci. filalet (grč. philos koji voli. kako svetlost ne bi više na nju dejstvovala. philanthropos) čovekolju-bac. npr. mania pomama. . koji se iz čovekoljubivih pobuda upu ć uju na specijalne zadatke pružanja pomo ć i. ljubitelj. filantropinizam (grč. slobode. fingere izmisliti. kao takvo. aalfa privativum i telos dažbina. strast. dan. zemljano posuñe. plata. 2. filargirija (grč. naziv pedagoga HUŠ veka kojima je bilo osnovno pedagoško načelo slobodan prirodni razvitak. fiksirati 3). 2. grč. fikh (arap. ali je ipak od velike važnosti kao pomoć ni pojam čovečjeg razuma. srbofil itd. utvrñen) 1. učvršćivanje. fikcionalizam (lat. čisto č oveč anski odnosi. up. koju nose na čelu. ljubav prema bližnjima. ne skidati očiju sa koga. svilara. maraka. fil (nem. filantropi pl. ateleia osloboñenost od državnih nameta. fikcija. stražara. up. amajlija. verske pravo muslimana koje se osniva na božanskim izvorima i koje je. fila (grč. prašnikov konac. ali celishodna i nužna. negati-va fotografskih slika. aletheia istina) ljubav prema istini. upi-ljivanje. npr. philanthropos čove-koljubac. fictilis) zemljan. anthropos čovek) led. „stvar po sebi" itd. philalethes) prijatelj istine. filozof. up. filaktičan (grč. philos koji voli. od zemlje. philantropfa) čovekoljublje. filandrija (grč. kuv. jevrejska amajlija sa 10 božjih zapovesti. npr. nlat. rok. vaspitni i nastavni sistem Bazedoa i njegovih prijatelja (filantropa). adat. predivo. fikcija (lat. pristalica. philos) 2. bog.). prašni č na nit. odnosno pojam boga. filantrop. gramma crta) vodeni žig na hartiji. fil(grč. upiljivati se u koga. vrsta ženske obu ć e. philaktikos) koji čuva. fictius) zamišljen. filantropija (grč. oblik prag-matizma koji smatra da je religija. od gline. neprikosnoveno i nezamenljivo. ljubav prema bližnjima. fixum) nešto čvrsto. izmišljen. nadev. savršenstva i dr. fiksna ideja psih. utvrñivanje (boje. promu ćuran čovek. utvrñivanje. zaštitni. plemenska zajednica. a svrha: vaspitanje pitomaca da postanu prakti čno korisni. izmišljotina. fina vlakna (u žila i živaca). filanda) predionica svile. odre ñivanje (stalne plate). filanda (ital. fiktilije (lat. 3. misao koja potiskuje sve druge predstave (simptom bolesnog duha). fran-kofil. fiktilan (lat. konac. bog. kanuni. „prazan prostor".fiksiranje 965 filatelizam fiksiranje (nlat. filament (nlat. filavtrop (grč. filaža (fr. filum nit.) sastavni deo šerijatskog prava. fingere izmisliti. kao i mnogi drugi pojmovi i fikcije. smokva (drvo i plod). cenu i dr. fikcio jurne (lat. glineno posuñe. ph#le) u staroj Gr č koj: pleme. filamentum vlakno. uobražen. utvr ñeno. grudima ili odelu.

poslušnost kaluñera prema starešini reda.-tur. filigrap (fr. 3. filler) para. pre n. filigran-papir fina hartija sa utisnutim mrežastim šarama. otisci lišća. kojima je uticao na Grke da mu se ne pokore.). Š-a-Š) vrsta svilene tkanine u raznim bojama (za ženske letnje haljine). najviši oficirski čin u Engleskoj. granum zrno) 1. svi konji koji će učestvovati u jednoj trci. u fabrikaciji svile: upredati. ljubitelj filma. filiti (grč. 3. lat. preseca svilu u odreñenim dužinama. fil-a-fil (fr. 2. timbrofil. filistar (hebr. jedan ton pevajući izdržati toliko koliko dah podnosi. file (fr. kojima je Zevs. dok pravoslavna crkva veruje da ishodi samo od Boga-Oca. filoblaste (grč. posle smrti Filemon je pretvoren u hrast. potura. i feldmaršal. filijaciona proba dokaz o čistoti plemićkog porekla. biljke kod kojih se. vrhovni komandant vojske u Engleskoj. na novčanici. logia nauka) nauka o filmu. 3. filovati (nem. poreklo. phyllon list. mem-brana. nlat. up. grč. jedna za drugom. Baukis) mit. fildiš (arap. malogra-ñanstvo. file 2. okamenjeno lišće biljaka. vrsta tkanine od češljane vune. filatorium) sprava za odmotavanje i usukivanje svile. filetičan. rod. Feldmarschall) voj. čovek ograničena duha (čiji duhovni život ne prelazi granice njegovih animalnih potreba i sitnih zarada). filmova™ (engl. „i sina . filijacija (nlat. film (eng. paprike). filijater (grč. Duh ishodi „od Oca i Sina" (eh Patre et Filio). blastos klica) pl. fieldmarshal nem. filing-mašina (eng. vrlo mnogo slika koje predstavljaju scensku celinu (filmski komad). obično uresni (ornamentalni) mrežast rad od zlatne ili srebrne žice. redova. dogma rimokataličke crkve koja iskazuje da sv. filistar. maraka. grč. filiformis) koji je kao konac. 2. samoljublje = egoizam.filatelija 966 filogeneza filatelija (grč. tanka ploča od celuloida premazana slojem želatina u kome je fino i ravnomerno rasturen prah bromida srebra. končast. plemenski. protivnik filma. razvitak vrste. slonovača. filipika (grč. . poznavanje maraka. fildmaršal (eng. filigrane. ispunio želju da u dubokoj starosti zajedno umru. geo-loški razvitak biljnih i životinjskih vrsta. puniti. fig. kuv. v. u kartama: varati.privati-vum „bez". supr. vrsta. raditi mrežastu tkaninu. naziv za oštre govore atinskog besednika Demostena protiv makedonskog kralja Filipa P (359— 336. phyle) v. fig. ukras od zlatnih linija na leñima korica knjige. ratobornom nesemitskom narodu u ju-gozapadnoj Palestini. filen (fr. filmologija (eng. koji pokazuje istoriju razvitka. ffiin) tehnol. žica. film. filum nit. fiillen) kuv. filogeneza (grč. philautia) ljubav prema samom sebi. film) tanka i nežna kožica. presti. filmofil (eng. grč. phylon pleme. filistarstvo (hebr. u studentskom jeziku: prezrivo ime za grañane i sve koji nisu studenti (izraz postao po Filistejci-ma. mechane) sprava koja.) čiftinstvo. 2. kujundžij-ski rad. prijatelj filma. phobos strah) onaj koji ne voli film. filautija (grč. filira™ (fr. Philippos) 1. deda i baka koji žive u slozi i ljubavi. e. markama. nadevati. filetirati (fr. mrežast ženski ru čni rad. filiokve (lat. up. vlaknast. podružnica. filiatio) 1. a-. Plischthi) ćifta. fildi§i) slonova kost. detinjska obaveznost. lithos kamen) pl. u fotografiji: 1. familija i klasa. žustar govornički napad. javljaju dva (dikotiledone) ili više (po-likotiledone) kličinih listića. koji voli. nauka o poštanski« i dr. pri izradi sukije. filetičan (grč. 2. filatorijum (nlat. telos dažbina) poznavanje poštanskih maraka. phyle pleme) koji se tiče plemena. filmofob (eng. mu-strama. vodeni žig na hartiji. muz. ontogeneza. opna. filioque) teol. phyllon list. filia kći) trg. phllos. . 3. film kožica. filmskoj umetnosti. phllos prijatelj. grč. filiforman (lat. filling. dugačka traka od celuloida na koju se brzo snima. filetski (grč. čuveni po svojoj vernoj ljubavi. . umetnički. Št) snimati za film. fileter) ukrašavati zlatom. muž i žena iz Frigije. telos) sakupljač poštanskih i dr. prav. podmetnuti kartu. filet) 1. Philemon. koji je dugo ratovao sa Izrailjcima). naziv za Ciceronove govore protiv Antonija. granum) raditi (ili: izrañ ivati) filigrane. iatros lekar) prijatelj lekarstva. philos. konac. Filemon i Baukida (grč. 2. stoti deo krune i penga. phflos prijatelj) onaj koji voli film. gusti-rati polako otkrivaju ći svoje karte. pri klijanju. opna. atelela. filatelist (grč. kol. fild (eng. filum konac. genesis postanak) biol.". zato što su ga jednom gostoljubivo primili u svom siromašnom domu i ne sluteći ko je on. filigranirati (lat. Št. filer) 1. neprijatelj filma. filum. 2. heler. a. nit. filir (mañ. pečenica. ogranak neke radnje ili banke. bot. a Baukida u lipu. odnos dece prema roditeljima. up. field polje) sp. filijala (lat. (npr.

častoljublje. filomatija (gr č . duha i materije i ispitivanje uzroka i principa stvari. ljubav prema nauci. vrsta. phflos. odreñivanja i vezivanje pojmova. plašljivost. philo-polemos koji voli rat. mladun č e) ljubav prema deci. rodoljublje. filopatrija (grč. pus gen. nauka koja (na osnovu paleontologije. sitni čarenje. philotimia) častoljublje. soma gen. da polemiše. filozofski (lat. filoidan (grč. philoristia strast za odreñivanjem pojmova. pleme. filozofsko u č enje (ili: tvrñenje.koren od glgnesthai postati. idealizam. filokalija (grč. veseli brat. filosomatija (grč. ljubav prema mladuncima. tj. cepidlačenje. filostorgija (grč. philosophismus) nadrifilozofija. filozofska propedevtika nauke koje se smatraju kao uvod i predsprema za proučavanje filozofije (logika i psihologija). filopsihija (grč. xeros suv) zool. phylon. philos. koji se tiče filologije. fig. eti č ko. strancima. bavljenje time) nauka č iji je zadatak da iznese i opiše jezi č ke činjenice. melos melodija) muz. philoteknla) ljubav prema deci. violina sa 4 čelične žice (u obliku male viole). sarkos meso) ljubav prema mesu. philologos) jezički. filon (grč. phyllon list. list. dalje rade u njegovom duhu. posmatranje). listonošci (grupa najprostije gra ñ enih rakova). uporedne anatomije. filomimezija (grč. filoksera (grč. filološki (grč. pais gen. č asno. filozofija. onto-genije i biohemije) objašnjava razvitak bil>nih i životinjskih vrsta. prema tome: najviši oblik društvene svesti. philosophema) pitanje iz oblasti filozofije. philosophos prijatelj mudrosti) mudrac. philokalia) ljubav prema onome što je lepo. odanost pijančenju. filozofem (grč. philosophfa ljubav prema mudrosti) mudrost. filogin (grč. nadrifilozof. vid. vajni filozof. mimesis podražavanje) sklonost podražavanju drugih. filosarkija (gr č. filozofizam (nlat. phyllon list. filonus (grč. domovina) ljubav prema otadžbini. mizoginija. philos. philoposfa) ljubav prema pi ću. nastati) nauka o filoge-nezi. trena uš (Philoxera vastatrix) koja uništava vinograde suše ći liš ć e loze. filolog (grč. philosophicus) koji se tiče filozofije. philogynla. philo-musos) prijatelj muza. . listolik. omos vino) ljubitelj vina. phflos koji voli. protivnik antisemitizma. ratoboran) koji voli da se kavži. filopozija (grč. philoxenla) ljubav prema tuñincima. društva i ljudskog mišljenja. filozof (grč. eidos izgled. filogonija (grč. zaljubljenost. lozna vašica. koji se bavi apstrakcijama. sličan listu. čovek koji se posvetio istraživanju istine o svetu i životu. pojmovno odrediti) sklonost objašnjavanju do tančina. koji pripada filozofiji. philogynos) ljubitelj žena. podos noga) pl. težiti za saznanjem putem istraživanja. filozofija (grč. MIZOGIN. philopsychla) ljubav prema životu. phylon) 1. orizein ograniči-ti. fig. čovek čije je misli i reči teško razumeti. up. sophia) drveni. nauka o jeziku. filopedija (gr č . mudrovanje. ljubitelj umetnosti. filomela (grč. filodoksija (grč. mišljenje. osnovno pitanje filozofije je pitanje odnosa izme ñ u mišljenja i bi ć a (subjekta i objekta). sarx gen. naučni rad na izgrañivanju opšteg pogleda na svet i sam taj pogled na svet. filopolemičan (grč. philomathfa) želja za znanjem i u č enjem. philologos) onaj koji proučava jezik. sklonost putnom uživanju. filon (grč. philogynia) ljubav. takmičenje. filomuzos (grč. filotimija (grč. oblik) bog. zool. filoristija (grč. filozofist (grč. materijali-zam. koji pripada filolo-giji. filoksenija (grč. misliti i istra-živati istinu o svetu i životu.filogenija 967 filotimija filogenija (grč. philos. philologia ljubav prema učenosti i književnosti. umovati. gostoljubivost. koji se bavi filozofijom. mudrovati. philotechnla) ljubav prema umetnosti. koji utvrñuje i opisuje jezi čke činjenice. patra otadžbina. filologija (grč. phyllon list. philos. phllos. filozofska škola učenici i sledbenici nekog filozofa koji. fig. filoteknija (grč. filotehnija (grč. naročito: čaši č ni listi ć. philostorgla) nežna ljubav. philos. supr. philosophem) baviti se filozofijom. filopsihija. pod njegovim posred-nim ili neposrednim uticajem. phllos. supr. phyllon) 2. filopode (grč. vajna filozofija. istorija razvitka biljnih i živo-tinjskih oblika. phllos. v. philodoxla) slavoljublje. philozofa) v. bog. student filozofije (na univerzitetu). mudar čovek. filoginija (grč. prijatelj. paidos de č ak) ljubav prema de č acima i vaspitanju. filozofira™ (grč. nauka o najopštijim zakonima kretanja i razvitka prirode. gen. rod. preterivanje u nezi tela. žiloždera. strasna naklonost prema ženskom spolu. rasejan čovek. filosemit prijatelj Jevreja. filozoja (grč. zamišljen. genos potomak. philos. teknon dete. somatos telo) ljubav prema telu.

završna borba ili utakmica. med. cilj.). nem. utan č an. 2. nežan. namerni. prevara. 4. svrha. finta. za-vrn!ni deo trke. phflos. završni stav u višesatnom muzičkom komadu. konačni. udruženje muzički obrazovanih lica za negovanje muzike i za izvoñenje simfonijskih i kon-certnih programa. svršetak. finis) muz. 2. učenje o krajnosti sveta. novčane prilike. finantia granica) v. finesse) finoća. fingere) 1. fingirati (lat.) v. finis. Hellen) prijateljstvo. naročito familija torbara. svrhovno-šću. fingiran (lat. fil-feder (nem.filofagi 968 fioka filofagi (grč. zamišljati. finale) 1. završna runda u takmičenju. naročito žlezdani otok. 3. financ (nem. kauzalitet. filtracija (nlat. fimata (grč. dlake (zečje) i dr. phyma nlat. ljubav prema muzici. fr. 2. odabran. finans. praviti se. nauka o državnim prihodima i državnom gazdinstvu. finšper (eng. finito) trg. koji se tiče novca. otečen. prečišćavanje ceñenjem. filtrare) cediti. Fullfeder) v. fima. fein) tanan. fimozis femi-narum (nlat. finalis) fil. kraj. finalan (lat. phflos. državni prihodi. finansijski službenik. svrha. filtrum) proceñena tečnost. zool. ljubav prema Grcima. filtrirati. finance) finansijski službenik (stražar) koji suzbija krijumčarenje i stara se o priku-pljanju državnih prihoda i taksa. finalna ili namerna rečenica ona zavi-sna rečenica koja kazuje nameru ili cilj radnje glavne rečenice. gotov novac. finissimo) najfinije. finalizam (lat. filtar (nlat. kauza eficijens). mala micina. onaj koji radi s novcem. phimosis feminarum) suže-nost materičnog kanala. finis granica. zatvaranje nekog otvora na čovečjem telu) med. 1821. krajnji cilj. presovana materija od vlakana. finesa (fr. bankar. phflos. pretvaranje. krajnji. . tobožnji udarac. pritvornost. npr. Finanz) v. finish) tehn. za izradu šešira. finans (lat. Hellen Grk) prijatelj Grka (ime onih koji su. phymatio) med. lat. 3. financier) 1. filharmonija (grč. filtromanija (grč. veznik). prividan. kraj. financije (lat. novčani. sa stokom. v. fmanciel) prihodni. 2. up. podvala. lažno predstavljati. finta (ital. nežnost. manla pomama. fincan) šoljica za crnu kafu (bez drške). svrhnost. zamišljen. 1. finantia) v. imovno stanje pojedinaca. fiktivan. završni komad. sitan. 2. pomagali Grke u borbi za slobodu i samostalnost). nekazano itd. finansirati (fr. završna borba. znalac nauke o finansijama. pingan. svrhni (v. finis (lat. sp. nešto naročito fino. finansijski (fr. lukavost. financijer (lat. fiok) kutija na izvlačenje (u stolu ili ormaru). državno gazdinstvo. 3. finito (ital. ceñenjem prečišćena tečnost. finitizam v. gotovila. davati novac za kakvo preduzeće. finizam (lat. odreñeno izvesnim ciljevima i celishodnošću. arap. phyllon list. sp. 3. fin. finansije (lat. filtrovati (nlat. zamisliti. prečistiti ceñenjem. proceñi-vanje. nlat. filtrat (nlat. finansijer (fr. suže-nost kapice (muškog uda). procedi-ti. phyma izraštaj) med. filc (nem. lat. findžan (pere. fildžan (pere. mašina za polaganje gornjeg betonskog ili asfaltnog sloja na kolskom putu. finis) kraj. i u psihičkoj i u biološkoj stvarnosti. finis granica. supr. fine (ital.). fioka (mañ. domaćih cipela. fimacija (grč. koji se tiče prihoda. prepreden. kraj. finalitas) fil. vrlo fino (skraćeno ff. filtrare) v. završni deo operskog čina. svaki otok kože. cediljka (na-prava kojom se tečnost čisti od čvrstih delića i klica). filofizik (grč. phyma izraštaj) med. fingan tur. odličan. fingere) izmisliti. stilo. kauza finalis. prirodnjak. izmišljati. završetak. mala guka. fimatičan (grč. završetak. phlltron ljubavni napitak. finale (lat. fima. fingirana menice menica sa potpisima lica koja ne postoje. državna imovina. ćebadi. phagem žderati) pl. finis kraj) fil. zaključak računa. procedak. tana-nost. fine. utančanost. pretpostavljen. finisimo (ital. finalitet (lat. finis kraj. fimoza (grč. tanane i tačno (izrañene. kraj. tančina. odela itd. financer) plaćati.: Došao sam da te posavetujem. finalis) završni. muz. v. phllos. finalna kon-junkcija namerna svezica (sveza. fildžan. filhelenizam (grč. phimosis suženje. phyma) pl. čist. listožderci. finizam. fingere izmisliti) izmišljen. tobožnji. finansijer. odreñenje svrhe. završna pesma. onaj koji daje novac za kakvo preduzeće. mačevalački trik. financia) pl. fin (fr. učenje da je svako zbivanje. svrhov-ni. Filz) pust. finish) kraj. filtrum) cedilo. svr-hovnost. gram. finit (eng. physis priroda) prijatelj prirode. fima (grč. finansije. praviti finansijske operacije. harmonia sklad) 1. filhelen (grč. čirić. ludilo) ljubavno bezumlje izazvano ljubavnim napitkom. lukavstvo. filtratio) ceñenje. filtrirati (nlat.

Vierziger četrdesetak) med. fiteumakola (grč. pu-klina. režem) pl. pri kojoj se jezgra teških elemenata dele na dva približno jednaka dela. državna blagajna. fiscalis) koji se tiče državne blagajne. pripravan. postojanost. firc (mañ. fit) sp. geographia) nauka o rasprostranjenosti biljaka na Zemlji. fistulirati (lat. physis priroda. celokupnoga biljnih organi-zama koji žive na dnu morskih i konti-nentalnih bazena. firmare) kod katolika: utvrditi u veri. biljna materija. gen. gen. fistan) suknja. fiskalni (lat. fi-skalna godina rač unska godina. logf a nauka) nauka o životu (biologija) biljaka. . 2. vrsta kožnog ekcema koji nije na zaraznoj osnovi. physconia) med. 3. zasañivanje. firmitas) čvrstine. koji pripada državnoj blagajni. fistan (gr č . u doba rimskih careva: carska privatna blagajna (za razliku od erariju-ma. fiskarijus (nlat. zvezdano nebo. fissilis) koji se daje cepati. kamenje sa otiscima biljaka. gnojni otvor u koži. posañene drvo. fisilan (lat. fissura) rascep. grapho) v. svirala od trske. first (nem. firmirati (ital. phyton. šupalj čir. stenjak (u sveći. žižak. potpisati firmu. oblika fistule. findere cepati.(grč. Vorhang) prozorska zavesa. phyton. phyton. a služi za čuvanje tečnosti koje lako isparavaju i onih koje treba čuvati od vazduha i vlage). firaun (arap. fiskultura (grč. od njega su grañeni lednici. fisk (lat. potpisivati firmu. fisija (lat. nadimanje. posa ñ en grm. tur. blos život. lat. firmati (lat. fitalija (grč. fiskus). biljno tutkalo. firmamentum) nebeski svod. firmament (lat. fitil) gajtan za paljenje (mina). kamen i dr. fitilj (arap. phossaton. frula) 1. fitobentos (gr č. Ciganin (i kao pogrda). fissilitas) cepljivost. fig (eng.) general (u etiopskoj vojsci). fistan. blagajna nekog nadleštva. lampi). pripremljen (npr. firciger (nem. Firnis) hem. fiskal (lat. minerali koji su postali od biljaka (kameni ugalj.) otvrdne i štiti ih od vlage i vazduha. 2. fisilitet (nlat.koren od gignesthai postati) koji je postao od biljaka. trajnost. fitogeografija (grč. firavun) Rom. fitoglifi (grč. fisura (lat. trgova č ke ku ć a. tur. ferczolni) ujemčiti. fistula) govoriti ili pevati iz fistule. phyteuma sad. phyton biljka. shvatljiv) poznavanje biljaka i njihove vrednosti prema njihovoj spoljašnjosti i njihovom izgledu. fistulozan (lat. fistula (lat. fistulosus) cevast. firer (nem. nadutost trbuha ili nekog drugog organa. phyton) predmetak u složenica-ma sa zna č enjem: biljka. Furst=vorderster) knez vladar (titula). phyton. fitobiologija (grč. med. fiscus) v. konj za trku). fiscarius) dužnik državnoj blagajni. phiale duboka ćasa) trbušasta staklena posuda sa dugim i uzanim gr-li ćem (upotrebljava se u hemiji. firmare) trg. zakupac državnog prihoda. usiljeno visok i tanak glas (kao na svirali od trske) = falzet. metal. biljna geografija. Fiihrer) vo ñ a. tur. fito-logija. koncem prihvatiti. firn (fr. danas: državna imovina. phyton.fiola 969 fitografija fiola (grč. suknjica. fiskus (lat. phytalia) sañenje. kod nas i u značenju advokat (fiškal). državni pravobranilac (up. jakost. fitognozija (grč. fercz) konac za prošivanje ili prihvatanje. faffl. gnosis poznavanje) prirodopis bilja. 3. javlja se naročito kod male dece koja se veštački hrane a ne sisaju majku (nazvan po tome što obično traje 40 dana). šuplji-kav. lat. fiscalis) zastupnik državne blagajne. cepljiv. doba sañ enja (biljaka). biljnog porekla. firma (ital. muz. daje potpise i pod kojim se vodi u registru suda. konfirmirati.koren od glgnest-hai postati) ono što stvara biljku. fircati (mañ. phyton. firanga (nem. državne blagajne). fitogeni pl. fitaurari (amh. firmitet (lat. firnajs (nem. fitograf (grč. fiskus. benthos dubina) biol. pukotina. Fira'wn Faraon. grapho opisujem) opisivalac bilja. fitognomonika (grč. država kao privatnopravna li č nost.) višegodišnji planinski sneg zrnaste strukture. fiskovija (grč. u položaju obi čnog grañanina. fistula cev. firma) ime pod kojim neki trgovac vodi svoj posao. fitografija (grč. 4. phyton. istrajnost. physkon. kolla lepak) biljni lepak. uljasta ili smola-sta te č nost koja kad se u tankom sloju namaže na tvrde predmete (drvo. treset i DR-)fitogeničan (grč. fissio cepanje) u nuklearnoj fizici: reakcija. glypho dubem. fito. gnomonikos uvidan. pere. phyton. fitogen (grč. phyton. natpis nad radnjom. fiscus) 1. koji ide u korist državne blagajne. biljni. cultura negovanje) sportske vežbe kojima je cilj razvijanje i jačanje tela kao uslov za održavanje dobrog zdravlja.

proučava meñusobne odnose biljaka. staklara.fitoekologija 970 flakon fitoekologija (grč. nečasno delo. koji gori. flagrantan (lat. šibati. = botanika. logia nauka) nauka o mestima povoljnim za rastenje i razmnožavanje biljaka. fiscalis) v. hemija) nauka o hemijskim materijama koje se dobivaju iz biljaka. 2. kamenje sa šarama sličnim biljkama. op biće. v. veština menjanja i ukrštanja biljaka. nesumnjiv. flagelirati (lat. flagrantia) v. flagitatio) silno moljenje. phyton. flagitacija (lat. fitohemija (grč. f. logia nauka) opisivanje bilja. delicto) na delu. metak. flagicijum (lat. lat. fišeklija (pere. in flagranti (lat. phyton. flyer. zool. phyton. lukav čovek. negovanje biljaka. nauka o biljnim zajednica-ma ili fitocekozama. podjednaka pripadnost. phyton. fitotipoliš (grč. pathos bolest. phylakos čuvar) zimska. morphe oblik) pl. fitofag (grč. otrov) otrov koji sadrže u sebi neke biljke (npr. fitokemija v. flavescere. topos mesto.). žućkast. flavescentan (lat. flagellantes) članovi katoličkog kalućerskog reda u XIII i XIV veku koji su sebe. lečenje) lečenje biljaka. kao i uzajamne odnose biljaka i biljaka i drugih organizama. biljne okamenotine. tj. s vremena na vreme. phyton. fitotoksin (grč. phyton. lithos kamen) otisci biljaka na kamenju. fitohemija. flagelanti (lat. kožna torbica za metke. na-prava na mašini za predenje koja namotava konac na kalemove. sredina. fitosociologija (grč. fitotopologija (grč. phyton. phyton. fitopaleografija (grč. fišbajn (nem. fitonimija (grč. nauka o bilju. -kh. očitost. flagran-cija. fifty-fifty pedeset-pede-set) podjednako podeljeno. fifti-fifti (eng. opominjanje. flažolet (fr. gija. flagellatio) bičevanje. figekli) voj. koinos zajednički) vot. mala uzdužna flauta sa šest rupica.. Fischbein) riblja kost. čepgljevi. kuća. biljni otrov. botaničke disciplina koja proučava odnose bil>aka i biljnih zajednica prema spol>ašn>oj sredini. tur. flagelacija (nlat. phyton. fitocenologija (grč. hrana) ishranjivanje biljaka. fitomorfi (grč. fišek (pere. fjoritura (ital. fjord (dan. phyton. flagellare) bičevati. koinos. Fjord) dugačak a uzan morski zaliv na obalama polarnih oblasti i u Norveškoj. očevidan. rezanje) anatomija biljaka. sp. graphfa opis) opis prepotopskih biljaka. tiho. phyton. logfa nauka) bat. razni sitni ukrasi i dr. physis priroda. onoma ime) nadevanje. očevidnost. fiskal. okret) preobražavanje biljaka. flavescens) koji prelazi u zlatnožuto. . fitotomija (grč. phyton. vatra. flacon) bočica za miris. typos otisak. roža-sta ploča iz usta kitova od koje se prave šipke u stezniku (mideru). prepredenko. žestok. fioco tmuo) muz. slabo. fitotrofija (grč. flagrans) 1. koji bode oči. podeljen na jednake interesne sfere. logia nauka) nauka o bolestima i uzrocima bolesti biljaka. logia nauka. vatren. upotrebljavana ze vreme baroka rokokoa u muzici za igru. fi^ek) naboj za pušku. očit. phyton. fiškal (lat. biljna zajednica (zajednica biljaka). fitoterapija (grč. flajer (eng. flageolet) muz. palaios star. delo. fitoliti (grč. logla nauka) v. oikos okolina. fitofilacijum (grč. tropos obrt. parazit) biljni paraziti. fitozoe (grč. fitologija (grč. paleofitolofitoparaziti (grč. kožni pojas sa pregracima u kojima stoje naboji. phyton. phyton. therapeia nego-vanje. sramno delo. fiturgija (grč. in flagranti sc. phyton. gnječenje) med. phyton. zoon životinja) pl. javno bičevali radi kazne za grehe. flagellata) pl. nomos zakon) fiziologija biljaka. phyton. phyton. flagelata (nlat. ricinus i dr. phagem žderati. staklena bašta. pola i pola. phyton. končastim protoplazmatičnim izraphtajima). biljno le-karstvo. logia nauka) nauka o zakonima biljnog života. bičari (praživotinje sa dugačkim. logos reč..pagrancija (lat. davanje imena biljkama. phyton. neke gljive. prelom neke ravne kosti. brz trkački konj. fitopaleontologija (grč. očiglednost. zahtevanje. govor) biol. biljke-životinje. fitopatologija (grč. fioritura) muz. socius drug) nauka koja ispituje. phyt6n. fig. tur. palaios star. flakon (fr. zool. jesti) biljožder. biljojedac. koloratura. fjoko (ital. rad) nauka o zasañ ivanju biljaka. ergon posao. flagrantia) žar. uhvaćen. 2. fitotropija (grč. flagrantnost (lat. toxon strela. fotofiziologija (grč. phyton. phlasis pritiskanje. phyton. trophe ishrana. Hthos kamen) pl. phyton. flazis (grč. fitonomija (grč. tome sečenje. phyton. koji imaju jednake izglede (šanse). kesa od hartije u obliku levka. flier „letač") 1. flagitium) prav. otvoren. fitocenoza (grč. fišeci za pušku.

mlitavost. služi za izradu toplog rubl>a. flekice (nem. molećivo. flebeurizma. ludilo. u XV i XVI veku u Francuskoj i Engleskoj. flatumentan (lat. Flanke) bok. sa plamenastim ukrasima na prozorima. melem namazan na naročitu tkaninu (za spoljnu upotrebu). . ravnodušnost. trom. oblik stila pozne gotike. „plameni stil". ravnodušan. čarak (za puštanje krvi. phleps. napraviti plamenaste ureze. flegmatija (nlat. upala vena. nem. flah (nem. skrham. flebolit (grč. belo zapaljenje butine kod porodilja. phleps. flegmatik (grč. prekinem) med. instrument za puštanje krvi iz vena. tome) med.(grč. flankonada (fr. skleros tvrd. kao na flauti. flebotom (grč. Flasche) boca. flammare) u finom stolar-stvu: na letvi. venast. tkana kao platno. flasco. čarkaš (vojnik koji uznemiruje neprijatelje). flegmatik. čovek koji se teško uzbuñuje. flanker (fr. flebeurizma (grč. sluzava groznica. phleps. trka bez prepona. flegmagoga (grč. flauta (nem. tome) onaj što pušta krv iz vena. ago odvodim) pl. strast) preterana sklonost pu-štanju krvi. hladnokrvan. flamma plamen) zool. tata pomama. phleps. phleps gen. phleps. flamingo (lat. bok. kod starih hemičara: vodnjikavi ostatak destilacije neke alkoholne tečnosti. puštanje krvi iz vena. Pflaster) med. sredstva za izbacivanje sluzi (šlajma). 3. vitkost. pljosnat. flegmapira (grč. drven duvački instrument. nadiman. flaster (grč. naročito konjima). flegmatičan (grč. phleps. flaša (nlat. ništavan. flanconnade) u mačevanju: bočni udarac. tome rezanje. hladan. krajnji deo krila vojske. fleksibilitet (lat. plame-nac. fleboskleroza (grč. Fleck) mrlja. flah-druk (nem. otuda: prirodna neosetljivost i tromost. sluzava tečnost. flanka (fr. plačno. phleps. fleb. žilast. krt) med. širenje) med. tužno. phlebos. Flaschenzug) tek. zakrpa (na cipeli). krilo. venat. ektasis istezanje. nem. phleps. nadutost trbuha usled gasova. flautando) muz. pega. flare duvati) med. phleps gen. phlegmatikos) pun žitke sluzi. phlegma sluz. flebotomizirati (grč. phlebos) med. flašncug (nem. koturača. phlegmasia alba dolens) beli otok. zapaljenje vena. zadebljanje vena. fdamet (fr. flexibilitas) savitlji-vost. ka-menast konkrement u venama. phlebos vena. voj. med. tome. mlitavost. flat-race) sp. zapaljenje. sa tokovima višim od tonova svih ostalih drvenih instrumenata na duvanje (danas preovlañuje flauta od metala). nem. flaccescentia) laba-vost. flebotomist (grč. flammette) kupica. hladnokrvnost. phleps. flamboajan (fr. flamboyant) apx. phlegmatikos sluzav. isprljano mesto (na odelu). flanqueur) voj. grap-hia opis) opis vena. flanc. neosetljiv čovek. fledonija (grč. flat-res (eng. phl^ps gen. 2. nedelatan. flebile (ital. flebotomomanija (grč. emplastron. Africi). vena. na parčiće izrezane testo (za supu). promenljivost. phlegmatia) med. krvoliptanje iz vene. krpice. flatulencija (nlat. ćeretljivost) med. kod starih medicina-ra: tobožnja sluzasta krv kao osnova flegmatlčnog temperamenta. venski kamen. flanel (fr. flegmacija alba dolens (nlat. flatulentia) med. pur vatra) med. vodeni ili sluzavi otok. sečenje) med. phleps. eurys širok) med. flanelle) mekana vunena ili pamučne tkanina. flakcescencija pulmo-num (nlat. prazan. flegmazija (grč. fleka (nem. phlebos) predmetak u složenicama sa značenjem: žila. sličan žili.koren od regnymi slomim. lithos kamen) med. flebitis (grč. Flote) muz. flach) ravan. phledon brbljivost. napadati s boka. flautando (ital. dizalica koja se sastoji od jednog pomič-nog kotura ili više pomičnih koturova. phleps gen. flebile) muz. slabina. pun žila. danas: alkoholom siromašni sirovi špiritus. phlegma sluz. flanquer) voj. phlegma sluz. phlegmone) bolom praćeno zapaljenje ćeličnog tkiva usled zaraze izazivačima gnojenja (obično prelazi u gnojenje i stvaranje apscesa). flebologija (grč. Flachdruck) tip. fig. flebodav (grč. staklo. dasci i dr. proširenje vena. ital. crvena čaplja (ptica slična rodi. flanco. uzetost pluća. zaštićavati s boka. u Zapadnoj Aziji i Sev. ravno štampanje na ofset-presi. flebografija (grč. logfa nauka) nauka o venama. sluzava tečnost u telu) 1. flamirati (lat. udariti s boka. puštati krv iz vena. flaccescentia pulmonum) med. Fleckchen) kup. fleboragija (grč. žila. rag. flegmatičan tempe-rament v. phlegmasla) med. flegmone (grč. strana. ravnodušan.flakcescencija 971 fleksibilitet flakcescencija (nlat. flankirati (fr. pun žitke sluzi) čovek hladne krvi. v. flebotomija (grč. neosetljiv. flebektazija (grč. koji nadima. flegma (grč. utvrćivati bokove. tome) med. gram. phlebodes) žilat.

berba cveća. Flora) biljni svet. fliktenoza (grč. flos gen. plik (na oku). brojeve. ljubakanje. veo (nazvan po tome što je nekada rañen od floret svile. trenutno porumenjavanj"e obraza. florifer) cvetonosan. florilegium) 1. očijukanje. „laka roba". flirt. npr. 2. fleksura (lat. prideve. cvat. flectere saviti. phluakos lakrdija. florescencija (nlat. flirt) zabavljati se. flertovati (eng. flash-light) 1. sve biljke koje rastu u jednoj zemlji ili nekom kraju. up. Flora (lat. flizis (grč. mišić savijač (pregibač). fleron (fr. izgorim) spojiti sa gorivom. instrument koji pokazuje stepen zagrejanosti. odreñena. ocilo. pijanoforte. ali kratkotrajno. flogopira (grč. sagorljiv) gorivo. sličan prostim ospicama. 2. bubuljica od vrućine. koji ima fleksiju. kolenasta bora. polusvilena tkanina. phlyktaina) med. flirt (eng. Fleck pega. flexio savijanje) gram. E. flok-buk (eng. flor (lat. udvaranje. phlogos plamen. flush pun. flogozis (grč. krateo vladam) vlast slugeranja. flos gen. phlox. phlyktainosis) med. pegavi tifus. sago-rim. Flinte) žena lakog morala. menjati (imenice. grč. flogiston. osobina u karakteru eng. phloglzo) nauka o sagorlji-vim. strast) strast za cve ć em. fleret (fr. phlyktainoeides pličast) med. namigivanje. 3. flock stado. savitljivo. koketirati. flogistična teorija v. pedigri. fleksor (lat. flirt) zabavljate. koji je u cvetu. phlogizo. fleuron) ukras u obliku cve ć a ili liš ć a. indoevropski. upaljiv. phlogistos sagoren. flexura) kol. mesto flešlajt od eng. ergon delo) v. florilegijum (lat. bogat. flinta (nem. flirt) v. vrsta štednjaka (šporeta) koji ne samo što zagreva nego i osvetljava. flobert (nem. blic. v.fleksivan 972 floriferan fleksivan (lat. udvorica. flogurgija (grč. fleuret) četvorougaoni tanak ma č sa kuglicom na vrhu. metron mera. ili što su u njega utkivali cvetove). grubo tkivo u gusenice sviloprelje. floridus) cvetak. floristika (lat. groznica koja dolazi usled zapaljenja. floris cvet) laka i tanka tkanina od svile. floreal (fr. flenkiizam (eng. mešovita. po teoriji sagorevanja (flogistična teorija) nem. flectere menjati) gram. tkanina od otpadaka svile. tečno. flunkeyism) dodvoravanje. flora (lat. zamenice. promena (brojna. floret. pur vatra) med. pegavac. floris cvet. fleksivni jezici jezici koji imaju fleksiju. zbirka odabranih štiva (iz dela). phlogos plamen. ognjilo. kriviti. flesibile (ital. up. glagolska. preliva od koprive ili vune. phlox gen. phlogos plamen) sagorljiv. flogiston (grč. lakeje. flogoskop (grč. flogističan (grč. flunkey slugeranja. flessibile) muz. gr č . chemela) v. Flora. mlad. phloglzo zapalim. lo-kalno zapaljenje. grč. gornje. figura u kartama kod pokera kad igra č složi sve karte jedne boje po redu. izvijanje vodoravnih slojeva tako da se jedna strana slojeva spusti prema drugoj ali obe strane ostaju i dalje u vezi. složena). zool. floret (nlat. florimanija (lat. plikovitost kože. floriferan (lat. flert (eng. hemičara G. flint (eng. phlox gen. proizvodna sposobnost) o ovcama. bogat cveć em. 2. bogat. flos gen. neodreñena. nazvana po pronalaza č u Floberu. fleš (skr. aprila do 19. flektirati (lat. vrsta ma č a = fleret. sveze. flint) kremen. tkanina od otpadaka svile. antiflogistika 1. floretum) 1. 1660—1734) hipoteti čna tvar koja postoji u svima sagorljivim telima. phlysis) med. maja). magnezijumova svetlost pri fo-tografisanju. flogohemija (gr č. ašikovanje. poznavanje cveća. floret svila. phlogosis zapaljenje) med. flenkokratija (eng. antologija. florescentia) cvetanje. flexio savijanje) gram. sko-reo posmatram) 1. graphia) lakrdija. floris cvet) nauka o cveću. fleksija (lat. fliakografija (grč. . koketiranje. fliktena (grč. typhos) med. rodoslovnik ovaca. oduševi nekom namerom. naroda da se strasno. spisak ili opis tih biljaka. procvetavanje. polusvilena tkanina. zapaljivim telima. mišlju. floreal) mesec cvetanja (UŠ mesec u francuskom republikanskom kalendaru. služi za vežbanje u mačevanju. težina. fleš (eng. menjan>e. slugeranjstvo. flogistika (grč. phlyax gen. book knjiga) u racionalnom stoč arstvu: mati č na knjiga sa podacima (poreklo. rimska boginja cve ć a i prole ć a. koprena. udvarati se. Fliigel krilo) muz. grč. zamenička. cveć em. pridevna. fliktenodan (grč. ašikovati. flert. fleksometar (lat. cve-tan. floris cvet) mit. flogistizirati (grč. Štala (Stahl. flos gen. fligl (nem. imeni čka. flexor) znat. Flobert-gewehr) puška gluva-ra. mania pomama. obilan) 2. floridan (lat. izbijanje plikova po koži. glagole). phlogizo zapalim. flogistika. flek-tifus (nem. flogistika. od 20. merile) sprava za me-renje savijanja (krivljenja). nekim čovekom itd.

flos 973 foka flos (lat. kineske ime Bude. skraćenica u meñunarodnoj trgovini kojom se označava da se roba prodaje s tim da je prodavac o svom trošku utovari u vagon. foka (grč. slankast. fluor (lat. gasovitost. fluctuatio) 1. grafein pisati) fotografske snimanje na malom filmu slike koja se dobija rendgenskim prosvetljavanjem. svojstvo nekih tela da pod uticajem jedne vrste svetlosti zrače svetlost druge vrste (manje talasne dužine) i to samo dok ta svetlost na njih dejstvuje. vodeni. floskulirati (nlat. hem. fod (dan. fluorine fluorit. fluiditas tečnost) tečnost. utečnjenje. adhezijom i površin-skim naponom. tečan. fobodipson (grč. foaje (fr. mala flota. phobos strah) med. marinus morski) od rečne i morske vode. talasati se. fosgen. i po njemu nazvana stara aristokratija koja tu živi. fluere teći) hem. npr. koji pokazuje ovo svojstvo) opt. fluvius. nestalan. bledožute. dok delići druge padaju i talože se na dnu. krvavljenje. lak. up. fraza. phoke) zool. flosculare) upotreblja-vati zvučne ali prazne reči. flotila (fr.3138 t. dfpsa žeñ) med. lelujati se. nem. fobija (grč. flotille) 1. mat. fodder. in flore ili in floribus (lat. ugljenoksihlorid. f l stadija (nlat. neusiljen. 2. kolebati se. nestalnost. flosculus cvetić. gasovit. nepostojanost. pokazuje svojstvo fluorescen-cije. talasast. izreka) ret. fiz. žmićkanje (npr. fluvijatilan (lat. dette flot-tante) leteći dug. flotatio) rud. gennao rodim. fluidnost (nlat. prazna reč. fluor. flotte. flus (nem. izlaganju). pretvaranje u tečnost. fluctuosus) talasast. Flotte) brodovlje. mornarica (ratna. gibanje. menjanje (cena i dr. fr. u cvetanju. besednički cvet. flota (ital. 2. in floribus) u cvetu. med. phobos. fluviatilis) rečni. mera za dužinu u Danskoj = 0. znak F. CaF2. foyer. fluctuare) talasati se. fluidum) tečnost. kolebanje. bezrazložno osećanje straha. lakoća. odred manjih rečnih brodova za akciju pored morske obale. naročito: celokupna pomorska snaga jedne države. fluorit (lat. v. nastavak -ites) min. flotter) plivati. halogen element. grapho beležim) sprava za merenje vodostanja. fluorografija (lat. in flore. neusiljenost (u govoru. fluor. zadržava deliće sitno sa-mlevene rude na površini. na levoj obali Sene. FluB) v. flos) cvet. flotantan (fr. preparat od krtog mesa čije su belančevi-ne pretvorene u peptone (za bolesne od želuca). veoma otrovan gas. naviranje krvi. fluksus. tečno telo. flotirati (fr. stvorim) hem. žućkastozelen gas zagušljiva mirisa i veoma opasan. tekući. fother) mera za olovo u Engleskoj = oko 990 kg. fluviograf (lat. fluidan (lat. seljaka. mokra metoda za odvajanje dveju ruda i za njihovu koncentraciju kada su u prirodi pomešane: pena nekih tečnosti (npr. med. curenje. skraćenica u meñunarodnoj trgovini kojom se označava da se roba prodaje s tim da je prodavac o svom trošku utovari na brod. prolazno. navala. floskula (lat. atomska masa 18. fluktuozap (lat. lelujati se. Fo. ploviti. flotirajuće stanovništvo stanovništvo bez stalnog mesta boravljenja. koleba-ti se. gasovito telo. po jezerima i rekama (npr. fluxus) tečenje. fluvijalan (lat. fluvio-marinski (lat. fob (eng. lelujav. agorafobija i dr. kolebljiv. sa bifeom. govornički ukras. mineralnog ulja. tok. eskadra. fozgen (grč. koje se stalno seli. Fod) stopa. miriše na trulo voće. talasanje. faubourg) predgrañe. tuljan. fluoridi (lat. grč. proliv. 2. grč. dife-rencijal. lat.). fluid mit (eng. odliv. fiz. fluksija (lat. . fig. ljubičaste ili zelene boje. flotantan dug (fr. tečno telo.9984. fobur (fr. hlorbenzola). u blagostanju. focus ognjište) u pozoripJtima i sl. fluktuirati (lat. trgovačka). Žermen. jedinjenja fluora. flotta. fov (eng. fluidus) tečan. nešto nestalno. fluvialis) rečni. lelujanje. „svetlošću stvoreni gas". fig. plutati. u tehnici se upotrebljava za spravljanje raznih bojenih materija. fluvius reka. koji živi u reci. naročito: pariske predgrañe St. fob = free op board franko brod) trg. vode ili gnoja u nekoj telesnoj duplji ili otoku pri dodirivanju). kolebljiv. gde se gledaoci izmeñu činova šetaju i osvežavaju. fluks(us) (lat. biti nestalan. grč. strah od vode. inače opasan bojni otrov. ureñaj za koncentraciju rude po ovoj metodi. fluxio) tečenje. fluorescencija (fr. 1. naročito u upotrebi kod masovnih pregleda za utvrćivanje tuberkuloze pluća. redni broj 9. mineral. u vodi. fluktuacija (lat. fluidifikacija (nlat. fluid (lat. fluidificatio) utečnja-vanje. foizam = kineski budizam. tulanj. neizve-štačen. patološki strah. koji raste u rekama. fluid meat) „tečno meso".: hodnik ili dvorana. foder (eng. „dunavska flotila"). fow = free op waggon franko vagon) trg. Fo osnivač religije u Kini i Japanu. koga ima u reci. pasje besnilo. poštovan kao bog. phos svetlost. fluere) pl. flottant) lelujav.

liski. oblikovan u duhu i stilu narodne muzike. focus ognjište) fiz. foksterijer (eng. lore predaje. foment (lat. metalni doboš (rezo-nator) sa dve gumene cevi koje se stavljaju u uši onoga koji ispituje (osetljiviji od stetoskopa). fokalna di-stancija opt. živahan španski muz. v. autos. fomentativus) med. parenje. nauka o narodnom predanju (običajima. tanak metalni listić (obično od zlata. focus žiža. folium) list. knjiga. foliatio) 1. folio verso) na drugoj strani lista. phone zvuk. fomentum) med. 3. fpcus žiža. suma novca kao osnova nekog preduzeća. tradicija. koji izaziva zagrevanje. phone. fundirati. žarište. folklor. mera. zvuk. preispoljna buda-lina. 2. glatke ili grube dlake. instrument za vršenje auskultacije. folium list. folia) 2. folklor (eng. folding (eng. glavni-ca. živahan salonski ples u 4/4 takta. folio) 2. č ahura i dr. pholas) zool. folijacija (lat. pričama. strana knjige. fonetička ispitivanja). fonder) v. nlat. folio (lat. phonetikos zvučni. strane knjige označiti brojevima. a služi za pokriće eventualnog gubitka i sl. folium list) knjiga se velikim listovima (u veličini tabaka). fond. muzičkog folklora. folklore) onaj koji proučava folklor. žarišni. folijant (lat. srebra. fomentare) oblagati. poreklom iz Amerike. folio rekto (lat. folio recto) na prvoj ili prednjoj strani lista. laska. fokus (lat. komad sa varijacijama. phone glas) 1. fondamento (ital.). budala nad budalama. folijacija (nlat. rezervni fond u akcionarskim društvima. obloga. na listu mojih izdataka. grapho beležim) fiz. gramma crta. ostraničenje. grč. folklorist (eng. kod koga se kretanje izvodi na prstima nogu (slično šunjanju lisice). fokometar (lat. o čijem utrošku vlada ne mora polagati ra čune parlamentu. folium list. aluminijuma ili kalaja) kao podloga za ogledala i umetnuto drago kamenje. oblog (topao. bajkama. osnovni glas. focalis) žižni. eidos vid. tj. oblik) muz.). fundus temelj) 1. igrama. asthenela slabost) med. „ludost". fig. koji zagreva. fuokozo. glas. folkloristika (eng. kamotočac. ili samo u izvesnim slučajevima. 2. inva-lidski fond novac koji služi za izdržavanje invalida i njihovih porodica. fomentatio) med.fokalni 974 fonetički fokalni (lat. (morska životinja koja probija hodnike u najtvr-ñ im obalskim stenama. 3. obe-ležavanje strana knjiga (rukopisa) brojevima. žižna daljina. budala in folio arhibudala. hladan. fomentativan (nlat. folio meo (lat. pariti. nauka o glasovima i r tvorbi glasova. fonautograf (grč. in folio) u veličini lista. u mraku svetli). fonetika (grč. npr. fonetički (grč. meš-či ć. = folijant. 2. nlat. folk narod. endon unutra. fonacija (lat. glasni. šum. ostraničavanje. vibrograf. folikul (lat. folijum (lat. bot. skopeo posmatram) med. žu čni mehur. phone zvuk. npr. folijaran (lat. fonendoskop (grč. jedinica za merenje glasova i šumova. foxtrot) „lisičji hod". živahan. slabost glasa. fonastenija (grč. listanje (u proleće). zaklada. v. phone. zagonetkama. u Engleskoj: državni prihodi namenjeni pla ćanju kamata na državne zajmove. falding) vrsta grubog sukna. tj. fig. stavljanje obloga. phonaskfa) vežbanje u pevanju i govorenju kod starih Grka. žarište. folkloroidan (eng. fokalno osvetljenje osvetljenje reflektorima. utopljavanje. folliculus) anat. folklore) narodoslovlje. vibro-gram. obično beo sa crnim ili crvenim pegama. lat. grč. folklore) v. knjiga u folioformatu. fokstrot (eng. 2. fonascija (grč. osnovni kapital. snažan. fonetički pravopis pravopis u kojem se reči pišu onako kako se izgovaraju (za razliku od istorijskog pravopisa. foxterrier) vrsta engleskog psa lisi č ara. follia) 1. ogledalsko staklo oblagati staniolom. poslovicama i dr. obrazovanje glasa. fol ija (šp. fokozo (ital. mokar). fonatio) stvaranje. folada (grč. fomentacija (lat. folium) 1. žarište. listove. metron. utopljavati. pesmama. predmet poreñenja manje vrednosti koji služi da bi se što jače istakla vrednost drugoga nekog predmeta. govoril) gram. koji se . fon (grč. linija) fiz. me-tati obloge. fond (fr.. zagrevan. lingv. pucketanje (u radioprijemniku i sl. izbijanje lišća. focoso) muz. osnovni bas. novac koji se može trošiti samo za odreñ enu svrhu. u trgovačkim knjigama. suv. eksperimentalna fonetika nauka koja ispituje kako postaju glasovi ljudskog govora i kako zvu č e. koji se tiče fonetike (npr. fonautogram (grč. folija (lat. paginacija. merile) sprava za merenje žižne daljine. glavni-ca koja se stvara redovnim odvajanjem odreñenog procenta od dobitka. di-spozicioni fond novac za poverljive svrhe. fondamento) muz. folio teo) na mom listu. folio) 1. na tom i tom mestu knjige. komponovan. glas kao fizička pojava. folio verzo (lat. kesica. folijirati (lat. fomentirati (lat. autos sam. folium) koji se tiče lista. phonetikos) gram. fondirati (fr. in folio (lat. v. format knjige u veličini štampanog tabaka.

phone zvuk) gram. nauka o glasu. glasovni (npr. nauka o bolestima i le č enju glasa i sluha. metron mera. navala. fonomimika (grč. sluh. phone. grupa praživotinja srodna amebama. gnome saznavanje. phone. fono logi j a (grč. fonetski pravopis). phone. glavno sredstvo kojim se postiže uspeh u svom preduzeću je tzv. fonoskop (grč. koji je (glas) na tonfilmu zvu č an i lep kao što je u prirodi. aqua fontana) izvor. velikom industrijalcu Henri Fordu. tj. up. koji se drži načela: piši kao što govoriš (srpskohrvatski pravopis je foneti č ki pravopis). tj. phone.(grč. fonokampsija (grč. fotografija (grč. fonometar (grč. žive pretežno u morima. fiz. tvrñavica. sudski. sprava pomo ću koje se č ovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na jedan obrtni voštani valjak ili voštanu ploču. fontana (lat. nazvan po svom tvorcu. 2. fonetska promena. kampsis savijanje) fiz. phone) predmetak u složenicama sa zna č enjem: glas. phone. nego se radnik prilagoñava ritmu odreñenom mu kretanjem toga „beskrajnog platna". „beskrajno platno". phone. fonolit (grč. opažljive pore. fort. fonognomika (grč. fonika (grč. phone. 1877). zvuč ni. amer. med. phone. izvori ć. phone. fonurgija (grč. napad. fonografsko pisanje koje se slaže sa izgovorom. Edisona. vodoskok. fonetski zakon. oseti zvuka koji postaju nadražajem drugog nekog. nauka o le č enju glasa. merile) fin. proizvodim) pogodan za snimanje (glas). ima ga i u blizini Beograda i na nekoliko mesta u Bosni. slušalica. če-smica. živca. jedan u prijem-noj a drugi u otpremnoj stanici. fordizam sistem naučne organizacije rada. fortis jak) voj. koji zvuči. sastavljene na foneti čkoj osnovi). foramen (lat. fonički (grč. sophia znanje. gram. predmet izrañivanja kruno! na pokretnoj tezgi od radnika do radnika i kod svakog se zadržava tač no onoliko koliko je radniku potrebno da izvrši odreñeni i uvek isti posao. fontanella) 1. fonoklastičan (grč. Hthos kamen) šš. uspeh nekog preduzeća zavisi od tačne procene potreba za nekim dobrom i organizacije rada. zvučniji i lepši. kostima). veštački napravljen kanal za odvoñenje škodljivih sokova (gnoja). mechane) mašina za grundiranje (u fabrikaciji šarene hartije i tapeta). fotizmi. forward) sl. grč. forenzičan (lat. fotografski (grč. cev za slušanje. foraminulosus) koji ima vidljive. phone. fonijatrija (grč. fovtanela (ital. prelamanje zvuka. med. grapho beležim) ak. zdenac. fonometrija (grč. iatrela lečenje) med. ispitivanje rezonancije pojedinih delova tela stavljanjem na njih zvu č ne viljuške. ergon delo) nauka o zvuku. lečenje dušev-no bolesnih pomoć u svetlosti u boji. fonosinakter (grč. phone) pase. phone. forteca. nego su vezane hrskavicom. merenje jačine zvuka. phone. 3. česma. fonozofija (gr č . phone. 2. . probušen. koji služi sudskom istražnom i dokaznom postupku. phone. i Engleza Pitmena. zvuk. na ovaj način nema potrebe nadzora. therapeia lečenje) med. uvi ñ anje) veština da se po glasu ili govoru nekog čoveka pozna njegov način mišljenja. forve(r)d (eng. fono. 1874. tako da se posle mogu ponovo proizvoditi (pronalazak T. foraminulozan (nlat. phone zvuk) mehanički klavir. ušć e kanala. tra-hit koji sadrži nefelina. samostalno malo utvrñenje. foramen otvor. nauka o zvuku. fonomimija (grč. metria merenje) 1. skopeo) aparat sa skalom koja pokazuje broj treptaja jednog tona. gennao rañam. phonikos) zvučan. fonički točak u nekim sinhro-nim mnogostrukim telegrafskim sistemi-ma jedan od dvaju točkova. glas. synago skupim) „skupljač zvukova". sive i zelen-kastosive boje i jedar. logla nauka) 1.fonetski 975 forenzičan drži nasleñenog). fonogeničan (grč. be-leženje zvu č nih treptaja. fonola (grč. fonsir-mašina (fr. mekano mesto na temenu novoroñenčeta gde kosti još nisu srasle. fonetski (grč. grapho) glasovne pisanje (naziv za stenografije Karla Faulmana. kladenac. fonokamptički centar kod odjeka: mesto od koga se zvuk odbija. nauka) nauka o zvuku. zvuk. ili jači. foramen otvor. kampto savijam) koji prelama zvuk. fovohromatska terapija (grč. for (fr. forensis koji je na trgu. foraminosus) izbušen. le č enje glasa. lat. mimika) muz. phone. fonograf (grč. phone) ak. ferre nositi) zool. spojki put (u mozgu. foraminozan (nlat. phone. grapho) koji piše glasove. foncier. grapho) pisanje re č i onako kako se izgovaraju. phone. koji se sinhrono obrće. phone. chroma boja. način vizuelnog prikazivanja tonova u lestvici pomo ć u položaja desne ruke. med. klao lomim) koji prelama zvuk (kod odjeka). mimeomai podražavam) podražavanje glasa ili govora mimikom. igra č iz navale (u fudbalu). phone. nauka o glasovima. a ne slušnog. fonografika (grč. 2. zvukomer. 1840. rupa) anat. phone. phone. aparat za merenje jačine (intenziteta govora). javni) prav. foraminifere (lat. foren-zična medicina sudska medicina. fonokamptičan (grč. fonizmi (grč.

smatraju kao delovi jedne celine koja je postala u istom periodu vremena. pretpostavljanje oblika sadržini i suštini. 2. materijalan). formare. onaj koji se mnogo drži forme i pazi samo na spoljašnjost. formalin (lat. formica mrav) hem. formirati (lat. sastaviti. izri čan. društveno-ekonomska formacija (npr. stvoriti. sadržina). štampan ugledni primerak (prema kome treba sve ostale izrañivati). 2. kurvarstvo. napraviti. forinte (ital. osećaj kao da po koži mile mravi. formica mrav) hem. forma) upravo. tvoriti. odreñeno. formular (nlat. potpun.Forin ofis 976 foronomija Forin ofis (eng. kalup. bukvalno shvatanje zakonskih propisa i nevoñenje računa o njihovom cilju i njiho voj suštini. forma) 1. . oblik i veli čina (lista. pravi. formalist (lat. propis. formativan (nlat. formula (lat. merile) 1. formant (lat. chloros otvorenozelen) hem. pravičan. donosim. formamamid hem. potpuno. ure-ñenje. soli mravlje kiseline. sub utraque forma) teol. stvaranje. v. formulisati. formicatio) med. formatio) 1. odreñivač skretanja vidne ose. formaliser) tačno se pridržavati spoljašnjih propisa i sl. kroj. sprava za merenje sposobnosti nošenja (izdržljivo-sti) mostova. sročiti. forma) oblik (supr. tip. pod vidom hleba i vina (pri čest). mrav. formacija (lat. najstariji muzički instrument sa žicama (starogrčkih pevača). izraz. zakonska odredba ili nešto sli čno. preteranost u čuvanju ustaljenih formi u nekom radu na štetu suštine stvari. vidni. formare) dati (ili: davati) oblik. formalan (lat. sastav. npr. amid mravlje kiseline NSOKNj. formaldehid (lat. formans uobličavaju-ći) lingv. te-tria merenje) nauka o merenju i utvrñivanju tereta. uobličiti. formol (lat. biti oran. u Austro-Ugar-skoj: srebrn novac od 2 krune. 2. fiorino) novac u raznim zemljama razne vrednosti. lik. preterano polaganje na spoljašnju stranu (formu). formulirati (lat. forometrija (grč. svrstati (vojnike). furlana. pravilo. formalis) obli čni. tačan. nlat. tvorenje. fil. oblikovan. formula) jasno i odreñeno izražena neka misao. v. 3. formikacija (lat. forlana (ital. tvorba. forminga (grč. utvr ñen obi čaj. kojoj odgovaraju odreñene forme nadgradnje. rpegb. u poljopri-vredi: sprava za merenje rodnosti. -ar u reči stol-ar itd. formalitas) uobičajenost. mustra. formulisati (lat. sub utrakve forma (lat. urediti. od forma oblik) obrazac. 2. forma. srebrna dvo dinarka. stupnja he-teroforije. služi za konzervi-sanje anatomskih. nomos zakon) merenje kretanja. dem. postroji™. uobličavati. po redu svojih slojeva i svojim okamenotinama i dr. sastavljati. propis. izričito. biti (nalaziti se) u formi biti spreman za što. kapitalisti čke. vid. formica) zool. forma) 1. voj. fornicatio) bludničenje. formika (lat. niz kamenih masa koje se. način. pomoću koga se tvori reč od njenog korena. formalno (lat. tačno i jasno izložiti (usmeno ili pismeno). formica. formalizam (lat. radikal mravlje kiseline. 40% vodeni rastvor formaldehida. tj. geol. phora brzo kretanje od pheresthai brzo se kretati. prosto. 1. phorminx) harfi sli čan. a zanemaruje sadržinu i suštinu stvari. kurvanje. ra-stvarač. 2. formalizirati (fr. postupanje po izvesnom redu i propisima. formula) v. koji daje ili stvara oblik.. formalnost (nlat. svodova itd. forma) 1. obrazac. formula) dati (ili: davati) odreñeni oblik. ureñenje (vojske). obrazovanje. oblikova-ti. forma) hem. fornikacija (lat. hloroform. 3. formil (lat. phero. dužina i širina knjige. forma) hem. formula. knjige). forometar (grč. spoljašnji (supr. uobličavajući. sklopiti. naročito. metron mera. phoreo nosim. grč. formulare) obrazac. koji se tiče oblika ili spoljašnjeg izgleda neke stvari (a ne sadržine). forlana) veseo venecijanski ples u 6/8 takta. formalin. gas bez boje i oštra mirisa. složene strane ta baka stegnute u gvozdeni okvir.. forma (lat. neodreñeni glas usne šupljine koji služi kao pratilac običnog glasa. oblik i veli čina ne čega. pristalica formalizma. formil-hlorid (lat. alcohol dehydrogenatus) hem organsko jedinjenje. formijati (lat. botani č kih i zoolo-ških preparata i za dezinfekciju stanova od zaraznih klica. npr. spoljašnja strana. feudal-na) sveukupnost proizvodnih odnosa nastala na osnovu odreñenog stepena razvitka proizvodnih snaga. rćogeb nosim. sklapati. fotografije. pravac koji polaže samo na formu. odreñ en. 4. med. model. 2. nauka o zakonima kretanja č vrstih i te č nih tela. Foreign Office) englesko ministarstvo spoljnih poslova. pod oba vida. po-strojavati. formulacija (lat. formativus) uobli čavan. format (lat. foronomija (grč. stvarati. bezbojna uljasta tečnost. stvara se oksi-dacijom metilalkohola i nepotpunim sa-gorevanjem mnogih organskih supstancija. nastavak pri tvorbi reči. 3. koliko da se u čini. uzor. obrazovati (odred). izled.

fosforizam (grč. forum) trg. kalaja i fosfora (služi za izradu delova vatrenog oružja. forum Romanum) trg u starom Rimu. pod borbom zauzeti. pojačavajući. svetlonosan. u Francuskoj: sedište ili mesto u Francuskoj akademiji. ismevati se kome. primorava ti (da se nešto brže uradi). phosphoros.forpens 977 fotizmi forpens (eng. zastareo. neprijatnog mirisa. phero. fosforit (grč. fostin hem. naročito vilica. phero nosim. jačina. vrlo jako. phero) med. v. fozgen. udobna naslonjača. fosforoskop (grč. fosfati (grč. veoma jak otrov. osvojiti. akontacija. fore mažer (fr. fauteuil) 1. fosforeti (grč. fore (fr. 2. forum romanum (lat. boginja sreće kod starih Rimljana (kod Grka: Tihe). otpornih ma-šinskih delova itd. forceps klešta. okamenjena biljka ili životinja (iz ranijih geoloških perioda). 4. Fosforos (grč. zapinjati (pa raditi). trovanje fosforom. zatim slabo (tj. ubrzavati posao. „svetlonosac". čovek zastarelih pojmova. koja se javlja kod radnika fosforom. fosa (lat. klešta za izvlačenje deteta (kod teškog poroñaja). svetlost) psih. pijanoforte 2. izvoditi). prisiliti. podizanje utvrñenja. jamica. središte javnog života rimskog (političkog. najpre jako. skopeo posmatram) aparat pomoću koga se može videti i veoma slaba fosforescencija. 1. osobeni dvojki oseti nekih osoba koje pri izvesnim zvucima 62 Leksikon . Vorzimmer) predsoblje. forcato (ital. svetleti bez davanja osetne toplote i sagorevanja. saoseti. nauka o utvrñivanju položaja. phosphoros svetlonosan. fourpence) stari engleski novac od 4 pensa. koji donosi svetlost) hem. na brzu ruku napravljeno poljsko utvrñenje. vis major. fortezza) voj. zapeti. VorschuB) predujam. rupa) anat. 6. photos svetlost) praktična fotografske svetlosne jedinica: uticaj što ga svetlost od jedne Hefnerove sveće sa odstojanja od 1 t vrši na neki na svetlost osetljiv sloj. phosphoros svetlonosan. forsiran marš voj. 5. nekros leš) med. kiselina koja se dobije jedinjenjem fosfora sa kiseonikom. fig. okamina. fosforno ulje fosfor rastvoren u bademo-vom ulju. pre-terati. sud. metalima. forte-pijano v. hem. fossilis iskopan) kol. fortisimo (ital. redni broj 15. 3. forte piano) muz. elemenat. bolest kostiju. iznuditi. malo. sredstvo za utrljavanje. u vistu: baciti kartu koju protivnik nema i time ga primorati da je seče adutom. čekaonica. for. fosforna kiselina hem. klešte) med. 1. čašica. forcimer (nem. koji nosi ili donosi svetlost) hem. okamenjen. vrsta apatita. 2. ubrzati posao. fosil (lat. fortev (fr. nago-niti. npr. phosphorescere) svet-lucati u mraku. vortati. nakita. forzando) muz. force) sila. ubrzan marš. utvrñenje. fortati (tur. pojačane. bezbojan vrlo otrovan gas RNz. na vazduhu lako oksidiše (beli fosfor) i zbog toga u mraku svetli. jako. naterivati. fosfidi. phero) pl. (nešto) prestarelo. mineralog. phero. forcando (ital. utvrñeno mesto. nlat. okružen javnim grañevinama i dućanima. zvezda Danica (kod Rimljana: Lucifer). udubljenje. fortificatio) soj. fosilist (lat. phos svetlost. naglašujući. nadležno mesto. prenagliti. phero) vrsta fosfata kreča. rćegb nosim) hem. atomska masa 31. asteroid otkriven 1852. Phosphdros) „svetlonosac". godine. pretvaranje organizama u fosile. nagnati. fosforna bronza legura (slitina) bakra. donosim) hem. merodavan sud. tržište. fig. skamenjen. phos gen. 3. fosilan (lat. prisiljava™. u starom veku: ime planete Venere (nem. nasilje. fosilne biljke i životinje. force majeure) v. počasna stolica. upotrebljava se poglavito za pravljenje žižica. moć. forzato) muz. phos svetlost. jedinjenje fosfora sa nekim drugim elementom. 2. soli fosforne kiseline. phos. astr. phosphorescentla) svetljenje bez davanja osetne toplote i sagorevanja. voj. snaga. fosforescirati (nlat. fosilizacija (lat. 2. 2. fosgen v. silom uzeti. fosfor (grč. forte pijano (ital. fosfornekroza (gr č. naterati. fossilis iskopan) geol. fig. fortin) voj. fotelja (fr. mit. photismos osvetljenje. soli fos-foraste kiseline. ministarski položaj. sudskog i trgovačkog). fossa jama. starovremski. fossilis) okamenjivanje. phos. znak R. foršus (nem. fot (grč. avans. forum (lat.9738. forsirati (fr. phos. duplja. fotizmi (fr. forcer) 1. fossilis) v. usiljen marš. fosfiti (grč. utvrñivanje.). odlično sredstvo za ñubrenje. Venus) kao zvezde Zornjače. snažno. svojstvo mnogih tela da duže vremena u mraku svetle pošto su prethodno bila izložena zra-čenju sunčane svetlosti (naročita vrsta luminescencije). Fortuna) 1. phosph6ros koji nosi svetlost. javno mesto. phos. forteca (ital.) vući nekoga za nos. fortissimo) muz. fortifikacija (lat. naglašujući. forceps (lat. Fortuna (lat. iznuñavati. fosfidi (grč. forte) muz. okamenotina. forte (ital. phos. 3. V. fosforescencija (grč.

foto. gramma. svetlosni kvant. phos. koji proizvodi slike pomoću svetlosti. fotoelemen(a)t (grč. fotometar (grč. mesto mitraljeza. fotokampsis. metron merile. lat. phos. phos. fotografski aparat s filmom koji se namesti na avion. fotograf (grč. merilo) opt. lithos kamen. „slikanje svetlošću". i pri vežbama u vazdušnoj borbi snima protivni čki avion. phos. phos. grapho. foto (grč. fotomagnetizam (grč. fotogravira (grč. 2. najmanji deli ć svetlosti — shvatanje da je i svetlost kao energija diskontinuiranog ili diskret-nog sklopa kao i materija. metron) instrument za merenje osetljivosti na svetlost. fr. phos. izrañuju slike predmeta koji na te materije šalju svetlost. fotografisati (grč. phos gen. svetlosni. grapho) v. logia nauka) fiz. koju pokazuju razni fotografski preparati. phos. phos. foton (grč. fotografija (grč. graphia) izrada pločnog sloga pomoću fotografije i galvanoplastike. elemenat) vrsta fotoćelije. luminiscentia) fiz. naročito u topografiji. phos. fotolitografske karte fotografisane i litografski umnožene reljefne i gipsane karte. graphia crtanje. fotoelektricitet (grč. naročito na hartiji (fotogram). elektron) fiz. phos. fotogram-metrirati (grč. fotoliza (grč. fotoefekat (grč. naročito u fotografiji. montage sklapanje) sastavljanje isečaka od više raznih slika u jednu novu zajedni čku sliku. postupak kojim se.koren od gignesthai postati. koji na slici izlazi lep ili lepši nego što je u prirodi. photos svetlost. photos) fotografske slika. učinak. fotoluminescencija (grč. kampsis savijanje) fiz. rexis lomljenje) fiz. gramma. gravure) fotomehani čko slikanje i izrañivanje slika u bakru. photos) predmetak u složenicama sa značenjem: svetlost. svetlosni kvantum. koji dobro uti če na fotografsku ploču. posledica) fiz. fotogram (grč. ve-štač ko mineralno ulje.(grč. slikam) izra ñ iva č (profesionalac) fotografskih slika. verna slika. fr. fotomontaža (grč. v. nlat. grapho pišem. gramma.foto 978 fotoreksis primaju ta č no odreñ ene osete svetlosti ili boja. fr. snimanje se vrši skidanjem okida č a pravog mitraljeza i služi za kontrolisanje tačnosti pogodaka koje je imao strelac u vazdušnoj borbi. fotoelektron (grč. merilo) snimati ili izračuna-vati (odreñivati) pomoću fotogram--metrije. phos. graphfa) prenošenje fotografskih slika na litografski kamen. fotogram-metar (grč. phos. materija koja stvara svetlost. phos gen. fotogram-metrija (grč. pomoću dejstva svetlosti na materije na nju osetljive. fr. sprava za merenje jačine svetlosti. metria merenje) 1. merenje prema fotografskim snimcima. fotoksilografija (grč. odreñivanje i ispitivanje jačine i promena u jačini svetlosti koju primamo od nebeskih tela. amateur) onaj koji se. xylon drvo. fotolitografija (grč. phos. nauka o svetlosti. phos. heliogravira. koja se potom fotografiše. lysis razlaganje) hem. phos. crtam. fotografirati (grč. phos. svetlucanje pred očima (kao posledica unutrašnjih oboljenja oka). phos. foto-grafisati. svetlo-snoelektri čni u čin: ozra či li nad-ljubi časta svetlost metalnu površinu. bavi fotografijom iz ljubavi prema njoj. fotoreksis (grč. grapho pip!em. prelamanje svetlosti. fotogalvanografija (grč. naročito pod uticajem nadljubi č astih zrakova. upotrebljava se za merenje jačine svetlosti. elektron ćilibar) elektricitet izazvan svetlošću. phos. fotometrija (grč. phos. graphia) 1. phos. gen. nastati) „onaj koji stvara svetlost". „pisanje svetlošću". mitrailleuse) avij. stvaram) 1. phos. fotoamater (gr č . fotogeni č an (gr č . fotologija (grč. fig. gramma slika) slika prema kojoj se odreñuje veličina fotogra-fisanog predmeta. fotogen (grč. photos) fiz. 2. graveur) izrañi-va č slika u bakru. elektron emitovan iz neke materije pod uticajem svetlosti. phos gen. fotokamlsis (grč. phos gen. phos. slikanje) izrada fototipa na drvetu. phos. phos. slikam) praviti fotografske snimke. phos. fotografometar (grč. 2. koji je proizveden svetlošću. onda iz nje izlaze elektroni. me-tron mera. kao nestručnjak. gennao ra ñ am. svetlomer. photos. effec-tus učin. . fig. phos. phos. Magnes magnet) magnetizam izazvan dejstvom svetlosti. phos. fr. phos. pogodak za fotografisanje. m^tron mera. fotograver (grč. razlaganje (ili: razlučivanje) pod uticajem svetlosti. fotografske slika. phos. metria merenje) veština da se prema fotografijama odredi stvarna veli čina fotografi-sanih predmeta. opsis viñenje) ned. fotomitraljez (grč. slika izrañena na ovaj način. phos. fotopsija (grč. fiz. zajedni čko ime za fluores-cenciju i fosforescenciju. photos. merenje jačine svetlosti. verno predstavljati ili opisati (koga ili što). mera) aparat za snimanje foto-grama. aerofotogram-metrija izrada geodetskih planova i karata na osnovu snimaka terena iz vazduha.

phobos strah) med. istemi postavim. phos. fototipija (grč. photos svetlost. pre n. fragmentacija (nlat. crteža. fotocinkografija (grč. fotoskulptura (grč. fototelegraf (eng. pod tropizam. chronos vreme. photos. fragmentum) odlomak. skia senka) nauka o svetlosti i senci. phos gen. način izražavanja. fotohrom (grč. kretanje biljnih organa mnogih biljaka u pravcu Sunca. ulomak (naročito nekog starog književnog dela koje je očuvano samo u odlomcima). lomljiv. graphia) izrañ i-vanje fototipa na metalu. rasparčavanje. fotohronograf (grč.) 1. 2. fragmentatio) komadanje. fototropizam (grč. krt. način kazivanja. slikam. osnivač kineskog carstva i prvi zakonodavac (oko 2852—2738. Zink) prenošenje fotografije na cinkanu ploču. phos.fotoreportaža 979 fraza fotoreportaža (grč. phos. phos. fragilan (lat. koji se daje u odlomcima. taxys brz. slikam) snimanje predela pomoću fotogram-metrije. npr. fototahimetar (grč. osoba i sl. sa temperaturom oko 6000°S. fotosinteza (grč. phos. lat. photos. phos. fragrantan (lat. 2. raskomadavanje. fr. veština osvetljavanja.). typos) opšti naziv za reljefne ploče izrañene primenom fotografije i nagrizanja. fotohemija (grč. sinteza) bog. kipova i dr. fotofoi (grč. v. fotoskijaterika (grč. phrasis govorenje. eng. kao izvora svetlosti. lat. tropos) biol. koje se u prijemniku registruju na fotografskom papiru. fototerapija (grč. naročito uticajem plavih. fotohalkografija (grč. nepodnošenje svetlosti (kod bolesnih od očiju). technike) 1. izreka. fra skraćenica ital. setter slagač) jedna od najmodernijih štamparskih tehnika. fotofobija (grč. phos. phos. slikam) fotografski aparat za snimanje slika u kretanju. grapho crtam. fototopografija (grč. npr. chroma boja) fotografisanje u prirodnim bojama. phos. chalkos bakar. reporter) saradnik novina ili časopisa koji vrši reportažu. 62* fototehnika (grč. fra Vrne. kr-tost. shema. pa se dobivene konture prenesu na ilovaču. fotoseter. fotoreporter (grč. miomirisan. reportage) snimanje aktuelnih dogañaja. sphaira lopta) fiz. tehnika fotografskog proizvoñenje. fotoseter (grč. slab. metron mera) kombinovani aparat za snimanje vrlo brdovitih i planinskih krajeva radi izrade telegrafskih karata i situa-cionih planova. suncokret i dr. phos. phos. heliohro-mija. taxis nameštanje) bot. štampanog teksta. skopeo posmatram) sprava za posmatranje svetlosnih efe-kata. služi za predaju i prijem rukopisa. sačuvan samo u odlomcima. prolazak. reči frate (brat). chroma boja) fotografska slika u boji. phos gen. grapho crtam. fotoskop (grč.). slika) slika izrañena pomoću dagerotipa. strah od svetlosti. v. sculptura vajarstvo) mehanička primena fotografskih snimaka u plastici (npr. foto-robot portret izrañen na osnovu opisa. prolaznost. fotosfera (grč. trošan. ljubičastih i nadljubi-častih zrakova. phototelegraph) aparat za prenos vesti putem radijske ili žične veze. fototip (grč. lečenje pomoću svetlosti. grapho crtam. phos. nem. delimičan. finish) fotografski snimak kraja neke sportske trke na osnovu kojega se može tačno utvrditi kojim su redom takmičari prošli kroz cilj. fotostat (grč. fotohromija (grč. telegrafija. sensibilitas) svojstvo nekih materija da se menjaju pod uticajem zračenja (npr. fraza (grč. fragilis) loman. slikam. fotoslog. photos svetlost. phos gen. phos. phos. phos. grafikona i fotografija. therapeia lečenje) med. phos. koji je u odlomcima. fragment (lat. bleštava površina Sunca. foto-finiš (grč. phos gen. phone zvuk) instrument za prenošenje tonova pomoću svetlosti. izraz) . fotosenzibilitet (grč. radi objavljivane u novinama i časopisima. phos. fotohromatska terapija lečenje duševno bolesnih svetlošću u boji. trošnost. prenos fotografija telegrafijom ili radio-telegrafi-jom. pronalazač nauke i veština. fragilitet (lat. phos. e. nepotpun. reprodukcija boja fotografskim putem. phos. eng. prenos Morzeovih signala helio-grafom. tako što se neki predmet snimi fotografski sa što više raznih strana (obično 24). grapho crtam. phos. fotografski materijali pod uticajem svetlosti). dolazi samo pred imenom običnih katoličkih kalu ñera. proces u kome biljka uzima ugljen-dioksid preko svojih zelenih delova. fragrans) koji ima lep miris. fr. chemela) nauka o hemijskom dejstvu svetlosti. photos svetlost. fotoslog v. t6pos mesto. Fo-hi kineski heroj. stavim) fotografska kopija nekog rukopisa ili dokumenta u prirodnoj veličini. upotrebljava se u kriminalistici za pronalaženje delinkvenata. typos otisak. fragmentaran (nlat. fragmentarius) odlomačni. za izradu poprsja. fototelegrafija (grč. fototaksija (grč. phos. phos. fragilitas) lomljivost. phos.

francaise) živahan francuski ples u 6/8 takta. med. sa dva reda igrač a. jedan komad ili neku pesmu umetnički izvoditi. franc-tireur dobrovoljac. dvorske i galaodelo za vreme Luja XVI. strast) preterana ljubav prema Francuzima i svemu francuskom. grč. Franja Asiški. frac. Fraulein) gospoñ ica. tropska osipna bolest. franak (fr.frazeologizam 980 frapirati uobičajeni izraz. frakciona destilacija (lat. franseza (fr. raditi svesno ili nesvesno. čudan. destil-latio) hem. naročito kod crnaca). a posle francuske revolucije i vojnička i činovničke uniforma. besplatan. zbirka takvih izraza. onaj koji lepo govori. 2. franšiza (fr. 2. phf-los prijatelj. lat. ugledati se na Francuze. plaćanje poštarine unapred. muz. izraz koji lepo zvuči. frappant) koji pada u oči. trg. plaćeno. frankomanija (ital. fractio razbijanje) praviti. grč. fran-tirer (fr. franchise) deo štete koji na osnovu ugovora o osiguranju snosi sam osiguranik. malinaste boginje (hronična. frankmason v. deo. 1706— 1790). frak (fr. gotica (šiljasta azbuka). reč) sklonost upotrebljavanju izraza koji lepo zvu č e. 3. muški kaput bez leševa. frock. francij(um) hem. 2. grč. fractio lomljenje) član frakcije. fraj (nem.. motiv. franmasonerija (fr. frakcionaš (lat. Frei-korps) dobrovolja čki odred. tj. odvajanje tečnosti s različitim tačkama ključanja. frangere. frakcija (lat. franciade) period od 4 god. benetalo. framboise malina) med. iznenaditi. hem. frankofil (ital. a po sadržini je šupalj. fraikatura (nlat. franko (ital. frimesn. izraz) 1. slomiti. mat. fr. a ne kazuje ništa. jedna obloga vezana je sa zemljom. desničari) koji se u izvesnim pitanjima razilazi sa shvatanjem celine. prazna reč. govoriti u frazama. točak sa takvom napravom. prilepiti (na pismo) poštansku marku itd. francuzirati (fr. frankofob (ital. Franco Francuz. franko stanica plaćeno do stanice (prenos). a preko druge visi električne klatno i svojim dizanjem meri stepen elektrisanja. na razbijanju i slabljenju jedinstva neke organizacije stvaranjem u njoj „krila" (frakcija). upotreba ovog elektriciteta u lečenju = franklinoterapija (naziv po Bendžaminu Franklinu. pomoću koje se pogonski točak može isključiti. Franco Francuz. tvar izdvojena precipitacijom ili kristali-zacijom. . mason. franklinizacija. frazer (grč. galomanija. proizvoñenje statičkog elektriciteta. frakcionisati (lat. logos govor. besplatno. osnovao sv. frajkor (nem. deo neke političke stranke (levičari. franc-maconnerie) slobodno zidarstvo. mason. Freilauf) naprava. radioaktivan elemenat. floccus) 1. Franco Francuz. onaj koji se ne slaže sa političkom linijom partije. začuñivati. krilo. franco) slobodno od plaćanja. frajla (nem. frankirati (ital. francatura) osloboñenje od poštarine. fractura) 1. fransijada (fr. odeljenje. franc) osnova francuskog novčanog sistema=100 santima (francuski franak). frazirati (grč. frazeologija (grč. upadljiv. znak Fr. franjevac. a ne kazuju ništa. muz. frambezija (fr. naročito na osovini velosipeda. francare) platiti pošta-rinu. začuditi. frangere lomiti. frapirati (fr. pričalo. francuska bolest= sifilis. mania pomama. atomska masa 223. skrhati. neobičan. franfais) govoriti francuski. grupa jednomišljenika. franciškanac v. stvarati frakcije. frei) slobodan. osnova švajcarskog novčanog sistema=100 rapena (švajcarski franak). prelom (kosti). 3. frazeologizam (gr č. zarazna. phrasis. ^.•' franklinoterapija med. frapantan (fr. franmason (fr. fraktura (lat. koji pravi jak utisak. logfa) nauka o osobenim izrazima svojstvenim nekom jeziku. onaj koji stvara frakciju. ponašati se kao Francuz. frapper) padati u oči. god. franklinizacija 1. up. koji voli) prijatelj Francuske i Francuza. 2. phrasis način izražavanja. v. iznenañivati. redni broj 87. šampanjac). fractio lomljenje) 1. pho-beo bojim se) onaj koji mrzi na Francuze. phrasis. u francuskom republikanskom kalendaru. slobodni strelac) borac protiv Nemaca u okupiranoj Francuskoj (u drugom svetskom ratu). koji izaziva divljenje. eng. 2. osloboñeno od poštarine. med. Franklinova tabla po Bendžaminu Frankli nu nazvan kondenzator za statički elek tricitet: staklena ploča s obe strane oblepljena staniolom tako da po ivici ostane slobodna površina stakla u širi ni od nekoliko centimetara. phrasis. odsek. v. ubezeknuti. poreklom iz Engleske (u Evropi u modi od 1770). franjevac katolički kaluñer reda koji je 1210. phraseur) onaj koji voli da u govoru upotrebljava fraze. danas: svečano društveno odelo. frajlauf (nem. prazno pričanje (bez vrednosti i sadržine). franc-macon) slobodni zidar. razlomak. rashladiti (vino.

fresco) 1. phrenesis) med. bez vrednosti. fraudirati (lat. podvoz. hladnoća. freter (fr. fraterniser) prijatelj-ski živeti. tropska morska ptica iz reda štrkova (roda). žlebova i drugih ukrasa u drvetu i metalu. fraudacija (lat. bratski se ophoditi. Fracht) vozarina. mechane) glodalica. crvena boja jagode. 3. besan. obmana vida. Fracht-brief) tovarni list. krijumčariti. padavica. frez-mašina (fr. frequentatio) često posećivanje. fratar. fraternitet (lat. beznačajnost. fraternitas) v. slik. tašt. 2. frivolnost. stude-nost. fresko slikarstvo v. bratske ophoñenje. freter (fr. obilno posećen. frenologija (grč. pobratimstvo. fiz. lakomislenost. fratar (lat. frivolan (lat. opštenje. bezobrazan. učestao. voj. obmanuti. fraudator (lat. frequentativus) gram. obilna posećenost. lakomislen. prevariti. ništavan. 2. fraternizacija (fr. vetrila) med. duševne bolest. freska. ital. tovar. broj treptaja u sekundi. buran. logia nauka) nauka o lubanji. fratricidium) prav. duh. fraudulentan. varljiv. eklampsija kod dece. ubrzan puls. frekvencija (lat. fraiser) 1. dijafragma. ludilo. fraise. odsustvo erotičnih osećaja. fr. frigidaire. con fretta) muz. frivola appellatio) prav. posećivati. fraudulozan (lat. med. lupeški. druženje. phren duša. bratoubistvo. studen. bra-timstvo. muz. 2. phrenos duša. bedan. fraus optica) optička obmana (varka). frekventacija (lat. frenga (tur. seksualna hladnoća. drzak. frequens čest) mnogoljudan. logos) onaj koji se bavi frenologijom. vetrila. i da stvaranje mozga mora da uobličuje i čahu-ru u kojoj on stoji. broj perioda naizmenične struje u sekundi. tj. 2. frenezija (grč. grč sa trzajem ili ukočenošću. frenetičav (grč. frekventan (lat. frivola ape-lacio (lat. fratricidijum (lat. frequentans) trgovac koji obilazi vašare. hladnokrvan. fraudatio) varanje. v. phren duša. frater brat) v. frivolnost (nlat. fretirati (fr. phren gen. hladovina. lubanju. lakomislen. fraht-brif (nem. v. pohañati. nauka koja po obliku i grañi lubanje zaključuje o duševnim osobinama i sposobnostima nekog čoveka. frekventant (lat. beznačajan. razum) 1. ništavnost. očevidno netačan. zaštitno kolje. vrsta brzih ratnih brodova sa tri katarke i sa do 70 topova (ranije zamenjivala krstaricu). fretta) žurba. frižider (fr. sifilis. fraternite) bratstvo. broj posetilaca. slika izrañena vodenim bojama na još svežem malteru zida. vezene arabeske. neosnovan i zbog toga uzaludan pri-ziv višem sudu. čestina. med. sićušan. duh. frate) kato-lički kaluñer. liberte. frengi illeti evropska bolest) med. bez života. . phren prečaga. besnilo. žleb i sl. umanjena spolna osetljivost ili potpuna ravnodušnost prema seksualnom životu. fraus) prevara. frequentare) često posetiti. živahnost. sitnice. fraternizirati (fr. šklopci. zapaljenje prečage. ništavan izgovor. fraudulosus) v. fraht (nem. fraise. pobratimiti se. frigidus) studen. razvratan. frater (lat. iznajmiti brod. frigiditas) 1. ukrasi u drvetu i metalu. sporovozna roba. fraudare) varati. prekojas. leden. duševna poremećenost. frivolus trošan. fraus (lat. svežina boja. sestroubistvo. vrsta vunene tkanine. bezobrazluk. učestan. sveže. duševni pore- mećaj spojen sa delirijumom i zapaljenjem mozga. frivolitas) v. fresko (ital. prevara. Frais) med. freta (ital. frivoliteti pl. frivolus) raskalašnost. drskost. frivola ekscepcio (lat. frenolog (grč. phrenos duša. frekventan puls med. freter) dati brod pod zakup. fraternite (fr. phren duša. fraudulentan (lat. frez (fr. phren gen. bezvredan. kon fre-ta (ital. koji vara. spolno (seksualno) neosetljiv i hladan. fregata. neobično laka i brza u letenju. 3. prazan. fraicheur) svežina. zapravo prema na-zivu jedne fabrike) hladionik za ostavu sa aparatom koji proizvodi led automatski. živahno. pomaman. teret. gusto naseljen. frevopatija (grč. mlitav. lud od oduševljenja. frivola exceptio) prav. slikati al freske (ital. češće ponavljanje. 3. fraus optika (nlat. mašina za pravljenje različitih površina. redovnik. frequentia) 1. obično pomoću struje. hladan. frater brat. polazeći od misli da su duševne radnje (psihičke funkcije) lokalizovane u raznim delovima velikog mozga. fraudulentus) prevaran. zool. naglost. grč. frekventativan (nlat. žurno. obmana. fraternite. hladnoća. beznačajan) raskalašan. lat. brati-miti se. mahnit. lakouman. navala. 2. frigiditet (nlat. 4. razum. al fresco) slikati na još svežem malteru. igračke. frenitis (grč. lukav. hor. fresco svene) um. freteur) zakupac broda. frivolitet (lat. učestalost. 2. hladnokrvnost. frigidan (lat.fras 981 frižider fras (nem. fregata (ital. ženska naborana jaka. fregate) 1. frekventirati (lat. učestanost. freska (ital. ravnodušan. fraudator) varalica. fraternisation) brati-mljenje. pathos bolest) med.

ukudravljena kosa. free trade) slobodna trgovina. friktorijum (lat. voj. frondositas) lisnatost. pupljenje drveća. fructidor) mesec berbe (HP mesec u fr. franmason. vrsta čupave i grube vunene tkanine. novembra do 20. ose ć aj hladno ć e. resa.friz 982 frustracija friz (fr. od 18. usprotiviti se otvoreno. prednja strana (gra ñ evine). ili reljefima (zbog čega se često ovi poslednji takoñe nazivaju friz). psihoanaliza. frontis čelo. biljke koje donose plod. stroj. frontaš (fr. froteza (fr. frojdizam v. freemason) slobodni zidar. ćuftice. postrojiti se. kod grčkorimskih hramova ukrašena trigli-fima i metopima. dužina postrojene vojske. fronton) krov na kalkan. ark. frontispis (fr. republikanskom kalendaru (od 21. frictare) trti. bojište. fruktuarije (lat. čeoni. malim zadovoljan. frikandela (fr. redengot s leševima. frugalav (lat. frictio) trenje. frontalni (nlat. aiat. s lica. napraviti front protiv koga istupiti protiv koga. teranje. razboritost. frotoar (fr. vodoravna pruga izmeñu arhitrava i glavne opšivnice. fig. istrljati. frimaire) treći mesec u nekadašnjem fr. mudrost. fri-tred (eng. fruktuozan (lat. trvenje. fructuosus) plodan. fronezis (gr č. frimer (fr. ukovrčena kosa. mason. rod) hem. frotteur) trljač. štedljiv. onaj koji maže voskom pod (parket). v. frondirati (fr. frikase (fr. paprikaš. prvi borbeni red. vrh. stranka u Sjed. udesiti. fruktoza (lat. rodan. frisoileri (eng. frisure) način češljanje. trenik (glas) = spirant. decembra). fricasser) kuv. fronton (fr. pridružiti se onima koji se otvoreno bore protiv koga. lat. iseckana i proce-ñena mesa. Fronde) „praćka". republikanskom kalendaru. 3. nesloga. 2. izgovor za fructidor) v. udešavati) kosu (češ-ljanjem. frontalni napad napad s lica. stranka politi č kih nezadovoljnika u Francuskoj koja je. onaj koji otvoreno napada i grdi vladu. grditi. kost. frugalis) umeren. frotte) trt. front) neškolovan oficir (koji je to postao od vojnika). osoba koja prirodnu kosu veštački doteruje i stručno neguje. razdor. freesoilers) pl. frikavdo (fr.). fig. frottoir) krpa. friser) doterivati (ili: doterati. froncla (nem. frikativ (lat. prednja strana. frotirati (fr. izazivala u Francuskoj velike nemire. uvi ñavnost. rovariti. frotir (fr. maser (u kupatilu). fricativus) gram. način doterivanja (ili: udešavanja) kose. frustratio) nenormalno (bolesno) stanje koje se javlja kod pojedin- . front. voda) u razvijenom stroju. omanje komadiće mesa preliti začinjenim umokcem. 2. levu loza. friseur) vlasuljar. frontalna vatra vatra spreda. bila protiv dvora i apsolutističke vladavine kardinala Mazarena. prinosan. Narodni front FNRJ negdašnja jedinstvena politička organizacije pod rukovodstvom KPJ (sada: Socijalisti č ki savez radnog naroda). gornji kalkanski (zabatni) zid zgrade. frikasirati (fr. frise) 1. spoljašnja strana. pročelje. šišanjem). ogrta č a za kupanje i dr. fricandelles) kup. frustracija (lat. frisette) kovrčica kose. frondozitet (nlat. frimesn (eng. frontalis) 1. avgusta do 16. Fronda (fr. fructuarius plodonosan) bot. tele-tine ili divljači (od buta). prozorima). listanje. fructus plod. frikcija (lat. za vreme maloletnosti Luja XIV. frontalni marš kretanje (čete. front (fr. arterija. Državama (od 1848) koja je tražila da se državna zemlja podeli onima koji je stvarno obrañuju. stati u front stati u stroj. četka za trljanje. frontispice) pročelje. frotter. a 1648—1654. frizura (fr. maserka (u kupatilu). phrikasmos ježenje) med. fronder (fr. freeholder) nezavisan posednik zemlje (u Engleskoj). rojta. friktidor (fr. uvojak (kao ukras na č elu). slaninom nadeveno i upirjanjeno parče govedine. bogatstvo lišćem. zid s lica. naježenost kože. u frontu. friktidor. fricandeau) kup. javno i otvoreno protiv vlade govoriti. frotteuse) trljačica. hrapava i čupava pamučna ili svilena tkanina sa kovrdži-cama po površini (upotrebljava se za izradu ubrusa. trljati. skroman. lice. froter (fr. trljanje. prednji stroj) 1. frizirati (fr. frock-coat) salonski kaput. koji se tiče čela ili mu pripada (npr. režanj i dr. bakrorezom ukrašen naslovni list knjige. friholder (eng. frizeta (fr. spreda. frok-kot (eng. frictorium) odeljenje u kupatilu za trljanje kupa č a. masirati. frons ten. frizer (fr. berberin. ukras (nad vratima. za ženu: frizerka. žitarice. frondescentia) bot. fronder) „gañ ati iz praćke". voj. septembra). fruktidor (lat. rukavica.). 2. neslaganje stvarnih cena sa cenama koje su propisane. frondeur) član Fronde. prednja strana (grañevine). frikazmus (grč. phronesis) razumnost. glavni zid. lat. koristan. politički nezadovoljnik. frondescencija (nlat. s fronta. veštački doterana kosa. zgotovljenim od kuvana. koji se tiče prednje strane ili joj pripada. spreda. Franse) kita. kovr čanjem. fricassee) kup.

topljenje) 1. igrač nogometa. praskanje od jarosti. Fu ksu . foot-ball) sp. haljine). ftizičan (grč. sušica. fusio) v. izmeću pokrajine i okruga. lakmus-lišaj. fulgur munja) min. fr. političkih stranaka). logia nauka) med. Friihstuck) doru čak. fuzionaš (lat. fulminatio) 1. futbal. fusbal. benzolova ortodikar-bonska kiselina. plitka. blesak. phthisis sušica. ološ. minñušica. sevanje i pucanje zlata u listovima ili praskavog praha. fiz. koji bije (ili: ubija) kao grom. fuga = bekstvo. fulminantan (lat. fucus lakmus-lišaj. bežanje. „nebeska strela". fulmen munja) hem. npr. sve čano. mešanje. pravi se od kuvane sirove svile (za haljine i džepne maramice). 2. fugue) 1. zvanično. osmina note. logla nauka) nauka o morskim (primor-skim) biljkama. otopiti. Fuge) spoj.fruti 983 fulminacija ca kada. žleb. fudbaler (eng. Fukoovo klatno klatno pomo ću koga se dokazuje da se Zemlja obr ć e oko svoje ose. obično tamnocrvenim cvetovima (n azvan a po botan i č aru L. nuklearna reakcija u kojoj se spajaju jezgra lakših elemenata u jezgra nešto težih elemenata. phthisis bron-chialis) sušica dušnica. ftiziurija (grč. lečenje opasnih oteklina polivanjem obole-log mesta varnicama Arsonvalove struje (up. studenata: student prve godine. ftirijazis (grč. ftiziopneumonija (grč. ftizis (grč. fulminati (lat. fulgentia) sjaj. ful-dres (eng. tur. topljenje) pristalica fuzije. fuksija bot. fucus) bot. grč. fruštuk (nem. fudbalist. fusio livenje. nisu ostvarene njegove želje. phthisikos) sušičav. darsonvalizacija). prokletstvo. banaka. ftinodan (grč. phthisis. fru-fru (fr. ftiziologija (grč. nogomet (igra). žestok. pod sumnjom da će pobeći. fudbal (eng. vašlji-vost. fuks (nem. gala-odelo. teške vrste meningitisa i dr. foulard) laka tanka svilena tka-nina u boji. fuge suspektus (lat. praskav. cevasta. fuza (ital. kompozicija za više glasova u kojoj isti stav ponavlja. med. plodovi. dobiva se iz naftalina i šalitrene kiseline. nagazna mina.). najvažniji i umetnički najbogatiji kontrapunkt-ski oblik. fulguratio) sevanje. fuqara'. fulgens) sjajan. fukus (lat. frutti) pl. preduzeća. a ponekad je visoka po više metara. sastavak. ital. mala svilena marama (za džep. fruti (ital. fusio livenje. ftizis pulmona-lis (nlat. punokrvni konj. naziv po fr. fugato (ital. fusio livenje. više raznih glasova: (lat. zato što izgleda kao da glasovi jedan za drugim jure i jedan od drugog beže). u jeziku nem. papska anatema. nogometaš. brzo.. fuksin (nem. član fuzioniranih stranaka. Fuchs) lisica. phthinodes) v. + 1565). tako ñ e: naziv za sedište viših mandarina (dodaje se uz imena mesta. Fukoove struje fiz. eksploziv (vuna natopljena nitroglicerinom). fulgentan (lat. za oko vrata). fudroajantan (fr. fulminans) koji seva. spojiti. tuberkulozan. koji na mestu. spajati. kao mera: v. fukara) sirotinja. gnojava plućna sušica sa zapaljenjem. full-blood) čistokrvni konj. fizičaru Leonu Fukou (Foucault. fusa) muz. phthfsis) med.) administrativna oblast u Kini. jektika. bešnjenje. fulguracija (lat. kaplja. topljenje) stapati. pneumonfa bolest pluća) med. preduze ć a i dr. fulminatin (lat. ali moralno vrlo jako. ušljivost. ftalna kiselina hem. komponovati u obliku fuge. usled objektivnih spoljnih okolnosti. uron mokraća) med. šuštanje (svile. vihorne struje. ubija (npr. fuzionirati (lat. frou-frou) 1. ftaleinske boje katranske boje koje se dobivaju od ftalne kiseline. Si-ning-fu). fulgencija (lat. fugasa (fr. 1819—1868). plah. soli pra-skave kiseline. Fuchsin) anilinska crvena boja. med. stapanje. uz oslobañ anje velike koli čine energije. ftizičan. fular (fr. jekti-čav. ukrasna biljka sa oborenim. fulmen munja) hem. king. gromovit. fukara (arap. vatren. 1. nikogovići. stav u obliku fuge u muzi čkom komadu. fugato) muz. fuga. fulminacija (lat. ime dame koja nosi takvu donju suknju (u francuskim komedijama). phthisis pulmonalis) plu ćna sušica. nogometna lopta. phtheirfasis) med. bekstvo. upravio u pesku pobodena tvorevina koja je postala topljenjem zrna peska usled udara groma u pesak. muz. fugae suspectus) prav. ftizis bronhijalis (nlat. . koja se ukopana plitko u zemlju i eksplodira kada je neprijatelj pri prelazu nagazi. spajaše (banaka. foudroyant) munjevit. full-dress) potpuno odelo. fugirati (ital. veliko razorno dejstvo nema. sjajan. jedno za drugim. fukologija (lat. struje indukovane u masivnim provodnicima. brucoš. deo medicine koji se bavi sušicom (tuberkulozom). fugna (nem. football) sp. 2. ble-štav. livenje (metala). besan od gneva. 2. phthisis sušica. fuga (lat. blistav. 3. vrh joj je obično u obliku strele. fu (kin. fulgurit (lat. fugare) muz. naziv jedne svilene donje suknje. 3. v. ful-blad (eng. fuzionist (lat. fougasse) voj. vrtložne. fuga) 2. fuga (lat. 3. 2. fuzionist. služi za direktno bojenje vune i svile. dijabetes. fuzija (lat. topljenje.

služi za savlañ ivanje uspona. fungiforman (lat. dekoracijama i dr. fungositas) men. rasprskava™ se uz jak prasak. maglovit. fulminska kiselina hem. koji se tiče (nekog) rada. zemljište. fundamentalni (nlat. praskava kiselina. up fond. sušenje na dimu. fundamentum) osnov. kañenje. 2. spužvast. med. temeljni. functio) raditi. uložiti. furgon (fr. functio) v. 4. graphfa opis) opis igranja na konopcu. fungus gljiva. funikul (lat. furažirati (fr. za jednu veli č inu kaže se da je funkcija (ili: da zavisi od) druge veličine kad za svaku posebnu vrednost jedne postoji od-govarajuća vrednost ili niz odgovarajućih vrednosti druge. fundus instructus) prav. osnivanje čega. funkcijski (lat. rodni pojam). fundamentalis) osnovni. 2. funkcioni-sati. zatvoren . so-fioni. sa pokrićem. organ ili deo organa u vidu vrpce. tip. forcone. furažer (fr. funiculus) med. 2. funehoreografija (lat.fulminirati 984 furgon fulmivirati (lat. polaganje temelja. o uže se vešaju vagoneti kojima se prevlači ruda i dr. anat. biol. sat). tle. ustanoviti. potkrepiti dokazima. zaveštač. ši. functio vršenje. fourgon. funikulitis (lat. funambulus) igrač na konopcu ili žici. ide po jakom čeličnom užetu koje je razapeto iznad gvozdenih ili drvenih stubova. fuokozo (ital. fumozan (lat. fungus. krma. funta (lat. 3. fumariolo) pl. prvobitni. fungirati (lat. fungi) v. pun dima. temelj. dužnost. sa žarom. vatreno. npr. fungosus) gljivast. odnos. zadužbina. caedere ubiti. fungibilia) pl. fourrager) nabavljati stoč-nu (ili ljudsku hranu). npr. 2. funkcionirati (lat. spužvast. smatra se sastavnim delom imanja. načela. organske bolesti). zaveštanje. fundare) 1. koja. nepokretno imanje i prihod koji ono donosi. dati novac na priplod. igra. glavni. praskati od gneva. lice kome je poverena izvesna dužnost u nekom društvu. dejstvovati. partijski. fungozan (lat. osnovati. namešte-nik. funkcionisati (lat. 3. apotekarska funta = 358 grama. ubijati) opšti naziv za razna hemijska sredstva pomoću kojih se suzbijaju biljne bolesti izazvane gljivicama. fumosus) dimljiv. npr. 2. pondus težina. službovanje. ital. služba. obrazložiti. vršenje neke dužnosti. utemeljač. alat. up. osnovni pojmovi. fumigacija (nlat. funkcionalnost (lat. žito i dr. nadimlja-vanje. zavisnost. fulminare) sevati. funambulist (lat. koja se kreće odupiranjem lokomotive o zupčanu ploču pričvršćenu na pragovima izmeñu šina. delati. ustav. (npr. fundirati (lat. eng. siguran prihod (od imanja). fundiran dug dug za koji ima pokrića. functionalis) služenje odreñenoj svrsi. fundare osnovati. udaranje temelja. furaž (fr. zapaljenje semenog kanala. vodnjikave pare sa sumpornim i ugljovodoničkim ga-sovima koje izbijaju iz zemlje. radnja. fundira-ni prihod obezbeñen. želudačno dno. u Engleskoj = 453. fundator) osnivač. zadimljen. nlat. mera za težinu: u Nemačkoj = 500 grama. ustanovi itd. funkcijski pojam zakonski pojam (supr. functionalis) radni. gljivast. fundacija (lat. furca rogulje) 1. rad koji obavlja neki organ. fundator (lat. koji je u vezi sa funkcijom. mesto po šinama. vršenje službe) rad. 1. žara č za vatru. promenljive veličina koja zavisi od druge neke veličine. obezbeñen. fundus instruktus (lat. koji se dimi. teret. funis konopac. izraštaj. fundiran (lat. fungus) gljiva. fundatio) temelj. grč. fundamentalni zakon osnovni zakon. stvari koje se u prometu odreñuju prema težini. žična železnice. roba. činovnik. naročito konjska hrana. fuvdus (lat. vršenje službe) službenik. lat. fundus dno) 1. fungicidi (lat. zemlja. a organi nisu oštećeni (supr. službovati.. functio) koji se tiče funkcije. zasnovati) osiguran. fumarole (ital. fundament (lat. fungus. funkcija (lat. sportski funkcioner). osnova. celokupna imovina nekog pozorišta u kostimima. poziv. funikuler (lat. koji počiva (ili se zasniva) na funkciji. šupljikast izraštaj. zadužbine. grmeti. funiculus) anat. med. fourrageur) nabavljač sto čne hrane (u konjici). ustanovljenje. funta sterlinga = 20 šilinga = 100 pense. strasno. funkcionalan (nlat. bitni. tanko uže) teh. novac. novac. zadatak. poljoprivred-no imanje snabdeveno svim što je potrebno (stoka. ploča na štamparskoj mašini na kojoj se u čvrš ćuje forma. broju i meri. udariti temelj čemu. sprave za obrañivanje i korišćenje) za racionalno voñenje gazdin-stva.5972 grama. funkcionirati. log. fungus (lat. fuocoso) muz. ići (npr. choros kolo. vršiti službu. funkcioner (lat. funkcionalne bolesti bolesti izazvane poremećajem funkcije. kon fuoko. zaklada. funiculus konopče. mat. fungibilije (nlat. fumigatio) med. fokozo. dno neke telesne duplje. functio vršenje. fourrage) stočna. fundamentalni pojmovi fil. zup čana železnica. teg) 1. pić a (u konjici). fungiformis) u obliku gljive. pružnicama. fungozitet (nlat.

furnologija (lat. furor uterinus (lat. nemač ki bes. lat. nem. firm) pe ć. šeprtlja. postava od krzna. fusti odbitak u težini) pl.3048 t. furor poeticus) pesni čko oduševljenje. novih pokolenja trebalo da na ñ e puno razumevanje. furnir (fr. fustanela (fr. got. — fusti račun obrač un u gubitku ili oštećenosti robe. furiosus) besan. ogrtač od krzna. Fo-hi. ital. preparat od pivskog kvasca (lek protiv prostrela i furunkuloze). napraviti. furia) bes. nestručno oba-vljen posao. foot-ball) sp. fournir) u stolarstvu: predmete od obi č nog drveta obložiti (oblagati) tankim daščicama (listovima) od finijih vrsta drveta. pomanitalost pisanja. fugbal (eng. boginja osvete kod Rimljana (kod Grka: erinije i eumenide). fourrure) krzno. jarost. 1772—1837). fudbal. furnus peć. fus (nem. pomamnost. u č emu se roba otpravlja. pristalice i sledbenici futurizma. furfuratio) med. fusta. bela alban-ska košulja (ide od struka do ispod kolena u širokim naborima). mahnit. a štampa se redovno sitnijim slovima).5 mm od finog drveta (za oblaganje pokućstva iz-rañenog od jevtinijeg drveta). trg. foot) engleska stopa = 1/3 jarda = 0. fustis) mala teretna la ñ a na Dunavu. furija (lat. furunkulin (lat. futurus budući) umetničko-književni pravac koji bi. furfuracija (nlat. tur. futrola (nem. pus noga. futurum (lat. krzneni kaput. fut (eng. debljine 0. furor (lat. fodr. furijerizam učenje francuskog ekonomiste i socijalnog reformatora Šarla Furijea (Fourier. rum. oštrokon ñ a. furiozo (ital. pomama. logfa nauka) nauka o gra ñ enju pe ći. v. fusti (ital. egzaktni futur (lat. Furnier) veoma tanka daščica. furiozan (lat. Pfuscher) ošljar. burno. furioso) muz. silna želja. krma. furor poetikus (lat. nota beleška) beleška ili primedba pri dnu strane u knjizi. falanster. posuda i dr. zla žena. futer (nem. furor teutonikus (lat. praviti furore dobiti burno odobravanje. Fu-hi v. futuristi (lat. koji je zamišljao novi poredak zasnovan na asocija-ciji i harmoniji. stopa (mera: oko ZO cm). pomaman. futurum) gram. footing) sp. pe-sni č ki zanos. furunculus) farm. furunkuloza (nlat. glavnog predstavnika utopijskog socijalizma. nadrimajstor. čovek koji radi površno i rñavo. furunculosis) med.305 t. fusbal (nem. buduće vreme. nem. Pfusch) 1. up. pi ć a. slepa strast. kapija. koja služi kao dopuna ili objašnjenje nečega u gornjem tekstu (obično se označava zvezdicom ili sitnom cifrom s desne strane reči u tekstu. Furija (lat. čir. a naročito „hrabrost. futurum) gram. fournir. fuš (nem. grč. rez. trčanje i pešačenje na čistom vazduhu (kao trening). postava (za odelo). 2. furia bes) čehoslovačka brza igra u 3/4 takta. futurum exactum) preñašnje buduće vreme. furunkul (lat. fusela (ital. aspida. fodera. Futter) sto č na hrana. čiravost. studenklepa. furuna (gr č. 2. praviti furor. fušer (nem. fusto drveno bure) trg. v. 1/64 note. futing (eng. furijant (lat. brza ubojna la ñ ica. zanos. futur (lat. jarostan. furdale. drskost i buntovnost". oduševljenje. fussela) muz. fustaža (ital. unutrašnja obloga broda.furda 985 fušer teretni železni č ki vagon. ital. tzv. furnirati (fr. po kome umetnost i književnost treba da veli čaju mehaniku i male parobrode u kanalima Venecije namesto „ljuljaške za kretene" (gondole). lat. v. . peo. FuB. furor teutonicus) tevtonski bes s kojim su stari Germani polazili u boj. furda (reč romansko-germanskog porekla. tek kod budućih. futurus) pl. bespravno oba-vljanje posla izvan redovnog radnog odnosa. furor. FuBnote. fustija dete belca i mustije. besneći. perutanje. 3. foustanelle) deo muške nošnje u današnjoj Grč koj. furir (fr. a č ija površina iznosi 0. lat. furunculus) med.6 — 3. Furia) mit. velika zatvorena teretna kola za prenos prtljaga. Futter) otpaci. nema čka silovitost. raširenost čireva po celom telu. furor skribendi (lat. futur. Program mu je izradio italijanski pesnik Filipo Tomazo Marineti (1909). rñavo. posti ći velik uspeh. majstor kvariš. fudbal. furor uteri-nus) ženska pohotljivost. furore) bes. Futteral) korice. fotirnos. fusta (ital. gubitak. jedinica za merenje kože: površina kvadrata čija je strana duga 0. futurizam (lat.092903 t 2. furun. kako smatraju njegovi pobornici. stopalo) 1. fusnota (nem. furor scribendi) luda pisancija. fušeraj. Fufiball) sp. sve ono što se računa na ime oštećivanja ili zagañivanja robe. naročito oraho-vog.