BIBLIOTEKA BESTSELER Knjiga br.

124 Danijela Stil KRAJ LETA Direktor SrĊan Janićijević Glavni i odgovorni urednik Milan Mišić UreĊuju Radivoje Mikić Vaša Pavković Dizajn korica Natalija Petrović Tehniĉki urednik Dejan Mladenović Danijela Stil KRAJ LETA ПвЛНШЛ NARODNA KNJIGA 2006. Naslov originala: Danielle Steel SUMMER'S END Prevod Mirjana Ţivković Copyright © 1979 by Danielle Steel Translation copyright © za SCO KLUB ĈITALACA, 2006. Za izdavaĉa Miliĉko Mijović Sva prava zadrţana ISBN 86-331-2647-8 Ova publikacija u celini ili u delovima ne srne se umnoţavati, preštampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdavaĉa, niti moţe biti na bilo koji drugi naĉin ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umnoţavana bez odobrenja izdavaĉa. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadrţavaju autor i izdavaĉ po odredbama Zakona o autorskim pravima. KRAJ LETA Dok letnji joj lahor pleše u kosi, u srcu jednu zelju tek nosi: da dragi svoj korak zaustavi ĉas i posluša njene istine glas; da vrati mladost i oku joj sjaj, * i shvati da ljubavi još nije kraj. АГ vreme leti nov sviće dan, slobodna opet za novi je san. Gle, snova se diţu pešĉani dvori, snova o ljubavi priĉa nam zbori. Ta strast što mami otkako je sveta trajaće samo do kraja leta. Kad su se prvi zraci sunca prokrali ispod zavesa, Dina Diraš otvori oĉi i pogleda na sat. Šest i ĉetrdeset pet. Ustane li sada, ostaje joj još sat vremena koji moţe posvetiti sebi, moţda i više. Sat mirnih trenutaka tokom kojih Pilar ne gnjavi i ne zanoveta, a MarkEduara ne zivkaju telefonom iz Brisla, Londona ili Rima. Trenutaka u kojima će slobodno disati i razmišljati i biti sama. Ona se tiho izvuĉe ispod ĉar-šava i pogleda Mark-Eduara. Još spava. Na svojoj strani kreveta. Onoj daljoj. Već godinama se ona i Mark drţe svako svoje strane kreveta, pa bi medu njima moglo komotno spavati još jedno, ĉak i dvoje. Ne moţe se reći da se baš nikad ne pribliţavaju, i to se desi, ponekad. Kad je on u gradu, kad nije umoran ili se nije vratio kući mnogo kasno. Još se pribliţavaju jedno drugom, s vremena na vreme. Tiho iz ormana dohvati dugaĉku svilenu haljinu boje slonovaĉe. Pri ranoj jutarnjoj svetlosti izgledala je mlada i vitka, i tamna kosa meko joj je padala preko ramena kao crni šal. Ona zaslade, traţeći papuĉe. Nema ih. Biće da ih je opet uzela Pilar. Ništa joj

nije bilo sveto, ĉak ni papuĉe, a ponajmanje Dina. Ona se nasmeši, pa bosonoga bešumno i tiho otapka preko debelog tepiha i krišom još jednom pogleda Marka. I dalje je spavao, savršeno miran. Tako, u snu, izgledao je veoma mlad, gotovo kao kad ga je upoznala, pre devetnaest godina. Dok je stajala na vratima i posmatrala ga, ona poţele da se on pokrene, probudi, da joj sneno pruţi rake, nasmeši se i šapne reci iz davnine: „Reviens, ma cherie. Vrati se u krevet, ma Diane. La belle Diane." Tako je ne zove već hiljadu godina, pa i više, već jednostavno Dina', kao i SvaVn drnai ГЈјпд тптрс li rlnri na m^oV n nt^rnl-1} Danijela Stil Dina, jesi li znala da vrata garaţe nisu propisno zatvorena? Dina, u ĉistionici su mi uništili onu jaknu od kašmira što sam je nedavno kupio u Londonu. Dina, veĉeras putujem u Lisabon (ili u Pariz, ili Rim)". Ponekad se pitala seća li se on uopšte onih dana kada mu je bila 'Dijana', kad su kasno ustajali i, u mesecima pre venĉanja, sme-jali se i pili kafu na njenoj mansardi ili na krovu, upijajući sunce. Tih su meseci sanjali zlatne snove, proţivljavali divne trenutke; vikende provodili u Akapulku, ĉetiri dana uţivali u Madridu predstavljajući se kao šef i sekretarica. U mislima se ĉesto vraćala tim davnim vremenima. Rana jutra nekako joj bude sećanja na prošlost. „Diane, mon amour, vraćaš li se u krevet?" Oĉi joj zablistaše kada se sedla tih reci. Tada joj je bilo tek osamnaest godina i uvek se rado vraćala u krevet. Bila je stidljiva, ali veoma zaljubljena u njega. Svaki sat, svaki trenutak proţivljavala je obuzeta uzbuĊenjem. I na slikama joj se to videlo; zraĉile su sjajem njene ljubavi. Sećala se Markovih oĉiju dok bi sedeo u ateljeu i gledao je kako radi. Onda bi se zadubio u gomilu svojih papira na kolenima, pravio beleške, ĉitao i s vremena na vreme se mrštio, pa opet pogledao u nju i neodoljivo se smešio. „Alors, madame Pikaso, moţe li pauza za ruĉak?" „Samo trenutak, skoro sam gotova." „Smem li pogledati?" Zadirkivao bi je i nagnuo se kao da će proviriti s druge strane stalka, pa bi ĉekao, a ona bi svaki put skoĉila i usprotivila se: „Ni govora! Znaš da je ne smeš videti dok ne bude gotova." „A što da ne? Zar slikaš nešto šokantno? Kakav akt?..." One blistave plave oĉi planule bi smehom. „Pa, moţda i slikam, monsiuer. Zar vas to mnogo uznemirava?" „Naravno. Još si premlada da slikaš šokantne aktove." „Ma nemoj?" Pod utiskom njegovih naoko ozbiljnih reci, ona bi širom otvorila svoje velike zele.np ™ч \л*л- ;~; i-«*~ •- — Kraj leta zamenio oca. Postao je glas autoriteta, snaga na koju se oslanjala. Posle oĉeve smrti osećala se strašno izgubljenom. Iznenadna pojava Mark-Eduara bila je dar boţji. Kad joj je otac umro, ţivela je kod brojnih tetaka i ujaka, ali niko od njih nije joj poţeleo dobrodošlicu. Posle godinu dana lutanja od jednih do drugih majĉinih roĊaka, konaĉno je u osamnaestoj godini krenula svojim putem. Danju je radila u jednom butiku a uveĉe išla u likovnu školu. I upravo ti ĉasovi umet-nosti odrţavali su joj duh. Ţivela je samo za njih. Bilo joj je sedamnaest godina kad joj je umro otac. Umro je iznenada, poginuo u avionu kojim je voleo da leti. Nikad nije pravio planove za njenu budućnost, jer je bio uveren da je ne samo nepobediv nego i besmrtan. U Dininoj dvanaestoj godini umrla joj je majka, i godinama u njenom ţivotu nije postojao niko osim tate. Taj ekstravagantni i sebiĉni ĉovek zaboravio je, iskljuĉio, jednom reĉju ignorisao majĉinu rodbinu u San Francisku, koja ga je smatrala krivim za ţeninu smrt. Dina nije znala mnogo o onome što se dogodilo, već samo da je 'mama umrla'. Mama je umrla - te reci što ih je izgovorio otac

onog hladnog jutra odjekivaće joj u ušima ĉitavog ţivota. Mama, koja se bese povukla od ljudi i s bocom se sakrila u svoju sobu, i koja bi, kada bi joj Dina zakucala na vrata, uvek obećavala: „Samo još trenutak, draga". Taj njen 'trenutak' potrajao je punih deset godina, i Dina je ostajala sama i igrala se po hodnicima ili u svojoj sobi, dok je otac leteo svojim avionom ili nenadano odlazio na poslovna putovanja s prijateljima. Dugo vremena nije bilo jasno beţi li on na putovanja zato što majka pije ili ona pije zato što je tata uvek na putu. Ipak, bez obzira na razlog, Dina je uvek bila sama. Sve do majĉine smrti. Onda se otac našao u nedoumici šta da uĉini. „Za boga miloga, ja ne znam ama baš ništa o deci, a pogotovo o devojĉicama." Hteo je da je pošalje nekuda, u neku školu, na 'neko divno mesto gde su konji i pre-divna priroda i mnogo novih prijatelja'. Ali se ona tako izbezumila 10 Danijela Stil ţelela je da ostane s njim. On je to divno mesto, ĉaroban otac s avionom, ĉovek koji joj je donosio predivne darove iz dalekih mesta. Ĉo-vek koga je godinama veliĉala a nikad nije razumela. Sada joj je on sve što ima. Sve što joj je ostalo, sada kad više nema ţene što se zakljuĉava u sobu. Tako ju je zadrţao kraj sebe. Najĉešće ju je vodio sa sobom, a kad to nije mogao, ostavljao je kod prijatelja. Uĉio ju je da uţiva u lepotama ţivota: odsedali u hotelima Imperial u Tokiju ili Georges V u Parizu, odlazili u Stork Club u Njujorku, gde je sedela na visokoj barskoj stolici ne samo pila Širli Tempi nego i upoznala glumicu, sada već kao odraslu ţenu. Tata je vodio bajkovit ţivot. A i Dina, neko vreme. Sve je posmatrala i uoĉavala, i doterane ţene i zanimljive muškarce. Plesala je u El Moroccu, vikende provodila na Beverli Hilsu. Nekad, davno, otac je bio filmska zvezda, vozaĉ trkaćih kola, ratni pilot. Taj kockar i ljubavnik strastveno je voleo ţivot i ţene i sve u ĉemu se leti. Ţeleo je da i Dina leti, ţeleo je da joj pokaţe šta znaĉi gledati svet s visine od dve hiljade metara, jedriti kroz oblake i ţiveti od snova. MeĊutim, ona je imala vlastite snove, sasvim drukĉije od njegovih: miran ţivot, neku kuću u kojoj bi stalno ţiveli, maćehu koja se ne bi skrivala iza reci 'samo još tren' i iza veĉno zatvorenih vrata. U ĉetrnaestoj godini bila je već umorna od El Morocco, u petnaestoj sita plesanja s oĉevim prijateljima. U šesnaestoj je uspela da završi školu i ţarko ţelela da se upiše na Vassar ili Smith. Tata je uporno govorio da će joj onde biti dosadno. Tako je, umesto da ode na koledţ, slikala na crtaćim blokovima i platnima koja je vukla sa sobom kamo god su išli. Crtala je na papirnatim stol-njacima na jugu Francuske, na poleĊini pisama što su im ih slali oĉevi prijatelji, jer ona nije imala prijatelje. Crtala je, zapravo, na svemu što joj je došlo pod ruku. Vlasnik jedne galerije u Veneciji rekao joj je da je talentovana i da će moţda, ako ostane u gradu, izloţiti njene radove. Naravno, nije ostala. Otišli su iz Venecije posle jednog me-seca. iz Firence nalcon dvn i? Rima пл!гпп «p«t л i? Рлп7з nnclp loHKraj leta 11 nog, i konaĉno se vrati u Sjedinjene Drţave, gde joj je tata obećao dom, ovog puta pravi, i, sem toga, moţda ĉak i pravu maćehu. U Rimu je bio upoznao jednu ameriĉku glumicu 'nekoga koga ćeš za-voleti', kako ju je uveravao dok je spremao torbu - jer je taj vikend trebalo da provede na glumiĉinom rancu negde blizu Los AnĊelesa. Toga puta nije zvao Dinu da poĊe s njim. Tog puta ţeleo je da bude sam. Ostavio je Dinu u Fairmontu u San Francisku sa ĉetiri stotine dolara gotovine i obećanjem da će se vratiti

za tri dana. MeĊutim, bio je mrtav već nakon tri sata, a Dina je ostala sama. Ovog puta zauvek. I opet onde gde je poĉela. I sad su joj zapretili 'divnom školom'. Ali, nije se morala dugo plašiti. Nije ostalo novaca. Ni za divnu školu, ni za išta drugo. Ništa. Samo brdo neplaćenih raĉuna. Nazvala je davno zaboravljene roĊake svoje majke. Došli su u hotel i poveli je sa sobom. „Samo nekoliko meseci, Dina. Razumeš? Mi te ne moţemo izdrţavati. Moraćeš naći posao i odseliti se kad se osamostališ." Posao. Kakav posao? A šta bi i mogla raditi? Slikati? Crtati? Sanjati. Zar je to vaţno, sada kad je upoznala gotovo svako delo u galeriji Ufici i Luvru, kad je mesece provela u Jei de Raite, gledala oca kako u Pamploni trĉi s bikovima, plesala u El Moroccu, stanovala u Ritzu? Koga je bila briga za nju? Nikoga. Tri meseca ţivela je kod jedne roĊake, potom kod jedne tetke. „Samo neko vreme, razumeš." Sve je sad razumela: usamljenost, bol, teţinu oĉevih postupaka. On je proigrao svoj ţivot u sjajnim provodima Sad je tek shvatila što se dogodilo s majkom i zbog ĉega. Neko je vreme ĉak i mrzela ĉoveka koga je ranije toliko volela. Ostavio ju je samu, preplašenu, nevoljenu. ProviĊenje je stiglo u obliku jednog pisma iz Francuske. U francuskom sudu vodio se neki mali spor, nešto od manje vaţnosti, no njen otac ga je dobio. Radilo se o šest ili sedam hiljada dolara. Da li bi bila tako ljubazna i preko svog advokata stupi u vezu s francuskom firmnm1? 12 Danijela Stil la tetka, a on ju je uputio u jedan meĊunarodni advokatski biro. Pošla je tamo jednog ponedeljka u devet sati ujutro. Bila je odevena u kratku crnu Diorovu haljinu koju bese s ocem kupila u Francuskoj, u ruci je nosila crnu torbicu od krokodilske koţe - oĉev poklon iz Brazila - a oko vrata bisernu ogrlicu, jedino što bese nasledila od majke. No, Dior, Pariz i Rio više joj ništa nisu znaĉili, kao ni bilo šta drago. Onih šest-sedam hiljada dolara predstavljalo je neizmernu vred-nost. Moći će da napusti posao i redovno pohaĊa slikarsku školu. Za nekoliko godina probiće se sa svojim slikama i postati slavna. A u meĊuvremenu mogla bi godinu dana ţiveti od tih šest hiljada. Moţda. S tom ţeljom, jednom jedinom, ušla je u golemu, drvetom obloţenu kancelariju, i upoznala Mark-Eduara. 'Mademoiselle...' On još nikad nije imao sluĉaj sliĉan njenom. Bio je struĉnjak za privredno pravo i vodio sloţene meĊunarodne sporove, ali kada mu je sekretarica najavila Dinu, postao je radoznao. Ta ga je neţna ţena-dete, zaplašena i lepa lica, oĉarala na prvi pogled. Kretala se neobiĉno ljupko, a u oĉima joj se videla beskrajna dubina. Ponudio joj je stolicu s druge strane stola i vrlo se ozbiljno zagledao u nju. I ĉitav taj sat proveden u razgovoru s njom, njegove su oĉi plesale. I on voli Ufici, i on je u svoje vreme dane i dane visio u Lu-vru; i on je bio u Sao Paulu i Karakasu i Dovilu. Tako su otkrivali zajedniĉki svet, otvarali prozore i vrata za koje je ona mislila da benu zauvek zapeĉaćeni. I sve mu je rekla o ocu. Ispriĉala mu je ĉitavu tuţnu priĉu dok je sedela nasuprot njemu, s najvećim zelenim oĉima koje je ikad video i lomnošću koja mu se urezala u srce. U to doba bilo mu je gotovo trideset i dve godine i svakako nije bio dovoljno star da joj bude otac, a ni njegova osećanja, dakako, nisu bila oĉinska. No, uzeo ju je pod svoje okrilje, a tri meseca kasnije i oţenio se njome. Skromno venĉanje odrţano je u gradskoj većnici; medeni mesec proveli su u kući njegove majke u Antibu, a onda su još

Kraj leta 13 I tad je shvatila što je uĉinila. Nije se udala samo za tog muškarca nego i za njegovu zemlju. I za njegov naĉin ţivota. Moraće da bude savršena, tiha i puna razumevanja. Moraće da bude šarmantna i da zabavlja njegove klijente i prijatelje. Moraće, dok on bude putovao, da ţivi usamljeno. I moraće se odreći svog sna da će postati poznata umetnica. Mark to nikako nije odobravao. U danima dok joj se udvarao, njeno ga je slikanje zabavljalo, ali nije mu bilo ni na kraj pameti da svojoj ţeni pomaţe u stvaranju karijere. Ona je sad postala ma-dame Diraš, a, prema njegovom sudu, to nije bila mala stvar. Tokom godina Dina se odrekla mnogih snova ali je zauzvrat imala Marka. Ĉoveka koji ju je spasao od usamljenosti i bede. Ĉoveka kome duguje zahvalnost i kome je poklonila srce. Ĉoveka besprekor-nih manira i izvanrednog ukusa, koji joj pruţa sigurnost i daruje sa-murovinu. Ĉoveka koji uvek nosi masku. Zna ona da je on voli, ali i da sada to daleko rede pokazuje nego ranije. „Pokazivanje naklonosti priliĉi deci", objasnio je. No, i toga je bilo. Zatrudnela je već u prvoj godini braka. Kako je samo Mark ţeleo to dete! Tom joj je svojom velikom ţeljom još jednom pokazao koliko je voli. Deĉak. Biće deĉak. Jer to je Mark rekao. U to je bio siguran, a i Dina. Ţelela je samo deĉaka. Njegovog sina. Mora biti sin; samo tako će zadobiti Markovo poštovanje, moţda i naklonost do kraja ţivota, Sina! I bio je. Sićušan deĉak kome je škripalo u plućima. Pozvali su sveštenika odmah iza poroda i krstili ga u Filipa-Eduara. Ĉetiri sata kasnije, dete je umrlo. Tokom leta Mark ju je poveo u Francusku i ostavio na brizi svojoj majci i tetkama. On je tog leta radio u Londonu, da bi joj preko vikenda došao, privinuo je uza se i brisao joj suze. Konaĉno je opet zatrudnila. I drugo je dete umrlo, takoĊe deĉak. Sada je postala opsednuta ţeljom da Marku rodi dete. Sanjala je samo o njihovu sinu. Ĉak je prestala i da slika. Kada je treći put zanela, doktor ju je str14 Danijela Stil ali ju je nazivao i slao joj cveće, a kad je bio kod kuće, sedeo je pored njenog kreveta. Opet ju je uveravao da će mu roditi sina. MeĊutim, ovog puta je pogrešio. Dugo oĉekivani naslednik bila je devojĉi-ca, ali zdravo dete, s vencem plave kose i oĉevim plavim oĉima. De-te iz Dininih snova. I Mark se predao i odmah se zaljubio u sićušnu plavokosu devojĉicu. Dali su joj ime Pilar i odleteli u Francusku da je pokaţu njegovoj majci. Madame Diraš ţalila je što Dina nije rodila sina. Ali, Marku je bilo svejedno. Beba je njegova. Njegovo dete, njegova krv. Govoriće samo francuski, svako leto provodiće u Anti-bu. Dinu je malo zazeblo oko srca od straha, ali se na kraju predala radostima materinstva. Mark je svaki slobodan trenutak provodio s kćerkom, pokazivao je svojim prijateljima. Pilar je bila veĉno nasmejano i radosno dete. Prve reci izgovorila je na francuskom. Kada je napunila deset godina, više se osećala kod kuće u Parizu nego u Sjedinjenim Drţavama. Mark joj je sve briţljivo donosio iz inostranstva; knjige, odeću, igraĉke. Bila je svesna da je jedna Diraš i da su njeni koreni u Francuskoj. U dvanaestoj godini poslali su je u internat u Grenoblu. Do tada je, meĊutim, već sve pošlo naopako: Dina je izgubila kćer. Bila je strankinja vlastitom detetu, objekat na kojem je devojĉica iskaljivala ljutnju i

neraspoloţenje. Njena je krivica bila što ne ţive u Francuskoj, ona je bila kriva što Pilar ne moţe biti sa svojim prijateljima, zbog nje tata nije mogao da ţivi u Parizu sa grandmere, kojoj toliko nedostaje. Na kraju su oni pobedili. Ponovo. Dina se tiho spustila stepenicama, i šum njenih bosih nogu izgubio se u persijskom tepihu što ga Mark bese doneo iz Irana. Ušavši u dnevnu sobu, ona pogleda oko sebe, iako to nije obiĉavala. Sve je bilo na svom mestu, kao i uvek. Neţna zelena svila na kauĉu savršeno zategnuta; stolice u stilu Luja XV stajale su u stavu mirno, poput vojnika na poloţaju; abisinski tepih, neţne ţutozelene boje, s bledim cvetovima boje kupine, razmetao se svojom lepotom. Srebro je blisfaKraj leta 15 lo, pepeljare su bile ĉiste, portreti Markovih cenjenih predaka visili su taĉno pod pravim uglom, dok su zavese uokvirivale predivan pogled na most Golden Gejt i zaliv. U ovo doba dana jedrilice još nisu bile isplovile, i, konaĉno, nije bilo magle. Divan majski dan. Dina na trenutak zastade i zagleda se u vodu. Sad bi najradije sela i samo po-smatrala prizor. Ali, naguţvati pokrivaĉ na kauĉu, preći preko tepiha, pa ĉak i disati u toj sobi sve joj se to ĉinilo svetogrĊem. Mnogo je jednostavnije bilo povući se u svoj mali svet, u atelje u zadnjem delu kuće, gde slika, kuda beţi. Ona proĊe pored trpezarije ni ne pogledavši unutra, a onda se bešumno uputi dugaĉkim hodnikom u zadnji deo kuće. Njen atelje bio je na poluspratu. Gazila je po hladnom tamnom drvetu. Vrata su zapinjala, kao i inaĉe. Mark već bese prestao da joj pominje da bi trebalo dati da se poprave. Zakljuĉio je da se njoj tako sviĊa, i imao je pravo. Teško bi se otvarala, a uvek brzo zalupila za njom, zatvorivši je u njenu ĉauru. Atelje je bio njen dragoceni svet; eksplozija muzike i cveća briţljivo je štitila od ukoĉene ozbiljnosti ostalog dela kuće. Tu nije bilo abisinskog tepiha, ni srebrnog posuĊa, ni Luja XV. Ovde je sve bilo svetio i ţivahno -boje na paleti, platna na stalku, svetloţuti zidovi i ogroman, udoban beli naslonjaĉ u koji bi se zavalila kao u neĉije naruĉje. Ona sede, pogleda oko sebe i nasmeši se. Juĉe je bila ostavila strašan nered, ali njoj to nije smetalo; upravo ovakvo mesto izvrsno joj je odgovaralo za rad. Ona razgrne zavese s cvetnim uzorkom i otvori francuska vrata, pa izaĊe na malu terasu. Svetle ploĉice su joj poput leda hladile stopala. U ovo doba dana Dina je ĉesto stajala ovde, katkad i u magli, duboko dišući, smešeći se sablasnom mostu što tajanstveno visi nad nevidljivim zalivom, i slušajući zavijanje sirena za maglu nalik na so-vin huk. Ali ovog jutra je sve bilo drukĉije. Jutros sunce tako šiji da je morala zaţmuriti kad je izašla. Dan kao stvoren ?д «>л™„; 16 Danijela Stil kao Margareti šta danas da sredi, ko bi odgovarao na poštu, ko objasnio Pilar zašto uveĉe ne srne izići? Pilar. Ah, da, danas Pilar odlazi. Provešće leto u Antibu, kod bake, tetaka, striĉeva i roĊaka. Svi će oni doći iz Pariza. Setivši se toga, Dina se skoro najeţi. Godinama je provodila muĉna leta u Francuskoj, a onda je konaĉno odbila da to i dalje ĉini. Više nije mogla podneti onaj prokleti šarm Markove porodice, onu njihovu uljudnost kroz stisnute zube, ono nevidljivo trnje koje se zabada u meso. Nikada je nisu prihvatili. Markova majka to nije ni skrivala Na kraju krajeva, Dina je bila Amerikanka, a, osim toga, premlada da bi bila supruga dostojna poštovanja. A što je najgore, bila je ćerka ekstravagantnog lutalice bez prebijene pare. Tim brakom Mark nije dobio ništa, samo se

ona popela na društvenoj lestvi-ci. Zato ga je i upecala, smatrali su njegovi roĊaci. I dobro pazili da to ne pomenu - više no dvaput godišnje. Konaĉno je Dini bilo svega dosta, pa je odluĉila da leti više neće hodoĉastiti u Antib. Sad Pilar s uţivanjem ide sama. Jer, Pilar je jedna od njih. Dina se nalakti na zid terase i rukom podboĉi glavu. Dok je gledala kako teretnjak klizi u zaliv, ote joj se uzdah. „Zar ti tamo nije hladno, majko?" Reci su bile ledene kao ploĉice na terasi. Pilar joj se bese obratila kao nekoj ĉudakinji, videvši je kako bosonoga onde stoji u kućnom ogrtaĉu. Dina još jednom pogleda brod i okrenu se sa smeškom na licu. „Zapravo nije. Baš mi je dobro. A, osim toga, nisam mogla da naĊem papuĉe", reĉe ona sve vreme se smešeći, i pogleda pravo u kćerkine blistave plave oĉi. Devojĉica je bila sušta suprotnost Dini. Kosa joj potpuno plava, oĉi izrazito plave, put predivna, mladalaĉki sveza. Gotovo je za glavu bila viša od majke, a slika i prilika, Mark-Eduara. Samo joj još nedostaje njegov oreol moći, ali već će ga kaSmiP. Stpri Д hlirta li НглКг/л noiirila lol^ltn cwniA KoVp i tptalrs vnaoo Kraj leta 17 da je zamaskira gotovo isto onako pokvareno kao i one. Mark-Eduar nije u tome baš bio mnogo vest, a kao muškarac nije imao ni potrebe da bude. Ali, ţene porodice Diraš to umeće behu dovele do savršenstva. Dina sad više gotovo da nije ni mogla uticati na Pilar; mogla bi je samo drţati podalje od njih, ali taj bi pokušaj bio osuĊen na propast. Mark i njegova stara majka bili su se zaverili sa Pilar i najveći deo vremena drţali su je u Evropi. A Pilarina sliĉnost s bakom . nije predstavljala puko podraţavanje. To je nasledila. Dina je tu bila nemoćna, i nije joj bilo druge sem da to prihvati... MeĊutim, uvek je i samu, iznova, ĉudila koliko je bolno pogaĊa to razoĉaranje. Nijednog trenutka nije prestala da brine za kćer, uvek joj je ona bila na prvom mestu. Uvek je zbog nje bila zabrinuta i njen gubitak pekao ju je kao ţiva rana. Neprestano. Ona se nasmeši i pogleda kćeri u noge. Nosila je nestale papuĉe. „Kao što vidim, ti si ih našla", našali se Dina, ali su joj oĉi oda-vale dugogodišnji bol. Tragediju stalno prikrivanu šalama. „I to je tebi smešno, majko?" Nije još bilo ni sedam i po ujutro, a Pilarino lice već je ratoborno. „Nigde ne mogu da naĊem nijedan debeli dţemper, a crna suknja još mi je kod tvoje švalje." Bila je to prava pravcata optuţba. Pilar zabaci svoju dugu, ravnu plavu kosu i Ijutito pogleda majku. Dina se uvek ĉudila Pilarinoj ljutnji. Mladalaĉki bunt? Ili, jednostavno, ne ţeli da Marka deli sa Dinom? I u tome je Dina bila nemoćna. Barem, za sada. Moţda će joj se jednog dana, kasnije, moţda za pet godina, ukazati još jedna prilika da ponovo pridobije svoju kćer i sprijatelji se s njom. Za to i ţivi. Za nadu koje nije ţelela da se odrekne. „Suknja je donesena juĉe. U ormanu je, u hodniku. A dţemperi su ti već u koferu. Margareta ih je juĉe spakovala. I, jesu li time svi problemi rešeni?", upita ona neţno. Ma što se dogodilo, ma kakva se 18

Danijela Stil „Majko! Ti me ni ne slušaš!", Ijutito uzviknu Pilar, jer Dina bese na tren odlutala u mislima. „Pitala sam te šta si uĉinila s mojim pasošem." Dina se svojim zelenim oĉima zagleda pravo u Pilarino lice. Po-ţelela je da kaţe nešto prigodno, ali ipak samo reĉe: „Pasoš ti je kod mene. Daću ti ga na aerodromu." „I ja savršeno dobro znam da se staram o sebi." „To mi je jasno." Dina uĊe natrag u atelje, izbegavajući devojĉin pogled. „Dolaziš na doruĉak?" „Kasnije. Moram da operem kosu." „Poslaću ti ga po Margareti." „Odliĉno." I ona nestade - ta sjajna mladalaĉka strela koja ponovo bese probila Dinino srce. Tako malo je potrebno da ĉovek bude povreĊen. Sve su to bile sitnice, te reci, ali njihova praznina razdira-la je Dinu. Sigurno mora postojati još nešto. Pa valjda ĉovek ne raĊa decu da bi se sve ovako završilo. Ponekad se pitala da li bi takav odnos bio i sa sinovima. Moţda je samo Pilar bila takva. Moţda je ta rastrganost izmeĊu dve zemlje, dva sveta, predstavljala preveliko opterećenje za nju. Ona uzdahnu i sede, i telefon u tom trenutku tiho zazvoni. Bila je to kućna linija; besumnje Margaret zove da je upita ţeli li kafu u ateljeu. Kad je Mark bio odsutan, Dina je ĉesto obedovala svojoj sobi. MeĊutim, kada je bio kod kuće, doruĉak s njim predstavljao je pravi obred - a katkad i jedini obrok za kojim su zajedno. „Molim?", javi se onim svojim tihim i setnim naĉinom koji joj je glasu davao blagost. „Dina, moram nazvati Pariz. Sići ću tek za petnaest minuta. Molim te, reci Margareti da ţelim jaja prţena, a ne preprţena kao ĉips. Imaš li tamo gore novine?" „Nemam, verovatno ti ih je Margareg ostavila na stolu." „Bon. A tout de suite." Kraj leta 19 Ĉak ni 'Dobro jutro', ni 'Kako si? Kako si spavala?... Volim te.' Samo novine, crna suknja, pasoš. Dinine oĉi ispuniše se suzama i ona ih obrisa nadlanicom. Ne ĉine oni to namerno - takvi su i gotovo. Ali, zbog ĉega nisu marili gde je njena crna suknja, gde su njene papuĉe, kako nastaje njena najnovija slika. Ona zamišljeno pogleda preko ramena i zatvori vrata ateljea. Njen dan je zapoĉeo. Margaret ju je ĉula kako šuška novinama u trpezariji, pa otvori kuhinjska vrata i pozdravi je uz uobiĉajeni smešak: „Jutro, gospoĊo Diraš." „Dobro jutro, Margaret." I sve se stade odvijati kao i uvek, dostojanstveno i taĉno prema ustaljenom redosledu. Nalozi su bili dati uz ljubazan osmeh; novine, prema vaţnosti, paţljivo poredane; na sto je odmah bila donesena ka-fa u finoj limoškoj porcelanskoj posudi, nekad u vlasništvu Markove majke; zavese su bile pomerene, da bi se videlo kakvo je vreme. Svako je zauzeo svoje mesto, navukao svoju masku, i novi dan je poĉeo. Dina zaboravi na tmurne misli dok je ĉitala novine. Sipala je kafu iz plavog vrĉa s cvetnim ukrasima i trljala stopala o tepih da ih zagreje, jer joj se behu smrzla na ploĉicama terase. Izjutra deluje mladalaĉki; tamna kosa slobodno joj pada, oĉi su širom otvorene, put sjajna kao Pilarina, a ruke profinjene i bez bora, kao i pre dvadeset godina.

Ĉovek joj ne bi dao ni trideset, a kamoli trideset sedam godina. Naĉin na koji je podizala glavu dok je govorila, pa sjaj u oĉima, smešak što je podsećao na dugu - sve je to podmlaĊivalo. Kasnije, tokom dana, zbog krajnje uzdrţanog ponašanja, paţljivo smotane punĊe i kraljevskog drţanja pri hodu, izgledala je starija nego što je bila. Ali, izjutra, neopterećena nikakvim simbolima, jednostavno je bila onakva kakva jeste. Najpre mu je ĉula korake na stepenicama, a onda i glas; veselo je na francuskom razgovarao sa Pilar, koja je mokre glave stajala na OdmoriŠtU nrvna cnrata 20 Danijela Stil Govorio joj je kako ne treba da ide u Niĉu i kako se u Antibu mora pristojno ponašati. Za razliku od Dine, Mark će tokom leta viĊati kćer. Nekoliko puta će putovati iz Pariza u San Francisko i natrag, i, kada god bude mogao, ostaće tokom vikenda u Antibu. Stare navike teško je menjati, a njegova ĉeţnja za kćerkom bila je prevelika. Oduvek su bili prijatelji. „Bonjour, ma chere." Ma chere, a ne ma cherie. Draga moja, a ne ljubljena moja, pri-meti Dina. Iz reci ono i bese nestalo pre mnogo godina. „Danas baš lepo izgledaš." „Hvala." Ona podiţe pogled i smešak joj ozari lice, a onda vide da se Mark već bio udubio u novine. Kompliment je bio pre izraz pristojnosti, nego iskrenosti. Francuski naĉin. Znala je to veoma dobro. „Ima li štogod novog u Parizu?", upita ona, opet ozbiljna izraza lica. „Javiću ti sutra. Sutra putujem tamo. Nakratko." Po njegovom tonu znala je da ima još nešto da joj kaţe. Uvek je bilo tako. „Koliko kratko?" Mark je veselo pogleda, i ona se opet seti zbog ĉega se sve bese zaljubila u njega. Mark je bio neverovatno zgodan muškarac, mršavog, aristokratskog lica i sjajnih plavih oĉiju s kojima se ĉak ni Pi-larine nisu mogle takmiĉiti. Sede na slepooĉicama tek su mu bile malĉice prošarale pešĉano-plavu kosu. Još je izgledao mlad i dinamiĉan, i gotovo uvek je bio raspoloţen, naroĉito kad je boravio u Sjedinjenim Drţavama. Amerikance je smatrao zabavnim; zabavljalo ga je da ih pobeĊuje u tenisu i skvošu, u bridţu ili triktraku, a naroĉito u sudnici. Radio je isto onako kao što je i igrao - naporno i brzo i dobro, i postizao izvanredne rezultate. Bio je muškarac kome muškarci zavide, a ţene laskaju. Uvek Kraj leta 21 sviĊale te njegove osobine, i kad joj je rekao da je voli, bila je to za nju velika pobeda. „Pitala sam te koliko ćeš biti odsutan?" U njenom glasu pomalo se osećalo nestrpljenje. „Nisam sasvim siguran. Nekoliko dana. Zar je to vaţno?" „Naravno", oštro odvrati ona. „Zar imamo nešto vaţno u planu?", iznenadi se on. Već je bio proverio u notesu i nije ništa našao. „Dakle?" Ne, ništa vaţno, mili... samo nas dvoje. „Ne, ništa. Samo pitam."

„Već ću ti javiti. Znaću nešto više posle današnjih sastanaka. Radi se, izgleda, o velikom pomorskom spora. Moţda ću iz Pariza morati pravo u Atinu." „Opet?" „Najverovatnije", odgovori i ponavo se zadubi u novine, a kad Margaret stavi pred njega jaja, on opet pogleda ţenu. „Voziš Pilar na aerodrom?" „Naravno." „Molim te, neka se pristojno obuĉe. Majku će udariti kap ako joj i ponovo doĊe u jednom od onih groznih kostima." „Zbog ĉega joj sam to ne kaţeš?" Dina ga je uporno posmatrala svojim krupnim zelenim oĉima. „Mislio sam da si zapravo ti za to zaduţena", odgovori on ravnodušno. „Za šta - za disciplinu ili za garderobu?" U oba sluĉaja bila je to, kao što su oboje znali, nezahvalna duţnost. „Za oboje, do odreĊenog stepena." Ona htede da upita do kog, ali ne reĉe ništa. Do stepena za koji je ona sposobna? Je li to mislio? „usput reĉeno", nastavi Mark, „dao sam joj nešto novaca za put. T1 1 j • ' " J J r lako da ti ne, mnraš " 22 Danijela Stil „Koliko?" „Molim?", On je nekako strogo pogleda, „Pitala sam koliko si joj novaca dao za put?", ponovi ona tihim glasom. „Zar je to vaţno?" „Po mom sudu, jeste. Ili sam zaduţena samo za disciplinu i garderobu?" U Dininom glasu osećala se gorĉina nakupljena u osamnaest godina braka. „Pa, nisi obavezno. Ne brini, ima dovoljno." „Nije to ono što me zabrinjava." „A šta te to onda zabrinjava?", upita on, ne više naroĉito ljubazno. MeĊutim, njen pogled bio je ĉeliĉan. „Mislim da ne bi smela imati previše novaca preko leta. Nije joj potreban." „Pilar je vrlo odgovorna devojka." „Ali, Mark, ona nema još ni šesnaest godina! Koliko si joj dao?" „Hiljadu." Rekao je to tiho, kao da zakljuĉuje posao. „Dolara?", zaprepasti se Dina. „Ali, to je neĉuveno!" „Ma nemoj?" „Vrlo dobro znaš da jeste. A dobro znaš i što će uĉiniti s tim novcem." „Zabaviće se, rekao bih. Bez ikakve opasnosti." „Neće. Kupice onaj prokleti motocikl za kojim je poludela, a ja to ni u kom sluĉaju ne ţelim." Ipak, Dini je bilo jasno da je u svom gnevu posve nemoćna. Pilar je sad odlazila k 'njima', i biće izvan njene kontrole. „Ĉuješ li me, ne ţelim da ima toliko novaca". „Ne budi glupa." „Zaboga, Mark..." Ona zausti da odrţi ozbiljan govor, ali u tom trenutku /a/vnni fplpfnn Kraj leta

23 Poziv je bio za Marka, iz Milana. Sad više nije imao vremena da je sasluša. Morao je otići na sastanak zakazan za devet i trideset. On pogleda na sat i reĉe: „Ne budi histeriĉna, Dina. Dete će biti u dobrim rukama." Ali, to je već bila sasvim druga tema, a njemu se ţurilo. „Vidimo se veĉeras." „Hoćeš li doći kući na veĉeru?'* „Sumnjam. Reći ću Dominik da ti javi." „Hvala ti", procedi ona kratko. Gledala ga je dok je zatvarao vrata. Trenutak kasnije, zaĉula je kako mu jaguar odbruja putem. Bila je izgubila još jedan rat. Dok je vozila Pilar na aerodrom, opet je naĉela tu temu. „Koliko znam, otac ti je dao mnogo novaca za leto." „Eto ti sad. Šta je u pitanju?" „To i sama vrlo dobro znaš. Motocikl. Biću vrlo jasna, draga moja: samo ga kupi, i ja ću te dovući kući." Pilar htede da kaţe: 'A kako ćeš saznati?' ali se ipak ne usudi. „U redu, onda, neću ga kupiti." „Ni voziti." „Ni voziti." MeĊutim, te Pilarine reci predstavljale su samo prazno obećanje, i Dina posle dugo vremena prvi put oseti da bi najradije zavrištala. Na trenutak, u voţnji, ona pogleda kćer, a onda opet skrenu pogled pravo preda se. „Zbog ĉega moramo ovako da razgovaramo? Sada, pred tvoj odlazak, a nećemo se videti tri meseca. Zar ne bi trebalo da danas vodimo prijatnije razgovore? Pa, ĉemu ovo stalno prepiranje?" „Nisam ja poĉela. Ti si navalila s tim motociklom." „A imaš li ti pojma zbog ĉega? Zato što te volim, zato što mi je stalo do tebe. I zato jer ne ţelim da se ubiješ. Je Г ti sada jasno, a?" hi r> nainro 24 Danijela Stil „Ma, da", samo promrmlja Pilar. Dalje su se bez reci vozile prema aerodromu. Dina je sve vreme pokušavala da zaustavi suze, da je Pilar ne bi videla kako plaĉe. Mora biti savršena, mora biti jaka. Kao Mark, kao što nastoji da bude sva njegova mila i draga francuska rodbina, kakva i Pilar ţeli da bude. Pred aerodromom, Dina ostavi kola uz ivicu ploĉnika kod ĉuvara, pa uĊoše za nosaĉem. Pilar se prijavi, a kad joj je ĉinovnik vrati pasoš i kartu, ona se okrenu majci. „Ideš do izlaza?", upita ona, ali se po tonu njenog glasa moglo naslutiti da joj to nije po volji. „Pa, mislila sam da će ti to biti drago. Imaš li nešto protiv?" „Nemam", odgovori Pilar mrzovoljno i ljutilo. Nesretno dete! Dina bi je najrade ošamarila. Ma, što se dogodilo s tim detetom? Gde je nestala ona vesela devojĉica koja ju je volela? Svaka sa svojim mislima, išle su prema izlazu, praćene zadivljenim pogledima prolaznika. Bile su upadljiv par; Dina, predivna crnka u le-po skrojenoj crnoj vunenoj haljini, kose skupljene u punĊu, sa svetlo-crvenom jaknom preko ruke; Pilar, divna plavuša ovenĉana mladošću, visoka, vitka i ljupka, u

belom lanenom kostimu. Majka je, ĉim ju je videla da u njemu silazi stepenicama, bila zadovoljna izborom tog kostima. A biće zadovoljna ĉak i baka, ukoliko ne zakljuĉi da je kroj previše ameriĉki. Sve je moguće kod madame Diraš. Kada su stigle, putnici su se već ukrcavali i Dina samo nakratko stisnu devojĉinu ruku. „A što se tiĉe motocikla, draga, ne šalim se. Molim te..." „Ma dobro, dobro", nevoljno odvrati Pilar, ni ne gledajući je više i jedva ĉekajući da se ukrca. „Zvaću te. A i ti mene nazovi, ukoliko budeš imala problema „Neću ih imati", odgovori devojka sa samouverenošću svojih šesnaest eodina. Kraj leta 25 „Nadam se da nećeš!" Dok je posmatrala ćerku, Dinino se lice razneţi i ona je privuĉe u zagrljaj. „Volim te, mila. Lepo se provedi." „Hvala, mama." Ona se na brzinu nasmeši i mahnu majci, i zlatna griva odleprša joj hodnikom. Dina odjednom oseti duboku tugu. Opet je otišla. Njena beba, devojĉica kovrdţave plave kose, dete što joj je svake noći s poverenjem pruţalo ruke, a ona ga grlila i ljubila, njena Pilar. Ona sede u predvorje, da saĉeka da se avion vine u nebo. Konaĉno ustade i polako se vrati kolima, pa pruţi ĉuvaru dolar, koji joj zahvali podigavši kapu, pa se zadivljeno zagleda u nju dok je graciozno ulazila u auto. Teško bi pogodio godine toj Ċavolski zgodnoj ţeni. Dvadeset osam? Trideset dve? Trideset pet? Ĉetrdeset? Ne bi se moglo taĉno odrediti. Lice joj je bilo mlado, ali po svemu ostalom ĉinila se starom - od naĉina na koji se kretala do izraza u oĉima. Dok je sedela za toaletnim stolom i ĉešljala kosu, Dina mu zaĉu korake na stepenicama. Bilo je već deset i dvadeset, a nije joj se javljao tokom ĉitavog dana. Njegova sekretarica, Dominik, u podne je samo obavestila Margaret da gospodin Diraš neće doći na veĉeru. Dina je obedovala u ateljeu. Slikala je, ali se nikako nije mogla sasvim predati poslu. Stalno je mislila na Pilar. Kada je ušao u sobu, ona se okrenu i nasmeši mu se. U stvari, nedostajao joj je. Kuća je bila neobiĉno tiha ĉitavog dana. „Zdravo, dragi. АГ je to bio dug dan!" „Zaista, dug. A kako si ga ti provela?" „Mirno. Bez Pilar, ovde je pretiho." „Nikad ne bih pomislio da ću to ĉuti od tebe." Mark-Eduar se osmehnu ţeni i spusti u veliku naslonjaĉu presvuĉenu plavim somo-tom pored kamina. „Ni ja. Kako je bilo na sastanku?" „Zamorno." 26 Danijela Stil Nije baš bio razgovorljiv. Ona se okrenu na stolici i zagleda u njega. „Sutra ipak ideš u Pariz?", upita ga, a on klimnu glavom i proteţe svoje dugaĉke noge. Bio je isti kao jutros sveţ, kao da bi mogao ponovo poĉeti radni dan. Zapravo, uţivao je u tim 'zamornim' sastancima. On ustade i priĊe joj sa smeškom u oĉima. „Da, sutra idem u Pariz. Jesi li zbilja sigurna da ne ţeliš da se pridruţiš Pilar i mojoj majci u Antibu?

„Sasvim sigurna." Pogled joj je bio odluĉan. „Zbog ĉega bih to ţelela?" „Pa, sama si rekla da je ovde pretiho. Mislio sam da bi, moţda..." On stade iza nje i stavi joj ruke na ramena. „Znaš, Dina, neće me biti ĉitavog leta." Ramena joj se ukoĉiše pod njegovim rukama. „Ĉitavog leta?" „Manje ili više. Spor koji vodim za pomorsku kompaniju Salko isu-više je vaţan i ne mogu ga prepustiti nikom drugim. Tokom ĉitavog leta moraću da putujem izmeĊu Pariza i Atine, pa jednostavno ne mogu biti ovde." Odjednom mu se poĉeo jaĉe osećati francuski naglasak, kao da već bese napustio Sjedinjene Drţave. „Tako ću ĉesto moći da obilazim Pilar, što će te radovati, ali neću moći da budem s tobom." Ona htede da ga upita da li mu je do toga uopšte stalo, ali ipak išta ne reĉe, pa on nastavi. „Najverovatnije ću gotovo ĉitavog biti zauzet tim sporom. Oko tri meseca." „Tri meseca?", zaprepašćeno upita ona, tihim glasom kao da je ĉula smrtnu osudu. „Eto, sad znaš zbog ĉega sam te pitao da li bi ipak htela da i ti poĊeš u Antib. Pa, jesi li promenila mišljenje?" Ona rwlmaKn Kraj leta 27 „Ne, nisam. Ti ionako nećeš biti tamo, a mislim i da se Pilar mora odmoriti od mene. A da i ne pominjem..." zausti ona, ali ne dovrši misao. „Moju majku?", upita Mark, i ona potvrdno klimnu glavom. „Shvatam. Pa, ma chere, onda ćeš biti ovde sama samcata" Do Ċavola, zbog ĉega li je ne pozove sa sobom? Mogla bi s njim putovati izmeĊu Atine i Pariza. U jednom trenutku htede, ni ne razmišljajući, da mu to predloţi, ali se onda seti da on voli da bude potpuno slobodan dok radi. Ne, ne bi je poveo sa sobom. „Hoćeš li se snaći sama", upita Mark. „Pa šta mi drugo ostaje? A i kad bih rekla da neću, zar bi ti ostao?" „Znaš i sama da to nije moguće." „Da, znam." Malo je ćutala, a onda sleţe ramenima i osmehnu se. „Već ću se nekako snaći." „Znam da hoćeš." Kako znaš, do Ċavola? Kako znaš? A šta ako ipak ne budem mogla? A šta ako te mi budeš potreban? A šta ako... „Ti si divna ţena, Dina." Bila je u nedoumici da li da mu za te reci zahvali ili da ga oša-mari. „Šta hoćeš time da kaţeš? Da se previše ne ţalim? Moţda bi trebalo." Smeškom je pri tom prikrila svoja osećanja, omogućivši mu, a taj naĉin, da izbegne pravi odgovor. „Ne, ne bi. Savršena si takva kakva si." Merci, monsieur. Ona ustade i okrenu se na drugu stranu da joj ne vidi lice. „Hoćeš li sam spakovati stvari ili da ja to uĉinim?" „Sam ću. Idi ti u krevet. Odmah ću doći." Dina ga je posmatra-la kako jurca po svojoj garderobi, a onda je sišao niza stepenice. Veje OtiŠan II raHnn nrtmicli nna Iforla co 28 Danijela Stil ću sobu, već je bila ugasila svetla i leţala potpuno mimo na svojoj strani kreveta.

„Tu dors? Jesi li zaspala?" „Nisam", javi se ona promuklim glasom. „Bon." Dobro? A zašto? Zar je vaţno da li je zaspala ili nije? Ţeli li da razgovara s njom, da joj kaţe da je voli, da mu je ţao što odlazi? Ne, nije mu ţao, toga su oboje bili svesni. Voli on takav naĉin ţivota, s uţivanjem se skita po svetu i predaje svom poslu, uţiva u radu i svojoj reputaciji. Oboţava sve to. On se uvuĉe u krevet, pa su neko vreme budni leţali i zamišljeno ćutali. „Ljutiš li se što odlazim na tako dugo vremena?" „Ne, ne ljutim se, samo mi je ţao. Nedostajaćeš mi. Veoma." „Vreme će brzo proleteti", stade je on tešiti, ali ona nastavi da ćuti. On se nalakti i pokuša da joj vidi lice u mraĉnoj sobi. „Ţao mi je, Dina." „I meni", odgovori ona Mark joj neţno prede rukom kroz kosu i nasmeši se, a ona polako okrenu glavu i pogleda ga. „Još si veoma lepa, Dina. Je li ti to jasno? Sada si ĉak lepša nego kao devojka. Ma, baš si vrlo zgodna." Ali ona nije ţelela da bude zgodna, ţelela je da bude njegova, kao u davna vremena. Njegova Diane. „I Pilar će jednog dana biti predivna", dodade on s ponosom. „Već jeste", odvrati Dina mirno i bez ikakve ljutnje. „Jesi li ljubomorna na nju?" Izgledalo je da mu se sviĊa ta ideja. Dina se upita oseća li se zbog toga vaţnim. Ili mladim. Ipak će mu odgovoriti. Zašto da ne? „Da, ponekad sam ljubomorna na nju. Htela bih opet da budem tako mlada, tako slobodna, tako sigurna u ono što zasluţujem u ţivotu. U njenim godinama sve je savršeno jasno: zasluţuješ najbolje i do-bićeš najbolje. I ja sam nekad tako mislila." Kraj leta 29 „A sada, Dina? Je li ti ţivot pruţio ono što zasluţuješ?" „Na neki naĉin, jeste." Pogledi im se sretoše i on u njenim oĉima ugleda neku tugu. Nakon mnogo godina, po prvi put se seti one osamnaestogodišnje sirotice u crnoj Diorovoj haljini, koja mu je sede-la u kancelariji. On se upita nije li je zapravo unesrećio, nije li ona, zapravo, ţelela više od ţivota. Ipak, pruţio joj je tako mnogo. Drago kamenje, automobile, krzna, dom. Sve što većina ţena ţeli. Šta bi još mogla da poţeli? Dugo ju je posmatrao, ispitujući je pogledom, a onda mu iznenada nešto pade na um i on se namršti. Je li moguće da uopšte nije shvatio? „Dina...", zausti on, pa stade, jer mu je bilo neprijatno. Ipak, njene ću oĉi bile tako recite, i tog je trenutka morao postaviti to pitanje. „ Jesi li nesrećna?" Ona ga pogleda pravo u oĉi i htede da odgovori potvrdno. Ipak, bojala se. Izgubiće ga ostaviće je i šta onda? Nikako nije ţelela da izgubi Marka. Naprotiv, ţelela je da mu bude što bliţa. „Jesi li nesrećna?", ponovi on i ţalosno se zagleda u nju ĉekajući odgovor. Ali, Dina ga nije morala iskazati recima. Odjednom je sve bilo jasno. Ĉak i njemu. „Ponekad jesam. Ponekad nisam. Veći deo vremena i ne razmišljam o tome. Ipak, tuga me uhvati kad se setim davnih dana, onog doba kad smo se upoznali, kad smo bili veoma mladi", odgovori ona jedva ĉujnim glasom. „Odrasli smo, Dina, i tu nema pomoći." On se naţe njoj i rukom je uhvati za bradu, kao da će je poljubiti, ali se predomisli i ruka mu klonu. „Bila si, zaista, divno dete." On se

nasmeši, setivši se svojih osećanja. „Mrzeo sam tvog oca, zato što te je ostavio u škripcu." „I ja. Ali, takva mu je bila ćud i ja sam se pomirila s tim." „Jesi li?" Ona potvrdno klimu glavom, ali on nije popuštao. „Zaista si sigurna u to?" 30 Danijela Stil „Jer katkad pomislim da mu još zameraš. UbeĊen sam da je to razlog što i dalje slikaš. Samo da bi sebi dokazala da i sama nešto moţeš da radiš, ukoliko ti ikad ustreba" On se naţe malo bliţe i na-mršti se. „E pa, da znaš, nikad ti neće zatrebati. Nikad te, poput tvog oca, neću ostaviti na cedilu." „Zbog toga ne brinem. Ali, ipak grešiš. Slikam jer volim slikanje, jer je ono deo mene." Mark nikad nije poverovao da joj je umet-nost utkana u dušu. Neko vreme je ćuteći leţao, zureći u tavanicu i razmišljajući. „Ljutiš li se mnogo što odlazim preko leta?" „Već sam ti rekla da se ne ljutim. Slikaću, odmarati se, ĉitati, sastajati se s prijateljima." „Hoćeš li ĉesto izlaziti?" On kao da se zabrinu, i nju obuze veselost. E, baš je ljubazan što je to pita. „Ne znam, ludo. Javiću ti kada budem primila pozive. Kladim se da ću, kao i obiĉno, ići na veĉere, dobrotvorne priredbe, koncerte i sliĉno. Mark-Eduare, da ti to nisi ljubomoran?" Peckala ga je i glasno se nasmejala, a on se okrenu i zagleda joj se u lice. „On, zbilja jesi. Ne budali! Posle toliko godina?" „Pa, sad je baš pravo vreme." „Ne budi glup, dragi. To meni ne leţi." Znao je da je to istina. „Znam, ali on ne sait jamais. Nikad se ne zna." „Kako to moţeš reći?" „Jer imam predivnu ţenu, i niko normalan ne moţe odoleti da se ne zaljubi u nju." Već godinama joj nije tako laskao i ona otvoreno pokaza koliko je iznenaĊena. „Šta?", nastavi on. „Misliš li da nisam primetio? Ti si mlada i zgodna ţena." „Dobro. Onda nemoj ići u Grĉku." Opet mu se nasmeši, kao vrlo mlada devojka. MeĊutim, njemu više nije bilo do zabave. „Moram. Znaš da moram." Kraj leta 31 „U redu, ali, onda, povedi me sa sobom", odjednom reĉe ona po-lupeckavim, poluozbiljnim tonom. Dugo nije odgovarao. „Dakle? Mogu li s tobom?", upita ga ona. „Ne, ne moţeš", odmahnu on glavom. „Pa, u tom sluĉaju, po svemu sudeći, ne preostaje ti drugo nego da budeš ljubomoran." Ovako se već godinama nisu šalili. Mogućnost da se tri meseca ne vide probudila je mnoga, vrlo stara osećanja. Ipak, pošto nije hte-la da ga predaleko odgurne, ona dodade: „Ozbiljno, dragi, ne moraš da brineš." „Nadam se da ne moram." „Mark! Arrete! Prestani!" Ona se naţe prema njemu i uhvati ga za ruku. „Volim te, znaš li to?" „Znam. A znaš li ti da i ja tebe volim?" „Ponekad nisam sasvim sigurna u to", odgovori ona ozbiljnim glasom. Uvek je previše obuzet poslovima, da bi joj pokazao da je voli; ali, to ionako nije bio njegov obiĉaj. Ipak, naslućivala je da mu je sada dobro odbrusila, pa ga je zaĉuĊeno posmatrala. Zar on zbilja ne zna? Zar mu nije jasno što je uĉinio? Zar ne shvata da je podigao zid oko sebe, zakopao se u poslove, da ga po ĉitave dane i nedelje, a sada i mesece, nema kod kuće, da

mu je jedini saveznik Pilar? „Ţao mi je, dragi. Pretpostavljam da me voliš. Ipak, ponekad se moram toga prisetiti." „Ali, zaista te volim. Ti to moraš znati." „Mislim da duboko u sebi i znam..." Znala je, kad bi se selila zajedniĉkih trenutaka, ţivotnih meĊaša koji su o tome reĉito govorili. I zbog toga ga je još uvek volela. „Ali, tebi je potrebno mnogo više, zar ne, mila?", uzdahnu Mark, a ona klimnu glavom, osetivši se odjednom mladom i hrabrom. „Potrebni su ti moje vreme i moja naklonost. Treba ti... enfin, treba ti ono sto ti ia ne тпстп nni*;ti« 32 Danijela Stil Kraj leta 33 „Nije taĉno. Mogao bih naći vremena. Mogli bismo ţiveti kao nekada. Stvarno bismo mogli", dodade ona plaĉljivim glasom, kao u de-teta, zbog ĉega je bila samoj sebi odvratna. Osećala se kao dete koje gnjavi oca da ga povede sa sobom. A bilo joj je mrsko i što joj je neko tako strašno potreban. Davno se zaklela da se to više nikad neće dogoditi. „Ţao mi je. Razumem." Ona spusti pogled i povuĉe se. „Razumeš?" Paţljivo ju je posmatrao. „Naravno." „O, ma Diane..." On je uze u naruĉje i dalje je zabrinuto gledajući, ali ona to nije primetila, jer su joj oĉi bile prepune suza. Konaĉno je izgovorio: Ma Diane... U banci ti je novac, imaćeš dovoljno za sve vreme mog odsustva. Ipak, ako ti zatreba još, nazovi Dominik u kancelariju, pa će ti ona prebaciti. Zamolio sam Salivena da te posećuje dva puta nedeljno. I..." Dina iznenaĊeno pogleda muţa. „Zamolio si Dţima da me posećuje? Zbog ĉega?" Dţim Saliven je bio Markov ortak u Americi i, zapravo, jedan od malobrojnih Amerikanaca koje je on zaista voleo. „Zbog toga što ţelim da budem siguran da ti je dobro, da si sreć-na i da imaš sve što ti treba." „Hvala ti, ali glupo mi je da time gnjavimo Dţima." „Ma, njemu će to biti drago. Pokaţi mu najnovije slike, pozovi ga na veĉera. Imam poverenja u njega." Posmatrao je ţenu, osmehu-jući se. „Moţeš imati poverenja i u mene", nasmeši se i ona. U osamnaest godina braka, nikada nije prevarila Marka. Ni sada joj to nije bilo ni na kraj pameti. „Pa, i imam ga. Nazivaću te što ĉešće uzmognem. Znaš gde ću Kl H na aVr\ ~ctr\nnA t r b-i-n « n ^л™~-~-~-----------' л i_ se ĉim budem mogao." Bez reci je, potvrdno, klimnula glavom, a onda tiho uzdahnula na svom sedištu u jaguaru. On se okrenu i zabrinuto se zagleda u nju. Pogledi im se sretoše i ona klimnu glavom. „Hoću. Biće mi dobro. Ali, strašno ćeš mi nedostajati." Mark je već ponovo gledao na drum. „Vreme će prohujati za tren. Ako se predomisliš, uvek moţeš da odeš u Antib, kod majke i Pilar." On se nasmeši „Ali, ti to nećeš", dodade on. „Ne, neću", odvrati mu ona s osmehom. „Tetue, va. Tvrdoglavice. Moţda te zato i volim."

„A, zato! A ja se polomila traţeći razlog", našali se ona, prouĉavajući. privlaĉan profil kraj sebe u kolima. „Molim te, vodi raĉuna o sebi. Nemoj previše raditi." Ali, kao što su oboje znali, te su reci bile baĉene u vetar. „Neću", obeća on i neţno se osmehnu. „Hoćeš." „Hoću." „I uţivaćeš u svakom trenutku." I to su oboje dobro znali. „Nadam se da ćeš dobiti spor za Salko. „I hoću. U to moţeš biti sigurna." „Mark-Eduare Diraš, ti si naprosto grozno uobraţen. Je li ti to već neko danas rekao?" „Samo ţena koju volim." Na okuci ispred aerodroma on posegnu za njenom rakom, pa im se prsti neţno dotakoše. To je podseti na prethodnu noć i preplitanje njihovih tela, tako retko a njoj tako drago. Ma Dianne... „Volim te, dragi." Ona privuĉe njegovu ruku usnama i neţno mu poljubi vrhove prstiju. „Da barem imamo više vremena." ,.I ja bJO tn 7plpn Pa i i maom/-, rva Danijela Stil Da... ali kada! Ona mu paţljivo vrati ruku na sedište ali prsti im i dalje ostadoše prepleteni. „Da li bismo mogli poći nekuda na odmor kada se vratiš?" Po-smatrala ga je širom otvorenih oĉiju, kao u deteta. Još ga je ţelela, ţelela da bude s njim, da bude njegova. Posle svih tih godina, još joj je stalo do njega. Ponekad se i sama ĉudila u kolikoj meri. „Kuda bi volela da poĊeš?" „Bilo kuda. Samo da smo zajedno... I sami." On se zagleda u nju kada su se zaustavili pred terminalom, i u jednom trenutku Dini se uĉini da mu vidi ţaljenje u oĉima. „Poći ćemo, ĉim se vratim", odvrati on, a onda, kao da hvata dah, zausti... „Dina, ja..." Ĉekala je, ali on ne reĉe ništa više; samo je zagrli i privuĉe sebi. Ona se pripi uz njega i ĉvrsto ga steţe. On ni ne zna koliko joj je potreban. Suze su joj se polako kotrljale niz obraze. On oseti kako drhti u njegovom naruĉju, pa je odmaĉe i iznenaĊeno je pogleda. „Tu pleurs? Places?" „Un peu. Malĉice." On joj se nasmeši; već dugo mu nije odgovorila na francuskom. „Kada bar ne bi morao da ideš!", uzdahnu ona. „Kada bi samo ostao, kada bi proveli neko vreme bez Pilar..." „I ja bih to ţeleo." Ipak, oboje su znali da je to nemoguće. On izvuĉe kljuĉeve iz brave, otvori vrata i pozva nosaĉa. Utonula u misli, Dina je smireno koraĉala pored njega. Ušli su u ĉekaonicu prvog razreda, gde se Mark obiĉno zavlaĉio ćekajući avion, i seli u naslonjaĉe. Ona mu se nasmeši, ali je to već bio drugi ĉovek, već otputovao; onaj trenutak u kolima bio je već potpuno zaboravljen. On proven dokumenta u tašni i pogleda na sat. Još deset minuta. Odjednom je postao nestrpljiv, kao da je jedva ĉekao da konaĉno krene. „Alors, Pa, jesmo li nešto zaboravili da raspravimo u kolima? Imaš li kakvu poruku za Pilar?" Kraj leta 35 „Prenesi joj moje pozdrave. Hoćeš li otići do, nje, pre odlaska u Atinu? „Neću. Nazvaću je veĉeras." „I mene?" Gledala je kako sekundi lete na velikom zidnom ĉa-sovniku.

„I tebe. Zar nećeš izlaziti?" „Neću. Htela bih da završim jedan posao u ateljeu." „Moraš se baviti neĉim zabavnim, pa nećeš osetiti usamljenost." / neću, već sam se navikla. Ali, ni ovog puta to nije glasno rekla, već samo: „Ma, biće mi dobro." Ona prekrsti noge i zagleda se sebi u krilo. Bila je obukla svetloljubiĉastu haljinu i stavila nefritne minĊuše uokvirene dijamantima, koje joj Mark bese doneo iz Hong Konga, ali on to nije primetio. Misli su mu bile negde drugde. „Dina." „Da?" Ona podiţe pogled i vide ga kako stoji pored nje, sa aktovkom u ruci, i sa poznatim pobedniĉkim osmehom u oĉima. Kreće u boj, opet odlazi, slobodan. „Je li već vreme? Već? Tako brio? On joj potvrdno klimnu glavom, i ona ustade. Pokraj njega, visokog, Dina je izgledala tako mala, ali mu je, opet, izvrsno pristajala. Bili su upadljivo zgodan par. Oduvek su to i bili. Ĉak je jednom to priznala i madame Diraš, ali je njegova majka ostala hladnih oĉiju. „Ne moraš me pratiti do izlaza", dobaci joj on, već odsutan duhom. „Ne moram, ali bih ţelela. Mogu li?" „Naravno", sloţi se on i otvori pred njom vrata. Ušli su u vrevu terminala i istog se trenutka izgubili u ĉitavoj vojsci putnika natovarenih koferima, darovima i gitarama. I prebrzo stigoše do izlaza, i Mark se okrenu : ; ^1-';. je sa smeškom. ..Nazvaću tp vprWoc " Nije odgovorio, samo se sagnuo i poljubio je u kosu, a onda zakoraĉio u prolaz koji je vodio u avion. Nije se okrenuo, niti je mahnuo. Dina je gledala za njim sve dok nije nestao, a onda se polako okrenula i udaljila. Volim te. Vlastite reci odjekivale su joj u ušima. Ali, on joj nije odgovorio. Već je duhom bio otputovao. Uvukla se u auto koji je bio parkiran uz ivicu ploĉnika, uzdahnula, upalila motor i od vezla se kući. Brzo se popela stepenicama i presvukla. Ĉitavo popodne provela je u ateljeu, duboko utonula u misli, i crtala. Konaĉno, kada je izašla na terasu da udahne malo sveţeg vazduha, Margaret tiho pokuca na vrata ateljea. Dina se iznenaĊeno okrenu kada je domaćica ušla u sobu. „Gospodo Diraš, ţao mi je..." Znala je da Dina ne voli da je uz-nemiravaju u ateljeu, ali Margaret katkad nije imala drugog izbora. Dina je bila iskljuĉila telefon. „Šta se dogodilo?", smušeno upita Dina, kose spuštene niz ramena i ruku zavuĉenih u dţepove farmerki. „Ništa. Došao vam je gospodin Saliven. Ĉeka vas dole." „Dţim?", zaĉudi se Dina, a onda se seti Markovog obećanja da će je Dţim posećivati. I eto ga, uvek na usluzi svom saradniku, ne gubi vreme već izvršava njegove domišljate naloge. „Odmah ću sići." Margaret klimnu glavom. Postupila je pravilno. Znala je da Dini ne bi bilo drago da ga dovede gore u atelje, i zato ga je uvela u dnevnu sobu ledenezelene boje i ponudila ga šoljom ĉaja, što je on odbio naĉinivši pri tom grimasu. Taj Amerikanac bio je potpuna suprotnost Mark-Eduaru, i Margareti se oduvek sviĊao. Bio je markantan muškarac, opuštenog ponašanja, uvek spreman da svakom pokloni svoj srdaĉan irski osmeh. Dina ga je zatekla kako gleda kroz prozor. Nad zaliv se polako navlaĉila letnja izmaglica, poput belih vunenih jastuĉića što ih poteţe nekakav nevidljiv konac, pa se motaju izmeĊu stubova mosta i lebde iznad jedrilica. Kraj leta 37

„Zdravo, Dţime." „Poštovanje, gospoĊo." Dţim se nakloni i htede da joj poljubi ruku, ali ga ona odbi prasnuvši u smeh i pruţi mu obraz koji on bez ustezanja poljubi. „Moram priznati da mi se ovo više sviĊa", primeti on. „Nisam nikad sasvim ovladao tim umećem ljubljenja ruku. Ĉovek se naĊe na sto muka; ne znaš pruţaju li ruku da je stisneš ili oĉekuju da je poljubiš. Nekoliko puta sam gotovo dobio po nosu od nekih dama koje su htele da se samo rukuju." Dina se nasmeja i sede. „Neka te Mark pouĉi. On je u tome pravi majstor. Valjda zato što je Francuz, ili, moţda, što ima šesto ĉulo. Jesi li za piće?" „Baš bi mi prijalo", brzo se sloţi on, a onda dodade, pomalo za-vereniĉki: „Margaret valjda misli da bi trebalo da pijem ĉaj." „Strašno", toboţe se zgrozi ona, pa otvori zidni ormanĉić i izvuĉe dve ĉaše i bocu viskija, dok ju je on zadivljeno pratio pogledom. „Piješ, Dina?", upita on toboţe nemarno, ali je zapravo bio iznenaĊen. Nikad je nije video da pije viski. Na kraju krajeva, moţda ga je Mark-Eduar stvarno s razlogom zamolio da je obilazi. Ali, Dina već bese odmahnula glavom. „Ne, htela sam samo malo ledene vode. Zar si se zabrinuo?", vragolasto primeti ona i pruţi mu piće. „Pa, malo." „Ne brini, dragi moj, još ne traţim utehu u piću." Ona otpi gutljaj iz svoje ĉaše i paţljivo je odloţi na mramorni stoĉić. Pogled joj odjednom postade tuţan. „Ali, biće to strašno dugo leto", uzdahnu ona i pogleda ga sa smeškom. „Znam. Otići ćemo ponekad zajedno u bioskop", odgovori on i blago joj pogladi ruku. „Zbilja si srce, ali zar nemaš nikakvog pametnijeg posla?" Znala je, naravno, da ima. Bio je razveden već ĉetiri godine i ţiveo je s jednom manekp.nlmm Vnia ĉa ™-Q „oi,~]:i,~ „,a<.a„; к;]„ /Wolilo ',-, Mii, jorka. Oboţavao je takve tipove ţena, a i one su se lepile za njega. Bio je visok, zgodan, atletski tip, plavih irskih oĉiju i kose crne poput abonosa, tek malo prošarane sedama. Predstavljao je, u svemu, su-štu suprotnost Mark-Eduara: bio je opušten, dok je Mark bio ukoĉen; po manirima je bio pravi pravcati Amerikanac, dok je Mark-Eduar bio Evropljanin od glave do pete; iznenaĊujuće skroman, nasuprot Mark-Eduarovoj jedva prikrivenoj oholosti. Dina se oduvek ĉudila zbog ĉega je Mark odabrao upravo Dţima za ortaka. Ipak, bio je to mudar izbor, jer su, po sjajnoj inteligenciji koju su posedovali, izvrsno pristajali jedan drugom; njihove zvezde samo su sijale drukĉije, krećući se svaka svojom putanjom. Dirasovi su se u privatnom ţivotu retko viĊali sa Dţimom. Bio je sav obuzet svojim ţivotom i svojom kolekcijom manekenki. Trenutno se, istina, zaustavio na jednoj, ali Dţim nikada nije ostajao dugo s nekom ţenom. „Cime se baviš ovih dana?" „Radom, igrama, kao i obiĉno. A ti?" „Petljam nešto u ateljeu, takoĊe kao i obiĉno", odgovori ona, kao i uvek ne pridajući vaţnost svom poslu. „A šta ćeš preko leta? Imaš li neke planove?" „Još ih nemam, ali, imaću. Moţda ću otići do nekih prijatelja, u Santa Barbaru. Naći ću već nešto, Isuse Boţe", zgranu se on, a ona se nasmeja. „Šta je, ne sviĊa ti se ta zamisao?"

„Pa, sad, da ti je osamdesetak godina, onda bih ti preporuĉio takav provod. Ali, ovako! Zbog ĉega ne odeš do Beverli Hilsa? Pravi se da si filmska zvezda, ruĉaj u Polo Lounge, daj da te traţe preko razglasa." „To ti radiš?", nasmeja se Diana. „Naravno: Svakog vikenda", grohotom se nasmeja Dţim, pa spusti praznu ĉašu na stoĉić i pogleda na sat. „Pa, dobro. Srediću ti ja to, ĉas posla, ali sada moram da poţurim", izvini se on Kraj leta 39 „Hvala što si navratio. Nekako mi je popodne bilo dugo. Sve mi je pusto bez Pilar i Marka." On se odjednom uozbilji i s razumevanjem joj klimnu glavom. Setio se kako je njemu bilo teško, kad su mu se ţena i dva sina odselili. Mislio je da će poludeti od puste tišine. „Nazvaću te." „Fino. I, Dţime, hvala ti." On veselo prevuĉe rukom preko njene duge, crne kose, poljubi je u ĉelo i ode. Ušavši u svoj crni porsche, on se osvrnu i mahnu joj rukom, pomislivši pri tom koliko je Mark lud. Za takvu ţenu, kao što je bila Dina Diraš, on bi ţrtvovao sve, samo da je osvoji. Naravno, prepametan je on, neće se igrati takvom vatrom, ali Diraš mora da je bio lud. Isuse, taj kao da pojma nema kakva mu je ţena lepotica. Ili, moţda, ipak ima? I tako se Dţim Saliven u nedoumici odveze drumom, a Dina tiho zatvori vrata. Pogledavši na sat, ona pomisli kako je lepo od Dţima što je svratio i upita se kad će je Mark nazvati. Obećao joj je da će je zvati uveĉe. Ali, nije nazvao. Umesto telefonskog poziva, ujutro je dobila telegram: Otputovao u Minu. Nezgodno vreme za telefonski poziv. Sve u redu. Pilar izvrsno. Mark. Kratko i jasno. Ali, zbog ĉega je nije nazvao? 'Nezgodno vreme za telefonski poziv', proĉita ona još jednom. Nezgodno vreme... Dina je stalno iznova ĉitala Markov telegram. Već ga je znala napamet. Odjednom je iz misli trţe zvonjava telefona. „Dina", veselo se oglasi Kim Hoton. Ţivela je samo nekoliko ulica dalje, ali joj ţivot nije mogao biti zanimljiviji nego što je bio. Dva puta udavana, dva puta razvedena, veĉno nezavisna i vesela i slobodna. Išla ie. svnipvrpmpnn ĉa Dinnm n lilcnvnn šlcnln Nikad niie mnngo obećavala u slikarstvu, ali se zato probila u reklamiranju i sada je bila na samom vrhu. Bila je jedina bliska Dinina prijateljica. „Zdravo, Kim. Šta ima novog kod tebe?" „Ništa naroĉito. Bila sam u Los AnĊelesu, gde sam se dodvoravala jednom našem novom klijentu. Kuĉkin sin, već preti da će raskinuti ugovor. I to je jedan od onih koje sam ja zakljuĉila." Ona navede ime jedne velike hotelske kompanije za koju je pravila reklame. „Jesi li za jedan ruĉak?" „Ne mogu. Zauzeta sam." „Ĉime?", sumnjiĉavo upita Kim. Uvek je znala kada Dina laţe. „Moram na neki ruĉak u dobrotvorne svrhe." „Preskoĉi ga. Ja ću ti biti tad dobrotvorna svrha: treba mi tvoj savet, deprimirana sam." Dina se nasmeja. Kimberli Hoton nikad nije deprimirana. Ĉak je ni razvodi, dva na broju, nisu deprimirali. U tren oka prebacila bi se na plodnije tlo. I to za samo nedelju dana. „Ma hajde, dušice, idemo nekuda na ruĉak. Moram predahnuti od onog me-sta", nagovarala ju je Kim. „I ja", nekontrolisano se izlanu Dina drhtavim glasom, pa pogledom obuhvati svoju spavaću sobu - sva se presijavala u svili i baršunu - i pokuša da potisne tugu.

„Šta to treba da znaĉi?", zaĉudi se Kim. „To znaĉi, ti znatiţeljno njuškalo, da Marka nema kod kuće. Pilar je otputovala pre dva dana, a Mark juĉe ujutro." „Isuse, a ti se pokunjiia! Pa, odahni malo od njih nauţivaj se! Ne pruţa ti se takva prilika svakog dana. Da sam ja na tvom mestu, trĉala bih gola golcata po kući i dovukla sve prijatelje. „Onako gola ili kad se obuĉem?", nasmeja se Dina, prebacivši noge preko ruba naslonjaĉa. „Kako god ti je volja. Nego, ĉuj, u tom sluĉaju zaboravi ruĉak. Šta kaţeš, da izaĊemo na veĉeru?" Kraj leta 41 „Dogovoreno. Tako ću barem stići da popodne nešto uradim u ateljeu." „Mislila sam da ideš na ruĉak u dobrotvorne svrhe. Znaš, i trebalo bi." Dina je gotovo mogla videti kako se Kim ceri. „Idi do Ċavola!" „Hvala. Dakle, veĉera u sedam u restoranu Trader Vic's?" „Naći ćemo se tamo." „Do viĊenja", pozdravi je Kim i prekinu vezu, dok se Dina i dalje smešila. Hvala Bogu što ima Kim. „Sjajno izgledaš. Nova haljina?" Kimberli Hoton podiţe pogled s pića kada je Dina stigla. Dve stare prijateljice osmehnuše se jedna drugoj. Dina je zaista delovala zgodno u haljini od kašmira, koja joj je prianjala uz obline i isticala njenu tamnu kosu i izrazito zelene oĉi. „Ni ti ne izgledaš loše." Kim je bila od onih ţena za koje se muškarci naprosto lepe; bujnog i primamljivog tela koje je obećavalo uţivanje, veĉno veselih plavih oĉiju, sa smeškom koji bi svakom zavrteo glavu. Već dvadeset godina krasila je ista frizura: venac kratkih plavih uvojaka. Nije, poput Dine, upadala u oĉi svojom elegancijom, ali se ode vala na svoj, neodoljivo izazovan naĉin. Uvek je bila doterana, kao da će joj se u svakom trenutku za petama naći bar desetak muškaraca - a tako je najĉešće i bilo. Ili, bar, jedan ili dvojica. Veĉeras bese obukla plavu so-motnu jaknu, sportske pantalone i crvenu svilenu bluzu, toliko otkopĉanu da joj je opasno otkrivala grudi. Oko vrata joj je visio tanak zlatan lanĉić, koji je zatezao jedan brilijant, izazovno se ugnjezdivši meĊu raskošnim dojkama - neka vrsta 'mamca za oko', ukoliko joj je to uopšte bilo potrebno. Dina naruĉi piće i sede, spustivši svoj kaput od nerca na pokraj-nu stolicu. Kim ni ПР nnalpHa tr?™ Danijela Stil Na nju takve stvari uopšte nisu ostavljale utisak. Ta, bila je odrasla u svetu bogatih i nije ĉeznula ni za novcem ni za krznima; ţe-lela je samo nezavisnost i zabavu, i uvek bi se postarala da dobije i jedno i drugo. „Dakle, šta ima novo? Uţivaš u slobodi?" „Manje ili više. Zapravo, ovog se puta teško privikavam", uzdahnu Dina i otpi malo pića. „Isuse, pa valjda si se već mogla navići na ta Markova putovanja. Osim toga, dobro je da budeš malo slobodna." „Verovatno. Ali, neće ga biti ĉitavu veĉnost. Ĉak tri meseca." „Tri meseca? Kako to?", zaĉudi se Kim, ne više onako veselim glasom i upitno je pogleda

„Radi na nekom komplikovanom sporu na relaciji Pariz-Atina, pa nema smisla da u meĊuvremenu dolazi kući." „A da ti odeš kod njega?" „Oĉigledno, ni to." „Šta to treba da znaĉi?", upita Kim, pomalo majĉinski. „Jesi li ga pitala?" Dina pogleda prijateljicu i nasmeši se „Pa, jesam. Mark će biti prezaposlen, i ako odem preko, natova-riću sebi na vrat madame Diraš." „Jebeš takvo leto." Kim je već iz priĉa znala sve o Mark-Edua-rovoj neukrotivoj majci. „Slaţem se, iako Marku nisam baš tako izloţila stvar. I tako, voila, evo me ovog leta prepuštene samoj sebi." „I već ti je svega preko glave, a tek su prošla dva dana. Je li tako? Jeste, naravno." Kim je odmah, sama, odgovorila na vlastito pitanje. „A što ne bi i ti nekuda otišla?" „Kuda?" „Isuse, Dina, bilo kuda. Znam da ti Mark ne bi zamerio." Kraj leta 43 „Verovatno ne bi ali ja ne volim da sama putujem." Nikada to nije ni morala. Uvek je putovala s ocem, a onda sa Pilar i Markom. „Osim toga, kuda da poĊem? Dţim Saliven veli da će mi u Santa Barbari biti dosadno." Delovala je izgubljeno, i Kimberli se nasmeja. „Ima pravo. Jadna mala bogata devojĉice! Hoćeš li sutra sa mnom u Karmel? Moram onamo na sastanak s jednim klijentom. Mogla bi se malo provozati preko vikenda." „Ma, nema smisla, Kim, samo ću ti smetati." Ipak, predlog joj se odmah dopao. Godinama nije bila u Karmelu. Nije bilo ni daleko, svega sat ili dva voţnje od grada. „Zbog ĉega bi mi smetala? Za Boga miloga, pa ne idem onom momku na sudar! Baš bi bilo gala da imam društvo. PoĊem li sama, crkavaću od dosade." „O, nećeš dugo, ne bojim se ja za tebe", Dina pri tom dobaci znaĉajan pogled prijateljici. „Gle, molim te, vodi raĉuna o mom ugledu!" Kim se srdaĉno na-smeje, a onda nakrivi glavu na jednu stranu i zatrese vencem mekih plavih uvojaka. „Ozbiljno, hoćeš li da poĊeš? Baš bi mi bilo milo." „Razmisliću." „Nemoj. Radije poĊi. Dogovoreno? Dogovoreno." „Kimberli", zausti Dina, ali je Kim prekide, pobedonosno se na-smešivši. „Pokupiću te u pola šest." 3. Kim se zaustavi pred kućom i dvaput zatrubi, a Dina proviri kroz prozor spavaće sobe, pa uze torbicu i sjuri se niz stepenice. Ĉinilo joj se kao da je ponovo vrlo mlada devojka koja preko vikenda odlazi s prijateljicom u avanturu. Ĉak je i Kimin auto, prastari MG svetlocr-vene boje, više pristajao maloletnicama neeo odraslim ncnham:. M«. 44 lo kasnije, Dina se pojavi u predvorju, odevena u sive pantalone i sivu dolĉevitku, s velikom smeĊom koţnom torbom u raci. „Taĉno na vreme. Kako si provela dan?" „Straviĉno. Ne pitaj." „U redu, neću." Putem su razgovarale o svemu: o Karmelu, o Dininim najnovijim slikama, o Pilar i njenim prijateljima. Konaĉno su utonule u ugodno ćutanje. Pred samim Karmelom, Kimberli pogleda prijateljicu i vide da je zamišljena. „Plaćam desetoparac, reci mi šta misliš." „Samo? Plati više, pa ćeš ĉuti", nasmeja se Dina nastojeći da se razvedri, ali se Kim nije dala prevariti.

„Vaţi. Moţe i malo više. Ali, dozvoli da pogodim. Ko bog, misliš na Marka." „Da", tiho potvrdi Dina i zagleda se u more. „Zar ti stvarno tako strašno nedostaje?" Njihovi su odnosi odu-vek predstavljali zagonetku za Kim. U poĉetku joj se ĉinilo da je to brak iz interesa; meĊutim, uvidela je da ipak nije. Dina voli svog muţa. Moţda i previše. Dina skrene pogled. „Da, zbilja mi mnogo nedostaje. Ĉini li ti se to glupim?" „Ne. Moţda zadivljujuće. Ili, nešto sliĉno." „Zašto? Pa to uopšte nije zadivljujuće." Kim se nasmeja i odmahnu glavom. „Dušo draga, provesti osamnaest godina s jednim muškarcem meni je više nego zadivljujuće. To je pravo pravcato junaštvo." „Zbog ĉega junaštvo? Pa, ja ga volim. Zgodan je, inteligentan, pametan i šarmantan." A i ona njihova ljubavna noć pre njegovog odlaska ponova je pokrenula staru ljubav u njenom srcu. „Da, to je taĉno", potvrdi Kim gledajući drum, upitavši se istovremeno krasi li tog ĉoveka beskrajne lepote i šarma još neka osobina. Ima li u tom Marku Dirasu one srdaĉnosti i odanosti koia «p n* Kraj leta 45 pokazuje pred svetom, postoji li u njemu ona ljudska strana koja se smeje i plaĉe i koja je stvarna? Tek tada bi on, po njenom sudu, bio vredan ljubavi. „Ovo će leto biće veoma dugo", uzdahnu Dina „Priĉaj mi o tom tvom klijentu. Je li ti to neki novi?" „Jeste. Insistirao je da se sastanemo u Karmelu. Ţivi u San Fran-cisku, ali ima kuću ovde. Vraća se iz Los AnĊelesa i smatra ovo me-sto pogodnijim za dogovor o poslu." „Ljubazno od njega." „Zaista ljubazno." Bilo je gotovo osam sati kad su stale pred hotelom. Kimberli se izvuĉe iz svog MG-a, pa zatrese kovrdţama i pogleda Dinu koja uzdahne i izaĊe iz automobila. „Jesi li ostala ţiva? Priznajem da ova kolica baš i nisu najugodnija za putovanje." „Bez brige, ţiva sam." Dina se osvrnu po poznatoj okolini. Kao mlad braĉni par, ona i Mark ĉesto su provodili vikende u Karmelu. Tumarali su po trgovinama, veĉeravali uz svece, kilometrima šetali po plaţi. Sada, kada je opet ovde, ovog puta bez njega, obuzimala je slatka gorĉina. Hotel je bio mali i starinski, sa fasadom u rustiĉnom francuskom stilu, sa šareno obojenim kutijama s rascvetalim cvećem na prozorima. Unutra su nizak plafon drţale drvene grede, veliko ognjište okru-ţavali bakreni lonci, a zidove pokrili pastelnoplavi ćilimi s malim be-lim šarama. Takav hotel, sav u francuskom stilu, sigurno bi se svideo Marku. Kimberli se na recepciji upisa u knjigu gostiju, pa pruţi naliv-pe-ro Dini. „Traţila sam spojene sobe. Odgovara ti?" „Odliĉno", sloţi se Dina. Nije ţelela da deli sobu sa Kim, najradije je spavala sama. Ona upisa ime i adresu u knjigu gostiju, pa obe 46 Posle pet minuta, Dina zaĉu kucanje na vratima. „Ţeliš li kolu, Dina? Uzela sam dve limenke iz aparata dole u predvorju." Svojim velikim zanosnim telom Kim se izvali preko Di-ninog kreveta i pruţi joj ledenu konzervu. Dina dobro potegnu iz limenke, pa se zavali u naslonjaĉ, nasmeši se i uzdahnu.

„Divno se osećam ovde. Milo mi je što sam došla." „I meni. Bilo bi mi dosadno bez tebe. Moţda će nam sutra, posle obavljenog posla, ostati dovoljno vremena, pa ćemo malo u tuma-ranje po radnjama. Ili bi, radije, odmah sutra popodne kući? Imaš nešto u planu?" „Baš ništa. A ovde mi je kao u paju. Mogla bih tu ostati do kraja ţivota. Kuća mi je prava grobnica bez Marka i Pilar." Grobnica je i njima, pomisli Kimberli, ali ne reĉe prijateljici ništa. Znala je da Dina voli svoj dom i da joj osećanje sigurnosti u porodici mnogo znaĉi. Njih su se dve upoznale u školi za likovnu umet-nost, kad je Dina posle oĉeve smrti ostala sama i bez prebijene pare. Kim je videla kako joj se prijateljica bori da uspe s ono malo novca što ga je na poslu zaraĊivala. Bila je svedok i kada joj se Mark poĉeo udvarati i videla kako se Dina sve više oslanja na njega, dok konaĉno nije postala potpuno zavisna od njega. Gledala je kako joj Mark privlaĉi prijateljicu pod svoje krilo, neţno ali neodoljivo, s odluĉno-šću ĉoveka koji ne trpi poraz. I videla je kako se Dina onde ugnezdi-la, i onde je već gotovo dve decenije, sigurna, zaštićena, skrivena i uporna u svojoj tvrdnji da je sretna. Moţda i jeste bila. Ali, Kim u to ne veruje. „Bi li ti neko mesto posebno odgovaralo za veĉeru?", upita Kim iskapivši kolu. „Plaţa." Dina kroz prozor ĉeznutljivo pogleda na more. „Plaţa? Nikad ĉula", zaĉudi se Kim, a Dina se nasmeia Kraj leta 47 „Ma, nije to nikakav restoran. Hoću reći, htela bih da se proše-tam po plaţi." „Sada? U ovo doba?" Bilo je samo osam i po, suton se tek bese spustio, ali Kim kao da je jedva ĉekala da krene u veĉernji ţivot. „Pa, mogli bismo tamo i sutra, nakon mog sastanka s klijentom." Oĉito, Kim nisu mamili talasi i beli pesak. Ali, Dinu jesu. Stoga ona odluĉno odmahnu glavom i odloţi kolu. „Ne, toliko ne mogu da ĉekam. Nameravaš li da se presvlaĉiš za izlazak?" Kim potvrdno klimnu glavom. „Odliĉno. Onda ću ja u šetnju, dok se ti obuĉeš. Ja ću izići u ovome što je na meni." Dţemper od kašmira i sive pantalone su i posle voţnje bili besprekorni. „Nemoj da se izgubiš na plaţi." „Neću." Dina se pomalo plaho nasmeši prijateljici. „Osećam se kao kakvo dete. Jedva ĉekam da izaĊem i poigram se." / gledam blistav sunĉev zalazak, i duboko udahnem morski zrak... i setim se dana kad smo Mark i ja s rukom u ruci šetali tom plaţom. „Vratiću se za pola sata." „Ne moraš da ţuriš. Ja ću se najpre okupati. Niko ne trĉi za nama, moţemo veĉerati i u devet i po, ĉak i u deset." Kim obeća da će rezervisati sto u mirnoj viktorijanskoj trpezariji Pine Inna. „Do viĊenja." Dina se nasmeši i mahne, pa navuĉe jaknu, uze šal i nestade. Na plaţi će verovatno biti vetra. Kada je izašla napolje, magla se već spuštala. Dina krenu glavnom ulicom Karmela. Susretala je malobrojne tu-nste koji se još ne behu povukli na veĉeru ili u svoje hotele, već su tumarali naokolo, ruku punih plena iz trgovina, lica nasmešenih i zadovoljnih, dok su im deca brbljala za petama. To je podseti na doba kad su ona, Mark i Pilar bili ovde. Lutali su plaţom oko sunĉevog zalaska; Mark i Dina su razgovarali, a Pilar, već devetogodišnjakinja, skupljala komadiće drveta i školjke što ih talasi behu izbacili, trĉala Pred njima i V, Vt OJ*" 48 Danijela Stil

kao da je od tada prošla ĉitava veĉnost. Ona stiţe do kraja ulice i naglo se zaustavi. Pred njom je pucalo beskrajno prostranstvo plaţe boje alabastera. Ĉak i Mark bese priznao da nešto sliĉno ne postoji u Francuskoj. Savršeno beo pesak prostirao se u nedogled, a veliki nabujali talasi valjali su se prema obali, noseći polako galebove. Plima je neumoljivo nadolazila. Našavši se ponovo pred tim prizorom, Dina duboko uzdahnu. Ta je plaţa privlaĉila više no bilo koje drugo me-sto. Ona stavi šal u dţep, izu se i potrĉi ka moru, dok joj se pesak zavlaĉio medu prste, a vetar mrsio kosu. Zaustavila se tik pored vode. Zatvorivši oĉi, nasmeja se. Taj joj je svet predugo ostao zakopan negde u sećanju. Zašto tako dugo nije dolazila na ovo divno mesto? Zašto se ranije nisu vratili ovamo? Ona još jedanput duboko uzdahnu i uputi se plaţom s cipelama u rukama. Najradije bi poput deteta za-plesala na pesku. Dugo je hodala, a onda je stala i zagledala se u poslednji zlatni obruĉ na obzorju. Nebo se bilo prevuklo svetloljubiĉastom bojom, a debeli sloj magle valjao se prema plaţi. Stajala je obuzeta tom slikom beskrajno dugo, a onda se polako popela na dine, sklupĉala se u visokoj travi i, privukavši kolena k bradi, stala posmatrati more. Malo kasnije naslonila je glavu na koleno, zaklopila oĉi i slušala šum mora, dok joj je duša bujala radošću. „Savršeno, zar ne?" Dina se trţe, iznenada zaĉuvši neĉiji glas. Ona otvori oĉi i ugleda pred sobom visokog tamnokosog muškarca. Za trenutak se prestraši, ali samo naĉas, jer joj njegov ljubazan smešak i topao pogled odmah odagnaše strah. Oĉi su mu bile boje mora, tamnozelenoplave, telo razvijeno kao u muškarca koji je u koledţu igrao ragbi, kosa tamna kao Dinina, a rašĉupana od vetra. Paţljivo ju je posmatrao. „Ovo mi je doba najmilije", reĉe on. Kraj leta 49 „I meni", leţerno odvrati ona, pa se i sama zaĉudi što se nije ni najmanje uznemirila kada je seo pored nje. „Mislila sam da sam sama na plaţi." Ona mu se stidljivo zagleda u lice, i on joj se nasmeši. „Verovatno ste i bili. Ja sam stigao posle vas. Ţao mi je ako sam vas preplašio", izvini se on, ponovo se srdaĉno osmehnuvši. „Kuća mi je tu pozadi", objasni on i glavom, preko ramena, izmahnu prema jednom mestu zaklonjenom stablima, iskrivljenim od vetra „Uvek dolazim ovamo uveĉe. A veĉeras sam upravo stigao s puta. Već tri nede-Ije nisam bio ovde. Kad god me tako dugo nema, uvek nanovo shvatim koliko volim ovo mesto, koliko mi je potrebno da šetam ovom plaţom i gledam ovaj pejzaţ." Gledao je pravo preda se, u more. „Ţivite ovde stalno?", zainteresova se Dina, neusiljeno kao da razgovara sa starim prijateljem. Bilo je u njemu neĉega što je ĉoveka oslobaĊalo. „Ne, dolazim samo preko vikenda, kad god mogu. A vi?" „Već dugo vremena nisam bila ovde. Došla sam s prijateljicom." „Odseli ste u gradu?" Ona potvrdno klimnu glavom, a onda se seti da je kasno i pogleda na sat. „Gotovo sam i zaboravila da moram natrag, toliko me zanela šetnja po plaţi." Bilo je već devet i trideset, i, dok su razgovarali, i po-slednji ostaci dnevne svetlosti bili su se ugasili. Dina ustade i uputi mu pogled, smešeći se. „Blago vama, vi moţete uţivati u ovome kad god vam je volja." On potvrdno klimnu glavom, ali je zapravo nije slušao; paţljivo joj je

posmatrao lice, i Dina tek tada oseti da joj se neka ĉudna toplina razliva obrazima, i prvi put otkako ga je ugledala sva se zbuni. „Znate, ĉim sam vas video kako sedite tu na vetru, setio sam se jedne slike Endrua Vajeta. U stvari, sliĉnost sam uoĉio onog trenutka kada sam vas ugledao na dini. Jesu li vam poznate njegove slike?" Gledao ju je vrlo paţljivo, kao da joj meri lice i gustinu kose. „Veoma SU mi dohrn nn^noto г,;»г,л,,о л„!„ « /~н—s----i„ :u :- i,„_ J-.- „i: Danijela Stil je kasnije ustanovila da joj je, po stilu, impresionizam mnogo bliţi. „Nekad sam znala sve njegove slike." „Baš sve?" Duboke plave oĉi posmatrale su je sada pomalo podrugljivo, ali i dalje sa simpatijama. „Tako sam verovala." „A je li vam poznata ona slika ţene na plaţi?" Trenutak ili dva je razmišljala, a onda odmahnu glavom. „A da li biste ţeleli da je vidite?", upita on. Stajao je kraj nje, veoma uzbuĊen i plamtećeg pogleda, pravi pravcati deĉak, samo se po muţevno širokim ramenima i nekoliko pramenova sedine u kosi vide-lo da to ipak nije. „Dakle, biste li?" „Ja, ovaj, stvarno moram natrag. Ali, hvala vam..." Zbunjeno se povlaĉila. Nije joj izgledao kao ĉovek koga se treba plašiti, ali, ipak, bio je samo neznanac koji se pojavio na plaţi. Odjednom joj sinu da je stvarno pomalo šašava što uopšte razgovara s njim, sama ovde u mraku. „Stvarno, ne mogu. Moţda nekom drugom prilikom." „Shvatam." Oganj u njegovim oĉima malo splasnu, ali smešak je još titrao. „Znate, slika je predivna, a ţena na njoj veoma liĉi na vas." „Hvala vam. Lepo od vas što to kaţete." Bila je u nedoumici kako da ga napusti, jer on kao da nije imao nameru da se odmah vrati u svoju kuću. „Smem li da vas ispratim niz plaţu? Sada je već mrkli mrak, i nezgodno je da idete sami." On joj se nasmeši, ţmirkajući na vetru. „Mogao bi da vam se prikaĉi kakav neznanac." Ona se na to nasme-ja i prihvati ponudu, pa se niskom dinom spustiše k moru. „Recite mi, kako to da vam je Vajet toliko prirastao za srce?" „Smatrala sam ga najvećim ameriĉkim slikarem, ali sam se onda zaljubila u francuske impresioniste. I, bojim se da sam ga zaboravila. Zapravo, nisam ga zaboravila, već mi je ljubav prema njemu malo Kraj leta 51 Hodali su mirno jedno uz drugo, sami samcati na ĉitavoj plaţi, dok su talasi pljuskali pored njih. A onda, ona se odjednom nasmeja. Sve joj je nekako delovalo nestvarno; razgovor o umetnosti s ovim neznancem, šetnja po pesku u Kapmelu. Šta će reći Kim? Da li da joj uopšte nešto kaţe. Najbolje bi bilo da nikome ni ne pominje svog novog prijatelja. To je samo trenutno poznanstvo, na tihoj plaţi u sumrak. Šta tu ima da se priĉa? „A splasne li kod vas ljubav uvek tako lako?" Bilo je to, naravno, glupo pitanje, jedno od onih koje nepoznati, u nedostatku neĉeg boljeg, postavljaju jedno drugom. Ipak, ona se nasmeši. „U principu, ne. Ali, morate priznati da su francuski impresionisti neodoljivi." „Naravno", sloţi se on s razumevanjem. „Da li, moţda, i vi slikate?" „Pomalo."

„Kao impresionista?" Ĉinilo se da već zna odgovor. Dina potvrdno klimnu glavom, a on nastavi: „Voleo bih da vidim vaše slike. Izlaţete li ih?" Ona odmahnu glavom, posmatrajući kako prvi meseĉevi zraci duginim bojama obasjavaju vrhove talasa. „Sada više ne. Jednom sam izlagala, davno." „Je li vam i ljubav prema slikarstvu splasla?" „Nikad", odluĉno odgovori ona, pa pogleda u pesak, a onda opet u nJega „Slikarstvo je moj ţivot." „Zbog ĉega onda ne izlaţete?", iznenaĊeno upita on, ali ona samo sleţe ramenima. Najzad su stigli do mesta gde Dina ranije bese zakoraĉila na plaţu. „Odavde sam krenula." Stajali su na meseĉini i gledali se u oĉi. U jednom bezumnom trenutku Dina zaţele da se naĊe u zagrljaju tih ' 52 lo mi je prijatno da razgovaram s vama", reĉe ona s ozbiljnim izrazom na licu. „Zovem se Ben." Trenutak je oklevala, a onda izusti: „Dina." Rukovao se s njom, a onda se okrenuo i vratio na plaţu. Gledala je za njim, posmatrajući njegova široka ramena, snaţna leda i kosu koju je mrsio vetar. Htela je da dovikne: 'Zdravo', ali reci bi se ionako izgubile u vetru. MeĊutim, on se okrenu, i njoj se uĉini da joj je u tami jednom mahnuo. „Gde si, do Ċavola, tako dugo?", zabrinuto je doĉeka Kim u predvorju hotela. Dina razmaĉe razbarušenu kosu s lica i nasmeši se prijateljici. Ugledavši je onako zaţarenih obraza od vetra i sjajnih oĉiju, Kim u trenutku pomisli kako joj prijateljica upravo zraĉi, kad Dina stade brzo da joj objašnjava: „Ţao mi je. Nisam ni primetila da sam tako daleko odšetala. A onda sam se ĉitavu veĉnost vraćala." „Pa jasno. Već sam se bila zabrinula." „Ţao mi je", pokajniĉki ponovi Dina. Kimino lice najzad omekša u smešak. „Ma dobro, dobro. To ti je... pusti pile s mesta i već ga nesta. Pomislila sam da si naišla na nekog prijatelja." „Nisam." Dina se trenutak kolebala „Sama sam šetala." Eto, propustila je, propustila je priliku da ispriĉa Kim o Benu. Ali, šta da ispriĉa? Da je na plaţi srela nekog nepoznatog muškarca i s njim razgovarala o umetnosti? Zaista smešno. Detinjasto. Ili, još gore, glupo i neumesno. A onda malo razmisli i shvati da zapravo ţeli da taj trenutak zadrţi za sebe. I onako ga više neće videti. Pa, što bi se gnjavila i objašnjavala? „Spremna za veĉeru?" „Svakako." Kraj leta 53 Otpešaĉile su dva bloka do Pine Ima, pogledale usput izloge i porazgovarale o prijateljima. Kao i uvek, brzo su završile razgovor, i Dina utonu u vlastite misli. Pitala se koju to nepoznatu Vajetovu sliku ima Ben. Ima li original ili samo reprodukciju? Ali, zar je to vaţno? Najzad zakljuĉi je da nije. „Veĉeras si priliĉno tiha, Dina", primeti Kim pošto su završile veĉera. „Umorna?" „Malo." „Razmišljaš o Marku?" „Da." Bilo joj je najlakše da tako odgovori.

„Hoće li te zvati iz Atine?" „Kad bude mogao. Priliĉno je nezgodno zbog razlike u vremenu." Zbog toga joj se i ĉini da je Mark veomo daleko. Bila su prošla tek dva dana, a on kao da je već postao deo nekog drugog ţivota. Ili joj to moţda tako izgleda samo zato jer je ona u Karmelu? Kad je kod kuće, pa mu vidi odeću i knjige na njegovoj strani kreveta, ĉini joj se mnogo bliţim. „A kakav je taj tvoj budući klijent?" „Pojma nemam. Ne znam ga. Trgovac je umetr,:"" ',.;i delima, vlasnik mreţe Galerija Tompson. Upravo sam htela da te pitam da li bi pošla sa mnom na sastanak. Moţda bi ţelela da vidiš njegovu kuću. Vele da ima basnoslovnu kolekciju u toj svojoj 'kolibi', kako je on naziva." „Ne bih ţelela da ti smetam." „I nećeš", stade je uveravati Kimberli. Platile su raĉun i otišle. Bilo je već jedanaest i trideset, i Dina je bila srećna kada se uvukla u krevet. U snu je sanjala neznanca po imenu Ben. Leţala je na leĊima i pospano razmišljala da li bi ustala, kada joj zazvoni telefon pokraj kreveta. Bila je obećala Kim da će poći s njom, ali gotovo da bi se radije vratila snu, a potom pošla da seta plaţom. Stalno ju je saletala ta ţelia. 7пл1д ip 7hno ?Wa f-?™/* Ha CP vrat; to_ 54 mo, a to što joj se on uvukao u pod koţu izazivalo je u njoj nekakav neobiĉan i neugodan osećaj. Verovatno ga više nikad neće vide-ti. A šta i ako ga vidi? Šta onda? Telefon opet zazvoni i ona dohvati slušalicu. „Ustaj", javi se Kim. „Koliko je sati?" „Devet i pet." „Boţe! A ĉini mi se da je tek sedam ili osam." „E pa, nije, a sastanak nam je u deset. Ustani, a ja ću ti doneti doruĉak." „Zar ne mogu naruĉiti da mi ga donesu u sobu?" Dina je bila navikla na to na putovanjima s Markom. „Nije ti ovo Ric. Doneću ti kafu i kolaĉ." Dina tog trenutka shvati koliko je razmaţena, kad joj je tako teško bez Margaret i njenog ukusnog doruĉka. „U redu. Baš fino. Spre-miću se za pola sata." Istuširala se, oĉešljala kosu i navukla bele pantalone, a onda dţemper od kašmira, plav kao razliĉak. Kada je Kim pokucala na vrata, već je bila ĉila i raspoloţena. „Tako mi Boga, izgledaš sjajno." Kim joj pruţi šoljicu vruće ka-fe i tanjirić." „I ti. A da obuĉem nešto što više priliĉi poslovnom sastanku? Ti deluješ strašno ozbiljno. Baš si šik." Kim je nosila kostim od gabardena beţ boje, smeĊu svilenu bluzu i lep slamni šešir, a u ruci joj je visila slamna torbica. „Pa, što se ĉudiš?", osmehnu se Kim i zavali u naslonjaĉ. „Nadam se da momak nije gnjavatar. Baš mi se ne raspreda o poslovima nedeljom ujutro." Ona zevnu i zagleda se u Dinu, koja je ispijala kafu. „Ĉuj, reci mi šta bih ja trebalo da budem. Sekretarica ili pratilja?", Dinine oĉi zasvetlucaše preko šolje. Kraj leta

55 „Ni jedno ni drugo, zafrkantkinjo jedna. Jednostavno, moja prijateljica." „Neće li mu biti malo ĉudno što dovlaĉiš prijateljicu sa sobom?" „Njegova stvar. Hajde, krenimo." Kim opet zevnu i ustade. „Na zapovest, gospo." Vozile su se samo pet minuta, i prema uputstvima koje je Dina ĉitala, Kim je našla navedenu adresu: jednu lepu ulicu u kojoj su sve kuće bile podalje od druma i zaklonjene drvećem. Ali kada su izašle iz kola, našle su se pred malom, skladnom kućom, nimalo raskošnom, već, naprotiv, sasvim skromnom. Delovala je svakidašnje i prirodno. Pred njom je bio parkiran mali auto strane marke, praktiĉan, ali ne i luksuzan. Po svemu tome ĉovek nije mogao oĉekivati da će tu naći nekakvu posebno vrednu i retku zbirku. MeĊutim, sasvim drugi prizor ukazao se kad im je jedna niska, uredna ţena, s keceljom 'domaćice na sebi, otvorila vrata. Oĉigledno je to bila ţena koja jednom ili dvaput sedmiĉno dolazila da posprema, i bila je pre usluţna nego ljubazna. „Gospodin Tompson je zamolio da ga priĉekate u radnoj sobi. On gore telefonira. Razgovara s Londonom." Poslednje reci izgovorila je s negodovanjem, kao da smatra da je to mnogo skupo. Ali, ni izdaleka tako skupo kao slike na zidovima, pomisli Dina. Koraĉajući za domaćicom u radnu sobu, gledala ih je sa strahopoštovanjem. Bila je to sjajna zbirka engleskih i starih ameriĉkih majstora. Dina, liĉno, ne bi nijednu od njih poţelela da ima, ali ih je gledala s uţivanjem. Najradije bi stala pred svaku od njih i udubila se; meĊutim, ţena s keceljom odluĉnim korakom i brzo odvede ih u radnu sobu, ozbiljno ih još jednom osmotri i promrmlja: „Sedite", pa se vrati svojim poslovima. „Isuse, Kim, jesi li videla šta taj ima na zidovima." Kimberli se nasmeši i popravi šešir. „Fine stvari, a? Nisu baš po mojoj men, ali ima strašno vrednih komada. Premda, nisu sve njegove." Dina upitno podiţe obrve, i Kim objasni: „Vlasnik je dveju galerija, jedne u San Francisku i druge u Los AnĊelesu. Verovatno je neke od ovih slika pozajmio iz svojih galerija. Ali, briga ga, stvari su divne." Dina kratko klimnu glavom i nastavi da razgleda. Soba je imala velike prozore s pogledom na more. U njoj se nalazio jednostavan sto od borovine, dva kauĉa i jedna naslonjaĉa. Kao kuća sa svojim spolj-nim izgledom, i onaj jednostavni auto, i ova je soba bila funkcionalna i obiĉna. Ali je zato i te kako bila impresivna zbirka slika. Ĉak i ovde visile su dve prekrasne, savršeno uokvirene grafike. Dina se na-ţe da proĉita potpise, pa se okrenu kako bi pogledala sliku koja je vi-sila iza nje, kao jedini ukras na potpuno golom belom zidu. Kako je spazi, dah joj se preseĉe. To je bila ona slika! Vajet. Ţena na dini, lica napola skrivenog, jer glavu bese naslonila na kolena. Sada je i Dina videla da ţena neverovatno liĉi na nju. Duţinom i bojom kose, ramenima, pa ĉak i blagim smeškom. Oko nje pusto, u izmaglicu utonulo ţalo a društvo joj pravi samo jedan usamljeni galeb u letu. „Dobro jutro." Pre nego što je stigla da prokomentariše sliku, Dina zaĉu poznati glas iza sebe, pa iznenaĊeno pogleda domaćina. „Milo mi je. Ben Tompson. GospoĊica Hjuton?", reĉe on i upitno je pogleda, ali Dina brzo odmahnu glavom i pokaţe prema Kim, koja mu priĊe s ispruţenom rukom i smeškom.

„Ja sam Kimberli Hjuton. A ovo je moja prijateljica, Dina Diraš. Toliko smo slušale o vašoj zbirci, da sam je morala povesti sa sobom. I sama je izvanredno darovita umetnica, iako to ne priznaje." „Nije istina", usprotivi se Dina. „Eto vidite." Kim veselo odmeri zgodnog muškarca pred sobom. Moglo mu je biti blizu ĉetrdeset godina, a oĉi su mu bile iznad svega lepe. Kraj leta 57 „Stvarno nisam." Dina se smešila i odmahivala glavom. „Kako vam se sviĊa moj Vajet?", upita Ben gledajući Dinu pravo u oĉi, i nju nešto ţacnu. „Ja... stvarno je slika veoma, veoma lepa. Ali, vi to već znate", odgovori ona i pocrvene. Za ĉasak se naĊe u neprilici - da li da dadne do znanja da ga je već upoznala? Ili da se pravi kao da se još nisu sreli? A kako će on postupiti? „Znaĉi, sviĊa vam se?" Piljio joj je u oĉi, i ona oseti kako je obli va talas vrućine. „Veoma." On zadovoljno klimnu glavom, i ona tada shvati da neće ništa reći o prethodnoj veĉeri na plaţi. Ali kada su seli, ona se osmehnu. Zbilja je ĉudno što s tim ĉovekom deli jednu tajnu, a još ĉudnije što je 'novog klijenta' upoznala pre Kim. „Ţelite li kafu, moje dame?" Pošto obe potvrdno klimnuše glavama, on ode u hodnik i zamoli domaćicu: „Jednu belu i dve crne ka-fe." Potom se vrati u sobu i naceri im se „Videćete, ili će sve biti bele ili sve crne. GospoĊi Miĉam ništa nije po volji. Ni kafa, ni gosti, ni ja. Ali joj zato, kada me ovde nema, mogu mirne duše poveriti ĉišćenje. Ona sve ovo smatra sranjem." On nemarno mahnu rukom prema Vajetu i obema grafikama, misleći pri tom i na sva dela koja su videle kada su ušle. Kim i Dina se na-smejaše. Kafa najzad stiţe - bila je crna u svim šoljicama „Izvrsno, hvala vam." On se deĉaĉki osmehnu domaćici dok je izlazila iz sobe. „GospoĊice Hjuton..." „Zovite me Kimberli." „U redu, Kimberli, videli ste naše prošlogodišnje reklame?" Ona potvrdno klimnu glavom, i on nastavi, „l, jesu h vam se svidele?" „Nemaju baš stila. Nisu ono pravo. Nisu za onu vrstu kupaca koje biste vi ţeleli." 58 Danijela Stil On se sloţi potvrdno klimnuvši glavom, ali mu se pogled stalno vraćao na Dinu koja se još napajala Vajetom iza njegovih leĊa; meĊutim, oĉi mu pri tom nisu ništa odavale. Iz razgovora se, pak, videlo da taĉno zna šta ţeli od Kim. Bio je oštrouman, duhovit, pronicljiv i vrlo poslovan, i njihov se sastanak završio za nepun sat. Kim mu na kraju obeća da će se kroz dve nedelje javiti sa svojim idejama. „Hoće li i Dina sudelovati u tome?" Teško je bilo zakljuĉiti šali li se ili ne. Dina brzo odmahnu glavom i podiţe raku, smejući se. „Ne, zaboga. Nemam pojma o tome kako Kim dolazi do svojih ĉudesnih ideja." „Krvlju, znojem i litrama crne kafe", nasmeši se Kim. „A šta vi slikate?", obrati se Ben Dini, gledajući je onim ĉistim neţnim pogledom koji bese uoĉila prethodne noći na ţalu. „Mrtve prirode, devojĉice. Uobiĉajene teme impresionista", odgovori ona tihim glasom. „A majke s deĉicom na krilu?", stade je on izazivati, i dalje ljubaznog pogleda. „Napravila sam samo jednu takvu." Davno bese otkako je naĉinila portret sebe i Pilar. Njena je svekrva obesila sliku u svom pariškom stanu, a onda se godinama pravila da je ne vidi.

„Voleo bih da pogledam vaše radove. Jeste li ih negde izloţili?" Ni ovog puta nije odao ništa o prethodnoj veĉeri, i Dina se upita zbog ĉega. „Nisam. Godinama nisam izlagala. Još nisam spremna." „Ma sranje, što bi rekla vaša domaćica", pobuni se Kimberli, pogledavši najpre Bena Tomsona, pa Dinu. „Trebalo bi da mu pokaţeš svoje slike." „Ne gnjavi." Dina u neprilici skrenu pogled. Već godinama niko nije video njene slike. Samo Mark i Pilar, i, s vremena na vreme, i Kim. „Pokazaću ih jednog dana, ali ne još. U svakom sluĉaju, hvala Kraj leta 59 vam." Ona mu smeškom zahvali na ljubaznosti... i ćutanju. Ĉudno da je i on ţeleo da prećuti njihov susret na plaţi. Razgovor su završili uobiĉajenim ljubaznostima i kratkim obilaskom njegove zbirke, praćeni jastrebovim pogledom domaćice koja je mela sobe. Kimberli još jednom obeća Benu da će ga nazvati iduće nedelje. Ben se sasvim obiĉno pozdravi sa Dinom. Nije joj nedoliĉno stisnuo ruku, niti ju je znaĉajno pogledao; oĉi su mu zraĉile samo toplinom, koju već bese uoĉila. Još jednom se osmehnuo i zatvorio vrata. „Sjajan tip", primeti Kim kada je upalila mali MG. Auto zagrme, a onda krenu. „Biće pravo uţivanje saraĊivati s njim. Slaţeš se?" Dina samo klimnu glavom. Bila je zaokupljena svojim mislima, sve dok se auto nije uz škripu zaustavio pred hotelom. „Kog Ċavola mu ne daš da ti pogleda slike?" Dinina povuĉenost oduvek je ljutila Kim. U školi za likovnu umetnost jedina je ona imala talenta i jedina ga ona krije već gotovo dvadeset godina. Svi ostali pokušali su da uspeju i na kraju omanuli. „Rekla sam ti. Nisam još spremna." „Gluposti. Ako ga ti ne zoveš, ja ću mu dati tvoj broj. Već je vreme da nešto uĉiniš s onim pustim remek-delima, koja ti stoje u ateljeu licem okrenuta prema zidu. To je pravi zloĉin, Dina. Velim ti, to nije u redu. Isuse, seti se samo onog Ċubreta što sam ga ja naslikala 1 ţiva se polomila da ga prodam." ..Ma, preteruješ - nije to bilo Ċubre", ljubazno je doĉeka Dina. Ipak, obema je bilo jasno da slike baš nisu bile sjajne. Kim je bila mnogo bolja u planiranju reklamnih akcija, novinskih naslova i aran-aranju, nego u slikanju. ..Jeste, bilo je to Ċubre i taĉka. Ali, mene do toga ionako više ni-Je stalo. SviĊa mi se ovo što radim. Ali, šta je s tobom?" 60 „I ja volim ono što radim." „A to je?" Kimberli ovo izgovori glasom u kojem se jasno ose-ćalo nezadovoljstvo. Razgovor o Dininom radu uvek se tako završavao. „Šta ti, zapravo, sada radiš?" „Znaš to dobro i sama. Slikam, staram se o Marku i Pilar, vodim domaćinstvo. Stalno sam neĉim zauzeta." „Da, brigom za druge. A šta je s tobom? Zar ti ne bi bilo drago da vidiš svoje slike izloţene u nekoj galeriji, okaĉene i negde drugde, a ne samo u kancelariji tvog muţa?" „Nije vaţno gde vise", branila se Dina. Nije se usudila da prizna Kim da ih više ni tamo nije bilo. Pre šest meseci, Mark je preureĊivao kancelariju, a novi dekorater izjavio je da su njene slike 'bolešlji-ve i deprimirajuće' i sve ih poskidao. Mark je doneo platna kući,

ukljuĉujući i mali Pilarin portret koji je sada visio u hodniku. „Meni je vaţno slikanje, a ne izlaganje." „Zaboga, to je kao da sviraš na violini bez struna. Nema nikakvog smisla." „Meni ima", ljubazno, ali odluĉno ustraja Dina, i Kim najzad odmahnu glavom. „Ĉasne mi reci, ti si luda, ali si mi svejedno draga." < Izašle su iz kola i uputile se u hotel. \ Preostalo vreme brzo im je prohujalo. Švrljale su po trgovinama, ruĉale u Pine Innu. Popodne se Dina još jedanput prošetala ţalom. Sada je znala gde on ţivi, prepoznala je kuću zaklonjenu drvećem. Znala je i da je sasvim blizu Vajetu. Ipak, nastavila je šetnju. Nije ga srela, a ljutila se na sebe što se uopšte pitala hoće li se pojaviti na plaţi. Pa. zašto bi? I, šta bi mu rekla da ga sretne? Zahvalila mu što nije odao Kimberli da su se već upoznali? I, šta onda? Zar je to vaţno? Znala je da ga više nikad neće videti. Kraj leta 61 Kad je telefon zazvonio, bila je u ateljeu. Sedela je podalje od platna, nastojeći da oceni sliku na kojoj je radila tog jutra. Bila je to vaza s lalama ĉije su latice padale na sto od mahagonija, dok se u pozadini kroz otvoren prozor plavilo nebo. „Dina?" Zapanjila se zaĉuvši glas. „Ben? Kako ste dobili moj broj?" Osetivši kako su joj se obrazi zaţarili, naljuti se na samu sebe. „Kim?", upita ona. „Naravno. Zapretila je da će nam zabrljati u poslu ako ne izloţim vaše slike." „Ma nije valjda!", nasmeja se Dina i još jaĉe pocrvene. „Nije. Samo je rekla da veoma dobro slikate. Znate šta? Menjam svog Vajeta za jednu vašu sliku." „Vi ste ludi. A i Kim je." ». „Zašto mi ne dozvolite da sam procenim? Što kaţete, da navratim oko podne?" „Danas? Sada?" Ona pogleda na sat i odmahnu glavom. Već je bilo prošlo jedanaest. „Ne!" „Jasno. Niste spremni. Takvi su svi umetnici", odvrati on blago, kao onda na plaţi. Zurila je u telefona, a onda promrmljala: „Stvarno ne mogu." „Sutra?" Nije navaljivao, ali je bio odluĉan. ,3en, ma stvarno... ne radi se o tome. Ja...", zamuca ona i istog ĉasa zaĉu njegov smeh. »Molim vas. Zaista bih ţeleo da vidim vaše slike." „Ali, zašto?", "Pita Dina i odmah shvati da je izvalila glupost. »Jer mi se sviĊate. I zbog toga bih ţeleo da pogledam vaše sli-ке. Eto, sasvim jednostavno. Ima li vam tu smisla?" »Manje ili više", izusti ona u nedoumici. 62 Jeste li zauzeti u vreme ruĉka?" „Ne, nisam", odgovori ona tuţno uzdahnuvši. „Ne budite tako oĉajni. Obećavam da neću gaĊati strelicama vaša platna. Ĉasna reĉ. Verujte mi." Ĉudno, verovala mu je. Zbog naĉina na koji je govorio i onog njegovog pogleda što joj bese ostao u sećanju. „Mislim da vam veru-jem. Pa, neka bude. U podne."

Ni na giljotinu osuĊeni ne bi to rekao neodluĉnije. Ben Tomson se nasmeši i spusti slušalicu. Stigao je taĉno u podne. S kesicom francuskih zemiĉki, povećim komadom sira brie, pet-šest bresaka i bocom belog vina. „Volite li ovo?", upita on, stavljajući hranu na sto. „I te kako. Ali, zapravo nije trebalo da doĊete." PostiĊeno ga je gledala s druge strane stola. Nosila je farmerke i bojom poprskanu košulju, dok joj je kosa bila labavo spletena u pletenicu. „Zaista ne volim da se naĊem u škripcu." Izraz lica bio joj je zabrinut, i on na trenutak prestade da slaţe voće. „Pa, niste ni u kakvom škripcu, Dina. Zbilja sam ţeleo da vidim vaše radove. Ali, nije ni najmanje vaţno što ja mislim. Kim veli da ste sjajni. I sami znate da jeste. Tamo na plaţi, rekli ste mi da je slikanje vaš ţivot. Ĉovek ne srne da se s tim poigrava. Ne bi mi to ni palo na pamet." On na trenutak zastade, pa nastavi tišim glasom: „Videli ste neke moje omiljene slike u kući u Karmelu. Meni su-one vaţne. Vama je ovo vaţno. Drago mi je ako vam se sviĊa moj Vajet, ali i ako vam se ne sviĊa, time se ništa ne menja, meni je i dalje divan. Ma kakvo bilo moje mišljenje, ono neće uticati na vas rad ni na njegovu vrednost. U to se niko ne moţe mešati." Dina bez reci klimnu glavom, pa polako priĊe zidu uz koji su bile naslonjene njene slike, skrivene i zanemarene njih dvadeset. Okretala je jednu po jednu, sve vreme ćuteći, i nri fnm ™™~ -.1-^-1« -•"Kraj leta 63 ja ulja. Tek kad je Ben konaĉno rekao „Dosta", iznenaĊeno ga je pogledala i videla ga nagnutog nad stolom, zagonetnog izraza u oĉima. „Jeste li išta osetili kad ste videli Vajeta?" Ispitivaĉki ju je gledao u oĉi. „Osetila sam mnogo toga." „Šta?" „Najpre iznenaĊenje, kada sam shvatila da sam se našla u vašoj kući. A onda, kad sam ugledala sliku, neko strahopoštovanje, radost. Privukla me je ona ţena, kao da mi je neka poznanica. Osetila sam sve ono što mislim da je Vajet ţeleo da mi kaţe. I, na trenutak sam zastala, oĉarana njegovom porukom." „Kao što sam i ja vašom. Imate li vi uopšte pojma koliko ste toga izrazili ovim slikama i koliko su istinski lepe? Znate li šta znaĉi kad vas jedna po jedna, kako ste ih okretali, impresionira i privuĉe? Neverovatne su, Dina. Zar zbilja ne shvatate koliko su dobre?" Sme-šio se, a njoj je srce luĊaĉki udaralo. „Meni se sviĊaju. Ali, to je zato što su moje." Sva je blistala. Dao joj je najveći dar, i znala je da stvarno stoji iza svojih reci. Već dugo vremena niko nije video njene slike. Niti mario za njih. „Ne samo da su vaše. One predstavljaju vas." On priĊe jednom platnu i bez reci se zagleda u njega. Bila je to slika devojĉice nagnute nad kadom, Pilarina slika. „To mi je kćerka." Sada se i sama bese razgalila i zanela zajedno s njim. „Predivan rad. Pokaţite mi i ostale." , kazala mu Je sve slike. Na kpaju, samo što nije zagukala od sreće. SviĊaju mu se, drage su mu! Razume njen rad. Najradije bi mu se obisnula oko vrata i smejala se. c "Vama je jasno šta to znaĉi, zar ne?", upita je on, otvarajući bo64 Danijela Stil

„Da vam neću dati mira sve dok ne potpišete ugovor s mojom galerijom. Šta mislite o tome?" Ona mu se srdaĉno nasmeši, ali odmahnu glavom. „Ne mogu." „Zbog ĉega?" „Nije to za mene." A i Mark bi se ljutio. Smatrao bi to jeftinim i neukusnim, iako se galerija Tomson moţe podiĉiti reputacijom koja je daleko od neukusnosti, iako Benova porodica već godinama uţiva dobar glas u umetniĉkom svetu. Potraţila je podatke o Benu ĉim se vratila iz Karmela. Ded mu je bio vlasnik vrlo ugledne galerije u Londonu, a otac u Njujorku. Ben Tomson ima carte blanche u umetniĉkom svetu, iako mu je tek trideset i osam godina. I to je proĉitala. „Stvarno, Bene, ne mogu." „Vraga ne moţete. Ĉujte, ne budite tvrdoglavi. DoĊite u galeriju i malo pogledajte. Biće vam mnogo lakše kad vidite šta se sve tamo nalazi." Uveravao ju je mladalaĉki poletno, i ona se nasmeja. Zna ona dobro ĉega sve tamo ima. I o tome se bila obavestila. Pisara, Šagal, Kasa, jedan mali Renoar, jedan sjajan Mo-ne, nekoliko Koroovih slika. Pa još malobrojna, briţljivo skrivena platna koja retko izlaţe: nekoliko Polokovih, jedno Dalijevo i jedno De Kuningovo. U svojoj galeriji imao je sve same vrhunske stvari. Kao i nekoliko znalaĉki izabranih radova mladih, još neafirmisanih autora, medu koje je ţeleo da i nju svrsta. Šta bi još htela? Ali, šta da kaţe Marku? Morala sam. Molim te. Htela sam... „Ne." Mark to jednostavno ne bi razumeo. A ne bi ni Pilar. I ona bi to osudila kao banalno razmetanje. „Vi to naprosto ne razumete." „U pogledu toga, dakako, imate pravo", sloţi se Ben i pruţi joj komad hleba i sira. Dvadeset i dve slike izloţene u sobi. I sve mu se dopadaju. Sva sretna, Dina uze hleb. „Imam još trideset u potkrovlju. I pet kod Kim." „Vi ste šašavi." „Ne, nisam." On joj pruţi breskvu. Kraj leta 65 „Jeste. Ali, neću vam to uzeti za zlo. Kako bi bilo da sutra uve-ĉe doĊete k nama na otvaranje jedne izloţbe? To vam neće naškoditi, zar ne? Ili se ĉak i toga bojite?", podbode je on, ali njoj to baš ne bi pravo. „Ko je rekao da se bojim?" Izgledala je vrlo mlada kada je zagrizla soĉnu breskvu i nasmešila se. „Onaj ko je na to bio prinuĊen. Iz kog drugog razloga ne ţelite da izlaţete?" „Jer to nema smisla." „Vama nema smisla." Sada su se već oboje smejalii i pili treću ĉašu vina. „Svejedno mi se sviĊate", nastavi on. „Već sam navikao da se nateţem sa šašavicama poput vas." „Nisam šašava, samo sam tvrdoglava." „I u dlaku liĉite na mog Vajeta. Jeste li i vi to uoĉili?" On spusti ĉašu i prodorno se zagleda u nju. Na trenutak je oklevala, a onda potvrdno klimnu glavom. „Jesam." „Samo što ja mogu da vam vidim i oĉi." Dugo je ostao zagledan u njih, a onda skrenu pogled. Oduvek je znao da ona ţena na slici mora da ima upravo takve oĉi. „Imate preĊivne oĉi." „I vi." Glas joj je milovao poput blagog povetarca, i oni se oboje setiše svoje šetnje u Karmelu. Neko vreme Ben je ćutao i mirno sedeo posmatrajući slike. „Rekli ste da vam je to kći. Je li to istina?"

Ponovo je okrenuo pogled prema njoj, ţeleći da o njoj sazna još nešto. „Jeste. Uskoro će joj biti šesnaest godina. Zove se Pilar. I veoma je, veoma lepa. Mnogo lepša nego na platnu. Naslikala sam je na ne-^ohko slika." Ona s ĉeţnjom pomisli na onu koju Markov dekorater bese izbacio u hodnik. „Neke su zbilja dobre." Sada se pred njim oseća13 Slobodnom tnlilcn dnhnHnnm At CM ini CP сл/irtali i vlastiti radnvi 66 Danijela Stil „A gde j'e sada? Ovde?" „Nije, već na jugu Francuske. Njen... moj muţ je Francuz." Htela je da mu kaţe da ni Marka nema kod kuće, da je u Grĉkoj, ali joj se to uĉini izdajom. Zašto bi mu rekla? Šta ona hoće od ovog ĉoveka? Već joj je rekao da mu se sviĊaju njene slike. Šta bi još htela? Htela je da ga upita da li je oţenjen, ali joj se to uĉini besmislenim. Zar je to uopšte bilo vaţno? On je ovde zbog njenih slika, pa ma koliko te duboke, poput mora zelene oĉi bile ljubazne. „Znate..." On ţalosno pogleda na sat... „Znate, zaista mi je veoma, veoma ţao, ali moram na posao. Imam u tri sastanak u kancelariji." „U tri?" Dina se zapanji i pogled joj polete ka satu. Već je bilo petnaest do tri. „Već? Kako je vreme proletelo!" Ipak, bili su pregledali većinu njenih slika. Sa ţalošću u oĉima, ona ustade. „Onda, dolazite sutra uveĉe na otvaranje?" Njegove su joj oĉi govorile da to ţarko ţeli. Ali, nije znala zašto? „Nastojaću." „Molim vas, Dina. Bilo bi mi drago." On joj brzo, kratko dota-ĉe ruku, a onda se još jedanput sa zadivljenim smeškom osvrnu po sobi, pa izaĊe iz ateljea i zagrabi niza stepenice. „Sam ću naći izlaz. Do viĊenja, do sutra." Reci mu zamreše, i Dina utonu u udobnu be-lu naslonjaĉu i pogleda oko sebe. Bilo je tu ĉetiri ili pet Pilarinih slika, ali nijedna Markova. U jednom potpuno bezumnom trenutku, nije mu se mogla seliti lica. Dina parkira tamnoplavi jaguar preko puta galerije i polako preĊe preko ulice. Još se pitala da li da uĊe, je li pametno to što radi. Ima li smisla. Šta ako je Kim tamo? Biće joj neugodno. Šta ako... Ali, onda se seti njegovih oĉiju i gurne teška staklena vrata. Blizu vrata stajala su dva barmena u crnim sakoima i nalivala Kraj leta 67 oĉito sve redom bogataše i umetnike. Dina odmah uoĉi da se izlaţu radovi nekog starijeg ĉoveka. Sav uznesen i ponosit stajao je okruţen svojim prijateljima. Znalaĉki izloţene, slike su mu podsećale su na Van Gogova platna. A onda; na drugom kraju prostorije, ugleda Bena. Vrlo privlaĉan u plavom prugastom odelu, pratio ju je pogledom otkako je ušla i sad ga vide kako se c ljubaznim osmehom odvaja od grupe u kojoj je stajao. Već u sledećem trenutku našao se pored nje. „Tako, ipak ste došli. Drago mi je." Zagledali su se jedno u drugo, i ona se nasmeši od zadovoljstva što ga vidi. „Šampanjac?" „Hvala." Ona prihvati ĉašu iz rake jednog konobara, a Ben je ne-ţno uhvati za lakat. „Hteo bih da vam nešto pokaţem u svojoj kancelariji." „Klišeje?", zalete se ona, pa pocrvene. „Glupost, nisam to smela da kaţem." „Zašto da ne?", nasmeja se on. „Ipak, ne to, već jednu malu Re-noarovu sliku koju sam sinoć kupio."

„Zaboga, gde ste je nabavili?" Koraĉala je za njim dugaĉkom salom pokrivenom tepihom beţ boje. ,,Kod jednog kolekcionara. Divan starac. Veli da mu se nikad nije sviĊala. Hvala Bogu, dobio sam je po neverovatnoj ceni." On otkljuĉa vrata svoje kancelarije i brzo zakoraĉio unutra. Na zid, nasuprot vratima, stajala je naslonjena predivna slika, prelep akt kojem se, PO posebnom stilu, odmah prepoznavao autor. „Zar nije divna?" Gle-ao je sliku kao da je novoroĊenĉe kojim se neverovatno ponosi, dok su mu oĉi blistale. „Predivna je." što u^Vala" Ben se zagleda u Dinu, kao da bi ţeleo da joj još ne-aze, ah ne reĉe ništa; samo se nasmeši i skrene pogled na drudan& Гн"и' Pa ' °na UĈ'ni isto- Nad nJeg°vim stolom visio je još je-rad Endrua Vajeta, jedna njegova dobro poznata slika. ,4 OVa mi se «virtQ ДИ „0 t„i;i^ i,„i;u„ „„„ tQrnr," Kraj leta 69 „Ni meni." Misli im istog ĉasa odlutaše u Karmel. Kucanje na vratima prekinu tišinu i na vratima se pojavi ona mlada ţena koj'a je na ulazu doĉekivala goste. „O, Sali, šta ima novo? Ah, da, ovo je Dina Diraš, slikarka. Uskoro će izlagati kod nas." Sali odmah širom otvori oĉi, pa priĊe, pruţi ruku i nasmeši se. „Odliĉno." „Samo trenutak!", pobuni se Dina i smeteno se zagleda u Bena. „Ja to nisam nikad izjavila." „Niste, ali se nadam da hoćete. Sali, reci joj koliko smo mi ov-de korektni, kako nikada ne varamo umetnike... i kako nikad ne oka-ĉinjemo slike naopako, i ne šaramo brkove po aktovima." Dina se samo nasmeja i odmahnu glavom. „U tom sluĉaju to i nije galerija za mene. Oduvek sam ţelela da vidim kako mojim aktovima stoje brkove, samo što nikada nisam skupila hrabrosti da im ih sama nacrtam." „Onda dozvolite da mi to uĉinimo." Ben se još smeškao kada ih je poveo natrag u dvoranu i porazgovarao sa Sali. Već su se bila javila tri zainteresovana kupca, pa ga ona bese potraţila da porazgovaraju o ceni slika. Umetnik je traţio vjše. „Reći ću mu da će dobiti više za neku drugu sliku. Pa, već se sloţio s cenom za ovu. Tako mi Boga, zbog ovog Gustava dobio sam sede." „A da ne pominjemo moje", dobaci Sali, uprevši prstom u svoju savršeno plavu kosu, pa se izgubi u mnoštvu, dok Ben stade upoznavati Dinu sa zvanicama. Tako je Dina tumarala galerijom, upoznavajući umetnike i osećajući se pri tom kao kod svoje kuće. I sama se tome ĉudila. A ĉudilo je i što ne vidi Kim. Kad joj se Ben kasnije ponovo prikljuĉi, ona ga upita: „Zar Kim nije ovde? Mislila sam da će i ona doći" Nije. Po svoj prilici ĉupa kosu nad novom reklamom za jogurt. Iskreno reĉeno, i bolje je da je nema, kako nas ne bi smutila... Najbolje da joj jogurt izvetri iz glave, pre no što se baci na umetnost. Slaţete se, a?" Dina se nasmeja, a on joj dodade još jednu ĉašu šampanjca. „Znate, juĉe sam strašno uţivao u vašim slikama", nastavi on. „Izvanredne su. I neću prestati da vam dodijavam, sve dok ne potpišete ugovor." Pijuckajući šampanjac, Dina mu se nasmeši i htede da se usprotivi, ali se Benu u to obrate neki kolekcionari, pa on prekinu razgovor s njom i posveti se njima. Imao je pune ruke posla gotovo do devet sati.

Dina je lutala galerijom, posmatrala buduće kupce i divila se Gu-stavovim radovima. Stajala je pred jednom slikom, kada, tik iza svojih leda, zaĉu poznat glas. Ona se iznenaĊeno okrenu. „Prouĉavaš tehniku, Dina?" „Dţime! Šta ti radiš ovde?", zaprepasti se ona ugledavši nasme-jane irske oĉi. „Ne pitaj. Valjda se kulturno uzdiţem." On neodreĊeno mahnu rukom prema jednom društvancetu pored vrata. „Oni su me dovukli ovamo. Ali, tek posle nekoliko ĉaša ţestokog pića." „Znaĉi, postao si zaljubljenik u umetnost", osmehnu se ona, ljubazno kao i obiĉno, ali, bilo joj je zapravo neugodno. Ni najmanje nije ţelela da Dţima Salivena sretne ovde. Bila je došla da vidi Bena. Je li, zaista? Ili je ovde samo zato da vidi galeriju? Ona to, zapravo, ni sama ne zna sigurno, ali će moţda Dţim znati. Moţda će joj on to proĉitati s lica, iz oĉiju, moţda će proniknuti u njenu dušu. Kao da to htela da se odbrani, ona naĉe poznatu temu. „Je li ti se javljao Mark?" „A tebi?", oprezno odvrati on. Ona odmahnu glavom. »Dan nakon odlaska javio mi je telegramom da nije mogao da me °Ve-Zb°g- mzlike u vremenu- A preko vikenda, opet, nije me bilo k"će. Bila sam u Karmelu. Sa Kim..." dodade ona brzo i bez ika70 Danijela Stil kve potrebe. „Moţda je baš tada pokušao da me nazove. Sigurno je sada već u Atini." Saliven klimnu glavom i skrenu pogled prema svojim prijateljima. I Dina pogleda onamo i odmah uoĉi predivnu devojku kestenja-ste kose, u svetlucavoj haljini srebrne boje. Sigurno ona Dţimova manekenka. „Verovatno je tako", sloţi se Dţim. „Pa, ljubavi, sad moram potprašiti pete." Pošto se ponovo okrenuo prema njoj i ovlaš je poljubio u obraz, on kao da se neĉega seti. „Hoćeš li s nama na veĉeru?" „Ovaj, ne mogu... moram kući... stvarno. Ali, hvala ti", mucala je ona odmahujući glavom. Do Ċavola! Zbog ĉega joj je tako neprijatno? Pa, ne skriva ništa Ali, Dţim kao da uopšte nije primećivao njenu zbunjenost. A i zašto bi? Pa, njeno je ponašanje bilo sasvim uobiĉajeno. „Zbilja nećeš?" „Ni govora." „U redu. Nazvaću te." On je još jedanput brzo poljubi u obraz i prikljuĉi se prijateljima. Trenutak kasnije, već behu nestali. Dina je rastreseno zurila za njima. Nije joj rekao je li mu se Mark javljao. Umesto odgovora, uzvratio je pitanjem da li se njoj javio. Ĉudila se zbog ĉega. „Zbog ĉega ste, Dina, tako smrtno ozbiljni? Da ne razmišljate o ugovoru s nama?", vragolasto se javi Ben tihim glasom. Ona ga pogleda, osmehujući se; nije primetila kada joj je prišao. „Ne, već mislim kako bih morala kući." „Već? Ne ludujte. Osim toga, niste ništa jeli." Za trenutak ju je samo posmatrao, a onda upita: „Ĉujte, kako bi bilo da odemo na veĉeru? Ili bi se vaš suprug tome protivio?" „Ne verujem. On je ovog leta u Grĉkoj." Pogledi im se susreto-še. „A veĉera bi mi baš prijala." Sto da ne? Smešila se i trudila se da zaboravi Dţima Salivena. 71 Ben dade znak Sali da odlazi, pa, neprimećeni od onih koji su još švrljali galerijom, izaĊoše kroz staklena vrata i uronuše u svezu letnju izmaglicu.

„Ova me magla katkad podseća na London. Kao deĉak, posećivao sam onde dedu. Bio je Englez", objasni Ben. „Da, znam", potvrdi Dina, nasmešivši se njegovom objašnjenju. Zar stvarno veraje da je baš tako nepoznat? „Jeste li došli svojim kolima?", upita je on, i ona glavom mahne prema tamnoplavom jaguaru. „0-ho. Kakva kolica! Ja vozim jedan mali auto nemaĉke marke, ovde potpuno nepoznate. Gotovo ništa ne troši, a vozim se njime kud god mi srce poţeli. Da li bi vas bilo sramota da sednete u tako skroman auto? Da poĊemo vašim?" Na trenutak joj bi neprijatno što je došla Markovim kolima; ipak, uvek ih je vozila kada bi uveĉe izlazila; već se na njih bila navikla. „Bolje da poĊemo vašim." „U L' Etoile?, neodluĉno upita on, ispitujući teren. „Ne, radije bih na neko mesto skromno kao vaša kola, i pored toga, mirno." Ben se na to zadovoljno nasmeja, a ona dodade: „Rekla bih da baš ne volite raskoš, osim, naravno, u umetnosti." „Taĉno. A da znate, i moja bi mi domaćica odmah otkazala kada bih se jednog dana pojavio u misu. Po njenom mišljenju, već je i ono sranje' na zidu prava sramota. Jedanput sam okaĉio divan akt jednog francuskog slikara, a ona ga je skinula ĉim sam mrdnuo iz Karmela. Na povratku sam ga našao zamotanog u ĉaršav. l nije mi i o druge, nego da se s njim vratim u grad." Dina se od srca nasme-ja, i Ben joj otvori vrata i pridrţa ih. Odveo ju je u jedan mali italijanski restoran skriven u nekoj spore noj uliĉici pored zaliva. Veći deo veĉeri razgovarali su o umetno-si- Pncala mu je o vremenu kada je c ocem švrljala po Evropi i Sje-.t mm Drţavama, o obilascima svih mogućih muzeja, a on je njoj Cao ™° Je upoznavao umetnost, najpre uz dedu a potom uz oca, 72 • Danii i kako je prisustvovao velikim rasprodajama u Londonu, arii . jorku. „Ipak, nikad nisam ni sanjao da ću se baviti oviim PnJSjom „ „Kako to?" „Hteo sam da radim nešto zanimljivije. Da budem jahhaĉ ima, ili špijun. Barem do devete godine sanjario sam o to »me postati špijun, ali je deda uporno tvrdio da to nije ĉestiit poj^Q opet, nisam baš uvek siguran ni da ovaj posao to jeste. Upra^ sam se upisao na koledţ, ţeleo sam da postanem struĉnjsak i\ Q^_ vanje falsifikata u umetnosti. Neko vreme sam studirao, ali i^ -išlo. Nikako da otkrijem falsifikate. Nadam se da sad bolje: posL-em« Dina se nasmeši. Sudeći po galeriji i kući u Karmelu,, 8'£Ц0 ;е tako. „Recite mi, koliko ste već u braku?", zaskoĉi je oin P\jem_ Ona se zaĉudi tom iznenadnom liĉnom pitanju. Sve do t.:ada ^ je upitao ništa ni izbliza sliĉno. „Osamnaest godina Od svoje de\fetnae_ ste." „To znaĉi da vam je sad..." On stade brojati na prstee, i ^ se nasmeja. „U novembru će biti sto treća." „Ma, neće biti. Valj^ s(0 druga", našali se on. „Barem. A vi? Jeste li se ikad ţenili i?" "Jfc(jan-put. Nakratko." On na ĉasak odvrati pogled u stranu. „Bojim1 se^ nj u tom sluĉaju nisam umeo da proniknem u falsifikat. Ozbiljno ^g je nasamarila. Bio sam u sedmom nebu, ali zaĉas je svemu dcosao j.raj« On se osmehnu i opet je pogleda. „Nemate dece?" „Nemam. Jedino to i ţalim. Kad bih bar imao sina!" „I ja bih to ţelela", uzdahnu ona tuţno. On je, meĊutim, na to ozbiljno pogleda i reĉe: „Ali, imate divnu kćer." „Imala sam i dva deĉaka. Oba su umrla odmah nakor r(X^ja." Bilo joj je teško što o tome priĉa ovako za stolom, i to ĉo^6^ |0ga jedva da je poznavala. MeĊutim, on ju je samo gledao u 06' ' ^njima video ono što je hteo da zna. „Ţao mi je." 73

„Bila sam oĉajna. A kad sam rodila Pilar, umesto da se radujem, umalo da nisam doţivela šok. Glupo, ali, eto, Francuzi devojĉice ne doĉekuju aplauzom." „A vi ste ţeleli da vam pljeskaju?" ZainteresoVano ju je posmatrao. „Barem to." Konaĉno, sada se i ona osmehnu. „I bleh muziku. I paradu." „Ĉovek vam ne moţe zameriti. Ona je, dakle, bila treće dete?" Dina potvrdno klimnu glavom, a on nastavi: „Jeste li posebno bliske?" Pretpostavljao je da jesu, pa se iznenadio ĉuvši odgovor: „Trenutno nismo, ali opet ćemo biti. Ona je sada sva razapeta: ne zna taĉno je li Amerikanka ili Francuskinja. A to je katkad teško." „A teško je i imati petnaest godina." Setio se, pri tom kako je njegova sestra bila nemoguća u tim godinama. „Liĉi li na vas?" Sa Dininih slika na kojima se devojĉica videla iz daljine, to se nije moglo zakljuĉiti. „Ni najmanje. Slika je i prilika svog oca. Vrlo je lepa devojka." „Kao majka." Dina je nekoliko ĉasaka ćutala, a onda sa smeškom odvrati. „Hvala, gospodine." „ "ОГ1оуо su se, potom, vratili na razgovor o umetnosti. Ben se vi-e nije vraćao na bolne i liĉne teme, ali se ona povremeno pitala da je uopste sluša. Ĉinilo joj se kao da je ĉitavo vreme samo posma-ta i oĉima kazuje nešto drugo. Bila je već ponoć kada su im konaĉno u restoranu diskretno dali na znanje da je vreme da krenu. " rovela sam divno veĉe", reĉe ona srećno kada su se zaustavili Pored parkiranog jaguara. » ja , odvrati on, ali ne dodade više ništa. Ona upali motor, a " enu natrag, mahnuvši joj rukom. Posmatrala ga je u retrovizo0 se vraća svojim kolima, s rakama u dţepovima i glave zami74 Danijela Stii sijeno pognute glave. Već je bila legla u krevet i ugasila svetio, kad zazvoni telefon. Po brzom zujanju znala je da je meĊunarodni poziv. „Dina?", javi se Mark. „Zdravo, dragi. Gde si?" „U Rimu. U Hasleru, ako ti budem potreban. Jesi li dobro?" MeĊutim, veza je bila slaba, pa ga je jedva ĉula. „Dobro sam. Zbog ĉega si u Rimu?" „Šta? Ne ĉujem te..." „Pitam, zbog ĉega si u Rimu?" „Poslom. Zbog Sakoa. Posetiću Pilar preko vikenda." „Puno je pozdravi", viknu Dina, da bi je ĉuo. „Ne ĉujem te." „Rekla sam da je pozdraviš." „Dobro. Odliĉno. Hoću. Treba li ti novaca?" „Ne treba, sve je u redu." Potom se opet ĉulo samo nerazumljivo zujanje. „Volim te." Iz nekog razloga, morala mu je to reći, i morala je da to isto ĉuje od njega. Morala je da oseti da je na neki naĉin povezana s njim, ali je on, izgleda, bio beskrajno daleko.

„Volim te, Mark", viknu ona ponovo, ne shvatajući zbog ĉega su joj u oĉima suze. Ţelela je da on ĉuje te reći, da ih i sama ĉuje. „Volim te." „Šta?" A onda se veza prekinu. Brzo je pozvala meĊunarodnu i zatraţila da je spoje c Rimom. MeĊutim, dobila je vezu tek nakon dvadesetak minuta. Telefonistkinja u Hassleru javila se kratkim: „ProntoT Dina zatraţi gospodina Dirasa. Spojili su je s njegovom sobom. MeĊutim, nije se javio. U Rimu je bilo već deset sati izjutra. „Ţao nam je. Signore Diraš ie izišao." Ona leţe natrag u mraku i u mislima stade prebirati po veĉeri provedenoj sa Benom. f, Mark-Eduar Diraš šetao je Via Venetom u Rimu, razgledao izloge i s vremena na vreme zadivljeno se zagledao u kakvu zgodnu de-vojku u prolazu. Bio je predivan sunĉan dan. Ţene su nosile majice s uskim pojasom, bele suknje priljubljene uz skladne noge, i sandale što su im otkrivale crvene lakirane nokte. Mark je koraĉao s aktovkom pod rukom. Zapravo, ovaj kratak boravak u Italiji i nije imao nekog cilja, ali, na kraju krajeva, što ga ne bi sebi priuštio? Osim toga, obećao je... Obećao. Ponekad se sam sebi ĉudio što tako lako daje obećanja. Pa ipak, i dalje je to ĉinio. Malo zaslade, taj muškarac aristokratskog stasa u besprekorno sa-šivenom sivom odelu, i priĉeka da bezbrojni automobili poput mitraljeskog rafala protutnje mimo njega da u ludom meteţu jurnu na sve strane, naterujući pešake u beg. Osmehnu se, spazivši neku staricu kako izmahuje suncobranom, a potom izvodi i neki prostaĉki pokret. Es-so, signora. Sa suprotne strane ulice on joj se lako nakloni, ali ona i njega poĉasti istim gestom. Mark se nasmeja, pogleda na sat, pa poţuri u jedan kafić i tamo sede. Zaklonjen od sunca suncobranom sa svetlim prugama, divio se energiji i ekstazi koji su predstavljali samu suštinu Rima. Rim, taj ĉarobni grad... Moţda, na kraju krajeva, i vre-di odrţati obećanje. U jednom trenutku, ali samo u trenutku, pade mu na pamet neuspeli razgovor sa Dinom. Sva sreća što je gotovo nije mogao ĉuti. Ponekad, jednostavno, nije u stanju da razgovara s njom da joj se pribliţi, da podnese bol u njenim oĉima i oseti usamljenost u njenom glasu. Jasno mu je bilo da je to njeno stanje trajno, ali katkad naprosto nije mogao da se c njim uhvati u koštac. Moţda u svakodnevnoj koloteĉini San Franciska, ali ne i kada je razapet ozbiljnim u inostranstvu, ili kada se nalazi kod kuće u Francuskoj, ili pak ovde, u Rimu. On lagano odmahnu glavom kao da briše uspomenu na njen glas i stade ĉeţnjivo gledati uz ulicu. Sada ne moţe misliti na Dinu. Ne moţe. Ne. Ne, sada. Duhom je već odlutao hiljadama kilometara od nje, dok je pogledom paţljivo istraţivao gomilu prolaznika: eno zgodne plavuše; gle, visoka brineta; pa dva muškarca, zaĉelo Rimljani, u laganim lanenim odelima, guste tamne kose; zatim jedna visoka ţena, po svoj prilici Firentinka, nalik na neku damu s kakve renesansne slike. A onda spazi nju. Dugim koracima veselo je grabila ulicom, na svoj poseban koji se ne moţe oponašati; vitke noge kao da su joj plesale ploĉnikom, dok joj je predivna tirkizna suknja milovala bedra. Nosila je svetloljubiĉastu svilenu bluzu, lepe sandale i ogroman slanini šešir, koji joj je gotovo zaklanjao oĉi. Gotovo. Ali, ne i sasvim. Ništa ne moţe sakriti te oĉi, te safirne zvezde što se menjaju s njenim raspoloţenjima, od blještavila vatre do tajanstvenosti dubokog sinjeg mora. Duga kestenjasta griva spuštala joj se do ramena.

„Alors, cheri." Zaustavila se taĉno pred njim, i poţudne joj se usne raširiše u osmeh namenjen samo njegovom pogledu. „Ţao mi je što kasnim. Opet sam zastala da pogledam one lude narukvice." Kada je ustao da je pozdravi, s lica Mark-Eduara Dirasa bese sasvim nestala ona hladna uzdrţanost. Izgledao je kao deĉak, i to veoma zaljubljen deĉak. Zvala se Šan-tal Marten i nekad je bila manekenka kod Diora. Zapravo, punih šest i po godina njihova vrhunska manekenka. „I, jesi li kupila te narukvice?" Pogledom joj je milovao vrat, ali ona samo odmahnu glavom i kestenjasta kosa zalepršala joj ispod šešira što ga joj Mark bese poklonio upravo tog jutra. Frivolno, ali divno. Ali, takva je i ona bila. „Dakle?" Njene mu se oĉi osmehnuše i ona ponovo odmahnu glavom. Kraj leta 77 „Ne, opet ih nisam kupila." A onda, posve neoĉekivano hitnu mu jedan paketić u krilo. „Ali sam zato ovo kupila tebi!" Potom sede i saĉeka da Mark otvori paketić. „Tu me gates, petite sotte. Razmazićeš me, ludice." „A ti mene nećeš?" Ni ne saĉekavši njegov odgovor, ona mahnu konobaru. „Senta! Cameriere!" On joj smesta priĊe, i ona naruĉi cam-pari i sodu. „Šta ćeš ti?" „Ĉastiš me i pićem?" „Ma, zaveţi. Šta ćeš da popiješ?", odluĉno upita Šantal. Volela je da ima glavnu reĉ i uvek je pokazivala da je nezavisna. „Scotch." Ona naruĉi piće onako kako ga je on voleo. Mapk joj je dugo gledao u oĉi dok su sedeli pod suncobranom i dok se oko njih vrtelo šareno mnoštvo; bilo je upravo vreme ruĉku. „Hoćeš li uvek biti tako samostalna, ljubavi moja? „Uvek. A sada, otvori taj poklon." „Nemoguća si." Ipak, upravo ga je to oduvek fasciniralo kod nje. I privlaĉilo. Bila je poput divlje kobile koja nesputano jurca nizinama Kamarga. Jednom su zajedno bili onde u zemlji francuskih kauboja i predivnih, divljih belih konja. Otad ga je uvek pomalo podsećala na njih - ta neukroćena ţena, tek malo izvan dohvata, a manje ili više njegova. Manje ili više. Ipak je verovao da prevlaĊuje ono 'više'. Njihova veza trajala je već pet godina. Sada joj je bilo dvadeset devet. Imala je dvadeset i ĉetiri godine kada su se upoznali. Bilo je to onog leta kada Dina prvi put nije ţe-lela da pode s njim u Francusku. Bilo mu je neobiĉno to leto bez nje, a i teško je bilo objasniti porodici zbog ĉega nije došla. Morao je stalno da ponavlja kako joj nije dobro i da ne moţe da putuje, ali niko mu nije poverovao i svi su se iza njegovih leda pitali je li to Dina odluĉila da ga napusti ili je samo imala ljubavnika u Sjedinjenim Drţavama. Nikad ne bi shvatih IStlnil' Ha iVl /-ino mf?! Ло ĈA nCA^Q cniltQrlnm mPftll ntimQ Аз 7Р_ 78 Danijela Stil li da ostane kod kuće, da bude sama i slika, jer joj je odvratno to što mora da deli Marka s njima; odvratno joj je bilo i njegovo ponašanje meĊu njima, a još odvratnije da gleda kako i Pilar postaje poput njih. Kada je odbila da krene s njim, Mark-Eduar se zaprepastio. U ĉudu se pitao zbog ĉega Dina više ne ţeli da provodi leto s njegovom porodicom u Francuskoj. Odluĉio je, stoga, da joj pošalje nešto lepo, zajedno s pismom u

kome će je zamoliti da se predomisli. Imajući pred oĉima onu tuţnu osamnaestogodišnju lepoticu što je onog davnog dana sedela u njegovoj kancelariji, otišao je do Diora. Presedeo je ĉitavu modnu reviju, pravio beleške, gledao manekenke, paţljivo prouĉavao odeću, nastojeći da odredi šta bi najviše odgovaralo Dininom stilu odevanja. Ali, nikako nije uspevao da se usred-sredi na modele; paţnju su mu stalno zaokupljale manekenke. Posebno mu je u oĉi upala jedna izuzetno zgodna devojka, koja se kretala na naĉin koji je bio reĉit samo za njega. Ispoljavala je izvanrednu darovitost u poslu: vrtela se, okretala, klimala glavom - samo njemu, kako mu se ĉinilo - i on je bez daha, nepomiĉno sedeo. Na kraju revije potraţio ju je. Na trenutak je osetio nelagodnost, ali samo na trenutak. Kada mu je prišla u crnoj haljini od ţerseja, sasvim pripijenoj uz telo, kestenjaste kose skupljene u punĊu na prelepoj glavi, s onim izrazito plavim oĉima što ĉas razdiru a ĉas miluju, poţeleo je da je zgrabi i gleda kako mu se topi u naruĉju. On je bio razuman ĉovek, ĉovek koji vlada sobom i obuzdava se, i nikada ranije nije se tako osećao. To ga je i preplašilo i oĉaralo, i Šantal je po svoj prilici bila i te kako svesna svoje moći, razorne snage, koju je znala da veoma ljupko koristi. I tako, umesto da Dini kupi haljinu, Mark je kupio Šantal piće, zatim još jedno, pa još jedno. Završili su sa šampanjcem u hotelu Georges V, gde ju je, i sam iznenaĊen svojom smelošću, upitao srne li U7P,ti snhll Kraj leta 79 rukom neţno ga pomilovala po licu. „Ah, non, amour, pas encore. Ne još, ljubavi." 'Onda kada?', hteo je da joj dovikne, ali se uzdrţao. Nastavio je da joj se udvara, da joj laska, da je obasipa poklonima, dok mu se konaĉno nije podala, ĉedno i stidljivo, upravo tako da su mu od njenog dodira izgarali i srce i duša i telo. Proveli su vikend u stanu koji mu bese ustupio jedan prijatelj, u otmenom delu grada, na Aveniji Foš. U stanu je bila neobiĉno romantiĉna spavaća soba, sa balkonom sa pogledom na drveće što je neţno šaputalo. Ĉitavog ţivota Mark će pamtiti svaki trenutak tog vikenda, svaki zvuk i miris. Tada je shvatio da se nikad neće zasititi mademoiselle Šantal Marten. Uvukla mu se pod koţu, i više nije mogao zamisliti vrhunsko zadovoljstvo bez nje. Ispila ga je i oĉarala, pa umalo da nije poludeo od ţelje kakvu nikad dotle ne bese osetio. Neuhvatljiva, bizarna, izuzetna Šantal. Zajedno su bili već pet godina. U Parizu, Atini, Rimu. Kud god putuje po Evropi vodi je sa sobom, pri ĉemu je, naravno, u hotelima, restoranima i trgovinama predstavljala madame Duras. Tokom godina oboje se behu navikli na takvu vezu; jednostavno im je postala sastavni deo ţivota. Deo koji je njegovom ortaku, Dţimu Saliveni, bio poznat; ali o kojem njegova ţena, hvala nebesima, nije imala pojma. I za koji nikad neće ni saznati. Nije bilo ni razloga da joj kaţe. Pa, Dina time ništa nije gubila, govorio je sam sebi. Imala je u San Francisku svoj mali svet. On, pak, imao je Šantal i mnogo veći svet. Imao je sve što je ţeleo. Sve dok ima Šantal. Samo da to potraje za ĉitav ţivot. Ali, to Šantal nikako nije htela da mu obeća. „Allors, mon amur, tvoj poklon, tvoj poklon. Otvori ga!", navaljivala je izazovno ga gledajući, i njemu srce brţe zakuca. On najzad otvori kutiju i u njoj naĊe ronilaĉki sat. Tog jutra mu se divio i rekao da bi mu dobro došao na kupanju i u Antibu. „Boţe moj, ti si luda, Šantal", prekori je on, znajući da je cena 80 Danijela Stil

Pa, to je sada mogla sebi priuštiti, sada kad više ne radi kod Diora. Pre tri godine bila se povukla sa piste i otvorila vlastitu agenciju za manekenke. Nije dozvolila Marku da je izdrţava; nije htela da besposleno ĉuĉi u nekakvom pariškom stanu i samo ureĊuje kosu i nokte i njega išĉekuje. Nije ţelela da zavisi ni od koga, a najmanje od njega. Njega je to ponekad ljutilo, a i plašilo. Znaĉi, nije joj potreban, samo ga voli. Pa, barem je u to bio siguran. Bez obzira kako provodi vre-me dok je on u Sjedinjenim Drţavama Šantal ga voli. U to je bio siguran. A sklad koji vlada medu njima kada su zajedno, potpuno ga je u to uverio. „SviĊa ti se?" Plašljivo ga je posmatrala, drţeći ĉašu s camparijem. „Divan je", priznade on, a zatim dodade tihim glasom: „Ali, ti si mi još divnija." „Ma nemojte, gos'n?" vragolasto mu dobaci ona, i Mark oseti kako mu se budi ţelja za njom. „Treba ti dokaz?" „Moţda. Jesi li nešto naumio?" Obesno ga je posmatrala ispod oboda šešira. „Hteo sam da ti predloţim da ruĉamo negde u prirodi, ali, moţda..." Smešili su se jedno drugom. „Ruĉak u sobi, mili?" „Sjajna ideja", potvrdi on, pa mahne konobaru i na brzinu plati raĉun. Šantal ustade, zavodljivo se nagnuvši prema njemu, a onda odše-ta izmeĊu prepunih stolova dobacujući mu s vremena na vreme pogled preko ramena. On, opet, stade jedva ĉekati da budu sami. Hteo je da je zgrabi za ruku i odjuri s njom u hotel, ali je ona mirno hodala, uobiĉajenim korakom, u svom stilu, stopostotno sigurna da je Mark-Eduar Diraš upravo onde gde ona ţeli da bude. Zadivljeno ju je posmatrao. Za nekoliko trenutaka Šantal će biti upravo onde gde on ţeli da bude. U njegovu naruĉju, u krevetu. Kako su ušli u sobu. on Ini Kraj leta 81 strelovitom brzinom, ali ga ona nestašno odgurnu; neka malo priĉeka dok mu otkrije ono za ĉim toliko ţudi. Milovala ga je rukom i neţno ga grizla za vrat. Onda joj otkopĉa suknju, koja pade na pod, i ona se naĊe samo u ruţiĉastom donjem rublju. Potom navali na bluzu i umalo je ne raspara. Zaĉas je bila gola. Mark tiho zastenja. Sada je ona svukla njega, brzo i znalaĉki, pa se oboje sruĉiše na krevet. Ljubavni ĉin bio im je svaki put sve strastveniji i svaki put im budio sećanje na prvi zagrljaj. Mark bi se uvek zadovoljio, ali je i dalje ostajao gladan, s veĉnom ţudnjom da se uskoro opet spoji s njom. Ona se obrnu u krevetu i nalakti se, rašĉupane ali lepe kose. Posmatrala ga je bez reci, sa smeškom, i prstima ga neţno gladila po grudima, zatim po trbuhu, pa mu promuklo šapnu u uho: „Volim te, znaš." On se paţljivo, ispitivaĉkim pogledom zagleda u nju. „I ja tebe volim, Šantal. Moţda i previše. Ali, zaista te volim." Takvo priznanje iz usta ĉoveka kao što je Mark-Eduar Diraš niko ne bi oĉekivao. A najmanje Dina. Šantal se nasmeši i ponovo legne, pa na trenutak sklopi oĉi. Mark se istog ĉasa zabrinu. „Je li ti dobro?" „Naravno." „Znam da bi me ionako lagala. Reci mi ozbiljno, Šantal, je li ti dobro?" Izraz lica bio mu je veoma zabrinut. „Da dobro mi je", osmehnu se ona.

„Jesi li danas uzela insulin?" U glasu mu više nije bila ljubavna strast, već oĉinska briga. „Jesam, uzela sam. Ne brini. Ţeliš li da isprobaš svoj novi sat u kadi?" „Sada?" „Zašto da ne?" Ona se veselo nasmeši, i on se potpuno smiri. „Ili Dl. inat htp/i nsĉtr, Hriirm?" 82 „Да uvek hoću nešto drugo. Ali, ti si umorna." „Nikad preumorna kad si ti u pitanju mon amour." Ni on nije nikad bio preumoran kada je ona u bila pitanju. I dok su ponovo vodili ljubav, potpuno je nestalo razlike u godinama. U tri sata po podne opet su mirno leţali jedno kraj drugog. „Pa, zbilja smo dobro iskoristili ovo popodne", nestašno primeti ona, i on se osmehnu. „Jesi li imala nekakav drugi plan?" „Ni govora." „Bi li opet pošla u kupovinu?" Voleo je da joj ugaĊa, da je kvari darovima, da bude s njom, da joj se divi, da je upija. Sve ga je na njoj uzbuĊivalo: njen parfem, njeni pokreti, svaki njen dah. I ona je to znala. „Pa, baš bismo i mogli da malo procunjamo po dućanima" „Dobro." Ionako su doputovali u Rim zbog nje. Ovog leta ta ĉeka naporan posao, i ona će se u Atini dosaĊivati. Znao je koliko voli Rim, pa ju je uvek dovodio ovamo. Samo da joj udovolji. Osim toga, moraće je ostaviti samu tokom vikenda. „Nešto nije u redu?" upita Santal, paţljivo ga posmatrajući. „Ne, sve je u redu. Zašto?" „Uĉinilo mi se da si zabrinut." „Nisam zabrinut." Ipak, najbolje je svršiti s tim što pre. Samo nesretan. Moraću da te nekoliko dana ostavim samu." „Oh?" Pogled joj se sledi. „Pre odlaska u Grĉku moram u Antib, da obiĊem majku i Pilar." Ona se uspravi i prostreli ga pogledom. „A šta nameravaš sa mnom?" „Nemoj tako, draga. Ja tu ništa ne mogu. Ti to dobro znaš." „Zar Pilar nije već dovoljno odrasla da sazna za mene? Pa, ne bi se tako šokirala. Šta misliš? Ili me još ne smatraš dovoljno dobrom da bi me ikome predstavio? Ĉuj, nisam ja više naiobiĉniia m«npi/on. Kraj leta 83 kiĉa iz Diora. Sada vodim najveću agenciju za manekene u Parizu." Ipak, znala je da to u njegovu svetu nema nikakvog znaĉaja. „Nije stvar u tome, mada zaista mislim da Pilar nije dovoljno odrasla." Kada je Pilar bila u pitanju, uvek je bio strašno nepopustljiv, i to je uţasno ljutilo Santal. „A moţeš li me predstaviti majci?" „Iskljuĉeno." „A, tako." Ona spusti svoje dugaĉke noge pored kreveta, ustane i otapka na drugu stranu sobe, zgrabivši usput cigarete. Kod prozora se okrenu i besno ga pogleda. „Slušaj, Mark-Eduare, već sam pomalo sita tog skrivanja po zabaĉenim mestima dok ti posećuješ svoju porodicu." „Ne bih baš rekao da je Sen Tropez neko zabito mesto", odvrati on zlovoljnim glasom, u kojem više nije bilo ni traga strasti koja ih je spajala proteklih sati. „I, gde si ovog puta naumio da me smestiš?" „Moţda u San Remu?"

„Baš zgodno. E pa, neću tamo." „Moţda bi radije ostala ovde?" „Ne bih." „Zar moramo, Santal, opet mlatiti po istom? Pa, to je već zamorno. I ne samo to... Uopšte te ne razumem. Do sada ti je savršeno odgovaralo da bez mene ostaneš na Rivijeri Punih pet godina nisi se bunila, a sada je to odjednom postao problem." „Bi li hteo da znaš zbog ĉega?" upita ona i sevnu oĉima, „Jer mi je gotovo trideset godina, a već pet godina igram s tobom uvek iste !gre. I pomalo sam umorna od toga Putujemo po svetu i svugde se predstavljamo kao toboţnji monsieur i madame Diraš, ali u stvarno vaţnim mestima, u Parizu, San Francisku, u Antibu, moram da poda-vijem rep, da se odšunjam, da naprosto isparim. E pa, da znaš, muka mi je od toga. Gospodin ţeli ekskluzivan aranţman. Ja da sedim u Parizu i nola onHinp ПР nnVa7iiipm Ha sam ?iva л onda na posnodino84 vu zapovest izlazim iz naftalina. Gotovo je c time, Mark-Eduare, j'a više neću tako. Ili, barem, neću više dugo." Ona zaćuta, dok je on zapanjeno zurio u nju. Nije se usudio da je upita misli li to ozbiljno. I, u jednom strašnom trenutku, shvatio je da ĉuje vlastiti glas. „I, što sada od mene oĉekuješ?" „Još ne znam. Ipak, u poslednje vreme mnogo sam razmišljala o tome. Mislim da Amerikanci imaju izvrsnu izreku: 'Ili kuj il' ne mrĉi gaća.' „Meni to nije ni malo zabavno." „Ni meni San Remo nije zabavan." Isuse Hriste! Sve je uzalud! Marku se ote kratak uzdah On rukom proĊe kroz kosu i reĉe: „Santal, ne mogu te povesti u Antib." „Ti ne ţeliš da me povedeš u Antib. U tome je stvar. I to, povrh svega, nije bila jedina prituţba. Marku ne bese promaklo da se sada na spisku našao i San Francisko. Ranije nikada nije ţelela da ide u Sjedinjene Drţave. Zapanjujuće! „Smem li da te pitam šta je uzrok svemu ovome? Ne moţe biti samo tvoj trideseti roĊendan. Uostalom, tek je za ĉetiri meseca." Santal je ćutala, okrenuvši mu leĊa i gledajući kroz prozor. A onda se polako okrenu. „Neko me je nedavno zaprosio." Vreme kao da odjednom bese stalo, i Mark-Eduar se preplašeno zagleda u nju. ~*&<^ Još jedila u krevetu kad je telefon zazvonio „uma javi se Ben. „Molim?" pospano odvrati ona. „Oprostite, jesam li vas probudio?" „Manje-više." Kraj leta 85 „Pravi diplomatski odgovor. Nazvao sam vas da vas još malo gnjavim. Valjda ću ranije ili kasnije slomiti vaš otpor, pa ćete sklopiti ugovor s galerijom samo da me skinete s vrata. Kako bi bilo da ruĉamo zajedno?" „Sada?" iznenadi se ona, i dalje pospana, i okrene se prema satu ĉudeći se što je tako dugo spavala. „Ne, ne u osam sati ujutro. Moţe li oko dvanaest ili jedan? U Sosalitu. „A ĉega ima tamo?" „Sunca. A tog blagoslova mi s ove strane mosta nemamo baš uvek.. Jesam li uspeo da vas nagovorim?"

„Više-manje", nasmeja se ona. Koga li je to Ċavola zove u osam sati ujutro? I, zbog ĉega na ruĉak tako brzo? Sinoć su bili na veĉeri, prekjuĉe ruĉali u njenom ateljeu. Pitala se je li to pronašla novog prijatelja, budućeg revnosnog prodavca svojih slika, ili nešto drugo. I pitala se, takoĊe, da li je baš mudro opet se sastati s njim tako brzo. „Naravno." reĉe Ben. „Šta, naravno?" zaĉudi se Dina. „Pitate se je li pametno da ruĉate sa mnom. Jeste, naravno." „Nemogući ste." „Onda, da ruĉamo u gradu?" „Ne, više me privlaĉi Sosalito", prihvati sada ona bez razmišljanja i zaĉudi se samoj sebi što se smeši pogleda prikovanog za tavanicu. „U ovo doba dana lako me je smotati", objasni ona. „Još nisam popila kafu, pa mi odbrambeni mehanizam nije ukljuĉen." „Odliĉno. Dakle, da potpišete ugovor s galerijom sutra pre kafe?" „Mogla bih ja i da spustim slušalicu, Bene", zapreti mu ona kroz smeh. Već godinama nije ovako divno, sa smehom, poĉela dan. „Ne spuštajte dok se ne dogovorimo za ruĉak. Hoćete da doĊem 86 Danijela Stil l If l „U redu." A šta je to bilo u redu? Šta to radi, zašto ide na ruĉak s tim ĉovekom? Ipak, sviĊa joj se. A moglo bi biti i zabavno na tom ruĉku u Sosalitu. „Obucite farmerke." „U redu, vidimo se u podne." Stao je pred njenom kućom taĉno u dvanaest i dva minuta. Bio je odeven u dolĉevitku i farmerke. Na sedištu pored njega stajala je korpica prekrivena crveno-belom krpom, i iz nje je virio grlić boce. Ben joj otvori vrata i smesti korpicu na zadnje sedište. „Dobar dan, gospoĊo", pozdravi je on i srdaĉno se osmehnu kada ona sede do njega. „Palo mi je na pamet da bi bilo bolje da poĊemo na izlet. Odgovara vam?" „Još bolje." Ali, da li je bilo baš tako? Ima li smisla da ide na izlet s ovim ĉovekom? Razum madame Diraš govorio je 'Ne', dok je srce, Dinino srce, ţelelo da to po podne provede na suncu. Doduše, imala je ona i druga posla, i ako je stvarno ţelela sunca, na raspolaganju joj je bila terasa uz atelje. Dok je palio auto, Ben je pogleda i ugleda sitnu boru izmeĊu obrva. „Nešto vas muĉi?" „Ne", tiho odvrati Dina kada se auto udalji od ploĉnika. Ko zna nije li ih Margaret videla, pomisli ona. Dok su se vozili veliĉanstvenim mostom Golden Gejt Ben ju je zabavljao priĉama o nekim istaknutijim umetnicima koji izlaţu u njegovoj galeriji. Potom je malo zaćutao, pa su se oboje divili pogledu. „Lepo je, zar ne?" upita on, i ona potvrdi osmehnuvši se. Smem li da vam postavim jedno ne neobiĉno pitanje?" „Zašto ne?" odgovori ona pomalo iznenaĊeno. „Kako to da vi i vaš suprug ţivite ovde, a ne u Francuskoj? Koliko mi je poznato, Francuzi po pravilu ne vole da ţive daleko od svoje postojbine. Osim, naravno, kad moralu Kraj leta

87 Ona se nasmeja. To što je rekao bila je istina. „Marku je poslovno sedište u Sjedinjenim Drţavama. A, uostalom, on i ne boravi tako mnogo ovde. Najveći deo vremena provodi na sluţbenim putovanjima." „Onda mora da ste usamljeni." Bila je to više tvrdnja nego pitanje. „Navikla sam." Ben, meĊutim, baš nije bio spreman da u to poveruje. „Ĉime se bavite kada ste sami?" „Slikanjem", odgovoriše oboje će u isti glas i prasnuše u smeh. „To sam i mislio. A šta vas je, onda, bilo dovelo u Karmel? navali on s novim pitanjima. Ĉinilo se da ih ima punu vreću. Do tada je Dini bilo lako da na sva dadne odgovor „Kim. Uporno me je ubeĊivala da moram da se mrdnem nekuda." „I, je li bila u pravu?" On je pogleda i uĊe kolima u krivinu koja je vodila u vojni kompleks s druge strane mosta. „Jeste li se stvarno morali da se nekud mrdnete?" „Verovatno jesam. Već sam bila zaboravila koliko je Karmel lep. Nisam onde bila godinama. Odlazite li vi tamo svakog vikenda?" Neka sada on odgovara na pitanja, pomisli Dina, ne ţeleći više da s njim razgovara o Marku. „Odlazim kada god mogu. Ali, nikad onoliko ĉesto koliko bih ţe-leo. Tek tada ona primed da su krenuli uskim makadam putem i da se voze pored napuštenih bunkera i vojnih zgrada. „Bene, šta je ovo?" upita ona, radoznalo se osvrćući. Da nisu za-basali na neko podruĉje gde se snima neki film s posleratnom tematikom? S obe strane puta stajale su barake u raspadajućem stanju i već nhiipnp- ri;,riis Л\;РГР> i Vnmv npli <tn <;p. rin sflmop nuta. Kraj leta 89 „Stara kasarna iz prošlog rata. Iz nekog razloga još je odrţavaju, iako je sada prazna. Tamo iza nje je prelepa plaţa. Katkad dolazim ovamo da bih na miru razmišljao." On je pogleda smešeći se, i ona još jednom pomisli kako joj je ugodno u njegovom društvu. Baš je kao stvoren za dobrog prijatelja. Ostatak puta proveli su u prijatnom ćutanju. „Sve izgleda tako tajanstveno, zar ne? Divno je, a nigde nikoga", oglasi se Dina kada se njihov auto, jedan jedini, zaustavi nadomak same plaţe. Otkako su skrenuli s glavnog druma, nije videla ni jedna druga kola. „Nikad ovde i nema nikoga. A ja ni ţivoj duši nisam rekao za ovo mesto. Volim da ovamo dolazim sam." „Radite li to ĉesto? Kao što sami šetate plaţom u Karmelu?" upita ona. On potvrdno klimnu glavom i pruţi ruku da dohvati korpicu sa zadnjeg sedišta, pa se paţljivo zagleda u nju. „Posle one noći na plaţi nisam ni sanjao da ću vas ponovo sresti." „Ni ja. Ona naša šetnja i razgovor o umetnosti zbilja su bili nešto nesvakidašnje. A opet, ĉinilo mi se da se godinama poznajemo." „I meni. Ipak, verovao sam da je to stoga što tako mnogo liĉite na ţenu sa Vajetove slike." Dina se nasmeja i spusti pogled, a Ben nastavi: „Našao sam se u pravom ĉudu kada sam vas idućeg dana zatekao u svojoj radnoj sobi. Nisam znao kako da se ponašam da li da pokaţem da se poznajemo ili ne." „I, zbog ĉega ste prećutali da se znamo?" upita ona će s osme-hom, gledajući ga pravo u oĉi.

„Zbog prstena na vašoj levoj ruci. Mislio sam da će vam moţda biti neugodno ako to uĉinim." To i liĉi na njega, pomisli Dina, ta moć zapaţanja i obazrivost. Ben se malo namršti, zavali se u sedište i „Bi li vam bilo neprijatno kada bi se saznalo da smo zajedno na ruĉku?" „Ne vidim razlog za to", odvrati ona, ali po izrazu lica video je da hrabro nastoji da sakrije istinu. „Šta bi, Dina, na primer, vaš muţ rekao?" upita on neobiĉno blagim glasom. Htela je da mu kaţe da je nije ni najmanje briga, ali to ne bi bilo taĉno. Stvar je u tome što je jeste briga. I to veoma. „Ne znam. To pitanje nije nikad bilo na dnevnom redu. Ne idem ĉesto na ruĉkove s muškarcima" „A s trgovcima umetniĉkim delima koji ţele da izloţe vaše radove?" upita je Ben osmehujući se. Još su sedeli u kolima. „Ne, najmanje s trgovcima umetniĉkim delima. S njima nikad ne idem na ruĉkove." „Zbog ĉega?" Ona duboko uzdahnu i pogleda ga pravo u oĉi. „Moj muţ nije ni najmanje oduševljen mojim slikanjem. Smatra da je to lep hobi, zabava, ali umetnici su, po njegovom sudu, hipici i budale." „Pa, sad, to svakako vredi za Gogena i Maneaa" Trenutak ili dva je razmišljao, a zatim nastavio, oĉiju uprtih u nju da joj se ĉinilo da joj pogledom pali dušu. „Zar vas to ne boli? Niste li zbog toga prisiljeni da se odreknete bitnog dela svoje liĉnosti?" „Ne, zapravo nisam. Ja i dalje slikam." MeĊutim, Benu je bilo jasno da je ta njena tvrdnja laţna i da se zaista morala odreći svojih ţarkih ţelja „Smatram da je brak neka vrsta uzajamne razmene", nastavi Dina. „U njemu svako pravi neki kompromis." Ali, kakav je kompromis Mark pravio? Ĉega se on odrekao? Ben skrenu pogled sa njenog zamišljenog i tuţnog lica. „Moţda sam ja upravo u tome pogrešio kada sam se oţenio. ZaKraj leta 91 „Zar ste imali velike zahteve?" iznenadi se ona. „Moţda i jesam. Bilo je to tako davno, da više u to i nisam sasvim siguran. Ţeleo sam da bude onakva kakvom sam je oduvek zamišljao..." Glas mu zamre. „A kakva to?" „Oh", reĉe on, pa se zagleda nekuda naviše i ironiĉno nasmeja, „verna, poštena, ugodna, zaljubljena u mene. Onakva kakvu obiĉno svi ţele." Na to se oboje nasmejaše, i Ben zgrabi izletniĉku korpu i po-moţe joj da izaĊe iz kola. Bio je poneo i ćebe, pa ga je sad prostre pred njom na pesku. „Dobri Boţe, niste valjda vi pripremali taj ruĉak?" zaĉudi se Dina gledajući poslastice koje je izvlaĉio iz korpice. Salata od rakova, pašteta, francuski hleb, mala kutija s kolaĉima i vino. Našla se tu i još jedna manja kutija sa trešnjama i drugim voćem. Ona uze jedan par trešanja i zadenu ga iza desnog uveta.

„Divno vam pristaju trešnje, Dina, ali, jeste li probali groţĊe?" On joj pruţi jedan mali grozd, i ona njime ukrasi svoje levo uvo. „Co-vek bi pomislio da ste upravo ispali iz roga izobilja... Baš ste kao naslikani za gozbu u prirodi." „Zar ne da jesam?" prihvati ona šalu, pa leţe na ćebe, upre pogled put neba i ljupko se osmehnu. Osećala se strašno mladom i veoma srećnom. Zaista je bilo ugodno biti s njim. „Spremni za jelo?"Po-smatrao ju je odozgo, sa posudicom sa raĉjom salatom u jednoj ruci. Delovala je zapanjujuće lepo, tako opuštena na ćebetu, dok joj je voće izvirivalo iz kose. Opazivši da joj se Ben osmehuje, ona se seti trešanja i groţĊa, pa ih je skide s ušiju i nalakti se. „Pravo da vam kaţem, priliĉno sam proţdrljiva." „Odliĉno. Baš volim ţene s velikim apetitom." „I šta još? Šta još volite?" izazovno ga upita Dina, ne mareći što pitanje baš nije prikladno. Ţelela je da mu bude prijatelj, da sazna više o njemu, da mu se pribliţi. „Pa, da vidimo... Volim ţene koje plešu, ţene koje kucaju, ţene koje ĉitaiu i nišu 7a(im 7?™ v~ je slikaju... ţene zelenih oĉiju." On zaćuta, zagleda se u nju, pa jedva ĉujno dodade: „A vi?" „Kakve ţene ja volim?" nasmeje se ona. „Ma, ne izmotavajte se. Izvolite, pojedite nešto." On joj pruţi hleb i paštetu, i ona otkinu okrajak i prevuĉe preko njega ukusnim namazom. Popodne je bilo prekrasno; sunce je još stajalo visoko na nebu, povetarac je blago pirkao, dok su talasi zapljuskivali ţalo. S vremena na vreme proletela bi poneka ptica. Iz pozadine su u njih slepo zurile napuštene zgrade. Bio je to njihov svet. „Znate", oglasi se ona, pogledavši oko sebe i opet se okrenuvši prema njemu, „ponekad zaţelim da naslikam nešto ovakvo." „Pa, zbog ĉega ne naslikate?" „Mislite, kao Vajet? Nije to u mom stilu. Svako od nas ima svoj naĉin rada." On potvrdno klimnu glavom, oĉekujući da mu još nešto kaţe, i ona upita: „Bene, da li i vi slikate?" On odmahnu glavom, ţalosno se osmehnuvši. „Ma, zapravo ne. Nekad sam pokušavao. Meni je, na ţalost, sudbina da prodajem umetniĉka dela, a ne da ih stvaram. Ipak, i ja sam stvorio jedno umetniĉko delo." On se zamišljeno zagleda u zaliv. Let-nji vetar poigravao mu se kosom. „A šta to?" „Sagradio sam jednu kuću. Malu, ali bila je Ċavolski lepa. Napravio sam je uz pomoć jednog prijatelja." „Fantastiĉno", zadivi se ona. „A gde to?" „U Novoj Engleskoj. Tada sam ţiveo u Njujorku. Trebalo je da to bude iznenaĊenje za moju ţenu." „I, je li joj se svidela?" On odmahnu glavom i ponovo zalepi pogled za zaliv. „Nije. Nikad je nije videla. Napustila me tri dana pre planiranog Kraj leta 93 Dina je nekoliko trenutaka zbunjeno ćutala. Oboje se dakle, benu razoĉarali u ţivotu. „I šta ste uĉinili s njom?" „Prodao sam je. Neko sam se vreme bio strašno vezao za tu kuću, ali nikad mi u njoj nije bilo preterano zabavno. Uvek mi je boravak tamo bio bolan. A onda sam se preselio ovamo i kupio kuću u Karmelu." On se neţnim i tuţnim oĉima zagleda u Dinu.

„MeĊutim, saznanje da to mogu uĉiniti bilo je divno. Valjda nikad nisam bio tako oduševljen kao onoga dana kad sam dovršio tu kuću. Kakav ose-ćaj! To je stvarno bilo ispunjenje." Dina se blago osmehnu i potvrdi: „Tako sam se ja osećala kad sam rodila Pilar. Iako nije bio sin." „Zar je to zaista tako vaţno?" ozlovolji se on. „Tada je bilo. Mark je strašno ţeleo deĉaka. Ipak, sada mu to oĉigledno više nije vaţno. Oboţava Pilar." „A meni se ĉini da bih više voleo da imam kćer nego sina", pri-meti Ben. „Zbog ĉega?" iznenadi se Dina. „Devojĉice je lakše voleti. Ne moraš od njih tesati nikakvog muškarĉinu, niti se opterećivati svim onim beznaĉajnim glupostima. Jednostavno ih voliš, i gotovo." Videlo se da mu je ţao što nema dece, i Dina se upita hoće li se ikad ponovo oţeniti. „Ne, neću", izusti on ne gledajući je. „Šta nećete?" zbuni se ona. Opet joj odgovara na pitanje koje ona bese samo u mislima postavila, ali ne i izgovorila. „Neću se ponovo oţeniti." „Neverovatni ste. A zbog ĉega?" nastavi ona i dalje zaĉuĊena što joj je pogodio misao. „Nema smisla. Imam sve što mi treba. A sada sam i sav obuzet galerijama. Ne bi bilo pošteno. Jedino tari hih naf™ «^" —u- '-ja bi se trudila oko galerije koliko i ja. Pre deset godina nisam bio toliko oduševljen svojim poslom, a sada sam u njemu do grla." „Ali, ţeleli biste da imate decu, zar ne?" To joj se ĉinilo posve jasnim. „Da, ţeleo bih i imanje pored Beĉa. Ali, i bez toga mogu da ţivim. A vi?" „Zaboga, ja već imam dete. Hoćete da kaţete, ţelim li još neko?" upita ona u nedoumici. „Ne, ne to, mada moţda mislim i na to. Nego, nameravate li vi, i kada, da se ponovo udate?" Netremice ju je posmatrao svojim izrazito zelenim oĉima. „Ali, ja to već jesam. Udata sam." „I sretni ste u braku, Dina?" To neposredno pitanje bolno je pogodi. Htela je da odgovori da jeste, ali se predomisli. „Ponekad. Zadovoljavam se c onim što dobijam." „Zašto?" „Jer on i ja imamo zajedniĉku prošlost." Nije ţelela da pred Benom izgovori Markovo ime. „To se niĉim ne moţe, nadoknaditi, niti se moţe poreći ili zaboraviti. Prošlost postoji." „Lepa?" „Povremeno je bila. Kad sam shvatila pravila igre", posve iskreno priznade ona, ne ţeleći da zavarava samu sebe. „A to su?" upita je on tako neţnim glasom da ona poţele da posegne rukom za njim i ne govori više o Marku. MeĊutim, Ben joj je sada prijatelj. I ona ima pravo samo na njegovo prijateljstvo i ni na šta više. Prema tome, sasvim je u redu što govore o Marku. „Kakva su to bila pravila?" nije odustajao Ben. Dina uzdahnu i sleţe ramenima. „Bezbroj zabrana. Ne odupiri se muţevljevim ţeljama, ne pitaj Previše, ne poţeli da vodiš svoj ţivot, a pogotovo ne kao slikarka... ^*U. ПекдН IP nrpmci mpni Kin vpnma Hnliar Otar mp ip nndp smrti 94 Danijela Stil

ostavio u škripcu, bez prebijene pare, i nisam znala kuda da se okrenem. Mark me je iz toga izvukao. Verovatno nisam ţelela baš toliku pomoć koliku mi je pruţio, ali je on to uĉinio. Pruţio mi je utehu i dom, porodicu i sigurnost, i konaĉno mi dao Pilar." Nije spomenula ljubav. „Je li se sve to isplatilo? Isplati li se danas?" „Po svoj prilici. Ta, ostala sam u toj vezi, volim ono što imam." „Volite ga?" Dina potvrdno klimnu glavom. „Oprostite mi, Dina. Nisam to smeo da vas pitam." „Zašto ne? Pa, prijatelji smo." „Da", nasmeši se on. „Jasno. Hoćete li da se prošetamo ţalom?" On skoĉi na noge i pruţi joj ruku da joj pomogne da ustane. Ruke im se nakratko spojiše, a onda se on okrenu i dugaĉkim koracima za-brza prema vodi, mahnuvši joj da poĊe za njim. Dina je polako koraĉala i razmišljala o njihovom razgovoru. Barem je sve razjašnjeno; ona zaista voli Marka. Sada bar neće imati neprijatnosti s Benom. Na tren ili dva bila se toga pobojala; na odreĊen naĉin, veoma ju je privlaĉio. Ben joj pruţi nekoliko školjki, pa zagazi u more do kolena. Pola sata ranije bio je skinuo sandale, i sad se kao kakav visok, sretan deĉak igrao talasima. Dina ga je ĉa smeškom posmatrala. „Da se utrkujemo?" nestašno joj predloţi on kada se, ponovo nade pokraj nje, i ona radosno prihvati izazov. Da je sad Pilar vidi! Da vidi svoju majku i nekog muškarca kako se utrkuju poput dece! Ali, dok je bez daha jurila po vlaţnom pesku, sa vetrom koji joj je mrsio kosu, Dina se i jeste osećala kao kakva devojĉica. Konaĉno se zaustavi, pa se, sva zadihana, stade smejati, i kad Ben protutnja pored nje, ona samo zatrese glavom. „Odustajete?" dobaci joj on. Ona mu potvrdno klimnu glavom i on dokasa natras plaţom i Kraj leta 95 bese opruţila na pesku. Sunce joj je svojim crvenim zracima ukrašavalo tamnu kosu. Ben se spusti pored nje, pa su oboje sedeli, posma-trali more i hvatali dah. Malo kasnije, Dina se okrenu prema njemu, znajući unapred šta će ugledati: oĉi boje puĉine što ĉekaju njen pogled. „Dina", zausti on, pa se beskrajno dugo zagleda u nju, a onda se polako naţe prema njoj i prošapta u njenu tamnu kosu koju je mrsio vetar. „Oh, Dina, volim te..." Više se nije mogao obuzdati, ruke mu se obaviše oko nje i usne mu se neţno priljubiše uz njene... Ona mu uzvrati zagrljaj i prihvati poljubac, usnama gladnim poput njegovih. Dugo su tako sedeli zagrljeni, milovali lice jedno drugom, gledali se u oĉi i ćutali. Reci im nisu bile potrebne, imali su jedno drugo, a kazaljke vremena kao da benu stale. Konaĉno se Ben odmaknuo, nemo ustade, tiho i polako, i pruţi joj ruku. S rukom u ruci vraćali su se ţalom. I u kola su ušli bez reci. Neko vreme Ben je sedeo zabrinuta izraza lica. „Trebalo bi da ti kaţem, Dina, da mi je ţao, ali nije." „Nije ni meni", odvrati ona glasom kao da je u šoku. „Ipak, ne shvatam." „Moţda ni ne moramo da shvatimo. Još moţemo biti prijatelji." Gledao ju je i pokušavao da se nasmeši, ali u njenim oĉima video je samo nemir. „Ne osećam se izneverenom. Barem, ne od tebe." Htela je da mu to da na znanje.

„A od sebe?" „Moţda. Mislim da jednostavno ne razumem." „I ne moraš. Bila si vrlo jasna kad si priĉala o svom ţivotu. Ne moraš ništa razumeti ni objašnjavati", reĉe joj Ben veoma neţnim gla96 Danijela Stil Ali ona to nije ţelela, i to ju je najviše ĉudilo. Uopšte nije ţele-la da zaboravi. „Jesi li ono stvarno ozbiljno rekao?" upita ga, imajući na umu njegovo 'Volim te'. Videvši da ju je shvatio, ona nastavi: „I ja to ose-ćam. To je zbilja pomalo ludo." „Zar ne da jeste?" On se glasno nasmeja i poljubi je u obraz. „Moţda je ĉak i veoma ludo. Ipak, ma što mi osećali, ne nameravam da ti uništim ţivot. Imaš sve što ţeliš, i ja ne smem unositi nemir u tvoj svet. Verovatno si svih ovih osamnaest godina nastojala da se pomiriš s tim ţivotom." Bilo je to taĉno. „Obećavam ti, Dina, da te neću povrediti." „Ali, šta onda da radimo?" upita ona glasom deteta izgubljenog u njegovom naruĉju. „Ništa. Bićemo velika deca, oboje. I dobri prijatelji. Odgovara li ti to?" „Po svoj prilici, moraće da mi odgovara", sloţi se ona tuţno, ali s olakšanjem. Nije ţelela da vara Marka. Za nju je vernost u braku bila vrlo znaĉajna. On upali auto, pa se odvezoše kući. Putem su vrlo malo razgovarali. Dina je znala da će joj taj dan dugo ostati u sećanju. Ĉinilo joj se da se već voze ćelu veĉnost, a onda. konaĉno, stadoše pred njenom kućom. „Hoćeš li mi katkad svratiti u atelje na ruĉak?" upita ga ona tako izgubljenim glasom, da ga bol probode svom silinom. Ipak, poĊe mu za rukom da se nasmeši. „U svako doba. Nazvaću te uskoro." Dina klimnu glavom i iziĊe iz kola. Nije stigla ni da se okrene, a Ben se već bese odvezao. Sporim korakom popela se stepenicama u spavaću sobu legla na krevet, a onda baci pogled na telefon i spazi Markovu poruku. Margaret je bese zapisala toe nonodne.va Dina nmrifa nnrnVn ; гх.,х,„; Kraj leta 97 se. 'Molim te, nazovi. Mark.' Ne, nije ţelela da ga sada pozove, nije ţelelada mu sada ĉuje glas. Ne sad. Ali, znala je da mora. Mora se silom vratiti u svoj ţivot, otrgnuti se od onog sna tamo na ţalu. Tek nakon pola sata konaĉno se ohrabri i nazva. Dobila je Rim, hotel Hosier, \ zatraţila da je spoje c Markovom sobom. Ovog puta bio je u sobi. „Mark? Ja sam." „Da. Zdravo", pozdravi je on neuobiĉajeno hladnim glasom. „Dina ovde", dodade ona, pomislivši za trenutak da nije razumeo ko ga zove. Onda se seti koliko je sati. U Rimu je bilo dva sata posle ponoći. Oĉito je bio ĉvrsto zaspao. „Da, da, znam. Spavao sam." „Oprosti. Prošli put nam se veza prekinula, pa sam, kada sam našla tvoju poruku, pomislila da je moţda u pitanju nešto vaţno." Odjednom joj je bilo nekako neugodno. Po Markovom glasu ne bi se reklo da je spavao. „Taĉno. Gde si bila?" Boţe, zbog ĉega mu je glas tako hladan? Zašto sada? Pa, mora naći neki razlog - razlog da se ne zaljubi u Bena. Razlog da ostane verna.

„Bila sam napolju. U kupovini." Odvratna joj je bila ta laţ, ali, sta da mu kaţe? Ljubila sam se c Benom Tomsonom na plaţi? „Je li ti u Rimu dobro?" „Izvrsno. Ĉuj..." Mark zaslade, oklevajući. „Nazvaću te." „Kada?" Morala je to da zna. Morala je da ga ĉuje, njegov glas morao je da joj stalno odzvanja u ušima. To će joj svakako ublaţiti bol zbog onoga što ne moţe imati. „Kada ćeš me nazvati?" „Sutra. Krajem nedelje. Zvaću te, ne brini. D'accord?" „Da, u redu, odliĉno." Ipak, pogodio ju je njegov ton. „Volim te." Pokušala je da mu se pribliţi molbenim glasom, ali on kao da nije Ĉun vi l 98 Danijela Stil Kraj leta 99 „Takode. dao." I ne rekavši više ništa, on spusti slušalicu, ostavivši Dinu da i dalje sedi i zuri u telefon, potpuno odsutna duhom. Te je veĉeri Dina sama veĉerala u ateljeu, a zatim je pola sata ostala stojeći na maloj poploĉanoj terasi, gledajući kako sunce zalazi iza zaliva. Da ga nije oterala, mogla se tom prizora diviti zajedno sa Benom. Zbog ĉega je to uĉinila? Da bi se osećala poštenom kada nazove Marka negde na dragoj strani zemaljske kugle? Niz lice joj se stadoše kotrljati suze. A onda zaĉu zvono na vratima, pa poskoĉi. Naj-pre odluĉi da ne otvara, ali onda pomisli da je to moţda Kim stigla. Videće svetio u ateljeu, pa će znati da se skriva. Krajiĉkom bluze ona obrisa suze i bosonoga pohita zadnjim stepenicama. Nije joj ni palo na pamet da upita ko je; samo je otvorila vrata, umorna, rašĉupana devojĉica u farmerkama, bosih nogu, kose spuštene preko oĉiju. Ona diţe pogled oĉekujući da ugleda Kim, a onda iznenaĊeno ustukne, spa-zivši posetioca, Bena. „Jesam li naišao u nezgodnom trenutku?", upita je on, a kada ona odmahnu glavom, on nastavi: „Moţemo li da porazgovaramo?" I na njemu se, kao i na njoj, videlo da je zabrinut. Dina samo klimnu glavom, i on brzo uĊe u kuću. „DoĊi gore, u ateljeu sam." „Radiš?", upita on, ali ona odmahnu glavom. „Razmišljam." ,Д ja" Ona tiho zatvori vrata, pa se zajedno popeše stepenicama. Pošto mu ponudi da sedne u njenu omiljenu naslonjaĉu, ona ga upita: „Kafu ili vino?" „Ni jedno ni drugo, hvala." Sada je odjednom izgledao veoma nervozan, kao da se pita zbog ĉega je došao. Sedeo je u naslonjaĉi, zatvorenih oĉiju, provlaĉeći rukom kroz kosu. „Ovo je ludo, nije trebalo da doĊem." „U tom sluĉaju..." On širom otvori oĉi i nesigurno se nasmeši. „U tom sluĉaju, i meni je. Dina, ja, ovaj, znam da je to ludost... ali, do Ċavola, volim te. I osećam se kao nerazumno dete. Ne bih smeo da budem ovde. Nemam baš ništa pametno da ti kaţem, osim onoga što sam ti rekao danas na plaţi." On obori pogled. „Samo da te volim." U sobi zavlada tišina. Dina ga je dugo gledala oĉiju punih suza. A onda, uzdahnuvši. tiho reĉe: „I ja volim tebe."

„Znaš šta sam došao da ti kaţem? Da prihvatam sve. Jedan trenutak, jedno veĉe, jedno leto. Nakon toga ti neću smetati. Pustiću te da odeš svojim putem. Ali, ne mogu mirno da gledam kako gubimo ono što bismo mogli imati." On je ponovo pogleda. Lica vlaţnog od suza koje su polako kapale na bluzu umazanu bojom, ona mu se sme-šila, pruţajući mu ruku. Ben je ĉvrsto uhvati i privuĉe k sebi. „Nije li ti to ludo?" „Jeste. I to veoma ludo. A na kraju leta?" „Rastaćemo se." „A ako ne budemo mogli?" „Moraćemo. Ja ću sebe prisiliti na to, jer znam da će to biti radi tvog duševnog mira. A ti?" „Verovatno ću i ja smoći snage da to uĉinim. Uostalom, nije me briga što će tada biti, jednostavno te volim", odgovori Dina i zagrli ga. Drţeći je u zagrljaju, Ben se srećno nasmeši. To je bilo ono što Je hteo da ĉuje. Iznenada se oseti slobodnim i uzbuĊenim i poletnim. „Hoćeš li, Dina, sa mnom, mojoj kući? Kod mene je nered, ali vbih da svoj dom podelim s tobom, hteo bih da vidiš moje blago • Ţelim da ti pokaţem svoje dragocenosti, da ti dam svoj ţivot. Pro-yeŠću te galerijama, objasniti kako se u njima radi. Ţelim da s tobom Setam plaţom u Karmelu, ţelim... Oh, Dina, draga, najdraţa. Volim te" 100 Danijela Stil Kraj leta 101 On je uze u naruĉje, pa se nasmejani spustiše stepenicama. Dina se na trenutak seti Margaret. Sva sreća što ima slobodno veĉe. Ipak, misao joj se samo na trenutak zadrţa na sluţavci, a na Marku ni toliko. Sada je Benova. Ovog leta biće njegova. „Dobro jutro", zaĉu se neţan Benov glas i ona otvori oĉi. Soba joj je bila nepoznata. Dina se zagleda u svetloţuti zid. Kapci na velikim prozorima s pogledom na zaliv bili su širom otvoreni, i sunĉevi zraci slivali su se u prostoriju. Ispred samog prozora rasla su stabla, i iz njihovih krošnji orila se pesma ptica. Bio je divan, topao letnji dan; ĉovek bi pre rekao da je septembar nego jun. Dinin je pogled lutao svetloţutim zidom i oduševljeno se zalepio najpre za jedan akvarel plaţe, potom za jedan manji pastel, i najzad za jednu sliku u ulju. Profinjeni i vedri umetniĉki radovi, kao i sam Ben. Ona zevnu i protegli se, pa se nalakti i osmehnu Benu koji ju je gledao lica ozarena novom ljubavlju. „Već sat vremena ĉekam da se probudiš. Mislio sam da ćeš zau-vek ostati da spavaš", ukori je on glasom koji više nije bio kao u ljubavnika već kao u nestašna deĉaka. „Valjda sam bila malĉice umorna", nasmeje se ona i zavuĉe natrag medu ĉaršave, s rukom na njegovom bedru. Bila je to duga, strastvena noć u njegovom naruĉju. Zaspali su tek u zoru. „Je li to prigovor?" „Aha", potvrdi Dina i usnama preĊe duţ njegove noge, pa se zaustavi na bedru i poljubi neţnu belu koţu pod kojom je kucala tanka vena. „Dobro jutro, ljubavi moja." Ona se nasmeši, osetivši kako se Ben uzbuĊuje i neţno je privlaĉi u zagrljaj. „Jesam li ti jutros već rekao da te strašno volim?" Vezno ju je gledao u oĉi, i ona na njegovom licu ugleda ono o ĉemu je ĉesto sa-

to neka strast, neka osloboĊena ljubav za kojom je odavno ĉeznula i već gotovo prestala da veraje da uopšte postoji. „Volim te, Dina... volim te", ponovi joj on, i reci mu se utopiše na njenim usnama, u prvom jutarnjem poljupcu. Potom lagano kliznu na nju i steţe je, dok se ona blago protivila, smejala i vrpoljila. „Imaš nešto protiv?", iznenadi se Ben, premda ga njen odgovor, po svoj prilici, nije mogao pokolebati u naumu. „Pa, nisam ĉak ni zube oprala. Ni poĉešljala kosu, ni..." bunila se Dina, kikoćući se i mrseći mu neoĉešljanu kosu, dok ju je on poljupcima ućutkivao. „Bene... moram..." „Ne, ne moraš. Volim te takvu kakva si", uveravao ju je on. „Ali, ja..." „Psst..." „Bene!", uzviknu ona, no u trenutku zaboravi zube i kosu, presretna u zagrljaju u kojem su im se tela stapala, ponesena i prepuštena plimi uţivanja. „Jesi li pospana, draga?", šapnu joj Ben gotovo dva sata kasnije. Ugodno sklupĉana u njegovom naruĉju, s nogom zapletenom izmeĊu njegovih, Dina potvrdi: „Aha... Bene?" „Molim?", odazva se on neţno u toplo Ijetnje jutro. „Volim te", reĉe ona gotovo detinjim glasom. ,Д ja tebe volim. A sad spavaj." Odspavala je još dva sata. Kada je ponovo otvorila oĉi, Ben je stajao pri dnu kreveta, odeven u plavo prugasto odelo, sasvim u stilu Poslovnog ĉoveka, sa posluţavnikom u raci. „Šta to radiš?", upita ga Dina i zbunjeno se uspravi na krevetu, mkom poĉešljavši kosu. Krevet je mirisao slatkim mirisom njihovog ljubavnog ĉina. Odjednom Dini bi neugodno što je naga i neoĉešljana. „Koliko sam «n 102 Danijela Stil „Nisi dugo. I ja bih tako izgledao da ne moram na poslovni ruĉak. Juĉe sam jedan otkazao, a uĉinim li to i danas, Sali će mi sigurno dići ruke od posla. Ali, brzo ću se vratiti." Ona se nasloni na jastuke u širokom krevetu za dvoje, i on joj stavi posluţavnik na kole-na. „Nadam se da će ti se ovo svideti." Bile su tu kifle, voće, bela kafa i jedno paţljivo skuvano, rovito jaje. „Nisam znao šta voliš za doruĉak", objasni Ben s mladalaĉkim osmehom na licu. Dina zaprepašćeno pogleda doruĉak, pa onda njega. Što da mu kaţe? Ušao je u njen ţivot na jednoj plaţi u Karmelu, a sada joj donosi za doruĉak rovita jaja i kiflice, i još se izvinjava jer ne zna što joj se sviĊa. Vodili su ljubav ĉitave noći i veliki deo jutra; rekao joj je da je voli, a i ona njemu, i nije se osećala krivom što se budi u njegovom, a ne u svom krevetu, krevetu koji je već osamnaest godina delila s Markom. Ovog jutra uopšte je nije bila briga za Marka. Osećala se srećnom, mladom i zaljubljenom, i sve što je ţelela bilo je da bude s Benom. Ona ga pogleda s ushićenim smeškom, pa uzdahnu i uze jednu kiflicu. „Dragi gospodine, moram vas upozoriti da biste me mogli sasvim razmaziti, pa ću za samo nedelju dana postati naprosto nepodnošljiva." „Ne, nećeš", odvrati on veselo i ubedeno. Sada je opet delovao sasvim odraslo.

„Da, hoću." Ona blaţeno sklopi oĉi, grickajući pecivo. „Zahteva-ću kiflice svakog jutra, rovita jaja, belu kafu..." Ona ponovo otvori oĉi i pogleda ga veselo i vragolasto. „Ĉak ću zahtevati da ne ideš u kancelariju, već da ostaješ kod kuće kako bismo svakodnevno vodili ljubav." „Ni u snu se tome ne nadaj." „Ma nemoj? A što da ne?" Kraj leta 103 „Jer je sutra na tebe red da pripremiš doruĉak. Ovde vlada demo-kratija, draga moja. U ovoj zajednici poslovi se dele. Jedno drugo ćemo razmaziti, jedno drugom spravljati rovita jaja." On se naţe da je još jednom poljubi. „I, upamti, ja hoću prţena jaja." „Zapisaću to", naceri mu se ona. „Ne moraš, ja ću te već podsetiti", obeća on i ustade. „U redu." Ona nastavi da doruĉkuje, savršeno srećna i opuštena. Ĉinilo joj se da ţivi s njim već mesecima, ako ne i godinama. Uopšte joj nije bilo ĉudno što se Ben smeška njenim golim dojkama, dok ona sipa belu kafu iz svetloţutog bokalĉića. Odnos im je prisan, jednostavan, istinski. Daleko od formalizma i obreda u njenoj kući. Već je bila naĉisto s tim da joj se Benov naĉin ţivota više sviĊa. Taj ţuti bokalĉić ĉinio joj se kao nešto ĉvrsto, trajno, a ne lomljivo kao li-moški porcelan s plavim cvetnim šarama Markove majke. „Što ćeš danas raditi?" „Mislim da ću se najpre okupati." Ona se namršti, pa se oboje nasmejaše. „Volim te baš ovakvu." „Ti si malo prase." Ona ga ĉvrsto zagrli, i on je opet poljubi. Kada se ponovo odvoji od nje, ona samo ţalosno zakoluta oĉima. „Boţe, moţda ću morati da otkaţem i današnji ruĉak." „Pa, i posle će biti vremena. Ili...", zausti ona, kao da namerava da ga upita hoće li se videti uveĉe, ali odgovor je već bila spazila u njegovim oĉima „Ne postoji 'ili', Dina. U galeriji završavam u pet. Mislio sam da bismo mogli poći na neko mirno mesto na veĉeru. Moţda negde u marinu." „Baš bih volela." Ona se ponovo zavali medu jastuke i veselo se nasmeši, ali, susrevši njegov pomalo zabrinut pogled, odmah upita: „Nešto nije u redu?" 104 Danijela Stil „Sve je u redu, što se mene tiĉe. Nego, pitam se kako se ti ose-ćaš... ovaj, u vezi s izlaskom. Ne ţelim da ti stvaram neprilike." Morao je samog sebe da podseća da ona ima i drugi ţivot, da nikad neće biti potpuno njegova, da mu je samo pozajmljena. Kao kakvo umet-niĉko delo iz tuĊeg muzeja, nešto što ne moţe trajno imati i drţati na zidu svoje galerije. Upravo zato biće mu beskrajno dragocena u vremenu koje će provesti zajedno. „Da se ne suoĉiš s problemima, ako budemo izlazili zajedno?" On usmeri svoje zelene, neţne i širom otvorene oĉi pravo u njene. „Ne bi trebalo da ih bude. Zavisi od toga šta ćemo raditi, kuda ćemo ići, kako ćemo se ponašati. Verujem da će sve biti u redu." Ben na to samo nemo klimnu glavom. Ona mu pruţi ruku, i on je bez reci prihvati i ponovo sede na krevet. „Ne ţelim da uĉinim ništa zbog ĉega bi kasnije ispaštala."

„I nećeš. A -sad, prestani da brineš. Sve će da bude dobro." „Stvarno to mislim, Dina. Neću da zbog ovog kasnije patiš." „Zar ne misliš da ćemo oboje patiti?" „Šta time hoćeš da kaţeš?", iznenadi se on. „Hoću da kaţem da će ovo biti najlepše leto mog ţivota, a nadajmo se i tvog. Kada se završi, kada se oboje vratimo u svoju koloteĉinu, zar ne misliš da ćemo patiti?" On klimnu glavom i pogleda lepu ruku koju je drţao u svojoj. „Kaješ li se zbog odluke?" Dina zabaci glavu i zvonko se nasmeja, a onda ga neţno poljubi u obraz. „Ni najmanje", odgovori ona, a onda dodade ozbiljnim tonom: „Mislim da bismo bili ludi kad ne bismo oĉekivali da ćemo kasnije patiti. Ako je ova naša veza imalo vredna, ako je lepa, ako nam je do nje stvarno stalo, u tom ćemo sluĉaju patiti. Na to moramo biti spremni." „Ja sam spreman. Sto se mene tiĉe. Ali..." Kraj leta 105 „Ali, šta? Ne ţeliš da i mene povrediš? Ne ţeliš da i ja patim? Ili, da te volim? Ne budi budalast, Bene. Naša je ljubav vredna te cene." „Shvatam. Slaţem se. Ali, ţelim da budem i diskretan. Ne bih hteo da zbog mene imaš problema s Markom." Ĉuvši muţevljevo ime, Dina se gotovo šćućuri. Ben se naţe prema njoj, brzo je poljubi i ustane. „Mislim da smo dosta rekli za jedno jutro." Bilo mu je mrsko i da pomisli na ono što će se dogoditi na kraju leta, a sad je bilo teško i poverovati da će to vreme doći. Ta, njihovi zajedniĉki trenuci tek behu poĉeli. „Gde ćeš biti u pet sati? Ovde?" dobaci joj on s vrata, pogledavši je preko ramena. Dina odmahnu glavom. „Biće bolje da odem kući." „Da doĊem tamo po tebe?", upita ona, pomalo oklevajući. „Naći ćemo se ovde." On klimnu glavom, nasmeja se i ode. Trenutak kasnije ĉula je kako je upalio svoja mala nemaĉka kola i odvezao se. Ona prošeta po sobi, pa sede naga na ivicu kreveta i prekrsti noge. Smešila se. Najradije bi zapevala. Srećna je i zaljubljena. Kako je to divan muškarac, kako neţan, kako paţljiv i mudar! A i zabavan je; voli da se sme-je, da priĉa viceve i bezbrojne šale. Prošle joj je noći priĉao o svojoj mladosti, pokazivao joj albume sa svojim fotografijama iz deĉaĉkih dana, sa slikama svojih roditelja, sestre i porodiĉnih prijatelja, od ko-J'h su mnogi bili poznati slikari, glumci, dramatiĉari i pisci. Albumi su još i sada leţali otvoreni na podu. Kućica mu je bila udobna, sasvim drukĉija od one u Karmelu. Kuća u Karmelu bila je veća, i u njoj su preovlaĊivali isti blagi tonovi boje peska kao i na plaţi: belo, drap, sivo, prljavosvetlosmeda boja drveta i neţna ţućkastobela boja vune. Kuća u gradu bila je, me*^ , Dravi mali rlracrnli ^тмГепа vknkn na Tele.praf Hilu. i nretr106 Danijela Stil

pana slikama i knjigama. U dnevnoj sobi stajala su dva udobna kauĉa sa crvenim koţnim presvlakama; svuda unaokolo lepo ukoriĉene knjige, uglavnom o umetnosti. Zidovi su bili neţne drap boje i na njima su se isticale dve slike; pod je bio od starog poliranog drveta, a tepih orijentalan, ali ne onako raskošan kao oni što ih Mark bese davno doneo iz Irana. Benov mali dom nije predstavljao nikakvu pozornicu, već udobno i lepo mesto, ureĊeno po njegovoj ţelji, gde je provodio veĉeri sa svojim prijateljima i umetnicima. Tu je i kamin u kojem se ĉesto loţi, sa bronzanim podupiraĉem za drva, donesenim iz Francuske. U jednom uglu stajao je naslonjen kontrabas. Našli su se tu i pijanino, gitara, jedan predivan staroengleski sto, kao i bronzano Sezanovo poprsje. Posvuda je vladao nekakav simpatiĉan nered, nekakva elegantna zbrkovitost. Neki su predmeti bili dosta vredni, ali većina ih je bila vredna samo njemu i onima koji ga vole. Dnevna soba bila je sasvim u Benovom stilu, kao i predivna mala spavaća soba, sva u ţutom, sa pogledom na zaliv, a vedra kao jutarnje sunce. Ben se naprosto diĉio terasicom na kojoj je stajalo poredano šareno cveće i dve udobne naslonjaĉe od kanafasa, izbledelih boja. Osim tih prostorija, bili su tu i kuhinja i još jedna soba koja je Benu sluţila za rad. U nju bese smestio nekoliko retkih slika, mnogo fascikli i još jedan sto. Ta dodatna soba omogućavala mu je da radi i kod kuće, i, kao i njegov auto, bila je korisna, a ne luksuzna. Razgledajući stan, Dini opet pade na um da Ben podjednako voli i udobnost i prefmjenost i da, na neki sebi svojstven naĉin, uvek uspeva da to dvoje sretno pomiri. Dina navuĉe njegov beloplavi svileni kućni ogrtaĉ, iziĊe na terasu i sede u jednu naslonjaĉu od kanafasa, koja je nekada bila vedre, jarkozelene boje, ali na suncu bese izbledela i postala bledoţuta. Ona ispruţi noge, izloţi lice suncu i stade da razmišlja o Benu. Gde li bi sada mogao biti? Je li već u galeriji? Moţda upravo ruĉa? Potpisuje ĉekove zajedno sa Sali? Razgovara s Gustavom? SviĊao joj se Benov stil ţivota, naĉin na koii se odnosio orema liudima oko sebe. na koji se odnosio prema njoj. Ĉak joj se sviĊala i njegova ideja da naizmeniĉno pripremaju doruĉak... ta njegova demokratija. Stvarno, veoma prijatan naĉin ţivljenja. Ona pusti da joj se ogrtaĉ malo rastvori i osmehnu se osetivši ugodnu sunĉevu toplinu. Uskoro će poći u svoj atelje i nastaviti da slika. Ipak, ne još. Isuviše je srećna; ose-ćala je kako uţiva sedeći na suncu i razmišljajući o Benu. „Grazie signore... signora Duras." Vratar hotela Hasler dostojanstveno se nakloni Šantal i Marku pri izlasku iz hotela, a Mark mu dade debelu napojnicu. Napolju ih je ĉekao auto. Prtljag im je već bio smešten u prtljaţnik, i vozaĉ je ĉekao da ih odveze na aerodrom. Na putu ka aerodromu, Šantal je bila neobiĉno ćutljiva. Mark konaĉno odlepi pogled od prozora i potraţi njene oĉi. „Jesi li sigurna da upravo to ţeliš?" „Potpuno." Ipak, bio je zabrinut. Nikada ranije nije bila tako uporna. Odluĉno je izjavila da ne namerava da se skriva u San Remu ili nekom me-stu na Rivijeri. Ţelela je da se vrati u Pariz i onde ga saĉeka, dok on obavi posetu svojoj porodici u Antibu. Da li je tako odluĉila da bi se preko vikenda tajno sastala sa svojim ljubavnikom, ĉovekom koji ju je zaprosio? Mark bese dobro zapamtio njene reci: da postoji drugi muškarac. Crv ljubomore ţestoko ga je nagrizao. „Šta, zapravo, nameravaš da radiš preko vikenda?", upita je on oštrim glasom, dok je auto brzao kroz guţvu. Ona ga, meĊutim, samo ravnodušno pogleda i odgovori:

„Radiću. Ne mogu sve svaliti na pleća Mari-Anţ. Dosta je i to sto sve prepuštam njenoj brizi kad god putujemo. Bar kad imam vre-mena, red je da odem tamo i vidim šta se dagaĊa." „Impresioniran sam tvojom privrţenošću poslu. To je nešto novo, zar ne?" Retko je bio sarkastiĉan prema Šantal. MeĊutim, ona mu uzvrati istim tonom: 108 Danijela Stil „Ni najmanje. Tako retko zalaziš tamo da i ne znaš. A šta si u stvari mislio da ću raditi? „Tvoje juĉerašnje obaveštenje, Šantal, nije prošlo nezapaţeno." „Rekla sam da me je neko zaprosio. Nisam rekla da sam prihvatila." „Utešno, zaista. MeĊutim, lako je moguće zakljuĉiti da te taj neko nije zaprosio posle samo dva ruĉka i jedne ĉajanke. Pretpostavljam da se dobro poznajete." Šantal je ćutala i ravnodušno gledala kroz prozor, dok je Mark-Eduar u sebi besneo. Do Ċavola, što oĉekuje od njega? Pa, ne moţe s njom provoditi više vremena nego što provodi, a brak joj u svakom sluĉaju ne moţe ponuditi. Ta, imao je Dinu. Odjednom, Šantal se blago oglasi: „Ne brini o tome." „Hvala ti." On uzdahnu, i ramena kao da mu se spustiše kada je uhvati za ruku. „Volim te, draga. Molim te, preklinjem te, pokušaj da me shvatiš." „To i nameravam. Ĉak i više nego što misliš." „Znam da ti je teško. I meni je. Ali, bar nemoj da me prisiljavaš da biram izmeĊu tebe i Pilar i majke. To nije fer. Moram i njih da vidim." „Moţda bih i ja morala", odvrati ona tako tuţno da nije znao šta bi joj rekao. Da nije toliko racionalan, moţda bi i odbacio sve obzire i poveo je ĉa sobom. Ali ne, to nije bio u stanju da uĉini. „Draga, ţao mi je." On je neţno obujmi oko ramena i privuĉe k sebi, ne naišavši na otpor. „Nastojaću da nešto smislim. U redu?" Ona nemo klimnu glavom, ali suze joj se zacakliše na trepavicama i on se oseti kao proboden pravo u srce. „Radi se samo o nekoliko dana. Vraćam se kući u nedelju uveĉe, pa ćemo na veĉeru kod Maksima. A onda letimo u Atinu." „Kada krećemo?" Kraj leta 109 „U ponedeljak ili utorak." Šantal ponovo klimnu glavom. Drţao ju je ĉvrsto zagrljenu sve do aerodroma. Dina okrenu kljuĉ u bravi i malo zastane ne bi li ĉula Margaret. Ali, sve je bilo tiho. Margaret još ima slobodan dan. h li moguće? Zar nisu protekle sedmice? Ili meseci, pa ĉak i godine? Je li to prethodne veĉeri otišla s Benom i prvi put vodila s njim ljubav? Zar je pre samo osamnaest sati otišla iz kuće? Srce joj je silno lupalo kada je za sobom zatvorila vrata. Dok se kupala i odevala u Benovoj kući, svuda oko nje carevala je grobna tišina. Neko vreme posmatrala je dve ptiĉice u igri na terasi, a onda spremila krevet i slušala jednu ploĉu. Pre odlaska uzela je šljivu iz velike korpe s voćem u kuhinji. Ĉinilo joj se kao da onde ţivi već godinama, kao da je sve Benovo istovremeno i njeno. A sada se odjednom, opet našla ovde. U Markovoj kući, u kući monsieur i madame Diraš. Pogled joj se zaustavi na njihovoj fotografiji u srebrnom okviru, snimljenoj tokom njihovog

prvog leta u Antibu. Je li to zbilja ona? Eno je kako nespretno stoji s ĉašom belog vina u ruci, dok Mark razgovara sa svojom majkom, koja bese zaklonila glavu golemim slamnim šeširom. Dina oseti nelagodnost pri samom pogledu na tu sliku. Ona zastade na ulazu u dnevnu sobu u bledozelenoj svili, abisinskim tepihom na podu. Kako joj je neugodno i u ovoj sobi! Hladno joj je od samog pogleda na nju. Pa ;pak, ovo je njen dom, i mesto joj je ovde, a ne u onoj kućici na breţuljku gde je upravo provela noć s nepoznatim. Šta je to, zaboga, uĉinila. Ona skide sandale, pa bosonoga ude u ledenu zelenu sobu i paţljivo sede na kauĉ. Šta je to uĉinila? Prvi put za osamnaest godina prevarila je Marka, a sve joj se ĉini sasvim prirodnim, sasvim normal-mni. Ĉitavu jednu noć provela je kao da nikad nije ni poznavala Marka, kao da je udata za Bena. Ona dohvati malu Pilarinu fotografiju, takode u srebrnom okviru, i oseti kako joj ruka podrhtava. Pilar u teniskom Hrpsir fntnurafiia ie bila snimljena u juţnoj Francuskoj. Ne110 Danijela Stil svesno je zurila u nju. Nije ĉak ni ĉula uporno zvonjenje, i tek nakon dva-tri minuta shvati da je neko na vratima. Ona preplašeno skoĉi i odloţi Pilarinu fotografiju. Dok je koraĉala prema vratima, mozak joj je grozniĉavo radio. Ko je to? Ko zna? A što ako je Ben? Sada nije bila spremna da se suoĉi s njim. Oboje su se ruţno poneli. Mora mu to reći, mora prekinuti tu vezu sada, pre no šta bude kasno, pre no što njen ustaljeni naĉin ţivota popuca po šavovima... Pre... „Ko je?" Neko joj spolja doviknu da donosi neku pošiljku i ona oklevaju-ći otvori vrata. Pred sobom ugleda jednog dostavljaĉa. „Ali, ja nisam naruĉila..." A onda joj sinu. Cveće od Bena. U prvi mah htede da ga odbije, vrati, da se napravi da je potpuno zaboravila šta se dogodilo prethodne noći, da mu da na znanje da se to više nikad neće ponoviti. Ali onda se predomisli, pruţi ruke i uze buket, pa izvadi iz njega posetnicu i proĉita: Poţuri kući, draga. Naći ćemo se opet. Volim te, Ben. Volim te, Ben. Oĉiju punih suza, gutala je reci. Volim te, D№-Već je prekasno. I ona njega voli. Ona jurnu uza stepenice u sobu potrpa stvari u jednu malu torbu. Potom ode u atelje. Uzeće samo platna i boje, to će joj za sada biti dosta. Pa, ostaće samo nekoli o dana, ništa više. Ostavila je Margaret poruku s brojem telefona i objašnjenjem će biti kod jedne prijateljice. U pet i trideset stigla je Benovoj Parkirala je jaguara pola bloka dalje i nesigurno se uputila prema tima. Koga to Ċavola radi? Ali, on je već bese ĉuo kako se penje ^ penicama, i nije ni pozvonila a već joj je otvorio vrata, naklon sa smeškom i pruţio ruku. „UĊi, ĉekam te već satima." • 1a Tiho je zatvorio vrata za njom. Trenutak je onde staja«, «t!Qnilhh nriill rla i 111 Dina^ Je U ti dobro, draga?", zabrinu se on, ali ona samo khm-nu Javom On je neţno zagrli. JJojS se?" Ona otvon oĉi i neodluc-S kfmnu glavom. Ben se samo nasmeš,. Pnvuĉe je uza se , šapnu joj u kosu: ,J ja" „Hajde, mala, diţi straţnjicu. Danas je na tebe red." Ben je neţno udari po zadnjici i Dina zastenja.

„Nije. Ja sam juĉe pripremala doruĉak", progunĊa ona i smešeći se zavuĉe glavu u jastuk. „Znaš li da te volim, iako si laţljivica. Juĉe sam ja pripremao doruĉak, a i prekjuĉe. Eto, već ĉetiri dana te sluţim. Da znaš da mi duguješ tri doruĉka, jedan za dragim." „To je laţ!", zakikota se ona. >,Vraga, laţ. Rekao sam ti da ovde vlada demokratija." On se na-smeja i pokuša da licem prema sebi okrene to drago nago telo. »Ne sviĊa mi se ta tvoja demokratija." „Tvrda tikvo! Ovog ĉasa hoću kavu, prepeĉeni hleb i jaja." "A šta ako ih ne spremim?" „Onda ćeš sledeće noći spavati na terasi." „Znala sam! Trebalo je da dovedem Margaret." "o ^nage a trois? Zvuĉi zgodno. Zna li da kuva?" "B°lje od mene." u kre??1Cn°' Pomćemo Je J°š danas, neka se doseli." On se obrnu zadniić6 U' HZ Zadovoljan osmeh- >A u meĊuvremenu mrdni tu lenju J ' daj mi da jedem." „Grozno si pokvaren." "™- neka sam." vitko teton SC" °na Sede "a ivicu kreveta' posmatrajući njegovo drate, ili h"i toga' JaJa nisu d°bra za zdravlje. Sadrţe ugljene hiesterol, ili hromozome. ili kako god da to zovu, i..." pokuša da ga ubedi Dina, ali on samo upre prstom prema kuhinji i toboţe se srdito namršti, pa joj ne bi druge nego da ustane. „Mrzim te", dobaci mu ona. „Znam." Smejući se, ona nestade u kuhinji. Već su dve sedmice bili zajedno; tek tren, a ujedno i ĉitav ţivot. Zajedno su kuvali i obavljali kućne poslove. Jedna simpatiĉna stara gospoĊa dolazila je dva puta sedmiĉno da poĉisti stan, ali Ben je više voleo da se brine sam za sebe, i Dina mu je s uţivanjem u tome pomagala. Zajedno su išli u kupovinu, spremali veĉere, ĉistili bronzane predmete i ĉupali korov oko cveća na terasi. Posmatrala ga je kako prouĉava kataloge predstojećih rasprodaja, a on ju je gledao nju kako crta i slika u pastelu ili ulju. Njemu je prvom dozvolila da je gleda kako radi. Zajedno su ĉitali krimiće, gledali televiziju i vozikali se; jedanput su usred noći šetali plaţom, a dvaput prenoćili u njegovoj kući u Karmelu. Ponovo je bila na otvaranju jedne izloţbe u njegovoj galeriji, a jedanput je s njim, toboţe kao njegova supruga, bila u poseti nekom mladom umetniku. Samo to zajedno provedeno vreme i taj zajedniĉki ţivot bili su im stvarni, sve ostalo kao da nikad nije ni postojalo, niti će ikada postojati. Dina spusti pred njega posluţavnik sa doruĉkom i novinama i reĉe mu: „Znaš šta? SviĊaš mi se. Stvarno." „Reklo bi se da si iznenaĊena. Jesi li se bojala da će te demo-kratija uništiti?" „Moţda." Ona sede na krevet i veselo sleţe ramenima. „Već dugo vremena ne brinem ni za svoje svakodnevne potrebe, ni za potrebe bilo koga drugog. Doduše, ja jesam odgovorna za sve u kući, ali mislim da doruĉak nisam pripremala godinama. A nisam sama obavila ni bilo koji kućni posao što ga ti obavljaš." Kraj leta 113 „Ne volim da zavisim od drugih ljudi, recimo, od posluge. Zapravo, vodim jednostavan ţivot."

Ona se nasmeši, setivši se tri uţasno skupe slike koje dan ranije bese kupio u Los AnĊelesu, ali je znala da govori istinu. Luksuz mu nije bio u krvi. Bilo mu ga je preko glave u detinjstvu, u domu de-de i bake, a potom i u oĉevom domu. Mnogo je srećniji bio u maloj kući na breţuljku u San Francisku i u skromnoj kućici u Karmelu. On se naţe i poljubi joj vrh nosa, pa se ponovo zavali na jastuke, privukavši posluţavnik s doruĉkom. „Volim te, Dina. Dakle, kada ćeš potpisati ugovor s galerijom?" Nestašno se pri tom osmehivao. „Opet ti o tome. I sve ovo je zbog toga. Tebi je samo u interesu da potpišem ugovor s galerijom! Znala sam! Znala sam!", ukori ga ona kikoćući se i baci na njega jastuk, ali se on spretno izmaĉe. „Neki tipovi su zbilja spremni na svakojake podlosti, samo da sklope ugovor s novim umetnikom!" „Pa? Je li mi upalilo?" „A ne, dragi moj. Mada, moţda i bi, da si malo bolji." „Bolji?" On je znaĉajno pogleda i odloţi posluţavnik sa doruĉkom. „Šta, zapravo, hoćeš time da kaţeš? Misliš, bolji u smislu..." zausti on, pa priljubi usne uz njene, istovremeno joj rukama obuhvativ-SI telo. Tek posle pola sata odvojili su se jedno od drugog i došli do daha. „Pa> jesam li sada bio bolji?", upita je on. „Mnogo." ^ „Izvrsno. Hoćeš li sada da potpišeš?", razdragano upita Ben, le-^i na svom delu kreveta. „Pa", oteţe ona, poloţi mu glavu na grudi, pogleda ga i zevnu. „Moţda, ako sve to ponoviš..." „Dina!" On skoĉi, leţe na nju, obema je rukama preteći uhvati za rat ! zagrmi: „Hoću da sklopiš ugovor sa mnom." „U redu n rprin" ooc^of; c0 „„„ „i„»i,~ 114 Danijela Stil Kraj leta 115 „Šta?", zaprepasti se on i brzo se uspravi. „Rekla sam, u redu." „Stvarno?" „Da. Ţeliš li me još? Mislim za galeriju", naceri se Dina i upitno ga pogleda. Moţda je sve to zajedno bila samo igra. Gledao ju je zaĉuĊeno, kao da je sišla s uma. „Naravno da te ţelim, ludice. Ti si najbolja od svih novih slikara, koji su mi u posljednjih petnaest godina dospeli u ruke." Ona se okrenu i mazno ga pogleda. „Baš od svih onih koji su ti dospeli u ruke u poslednjih petnaest godina?" „Znaš ti dobro koga imam na umu. Gustava i njemu sliĉne. Nego, Dina, misliš li to ozbiljno? Stvarno hoćeš da potpišeš?" Ona potvrdno klimnu glavom, i on nastavi: „Da znaš, ne moraš. Volim te i voleću te ĉak i ako mi nikad ne dozvoliš da izloţim tvoje slike." „Znam, ali već te nedeljama gledam kako radiš, i ne mogu više da odolim. Ţelim da se i ja ukljuĉim. Ţelim svoju izloţbu." „Svoju, a?" nasmeja se Ben. „Samostalnu, zar ne? U redu, ima-ćeš je. Kada?"

„Kada god tebi bude odgovaralo." „Pregledaću kalendar rada sa Sali, Moţda za nekoliko nedelja." On potom navali na doruĉak s tako sretnim osmehom, kao da mu je upravo rodila sina. „Bi li hteo još nešto?" upita ga Dina kada je pojeo već potpuno hladan prepeĉeni hleb. „Na tebi je sada samo da mi doneseš svoje slike i dozvoliš da ih izloţim. Od sada ću ja pripremati doruĉak, Svaki dan. Ne... pet puta „Divno. Znala sam da ću dobiti neke privilegije kada popustim." Ona navuĉe prekrivaĉ sve do brade. „Bene, misliš li da dobro postupam?" Znao je šta sledi. Na licu joj se jasno ĉitalo dvoumljenje. Ali, neće joj dozvoliti da se povuĉe. „Zaveţi. Poĉneš li da gnjaviš, pripremićemo izloţbu već iduće ne-delje. Zaista si izvrsna slikarka. Strašna si, neverovatna. Za Boga miloga, Dina, ti si najbolja mlada slikarka u ovom gradu, a verovatno i u Los AnĊelesu. Samo zaveţi i pusti me da ti izloţim radove. Dogovoreno?" „Dogovoreno." Dina je neko vreme ćutala i mislila na Marka. Kako će mu reći da je konaĉno odluĉila da izloţi svoje slike? Ali mora li on to uop-šte da zna? Pre mnogo godina, rekao joj je da se okane snova o umet-nosti, da madame Diraš ne srne biti nekakva 'hipijevska slikarka'. Do Ċavola, ona to i nije, a otkud njemu pravo da... „O ĉemu razmišljaš?", zainteresova se Ben. „Ni o ĉemu posebnom. Razmišljala sam o izloţbi." „Stvarno? Izgledala si preplašena, kao da od nekog oĉekuješ batine." »Imala sam utisak kao da sam ih već dobila. Nastojala sam da smislim šta ću... reći Marku", uzdahnu ona. "Zar mu moraš reći?", odmah se uzbudi Ben. „Verovatno ću morati. Tebi to zaĉelo izgleda šašavo, ali ne ţe-lm ^a budem nepoštena prema njemu. Ne više nego što moram." „Stvarno i jeste šašavo, ali, razumem te. Njemu neće biti draso sto izlaţeš, zar ne?" »Ne, neće. Ali, mislim da je red da mu kaţem." »A ako ti zabrani?", upita Ben s bolnim izrazom lica, i Dina sa-mo °bori pogled. ,.Ne/p " 116 Danijela Stil Ipak, oboje su znali da hoće. Mark tiho uĊe u stan. Već dragi vikend bese proveo bez Šantal. MeĊutim, vikendi s porodicom na jugu Francuske za njega su bili svetinja. Ranije je to Šantal uvek razumela. Zbog ĉega mu sada stvara probleme? U petak je na rastanku jedva govorila s njim. On spusti torbu u hodniku i pogleda po stanu. Nema je kod kuće. A već je prošlo devet sati. Gde je, do Ċavola? Napolju? S kim je napolju? On umorno uzdahnu i sede na kauĉ, potraţivši pogledom po sobi da mu nije ostavila kakvu cedulju. Nigde ništa. On opet pogleda na sat i dohvati telefon. Sada je u San Francisku podne, pravo vreme da Dini javi kako je Pilar. On uputi direktan poziv i priĉeka da telefon na drugom kraju zazvoni. Već nedelju dana nije razgovarao s njom. Imao je pune ruke posla, pa je nije mogao nazvati, a kad ju je konaĉno nazvao Margaret mu reĉe da je napolju. „Halo", javi se Dina na telefon hvatajući dah, kad se stepenicama uspela u atelje. Ben je upravo bese dovezao. Obećala mu je da će kod kuće izabrati dvadeset pet svojih

najdraţih slika. Imaće danima posla. „Molim?" Još nije bila došla k sebi, pa u poĉetku nije ni pri-metila da je meĊunarodna linija. „Dina." „Mark!", zaprepasti se ona, zureći u telefon kao da joj se javio neki duh iz prošlosti. „Što si tako iznenaĊena? Pa, nedavno smo razgovarali." „Ma, ovaj, oprosti. Mislila sam na nešto drugo." „Zar nešto nije u redu?" „Sve je u redu. Kako je Pilar?"'Njemu se uĉini kao da je rase-jana, kao da ne zna šta bi rekla. „Jesi li je skoro video?", dodade ona. „Danas. Upravo sam se vratio iz Antiba. Dobro je. Šalje ti pozdrave", šlaga je on. Tu je laţ ĉesto ponavljao. „I moja te majka pozdravlja." Kraj leta 117 Dina se kratko nasmeši. „Je li Pilar dobro?" Odjednom se u razgovoru s Markom priseti svojih duţnosti. Kada je s Benom, misli samo na njega i sebe. Misli joj se vrte oko njenih slika i njegove galerije, oko zajedniĉkih noći i zajedniĉkih zabava. S njim se ponovo oseća ţenom, devojkom. MeĊutim, Markov ju je glas opet vratio ulozi majke. Neko vreme kao da je bila zaboravila tu ulogu. „Da, Pilar je dobro." „Nije kupila motocikl, zar ne?" Nastade ćutnja. Pomalo preduga. „Dina..." „Mark, je li ga kupila?" Dina povisi glas. „Do Ċavola, jeste! Znam." „Ma, nije to baš motocikl, Dina. Više je, više je kao..." Traţio je reci, umor ga je savlaĊivao, a, osim toga, gde je Šantal, u vraţju mater? Već je devet i ĉetrdeset pet. „Stvarno ne moraš da brineš. Sve će biti u redu. Video sam kako vozi. Savršeno paţljivo. Inaĉe joj baka ne bi ni dozvolila da se vozi." ..Tvoja majka, njena baka, ne vidi kako vozi daleko od kuće. Ne m°ze je ona kontrolisati, baš kao što ne moţemo ni ja ni ti. Mark, izriĉito sam traţila..." Oĉi su je pekle od suza. Izgubila je još jednu bltku s njima. Uvek ona gubi. Ali, ovog puta se radilo o neĉem opasnom, o neĉem što bi moglo... „Do vraga, Mark, zbog ĉega me nikad ne poslušaš?" „Smiri se. Sve će biti u redu. A šta ti radiš?" Ne, ništa ona ne moţe uĉiniti. To joj je jasno. Razgovor o Pilar 1 motoru bio je završen. ..Ništa naroĉito", odgovori ona ledenim glasom. 'O C „Jedanput sam te zvao. Bila si napolju." 118 Danijela Stil „Zar to ne moţeš da radiš kod kuće?", zaĉudi se Mark, već pomalo ljut. Dina sklopi oĉi. „Našla sam jedno mesto gde mi je lakše da radim." Srce joj ludo zalupa pri pomisli na Bena. A šta ako joj Mark proĉita misli. Šta, ako sazna? Šta, ako je neko video nju i Bena zajedno? Šta ako... „Ne mogu da shvatim zbog ĉega ne slikaš kod kuće? Pa, sada ti ni Pilar ni ja ne smetamo. I što si se odjednom tako mahnito bacila na taj tvoj posao?"

„Kako - mahnito? Slikam koliko i inaĉe." „Dina, stvarno te ne razumem", reĉe on takvim tonom da joj se uĉini kao da ju je ošamario. „Ja uţivam u svom radu", nije odustajala ona, svesna da ga izaziva. „Ne bih to baš nazvao radom." On uzdahnu i pogleda na sat. „A ja to nazivam radom, jer to uistinu i jeste. A idućeg meseca izlaţem u jednoj galeriji", prkosnim ga glasom obavesti ona, dok joj je srce sve jaĉe tuklo. Mark je najpre ćutao, a onda reĉe: „Kako, molim?" „Imaću izloţbu u jednoj galeriji." „A, tako. Provodimo leto kao pravi boemi, zar ne? Pa, moţda će ti to i dobrodoći." Uţivao je u svom cinizmu, i ona u jednom trenutku oseti mrţnju prema njemu. „Moţda i hoće." Kuĉkin sin... nikad neće shvatiti. „Zar se baš moraš dokazivati izloţbom? Što se ne oslobodiš toga? Pa, moţeš raditi u tom tvom drugom ateljeu i ostati na tome." Hvala ti, latice. „Izloţba mi je vecam vaţna." „U tom sluĉaju, moţe priĉekati. Dowivnrirpmn CP i-aH CP мг^;™ •• Kraj leta 119 „Mark." Zaljubljena sam u drugog muškarca. „U svakom sluĉaju, nameravam da izlaţem." „Ma dobro, dobro. Samo priĉekaj do jeseni." „Zbog ĉega? Da bi me nagovorio da odustanem kada se vratiš?" „Neću to uĉiniti. Razgovaraćemo o tome kada se vratim." „Ne ţelim da ĉekam. Već sam dovoljno dugo ĉekala." „Ĉuj, draga, prestara si za pubertetske ispade, a mlada za klimakterij. Mislim da si krajnje nerazumna." Najradije bi ga udarila, ali, ponajpre, samo bi mu se nasmejala. U tom trenutku, meĊutim, shvati da je ĉitav razgovor postao besmislen i da se uzjogunila poput Pilar, te se samo nasmeje, odmahnu glavom i reĉe: „Moţda si u pravu. Znaš šta? Ti resi svoj sluĉaj u Atini, a ja ću s mojim slikama uĉiniti ono što moram, pa ćemo se videti na jesen." „To jest, ţeliš da mi kaţeš da gledam svoja posla, zar ne?" „Moţda." Tokom svih ovih godina, nikad nije bila tako hrabra. „Moţda oboje moramo, upravo sada, uĉiniti ono što je neizbeţno." O Boţe, šta to radiš? Govoriš mu... Dah joj zaslade. „Pa, u svakom sluĉaju, treba da neizbeţno slušaš svog muţa, a tvoj muţ mora u krevet, pa će biti najbolje da o tome zasad više ne raspravljamo. Porazgovaraćemo o toj temi za nekoliko dana. Dogovoreno? A u meĊuvremenu - nema izloţbe. C'est compromis? Capisce? Razumeš?" Njoj doĊe da zaškrguće zubima. Nije ona dete, a on je uvek isti. nlar je dobila motocikl, Dina nije dobila dozvolu za izloţbu, a o sve-ttHi će se odrţati rasprava kada gospodin bude imao vremena. Sve po Njegovom, uvek po njegovom. Ali, više ne. „Razumem, Mark, ali se ne slaţem." „Nemaš izbora."

Mark nikad nije bio tako direktan i Dina pomisli da je verovat-n° veoma umoran. I on to. DO svoi prilici, bese primetio, pa dodade: Kraj leta 121 reci. „Nije vaţno. Ţao mi je. Razgovaraćemo drugi put." „Dobro", procedi ona i zaćuta, ĉekajući i pitajući se šta će joj još ni „Bonsoir", reĉe samo Mark i prekinu vezu. Laku noć. Ovog puta se nije potrudila da mu kaţe kako ga voli. 'Nema izloţbe', odjekivalo joj je u glavi. Nema izloţbe. Ona duboko uzdahnu i sede u naslonjaĉu. A šta ako ga ne posluša? Šta ako upr-kos zabrani izloţi slike? Moţe li mu to uĉiniti? Srne li to sebi uĉiniti? Je li dovoljno hrabra da nastavi svojim putem i uĉini ono što ţeli? A što da ne? Njega nema ovde. A ona ima Bena. Ipak, nije to zbog Bena. Već zbog nje. Dugo je gledala po sobi, svesna da je ĉitav njen ţivot medu tim zidovima, skriven na platnima koja niko nije video, niti će ih ikad videti ukoliko sad ne uĉini ono što treba da uĉini. Mark u tome ne moţe da je spreĉi, a Ben ne moţe da je na to nagovori. Mora to uĉiniti sada. Mora. Zbog sebe. Spustivši slušalicu, Mark ponovo pogleda na sat. Skoro je deset, a razgovor s Dinom nije ga smirio. Do Ċavola! Rekao joj je za motocikl, a mislio je da prećuti. I ta njena vašljiva izloţba! Kog se vraga ne okane te gluposti? I gde je, u Ċavolsku mater, ta Šantal? Ljubomora ga ponono stade izjedati. On nali malo viskija, a onda zaĉu zvono, pa priĊe vratima i otvori ih tek nekoliko santimetara. Bio je to ĉoveĉuljak iz susedstva. Gospodin Mutije. Drag je, rekla je Šantal. O njemu brinu kći i sluţavka. I on je nekad bio advokat, a sad mu je bilo već osamdeset godina. Šantal mu je bolna taĉka: jednom joj je prilikom poslao cveće. „Oui?", upita Mark zaĉuĊeno. Da starac nije bolestan? Zbog ĉega bi im, inaĉe, došao na vrata u ovo doba? „Zar nešto nije u redu?" „Ja... ne. Ja... Je regrette. I ja sam to vas hteo da pitam. Kako je gospoĊica?" „Vrlo dobro, hvala, osim što, koliko vidim, nešto malo kasni kući", zahvali Mark i nasmeši se starom gospodinu, koji je bio odeven u crni kućni haljetak a na nogama nosio ĉipkaste papuĉe, oĉito ćer-kin ruĉni rad. „Izvolite, uĊite", ponudi mu Mark i pomeri se u stranu, ţeleći samo da se vrati svom viskiju. MeĊutim, starac odmahnu glavom.. „Ne, neću..." Ţalostivo je gledao Marka. Sve mu je bilo kristalno jasno. Muškarac koji uvek putuje i nikad ga nema kod kuće. I on je tako nekad ţiveo. Ţena mu je umrla, a on je kasno došao pameti. „Ne kasni ona, monsieur. Prošle noći odvezli su je u bolnicu." „Šantal! Moj Boţe! U koju?", zapanjeno uzviknu Mark. „U Ameriĉku bolnicu, monsieur. Bila je u nekakvom šoku. Vozaĉ prve pomoći je rekao..." „O Boţe moj!", Mark je, uţasnut, nekoliko trenutaka zurio u starca, a onda jurnu i zgrabi jaknu s naslonjaĉe, brzo se vrati, iziĊe i zalupi vrata stana. Starac se bio pomerio u stranu. „Moram da idem", promrmlja Mark. O, moj Boţe, o Šantal, o ne... Znaĉi, nije bila naPolju s nekim drugim muškarcem. On jurnu niz stepenice, dok mu je srce luĊaĉki udaralo u grudima, istrĉa na ulicu i pozva taksi. aiu

Taksi se zaustavio na Bulevaru Viktora Igoa, pred brojem 92, u uhom pariškom predgraĊu Neji. Mark tutnu nekoliko francuskih novĉanica taksisti u ruke i pohita u bolnicu. Vreme poseta davno bese Prosio, ali on odluĉno priĊe pultu za informacije i upita za mademo-l$elle Šantal Marten. Soba 401, primljena u dijabetiĉkoj komi, trenut-n° stanje zadovoljavajuće. Za dan-dva će kući. Mark je prestrašeno 2urio u sestru. Više nije ništa pitao, samo je ušao u lift i krenuo na ĉetvrti sprat. Izašavši iz lifta, on se naĊe pred deţurnom sestrom stro-§°g izraza lica. ..(liu тпп<?Ј0лгУ " 122 Danijela Stil „Mademoiselle Martin. Moram da je vidim." Mark uznastoja da mu glas zvuĉi zapovedniĉki, ali se iznenada prestraši. Kako se to dogodilo i zašto? Odjednom ga obuze osećanje krivice zbog odlaska u Antib. Sestra, meĊutim, odmahnu glavom. „Sutra." „Spava li?" „Moţete je videti sutra." „Molim vas. Dolazim ĉak iz..." Hteo je da kaţe iz juţne Francuske, ali mu u magnovenju pade na um bolja ideja. „Dolazim iz San Franciska, u Sjedinjenim Drţavama. Krenuo sam prvim avionom, ĉim sam saznao." Nastade duga pauza. „U redu. Dva minuta. A potom otiĊite. Vi ste joj... otac?" Mark samo odmahnu glavom. To ga je konaĉno dotuklo. Sestra ga odvede do obliţnje sobe i ostavi na vratima. Unutra je gorelo slabo sveto. Mark na trenutak zaslade na pragu, a onda tiho kroĉi unutra. „Santa!", prošapta on zatamnjenoj sobi. Leţala je na krevetu, vrlo bleda i naizgled vrlo mlada. U ruku joj je bila zabodena igla, spojena sa jednom bocom. „Draga", zausti on i pristupi joj. Šta je to uĉinio? Spleo se s ovom devojkom i pruţio joj samo poloviĉan ţivot. Mora da je skriva od svoje majke, deteta, ţene, katkad ĉak i od samog sebe. Kojim joj pravom to ĉini? Oĉi su mu se caklile kada je stao kraj nje i neţno je uhvatio za ruku. „Draga, šta se dogodilo?" Šesto ĉulo mu već bese reklo da ta dijabetiĉka koma nije bila sluĉajnost. Šantal ima dijabetes s kojim nema šale. MeĊutim, dok uzima insulin, dobro jede, dovoljno spava i ne zatrudni - sve je u redu. Ona sklopi oĉi, dok su joj se suze probijale kroz trepavice. „Je m' excuse. Zao mi je...", izusti ona, a onda, posle kraćeg oklevanja, dodade, „Nisam uzela insulin, znaš." Kraj leta 123 „Namerno?" Ona klimnu glavom, i on namah oseti oštar bol u srcu. „O Boţe moj, Šantal, draga... kako si mogla?", zavapi on, odjednom uţasnut. A šta da je umrla? Šta, ako...? Ne moţe podneti da je izgubi, ne, ne moţe. Bilo bi to grozno. „Nemoj to više nikad da uĉiniš, ĉuješ li, nikad više", preklinjao ju je, ĉvrsto joj steţući ruku. Šantal ponovo klimnu glavom, i njemu niz lice potekoše suze. Potom se-de kraj nje, pa nastavi: „Umro bih bez tebe. Zar to ne znaš?" U njenim oĉima nije bilo odgovora. Ne, ona to ne zna. Ali, bilo je to taĉno. I sam je to tek sada shvatio. Sad ih ima dve. Dinu i Šantal. Mora im obema pruţiti pristojan ţivot, a on je sam. Ne bi se mogao pomiriti s tim da iskljuĉi Dinu iz svog ţivota. A ne moţe ţiveti ni bez Šantal. Teţina tog saznanja pogodi ga poput malja. Šantal ga je promatrala. Lice mu bese gotovo posivelo.

„Volim te, Šantal. Molim te, preklinjem te, nikad više nemoj uĉiniti ništa sliĉno. Obećaj mi." I on još ĉvršće steţe njenu neţnu ruku. „Obećavam", zaĉu se njen šapat u iznenadnoj napetosti u sobi. Boreći se s jecajima koji su mu se otimali iz grudi, Mark-Eduar je neţno pritisnu na grudi. Do kraja dana Dina je odabrala jedanaest slika. Biće teško da odabere i ostale. Pošto je izdvojila tih jedanaest slika na stranu, ona iziĊe iz ateljea. Još joj se u glavi motao razgovor s Markom. Ko zna, moţda bi i odustala od izloţbe da on nije dozvolio Pilar da kupi motocikl. Ĉudan je taj njihov brak, ispunjen sitnim osvetama. Stepenicama se popela u svoju spavaću sobu i otvorila garderobu. Šta će joj biti potrebno? Još jedan kupaći ogrtaĉ, nekoliko farmerki, svetlosme-Ċa suknja od antilopa koja će se sigurno svideti Benu. Šta ona to radi? Ovde, u Markovoj spavaćoj sobi, stvara planove za ţivot s drugim ĉovekom? Je li to ona u klimakterijumu ili je detinjasta, kao što je on rekao? Ili je jednostavno luda? Dok je u nedoumici zurila u orman. telp.fnn 737\/nni Pa viĉp np ncpra ni Imvirii raymisliala ie da124 Danijela Stil Ije. Samo ju je malopre osećala, kada je razgovarala s Markom. Inaĉe joj se ĉinilo kao da već odavno pripada Benu. Telefon zazvoni ponovo, pa još jednom. Ne ţelim sada ni s kim da razgovaram. Ĉinilo joj se da se već bila iselila. Ona nerado diţe slušalicu. „Halo?" „Mogu li da doĊem po tebe? Jesi li spremna za povratak kući?", interesovao se Ben. A tek je ĉetiri i trideset. „Tako rano?", zaĉudi se ona i nasmeši se. „Treba li ti još vremena za rad?", upita je on ozbiljnim tonom, po kojem se osećalo da njen rad smatra znaĉajnim, da mu je vaţan i da ga razume. „Ne treba. Gotova sam. Danas sam izabrala jedanaest slika. Za izloţbu", sigurnim glasom odgovori Dina. „Toliko se ponosim tobom, da nisam mogao da se uzdrţim, pa sam danas otkrio Sali da ćeš imati izloţbu. Napravićemo izvrsnu reklamu." O, Isuse, ne reklamu! A Kim? Jedva hvatajući dah, ona izusti: „Zar je baš potrebna reklama?" „Samo ti mene pusti da obavim svoj deo posla, a ti se bavi svojim. A u vezi s tim, hteo bih da se pozabavim..." stade se umiljavati tihim glasom, i Dina iznenada pocrvene." „Prestani!" „Zašto?" „Zato što si u svojoj kancelariji, a ja, ja sam ovde." „Pa, ako je to jedina prepreka, hajde da oboje zdimimo iz ovih deprimirajućih prostorija. Dolazim po tebe za deset minuta. Jesi H spremna?" „Najspremnija." Jedva je ĉekala da ode iz kuće. Svaki trenutak proveden u njoj teško joj je padao. „Tako spremna da poĊeš ĉak do Karmela?" „GospoĊa Miĉam? Ima slobodan dan." Bilo je, zaista, nezgodno tako se skrivati, ali, znao je da Dina smatra kako nema dragog izlaza. Još nije bila slobodna. „U svakom sluĉaju, briga te za gospoĊu Miĉam. Dolazim po tebe za deset minuta. I, usput reĉeno, Dina", uzvišenim glasom najavi Ben pa malo zaslade, dok je ona ĉekala ĉudeći se šta to namerava da joj kaţe, ali on sasvim obiĉnim tonom do-

dade: „Volim te." Gotovo mu je mogla videti smešak. I ona se srećno osmehnu i sklopi oĉi. „I ja tebe." Vikend u Karmelu proveli su predivno. Ĉetvrti jul. Sva tri dana lutali su ţalom, sunĉali se, traţili školjke i skupljali naplavljene par-ĉiće drveta, a jednom ili dvaput zaprkosili još uvek hladnom okeanu i nakratko zaplivali. Leţeći na suncu, tela potamnelog poput meda, Dina se nasmeši kada Ben sav promrzao iziĊe iz mora i leţe dršćući pored nje na pe-sak. »Zbog ĉega se smeješ, usnula lepotice?" Hladnog i vlaţnog tela leţao je pokraj nje, i ona se okrenu i pogladi ga po nadlaktici, ose-ćajući njegovu neţnu koţu pod prstima. „Palo mi je na pamet da se provodimo kao da smo na braĉnom Putovanju. IH, u veoma skladnom braku." »Ne znam. Nisam proţiveo ni jedno ni drugo." „Zar nisi bio na braĉnom putovanju?" »Zapravo, nisam. Prve dane braka proveli smo u Njujorku. Ona je bila glumica i nastupala je u nekom off-brodvejskom pozorištu, pa vm° n°ćili u Plazi u Njujorku. Kada je komad dozi veo neuspeh, po-sl> smo u Novu Englesku." »Je li se komad dugo davao?" Gledala ga je zaljubljeno svojim nevinim zelenim oĉima. 126 Danijela Stil „Tri dana." Oboje se nasmejaše, i Ben se malo odmaknu da je bolje vidi. „Jesi li bila sretna s Markom, pre nego što si mene upoznala?", upita on. „Mislila sam da jesam. I bila sam, ponekad. Ipak, znala sam da budem i veoma usamljena. Medu nama ne postoji ovakav odnos. Mi, nekako, nismo pravi prijatelji. Volimo se, ali... to je sasvim drugaĉije." Ona se priseti poslednjeg razgovora, kada joj je Mark zabranio da izlaţe slike. Još uvek je predstavljao autoritet. „Ne poštuje me kao ti, ne ceni moj rad, moje vreme, moje ideje. Ali, potrebna sam mu. I brine za mene. Voli me, na svoj naĉin." „I ti voliš njega?" Pomno ju je posmatrao. Ona malo poćuta, a onda ga ukori: „Mislila sam da nećemo razgovarati o tome. Ovo je naše leto." „Ali, je ovo i naš ţivot. Neke stvari moram znati", nastavljao je on vrlo ozbiljnim glasom. „Već ih znaš, Bene." „Šta hoćeš time da kaţeš?" „Da imam muţa." „I da ga nećeš napustiti?" „Ne znam. Zar moraš to sada da me pitaš?" U oĉima joj je bila jesenja tuga. „Zar ne moţemo jednostavno prihvatiti ono što je moguće da ostvarimo, a zatim..." „A zatim, šta?" „Još ne znam, Bene." „A ja sam obećao da neću pitati. Ipak, sve mi je teţe da to ne ĉinim." „Verovao ili ne, i meni je. Misli mi lutaju, pa postavljam sebi pitanja na koja nemam odgovora. Stalno se nadam da će Bog nešto uĉiniti, nešto što će samo po sebi sve resiti. „I ja." On se naţe prema njoj, osmehujući se, poljubi je jednom, pa još jednom, i Donovi: ..I \л" Kraj leta

127 as* „Bene", dopre do njega Dinin glas iz gostinske sobe, i on se na-smeši. Bila je nedelja, kasno uveĉe, i upravo se behu vratili iz Kar-mela, gde su proveli još jedan vikend. „Da? Treba ti pomoć?", upita on, ali zaĉu samo njen uzvik i kikotanje. Tamo je bila već jedan sat. On se izvuĉe h kreveta i poĊe da vidi šta se dogaĊa. On otvori vrata gostinske sobe, koja mu je ĉesto sluţila i kao radna soba. Dina je, teturajući se, pridrţavala slabo sloţenu gomilu slika koje behu poĉele da klize s brda kutija naslonjenih na zid. „Pomozi! Lavina je krenula." Ona ga na brzinu osmotri, sa ĉetkicom u ustima, dok je obema rukama podupirala gomilu slika da se ne stropoštaju na pod. „Ušla sam da potpišem neke, na koje sam bila zaboravila da stavim potpis, i..." Ona odgurnu slike u stranu, i on ih prihvati iz njenog naruĉja A onda, s gomilom njenih radova u rukama, saţe glavu i poljubi je u vrh nosa. „Izvadi ĉetkicu iz usta." „Šta?", zaĉudi se ona i pogleda ga veselo, ali odsutna duhom. Mislila je na dve slike koje još behu ostale nepotpisane. „Rekao sam da to izvadiš iz usta", ponovi on, pa paţljivo odloţi slike i rukom dohvati ĉetkicu. „AH, zašto? Tako su mi bar ruke slobodne pa mogu da traţim...", stade ona da mu objašnjava, ali je on gotovo istog trenutka ućutka poljupcem. »Eto zašto, ludice. A sada, dolaziš li u krevet?" On je privuĉe sebi, i ona se pri vinu uz njega. „Još samo trenutak. Mogu li da završim ovo?" „Naravno da moţeš." On se smesti u udobnu staru naslonjaĉu za radnim stolom i stade je posmatrati kako opet kopa po gomili, traţe-Cl nepotpisana platna. „Jeste li i vi uzbuĊeni zbog izloţbe, gospodo, kao i ja?" J0š samo ĉetiri dana. U ĉetvrtak. Konaĉno će je lansirati u ~ t,„Uo]„ AI i.iir.s; cvnip clitp nipdan in 128 Danijela Stil je zadovoljno i s ponosom, dok je ona ponovo zatakla ĉetkicu, sada u kosu, kako bi oslobodila ruke. Ćelo lice bese joj zario osmeh, leb-deo joj na usnama i igrao u oĉima. „UzbuĊena? Šališ se? Ma, napola sam luda. Već danima ne spavam." Benu je to bilo i te kako poznato. Svake joj je veĉeri u krevetu, nakon nekoliko sati provedenih u ljubavnom zagrljaju, pospano gledao u oĉi, i poslednje ĉega se sećao bio je uvek taj osmeh. Sada se jutrom lako budila, pa bi skoĉila i zaĉas mu donela doruĉak, a onda nestajala u gostinskoj sobi gde bese smestila sve svoje slike. Donela je svoje blago kod njega i tu ga drţala do izloţbe. Odneće ih u galeriju samo jedan dan pre otvaranja. Pošto je potpisala i poslednju sliku, ona se okrenu i pogleda ga s osmehom. „Ne znam hoću li izdrţati do ĉetvrtka uveĉe." „Hoćeš." Gledao ju je oduševljeno. Kakva predivna ţena! Sada mu se ĉinila još lepšom; lice joj je neţno, blistave lepote, a u oĉima joj je iskrila neka strastvena vatra. U sebi je otelovljavala neţnost i strastvenost, popug baršunastog plamena. Benu nikada ranije ţivot nije bio tako divan kao sada s njom. Kućica u Karmelu sva je odisala njome; sobe je napunila cvećem, dovukla velike komade naplavljenog drveta uz koje su leţali napolju, na 'svojoj' dini, grejući noge na vatri. Ona mu je ispunjavala i snove i naruĉje i dane. Više nije mogao ni zamisliti ţivot bez nje.

„O ĉemu razmišljaš?", zainteresova se Dina, nagnuvši glavu na jednu stranu i naslonivši se na gomilu svojih slika. „O tome koliko te strašno volim." „Ooo", otegnu ona sa smeškom, pa mu se neţno zagleda u oĉi. „I ja o tome mnogo mislim." „O tome koliko te volim?" „Da. I o tome koliko ja tebe volim. Šta sam, uopšte, radila pre nego što sam te upoznala?" Kraj leta 129 „Ţivela si veoma dobro i nikad nisi sama pripremala doruĉak." ".Grozno." Ona mu priĊe, i on je povuĉe u krilo. "TO je samo zato jer si uzbuĊena zbog izloţbe i jer ne moţeš da spavaš. Priĉekaj, kroz mesec-dva..." On bolno zaćuta; hteoje da kaţe 'godinu', ali oni na raspolaganju nisu imali ni jednu godinu dana. Imaju još samo pet ili šest sedmica. „Već će ti dosaditi pripremanje doruĉka, videćeš." „Volela bih da to vidim. Volela bih da to gledam ĉitavog ţivota, a ne samo mesec dana. Nikad mi ne bi dosadio ovakav ţivot." Ona mu zagnjuri lice u grudi i poput deteta oseti toplinu i sigurnost. Oboje behu preplanuli tokom vikenda u Karmelu, i noge sujoj još bile pune peska koji je raznosila po podu. „Znaš šta mislim?" ^ „Šta?" On zatvori oĉi, i oseti kako joj kosa odiše sveţinom. „Da smo vrlo sretni. Šta bismo još hteli?" ^ Budućnost, pomisli on, ali to ne izreĉe glasno. Potom otvori oĉi, pogleda je sklupĉanu u svom krilu i upita: „Zar nikad nisi poţelela još jedno dete?" „U mojim godinama?", zapanji se ona. „Hriste Boţe, pa Pilar mi je skoro u šesnaestoj." „Kakve to veze ima? I šta hoćeš da kaţeš time: 'u mojim godinama'? Mnoge ţene raĊaju u tridesetim godinama." „Ali, meni je već trideset i sedam. Ma, okani se gluposti." MeĊutim, Ben samo odmahnu glavom, dok ga je Dina zbunjeno Posmatrala, i reĉe: „Ako nije prekasno za muškarca, zašto bi bilo za ţenu?" „Dragi moj, to su dve razliĉite stvari. To i sam znaš."^ „Ne znam. Znam samo da bih ţeleo da dobijemo dete. Ĉak i dvoje dece. I, ne mislim da si prestara." Dete? Sada? Gledala ga je zaĉuĊeno, ali je on bio sasvim ozbiljan. I dalje ju je drţao u naruĉju. 130 Danijela Stil 131 „Naravno", potvrdi on i zagleda joj se u oĉi, i ona u njima vide zbunjenost i ĉuĊenje, ali i tugu i bol. „A moţda više i ne moţeš da imaš dece, a, Dina?" To je nikad nije pitao. Nije bilo ni razloga da je pita. MeĊutim, Dina odmahnu glavom. „Ne, nema razloga zbog ĉega ne bih mogla... Ali, mislim da ne bih mogla da to ponovo proţivim. Posle smrti dva deĉaka, Pilar mi je došla kao dar s neba. Mislim da ne bih ni ţelela da ponovo rodim." „Znaju li lekari zbog ĉega je došlo do tragedije?"

„Ĉista sluĉajnost, kako rekoše. Nemaju objašnjenja. Po njihovom sudu, vrlo je mala verovatnoća da se takav tragiĉan sluĉaj dogodi dva puta u jednoj porodici, ali, eto, dogodilo se." „Onda, više neće", odluĉnim glasom reĉe Ben, i Dina se malĉice odmaĉe od njega. „Pokušavaš li ti to da me nagovoriš da rodim još jedno dete?", upita ga ona razrogaĉenih oĉiju i nepomiĉna izraza lica. „Ne znam. Moţda. Pa, tako nekako izgleda, zar ne?", nasmeši joj se on i spusti pogled. Ali, gotovo istog ĉasa ponovo podiţe glavu. „Misliš li da mi je to bila namera?" Ona, odjednom vrlo ozbiljna, potvrdno klimnu glavom i reĉe: „Nemoj to ĉiniti." „Zbog ĉega?" „Prestara sam." / već imam dete. I muţa. „E upravo taj, i samo taj razlog ne prihvatam. To je glupost!", usprotivi se Ben, ovog puta skoro ljutilo, prinudivši je da se upita zbog ĉega. Zar je vaţno da li je ona prestara za dete ili nije? „Ali, ja jesam stara. Skoro mi je ĉetrdeset godina. A i ova naša veza priliĉno je luda. Opet se osećam kao dete. Ponašam se kao da mi je sedamnaest, a ne trideset sedam." „I šta je u tome loše?" „Zaista ništa. U stvari, ideja mi se baš dopada", predade se ona. „Odliĉno. Onda, hajde u krevet", reĉe Ben, podiţe je i odnese u svoj široki, udobni krevet u susednoj sobi. Prekrivao je stajao izguţvan na istom onom mestu gde su leţali kad su se vratili iz Karme-la. U sobi je prigušeno svetlila samo jedna lampa, od ĉega su neţne boje izgledale još toplije i lepše. Cveće u velikoj vazi, koje je Dina u petak po podne nabrala na terasi, unelo je u sobu dah prirode. Dina zaista bese dala poseban ton njegovoj kući, ton za kojim je godinama ĉeznuo. Nikada, zapravo, nije znao šta mu nedostaje, ali sada, otkako je nju imao, sada je znao. Nedostajala mu je upravo Dina, sa svojim zelenim oĉima i tamnom kosom smotanom u punĊu, Dina, ĉije bose noge vire iz njegovog kreveta, Dina, koja prekrštenih nogu se-di sa svojim blokovima za crtanje na njegovom stolu, okruţena cve-ćem. Dina, sa gomilom svojih slika i ĉetkicama zabodenim u sve šo-Ijice za kafu, sa njegovim košuljama na sebi, koje redovno isprlja bojom, Dina, sa smislom za praktiĉno; dala je da mu se oĉiste kravate, doterala mu odela, darovala neke sitnice, donela knjige po njegovom ukusu. Pa onaj njen smeh i peckanje i neţne oĉi što ga uvek razume-ju! Dolutala je u njegov ţivot, kao u nekom snu. I on više ne ţeli da se probudi iz tog sna. Ne bez Dine. „Bene", javi se ona tihim glasom u tami. „Molim, ljubavi?" >A šta ako dobijem loše kritike?", upita ona glasom uplašenog deteta, i njemu doĊe da se nasmeje, ali se uzdrţa. Znao je da je bese obuzeo strah. „Nećeš", uteši je on i zagrli ispod pokrivaĉa. Taj je pokrivaĉ njegovoj majci poklonila ţena nekog umetnika, pre mnogo godina u Nju-jorku. „Kritike će biti odliĉne. Obećavam ti." „Otkud znaš?" „Znam, jer su ti slike veoma, veoma dobre." On je poljubi u vrat i zadrhta dodirnuvši joj nogama nago telo. „I zato što te toliko volim." „Ti si šašav."

„Molim lepo?", naceri se on. „Kaţem ti da te volim, a ti meni da sam šašav. Ma, slušaj ti..." On je privuĉe bliţe i priljubi usne na njene, te oboje nestadoše ispod pokrivaĉa. Idućeg jutra probudila se u šest i odmah nestala u gostinskoj sobi. Setila se da bi bilo pametnije da jednu sliku ipak ne izloţi. Onda se, opet, setila da jedna druga verovatno nema odgovarajući okvir. Nakon kafe palo joj je na pamet da su još dve bez potpisa, i tako su joj protekla preostala ĉetiri dana. Sva izvan sebe zbog izloţbe, ponašala se kao pomahnitala. Ben se na sve to smejao i s uţivanjem joj laskao. Vodio ju je na veĉere, vukao u bioskop, odvlaĉio je na plaţu, terao je da se kupa, do kasno u noć vodio s njom ljubav. U ĉetvrtak ju je odveo na ruĉak. „Ne ţelim da ĉujem ni reĉ o izloţbi", reĉe on i zapreti joj prstom. „Ali, Bene, što ako..." „Rekao sam, ni reci do sutra ujutro." „Ali..." „Ne!", uzviknu on i stavi joj prst na usta, ali ga ona ukloni, ponovo obuzeta tremom. „Pa, kako ti se sviĊa vino?", upita sad Ben, menjajući temu. „Koje vino?" Ona se zbunjeno obazre oko sebe, i on upre prstom u njenu ĉašu. „Pa, to pred tobom. Probaj i reci kakvo je." „Ma, briga me za vino. Nego, htela sam da te pitam..." Ben zapuši prstima uši, i ona prasnu u smeh. „Bene! Uozbilji se!" „Šta?", ĉudio se on i veselo se smejao s druge strane stola. Kraj leta 133 „Slušaj me! Htela sam te nešto upitam o ovoj veĉeri." MeĊutim, on samo u pola glasa zapeva, i dalje s prstima u ušima. „Grozan si i mrzim te", dobaci mu Dina kroz smeh. „Ne, ne mrziš me. Luda si za mnom i ţeliš da me odvuĉeš odavde i navališ na mene. Je li tako?" „Pa, kad si već to spomenuo...", isceri se ona i otpi gutljaj vina. Tako su se zafrkavali tokom celog ruĉka. Ben bese uzeo slobodno po podne. Izloţba je već bila postavljena. Sali je deţurala u galeriji, i on je smatrao da je najbolje da do poslednjeg trenutka ostane s Dinom, kako se ne bi predomislila ili doţivela nervni slom. A tog je popo-dneva imao za nju i iznenaĊenje. Kada su se posle ruĉka vraćali prema kolima, on pogleda na sat. „Dina, ne smeta ti ako stanem kod Saksa?" „Sada?", iznenadi se ona. „Dobro, u redu." „Neću dugo." On zaustavi kola pred trgovinom i, neodreĊeno se smešeći, upita je: „Hoćeš li sa mnom unutra?" „Neću, ĉekaću te ovde." „Sigurno?" Nije je morao nagovarati; znao je da danas ne ţeli da bude sama, ĉak ni na kratko vreme. »Ma dobro, idem", pristade ona i veselo poĊe s njim u robnu kuću. Uspelo je, pomisli Ben. „Kakvog posla imaš ovde?", htela je da zna. „Moram uzeti jednu haljinu", odgovori on krajnje samouvereno i savršeno leţerno. „Haljinu?"

„Aha. Za Sali. Rekla je da neće imati vremena, pa sam joj obećao da ću joj je doneti u galeriju, tako da se moţe presvući. Usput receno, a šta ćeš ti obući?" Ko zna je li se toga i setila, onako op134 Danijela Stil Kraj leta 135 „Ne znam. Mislila sam da obuĉem onu crnu haljinu" Bila je od kuće donela dve-tri veĉernje haljine. Visile su u njegovoj garderobi, zajedno s njenim farmerkama, bojom zamazanim košuljama, nekoliko pari pantalona od gabardena i pola tuceta dolĉevitki od kašmira. Ben je c uţivanjem gledao njenu odeću pored svoje. „Zašto ne obuĉeš zelenu haljinu?" „Previše je pomodna", usprotivi se ona, duhom deset hiljada kilometara daleko od te teme, a onda upita ţivahno. „Ĉuj, znaš li koji kritiĉari dolaze?" „Ne bih baš rekao da je previše pomodna", zaobiĊe on pitanje. „Jesi li ĉuo što sam te pitala?", Dinin glas zvuĉao je ţalostivo. „Nisam. Dakle, hoćeš li da obuĉeš zelenu haljinu?" „Ma, jebeš zelenu haljinu, htela sam da te pitam...", zausti ona, ali ne dovrši misao jer je Ben strastveno poljubi u usta, pa ona gotovo bez daha iziĊe iz lifta na prvom spratu. „Bene!" ukori ga ona, ali u blizini nije bilo nikoga ko bi ih mogao videti. „Hoćeš li da me saslušaš?" „Neću." Već je pozdravljao prodavaĉicu. Kada mu je iznela haljinu, on se zadovoljno nasmeši. „Savršeno", reĉe on, a onda se obrati Dini. „Kako ti se sviĊa?" „A?", javi se ona potpuno rasejana, ali haljina joj odmah privuĉe paţnju. Bila je vunena, plave boje vreska, gotovo ljubiĉasta, s visokim okovratnikom, dugih rukava i otvorenih leda. Pripadao joj je i odgovarajući ogrtaĉ. „Predivna je, zaista. To je Salina haljina?", upita ona zadivljeno, pa priĊe bliţe da dotakne tanku vunu. Francuski materijal, francuski kroj, i verovatno košta ĉitavo bogatstvo. „Predivna je." Prodavaĉica i Ben izmeniše poglede, a Dina dodade: „Moţda bi ipak trebalo da obuĉem zelenu." „Ne slaţem se. Zašto ne bi obukla baš rivu1?" nrprllrm ini Rpn s „Da obuĉem Salinu haljinu? Ma hajde, ne budali." „Mogla bi njoj pozajmiti svoju zelenu." „Dragi, volim te, ali mislim da si potpuno lud", zakljuĉi ona i nasmeši se prodavaĉici, pa htede da krene dalje. MeĊutim, Ben je ne-ţno uhvati za nadlakticu i šapnu na uho: „A ja mislim da si ti luda. Hajde, probaj svoju haljinu." „Šališ se?", pogleda ga s ĉuĊenjem, ali on samo odmahnu glavom. „Zar je to za mene?", upita ona. On potvrdno klimnu glavom, zadovoljno se smešeći. „SviĊa li ti se?" „Oh, Bene, ne mogu je uzeti. Mada je zaista predivna." Ona se okrenu i opet pogleda haljinu, dok su joj se oĉi samo širile. Izvanredna je, ali sigurno grozno skupa. I Ben je kupio za nju? Taj ĉovek što vozi kola nepoznate nemaĉke marke i više voli špagete nego kavijar? Onaj isti koji se ponosi što nema sluţavku, već samo ţenu koja mu ĉisti jedanput nedeljno, dok mu je deda bio okruţen ĉitavom vojskom slugu, a otac se povukao u penziju u jednu palatu u blizini Rima? Pa, takvom haljinom ne bi laka srca opteretila ni Markov dţep! „Dobri Boţe!" „Zaveţi i probaj je. Hoću da vidim kako ti stoji."

l ona ga posluša. Savršeno joj je stajala. Kroj, stil, boja. Izgleda-'a je upravo veliĉanstveno dok mu je prilazila s ogrtaĉem prebaĉenim preko ruke. Uz njen preplanuli ten još više se isticala plava boja vre-ska, a ramena i gola leĊa savršeno su se ocrtavali u haljini. „Šta ćeš još staviti?" „Brilijantske minĊuše i sandale od crne svile. A kosu ću podići." >,0h, Boţe! Neodoljivo me zavodiš." Svojim slatkim smehom zarazio je i prodavaĉicu. Kada ie uveĉe oblaĉila haliinu. Ben ie sedeo na krevetu. S osme136 Danijela Stil stavila brilijantske minĊuše i napravila punĊu. Pred njenom izazovnom lepotom zastao mu je dah. Polako joj je skinuo brilijantskne minĊuše. „Šta to radiš?" „Skidam ih." „Zašto? Zar ti se ne sviĊaju", zaĉudi se ona. Moţda zato što joj ih je Mark poklonio? „Ovde nemam drage, koje bi mi odgovarale." „Nije vaţno." On zavuĉe raku u dţep, izvuĉe jednu kesicu od plave svile, pa je otvori i izvadi dve naušnice - vrlo stare i fine izrade. Svaku je krasio veliki biser, a o njemu visio sićušni brilijant. „Molim te, stavi ove", reĉe on. „Oh, Bene!", zaprepasti se Dina, zagledavši minĊuše, a onda podiţe pogled prema njemu. „Šta ti to radiš?" Haljina, naušnice, izloţba. Tako joj mnogo pruţa! Sve... „Pripadale su mojoj baki. Ţelim da ih poklonim tebi, Dina. Ovo je posebno veĉe." Kada ga je ponovo pogledala, u oĉima su joj blistale suze. Ben nastavi blagim glasom. „Ţelim da ti ova noć bude naj-lepša u ţivotu. Danas ćeš ući u svet umetnika. A ja ţelim da svi saznaju koliko si vrsna umetnica." Dini još nikad niĉije oĉi nisu zraĉile tolikom ljubavlju kao njegove. Srce joj zadrhti kad ga je zagrlila. „Tako si dobar prema meni." „Mi smo dobri jedno prema dragome, a ovo je poseban dar." „Ali, ne mogu da uzmem naušnice." Ne, ne moţe. Ne moţe, ako ne ostane s Benom. A već sledećeg meseca moraće da se vrati Marku. „Moraš ih uzeti. Ţelim da budu tvoje, ma Šta se dogodilo." On je razume. Uvek je razume. Ali to, na neki naĉin, samo oteţava situaciju. Suze joj potekoše niz lice, i ramena joj se zatresoše od jecaja. „Draga, nemoj." ..Oh. Bene... Ne moćni rta tp n«fa\/im " Kraj leta 137 „Ni ne moraš. Barem, ne još. Sada uţivajmo." Tako razumno nije govorio sve od poĉetka njihove veze, i ona se upita nije li se konaĉno pomirio s neminovnim. „Volim te", s napetošću u glasu reĉe ona i priljubi se uz njega, a on sklopi oĉi. „I ja tebe volim. A sada bismo mogli da poĊemo na otvaranje te tvoje izloţbe." On se odmaĉe i pogleda je, i ona klimnu glavom. Potom uze jednu naušnicu i neţno je priĉvrsti o njeno uvo. Zatim je poljubi u usta, pa priĉvrstio i dragu. „Predivno izgledaš. Strašno se ponosim tobom i tvojom izloţbom." „A ja stalno mislim kako ću se odjednom probuditi i videti da je sve ovo samo san. Probudiću se, kao kakav Rip Van Vinkl, na plaţi u Karmelu, a Kim će me još uvek ĉekati

u hotelu. Ali, svaki put kada to pomislim, pogledam oko sebe i vidim da si zaista stvaran." Gledala ga je s divljenjem i radošću. „I to potpuno stvaran", nasmeja se Ben i zavuĉe joj raku pod haljinu. „I to bih, draga moja, svim srcem ţeleo da ti i ovog ĉasa do-kaţem. Ali, bojim se da nemamo vremena." Potom joj pruţi raku i blago se nakloni. „Hoćemo li, gospo?" „Naravno, gospodine", prihvati ona. „Jesi li spremna?" Upravo behu stali pred galerijom. >A Boţe, nisam!" Oĉiju širom otvorenih, ona posegnu rakama Prema njemu, ali on je zagrli samo na tren, pa je odmah odvuĉe unutra. Fotograf je već ĉekao, a bio se skupio i priliĉan broj gostiju. Likovni kritiĉari došli su u velikom broju, a videla je ĉak i Kim koja Se bese upustila u ugodan razgovor s jednim od gospode novinara. Sato se vrzmala u blizini, nestrpljiva da vidi prekrasnu haljinu boje vre739 Sve u svemu, veĉe je bilo pun pogodak. Galerija je prodala sedam njenih slika. Dini se uĉinilo kao da se rastaje sa starim prijateljima. Bilo joj je teško da se odrekne svojih radova, i Ben ju je zbog toga zafrkavao kada ju je predstavio oboţavateljima. Zaista je bio divan; uvek u blizini, a ipak nikad preblizu, pomagao joj je, ali ne odveć oĉito. Ta, on je bio Bendţamin Tomson III, izvanredni vlasnik galerije. Niko ne bi ni pomislio da su njih dvoje u ljubavnom odnosu. Ponašao se diskretno, kao onog jutra pred Kim, i Dina je znala da se nema ĉega bojati. Tog se dana za ĉasak pobojala da bi Mark mogao nešto da naĉuje. Nikad se ne zna ko sve dolazi na izloţbe, ko će je videti i šta će ljudi nagaĊati. MeĊutim, te veĉeri niko nije ništa posumnjao, ĉak ni Kim, koja u galeriju bese poslala veliki buket c veća. Osećala se liĉno odgovornom za vezu izmeĊu Dine i Bena, naravno, s profesionalnog stanovišta, jer nije bila svesna one druge veze. Ipak se pitala je li Dina rekla Marku za otvaranje. Kasnije, tokom veĉeri, Dina joj je potvrdila da jeste. „I, šta je rekao?" „Ništa naroĉito. Ipak, nije mu bilo drago." „Preboleće on to." „Valjda hoće." MeĊutim, Dina nije rekla prijateljici kako je zapravo tekao razgovor o toj temi. Nije rekla da joj je Mark zabranio da izlaţe i konaĉno joj zalupio slušalicu. Po njegovom sudu, bilo je to jeftino razmetanje; meĊutim, ona je prvi put u njihovom braku ostala pri svome. Njen joj je rad bio previše vaţan da bi i ovog puta popustila. On nije udovoljio njenoj ţelji i dozvolio je da Pilar kupi motocikl. Zbog ĉega bi ona popustila i odrekla se svoje umetnosti? „Boţe, draga, što si tako namrštena?", dobaci joj Ben tako tiho da ga niko nije mogao ĉuti, i Dina se trţe iz svojih misli. „Ništa, ţao mi je. Ja... samo sam... toliko se toga dogodilo." „Zaista, i jeste. Sali je upravo prodala još dve slike", ohavesti ie milova pogledom. „Šta kaţeš, da proslavimo ovo sveĉanom veĉerom?", upita je on. „Samo ako je pizza", nasmeši se ona, znajući koje jelo voli. „Ovog puta nije to, gospoĊo. Prava stvar." „Hamburgeri?" „Idi do Ċavola." On je leţerno obgrli oko ramena i poljubi u obraz. Takav postupak vlasnika galerije na dan prvog uspeha nekog umetnika nije bio ni najmanje nedoliĉan, ali se Kim iznenada upita ima li, ipak, i neĉeg drugog meĊu njima.

Dina upravo bese nešto šapnula Benu, i Kim ĉu kako joj je odgovorio uz neţan osmeh: „Drago mi je da ti se sviĊaju". Dina potom dotaĉe bisere na ušima i veselo se udalji. I dok je Kim to gledala, u glavi joj se odjednom upali sijalica. as, „U redu, spremna sam. Reci mi istinu." Dina je sedela na krevetu u ţutoj sobi, sklopljenih oĉiju, dok je rukama ĉvrsto stiskala jastuk na glavi. „Covek bi pomislio da oĉekuješ šok", odvrati Ben smejući se. Se-deo je kraj nje na krevetu s novinama u ruci. „Šta bi htela da ti ĉitam, draga? Berzanski izveštaj? Strip? O da, znam!" »Do Ċavola, proĉitaj već jednom. Ne mogu više ni trenutak da ĉekam", uzviknu ona i zaškrguta zubima, a on se ponovo nasmeje i udubi u kritike o njenoj izloţbi. Unapred je znao šta će proĉitati. Predugo je bio u tom poslu da bi bio iznenaĊen. Uglavnom je znao šta će kritiĉari napisati. I, ĉim je bacio pogled na ĉlanak, shvatio je da je opet bio u pravu. „Dobro, moţe sada? Jesi li spremna?" ^ rtcu,nia ĉitsi VP.Ć iednom!". crošišta ona kroz 140 Danijela Stil „...izuzetno prefinjen stil koji otkriva ne samo dugogodišnje studiozno bavljenje slikarstvom, već i talenat kakav suviše retko srećemo..." On dalje nastavi da ĉita jednoliĉnim glasom, i ona širom otvori oĉi i ukloni jastuk s glave. „To si sam izmislio." Ona htede da mu zgrabi novine i raku, ali on ih odmaknu tako da ih nije mogla dohvatiti, pa nastavi da ĉita ĉlanak do kraja. „Ne verujem. To nije moguće", ĉudom se ĉudila Dina. „Zašto da ne? Pa, zaista si dobra. To sam ti već rekao. Takvo je moje mišljenje i mišljenje kritiĉara, a isto to misle i oni koji su kupili tvoje slike. Svi smo u to uvereni, svi osim tebe, ti velika, blentava, tupava, skromna..." On je zgrabi i poĉe je golicati. „Prestani! Ja sam sad poznata liĉnost! Ne moţeš ti mene tek tako golicati. Dosta, ĉuješ li! Ja sam zvezda!" Dina se sve vreme kiko-tala, ali on nije odustajao. „Je li? A ko je od tebe stvorio zvezdu? Ko ti je rekao da moraš izloţiti slike? Ko te je preklinjao da to uĉiniš? Ko je poţeleo da izloţi tvoje radove ĉim ih je video? A? Hajde, reci, reci." Sada su se oboje mahnito smejali. Dina se migoljila u njegovom naruĉju, dok joj je bledoruţiĉasta svilena spavaćica polako klizila prema pojasu. Ben se u magnovenju smiri i zagleda u nju. Nikad nije bila tako lepa, tako zavodljiva. Da barem moţe da je zauvek drţi u naruĉju! Da barem moţe da zaustavi vreme! „Šta ti je, dragi? Zar nešto nije u redu?", zabrinu se ona, spaziv-ši njegov nepomiĉan pogled. „Ma, ni govora. Nego, neverovatno si lepa." „I potpuno tvoja." Telo joj klizne na njegovo. Srećno se nasmešila, a onda im se usne spoje u dugom neţnom poljupcu. Nije prošao ni minut, a ruţiĉasta svilena spavaćica već je leţala na podu. Tek u podne su se izvukli iz kreveta. Dina pospano zevnu, stojeći na vrati141 leda. Ben ju je posmatrao iz kreveta, poţelevši da je zauvek gleda na tora mestu. „Znaš šta, mislim da mi ti uništavaš karijeru", reĉe on ne skidajući pogled s nje, a ona se okrene k njemu. Tako je bila neţna i mlada. MeĊutim, njen izgled prikrivao je unutrašnju

ţilavost. Nosila je u sebi neku ĉvrstinu bez koje nikad ne bi preţivela one godine usamljenosti provedene s Markom. „Zašto ti uništavam karijeru? Zar ne bi trebalo da se obogatiš na mojim sjajnim slikama?", upita ona, toboţe s visoka. „Pa i hoću, ako ikad odem na posao. Sva sreća što sam rekao Sali da me danas ne ĉeka. Znaš li da nikad u ţivotu nisam uĉinio nešto sliĉno?" Ipak, nije izgledao nezadovoljan svojim novim stilom ţivota - kada se umotao u peškir, dobacio joj svoju odeću, pa pošao za njom na terasu, gde su se udobno smestili u zelene naslonjaĉe od ka-nafasa. „Zbog tebe sam se ulenjio i postao srećan i pohotan i mlad." „To se i meni dogodilo zbog tebe." Ona se naţe i poljubi ga. „Ĉini mi se da mi je dvadeset jedna, moţda dvadeset dve." „Odliĉno. Onda se venĉajmo i izrodimo dvanaestoro dece." Dina ga pogleda i naĉas pomisli da govori ozbiljno. „АГ bi nam se problemi namnoţili, zar ne?" Trudila se da joj glas bude veseo. Nije htela da ponovo s njim razgovara o tome. Nije mogla. To nema smisla. Zato ga upita: „Šta ćemo preko vikenda?" Ona okrenu lice prema suncu i zadovoljno sklopi oĉi. Divno je °iti s njim, i u Karmelu i ovde u gradu, buditi se jutrom i veĉerom zaspati uz njega. Ĉinilo joj se da su zajedno već stotinu godina, a ne tek sedam nedelja. Zar već toliko?" Zar su im se ţivoti tako brzo stopili? Neverovatno koliko se toga dogodilo i kako brzo. „Jesi li za to da odemo u Karmel, ili si ga se već zasitila?" „Nikad ga se neću zasititi. To je najdivnije, najmirnije mesto na svetu." 142 Danijela Stil „Drago mi je", zadovoljno se sloţi on; pa pruţi ruku i dohvati njenu. „I meni je to najlepše mesto. Ipak, stalno pomišljam da bi moţda volela nešto egzotiĉnije." „Kao na primer?" Zabavljala ju je ta ideja. Atinu? Ipak brzo odagna pomisao na Marka. „Ne znam. Mogli bismo poći na Beverli Hils. Nisam onde bio već nedeljama." Obiĉno je odlazio tokom dana i vraćao se uveĉe. „Ili bismo ovih dana mogli skoknuti do Njujorka." Ben se nikad nije previše udaljavao od svog posla uvek se vrzmao po galerijama i rasprodajama, meĊu drugim trgovcima umetniĉkim delima i umetnicima. Njegova strast za posao na svoj se naĉin nije mnogo razlikovala od Markove. Razlika je samo bila u tome što je Ben i nju ukljuĉivao u taj posao, koji je i za nju predstavljao strast. „U svakom sluĉaju, draga moja, ovog vikenda izbor je tvoj." „Već sam izabrala. Karmel." Ona otvori oĉi i veselo se i od srca nasmeja. „Dakle, u Karmel." „Sad sam se selila..." Dina zabaci glavu i namršti se. „Moram kući po neke stvari." Već danima nije bila onde. S vremena na vreme, upitala bi se šta li o tome misli Margaret. Objasnila joj je kako radi u ateljeu jedne prijateljice, i da joj je jednostavnije da onde i spava. Doduše, povremeno bi izjutra svraćala kući i razmestila krevet, i to kad je Margaret imala slobodan dan. Ipak, takvi trikovi ne mogu prevariti nikoga, a najmanje ţenu koja kod nje radi godinama. Ali, šta da joj kaţe? Zaljubljena sam u drugog muškarca? Zato je radije ćuta-la i izbegavala prodirući pogled plavih stariĉinih oĉiju. U dva sata po podne, Ben ju je iskrcao dva bloka dalje od kuće. Htela je da pregleda poštu i potpiše nekoliko ĉekova. Osim toga, morala je da Margareti da platu i da joj ostavi još

novaca za hranu, iako više uopšte nije jela kod kuće. I dušom i telom, sada je ţivela na drugom mestu. Više ni ne slika u svom ateljeu, već kod Bena. Kod njega joj je ĉak i ona slika koju potajno doraĊuje, kad god njega nema kod kuće. Dina uĊe i zovne Margaret, ali se ova ne odazva. Nema je kod kuće. A što bi i bila? Dina je gotovo stalno bila odsutna, pa u kuci nije bilo mnogo posla. Kao i obiĉno, našla je gomilu raĉuna i nezanimljivih poruka MeĊutim, nije bilo nikakvog pisma, ni od Pilar ni od Marka. On joj nikad ni ne piše, uvek telefonira. A nema ni pošte za njega. Rada je Mark na putu, Dominik bi dolazila triput nedeljno, pokupila njegovu poštu i potom mu je slala zajedno sa sluţbenim dokumentima. Dina se polako stepenicama pela prema sobi, u jednoj ruci noseći poštu, a drugom se drţeći za rukohvat. Za trenutak je zastala na vrhu stepenica. Deprimira je povratak ovamo. Ĉini joj se kao da se mora odreći sna i ponovo odrasli, daleko od ĉoveka koji govori o drugom braku i dvanaestoro dece. Na lu se pomisao nasmeši, a onda zaĉu zvonjenje telefona, pa uzdahnu. Za trenulak pomisli da se ne javi, ali joj onda pade na pamel da je to moţda Ben, ĉekajući je, naziva iz neke govornice. Kao da niko dragi više ne postoji, samo njih dvoje. Nije mogla ni da zamisli da bi mogao bili neko dragi. „Molim?", javi se ona veselim glasom. „Mio." O, Isuse, Mark. „Mio." „Mark?" „Oĉito. I hteo bih da mi objasniš lu glupost s izloţbom. Upravo me je zvala Dominik." „Zbilja je veoma ljubazna." „Rekao sam ti svoje mišljenje. A to što si uĉinila krajnje je neukusno" srditim je glasom ukori Mark. „Sasvim suprotno, uveravam te da je sve bilo na zavidnom nivou." O lome bi se, draga moja, lek dalo razgovarati. A ja sam U jasno i glasno zabranio da izlaţeš te slike. Pa, kakav si samo publicitet izazvala! Za Boga miloga, Dina, ispadaš kao nekakav hipik. 5011 Kraj leta 145 „Ni najmanje", usprotivi se ona „Kritiĉari su me ocenili kao ozbiljnu umetnicu. A moţda to i jesam." „Mislio sam da smo to davno resili." „Moţda ti jesi, ali nisam ja." Neka ide do Ċavola! On je ne razume, niti ju je ikad razumeo. „Shvatam. U svakom sluĉaju, nadam se da velecenjena umetnica neće svakodnevno kovati sliĉne za vere." „Teško. Biću sretna ako budem mogla da priredim izloţbu svake pete godine." „U tom sluĉaju, ţao mi je što sam ovu propustio." „Ne, nije", razbesne se Dina, već sita njegove igre. „Molim lepo?" „Jasno mi je da ti nije ţao što nisi bio ovde. Već sam sita tvog licemerja, zbilja mi se gadi. Kako se usuĊuješ da tako omalovaţavaš moj rad!" „Dina!", zapanji se Mark.

„Ţao mi je, ja... „Boţe, što se to dogaĊa? Valjda joj se prelila ĉaša, pa je morala reći sve što se bese nakupilo u njoj. „Ne znam, Mark. Premorena sam." „Zaĉelo jesi. Ili sam te moţda zvao u nezgodno vreme?", upita je on podrugljivim i ledenim glasam. To njeno ponašanje ni najmanje mu se nije sviĊalo. Pogrešio je što je nije prisilio da preko leta poĊe u Antib. „Nisi. Upravo odlazim u Karmel." „Opet?" „Da. Sa Kim." O, Boţe, ne opet. Ne voli da ga laţe. „Pa, kada ti nisi kod kuće, nemam baš mnogo posla, to ti je valjda jasno." A njoj je, opet, bilo jasno da će ga time drţati u šahu. „Pa, neću još dugo biti odsutan." „Koliko još?" Ona zatvori oĉi i prestade da diše. Neka bude dugo. Neka ne dolazi kući... „Još oko mesec dana." Tako znaĉi, njoj i Benu ostaje još mesec dana. I to je sve. Pola sata kasnije jurili su dramom prema Karmelu. Dina je bila neobiĉno ćutljiva. Ben je kradomice pogleda. Sedela je pored njega, lepa i zabrinuta i povetarac joj mrsio kosu. „Nešto nije u redu?", upita je on, ali ona samo odmahnu glavom. „Loše vesti kod kuće?" „Nisu." Dugo je oklevala, a onda se zagleda u okolinu kojom su jurili i ponovo progovori: „On je nazvao." „I, kako je bilo?" Jesi li traţila razvod. „Kao i obiĉno. Naljutila sam se. Besan je zbog izloţbe. Sekretarica mu je telefonirala u Pariz, samo da bi mu to dojavila." „Pa šta onda?", primeti on, i ona sleţe ramenima „Zbog ĉega stalno toliko paziš da ga ne naljutiš?" Ona se okrenu i pogleda ga. „Na neki naĉin, on mi je otac. Mark je za mene godinama predstavljao autoritet." „Bojiš li ga se?" „Nisam nikad o tome razmišljala, ali, moţda se i bojim. Mislila sam da ga samo poštujem. Ali... ko zna..." »Šta bi ti, u najgorem sluĉaju, mogao uraditi?" „Ostaviti me... Odnosno, toga sam se bojala." ..A više se ne bojiš?" »Ne...", odmahne ona glavom. Ĉudno, ali sada gotovo da priţelj-Цје da je Mark napusti. Sve bi onda bilo jednostavnije. Ipak, tu je oila i Pilar. Ona joj to nikad ne bi oprostila. Dina se namršti, a Ben Je Pogladi po raci. „Nemoj toliko brinuti. Već će se sve srediti." ..Da barem znam kako. Bene, ovaj, ne znam što da radim." Ipak, Ztiala je. Ali, nije to ţelela da uĉini - da se odrekne njega, ali ni da 146 Danijela Stil „Da, ali i obavezu prema sebi. Na prvom ti je mestu obaveza prema samoj sebi, a na dragom prema detetu. A sve ostalo zavisi od tebe." Dina klimnu glavom, malo poćuta, pa će tonom po kojem se ose-ćalo da više nije onako mnogo zabrinuta: „Ĉudno. U poslednje vreme stalno zaboravljam da on postoji. Osamnaest godina predstavljao je središte mog ţivota, a sada, odjednom, za samo mesec i po dana, kao da je nestao, kao da ga nikad nisam ni poznavala. Ĉini mi se da sam potpuno druga liĉnost. Ali,

Bene, on postoji. Stvaran je i naziva me. I oĉekuje da razgovaram s njim, ali, nekako, nisam u stanju." „Onda, za sada, nemoj ni razgovarati s njim." Isuse, on ne razume. Boţe, samo da ne postane posesivan. Molim te, ne još... MeĊutim, Ben nastavi: „Ma, opusti se sada i uţivaj! Kasnije moţeš brinuti o onome šta će biti." „To je u tvom stilu, zar ne? Ti uopšte ne brineš, je Г da?" Ona ga pogladi po vratu i poljubi u obraz. Uoĉavala je ona nemir na njegovom licu, strah i brigu odavale su njegove oĉi kada je mislio da ga ona ne gleda. „Zar ja?" Tako je odluĉno odmahnuo glavom, da se nasmeja „Laţeš. Zabrinut si koliko i ja. I zato mi ne drţi pridike. Vero-vala sam da si veoma hladnokrvan i da te se to neće ni dotaći. A sad mi je sve jasno." „Ma nemoj?", izazovno odvrati on i pogleda je sa smeškom. Ipak, bojao i da pomisli na ono šta će se dogoditi na jesen. S tim ne bi bio u stanju da se suoĉi. „Pa, bar moţemo biti mirni još mesec dana. Onda se Mark vraća." 147 „Za mesec dana?" Dina bez reci klimnu glavom. Nastavili su da se voze. M, „Hajde, pospanko, ustani. Skoro je deset." Dina zaškilji, zagunĊa i okrene se na drugu stranu. Ben je potapša po straţnjici, naţe se i poljubi je, pa će opet: „Ustaj! Danas imaš sastanak s potencijalnim kupcem. Moraš biti u galeriji u jedanaest." „A ti?", javi se ona, glave i dalje zavuĉene u jastuk. „Ja idem sada. Draga, nameravaš li da ustaneš?" „Ne." „Dina, kako se osećaš?", zabrinu se Ben i opet sede pored nje. Ove poslednje dve sedmice posle izloţbe ĉesto je bila iscrpljena. „Odliĉno", šlaga ona. Zaista se nije dobro osećala. Glava joj je bila teška; telo kao olovno. Najradije bi ostala u krevetu dremajući ĉitavog bogovetnog dana. „Kako to da si baš ovih dana tako umorna?", briţno upita on. „Ah, pritisle me godine, eto šta je." „Oĉigledno. Samo se nadam da ti uspeh neće biti preveliki teret. Znaš, ĉini se da bi mogla doţiveti veliki uspeh." On ustade i krenu u kuhinju, dobacivši joj preko ramena: „Hoćeš li prepeĉenog hleba?" Prepeĉeni hleb je uopšte nije privlaĉio. Ona odmahnu glavom, ponovo sklopi oĉi i zavukavši glavu u jastuk promrmlja: „Ne, hvala." Malo kasnije, Ben donese kafu. Ali, prvi put posle toliko godina ni kafa je nije privlaĉila. „Dina, zbilja, šta ti je?" „Ništa. Sve je u redu. Samo sam umorna." I bolesna od straha ^"Og Markovog povratka. Verovatno je to u pitanju. To stalno razmišljanje o njemu i Pilar potpuno je iscrpljuje. Ne bi smela dozvoliti da J°J oni pokvare te poslednje sedmice s Benom, ali misao joj se uvek vraćala niima Sfvamn mi ie. dobro, drasi. Ne moraš da brineš." Ona 148 Danijela Stil Kraj leta

149 se veselo nasmeja i otpi gutljaj kafe, ali kad joj topla para dopre u nozdrve, samo što nije povratila. Sva bleda, ona okrenu glavu i spusti šoljicu. „Pa, ti si bolesna!" Bila je to optuţba ispunjena strahom. „Nisam, i sad dosta o tome. Odliĉno se osećam, dobro mi je, zdrava sam i oboţavam te." Ona mu pruţi ruku veselo se smešeći, i on je privi uza se. Ne dao Bog da joj se štogod dogodi! Uţasna pomisao da bi je mogao izgubiti hiljadama je puta dnevno padala Benu na um. Mogla bi se razboleti, stradati u sudaru, utopiti se u talasima na plaţi kod Karmela, unesrećiti se u poţaru... Mogla bi se vratiti Marku. „S kojim se to kupcem danas sastajemo?" „Zove se Ţino. Švajcarac ili Francuz, nisam siguran." Francuz? Da nije neki Markov poznanik? MeĊutim, nije stigla ništa da izusti, jer joj Ben odgovari: „Nije. Ove je nedelje stigao u grad, video tvoje slike u galeriji, i svidele mu se. Jasan i jednostavan sluĉaj. Je li u redu?" „Savršeno, moj ĉitaĉu misli." „Dobro. Onda, vidimo se tamo u jedanaest." On joj se na silu osmehne, mahne i zatvori vrata. Već ih oboje bese uhvatila panika, bilo mu je to jasno. Dinu muĉe noćne more, pa ga oĉajniĉki stiska u snu, a sad još i ova iscrpljenost i slabost! Oboje drhte od straha, P1" tajući se što će doneti kraj leta, i već oĉajavaju zbog obostranog gu" bitka. Imaju još dve nedelje. Moţda ĉak i tri, ako Mark bude odugovlaĉio. I Pilar će se vratiti s njim. A šta će onda? Ni Ben ni Dina ni-su znali odgovor. Još ga nisu znali. A ĉudo koje su oboje priţeljkivali još se nije dogodilo. Dina je stigla u galeriju taĉno u jedanaest, odevena u svileni kostim krem boje i svilenu bluzu boje slonovaĉe. Cipele i torbica bi'e su u istom tonu. Oko vrata je nosila majĉine bisere, na ušima naušnice, Benov dar na dan otvarania izloţbe. Кипж- mrm^eur fun^t bio je pun strahopoštovanja. Ponašao se po etiketi, nudio primerenu cenu i zraĉio šarmom. Kupio je ĉak dve Dinine slike, izabrane izmeĊu najboljih. Kada je otišao, ona i Ben zadovoljno se rukovaše. Pazar je iznosio gotovo osam hiljada dolara. Naravno, od toga će gotovo polovina pripasti Benu. Za razliku od nekih trgovaca umetniĉkim delima, koji su uzimali ĉak polovinu, on je zadrţavao samo ĉetrdeset odsto. MeĊutim, proteklih nedelja Dina je ipak lepo zaradila. Sve u svemu, od otvaranja izloţbe nakupila je gotovo dvanaest hiljada dolara. „Šta ćeš s tolikim parama?", zadirkivao ju je Ben, dok je ona veselo gledala ĉek. „Biću nezavisna", odvrati ona, setivši se odjednom Markovog zakljuĉka pre odlaska: da još uvek slika samo zato da bi mogla biti nezavisna, ukoliko ikad na to bude primorana. Moţda je imao pravo. Svakako da to nije bio jedini razlog, ali sada, kad ima nešto svoje, oseća se kao potpuno druga liĉnost. »A da li bi ti malo opipljivije dokazala tu svoju nezavisnost i odvela me na ruĉak?", upita Ben, zadivljeno je gledajući. Iako je zraĉia lepotom, po pogledu joj je video da nije sasvim dobro. „Šta veliš, • Kucak?" navaljivao je on, ne mogavši da odoli ţelji da iziĊe s jom, da bude s njom, da je odvede kući, ostane s njom nasamo i uţiva u svakom trenutku koji im još bese preostao. MeĊutim, Dina »volela bih, ali ne mogu. Idem na ruĉak s Kim." "Do Ċavola. U redu, neću traţiti da ga otkaţeš. Ali, draga moja 8 SP°, kad završim s poslom u pet, samo ste moja." »U redu, gospon", radosno se sloţi ona. »Ĉasna reĉ?" »Lako ću je odrţati." /50

°oni}ela Stil Otpratio ju je do vrata, pristojno je poljubio u obraz, pa ostao zagledan za njom dok je prelazila ulicu, koraĉajući prema jaguaru. Kakva elegantna ţena! I to njegova! On se ponosno osmehnu i vrati unutra. „Dakle, kako je moja najmilija umetnica danas? Nova Men Ka-sat?", Kim se srdaĉno smešila kad je Dina sela. Sastale su se, kao i obiĉno, u restoranu Trader Vie's. Dina tu nije bila gotovo dva mese-ca. „Ma zamisli, jutros smo upravo prodali još dve slike." „Nije mi teško da zamislim. Hvala Bogu da je Tomson znao da te u pravo vreme nagovori za izloţbu. Već sam se bojala da nikad neću doĉekati taj dan, da se ti konaĉno pokreneš." Bilo joj je, meĊutim, jasno da je i Markovo odsustvo u tome odigralo znaĉajnu ulogu. Da je Mark bio tu, Dina sigurno ne bi pristala da izloţi slike, jer bi je on u tome spreĉio. „U svakom sluĉaju, drago mi je da si to uĉinila, a već je bilo i vreme." Kim pozva konobara i naruĉi šampanjac, iako se Dina, smejući se, nemoćno tome protivila. „A što da ne? Za ime Boţje, pa od Karmela se gotovo nismo ni videle. Osim toga imamo i te kakav razlog za slavlje." I to mnogo bolji nego što Kim i pretpostavlja, pomisli Dina. „Dakle, osim ĉinjenice da si sad poznata umetnica, što ima novo?", Kim ju je ispitivala pogledom, ali se Dina samo smešila. „Izgledaš kao maĉka kad popapa kanarinca." „Ne znam zbog ĉega." „Foliraš. Moţda ja znam zbog ĉega." Bilo joj je to zapalo za oko na otvaranju Dinine izloţbe, ali u poĉetku nije bila sigurna. „Dakle, hoćeš li mi reći ili da se otelim od radoznalosti?" „Znaĉi, mogu da biram?" „Ne izmotavaj se. Hajde, Dina, budi dobra i reci mi", zavitlavala se Kim. Dina se odiednom nn/hilii Pa ti kao da već sve znaš. Isuse, nije to valjda toliko oĉito? Ma niie Nego, meni se one veĉeri na otvaranju upalila sijalica. AU.« veJjem da je iko drugi ukapirao." Konaĉno su ш se pogledi sreli. Posle kratkog ćutanja, Dina reĉe: ,0n je stvarno izuzetan, Kim. I veoma ga volim. Kim tiho uzdahnu, pa će posle nekog vremena: „I vidi se da je divan ĉovek. A to vas je ozbiljno zgrabilo? Kim otpi malo šampanjca. Dina potvrdno klimnu glavom i oĉi joj se ispumse suzama. Kad bih bar mogla reći da ne znam. Ali znam, ozbiljno je. A ja se moram vratiti Marku. I Benu je to jasno. Ne mogu poeet. sve ispoĉetka, Kim. Ne mogu. Prestara sam. Skoro će rm ĉetrdeseta i Glas joj se prekine. „S Markom imam sreĊen ţivot , nastavi ona šapatom. „Oduvek sam ga volela. A tu je i Pilar... Dalje nije mogla od suza. Morala je istresti nos. Kim bi je najradije zagrlila. Da bar ima neko ĉarobno rešenje! Ali, obe su znale da nema drugog puta?", upita Kim, ali njena prijateljica samo odmahnu glavom. „Kako se Ben oseĉa?", upita ona. Dina duboko uzdahnu. Uhvatila ga je panika, kao i mene. Ali, ja jednostavno ne^mogu da odem i poĉnem sve ispoĉetka. Ne mogu...", šaputala je oĉajnim

glasom. „Prestara sam." „Ako je to jedini razlog, onda si šašava. Kakva te starost spopala? Boga mu, ţeni od šezdeset godina umre muţ i ona za ĉas posla promeni naĉin ţivota. A ti b, u trideset . sedmoj odbacila nešto sto stvarno ţeliš. Zbilja si luda." „№Ct!,ra Ali to nema smisla, l, tako mi Boga, Kim, ja jesam prestara. On ţeli decu, za Boga miloga, a ja već imam skoro odraslu kćer. 152 „To ti je još jedan razlog više. Pilar će ti ubrzo otići. Ako bi hte-la još dece, sad ti je vrerae." „Ti si luda kao i on." Dina pokuša da se nasmeje, ali nije mogla. Ĉinilo joj se da joj preostale dve nedelje već nestaju pred oĉima. „Jesi li srećna s Benom, Dina?" „Nikad u ţivotu nisam bila srećnija. I to mi nikako nije jasno. Ţivim s Markom gotovo dvadeset godina, znamo se dobro, a sad, odjednom... O Boţe, Kim, jedva se sećam kako Mark izgleda, njegovog glasa. Kao da ĉitav moj ţivot pripada Benu. U poĉetku sam se ose-ćala krivom; smatrala sam da je strašno to što ĉinim. Ali, sada više ĉak ni ne prebacujem sebi. Volim Bena, i gotovo." „I misliš da ćeš moći da se odrekneš te ljubavi?" Kim je tuţno gledala prijateljicu. Znala je šta proţivljava. „Ne znam. Moţda ćemo se ipak moći viĊati. Moţda... Kim, jednostavno ne znam šta da radim." Nije znala ni Kim, ali je sumnjala da će Ben Tomson pristati da je dugo deli s Markom. Nije on bio taj tip muškarca. „Hoćeš li reći Marku?" „Ni mrtva. Ne bi me shvatio. Slomila bih mu srce. Ja, ovaj, mo-raćemo još da vidimo. Ben će u septembru na nekoliko nedelja u Nju-jork. Tako ću dobiti u vremenu i videti šta bi se dalo uĉiniti." „Dina, ako mogu nekako da ti pomognem... ako ti ustreba neĉije rame ili ruka, uvek sam ti na rapolaganju. Nadam se da to znaš, prijateljice." „Znam." Obe se nasmešiše, pa preĊoše na druge teme. Ali, još dugo posle rastanka Kim je stalno pred oĉima imala Dinino tuţno lice. Oprostivši se sa Kim, Dina se polako odvezla kući. Morala je da pregleda poštu i plati neke raĉune. Sastaće se s Benom tek u pet. Poći će na neko mirno mesto na veĉeru, onda će moţda u šetnju ili u bioskop; ponašaće se kao ljudi koji nemaju dece. knii ПР friv* ni ™л Kraj leta 153 kakvim pritiskom, imaju dovoljno vremena. Ţelela je da te dve nede-Ije, kao i prethodna dva meseca, provedu skromno i tiho. I Ben je to isto ţeleo. „Gospodo Diraš", doĉeka je Margaret ĉim je okrenula kljuĉ u bravi. Izgledala je uznemireno i Dina se zaĉudi šta joj je. „Margaret, je li vam dobro?" Uĉinilo joj se da je ta postarija ţena nešto bleda. I tek kada je došla do stola u hodniku, Dina shvati da sluţavka još uvek nemo zuri u nju. „Margaret, zar nešto nije u redu?", upita sad ona odluĉnijim glasom i oštro se zagleda u ţenu u

tamnoplavoj odeći. Je li moţda saznala za njenu vezu sa Benom? Je li ih moţda videla? „Šta se dogodilo?" „Dva telefonska poziva...", promuca Margareti skrenu pogled, ne znajući šta još da kaţe. Nije sasvim sigurna. Nema pravo da uznemi-rava gospoĊu Diraš, ali obuzimao je neki ĉudan osećaj. „Je li zvao gospodin Diraš?", Dina se odjednom ukoĉi. „Njegova majka, gospoĊa Diraš." „Šta je rekla? Zar nešto nije u redu?" upita Dina mršteći se. „Ne znam. Samo je preko centrale u Parizu poruĉila da je nazovete. I to odmah." „U Parizu? Misliš, u Antibu?", Dina je znala da je za Margaret to bilo jedno te isto. MeĊutim, sluţavka odluĉno odmahnu glavom. „Ne, javila se iz Pariza. Ostavili su broj." Iz gomile papira ona izvuĉe jedan papirić i pruţi ga Dini. Imala je pravo. To jeste bio broj 1Z Pariza; telefonski broj kuće u Ulici Fransoa Prvog. Znaĉi, nešto nije bilo u redu. Moţda je stara dama bolesna, pa ţeli da pošalje Pilar ranije kući. Mark! Nešto se dogodilo Marku! Palo joj je na pamet hi-Ipdu nesrećnih sluĉajeva, dok je grabila stepenicama u spavaću sobu. Smesta je šĉepala telefon. U Parizu tek bese prošla ponoć. Prekasno? Da priĉeka do jutra? Brzo je dobila vezu na meĊunarodnoj liniji i zaĉas zaĉula pozna155 Godinama joj se ĉinilo da taj zvuk oznaĉava da je telefon zauzet ali se u meĊuvremenu bila navikla i znala je da nije. „Ţao mi je, trebaće im minut-dva da se jave", izvini se Dina te-lefonistkinji. „Sve je u redu", bez ţurbe odvrati telefonistkinja kalifornijskim naglaskom, i Dina se nasmeja. A onda se na telefonu javi svekrvin glas: „Allo? Oui?", Glas gospoĊe Diraš nije bio ni pospan ni prijatan. Prijatan, uostalom, nikad nije ni bio. „Mamie?" Dini je oduvek bilo teško da izgovori taj naziv od mi-lošte. Posle gotovo dvadeset godina, još uvek je dolazila u iskušenje da svekrvu zove gospoĊom Diraš. ,^tamie?" ponovi ona povišenim glasom, jer je veza bila slaba. „Ovde Dina. Oprostite što vas zovem tako kasno, ali mislila sam da..." „Dina, U faut que tu viennes." O, Isuse, ne na francuskom, i to uz takvu vezu! Ali stara ţena brzo nastavi da govori francuski. Dina ju je jedva ĉula. „Ĉekajte, ĉekajte. Ne razumem. Molim vas, ponovite na engleskom. Zar se nešto dogodilo?" „Da." Bio je to zapravo dugaĉak, ţalostan jauk, a onda zavlada tišina. Dina je ĉekala. Šta se dogodilo? Sigurno se nešto Marku dogodilo. Jasno! „Pilar... Ona... nesreća... na motociklu", mucala je starica. Dini se srce sledi. „Pilar?", zaurla ona u telefon, pa ni ne ĉu kada Margaret uĊe u sobu. „Pilar?" Veza je sada bila još slabija, i ona viknu jaĉe: „Mamie, ĉujete li me? Šta se dogodilo? „Glava joj je... noge..." „O, Boţe, kako joj je?" Suze su joj se slivale niz lice, ali se oĉajniĉki trudila da kontroliše glas. „Mamie, kalrn ini \ri" „Paralusees. Les jambes. Noge ću joj paralizovane... A glava... ne znamo." „Gde je?", vrisnu Dina.

„U Ameriĉkoj bolnici", zajeca starica. „Jeste li nazvali Marka?" „Ne moţemo da ga naĊemo. U Grĉkoj je. Njegovo societe nastoji da ga pronaĊe. Veruju da će biti ovde sutra. O, molim te, Dina... dolaziš li?" „Iz ovih stopa. Smesta." Ĉitava joj se ruka tresla kada je pogledala na sat. Deset do ĉetiri. Jedan avion kreĉe u sedam i trideset. Mark uvek putuje tim avionom. Raĉunajući s vremenskom razlikom, trebalo bi da bude tamo sutra u ĉetiri i trideset, po pariškom vremenu. „Doći ću... po podne. Otići ću pravo u bolnicu. Kod kojeg je doktora?" Brzo je nadrljala ime. „Kako ću ga naći?" GospoĊa Diraš joj dade njegov broj telefona. „O, Dina. Jadno dete... Rekla sam Marku da je motocikl prevelik za dete. Zašto me nije poslušao? Rekla sam mu..." / ja sam. „Matie, je li neko s njom?" To joj je prvo palo na um. Njeno je dete samo u jednoj bolnici u Parizu. „Naravno, medicinske sestre." To je već bilo u stilu madame Diraš, kakvu je Dina poznavala. „I niko drugi?", zaprepasti se Dina. „Kod nas je već prošla ponoć." „Ne ţelim da bude sama." „Dobro. Sad ću onamo poslati Anţelinu, a ja ću poći ujutro." Anilinu, najstariju sluţavku na kugli zemaljskoj. Anţelinu. Kako moţe. „Doći ću što pre mogu. Recite joj da je volim. Do viĊenja, ma-m'e. Vidimo se sutra." Sva oĉajna, Dina brzo zamoli telefonistkinju: r^-i..— гт:!.-^ T^:,X„„„O i;*nr, Hltnn ip" Kraj leta 157 z Ali docteur Kiršman se nije javljao. s Ameriĉkom bolnicom nije n/no o L nom stanju mademoiselle Diraš udobno se odmara, p ^ fc stoj, mogućnost da je ujutro openšu. Još se ne Trenutak je nepomiĉno sedela i borila se ĉa suzama drţeći da vu rukama, a onda joj se iz dna duše ote uzdah g „Pilar, dete moje. O, Boţe moj!" U tom trenutku se stvori nored nje plava odora i Margaretine rake ĉvrsto je zagrle P „Je 1. mnogo loše?", zaĉu se njen šapat u tihoj sob: lnlo5" J°J "7 Paraliz°vane' a nešto nije u redu ni s glaAh niko mi ne daje jasne odgovore. Krenuću prvim avionom" „Spakovacu vam torbu." oviunum. ini li- Mora inik. Prst, joj mehaniĉki okrenuše broj Dominik u kancelariji Odmah joj se javi antipatiĉan glas, i ona upita: „Gde je monsieur Diraš?" „Ne znam." „Veĉeras putujem u Pariz. Samo mu recite da doĊe onamo I na-zov,te njegovu majku. Pilar Je u Ameriĉkoj bolnici u Pariz ĉuit za .me Boţje Dominik, molim vas, uĉinite mi uslugu i Ċi e 2 z mol, ona drhtavim glasom g ' povreS"" SW Št° m0gU' J StVam° ™ J£ mn°šo ţao. Je H teško „Ne znamo."

Potom Dina nazva aerodrom i banku. Proverila je šta joj je sve Margaret spakovala u torbu i brzo nazvala Bena, kako bi ga našla pre no što napusti galeriju. Još sat vremena i mora na aerodrom. Odmah joj se javio. „Moram veĉeras otputovati", reĉe mu kratko. „Šta? Nešto si popodne zabrljala? Opljaĉkala banku, moţda?", odvrati joj on glasom ispunjenim nestašlukom i smehom; radovao se sko-roj veĉeri. Ali, istog trena oseti da nešto nije u redu. „Pilar je imala saobraćajnu nesreću. O, Bene..." A onda joj navru suze, jecaji, bol, strah i bes na Marka što je dozvolio Pilar da kupi motocikl. „Smiri se, draga. Evo me odmah k tebi. Smem li da doĊem u kuću?" „SmeŠ." Sedam minuta kasnije Margaret mu je otvorila vrata. Dina ga je ĉekala u sobi. Još je nosila odeću u kojoj je bila na ruĉku: kostim i one naušnice što ih joj je Ben poklonio. U tome će i putovati u Francusku. Kako Ben uĊe, tako je zagrli. „Sve će biti u redu, dušo, videćeš. Neće joj ništa biti." Potom mu je saopštila da su devojĉici paralizovane noge. „To je moţda samo privremena reakcija na pad. Još ne znaš sve Pojedinosti. Moţda i nije tako loše kako se u prvi mah ĉini. Hoćeš li da nešto popiješ?" Ona odmahnu glavom, bleda poput kreĉa. Oĉaj na njenom licu ja-sno je pokazivao slomljeno srce. Opet je zaplakala i ponovo utekla u njegov zagrljaj. „Svakakve grozne slike motaju mi se po glavi." „Ne misli o tome. Još ne znaš. Moraš se nadati, sve dok ne do-es tamo. Bi li htela da poĊem s tobom?", upita je on. Ona ll^oUni, l klo^„ TOM ĉa nocmflĉi 158 „Bih. Ali, ne moţeš. Ipak, drago mi je da si me to pitao. Hvala ti." „Ako ti ustrebam, zovi i ja ću doći. Obećaj mi to", zamoli je on, i ona samo potvrdno klimnu glavom. „Molim te, nazovi Kim i reci joj kuda sam otišla. Probala sam da je nazovem, ali je nema kod kuće." „Neće ništa posumnjati ako joj ja to kaţem?" Bio je zabrinut, ali ne zbog Kim već zbog Dine. „Neće. Danas za ruĉkom rekla sam joj za našu vezu. Već je i sama to naslutila, još na otvaranju. Ne pitaj me kako. MeĊutim, smatra te izuzetnim. „Mislim da ima pravo." Ona ga ponovo zagrli i ĉvrsto stisnu. Ko zna kada će ga opet ovako grliti i biti njegova. „Jedva sara ĉekala da se opet vratim kući, da budem onde... tako me smiruje." Mislila je pri tom na njegovu, a ne na svoju kuću, i on to shvati. „Uskoro ćeš ponovo biti kod kuće." „Obećavaš?", upita ona i potraţi njegov pogled. „Obećavam. A sad hajdemo, vreme je. Imaš li sve što ti treba?" upita je on, i ona potvrdi i opet zaklopi oĉi. Na trenutak oseti vrtoglavicu. „Je li ti dobro?", zabrinu se on. „Odliĉno." Sišla je za njim stepenicama i na odlasku zagrlila Margaret. Za sat vremena moraju stići do aerodroma. Ĉetrdeset pet minuta kasnije Dina će biti u avionu, a posle dvanaest sati u Parizu sa svojim detetom. Sa Pilar. Vozeći se prema aerodromu, Dina je molila Boga da je naĊe ţivu. Q

„Sta? Oh, mon Dieu! Dominik, jeste li sigurni?" „Sasvim sigurna. Razgovarala sam i s vašom majkom. I sa doktorom." Kraj leta 159 „Kako se zove?", grozniĉavo upita Mark, mahnito traţeći nalivpero da zapiše ime. Šantal mu pruţi svoje. „Kada su je operisali?" Jutros, po pariškom vremenu. Mislim, pre tri sata. Smatraju da joj je nešto bolje, ali još nije došla svesti. Brinu ih najviše glava i... noge." Dok je Mark-Eduar slušao Dominik, suze mu potekoše niz obraze. „Poslaću telegram. Biću tamo veĉeras." Potom brzo pozva recepciju i kratko zatraţi: „Ovde Diraš. Rezervišite mi avionske karte za Pariz. Odmah." Pošto je spustio slušalicu, on obrisa suze i rastreseno pogleda Šantal. „Pilar?", upita ona, i on potvrdno klimnu glavom. „Je li joj mnogo loše?" Ona sede uza nj na kauĉ i uhvati ga za ruke. „Ne znaju. Ne znaju..." Glas mu prekinuše grĉeviti jecaji, te ne dospe da joj kaţe da je motocikl bio njegov dar. Dina je izašla iz aviona na aerodromu Sari de Gol sva izbezumljena od iscrpljenosti, uţasnog straha i muĉnine Ĉitavu noć provela je zureći pred sobom, u prazno, i kršeći ruke. S aerodroma je odmah nazvala bolnicu, ali nije bilo nikakvih novosti. Pred aerodromom do-zva taksi, pruţi taksistu adresu Ameriĉke bolnice i samo reĉe: „Aussi vite que possible." U pravom galskom stilu, taksista je doslovno shvatio njene reci. Auto je jurio tako da je Dina krajiĉkom oka videla stabla uz drum tek kao neprekinutu zelenu crtu, dok je bez reci zurila pravo preda se i pratila vozaĉeve manevre. Brzali su ulicama zaobilazeći svaku prepreku, i ona je osećala kako joj krv luĊaĉki struji telom, ĉula je svaki udarac srca... brzo... brzo... vile! Ĉinilo joj se da se već satima voze. Na Bulevaru Viktor Igo taksi se uz škripu toĉkova zaustavi pred velikim dvokrilnim vratima. Dina brzo poseţe novĉanik i izvadi franke koje bese dobila u zamenu za dolare na aerodromu. Bez razmišljanja ПДНр toVcifti ctAtinu (~r,~,n\rr> ', Ut-T/-v r\t\n-*ri \rr Otn Danijela Stil „Votre monnaie!", viknu on za njom, ali ona samo odmahnu glavom. Briga je za sitniš! Usne su joj bile ĉvrsto stisnute, tvoreći crtu koja se gubila u agoniji njenoga bledog lica. Shvatio je odmah, ĉim mu je dala adresu Ameriĉke bolnice. Sve mu je bilo jasno. „Vaš muţ?" „Non. Ma fllle." Oĉi joj se ponovo napuniše suzama. Taksista saosećajno i tuţno klimnu glavom. „Desole." On podiţe sa sedišta njenu malu torbu od smeĊe koţe i otvori vrata do sebe. Trenutak ili dva stajao je s torbom u ruci, gledajući je i hoteći da joj kaţe nešto utešno. I on ima kćer i razume bol u Dininim oĉima. I njegova je ţena jednom imala takav pogled, onda kada umalo nisu izgubili sina. Bez reci joj uruĉi torbu, i Dina mu se na ĉasak zagleda u oĉi, pa se okrenu i velikim koracima poţuri u bolnicu. Za pultom pokraj ulaza sedela je glavna sestra, mrzovoljnog izraza lica. „Oui, madame?" „Pilar Diraš. U kojoj je sobi?" Oh, Boţe, samo broj njene sobe, molim te. Ne dozvoli da mi kaţu... ne daj...

„Ĉetiri stotine dvadeset pet." Dina poţele da duboko i bolno uzdahne, ali samo pristojno klimnu glavom i poĊe prema liftu. S njom su se povezli dva muškarda i jedna ţena. Reklo bi se da su bili Evropljani, poslovni ljudi, verovatno prijatelji nekih pacijenata, moţda i braĉni drugovi, ali nisu izgledali posebno potreseni, ni uznemireni. Ĉekajući da se lift zaustavi na njenom spratu, Dina ih je posmatrala sa zavišću. Dugotrajna voţnja avionom, ispunjena strahom, sada je uzimala svoj danak. U toj dugoj, besanoj noći misli su joj skakale s Pilar na Bena. A šta da mu je dozvolila da pode s njom? Ĉeznula je za njegovim naruĉjem, njegovom toplinom, njegovom utehom, ohrabrenjem i neţnim recima. Vrata lifta se otvoriše na ĉetvrtom spratu, i ona izaĊe nesigurnim korakom. Sestre su stalno jurcale hodnikom gore-dole. a doktori H« Kraj leta 161 stojanstveni stariji muškarci, stajali su okupljeni u nekoliko manjih, mirnih grupa. Dina se iznenada oseti izgubljenom. Evo je deset hiljada kilometara daleko od kuće, traţeći kćer koja je moţda već mrtva. Odjednom više nije bila sigurna ume li još uopšte da govori francuski i hoće li ikad naći Pilar u ovom lavirintu. Oĉi su je pekle od suza. Ona, ipak, savlada napad vrtoglavice i slabosti i priĊe pultu. „Traţim Pilar Diraš. Ja sam joj majka." Nije ĉak ni pokušala da govori francuski. Jednostavno, nije mogla. Samo je molila Boga da je neko razume. Većina sestara bile su Francuskinje, ali je valjda neko ovde govorio engleski. Neko će već znati... Neko će sve to srediti, odvesti je do Pilar, reći joj da zapravo nije tako strašno povreĊena... „Diraš?", zabrinutim će glasom sestra, pogledavši u Dinu, a onda spusti pogled na jednu listu i namršti se. Dina oseti kako se u njoj sve najpre stvrdnulo, a zatim skamenilo. „O, da", potvrdi sestra, pogleda Dinu u oĉi i istog se trena upita nije li ta oĉajno bleda ţena što drhće pred njom bolesna. „Madame Diraš?" „Da", jedva uspe da prošapće Dina. Odjednom je osetila svu teţinu svakog trenutka onog zamornog putovanja. Više jednostavno, ne moţe. Ĉak se zaţele i Marka. „Madame Diraš, je li vam dobro?" Mlada ţena u beloj odeći govorila je engleski s tvrdim akcentom, ali teĉno. Dina je samo zurila u nju. Ni sama nije znala je li joj dobro. Osećala se veoma ĉudno, kao da će se ones vesti ti. „Moram... mislim... Smem li da sednem?" Ona se rastreseno osvrnu oko sebe, a onda je kao zaĉarana gledala kako sve oko nje najpre Postaje sivo, a potom se smanjuje. Kao kad gledaš kako polako nestaje slika na pokvarenom televizoru, polako... polako... i slika se sa-fflo rastoĉila. Na kraju je ĉula neko zujanje. A onda oseti neĉiju ruku na nadlaktici. „Madame Diraš, madame Diraš", dozivao ju je onaj isti devojĉin 762 Danijela Stil Strašno joj se spava. Samo da joj je da negde odluta! Ali, ona ruka vukla ju je za nadlakticu, i ona iznenada oseti nešto hladno na vratu, pa potom i na glavi. Slika se vrati na ekran. Oko nje dvanaestak lica, sva uprla poglede dole u nju. Ona htede da se uspravi, ali je jedna ruka odmah zaustavi. Dva mlada muškarca uţurbano su razgovarala na francuskom. Hteli su da je prenesu u ambulantu za hitnu pomoć, ali Dina brzo odmahnu glavom. „Ne, ne. Dobro mi je. Stvarno. Samo sam dugo letela iz San Franciska i nisam jela ĉitavog dana. Zbilja, samo sam grozno umorna i..." Glas joj se prekinu, a oĉi ponovo

napune suzama. Ona pokuša da ih zaustavi. Do Ċavola, zbog ĉega ţele da je odvedu u ambulantu hitne pomaći? „Moram da vidim svoju kćer. Pilar. Pilar Diraš." Te reci kao da ih presekoše. Dva mlada muškarca zagledaše se u nju, pa klimnuše glavama. Shvatili su. Istog je ĉasa uhvatiše za ruke, i ona se u trenu naĊe na nogama. Jedna mlada sestra pomoţe joj da poravna suknju. Neko joj je doneo stolicu, a ona sestra kojoj se prvoj bila obratila pruţi joj ĉašu vode. Malo kasnije, mnoštvo se raziĊe. Pored nje behu ostale samo ona mlada i jedna starija sestra. „Strašno mi je ţao", izvini se Dina. „Ma, ništa, ništa. Savladao vas je umor nakon dugog putovanja. To je razumljivo. Sada ćemo vas odvesti do Pilar." Dve sestre izme-niše poglede i starija gotovo neprimetno klimnu glavom. „Hvala." Dina otpi još jedan gutljaj vode i vrati ĉašu. „Je li doktor Kiršman ovde?", upita ona, ali sestra lagano odmahnu glavom. „Danas po podne je otišao ranije. Ĉitavu noć proveo je kod Pilar. Operisali su je, znate." „Noge?", Dina se opet stade tresti. „Ne. Glavu." „Je li joj dobro?" Kraj 163 „Bolje joj je. DoĊite, videćete i sami", konaĉno odgovari sestra, pa stane pored nje da joj pomogne. Koraĉale su dugim svetloruţiĉastim hodnikom i konaĉno stale pred jednim belim vratima. Sestra najpre prodorno pogleda Dinu, pa onda polako otvori vrata, Dina zakoraĉi unutra. Uĉini joj se da joj se vazduh zamrznuo u plućima i da više ne moţe ni da diše. Pilar je sva bila umotana zavojima i okruţena cevima i aparatima. U jednom uglu sobe nepomiĉno je sedela jedna sestra ozbiljnog lica, a tri monitora davala su tajanstvene podatke. Pilar se jedva vide-la kroz zavoje, i lice joj je bilo veoma izobliĉeno od raznih cevĉica. MeĊutim, ovog se puta Dina nije onesvestila. Spustila je punu torbu na pod i zakoraĉila kroz sobu sigurnog koraka, sa smeškom na licu. Sestra ju je ĉasak ili dva posmatrala, a onda brzo izmeni pogled sa deţurnom sestrom u sobi. Ţena ustade i pribliţi im se, ali Dina je i ne primeti. Prilazila je krevetu, moleći Boga da joj da snagu i suzbijajući suze s bolnim osmehom. „Zdravo, malena, mama je stigla." Iz kreveta dopre slabo stenjanje. Oĉi njenog deteta pratile su joj korake. Videlo se da je Pilar vidi i razume. „Sve će biti dobro. Dobro..." Ona stade pokraj kreveta, posegnu za Pilarinom nezamotanom rukom i neţno, lagano, kao da se boji da je dotakne, uze je obema rukama, prinese usnama i poljubi prste svoje devojĉice. „Sve je u redu. mila moja, ozdravićeš." Pilar odmahnu glavom. „Ja..." „Psst...", ţalosno će Dina, ali Pilarine oĉi bile su pune reci. „Ţeliš li nešto?" Dina ju je paţljivo posmatrala, ali joj sada u oĉi-ma ne proĉita nikakav odgovor. Ona pogleda sestru. Ima li bolove? Sestra se pribliţi, pa se obe zagledaše Pilar, koja ponovo pokuša:

„Drago... mi je... dasi... dooošla", dopre iz kreveta šapat, slab po-Put lahora, i ispuv.l ~! ' .^ srce ljubavlju i suzama. Oĉi joj zasuziše, ali eo ~«„ „,. ~:i., -„„„v,„x: : j„i:„ ,j„x~x: n:i„.. ™ t-nU,, 164 Danijela Stil „I meni je drago što sam došla. A sada, malena, nemoj više govoriti, molim te. Razgovaraćemo kasnije. Mnogo toga imamo jedna dragoj da kaţemo." Ovog puta Pilar samo potvrdi klimanjem glave, a onda zatvori oĉi. Napolju, u hodniku, sestra koja je ĉuvala Pilar reĉe Dini da je devojĉica, osim kada je bila pod anestezijom zbog operacije, sve vre-me ostala budna, kao da ĉeka nekog ili nešto, a sada se videlo i zbog ĉega. „Znate, madame Diraš, vas dolazak će mnogo toga izmeniti", do-dade ta krhka ţena na besprekornom engleskom. Te reci utešiše Dinu. Pilar je, dakle, ĉekala nju. Ipak joj bese stalo do nje. Glupo je što tome pridaje vaţnost u ovakvim trenucima, ali njoj to jeste vaţno. Bojala se da bi je Pilar, i u ovim, najteţim okolnostima, mogla odbaciti. Ali, nije. Ili je, ipak, ĉekala Marka? Nije vaţno. Dina se tiho vrati u sobu i sede. Pilar se probudila tek nakon dva sata. Prikovala je pogled za majĉino lice i netremice je gledala, tako dugo da Dina već pomisli da su protutnjali sati i sati. Odjednom joj se uĉini da se devojĉica smeši. Ona brzo priĊe krevetu i uhvati je za ruku. „Volim te, mila moja. A tebi je sve bolje. Zašto ne pokušaš da još malo odspavaš?" Pilar, meĊutim, pogledom odbi. Još sat vremena drţala je širom otvorene oĉi i posmatrala, gledala, samo zurila u majĉino lice, kao da ţeli da ga upije, kao da pogledom ţeli da iskaţe reci koje ne moţe da izgovori. ProĊe još jedan sat, i ona se ponovo oglasi: „Kuĉence..." Dina je zaĉuĊeno pogleda, i Pilar ponovo pokuša: „Jesi... lili... donela... moje kuĉence?" „Ovog puta Dina nije uspela da zaustavi suze. Kuĉence, miljenik iz Pilarinih deĉjih dana. Kuĉence, staro, prljavo i ofucano, sklonjeno konaĉno na neku zabaĉenu policu negde u kući. Dina nikad nije ima~ 165 stvo Dina se upita zna li Pilar da je u bolnici. Da nije moţda odlutala na neko daleko mesto, u detinjstvo, ka Kuĉencetu? „Ĉeka te kod kuće." Pilar zavrte glavom i malĉice se osmehnu. U redu", jedva ĉujno dahne ona, a zatim ponovo utonu u san. Lfoice. Sedefi u uzanoj naslonjaĉi, Dina se duhom vrati u prošlost. Misli joj odlutaše u doba kada je Pilar imala tri godine, pa ĉetiri pet, devet... a onda je prebrzo doletela i dvanaesta, pa sad skoro šesnaesta. Kako je bila slatka kao curica! Tako sitna i ljupka devojĉica, zlatnih uvojaka i plavih oĉiju! Pa što je slatko gukala, a kako je tek divno plesala roditeljima; lutkama je prireĊivala ĉajanke, pisala priĉe, pesme, jednoĉinke; jedne je godine sašila Dini za roĊendan bluzu od dve zelene kuhinjske krpe... i Dina ju je nosila, sasvim ozbiljno, u crkvu. „Madame Diraš." Nepoznati ţenski glas trţe Dinu iz daleke prošlosti. Ona zaĉuĊeno podiţe oĉi ugleda novu sestru. „Molim?" „Da li biste se malo odmorili? Moţemo vam pripremiti krevet u susednoj sobi." Lice joj je imalo blag izraza, i oĉi su joj bile pametne i stare. Ona rukom potapša Dinu po nadlaktici. „Već ste veoma dugo ovde."

„Koliko je sati?" Dini se uĉini da je satima ţivela u snu „Skoro će jedanaest." U San Francisku je dva po podne. Tek je dvadeset ĉetiri sata otkako je otišla od kuće, a ĉini joj se da su prošle godine. Ona ustade i ispravi se, pa se zagleda u Pilar i upita: „Kako joj je?" Ljubazna sestra je malo oklevala, a onda odgovori: „Uvek isto." „Kada se vraća doktor?" I zbog ĉega se, do Ċavola, uopšte nije a^ t^v^m rwih npt «лћ knliko ie ona kod Pilar? 166 Danijela Stil A i taj Mark, što ga još nema? Zar neće ni doći? On bi sredio ove imbecile, pa bi se stvari makle s mrtve taĉke. Dina se zagleda u monitore; nervirali su je hijeroglifi koje su ispisivali. „Doktor će se vratiti za nekoliko sati. Najbolje bi bilo da se malo odmorite. Moţete ĉak i da odete kući i tamo prenoćite. Dali smo mademoiselle još jednu injekciju i sada će priliĉno dugo spavati." Dina bi najradije ostala, ali već je bilo vreme da se pojavi kod svekrve. Tako će usput saznati i jesu li pronašli Marka i ispitati šta je s tim doktorom. Ko je taj ĉovek? I gde je? I šta to ima da joj kaţe? Za sada je Dina samo znala da je Pilar u kritiĉnom stanju. I sva je oĉajna i bez nade satima sedela tu, ĉekajući neko objašnjenje, neki znak, nešto što će je ohrabriti, nagovestiti nadu u poboljšanje... Nekoga ko će joj reći da nema opasnosti. Ali, u to bi bilo teško pove-rovati. „Madame?" Sestra ju je ţalosno gledala. Gotovo isto tako izmuĉena kao i Pilar, Dina uze svoju torbu i reĉe: „Ostaviću broj na koji me moţete nazvati. Vratiću se brzo. Koliko mislite da će spavati?" „Barem ĉetiri sata, moţda ĉak i pet ili šest. Ali, neće se probuditi pre tri. A ako i bude nekih problema, ili se probudi pa vas zatraţi, pozvaću vas." Dina napisa broj telefona Markove majke, pa dobaci sestri pogled pun oĉaja. „Zovite me odmah, ukoliko... bude potrebno." Nije mogla da izgovori više, ali ju je sestra razumela. Ona priĉvrsti Dinin broj na bolesniĉki karton i nasmeši se. „Nazvaću vas, ne bojte se. A vi morate malo odspavati." Još nikad u ţivotu Dina nije bila tako umorna, ali san joj nije ni padao na um. Mora nazvati Bena. Razgovarati sa doktorom. Saznati vicu, te se prisloni uza zid; meĊutim, ovog puta se nije onesvestila Samo je dugo stajala i gledala Pilar. A onda, oĉiju punih suza, iziĊe iz sobe, s torbom u jednoj i ogrtaĉem preko druge ruke, dok joj se srce vuklo za njom. Na stanici preko puta bolnice uze taksi i utonu u zadnje sedište s uoĉljivo glasnim uzdahom, gotovo stenjanjem. Svaki joj je delić te-la bio umoran i bolan i ranjen; svaki mišić napet i iscrpljen, dok su joj se u mozgu grozniĉavo redali prizori: Pilar kao beba... Pilar prošle godine... Pilar u sedmoj godini... Pilar u svojoj sobi. U školi. Na aerodromu. S novom frizurom. Njene prve ĉarape. S crvenom masnicom u kosi. Taj film odvijao joj se pred oĉima ĉitavog dana, ĉas uz pratnju zvuka, ĉas bez njega, ali pred tim slikama nije mogla da po-begne, ĉak ni sada kada je taksi jurio Parizom prema Ulici Fransoa Prvog.

Ta ulica u otmenom kvartu, zgodno smeštenom blizu Kristijana Diora, bila je lepa kao i svaka druga u Parizu, a sasvim blizu Jelisej-skih polja. Kad je bila mlada, Dina je umela da se po podne iskrade iz krute atmosfere svekrvine kuće, pa bi zaredala po trgovinama, ili ispijala espreso u kafeu. Ali, sada se nije ni sećala tih dana. Vozila se kao šlepa, a iscrpljenost ju je pritiskala kao kakav teţak teret. Taksista je pušio gouloise papier mais i pevao neku staru pesmu. Bio je preveseo da bi primetio potištenost svoje putnice, i kada se zaustavio na odredištu, pogledao ju je s izazovnim osmehom. MeĊutim, ona to nije ni primetila. Samo mu je pruţila novac i izišla. Vozaĉ sle-ţe ramenima i odjuri, i Dina se s mukom uputi prema vratima. Nije joj promaklo da njena svekrva ĉitave veĉeri nije dolazila u bolnicu. Sestra je rekla da tog jutra bese provela dva sata s Pilar. Dva sata? I to je sve? I ostavila je u onom strašnom stanju potpuno samu? To samo dokazuje da je Dina imala pravo: madame Diraš bila je osoba bez srra 168 Danijela Stil Ona kratko i odluĉno dvaput pozvoni, i teška spoljna vrata širom se otvoriše pred njom. Ona prekoraĉi visoki prag, zatvori vrata za sobom i brzo ude u mali, otmeni kavez. Oduvek je smatrala da je taj lift većma pogodan za kanarince nego za ljude, ali sada su joj misli bile daleko od te ideje. Ona pritisnu dugme za sedmi sprat. Stan je bio na vrhu; madame Diraš širila se na ćelom spratu. Jedna sluţavka bezizraţajna lica doĉeka Dinu na vratima, kada ova iskoraĉi iz lifta. „Oui, madame?", upita ona s izrazom nezadovoljstva, ako ne i prezira. „Je suis madame Diraš." Dinin naglasak nikad nije bio gori, ali njoj je to bilo svejedno. „Ah, bon. Madame ĉeka u salonu." Baš zgodno. S pripremljenim ĉajem? Dok je za sluţavkom išla prema dnevnoj sobi, Dina zaškrguta zubima. Sve je kao obiĉno, sve na svom mestu. Niko ne bi rekao da unuka madame Diraš leţi, moţda i na umoru, u nekoj bolnici tri kilometra odatle. Kada je Dina ušla u sobu, sve je bilo naizgled u savršenom redu, ukljuĉujući i madame Diraš. Odevena u tamnozelenu svilu, besprekorne frizure, sigurna koraka pošla je Dini u susret i pruţila joj ruku. Samo su joj oĉi odavale zabrinutost. Rukovala se s Dinom i poljubila je u oba obraza, sa zebnjom posmatrajući izraz snahinog lica. „Tek si stigla?", upita je ona i istovremeno pogledom otpusti sluţavku, koja istog trenutka nestade. „Ne. Bila sam s Pilar ĉitavo veĉe. A moram još naći i doktora." Dina skide jaknu i gotovo se sruĉi u naslonjaĉu. „Izgledaš veoma umorna", primeti stara ţena, lica potpuno okamenjenog. Samo se po lukavim starim oĉima videlo da iza tog granitnog lica postoji ţivo ĉeljade. „Nije vaţno jesam li umorna ili nisam. Nego, ko je taj prokleti Kiršman i gde je?" Hirurg poznat širom Francuske. Bio je kod Pilar sve do kasnog popodneva i obići će je za nekoliko sati. Dina..." Stara gospoĊa Diraš zastade, oklevajući, pa nastavi tiše: „On, jednostavno, ne moţe više ništa da uĉini. Barem, za sada ne moţe." „Zbog ĉega ne moţe?" „Sad samo moţemo da ĉekamo. Ona mora da prikupi snagu. Mora... da ţivi", objasni ona i lice joj se zgrĉi od bola. Dina rukom protrlja oĉi. „Bi li nešto pojela?" Dina odmahnu glavom.

„Samo ću se istuširati i malo se odmoriti. I..." Na licu joj se ĉitalo oĉajanje. „Zao mi je što sam ovako upala. Nisam vam rekla ništa prikladno, kao 'drago mi je što vas vidim' ili 'kako ste?', ali, mami, oprostite, zbilja nisam u stanju." „Razumem te." Stvarno? Dina se upita je li to istina. Ali, zar je sada vaţno razume li je ili ne razume? „Zbilja bi morala da nešto pojedeš, draga moja", ponudi je ponovo madame Diraš, „Izgledaš veoma iscrpljena." I bila je iscrpljena, ali ni najmanje gladna. Nije bila u stanju da jede, baš ništa. Ne veĉeras. Ne nakon što je videla Pilar, klonulu i slomljenu u onom krevetu, preslabu da bi drţala majĉinu raku. I sad cuJe kako je pita za kuĉence. „Samo ću se istuširati i presvući, pa idem natrag. Ova će noć za-ce'o biti duga A je li se javio Mark?", upita ona namršteno. Svekrva joj potvrdno klimnu glavom. „Stići će za jedan sat." Za sat. Za jedan sat. Više od dva meseca nisu se videli, a Dina Sada nije osećala ništa osim tuge zbog Pilar. „Dolazi iz Atine. Veoma je utuĉen." „Kao što i mora biti." Dina pogleda svekrvu pravo u oĉi. „On joj Je kupio motocikl. Preklinjala sam ga da to ne ĉini." Madame Diraš smesta stade pravdati sina: „Dina, ne sme se na njega bacati krivica za nesreću. Verujem da mu je i bez toga vrlo teško." „Sigurna sam da jeste", odvrati Dina, pa skrene pogled i ustane. „Znaĉi, stiţe za jedan sat?" „Da. Hoćeš li poći da ga doĉekaš?" Dina već zausti da kaţe da neće, ali onda nešto u njoj zatreperi. Pomisli na Pilar, na njen izgled... Kako će se Mark osećati kada uĊe, kao što je ona morala, i vidi je? Bilo bi surovo pustiti ga da uĊe sam. Pilar je njegovo dete, njegovo blago, njegova kći. I Dinina je, ali Marku ona skoro predstavlja boginju. Ne moţe ga pustiti da se sam suoĉi s nesrećom. Mora ga saĉekati pred avionom. „Znate li kojim avionom dolazi?" Markova majka potvrdno klim-nu glavom, i Dina se saglasi. „U tom sluĉaju, poći ću. Samo ću isprati lice. Neću se gnjaviti s presvlaĉenjem. Da li biste mi pozvali taksi?" „Svakako." Stara madame Diraš bila je zadovoljna. „I meni će to biti drago. Fleret će ti napraviti sendviĉ." Fleurette, cvetić. Kuvarica, okrugla kao baĉvica, pa Fleurette! Dina se tome uvek smejala, ali veĉeras joj nije do smeha. Više ništa nije bilo smešno. Ona kratko klimne glavom svekrvi i poţuri hodnikom. Upravo je htela da kroĉi u gostinsku sobu, kad u tamnom hodniku spazi svoju sliku. Tutnutu onde levo, neţeljenu, nevoljenu, neoboţavanu, zaboravljenu. Njezin i Pila-rin portret. Madame Diraš nikada nije bio prirastao za srce. Bez razmišljanja, Dina odluĉi da ovog puta ponese sliku kući, gde joj je i bilo mesto. Ona baci pogled po poznatoj gostinskoj sobi. Svugde damast i svila u profinjenoj nijansi drap boje, nameštaj u stilu Luja XV. Ta je soba Dini oduvek delovala hladno, ĉak i kada je spavala u njoj s Markom tokom medenog meseca. Ona zaĉešlja kosu i prinudi sebe da misli na Marka. Kakav će biti njihov susret? Kako će mu lice, dodirnuti ruku... posle Bena? Zašto joj je sada Ben izgledao stvarniji? Hi je, ipak, bio samo san? Da li ju je ovaj svileni svet drap boje još jednom u nepovrat progutao, da se više nikad ne vrati? Ona oĉajniĉki poţele da nazove Bena, ali nije imala kad. Morala je na vre-me stići na aerodrom, kako bi se srela s Markom na izlasku iz aviona, inaĉe će se mimoići, A moţda bi mu mogla nekako poruĉiti da ga ĉeka? MeĊutim, iz iskustva je

znala da je od takvih poruka bilo male koristi. Neki ĉovek piskavog i slabašnog glasa staće u jedan ugao aerodroma i šaptati sam sebi: „Monsieur Duras, monsieur Duras", a Mark će, ni ne ĉuvši ga, promarširati pokraj njega. A ako bi i ĉuo, mogao bi se strašno preplašiti zbog Pilar. Barem će ga toga poštedeti. Sluškinja pokuca na vrata gostinske sobe, poruĉi joj da je taksi ĉeka i uruĉi joj jedan paketić: dva sendviĉa sa šunkom i komad piletine. Moţda će i monsieur biti gladan. Gladan? Isuse, pa ko bi sad jeo? Za razliku od one voţnje s aerodroma, koja joj se naizgled bese u beskraj otegla, ova joj se ĉinila prekratkom. Dok su jurili kroz noć, malo je zadremala, i misli su joj u košmaru skakale s Pilar na Bena, pa na Marka. Ĉinilo se da je prošao tek kratak tren; i auto je već uz škripu stao. „Voila." „Merci", odsutna duhom promrlja Dina vozaĉu, plati mu voţnju 1 dade dobru napojnicu, pa jurnu u zgradu, u hodu poravnavajući suknju. Nekako se osećala kao da sedmicama nije presvukla odeću, ali je sada nije bilo briga kako izgleda; previše drugih stvari vrzmalo joj se PO glavi. Ona pogleda na veliku tablu s popisom brojeva letova i stade trĉati prema vratima na kojima bi Mark trebalo da se pojavi. Avion se upravo bio prizemljio, i za minut-dve putnici će se iskrcati. Ima ta-toliko vremena da stigne. Putnici prve klase uvek izlaze prvi, a ,.aru„„„ nntnie nrvom klasom. Probijala se izmeĊu putnika, spoticala se, o neĉije torbe, ali je stigla na odreĊeno mesto upravo u trenutku kada su prvi putnici poĉeli da prolaze kroz carinsku kontrolu, pa se, uzdahnuvši, povuĉe u jedan ugao i stade da ĉeka. U jednom bezumnom trenutku poţele da ga iznenadi, da mu pokaţe da joj je stalo do njega, iako ga je tokom leta prevarila, da na neki naĉin ţeli da mu olakša ovu uţasnu agoniju zbog Pilar. Sasvim mirno će mu se prikljuĉiti u hodu, dodirnuti ga rukom i nasmešiti se. Toliko mu još moţe uĉiniti; moţe mu pruţiti trenutak zadovoljstva u tom velikom bolu. Ona skupi jaknu oko sebe i pogleda mašnu na svojoj svilenoj bluzi boje slonovaĉe. Sedam ili osam ljudi već bese prošlo mimo nje, ali Marka još nije bilo. A onda ga odjednom ugleda. Visok i mršav, elegantan i uredan, dobro odeven, bio je savršeno doteran ĉak i posle leta. S iznenaĊenjem, meĊutim, uoĉi da ne izgleda tako izbezumljen kao što se bojala da će biti. Oĉigledno još ne zna koliko je stvar ozbiljna, ili, moţda... A onda, kako je iskoraĉila iz svog skrovitog mesta, Dini zasta-de dah. Mark se bese okrenuo s blagim i neţnim osmehom, osmehom kojim ju je nekad zvao Diane, ali ne prema njoj, Dini. Videla je kako se sagnuo i uhvatio ruku neke mlade ţene. Ona je pospano zevnula, a on je zagrlio oko ramena i privukao sebi. Ţena je nešto rekla i potapšala ga po nadlaktici. Dina ih je posmatrala nema od zaprepašćenja, pitajući se ko je ta devojka; ali, zapravo je nije naroĉito interesevalo. Sada je konaĉno ugledala deo mozaika koji je nedostajao; sada je dobila odgovor na bezbrojna pitanja tokom mnogih godina svog ţivota. Ovo nije bilo sluĉajno poznanstvo; nije to bila devojka koju je njen muţ pokupio u avionu. Bila je to osoba s kojom mu je lepo, s kojom je prisan, osoba koju dobro poznaje. Naĉin njihovog hoda i razgovora, zajedniĉke kretnje i oĉiti uzajamni sklad objasnili su Dini sve.

staiaa ie u uglu kao prikovana za prizor, zaĉuĊeno pritisnuvši ruku „a malo otvorena usta, i posmatrala ih kako se udaljavaju i nestalnu mnoštvu. Onda pognute glave, ne gledajući m u ko^a , s oĉajniĉkom ţeljom da ne bude viĊena, potrĉi prema izlazu i zovnu taksi. Obuzeta panikom i bez daha, Dina dade taksisti adresu bolnice, a onda poloţi glavu na naslon sedišta i zatvori oĉi. Srce j^j je luĊaĉki udaralo. Samo da pobegne, da ode, što dalje od ovog aerodroma! Na trenutak joj se uĉini da ludi, da je nosi nekakav veliki t^las. Osećala se kao da je ušla u tuĊu spavaću sobu i zatekla nekog golog, kao da je otkrila nešto što nikad ni sanjala nije da će otkrvti. A je li, zaista? Je U stvarno tako? A šta ako je Mark s tom ţenom satoo putovao? Šta ako su njene pretpostavke lude, njeni zakljuĉci bolesni? Ne, ima medu njima nešto više! Znala je to istog trenutka kada ih je ugledala. U srcu srca svog jednostavno je znala. A ţena? I koliko već traje ta njihova veza? Jedan mesec? Godinu? Jesu li se spetljali ovog leta ili ranije? Davno, davno ranije? „Voila, madam." Vozaĉ se okrenu ka njoj, prethodno pogledavši na taksimetar. Dina ga je jedva ĉula. Misli su joj letele na sve strane. Tokom ĉitave te muĉne voţnje od aerodroma, ni jednom nije pomislila na Bena. Nije joj na pamet palo da je i »na uĉinila isto ono Sto i Mark; bila je samo svesna ĉinjenice da je videla Svog muţa s nekom drugom ţenom i da ju je to pogodilo. I to veoma. Zaslepili su je iznenaĊenje i bol? „Madame." Taksista se bese zablenuo u nju, i ona najzad, staklenog pogleda, rastreseno zime u taksimetar. „Je m'excuse." Ona mu brzo mu pruţi novac, izaĊe i pogleda oko sebe. Eto je opet pred bolnicom, ali, kako je dospela ovamo? Kad Je rekla taksisti adresu? Htela je zapravo da pode natrag u stan, da se sm;,-; „ j„„ __ i„ :„ ™,a™„- PQ Hnhm Mark će otići kući, da ostavi Danijela Stil prtljag i pozdravi majku, pa će konaĉno doći do Pilar, a ona će malo dobiti u vremenu. Još nije spremna da se suoĉi s njim. Dok je tako stajala i mislila o njemu, stalno joj se pred oĉima vrteo isti prizor: lepa mlada glava naginje se prema njegovoj, devojĉina ruka na njegovoj nadlaktici, on je grli oko ramena, pogledi im spojeni. A devojka je i Ċavolski mlada. Dinine oĉi napuniše se suzama, i ona gurnu teška staklena vrata i ude u predvorje bolnice. Potom duboko uzdahnu. Već oseća poznati miris. Ne razmišljajući, ona pritisnu dugme u liftu za ĉetvrti sprat. Postala je robot, mehaniĉko telo bez misli, oseća da funkcioniše, ali ne razume samu sebe. Misao kao da joj se bese zale-pila za ono lice pored Markovog. A on, opet, izgleda vrlo srećan, vrlo mlad... „Zbilja ti nije zlo?" Mark je pogleda umornim oĉima i uzme ogrtaĉ. Šantal je leţala na krevetu. „Nije, ne brini. Dosta ti je i tvoje muke", odgovori ona, ali je znala da ga brine njen umor. Kada je ono za dlaku izbegla smrt, doktor ga je upozorio da se ne srne iscrpljivati. Od tada se Mark ponašao prema njoj kao briţan otac koji preterano štiti svoje osetljivo de-te. Zahteva od nje da se mnogo odmara, da dobro jede i vodi raĉuna o sebi, da bi dijabetis uvek bio pod kontrolom, tako da nikad ne doĊe do uţasnih komplikacija na koje ih je doktor upozorio. „A je li tebi dobro?", zabrinuto će Santa! i pruţi mu ruku. Mrzela je što mora da ga gleda kako odlazi, mrzela je što ne moţe da nešto više uĉini za njega. Ali, jasno, s njim u bolnicu nije smela. Dina će biti tamo. Jedna je stvar navaljivati da je vodi u Antib, odupirati mu se kada je sve u redu, ali sada bi bila ludost da pode s njim. Sad nije pogodno vreme. Šantal je to razumela. Uvek je savršeno dobro znala kada je za šta

vreme. „Molim te, nazovi me, ţelim da ĉujem kako joj je", reĉe ona, dok joj je pogled odavao iskrenu zabrinutost, i Mark joj je bio zahvalan na tome. saznam. Obećavam." On sede i privi je na grudi. Ja, ovaj, ne bih podneo ratovanje bez tebe. Ovo mi . ».i -•" On j > *» f lio. A onda je pusti, obrisa suze i iskašlja se. „J'espere. Nadam se." Oui oui. Je le sais." Btkud ona to zna? Kako bi mogla znati? A šta ako gresi? „Vratiću se kasnije po torbu." „Probudićeš me ako zaspim?", upita ona obesnjacki se osmehujuC1' „On vena", nasmeje se on, ali je već bio daleko od nje duhom sasvim odlutao. Stigli su s aerodroma tek pre desetak minuta, i njemu se već ĉinilo da se predugo zadrţao. Mark navuĉe ogrtaĉ. ^ „Mark-Edouare!", uzviknu Šantal, i on zaslade i okrenu se. Već je bio na vratima. „ „N'oublie pas que je t'aime. Ne zaboravi da te volim. „Mo; aussi!", dobaci joj on i tiho zatvori vrata. Šantalinim malim renoom odvezao se do bolnice i tu se parkirao. Trebalo je da uzme taksi, ali nije više hteo da gubi ni trenutka vremena. Ţeleo je da bude onde. Pored nje. Da gleda šta se dogaĊa. Po-trudiće se da shvati. U avionu je to stalno ponavljao u mislima. Zašto i kako i kad, ništa mu nije bilo jasno. Na trenutak je bio miran, kao da se ništa nije dogodilo; ĉinilo mu se da se to on i Šantal samo vraćaju u Pariz nakon uobiĉajenog sastanka u Grĉkoj... a onda bi * odjednom setio Pilar i postao potpuno svestan svega. Da nije bilo Šantal, ne bi uopšte uspeo da se tokom puta sabere. ^ U predvorju je vladala tišina. Dominik mu preko telefona bese dala broj Marine sobe, i on je još pre odlaska iz Atine uspeo da stu-P> u vezu sa doktorom Kiršmanom. Bilo je još prerano da bi se ista ™„r«1p,na slava, noge su joj moni gle ostati paralizovane slezina se bila otkinula, a jedan je bubreg je bio sav izubijan. Sve u svemu, devojka je bila u veoma lošem stanju Mark uĊe u lift i pritisnu dugme broj ĉetiri. U grudima gaje stezalo. Dok se lift uspinjao, nije mislio ni na šta. A onda se vrata uz zujanje otvore i on iskoraĉi. Gledajući oko sebe i pitajući se gde će naći svoje dete, on se odjednom oseti izgubljenim; osećao je nemoć i snah. Za pultom ugleda glavnu sestru, pa joj ţalosno priĊe. „Pilar Diraš?", upita on, i sestra mu stade objašnjavati gde je soba, ali on podiţe ruku. „D'acord, kako joj je?" „U kritiĉnom je stanju, monsieur." Sestrin pogled bio je ozbiljan. „Je li joj imalo bolje?" Umesto odgovora, sestra samo odmahnu glavom. „A doktor Kiršman? Je li ovde?" „Bio je i otišao. Ali, uskoro će se vratiti. Paţljivo motri razvoj situacije. Sve se prati na monitorima... Ĉinimo sve što moţemo." Ovog puta Mark samo klimnu glavom. Pošto proĉisti grlo i maramicom obrisa oĉi, on odluĉno krenu hodnikom. Mora se sabrati, mora uveriti Pilar da će sve biti u redu, da će on preduzeti sve da joj bude bolje, da će joj dati svoju snagu. Šantal bese pala u zaborav; sada mu je u mislima bila samo njegova devojĉica. Vrata su bila odškrinuta i on pogleda unutra. Soba je bila puna aparata. Ugledao je dve sestre; jednu u sterilnoj zelenoj operacionoj odori i jednu u belom. S pitanjem u oĉima one se zagledaše u njega, i on uĊe unutra.

„Ja sam joj otac", objasni on šapatom, ali reci su mu zvuĉale autoritativno i one klimnuše glavama. Mark pogledom potraţi po sobi i odmah je opazi. Izgledala je sitna u onom krevetu, meĊu cevima i monitorima koji su taĉno pokazivali svaki njen udisaj i izdisaj. Ugledavši joj lice, istog se ĉasa sledi. Bilo je tako bledo da mu se uĉinilo potpuno nepoznatim, sve dok nije prišao bliţe i prepoznao izobliĉene crte svog deteta. Cevĉirp 7!»/~;; ; u_i •--• izmenili, ali je to bila njegova Pilar. Dugo ju je posmatrao kako leţi sklopljenih oĉiju, a onda se tiho primakao, pa polako pruţio raku i lagano dotakao njezinu. Ruka joj se tek malo pokrenula i ona otvori oĉi. Ali, smeška nije bilo; tek je pogledom dala slab znak da ga je prepoznala. „Pilar, ma cherie, c'est papa." Oĉajniĉki se borio sa suzama. Ne reĉe više ni reci, samo je stajao, drţao je za ruku i posmatrao, sve dok nije ponovo zatvorila svoje preĊivne plave oĉi. Ĉinilo mu se da u prostoriji uopšte nema vazduha, tako mu je bilo teško da razmišlja, da gleda i da diše. Kako se ovo moglo dogoditi? Kako? l to njegovom detetu? Kolena su mu klecala i na trenutak je pomislio da će mu pozliti, ali je i dalje stajao, zurio u nju i drţao joj malu belu ruku. Ĉak su joj i nokti bili neke ĉudne šarene boje. Jedva je hvatala dah. Ali, on je stajao, stajao, nije se micao, nije govorio, samo je gledao svoje dete. Sa svoje stolice u uglu, Dina ga je nemo posmatrala. Nije ga oslovila kada je ušao u sobu, a on nju nije video jer je bila zaklonjena iza golemih aparata. Tek nakon dvadesetak minuta otkrio je poznato lice i te oĉi... kako ga posmatraju s izrazom oĉaja. Ugledavši je, on se zaĉudi. Šta to ™a da znaĉi? Zašto ga nije oslovila? Zašto samo, bez reci, onde se-'• Kada je stigla? Da nije u šoku? Izgleda potpuno dotuĉena, i ble-da Je skoro kao i Pilar. „Dina", jedva je prošaptao. „Zdravo, Mark", odgovori ona, pogleda prikovanog za njegovo lice. On joj klimnu glavom i opet skrenu pogled na Pilar. „Kada si stigla?" „U pet sati." „Zar si ĉitavu noć ovde?" „Ima li promene?" Ćutanje. Mark pogleda Dinu s istim pitanjem u oĉima. „Ĉini mi se da joj je malo gore. Bila sam malo odsutna, ranije... Morala sam... Bila sam kod tvoje majke da ostavim torbu. Nije me bilo ovde samo dva sata, i... kada sam se vratila veoma je teško di-sala. Tada je i Kiršman bio ovde. Rekao je da će je, ako joj za nekoliko sati ne bude bolje, ponovo operisati.' Ona uzdahnu i spusti pogled. Ĉinilo joj se kao da ih je u ova dva sata oboje izgubila, i Pilar i Marka. „Ja sam upravo doputovao." Laieš. Nisi. Stigao si pre dva sata. Ali, kuda si otišao? Ipak, ću-tala je. Tako su ostali skoro jedan sat, dok ih konaĉno sestra nije zamolila da izaĊu na nekoliko minuta; trebalo je promeniti posteljinu. Dina je polako ustala i izišla iz sobe. Mark je na trenutak oklevao, nije ţeleo da ostavi svoje dete, Dina se u meĊuvremenu ponovo seti prizora na aerodromu. I ona i Mark ponašali su se sada jedno prema drugom kao stranci. Nisu se videli puna dva meseca, a jedva su izmeni-li pozdrave. Ona nije bila u stanju da

glumi veselost zbog ponovnog susreta. Bilo je već prekasno. Ali ni on nije glumio, ili je moţda bio sav izvan sebe zbog Pilar. Ona se uputi niz hodnik, ukoĉena koraka i pognute glave. Pokušavala se setiti onih malobrojnih molitava što ih bese nauĉila u detinj-stvu. Nije sad imalo nikakvog smisla trošiti vreme na Marka; morala je da svu energiju saĉuva za Pilar. A onda zaĉuje njegove korake iza sebe, ali se ne okrenu već nastavi da koraĉa, s noge na nogu, s noge na nogu, do kraja hodnika, pa se praznog pogleda zagleda kroz prozor s kojeg se video obliţnji zid. Dok je zurila u odraz na staklu, vide ga gde stoji iza nje. „Dina, mogu li da ti pomognem?", upita Mark umornim i prigušenim plasnm Ono пгЛгЛгг. «л—i---- -iKrajjeta_ 179 „Ne znam šta da kaţem", zausti on, ali ga plaĉ prekinu. „PogreŠio sam što sam joj dao..." „Sada to više nije vaţno. Uĉinio si to, i gotovo. Nesreća se mogla dogoditi i na stotinu drugih naĉina. I eto, dogodila se ovako. Sad nema smisla traţiti krivca. Nije vaţno ko joj je dao motocikl, ko..." I Dinin je glas podrhtavao. „Mon Dieu..." On zagnjuri lice u šake, a onda se uspravi i duboko uzdahnu. „Moj Boţe, samo kad bi se izvukla. A šta ako ne bude mogla da hoda?" „Onda ćemo je uĉiti da ţivi kako najbolje moţe. To joj sad dugujemo. Moramo joj pruţiti ljubav, pomoć i potporu u svemu s ĉime se bude morala suoĉiti..." Samo ako budemo imali prilike. Prvi put u gotovo dvadeset godina Dinu obuze straviĉan uţas... A šta ako...? Dina oseti njegove ruke na ramenima. Polako ju je okrenuo sebi. Oĉi su mu Pilarine, ali lice starog, umornog ĉoveka. »Hoćeš li mi ikad oprostiti?" „Šta?" Glas joj je bio dalek i hladan. »Ovo. Ovo što sam uĉinio našem detetu. Što te nisam poslušao kada je trebalo. Što..." »Veĉeras sam te, Mark, ĉekala na aerodromu." Po njenom pogledu shvatio je da je nešto u njoj umrlo. Osetio je da ga iznutra obliva hladnoća. »Verovatno smo se mimoišli", reĉe on, ali u glasu mu je bilo pi-anje. Pogledom joj je ispitivao lice. »Nismo. Ja sam otišla. Ja... To mi je, Mark, štošta objasnilo. Trebalo je da znam. Davno. Ali, eto, nisam znala." Ona se nasmeši, pa s'eze ramenima. „Verovatno sam bila budala. I, mogu ti ĉestitati. Ni-Je samo lepa, već i mlada", dodade ona ogorĉenim i tuţnim glasom. »Dina..." Njegove šake stisnuše joj ramena. „Dina, dolaziš do ĉudn'h zakljuĉaka. Nešto si pobrkala." Ali, ispalo je to nekako traljavo. „ ; пгап!шм дл Y,\ se izvukao s bilo kakvom, makar ш malĉice ubedljivom priĉom. Ĉinilo mu se kao da se oko njega sve ruši. „Slušaj, ovaj mi je dan bio uţasan, to i sama znaš. Na putu sam bio napet do krajnjih granica. Mlada dama i ja smo razgovarali i stvarno..." „Dosta, Mark. Ne ţelim to da slušam." Sve joj je bilo jasno. Sve. I nisu joj bila potrebna nikakva laţna ubeĊivanja. „Molim te, nemoj \eceras." „Dina", poĉe on ponovo, ali nije mogao dalje. U nekoj dragoj prilici moţda bi mogao, ali sada ne moţe. Jednostavno, ne moţe da smisli nikakvu odgovarajuću priĉu. „Molim te."

Onda se okrenu, jer nije mogao da podnese bol u njenim oĉima. „Stvarno nije ono što ti misliš", izusti, ali osećao je kako samog sebe mrzi zbog tih reci. I bilo je taĉno ono što je ona mislila, do najmanje pojedinosti. On je bio izdajnik, i to dvostruki, jer je sada izdao i Šantal. „Nije to", ponovi on. „Jeste, Mark. Bilo je jasno kao dan. Ma što mi rekao, ne moţeš me uveriti u suprotno. Ništa ne moţe izbrisati ono što sam videla, što sam osetila, saznala." Kao da ju je pogodila strela pravo u srce. „Ve-rovatno si me svih ovih godina smatrao veoma glupom." „A zbog ĉega misliš da to traje godinama?" Do Ċavola, otkud bi to ona mogla 7nati? „Po naĉinu na koji se zajedno krećete, hodate, po naĉinu na koji te ona gleda. Teško je postići takav sklad za kratko vreme. Pre bl se reklo da si njoj muţ nego meni." Ona zastade, odjednom pokolebana. Zar se ne bi i za nju moglo reći da je udata za Bena? I oni su postigli skladan odnos za vrlo kratko vreme. Pa ipak, kada se te veĉeri vozila s aerodroma, sve joj se razjasnilo: Markova odsustvovanja. stalna putovanja, odlasci u daleke zemlje, onaj telefonski broj u "an zu koji se preĉesto pojavljivao na njihovom raĉunu, neke ĉudne pnc koje se nikad nisu sasvim uklapale. A veĉeras joj je bio dovoljan njegov reĉit pogled. Ako i nije u pitanju ta devojka, neko ipak jeste, to godinama II fn ip hik cimimo j, a, bi sad ttela od пмеГ opi«, je Mark, op« se okrenuvS A«. 'iMa nemoj! š,a, za, sm. i i j. *• «f „ «„», Mark? Ĉerneš li a mnom kada s, «o * l ,ш ako duboka i jaka da poštujemo uzajamne potre o vrtae. o ćanja? Moţda zato i jesmo tako presretm jedno s dnra,,., nakon °" . još uvek ,.l,m", reĉe on oĉi,« P- suza, * ona ako me i v»B~ Bik, ,e prekasno. Već beh. krenu. li svaki svojim putem. „Šta to govoriš, Dina?" On iznenada preblede. „Ni sama ne znam taĉno. Najpreĉa prebrodimo ovo s War. Po-sle toga moţemo razgovarati o nama." r u v „Ma, izvući ćemo se mi iz ovoga, znam da hoćemo reĉe on odjednom odluĉnim glasom, ali Dina samo oseti kako je pritiska umor Poput mlinskog kamena. »Zašto misliš da ćemo se izvući?" „Jer ja to ţelim." Ali glas kao da mu nije bio Pf ve ^™, „Stvarno? A zašto? Jer ţeliš da imaš i ţenu i ljubavnicu? Pa, tas ti se i ne moţe zameriti. Verovatno je to zgodan aranţman. Gde ona ţivi, Mark? Ovde, u Parizu? Pa, to zaĉelo savršeno funkciomse. £лto i nije hteo da je povede sa sobom u Grĉku. _ „Dina, dosta!" On je zgrabi za nadlakticu, ali ona povuĉe ruku. „Pusti me!" Prvi put u ţivotu osetila je da ga mrzi, da mra ono V«o on predstavlja, da ga mrzi zbog svega što joj je uĉimo i zbog svega što nil, скЈ»;л т т ,^nm bolnom, zaslepliujućem trenutku, ona s 182 ĉeţnjom pomisli na Bena. Da li je Mark stvarao tako loš? Zar je ona drukĉija, bolja? U glavi joj se vrtilo. „Ne ţelim da veĉeras s tobom o tome raspravljam. Imamo ionako dosta briga. Porazgovaraćemo o tome kada Pilar bude van opasnosti." Mark s olakšanjem klimnu glavom. Odliĉno, zaista mu treba vremena. Mora razmisliti. Nije našao prave reci. Ali, sve će on to srediti.

Utom ih sestra zovnu s dna hodnika, i oni zaboraviše svoje probleme i pohitaše ka njoj. „Ima li ikakve promene?", upita Mark. „Nema. Ali, budna je. I ţeli da vas oboje vidi. Porazgovarajte malo s njom, ali, pazite, ne sme se zamarati. Mora ĉuvati ono malo snage što je ima." Ušavši u sobu, Dina odmah uoĉi znaĉajnu promenu na Pilar. I dalje je bila bleda, ali oĉi su joj bile ţivahne. Nervozno su skakale tamo-amo, lutale s jednog lica na drugo, kao da nešto traţe, ispituju. „Zdravo, dušo. Tu smo. I tata je sada ovde." Dina je stala sasvim blizu devojĉice i neţno je gladila po ruci, sklopivši oĉi i zamislivsi da je Pilar još malo dete. „To... je... lepo." Pilarin pogled odluta k ocu. Pokušala je da se nasmeši, ali je još teško disala, pa je c vremena na vreme morala 0 zatvori oĉi. „Zdravo, tata... Kako... je bilo... u Grĉkoj?" Bila je mnogo svesnija stvarnosti nego maloĉas, a onda, odjednom, postade nemirnija. „Ja... ţedna..." Dina pogleda sestru, ali ova samo odmahnu glavom i prstom №~ de znak: ne. „Vode", zavapi Pilar. „Malo kasnije, dušo", odgovori joj Dina, pa nastavi da govo umirujućim glasom, dok je Mark oĉajan stajao ookrai nie. kao da be <e izgubio r^o govora. Videvši mu suzne oĉi i drhćuće usne, Dina shvati da se stalno bori sa suzama Ĉa va?", konaĉno je progovorio. Mar of>et pokuša da se nasmeši i blago klimnu glavom. M! šia" je moglo biti u redu kada je u takvom stanju? A onda, kao da e shvatila kako se on oseća, ona ga znaĉajno pogleda i stade e borit! s recima. „Ja... sam jurila... prebrzo... Ja sam tava... tata ne ti." Pilar ponovo zatvori oĉi i, još jednom stisnuvši Dimnu raku, jedva istisnu iz sebe: „Oprosti." Suze su sada slobodno potekle Markovim licem , on se bez reci okrenu. Pilar je i dalje drţala /atvorene oĉi. „Ne brini, draga. Nije vaţno ko je kriv. Ipak, tvoja je majka bila u pravu" , izusti Mark i pogleda Dinu. „Mamice", dahnu Pilar jedva ĉujno. „Psst. iNe govori." . .. „Sećaš H se moje deĉje kućice... u vrtu? Stalno sanjam... o njoj... i o mom k\iĉencetu, Avgustinu." Bio je sladak mali terijer, seti se Dina. Umesto njega, uzeli su kasnije jednog mopsa, pa maĉku, pa pticu, i na kraju su konaĉno odustali od kućnih mezimaca. Mark-Eduar nije voleo ţivotinje po kuci. „Kuda si... poslala... Avgustina?" Bili su ga dali nekoj porodici na selu. „U selo. Po svoj prilici mu je tamo bilo veoma lepo " Dina nastavi da brblja ali potraţi Markov pogled. Sta ovo treba da znac,? Je 11 Joj bolje ili gore? Odjednom se seti kako se mali Filip-Eduar strašno koprcao u njenom naruĉju, nekoliko sati pre smrti Je h ovo sada isti sluĉaj, ili je ovo znak da se Pilar oporavlja? Ni Mark ni Dina to nisu znali « „Mamice mogu li dobiti... Avgustina... natrag?... Pitaj tatu... Bio je to sada deĉii glasić. Dina zatvori oĉi i brzo uzdahnu. 184 „Razgovaraću s tatom." • Markove oĉi se odjednom ispuniše strahom, pa, pogledavši Pilar, pa Dinu, on reĉe:

„Nabavićemo ti psa, cherie... Videćeš. Divno kuĉence klempavih ušiju i ţivahnog repa." Grozniĉavo je traţio reci, tek da nešto kaţe. „Ali, ja hoc'u... Avgustina", gotovo plaĉnim glasom zahtevala je Pilar, i sestra im dade znak da se udalje. Pilar se opet izgubi i nije ni primetila kada su izišli iz sobe. Sada su koraĉali gore-dole hodnikom. U poĉetku su ćutali, a onda Dina, posve nesvesno, uhvati Marka za raku i upita: „Kada se, do Ċavola, vraća taj Kiršman?" „Uskoro, rekli su. Misliš li da joj je gore?" „Da. Nervozna je, nemirna, uzrujana." „Ali, ipak razgovara. Moţda je to znak poboljšanja." „Moţda", sloţi se Dina. Ali, u srce im se bese uvukao strah. Dok su koraĉali hodnikom, Mark joj je obujmio ramena. Nije ga odgurnula. Odjednom joj je bio potreban, kao što je i ona bila potrebna njemu. Jedini je on razume i zajedno s njom proţivljava dubok bol. „Mark", oglasi se Dina ponovo. On je zabrinuto pogleda, ali ona samo odmahnu glavom, dok su joj suze tekle niz lice. Mark je bez reci uze u naruĉje. Nije znao šta da kaţe, nikakve reci utehe nisu mu navirale, samo joj se pridruţio suzama. Još su, tako, sedam ili osam puta prošetali s kraja na kraj dugaĉkog hodnika, i konaĉno sedoše na stolice s ravnim naslonima. Dinin je pogled odavao umor. Zurila je u obod svoje posve izguţvane suknje krem-boje. „Sećaš li se kada joj je bilo pet godina i kad smo joj nabavili tog psa?", upita ga ona i nasmeši se. Bili su sakrili štene u jednu ĉizmu i ostavili ga u Pilarinoj garderobi, a onda joj je naredila da odmah otvori vrata i pokupi odeću. A onde je bio on, virec'i iz ĉizme. Pilar je zavrištala od radosti. I Mark se nasmeši, setivši se tog^ dogaĊaja, tivpk ĉu pamtiti njen izraz lica." "n ć < Dina ga pogleda, nasmeši se kroz suze < uze njegov - L obriše nos Pre sat vremena svaĊali su se i ona mu je na-Tr v M da to vife nije bilo vaţno. Više nije u pitanju njiC b Пес X dete. Ma Uv da su bol jedno drugom nane-Tmje i njegova i njena. U ovom trenutku Mark je jeama osoba ^ume Dimna osećlnja, a ona je, opet, jedina ţiva duša ^sude uje u njegovom strahovanju. Sada im se crnilo da će Pilar ivet, da ne moţe umreti ako njih dvoje, zagrijem, nastave da hodaju, razgovaraju, nadaju se, mole se... Dina opet pogleda Marka, i on je potapša po ruci. ,, . . , „Nastoj da se opustiš", reĉe joj on. Ponovo je uzdahnula i rukom pokrila oĉi, ali nije dospela da progovori jer se pored njih odjednom stvori sestra. „Doktor Kiršman ţeli da vas vidi. Kod male je. Oboje skoĉiše na noge i gotovo utrĉaše u sobu. Doktor je stajao pri dnu kreveta i gledao ĉas devojku, ĉas aparate, i Dim i Marku ĉinilo se kao da se minuti pretvaraju u sate. Konaĉno su svi izašli u hodnik. „Docteur?", prvi se oglasi Mark. „Daću joj još malo vremena. Ako za jedan sat ne bude poboljšanja, vratićemo je u operacionu salu i videti šta moţemo da uĉinimo , ţalosnim glasom odgovori lekar. -Д, šta mislite?" Mark je ţeleo da od njega izmami neku rec, obećanje, potvrdu. „Ne znam Za sada se nekako odrţava. Ne mogu vam ništa vise reći" Nije mogao da im kaţe da su Pilarine šanse dobre, pa^mje hteo ni da kaţe da su loše „Da li biste malo posedeli kraj nje. „Da", spremno odgovori Dina i vrati se na svoje mesto kraj Pilarine slave, i Mark ioi se nridruţi. 186 Danijela Stil

Tako su ostali gotovo jedan sat, dok je Pilar spavala, krkljala, s vremena na vreme se pomerala i oĉito s mukom hvatala dah. Mark bese stavio ruku na krevet, kraj malog krhkog tela, prikovavši pogled za kćerkino lice. Dina joj je drţala ruku i ĉekala. Ĉekala nešto... nadu. Tek nakon jednog sata Pilar se probudi. „Piti..." „Malo kasnije, dušo", prošapta Dina, proprativši svoje reci sme-škom. Sasvim lagano, ona dotaĉe devojĉino ĉelo. „Malo kasnije, najdraţa. Spavaj, sada. Mama i tata su kraj tebe, zlato. Spavaj... biće ti mnogo bolje, uskoro." I tada se Pilar nasmeši. Istinski, pravi smešak ozario joj je lice, uprkos svim onim cevĉicama, i kidajući Markovo i Dinino srce. „Bolje mi je... sada." „Drago mi je, cherie. A sutra će ti biti još bolje, mnogo. Mama je u pravu." Markov glas bio je neţan poput letnjeg povetarca Pilar se ponovo osmehnu i zatvori oĉi. Malo kasnije vrati se doktor i dade im znak da iziĊu. Na vratima im šapnu: „Sada ćemo je pripremiti za operaciju. Moţete se vratiti za neki trenutak." Dina i Mark iziĊoše iz sobe. Sada je i Dina bila bez daha, kao da se i ona, poput Pilar, morala boriti za svaki udisaj. Hodnik je bio hladan, ali zagušljiv, pa se morala pridrţavati za Marka. Bilo je ĉetiri sata ujutro, a oni već dva dana nisu ni oka sklopili. „Rekla je da se oseća bolje. Mislim da joj je i boja malo bolja", izrazi Mark bledu nadu. Dina klimnu glavom i zausti da nešto kaţe, ali uto iz sobe iziĊe doktor Kiršman i uputi se prema njima. „Merde. Bogamu, morao bi da deţura pokraj Pilar, a ne da nas vuĉe za rukav", nrosunĊa Mark i uouti se orema doktoru. Ali, Dina zaslade i zgrabi Marka za ruku. Sve joj je bilo jasno. Nije mogla ni korak dalje. Znala je: svet se upravo srušio. Pilar je bila mrtva. Sunce je upravo izranjalo kada su izišli iz bolnice. Više od sat vremena trajalo je potpisivanje raznih dokumenata i sreĊivanje svih mogućih formalnosti. Mark je odluĉio da se pogreb obavi u Francuskoj, a ni Dina nije imala ništa protiv. Jedno joj je dete zakopano u Kaliforniji, drugo u Francuskoj. Njoj to ionako nije vaţno, a Pilar bi verovatno izabrala Francusku. Doktor Kiršman izrazio im je sauĉešće, uz svu moguću ljubaznost. Nije bio u stanju ništa da uĉini. Pilar je već bila u veoma lošem stanju kad su je dovezli s juga Francuske. Udarac u glavu bio je prejak, i doktor se gotovo ĉudio kako nije umrla odmah posle nesreće. „Ah, ti motocikli!", primetio je on, i Mark se istog ĉasa strašno pokunjio. U bolnici su im ponudili kafu, ali su je oni odbili. Kada su konaĉno sve sredili, Mark je uhvatio Dinu za ruku i polako je izvede na ulicu. Tog poslednjeg sata mozak joj više uopšte nije radio. Nije bila u stanju da razmišlja, gotovo da nije bila u stanju ni da se miĉe. Nije, ĉak, ništa ni osećala. Nesvesno je obavila sve formalnosti, ali joj se ĉinilo da je i sama mrtva. Mark ju je doveo do malog plavog renoa i otkljuĉao vrata „Ĉiji je ovo auto?" Pitanje je zazvuĉalo neobiĉno u tom jutru ispunjenom bolom, ali Dina se, postavivši ga, potpuno odsutno zagleda u Marka. „Nije vaţno, ulazi. Hajdemo kući." Mark još nikada nije delovao ^o umorno, tako izgubljeno, tako usamljeno. Sve su mu nade nesta-le> sva radost, svi njegovi snovi. Sad mu ni Dina, ni Šantal nisu bile vaţne. Izgubio je Pilar. Dok

je palio auto, suze mu se polako zakotrljaju niz obraze. Nije ni pokušao da ih zaustavi. Sada je mogao i da Plaĉe. 188 Danijela Stil Kraj leta 189 Dina zabaci glavu na svom sedištu i zatvori oĉi. Grudi joj je pritiskao teţak teret, u grlu joj je stajala knedla. More suza bilo se skupilo u njoj, ali za sada kao da nije htelo da provali iz nje. Polako su se vozili Parizom. Ĉistaĉi su ĉistili ulice, a sunce je svojim zracima kupalo ploĉnike. Na ovakav dan trebalo je da kiša lije potocima, da sve utone u gustu maglu. A ovako, od tog sunĉanog sjaja uţas je izgledao kao neka varka. Kako je mogla umreti na ovakav dan? Ali, ona je... ona je umrla. Ta se misao stalno vrzmala Mark-Edu-arovom glavom. Umrla. Dina je, pak, zurila kroz prozor, ali nije vi-dela ništa. Sluţavka ih je već ĉekala na vratima stana madame Diraš, umotana u ogrtaĉ za kupanje. Bila je ĉula lift i potrĉala da sazna šta se dogodilo. Mark-Eduarovo lice jasno joj je sve reklo. Ţena tiho zapla-ka. „Da probudim madame!" Mark odmahnu glavom. Nije imalo nikakvog smisla. Za lošu vest uvek ima vremena. „Kafu, monsieur!" Ovog puta on potvrdno klimnu glavom i polako zatvori vrata. Dina je kao ukopana stajala na mestu, sva izgubljena Mark je pogleda, obrisa oĉi i pruţi joj ruku. Bez reci ju je prihvatila, pa su polako po-šli u svoju sobu. Zavese su bile navuĉene, kapci zatvoreni, krevet namešten. Ali, Dini se nekako nije dalo da poĊe u krevet. Još se nije mogla suoĉiti sa svim što se dogodilo, nije mogla da prestane da razmišlja, nije smela ni da pomisli da je Pilar mrtva. Mark-Eduar utonu u naslonjaĉu, zaroni lice u ruke i opet zajeca. Dina mu priĊe i zagrli ga oko ramena. Jedino je to i mogla da uĉini. Kada se isplakao, ona mu pomoţe da legne. „Nastoi da zasoiš". šarmu mu Van ?tr. ;/» n=Vo^ „A ti?" upita je on promuklo. „I ja ću. Kasnije. Zar nisi doneo neku torbu?" zaĉudi se ona vi-devši da nigde nema njegovih stvari. „Doneću je kasnije." On zatvori oĉi. Poći po torbu znaĉilo je vi-deti Šantal. Moraće da joj kaţe da je Pilar umrla. Kao što će to morati da kaţe i majci. I prijateljima. Ne, sada to nije bio u stanju. Kada govori o smrti, ona, nekako, postaje više stvarna. Suze su mu se slivale iz uglova oĉiju. I on konaĉno utonu u san. Kada je sluţavka donela kafu, Dina uze jednu šoljicu i poĊe u salon. Sedela je onde sama, gledala krovove Pariza i razmišljala o svom detetu. Osećala je mir dok je tako sedela, utonula u misli, i gledala jutarnje nebo obrubljeno zlatom. Pilar joj je mnogo znaĉila. Poslednjih godina nije bilo lako s njom, ali, konaĉno bi odrasla. Mogle su postati prijateljice. Mogle su. Teško je to sada bilo zamisliti. Ĉinilo joj se da je Pilar još tu, sasvim blizu, da nije izgubljena. Nije mogla da poveruje da njih dve više neće razgovarati, sme-jati se i svaĊati, da Pilar više neće zabacivati onu svoju dugu zlatnu kosu poput grive, sevati onim svojim plavim oĉima da bi dobila što god zaţeli. Je li moguće da to devojĉe više neće uzimati njene

papuĉe, odnositi joj šminku, uzeti joj najdraţu haljinu zajedno s ogrtaĉem? Dok je mislila o tome, suze joj konaĉno potekoše kao reka. Tek tada Je postala svesna da je Pilar mrtva. „Dina?" Stara ţena stajala je nasred sobe poput kakvog kipa u le-denoplavoj odeći. „Pilar?" Dina samo zatrese glavom i zatvori oĉi. Madame Diraš klonu u naslonjaĉu. „O, moj Boţe. O, bon Dieu, bon Dieu", zavapi starica, pa se oba-zre oko sebe, dok su joj se suze slivale niz obraze, „Gde je Mark?", "Pita ona. T T l,----------<-., C, 190 Danijela Stil Kraj leta 191 Njena joj svekrva na to samo klimnu glavom i tiho iziĊe iz sobe. Doduše, nije joj mogla recima ublaţiti bol, ali se barem mogla potruditi, pomisli Dina s gorĉinom. Jasno, Pilarina smrt bila je i za ma-dame Diraš gubitak; pa ipak, bio je red da Dini kaţe neku utešnu reĉ, Dina se uputi natrag u sobu i tiho otvori vrata, da ne probudi Marka. Još je spavao i malo hrkao. Sada više nije izgledao mlad. Ĉitavo lice 1љо mu je prekriveno bolom, i Dina shvati da ĉak ni u snu nema mira. Neko je vreme sedela, posmatrala ga i pitala se šta će se dogoditi. Šta će uĉiniti njih dvoje? Mnogo se toga promenilo u samo jednom danu. Pilar. Pa ona ţena s njim na aerodromu. Sada je shvatila da verovatno od nje bese pozajmio kola i da je kod nje ostavio torbu. Mislila je da će zbog toga osetiti mrţnju prema njemu, ali, bila je potpuno ravnodušna. Odjednom shvati da mora nazvati Bena, pa baci pogled na Markov sat. Osam i po. U San Francisku je ponoć. Moţda je Ben još na nogama. Mora ga nazvati, sada, dok još moţe. Pošto je rukom zagladila kosu i obukla jaknu, ona zgrabi ruĉnu torbicu. Telefoniraće iz pošte udaljene pola bloka od njihove kuće, odakle telefoniraju Pariţani koji nemaju telefon. Nije ţelela da se Be-nov broj naĊe na svekrvinom raĉunu. Sva omamljena, spustila se malim liftom, a potom hodala pola bloka do pošte. Koraĉala je uvek istim korakom, kao mašina; nije irna" la snage ni da ubrza, ni da uspori. Konaĉno je ušla u telefonsku govornicu i zatvorila za sobom vrata. Brzo je dobila vezu. Drhćući je ĉekala dok je telefon dva puta zazvonio, a onda zaĉu njegov pospan glas. Shvatila je da je već bio legao. „Bene." „Dina! Draga, jesi li dobro?" „Ja...", zausti ona, ali joj reci zapeše u grlu. Uţasno se tresla, i dalje nesposobna da govori. „O draga... je li... Zar joj je tako loše? Otkako si otišla ne prestajem da mislim na tebe." MeĊutim, kao odgovor na to Dina samo kratko, grĉevito zajeca. „Dina! Molim te, najdraţa pokušaj da se smiriš i razgovaraš sa mnom." Bena odjednom prostreli talas straha, pa gotovo prošapta: „Moj Boţe, je li... Dina?" „Oh, Bene, umrla je jutros", prošapta ona i ponovo zaneme. „Oh, Boţe, nije valjda. Draga, jesi li sama? Gde si?" „U pošti."

„Za ime Boţje, što radiš tamo?" „Morala sam da te nazovem." „Je li... i on u Parizu?" „Jeste." Opet je hvatala dah. „Noćas je stigao." „Ţao mi je. Ţalim vas oboje." Dina ponovo zajeca. Pred Benom se moţe opustiti, slobodno i bez ustezanja moţe mu pokazati koliko joj je strašno potreban. Pred Markom, pak, uvek je morala da nosi masku, da ţivi po njegovom receptu, da^se ponaša prema njegovim pravilima. „Ţeliš li da doĊem tamo? Mogao bih da krenem prvim avionom ujutro." A ĉemu, upita se Dina. Za Pilar je ionako prekasno. „Volela bih, ali to ne bi imalo smisla. Vratiću se kući za nekoliko dana." _ .Jesi li sigurna? Ne ţelim da ti stvaram probleme, ali, odmah ću d°ći ako bi ti to nešto znaĉilo. Bi li?" »Bi, i to mnogo", nasmeši se ona kroz suze. „Ali, bolje da ne doĊeš." »A... ostalo?" Nastojao je da mu glas ne deluje zabrinuto ili uznemireno. »Ne znam. Moraćemo da porazgovaramo." 792 Danijela Stil „Dobro, ne opterećuj se sada time. Samo da se izvuĉeš iz toga, a onda ćemo se pobrinuti za ostalo. Hoće li... hoće li biti ovde?" „Sahrana?" promuca ona i poţele da umre. Ruka joj je uţasno drhtala i ona ĉvršće stisnu slušalicu. „Ne, Mark ţeli da je sahranimo ovde. Pa, svejedno je. Verujem da bi to i Pilar volela. U svakom sluĉaju, biću kod kuće za dva ili tri dana." „Kad bih te barem mogao poštedeti svega toga." „Ma..." Osećala je da mora za trenutak zastati. „Nekako ću već preţiveti. Izvući ću se." Ali, hoće li? Nije sigurna. Nikad u ţivotu nije tako drhtala. „Dobro zapamti, ako sam ti potreban, doći ću. A idućih nekoliko dana neću nikuda krenuti a da ne ostavim broj telefona, tako da me uvek moţeš naći. U redu?" „U redu", sloţi se ona i na silu pokuša da se nasmeje, ali samo još jaĉe zaplaĉe. „Moţeš li... bi li nazvao..." „Kim?" „Da", jedva izusti Dina. „Odmah ću je nazvati. A sada poĊi kući i odmori se. Draga, ne moţeš tako dalje. Moraš se odmoriti. I malo odspavati. A ĉim se vratiš, poći ćemo u Karmel. Bez obzira na sve. Nije mi stalo šta će se nakon toga desiti, ali ti ćeš sa mnom u Karmel. Šetaćemo plaţom i bićemo zajedno." Dina je sada već glasno jecala. Nikada više neće oni biti zajedno. Nikad više neće šetati tim ţalom, niti bilo kojim drugim. Njoj više nema izlaza, do kraja ţivota vrteće se u krugu ove uţasne more i usamljenosti. „Dina, slušaj me", nastavi Ben. „Molim te, stalno misli na Karmel i nastoj da misliš na to da te volim. Hoćeš li?" Ona ţalostivo klimnu glavom, još potpuno nema. „Ljubavi moja, s tobom sam u svakom trenutku. Budi jaka, draKraj leta 193

„I ja tebe volim", jedva prošapta ona, pa okaĉi slušalicu i ode na blagajnu. Pošto je ţeni za pultom platila telefonski razgovor, ona se, onesvešćena, sruĉi na pod. „Gde si, zaboga? Već satima te nema. Pa dobro, gde si bila?" za-su je na povratku Mark pitanjima, gotovo kao da je optuţuje. Sav rašĉupan i oronuo sedeo je u dnevnoj sobi i zakrvavljenih oĉiju zurio u nju, sa šoljicom kafe u ruci. Ni ona nije izgledala bolje, već, zapravo, znatno gore. „Izišla sam da se prošetam. Ţao mi je. Bilo mi je potrebno va-zduha." Ona spusti torbicu na jednu stolicu. „Kako ti je majka?" „Moţeš zamisliti. Pre pola sata pozvao sam doktora. Dao joj je injekciju. Vjerovatno se neće probuditi do podne." Dina joj na trenutak pozavide. Kakvo divno bekstvo! Ali, nije to naglas rekla, već je samo upitala: „A kako si ti?" „Danas ćemo imati puno posla." On je ţalosno pogleda, a onda joj primeti mrlju na suknji. „Šta ti se dogodilo? Jesi li pala?" Ona potvrdi klimnuvši glavom, pa skrenu pogled. „Valjda sam bila umorna. Posrnula sam. Ma, nije to ništa." Mark joj priĊe i zagrli je. „Zbilja moraš u krevet." „I hoću. A šta ćemo s pripremama?" „Ja ću sve srediti. Ti ne moraš ništa." „Ali, i ja ţelim..." Glas je izdade; opet je bila sva van sebe. Nikad ona nema pravo na reĉ. „Ne. Hoću da malo odspavaš." On je odvede u spavaću sobu i smesti u krevet. „Da ti pozovem doktora?" Ali ona samo odmahnu glavom, leţe i pogleda ga tako ucveljenim pogledom da mu se srce 194 Danijela Stil „Dina", uspe samo da izusti. „Šta je s tvojom prijateljicom?" On ustade i okrenu se na dragu stranu. „Nije vaţno." „Moţda sad nije vreme, ali ranije ili kasnije moraćemo da porazgovaramo o tome." „Moţda i nećemo." „Šta to treba da znaĉi?" Ona ga prodorno pogleda. „Znaĉi da se to tebe ne tiĉe. I da ću ja sve uĉiniti da to sredim", odgovori on, okrenuvši se prema njoj. „Zauvek?" Dugo je oklevao, a onda klimne glavom gledajući je pravo u oĉi. „Da, zauvek." Šantal je upravo izlazila iz kade, kada je ĉula kako Mark otkljuĉava vrata. Nije se usudila da nazove kuću u Ulici Fransoa Prvog, a kada je poslednji put anonimno nazvala bolnicu, rekli su joj da se Pi-larino stanje nije promenilo. Htela je da ponovo nazove ĉim popije kafu, ali, evo, Mark-Eduar je stigao. Šantal izviri i nasmeši mu se c vrata kupatila. Svetloţutim peškirom brisala je nogu. „Bonjour, mon cheri. Kako je Pilar?", upita ona i uspravi se ozbiljna izraza lica, s peškirom u raci. Mark je izgledao kao da je probdeo ĉitavu noć. Odjednom se Šantal

prestravi od njegovog pogleda... On zatvori oĉi, prekri ih rakama i dugo tako ostade. A onda je opet pogleda. „Ona., umrla je. Jutros u pet sati", jedva izgovori on i klonu u jednu naslonjaĉu u dnevnoj sobi. Šantal mu brzo priĊe, povukavši ble-doruţiĉastu haljinu s vešalice na zidu kupatila „Oh, Mark-Eduare... oh, dragi. Tako mi je ţao." Ona kleĉe pored njega neţno ga privuĉe u naruĉje i ĉvrsto stisnu uza se, kao dete. „Oh, mon uauvre c.hćri. Marr-F.dnunrd'. (lupile hnrreur " Kraj leta 195 Ovog puta Mark ne zaplaka; samo je sedeo zatvorenih oĉiju, ose-ćajući olakšanje što je ovde. Htela je da ga upita muĉi li ga još nešto. Bilo bi to stvarno krajnje glupo pitanje, uzme li se u obzir šta se tog jutra dogodilo, ali, nekako joj je bio ĉudan, drukĉiji, nepoznat. Moţda je to samo zbog iscrpljenosti i šoka. Ustala je tek da mu naspe šoljicu kafe, a onda mu se opet skiupĉa kraj nogu na belom tepihu, prekrivši ruţiĉastom haljinom samo najvaţnije, dok su joj duge noge svilaste puti ostale gole. Mark je zurio u nju kada je zapalila cigaretu. „Mogu li ti ikako pomoći?", upita ga ona. On, meĊutim, samo odmahnu glavom. „Šantal, Dina nas je videla noćas. Došla je po mene na aerodrom i videla kad smo se zajedno iskrcali iz aviona. I zna. Sve. Ţene za te stvari imaju nos. Veli da po naĉinu kako se zajedno krećemo zna da se poznajemo dugo vremena." „Verovatno je vrlo inteligentna", primeti Šantal i stade ga paţljivo posmatrati, pitajući se šta će sad reći. „Jeste, na svoj naĉin." „I, šta je rekla?" „Nije se sasvim izjasnila. Izbezumljena je zbog ove tragedije. Ali, ona je Amerikanka i preko takvih stvari ne prelazi lako. Sve su one takve. Veruju u vernost do groba i u savršen brak u kojem muţevi peru sudove, deca pera kola, nedeljom svi zajedno odlaze u crkvu i ţive sretno do svoje sto devete godine", objašnjavao je on ogorĉenim i umornim tonom. „A ti? Veruješ li i ti u to?" „U svakom sluĉaju, to je lep san. Ali, nije mnogo realan. Ti to znaš isto tako dobro kao i ja." ,Alors, šta ćemo onda uĉiniti? Ili, bolje reĉeno, šta ćeš ti uĉiniti- Nije htela da ga stavlja pred dilemu 'ona' ili 'ja', ali, radilo se "Pravo o tome, i oni su oboje bili toga svesni. 194 Danijela Stil „Dina", uspe samo da izusti. „Šta je s tvojom prijateljicom?" On ustade i okrenu se na drugu stranu. „Nije vaţno." „Moţda sad nije vreme, ali ranije ili kasnije moraćemo da porazgovaramo o tome." „Moţda i nećemo." „Šta to treba da znaĉi?" Ona ga prodorno pogleda.

„Znaĉi da se to tebe ne tiĉe. I da ću ja sve uĉiniti da to sredim", odgovori on, okrenuvši se prema njoj. „Zauvek?" Dugo je oklevao, a onda klimne glavom gledajući je pravo u oĉi. „Da, zauvek." Šantal je upravo izlazila iz kade, kada je ĉula kako Mark otkljuĉava vrata. Nije se usudila da nazove kuću u Ulici Fransoa Prvog, a kada je poslednji put anonimno nazvala bolnicu, rekli su joj da se Pi-larino stanje nije promenilo. Htela je da ponovo nazove ĉim popije kafu, ali, evo, Mark-Eduar je stigao. Šantal izviri i nasmeši mu se c vrata kupatila. Svetloţutim peškirom brisala je nogu. „Bonjour, mon cheri. Kako je Pilar?", upita ona i uspravi se ozbiljna izraza lica, s peškirom u ruci. Mark je izgledao kao da je probdeo ĉitavu noć. Odjednom se Šantal prestravi od njegovog pogleda... On zatvori oĉi, prekri ih rukama i dugo tako ostade. A onda je opet pogleda. „Ona., umrla je. Jutros u pet sati", jedva izgovori on i klonu u jednu naslonjaĉu u dnevnoj sobi. Šantal mu brzo priĊe, povukavši ble-doruţiĉastu haljinu s vešalice na zidu kupatila „Oh, Mark-Eduare... oh, dragi. Tako mi je ţao." Ona kleĉe pored njega neţno ga privuĉe u naruĉje i ĉvrsto stisnu uza se, kao dete. „Oh, Kraj leta 195 Ovog puta Mark ne zaplaka; samo je sedeo zatvorenih oĉiju, ose-ćajući olakšanje što je ovde. Htela je da ga upita muĉi li ga još nešto. Bilo bi to stvarno krajnje glupo pitanje, uzme li se u obzir šta se tog jutra dogodilo, ali, nekako joj je bio ĉudan, drukĉiji, nepoznat. Moţda je to samo zbog iscrpljenosti i šoka. Ustala je tek da mu naspe šoljicu kafe, a onda mu se opet skiupĉa kraj nogu na belom tepihu, prekrivši ruţiĉastom haljinom samo najvaţnije, dok su joj duge noge svilaste puti ostale gole. Mark je zurio u nju kada je zapalila cigaretu. „Mogu li ti ikako pomoći?", upita ga ona. On, meĊutim, samo odmahnu glavom. „Šantal, Dina nas je videla noćas. Došla je po mene na aerodrom i videla kad smo se zajedno iskrcali iz aviona. I zna. Sve. Ţene za te stvari imaju nos. Veli da po naĉinu kako se zajedno krećemo zna da se poznajemo dugo vremena." „Verovatno je vrlo inteligentna", primed Šantal i stade ga paţljivo posmatrati, pitajući se šta će sad reći. „Jeste, na svoj naĉin." „I, šta je rekla?" „Nije se sasvim izjasnila. Izbezumljena je zbog ove tragedije. Ali, ona je Amerikanka i preko takvih stvari ne prelazi lako. Sve su one takve. Veruju u vernost do groba i u savršen brak u kojem muţevi peru sudove, deca peru kola, nedeljom svi zajedno odlaze u crkvu i ţive sretno do svoje sto devete godine", objašnjavao je on ogorĉenim i umornim tonom. „A ti? Veruješ li i ti u to?" „U svakom sluĉaju, to je lep san. Ali, nije mnogo realan. Ti to znaš isto tako dobro kao i ja."

,Alors, šta ćemo onda uĉiniti? Ili, bolje reĉeno, šta ćeš ti uĉiniti?" Nije htela da ga stavlja pred dilemu 'ona' ili 'ja', ali, radilo se upravo o tome, i oni su oboje bili toga svesni. 196 Danijela Stil „Prerano je, Šantal, da o tome govorimo. Pa, vidiš šta se upravo dogodilo. A ona je u strašnom stanju. Potpuno je klonula duhom." „Rana je još sveza." Sloţio se c njom klimnuvši glavom, pa skrenu pogled. Zapravo, bio je došao ovamo da se oprosti sa Šantal; da prekine tu vezu, da objasni kako ne moţe napustiti Dinu; ta, upravo behu izgubili svoje jedino dete. Ali, dok ju je gledao kako sedi pored njega, imae je jednu jedinu ţelju: da pruţi ruke i povuĉe je u naruĉje, da joj gladi te-lo, pritisne je uza se, sada i uvek, ponovo i ponovo. Pa, kako da se odvoji od nje koju toliko voli i koja mu je toliko potrebna? „O ĉemu razmišljaš, Mark-Eduare?" htela je da zna Šantal, videv-ši mu na licu izraz patnje. „O tebi", tiho odgovori on, gledajući svoje rake. „A šta to?" „Mislio sam", reĉe Mark i zagleda joj se pravo u oĉi, „mislio sam o tome kako te volim i kako sad više no ikad ţelim s tobom voditi ljubav." Šantal je sedela i dugo ga posmatrala, a onda ustade i pruţi mu ruku. On je prihvati i bez reci poĊe za njom u spavaću sobu. Nasme-šila se kada je skinuo ruţiĉastu haljinu s nje. „Šantal, nikada nećeš saznati koliko te volim." I u iduća dva sata pokaza joj da on to zaista zna. Pogreb je bio kratak, sveĉan i bolan. Dina je nosila jednostavnu crnu haljinu i crni šešir s velom. Markova majka bila je u dubokoj crnini. Mark bese obukao tamno odelo i stavio crnu kravatu. U duhu najsveĉanije francuske tradicije, obred se odrţao u lepoj crkvici u se-izieme, arrondissemenlu, a deĉji crkveni hor pevao je Ave Maria. Kada su deĉji glasovi nadjaĉali muziku, svima se srce stalo cepati, i DitniHila ih np cliicft Ali niĉta QP niip mnplo Kraj leta 197 Po Markovoj ţelji, sve je bilo a la fran^aise: bogosluţenje, muzika, odavanje poslednje poĉasti, sahrana na malom seoskom groblju gde ih je ĉekao još jedan sveštenik, pa skup prijatelja i rodbine kod kuće. Bio je to celodnevni poduhvat, s beskrajnim sledom rukovanja i izjava sauĉešća, objašnjavanja i zajedniĉkog tugovanja. Nema sumnje, nekim ljudima takvo tugovanje predstavlja olakšanje, ali je Dini od toga bilo još samo još gore. Ponovo je osetila da joj je Pilar ukradena, samo što to sada više nije bilo vaţno. Ovo je poslednji put. Ĉak je bila nazvala i Bena iz svekrvine kuće, na njegov raĉun. „Ţao mi je: Neću dugo razgovarati. Samo sam morala da ti se javim. Ovde sam, kod kuće." „Drţiš li se?" „Ne znam. Mislim da sam otupela. Kao da sam u nekom cirkusu. Ĉak sam se morala uhvatiti s njima u koštac zbog otvorenog kovĉega. Hvala Bogu, barem sam tu bitku dobila." Benu se nije dopao ton njenog glasa. Osećalo se da je nervozna, umorna i napeta. Ipak, to nije bilo ĉudno, s obzirom na okolnosti.

„Kada se vraćaš?" „U toku iduća dva dana, nadam se. Ali, nisam sigurna. Razgova-raćemo o tome veĉeras." „Pošalji mi telegram kad saznaš." „Hoću. Sada bih morala da se vratim lešinarskoj svetkovini", uzdahnu ona. „Volim te, Dina." „I ja tebe." Nije se usudila da doda 'volim', iz straha da neko ne uĊe u sobu, ali, on ju je shvatio. Dina se vrati gostima. Bilo ih je pedesetak, šezdesetak. Motali su sevP° svekrvinim sobama, razgovarali, ogovarali, raspravljali o Pilar, teših Marka. Dina još nikad tako duboko ne bese osetila koliko su joj strani ova zemlja i nieni obiĉaii. Zavukla se u kuhinju, stala pored 198 Danijela Stil prozora i zagledala napolje u jedan zid, i tu ju je nakon dugog vremena zatekao Mark. „Dina, šta radiš tu?" „Ništa." Ona ga pogleda svojim velikim, ţalosnim oĉima. On se zapravo oporavljao, a ona je iz dana u dan izgledala sve gore. Nije se ni osećala dobro, ali nije to rekla Marku. Zatajila mu je i da se u poslednja ĉetiri dana dva puta onesvestila. „Sklonila sam se da se malo odmorim." „Ţao mi je što se dan tako oduţio. MeĊutim, mojoj majci ne bi bilo pravo da smo postupili drukĉije." „Znam. Razumem." Gledajući ga, Dina odjednom shvati da su i njemu muĉni ti francuski obiĉaji i da uviĊa koliko je njoj teško. „Mark, kada se vraćamo kući?" „U San Francisko", upita on, i ona potvrdno klimnu glavom. „Ne znam. Nisam još o tome razmišljao. Zar ti se ţuri?" „Samo ţelim natrag. Meni je... ovde teţe." „Bon. Ali, moram završiti neke poslove. Treba mi barem još dve sedmice." Oh, Boţe, ne! Neće preţiveti još dve sedmice, tu, pod svekrvinim krovom, bez Bena. „Pa, nema razlaga da ja ostanem, zar ne?" „Kako to misliš? Zar bi otišla kući sama?" zabrinu se Mark. „Ne ţelim da ideš sama. Ja ću te povesti kući." Već je o tome razmišljao. Za nju bi bio strašan udarac da se vrati sama, vidi Pilarinu sobu i sve njene stvari. Ne, neće je pustiti. Moraće da ga saĉeka. „Ne mogu da ĉekam dve nedelje." Gotovo se izbezumila na tu pomisao, i on ponovo shvati koliko je iscrpljena i premorena. „Videćemo." „Mark, moram kući", reĉe Dina povišenim, drhtavim glasom. 199 „Šta?" zaĉudi se ona. Šta sad hoće? Ona samo ţeli da ode odatle. „Hoćeš li da zajedno negde otputujemo na dva dana? Preko vikenda. Bilo kuda, na neko mirno mesto gde se oboje moţemo odmoriti. Moramo da razgovaramo. Ovde to nismo mogli, a ja ţelim da porazgovaramo pre nego što se vratiš kući. Smireno. Sami. Molim te, uĉini mi to. Hoćeš li?" Dina je dugo ćutala i gledala ga. „Ne znam."

„Molim te. Samo te to molim. Samo to. Dva dana, pa moţeš da ideš." Ona se okrenu na drugu stranu i opet se zagleda u krovove, i misli joj ponovo odlutaše ka Benu i Karmelu. Ipak, nema pravo da odjuri kući i Benu, samo zato da bi njoj bilo bolje. Mora nešto ţrtvovati i za svoj brak, pa makar to bila i dva dana. Ona se okrenu Marku i polagano klimnu glavom. „U redu, poći ću s tobom." „Merde, alors! Šta oĉekuješ od mene? Kćerka mi je umrla pre tri dana, a ti hoćeš da Dini najavim razvod. Nije li to malo prebrzo, Šan-tal? I je li ti palo na pamet da nepošteno koristiš situaciju?" Mark je bio razapet izmeĊu dve ţene, dva sveta. Šantal je opet vršila na njega onaj neugodni pritisak, na neki naĉin emocionalno ga ucenjivajući, i on se bojao da bi moglo doći do tragedije ako je napusti. Obe ţene su htele da on naĉini izbor, muĉan izbor. Ove mu je nedelje to postalo kristalno jasno. Dina se ponašala kao da bi ga najradije istog trena napustila. A ipak će morati da mu oprosti ono što bese videla na aerodromu one noći kada je Pilar umrla. Jer, on nije ţeleo da izgubi Dinu. Bila mu je ţena, potrebna mu je, poštuje je, navikao je na nju. A i potrebna mu ie veza s Pilar. Ako napusti Dinu, znaĉiće to da je 200 Danijela Stil napustio dom. Ali, nije se mogao odreći ni Santal; ona mu je predstavljala uzbuĊenje, strast, radost. On ogorĉeno pogleda Santal i rukom zagladi kosu. „Zar ne razumeš? Pa, prerano je." „Već je prošlo pet godina. Osim toga, ona sad zna. Moţda i nije prerano. Moţda je baš sada pravo vreme." „Za koga? Za tebe? Do Ċavola, Santal, pa strpi se malo. Pusti me da sredim stvari." „I, koliko će to trajati? Zar ćemo još pet godina ovako ţiveti, ti onde a ja ovde? Trebalo je da se vratiš kući za dve nedelje. I, šta onda? Šta ću ja? Da sedim ovde dva meseca i ĉekam dok se vratiš? Et alors? Bilo mi je 'dvadeset pet kad smo se upoznali, a sad mi je skoro trideset. Pa, napuniću trideset pet, trideset sedam, ĉetrdeset pet. Vreme leti. Pogotovo ovako. I prebrzo leti." Mark je znao da je to istina, ali, jednostavno nije bio raspoloţen za raspravu. „Slušaj, zar ne bi ovo, ipak, moglo malo da priĉeka? Iz ĉiste pristojnosti hteo bih da ţeni dam vremena da se oporavi od gubitka kćeri, pre no što joj razorim ţivot." Tog je trenutka mrzeo Santal. Utoliko više što mu do nje bese stalo, što nije ţeleo da je izgubi, i zato što je upravo zbog toga ona bila u prednosti. A njoj je to bilo savršeno jasno. „Zašto misliš da ćeš joj razoriti ţivot ako je ostaviš? Moţda i ona ima ljubavnika." „Dina? Ne budi smešna. Ma, zbilja se u ĉitavom ovom sluĉaju postavljaš potpuno nerazumno. Preko vikenda odlazim. Moramo raspraviti mnogo toga. Razgovaraću s njom i videti kako stvari stoje. I uskoro ću povući pravi potez." „A taj je?" On neprimetno uzdahnuo i odjednom se oseti strašno starim. Eto, došli su i do toga. Kraj leta 201 „Onaj koji ti ţeliš." Ali, kada je posle dva sata zovnuo taksi da bi se vratio u majĉin stan, gde ga je ĉekala Dina, poĉeo je da sebi postavlja mnoga pitanja. Zašto sad Santal ovako navaljuje na njega? Najpre svaĊa oko odlaska u Antib, onda ona strašna noć kad se vratio i nije je

našao kod kuće, ona noć neizvesnosti kada je prestala da uzima insulin. A sad još i ovo. Ali, zašto? Zašto baš sada? Zbog nekog ĉudnog, njemu nerazumljivog razloga, on zaţele da pojuri Dini i zaštiti je od sveta koji će po svemu sudeći biti okrutan. Krenuli su na selo ujutro. Kada su se izvezli iz grada, Dina je nemo sedela, utonula u svoje misli. Mark je ţeleo da je odvede na neko potpuno nepoznato mesto, koje joj neće stalno buditi uspomene na Pilar. Oboje se već behu izmuĉili uspomenama u majĉinoj kući. Zato je oberuĉke prihvatio ponudu jednog prijatelja da provedu vikend u njegovoj seoskoj kući blizu Pariza. On rastreseno pogleda Dinu, pa ponovo usmerio paţnju na drum. Misli mu se opet vratiše na Santal. Razgovarao je s njom tog jutra, pre polaska. 'Hoćeš li joj reći ovog vikenda?', upitala ga je. Ne znam, videću. Ako zbog toga doţivi nervni slom, nijedno od nas neće se usrećiti.' Ali se Santal ponašala obesno i detinjasto. Po-s e ^ko godina strpljenja, sada je odjednom postala sasvim neobu-z ana. A ipak, njegov se ţivot u poslednjih pet godina stalno vrteo oko nje. Ne, ne moţe se odreći Santal. Ali, moţe li se lako odreći jne? On opet kosimice pogleda Santal. I dalje je drţala zatvorene OC1; još ne bese progovorila ni reci. Voli li je? Oduvek je mislio da Je voli; meĊutim, nakon ovog leta, provedenog sa Santal, više u to nije bio siguran. Teško je to znati, proceniti, razumeti. Do Ċavola i Šan-a, sto baš sada vrši na njega pritisak! Zar nije samo pre dva dana ecao Dini da će prekinuti vezu sa Santal? A sad je, opet, svojoj ljubavnici obećao da će naoustiti ţenu. 202 Danijela Stil „Je li mnogo daleko?", upita Dina i zatrepta oĉima, ali ne okrenu glavu. Još uvek ju je ophrvavala iscrpljenost, koja je već danima muĉila. „Nije. Moţda sat voţnje. Videćeš, lepa kuća. Nisam bio onde još od deĉaĉkih dana, ali, bila je prelepa." On joj se nasmeši, pa, ugledavši joj kolutove oko oĉiju, brzo dodade: „Znaš, izgledaš strašno umorna." „Znam. Moţda ću se ovog vikenda malo odmoriti." „Zar ti majĉin doktor nije dao nikakve tablete za spavanje?" Bio joj je rekao da mu ih zatraţi, kada je doktor poslednji put bio kod nje. Dina samo kratko odmahnu glavom. „Ma, već ću se nekako sama izvući." Mark se na to iskrevelji, i Dina se prvi put osmehnu. Potom je ćutala sve do kraja puta. Stigli su na zaista lepo mesto: pred njima se dizala stara kamena kuća, vrlo otmena i velika, gotovo palata; okruţivao je izvanredno negovan park, dok su se voćnjaci prostirali kilometrima u daljinu. „Lepa je, zar ne?", primeti Mark, i oĉi im se sretoše. „Veoma. Hvala ti što si se potrudio da me ovamo dovedeš." A kada on dohvatio torbu, ona opet progovori, jedva ĉujno: „Drago mi je što smo došli ovamo." „I meni." Paţljivo ju je pogledao, pa se oboje nasmešiše. Odneo je torbe u kuću i spustio ih u glavnom hodniku. Nameštaj je uglavnom bio u engleskom i francuskom rustiĉnom stilu, i sve je u sobama odgovaralo razdoblju kada je kuća izgraĊena, u sedamnaestom stoleću. Dina je koraĉala dugaĉkim hodnicima, razgledala pre-divne mozaiĉke podove i kroz visoke prozore gledala park. Iz hodnika se išlo na terasu za sunĉanje, ispunjenu zelenilom i udobnim na-slonjaĉama. Dina ude, sede i nemo se zagleda u zasade u vrtu. Mal° Kraj leta

203 „Dina", pozva je on. „Ovde sam." On zaslade na pragu i zagleda se kroz staklo napolje. S vremena na vreme dobacio bi pogled ţeni. „Ĉest joli, non'? Lepo je", reĉe on rasejano. „Razumela sam", potvrdi ona, pa ga pogleda pravo u oĉi i upita: „Mark, kako ti je prijateljica?" Bilo joj je neugodno, ali morala je da ga pila. Iako je znala da mu neće bili milo šio navodi razgovor na lu lemu. Dugo joj nije odgovorio, a onda konaĉno reĉe: „Ne znam šio hoćeš da kaţeš." „Da, znaš. Šta si odluĉio? Šta ćeš uĉiniti?" Odjednom je osetila muku. „Zar nije malo prerano da razgovaramo o lome? Pa, lek smo izišli iz kola." „Eto odgovora u pravom francuskom stilu. A šta si ti zamišljao, dragi? Da ćemo vikend provesti u uzajamnim ljubaznostima, a onda raspravljali o tome na putu kući u nedelju uveĉe?" „Nisam le ţalo doveo ovamo. Oboje smo morali da se malo mrdnemo od kuće. „Da, jesmo", sloţi se Dina i misli joj se odmah vrale na Pilar, i oĉi joj zasuziše. „Ali, i o lome moramo da razgovaramo. Znaš, odjednom sam poĉela da se pilam zbog ĉega smo uopšle ostali u braku." Ona ga pogleda, i on tek sada uĊe u prostoriju i tromo sede. „Zar si poludela?" „Moţda i jesam." Ona izvadi maramicu i obrisa nos. „Dina, molim te...", zausti on, na trenutak je pogleda, pa brzo skrenu pogled. „Šta? Zar ne moţemo ćemo se pretvarati kao da se ništa nije dogodilo? To Ona ip ima. 204 Danijela Stil la Bena, a sada je znala da je i Mark nekog imao. S tom razlikom što Markova veza traje već godinama. „Ali, ne moraš se time sada opterećivati." „Nego kada? Oboje smo već toliko ranjeni da slobodno moţemo spaliti i ovu ranu. Ako to ne uĉinimo sada, ta će nas rana stalno peći i boleti, dok ćemo mi silom sami sebe uveravati da je nema." „Zar si već dugo vremena tako strašno nesrećna?" Dina polako klimnu glavom i pogledala napolje. Razmišljala je o Benu. „Sve do ovog leta nisam shvatila kako sam strašno usamljena, veĉno sama. Tek sada sam uvidela da u stvari ţivimo svako svoj ţivot. A ti gotovo da ni ne vodiš raĉuna o onome što meni treba." „A šta ti to treba?", upita Mark, tiho i neţno. „Tvoje vreme, tvoja naklonost. Smeh. Šetnje po ţalima..." Ona iznenaĊeno zaslade, kada je bez razmišljanja spomenula šetnje ţalima, a onda se okrenu prema njemu i nastavi: „Ţelela bih da poštuješ moj rad, jer je meni toliko vaţan. Ţelim da budem s tobom, Mark, a ne sama samcata kod kuće. Šta misliš, kako će mi sada biti kad nema Pilar? Ti ćeš

mesecima putovati, a šta ću ja? Sedeti i ĉekati?" I na samu pomisao na takav ţivot ona zadrhta. „To više ne mogu i neću." „I, šta predlaţeš?" Hteo je da ona to kaţe, da ona traţi razvod. „Ne znam. Moţemo svako svojim putem, a ostanemo li u braku, onda se sve mora iz temelja promeniti, pogotovo sada." Isuse, šta to ona radi? Ako ostane s njim, moraće da zaboravi Bena. Ali, Mark joj je muţ, ĉovek s kojim je proţivela osamnaest godina. „Hoćeš da kaţeš da ţeliš da sa mnom putuješ?", uznemiri se on. „A što da ne? I ona putuje s tobom, zar ne?" Dina je to konaĉno shvatila. „Zašta, onda, ne bih i ja?" „Jer... jer je to nerazumno. I nepraktiĉno. I, ovaj, skupo." I zato hi mr*(7Qn nnvpp Kraj leta 205 ,Skupo?" Dina podiţe obrve i podrugljivo se nasmeši. „Ma hajde, daj. Plaća li ona sebi put?" „Dina! O tome nećemo da razgovaramo." '^Zašto smo onda došli ovamo?" Oĉi joj sevnuše na mršavom i bledom licu. „Da se odmorimo." Bile su to reci vladara, njenog kralja. Rasprava je zakljuĉena. „A, tako. Dakle, valja nam da samo nekako preţivimo ovaj vikend, uz ljubazno ponašanje, a onda ćemo se vratiti u Pariz, i terati dalje kao da se ništa nije dogodilo. Ti ćeš opet k svojoj maloj prijateljici, a za dve nedelje ćemo natrag u Sjedinjene Drţave, pa kao i dosad. A koliko dugo ćeš, Mark, ovog puta ostati kod kuće? Tri nedelje? Mesec dana? Mesec i po? A onda ćeš opet u beli svet, puto-vaćeš ko zna koliko i ko zna s kim, a ja ću sama sedeti u onom našem prokletom muzeju od kuće i ĉekati da se vratiš. Opet sama, do Ċavola. Sama!" „Neće biti tako." „Bilo je i biće, ti to vrlo dobro znaš. A ja ti sad velim da mi je dosta. Što se mene tiĉe, s tim je gotovo." Ona naglo ustade, s name-rom da iziĊe iz sobe, ali, tek što stade na noge, istog ĉasa oseti slabost. Ona zaslade, pridrţavajući se za stolicu i pogleda prikovanog za pod. Gledao ju je bez reci, a onda se zabrinu: Je li ti zlo?" „Ne, nije." Ona se uspravi i pogleda ga. „Samo sam strašno umorna." „Onda poĊi da se odmoriš. Odvešću le u sobu." Neţno ju je pridrţavao za lakal sve dok se nije uverio da je stabilna na nogama, pa Je povede dugaĉkim hodnikom u drugi kraj kuće. Spavaća soba im je bila lep apartman u svili krem-boje i boje malme. „Prilegni malo, Dina. Ja ću se prošetati." 206 Danijela Stil „I, šta ćemo?", upita ga sva oĉajna s kreveta. Osećala se sve gore. „Šta ćemo uĉiniti? Mark, ja ovako više ne mogu. Više ne mogu da uĉestvujem u toj igri."

Hteo je da je upita 'U kojoj igri?' i sve da porekne. MeĊutim, ne reĉe ništa, i Dina, gledajući ga pravo u oĉi, zabrinuta i pomalo svega sita, nastavi: „Ţelim da znam šta osećaš, šta misliš, šta ćeš uĉiniti. Šta će se promeniti u mom ţivotu, sada kad više nemamo Pilar. Ţelim da znam hoćeš li se i dalje sastajati sa svojom ljubavnicom. Hoću da mi sve kaţeš, ma kako surovo bilo. Reci mi sve, Mark. Moram da znam." On polako klimnu glavom, otide na drugu stranu sobe, pa se kroz prozor zagleda u blago zaobljene breţuljke. „Nije mi lako da govorim o tim stvarima." „Znam", sloţi se ona tiho. „Otkako smo u braku, nikad nisam bila sasvim sigurna da me voliš." „Uvek sam te voleo, Dina, i uvek ću te voleti", reĉe on, ne okre-nuvši se. Dinu su oĉi pekle od suza. „Zašto?", jedva izgovori ona. „Zašto me voliš? Zato što sam ti ţena? Ili iz navike? Ili zato što ti je stvarno stalo do mene?" Ali on na to ništa ne odgovori; samo se okrenuo i pogledao je c bolnim izrazom na licu. „Zar se moramo ovako ranjavati? Sada... tako brzo nakon Pilan-ne smrti?" Ĉitavo mu lice uzdrhta pri spomenu Pilarinog imena. „Dina, ja... ja to jednostavno ne mogu." Ne rekavši više ni reĉ, on krupnim koracima iziĊe iz sobe, i Dina ga malo potom vide kroz prozor kako pognute glave koraĉa u vrtu. I dok ga je gledala, oĉi joj se ponovo napuniše suzama. Posled-njih nekoliko dana ĉinilo joj se da joj je ţivot pri kraju. U tom trenutku nije ni pomislila na Bena. Bila je zaokupljena samo Markom. Kraj leta 207 Ĉitav sat je ostao napolju, a kada se vratio, našao ju je kako spava. Još je imala tamne podoĉnjake i izgledala je iscrpljeno. Prvi put posle toliko godina nije se bila našminkala, i njemu se uĉini da joj je na svilenom pokrivaĉu boje maline lice gotovo zeleno. On se vrati u hodnik pa uĊe u radnu sobu. Neko je vreme onde sedeo i zurio u telefon. A onda, kao da ga nešto goni, stade okretati brojĉanik. Šantal se javila tek kada je telefon treći put zazvonio: „Mark-Eduar?" „Oui. Kako si?" Šta ako se Dina probudi? Zašto li ju je nazvao? „Glas ti je ĉudan. Šta se dogodilo?" „Ništa. Samo sam umoran. Oboje smo umorni." „To je razumljivo. Jesi li razgovarao s njom?" Bila je neumorna. Takvu Šantal nije poznavao. „Pa, nisam. Zapravo jesam, ali malo." „Verujem da ti nije lako", uzdahnu ona. „Ne, nije." On zaslade, jer zaĉu korake u hodniku. „Ĉuj, nazva-ću te." „Kada?" »Kasnije." A onda dodade: „Volim te." „Dobro, dragi, i ja tebe." On drhtavom rakom spusti slušalicu, dok su se koraci pribliţavah. Ali, bio je to samo kućepazitelj; došao je da vidi jesu li se dobro smestili. Videvši da je sve u redu, udaljio se, i Mark utonu u na-sJonjaĉu.^Neće to ići. Ne moţe stalno da balansira izmeĊu njih dve; nazivati Šantal, umirivati Dinu, veĉno leteti izmeĊu Kalifornije i Fran-CUS.e' skrivati se i izvinjavati, i iz grize savesti obe ih obasipati darovima. Ima Dina pravo. Godinama mu je to jedva uspevalo.

Dina tada barem nije znala za tu vezu, ali sada kad zna, sve je iacije. Zbog toga je njemu samo još gore. On zatvori oĉi i misli mu se istog trenutka vrate na Pilar. 208 Danijela Stil Setio se kad ju je poslednji put video. Šetali su plaţom, zafrkavali se i smejali. Morala je da mu obeća da će paţljivo voziti motocikl. Pa se opet smejala... Suze mu stegoše grlo i soba se odjednom ispuni njegovim jecajima Nije ni ĉuo kada je Dina ušla, maĉjim korakom, samo u ĉarapama. Polako mu je prišla i obujmila mu ramena. „Smiri se, Mark. Tu sam, kraj tebe." I njeno je lice bilo zaplakano, i kada mu je prislonila obraz na leĊa, osetio je kako mu toplim suzama natapa košulju. „Smiri se." „Kad bi samo znala koliko sam voleo Pilar... Zašto sam to uĉinio? Zašto sam joj kupio taj prokleti motor? Trebalo je da znam!" „Sada to više nije vaţno. Trebalo je ranije na to misliti: Ne moţeš sebe zbog toga kriviti do kraja ţivota." „Ali, zašto?" Glas mu je drhtao od bola kada se okrenuo i pogledao ţenu. „Zašto se to baš njoj dogodilo? Zašto baš nama? Već smo izgubili dva deteta, a sada i nju, jedinu koja nam je ostala. Dina, kako to moţeš da podneseš?" Ona je, meĊutim, samo ĉvrsto stiskala oĉi. „Nemamo drugog izbora. Mislila sam, verovala sam da ću i ja umreti kad su nam umrli sinovi... Sve vreme mi se ĉinilo da neću pre-ţiveti još jedan dan. Svakog jutra sam se budila s istom ţeljom: da sve napustim, da pobegnem negde gde me niko neće naći. Ali, nisam to uĉinila. I dalje sam ţivela.. ţivotarila. Delom zbog tebe, delom zbog sebe. A onda smo dobili Pilar, pa sam zaboravila taj bol. Ali, sada mi se on ponovo otvorio. Samo je ovog puta daleko strasnije." Ona pognu glavu, i Mark pruţi ruke i uze je u naruĉje. „Znam. Kada bi samo znala koliko bih ţeleo da su nam decaci ostali ţivi. Mi... mi više nemamo dece." Dina nemo klimnu glavom. Njegove su je reci strašno pogaĊale. „Sve bih uĉinio da je mogu vratiti." Dugo su tako sedeli zagrljeni. Konaĉno su izašli u šetnju i vratiKraj leta 209 „Bi li htela da odemo na veĉeru u selo?" Gledao ju je ţalosno i umorno, ali ona odmahnu glavom. „Mogla bih i ovde nešto da pripremim. Ima li kakve hrane u kući? „Kućepazitelj je rekao da nam je njegova ţena donela hleba, sira i jaja." „Da spremim to?", upita ona, i on ravnodušno klimnu glavom. Dina svuĉe dţemper, koji je bila obukla za šetnju odloţi ga na naslonjaĉu u stilu Luja XIV i poĊe u kuhinju. Za dvadesetak minuta vratila se c kajganom, prepeĉenim hlebom i sirom, kao i dve šoljice vruće kafe. Ko zna hoće li se osećati bolje posle jela, pitala se. Hoće li malo ţivnuti? Ĉitave sedmice svi su im ponavljali da jedu, kao da će im to pomoći. A njoj se uopšte nije mililo da jede. Pripremila je veĉeru zbog Marka, a i zato da se neĉim zaokupi. Ni njoj ni njemu nije do razgovora, premda bi mnogo toga trebalo da rasprave. Jeli su bez reci. Posle veĉere su se razdvojili; ona je po hodnicima i galerijama prouĉavala slike, a on se zavukao u biblioteku. U jedanaest sati bez reci su legli, a ujutro je Mark ustao ĉim se Dina pomakla. Sve do jedanaest sati nisu ni reĉ progovorili. Dok je sedela u garderobi, Dina odjednom oseti muĉninu. „fa ne va pas?", zabrinu se Mark.

»Ne, nije, dobro mi je." № bi se reklo. Da ti donesem kafu?" Na samu pomisao na kafu smuĉi joj se i ona i nehotice odmah-nu glavom. ..Ne, ne bih, hvala." »Da nisi bolesna? Već danima ne izgledaš dobro." »Zao mi je što to moram da ti kaţem, dragi, ali ni ti ne izgledaš flobro", odvrati ona n7ainH nuct^w; Иа CP ncmphnp 270 Danijela Stil Mark samo sleţe ramenima. „Da nemaš ĉir, Dina?" Jednom ga je već imala, posle smrti prvog deteta, ali recidiva nije bilo. Dina odmahnu glavom. „Nemam bolove. Samo sam stalno iscrpljena i s vremena na vre-me mi je zlo. Ma, samo je umor u pitanju", objasni ona, smešeći se na silu. „Nije ni ĉudo. Ni ti ni ja nismo dovoljno spavali. Oboje smo bili izloţeni vrtoglavim vremenskim promenama, beskrajnim putovanjima, šoku... Pravo je ĉudo što se uopšte drţimo na nogama. Ma, nije mi ništa, sigurno." Ali Mark baš nije bio uveren u to. Video je kako se zaljuljala kada je ustala. Osećanja katkad izazovu sasvim neobiĉne reakcije. Tako se Mark, ĉim je Dina nestala u kupatilu, setio Šantal. Hteo je da je ponovo nazove, ali ona hoće izveštaje, ţeli da ĉuje vesti, a on nema šta da joj kaţe, osim da provodi vikend sa ţenom i da im je oboma kao u samom paklu. Dina je stajala u kadi, uzdignute glave, dok joj se voda slivala niz leda. Razmišljala je o Benu. Sad je u San Francisku dva ujutro; verovatno spava. Jasno mu je videla lice u krevetu; tamna kosa mu je rašĉupana, jedna ruka na grudima, drugu je prebacio preko nje... Ne, po svoj prilici je u Karmelu. Istog ĉasa seti se i njihovog vikenda onde. To su bili dani, a ne ovi ovde, s Markom! Ĉinilo joj se da ona i Mark više ni nemaju šta da kaţu jedno drugom. Imali su samo prošlost. Konaĉno je zatvorila tuš, pa stade razmišljati, brišući se debelim peškirom boje maline i gledajući kroz otvoren prozor u vrt. Ova kuća bila je nešto sasvim deseto od one u Karmelu. Palata u Francuskoj i kućica u Karmelu. Svila boje maline i ugodna stara vuna. Pri pogledu na svileni pokrivaĉ s naborima u sobi, seti se udobnog vunenog pokrivaĉa na Benovom rustiĉnom krevetu. Suprotnosti, kao što su i njena dva ţivota bila u suprotnosti. Onde je svakodnevna, stvflrnnst yivnt« c Rpnnm 11 ПЈАГТГЧ/ГЧ M^tn^lratiii' СТЛР. na211 izmence pripremaju doruĉak i iznose smeće pred zadnja vrata, dok ovde ima samo veĉno prazan sjaj ţivota s Markom. Ona išĉetka kosu i uzdahnu. Mark je u spavaćoj sobi ĉitao novine i mrštio se. „Hoćeš li sa mnom u crkvu?" upita je on podigavši pogled s novina kada je izišla iz kupatila, u tesno pripijenoj haljini, i stala pred garderobu. Ona potvrdno klimnu glavom izvuĉe crnu suknju i dţemper. Oboje su nosili sveĉanu deuil, jep se u Francuskoj u ţalosti još uvek nosila duboka crnina. Za razliku od svekrve, Dina jedino nije nosila crne ĉarape. U potpunoj crnini, s kosom smotanom u jednostavnu punĊu na potiljku, Dina je izgledala sasvim obiĉno. Ni sada se nije našminkala. Nekako joj se nije dalo.

„Strašno si bleda." „To je zbog crnine. Kontrast." „Jesi li sigurna?" On je prodorno pogleda pre izlaska iz kuće, ali se ona samo nasmeši. Ponašao se kao da strepi nad njom da ne umre, a moţda se zaista i bojao toga. Oboje su proţivljavali teške dane. Bez reci su se odvezli u malu seosku crkvu Sv. Izabele, gde se Dma tiho uvuĉe u klupu kraj Marka. Lepa i topla crkvica bila je dupke puna seljana, a našlo se tu i nekoliko vikendaša, poput njih. djednom Dini pade na pamet da je još leto, da još nije ni kraj avgusta U Sjedinjenim Drţavama uskoro će praznik rada; dakle, jesen izu. Prošle sedmice naprosto je izgubila osećaj za vreme. Nije m°gla da prati misu. Mislila je na Karmel i na Bena, na Marka, a Potom na Pilar; mislila je na duge šetnje po polju u detinjstvu. Ona se netremice zagleda u neĉiji potiljak. U maloj crkvi bilo je zagusijivo, a propoved se bese otegla. Konaĉno Dina blago dodirnu OVu ш^и i zausti da mu kaţe kako joj je prevruće, ali joj njev° ice, u magnovenju, naglo zalebdi pred oĉima, i sve utonu u 272 Danijela Stil M, „Mark", zovnu ga Dina i pruţi ruke prema njemu dok ju je zajedno s nekim ĉovekom nosio u kola. „Tiho, draga, ne govori." Lice mu je bilo bledo i oznojeno. „Spusti me. Stvarno mi nije ništa." „Ni govora." On zahvali ĉoveku koji mu je pomogao da j- unese u auto i objasni joj da idu u najbliţu bolnicu. „Šta? Ne budi lud. Pa, samo sam se onesvestila zbog vrućine." „U crkvi nije bilo vruće, nego hladno. I neću o tome da raspravljam", odluĉno reĉe Mark, zalupi vrata kraj nje i sede za volan. „Mark, neću u bolnicu", usprotivi se ona i uhvati ga za nadlakticu. Njene su ga oĉi preklinjale, ali on samo odmahnu glavom. Bila je bleda kao vosak. Mark pokrenu auto. „Nije mi stalo što ti nećeš", nije popuštao on. Ni njemu se nije išlo u bolnicu; nije ţeleo da ponovo ĉuje one zvuke, da udiše one mirise. Nikad, nikad više. Srce mu je strašno lupalo. A šta ako je ozbiljno? Šta ako je ozbiljno bolesna? Šta ako... On je opet pogleda, nastojeći da sakrije strah, ali je ona gledala na drogu stranu, zureći u pre-deo. Posmatrao joj je profil, a onda mu pogled kliznu niz njena ramena i ruke. Ta duboka crnina na njoj, taj peĉat ozbiljnosti kao da je simbolizovao sve sadašnje dogaĊaje, sve razgovore. Zbog ĉega nisu mogli da izbegnu tu zlu sreću? Zašto ovo nije obiĉan vikend na selu, s kog će se vratiti odmorni i srećni, i naći Pilar s onim njenim blistavim osmehom na licu. Mark uzdahnu i Dina na to odlepi pogled s druma. „Ne gnjavi, Mark. Stvarno mi je savršeno dobro." „On verra. Videćemo." „Zar ne bi više voleo da se vratimo u Pariz?" Ruka joj je drhtala kada ie uhvatila niecnvn i on ip nnnnvn nrnHnrnn nnpleda. Pariz Kraj leta

213 Šantal. Da. Ţeleo bi natrag. Ali, najpre se mora uveriti da je Dina zdrava. „Vratićemo se u Pariz posle lekarskog pregleda." Dina opet htede da se usprotivi, ali je ponovo zahvatio val vrtoglavice. Mark je nervozno pogleda i ubrza voţnju. Nije se odupirala, više nije imala snage. Posle deset minuta zaustavili su se pred malom zgradom na kojoj je stajao natpis: Hopital Saint Gerard. Mark bez reci iziĊe iz kola, brzo zaobiĊe auto i otvori vrata s druge strane. MeĊutim, Dina se ne pomaĉe. „Moţeš li da hodaš?" upita je on u paniĉnom strahu. A šta ako je udari kap? Šta će onda? Bude li paralizovana, moraće zauvek da ostane s njom. Glupost, pa on i ţeli da ostane s Dinom, zar ne? Srce mu je luĊaĉki udaralo kada joj je pomogao da izaĊe iz kola. Htela je da mu ponovi da joj je dobro, ali sada su već oboje znali da to nije istina. Ona duboko uzdahnu i ustade sa smeškom. Htela je da mu dokaţe da nije nemoćna, da je samo izgubila ţivce. Dok su koraĉali prema bolnici bilo joj je bolje, pa je na trenutak pomislila da nijedni trebalo da dolaze. Ĉak je nekoliko koraka napravila sasvim opušteno i lako. Upravo je htela da se time pohvali Mark-Eduaru, kad РоЦј njih provezu nekog starca na kolicima. Naboranog i otrombo-jenog Hca, drţao je otvorena usta, a oko njega se širio smrad. Dina pruzi ruku prema Marku i onesvešćena se sruĉi na pod. On uzviknu i podiţe je u naruĉje. Dve sestre i jedan ĉovek u be-°m mantilu dotrĉaše, i trenutak kasnije Dina se naĊe na stolu u jed-!a°J ™'°J Prostoriji koja je mirisala na antiseptike. Odmah se osvesti-. [ zbunjeno pogledala oko sebe, i pri tom spazi Marka. Bio je sav izvan sebe. »Zao mi je, ali onaj ĉovek..." šta " °Sta"' prelcinu Je on ' P"de joj uzdignute roke. „Nisu krivi ni rac- ni temperatura u crkvi" Stalan ip krai nie. vrlo visok, namr214 Danijela Stil šten i odjednom vrlo star. „Videćemo šta je to bilo, odnosno, šta jeste. D'accord?" Dina je ćutala, i doktorka dade znak Marku da iziĊe. Napolju u hodniku Mark se izgubljeno motao tamo-amo i povremeno bacao pogled na telefon. Da je nazove? A što da ne? Ko će ga videti? Ma ne, sad mu nije do toga. Suviše je zaokupljen Dinom. Ta, već su osamnaest godina u braku. Upravo su izgubili svoje jedino de-te, a sada, moţda... Ne, ne srne ni pomisliti na to. On ponovo proĊe pored telefona, ali ga ovog puta ni ne pogleda Minuti kao da se behu razvukli u sate. Konaĉno mu pristupi mlada doktorka. I tada je saznao. I shvatio da ima dve mogućnosti: da kaţe Dini istinu, ili da joj slaţe, tek malo slaţe. Pitao se da li je duţan da joj kaţe, da joj kaţe da zna, ili je, pak, Dina nešto njemu duţna. Dina se uspravi na krevetu, bleĊa nego beli zid iza njene glave. „Nije istina! To je laţ!" Mark je zurio u nju i blago se smešio, savršeno miran. „Najverovatnije nije laţ. Videćeš, draga moja, za šest meseci nikoga nećeš moći u veri ti da je to laţ." „Ali, to nije moguće." „A što da ne?" Ispitivao ju je pogledom.

„Zaboga, pa ne mogu zatrudniti, prestara sam." „U trideset sedmoj? Ne govori gluposti. Ma, verovatno ćeš još petnaest godina moći da raĊaš." „Ali, ja jesam prestara!", uzviknu ona na ivici plaĉa Zašto najpre njoj nisu rekli? Zašto joj nisu dali vremena da prevlada taj šok, pa da se tek onda suoĉi s Markom? Ali, ovo je Francuska, ovde se tako ne postupa, ovde pacijent uvek poslednji sazna dijagnozu. A i Mark n n«** ni i't n <-*i-i,-) n 11 <-• ллии t *-n ' л^ЈК XT-, ' х гп^л*-1 Хл1 7 1 »-Q fvrvi Hiti Kraj leta 215 misan o gospoĊinom zdravlju; on ne ţeli da se njegova ţena uznemi-rava; ta, upravo su proţiveli strašnu tragediju... „Draga, molim te, ne budali", reĉe Mark, ustade i priĊe krevetu i neţno joj poloţi ruku na glavu, pa joj polako pogladi dugu svilastu crnu kosu. „Daleko si ti od starosti. Smem li da sednem?", upita on, a kada ona potvrdno klimnu glavom, sede na ivicu kreveta. „Ali.,, dva meseca?", primed ona i upre u nj pogled pun oĉaja. Da je bar Benovo! I to ga se bila setila, prvi put malo pre no što je zaspala. Nastojala je da otrese tu pomisao ĉim joj je sinula, ali, kako je tonula u san, stala se kolebati. A one vrtoglavice, muĉnine, pa stalna pospanost? Samo da je Benovo! Nije ţelela da bude Markovo. Zato ga je sad gledala razoĉarano i s bolom. Ako je već dva meseca u drugom stanju, znaĉi da je dete Markovo, a ne Benovo. „Verovatno se dogodilo one noći uoĉi mog odlaska. Un petit au revoir." „To ti uopšte nije duhovito", okomi se Dina na njega, i oĉi joj zasuziše. Ta je vest nije ni najmanje obradovala. A Mark je sada znao ĉak i više no ona. Sem toga: znao je da nije samo u pitanju drugi muškarac, već i da ona tog muškarca voli. Ali, to nije bilo vaţno. Već će ga zaboraviti. Ĉeka nju vaţan posao idućih meseci. Duguje Marku sina. „Ne razumem", uzdahnu Dina. "Draga, ne budi naivna." ..Pa, godinama nisam ostajala u drugom stanju. Zašto baš sada?" v "A eto, nekad se i to dogodi. U svakom sluĉaju, nije vaţno zašto. Sada nam se pruţa nova šansa: dobićemo dete, i porodica će opet bltl na okupu." „Ma, već smo imali dete", jogunila se ona poput hirovitog dete-> ok je c nogom preko noge sedila na bolniĉkom krevetu i dlanom П suze- „Ne ţelim više decu." Barem, ne tvom. A sada zna i isti276 Danijela Stil nu. Da ga zaista voli, ţelela bi njegovo dete. Ali, ne ţeli. Ţeli Beno-vo dete. MeĊutim, neobiĉno razdragano i krajnje strpljivo Mapk ju je sokolio: „Normalno je da se u poĉetku tako osećaš. Kod svih ţena je tako. Ali, kad rodiš... Sećaš se Pilar?" Dina sevnu oĉima „Da, sećam se Pilar. I ostalih. To sam proţivela, Mark. I nec'u ponovo. A i zašto bih? Zato da opet doţivim patnju i bol? Zato da ti i idućih osamnaest godina moţeš da lutaš po svetu? Oĉekuješ da u mojim godinama sama podiţem dete? Još jednog mešanca, još jednog poluamerikanca, odnosno Francuza od glave do pete? Ţeliš da ponovo sve proţivim, da se c tobom otimam o naklonost našeg deteta? Tako mi Boga, ja to neću!"

„Moraš i hoćeš", tihim ali ĉeliĉnim glasom reĉe on. „Ne moram!", izdra se Dina. „Nismo u srednjem veku. Mogu da pobacim ako hoću." „Ne, ne moţeš." „Đavola ne mogu." „Dina, o tome ne ţelim da raspravljam s tobom. Uzrujana si." Leţala je na krevetu i suzama natapala jastuk. 'Uzrujana' je bio veoma blag izraz za ono što je osećala. Mark je nastavljao da je smiruje. „Ma, već ćeš se privići na to. Biće ti drago, videćeš." „Hoćeš da kaţeš da nemam izbora, zar ne? A šta ćeš ti uĉiniti ako ga se oslobodim? Razvešćeš se od mene?" „Ne govori gluposti." „Nemoj ti meni popovati." „Ne popujem ti nego sam srećan", odvrati on sa smeškom i pruţi joj ruke, ali njegove oĉi nisu potvrĊivale te reci. Kako se, meĊutim, ona ni ne pomaĉe. on joj uze ruke i jednu za drugom prinese usnama. „Volim te, Dina. Ţelim naše dete. Naše dete. Tvoje i moje. Na te reci Dina zatvori oĉi i gotovo se šćućuri. To već bese doţiveKraj leta 217 la. MeĊutim, Mark ne reĉe više ništa, samo ustade, zagrli je i pogladi po kosi. A onda je pusti. Gledala ga je kako odlazi, zamišljen i ra-sejan. Neko vreme je sama u mraku plakala i pitala se šta da uĉini. Ovim se sve menja. Kako da to nije sama shvatila? Kako da nije ni naslutila? Trebalo je da joj to sine ranije, ali menstruacija joj je samo jedanput izostala, pa je mislila da je to na nervnoj bazi. Ta, koliko se toga dogodilo: otvaranje izloţbe, pa stalni ljubavni odnosi sa Benom, zatim vesti o Pilar, potom putovanje... Verovala je da se radi samo o kratkotrajnom poremećaju. Ali, dva meseca? Je li to moguće? Isuse, to znaĉi da je zapravo bila trudna s Markom za sve ono vreme što ga je provela s Benom. Ako sada zadrţi to dete, znaĉi da se odriĉe svoje veze s Benom i ĉupa vlastito srce. To je dete bilo potvrda^ njenog braka s Markom. Ĉitavu je noć provela leţeći budna u krevetu. Sutradan ju je Mark izveo iz bolnice. Krenuli su pravo u Pariz, njegovoj majci, odakle je on idućeg dana trebalo da otputuje u Atinu. ^ „Evo kako stvari stoje: ostaću pet-šest dana i završiti poslove u rckoj. Dakle, za nedelju dana vraćamo se iz Pariza kući i onda tamo osjajemo." „Šta to znaĉi? Da ću ja ostati, a ti ćeš putovati?" „Ne. Znaĉi da ću ostati kod kuće koliko god budem mogao." Pet dana meseĉno? Pet •eana S°dišnJe? upita se Dina zureći kroz prozor. Kao osuĊenik, već je videla sebe u istoj onoj ulozi koju je igrala tokom osamnaest go-ina njihovog braka. „Kada ću te viĊati, Mark? Dvaput meseĉno, za Kpm kada si u San Francisku i ne moraš da ruĉaš negde drugde?" bm tako> Dina, obećavam ti." „Zašto ne bi bilo? Oduvek je ta-su to vremena bila. Sada sam nešto nauĉio." „Ma nemoj! A šta si to nauĉio?", ogorĉeno mu dobaci ona, dok ga je gledala k "<""-HJ: , ugorceno mu aooaci ona, шж ga je giekovan ° VOZ'" A1' on odg°v°ri tihim i tuţnim glasom, pogleda pri-Vdnog za drum. 218 Danijela Stil „Shvatio sam kako ţivot moţe biti kratak, kako se brzo moţe ugasiti. I ti i ja već smo se dva puta našli pred tom istinom, ali sam je ja zaboravio. A sada se urezala u mene. Ţivot me je opet na nju podsetio." Dina nemo spusti glavu. MeĊutim, Mark je znao da je postigao cilj. „Nakon Pilar, nakon ona dva mališana, zar bi se zaista mogla otarasiti tog deteta?"

Zaprepašćena što joj je proĉitao misli, dugo vremena nije odgovarala, a onda procedi: „Nisam sigurna." „Ja jesam siguran u jedno: to bi te uništilo." Ton njegovog glasa ju je plašio. Moţda on i zna. Osećanje krivice, duševni bol, bila bi gotova. Više ne bi mogla ni da misli, ni da ţivi, ni da voli, moţda ĉak ni da slika. Već pri samoj toj pomisli, ona se uţasnu. Zaĉelo, Mark je bio u pravu. On je nastavljao da govori. „Nisi ti po prirodi tako hladnokrvna." „Drugim recima, nemam izbora", uzdahnu ona. Više o tome nisu govorili. Te veĉeri legli su u pola deset. Sutradan ju je Mark na odlasku neţno poljubio u ĉelo. „Zvaću te svake veĉeri", rekao joj je briţno, besumnje vrlo zadovoljan, budući da mu pogled više nije odavao onu uţasnu zabrinutost, već samo još tugu zbog Pilar. „Obećavam ti, draga, da ću te zvati svake veĉeri", ponovi on, ali ona skrenu pogled. „Hoće li ti to ona dozvoliti?", dobaci mu ona, ali se on napravi kao da je nije ĉuo. Ali, Dina ga je uporno gledala iz kreveta. „<-u si me, Mark. Pretpostavljam da i ona ide s tobom. Je Г tako?' „Ne budi smešna. Pa, ja putujem poslovno." „A prošli put nisi?" „Ti si jednostavno van sebe. Nemojmo se prepirati. Ne ţelim se svaĊam s tobom pre odlaska." „Zašto ne? Bojiš se da ne izgubim bebu?" U jednom suludom trenu ona poţele da mu kaţe da ta beba nije njegova. Ipak, najgore J što ieste nieeova. ukoliko se nalazila u rlni«im mesecu trudnoće. 279 „Dina, ţelim da se odmaraš tokom mog odsustva." Pogledao ju je oĉinski neţno, dobacio joj poljubac i tiho zatvorio vrata. Neko je vreme leţala i slušala zvuke u svekrvinoj kući. Do sada još niko drugi nije saznao. To je sad bila 'njihova tajna', kako je rekao Mark. Kada se Dina idućeg jutra probudila, u kući je vladala tišina. Dugo je leţala u krevetu i razmišljala šta da uĉini. Mogla bi se vratiti u San Francisko dok je Mark u Grĉkoj, mogla bi abortirati i biti slobodna. Ali, bila je svesna da su njegove reci taĉne. Pobaĉaj bi upropastio nju, koliko i njega. Već je i previše izgubila. A moţda on ima pravo. Moţda je to Boţji dar. Moţda je... Benovo. Poslednji traĉak nade bijesnu, pa se odmah ugasi. Dva meseca, rekao je, a mlada pla-hovita doktorka potvrdila je klimnuvši glavom. Ne moţe biti Benovo. Dakle, ĉitavu će sedmicu preleţati u ovoj svilenoj ĉauri beţ boje, ĉekajući da se Mark vrati i odvede je kući, gde će njihova igra poĉeti ispoĉetka. I na samu tu pomisao uhvati je panika. Odjednom je obuze samo jedna ţelja: da pobegne. Ona se izvuĉe iz kreveta, savlada vrtoglavicu i tiho se obuĉe. Mora da iziĊe, da se prošeta, da razmisli. Ubrela se u ulicama koje jedva da je poznavala, i na svoju ra-ost otkri gajeve i trgove i parkove. Sedela je ĉas na jednoj, ĉas na mgoj klupi, i smešila se prolaznicima, simpatiĉnim starim damicama S nanerer"m šeširima, starĉićima koji su igrali šah, deci što su tepala Dvojim prijateljima, i ponekoj mladoj ţeni koja bi prošla vozeći Ja kolica. A te mlade ţene, sve su bile dvadeset jednu ili dve go-we stare, a ne trideset sedam. Dina se odmarala i gledala. Doktorka J£, savetovala da se ne uzrujava; da seta, ali povremeno i odmori; azi' ali > da se na vreme vrati kući i malo odspava. Rekla je, e' ne sme preskakati obroke niti legati kasno, pa će se za ne-nedelia osećati holie. I чзНа ini ie već bilo bolie. I dok je ta-

220 Danijela Stil ko šetala Parizom, ĉesto bi stala i razmišljala. O Benu. Danima ga već nije nazvala. Kasno popodne konaĉno se zaustavila pred poštom. Više nije mogla da izdrţi. Dala je ĉinovnici broj i klimnula glavom kada ju je ova iznenaĊeno upitala: „Z/ Amerique?" Ĉinilo joj se da su prohujali ve-kovi, a prošla su svega dva minuta i Ben se već javio na telefon. Kod njega je bilo osam sati ujutro. „Jesi li spavao?" Glas joj je zvuĉao napeto ĉak i na udaljenosti od deset hiljada kilometara. ,.Pa, skoro. Tek sam ustao." Ben se uz smešak opet ugnezdi u krevetu. „Kada se vraćaš kući?" Ona ĉvrsto stisnu oĉi da potisne suze i odgovori: „Uskoro." S Markom i njegovim detetom. Jecaj joj zastade u grlu. „Strašno mi nedostaješ." Suze joj se polako zakotrljaše niz lice, „Ne toliko koliko ti meni, draga." Paţljivo je osluškivao, nastojeći da otkrije šta mu je to prećutala. Nešto je visilo u vazduhu, nešto što nije razumeo. „Jesi li dobro?" Znao je da je još izvan sebe zbog Pilar, ali u glasu joj se osećalo još nešto. „Jesi li? Odgovori mi!" Dina je bez reci stajala u govornici, gušeći se u suzama. „Dina, draga... Halo." Napeto je osluškivao. Bio je siguran da još nije spustila slušalicu. „Ovde sam", zajeĉa ona ţalostivo. „Oh, draga", namršti se on, pa se nasmeja. „Kako bi bilo da doĊem tamo? Ima li izgleda?" „Zapravo, nema." „A da za idući vikend, za Praznik rada, odemo u Karmel? Šta misliš, hoćeš li se dotle vratiti?" Do Praznika rada imaće koliko svetlosnih godina. Htela je da kaţe da neće, ali se predomisli. Idući vikend u Karmelu? Zašto da ne. Mark će biti u Grĉkoj. Krene li noćas, biće s Benom do kraja vikenda, moţda i još jedan dan pre muţevljevog povratka. Biće s Benom. Kraj leta 221 U Karmelu. A onda će svemu biti kraj, kao što Ben i ona behu i pred-videli. Osvanuće kraj leta. Mozak joj je grozniĉavo radio. „Sutra ću biti kod kuće." „Zaista? Oh, mila! Kada?" Brzo je izraĉunala. „Oko šest sutra ujutro. Po tamošnjem vremenu." Odjednom se na-smešila kroz suze. „Je li to sigurno?" „Svakako." Ona navede i broj leta. „Nazvaću te ukoliko ne dobijem kartu za taj avion, ali, inaĉe, raĉunaj na taj let." A onda se nasmeja i oĉi je opet zapeku od suza. „Vraćam se kući, Bene." Ĉinilo joj se da je strašno davno otišla. A bila je prošla tek nedelja dana. Te veĉeri je svekrvi ostavila pismo. Objasnila je samo da su je pozvali u San Francisko i da joj je ţao što mora tako hitno da otputuje. I, uzgred, da je osetila neodoljivu ţelju da uzme svoj i Pilarin portret. Veruje da će je svekrva razumeti. Sluţavki je rekla da Marku, kada nazove, saopšti da je izišla. Samo toliko. Tako će dobiti bar jedan dan. Ali, on tu ionako nije ništa mogao. Morao je da završi posao u Grĉkoj. Razmišljala je o tome u

avionu na povratku kući. Mark će je ^pustiti na miru... jednu nedelju. Nema razloga da to ne uĉini. oduše, ljutiće se što je iz Pariza sama otputovala kući, ali, na tome Ce ' ostatiSada je bila slobodna. Još jedna sedmica. Mislila je samo na to. Sat pre ^prizemljenja stalno se vrpoljila na sedištu, uzbuĊena kao a devojĉica. S vremena na vreme osetila bi muĉninu, ali ĉak ni J°J nije pokvarilo raspoloţenje. Nekoliko minuta sedela bi potpuno skl°Pijenih oĉiju, i muka bi prošla. U mislima joj je bio samo sa suncem' Pa se' stigavši nad Sa F U"° 30 a Se utrkuJe sa suncem' Pa se' stigavši nad ^ rancisko, stao spuštati uronivši u ruţiĉaste i zlatne oblake. Ali, J predivan jutarnji prizor nije joj mogao skrenuti misli s Bena. лао opsedmita .-o,—-?-- - • 222 Danijela Stil no prizemljio i stao pred izlazom, jedva je ĉekala da se ustane sa se-dišta. Prebacila je crnu somotsku jaknu preko bele svilene košulje i beKh pantalona. Bledo lice i kosa crna poput abonosa upotpunili su taj crno-beli portret. Sada je bila mnogo bleĊa nego pre odlaska, oĉi su joj reĉito izraţavale patnju, ali, bilo je u njima razdraganosti i pe-sme dok se polako pribliţavala vratima. Lica ozarenog osmehom, meĊu prvima je izišla iz aviona. Onda ga ugleda. Stajao je, posve sam, na terminalu, s one strane carinske kontrole, u šest ujutro, prebacivši jaknu preko ruke i sa sme-škom na licu. Ĉim je izišla, pohitali su jedno drugom u naruĉje. „Oh, Bene!" Oĉi su joj bile pune smeha i suza, a on je ćutao i samo je stiskao uza sebe. Dugo su tako stajali, a onda se Ben odvoji od nje. „Strašno sam brinuo za tebe, Dina. Tako mi je drago što si se vratila." „I meni." Gledao joj je oĉi i nastojao da nazre šta je u njima. Jedno je jasno video: bol. Ali, više od toga nije mogao da dokuĉi. Dina ga je samo uhvatila i ĉvrsto ga stisnula. „Hoćemo li kući?" Ona potvrdno klimnu glavom, i oĉi joj ponovo zasuziše. Kući. Na nedelju dana. Kraj leta 223 „Osećaš li se dobro?", upita Ben. Leţala je poleĊuške na njegovom krevetu, sklopljenih oĉiju, a na licu joj lebdeo osmeh. Već ĉetiri sata, sve vreme od svog dolaska, bi la je s njim u krevetu. Bilo je tek deset sati ujutro, a ona nije spavala još otkako je krenula avionom iz Pariza. Ben nije bio sasvim sig ran da li je tako skrhana zbog duge voţnje ili zato što je u toj se miĉi Pilarine smrti propatila i više no što je mislio. Pokazala mu J svoiu i Pilarinu sliku ĉim su stieli kući. Dina, je li ti dobro?", ponovi on posmatrajući je, i ona otvori oĉi. „Nikad mi nije bilo bolje." Njen mu je smešak govorio da to i misli. „Kada ćemo u Karmel?" „Sutra, prekosutra, kad god ţeliš." „Moţemo li danas?" Neka tanka nit oĉaja bila je utkana tu negde, ali Ben još nije otkrio gde. I to ga je muĉilo.

„Pa, moţda. Pokušaću da se dogovorim sa Sali. Ako pristane da preuzme poslove u galeriji dok smo mi odsutni, mogli bismo da poĊemo i danas." „Nadam se da će pristati", tiho ali ozbiljno reĉe Dina. „Zar ti je tako teško?", upita je on, ali ona samo klimnu glavom; ipak, shvatio je, i potom pošao da pripremi doruĉak. „Sutra je red na tebe", otpeva joj on iz kuhinje, i ona se nasmeja, pa naga doĊe do vrata i stade ga posmatrati. Sada joj više nije bilo vaţno što vodi s njim ljubav, dok joj je Mark-Eduarovo dete u utrobi. To su ĉinili tokom ĉitavog leta, i sad joj je bilo svejedno. Ţelela je da vodi ljubav s Benom. Biće joj potrebne uspomene na zajedniĉke trenutke. "Dina", obrati joj se Ben. »Molim, gospodine?", upita ona podigavši glavu. »Sta te to muĉi? Hoću da kaţem, šta još osim onoga što je razu-™Jivo... Pilar. Patiš li Zbog još neĉeg?" a Je da mu odgovori kako je to i te kako dovoljan razlog, ali n'Je mogla da ga laţe. "Nešto je iskrsnulo dok sam bila u Francuskoj." no zd '' trebal° da -J3 l° znam?" Kao ' Mark' ' on se b°Jao za "Je~ ravlje, jer je zaista izgledala krajnje iscrpljena. Prodorno ju je posmatrao. Dm* ^ P°lako odmahnu glavom. Nije baš morao da zna za dete. °ш§а b. stvar bila da je niLvn 224 Danijela Stil „Šta je to iskrslo?", upita on još jednom, a onda se nasmeši i do-dade: „Hoćeš li jaja na oko ili kajganu?" „Radije kajganu." Bila je prebledela na samu pomisao na jaja na oko. Kajganu će već nekako podneti. A onda joj do nozdrva dopre prejak miris kafe. „Kafu neću." „Kako to?", zaĉudi se on. „Ţrtvujem se za priĉest." „Mislim da si šest ili sedam meseci poranila." Sedam meseci, sedam meseci. Brzo je potisnula tu misao i nasme-šila se njegovom pokušaju da se našali. „Moţda." „Dakle? O ĉemu se radi?" „Ma, ne znam ni sama." Ona kroĉi u kuhinju i zagrli ga s leĊa. „Ne znam, ne znam. Kada bi mi bar ţivot bio malo jednostavniji." „I?" On se okrenu u njenom naruĉju, i sada su oboje stajali nagi pokraj šporeta. „Volim te, to je sve." Do Ċavola, zašto to mora biti baš sada? Zašto mu mora tako brzo reći? Oĉi joj se zališe suzama, ali ipak prinudi sebe da ga pogleda. Duguje mu to. „Znaš ništa se ne odvija onako lako kao što sam mislila." „Zar si stvarno verovala da će biti lako?" Uporno ju je posma-trao. Dina odmahnu glavom. „Nisam. Ali, ipak, mislila sam da će biti lakše nego što jeste. „A kako je?" „Ne mogu da ga napustim, Bene." Eto. Izgovorila je. Oh, Boze, rekla mu je. Dugo ga je gledala oĉiju punih suza. „Zašto?"

„Jednostavno, ne mogu. Bar, ne sada." A nu kasnije, kada rodi njegovo dete. Javi mi se za osamnaest godina... Voliš li fra Twins'?" Kraj leta 225 Ona ponovo odmahnu glavom. „Mislila sam da volim. Bila sam u to sigurna. I znam da sam ga nekad volela. Verovatno ga, na neki naĉin, još volim. U ovih osam-naset godina nešto mi je pruţio, na svoj naĉin. Ali... ali... to je već godinama prošlost. Samo, meni to nije bilo jasno sve do ovog leta. A sada, posle ove sedmice, savršeno mi je jasno." Ona uhvati dah, pa nastavi: „Ĉak i u tvom zagrljaju katkad sam bila u nedoumici da li da ga napustim ili ne. Nisam mogla da se odluĉim. Ĉinilo mi se kao da nemam pravo da to uĉinim. A mislila sam i da ga moţda još volim." „A ne voliš ga?" „Ne..." Jecaj je preseĉe. Ona najzad skrenu pogled i rukama obrisa suze. „Shvatila sam to tek pre nekoliko dana. Nešto se dogodilo... i sve mi je postalo kristalno jasno." Zato što ne ţelim njegovo dete, Bene, već tvoje. „Zašto onda ostaješ s njim? Zbog uspomene na Pilar?", upita on neobiĉno smireno, gotovo kao otac koji razgovara s detetom. ^.Da, a i zbog drugih razloga. Nije vaţno zbog ĉega. Samo, ostajem." Ona mu uputi oĉajan pogled i upita: „Ţeliš li da odem?" Ali je Ben samo zurio u nju, a onda iziĊe iz prostorije. Malo se rzao u dnevnoj sobi, a potom svom snagom zalupio vratima spaace sobe. Dina je neko vreme kao omamljena stajala u kuhinji, u nejumici. Znala je da sada mora otići. Ali, sva odeća bila joj je za0 re"f s ШШ1 u spavćoj sobi. Nema joj druge nego da priĉeka dok sm "' E' ^no se P°Javio, nakon jednog sata. Stao je na vrata, sav en i crvenih oĉiju i ona u jednom trenutku nije znala da li je van S6be f besa ili Je samo utuĉen. "ta si, Dina, zapravo htela da mi kaţeš? Da je meĊu nama gotovo?" » , ovaj, ne... ne... ja... oh, Boţe." Na trenutak joj se uĉini da ce se onesvestiH AH *J„ .. ._ ... , ,-.-, ~... .=»_____ ,226 Danijela Stil Kraj leta 227 boko udahnu, pa sede na ivicu kauĉa. Vitke i gole noge behu joj se ljupko izduţile do poda. „Imam nedelju dana na raspolaganju." „A onda?" „Onda ću nestati." „Ponovo u onaj samotniĉki ţivot? U ţivot gde ćeš drugovati sama sa sobom? U onaj mauzolej, u kojem si ţivela, ĉak i sada, bez Pilar? Kako to moţeš da sebi uĉiniš?", upita je on s ogorĉenjem. „Moţda je upravo to, Bene, ono što moram da uĉinim."

On krenu natrag u spavaću sobu, ali se zaustavi i okrenu prema njoj. „Dina, rekao sam ti... traţio sam da naša veza potraje preko leta, pa... da ću razumeti. Tako sam obećao. Nemam pravo da to sada menjam, zar ne?" „Imaš potpuno pravo da se naljutiš i uvrediš." Videla je da su mu oĉi zasuzile, a i ona sama bila je na ivici plaĉa. MeĊutim, Ben ju je odluĉno gledao. „I ljut sam i uvreĊen. Ali, to je zato što te beskrajno volim." Ona klimnu glavom, ali više nije bila u stanju ni reĉ da izusti. Samo mu je poletela u naruĉje. Dugo su vremena ostali tako zagrljeni. „Hoćemo li danas u Karmel?" Leţao je potrbuške i gledao joj lice. Spavala je tri sata i tek se sada probudila. Uskoro će pet ĉasova. On nije ni odlazio u galeriju; javio je da će biti odsutan ĉitave sedmice, i da Sali preuzme poslove. „Šta bi, zapravo, ţelela?" . „Da budem s tobom", odgovori ona sveĉanim tonom, dok su joj se oĉi sretno smeškale. „Bilo gde?" „Bilo gde." „Hajdemo onda na Tahiti." „Radije bih u Karmel." „Ozbiljno?" Prstom joj je pogladio bedro. „U redu, onda krenimo. Tamo ćemo veĉerati." "jasno. Po pariškom vremenu, sada je dva sata ujutro. Do veĉere bih mogla i doraĉkovati." „Isuse, na to sam potpuno zaboravio. Sigurno umireš od gladi." Dina je izgledala vrlo umorno, ali joj je lice bilo nešto sveţije boje. „Ma, ne. Osećam se dobro, srećna sam i volim te." „Ni upola kao ja tebe." On joj rakama uhvati glavu i privuĉe sebi. Ţeleo je da je ljubi, grli, dodiruje, ţeleo je da mu sva potpuno pripadne tih nekoliko dana što im behu preostali. A onda se neĉega se-ti. „A šta će biti s tvojim poslom?" „Kako to misliš?" „Hoćemo li i dalje saraĊivati u galeriji? Hoćemo li, to jest, hoću H ja nastaviti da izlaţem tvoje slike?" Hteo je da se oseti polaskanom, da mu odgovori 'naravno', ali je ona dugo ćutala. Tada je shvatio. „Ne znam, to ćemo još videti", konaĉno je izustila. Stvarno, zar bi to bilo moguće? Kako će mu se pojaviti u galeriji za nekoliko me-seci, okrugla kao lopta, s Mark-Eduarovim detetom u trbuhu? „U redu, ništa zato", reĉe on. Ah Dm više nije mogla podneti bol u njegovim oĉima, pa briu Pkĉ- Ĉinilo joj se da joj se oĉi nikako i ne suše. "Zašto places, ljubavi?" " omislićeš da sam ista kao ona, varalica, devojka kojom si se bio oţenio." Ben kleĉe pored nje na pod. ^Ti nisi varalica, Dina. Nikad ti nisi nikoga varala. prid 'ат° Sm° SC uPust"' u nešto vrl° teško, i sada moramo da se m(JZaVam0 d°govora. Nije lako, ali je pošteno. Medu nama je od sa-leo \P°CetlCa Xladao Pošten odnos. Nikoga u ţivotu nisam toliko vomi Sed0 te-£' Zelim da to zauvek zapamtiš. Ako ikad budeš htela da vratiš, uvek ni tp rWetot; Го?;га„;ц „,i,„ iivst PQ i VaH mi

znu u 228 Danijela Stil 229 budu devedeset i tri godine." Trudio se da je zasmeje, ali mu to nije uspelo. „Hoćeš li da sada sklopiti još jednu pogodbu?" „Kakvu?", zaĉudi se ona i pogleda ga napućenih usana. U tom trenutku pomisli kako mrzi Mark-Eduara, a sebe još i više. Trebalo bi da pobaci. Da uĉini bilo šta, samo da ostane s Benom. A moţda bi on i prihvatio Markovo dete, kada bi mu odmah rekla istinu. Ipak, bilo je jasno da mu to ne moţe reći. On to ne bi shvatio. „Ĉuj, hteo bih da sklopimo još jednu pogodbu. Oboje ćemo dati reĉ da nećemo pominjati još jednu sedmicu. Proţivećemo mirno svaki dan, u ljubavi, uţivaćemo u svakom trenutku, i suoĉiti se c neminovnim tek kada za to bude vreme. Ako budemo o tome stalno govorili, upropastićemo ove poslednje zajedniĉke trenutke. Dogovoreno?" On joj privuĉe glavu i neţno je poljubi u usta, a njoj se punĊa na vrhu glave odmota i kosa joj se rasu po ramenima. „Dogovoreno?", ponovi Ben. „Dogovoreno." „U redu." On dostojanstveno klimnu glavom, ponovo je poljubi i iziĊe iz sobe. Sat kasnije krenuli su u Karmel, i teška mora pritiskala im Je ^u" se. Sve je bilo drugaĉije nego ranije. Sada je kraj bio sasvim blizu, te, spominjali to ili ne, oboje su toga bili svesni. I preblizu. To leto, puno lepote i bola, pribliţavalo se kraju. Jesi li spremna, draga? Bila je ponoć, u ponedeljak. Praznik r da. Gotovo je. Vreme je da se pode kući. Još jedan pogled P° s ' i Dina bez reci uhvati Bena za ruku. Svetla su već bila ugašena, jelova ţena na plaţi skrivala je lice na meseĉini. r . Dina ju je poslednji put pogledala pri izlasku iz kuće. -Napoiju hiln hladno mpspr ip «ian л nphnm «P hphn nrrn.n!^ /vftzds. „Volim te", šapnu ona kada se tiho uvukla u auto, i on joj pogladi lice i poljubi je. „I ja tebe volim." Oboje su se smešili; odjednom im više nije bilo do tugovanja. Nauţivali su se u savršenom miru i ljubavi, i to im niko nikad ne moţe oduzeti. Bilo je to samo njihovo, i ostaće to ĉitavog ţivota. „Jesi li i ti, Dina, tako srećna kao ja?" upita je on, i ona potvrdi klimnuvši glavom i nasmešivši se. „Ne znam zašto sam tako pre-srećan. Valjda zato jer me ti usrećuješ, i uvek ćeš me usrećivati. Ma šta se dogodilo." „I ti mene", odvrati Dina. / hoćeš. Ţiveće od uspomena u dugoj zimskoj noći svog budućeg ţivota s Markom. Misliće na njega kada bude drţala dete, maštati kako je moglo biti njegovo. Kada bi barem bilo! U tom je trenutku to ţelela više od svega. „O ĉemu razmišljaš?" Krenuli su natrag prema San Francisku. Nameravali su da stignu u grad oko dva posle ponoći. Ujutro će do kasno spavati, a onda će Je Ben posle doruĉka odvesti kući. Mark bi trebalo da stigne po pod-e- U utorak, u tri sata. Samo je to javio u telegramu koji joj je Margaret proĉitala kad joj je telefonirala da upita je li kod kuće sve u redu. Utorak, u tri. »Pitao sam te o ĉemu razmišljaš." „Upravo sam maloĉas razmišljala o tome kako bih volela da ti r°dim sina" Smešila se u mraku. -A kćer? Bi li htela i kćer?"

"Pa, koliko bi ti to dece zapravo hteo?" OvT"' Pami bn>* M°Ţda dvanaestak" je voz' °§<;Se PUta nasmeJa'a ' naslonila glavu na njegovo rame dok njene ' i - * S£ da ^ to Pw' Put ^30 ono§ Jutra Pos'e otvaranJa Л Wbe- Hoće li ikad osvanuti još jedno onakvo jutro? ш bi bilo dovoljno i dvoje." 230 donijela Stil Ben je mrzeo taj njen naĉin izraţavanja; ti kondicionali ukazivali su mu na ono ĉega nije ţeleo da bude s veslan. Ni da se seća. Ne ove noći. „Otkad se to ne smatraš prestarom?" „I dalje mislim da sam prestara, ali... mogu bar sanjariti." „Baš bi bila zgodna trudnica", polaska joj on, a kako ona to oću-ta, oil upita: „Jesi li umorna?" „Malo." Ĉitave je sedmice preĉesto pokazivala znake umora. Ben se tešio da je to od napetosti, ali kada bi joj izjutra nakon ustajanja ugledao one tamne kolutove oko oĉiju i vrlo bledo lice, ne bi imao mira. Ali, današnji dan ujedno mu je i poslednja prilika da brine o njoj. Zaĉudo, sutra više neće smeti da brine. „A o ĉemu ti razmišljaš?" Ona se ozbiljno zagleda u njega. „O tebi." „I to je sve?", pokuša ona da ga pecne, ali on nije reagovao. „Sve." „A šta to misliš o meni?" „Razmišljao sam o tome kako strašno ţelim da imamo dete." Jecaj joj steţe grlo, pa okrenu glavu na drugu stranu i prošapta. „Nemoj o tome, Bene." „Oprosti." On je privuĉe sebi, pa su zagrljeni nastavili voţnju. * „I šta bi to trebalo da znaĉi?" Šantal je zurila u Marka s druge strane sobe. On zatvori kofer i spusti ga na pod. „Upravo to što si ĉula, Šantal. Ma daj, nemoj me zamajava11-Ovog sam leta ovde proveo tri meseca, i sada imam posla u Arne ci." „Koliko dugo?" Bila je bleda, a po oĉima joj se videlo da je P kala. 231 „Već sam ti rekao. Ne znam. Hajde, smiri se i krenimo." Non, tant pis. Baš me briga hoćeš li zakasniti na avion. Nećeš me samo tako ostaviti. Za šta me ti smatraš? Za neku glupaĉu? Zbilja dirljivo, vraćaš se jadnoj, sirotoj ţenici kojoj je slomljeno srce zbog kćerkine smrti, pa se sad dragi muţić vraća da je teši. Alors non, mer-de! A što će biti sa mnom?" Preteći mu se pribliţila, i on stisnu zube. „Rekao sam ti da je bolesna." „A od ĉega to boluje?" „Od svega pomalo. Nije vaţno od ĉega boluje, Šantal. Bolesna je" „Znaĉi, sada je ne moţeš napustiti. A kada ćeš moći?" „Do Ċavola, već ĉitave nedelje mlatimo o istom. Pa zar moramo i sada, kad mi se ţuri na avion?"

„Do Ċavola i tvoj avion. Neću ti dozvoliti da me napustiš!" Glas joj se opasno povisio, dok joj je pogled leteo po sobi. „Ne moţeš tek tako otići! Non, Mark-Eduare, non!" Ona opet zaplaka. Mark uzdahnu i sede. „Santal, cherie, preklinjem te. Rekao sam ti, neću ostati dugo. Molim te, draga, pokušaj da me shvatiš. Nikad ranije nisi bila tako nerazumna. Zašto sad moraš biti?" ... " ato što m' je svega preko glave. Dosta mi je! Ma šta se dogo-10- ti i dalje ostaješ s njom u braku. Iz godine u godinu. Bien mer-e al°rs, fen ai mane. Sita sam svega." iuc" " Sada ШОГа^ ^ti s'ta svega?", oĉajno joj dobaci on, gleda-du7 Vat' "^3' S^no<^ smo se Dogovorili: budem li morao da ostanem e- doći ćeš k meni. Jesi li zadovoljna?" "Na koliko dugo?" Vide"' ' al" ^alco Je samo Pilar znala da ga razdraţi. „Vouons. oštar >m° kak° Će se stvari odvijati. Ako doĊeš u Sjedinjene Drţave, es tamo neko vreme." 232 Danijela Stil „A koliko?" upita ona, sada već šaljivim tonom, na šta Mark srdito sevnu pogledom. „Dok izbrojim do pet. Je li ti io dosta? A sada, hajdemo. Zvaću te gotovo svakog dana. Nastojaću da se vratim za nekoliko nedelja. A ukoliko ne doĊem, ti ćeš k meni. Zadovoljna?" „Skoro." „Skoro?", uzviknu Mark, ali mu Šantal pruţi lice na poljubac, pa se on istog trenutka smiri. „7b/, alors!" On je poljubi, a onda oboje prsnuše u smeh, zagr-liše se i nestašno jurnuše natrag u spavaću sobu, ponovo ţeljni jedno drugog. „Zakasniću na avion, je Г ti jasno?" „Pa šta? A posle ćemo na veĉeru kod Maksima... Ĉovek bi lako poverovao da je zapravo Šantal trudna, ali oboje su sto posto znali da nije. Jedanput jesu posumnjali da je u drugom stanju, pa ih je zbog njenog dijabetisa uhvatio tako paniĉan strah, da su odluĉili da više ne rizikuju. To se ne srne dogoditi, jer joj je ţivot bio u pitanju. Ali njoj, zapravo, nije bilo ni stalo da zatrudni; nikad nije naroĉito ţelela dete. Ĉak ni Markovo. Ben zaustavi kola na polovini ulice. „Ovde?" Dina potvrdno klimnu glavom, i svet kao da se stade rušiti. Kao da im bese objavljena apokalipsa. Oboje ću znali da će kucnuti J J ĉas, znali su i kada... ali, šta sad? Kuda da poĊe, upita se Dinasta da radi? Kako će joj teći budući pusti dani bez Bena? Kako će zive-ti bez onih zajedniĉkih trenutaka u Karmelu? Zar se više nikad neće probuditi u onoj ţutoj spavaćoj sobi i pogaĊati na koga je red da pn premi doruĉak? Je li takav ţivot uopšte moguć, pitala se dok je se la u kolima. Dugo ga je i ozbiljno gledala, a onda ga ĉvrsto zagr • Ĉak nije ni marila da li je neko moţe videti. Neka gledaju, ionako J Kraj leta 233 više nikad neće videti kako ga grli, pa će pomisliti da im se to samo priĉinilo. U tom trenutku zapita se hoće li i ona sama u to poverova-ti u godinama koje će doći. Neće li joj sve izgledati kao san? „Dobro pazi na sebe. Volim te", šapnu mu ona na uho. „I ja tebe volim."

Priljubljeni jedno uz drugo, dugo su ćutali. Konaĉno Ben naglo otvori vrata i reĉe: „Dina, ne ţelim da odeš. Ali, ako još samo malo ostaneš, neću te više moći... pustiti da odeš." Oĉi su mu svetlucale, dok se njene napuniše suzama. Pogledala je u svoje krilo, pa brzo podigla pogled na njega. Mora ga gledati, mora znati da je još tu. Ruke joj se istog trenutka opet ovise oko njega. „Bene, volim te." Ona se priljubi uza nj, a onda se polako odvoji i u oĉaju se zagleda u njega. „Smem li ti reći da mi se zbog ovih zajedniĉkih meseci isplatilo da ţivim?" „Smeš", odvrati on smešeći se, i poljubi joj vrh nosa. „A smem 11 ja tebi da kaţem da mi se ĉistiš iz kola?" °na ga iznenaĊeno pogleda, a onda se nasmeja. »Ne smeš." "Ĉuj, bilo bi nam najbolje da sebi ovaj bolni rastanak olakšamo smehom", predloţi Ben. ma ga posluša i nasmeja se, ali istog ĉasa ponovo zaplaka. "Isuse, kako sam smotana." osm'h '1S-a ^CS1 ^Cl SC smo naze i Se on' klimnuvši glavom s •razumevanjem i sam' ^'' ^600 reĉeno, draga moja, mislim da reĉe ^ zaista na nivou." Potom se, c osmehom najednom kraju usana, jednom je poljubi, i vrlo ozbiljno je pogleda. „Idi, sada", izvuĉ ^ kl'mnu §lavom i pomilova ga po licu. Ĉvrsto stisnutih ruku je Qk e 1Z °'a' dobaci mu pogled, pa se okrenu i otide. Ĉim mu nula leĊa i stala preturati po torbici traţeći kljuĉeve, zaĉu ka234 Danijela Stil ko se odvezao. MeĊutim, Dina se ne osvrnu; nije se zagledala za njim više ga nijednom nije pogledala, samo ga je zakopala u srce i vratila se u kuću u kojoj će provesti ostatak ţivota. S Markom. „Dobro jutro, draga. Jesi li dobro spavala?", upita Mark. „Zar si zakasnio na avion?", dobaci mu Dina iz kreveta. Ni reci o prošloj sedmici, o tome kako je doslovno pobegla iz Pariza. „Da. Baš glupo. Nisam mogao da naĊem taksi, pa onda zastoj u saobraćaju, pa hiljadu sitnih nevolja, i tako sam morao da ĉekam još šest sati do idućeg aviona. Kako se osećaš?" „Priliĉno dobro." „I to je sve?" Ona sleţe ramenima. Oseća se grozno, volela bi da je^mrtva. Ima samo jednu ţelju: da bude s Benom. Ali, ne ovako. Ne s Mark-Edu-arovim detetom. „Ţelim da danas odeš kod lekara. Hoćeš li da ti Dominik ugovori pregled ili ćeš to uĉiniti sama?" „Svejedno." Zašto je tako poslušna? To mu se ni najmanje nije sviĊalo. Isp1" jena je i bleda, izgleda nervozna i nesretna, a ipak je ravnodušna na njegove reci. „Ţelim da još danas odeš k njemu", ponovi joj on. „Odliĉno. Da odem sama, ili ţeliš da me Dominik povede?' ^n ga prostreli pogledom.

„Ne zavitlavaj se. Hoćeš li da odeš još danas?" „U to budi siguran. A kuda ćeš ti danas? U Atinu ili Rim?" , proĊe mimo njega u kupatilo i tiho za sobom zatvori vrata. Kakav to biti ţivot u ovih osam meseci, pomisli Mark tmurno. A kaoa dete rodi, mesec dana kasnije no što Dina oĉekuje, jednostavno će) Kraj leta 235 reći da ga je prenela. DogaĊa se da se deca rode i po tri sedmice kasnije. Razmišljao je o tome ĉitavim putem u avionu. On priĊe zatvorenim vratima kupatila, pa joj dobaci odluĉnim tonom: „Ako ti budem potreban, naći ćeš me u kancelariji. I, svakako, otiĊi do lekara. Danas. Dogovoreno?" „Da. Potpuno." Trudila se da joj glas zvuĉi sigurno, kako Mark ne bi otkrio da plaĉe. Ne moţe više ovako. Ne moţe podneti ovakav ţivot, nema ona dovoljno snage za to. Mora ga napustiti, mora naći naĉin da se vrati Benu, s ovim nesretnim detetom ili bez njega. A onda joj sinu jedna misao. Ĉim su se glavna vrata zalupila, ona iziĊe i nazva lekara. Sestra joj reĉe da je doktor zauzet, ali kada joj ona objasni ko je na telefonu, odmah joj se javio. „Dina?", zaĉudi se on. Retko ga je zvala u poslednje vreme. Na sam zvuk njegovog glasa bilo joj je lakše. On će joj pomoći. I ranije joj je pomagao. „Dobar dan, doktore Dţons. Muĉi me jedan problem. Veoma veliki problem. Mogu li doći do vas?" Po tonu njenog glasa znao je da je stvar hitna. "A kada ste to mislili da doĊete, Dina? Danas?" „Hoćete li me poslati do Ċavola ako vam kaţem da sam upravo to mislila?" • . " a necu' ali bih mogao da sebi poĉupam ovo malo kose što mi J JOS Preostalo. Zar ne moţete da priĉekate?" "Ne mogu. Poludeću." ••U redu. DoĊite za jedan sat." koje h' ^' ^olctor Je sedeo u velikoj naslonjaĉi od crvene koţe, -e Uma uvek selila ĉim bi pomislila na njega. "L>akle?" "Trudna sam." 1J£ m trePnuo. Izraz lica nije mu se promenio. 256 Danijela Stil „I, kako se osećate?" „Strašno. Nije sad vreme za to... ma, ništa nije kako bi trebalo da bude." „I Mark tako misli?" Šta se to njega tiĉe? Zar je to vaţno? Ali, morala je da bude iskrena. • „Ne mjsli. Raduje se. MeĊutim, meni to ne odgovara iz hiljadu razloga. Na primer, prastara sam." „U medicinskom smislu niste. Ali, moţda se osećate prestarom da biste se bavili malim detetom?" „Ma, ne radi se toliko o tome, koliko... prestara sam da opet sve to proţivljavam. A šta ako dete umre, šta ako mi se opet dogodi tragedija?" „Ako vas to brine, moţete biti mirni. Pa, to i sami znate. I vama je, kao i meni, jasno da one dve nesreće nisu bile ni u kakvoj vezi, da su to samo bili nesrećni sluĉajevi. I da se

više neće ponoviti. MeĊutim, vi po svoj prilici hoćete da mi kaţete da zapravo ne ţelite to dete. Bez obzira na razloge. A moţda postoje i razlozi koje ne ţelite da mi saopštite?" „Ovaj... da. Ja, ja... ne ţelim Markovo dete." Dobrodušni doktor na ĉas je delovao zapanjeno. „Zbog nekog odreĊenog razloga, ili je to tek trenutan hir?" „Ne, nije hir. Ĉitavog ovog leta bavim se mišlju da ga napustim. „A, tako. A zna li on za to?", upita doktor, a kad ona odmahnu glavom, on nastavi: „Time se stvari komplikuju, zar ne? Ipak, dete je njegovo?" Pre deset godina ne bi je to pitao ali sada su stvari oĉito drukĉije stajale, pa joj je postavio to pitanje, ali tako ljubazno da m nije zamerila. „Njegovo je." Malo je zastala, a onda nastavila: „Trudna sam ve dva meseca. Da nisam u tom stepenu trudnoće, ne bi bilo njegovo„Kako znate da ste u drugom mesecu trudnoće?" Kraj leta 237 „Rekli su mi u Francuskoj." '„Mogli su i pogrešiti, ali, verovatno, nisu. Pa, zbog ĉega ne ţelite dete? Zato što je Markovo?" „Delimiĉno. A i zato što ne ţelim da se još više vezujem za njega. Rodim li to dete, ne mogu se tek tako pokupiti i otići." „Ne bi baš bilo jednostavno, ali, ipak, mogli biste. Pa, onda, šta sada ţelite?" „Pa, ne mogu da odem drugom muškarcu s Markovim detetom." „Zašto da ne?" „Ne, doktore, ne bih to mogla uĉiniti." „Dobro, ne biste mogli. MeĊutim, ne morate ostati s Markom samo zato što s njim imate dete. Mogli biste ţiveti i sami." „Kako?" „Već biste našli naĉin, samo ako to ţelite." „Ne ţelim. Ţelim... ţelim nešto drugo." Doktor tek tada shvati. „Pre no što mi to i kaţete, dozvolite da vas upitam gde je vaša kćer u svemu ovome. Kako bi ona reagovala kada biste rodili još jedno dete?" Dina je neko vreme. ţalosno zurila u svoje krilo, a onda, konaĉno, podiţe pogled. »To više nije vaţno. Umrla je pre dve nedelje u Francuskoj." Nekoliko trenutaka vladao je potpun muk, a onda se doktor naţe 1 Shvati je za ruku. »Boţe moj, Dina. Strašno mi je ţao." »I nama je." "Uprkos tome, ne ţelite drugo dete?" " ovako. Ne sada. Jednostavno, ne mogu. Ţelim da abortiram. Zato sam i došla." 238 Danijela Stil „Mislite da ćete moći da ţivite s tim? Znate, kasnije nema povratka. U takvim situacijama, gotovo uvek se javlja griza savesti, ose-ćaj krivice, ţaljenja. Dugo vremena će vas to muĉiti." „Mislite, telesno?"

„Ne... U srcu, u duši. Ţelja da se oslobodite deteta mora biti zbilja velika, da biste se lako pomirili s svojim ĉinom. A šta ako su u Francuskoj pogrešili u dijagnozi, pa postoji neka šansa da je dete zaĉeto s tim drugim muškarcem? Da li biste i onda ţeleli da se oslobodite deteta?" „Ne mogu to da rizikujem. Moram da se oslobodim deteta, za sluĉaj da jeste Markovo. I, nema razloga sumnji da je dijagnoza pogrešna." „DogaĊa se. Katkad i meni", nasmeši joj se on dobroćudno, ali se gotovo istog ĉasa namršti, jer mu na um bese palo nešto drugo. „S obzirom na Pilarinu smrt, zar se osećate sposobnom da se uhvatite u koštac s tim?" „Moram. Hoćete li mi vi to uĉiniti?" „Ako to ţelite. Ali, najpre ću vas pregledati. Moram ustanoviti da li je dijagnoza taĉna. Do Ċavola, moţda uopšte niste u drugom stanju." Ipak, bila je. Doktor se sloţio da je verovatno dva meseca trudna, iako je bilo teško taĉno to utvrditi u tako ranom stadijumu trudnoće. Pošto je Dina izgledala vrlo odluĉna, trebalo je brzo izvesti operaciju. „Sutra?", upita doktor. „DoĊite u sedam ujutro. Po podne, oko pet, moţete kući. Hoćete li reći Marku?" Ona, meĊutim, samo odmahnu glavom. „Reći će mu da je bio spontani." „A šta potom?" ,1 ako odluĉite da ostanete s Markom i da rodite još jedno dete, šta ako posle ovog više ne budete mogli da zatrudnite? Šta onda, Dina? Hoćete li se uništiti muĉnim osećanjem krivice?" „Neću. Ne mogu ni zamisliti da se to dogodi, ali ako se ipak dogodi, moraću da ţivim s tim. I ţiveću." „Jeste li sasvim sigurni u to?" „Sasvim." Ona ustade, i on joj napisa adresu bolnice u koju je ţeleo da poĊe. „Je li opasno?", upita ga Dina. Nije se ni selila da ga to ranije zapita. Bilo joj je zapravo svejedno. Sada bi radije umrla nego dalje nosila Markovo dete. Doktor Dţons odmahnu glavom i potapša je po ruci. „Ne, nije." * * * „Kuda ćeš u ovo doba?", Mark podiţe glavu i zagleda se u nju dok se izvlaĉila iz kreveta, besna na sebe što ga je probudila. „U atelje. Ne mogu da spavam." „Trebalo bi da ostaneš u krevetu." Ali, oĉi su mu već bile sklopljene. »Danas ću dugo biti u krevetu." Bar je to bila istina. "u redu", promrmlja Mark. Uok se oblaĉila, on već bese ponovo utonuo u san, pa je nije vi-ye°.da lzlazi- Ostavila mu je poruku da je otišla napolje i da će se s ^1'/0 P°dne' Moţda će se ljutiti, ali neće ništa posumnjati, a kad ude vratila, već će biti kasno. Ona uĊe u auto i upali motor, pa kad51''P°gled Па SV°^e sandale i farmerke. Poslednji put ih je nosila ;e JC.^ ,^enom bila u Karmelu. Ĉekajući da se motor zagreje, opet poslaeZmišlJala ° njemu i gledala bledo jutarnje nebo. Takvo je nebo I0sae njl. Put Posmatrala upravo s njim. A onda se, bez ikakvog raz-moţe h*1' d°ktorov°g Pitanja: A šta ako je dete Benovo? Ali, to ne duše R1'' ^°^ ^re dva meseca vod'la Je ljubav s Markom. Do-ena |e upoznala kraiem maia, pa bi moglo biti i njegovo. Za-

Kraj leta 241 što nije sigurna? Zašto nije samo mesec dana u drugom stanju ume-sto dva? „Do Ċavola!", opsova ona glasno, pa pritisnu gas i natraške se izveze na ulicu. Ali, šta ako je dete ipak Benovo? Da li bi u tom sluĉaju i dalje ţelela da pobaci? Ona odjednom poţele da porazgovara s njim, da mu kaţe istinu, da ga upita šta on o svemu misli. Ali, to je bezumno! I ona se uputi u bolnicu, duhom sva smućena Stigla je bleda i iscipljena. Doktor Dţons ju je već ĉekao. Miran i ljubazan kao uvek, on dohvati Dinu za nadlakticu. „Sto posto ste odluĉili?", upita je on, i ona potvrdno klimnu glavom. MeĊutim, u oĉima joj je ugledao nešto što mu se nije nimalo svidelo. „Još ćemo malo porazgovarati." „Ne, svršimo s tim." „U redu", prihvati doktor, pa dade sestri uputstva, i ova odvede Dinu u jednu malu sobu i reĉe joj da se presvuĉe u bolniĉku odeću. „Kuda će me odvesti?" „U dno hodnika. I ostaćete tamo ĉitavog dana." Dinu po prvi put naglo uhvati strah. A šta ako boli? Ako umre. Iskrvavi na putu kući? Ako... Sestra joj stade objašnjavati tehniku usisavanja i ona iznenada preblede. „Razumete?", upita je sestra. „Da", jedva izusti Dina i odjednom oĉajniĉki zaţele da je Ben pored nje. „Bojite li se?" Sestra se trudila da deluje blago, ali to gotovo da joj nije polazilo za rukom. „Malo." „Ne bojte se. Nije to ništa. Ja sam već tri puta abortirala. Isuse, pomisli Dina. Divota. Uz popust? Potom je Dina sedela u sobi i ĉekala. Konaĉno su je odveli u on hodnika, uveli je u jednu sobu, gde je legla na sterilisan sto, Pa s joj noge vezali kaiševima. Prostorija je liĉila na poroĊajne sobe u^ jima je rodila deĉake i Pilar. Pnrnrtama cnha Q r.= <-aii ™ nnhac Sva se preznojila. Gotovo pola sata ostavili su je samu. Leţala je on-de, s podignutim nogama, borila se ĉa suzama i stalno se tešila da će sve brzo biti gotovo. Gotovo. Završeno. Izvući će ga iz nje onim aparatom. Gledala je oko sebe i pitala se koji je od tih aparata zlokobnog izgleda onaj pravi, ali su joj se svi ĉinili podjednako zastrašujućim. Ĉinilo joj se da su već protutnjali sati i sati. Konaĉno je ušao doktor Dţons, i Dina se trţe. „Dina, daćemo vam injekciju da vas malo omami, pa ćete se opustiti." „Neću." Ona pokuša da sedne, ali ne uspe u tome; samo se koprcala s nogama u vazduhu. „Nećete injekciju? Ali, biće vam mnogo lakše s injekcijom, ve-rujte mi. Ovako je daleko teţe", upozori je doktor saţaljivo, ali Dina ponovo odmahnu glavom. „Neću." Neću injekciju. Abortus. Ne mogu. A šta ako je dete Benovo? Ta ju je misao progonila poslednjih pola sata. Ili je to bio samo izgovor da zadrţi dete? Nije bila sigurna. Jeste li sigurni, Dina? Ili se samo bojite?" » jedno i drugo. Sve... ne znam." Oĉi joj se ispuniše suzama.. ..A šta bi bilo da je dete samo vaše i niĉije drugo? Da uopšte ni" muškarac? Da ga sami moţete zaĉeti- Da и biste a °"Ona ga pogleda i bez reci potvrdno klimnu glavom. uoktor joj odveza noge.

ci sa" 'dite vkući' dušo' 'l sredite SV°J ţivot Moţete to dete Podi' je„ '' ako to ţelite. Niko vam ga ne moţe oduzeti. Biće samo vase nasmeši na tu pomisao. Ije j 2aIi'J? b'° u kuPvatilu kada se vratila kući. Tiho se popela u ate-ono ^ UCala VrataŠta Je to uĉinila? Odluĉila je da zadrţi dete, a St° JOJ doktor hp«P ~t,„„ u:i- • :..•.__ .,._,.,.: ________J:-': Л. 242 _Danijela Stil te, pa bi bilo samo njeno. Mogla bi, zar ne? Ili će dete uvek biti Markovo? Isto kao što je bila Pilar. I odjednom shvati da za nju nema izlaza iz tog zaĉaranog kruga. Dete je Markovo. Ona još nema hrabrosti da ga podiţe sama. A zar je to i vaţno? Ta, već je izgubila Bena. 2(6, „Dobro jutro, Dina." Mark je pogleda i sede na stolicu. Kao i obiĉno, ĉekale su ga uredno sloţene novine i topla kafa. Dina je jela jaje. „Odjutros si gladna?", upita je on. Već je nedeljama nije video kako jede. „Nisam mnogo. Izvoli, moţeš uzeti moj prepeĉeni hleb." Ona po-meri prema njemu plavi limoški tanjir, izraĊen poput ĉipke. I stolnjak je bio neţno svetloplav. Tog joj je jutra plava boja prijala. Mark ju je paţljivo posmatrao kako se igra s jajetom. „Imaš li još muĉnine?" Ona najpre sleţe ramenima, ali malo potom diţe pogled i reĉe. „Nemam." „Mislim da bi trebalo da nazoveš doktora" „Ionako ću otići do njega iduće sedmice." Bila je kod doktora pre tri nedelje. Onog jutra pre tri nedelje, kada je pobegla iz kuće s n merom da abortira. Pre tri nedelje, poslednji put je videla i Bena. tada nikakvih vesti. Ali, znala je da ih više neće ni biti. Naletece nj jednog dana, negde, na nekom mestu, pa će popriĉati kao dobri s ri prijatelji. I to će biti sve. Njihova je veza bila prošlost, bez obzi koliko im oboma do nje stalo. Na tu pomisao, ona oseti kako joj tavo telo oteţa. Ţelela je samo jedno: da se vrati u krevet. „Šta ćeš raditi danas?", upita je Mark, pomalo rasejano ah ] brinulo. j. „Ništa. Po svoj prilici ću nešto raditi u ateljeu." Ali, zapravo, s*. _-!:- —j:i_ o____ .. _-j-i_ : ___:i„ ..____:i„ „i;Vo Vnift JOI fei Kraj leta 243 vraćene iz galerije, iako je Ben u poĉetku protestovao zbog toga. Ipak, drugaĉije nije mogla postupiti. Nije mogla dozvoliti da joj on prodaje radove, a da ga nikad ne viĊa. A nije htela da je te zime vidi trudnu. I tako, nije imala izbora. Rekla je Sali da joj svakako moraju vratiti slike. I sada su stajale poredane tu, u ateljeu, kao u tuzi, licem okrenute prema zidu, dok su im naliĉja, boje blata, slepo zurila u nju. Samo je onaj njen i Pilarin portret bio okrenut licem prema njoj, i njega je Dina, svakodnevno, satima netremice posmatrala. „Hoćeš li sa mnom nekuda na ruĉak?", zaĉu Markove reci upravo kada je htela da iziĊe, pa se okrenu i pogleda ga. Sedeo je na svom mestu u trpezariji poput kakvog kralja. I jeste bio njen kralj, a ona i dalje njegova robinja, i sve to zbog njegovog još neroĊenog de-teta, kojeg se iz kukaviĉluka nije mogla osloboditi.

„Neću, hvala." Ona odmahnu glavom i pokuša da se nasmeši, ali bio je to osmeh poput bledog zraka zimskog sunca, poput slabog traĉka svetlosti na snegu. Ne, ne ţeli s njim na ruĉak. Ne ţeli da iziĊe s njim, niti da bude viĊena s njim. Šta ako ih Ben vidi zajedno? Nije mogla podneti tu misao. Još jedanput ona odmahnu glavom; tiho se zavuĉe u svoj atelje i sakri onde. s dela Je °nde šćućurena, rukama obujmivši kolena, dok su joj suze slivale niz lice. Sati se benu otegli. Odjednom, zazvoni teleo, mala, što mi radiš?", oglasi se Kim. ™ uzdah™ i. Pokuša da nabaci osmeh. " Ista naroĉito. Sedim u ateljeu i mislim o tome kako bi trebalo Ud se povuĉem." la Zg'j' 'vvraga! I to posle svih onih pustih hvalospeva koje si dobi-neku s^u,"' Nisi va!Jda poludela. Kako je Ben? Je li ti prodao još °vaf ni^'k vDma Se veoma trudila da J°J slas ne oda osećanja. „Pa, J' "Je bas ni imao priliku ." 244 Danijela Krai leta 245 „Naravno da nil Ali, verujem da hoće kada se vrati iz Londona. Sali veli da će tliati onde još otprilike nedelju dana." „Oh, nisam zri Mark se vratio pre tri nedelje i bili smo strašno zauzeti." Kimberli joj b*nnije poverovala. Znala je da od Pilarine smrti Mark i Dina uopštet izlaze. Barem joj je to rekla Dina, kada su po-slednji put razgovaft. „Mogu li da te imamim iz ateljea na ruĉak?" „Ne... stvarno,« mogu." Dinin glas je podrhtavao od bola, i Kim se uznemiri. Vie ozbiljnije zaplašena, ona se ovog puta odluĉnije obrati prijateljici: „Dina..." Do njfttneĊutim, ne stiţe nikakav odgovor, jer je Dina već grcala od plaĉiDina, smem li da doĊem do tebe?" Dina htede da joj odreĉno odgsmri, htede da je zaustavi, jer nije ţelela nikoga da vidi, ali, naprosttmije imala snage. „Dina, ĉuješ li me? Dolazim. Biću kod tebe za ntlUiko minuta." Dina zaĉu kakoi: Kim penje stepenicama u atelje, pre no stoje ona sama uspela daile. Nije ţelela da prijateljica vidi sve one slike poredane uza zid, d u već je bilo kasno. Kim jednom pokuca i uĊe, pa se zapanjeno zaplsla po sobi, ne shvatajući šta to vidi. Dvadesetak ili tridesetak slfestajalo je naslonjeno uza zid. „Šta je ovo?" Ztua je da to ne mogu biti nove slike. Ona ih malo razmaĉe jedne ocirugih i pogleda ih. Bile su joj poznate. Pot° se okrenu Dini i izfiada je upita: „Zar si ih povi. iz galerije?" . . Dina potvrdno lunnu glavom. „Ali, zbog ĉega? Izloţba ti je vanredno uspela, krš 2 su bile dobre. Kada sam poslednji put ra -varala s Benom, retami je da je prodao skoro pola tvojih slika, što si to uĉinila?" Muda, odjednom, shvati. „Zbog Marka? Dina uzdahnu Me. Kim sede nasuprot njoj, ĉela nabranog od brige. Dina je izgledala grozno izmuĉena, bleda i napeta; ali, što je još gore, u pogledu joj je bio neki tragiĉan peĉat. „Dina, znam kako mora da ti je teško zbog Pilar. Bolje reĉeno, ne znam, ali mogu da zamislim. Ipak, ne smeš potpuno uništiti svoj ţivot. Tvoja karijera mora biti odvojena od svega drugog." „Ali, nije. Zbog, ovaj, zbog Bena", promuca Dina kroz suze, zaklanjajući lice rukama.

Kim joj priĊe i ĉvrsto je zagrli. „Samo se ti isplaĉi." I Dina se, potpuno nesvesno, opusti. Plakala je u Kiminom naruĉju beskrajno dugo, plakala zbog gubitka Pilar, Bena, a moţda i Marka. Znala je da je izgubila bitku s njegovom ljubavnicom. Jedino što ne bese izgubila bilo je dete koje nije ţelela. Kim je ćutala, puštajući je da u njenom naruĉju isplaĉe svu tugu. Konaĉno, kada je prestala da jeca, Dina pogleda u Kimino lice. "Oh, Kim, ţao mi je. Ne znam šta se dogodilo. Jednostavno sam..." . . "^а B°Ea miloga, samo se nemoj izvinjavati. Ne moţeš sve dr-Zatl u .sebi- Zbilja ne moţeš. Hoćeš li šoljicu kafe?" Oma odmahnu glavom, a onda se malo razvedri. "Radije bih šoljicu ĉaja." K'm diţe slušalicu i pozva kuhinju, д kasnije bismo mogle malo da prošetamo. Šta misliš o tome?" boda" r)813 ^ S to'30m^ ^esi li naPustila Posao ili si samo UZ£la sl°" . van da bi mi izigravala psihijatra?", upita Dina smešeći se, ali ^ Još crvenih od suza. ja mooj° dav°la, kad si ti već povukla slike iz galerije, moţda bih i no.. b a da °tkaţem posao. I jedno i drugo je podjednako besmisle1 nije tako. Ja sam s Dravom uĉinila'ono što jesam." 246 Danijela Stil Kraj „Ali, zašto? Ne razumem te." Dina joj htede reći bilo šta, samo da je se resi, ali se predomisli, pogleda Kim i kaza: „Ne ţelim više da vidim Bena." „Zar si prekinula s njim?" Na trenutak je u prostoriji zavladao potpun muk. Dve su se ţene neko vreme gledale, a onda Dina potvrdno klimnu glavom. : „Ostaješ s Markom?" „Moram", uzdahnu Dina, pa unese posluţavnik koji Margaret bese ostavila pred vratima. Praţivši prijateljici kafu, ona sede drţeći svoju šoljicu ĉaja, okuša gutljaj, pa ĉvrsto stisne oĉi i konaĉno ponovo progovori. „Mark i ja ćemo dobiti dete." „Šta? Zavitlavaš se?" Dina otvori oĉi. „Da se bar zavitlavam. Saznala sam to u Francuskoj. Nekoliko dana posle sahrane onesvestila sam se u nekoj seoskoj crkvi, pa me je Mark odvukao u mesnu bolnicu. Pobojao se da sam se opasno raz-bolela. A nije ni ĉudo, u to smo doba oboje bili na ivici ţivĉanog sloma. I tamo su ustanovili da sam već dva meseca u drugom stanju. „I u kojem si sada mesecu?" „Taĉno u trećem." „Ne bi ti se reklo", primeti Kim zaĉuĊeno, spustivši pogled n Dinin i dalje ravan trbuh stegnut u farmerke. „Znam da se ne bi reklo. Verovatno ću ovog puta imati ma i buh, a toliko sam se bila iznervirala da sam i priliĉno izgubila u zini." „Isuse! Zna li Ben?"

Dina ţurno odmahnu glavom. ffl „Nikako da smognem hrabrosti da mu to kaţem. Htela s v к'1д sreo* ovai. da izvršim abortus. Ĉak sam i pokušala. Sve sam DIW .- „;CQm mogia u . Cetan 'je Konaĉno će dobiti svog srna. ffi zamenu za Pilar." šta odsto Francuzom. • izbo. Bog zna, Kim, da sam sve to već prozivela. Ah, zar imam ra? Šta da uĉinim?" v, , • х^ ; „Mogla b, ga podizati sama, ako ţeliš dete. Moţda bi ga ĉak Ben prihvatio, iako nije njegovo." , Stok mi to mkad ne b, dozvolio. Spreman je na sve samo da me zadrţi." Izrekavši tu neodreĊenu bojazan, i sama *.- .»plaši tih reci. Kim ne promaĉe bol u prijateljiĉinim oĉima. „Pa dobro, šta ti on moţe?" , ,., „Ne znam. Nešto, bilo šta. Ĉini mi se da nemam izlaza. Kada bin krenula svojim putem, Mark bi sve preduzeo, samo da me spreci. ro red toga, na neki naĉin, podriva i moje samopouzdanje, uverava me da ništa ne mogu sama." . _.., v ,. „Reci mi nešto, Dina." Kim se ozbiljno zagleda u nju. „Slikaš ovih dana?" Dina odmahnu glavom i bespomoćno sleţe ramenima. >A i zbog ĉega bih? Ionako ne mogu da izlaţem." -Pa, dvadeset godina nisi izlagala, a ipak si slikala. Zbog ĉega sada prestala?" „Ne znam." 248 Danijela Stil Krai leta 249 „Zato što ti je Mark rekao da prestaneš? Zato što on misli da je to blesavo, što omalovaţava tebe i tvoj umetniĉki rad?" Kimin pogled je goreo. „Ne znam... moţda. Njemu je sve to jeftino i besmisleno." „A Benu?" „Ben ima sasvim drukĉiji stav", odgovori Dina, sada već vrlo tihim glasom, a u oĉima joj se opet zapali ona iskra koju je Kim tako retko viĊala. „Zar ne misliš da bi on mogao voleti to dete?" „Ne znam." Dina se vrati u stvarnost, pa se ozbiljno zagleda u Kim. „Ne mogu to da ga pitam. Shvataš li da sam nosila Markovo dete, sve vreme dok sam vodila ljubav s Benom? Imaš li uopšte pojma koliko je to strašno?" Dina je u tom trenutku gotovo mrzela samu sebe. „Ma daj, što sebi toliko zagorĉavaš ţivot, za Boga miloga. Pa, nisi znala da si trudna, zar ne?" „Nisam. Razume se da nisam." „Eto vidiš. Ma, zaboga, Dina, moţda je dete ĉak i Benovo.' MeĊutim, Dina samo odmahnu glavom. „Nije. U tom sluĉaju, morala bih biti tek u drugom mesecu trudnoće." „Pa, zar doktori nisu mogli pogrešiti? Ti bi to morala bolje da znaš." „Da, morala bih, ali je to malo teţe reći. Imam neredovnu men-struaciju, i time se stvar komplikuje. Zato se moram osloniti na nji hove pretpostavke, a ne na svoje. A oni kaţu

da sam zanela u raţ biju od polovine do kraja juna. Istina, moglo bi biti i Benovo, ali baš nije sigurno." .. Kim je dugo vremena ćutala i posmatrala prijateljicu, a onda J postavi pitanje koje je, po njenom sudu, bilo jedino vaţno: „Dina, ţeliš li ti to dete? Mislim, da nema svega ovoga, da oba muškarca nestanu s lica zemljina i da si sama, bi li ţelela tu bebu? Razmisli dobro, pre nego što odgovoriš." Dini, meĊutim, nije bilo potrebno da razmišlja. Doktor Dţons joj bese postavio isto to pitanje. Dina pogleda Kim s blagim sjajem u oĉima. „Bih, ţelela bih ga. Ţelela bih da bude moje dete. Moje." Suznih oĉiju, ona skrenu pogled. „I uvek bih mogla sama sebi reći da je dete Benovo." Kim uzdahnu i spusti šoljicu. „Onda ga rodi, Dina, za Boga miloga. Uţivaj u njemu. Voli ga. Budi s njim. Budi sretna s njim... sama. Napusti Marka, tako da barem moţeš uţivati u detetu." „Ne mogu. Bojim se." „Ĉega?" Dina saţe glavu, kao da se stidi. „Do Ċavola, ne znam ni sama." „Ne znam, Kim. Ne sviĊa mi se dizajn, a ni sve zajedno ne de-^Je ™ dovoljno doteranp." Ben rukom proĊe kroz kosu i rasejano se . I e a u suprotni zid. Ĉitavog jutra nije bio raspoloţen za razgovor, m je bilo savršeno jasno šta mu je odvlaĉilo paţnju, tj " .v S1 noc'as odspavao, kada si se vratio iz Londona, moţda bi S!iĊale"' P°kuša ona da se našali, ali uzalud. Izgledao je, još gore nego Djna j tevko ga j£ bilo razvedriti mi tu mudrovati. Znaš ti dobro kako ţelim da izgledaju." ,ju pokušaćemo ponovo. Hoćeš li se zadrţati ovde dovoljiti nek H '" pregledaš' redmo za nekoliko nedelja, ili ćeš opet od,!du " U poslednJe vreme ĉesto je to radio. 'ja Ima Ce§ utorlca odlazim u Pariz. Ali, vratiću se za nekoliko nede-' mam nekog posla u vezi s no 250 Danijela St „PreureĊuješ je?" „Selim se." „Kako to? Bila sam uverena da ti se sviĊa." Njihova poslovna veza bila je tokom poslednjih meseci prerasla u prijateljstvo. A tu je prijateljsku vezu, opet, posebno bio uĉvrstio Benov odnos sa Dinom. „Ne mogu više da podnesem to mesto." On je prodorno pogleda. „Jesi li je videla?", upita on. Kim samo nemo potvrdi glavom. „Kako je?", upita on. „Dobro..." Slomljena srca, bedno, kao i ti. „Odliĉno. Kad bih barem mogao za sebe da kaţem to isto. Kim, ne znam kako da ti kaţem... Poludeću. Više ovo ne mogu da podnesem. Nikad se nisam tako osećao. Ni kada me je ţena napustila. Ipak, sve zajedno nema nikakvog smisla. Sve se odvijalo kako smo planirali. I ja sam joj obećao... Obec'ao sam da će naša veza trajati samo preko leta, da

neću vršiti pritisak na nju. Ali, Isuse, Kim, ona se zakopala s tim ĉovekom. Uveren sam da je ni ne voli." „Ako te to moţe utešiti, i ja sam to oduvek mislila." „Nije mi to uteha. A ipak je odluĉila da ostane s njim, bez obzira šta mi mislili. Je li sretna? Da li slika?" Kim htede da slaţe, ali nije mogla. „Ne, ni jedno ni drugo." „Onda, zašto? Zbog Pilar,? Meni se to ĉini besmislenim. Mogla me je zamoliti da priĉekam, i ja bih ĉekao. Mogla je ostati s njim ko vreme. Ne bih je poţurivao. Pa, kakvu to on vlast ima nad njo „Ma, to su ti neki ĉudni odnosi. Kada ih ĉovek posmatra sa s ne, teško ih moţe shvatiti. Poznavala sam ljude koji su se mrzeli pas i maĉka, a ostali u braku pedeset godina." . „Prava divota", primeti on i lice mu se smrknu. „Hteo bih nazovem, ali biće bolje da to ne uĉinim." д ifA-n c\ ti Rone1? v-л-п *;„;*9" hianim ст1а«пгп uĉita Kifflram. 251 „Stalno radim. Drugo mi ni ne preostaje. Nije mi dozvolila da biKim mu htede reći dsa to mora preboleti, ali nije ţelela da ga još više povredi. Mogu li ti na bilo kc^oji naĉin pomoći/ "Naravno Pomozi m5n da je otmem." On opet pogleda na drugu stranu Znaš, više ĉak nes mogu ni da gledam onog svog Vajeta, toliko me podseća na nju." On uzdahnu i ustade, kao da ţeli da pobeg-ne od vlastitih misli. „Kiim, zaista ne znam šta da radim. Ne znam kog Ċavola da uradim." „Pa ništa, ništa ti tu жпе moţeš uĉiniti. Da bar mogu da ti pomognem!" „Da, bar da moţeš... Ali, ne moţeš. Hajde, odvešću te na ruĉak." Kim stavi svoje reklsame za galeriju u tašnu, pa je spusti na pod. Bilo joj je bolno da ga ggleda u takvom stanju. „Znaš, stalno priţeljkujem da naletim na nju. Pretraţujem pogledom svaki restoran u kojji zaĊem, svaku trgovinu, ĉak i poštu, sve u nadi da ću je, budem li jje dovoljno uporno traţio, najzad i ugledati." „Ovih dana malo izL_azi." „Je li joj dobro? NL je bolesna, zar ne?" Kim bez reci odmahnu glavom, i on nastavi: „P^, svoj prilici mi je jedino rešenje da se stalno krećem... da putujem „ beţim." „Ne moţeš tako zaunvek", odvrati Kim, pa ustade i pode za njim prema vratima. Iza svo ijh zatvorskih zidina, njegove je oĉi tuţno osmotriše. „Barem ću pokušati ." 28» "Sta ti je danas rek;ao doktor? Je li sve u redu?", upita je Mark Vrativši se kući. je već bila u irrp.vp.ru. 252 Danijela Stil Kraj leta 253

„Rekao je da sam za ĉetvrti mesec trudnoće još vrlo uska, ali pretpostavlja da je to samo zbog nerviranja i gubitka teţine. Ipak, ţeli da mu ponovo doĊem, ovog puta već posle dve sedmice, da bi utvrdio ĉuje li se deĉje srce. Beba je još premala pa se otkucaji ne ĉuju, ali Dţons kaţe da ih je danas morao ĉuti. Moţda će ih ĉuti za dve sedmice." MeĊutim, Marka izgleda nisu brinule te vesti. „A kako si ti proveo dan?" „Grozno sam se umorio. MeĊutim, dobili smo novi posao", zadovoljno će on. „Gde?" „U Amsterdamu. Ali, podeliću ga sa Dţimom Salivenom." On je pogleda, smešeći se. „Obećao sam ti da više neću biti stalno odsutan. Jesam li odrţao reĉ?" „Sasvim." Ovog puta se i ona nasmeši. Mark je bio kod kuće već dva meseca. Nikuda se nije micao. Ĉak, ni za jedan vikend nije otišao u Pariz. MeĊutim, njoj to više nije bilo vaţno, iako bi joj na neki naĉin ĉak bilo i lakše da je otišao. Pa, na kraju krajeva, rekao je da je gotovo s onom devojkom. „Ipak, nema razloga da ti sam ne pre-uzmeš sluĉaj. Kada će biti suĊenje?" „Verovatno tek u junu. Dosta posle roĊenja deteta." Dete. Još joj se ne ĉini stvarnim. Njoj ne. Samo Marku. „Bi li štogod pojela? Idem dole da nešto prezalogajim." Gledao ju je c vrata, ponovo s onim neţnim osmehom. Sada je bio obuzet samo njihovim detetom i njenim zdravljem, koje je nuţno zbog njihovog sina. Dinu bi to ponekad ganulo, ali najĉešće ju je ljutilo. Znala je da to nema veze s njom. Imalo je veze s detetom. Njegovim Na-slednikom. „Šta ćeš jesti? Krastavce i sladoled?" „A šta bi ti volela, Dina? Kavijar i šampanjac? I to se moţe pripremiti." „Ma, samo ću nekoliko krekera." „Sigurna sam da hoće." Vratio se posle nekoliko minuta s krekerima za nju i sendviĉem za sebe. „A gde su jagode? A pića? A taco?", šalila se Dina, prvi put nakon nekoliko meseci. Taj joj je dan lepo protekao. Posle pregleda kod doktora, otišla je na ruĉak s Kim. Kim joj je pomogla da saĉuva duh u tim posebno samotnim danima. Njoj je mogla reći koliko joj Ben nedostaje. Nadala se da će ta bolna ĉeţnja za njim prestati. MeĊutim, do sada nije bilo znaka da se smanjuje. Mark joj upravo htede ponuditi zalogaj svog sendviĉa, kad kraj nje zazvoni telefon. „Da se javim? Verovatno je za tebe." „U ovo doba?", zaĉudi se on, pa pogleda na sat i klimnu glavom. U Evropi je bilo osam ujutro. Po svoj prilici njega zovu. On sede na krevet, do ţene. Ovako prijateljski raspoloţena nije bila već nedelja-roa, i, nasmešivši joj se, on podiţe slušalicu. „Halo?" Uobiĉajeno zujanje prekookeanskih linija. Ĉekao je da ĉuje koji to njegov klijent bese upao u strašne probleme. „Mark-Eduare", zaĉu se glas mahnit od oĉaja i Mark istog ĉasa preblede. Dini ne promaĉe kako mu se leĊa blago ukrutiše i kako se namršteno okreće na drugu stranu. „Molim? Šta je?" Pa, razgovarao je s njom jutros. Zašto ga sad zove na kuću? Već joj je obećao da će se vratiti u Evropu za nekoliko nedelja. Odmah posle Dana zahvalnosti moći će da ostavi Dinu samu. Tada će se navršiti dva i po meseca otkako ĉuĉi uz nju u Sjedinjenim Drţavama; time će se valjda iskupiti. „Je li se nešto dogodilo?" „Jeste." Šantal prigušeno uzdahnu, i njega od straha zazebe srce. "Opet sam u bolnici."

>,Ah, merde." On zatvori oĉi i namršti se. A -уЦ/чг. ^агто forlo9 Teta СЈЛ/ДГ^" 254 Danijela Stil „Nije. Pobrkala sam insulin s neĉim drugim." „Pa, nikad ga ne pobrkaš." Osim namerno, pomisli on i seti se one noći u bolnici i panike koja ga onda bese uhvatila. „Posle toliko godina mora ti biti jasno..." Grozno. Osećao se bedno. Sedi tu i razgovara s ljubavnicom, dok ga Dina posmatra. „I, je li ti sada dobro?" „Ne znam", odgovori Šantal, malo zastane pa nastavi: „On, Mark-Eduare, potreban si mi. Zar ne moţeš da doĊeš ovamo? Molim te, doĊi." Do Ċavola. Kako sad da s njom raspravlja o tome? „Nemam ovde potrebne papire, pa ti ne mogu dati obaveštenja o toj situaciji. Moţemo li o tome sutra, kada budem u kancelariji?" On uze telefonski aparat i preseli se u naslonjaĉu. Dina bese nastavila da ĉita knjigu. Razgovor joj se ĉinio dosadnim, a i Mark je izgledao ljut. MeĊutim, Marku taj razgovor nije bio ni najmanje dosadan. Na njegov predlog da se razgovor nastave idućeg dana, kada bude u svojoj kancelariji, Šantal gotovo dreknu: „Ni govora! Ne moţeš me stalno odbijati." „Ne odbijam te, samo ne znam kada ću imati vremena." „Onda mi dozvoli da doĊem k tebi. Obećao si pre odlaska da ću doći tamo ukoliko se ti ne budeš mogao izvući. Zašto sad ne smem da doĊem?" „Moraćemo da to raspravimo sutra ujutro, kada budem imao dokumenta. Zar ne moţeš priĉekati desetak sati? Nazvaću te." Glas mu je sad bio ĉeliĉan. „Gde mogu da te naĊem?" Šantal mu dade broj telefona jedne privatne klinike. Bio je sretan da ovog puta nije bila u Ameriĉkoj bolnici; teško bi mu palo da je tamo nazove. „Nazvaću te ĉim stignem u kancelariju." „Ako ne nazoveš, sešću u prvi avion." Šantal se ponašala kao razmaţeno derište. I to opasno derište. On, opet, nije ţeleo nove probleme sa Dinom. Barem, ne do poroĊaja. TaKraj leta 255 će zakonski biti Francuz koliko i Amerikanac. A kada bude u Francuskoj, onda će biti pod francuskom jurisdikcijom. I biće njegovo. Bude li on hteo da mu dete ţivi u Francuskoj, Dina neće moći da ga spreĉi u tome. Nikako. S tom će mišlju prebroditi tih sedam meseci. Kada dete navrši mesec dana, odvešće ga u Francusku da ga vidi baka. I Dina će s njim, naravno, a onda neka odluĉi šta god bude hte-la. Moţe otići ili ostati. MeĊutim, dete više neće napuštati Francusku. Ustreba li, ţiveće s Markovom majkom, a on će se ovoga puta pobrinuti da više vremena provodi uz njega. To je dete njegovo, kao što je i Pilar trebalo da bude potpuno njegova - a i bila bi, da nije bilo Dine. Obuzet ovim detetom, sada manje misli na Pilar. Ovo će dete potpuno pripasti njemu. A u meĊuvremenu, Dina mu je još potrebna. Mora biti zdrava i zadovoljna do kraja trudnoće. A nakon poroĊaja, njemu će savršeno odgovarati da i dalje bude s njom u braku, naravno ukoliko ona hted-ne da ostane sa detetom u Francuskoj. Sve je to on bio detaljno razradio, sve. I sad nije bio trenutak da mu Šantal pomrsi raĉune. „Mark-Eduare, jesi li me ĉuo? Rekla sam da ću doći tamo ukoTI

UKO ti ne doputuješ ovamo." „Gde?", odvrati on ledenim glasom. „U San Francisko, naravno. A gde bih drugde?" „Dozvoli da ja o tome donesem odluku. Reći ću ti šta sam odluko. Sutra. Dogovoreno?" „D'accord. Ĉuj, Mark-Eduare." „Šta?", odazva se on, već malo neţnije, ĉuvši ton njenog glasa. »Strašno te volim." »Sasvim sigurno, i ja sam za taj sporazum." Umalo da se ne na-8тф. „Javiću ti se za nekoliko sati. Laku noć." Mark spusti slušalicu i uzdahnu, ni ne primećujući da ga Dina posmatra. oti rlfl „;„i; D,,^i,,x; л„ f,o„„.,,.i,: ^,s„,,i;„„:^ 256 Danijela Stil Kraj leta 257 „Ma, već ću ja to srediti." „Ti sve moţeš da središ, zar ne?" On se nasmeši, gledajući je pravo u oĉi. „Nadam se da mogu, draga. Iskreno se nadam." Posle pola sata bio je u krevetu. Dina je leţala budna pored njega„Mark." „Molim?", javi se on u mraku. „Zar se nešto dogodilo?" „Ne, naravno, nije. Šta bi se dogodilo?" „Ne znam. Taj poziv... bi li trebalo da ĉešće putuješ?" MeĊutim, već je znala odgovor na to pitanje. „Trebalo bi. Ali, mogu se snaći i ovako. Ne ţelim da te ostavljam samu." „Ma, biće mi dobro." „Verovamo. Ali, sve dok ne budem morao, neću nikuda." „Drago mi je." Prvi put posle toliko meseci bila je ljubazna prema njemu, i kada mu je dotakla nadlanicu, na tren je sklopio oĉi. Hteo je da joj uzme ruku, da je drţi, hteo je da je poljubi, da joj šapne ma Diane, ali, naprosto, više nije mogao. Više ne. Ne sada. Duh mu već bese odlutao do Šantal. „Ne brini, Dina. Sve će biti u redu." On je potapše po ruci, pa joj okrene leda i sasvim se povuĉe na drugi kraj kreveta. „Zar si poludela? Zašto me nazivaš kući usred noći?" besno f dovikivao Mark-Eduar preko celog jednog kontinenta i oceana. „A šta da se ona javila na telefon?" „Pa šta onda, do Ċavola? Ta, zna za nas!" l „Nije mi stalo kog Ċavola zna, nemaš pravo da to ĉiniš. Rekao sam ti da to ne radiš." „Imam pravo da radim šta god zaţelim", jogunila se Šantal, ali joj je glas bio neodluĉan. A onda odjednom zaplaka. „Ne mogu više, Mark-Eduare. Dalje ovako ne mogu. Molim te, već je prošlo više od dva meseca."

„Samo dva dana više." Nastojao je da dobije u vremenu. Znao je da nešto mora uĉiniti, ukoliko ne ţeli da je izgubi. Ova će zima biti naporna; stalno će morati da trĉkara izmeĊu Šantal i Dine. „Molim te..." Gotovo je mrzela sebe što ga preklinje, ali, bio joj je potreban. Htela je da bude s njim. Nije ţelela da ponovo izgubi bitku s njegovom ţenom. Sve kao da se bese zaverilo protiv nje. A Pilarina smrt još ga je jaĉe vezala za Dinu; u tim su trenucima kao muţ i ţena bili potrebni jedno drugom. Ali sada je njoj bio potrebniji i ona nije nameravala da ga izgubi. „Mark-Eduare." Glas joj je opet bio preteći. „Šantal, draga, pa izdrţi još malo, molim te." „Ne mogu. Ako sad nešto ne uĉiniš, gotovo je. Ja više ovako ne mogu. Poludeću." Oh, Boţe, šta da radi s njom? „Doći ću iduće sedmice." ! „Ne, nećeš. Već ćeš ti naći neko izvinjenje." Šantalinom glasu kao da se bese povratilo samopouzdanje." U bolnicu me je odveo jedan prijatelj, Mark-Eduare, muškarac. Onaj koga sam ti pomenula le-tos. Ne dozvoliš li da ti konaĉno, zauvek doĊem, ja ću..." , „Nemoj mi preliti, Šantal." Ali, od njenih reci i tona i samome mu se srce stislo. „Hoćeš da kaţeš da ćeš se udati za tog ĉoveka?" „A što da ne? Ti si u braku, pa to mogu biti i ja." Isuse! A šta ako ona to stvarno misli? Ako bude istrajna, kao u SVOlim nnVnĉaiima camniihkfva i stvarno tO UĈini? 258 Danijela Stil „DoĊeš li ovamo, nećeš moći da hodaš gradom kako bi ţelela. Moraćeš da budeš krajnje diskretna. Brzo će ti dosaditi", upozori je on. „Samo ti to prepusti meni." Bila je sigurna da se pokolebao, pa joj se lice ozari osmehom. „Biću dobra, dragi. Obećavam ti." Tada se i on nasmeši. „Uvek si ti dobra. Ne samo dobra, već izvanredna. U redu, odluĉna mala ucenjivaĉice, danas ću ti obezbediti kartu." Pobedonosno i radosno, Šantal uskliknu: „Kada mogu da doĊem?" „Kada će te otpustiti iz bolnice?" „Veĉeras." „Onda doĊi sutra." Sada su se već oboje glasno smejali. Do Ċavola i komplikacije, umire od ţelje da je vidi. „I, Šantal..." „OM/, mon amour?", mazno će Šantal, to utelovljenje nevinosti i snage, poput nuklearnog projektila umotanog u ruţiĉastu svilu. „Je t'aim." Šantal je prva prošla kroz carinsku kontrolu. Gledao ju je kako mu se pribliţava, i lice mu ozari osmeh. Boţe moj, kako je lepa! Bila je obukla kaput od svetlosmeĊeg antilopa s velikim okovratnikom od risovog krzna, i glavu pokrila odgovarajućim šeširom. Kestenjasta kosa provirivala joj je ispod šešira, i zlatne oĉi kao da su joj plesale kad mu je prišla. U jednom ga trenutku htede poljubiti, ali se tada se-ti da ne srne. Krenuli su skladnog koraka, šapćući, brbljajući, smeju-ći se. Mirne duše mogli su se i poljubiti i strgnuti jedno drugom ode-ću, toliko je bilo oĉito da su sretni što su opet zajedno. Mark

bese gotovo zaboravio koliko je Šantal seksi, koliko je posebna. Kako im se veza bila svela samo na telefonske razgovore, njene opojne ĉari skoro su mu bile nestale iz sećanja. Sada se oak iedva uzdrţavao da Kraj leta 259 je ne zgrabi. I tek kada su nestali u iznajmljenom automobilu, tek on-de mu ruke ponovo dotakoše njeno telo, lice, tek onde je privuĉe sebi i upi usne u njene. „Oh, Boţe, koliko te ţelim!" Gotovo je izgubio dah steţući je, dok se ona smešila. Sada je opet vladala situacijom, i iz njenih mu se oĉiju osmehivala vlast. „Budalo, a drţao bi me ĉitavu godinu daleko od sebe." „Ne bih, ali ja... ma, sve je zapelo." Šantal zakoluta oĉima i uzdahnu. „Nije vaţno. Sada je prošlo. Sve dok smo zajedno, nije me ni najmanje briga." Ko zna koliko je dugo planirala da ostane, pomisli on. Ali, nije hteo da pita. A nije ţeleo ni da razgovara s njom. Jedna jedina ţelja bila mu je da je grli i vodi s njom ljubav do kraja ţivota. Auto se zaustavio ispred hotela Huntington i Mark joj pomoţe da izaĊe. Već je bese prijavio i platio deset dana unapred. Sve je bilo sreĊeno, pa su mirno mogli ostati u sobi. U kancelariji je rekao da će biti odsutan ĉitavog dana. „Jesi li to ti, Mark?" Dina pospano diţe glavu u mraku i nasme-si se. Bilo je već davno prošlo dva posle ponoći. Još pre dva sata bite je zaspala. „Ne, nego predsednik. A koga si oĉekivala?" „Tebe. Kako to da dolaziš tako kasno?" Nije ni nazvao, ali se °na, zapravo, nije zabrinula. »Bili su mi neki inostrani klijenti. Imali smo zatvorene sastanke ĉitavog dana. Ni na ruĉak nismo izlazili. Naruĉili su ga u sobu, a ve-Ceru su im, po mojoj ţelji, poslali iz L'Etoilea." „Uh, ţiva dosada." Ona se nasmeši u mraku i okrenu u krevetu. „Kako se osećaš?" upita Mark. Svlaĉio se leĊima okrenut ţeni. Nekako mu ie, hilo neobiĉno što se sad vratio kući i njoj. Najradije 260 Danijela Stil 261 bi ostao sa Šantal ĉitavu noć, ali, morao je polako da priprema teren Bio je obećao Šantal da će s njom provesti vikend i još nekoliko dana. „Pospano, hvala." „Odliĉno. I ja." On se uvuĉe u krevet, pomilova je po obrazu i poljubi negde u kosu. „Bonnet." Bio je to rekao i Šantal na odlasku, ali je njoj dodao još i „man amour." „Nije mi stalo", prkosno reĉe Šantal. „Neću da odem. A ukoliko ti nećeš da platiš hotel, platiću ga sama ili ću naći stan. Dobila sam vizu na šest meseci." „Ne izvodi gluposti." Mark je zurio u nju s druge strane sobe. SvaĊali su se već sat vremena, i Šantalina profinjena brada podrhtavala je od razdraţenosti i besa. „Pa, rekao sam ti da ću doći u Pariz za dve sedmice." „A koliko ćeš ostati? Pet dana? Sedmicu? A onda, šta onda? Ponovo te neću videti još dva meseca. Non! Non, non et nonl Ш ćemo sad ostati zajedno, ili je gotovo. Zauvek. I to je moja poslednja rec, Mark-Eduare Diraš. Odluĉi šta hoćeš. Ili ću sada ostati ovde, pa ćemo nešto zajedniĉki smisliti, ili se vraćam kući. I priĉi je kraj. Funs-C'est compris?",

drala se Šantal u elegantno nameštenoj sobi. „Ai. što se mene tiĉe, naša je igra završena. U to kolo ja više neću. kla sam ti to pre dolaska. Ne shvatam zbog ĉega ţeliš da i dalje os neš u braku s njom. Sada više nemaš ni Pilar kao izgovor. MeĊu meni je svejedno. Ne ţelim veĉno da ţivim bez tebe. Jednostavno, mogu. Ne. Ostajem ili odlazim zauvek", završi ona zlokobno ga P° gledavši. „A da li bi ti odgovaralo da ostaneš, ako ti dozvolim, šest me ci, odnosno, do isteka vize?" Mozak mu je grozniĉavo radioQl Hi tciH tH £<* J Mnrrlr* Ki Ha ncnp la R ОП za nekoliko sedmica. Onda bi smestio Dinu i dete kod svoje majke, u Ulici Fransoa Prvog. Moţda bi za nj bilo najbolje da veći deo vremena provodi onde. Putovao bi u Sjedinjene Drţave i natrag u Pariz, gde bi mu bilo stalno boravište. „Znaš, Šantal, stvari bi se konaĉno mogle srediti. Ĉuj, nešto ću ti reći. Razmišljam o tome da se dogodine preselim, da prenesem sedište u Pariz. I dalje bih ovde zadrţao kancelariju, ali umesto da odavde putujem stalno u Pariz, ĉiniću obrnuto, i ţiveću u Francuskoj." „Sa svojom ţenom?", sumnjiĉavo upita ona. Nije znala šta zapravo ima na umu. „Ne po svaku cenu, Šantal. Ne po svaku cenu. Za sledeću godinu imam u planu mnoge promene." Posmatrao ju je ĉa smeškom. U njenim oĉima zaplamte iskra. „Preselio bi se u Pariz? Zašto?" Htela je, zapravo, da ga upita: 'Zbog mene?', ali nije se usudila. .."a, eto, ima više razloga zbog kojih bih se preselio, a ti svakako nisi medu poslednjim." „Ozbiljno?" Netremice ga je posmatrala, i ustanovila da joj se sviĊa izraz na njegovom licu. ..Ozbiljno." »A u meĊuvremenu?" l " a. eto, dozvoliću ti da ostaneš", odgovori on sa poluosmehom. Je to izgovorio, ona mu s druge strane sobe dolete u naruĉje. ^tvarno?" "Da. draga, stvarno." ЗФО stav Mark"Eduar Parkira svog jaguara na uglu i povuĉe veliku, jednoVno zamotanu kutiju sa sedišta. Već joj bese poslao cveće; bilo bi neugodno Ha nn r,™; i,—„ „i:„„ A i„,t;;o ;<. rlnHnĉp hila ne.zpran262 Danijela Stil 263 na, ali neupadljiva. On se zaustavi pred uskom kućom zbijenom meĊu palatama na Nob Hilu i pritisnu jedno od dva zvona. Bio je to miran stan, do koga je vodilo kratko stepenište. Podovi su bili od crno-belog mramora, ugraĊen nameštaj od sjajno uglaĉanog mesinga. Sav radostan, ĉuo je Šantal kako trĉi prema vratima. Našli su namešten stan za samo nedelju dana i iznajmili ga od novembra do juna. Šantal se uselila pre dva dana, a ovo im je bila prva veĉera 'kod kuće'.

Mark je slušao njene hitre korake, i licem mu se razli smešak. Zbilja je doneo pametnu odluku, iako ga Šantal bese prisilila da je donese. Pa, to će biti divno! Imaće je uza se ĉitave zime! Pa prole-će! Dina mu više nije pravila društvo; gotovo neprestano se skrivala u svom ateljeu. Ne bi se reklo da radi. Samo je sedela. „Alors!", uskliknu on i ponovo pritisnu zvonce. Vrata se širom otvoriše i ona se pojavi, prekrasna u belom kaftanu od sifona, sa srebrnim sandalama na nogama. „Bon soir, monsieur." Ona mu se duboko nakloni, a potom se uspravi i vragolasto se osmehnu. Svetla su u stanu bila prigušena, u zadnjoj prostoriji mali okrugli sto bio je postavljen za veĉeru, sa cvećem i svećama. „Predivno", divio se on grleći je. Oko njih sve je blistalo u sre bru, sve se kupalo u svetlosti sveca. Stan je malen i vrlo lep, a J gov vlasnik, neki dekorater, provodio je zimu sa svojom ljubavni u Francuskoj. Aranţman kao naruĉen. „Šantal, ma cherie, zbilja potica. A i mirišeš boţanstveno." Ona se nasmeje. Dan ranije po | joj je veliku bocu joua. Pa, stvarno je divota što mu je tako Trknuće k njoj na ruĉak iz kancelarije, naći se c njom uvece p laska kući. Izjutra će navratiti na kafu i poljubac, po podne na lju „Šta je u kutiji?", upita Santal, znatiţeljno i veselo gledajući veliki paket. Mark joj rukom klizne uz nogu. „Prestani! Šta je u kutiji?", upita ona ponovo, ali je on nastavljao da joj miluje gole noge. „U kojoj kutiji? Nisam ja doneo nikakvu kutiju", odvrati on, pa joj stade ljubiti nogu, od unutrašnje strane kolena do prepone. „Ti si mi daleko zanimljivija, ljubavi moja, nego neki bezvezni paket." I Šantal je, naravno, bila istog mišljenja, i kroz nekoliko trenutaka kaftan je leţa~ zguţvan na podu. „Merdel" dreknu Šantal i skoĉi iz njegovog naruĉja. Bili su za-dremali na krevetu i ostali da leţe gotovo pola sata. Mark-Eduar se iznenaĊeno uspravi. „Merde? Šta hoćeš da kaţeš?" toboţe uvreĊeno upita on, proteg-nuvši se na krevetu. Onako dugaĉak, izgledao je kao kakav veliki be-li maĉor. Ali, ona je već bila na sredini sobe. „Ćurka! Zaboravila sam!" Ona jurnu u kuhinju, a on se nasmeši 1 opet se udobno namesti na krevetu. Brzo se vratila, sasvim zadovoljna. J »fa va?" »Oui,oui. Iako je na vatri gotovo šest sati, nije se prepekla." 2ђ "» nece; ^amo što onda ima ukus slame. Ako smem da pitam, la n C6ga S' SC P°Sk Samo l" sedm'ce u Sjedinjenim Drţavama dade H pnPremanje ćurke?", nasmeja se Mark uspravivši se, i Šantal se-de do njega na krevet. veoma"131." P°Seban razl°g' Sutra je Dan zahvalnosti, a ja se osećam stu £ nem°J? A zbog ĉega?" On opet bese legao i mrsio joj gula ijc ^!astu kosu što se spuštala do ramena i divno joj uokvirava,Zah i Ĉe§a SC °SeĆaŠ tako zahvalnom' ^Potiĉe?" nJene D v a Sam Zato što ţivim ovde> zato što sam rzave TPK; „„------,..„,_. ,,. .,.„ „„, halla m 264 Danijela Stil „Je li? Pa onda, hajde, otvori paket." Nastojao je da sakrije sme-šak.

„Oh, toi alors! Oh, ti!" Ona otrĉa u drugu sobu i odmah se vrati odande s kutijom zamotanom u smeĊi papir.. „Šta je unutra?", navali ona s pitanjima kao kakva devojĉica na Boţić, ali se on samo smešio. „Qu 'est-ce que c 'est'!" „Pa, otvori i pogledaj", odgovori joj Mark. Uţivao je gotovo isto kao ona kada je razvila smeĊi papir i otkrila sasvim obiĉnu smeĊu kutiju. Radovao se svom lukavstvu. Šantal je sedela i zurila u kutiju, bojeći se da je otvori, a uţivajući u napetom išĉekivanju. „Je li nešto za kuću?", upita ona i pogleda ga razrogaĉenih oĉiju, a onda gola kleknu uza nj na krevet drţeći veliku kutiju. Njegov pogled brzo kliznu na njene savršeno oblikovane grudi. „Hajde, ludice..." Šantal diţe poklopac i stade kopati po providnom papiru da vidi šta je unutra, a onda naglo povuĉe ruke, kao da je dotakla ţeravicu i istog ih trenutka prinese ustima. „Ah, non! Mark-Eduare!" „ Oui, mademoiselle ? " „Oh...", kliknu ona ponovo gurajući ruke unutra, pa veoma paţljivo, vrlo oprezno, stade izvlaĉiti poklon, dok su joj se oĉi sve više širile. Zinula je od ĉuda kada je sasvim izvukla krzno, pa ga neţno pogladi. Bio je to predivan kaput od smeĊe samurovine. „O, Boţe moj!" zadivljeno uzviknu ona. „Da ga probamo?" Mark uze kaput i paţljivo joj ga pridrţi, i ona ga navuĉe, pritegnu i zakopĉa se do brade. Izvanredno skrojen, sjajno joj je pristajao: gipkim linijama spuštao se na njen tanak struk i uske bokove. „Bon Dieu, cherie, que tu es belle. Kako si neverovatno le-pa, Šantal! Oh, draga!" Gledao ju u strahopoštovanju i ekstazi kako se okreće, dok joj se kaput elegantno otvarao i otkrivao joj gole noKraj leta 265 „Nikad nisam imala nešto ovakvo", s divljenjem prozbori Santa! gledajući se u ogledalu. Potom skrenu pogled k njemu. „Mark-Eduare, ovo je... neverovatan dar." „Takva si i ti." Bez reci je pošao po bocu šampanjca. Vratio se s pićem i dve ĉaše, pa sve odloţio i zagrlio je. „Da proslavimo, mila moja?" Blistava osmeha, ona klimnu glavom i opet se uvuĉe u njegovo naruĉje. „Šta Mark veĉeras radi?" „Odrţava poslovne sastanke, kao i obiĉno", odgovori Dina i na-smeši se Kim. „Ovih dana ima klijente iz Evrope. Skoro ga i ne viĊam." Posle dugo vremena, Kim poĊe za rukom da je izvuĉe na veĉera. Još od Pilarine smrti i otkako je doznala da je trudna, Dina me-secima nigde nije izišla. Kao i uvek, odluĉile su da poĊu u Trader Vic's. „Isuse, stid me je da to priznam, ali tako mi prija izlazak." A nije se ni bojala da će u tom restoranu naleteti na Bena. Znala je da on mrzi takva mesta. „Kako se osećaš?" „Sasvim dobro. Ne bi se reklo da sam već u petom mesecu." Ipak, konaĉno joj se moglo videti da je u drugom stanju: pod crnom trudniĉkom haljinom od vunenog krepa blago joj se ocrtavao nabubren trbuh. „Hoćeš li da prirediš proslavu?", upita je Kim, dok su uzimale Predjelo. „U ĉast deteta?", upita Dina. Kim potvrdno klimnu glavom, i Dina zakoluta oĉima. „Ma, ni govora. Boţe, Kimberli, pa ja sam prestara za to." „Kako, prestara? Ako nisi prestara za dete, nisi ni za proslavu." „Ma, ne spominji mi to", odvrati Dina, ali se ipak škrto smeška-

266 Danijela Stil ljama nije videla tako smirenu, a ĉinilo se da joj se bese vratio i smisao za šalu. „Ĉuj, šta radiš na Dan zahvalnosti? Nešto posebno?" „Ništa naroĉito. Veĉeraću s nekim prijateljima. A ti?" „Kao i obiĉno, ništa", sleţe Dina ramenima „Mark će sigurno raditi." „Hoćeš li s nama?" „Neću. Verovatno ću ga izvući nekuda na veĉeru. Uvek sam u takvim prilikama izlazila sa Pilar. U neki restoran ili hotel. Neće to biti neka gala zabava, na kakve si ti navikla za Dan zahvalnosti, ali, ipak, biće sasvim pristojno. Tako se bar nećemo još dve nedelje klju-kati ćurećim sendviĉima." Ona se odjednom upita šta će raditi Ben. Po svoj će prilici poći u Karmel. A moţda je još na Istoku. Nije hte-la da to pita Kim. Potom je razgovor skrenuo na druge teme. Konaĉno su u deset i po ustale, pomalo umorne i presite, potpuno opuštene posle prijatno provedene veĉeri. „Bi li još jedno piće?", upita je Kim. Ali, više joj se zapravo nije ostajalo napolju. I Dina je bila umorna. „Radije nekom drugom prilikom. Ţao mi je što to moram da priznam, ali, gotova sam. I dalje stalno osećam umor." „Pa, ima li kraja tom umoru? Kada obiĉno prestaje?" „Najĉešće poĉetkom ĉetvrtog meseca, ali ovog puta se, izg№ oduţilo. Već sam ĉetiri i po meseca trudna, a još mi se stalno spava „E pa, naspavaj se i budi srećna što ne moraš da radiš." MeĊutim, Dinu to nije radovalo. Da barem radi! Kada bi slika1 . imala bi o ĉemu da razmišlja. Ali, nikako da se prihvati posla, uzme ĉetkicu, paţnja joj popusti. Misli bi joj istog trena odlutali do Pilar ili Benu, ili bi je u tila panika zbog deteta. Tako su prolazili pusti sati, dok je ona gubila, samo sedeći i tupo zureći pred sobom. Ĉuvar najzad Kraj leta 267 Dina uzdahnu i uĊe; a Kim dade ĉoveku napojnicu i sede za volan. „Za nekoliko meseci više neću moći da se vozim s tobom", na-smeja se Dina, zgrĉivši noge tako da je kolenima gotovo dodirivala bradu. I Kim se nasmeja. „Da, sigurno bi ti trebalo Ċavolski mnogo vremena da se s tolikim trbuhom uvuĉeš u ovu kutiju." Obe se opet nasmejaše i Kim krenu. Kod Cosmo Placea ona skrenu levo, zatim opet levo, pa kod Jo-nesa oštrim zavojem desno, da zaobiĊe neku prepreku na putu. „Mogle bismo se provesti i kroz Nob Hil", primeti Kim i pogleda Dinu sa smeškom. Nastavile su voţnju ćuteći. Dina je jedva ĉekala da se uvuĉe u krevet. Stale su pred semaforom, i tada ih Dina spazi. Najpre je c ĉuĊenjem uoĉila da muškarac strašno liĉi na Marka, a onda se trţe, shvativši da je to zapravo on, pa u zaprepašćenju zinu. Kim prodorno pogleda prijateljicu, pa skrene pogled u pravcu u kojem se Dina bila zagledala. I ugleda Marka, zagrljenog s nekom elegantnom ţenom, ode-venom u prekrasni tamni kaput od samurovine. On je izgledao vrlo ad' a kna je upadala u oĉi izvanrednom lepotom. Gusta kosa bila J°J je spuštena, ispod kaputa provirivala joj

svetlocrvena haljina. Bila J zabacila glavu i nasmejala se, i Mark ju je poljubio pravo u usta. lna je netremice zurila u njih. vol a SG ^£na °dmaĉe> Dina je prepoznade. Bila je to ona deрц s aer°droma, ista ona koju je videla s njim one noći kada je stal Umr^a ^znena<^a J°J se "ĉini kao da joj je iz pluća potpuno ne-kola !?Zduha' Pa stade hvatati dah. Mark i devojka uĊoše u njegova ' "ma zgrabi Kimberli za ruku. Dnm"i-°Zl' m°l™ te. Beţimo odavde. Neću da nas vidi. Do Ċavola, " 'niSllcp " f*\ di i v '" okrenu glavu od prozora, ne ţeleći više ništa da vi1 ' K-im istno tro^„ _.:t:___ ... , .... __________j__:..„:..x:______: 268 Danijela Stil Kraj leta 269 zalivu. Dina je nastojala da sredi misli koje su joj luĊaĉki navirale. Šta je to trebalo da znaĉi? Zbog ĉega je ta devojka ovde? Je li... zar je... je li on... Ali, već je znala gotovo sve odgovore, a znala ih je i Kim. Sedele su bez reci u malom crvenom automobilu punih pet minuta i samo ćutale. Konaĉno Kim progovori: „Dina, ja, ovaj, ţao mi je. Postoji li... ma govno. Ne znam šta da kaţem." Ona pogleda Dinu. Ĉak i u tami videlo se da je strašno ble-da. „Hoćeš li k meni, da se malo smiriš?" „Znaš li šta je najĉudnije?", upita Dina okrenuvši se i pogledavši prijateljicu svojim velikim, sjajnim, zelenim oĉima. „To što sam sasvim mirna. Ĉini mi se da je sve odjednom stalo. Sav onaj kovitlac, i zbrka, i strah, i oĉaj, sve je prošlo, nestalo." Potom se okrenu na drugu stranu i zagleda se kroz prozor u maglovitu noć. „Mislim da sada znam šta ću", dodade ona. „Šta?", zabrinu se Kim, svesna da joj je prijateljica doţivela šok. I sama se još tresla. „Napustiću ga, Kim." Kimberli je nekoliko trenutaka ćutala, i samo posmatrala Dinin profil koji se oštro ocrtavao u noći. „Ovako ne mogu ţiveti do kraja ţivota. Ta veza zaĉelo traje godinama. Videla sam ga s njom u Parizu, one noći kad je Pilar... Ona je onda došla s njim iz Atine. Štos je u tome što se zakleo da je prekinuo s njom kada se vratio kući u septembru." „Misliš da je stvar ozbiljna?" „Ne znam. Moţda i nije tako ozbiljna. Radi se o tome...", Dina konaĉno pogleda prijateljicu. „Radi se o tome da ja u svom braku više nemam šta da traţim. Baš ništa. Ĉak sam i stalno sama. Ništa nas više ne vezuje, ĉak ni ovo dete. OtuĊiće ga od mene, kao što je to uĉinio s Pilar. Zbog ĉega bih ostala s njim? Iz duţnosti, ili kukaviĉluka, ili iz nekog bolesnog osećanja vernosti kojim sam se opterećitan i podmladen nije izgledao gotovo u svih osamnaest godina našeg braka. Više nisam sigurna da ikad i jeste bio. Moţda mu ona odgovara. Moţda mu pruţa nešto što ja nisam mogla. Ali, ma o ĉemu da se radi, to je njegov problem. Ja odlazim." „Zašto malo ne razmisliš?", tiho će Kim. ,.Moţda sad nije najpogodniji trenutak. Mogla bi priĉekati do poroĊaja. Kako ćeš sama u trudnoći?"

„A zar nisi primetila da sam već sama?" Kim se u duši slagala s Dinom, ali je bese uznemirio izraz u njenim oĉima. Nikad ranije nije u njima videla takvu vatrenu odluĉnost. I to ju je plašilo. Konaĉno su stigle do parkirališta ispred kuće. „Hoćeš da uĊem s tobom?" Barem su znale da Marka nema kod kuće. Ali, Dina odmahnu glavom. „Ne. Ţelim da budem sama. Moram da razmislim." „Hoćeš li noćas razgovarati s njim?" Dina se zagleda u prijateljicu, ovog puta s bolom u oĉima. Zaista je sve ovo bilo bolno. Negde duboko u duši još joj je bilo stalo. Konaĉno, ona odgovori: „Moţda i neću. Ko zna, mogao bi da ni ne doĊe kući." M, Dina u spavaćoj sobi polako s vuĉe crnu haljinu, pa se zagleda u svoj lik u ogledalu. Još je bila lepa i na neki naĉin i dalje mlada. Koţa na licu i sad joj je gipka i zategnuta, vrat joj se ljupko izvija, kao u labuda, oĉi joj velike, kapci nisu obešeni, brada nije olabavila, grudi su joj još ĉvrste, noge vitke a bokovi uski. Još se nisu videli pravi znaci starosti, a ipak je izgledala bar deset godina starija od one devojke koju je ponovo videla veĉeras. Iz nje su zraĉili sveţina i ĉarobna lepota i uzbuĊenje ljubavi. To se ne moţe poreći. To je on, dakle, ţeleo? Zar je to toliko vaţno? Ili je u pitanju bilo nešto drugo? Privlaĉi li ga ta ţena zato što je Francuskinja, jedna od njegovih? Ili ie ipHnnctavnn vnliT Ra/.mišliala ie o tome dok se oblaĉila. Sve će ga 270 Danijela Stil Kraj leta 271 to pitati, ţeli od njega da ĉuje sve odgovore - ukoliko joj, naravno, uopšte bude hteo da odgovori, ako uopšte i doĊe kući. Ne moţe ĉekati ĉitavu bogovetnu noć, mora ga pitati odmah i sada. Ali, oĉigledno je c onom devojkom bio krenuo u noćni ţivot. Moţda će se vratiti tek u svitanje, tvrdeći da je bio zauzet beskrajnim pregovorima i da je proveo besanu noć. Ko zna koliko joj je laţnih priĉa do sada napriĉao, pomisli ona odjednom. Ko zna koliko ta veza već traje*7 Ona stavi glavu na naslonjaĉu i pod blagom svetlošću lampe zatvori oĉi. Zbog ĉega je i dalje ostao s njom u braku, sada kad više nema Pilar? U Parizu mu se bese pruţila izvrsna prilika da je napusti, da joj kaţe da je medu njima gotovo. Zbog ĉega to nije uĉinio? Zašto je ostao s njom? Zašto se još drţi nje? A onda joj naglo sinu. Naravno. Zbog deteta. To on ţeli. Sina. Dina se nasmeši. Zaista, komiĉno. Prvi put u njihovom gotovo dvadesetogodišnjem zajedniĉkom ţivotu ona je imala prednost. Ima ono što on ţeli. Njegovog sina. Ili, ĉak, i kćer, sada kad Pilar više nema. A Mark ţeli njeno dete! Prava ludost! Pa, mogao bi imati de-te s tom devojkom, jer, po svemu sudeći i do nje mu je stalo. Ali, iz nekog razloga, s njom nema dete. Stvarno, ĉudno. I tako ga sada, na neki naĉin, ona drţi u šaci. Potpuno je u njenoj vlasti. Moţe ga napustiti ili ostati s njim. Mogla bi ga naterati da to plati, moţda ĉak i da napusti onu devojku. Ili da se bar pretvara da je to uĉinio, kao što, uostalom, i radi. Uverio ju je da je ta veza gotova, ali, oĉito, to nije bio sluĉaj. Dina uzdahnu i otvori oĉi. Predugo je ţivela zatvorenih oĉiju. Ona tiho iziĊe iz sobe i po mraku se spusti stepenicama u dnevnu sobu. Tu sede, i iz mraĉne prostorije stade posmatrati svetla u zalivu. Kako će joj biti neobiĉno kada više ne bude ţivela ovde, kad napusti ovu kuću, kad

ostavi Marka. Teško će joj biti samoj, bez igde ikoga ko bi se brinuo za nju i novoroĊenĉe. Biće to sasvim drugaĉiAli mri mi re* na jedan nov naĉin... A opet, barem više neće biti okruţena laţima. Sedela je tako do zore. Ĉekala ga. I donela odluku. Oko pet sati zaĉula je kako Mark okreće kljuĉ u bravi. Polako je ustala i otišla do vrata dnevne sobe i onde stala, ta prilika u belom satenu. „Bonsoir", pozdravi ga ona na francuskom. „Ili, bolje da kaţem, bonjour." Prvi zraci svetlosti, ruţiĉastim i narandţastim prugama benu išarali nebo nad zalivom koji se caklio. Ovog puta nije bilo magle. Dini najpre pade u oĉi da je pijan. Ne mrtav-pijan, ali, ipak, pijan. „Već si ustala?" Trudio se da odrţi ravnoteţu, ali uzalud, pa se blago zaljuljao napred i uhvatio za naslon stolice. Bilo mu je neugodno što uopšte mora s njom da razgovara. „Veoma je rano, Dina." „Ili veoma kasno. Jesi li se dobro zabavio?" „Naravno da nisam. Ne budi smešna. Sastanĉili smo sve do ĉetiri sata, a onda smo pili. Da proslavimo." „Divno", ledenim glasom primeti ona, dok je Mark zurio u nju, nastojeći da kako valja protumaĉi njen ton. „A šta ste to slavili?" „Novi... ugovor." Samo što mu nije izletelo 'kaput', ali je u po-slednjem trenutku uspeo da se obuzda. „Ugovor o kupovanju krzna od Rusa." Zadovoljan svojim odgovorom, on se nasmeši ţeni. MeĊutim, Dina mu ne uzvrati smeškom. Nepomiĉna poput kipa, samo je primetila: „Zaista, kaput je vrlo lep." Reci padoše izmeĊu njih poput stene. „Kako to misliš?" „Sigurno je da oboje savršeno dobro znamo na šta ciljam. Rekla sam da je kaput vrlo lep." „To je besmislica," Ipak, izbegavao je njen pogled. „I ja verujem da jeste. Videla sam te noćas s prijateljicom. Pretpostavljam da je to trajna veza", primeti ona bezizraţajno, dok je on ćutao. Onda ioi okrenu leĊa i zaeleda se naoolie. u zaliv. 272 Danijela Stil Kraj leta 273 „Ipak, mogao bih ti reći da je prolazna." Ponovo se bio okrenuo prema njoj. „AH, neću. U poslednje vreme proţivljavam teške trenutke. Pilar, brige s tobom..." „Ţivi li ona sad ovde?" Izrazito zelene Dinine oĉi nemilosrdno su ga streljale. On odmahnu glavom. „Ne, stigla je tek pre nekoliko sedmica." „Baš divno. Dakle, treba li da ovakvo stanje prihvatim kao deo svoje budućnosti, ili ćeš konaĉno izabrati? Zaĉelo ti ona postavlja ista pitanja. A, u stvari, ja bih sad mogla da kaţem da je izbor prepušten meni." „Da, moglo bi biti tako." Na trenutak kao da se pokolebao, ali se odmah uspravi. „Ali, Dina, neće biti tako. Ti i ja imamo previše toga što nas veţe."

„Stvarno? A šta to?" MeĊutim, taĉno je znala na šta cilja. Pa ipak, ništa njih više nije vezivalo. Nakon ove noći dete je samo njeno. Ne njihovo, već njeno. „Dobro ti znaš šta. Naše dete." Nastojao je da mu pogled bude neţan, ali je samo tupo zurio u nju. ,A to meni znaĉi sve. Nama znaĉi sve." „Nama? Znaš šta, Mark, mislim da više ne moţemo da govorimo o nekom jedinstvu medu nama. Potpuno smo se udaljili i više izmeĊu mene i tebe nema prave veze. Ti se osećaš u jedinstvu samo s onom devojkom. To sam ti noćas videla na licu." „Bio sam pijan." Na tren mu se u pogled uvukao oĉaj. Dini to nije promaklo, ali ju je to sada ostavilo ravnodušnom. „Bac dvoje ste srećni. A ti i ja već godinama nismo srećni. Drţimo se jedno drugog iz navike, straha, duţnosti, bola. Htela sam da te napustim onog vikenda nakon Pilarine smrti. Da nisam saznala da „Nećeš, jer ti ja to ne dozvoljavam. Umrećeš od gladi!", besno se izdra on, i oĉi mu odjednom bljesnuše zlobom. Neće mu ona od-neti ono jedino do ĉega mu je stalo, dete. „Mogu ja da ţivim i bez tebe", prkosno odvrati ona, ali oboje su znali da su to samo hrabre reci. „A kako se to misliš prehraniti, draga moja? Slikanjem? Prodavanjem svojih sliĉica na ulici? Ili ćeš se vratiti svom ljubavniku?" „Kom ljubavniku?", trţe se Dina, kao da ju je ošamario. „Misliš da ne znam, ti toboţe vrla, laţljiva kurvo. Ti ćeš meni drţati pridike zbog mojih... poslova?" Malo se zaljuljao, bacivši joj te uvrede u lice. „Ali, nisi ni ti neka ĉistunica." „Šta time hoćeš da kaţeš?", zgranu se ona, prebledevši, „Vrlo dobro ti znaš šta hoću da kaţem. Ja u Atinu, a ti u slatki ţivot, jasno. Ne znam s kim, niti me je za to briga, ali ti si moja ţena i to dete je moje. Ja sam gospodar i tebi i njemu, razumeš li?" „Kako se samo usuĊuješ da to kaţeš! Kako se samo usuĊuješ? Moţda si mi ranije i bio gospodar, ali sada to više nisi, niti ćeš više ikad biti, a nećeš ni ovom detetu. Neću ti dozvoliti da uĉiniš s njim ono što si uĉinio s Pilar", izvan sebe od besa izdra se Dina. Mark joj se pakosno naceri sa stepenica. „Nemaš izbora, draga moja, dete je moje... Moje, jer sam odluĉio da ga prihvatim, da mu budem otac, da te zadrţim uprkos onome što si uĉinila. Ali, nikad nemoj zaboraviti da ja to znam. Nisi ti ništa bolja od mene, iako se praviš da si svetica. I, zapamti..." Oĉi mu se suziše i on se opet zaljulja. „Ne zaboravi, da ti zahvaljujći meni dete neće biti kopile. Ja ću mu dati svoje ime. Zato što ga ţelim, a ne zato što je moje." Dina je kao prikovana stajala u mestu i posmatrala Marka. „Znaĉi, dete nije tvoje, Mark?", upita ona odmereno ledenim gla274 Danijela Stil „Ne, nije", odgovori on, nespretno se naklonivši i nagnuvši glavu, „Kako to znaš?" „Jer ţena na koju si tako strašno ogorĉena boluje od dijabetisa, pa bi mogla umreti ako je oplodim. Zato sam pre nekoliko godina odluĉio da se sterilizujem." Netremice je posmatrao Dinu, zadovoljan što ju je iznenadio tom vešću. Dina se i nesvesno pridrţa za naslonjaĉu. „A, tako." Zavladala je tišina. „I, zbog ĉega mi to sada kaţeš?"

„Zato što sam umoran od svih tih laţi, i što mi je dosta tog tvog nesretnog patetiĉnog lica i tog tvog uverenja da te tlaĉim, iskorišća-vam i zloupotrebljavam. Nisam ja vas zloupotrebio, gospodo. Ja sam vam uĉinio uslugu. Prihvatio sam tebe i tvoje dete, uprkos tvom odvratnom ponašanju. Uprkos ĉinjenici da si preljubnica. I sada, pošto je taj tip odmaglio, tebi ne ostaje niko drugi osim mene. Moja si." „Pa ćeš sa mnom što te volja, zar ne, Mark?" Streljala ga je pogledom, ali je on bio previše pijan da to vidi. „Upravo tako. A sada lepo poĊi s mojim sinom na poĉinak. I ja ću u krevet. Vidimo se ujutro." Rekavši to, on sveĉano odmaršira stepenicama, nemajući pojma kakav je utisak ostavilo njegovo priznanje. Dina je konaĉno bila slobodna. Vrata što vode u straţnji deo kuće, iza kuhinje, bila su zakljuĉana, ali je Dina imala kljuĉ. Bila je nazvala Kim i zamolila je da iznajmi karavan-auto. Objasniće joj kasnije. Iz trgovine mešovitom robom naruĉila je dvanaestak kutija. Oprema iz ateljea stala je u tri kutije, a fotografije i albumi u pet. Slike je uredno sloţila kod zadnjih stepenica. Trebalo je da spakuje šest kofera. Telefonom je pozvala Margaret da doĊe da joj pomogne. Nije više mogla sama. Od šest sati izjutro nije se odmarala, a sada je već bilo devet. Mark je verovatПО Vfić ntišan na nnssn kTarla IP iv спз\;аЛ» с/-\Цо nnĉli n otolio tin(> Kraj leta 275 se popeo za njom. Kućom je vladala gluva tišina. Njihov je rastanak bio miran i tih. Sada se Dina mogla oprostiti s prošlošću. Sve joj bese stalo u dvanaest kutija i nekoliko kofera. Sve drugo mu ostavlja. Sve njegovo: pokućstvo, slike, tepihe, srebrninu, nekad vlasništvo njegove majke, gotovo sve uvezeno iz Francuske. A ono što je ona tokom godina skupila, sve je bilo u ateljeu; knjige o umetnosti, ĉetkice, boje, drangulije i sitnurije koje su se njoj sviĊale, iako su bile bez vrednosti. Poneće i svoju odeću. I nakit. Prodaće ga da se prehrani dok ne naĊe posao. Uzela je sve svoje slike; njemu ionako ništa nisu znaĉile. Moţda će ih i prodati. Sve osim one na kojoj su ona i Pilar. Ta slika nije bila na prodaju; bila joj je najveća svetinja. Ostalo Mark moţe da zadrţi. Sve ih moţe zadrţati. Otkljuĉala je vrata na dnu stepeništa koje vodi iz ateljea i neodluĉno kroĉila prostorijama. A šta ako je Mark kod kuće? Ako je ĉeka? Ako zna šta će uĉiniti, i kada? Ali, to sad nije bilo vaţno. Ne moţe je spreĉiti. Prošle joj je noći rekao sve što je trebalo da zna. Dete nije bilo njegovo, već Benovo. I on je to znao. Ali, ni to više nije bilo vaţno. Ništa više nije bilo vaţno. „Margaret, je li...?", zamuca ona, ne nalazeći prave reci. „Otišao je u kancelariju u osam i po." Margaretine oĉi bile su pu-ne suza. „Gospodo Diraš, nećete... Oh, ne, nemojte nas napustiti, ne-m°jte otići." Trebalo je da Mark odrţi takav govor, ali on je znao da je izgu-"10. a, osim toga, te noći bio je isuviše pijan da bi se istinski zabri-nuo. Verovatno je zakljuĉio da je najpametnije da prespava, a nju pu-stl neka se skriva u svom ateljeu. Sutradan će joj doneti kakav lep nakit na dar, izviniće se, nešto slagati, i sve će opet biti u redu. E, neće ovog puta. Dina zagrli Margaret. „Moram da odem. Ali, ti ćeš dolaziti k meni." „Zaista?" Stai.. L..._ kovala je slomljeno, i Dina joj se nasme-si km? c„™ Qori.j V;SP „HP nlakala /boe nieea. već zbo.g sebe. 276

Danijela Stil Kada su spakovale dragi kofer, zaĉu se zvono na vratima. Dina preplašeno skoĉi, a Margaret se uspaniĉi, ali trenutak potom Dina jur-nu niz stepenice i ustanovi da je Kim u pitanju. „Iznajmila sam najveći karavan-auto koji su imali. Izgleda kao brod." Kim htede da se nasmeši, ali vide da Dina nije raspoloţena. Oko oĉiju su joj bili kolutovi, kapci crveni, a kosa neuredna. „Mora da je to bila znaĉajna noć", zakljuĉi Kim. „Dete nije njegovo", najpre objavi Dina najnoviju vest, a onda se naglo osmehnu prijateljici. „Benovo je, i ja sam presrećna." „Isuse Hriste sveti." Tog trenutka Kim nije znala da li da se sme-je ili plaĉe. Osetila je neko veliko olakšanje. Dina je, znaĉi, bila slobodna, „Jesi li sigurna?" „Potpuno." „I odlaziš?" „Da. Ovog ĉasa." „Podozrevala sam da se o tome radi. Zbog deteta?" Još je stajala na vratima, a onda se Dina polako uputi prema stepenicama. „Da, a i zbog svega dragog. Zbog one devojke, zbog deteta. Nije to brak, Kim. Uostalom, ma šta da jeste, ili nije, gotovo je. To sam noćas shvatila." „Hoćeš li reći Benu?", upita je Kim i odmah shvati da je pitanje suvišno. Pa, naravno da hoće. Bila je sigurna u to sve dok Dina nije odmahnula glavom. „Šališ se? Zbog ĉega nećeš?" „A zašto bih? Zar da od Marka pobegnem k njemu? Pa da se sad on brine o meni? Ja sam njega napustila, Kim. Ja sam se povukla, vratila se Marku, a njemu nisam ni rekla da sam trudna. S kojim pravom da ga sad zovem?" Dina je to govorila širom razrogaĉenih oĉiju, dok je Kim samo zurila u nju, nastojeći da shvati šta joj to prijateljica priĉa. ..Zahopa. na H nosiš nip.imvn ,Ne znam. Samo znam da ga neću zvati." „Pa, kog to onda Ċavola radiš?" Kim zgrabi za ruku prijateljicu, koja već bese pošla uz stepenice,. „Odlazim odavde. Naći ću stan i sama se brinuti o sebi." „Oh, za ime Boţje, okani se tog tvog ponosa. Koga ćeš Ċavola jesti?" „Pa, slikaću, radiću, prodavaĉu nakit... Videćeš. DoĊi gore, moram završiti pakovanje." Kim se smireno pope za njom stepenicama. To što napušta Marka, bio je to Dinin najpametniji potez u ţivotu, pomisli ona, ali prava je ludost što neće da nazove Bena. Margaret je upravo bila spakovala poslednji kofer. U sobi behu ostale samo Markove stvari i ništa drago. Triĉarije, fotografije, uspomene, kutija s nakitom i knjige, sve je bilo spakovano, sve nestalo. Dina se samo na ĉasak zaustavi na pragu, pa potom ţurno side niz stepenice. Dvadeset pet minuta tovarile su auto. Margaret je neprestano plakala, Kim prenosila teške kofere, a Dina samo svoje slike, koje su bite lagane. „Ne diraj to!", dreknu Kim na nju, kada je htela da podigne jedan kofer. „Pa ti si, gusko, već u petom mesecu trudnoće." „Ne, nisam. Po svoj prilici sam tek u ĉetvrtom", ispravi je Dina 1 nasmeje se. Sinulo joj je to rano jutros, kada je oĉistila svoje ĉetkice, zamotala ih u novine i spakovala. Mark joj bese rekao da je za-Ce'a krajem juna, to jest pred sam njegov odlazak. Ali, to se verovatn° dogodilo krajem jula, kada je bila s Benom.

Zato doktor Dţons i nije još mogao da ĉuje kucanje detetovog sr-Ca; ĉuĉe ga tek za mesec dana. Zato joj je trbuh tako malen. I zato Je i dalje tako umorna. Verovatno je sad taĉno u ĉetvrtom mesecu 278 Danijela Stil „Oh, Boţe moj. Je li danas Dan zahvalnosti?" upita Dina odjednom pogledavši u Kim. „Jeste." „Zašto mi to nisi rekla?" „Mislila sam da znaš." „Zar ti ne moraš nekuda da ideš?" „Ma, tek kasnije. Najpre ćemo tebe smestiti. Mogla bi malo da odspavaš, a onda ćemo se obući i poći nekuda na veĉeru. Na ćurku." „Ti si luda. Ne misliš valjda da ću ostati kod tebe nedeljama." Smestivši i poslednju sliku u zadnji deo kola, dve ţene izmenuše osmehe. „Odsešću u hotelu, da znaš", reĉe Dina odluĉno, gledajući slike i pakete u automobilu. „Ne, nećeš", usprotivi se Kim, isto tako odluĉno. „Stanovaćeš kod mene sve dok ne naĊeš nešto bolje." „O tome ćemo kasnije. Idem još jedanput unutra da proverim.^ „Bi li se Mark moţda mogao vratiti? Ta, konaĉno, praznik je. Ali Dina samo odmahnu glavom. „Njemu nije. On radi na Dan zahvalnosti. To nije francuski praznik." Kim s razumevanjem klimnu glavom i uĊe u kola, a Dina n stade u kući. Margaret je bila u kuhinji i Dina na trenutak ostade sama. Eto, poslednji je put u kući, svojoj kući, koja nikad mje ni njena. Uvek je bila njegova. , Moţda će se svideti onoj devojci u bundi, Francuskinji, moz njoj sve to nešto znaĉiti. Dina je stajala u hodniku, gledala u dnevnu sobu, zurila u p" trete Markovih predaka. Zbilja, ĉudno! Eto, odlazi posle osamnaest g^ dina i sa sobom odnosi gotovo isto onako malo stvari koliko je Kraj leta 279 nela. Nekoliko kutija, platna, odeću. Samo je ova odeća nešto s ^ Nakit će joj posluţiti da se prehrani. Slike su sad bolje, umetnic bor finiji. Pa ipak, sve je stalo u jedan auto. Osamnaest godina^ ţivor«tr\/*ir l ke izvukla komad papira. Bio je plave boje, sa belim ivicama, i sa njenim imenom u zaglavlju. Otvorivši naliv-pero, malo je razmislila pa napisala: Volela sam te, dragi. Zbogom. Potom je presavila papir, nadlanicom obrisala suzu s lica i zata-kla poruku za ogledalo u hodniku. Naglo se okrenuvši, vide da je Margaret posmatra i da joj suze teku niz lice. Dina joj bez reci priĊe i ĉvrsto je zagrli. A onda je, i sama oblivena suzama, pozdravi klim-nuvši glavom i iziĊe napolje. Zatvorivši vrata, nasmeši se i tako tiho, da je Margaret verovatno nije ni ĉula, samo neţno izusti: „Adieu." 33,

„Zašto nećeš sa mnom?", razoĉarano upita Kim. „Pa, danas je Dan zahvalnosti, neću te valjda ostaviti samu!" »Hoćeš. Jer ja sam nezvan gost, a sem toga sam i iscrpljena. Ne m°gu, draga moja. Ĉasna reĉ. Grozno sam umorna. Samo ti mene ostavi, moţda ću do sutra oţiveti." MeĊutim, Kim nije bila ni u to sigurna. Na Dini su se jasno vie i tragovi onoga što je proţivela u poslednja dvadeset ĉetiri sata: biJe 'scrpljena i bleda. Kim je ĉak iz kuhinje, da je Dina ne ĉuje, naa d°«ora Dţonsa i objasnila mu šta se dogodilo, i on ju je posaVao da pusti Dinu na miru. Neka ide svojim putem i uĉini šta je ^umila. Bio je ubeĊen da će se ona već srediti. I tako je Kim odlua da ne navaljuje na prijateljicu. " ^edu- Sigurna si da se nećeš osećati usamljenom?" M- '. Cu' najverovatnije ću spavati." Dina se umorno nasmeši prija-na h Zaustav' zevanje. „Ove godine uopšte mi nije do proslave Da-vamosti." Dve ţene izmeniše osmehe. Malo kasnije, Dina već Utonula n CQM ; V,™ „„ nr„t;^^ ;-,^Ла ', tiho таНшга vrafa 280 Danijela Stil 281 Te veĉeri je Mark, oko jedanaest, okrenuo kljuĉ u bravi i na trenutak prestao da diše. Ĉitavog je dana nije zvao. Bila je to ludost, ali nije znao šta da joj kaţe. Šta bi joj i mogao reći? Kako da povuĉe one reci? Hteo je da joj je kupi nešto lepo, nešto ĉime će je opet pridobiti, ali, sve su trgovine bile zatvorene. Dan zahvalnosti. Dan kad se izraţava zahvalnost. Pola dana je proveo za radnim stolom, a dru-gu polovinu u mira sa Šantal. Njoj je bilo jasno da nešto nije u redu, ali nije znala šta. U ljubavnom zagrljaju bio se stisnuo uz nju na neki vrlo ĉudan naĉin. On otvori vrata i pogleda. Sve je bilo mraĉno i tiho. Oĉigledno, Dina spava. Auto joj je u garaţi. Ĉak ni ispod Margaretinih vrata, pri dnu hodnika, nije dopirala svetlost. U ĉitavoj kući vladao je mir. On upali samo malo svetio i obesi kaput, a onda spazi papir s porukom, zaboden u okvir ogledala pokraj vrata. Zar je izišla? Je li nekuda otišla s nekom prijateljicom? On dohvati papir, i nešto ga odjednom steţe oko srca. Trenutak je tako stajao, kao da ĉeka da joj ĉuje glas ili korake na stepenicama. Ali, oko njega je carovala mukla tišina. On konaĉno polako odmota papir, proĉita poruku, i oĉi mu zapli-vaše, dok mu u glavi stade tutnjati... Volela sam te, dragi. Zbogom. Ali, zbog ĉega 'volela'? Zbog ĉega u prošlom vremenu? Ali, znao je zbog ĉega. Otkrio joj je ono što inaĉe nikad ne bi saznala. Da dete nije njegovo. Sada zna da ju je lagao za dete, i za Šantal. Zna da v di dvostruki ţivot. Videla ga je sa Šantal u Parizu i opet sinoć. (J o nih nogu, on pokuša da pojuri uz stepenice. Tamo gore će naći 1Л • Sigurno spava u njihovom braĉnom krevetu. Ĉitavog dana nastojao J da zaboravi ono što se dogodilo izmeĊu njih, nadao se da će sec na tu nemilu scenu nestati. Da ju je nazvao, ponovo bi se suoĉi trrati "" stvarnošću. A to nije mogao. Nije ţeleo. I sada će samo om-* kreveta i naći je onde, usnulu. Ali, ĉim ude u zajedniĉku spavaću sobu, ugleda ono ĉega nravo nriboiavao' hila if nraym Otišla IP Dina ip, otišla. Mark-Eduar je kao ukopan stajao, dugo vremena ne znajući šta da radi, a onda potisnu suze i dohvati telefon. Ona mu je potrebna. Oĉajniĉki mu je potrebna. Mora mu sada biti

na raspolaganju. Pa i biće, naravno. On okrenu njen broj i Šantal se javi, ali vrlo ĉudnog glasa. „Šantal... ja, ja, moram te videti... Iz ovih stopa dolazim kod tebe." „Zar se nešto dogodilo?", odsutno ga upita ona, kao u nekoj ţurbi. „Da... ne... Samo me ĉekaj kod kuće. Evo me, već dolazim." Htela mu je reći neka poţuri, ali se nekako zbunila, i kada je malo kasnije stigao, još se osećala neugodno i smeteno. MeĊutim, Mark шје ništa primetio. Samo ju je zagrlio ĉim mu je otvorila vrata. »Dragi, šta ti je? Izgledaš bolesno." »Ja sam... ne znam... Nje više nema." Jadnik. Opet Pilar. Zar ga to i sada tako strašno pogaĊa? Ili mu Je nešto iznenada oţivelo tu muĉnu uspomenu? »Znam, dragi, ali imaš mene", tešila ga je Šantal, ĉvrsto ga prišla uza se i sela s njim na kauĉ. " • dete...", zausti on i odmah shvati da se nepromišljeno izlanuo. " Oje dete?" Zar je poludio? Šantal ga odmaĉe od sebe i uplaše'a Pogleda. " a> ništa... Uznemiren sam... Radi se o Dini. Nestala je." Napustila te?" On tupo klimnu glavom, i Šantal se na-mišli ' - ~~^a k"1 da je to razlog za slavlje, a ne za oĉaj." Ne raz-koiim ' ' °na ustade s kauĉa i poĊe u kuhinju po šampanjac dve 5 v6 Mark beše snabdeo pre nekoliko dana. Vratila se s flašom i toliko •' a °nda zastade. ugledavši oĉaj na Markovom licu. „Znaĉi, 51 strašno nesrećan?" no 282 Danijela Stil „Ne znam. Zapanjen sam. Rekao sam joj nešto... a nije trebalo... Zaleteo sam se." Santal ga je netremice posmatrala, ledenog pogleda. „Nisam znala da baš toliko ţeliš da je zadrţiš. I, šta sada? Potru-dićeš se da je vratiš?" Mark polako odmahnu glavom. Ne moţe on vratiti Dinu, to mu je jasno. U nastojanju da je zauvek veţe za sebe, rekao joj je ono što ju je konaĉno rastavilo od njega: da dete nije njegovo. „Ali, molim te...", Santal malo zastade. „Kakvo si to dete maloĉas pomenuo?" Mark je, meĊutim, ćutao i samo zurio u nešto što ona nije mogla videti. U propalu nadu: „Je li bila trudna, Mark?" Njene reci ga kao klješta stisnuše za grlo i on nemo klimnu glavom. „Je li znala da nije tvoje?" „Nije, sve do prošle noći." „A, tako. I zato si ostao s njom sve do sada, zbog deteta koje ĉak nije ni tvoje..." Glas joj se gubio kao mrtvaĉko zvono u daljini; razoĉaranje se uvlaĉilo u njeno srce. „Nisam znala da ti to toliko znaĉi." „Pa i ne znaĉi", šlaga on i htede da je privuĉe u zagrljaj. „Da, znaĉi." Šampanjac je ostao neotvoren. U oĉaju su gledali jedno drugo. „Da, zapravo ti mnogo znaĉi." „Moţemo usvojiti dete"," reĉe Mark i Santal polako klimnu glavom. Jasno, moraće to uĉiniti kada mu već toliko znaĉi, ali ona ne ţeli decu. Nikada ih nije ţelela.

„Da, valjda moţemo." A onda, kao da se odjednom neĉeg setila, ona pogleda na sat. „I, šta sad nameravaš?" „Oţeniću se tobom." Reci su mu se otkinule kao da su od olova, i on pokuša da se nasmeje. „Naravno, ukoliko to još ţeliš." „Ţelim", sveĉano izjavi ona, ali u pogledu joj je iskrila zabrinu„Ne znam. Mogu li da ostanem ovde?" Nije mogao ni da zamisli da se vrati svojoj kući, a i prerano je bilo da Santal vodi onamo, da je smesti u krevet koji je Dina napustila tek noć ranije. Nakon onog razgovora, tokom kojeg joj je otkrio tajnu, spavala je u ateljeu. „Mogli bismo da poĊemo negde na veĉeru." „Sada?", zaĉudi se on i pogleda je. „Zbilja, nisam za to raspoloţen. U poslednjih nekoliko sati došlo je do velikih promena u mom ţivotu i moram im se najpre prilagoditi, bez obzira koliko te volim." A da nije pogrešio kada je odmah dotrĉao do Santal, upita se on. Moţda bi bilo bolje da je najpre preboleo šok. Ĉini se da ona baš ne razume njegova osećanja. „Zar ne bismo mogli jesti ovde?" „Ne. Ţelim da iziĊemo", odgovori ona, sad već pomalo nervozno, kao da joj se ţuri, i Mark tek tada primeti da je odevena u crnu svilenu haljinu, kao da je već bila planirala izlazak na veĉeru. „Zad si htela negde da poĊeš, kad sam te nazvao?" Gledao ju je zaĉuĊeno. „Ma, samo sam htela negde na veĉera." „Sama?" zaĉudi se on. „Oĉigledno." Nasmejala se nekako usiljeno i zaustila da još ne-Što doda, ali se u to oglasi zvono na vratima. Uzviknuvši: „Odmah se vraćam!" Santal pohita prema ulazu. Sa svog mesta na kauĉu Mark nije dobro video ulazna vrata, ali je ĉuo kako ih je Santal otvorila i iskoĉila napolje. On odjednom ose-ti kako ga spopada bes i krupnim koracima poĊe za njom. Iza zatvorenih vrata, spolja, ĉuli su se tihi glasovi. On naglo, širom otvori vrata, i Santal uzdahnu i malo se odmaknu u stranu. Razgovarala je c njegovim ortakom, Dţimom Salivenom, koji se zaprepasti ugledavši 284 Danijela Stil „Da moţda ne smetam? Zar vam ne bi bilo prijatnije unutra?" upita Mark uprevši pogled u svog ortaka, ali su mu reci, zapravo, bile upućene oboma. Svi, bez reci, uĊoše u stan, a Santal zatvori vrata. „Dragi, stvarno... Dţim je samo hteo da bude ljubazan i odvede me na veĉeru za Dan zahvalnosti. Mislila sam da ćeš ti biti... kod kuće..." Lice joj je bilo napeto od neugodnosti, a njena toboţnja veselost bila je vrlo providna. „Ah, tako. Zbilja ljubazno od njega. MeĊutim, ĉudno da mi ni ti ni on to niste spomenuli." „Ţao mi je, Mark." Dţim ga je hladnokrvno gledao dok su ukoĉeno stajali nasred dnevne sobe. „Ne znam šta bih još mogao da kaţem." Mark-Eduar mu okrenu leĊa. Dţim mu samo dotaĉe rame, i trenutak potom Mark zaĉu kako se zatvaraju ulazna vrata. On se polako okrenu i naĊe licem u lice sa Santal. „Traje li to već dugo?" Ali, Santal samo razrogaĉi oĉi i odmahnu glavom. „Ma, samo sam nekoliko puta s njim veĉerala. Stvarno, nisam ni pomislila da bi ti zbog toga moglo biti krivo." MeĊutim, njemu je bilo jasno da ga uzalud obmanjuje.

„I, šta sada da ti kaţem?" „Da mi opraštaš. A ja tebi obećavam da se to više neće dogoditi." Ona tiho kliznu u njegovo naruĉje i zagrli ga, i on saţe glavu ' oseti njenu svilenu kosu na licu. Oĉi mu zasuziše dok ju je grlio. Znao je da će se to dogoditi opet i opet... i opet. Kimberli se provezla uskim ulicama Sosalita i ušla u mali prolaz koji je vodio prema zalivu. Za trenutak je pogledala na papir na se-dištu do sebe, i uverila se da je na pravom putu. Još jedna krivina, još jedan prolaz, pa šlepa ulica, i eto je na pravom mestu. Napokon CP naĉla г\грЛ пЈс^гчг^! ПГГ~ПЛ~~, ~A U~l„ „L „' 'L. 1__1~~л ', л/pIikllT! 2Г' 285 mom hrizantema, iza koga se skrivala kućica. Pravi dragulj, opisala ju je Dina. I zaista je to i bila, i Kimberli se svide na prvi pogled. Ruku punih paketa, jedva je uspela da pozvoni. Dina zaĉas širom otvori vrata. Bila je odevena u farmerke, ţutu bluzu i debeli crveni dţemper, a na nogama nosila crvene espadrile. Kosa joj je bila podignuta u punĊu, i oĉi su joj se blago smešile prijateljici. „Srećan Boţić, gospoĊo. Tako mi je drago što si došla." Dina raširi ruke i zagrli se c Kim. „Odselila sam se od tebe tek pre dve sedmice, a već me muĉi ĉeţnja za domom." „Ma, kakva ĉeţnja. Ovde ti je divno." Kim uĊe za njom i stade da razgleda. Dina je marljivo ureĊivala kuću; farbala je kuhinju, ĉistila podove. U jednom uglu stajalo je boţiĉno drvce okićeno srebrnim kuglicama i treperavim svećicama. Pod njim su leţala tri paketića, sva naslovljena na Kim. „Stvarno ti se sviĊa?", upita Dina osmehujući se poput devojĉice. rvi put nakon dugo vremena izgledala je srećna i smirena. Za samo nekoliko sedmica uspela je da donekle doĊe sebi. U prednjoj, vrlo sve°J prostoriji bilo je malo nameštaja, ali sve je bilo udobno i sklad0 se uklapalo. Tu se nalazila pletena stolica, sveţe obojena u belo, i J an lepi stari kauĉ k0j{ je rjjna tapacirala svetloplavom tkaninom. sve strane bilo je zasaĊenog cveća i starih boca sa utaknutim cveĆPm l~v . • Uma je na zidove okaĉila neke svoje omiljene slike, a kupila je Prekrasan, bogato izraĊen tepih. Na okviru kamina stajali su bakre-nc', na drvenom stoĉiću za dvoje u dnevnoj sobi mesingani sveć-'' a u sobi je visio i mali bronzani luster. Sama je bila sašila za-°Q ĉipkaste tkanine koju je pronašla u nekom sanduku. Dina se ako uklopila u tu sredinu, kao da je u njoj ţivela već godinama, ljav S?.^Va<^u so^u oblepila je starim oslikanim tapetima ugodne priĉaste boie. Druea soavaća soba, takoĊe malih dimenzija, zja286 Danijela Stil [raj leta 287 pila je prazna, i samo su pored vrata bila smeštena pletena deĉja kolica i jedan konj za ljuljanje. Kim zadivljeno pogleda oko sebe pa se smesti u jednu naslonjaĉu. „Zaljubila sam se u ovu tvoju kućicu, Dina. Smem li da ostanem ovde?"

„Barem godinu dana. Ali, brzo bi našla nekoliko nedostataka. Prvo, voda doĊe i nestane, peći treba barem nedelja dana dok se zagre-je, prozori se teško otvaraju, dimnjak dimi. Ali, meni se ipak sviĊa. Zar nije kao kakva kućica za lutke?" „Upravo tako. Daleko mi se više sviĊa nego moja, koja nema nimalo topline." „Tvoja je otmenija. Ali, meni je ova sasvim dobra", reĉe Dina s takvim zadovoljstvom da niko ne bi poverovao da je samo mesec dana ranije ţivela u palati. „Kafu?", upita ona i Kim potvrdno klimnu glavom. Dina iziĊe i brzo se vrati sa dve šoljice iz kojih se dizala para „I, šta ima novo?", zainteresova se Kim. Ali, slikarski stalak u jednom uglu kuhinje sam je po sebi predstavljao odgovor na njeno pitanje. Dina se bese vratila poslu. „Opet slikam", srećno i ponosno odvrati joj prijateljica. „Kao što i vidim. A šta ćeš s njima?" „Verovatno ću ih prodati. Već sam prodala dve-tri i tako kupila nameštaj, posuĊe i ĉaršave." Tri slike i nefritnobrilijantske naušnice, Ali, to nije spomenula prijateljici. Ma, briga je za naušnice! Sada joj je dete na prvom mestu. Sve ostalo više nije bilo vaţno. Ni najmanje. „Gde ih prodaješ?", upita Kim, imajući nešto na umu, ali Dini to ne promaĉe. ,Za Boga miloga, zašto ne dozvoliš Benu da ti barem prodaje slile? Pa, ne moraš se c njim sresti." Kim ga bese videla tek prošle ledelje. Izgledao je strašno. Bila bi mu najradije izlanula Dininu adresu, ali, znala je da ne srne. Dina mora sama da pronaĊe put kojim će t vratiti njemu. Ako to ikad uspe. Kim je već poĉinjala da sumnja i to. Ĉinilo se kao da je Dina srećnija sama. „Daj, nazovi ga i dogo-tori se za slike." „Ma, ne gnjavi, Kim. Šta bi se time dokazalo? Ne mogu. A ve-lovatno bi i podivljao da ga nazovem i zamolim da mi prodaje slile." „U to sumnjam." Ipak, moţda je Dina bila i u pravu. Više ne pili za nju, i Kim ga razume. Po prećutnom sporazumu, ni on ni ona tiše nisu pominjali Dinu. „A šta je c Markom? Je li ti se javljao?" Dina odmahnu glavom. „Ja sam njega jedanput nazvala, nakon razgovora s mojim advo-latoiiL Pokazao je razumevanje. Neće biti nikakvih problema." „Šta misliš, hoće li se oţeniti onom devojkom?" Dina uzdahnu, pa sa smeškom pogleda prijateljicu. „Moţda. Preselila se k njemu. Ali, mislim..." Smešak joj se po-l*° gasio. „Mislim da smo oboje doţiveli nekakav šok. Toliko toga № se dogodilo ove godine." A moţda Dini nedostaje Mark, pomisli Kim. Po njenom ponašanju reklo bi se da joj zaista nedostaje. Ipak, moţda je to samo stvar «avike. U svakom sluĉaju, prevalila je dugaĉak put. „Otkud znaš da ona devojka ţivi s njim?", zaĉudi se Kim. Baš (1Je oĉekivala da bi Mark to pošteno priznao. »Rekla mi je Margaret, kada sam jednog dana nazvala da je upi-№ kako je. P0 svemu sudeći, ona će raditi kod njih još samo ovog Peseca. pa, to je razumno; Mark zaĉelo ne ţeli da ga išta više pod5чН/агп/-, >гаЦо Л„ r,,; 1rmn*mn icrv^ofVa " 288 Danijela Stil Kraj leta

289 „A ti se toga drţiš?", upita Kim, i Dina klimnu glavom i ponovo se nasmeši. „Nije mi uvek lako, ali, trudim se. Kuća i slikanje stalno me okupiraju. Idućeg meseca ću srediti deĉju sobu. Našla sam izvrstan materijal. I htela bih da za zidove uradim neke zgodne likove iz deĉjih pe-smica. Kimberli se nasmeši. Prijatno su ĉavrljale do pet sati, a onda Dina ustade i upali svetla. „Dobri Boţe, pa mi sedimo u mraku." „Već mi je vreme da idem kući. Ja moram preko mosta. Name-ravaš li nekuda za Boţić?", upita Kim prijateljicu, gotovo sigurna da će dobiti odreĉan odgovor. Dina odmahnu glavom. „Ne ide mi se nikuda ove godine. Biće mi najbolje da ga provedem u boţjem miru... ovde." Kim klimnu glavom, pa primeti s osećanjem krivice: „Ja ću u planine na skijanje. Bi li pošla sa mnom?" Dina se nasmeja i upre prstom u svoj već priliĉno nabrekao trbuh. Uskoro će biti u petom mesecu trudnoće, i sad se to konaĉno jasno videlo. Pod bluzom joj se nazirao okrugao trbušĉić. Ona ga pogladi uz blagi smešak i pogleda Kim. „Ne bih rekla da ću se ove godine mnogo skijati." „Znam, ali bi ipak mogla malo doći." „I smrzavati se? Ne, radije ostajem ovde." „U redu. Ali, ostaviću ti broj. Ako ti ustrebam, samo me nazovi. Dogovoreno?" „Ma, u redu", obeća Dina, pa dohvati darove za Kim i, pos'aSa joj ih u naruĉje, a onda zadovoljno pogleda poklone koje joj рД1а е ljica bese stavila pod jelku. „Srećan ti Boţić, «iila moja. Nadam se da će ovo biti divna godina." Kim sa smeškom pogleda u obiman prijateljiĉin struk i slozi s • Boţić je došao i prošao bez onog sjaja i sveĉanosti minulih godina. Ovog puta nije bilo Pilarinih darova, skupih kućnih haljina koje je ona birala a otac plaćao. Nije bilo francuskih parfema u kristalnim boĉicama, nije bilo brilijantskih minĊuša ni krzna. Kimine darove, ĉetiri na broju, otvorila je Dina u ponoć tog prvog badnjaka koji je provela sama. U poĉetku se plašila tog dana, bojala se samoće, ve-rujući da neće moći da podnese usamljenost i bol. Ipak, nije se ose-ćala usamljenom. A ni naroĉito tuţnom. Doduše, bilo joj je pusto bez Marka i Pilar, jer oni su uvek stvarali boţiĉnu atmosferu. Nedostajali su joj ono sveĉano raspoloţenje i galama, pa šunka, guska ili ćurka, Margaret u kuhinji, i brda kutija pod jelkom. Ĉeznula je za onom uţurbanošću, a ne za bogatstvom, ĉeznula za dragim joj licima u kasnoj noći, Pilarinim mladim i blistavim, i Markovim licem iz davnih dana. Ni jednog ni drugog više nema kraj nje, oba behu nepovratno nestala. Nije joj ni palo na pamet da nazove Marka, da mu ĉuje glas usred noći. Pila je toplu ĉokoladu i sedela pokraj jelke. Ali, jeste joj palo na pamet da zovne Bena. Zaĉelo je u Karmelu, pomisli ona. Je li i on sam? U daljini su prolaznici pevali boţiĉne pjesme. I Dina je zapevu-sila Tihu noć kad se svlaĉila. Nije se više osećala tako umornom kao Prethodnih meseci, i zapravo se nakon dugo vremena poĉela osećati "°'je. Jer, ţivot je sada bio mnogo jednostavniji. Jedina briga su joj b'le finansije, ali se i u tome snašla. Sklopila je ugovor s jednom malom galerijom na Bridţvoteru, da joj prodaje slike. Za svako platno d°bila bi samo po nekoliko stotina dolara, ali, ipak, dovoljno da pla-1 stanarinu i kupi sve potrepštine.

Još joj je ostalo nešto novaca od prodaje nefritnobrilijanskih na-Usnica. A u banĉinom sefu ĉuvala je drago kamenje koje je mogla da Pr°da idućih meseci. Posle poroĊaja, moraće da proda i više toga, a i Mark će joj verovatno nešto morati dati kad se sudski rastave. J)anijda Stil Sa smeškom na licu, Dina se zavuĉe u krevet. „Srećan ti Boţić, detešce moje", reĉe ona pogladivši trbuh, pa leţe na leda i na trenutak pokuša da potisne Pilarinu sliku. Moţda će opet biti djevojĉica. Ali, ovog puta biće potpuno drugaĉije. 3(5, Bilo je devet sati jednog jutra u februaru. Ben je sedeo u kancelariji i razgledao nove reklame. Potom pritisnu zvonce na stolu, i Sali ude u sobu, raku punih papira. Ben je mrko pogleda. „Kako ti se sviĊa ovo, Sali? Odgovara ili ne odgovara?" „Odgovara", odgovori ona s malim oklevanjem, gledajući reklame. „Moţda su samo malo preupadljive." On znaĉajno klimnu glavom i baci ih natrag na sto. „Taĉno to i ja mislim. Nazovi mi Kim Hjuhton. U jedanaest se moram sastati s jednim umetnikom u Sosalitu. Pitaj je moţe li se sastati sa mnom u Sea Urchinu oko dvanaest i petnaest." „U Sosalitu?", upita Sali, i on poluodsutno potvrdi glavom. Ona iziĊe i ponovo se vrati tek oko deset. „Dogovoreno. Doći će u Sea Urchin u dvanaest i trideset. Rekla je da poneseš reklame. Ima još ĉitavu gomilu novih varijanti, pa će i njih doneti." „Dobro." Ben je pogleda, odsutno se smešeći, i uzdahnu. Poslu kao da nije bilo kraja. Ove je zime primio u galeriju ĉetiri nova umet-nika, ali, zapravo, njihove mu se slike nisu sviĊale. Izabrao je najbolje slikare, ali ni oni nisu bili ništa naroĉito; nisu se mogli ni upore-diti sa Dinom Diraš. Ljudi su ga još zapitkivali za nju i on je svima objašnjavao kako se 'povukla'. On još jednom uzdahnu i ponovo se udubi u posao. Još od septembra nastojao je da naĊe zaborav u poslu, i gotovo da je u tome uspeo. Gotovo. Osim kasno uveĉe i rano ujutro. Sada mu je jasno što ona tako strašno tuguje za Pilar. KoliK° je bolno to saznanje da više nikad nećeš dotaknuti ni zagrliti drag biće, razgovarati i smejati se s njim, šaliti se i gledati ga kako se snieKraj leta 291 je! On na trenutak prestane s radom, da odagna te misli. Već se u tome bio izveţbao. Ta, imao je za sobom pet meseci prakse. Taĉno u deset i petnaest izaĊe iz galerije. Tako će imati vremena da se preveze preko mosta, odveze u Sosalito i parkira. Ovaj mu se umetnik barem sviĊao; mladić je imao smisla za boju, izvanredno je obdaren, slike su mu znatno modernije od Dininih, premda ni izdaleka tako dobre. Ben mu još ne bese ponudio saradnju, ali je odluĉio da to konaĉno uĉini. Do sada je mladi slikar izlagao svoje radove u nekoj galeriji kraj koje je stanovao. Bila je to simpatiĉna mala galerija u Sosalitu, s mnoštvom razliĉitih slika. Onde je Ben i uoĉio mladog umetnika. Njegove su slike bile pomešane s ostalim, i dobrim i lošim, i mladić je dobijao za njih bedne pare, najviše stotinu sedamdeset i pet dolara. Ben će odmah podići cenu na dve stotine. I uve-ren je da će te pare i dobiti. Slikar će se zaprepastiti. Tako je i bilo. „Oh, Boţe moj! Kad Marija samo ĉuje za to", oduševljeno će mladi umetnik, srdaĉno se nasmejavši i stegavši Benu ruku. „Boţe moj, moţda ćemo ĉak moći da za promenu nešto i pristojno pojede-mo!" Ben se zadovoljno smešio. Polako su koraĉali prema vratima.

Umetnikov prostran i prozraĉan atelje predstavljao je preureĊenu polovinu jedne nekadašnje staje. Sada je bio okruţen kućama u pseudo-V'ktorijanskom stilu, ali je ipak predstavljao idealno mesto rad. »Ĉujte, šta je s onom devojkom ĉije ste radove drţali prošlog le-te? Onom Dirasovom?" ^ Drţali'. Zanimljiv izbor reci! Ali, Ben nije znao. Niko to ne zna. »vise ne izlaţemo njene slike", odgovori on mirno. Ponovio je to već ko zna koliko puta, »To znam, nego, je li vam poznato ko je izlaţe?" »Niko. Povukla se." Ben je već imao spreman izgovor. Ali, ovog P"ta mladić odmahnu glavom. »Ne bih rpkar. iw 292 Danijela Stil „Sto odsto. Rekla mi je da se povlaĉi kada je odnela slike." Ipak, mladićev pogled ga uznemiri. „Zbog ĉega to pitate?" „Mogao bih se zakleti da sam pre neki dan video jednu njenu sliku kod Seagulla. Znate, to je galerija u kojoj su izloţeni moji radovi. Nisam bio siguran, a nisam imao vremena da pitam, ali, uĉinilo mi se da je njena. Bio je to prekrasan akt. A cena smešno mala." „Koliko?" „Ĉuo sam kad je neko rekao sto šezdeset zelembaća. To je zbilja kriminal! Takva crkavica za takvo delo! Ma, poĊite i uverite se je li to njeno." „Verovatno hoću", reĉe Ben i pogleda na sat. Bilo je tek jedanaest i trideset. Imao je još vremena do ruĉka s Kim. Dva se muškarca rukovaše, izmenivši zahvale i osmehe, a onda Ben sede u auto i malo se prebrzo odveze niz usku ulicu. Parkirao je kola na jednom uglu i uputio se prema galeriji. Nije morao ni da ulazi; još s ulice uoĉio je njenu sliku, izloţenu na istaknutom mestu kraj vrata. Stao je kao prikovan i zagledao se u platno. Stvarno je njeno. Mladić je imao pravo. Neko je vreme stajao u nedoumici šta da radi. Da li da uĊe? Nije se mogao odluĉiti. Već je hteo da se udalji, ali ga je nešto vuklo u galeriju. Morao je prići onoj slici s mrtvom prirodom. Gledao je kada ju je stvarala. Slikala ju je na njihovoj terasi poĉetkom jula. Odjednom se u mislima naĊe usred leta. „Ţelite nešto, gospodine?", javi se zgodna plavuša u sandalama i farmerkama. Nosila je uobiĉajenu odoru i majicu, uši bese ukrasila naušnicama a kosu odostrag vezala koţnom trakom. „Ma, samo gledam ovu sliku", objasni Ben i upre prstom u D1' ninu sliku. „Sto i šezdeset. Slika jedne ovdašnje umetnice." „Ovdašnje? Mislite iz San Franciska?" „Ne. Iz Sosalita." Kraj leta 293 Oĉito je nešto pobrkala, pomisli Ben. Ali, nije imalo smisla da s njom o tome raspravlja. „Imate li još neku njenu sliku?", upita on, uveren da nemaju. Na njegovo iznenaĊenje, devojka potvrdno klimnu glavom. „Imamo, ĉini mi se, još dve." Imali su, u stvari, ĉak tri. Još jednu koju Dina bese naslikala tog leta, i dva njena ranija rada. Cena im je svima bila niska; ni dvesta dolara. „Kako ste ih dobili?" Da nisu bile ukradene? Da je u pitanju bila samo jedna slika, još bi posumnjao da potiĉe od neke njegove mušterije, koja ju je kupila kod njega, pa, zapavši u

škripac, morala da je proda. Mada, to baš nije bilo mnogo verovatno. MeĊutim, budući da imaju toliko njenih slika, ta je mogućnost bila iskljuĉena. Mala je plavuša bila zateĉena njegovim pitanjem. „Dobili smo je u komisionu prodaju od autorke." „Stvarno?", zapanji se sad on. „A zbog ĉega?" „Molim?", upita ga devojka u nedoumici. „Hoću da kaţem, zbog ĉega ih je dala baš vama?" „Pa, naša galerija uţiva veliki ugled", odvrati devojka pomalo negodujući zbog njegove primedbe, ali nastojeći da smeškom prikrije zbunjenost. „Oprostite, nisam to mislio. Samo sam... ma, u stvari, ja poznajem autorku, pa sam se iznenadio kada sam ovde ugledao njene sli-ke- Mislio sam da je otišla... u inostranstvo", izvuĉe se nekako Ben °m malom, jeftinom priĉom. Potom pogleda plavušu, osmehnu se i naglo reĉe: „Nije vaţno. Kupicu ih." „Koju?" Oĉito je lud. Ili drogiran. „Sve." „Sve ĉetiri?" Nije drogiran, lud je. ĉetiri." „Da, ..Ah rlnlara " Kraj leta 295 „U redu. Platiću ĉekom." Plavuša klimnu glavom, pa se udalji. Upravnik galerije na brzinu j'e proverio u Benovoj banci: ĉek je imao pokriće. Posle deset minuta Ben iziĊe, ostavljajući za sobom Dinu i galeriju bogatije za po ĉetiri stotine dolara. Kada je stavio slike u auto, još nije zapravo znao zbog ĉega ih je kupio. Znao je samo da ţeli da ih ima. A i cene su bile sulude. Ništa mu nije bilo jasno. Te ĉetiri slike prodaće u svojoj galeriji i poslati joj mnogo više novca. Ali, kao da ona za to mari! Ma, što to radi!? Ljut sam na sebe, parkirao je auto pred Sea Urchinom, gde je trebalo da ruĉa s Kim. Zbilja je bio sklopio sjajan posao, kupivši sve ĉetiri slike! Kada Dina za to sazna, sigurno će pobesniti. Ipak, u ĉitavoj toj priĉi nešto mu nije davalo mira. Šta im je znaĉilo ono: 'ovdašnja umetnica'? Iz Sosalita? Kim ga je ĉekala za stolom pokraj prozora uţivajući u pogledu na grad s druge strane zaliva. „Smem li da sednem?" Ona se trţe i okrenu prema njemu, a onda se nasmeši. „Na trenutak sam pomislila da je neki Kazano va;" Ben je bio zgodan kao uvek, lepo doteran, odeven u sportski sako, sportske pantalone i prugastu košulju. MeĊutim, u njegovom pogledu Kim smesta ugleda primesu zabrinutosti. „Nemate sreće, gospoĊice Hjuton, Kazanove više nisu u modi. 1» su se svi feminizovali." „Ma daj, daj." „Da popijemo nešto?", upita on, i ona potvrdno klimnu glavom, pa oboje naruĉiše bloodu maru. On pogleda zaliv i oslovi je. „Kim-„Da, znam. One reklame ti se ne sviĊaju. Iskreno, ni meni. Ali. imam nove ideje." On, meĊutim, odmahnu glavom i skrenu poeled nrema moi. „Ma, pusti sad to, iako u stvari imaš pravo. O tome ćemo kasnije. Hteo bih da te pitam nešto drugo." On zaćuta, i Kim ostade da ĉeka, pitajući se šta ga to muĉi. „Pa, pitaj", ohrabri ga ona. Izgledao je tako zabrinut, da bi ga najradije uhvatila za ruku.

„Dina." Kim ostade bez daha. „Jesi li je video?" Ben, meĊutim, samo odmahnu giavom. „Nisam. A ti?" Pošto Kim potvrdi, on nastavi: „Zar joj se nešto dogodilo? Upravo sam našao ĉetiri njene slike tu u jednoj galeriji, pa mi ništa nije jasno. Zašto bi ovde prodavala slike? Znaš pošto su? Sto šezdeset, sto sedamdeset pet. To je ludo, besmisleno. I još onde vele da je ona ovdašnja slikarka. Iz Sosalita. Ne, to stvarno nema nikakva smisla. Ma, šta se to, do Ċavola, dogaĊa?" Kim ga je neko vreme samo ćuteći gledala, ne znajući šta da mu kaţe. Bila se dogovorila s Dinom da će je posetiti tog popodneva, odmah posle ruĉka. Zato je oduševljeno i prihvatila Benov poziv na ruĉak u Sosalitu. Tako je kasnije odmah mogla do prijateljice. Ali, šta da kaţe Benu? I, koliko srne da mu kaţe? ..Kim, molim te, reci mi. Znaš li štogod?", preklinjao ju je dok mu se u pogledu i dalje ĉitala bezmerna zabrinutost. „Moţda je neko od nje kupio te slike, pa ih docnije prodao galeriji." Sad mu ne moţe ništa reći, mora najpre pitati Dinu. Mora. Du-§4)e joj to. A ipak, najradije bi mu sve otkrila, ovog ĉasa. „Ne, neće biti tako. Devojka veli da ih je slikarka sama donela u komisionu prodaju. Ali, zašto? Zašto u takvu galeriju, i to ĉak ova-mo? Da li zato što ţeli da ih proda bez muţevljevog znanja? Je li u nekoj nevolji? Treba li joj gotovina?" Pogledom je preklinjao Kim da mu orlom/™-; 296 Danijela Stil „Oh, Bene, šta da ti kaţem? Mnogo se toga promenilo u Dini-nom ţivotu", uzdahnu Kim zabrinuto. „Ali, oĉito ne toliko da me nazove." „Moţda i hoće. S vremenom. Još je potresena zbog Pilar." Na to Ben nemo klimnu glavom, pa su još neko vreme ćutali. Ben više nije imao ni najmanju ţelju da govore o poslu. Misli su mu se vrtele samo oko Dine. Znao je da joj se nešto dogodilo. Nešto vrlo neugodno. Ponovo je pogledao Kim, tako tuţno da se njoj srce steglo, i još jednom upitao: ,Je li u nekakvoj nevolji?" „S njom je sve u redu, Bene. Stvarno. Mislim da je na neki naĉin prvi put u ţivotu srećna", izlanu se Kim, i istog trena zaţali što nije pregrizla jezik. Dina je bila i srećnija prošlog leta; meĊutim, Kim sada nije znala kako da povuĉe svoje maloĉašnje reci, pa pokuša da se izvuĉe: „Mnogo slika." „I srećna je", primeti Ben, pogledavši put zaliva, pa ponovo Kim. „S njim..." Ne mogavši, meĊutim, više da izdrţi, Kim poĉe polako da odmahuje glavom. „Kako to misliš?", upita je on, uoĉivši njen gest. „On se vratio u Francusku." Dina joj to bese rekla prošlog me-seca. Mark se konaĉno vratio svojoj kući. „Zauvek?", zabezeknu se Ben, i Kim potvrdi nemo klimnuvši glavom. „A ona je ostala?" Kim još jednom nemo potvrdi. Ben ju je sada gledao s oĉajanjem u oĉima. I nije ga zvala. Mark je otišao, a Dina ga nije zvala. On spusti pogled prema ĉaši, i Kim mu tada neţno dotaĉe ruku.

„Pruţi joj šansu, Bene. Mnogo se toga dogodilo. Mislim da će joj biti DOtrebno ioš nekoliko mese.ci dok sve. srp,di n sehi." Kraj leta 297 „I ţivi ovde? U Sosalitu?" Sad mu tek ništa nije bilo jasno. Zašto ne ţivi u svojoj kući? Zar joj je muţ samo tako odmaglio i ostavio je? „Hoćeš da kaţeš da će se rastaviti?" „Upravo to", s dubokim uzdahom odgovori Kim. „Na njegov ili na njen zahtev? Kim, moraš mi to reći. Imam pravo da znam." „Potpuno se slaţem s tobom, Bene. Ali, pokušaj to njoj da kaţeš... Na njen zahtev, ali se. on sloţio. Nije, zapravo, ni imao izbora." „I, kako je sada? PrilagoĊava li se? Je li zdrava?" „Dobro je. Stanuje u lepoj kućici, radi na novim slikama, sprema se...", zausti Kim, ali se na vreme zaustavi. „Za šta se sprema?", upita Ben, opet sav smućen. Kim nikako da se izjasni. „Za ime Isusa, Kim, zar će joj u toj vašljivoj galeriji prirediti izloţbu?", raspali se on. „Kako se samo usuĊuje?" Kim se naglo nasmeje i pogleda ga s veselim sjajem u oĉima. „Znaš šta ću ti reći? Ovo je ĉista ludost. Sedimo nas dvoje ovde i igramo se pitalica o Dini, a njoj si samo ti potreban." Ona izvuĉe naliv-pero iz torbice, nade komadić papira u hrpi reklama, naţvrlja adresu i predade mu je. „Idi. Evo ti adrese." „Sad?", u ĉudu upita on i uze papir iz njene ruke. „Ali, šta ako... ako ne ţeli da me vidi?" »Ţeli. I od sada je sve u tvojim rukama", nasmeje se ona. „A bu-de H izvodila kakve kerefeke, slobodno joj prišij ćušku ili dve." Ben se nasmeši, gledajući je zbunjeno. >A šta ćemo s ruĉkom?", upita on pristojno, ali s jedinom ţeljom: a odmagli što pre i potraţi Dinu. Ni trenutak više nije ţeleo da tu Se°i sa Kim. Razume se, i ona je to znala i samo mu se osmehnu. "Ma, jebeš ruĉak. A o reklamama ćemo nekom drugom prilikom. Odlazi." "en se naţe. nnlinhi \e. i ĉvrsto ini steţe ramena. 298 Danijela Stil „Jednog dana ću ti zahvaliti za ovo, Kim Hjuton. Ali, ovog trena..." On se konaĉno nasmeši. „Ovog trena moiam podbrusiti pete. Reci mi da li da srušim vrata ili uletim kroz dimnjak?" „Razbij prozor stolicom. To uvek pali." I dalje sa smeškom na licu, Ben uĊe u auto, i pet minuta kasnije već se našao u slepoj ulici. Proverivši adresu na papiriću, on pogleda kuću zaklonjenu ţbunovima hrizantema i ograĊenu ogradom od kolaca. To je. Ko zna je li kod kuće? Moţda i nije. Obuze ga silna teskoba. Šta će joj reći? A ako joj ne bude drago što je došao? Pa, zar bi se mogla tako ponašati? Svi njegovi snovi pali bi u vodu. Ne, to on ne bi podneo. Ben iziĊe iz kola i polako priĊe vratima. Unutra se neko micao, i s radija je tiho dopirao dţez. On pozvoni, pa pokuca. Brţe no što je oĉekivao, Dina se javi iz zadnjeg dela kuće: „Zdravo, Kim, otvoreno je." Ben već htede da dovikne da nije Kim, ali se predomisli. Bolje da ne zna ko je, sve dok ne uĊe unutra, dok je ne vidi, makar jedanput, pa i samo na tren. Barem još jedanput. On gurnu vrata rukom i uĊe u svetio malo predsoblje. Nije bilo nikoga.

„Jesi li ušla?", doviknu Dina iz zadnje sobe. „Evo, kreĉim drugu spavaću sobu. Eto me odmah." Ĉuvši joj ponovo glas, nakon pet meseci, telom mu prostruja ffli-lina. Kao ukopan stajao je na mestu i ĉekao je. Hteo je da joj nešto dobaci, ali nije mogao. Nije imao snage. „Kim, jesi li to ti?", opet se javi Dina. Ovog puta Ben je morao da progovori. Nije hteo da je uplaši. „Nije, Dina. Nije Kim." Zavlada tišina, a onda nešto tresne na pod. Ben je i dalje stajao, nepokretan i nem, i ĉekao. Ali, nije se pojavljivala. Ništa se nije ĉulo. Vladala je mukla tišina. A onda on, p°' Kraj leta 299 Tek nekoliko koraka, i već se našao na vratima male spavaće soI be. „Dina", izusti Ben. Stajala je onde i jednom rukom drţala se za deĉju korpicu, naslonjenu uz neobojen zid. Pogled mu se zalepi za nju i on ne mogade da obuzda smešak. „Zao mi je, ja..." A onda, dok su joj se oĉi širile a brada drhtala, Ben joj ugleda trbuh. „Boţe moj, ti si... Dina..." Nije bio u stanju da je išta dalje pita, ostao je bez reci. Kako i kad? I, ĉije je? A onda, ne mareći ĉije je, hitro joj priĊe i privuĉe je u naruĉje. Zato je, dakle, prodavala slike, zato je sama. „Naše je, zar ne?", upita on, i ona potvrdno klimnu glavom, dok su joj suze tekle po njegovom ramenu. Ĉvrsto ju je drţao u naruĉju. „Zašto mi nisi rekla? Zašto me nisi nazvala?" On je odmace od sebe, taman toliko da joj mogne videti lice. Smešila se. „Nisam mogla. Pa, ja sam tebe napustila. Nisam ti se tek tako mogla vratiti. Mislila sam da ću moţda... kada se dete..." „Ti si luda, ali ja te volim. Zašto tek kada se dete rodi? Ţelim da budem s tobom onda, ţelim... on, Dina, pa, naše je!" Izvan sebe od sreće, Ben je ponovo privuĉe, uz smeh i suze. „Dobro, kako si me našao?", htela je da zna Dina, smejući se i grleći ga i šmrcajući. Ben nije odgovarao, a njoj je bilo jasno. „Kim?" „Moţda. Ili, moţda, ona grozna mala galerija u kojoj se prodaju tvoje slike. Dina, kako si mogla..." Glas mu se prekide, a ona se na-smeši. „Morala sam." „Više nećeš." „Videćemo." »Sta, zar ti je Seagull bolji od mene?", u šali će Ben, smejući se 1 sam tom poreĊenju, ali Dina odluĉno odmahnu glavom. »Ipak sam uspela da sve sama sredim. I da ostanem nezavisna. 300 Danijela Stil „Da, znam. Znaĉi da si divna i da te ja oboţavani. Razvodiš li se?" Drţao ju je u naruĉju i neţno joj milovao trbuh. U to se dete ritnu, i on odskoĉi. „Je li to dete?" Dina klimnu glavom, i njemu se oĉi zablistaše od suza. „Da, i razvodim se. Biće sve gotovo u maju", potvrdi Dina. „A dete? „Rodice se u aprilu." „U tom sluĉaju, ti luda, nezavisna, mahnita ţeno, mi ćemo privesti stvar kraju u maju."

„Šta to imaš na umu?" „Upravo ono što misliš." On se stade ogledati po sobi, pa vragolasto dodade: „I, spremajte stvari, gospoĊo, vodim vas kući." „Sada? Pa još nisam okreĉila deĉju sobu. I..." „I ništa, draga moja, vodim te kući." „Baš sada?", upita Dina, odloţi ĉetku i nasmeši se. „Ovog trena", odgovori joj Ben, privuĉe je sebi i poljubi svom ĉeţnjom što se bese nagomilala u proteklih pet meseci. „Dina, više nikad neću da budem bez tebe. Nikad. Shvataš?" Ona samo klimnu glavom, osmehnu se i poljubi ga, a on joj pomazi stomak. BELEŠKA O PISCU Danijela Stil je jedan od najvećih svetskih autora poznatih bestselera, prodatih u preko 430 miliona primeraka širom sveta. Napisala je preko 50 bestselera i još od 1981. godine nalazi se na samom vrhu liste naj-prodavanijih autora Njujork tajmsa. Više od polovine njenih romana do-ţivelo je uspešnu ekranizaciju, a svaka od njih dobila je visoke kritike, ukljuĉujući i dve nominacije za Zlatni globus. Uz svoju opsesiju pisanjem, Danijela poseduje i filantropska interesovanja. Osnovala je i vodi dve fondacije koje fmansiraju humanitarne organizacije radi pomoći deci s mentalnim oboljenjima i zlostavljanoj deci. Obrazovanje je stekla u Njujorku i Evropi i svoju profesionalnu pozadinu pronašla u marketingu, ali je brzo prešla na spisateljsku karijeru i od tada je u toj oblasti jedna od najuspešnijih. Prvu knjigu je napisala u 20. godini. Ĉesto radi na pet knjiga istovremeno istraţujući razliĉite ţivotne priĉe. Dešava se da se dve do tri godine posveti samo jednom naslovu. Danijela Stil poseduje strastveno interesovanje za blagostanje i dobrobit dece, pogotovo one ugroţene. Podigla je mnogoĉlanu porodicu, Ца je i dalje okupira, ĉini srećnom i predstavlja izvor njene inspiracije bez obzira na njena mnogobrojna interesovanja. Godine 2003, Danijela °tvara umetniĉku galeriju u San Francisku izlaţući skulpture i slike po-pularnih umetnika. Ona je pasionirani kolekcionar umetnina, pogotovo dela mladih umetnika. Porodica, deca i mladi ljudi ĉine fokus u njenom ţivotu. Ona se ba-У! temama koje se tiĉu najteţih ţivotnih situacija i upravo taj momenat C1ni njene knjige univerzalnim i dotiĉe mnoge ljude. Danijela Stil KRAJ LETA Izdaju ПОЛНТН1О, Новине и магазини д.о.о. NARODNA KNJIGA 2006. Direktor Sneţana Mijović Lektor-korektor Ana Peković Plasman 011/848-70-31, 848-70-34, 848-70-35 Štampa NARODNA KNJIGA CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.111(73)-31 СТИЛ, Данијела

Kraj leta / Danijela Stil ; [prevod Mirjana Ţivković]. - Beograd : Политика : Narodna knjiga, 2006 (Beograd : Narodna knjiga). - 303 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Bestseler ; knj. br. 1124) Prevod dela: Summer's End / Danielle Steel. - Beleška o piscu: str. 301. ISBN 86-3312647-8 (NK) COBISS.SR-ID 128467980 NOVO! NOVfo! NOVO! NOVO! BIBLIOTEKA DVADESETPRVO KOLO POJEDINAĈNA CENA - 200,00 dinara DŢEJN OSTIN 121. Dţejn Ostin MENSFILDPARK1 DŢEJN OSTIN 122. Dţejn Ostin MENSFILD PARK 2 DANIJELA STIL 123. Danijela Stil KRAJ LETA i ABCUBISTVA !24- Agata Kristi ABCUBISTVA 125. Artur Šnicer POVRATAK 17 i rj A M/~V\/T? DŢOZEF KONRAD "FREjASA SEDAM OSTRVA 126. Dţozef Konrad FREJASA 1 DO SADA OBJAVLJENO ^^^^И ®a к@ш ii Anata KHsti 57. Mir Jam MALA Cl IDDI IP A 72. Majki Koneli CRNI LED U , 5ШШ GOSPODIN ^™^™^ 28. Harold Robins 43. MS""1 i\neu TAJNI NEPRIJATELJ SUrnUUA 58. Nada Marinković Hi, ВШШ 1 Danijela Stil KVIN MAGNAT 44, Harold Robins DODIR 73. D. H. Lorens POLJUBAC 16. Robert Ladlam 29. Hening Mankel PIRANE 59. Danijela Stil DEV1CA 1 2. 3. Frederik Forsajt OSVETNIK Patriša Skanlan FRANĈESKINA KASANDRIN SPORAZUM 17. Holi Pejn DEVIĈANSKI UBICE BEZ LICA 30. Ţorţet Hejer VENIŠA 45. Mir Jam U SLOVENAĈKIM GORAMA 46. Danijela Stil DRAGULJI 60. Dţejms Paterson KUĆA NA CIGANIN 74. Agata Kristi ZAVESA 75. Ţorţet Hejer ZABAVA ĈVOR (8 K(6)IL(fJ) OTKUCAJ SRCA JEZERU REGENTOVO 4_ Anita Nair 18. Ţilber Ader чУо а^л^/^л^Ј 47. Dţejms DOBA Milila nali KUPE ZA DAME SANJARI 31. Nikolas Sparks Paterson UH. ВШШ 76. Nada Marinković 5. Dţonstsn BELEŢNICA DOK VETAR DUVA 61. Agata Kristi SLUĈAJ Кб!бГГПЗП 4k 5ШШ 32. Mir-Jam 48. Sidnl Šeldon UBISTVO JE 77. Danijela Stil

KRV l MESO 19. Danijela Stil RANJENI ORAO BOJIŠ LI SE MRAKA LAKO LJUBAVNI SUSRETI 6. Majki LI Vest AMERIĈKA PITA DUG PUT KUĆI 20. Agata Kristi Ml II TA 33. Danijela Stil NESAVLADIVE SILE i, ТОШ 49. Nora 0. Keler 62. Mir Jam OTMICA MUŠKARCA 78. Dţej Ostin GORDOST 1 PREDRASUDA § шв)Ш(б) NULTA 34. Agata Kristi ŢENA ZA 63. Danijela Stil A iT'Vi^lti'i^ TAĈKA PAUKOVA MREŢA UTEHU ZOJA UH. ВШШ 7. Agata Kristi TREĆA DEVOJKA 21. Eva Heler SA DRUGIM ĆE 35. Beri Ansvort PESME KRALJEVA 50. Mir Jam SAMAC U 64. Dejvid Baldaĉi SVAKO DOBRO 79. Danijela Stil OBEĆANJE STRASTI 8. 9. Sidni Šeldon NEBO PADA Oţenit Volak SVE BITI BOLJE 22. Sidni Šeldon 36. Alls Sebold SREĆNICA BRAKU 51. Danijela Stil VENĈANJE 65. GospoĊa De Lafajet PRINCEZA 80. Nada Marinković LUDI JAHAĈI 81. Agata Kristi ŠARAJ PAKLENI H ВШУО) 52. Meri Higins DE KLEV SERVIS ZA ĈAJ 10. Dţejms Paterson PLANOVI t/ 4 iJTVis/lii'ii' Klark 66. Dţejms Paterson „ARLEK1N" KUĆA NA 23. Dţejms 37. Agata Kristi PRAVI SE DA TREĆI STEPEN 82. Mir-Jam PLAŢI Gripando MISTERIJA JE NE NEPOBEDIVO SRCE 1 11. Dţejn Grin VAN SUMNJE SEDAM PRIMEĆUJEŠ HI. ВШШ 83. Mir-Jam ISTINITE PRIĈE 24. Dţenifer Vajner BROJĈANIKA 53. Agata Kristi 67. Danijela Stil NEPOBEDIVO SRCE 2 12. Harold Robins DOBRI U 38. Harold Robins HOTEL USAMLJENI 84. D. H. Lorens OGANJ KREVETU GRAD GREHA BERTRAM ORAO PREKRŠILAC STRASTI s ft?(fil!l (гћ 39. Dejvid Baldaĉi 54. Oţejn Ostin 68. Nikolas Sparks <1 (i* 1>?(Г^ГО ffl\ & ВШШ <У. IfyXUVJI^xyJ 25. Dejvid Baldaĉi JEDNOSTAVNA ISTINA RAZUMI OSEĆAJNOST VENĈANJE 69. Mir-Jam U !§» 1{\(8)1Уа) 85. Agata Kristi 13. Danijela Stil DELIĆ SEKUNDE GREH HERKULOVI ZADACI PUTOVANJE 26. Danijela Stil 40. Danijela Stil »®. 6ШШ NJENE MAME 86. D. H. Lorens 14. Meri Higins SUTON U SEN TATICA 5S- F. S. Ficdţerald 70. Nada Marinković SINOVI 1 Klark TROPEU 41. Ţorţet Hejer LEPII NESTAJANJE LJUBAVNICI 1 PONOVNI SUSRET 27. Agata Kristi SJAJNA SOFIJA PROKLETI 71. Agata Kristi 87. D. H. Lorens

15. Agata Kristi UBISTVO RODŢERA 42. Dţon Grišam 56- Agata Kristi KO TALAS SINOVI l 88. Nada Marinković GODIŠNJA DOBA 89. Mir-Jam ĈASNA REĈ MUŠKARCA 90. Danijela Stil PET DANA U PARIZU Ud. 6ШШ 91. Stendal KARTUZIJANSKI MANASTIR U PARMI 1 92. Stensal KARTUZIJANSKI MANASTIR U PARMI 2 93 Nada Marinković INCEST 94. Agata Kristi LORD EDŢVER UMIRE 95. Mir-Jam PRVI SNEG 96. Šarlot Bronte PROFESOR 97. Mir Jam TO JE BILO JEDNE NOĆ NA JADRANU 1 98. Mir Jam TO JE BILO JEONE NOĆ NA JADRANU 2 99. Agata Kristi NEOĈEKIVANI GOST 100. Danijela Stil TAJNE 101. Dţejn Ostin NORTENGERSKA OPATIJA 102. Pjer Bule MOST NA RECI KVAJ 103. Danijela Stil LJUBAV 104, D. H. Lorens BELI PAUN 1 105. D. H. Lorens BELI PAUN 2 106. Agata Kristi MAĈKA MEĐU GOLUBOVIMA 107. Mir Jam SVE ONE VOLE LJUBAV 108. Dafni Di Morije MOJA ROĐAKA HANELO 109. Agata Kristi 1, 2, CIPELA SE RASPALA 110. Mir-Jam DAMA U PLAVOM 111. D. H. Lorens DUGA 1 112. D. H. Lorens DUGA 2 113. Dafne Di Morije REBEKA 1 114. Dafne Dl Morije REBEKA 2 1РШТОШСА = Ovim neopozivo naruĉujem knjigu pod rednim brojem Ime i prezime Adresa i broj telefona ukoiiKo ste Clan tuuba upišite i Droj Ĉlanske karte Knjige moţete naruĉiti putem telefona 011/3227-426, 848-70-35 ili putem mejla alfankkl@eunet.yu i alfankkl@verat.net Klub ĉitalaca KNJIGA I MI, Beograd, Safarikova 11, Batajnićki put 293