You are on page 1of 11

š

Š, š tridesete, poslednje slovo naše ćirilice, dvadeset peto naše latinice (a, 5) šabaka (ital. sciabaca") vrsta mreže i barke za ribolov. taban (arap. sa'ban, tur. gaban) osmi mesec u muslimanskom kalendaru, izmeñu 15. V i 15. VI, ima 29 dana. šabat (hebr. schabbath) v. sabat. šabes-goi (hebr. schabbes-goi) hrišćanin koji subotom radi Jevrejinu poslove koji ovome nisu dopušteni. šablon (fr. echantillon, nem. Schablone) 1. uzorak, obrazac, pregled, mustra, kalup (npr. kod zvonolivaca); 2. fig. otrcanost, banalnost, neoriginalnost (u izražavanju i ponašanju); up. model. šablovizam (nem. Schablone) mehanički rad prema gotovom obrascu, bez učešća duha. šablonizirati (nem. schablonisieren) v. šablonirati. šablonirati (nem. schablonieren) raditi po šablonu, tj. mehanički, bez duha. šagren (fr. chagrin) 1. rapava koža (s ožiljcima) od kože konja, magaraca, kamila, ajkula i dr.; šagren-papir rapava, ožiljčana hartija; šagrenske tkanine svila, platno i dr. sa ispupčenim tačkicama. šagren (fr. chagrin) 2. tuga, jad, jed, zlovolja, neraspoloženje. šagrenirati (fr. chagriner) kožu, hartiju, tkanine izrañivati tako da budu s ožiljcima; up. šagren 1. šagrin (fr. chagrin) v. šagren 1. šadrvan v. šedrvan. tajan (tur. sayak) vrsta zbijenog sukna (za seljačko muško odelo). šajba (nem. Scheibe) prozorsko okno; kolut obeležen ciframa, cifarnik. šajbva (nem. Scheibe) v. šajba. šajka (mañ. sajka, rus. čanka) v. čajka. Šajlok (eng. Shylock) Jevrejin-zelenaš u Šekspirovoj drami „Mletački trgovac", koji je nemilosrdno zahtevao od svog dužnika izvršenje ugovora; fig. nemilosrdan zelenaš. šajtov (mañ. sajt6) zavrtanj, vijak. šakal (pere. Segal, tur. cakal, sskr. srigala) zool. grabljive, kurjaku slična životinja
66 Leksikon

sive i zlatnožute dlake (u Aziji i Africi). šakona (fr. chaconne, ital. ciaccona) ples sličan menuetu, samo laganiji (ranije bio naročito omiljen u Španiji, Italiji i Francuskoj); čakona. šaku (jap.) „stopa", jedinica za merenje dužine u Japanu, = 0,324 t. šal (eng. shawl, fr. chale, pere. §al) velika vunena ili svilena marama (služi kao ogrtač, naročito ženski), koprena, veo. šalabazati (pere.) besposlen tumarati, švrljati bez cilja, lunjati. šalanžer (eng. challenge izazivati) sp. bokser koji, po odobrenju saveza, izaziva na meč dotadašnjeg prvaka (kod nas pogrešan izgovor, po francuskom, eng. reči; pravilno bi bilo: čelendžer). šalvare (pere. Salwar, tur. $alvar) duge i vrlo široke istočnjačke (ženske) čakšire. šale (fr. chalet) drvena kuća, švajcarska seljačka kuća. šalitra (ital. salnitro) hen. jedinjenje KNOS; upotrebljava se kao sredstvo za ñubrenje (čilska šalitra); obična šalitra upotrebljava se za konzerviranje mesa, u medicini, kao oksidaciono sredstvo u piro-tehnici i dr.; sa litra. šalmaj (fr. chalumeau) čuz. prastari drveni duvački instrument sa dvostrukim jezič-kom, preteča današnje oboe; kod nas je poznat u dva oblika; kao zurle (u Makedo-niji i na Kosovu) i kao sopile (u Hrvatskom primer ju). šalon (fr. chalon) vrsta fine vunene tkanine s krstićima. šalove (fr. chalon) prozorski kapci od poprečnih daščica, koje se mogu razmica-ti kako bi se dobila povoljne svetlost. šalter (nem. Schalter) 1. fiz. prekidač, sprava za uspostavljanje i prekidanje električne struje; 2. kod automobila: prekidač paljenja; 3. prozorče kroz koje službenik svršava poslove sa grañanima (na železničkim stanicama, prodavnicama monopolskih artikala, u bankama i dr.). šalupa (fr. chaloupe) 1. mor. veliki čamac na brodovima; 2. mala obalska i ribarska jedrilica sa jednom katarkom.

rak. šavž (fr. tur. kvinta. chantage) prav. itd. najtanja. trampiti. gvozdenog hidrata. championnat) prvaštvo. umnožavati rukom napisano na šapirografu. promena. pogrešan trag. changeant) šarena svilena tkanina. menjačnica. šantaža (fr. schama) pl. changer.. ital. chance) sreća. vet. Schank) deo gostionice ili krčme gde se to či piće. za topio-ničarske lonce. ucenjivač. cambiare) menjati. upotrebljava se za unutrašnje oblaganje peći u kojima se proizvodi visoka temperatura. lov. pevačica koja peva šansone. 2. pobornik za neku stvar. šap (arap. najfinija žica (na violini itd. champion. šamija. tur. šavž-konto (fr.šamada 1042 taptalizirati šamada (fr. gde se mnogo proizvodi). hemičaru Šaptalu. champignon) bat. vlat. boksu. hindi champna) pranje glave nekim spirituoznim sapun-skim rastvorom. trčanju. imati povoljne. šansonijer (fr. rudnjača. šanterela (fr. na kojoj se naročitim mastilom napisano prenosi na spra-vljenu hartiju. prvak. lat. crveni burgundac. šanžer (fr. odnosno nepovoljne izglede na uspeh. šank (nem. šapka) svečana oficirska kapa. konac od otpadaka svile. šantažist (fr. šapirografisati (nem. šantung (kin. znak kojim opsednugi grad javlja da je voljan da povede sa opsañiva-čima pregovore o predaji. trampa. chamotte) veštački spravljena masa od netopljive gline u kojoj nema mnogo primesa (kreča. nepovoljne šanse imati povoljne. otisci se dobivaju kao kod hektografa. champoo) tečni sapun za pranje kose. kantina. koji su ujedno i lekari. otvorenožuta boja. u plesu: gospodin (za razliku od dame).) religija raširena kod mongolskih naroda. change. zapaljenje papaka (marvena i svinjska zarazna bolest). nem. šampon (eng. šampion (fr. shanty) koliba (brvnara ili daščara) severnoameričkih gorštaka. šamar (tur. služi za izradu ženskih letnjih haljina i kostima (naziv po istoimenoj kineskoj pokrajini i poluostrvu). kelneraj. mogućan povoljan slučaj. ?amdan) svećnjak. §ate. šampanjac (fr. rov. chaptaliser) popravljati vino time što se u širu koja nije dovoljno slatka meće šećer. sapseg) med. svila od otpadaka. champagne) fino penušavo vino. dobro zatvorenim i ne baš posve napunjenim bocama (naziv po francuskoj pokrajini Šampanji. ucena.). utakmica o prvenstvo. šamdan (pere. pljeska. šapti (eng. šansona (fr. šamanizam (tur. ital. šampinjon (fr. dobiva se kad se novom vinu doda šećera. chamade. pobeda. povezač a. naro čito svetovna. pitoma pečurka. stipsa. srećan slu čaj. koja se preliva. branilac. tapka (rus. šanžan (fr. §ate) ženska marama za glavu. pod kafe. Schemel) klu-pica. šansa (fr. champooing. verovanje u zle duhove i duše umrlih (prostire se od Laponije preko Sibira do Eskima i Indusa). chiamata) do-bošni i dr. pobedništvo. changeur) menja č. chamois. saraf. 1756 — 1832). chansonnier) pevač ili kompozitor šansona. Sabb. zbirka šansona. raku slična razjedna venerična bolest. dobar izgled na uspeh. chantage) onaj koji se služi šantažom. 5em'dan. cantio) pesma. iznućač. Schapirograph) sprava za umnožavanje rukopisa. šanac (nem. nagrada na utakmici o prvenstvo.). šampuing (eng. nazvane po istoimenom selu u Gor-njoj Burgundiji. pobednik (na utakmicama u rvanju. šansoneta (fr. sp.) „japanska svila". lat. chambertin) čuveno crveno vino. chappe) 1. tur. change) menjanje. alkalnih silikata i dr. šankr (fr. menjanje traga. Mongolaca i dr. chantant) v. poljsko utvrñenje. šamla (lat. najniža klasa budističkih sveštenika kod Tatara. šamot (fr. narodna pesma. šampionat (fr. ital. šantan (fr. protivpravno pribavljanje imovin-ske koristi sebi ili drugom pomoću pretnji iznošenja nepovoljnih stvari. ital. plivanju i dr. ?ar) 2. čarobnjaci i prizivači duhova. pljuska. ucenjivanje. zaštitnik. schapirographieren) umnožiti. šanžirati (fr. campio) 1. pa se onda podvrgne naknadnom vrenju u jakim. šaptalizirati (fr. šamberten (fr. veštak u borbi. sifilitičan čir. chanson. opkop. camoscio) boja divokoze. ?amar) ćuška. promeniti. šavt (eng. chansonnette) pesmica. grizlica. pranje i trljanje posle kupanja yonniTe. scamellum. klobuk. shunt sporedni priključak) na-prava u električnom kolu koja uzima na sebe jedan deo struje i tako osigurava osetljivost instrumenata. up.). razmeniti. tap (fr. šape (fr. razmena. šapirograf (nem. šamoa (fr. prelivati boje. borac. chanterelle) kuz. Schanze) voj.(pers. conto) račun na kome knjižari beleže knjige zamenjena sa drugim knjižarama. . verovatnoće uspeha. chancre. a suvišna kiselina odstranjuje ugljenokiselim krečom (naziv po franc. chapeau) šešir. šamani (sskr.

£chafaud. senčiti. Scharlach) 1. osenčavati. ljupkost. šarivari (fr. čador. chargeur) voj. Schafott) tribina na kojoj se izvršava smrtna kazna. 2. šargija. tur. šardoni (fr. Sah. vrsta tambure s dugačkom drškom. teret. voj. u kartanju: sve 4 dame u jednoj ruci. §art) pl. pu-niti (oružje). šatlena (fr. 3. eng. §ah kralj. ushićivati. chaudeau) 1. poslom.. 2. šarlah (pere. breme. dernjava. nadriznanje. preterivati u prikazivanju čega. dopadljiv. položaj. charade) zagonetka u slogovima. opteretiti. umilan. charlatanisme) nadriuče-nost. protivnika u igri pobediti. privatna kasa jednog vladaoca. šarlatanizam (fr. stakleni krov nad dvorištem. catr. ushititi. šaržirati (fr. tiftik. §ah) 1. živica. pojas u obliku lanca. šartrez (fr. gvozdeni okvir sa mecima koji se odjednom meću u brzometnu pušku. šatra. izgubljen. šafot (fr. tur. castellum) 2. tur. služba. obasuti vatrom.. prvobitno napisana u prozi (oko 1000 god. !->ahname) velika epska pesma od 170 hiljada stihova persijskog pesnika Firdusija. tur. osenčiti. charniere. šodo. 2. charmer) opčarati. chateau. tegoba. dobošom). šarmantan (fr. charlatan) brbljavac. šatula (nlat. lat. krasan. chassis) oplata. nadriknjištvo. v. tj. garki) muzički instrument. šaržer (fr.. šarm (fr. med. karikirati.) v. cader. razmetljivost. držati koga u šahu fig. ko u klin ko u ploču. e. šaraf v. up. šarmija (fr.za pranje sudova i dr. voj. Sart. cadir) poljska.). zafaran. fig. sa torbicom. chatelaine) 1. vajni (lekar.). nejasna stvar. desnica. šatobrijan (fr. naročito vojnička kolibice od platna na štapovima. okvir.šar 1043 Šahname šar (eng. mrtav) u šahu: „kralja" sa svih strana tako zatvoriti da se više nikuda ne može krenuti. nem. ital. nijan-sirati. šase-kroaze (fr. chass6) korak u plesu (kada se jedan korak napravi u stranu. šasija (fr. groznicom praćena zarazna (dečja) bolest kod koje je celo telo pokriveno otvorenocrvenim ospama. charme. 66* šartovi (arap. tur. zaneti. staviti u dužnost. zamak. mio. 4. imati ga u rukama. cardo) šarka. znak za polazak na juriš (trubom. fig. natovariti. karikiranje. 2. ulog. juriš.. charmille) tkiva ograda. neuspeh. na kome počiva karoserija. lukovičasta biljka sa tri vlaknasta žita u cvetu. 3. fr. chateaubriand) kuv. mat pobeñen. chasse-crois^) u plesu: korak kojim se parovi ukrštaju. članovi (simboli) islamske vere. šarada (fr. nlat. šargija (arap. nem. napasti silno. ili da se zakloni sopstvenom figurom. šafran (arap. share) trg. galam-džija. otud: podvaladžija. safran) bog.. 2. Šahname (pere. voz. zamenik poslanika u inostranstvu. nadri-lekarstvo. charite) milosrñe. gubitak. lat. šarpija (fr. čar. zbrka. tovar. Schatten senka. poznata i veoma stara igra na dasci sa 64 polja i sa po 16 crnih i belih figura (pronañena u Indi-ji. ram. niti zaštititi od protivničke figure koja mu je dala „šah". titula persijskog vladaoca i nekih orijental-skih vazalnih kneževa. čin. charger) 1. a drugi se povuče za njim). šafolj (nem. pretrpati. charge) 1. tasi (fr. razni privesci na lancu od časovnika. gvozdeni šiljci na ogradama. šarkija. darmar. šato (fr. tato (fr. gvozdeni deo kola (automobila). 4. ecarlate. šarmirati (fr. scartet. zidovima itd. upravnica zamka. naročito kod ormara. charmant) divan. Sarqiyy. n. schattieren) slik. šator (pere. zadivi-ti. šasija. kuv. šah-mat (pere. carmen) čarolija. šaržirane uloge oštro karakterizovane manje uloge. šah (pere. čoja u toj boji. charge d'affaires) otpravnik poslova. fig. škaf. lat. aleja zasañena grabovima. Schaff) poveći drveni sud . šarite (fr. chardons) pl. up. stakleni poklopac. zvanje. kralj. ukrštanje parova u kadrilu. npr. umilnost. koji dame nose oko struka. opeva dogañaje iz persijskog mitskog. ljubav prema bližnjima. šarkija (arap. chassis) donji. umetnik. kao lek i za bojenje. šarža (fr. mañija. ljubak. gvožñe koje drži vrata za dovratnik. otuda: bolnica. šarlatav (fr. charpie) iskrzano platno za zavoje. nem. charivari. dati šah svojom figurom prisiliti protivničkog „kralja" da menja svoje mesto ako može. nadri . držati u škripnu. nau čenjak. šraf. tur. skrlet. otvorenocr-vena boja. scarlatto. charivarium) mačja muzika. narediti. punjač. kutija i dr. poraz. šatirati (nem. scatula. chartreuse) francuski liker što ga spravljaju kaluñeri kartuzijanskog manastira kod Nansija. uzdignute gubilište. a u Evropu donesena iz Persije). legendarnog i isto- . Schatulle) kutija za čuvanje dragocenosti.. pržena goveña pečenica. šarže d'afer (fr. koji se upotrebljavaju kao začin. varalica. šase (fr. šarnir (fr. zanatlija i dr. preterivanje u umetničkom prikazivanju. onaj koji bez poznavanja lekarstva gleda da hvalisanjem stvori sebi ugled dobrog lekara. dvorac.

šah-pat (pere. šveleri (nem. sotona. tur. šaški vrsta igre slične šahu. §ah. morska riba sli č na bakalaru.) v. šejk v. jula. i crvenog pečat-nog voska. milosnica. kožurinom. chevalier) održavati ljubavne odnose. švorc (nem. švercer (nem. šed-dah (eng. šeik-al-islam (arap. Obeležava se: znakom z (obrnutim e). &. pat. Schwartemnagne) svinjski želudac ispunjen parčićima mesa od svinjske glave. pri kuvanju. zupcima testere sličnih i prozorima snabdevenih krovova (radi što boljeg osvetljavanja fabričkih prostorija). poglavar uleme kod muslimana. figure (pešaci i dame) se pomi č u obi č no po crnoj boji polja. chaise longue) polusofa sa naslonom (za ležanje). Schwelle prag) pl. §ewal)) deseti mesec u muslimanskom kalendaru. Suebi) pl. Schacht) okno (rudničke. naziv za praindoevropski redukovani samoglasnik neodreñenog izgovora. milosnik. szelong) poljski šiling. . schwarzen) krijumčariti. šeih-ul-islam (arap. šekspiromak oduševljen poštovalac velikog engleskog dramskog pesnika Viljema Šekspira (1564—1616). £eb noć. Schwadron. schachat) v. fr. „drhtavin". ševro (fr. dragana. tur. ?akirt) zanatlijski i trgovač ki u čenik. šelak (eng. = februar. 1742-1786). zavariti (metale).) v. šelit min. tur. Schweizerkase) švajcarski sir. ženskaroš. Schwarzung) krijumč arenje. švajsovati (nem. eng. manastirskih starešina i uglednih propovednika (na Istoku). ligeštul.. služi za izradu lakova za poli-ranje nameštaja. švalerka (fr. raspada u listi ć e.) vrhovni muftija. pivo i sirće (naziv po švedskom hemi č aru Karlu Vil-helmu Šeleu. schebath) jedanaesti mesec u jevrejskom kalendaru. radnik-zanat-lija koji zavaruje metale. švale (fr. Švabe (nem. šelong (polj. varati. koja se 1774. ched jednospratna tvornička zgrada. švalerisati se (fr. 3. šegrt (pere. kitova.\Svebi. šekeri (eng. vodoravno zemljište. 3. stalak. šaška (rus. drveni konj za mu čenje. šeitan. titula uvaženih lica. tur.1044 rijskog doba. šeboj (pere. fina koža (jare ć a i tele ć a) veoma elasti č na i šelfiš mekana. i ima 29 dana. v. ševrotirati (fr. shelf) reoip. švindlovati (nem. šejtan. šek (fr. Saylj. Schellfisch) zool. §adirvan) vodoskok. squadrone) voj. do propasti dinastije Sasa-nida i arapskog osvajanja Persije. geytan) ñavo. šebat (hebr. šva (hebr. tur. šeik. švercovati (nem. po činje 7. šedrvan (pere. č ije se meso.) v. zbog čega se ponekad naziva i neodreñ enim vokalom. chevrotin) u č injena jare ć a koža. pevati drhtavim glasom. up. Sldirwan. Sggird. švadron (nem. buy miris. šaht (nem. ševal (arap. šverc (nem. sablja ruske konjice koja se nosi o ramenu. u vidu platforme. obešenjak. Dach krov) arh. šelfiš (nem. tur. pat) v. zavariva č . ementaler. 2. šezlong (fr. Schwindler) varalica. chevreau jare) jareća koža. kobilica na gudačkim instrumentima. „crna berza". skakanjem amo-tamo pokazivati nestrpljenje. kao nastavak kopna. SchweiBer) zač. švajcerkes (nem. shel-lac) tvrda smola koja curi iz istočnoindijskih smokava kad ih ubode insekat. Saytan. lola. krijumč arena roba. ital. Scheele. zavarivati. scheelisieren) glicerinom zaslañ ivati vino. krov koji se sastoji od niza paralelnih i nejednako kosih. chevalet) 1. pod vodom (u moru). šehter. slikarski nogari. šelizirati (nem. švajser (nem. postoje dve varijante: na tabli sa 64 polja (ruski) i na 100 polja (poljski šaški). lolati se. dugačka stolica za ležanje. nem. šejtan (arap. švindler (nem. šelf (eng. ruda slična volframitu. šeitan (arap. lat. v. ševroten (fr. švaler (fr. krvlju i zači-nima.) čerkeska sablja. opštinskih ili plemenskih poglavica. švargla (nem. šeih (arap.) LJŠTV. testerast krov. služi za izradu obu ć e i fine konfekcione robe. eskadron.. u pevanju: veketati. tur. šliperi. bez prebijene pare. šeislam (arap. ševiot (fr. §ebboy) bog. dovitljiv čovek. chevalier) ljubavnik. šeik (arap. dragan. pragovi za koje su pričvršćene železnič ke pružni-ce (šine). chevalifere) ljubavnica. 2. glatka tkanina od ove vune za ženske haljine. u kosom pravcu po jedno polje. Schwaben. reli-giozna sekta u Engleskoj i Severnoj Americi. č ek 1. vahnja. chakers) pl. šeik. cheque) fin. često proizvod njegovog hemijskog trošenja. schweiBen) zan. ukrasno cveće. naro čito kod džamija i po trgovima za uzimanje avdesta. Schwarzer) krijumčar. cheviot brdska ovca) ja-gnjeća vuna. koje se od obalne linije prostire prema otvorenom moru do 200 t. fig. šeih-ul-islam. šahter (hebr. ?eyh) starac. gehislam) muslimanski verski poglavica. sawwal. koziti se. propoveda bezbračnost i zajednicu dobara. otcepila od kvekera. schwarz) bez novaca. Cheiranthus cheiri. srca. schwindeln) vršiti prevare. jariti se. chevroter) 1. vodovodsko).

schismatikos rascepni. neke nesreće). neprijatnost stvorena kome iz pakosti. u šahu: napad na „kraljicu".-tur. podvojenost.(grč. šeri-brendi (eng. Šeherezada (pere. kao skrivenog. šizo. . šah. en chef) kao starešina. tur. šiler (nem. SafT. šefiluk. titula potomaka Muhamedovih. šenluk (pers. prepreden. vrsta likera. rascep. šerif (arap. u jakoj vatri (naziv po pronalazaču Sherard-y). ?efi) prvi sused od imanja. tur. dobar način života (koji odgovara društvenim formama). cherchez la femme) tražiti ženu (tj. starešina. kominjak. šeri (od eng. §erret) lukavac. schibboleth) znak raspoznavanja. ružica. šeretluk (arap. cherry) vrsta jakog španskog belog vina. $erretlik) lukavstvo. tur. nestašluk. odvajanje (naročito od crkve ili vere). šerbet (arap. šahter. raskol. Seker. u svojstvu starešine. radost. §11) pl. titula upravnika Meke = emir. suniti. temavdo (igal. rascepim) v. Seh kralj. an šef (fr. šefijsko pravo (arap. šefijsko pravo. ukusan. šeret (arap. Shetland) vrsta engleske vunene tkanine. lat. Schiller. Seghane. šik (fr. §ehit) št. tur. šerardizirati pocinkavati železo.) v. odličan. osno-vanog na običajnom pravu. sheriff) 2. ?eriat) učenje (ili: osnovni propisi) islamske vere. nestaško. 6). suniti. npr. SBrra zlo. dopadljiv. šerše la fam (fr. mechane) strug za obrañivanje manjih predmeta od metala. kinjenje. up. chicaner) kinjiti. lep spoljašnji izgled (koji je u skladu sa propisima mode). Šiva (ind. gehir) varoš. šeping-mašina (eng. shfzo cepam.1045 tema (grč. zlonamerno uznemiravati. Muhamedovog zeta. čeng. i imame koji potiču iz njegove porodice. činija za kuvanje.) kralj nad kraljevima. chic) pl. schematismos) v. shema. shirting) jaka pamučna tkanina izatkana od debljih žica.-tur. chair) strana kože koja je do mesa (upotrebljava se naročito za rukavice). zakon zasno-van na Koraku. §e?hane) vrsta stare puške koja se punila spreda. zove se još: danska i švedska koža. tur. tur. Scherbe) posuda. šerbet. tur.) jedno od tri glavna indijska božanstva (Brahma. u SAD: najviši sudski izvršitelj u jednoj oblasti (sem u saveznim državama New Hampshire i Rho-de Island. Sahid. Sayh starac. genlik) veselje. Sarba. Višnu i Šiva). šešana (pere. Sarif. vladalac. Saria' pravi put. chicane) zloba. principal. podmukao. up. nego i Aliju. schizo cepam.) v. šizma (grč. zlonamerno stvaranje teškoća. schachat. lep. jehzade princeza) ime lepe pripovedačice iz Hiljadu i jedne noći. zapovednik. tur. lukav. šerijat (arap. šeher (pere. shfsma procep. nem." sii'yy. potajnog pokretača nečega. šehiti (arap. fig. u Škotskoj: najviši sudija grofovije. šerbe (arap. shaping. šefija (arap. shizogonija. šikanirati (fr. šefiluk (arap. šetland (eng. šiiti (arap. šer-koža (fr. šećer (pere. u Engleskoj: najviši službenik grofovije. Schieler) vrsta bledocrvenog vina. slično čaju. scemare) muz. tur. Schachter) me-sar koji kolje stoku i živinu po jevrejskom verskom običaju. iščezavajući. lozinka (Knj. cherry-brandy) vino šeri sa prepečenicom ili konjakom. pretpostavljeni. šerbe. šibolet (hebr. šahinšah (pere. o sudijama. ši-šana. šehter (hebr. praznovanje. shemati-zam. šizogonija v. poglavar. šiler šef (fr. chef. pod shizo-. šeping (eng. vragolan. ?eyh) kralj. podmuklost. svetkovina. plemenit. gerbet) kod Turaka: osvežavajuće piće. tur. up. šikana (fr. grč. $efilik) prven-stveno pravo prvog suseda na kupovinu susednog imanja.) duvački muzički instrument s velikim brojem cevi razne veličine. šerif (eng. prepredenost. tent (kin. im. pukotina. svid-ljiv. ras-kolni) otpadnik. upotrebljava se za izradu rublja. up. šerijatsko pravo pravni sistem kome je svrha da. stvarati kome teškoće iz pakosti. koja svojim zanimljivim pričama uspeva da odloži i izvršenje smrtne kazne. zakon božji. 12. prestupa. u kojima takoñe gledaju ovaploćenje božanstva. $erif) 1. tur. Sehr. šerpa (nem. javno veselje. medovina. raskolnik (od vere ili crkve). šeh (arap. za razliku od adeta. šizmatik (grč. šematizam (grč. shema) v. pristao. članovi islamske religiozno sekte koji priznaju samo Koran. čeribrendi. toplo piće od pečenog šećera. pritvoran. prepredenjak. zade dete. tur. rascepim) rascep. scemando.-tur. šerting (eng. nekog zla. slabeći. a odbacuju učenje sunita. shaping) rendisaljka za obrañivanje metalnih predmeta. članovi islamske religiozno-političke sekte. upravlja odnosima u islamskoj verskoj zajednici. gubeći se. caput glava) starešina. raširene naročito u Persiji.-tur. železni novac. §eker) slad. grad. koji ne smatraju samo Muhameda za proroka. na osnovu propisa vere. pravi put. pomodan.

fišek od hartije u obliku levka. Schicht sloj) 1. Koreji. chignon) 1. laka zarada. lat. ?inik) šuplja mera za žito različite težine prema različitim krajevima (8. širting (eng. šimpanzo (nem. diplomatiji i vojsci. šinfejnovci pripadnici partije Šinfej-na (Sinn fein mi sami) koju su 1905. šiše (pere. tuñi uvojci kose kojima žene dopunjuju frizuru. šinellj) zimski gornji kaput vojnih lica.-„afrič-ki divlji čovek". šindra (tur. šira (pere. šešana. Sikar. tur. §ira) sok izmuljanog zrelog grožñ a. široko (ital. tip. grupa radnika koji rade u isto vreme. tračni slog za popravljanje. chiffre brojka. raste u Kini. = 5 pensa = 1/20 funte sterlinga. kišobran. smena. šifonjer (fr. SlSe tur. šimera (fr. šir (eng. sinto.) v. šine (nem. divlji šimšir. šilok. smena. = 1. 3. šifon (fr. vrsta finog i gusto tkanog platna. šjor (ital. šihta (nem. traka. škanicl (fr. Sarit. vreme rada (kod rudara i radnika čiji posao zahteva rad bez prekida). Berberis vulgaris. ital. chiffreur) onaj koji piše tajnim pismom (šiframa). šimi (eng. chiffon „krpa") 1. 2. $im§ir) bog. šinirati (fr. pismo tajnim znacima (naročito brojevima) mesto slovima. punña. signore) gospodin. engleska grofo-vija. 2. upotrebljava se za donje i posteljno rublje. cenu robe označiti tajnim znacima mesto običnim brojevima koje svako razume. pongo. šif (nem. chiffonier) ormar (sa fiokama za rublje i odelo). tur. koji se u Kini ceni kao zlato. stražariti. odakle mujezin poziva verne na molitvu. lako zaraditi. Buxus sempervirens. šešir (na lampi). mešavina budizma i kamikulta. imetak. shinto put bogova) zvanična vera u Japanu. 2. tajno pismo.) galerija oko minareta na mošeji. blago. šiljbok (nem. . jer ga smatraju sredstvom za produženje života. širit (arap. 20 do 80 oka). 2. štitnik. pisati tajnim pismom. 2. 10. šifrer (fr. kao afrodizijak i kao lek protiv sifi-lisa. č in č ila. okrug. cifra) 1. stražar. korist. koja tumači da su mikado i njegovi preci. baris. do ći do zarade bez muke. partija je imala zadatak da se sopstvenim snagama bori za postizanje nezavisnost« Irske. otisak sloga radi obavljanja prve korekture (pre preloma u strane). suncobran. trg. Japanu i Sev. shinto) stara japanska religija koju još i danas održavaju Japanci (pored budizma). obod (na šeširu). šimširika (pere. siimgad. šifrirati v. šilok (ital. šinto (jap. Schilling) 1. železničke tračnice. Schienen) pl. šinobus (nem.1046 šiling (eng. živi porodičnim životom i lako se pripitomljava. 2. Schinder) strvoder. monogram. koristi se u putničkom saobraćaju na kraćim železničkim rela-cijama. joko. šišana (pere. šiljbočiti (nem. šinjon (fr. chinchilla) v. sinto. koji su vladali Japanom. šifrovati. 2. Schiff) laña. nem. sciloco) v. šing (jap. šifra (fr. staklo. šinjel (rus. Schimpanse) zool. sire. po duševnim osobinama životinja najbliža čoveku. shirting) fina pamučna tkani-na za košulje.804 1. šenšen) koren jednog drveta iz porodice bršljana. omni-bus svima) lak železnički vagon sa sopstvenim motorom. Stanitzel) kesa. Schirm) 1. Schildwache) straža. ^imsir) vot. tur.-tur. neposred-ni potomci stvoritelja sveta. brod. vrsta meke vunene tkanine koja se ne gužva. shire) srez. tur. engle-ska nov čana jedinica. šipolen (fr. naročito u obaveštajnoj službi. šlajfna 3. plen. današnja austrijska novčana jedinica. vešta čka frizura. živoder.. §ikar) lov. shimmy) američka salonska okretna igra u 4/4 takta. šintoizam (jap.) dobiti plen. chipolin. cipollino) premazivanje stvari izrañenih od drveta vodenom bojom i firnajsom tako da dobiju izgled porculana. tur. chimere) v. postala iz fok-strota. pružnice. himera. špalta. chiner) konce u osnovi tkanine razno obojiti tako da se dobiju šare. šićariti (pere. osnovali ire ki nacionalisti. §endere) dapgčice (jelove ili brestove) kojima se pokrivaju kuće. ?erit) traka koja se prišiva kao ukras na narodnu nošnju ili kao znak č ina na uniformi. gvozdena i limena naprava koja služi za uru čivanje i sručivanje sloga (u štampariji). vrsta afričkog antropoidnog majmuna. šićar (pere. Americi. šimšir (pere. još neprevrelo vino. ženšen. široko. ?i?e) boca. zimzeleno ukrasno šiblje sa žutim cvetovima u grozdovima i s crvenim bobicama. širfeh (tur. širi (nem. šinseng (nlat. utkivati šare u tkanine. scirocco) veoma topao i suv jugoisto čni vetar na Jadranu. Panax ginseng. šinter (nem. dobit. Schiene tračnice. chiffrer) 1. početna slova imena i prezimena. kin. Schildwache stehen) čuvati stražu. po njemu je boginja sunca Amaterasu pramajka japanskih careva.) mera za te čnosti u Japanu. šinik (grč. shilling. šifrovati (fr. škanicl (nem.

kaplja. stvar bez ikakve vrednosti. Schliff) uglañ enost. škonto (ital. Schlamm) blato. evropska ravnoteža. šmizla (fr. kušati (jelo). ko-rupcija i dr. emancipacija žena. preñ ica. up. scontare) trg. vrsta. široka vrpca. 2. skuta (morska riba). šlager (nem.). Schlosser) bravar. kaciga. inkontra-cija. šlitšue (nem. šlaik (nem. šmarve (nem. krilatice. be-lilo. čovek starog šlaga).škart 1047 šlajfovati (nem. Schnalle) kop č a. Schleife) 1. Schmuck) nakit. diskonti-rati. kraj.) pl. Schlagwort) 1. škrlet v. sleeper) pl. čabar. Schlofi) brava. šlag (nem. schooner) sl. jedrilica sa dva jarbola i dva jedra. odbaciti ono što je nepodesno. skrofulozan. brašna. škrofulozav v. šlajfna (nem. fr. ološ. šliperi (eng. schliff) 1. šlagfertig (nem.. schlank) vitak. scrofula) ned. Schmarren) kuv. škrofula (lat. 2. 3. traka hartije na kojoj novinari pišu č lanke. i^kembe) burag. ital. poreklo. škuna (hol. škontracija (ital. škongirati (ital. tj. scartare. med. korito) valov. SchmeiBer) kratka mašinska puška. kap. šljaka (nem. treska. šarlah. škembe (pere. scatula. scomber) zool. prema nekom ureñ enju. ital. sk6mbros. ecarter) izdvojiti. Schlitz) prorez. 2. vañenje vina i dr. upotrebljava se za č iš ć enje i gla č anje metala. Schmuggler) krijumč ar.. zamak. za ili protiv. brusi-ti. jelo od jaja. dvorac. brusa č . tur. šmirgl (nem. fig. pravilno: šlag. 3. špalta. v. 2. škuner (eng. šlingeraj (nem. smeriglio) sitnozrni korund pomešan sa kvarcom i obojen gvožñ em mrko. Schleifer) oštra č . schlagfertig) koji nikada nije u neprilici da ne ć e odmah na ć i podesan odgovor. završetak. društvenom. škaf (gr č . rumenilo. škombra (grč. sp. šlajfer (nem. ono što je trenutno u modi. šmajser (nem. isklju čiti. scudo) stari mletački i dubrova č ki zlatni ili srebrni novac s grbom na nali č ju. film. frakalo. v. Schmirgel. fig. svoj svome. šmuk (nem. šljahta (polj. škrofuloza v. neupotrebljivo. oštriti. najja č a ta č ka programa neke priredbe i sl. mleka i še ćera. Schleim) med. šmekovati (nem. šif. fig. šloser (nem. nešto što privlači. komadi buraga prireñe-ni kao jelo. Schlafrock) muška i ženska doma ć a haljina u obliku ogrta č a. šminka (nem. šlus (nem. sloop) oveć i čamac sa 6—8 vesala za prevoz ljudi i robe. schleifen) oštriti. štihvort. otpaci pri topljenju ruda. hit 2. fudbalske lopte i DR-)šlafrok (nem. gumeni deo (to čka. škorpija (gr č. zatvarač. raditi da neko postane uglañen. šlem (nem. prijati. šljam (nem. retka zanimljivost (npr. dote-rivati glačanjem. šlos (nem. škart (ital. snalažljiv. szlachta) poljsko plemstvo. Schlag udarac) med. ugladiti. soj. kaplja. SchluB) konac. što izaziva naro čito dopadanje. prenemagalica. škartirati (ital. šljahti ć (polj. glačati. šlifovati (nem. v. trbuh. v. škembići (pere. ne prija mi. schliefen. Helm) metalna kapa koja štiti glavu od udarca. šlauh (nem. skrofuloza. brusi-ti.) jedrenjak sa 2 ili 3 jarbola. npr. imati šlifa biti uglañ en. dovitljiv. Schneider) krojač . izglačavati. Schlager) 1. skafa. chemisette) žena koja voli da se prenemaže. pokvareno i neupotrebljivo (u nekoj robi i dr. glač ati. koju vu č e remorker. sconto) trg. skorpija. kov (npr. ukloniti. opšteomiljena pesma za igru. radu. scarto) ono što je oštećeno. pozorišni komad. sconto) trg. v.). šlagvort (nem. tesati. šmugler (nem. političkom. škuda (ital. schmeiflen hitnuti. škrinja v. šlep (nem. mrvice. Schleppe) 1. tegljenica. kap (nau č io: apopleksija). 2. tanak. za odbacivanje. Schlag udar. kojom je bila naoružana nema čka vojska u drugom svetskom ratu. sluz. szlachcic) č lan poljskog plemstva. vazda spreman. 3. glib. krilata reč. unutar-nji. scatola) kutija. traka. šnajder (nem. mlečna pavla-ka umu ćena sa še ćerom (šlagoberst). šnala (nem. up. šlif (nem. Schminke) sredstvo za privremeno ulepšavanje boje i izraza lica. šlajer (nem. razrez (na ženskim haljinama). želudac. blato. kal. panslavizam. šveleri. Schlittschuh) č eli čne kli-zaljke. u biblio-tekarstvu: odrednica. šlajm (nem. skaphe valov. šlog (nem. up. strujanju (u duhovnom. 2. Schlingerei) ženski vez. udarac) 1. Sikembe. Schlacke) z gura. šljunka (eng. šlic (nem. dosko-čljiv. 3. otisak štampanog sloga pre nego što se prelomi u strane. skorplos) v. otesati. izraz koji snažno i u osobe-nom obliku iskazuje neko odreñ eno stanovište. skut na ženskim haljinama (koji se vuče po podu). lat. schmecken) slatko jesti. fino ć a u ponašanju. koprena. skrofula. religioznom životu). to mi ne šmekuje to mi nije slatko. škatula (nlat. kor čulje. diskonto. kod. v. kuv. skrinja. poljski plemić. Schleier) veo. kal. 3. Schlauch) gumeno crevo za polivanje bašte. . tovarna lañ a bez sopstvenog pogona.

ne dopadati se. red vo ćaka pored zida ili ograde. sp. pristalica šovinizma. poremećaj u radu (funkcionisanju) nekog organa mehanič kim ili psihičkim uticajem. šudi. nem. sa slobodnim prostorom izmeñ u njih. osmanluk. show) popularna umetničko-zabavna priredbe. u kartanju: uplać eni novac (ulozi) svih igra č a koji se nalaze u banku. tkanine od ove vune. šnel-preea (nem. 2. scioltezza) huz. sablažnja-vati. salame i dr. vozač automobila. schalom alechem) mir s vama! (jevrejski pozdrav). šoder (nem. nem. okretno. šnicla (nem. šokantan (fr. shopping) kupovanje po radnjama. hladno pečenje sa toplim prelivom. šoping (eng. ranije u 3/4. šparati (nem. choquer) udariti. du ćanima. nem. choc) koji bode oči. spangos. komad. odvratan. šofer (fr. spalliera. Asparagus officinalis. . Speisekammer) ostava. čokolada. kratke sportske pantalonice. šnelcug (nem. ekoseza. mačevalačke cipele. slobodno. sloboda. šnirati (nem. Spargel) bot. šnešue (nem. ali nestalan č ovek. ital. Spagat) uzica. u pustinjskim udubljenjima prevu če-nim sonom korom. choddy) vrsta veštačke vune od otpadaka vunenih tkanina. špargla (nlat. med. spediter. ital. špageta (ital. šok (fr. jaja i šećera (kod nas se upotrebljava u posve izopačenom obliku šato). sladoleda. rez. koašolteca (ital. spago) v. chaudeau) kuv. žestok napad konjice na konjicu hladnim oružjem. šne (nem. vetropir. con scioltezza) muz. kanap. Schwager) roñ ak po ženi. chauviniste) onaj koji je zadojen šovinizmom. mesto za ostavljanje jela. chaufferette) grejalica za noge. jedan prema drugom okrenutih licem. špalir (ital. zarez. rota-ciona mašina. špediter (ital. šovinizam (fr. okretno. sabla-žnjiv. kojoj se time odaje po čast. uvrediti. poštopoto povrati. gajtan. lake cipele od meke kože za igranje. chaussons) pl. vrpcom. Schock. spacirati. šodo (fr. koji izaziva negodovanje. ne sviñ ati se. šodizam (eng. propagator. zet. preliv za kolače od vina ili mleka. uze-tost posle velikog straha i dr. spaghetti) dugi rezanci. spangos. napad) 1. šurak. šparkasa (nem.) naziv za slana jezera i bare u Alžiru i Tunisu. špacionirati v. nem. Schnellzug) brzi voz. spazieren) šetati. šodi. dobiti. chauffer) terati auto. 2. kutija u koju se me ć e novac štednje radi. špagat. Sparkasse) štedionici. špacirati (nem. danas: upravljač . grozan. 1. shocking) potresan. choc. šogor (nem. šokolada v. špalta (nem. npr. šofereta (fr. vrsta bo-deža. 4. odneti šnur fig. šnur. vreñati. chaud-froid) kuv. 3. propovedanje nacio-nalne isklju čivosti. Schneeschuh) pl. chomage) nemanje rada. šif. po spoljašnjosti fin. poreklom iz Škotske. spada) kratak ma č. špajza (nem. gumene cipele za sneg (nose se preko cipela). špajza. 2.). kojim prolazi neka velika li č nost.cšaps 1048 špediter šnaps (nem. šolam lehem (hebr. voj. pravi se pri vojnim paradama i zvaničnim do čecima. pašenog. 2. raspaljivanje nacionalne mržnje. Schotter) kamen tucanik. nezaposlenost. odneti sve. choddy) vetropirstvo. šnit (nem. Schnitzel) tanko odsečeno i na masti prženo par č e mesa. sneške. Schotisch) živahan ples. up. veoma cenjena kao povr ć e). zatucan rodoljub (po imenu jednog vojnika hvalisavca u Skribovoj komediji „Le sol-dat laboureur"). Schnitt) 1. štedeti. šofirati (fr. šljunak. gadan. vrpca. sada u 2/4 takta. voj. sor) ulica. ružan. izlupane belance od jajeta (za kola č e). nesvestica posle dobivene rane i operacije (traumatičan šok). spaghetto. šot (arap. Schnell-presse) tip. Schnur) 1. fig. sciolto) nuz. pola č aše piva. sparen) čuvati. parče (torte. sokak. šnur (nem. šolteca (ital. uzica. špajz v. uspeti. neprijatan. schniiren) vezati. špagat (ngrč. spedire) v. hodati. okretnost. izazivati negodovanje. ku ć ne cipele od filca. šnuftikla (nem. zastoj u proizvo ñ ačkoj delatnosti neke industrije. vilina metla (dugovečna biljka. šovinist (fr. Spalier) 1. rup čić. duševnih potresa (psihički šok). slobodno u izvoñenju. chauvinisme) politički pravac u Francuskoj koji je hteo da staru slavu francuskog oružja. koje nastaju u vreme kiša. v. Schnupftuch) džepna maramica. vetrogonje. šodi (eng. punč s jajima. šomaža (fr. šorc (eng. špaga (ngrč. šotiš (nem. stezati (uzicom. šosoni (fr. Spalte) v. udar. chauffeur) loža č. špada (ital. šor (ma ñ . šofroa (fr. up. gurnuti. šoven (fr. šlajfna 3. šou (eng. šoking (eng. shorts) pl. 2. šokirati (fr. neprijatan. upravljati autom. zgranuti. chauvin) „ćelavko": preteran. postrojena vojnika u dva reda. iz prvog carstva. šolto (ital. makaroni koji nisu šuplji. šorts. Schnee sneg) kuv. spacionirati. gajtanom). odvratan. Schnaps) rakija. kroj (odela).

štrcaljka. Spiegeleisen) sirovo gvožñe koje sadrži ispod 20% mangana. brigade. spiritus. kup. 2. šrapnel (eng. štab (nem. spedizione) v. palac na to čku. dostavljanje. špica (nem. štampati (ital. spendieren. dnevni listovi. Spengler) limar. u srednjovekovnoj Nemačkoj: putujući pes-nikpevač (sli čno srpskom guslaru). glavi čata igla. sitnica. špekulirati (lat. unakrsnim lepljen>em neparnog broja (najmanje tri) tankih daš č ica. Spiel. espionner) uhoditi. zabadača. hospitalis. statist.). nem. spekulacija. bašlija. čini se. špic (nem. babljača. Spitzbart) šiljasta brada. često sa nešto arsena ili nikla (za metalna ogledala). spelia) pećina. stampa) tisak. shrapnel) voj. špedicija (ital. stanzen) pod stanca 3.špedššJa 1049 špiritus (lat. spekulirati. 2. spiritus) v. sen č iti pomo ć u linija koje se seku ili koje su paralelne (u crtežu). igralište za decu. stampiglia) pečat. vrebanje. u miši ć e. spione) uhoda. Spiegelmetall) slitina (le-gura) bakra i kalaja. ital. šport (eng. otiski-vati. kad se rasprsne. spinaca. fig. uprečka. mnogo se primenjuje u raznim granama zanatstva. Spitze) čipka. saradnici i savetnici komandantu (puka. prima za svako veče kad igra. prepreden čovek. jednogodišnja biljka iz familije loboda. Stempel) v. speculans) v. špiclov (nem. vrhovno voñ stvo. rasprskava se u vazduhu. spedicija. štambilj (nem. zavojnica. špijunirati (fr. špengler (nem. špilhonorar (nem. ital. žig. obdariti. artiljerijsko zrno čija je šupljina ispunjena olovnim ili gvozdenim kuglicama. spinacum. špicbart (nem. Spritze) 1. a spekulacija nastojanje da se istina sazna samo putem mišljenja. špric (nem. tekst i slike koji se projipira-ju na po č etku filma ili televizijske emisije. divizije. u nas. poluga. ili kad jednog dana dvaput igra. sport. bumbaša. pšilman (nem. 1761-1842). sgraffi-age grepsti) 1. stampa. schraffieren. espionnage) uhoñenje. krupno mleven kukuruz. čije se lišće upotrebljava za ishranu. špigl-ajer (nem. pšeceraj (nem. «ed. Spezerei. Stab) 1. potkazivanje.). šala. špital. Schrot) sačma. bez veze sa iskustvom. špricer (nem. Spiel-schule) dečje zabavi-šte. špilšul (nem. honorarium) novčana nagrada koju glumac ili peva č. semenka. A sodom ili kiselom vodom. jaja pržena cela. divljač i dr. jarma. up. bakalska roba. špenadla (nem. Spitz) vrh. tiskane stvari i rad oko toga. pšilja (ngrč. potkazivač. špijunaža (fr. bačen-ka. spezieria. furnir. saobra ć ajni špic vreme najguš ć eg sao-bra ćaja. špendirati (nem. Spielmann) svirač. šrot (nem. (lat. prepredenjak. u kartografiji: crtice pomoću kojih se predstavlja reljef (na kartama). brizgalica. oficiri dodeljeni kao pomo ćnici. šraf (nem. šrafirai crtež crtež perom. ital. Stange) motka. lat. spekulant. Spitze) tajni policajac. ital. engleskom artiljerijskom pukovniku Henri Šrapnelu. špijunirati. špijunisati v. otisak nekog novca. species) životne namirnice. speculatio) v. pokloniti. pšikovati (nem. voj. šporet (nem. Spiel) igra. ima strašno dejstvo (naziv po pronalazaču. šiljak. vene i dr. Spital) bolnica. Spiegel-eier) pl. Sperr-platte) zen. doušnik. špil (nem. špijun (ital. armije). štanga (nem. špelunka (lat. špiglmetal (nem. kolonijalna roba. up. spanać. . nem. špekulacija znači nedopuštena trgovina i postizavanje pre-komerne dobiti. šrafirati (nem. izdavati (knjige. drvorezaca i bakrorezaca: povla č iti fine paralelne linije. leti do odreñene daljine. jaja na oko. pod hidrauličkim pritiskom. karte za igranje. šmrk. dramlije. sgraffio) pl. Stecknadel) čioda. pod uglom od 90°. pribadača. zadevača. nadenuti slaninom. uko čeno drvo. Sport) v. kod crtača. štatist (lat. štampa (ital. dostavljač. pošto znatno povećava jačinu drveta i postiže uštedu u skupocenom drvetu.) komadi ć ima slanine da bi bilo so č nije. valjak sa spiralne namotanom žicom koja služi kao sprovodnik električne struje. pored redovne plate. a kuglice se razle ću u vidu levka. olepljena plo ča. Spinat) bog. šrafe (ital. Spenadel. nabockati slaninom. stara rasa pasa male glave i šiljastih ušiju. u kartografiji: crtati planine šrafama. 3. plo ča koja se dobiva. sprava valjkasta oblika sa šupljom iglom za ubrizgavanje te čni 1 lekova ubodom u kožu (pod kožu. Spielerei) igračka. mestimice ispuniti meso (teleće. Sparherd) štednjak. Stall) staja za goveda i konje. Spritzer) vino pomešano . pšiglajzen (nem. šperploča (nem. štala (nem. špileraj (nem. stampare) tiskati. stare) v. štambilj. spendere) darovati. špekulant (dat. Schraube) zavrtanj. listove itd. debljine 8— 20 mm. glavni rukovodeći organ nečega. špinat (nlat. kalem za namotavanje konca. muzikant. 2. špekulacija (nlat. sport. spicken) kuk. štampilja (ital. spelunca) v. bočka. potajno motriti ( č iji rad. batuška. spelunka. navrtanj. pribodača.. Spule) el. špula (nem. speculari) v. šrafe. štempl 1. lat. kretanje nekoga). nem. bumbača. štancovanje (nem.

„miran život". radnik koji bez saglasnosti sa drugima prestaje da štrajkuje i dolazi na rad u preduzeće protiv koga se štrajkuje. štoperica (eng. štrajk (eng. stempeln) 1. štopati (eng. štafeta (ital. štok (nem.čiti. štilet (ital. kat (ku ćni). fig. strike-breaker) štrajkolomac.). drvene noge pomoću kojih se mogu praviti krupni koraci.). štempl (nem. štimovati (nem. krpiti. štrajkbreker (eng. stafaža. dosetka. stalak. streichen. doterati. štoplcijer (nem. udarac. materija za pakovanje suve robe. štimer (nem. či-zmice. izdajnik klasnih interesa radnika. odelo i dr. stecken uturiti. stafaža). štimung (nem. štrajkbreher (nem. delima obi č no masnim slovima štampana re č koja se objašnjava. konjička igra koruških Slovenaca u Ziljskoj dolini (Austrija). nakititi (npr. Stockfisch) kuv. 2. materija. orkestar sastavljen samo od gudačkih instrumenata. 2. stellen) postaviti. stup. snabdeti taksenom markom. staffetta. rublje. 2. pult. štiglic (nem. stilletto. 3. štok (eng. pritiskom na naro č ito dugmence. doterivati.). šlag-vort. Stich) 1. pe č at. zglasiti. sliv. Stechen bodenje) sp. sticken) vesti. . stilet. poz. otok. ugoñ aj. pisaljka. sliku itd. stop-watch) hronoskop na zaustavljanje. žig. lo-kaut. statio) v. štafelaj (nem. steppen) prošivati. duboke cipele. ujem. u kojoj jahači nastoje da u slobodnom trku gvozdenom motkom razbiju burence nasañ eno na stub. za Dan mladosti. udešavati glasove. štafirati (nem. v. zakrpa. trčanje koje omladina izvodi po Jugoslaviji svake godine (od 1945) u čast Titovog ro ñ endane. zakrpiti ( č arape. odelo). sobu). štender (nem. 6gchestra) muz. ulak. stop zaustaviti) 2. udesiti. štos (nem. 2. Stoff) trg. stopfen) 1. la-tir mort. tvar. lat. rez. zglašavati. štrajkove™ (eng. Stoppel) č ep. statutum) v. zapuša č . ugura č. 2. udariti peč at. otpušač. štule. štek-kontakt (nem. udar. sprat. mina i dr. u telefoniji: utikač. stvarati (povoljno ili nepovoljno) raspoloženje prema kome ili čemu. jedna od prinud-nih mera na tržištu rada: zajedni čko napuštanje posla od strane radnika da bi se time poslodavac naterao da prihvati njihove uslove (najčešć e: povećanje plate ili smanjenje časova rada). palica ili zastavica koja se predaje u ovom ili kakvom drugom takmičenju. fr. odrednica. ubod. fitilj. štelovati se ustezati se. 4.štatut 105 0 štraJh-orkestar štatut (lat. Stilleben) slih. u č estvovati u štrajku. up. upotrebljava se po-glavito pri trkama i drugim utakmicama gde je glavno utvr ćivanje brzine. stimmen) muz. štrajh-orkestar (nem. suvi bakalar (riba). Stoppelzieher) sprava za vañ enje čepova. Stoff) 1. Stelzen) gigalje. gptift (nem. 1. oživeti sliku dodavanjem pojedinih figura ili grupa (up. spremiti (npr. glasnik. knjiga i dr. Stiefel. 2. štehvanje (nem. štopiv (ital. slika stvari. žig. štacija (lat. bod. snabdeti potrebnim. ukrasiti. na štope-rick beležiti (ili: zabeležiti) ta č no trajanje neke radnje. 3. ukrasi-ti. Stillet) v. stacija. udesiti. tkanina za odelo. štelpne (nem. štrajkbreker.). Stock) 1. bod. čep (služi za davanje štikla (nem. češljugar. u rečnicima i sl. štofaža (nem. statut. stock) 2. telefonske veze govornicima preko telefonske centrale). štapova™ (nem. štrajkaš (eng. štil-lebn (nem. 2. štikovati (nem. štemplirati (nem. zaustavlja). stoppino) voj. Stempel) 1. estafette) glasonoša. štih (nem. rpa. poslednja re č u govoru glumca posle koje drugi glumac po č inje da govori ili treba da u čini što. Fersen-stuck peta na čarapi) potpetica. banknota. trg. izvojac. gomila. strike) „udar". Stimmung) nasgrojenje. č asovnik za tač no merenje vremena (vrsta džepnog ili ru č nog časovnika sa velikom sekundnom kazaljkom koja ska č e i koja se. štiflete (nem. Stieglitz) zool. contactus dodir) teh. strike) biti u štrajku. staffieren) 1. up. vadičep. štokfiš (nem. gra ñ a (za roman. glavni sastojak. štof (nem. stvoriti. 2. Stichwort) 1. Staffelei) drvene nogare na kojima stoji slika dok je slikar radi. raspoloženje. utakmica u trčanju u kojoj svaki trka č predaje palicu ili zastavicu svom narednom tr-kaču. namesti-ti. sp. štafaža (fr. naprava za brzo spajanje provodnika električne struje dodirom. taksena marka. strike) u č esnik u štrajku. štopl (nem. Stofi) 1. štihvort (nem. sprava za davanje glasa. grč. majstor koji ude-šava glasove na muzi č kim instrumentima. štelovati (nem. utika č . 3. naslaga (npr. upaljač. Stuck parče. 2. omiljena izreka. bojkot. „mrtva priroda". nem. gudački orkestar. lice. skoroteča. staffage) v. poen (u igri). predmet razgovora. Streik-brecher) v. (za paljenje bombi. der Stift) klinac. Stimmer) 1. fig. Stander) ono na č emu što stoji. Stiefeletten) pl. ekipa koja u čestvuje u tom takmi č enju. štap za pomaganje pri hodu. štopati (nem. onaj koji štrajkuje.

bofl. štrikeraj (nem. pucanj. bogaljast. Strickerei) pletivo. laktaš. kojim se vezuje veslo o klin na č amcu. premaranje. Strang uže. fić firi ć . vešta č ki dragi kamen. Schub) otvor na guranje u obliku prozora (u gostionicama. 3. gužva-ra. pucati. lopta nogom (u fudbalu). šablona i dr. stroppo) lom. po obrascu vojnih organizacija. čime joj se i vrednost smanjuje. štrih (nem. šus (nem. štraca (ital. juriš. Strich) potez. Stutz-biichse) kratka puška. šund-literatura knjige bez ikakve umetničke vrednosti. šćavet (od ital. nitkov. Schiavone) crkvena knjiga koja je sadržavala evanñ elje i epistule na čakavskom dijalektu. šupa (nem. estropie) sakat. vršena služba i prema š ć avetu. dnevnik. osnovana. st. alat. šuber (nem. stutzen) podrezati. udariti. štucati. štrapac (ital. stucco. šutirati (eng. crta. Schuster. shoot) sp.. kljast. §ukiir) ^g^j^ Bogu! šuft (nem. šund (nem. pggrik (nem. jedek. v. lutka. štuka (nem. traka. vihor. šut. šturm und drang (nem. napor. napad. štrafta (nem. proterati u mesto zavič ajne pripadnosti. npr. književno ñ ubre. Sukr. stutzen) v. prekomerno upotreblja-vati neku stvar. Schutzbund odbrambeni savez) borbena organizacija austrijskih socijaliste. štucovati. od koje se najčešće prave imitacije dijamanata. navala. okačenjak. po sadržini obično kriminalne. kl>akav. spadalo. premarati. šut (eng. štranjgov. roba za bacanje. Schublehre) sprava za tačno merenje. štrupiran (fr. mali brz nema č ki bombarder monoplan za obrušavanje. knjiga dnevnih primitaka i izdataka. crta. Schub proterivanje) stražarno sprovesti. uže. štukatura (ital. udarati. kaiš. npr.). period previranja u književnosti koji se zalaže za rušenje svega starog i preživelog (po istoimenom književnom pokretu u Nemač koj u drugoj polovini HUŠ veka). avanturi-stičke. štreber (nem. štrikati (nem. strazza) trg. šuster (nem. nem. podši-šati (brkove. strass) bezbojna staklaste masa. up. nem. pisana latinicom. udarac. štrudla (nem. štuc (nem. Schuh. Strudel) huv. štranjga (nem. šubler (nem. shoot) pucanj. štuk (ital. Strecke) dal>ina. Stuckatur) 1. udar. bitkama i dr. „došao mu šus"). . fig. Šucbund (nem. Strand) peskovita i ravna morska ili re č na obala. štrapacirati (ital. sutor) obu ć ar. konopac) uže. pggrop (ital. trud. Streber) čovek koji lovi znanje i unapre ñ enja. železnička pruga. šturm (nem. rad od takve mešavine. ošljar u radu. naprezanje. uporedo s bogosluženjem na latinskom. Strapaze) zamoran rad. strapazzo. stucco) fini gips ili cement za oblaganje zidova. konopac. vešta č ki dijamant. Streifen) pruga. rana od puščanog zrna. štranjgov (nem. npr. po četkom 1918. fušer.štrand 1051 Šucbund štrand (nem. šupirati (nem. plaža. bangav. staja (za kola. štras (fr. Schuppen) daš č ara. poznato je da je u Istri. Stutzer) kicoš. 2. služi za izradu reljefnih ornamenata na zidovima i tavanicama. Schund) nikakva. štucovati (nem. kararskog mramora i štamparske krede u prahu. štuca™ (nem. Strick) uže. mušica u glavi (npr. bradu i dr. fig. 2. put. tur. šu ć ur (arap. štucer (nem. stricken) plesti. savijača. mešavina gašena kre č a. nastala je u HUP veku. gur-gur. godine. trošiti je. konopac. SchuB) 1. linija. hitac. čarape. loša roba. u fudbalu). strapazzare) zamarati radom. štreka (nem. naro č ito veoma malih dužina. pita od savijenih listova testa ispunjena nekim nadevom. Schuft) podlac. Strang) obešenjak. lat. pornografske i nemoralne. konopac.). Sturm und Drang) „bura i prodor". loptu (nogom ili glavom.). Struzkampfflugzeug) avkj. kao i za ukrase. drva i dr. Sturm) bura. za livenje ka lupa. pošto su crkvene knjige štampane glagoljicom bile izbačene iz upotrebe pod pritiskom Rima. voj.