Etimolo{ki re~nik srpskog jezika Sveska 2: BA–BD

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS
CLASSE DE LANGUE ET DE LITTERATURE
COMISSION POUR LE DICTIONNAIRE ETYMOLOGIQUE

INSTITUT DE LA LANGUE SERBE DE L’ACADEMIE
SECTION D’ETYMOLOGIE

DICTIONNAIRE ETYMOLOGIQUE DE LA LANGUE SERBE
Fonde par ªPAVLE IVI], membre de l’Academie Dirige par ALEKSANDAR LOMA, membre correspondent de l’Academie

Fascicule 2: BA–BD
par Marta Bjeleti}, Maja \oki}, Aleksandar Loma, Sne`ana Petrovi}, Jasna Vlaji}-Popovi} et Marija Vu~kovi} Redacteur ALEKSANDAR LOMA

Belgrade 2006

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI
ODEQEWE JEZIKA I KWI@EVNOSTI
ODBOR ZA ETIMOLO[KI RE^NIK

INSTITUT ZA SRPSKI JEZIK SANU
ETIMOLO[KI ODSEK

ETIMOLO[KI RE^NIK SRPSKOG JEZIKA
Osniva~ akademik ªPAVLE IVI] Urednik dopisni ~lan ALEKSANDAR LOMA

Sveska 2: BA–BD
Izradili Marta Bjeleti}, Jasna Vlaji}-Popovi}, Marija Vu~kovi}, Maja \oki}, Aleksandar Loma i Sne`ana Petrovi}

uredio ALEKSANDAR LOMA

Beograd 2006

YU ISBN 86-82873-11-7; 86-82873-03-6 UDK 808 Urednik sveske: ALEKSANDAR LOMA Autori: Marta Bjeleti} (M. B.) Jasna Vlaji}-Popovi} (J. V.-P.) Marija Vu~kovi} (M. V.) Maja \oki} (M. \.) Aleksandar Loma (A. L.) Sne`ana Petrovi} (S. P.) U izradi Druge sveske ERSJ sara|ivali su: docent dr Vawa Stani{i}, kao konsultant za albanolo{ka pitawa Jelena Jankovi}, na sre|ivawu kartoteke i korektorskim poslovima Recenzenti: prof. dr Aleksandar Loma, dopisni ~lan SANU prof. dr Mato Pi`urica Tira`: 1000 primeraka Izdavawe ove kwige finansijski je pomoglo Ministarstvo za nauku i za{titu `ivotne sredine Republike Srbije Izdaju: Srpska akademija nauka i umetnosti Institut za srpski jezik SANU

Kompjuterski prelom: Davor Pal~i} Likovno re{ewe korica: Rastko ]iri} [tampa: ^igoja {tampa, Beograd

IZVORI I LITERATURA
(DOPUNE)

^asopisi
Bratstvo — Bratstvo, Beograd. GlSND — Glasnik Skopskog nau~nog dru{tva, Skopqe. IIBEz — IzvesØià na InsØiØuØa za bãlgarski ezik, Sofià. PGl — Policijski glasnik, Beograd. SE — SãøosØaviØelno ezikoznanie, Sofià. SOE — SØudii z onomasØiki Øa eØimologii, Kiiv.

*
Filologija — Filologija, Zagreb. GjA — Gjurmime Albanologjike. Albanolo{ka istra`ivanja, Pri{tina. Godi{njak CBI — Godi{njak Centra za balkanolo{ka ispitivanja, Sarajevo. KZ — Zeitschrift fur vergleichende Sprachforschung auf dem Gebiete der indogermanischen Sprachen, docnije Historische Sprachforschung, Gottingen. OJ — Onomastica Jugoslavica, Zagreb. Romani Studies — Romani Studies. SEB — Studia etymologica Brunensia, Praha. SOF — Sudostforschungen, Munchen. Studia Slavica — Studia Slavica Academiae Scientiarum Hungaricae, Budapest.

Izvori
Andri} = D. Andri}: Re~nik `argona. Dvosmerni re~nik srpskog `argona, Beograd 20052 (v. ERSJ 1:13). Gagovi} — S. Gagovi}: Iz leksike Pive (selo Bezuje), SDZb 51/2004, 1–313. Dalmacija — S. Dalmacija: Rje~nik govora Potkozarja, Bawa Luka 2004. @ugi} — R. @ugi}: Re~nik govora jablani~kog kraja, Beograd 2005. (SDZb 52). Zlatkovi} IV — D. Zlatkovi}: Gladno grne. Anegdotska i druga kazivawa iz pirotskog kraja, Pirot 2003. (re~nik 279–306). Zlatkovi} V — D. Zlatkovi}: Duma, Pirot 20042. (re~nik 99–118). Jovanovi} V. — V. Jovanovi}: Re~nik sela Kamenice kod Ni{a, SDZb 51/2004, 313–688. Jovi~i} — M. Jovi~i}: Kraji{ki rije~nik, osobenice una~ke (uz stogodi{wicu trajawa imena Drvara), Beograd 2003.

Pichler: Prilozi poznavanju narodnih imena biljaka u Hercegovini. Ro`aje 2003. 89–114. von Obschelwiz-a iz 1718). Franfurt am Main. etc. Gei}/Slade-[ilovi} I–IV — D. Radi{i} — T. Kangrga: Re~nik srpskohrvatskog i nema~kog jezika. Petrovi} V. Radevi}. . prir. Rajkovi} Ko`eqac: Timo~ke poslovice. reprint 1975. Wien 1978. Koschat — H. Pi{korec: Deutsches Lehngut in der kajkavisch-kroatischen Mundart von \ur|evec in Kroatien. M. Kalsbeek: The ^akavian Dialect of Orbani}i near @minj in Istria. Beograd 1846. vi{i nau~ni saradnik Istorijskog instituta SANU. Zagreb 1908–1922. Beograd. Mostar 1905. Risti}/Kangrga 1928 — S. Kezi}: Glosar kuhinjske i kulinarske terminologije romanskog podrijetla u splitskome dijalektu. 19942. (Studies in Slavic and General Linguistics 25). Koschat: Die ~akavische Mundart von Baumgarten im Burgenland. Jedanaesti godi{nji izvje{taj Velike gimnazije u Mostaru 1904/5 god. [imunkovi}/Kezi} — Lj. I ^R 1988/2. (Kulturna istorija Svrqiga 3). Split 2004. Drugi deo: srpskohrvatsko-nema~ki. Radi{i}: Ri~nik spliskog govora. 91–105. E. Gei}. Ma`urani} — V. Tradicionalne srpske takmi~arske de~ije igre u Tovari{evu (Ba~ka). 1997. Svrqig 2005. Slade-[ilovi}: Gra|a za diferencijalni rje~nik trogirskoga cakavskog govora od polovice XIX do polovice XX stolje}a. Lipovac-Radulovi} II — V. Rajkovi} — Q. Pi{korec — V.6 Izvori i literatura Joci} — D. Langer. F. (Schriften zur deutschen Sprache in Osterreich 22). Miqkovi}. IV ^R 1990/2. Had`i}: Ro`ajski rje~nik (Gra|a za diferencijalni rje~nik narodnog govora ro`ajskog kraja). Joci}: Sto~arska leksika sela Lozana. Petrovi}: Essekerish. Novi Sad 1997. III ^R 1990/1. Krel: De~ije igre. Langer — J. Wien 2001.. * Finka/[ojat = Finka/[ojat 1973 (up. Langer: Serbien unter kaiserlichen Regierung. 149–175 (up. izreke i zagonetke. Had`i} — I. II ^R 1989/1. J. Pichler — A. Beograd. slu`beni list Kne`evine/Kraqevine Srbije. Krel 2005 — A. Beograd. Ni{ 1989. (u prilogu karta Srbije O. Gavrilovi}. RGSS — Re~nik geografijsko-statisti~ni Srbije. — V. [imunkovi}. M. Das Osijeker Deutsch. 91–101. ERSJ 1:18). Risti}. Obschelwiz v. M. Lipovac-Radulovi}: Romanizmi u Crnoj Gori: Budva i Pa{trovi}i. ERSJ 1:18). SN — Srbske novine. Amsterdam/Atlanta 1998. — dr Ema Miqkovi}. Wien 1889. Split 2003. Kalsbeek — J. sastavio J. Ma`urani}: Prinosi za hrvatski pravno-povijestni rje~nik.

Beograd. balkano-karpatskoè) zoná. Bjeleti}: Iskovrnuti glagoli.Izvori i literatura 7 Literatura. . Bojani} 1975 — D. ZaimsØvovanià iz uralâskih. Loma 2003 — A. OP 16. Bjeleti} 2006 — M. Ivi}. -ine — pregled tipova i problemi klasifikacije. Zirojevi} 1974 — O. Bojani} 1986 — D. D. Leksika tajnih jezika u Etimolo{kom re~niku srpskog jezika. N. u: Istorija srpskoga naroda II. Loma: Srpskohrvatska geografska imena na -ina. Vlaji}-Popovi}: Jedan semanti~ki pomak kod onomatopejskih i ekspresivnih glagola: œudaratiŒ ¢ œjestiŒ. 1–26. P. NSSUVD 35/1. Moskva. OLA 1980. JF 61. Erdeqanovi}: Stara Crna Gora. Klepikova: K probleme stratifikacii romanskih zaimstvovaniè v leksike àzákov balkanskoè (resp. Moskva/Novosibirsk. V. DH — P. Zirojevi}: Tursko vojno ure|ewe u Srbiji (1459–1683). Beograd. Ivi}: Kwi`evni i narodni jezik u Srba. M. Vu~kovi}: Iz leksike tajnih govora. Klepikova 1982 — G. ÅSTÀ = Sevortàn (v. semantika. Vu~kovi} 2006 — M. Beograd. Ja}imovi}. Ivi} 1982 — P. V. NJ 37 (u {tampi). Boàni~-Luka~: Vidin i vidinskiàm sand`ak nrez 15–16. P. Klepikova: Slavànskaà nasmu{eskaà merminologià. Loma 1997 — A. Novi Sad 1976.Œ — derivacija. Ivanov/Toporov 1974 — V. Breneselovi}: Baraba — od nadimka do evropskog dijalektizma. Anikin: ÅØimologi~eskiè slovarâ russkih dialekØov Sibiri. ERSJ 1:23). Ja}imovi}/Petrovi} 2003 — M. Novosibirsk. Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata (na srpskom i hrvatskom jezi~kom materijalu). E. Vidoeski 1962 — B. reprint Beograd 1978. 125–132. Ra|evina u pro{losti. Ivanov. Moskva. 56–86. Vlaji}-Popovi}: Leksi~ka porodica batati / botati / butati œudarati i sl. alØaèskih i øaleoaziaØskih àzákov. Krupaw. mn. 2-e izdanie ispravlennoe i dopolnennoe. 131–184. E. Vlaji}-Popovi} 2005 — J. Etni~ka pro{lost i formirawe crnogorskih plemena. Vidoeski: Kumanovskiot govor. etimologija. Skopje. Bojani}: Krupaw i Ra|evina u XVI i XVII veku. Klepikova 1974 — G. 57–93. Anikin 2005 — A. Grkovi}: De~anske hrisovuqe. Anikin: Onám slovarà leksi~eskih balmizmov v russkom àzáke. 1–16. Beograd. priru~nici Anikin 2000 — A. Vlaji}-Popovi} 1993 — J. NSSUVD 21/2. vek. Loma: Starosrpsko vâsâ œseloŒ i wegovi tragovi u toponimiji. Erdeqanovi} 1926 — J. 461–472. Breneselovi} 2006 — L. OP 13. SEZb 39. Sofià. Toporov: Issledovanià v oblasmi slavànskih drevnosmeè. Petrovi}: Onomastika Ka~era.

nauk. Toporov: Horv. [ulâga~: Psl. bagqa). 1–119. [abanovi}: Turski izvori za istoriju Beograda. Ahtarov. Titograd. I. Beograd. dopãlneni i redaktirani ot B. baga. JF 54. 108–127.-serbsk. Kiiv. . I. [abanovi} 1964 — H. A. 92–93. baglama. P. sloven. OP 3/1982. Pe{ikan: Stara imena iz Doweg Podrimqa. ÅØnolingvisØi~eskiè slovarâ. 101–181. Àva{ev. Novi Sad. batriti. Mihajlovi} 1982-1984 — V. Radenkovi}: Narodna bajawa kod ju`nih Slovena. Milutinovi}/Vasiqevi} — S. [ipka: Opscene re~i u srpskom jeziku. NJ 31/1–5. 107–120.i nekim wihovim derivatima. Skok 1939 — P. S. EkaØerinburg 2001–. 1–120. 497-504. Milutinovi}. Sofià 1939. GlEM 17. 159–171. [krivani} 1959 — G. M. seminaru. Beograd. Halimi 1954 — K. Moskva 1995–. Moskva. Petrovi} 1998 — S. Vojvodina 1. kw. Sanktpeterburgã 1893. JF 19/1951–1952. Radenkovi} 1996 — Q. [ulâga~ 1996 — V. 1–135 (121–255). v slavànskoè perspektive. Pe{ikan 1986 — M. SlDrev — Slavànskie drevnosØi. Bawa{i na Balkanu — identitet etni~ke zajednice. baga œoboqewe zglobova kod kowa i qudiŒ i srodne re~i. Beograd / Novi Sad 1999. Petrovi}: Etimolo{ke bele{ke (sh. Godi{wak Me|uop{tinskog istorijskog arhiva 22. øod redakcieè N. Vasiqevi}: Topografsko-istorijski re~nik Podriwa. Popovi}: O slovenskim korenima *bob. Mihajlovi}: Posrbice od Orfelina do Vuka1–2. Halimi: Arbana{ke re~i u na{im tajnim jezicima. I. Merkulova 1967 — V. Popovi} 1952 — I. Radlov — V. 137–140. Petrovi}: Sh. batriti i pod. 1 — Katastarski popisi Beograda i okoline 1476–1566. sv. D. Rastorgueva/Ådelâman — V. I. Miloradovi} 2005 — S. V. Zbornik u ~ast Petru Skoku o stotoj obljetnici ro|enja. Beograd. Davidov i A. Merkulova: O~erki no russkoè narodnoè nomenklamure rasmeniè. SGRS — Slovarâ govorov Russkogo Severa. TolsØogo. [abac 1988. Moskva 2000–.8 Izvori i literatura MBBR — Mameriali za bãlgarski bomani~en re~nik.i *pop. sãbrani ot B. [krivani}: Imenik geografskih naziva sredwovekovne Zete. 4/1983. Pe{ikan: Zetsko-humsko-ra{ka imena na po~etku turskoga doba. bage. Miloradovi}: Skica za etnodijalektolo{ka istra`ivawa podjuhorskih pomoravskih sela — Tre{wevica. 75–90. Zagreb. 175–185. Toporov 1985 — V. OnomasØika shidnih slov’àn — Tezi don. *bãlvanã / *Bãlvanã (etimologi~niè aspekt). OP 7. Novi Sad 1939. Petrovi} 1996 — S. Radlov: Onám slovarà märkskih nare~iè I–IV. Rastorgueva. [ipka — D. 5/1984. Skok: Toponomastika Vojvodine. Pe{ikan ZHRI — M. Ådelâman: Åmimologi~eskiè slovarâ iranskih àzákov. 1–182 (257–438).

Borys: Dijalektolo{ki rje~nici kao izvor za prou~avanje najstarijeg sloja doma}ega hrvatskoga ili srpskoga leksika. EWU — Etymologisches Worterbuch des Ungarischen I–II. Clauson: An etymological Dictionary of pre-thirteenth century Turkish. Oxford 1972. CD. DESF — Dizionario etimologico storico friulano I (A–Ca). Bezlaj: Etimolo{ki slovar slovenskega jezika. Borys 1989 — W. LB 26/4. Budapest 1993–1994. Teil II: Worterbuch der albanischen Turzismen. Horn: Grundriss der neupersischen Etymologie. Delamarre — X. navo|eno po srp. Demiraj: Albanische Etymologien. Feist. Poskusni zvezek. Strassburg 1893. Deteli}: Gradovi u hri{}anskoj i muslimanskoj epici. Clauson — G. prevodu. Dukova 1984 — U. Une approche linguistique du vieux-celtique continental. Budziszewska 1983 — W. Detschew: Die thrakischen Sprachreste.s. Zbornik Konstantina Jire~eka II. Barcelona 1980–1991. Kiparsky: Die gemeinslavischen Lehnworter aus dem Germanischen. von Wartburg: Dictionnaire etymologique de la langue franüaise. Lehmann — W. Boretzky 1976 — N. Paris 1950. Detschew 1957 — D. Dukova: Die Bezeichnungen der Damonen im Bulgarischen. Ljubljana 1963. Deteli} 2004 — M. Coromines: Diccionari etimologic i complementari de la llengua catalana I–IX. Horn — P. Helsinki. Dukova: Die Bezeichnungen der Damonen im Bulgarischen. XLVIII. Wiesbaden. Leiden 1986. P. Beograd. 15–31. LB 27/2. Bd. Boretzky: Der turkische Einfluss auf das Albanische. Budziszewska: Sáownik baákanizmow w dialektach Macedonii Egejskiej. Demiraj 1997 — B. Based on the third edition of Vergleichendes Worterbuch der Gotischen Sprache by S. Bloch/Wartburg — O. L. Balkanolo{ki institut SANU. Paris 2001. 5–50. Dukova 1983 — U. Wien 1901. Benkí. Gj. 42). kw. Denkschriften der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften in Wien. 1903. Hrg. W. Shkurtaj: Dialektologjia. Untersuchungen zum albanischen Erbwortschatz. Amsterdam/Atlanta (Leiden Studies in Indo-European 7). Jire~ek 1904 — C. Gjinari/Shkurtaj — J. . Coromines — J. Lehmann: A Gothic etymological dictionary. Kiss — L. HDZb 8. Kiparsky 1934 — V. Beograd 1962. Tirane 2003. XLIX. Wien. 5–46. (Posebna izdawa SANU CCCLVI. 1904. Krakow 2005. Udine 1984. Philosophisch-historische Classe. Budapest 1980. Gjinari. Delamarre: Dictionnaire de la langue gauloise. Bloch. Kiss: Foldrajzi nevek etimologiai szotara. Warszawa. Borys — W. Odeqewe dru{tvenih nauka n. Borys: Sáownik etymologiczny jezyka polskiego. Jire~ek: Die Romanen in den Stadten Dalmatiens wahrend des Mittelalters.Izvori i literatura 9 * Bezlaj PZ — F.

Die Wurzeln und ihre Primarstammbildungen. Puscariu: Die rumanische Sprache. Snoj: Slovenski etimolo{ki slovar. Desnickaà. O nekim na{im nazivima posu|a. Izd. Bogdanovi}. 7–26.10 Izvori i literatura LIV — Lexikon der indogermanischen Verben. Godi{njak CBI 1. Schramm: Ein Damm bricht. Rospond: Stratygrafia sáowianskich nazw miejscowych (Probny atlas toponomastyczny). Puscariu 1943 — S. Reiter: Der Dialekt von Titov-Veles. Die romische Donaugrenze und die Invasionen des 5. Skok 1923 — P. unter Leitung von H. 1–24. Sedzik 1977 — W. Romano-Balcanica — Romano-Balcanica (Voørosá adaptacii latinskogo àzákovogo ålementa v balkanskom areale — sbornik nau~náh trudov). A. Skok 1931 — P. Popovi} 1958 — I. Chr. Rosliny uprawne. Skok: Studije iz ilirske toponomastike. U svetlu carskih gradova. 1966–1967. Slavia 10. Picoche: Dictionnaire etymologique du franüais. 95–113. Snoj = M. Mihaila-Scarlatoiu 1972 — E. otv. Sedzik: Prasáowianska terminologia rolnicza. Schramm 1981 — G. Wrocáaw etc. Uzytki rolne. Geographische Lehnnamen als Zeugen der Geschichte Sudosteuropas im ersten Jahrtausend n. Reiter — N. Martin 1948. Smailovi}: Zna~ajan prilog na{oj leksikografiji. Mareti} 1924 — T. Mareti} 1893 — T. Loma: Osamnaest vekova u tri slova — toponim Ni{ kao `ivi spomenik pro{losti. Stanislav — J. Paris 1990. Schramm: Eroberer und Eingesessene. Wrocáaw. etc.–7. Loma 1994 — A. Polak: Considerations sur la toponymie balkanique IV. Machek: ^eska a slovenska jmena rostlin. red.. Wiesbaden 20012. Jahrhunderts im Lichte von Namen und Wortern. Picoche — J. 55–104. Abdulah [kalji} — Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. 38–55. Stanislav: Slovansky juh v stredoveku I–II. Popovi}: Prilozi ispitivanju balkanske leksike u srpskohrvatskom. Ljubljana 20032 (v. (Prace Slawistyczne 3). Leipzig. Popovi}: Slaven und Albaner in Albanien und Montenegro. reprint Bratislava 2004. N. Rospond 1976 — S. Sarajevo. OJ 8. Mihaila-Scarlatoiu: Emprunts roumains dans le lexique serbo-croate. Stuttgart. RESEE 10/1. Mareti}: Hrvatski ili srpski jezi~ni savjetnik. 25–32. Leningrad 1987. poduze}e œSvjetlostŒ. Jezik 14/2. Paris 1967. 1–26. Ni{. ZSPh 26. Polak 1979 — V. NVj 1. Masson: Recherches sur les plus anciens emprunts semitiques en grec. Zagreb. Praha. Machek 1954 — V. Rix. Berlin 1964. Mayrhofer. Popovi} 1957 — I. Profous — A. KEWA — M. Masson — E. Heidelberg 1956–1978. Mareti}: Imena rijeka i potoka u hrvatskim i srpskim zemljama. . Praha 1947–1960. prir. Skok: Les origines de Raguse. Munchen. AASJE 1. 301–324. Smailovi} 1967 — I. V. 1965. Profous: Mistni jmena v ^echach I–V. ERSJ 1:28). 449–498. Schramm 1997 — G. Mayrhofer: KurzgefaŸtes etymologisches Worterbuch des Altindischen I–IV.

Witczak 2003 — K. Amsterdam. podrug. Velkova: The Thracian Glosses. Velkova 1986 — @.-tat. reg. digor. iron. Áodz. stpers. Uhlik: Srpskohrvatsko–romsko–engleski re~nik. Zett — R. sogdijski sredwelatinski sredwepersijski starostarovisokonema~ki staroiranski staropersijski starofrancuski starohrvatski tr{}anski Ostale skra}enice anat. Vykypel 2004 — B. Sarajevo 1983. pom. par}. st. Istanbul/Wien 2002. bavarski baskijski digorski ironski istroromanski krimskotatarski novovisokonema~ki novopersijski par}anski pomorski (pomeranski) sogd. SKRA]ENICE (DOPUNE) Jezici i dijalekti bav. A–E. Tietze: Tarihi ve Etimolojik Turkiye Turkcesi Lugati I. istrorom. anatomski veterinarski vojni vulgarno neol. Vykypel: Studie k {lehtickym titulum v germanskich.stvnem. stfr. Zett: Beitrage zur Geschichte der Nominalkomposita im Serbokroatischen. Uhlik — R. nvnem. voj. neologizam podrugqivo regionalno . npers. T. srlat. Koln/Wien 1970.Izvori i literatura 11 Tietze — A. bask. vulg. sthrv. Contribution to the Study of the Thracian Vocabulary. Brno. krim. tr{}. vet. srpers. slovanskych a baltskych jazycich. stiran. Witczak: Indoeuropejskie nazwy zboz.

.

zacelo.) potvrdne ~estice *ba. Marko? — Ho}emo ba! Vl. ba œfuj!Œ (u obra}awu deci). za iskazivawe neslagawa. u srpsko-hrvatskom zapa`a se intonaciona i funkcionalna razlika izme|u ba! i ba. bre. odricawa œa ne. ba za izra`avawe ~u|ewa. rus. up. ba œa.. SP 1:169.. nikako. — Ba nije Crna Reka (Markovi} I). za pla{ewe (RSA). . pak. (i pie. mo`da istog porekla kao i potvrdna ~estica *ba / *bo. Da l’ je do{ao? — Ba … zaboravijo je. Radimwa (Tomi} II). u pri- lo{koj slu`bi. ili je mo`da skra}eno od vokativa brate!. bug.. oset. druk~ije Fasmer 1:99 i ESSJ 2:85–87 s. koji je mogao zna~iti i ~u|ewe i nemarnost.cc. daqe let. ba i csl. \. blr. ÅSSÀ l. Potkozarje (Dalmacija). naravnoŒ. O}e{ li musafire? — O}u ba! Kosovo (Elezovi} I). dlu`.. Elezovi}eve primere. Lehmann 55. aliŒ. uzvika ~u|ewa *ba. up. ÅSSÀ 1:105.. SP. ba1. Abaev 1:229 (podvla~i sli~nost upotrebe oset. {jor-Ivo i {jor-Karlo!Œ — œBa!Œ re~e putnik izrazom. ba œnaravno.. bo). za izazivawe ga|ewa (kod dece): Kad se ho}e ne{to djetetu da ogadi. haramba{a!Œ re~e smije{e}i se Joksim M. — œBa! mi~e se. Up. ba2). poq. ba œo!.B ba1 ba part. glu`. ba: Ho}emo li skoro uz \akovo. sl~. ukr. œda. poq. ba œodista. Mili}evi} (RSA). ostavi.v. v. gr. • Od psl. ukr. up. ba œzaistaŒ. mak. ba1.. \or|evi} (RSA). {ta re~eŒ: œKo ima `iv od Kolnara?Œ — œPa `iva su oba. poputŒ. ba2 ba interj. nuto. bug. up. daqe srodno sa bo. i Skok 1:82–83 poistove}uju potvrdnu ~esticu sa homonimnim uzvikom ba! (v. ba œda. taman poslaŒ: œSunce kao da se zaka~ilo na nebuŒ. kao izraz iznena|ewa œgle. lit. radosti. odbijawa. ba. vide}e{ Kosovo (Elezovi} I). hajde. besumweŒ. kako neŒ: Ba! — po Grahovu i onuda — upotrebqava se kao odobravawe i potvr|ivawe da je ne{to istinito. ka`e se ba! U`ice. avest. koje{ta. fh œkao. • Od psl. ~e{. dijal. noŒ. ba œdaŒ. ali nikako radost Matavuq (RSA). gle! zar?!Œ. Rastorgueva/Edelâman 2:40. Nije jasno spada li ovamo ba u obra}awu tipa \e s’ ba? karakteristi~no za bosanske muslimane. ba uz negaciju œkako da ne!Œ: To je sve wegovo maslo.

527). Slav. Bahu loc. sli~no i ESSJ 2:87 s. Hrv. • Verovatno od nem.). pore|ane su ku}e … uz rekuŒ (id. ba. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). tur. ib.. Berneker 36 i za wim Fasmer 1:99 uzvik odvajaju nalaze}i mu elementarne paralele u nem. Vojv. up. bapka ib. Ba{an- ka. — Od XVI v. ktetik ba{ki (RSA). koji u wemu izvire i kroz wega proti~e. pored ~iwenice da je tu u XVI–XVII v. reg. 1735: Ba(h) (Spomenik 42:202). dadiqaŒ Dubr. Slav. u tur. œigra~ u de~joj igriŒ Vojna Krajina. Babe pl. i œta{ta. œdojkiwa. kakvoga nema na Balkanskom poluostrvu … re~nog tipa. Zlatkovi} I). Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. œsupruga. RSA). ^im Qig si|e od izvora u ravan. na ~ije prisustvo. Kolubara (Nikoli} B. Bah. „starica. selo u Kolubari. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.). u poslovi~nom izrazu zaokupiti / zaopucati / zainta~iti kao Vlah ba œgovoriti jedno te jednoŒ (RSA) — od bah2.v. starija srodnicaŒ (Vuk 1818. Baa m. (Vuk. Lu`nica (]iri}). (RSGV). Potkozarje (Dalmacija).. zast. (RSGV). ÅSSÀ 1:105 stavqaju ba1 i ba2 zajedno.. Pah (SEZb 8:478). Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. babe f. (RSGV). Potkozarje (Dalmacija). Radimwa (Tomi} II). svekrvaŒ Slav. ^enej (Mari}). fr. 1719: Baa (Spomenik 96:25). up. Lika (Ajyanovi}). Kao uzvik za pla{ewe ba! mo`e biti od bah!. Ovamo ne spada ni ponovqeno ba kao onomatopeja cvokotawa zuba: ba-ba-ba. s jedne i druge strane. babika œbakaŒ Vojv. reg. Banija i Kordun (Petrovi} D. 1788: ou Baou crkva (ZN 2:3601o). odmah ispod vodopada. bah. oni`a `enaŒ ^umi} (Grkovi}). Bach œpotokŒ (RSA 1:218). Gradi{ka. babi~ka Leskovac. Pirot (@ivkovi}). Gorobiqe (Nikoli}). Ime po svoj prilici poti~e od saskih rudara. œstara ko{nicaŒ Srem (RSA). sve mu zub o zub cvoko}e Matavuq (RSA).). hyp. 227). ° A brkovi: vara-vara. Ba Ba. mati oca ili matere. (RSA). ba. babqanski. bah1. RSA). Posavina. baba15. deminutivi babica. Babqanka. Lu`nica (]iri}). Mr~e (Radi}). Leskovac (Mitrovi}). baba1 baba f. v. Crna Reka (Markovi} II). Timok (Dini} I). RSA). Timok (Dini} I). Pavlovi}a: œBah je selo osobenog tipa. i œdojkiwa. (RSGV). etnik Ba{anin. baba Crna Reka (Markovi} I). kao ni baka-baka za podra`avawe zvuka koji se ~uje kad udari jedan predmet o drugi u primeru: Tambura mu: ~ala-~ala. œstara p~elaŒ Bos.14 Ba — baba1 Skok 1:82. dadiqaŒ NPr Vuk (Vuk. posvedo~en rudnik. upu}uje i usmena tradicija (SEZb 8:529). ° A penyeri: baka-baka i u zagoneci za podra`avawe glasa `abe (RSA). Fru{ka gora (RSA).). RSA). SP 1:169. a na selo se prenelo sa gorweg toka Qiga. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija)..). rudnik) BahŒ (Zirojevi} 1974:210. (RSA). fig. popisima œ(selo. Pirot (@ivkovi}. babi~ka f. `ena uop{teŒ (Vuk. Zlatibor (Milovanovi}). Vojv. bap~e . ba2. œpla{qivacŒ (RSA). selo u [umadiji Ó Babqanin. Pirot (@ivkovi}). {aq. Homoqe. Lika (Ajyanovi}). babi~ak m. bap~e n. Vrawe (RSA). opasku Q. (Mitrovi}). œstara. Vojv.

babu{a (RSA). baburda (RSA). œnasle|e od babeŒ (RSA). bab(i)ji. RSA). baba{qak / babe{qak Timok (Dini} III). babâc Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. igra~ u wojŒ Aleksinac. (RSGV).. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. „praznoverice. -ana Gru`a. „babino leto. ib. baburina (RSA). babor~e n. Slav. zbabowati se. bapstvo n. zbabuqati se Ba~ka. baja f. œdobiti izgled babeŒ. -~na. œde~ja igra.). Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. baketina augm. -kca m. Potkozarje (Dalmacija). pl. Zaje~ar. œbiti baba. (Jovanovi} V. zbabuwati (se) Para}in. babura ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). babe{ter Vrawe (Zlatanovi}). ba~ica (RSA). babinski. babac. œstar ~ovek (koji je izgubio mu{kost)Œ Studenica. augmentativi babetina (RSA). Herc. zbaburati se. Kamenica kod Ni{a. CG (RSA). filamenta MariaeŒ.). œdr`e}a starija `enaŒ. Krajina. (RSA).). zbabati se pf. -aka m. babe{kara Pro{}ewe (Vuji~i}). (Stani}). zbaburiti se (RSA). babu{qak Crna Reka. predrasudeŒ (RSA). Boka (Lipovac-Radulovi} I). baburetina ib. zbabo{e se 3. bakowa „slabi}. (RSA). {aq. bakutan. (polu)slo`enice babolik adj. baku{ica Kosovo (Elezovi} I). Potkozarje . Leskovac (Mitrovi}). babovina f. denominali babiti1.Œ (RSA). zbabiti se œid. œostariti pre vremenaŒ Timok (Dini} I). bakac. pridevi babav Zaje~ar. pej. Vrawe (Zlatanovi}). œusedelicaŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. -pca m. babwak m.). zbabqati se Vrawe (RSA). dojkiwaŒ (Vuk. {aq. babuwati œstaretiŒ. babu{tara ib. babu{ka Uskoci (Stani}). babetina Zagara~ (]upi}i). babac œbabetinaŒ Crna Reka (Markovi} I). Uskoci. Vojv. druge izvedenice: prezime Babi}. (RSGV). biti dadiqa. (Gagovi}). bapski (RSA). babi{te Vrawe (Zlatanovi}). babast. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. sg. babu{a œosoba koja li~i na svoju babuŒ Pirot (@ivkovi}). babqi (RSA). baba-devojka œusedelicaŒ.. baboli~an. babqes. bap~ica f. Leskovac (Mitrovi}). babuskera.. baba~ki ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). babetka f. babura~a ib. Potkozarje (Dalmacija). basto) œposao dojkiweŒ.baba1 15 Crna Reka (Markovi} II). Vojv. œdedaŒ Lika. œko~operna babaŒ Drvar (Jovi~i}). babac œkrupna mu{kobawasta babaŒ Zagara~ (]upi}i). tako|e œstara ovcaŒ Piva. Zlatibor (Milovanovi}). babin Ó babiwaci. babâc œbakaŒ Leskovac (Mitrovi}). babowa m. mlakowaŒ Banat. (RSGV). œmesto u crkvi gde stoje `eneŒ Hrv. hipokoristici od skra}ene osnove: baka f. bakica. babarije pl. Vojv. -ta.). (RSGV). babovati impf. babuskara. -~no (Vuk)..). -to Timok (Dini} I) Ó babqa~a f. Uskoci (Stani}). Potkozarje (Dalmacija). tako|e babeskara ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). baka{a Potkozarje (Dalmacija). œopaka stara `enaŒ CG (RSA). (bastvo. zbabo{em se Pirot (@ivkovi}). obabiti (se). babe{}er Pirot (Zlatkovi} I). babarija œizmi{qene pri~eŒ ji. Uskoci (Stani}). Vojv. (Markovi} II).

jezika pre{la je u rum. œtetanusŒ. sl~. odrasla `enaŒ. poq. bajun m. blr. *baba.Œ. Taraxacum officinaleŒ Pirot. . bab~eti œborati se (o jabukama)Œ (ÅSBM 1:248). let. ukr. izrazi: djedova (|edova) baba œmaska u pokladnoj igriŒ Risan (Vuk. baba œstara `ena. Baba. dadiqaŒ. blr. tur. baba œid. babicca œborati se. ~e{.Œ Ravno Selo (RSGV). starica. ÅSSÀ 1:107). œzli dusi koji more malu decuŒ Svrqig. Up.. Sli~ni glasovni sklopovi sre}u se u terminologiji srodstva mnogih jezika. Babin Vrh / Drob / Dub / Zub / Nos. tj. ÅSSÀ 1:105–108). izraze kao bapska posla. Babino Jezero / Poqe. bug. — Od XV v. ukr. rus. babica. œkasni (prole}ni) snegŒ Radimwa (Tomi} II). baba. baba2. • Od psl. baba. mak. (RJA). (Zlatanovi}). Timok (Dini} I). vra~araŒ (SP 1:171. baba œid. reg. Lika. npr.. baba. SP 1:169–171. Ovamo mo`da i zbabuqati œzgu`vatiŒ Novi Sad. koja se u istom zna~ewu sre}e i u baltskim jezicima: lit. blr. baba korizma œsedam nedeqa Velikog postaŒ (SlDrev 1:122).. prababa. od 1272. pl. babini divimini œprazne pri~eŒ Trojan (BD 4:189). baba. a iz slov. œve{ticaŒ (RJA). starija udata `enaŒ. babe pl. babice f. baba2 baba f. baba œbaba. gu`vati seŒ. baba (Skok 1:82–83. ma|. (RSA). babiØi œid. prazne pri~eŒ Crna Reka (Markovi} I). baqa f. up. i œmasla~ak. babaŒ. babice œzli dusi koji more novoro|en~ad i porodiqeŒ Timok (Dini} I). babinecâ œmesto gde se okupqaju stare `eneŒ (ÅSBM 1:252). Babqak planina u CG up. Zna~ewe babarije œpraznovericeŒ obja{wava se religijskim konzervativizmom tipi~nim za stare `ene. bapske pri~e. sln. baba œbaba. Za toponime tipa Babina Glava / Gora / Greda. dlu`. bapke œranice na usnama male deceŒ Vrawe (Zlatanovi}).. ngr. Za babwak up. dijal. œporodiqska groznicaŒ Pirot. Boqevac. bug. babe œperiod promenqivog vremena u martuŒ Vrawe. up. babica. ~e{. babica m.16 baba2 (Dalmacija). alb. ta{taŒ. Vojv. babecâ. glu`. tako|e œstarica. œvraybine. bajkana (RSA). Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. za semantiku up. babica œnutrixŒ Dubr.Œ. œrane na ustima (kod porodiqa)Œ (RSA). baba. praznovericeŒ Pirot (Zlatkovi} II). baba œid. up. ukr. zbabuqiti œid. Reduplikacija svojstvena de~jem jeziku. (RSGV). Crna Reka (Markovi} II). reg. œmomak preobu~en u `enske haqine koji predstavqa ~asni post i kojim `ene na ^isti ponedeqak pla{e decu da ne jedu masnoŒ. œgajda{ koji uveseqava koledareŒ ib. RSA). baba-marta f. babo). baba-martini dni œvreme od Velikog ~etvrtka do SpasovdanaŒ Crna Reka (RSA). baba (v. Podgorica (RSA). bajunder ib. œpromenqivo vreme u mesecu martuŒ (RSA). baba œbaba. bajka. bapke „zli duhovi koji mu~e porodiquŒ Leskovac.Œ.. œzadu{nice koje padaju na nedequ dana pred bele poklade velikog postaŒ Ku~i (RSA). i babine devetine œtri~arije. baj~e n. bajkara Potkozarje (Dalmacija). babe. Homoqe. udata `enaŒ. œukrasi protiv uroka na bebinoj kapiŒ Leskovac (Mitrovi}). stsl. babica. babinec œcrkvena portaŒ. œnaborati se poput babeŒ. baba (Skok 1:83). boba œstarica.).

).baba2 17 babin lub œdugaŒ.c. mak. bug. (RSGV). SlDrev 1:122–127 s. babini jari}i œkasni (prole}ni) snegŒ Crna Reka (Markovi} II). ~e{. mak. poq. baba marta. babi leto œid. babo~ka. babka œpu`eva ku}ica na detetovoj glavi protiv urokaŒ Veles ‰GerovŠ.vv. stukr. babâe leØo (SP 1:172). bobu vasara. zast. babi kout œoblaci sa severozapada koji donose nepogoduŒ (Machek 39–40) itd. ~e{. pozajmenci. rus.. babie leto. Oxyurus vermicularisŒ.Œ. ~e{. ~arobnicaŒ. ban~inki pl.Œ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. babina nedeqa œposledwa nedeqa u martuŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. poq. babka. œpu`eve ku}ice kao ukras na pletenicama (kose)Œ Rodopi ‰BD 2:125Š. baba. sintagma tera baba kozli}e œsneg koji pada oko BlagovestiŒ Vojv. i ukr. Babine tojage œzvezdeŒ Vrawe (Zlatanovi}). baba œvra~ara. rus. dijal. kozli}i. v. dlu`. babin denâ.vv. babini kozli}i œsneg koji pada oko BlagovestiŒ Vojv. babini dni (jarci. baba jaga. Jovana. babâe leØo.Œ. izvan slov. bug.. SlMit 344–345. (SlDrev 1:122). Up. imena `enskog lika slovenskih prole}nih obreda koji personifikuje zimu i smrt. dijal. baba œid. œcrevne gliste kod dece. dijal. babi pl. ukr.. ÅSSÀ 1:105–108). baba àga. bapka œzau{keŒ. ~e{. Dukova 1983:30–36. poq. posve}en za{titi od babicaŒ). rus. npr. bug. babje leto œperiod jeseni sa kratkotrajnim toplim danimaŒ Vojv. dijal. babqe leto œid. ~e{. babi). bug.Œ (SlDrev l. Re~ baba se u narodnoj kulturi koristi za ozna~avawe `enskih mitolo{kih likova i duhova.). babin mroz œoktobarski mrazŒ). tako su govorili. œposledwa tri dana martaŒ.Œ (BER 1:22). V. baba marØa œid. atmosferskih pojava (up. koje . up. Marena ili sl. baba. i mak. astronomskih objekata (up. i mak. bug..Œ. baba. kalendarskih datuma (up. up. baba Marta œmesec martŒ. dijal. je`ibaba. ritualnih predmeta (up. babina greda œid. babici œbolovi. ka{. baby pl. i SlMit 11–12 s.. Babini {tapi œOrionŒ (SlDrev 1:123). (Baba) Marta moglo bi biti preosmi{qeno od Mara. babka (SP 1:169–171. i baba3) i sl. babá œid. poq.). ukr. Ovamo • Ista re~ kao baba1 u razli~itim folklornim specijalizacijama. npr. kolike u trbuhuŒ). babin buyak: Kad se naobla~i iz babina buyaka. babin kut (buyak) œseverozapadni ugao neba iz kojeg ~esto dolazi nepogodaŒ (SlDrev 1:123). i babaroga. bolesti (up. (RSGV). dijal. (RSGV). onda }e bit ki{e Vojv. su delom op{teslovenske i praslovenske. za pojedine izraze up. babinden œdan posle zimskog Sv. strus. babje lato œkratak period sun~anih dana na po~etku jeseniŒ. babini jarci Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. Babini rubi œdan uo~i Badwe ve~eriŒ. baba œstarica.). posledwi trzaji zimeŒ Potkozarje (Dalmacija). dijal. i lit. ve{ticaŒ. babica. baba~ko lito ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). baba todorica. babici pl. Dukova 1984:5–7. areala let. poq. sl~. (RSGV 4:110). ukr. œsazve`|e PlejadeŒ.. babine uke œnevreme krajem februara i u martu. ukovi) œsne`ni dani u martuŒ (SlDrev 1:122). baba.

blr.œnadimati seŒ v. œokrugao kola~ koji se mesi i pe~e za izvesne praznike. Potkozarje (Dalmacija). dlu`. Dowi Rami}i (Malba{a). U nekim slu~ajevima mo`da je veza sa baba œstaricaŒ sekundarna. Mihaqevi}i kraj O{tarija (Peru{i} IV 74). baba4 baba f. Fru{ka gora (RSA). i Machek 40 s.Œ Bingula (RSA). a izvorno bi se naziv peciva odnosio na wegov oblik (za eventualno postojawe korena *bab. obredni kola~i}Œ Pirot (Zlatkovi} I). rus. pokretan nakovaw za otkivawe koseŒ Takovo. baba16. ÅSSÀ 1:105–108. (RSGV). ukr. Za bapke œrane na ustima. babun. bapke pogre{no stavqa primer: Dum Antun je znao zakleti prugove.Œ (SP 1:169–171. ESUM 1:103 s. babu{ka2). Baba. na wega se stavi malo soli.18 baba3 — baba4 verovatno i babura œgrad. babica œid. baba œomawi hlebac. s. dijal.v. hlebni kola~i} za Bo`i}Œ Uskoci (Stani}). babica „kola~ u obliku hlep~i}a koji se mesi o zadu{nicamaŒ Kragujevac (RSA). v. bapka œmali nakovaw za otkivawe koseŒ Kragujevac. Banija i Kordun (Petrovi} D. Virje (Herman). Za babuna œ`ena zlih o~ijuŒ Studenica. Karlovac (Finka/[ojat 1973). ~e{. Radimwa (Tomi} II). Radimwa (Tomi} II). ipak i bopke „bogiweŒ Lu`nica i Ni{ava (RSA). gusjenice i svaku pasju vjeru.. babuqa œid. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). babka12). stoji na slavskom stolu za sve vreme slave. up. RSA s. „id. bap~i} m.v. ukr. poq. Aleksina~ko Pomoravqe (Bogdanovi} II). baba œokrugao kola~ ili hlep~i}Œ. glu`. œuskr{wi kola~ cilindri~nog oblikaŒ.Œ U`ice (RSA). verovatno jo{ praslovenska. bapke. ~e{. babka œvrsta pecivaŒ. babac œdrvo u koje se zabije babica i na woj otkiva kosaŒ Potkozarje (Dalmacija). dijal. Duga Resa i Karlovac (Peru{i} II 104). poq. baba1). up. baba3. a onda deo slavskog kola~a zvani qubovnikŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} I). Up. Vojv. bakvica dem. baba œvrsta slatkog pecivaŒ. Kragujeva~ka Jasenica (RSA). (RSA) v. baba œobredno pecivoŒ. Lika (Ajyanovi}). poq.. babka œid. baba2). boba1. babica œvrsta obrednog pecivaŒ. mo`da i u zna~ewu mitolo{kog lika (v. baba œvrsta pecivaŒ. gde bapke nije akuzativ mno`ine od bapka. • Metafora od baba œstaricaŒ (v. jo{ baba8. tako|e bakva f. baba3 baba f.Œ ib. ÅSBM 1:255 s. nego od babak1. œnakovaw za otkivawe koseŒ Vojna Krajina. oblike iz zagonetaka babulica œjajeŒ i baburica / baburica œnaforaŒ (RSA). œnizak. „slavski kola~Œ Svrqig (RSA). sl~.). ledŒ Kara{evci (RSGV). Livno i Duvno (Rami}).Œ (Vuk 1818).v... ovamo vero- . (gra|a ERSJ). up. „id.-h. Zlatibor (Milovanovi}). baburica / baburica œvrsta p{eni~nog kola~i}a koji se deli na grobu pokojnika za wegovu du{uŒ Gru`a (RSA). Ozaq (Te`ak). baba. ^umi} (Grkovi}). tetanusŒ up. Buzet u Istri (Skok 1:82). bapka œpoga~ica.v. babura œtmurno vreme sa sitnom ki{omŒ ib. baba œobredno pecivoŒ.

ono se te{ko tuma~i metaforom starice (baba1). dijal. bapca i babice.) kao stara varijanta *guob(h)a > *bob(h)a sa asimilacijom po~etnog zvu~nog labiovelara zvu~nom labijalu. bez tuma~ewa semanti~kog prelaza. poq. œde~ja igra piqci ‰igra se sa pet kami~akaŠŒ Lu`nica (Mani}). Reqkovi} (RJA). up. • Metafora od baba1. sln. bapka dem. Peev. Treba ipak imati u vidu i mogu}nost postojawa posebnog *baba œkamenŒ. dijal. bug. babã œodskok ba~ene plo~ice po povr{ini vodeŒ Kazanlik (BD 5:108). MJ 28:80).)Œ Pirot (@ivkovi}). mogu}e obja{wewe pru`a primer iz Potkozarja. pqosnat kamen za bacawe po povr{ini vodeŒ (Vuk. up. babki œnovacŒ. baba œid. boba daryti œpraviti `abiceŒ. œstarinski novacŒ.. ovamo i bakva „svaki starinski novac koji nije u opticajuŒ Herc. up. zlatnikŒ. iz slovenskog ma|. rus. Prokupqe. baba.. pqosnat kamen koji deca bacaju na povr{inu vode da odska~e. sl~. Oblik bakva preko *bavka od bapka. babka œstari nov~i}. 170. ~e{. danas batka œhelerŒ. babka. babka. baba15. bapka. gr. dijal. up. tako|e babu{ka f. — Od XVIII v. œnovac male vrednostiŒ: Nima ni bapke NP ugarski Hrvati (RJA). u TJ kamen~iki . nem. blr. Prenos na okrugao pqosnat kamen~i} koji odskakuje poput `abe.. gde se pribor sastoji iz dva dela. babica œmali talas koji se tom prilikom obrazujeŒ Vraca (BD 9:225). 171. Up.baba5 19 vatno i babica œ`eqezo u kosca. nazive za `abu baba i sl. Prvobitno zna~ewe je œ`abica. œigra piqaka.Œ Up. babka œnov~i}Œ. akmwn œnakovawŒ = stind. babka.v. bapka œokrugao i ugla~an kamen~i} u de~joj igri bap}e (f. SP 1:171. (RSA. Suho i Visoka kod Soluna (K. Up. baba œde~ja igra s kamen~i}imaŒ Vrawe (Zlatanovi}). mak. poq. baba7 (ali je œmu{kiŒ deo ovde onaj u koji se `enski ume}e!). SP 1:169. ukr. baba5 baba f. romski œnovac male vrednostiŒ Transilvanija (EWU 86). ÅSSÀ 1:109.. Quappe œpunoglavacŒ itd. babica. rus. bapka œstarinski novacŒ Imotski (Vuk). na kojem je tawi brid koseŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). neologizam (?) bap~ar m. sl~. • Od psl. asman. kamen koji ba~en na vodu odska~eŒ. dijal. baba: [to tribuje koscu? Vodir. igra {koliceŒ Leskovac (Mitrovi}). koje je jo{ baltoslovensko. up.œkamenŒ itd. 116. odatle daqe rum. verovatno jo{ praslovenska. baba8. koja se obja{wava onomatopejskim karakterom re~i. v. batca œmala mera zlataŒ.. Baba: za nakovwe su prvobitno slu`ili kamenovi. „okrugao. babice pl. S. `abicaŒ. RSA). sa wega na novac po sli~nosti oblika. œnumizmati~arŒ (RSA). dijal. dijal. baba12. pre }e biti u vezi sa sinonimnim `aba. „starinski novacŒ BiH (RSA). *baba. pl. brus J. stengl. Lu`nica (]iri}). babka œid. s. babka œstari nov~i} (ma|arski)Œ. ~e{. up. cwab œ`abaŒ. `abica < *gueb(h)a (up. lit. up. œodskoci kamene plo~ice ba~ene uz povr{inu moraŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). RJA).

Kiss. Dani~i}. sli~no Hadrovics 131. gorweg vodeni~nog kamenaŒ Vasojevi}i (Stijovi}).c. babka œstog od 5. ~e{. dijal. MJ 2/3–4:54). œoblu~je na samaruŒ (RSA). kamen œid. œprimitivna drvena dizalica koja se koristi pri gra|ewuŒ Du~alovi}i. od kojih se. dijal. Markov. up. snopŒ (SP 1:168–171). baba œposledwi snop (dovezen sa poqa)Œ.. dijal. œpraviti snopove p{enice. gde se naziv sitnog starog novca obja{wava obi~ajem da ga babe daruju protiv uroka. Za oblik bakva up. Lukinova. govorima. baba12. RJA 1:161. 50 sirak. babka œkockica za igru od kosti iz `ivotiwskog stopalaŒ. koji za s. EWU l. œdrvo od kojeg se pravi glavina za kolaŒ. baby pl. gde pomi{qa da je od bapka. rus. dlu`. • Metafora od baba1. po œtrajsetek do pedesetek snopi … delaju babiŒ Vrbnik na Krku (Vlajinac II). Studia Slavica 10/1964:465) da se zna~ewe œnovacŒ razvilo na ~e{kom tlu pa odande ma|arskim posredstvom rasprostranilo na slovenski jug v. jo{ i maweŒ. ovamo mo`da i babi~iti impf. œkameni stub na kojem po~iva mostŒ. V. Polenakovik. B. psl. babica œstog snopova na poquŒ. 10 ili 15 snopovaŒ (ÅSBM 1:255). Vasojevi}i (Bori- . naziv za stog mogao bi biti motivisan oblikom. SP 1:169).). a ako je slama debela. Sa druge strane. ÅØimologià 1984:122–123 obja{wava ih kultom predaka). mo`da jo{ praslovenska. œkupa. Druk~ije BER 1:23. blr. Premda je osnovni oblik potvr|en samo na ~ak. varijantu bakva upu}uje na ma|. i ukr. rukovedatiŒ Vr{ac (RSGV). jo{ Bruckner 9 (najpre naziv ~e{kog novca u doba Ludviga II). snopovi lana na poquŒ. babka œstog snopova. glagol babi~iti implicira nekada{we postojawe baba. œgreda koja dr`i vreteno gorweg vodeni~nog kamenaŒ Pri{tina (RSA). sln. up. baba7 baba f.-h.20 *baba6 — baba7 œpareŒ Kriva Palanka (B. up. œgreda na predwem ili zadwem kraju splavaŒ Podriwe. ÅSSÀ 1:117. babura œkukuruzovina slo`ena uspravnoŒ Mihaqevi}i kraj O{tarija (Peru{i} IV 74). MJ 5/2:227). *baba6 ~ak. *babãka i u zna~ewu œ`ivotiwski zglob nad kopitom. terenu. i v. ka{. Machek 40a. Kao nazivi prvih i posledwih snopova *baba i *dedã imaju svoju mitolo{ku motivaciju (T. ve`u u snopove. baba f. œrukoveti. bakma. œglavna uzdu`na greda u ku}i na koju se oslawaju popre~neŒ Slav. babica u ovom zna~ewu i u {tok. baba8. kost iz tog zglobaŒ (ÅSSÀ 1:116.Œ Skopqe (H. U jedne babure ima do 100 snopova (RSA). Nije jasno spada li ovamo i babak œogrlica od sitnih staklenih perliŒ CG (Rovinskiè 641). œvodeni~ni ure|aj za podizawe ili spu{tawe ‘gorwaka’. œnaziv za razne predmete koji slu`e kao oslonacŒ: Toraw stoji na onim babami Lika (Ajyanovi}). Za Ki{ovu pretpostavku (L. babura œstog snopovaŒ: Doznao sam da se kod wih ‰blizu SuweŠ `ito de|e … u babure i kladwe. dijal. up. œgreda koja dr`i podŒ Dubica na Uni. krstina `itaŒ Banija i Kor- dun (Petrovi} D.. i bapka1. œstog snopova sirka i kukuruzaŒ: œsekih 40.

`enska kop~aŒ.Œ ]ustendil (BD 6:139). dijal. Drvenicu ~ine: prva i zadwa œbapkaŒ sa {est œpataricaŒ Ku~i (RSA). œpopre~na pre~aga na vratnicamaŒ. o predwem i zadwem delu samara u koje se ume}u {tice. babka œklada. 171. brvno koje se podme}e pod ugao ku}eŒ. U gagauskom zabele`eno je i zna~ewe œosovina na kojoj je u~vr{}en vodeni~ni `rvawŒ (ÅSTÀ l. œpre~aga u kolskim lotramaŒ Pocerina. rus. tako|e o delovima vodenice poto~are koji se uvla~e jedan u drugi. ÅSSÀ 1:109. druk~ije Tietze 1:253: nepoznatog porekla). RSA). 116). baba œudubqewe u kojem se vrti vreteno vodeni~nog kamenaŒ Stranya (BD 1:65). dijal. baba œpoklopacŒ : deda œpritiskiva~ na poklopcuŒ. ukr. œgreda kod vetrewa~e na kojoj le`i mati i na ovoj dowi kamenŒ. Egejska Makedonija (Peev). sln. œ{arka na vratima ili prozoru. mo`da ukr{tena sa tur. babo. ded2.c. dijal. up. blr. babac œmu{ka kop~aŒ V. ovamo verovatno i bakva f. babuqa œgreda u vodenici sa dva krakaŒ Vrawe (Zlatanovi}). ume}e u drugi. v. kratak paw. ki~meni stub. babak. tako|e bavka œstopa na merdevinamaŒ Petlova~a (gra|a ERSJ). babica œpoklopac. œdrveni poklopac koji se stavqa na gro`|e u presiŒ. id. baba œzadwi deo saonicaŒ Polesje (ÅSSÀ 1:107). debeo. up. dedaŒ (ÅSTÀ 2:10–13. tako|e i baba diregi œsredi{wa debela greda visoka oko dva metra koja u~vr{}uje potporne krovne grede. babura œdrvo na vratima kroz koje prolazi drveni {ip koji se otvara naro~itim kqu~emŒ (RJA. po~etak ogradeŒ (TSS. (Vuk. œ`enska kop~aŒ Karlovac (RSA). re~ se tuma~i kao metafora od termina srodstva baba œotac. œmu{kiŒ. œoblu~je na samaruŒ: œSamarŒ … se dijeli na œsteluŒ i œdrvenicuŒ. bapka „podupira~Œ Hrv. baba œvitlo za podizawe i spu{tawe gorweg vodeni~nog kamenaŒ Rodopi (BD 2:125). mak. i tur. kamen ili gvozdeni cilindar koji slu`i za vezivawe lanaca i u`adi motora. Predmeti se u paru nazivaju babom i dedom kada se jedan. dijal. -pka m. Bosna (RSA). Bla{ko (Savi}eve). dijal. mo`da jo{ praslovenska. RSA). v. babka œstub koji slu`i kao podupira~ ne~egaŒ.. itd. baba œdeo . baba u sli~nim zna~ewima. i sl. Radimwa (Tomi} II). babka œpodupira~. tur. œ`enskiŒ. baba œkrovna gredaŒ. Bla{ko (Savi}eve). up. skela ili ~amaca.: baba œ`enska kop~aŒ : deda (ili babac) œmu{ka kop~aŒ. babica dem.baba7 21 ~i}). vodeniceŒ (K. bug. stukr. MJ 28:80). œdeo kop~e za spajawe krajeva na ode}iŒ Potkozarje (Dalmacija). œ`enska kop~aŒ V. œgreda za vezivawe {ipovaŒ Lika. Sa druge strane. DS 446–447). up. œpre~aga na merdevinamaŒ Vr{ac (RSGV). „mesto na ogwi{tu gde stoji lonac dok se kuva jeloŒ Svrqig (RSA). œdebeli zid (deo zida na ku}i kao potporaw)Œ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). œtrouglasti drveni dr`a~ na kome se vozi plugŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). pritka koja pridr`ava mlada stabla vo}aka. baba œid. baglamaŒ (RSA).). stubi}Œ (SP 1:169. • Metafora od baba1. Peev. œkameni podupira~ mostaŒ (RSA). stavqa na wega odozgo.

108.Œ Lika (RSA). up. œmotka za obele`avawe plovnog putaŒ. Mo`da najpre preko zna~ewa potvr|enog u bug. . œstari naziv za `eludac ovce. dijal. babàk m. up. s. 109 svodi bug. baba8 baba f. akc. œsviwski mehur napuwen mesom i za~inimaŒ Vraca (BD 9:225). Sve navedene re~i mogle bi se podvesti pod semantiku zemqi{nog znaka. up. œkrvavicaŒ Stranya (BD 1:65). Svrqi{ko bakva verovatno od *bapka sa osnovnim zna~ewem œpostoqeŒ. Druk~ije Polak 1979:27. staracŒ i s. i babino n. obele`ja. babica œsviwski `eludac. baba œkipŒ. œgomila istucanog kamena za nasipawe putevaŒ.Œ Sevlijevo (BD 5:8). ali semanti~ki razvoj nije jasan. baba œ`eludac `ivotiweŒ. povezano sa mitolo{kim zna~ewem re~i (v. sne`naà baba œSne{ko Beli}Œ ukazuje da se *baba œ(stara) `enaŒ moglo upotrebiti da ozna~i ~ovekolik objekat od svakog materijala. baba9 baba f. pasa …) u prirodnim geolo{kim formacijama (SlMit 12). pod koje Skok l. dijal. me|a{. baba œopna u kojoj se dete ra|a. up. bug. baba œkameni krstŒ. mleka i kajmakaŒ Zenica (RSA). ko{uqicaŒ. œstomak. œkameni stub na ivici puta radi sigurnosti saobra}ajaŒ Lika. ÅSSÀ 1:105. pada u o~i da za eventualni turcizam nema paralela u neslovenskim balkanskim jezicima. œvrsta kobasiceŒ ib. œplacentaŒ Rodopi (BD 2:125). „kamen me|a{Œ Mostar. baba11. dijal. babo. œpr`ena smesa od jaja. œjagwe}a sarma zavijena u siri{teŒ Timok (RSA. rus. babulica œokrugao kamenŒ. daqe nejasno. Vrawe. babina œrastvoreni bazaltŒ. • Nejasno. baba5. Baba. koji ~e{ku re~ zajedno sa ~e{. baba12. baba(è) œded. baba œpita od bundeva. Rus. no Fasmer 1:100 prime}uje da naglasak pre govori za poreklo od baba1. u tom slu~aju najverovatnije postverbal od babiti.22 baba8 — baba9 no ono se tu mo`da razvilo pod slov. semanti~ki raspon re~i beleg œnadgrobni spomenik. odatle rus. sviwski mehur napuwen mesomŒ. stavqa `umbera~ko babica. (Peev). Egejska Makedonija. babuq œ{qunakŒ svodi na supstratno *baba œkamenŒ. babica œid. jelo od `eluca puweno nadevomŒ Lozan (Joci}). up. ovaca. @umberak (Skok 1:82). up. mo`da ~e{. za fonetiku baba12. re~i na baba1.?). dijal. kamennaà baba naziv za kamene idole u ju`noj Rusiji. (Bojani}/Trivunac). arealno i semanti~ki. bapka Lika (RSA). hlebnih mrvica i malo bra{naŒ Dubr. Podaqe stoje. re~ je Fridrih tuma~io kao pozajmqenicu iz tur. baba „siri{teŒ Timok. dijal. Zna~ewe sitnog kamewa i u babura~a œ{qakaŒ Bosna (RSA). baba œburagŒ Kuku{ (Peev 1988). up. • Svakako u vezi sa mak. œdrugi `eludac kod `ivotiweŒ Rodopi (BD 2:125). Rus. uticajem.-h. izvorno œotacŒ. znak uop{teŒ.-h. sl~. za semantiku baba4. babinu (diØe) œid.c. baba2). krajputa{. `eludacŒ (RRODD). œvrsta krvaviceŒ Radimwa (Tomi} II). Mogu}e je i da je posredi semanti~ka univerzalija. up. baba. i prepoznavawe okamewene œbabeŒ (~esto u dru{tvu `ivotiwa: koza.

baburka œdeo ispusta pe}i odakle se vadi pepeo. (RSGV). naziv babin(i) (babji) zub(i) za biqke Dentaria i Tribulus terrestris (v.) upu}uje na baba7 œpotporawŒ. babica œid. baba11 baba f. jo{ mo`da zna~ewe œbubwati (o pe}i)Œ s. Up. „jama od koje se kamen baca u igri kamena s ramenaŒ. S obzirom na materijal. œid. bakica Hrv. ugqevqeŒ.v. baba16). baba12 baba f. Bla{ko (Savi}eve). dijal. Bu~um i Beli Potok. Vlasotince. RSA). da ne mogu kisnti. Toponica (RSA). ako se na wu ime nije prenelo sa prve. up. Istra (Skok l. baberka œzakr`qao klip kukuruza sa retkim zrnimaŒ (RRODD). za etimologiju v. blr. baba œmera rastojawa naba~enog klisaŒ Leskovac (Mitrovi}).v. dijal. • Verovatno metafora od baba1. Up. *babwati. odstojawe od 5–10 ma{kiŒ Timok (RSA).Œ ib. Dani~i} izvodi babura od Babur œako su kaki qudi iz Bavarske najprije po~eli graditi take pe}i ondje gdje se tako zovuŒ (RJA 1:136). œvodoravno polo`ena palica uz kolac u igri klisa.Œ (ÅSBM 1:255. rus. œcrta u de~ijoj igri ‘{kola’ (skakawe u nacrtan ome|eni prostor)Œ Turopoqe ([ojat). bapka dem. BER 1:23 s. Popovi} 1952:160). proizvoqne du`ineŒ Aleksina~ko i Ni{ko Pomoravqe. Timok (Dini} I). dijal. œpalica za odbijawe klisa. prazna quska heqdeŒ (SP 1:170). sln.Œ Lu`nica (]iri}).c.Œ D. sa druge strane.Œ Vraca (BD 9:225). baborka Timok (Dini} I). jezicima (SP 1:172). babica. baberki. babi~ka œid. œzakr`qao klip kukuruzaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} II 104). ova druga mogla je biti tako nazvana najpre po dva trna na svojim plodovima. babura œseqa~ka zemqana pe} bez kaqevaŒ (Vuk 1818. Gora`devac (Bukumiri} I). SP 1:170). na~iwen radi prevoza sa mesta va|ewa u lon~arsku radionicuŒ (ÅSSÀ 1:107).).Œ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} l. œvrsta zidane pe}iŒ Vojv. • Nejasno.baba10 — baba12 23 baba10 baba f. babka œid. up. Lepe- . babi} m. zna~ewe babica œstub koji dr`i ku}u i zemqanu pe} bez pe}wakaŒ Buzet. uvelog. Skok 1:82 smatra metaforom od baba1. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. (Bogdanovi} I). Ili metafora starice kao ne~eg slabog. babica „id. onda poslje majstore na|emo pa tamo napravimo jednu veliku pe} V. ovamo mo`da i babura / babura œsvod od }erpi}a koji se gradi u ciglaniŒ: I kada su prosu{en (sic!) u onijem baburama pokrivenim. Timo~ko baborka mo`da pod uticajem bug. babka. baba œveliki loptast komad lon~arske gline. Ni{ (Vlajinac II). Krajina (RSA). koji imaju paralele u drugim slov. baba œotvor za ugaq na ispustu pe}iŒ. ili konkretnije stara~kih usta sa retkim zubima. babka œdeo pe}i izme|u same pe}i i dimwakaŒ.c. up. „pe} od blataŒ Jagodina (RSA). nazive za delove pe}i poq. i ukr.). babica œprazan klip kukuruza. œprazna quska kestenaŒ (Pleter{nik. „kukuruzni klip sa retkim zrnimaŒ Timok. babarka œid. „drvo sa kojeg se bije ‘popi}’ u ~obanskoj igri istog imenaŒ Pore~.

obi~aj da se babe bacaju u vodu radi provere da li su ve{tice (Vuk 1818:74–75). babo). baba15 baba f. • Nejasno. baka1). Remeti}. zool. baciti. ili mo`da baba2 œve{ticaŒ. Izvorno *œbelegŒ (up. juvka > jukva (S. œkotvaŒ: Lako je baba zaworila. bapka œpriqepwak. babura~a œkrupna `abaŒ Vr{ac. za semantiku up. |e se staje nogom. baba8) ili mo`da *œjamaŒ (up. Nemachilus barbatulusŒ. • Nejasno. u [umadiji {ipka > {ivka. Hapaksna potvrda bez akcenta ostavqa mogu}nost da je posredi metafora od tur. baba~ko. tako|e bavka œstartna linijaŒ: Ako presre{ pro bavke. Bgd.) kao polazna ta~ka u raznim igrama. takmi~ewu ili dvobojuŒ (RSA). tako|e œvrsta morskog rakaŒ Lastovo. 150) u datom kontekstu verovatno samo {aqiva metafora od baba1. Armadillidium vulgareŒ. hapaksna potvrda (B. RSA). baba7). kamen i dr. ali ne}e tako lako iza}i iz vode (RSA). . babu{ka œid. \or|evi}.Œ ib. Djeca koja imadu mater neka nikad ne govore `aba. Zvornika (gra|a ERSJ). ne ra~una ti se bacawe kamena s ramena Piva (Gagovi}). baki „postojanŒ). koji se javqa i u nizu drugih zna~ewa (baba4. • Nejasno. babaxan. baba14 baba f. bakva œono mjesto. 1903. Mo`da u vezi sa bova. œpu` vretenar. up. œonaj koji se strogo dr`i bakve i ne dopu{ta da se prestupaŒ ib. œmokrica klup~ara. Lepadogaster GuoaniŒ.. baban. babura~a œid. œ`aba (kad se o woj govori pred malim detetom)Œ Mostar (RSA).u ba~iti. baba (v. Bufo vulgarisŒ. up.. œid. baba5./ f. babu{a „vrsta ribe. kad se baca kamen s ramenaŒ (Vuk 1818). babu{ka œriba BlenniusŒ Vis (Hirtz III.. baburina œobi~na krastavica. œstonoge. 215). baba13 baba f. bapka2). jer im mo`e mati prije vremena umrijeti BiH (T. rupa. up. R. bakvica dem. (Stani}). „obele`eno mesto (obi~no crta. ib. „najkrupniji list na duvanskoj stabqiciŒ (RSA). Carassius auratus gibelioŒ Vojv. Na{i pomorci I — Mali. (RSGV). Vinja 1986/1:127). \aja. Druk~ije oblik bakva obja{wavaju Skok 1:85 (od korena *bak. babure pl. RSA 1:257 (od tur. babura œid. œvrsta parazita u {krgama nekih ribaŒ Bra~. naziv za razne vrste riba.Œ Dubr. bakvaxija m. babica œriba brka{. SEZb 72:195). Rhodeus amarusŒ (RSA).24 baba13 — baba15 nica (RSA). bakica „riba gaovica. œvrsta morskog rakaŒ. ali ina~e nije potvr|eno kao pomorski termin. SDZb 31/1985:192.Œ (Vuk. Murex brandarisŒ Bakar. sitniji ra~i}iŒ (RSA). Primer iz Pive pru`a dosad nedostaju}u kariku fonetskog razvoja bapka > bavka > bakva. bavka œrupica napravqena u zemqi koja slu`i za de~ju igruŒ Brasina kod M.Œ Uskoci. nego baba.

). baba œriba Cottus gobioŒ. babin / babji tobolac œbobovwak. (RSA). babini zubi œid. Bezlaj PZ 8. ba{ak. Mugil cephalusŒ. -pka m. mogu}a je i rekonstrukcija *bãbura. babina / babja / babqa du{a / du{ica œmaj~ina du{ica. karakteri{e i ribu Gobio. babina `ila / `ilica. rum. babura œstonogaŒ ne podrazumeva nu`no psl. up. œid. ali up. *baba œslinaŒ (v. babka œriba GobiusŒ.Œ (SP 1:171) itd. bug.Œ. Origanum vulgareŒ. \or|evi}. Riba Carassius auratus i babu{(k)a kao naziv za wu su u izvoru (Mihajlovi}/Vukovi} s. 113–114). mak. up. Galanthus nivalisŒ Ni{ (RSA). Simonovi}). œop{ti naziv za nekoliko vrsta morskih riba iz roda BlenniusŒ. u Lici babaka œglas `abeŒ (Skok 1:83). RSA). i Vinja 1:31). babu{ka œvrsta male trbu{aste ribe u reci BregalniciŒ.c. -{ka œslinguraŒ Dubr. œkoviqe. œquti}. Lycoperdon bovistaŒ. R. babura œcrv OniscusŒ. œid. babusca œriba crvenperkaŒ. Simonovi}). babuka œslinguraŒ Split. Pirot (Zlatkovi} I). mala baburina œSalvia verbenacaŒ ([ulek. mak. nazive za bogiwe i kraste od wih poput rus. babka œid. no nazivi baburina. up. Podudarnost s. up. RSA). babura œribaŒ (ÅSSÀ 1:107. babura : blr. Simonovi}. ve} Popovi} 1952) i Vinja 1986/1:126–127. babak. rus. rus.v. neke od wih jo{ praslovenske. Bellis perennisŒ (Simonovi}). babu{ka (ÅSSÀ l. Sedum telephiumŒ. GobioŒ (ÅSSÀ 1:115). blr. bapka œvisibaba. ovamo i dvoslo`ni nazivi za razne vrste biqaka: babin zub œRanunculus arvensis. babura œvrsta sitne ribe u reci BregalniciŒ. dijal. babica œriba Cobitis barbatulaŒ.c. SEZb 72:198). koji za babica f. babica œkrasuqak. Digitalis purpureaŒ.)./ *bob. me|utim. baburina œsjeru{a. baba{ „glavati cipal. 109. Sluzavost.-h. *babura (tako i ÅSBM l. tako|e babika œbokvica. npr./ *bob. bapke pl. babin naprstak œnaprstak. Simonovi}. ukr. Baba bi mogla biti stara varijanta od `aba. Tribulus terrestrisŒ. u vezi sa buba. babi~ica œslinguricaŒ misli da bi mogle biti dalmatskog porekla. sln. babura œstonogaŒ (ÅSBM 1:257). tek sekundarno nasloweni na baba1. babura~a za krastavu `abu mogu se odnositi specifi~nije na wenu ko`u. bot. Ranunculus aconitifoliusŒ ([ulek. baba16 stara baba f. od vlat. Stipa pennataŒ Istra ([ulek. babji zub œbradavi~ak. Thymus serpyllumŒ. Neki nazivi mogu biti drugog porekla. œTribulus terrestrisŒ. rus.. PlantagoŒ. up. DentariaŒ. dijal. velika baburina œkaduqa. poq.. babin kesec / pezdec œpuhara. baba5 i onomatopeju baka baka u zagoneci za glas `abe. babina dub~ica œvranilova trava. ukr. dijal. Truba~ov u ÅSSÀ 1:114 (u vezi sa nazivima za ribu Cottus gobio pomi{qa na varijantnost *pap. babkovina œSalviaŒ ([ulek.) ozna~eni kao skora{wi import iz Rusije. Ovamo bi stoga spadali i babiwka œslinguricaŒ. babu{ka œvrsta ribe.Œ Leskovac (Mitrovi}).Œ. sln. up. wen poqski naziv sliz u vezi sa sluz (Borys 616–617). ili na verovawe da se u `abu krasta~u pretvara ve{tica (T. Salvia pratensisŒ.baba16 25 • Delom verovatno metafore od baba1 (Skok 1:82–83). Salvia verticillataŒ. babine `ilice œGe- ./ *pop-.

103 s. Bjeleti}. maj~ina (> babina) du{ica. ili. *baba œvra~ara. bug. babi zub œLathraea. babine zele œSuccisaŒ. babka. wihovom sli~no{}u sa izgledom stare `ene (tako SP 1:167. babini zãbi œid. babji prdec œpuhara. babiè zub œClaviceps purpureaŒ. babji {tapi œi|irot.v. CalthaŒ (id.v.Œ. ~e{. up. visibaba. P. odnosno rodio plodŒ Vasojevi}i (Stijovi}). dijal. pa semanti~ka vrednost prisvojnog prideva (babin. mak. babina kosa œkoviqe. Stipa capillataŒ. Ruscus aculeatusŒ. Sarcoscypha coccinea. babka œSalviaŒ (id. Up. npr. Kod dvoslo`nih naziva osnovni semantizam sadr`an je u drugom ~lanu (uvo. KSK 1/1996:89–97). babqak œdivizma. tako|e mak. babina lulica œvrsta gqive. babky œ~i~ak. dijal. `ila. poq. poimeni~ewa babjak / babjek / bobjak m. babyka. Capsella bursa pastorisŒ. slo`enice babosvilka œArmeria vulgarisŒ. vesiculosaŒ.Œ (Machek 1954:144). babka œPlantagoŒ. vesiculosa. npr. Peziza aurantia. babi ucho œPlantagoŒ. . Acorus calamusŒ itd. babin zab œTribulus terrestrisŒ. rus. npr. P. Denominacija je mogla biti motivisana kori{}ewem biqaka u narodnoj medicini (Plantago. babina svila œArmeria vulgarisŒ. Tordylium apulumŒ. œSalviaŒ ([ulek. babina trava œ`abqa trava. bapka < *bob-ãk-a (?) (detaqnije v. babino sito œvrtoviqe. babino zeqe œbla`eni ~kaq. babji) ~esto nije bitna. M. sekundarnom naslawawu na re~ baba nakon gubqewa svesti o prvobitnoj motivaciji naziva. *babyka. Postoje i nazivi za ~iji je postanak vezana neka legenda ili narodno verovawe. babie zeby œDentariaŒ. babije uvo œvrsta gqive. *babinã zobã. Anthemis cotulaŒ. palamida. P. vesiculosaŒ. babad. babotrsovina œBerberis vulgarisŒ (Simonovi}). LappaŒ (id. druga~ije ÅSSÀ 1:107–108). Salix sp. babji klimpa~ œvisibaba. VerbascumŒ (Simonovi}). Galanthus nivalisŒ. U ve}ini pak slu~ajeva verovatno se radi o paretimolo{kom.26 baba16 ranium molleŒ. baba4. neki od navedenih fitonima imaju psl. babka1. ~e{. CirisciumŒ. Simonovi}). up. 104–105 s. Veronica agrestisŒ. jo{ baba œposa|eni krompir koji se odr`ao neraspadnut iako je iz wega nikla biqka. gataraŒ (v. 41). 199). psl.v. baba7. babka3. poq. babi~ka. baba1).Œ (id.v. ~e{. babica < *bobica (?). 255). starinu. babura.v. SP 1:172. V. 256 s. babka8. Uprkos tome.. *baba (v. 253 s. babka2. ukr. kao u slu~aju raznih vrsta gqiva. kosa). Lycoperdon bovistaŒ. 218). Peziza aurantia. dlu`.v. babica œvrba.. ÅSBM 1:246 s. Peziza aurantia. babqa~a f. babine gwide œrusoma~a. babina rubetina œrazgon. Simonovi}). œUrospermumŒ ([ulek. *babâjâ zobã (SP 1:172). babika œklen. ESUM 1:102 s. bokva. bug. babaje. babki1 itd. Salvia). baba2.vv. ~e{. Up. ÅSSÀ 1:117 s. LepidiumŒ. itd. babino dra~je œkostrika. babac. Cnicus benedictusŒ. babina du{ka œThymus chamaerdisŒ. ~e{. babu{ka2. 106 s.v. babino uvo / uvce / uho œAuricularia auricula Judae. baba2). stpoq. up. babina du{ica œThymus serpyllumŒ. babik œkopitac. • Nazvawa raznih biqaka razli~ito (a u nekim slu~ajevima sekundarno) motivisana psl. babka. Acer campestreŒ. babka œid. babka3.

Mo`da metafora od baba1. bova œkamenita ru{evinaŒ. liticaŒ > it. dedaŒ. œdavna{we. o{tre stene pri izlazu iz Bakarskog zalivaŒ (Turina/[epi}). Babadag (up. Svrqig 2002. materijala svrstanog ovde pod baba5. RJA). -ana m. -o. ve} da se radi o predslovenskoj (ilirskoj?) osnovi *baba œkamen. babo i zeman ([kalji} 109).Baba — babaje 27 Baba Baba f. Bdewe 1. ime planinama: u ist. Pri takvom tuma~ewu neobja{wen ostaje oblik sa -l-.v. od starineŒ: Od babazemana i od cara [}epana NPosl Vuk (RSA). od babam bazâma œid. Babonje. Profous 1:18 Baba kao ~est naziv brda i planina u slov. up.Œ Dubr. dole Babakaj). za mogu}u mitolo{ku podlogu N. s. „i|irot. zemqama obja{wava metaforom mraka prenetom na brdo odakle se smra~uje. Baba planina izme|u Prespanskog jezera i Bitoqske kotline (RSA) itd. up. balad. baba8). brojne kamene œbabe sa jari}imaŒ i sl. mo`da od baba1 s obzirom na sinonim babji {tapi ([ulek). mo`e se pomi{qati i na doma}u tvorbu. mak. stavqaju}i tu i deo slov. naziv stene iznad sela Bawe u Metohiji Babistarac (M. RSA). babaje babaje f. Babal na vi{e mesta (Stanislav 1:13). mak.v. — Stsrp. npr. OP 2:59). babun). (Spomenik 4:5). u Hercegovini jz. • Slo`enica od dva turcizma: baba œotac. • Nejasno. izraz od baba-zemana œodvajkada. up. koji smatra da oronimi kao ~e{. Babina gora.. stena. Kako turski re~nici ne bele`e eksplicitno ovu slo`enicu. tamo oronime sa atributom babin. up. (up. Acorus calamisŒ Dalm. RJA). • Nejasno. baban œid. Up. œdve visoke. baba16. -a. Baba negde izme|u Pe}i i Plava: Planina baba i gozâbaba 1316. bez akcenta i ubikacije. tako|e balad (RJA). sl~. • Nejasno. (RSA).Œ: Po~e da mi kazuje {to je bilo od babam bazâma Prizren (^emeriki}). staro vremeŒ. i u Ma|arskoj oronim Baba. pl. tur. Babuna (ali v. Kako su sve tri potvrde iz [uleka. kao i Babqak CG. od Gacka: bje`i ~eta uz Babu planinu NP Vuk (RSA. bez re{ewa. babad babad m. œvrsta tvrdih tre{awaŒ Mostar (Vuk. Druk~ije Polak 1979:27. Srbiji kod Para}ina. Bogdanovi}. alb. mo`da je posredi gre{ka u prepisivawu iz nekog herbarija. . baba–zeman baba-zeman (babazeman). Pe{ikan. 95–100. baba i ded œdva kamena za privez na ‘muli}u’ u lu~ici VozŒ Krk. v. Skok 1:98 s. Sazvu~nih oronima ima i drugde. Babina. Babova nemaju veze sa re~ju œstaricaŒ. u Hercegovini blizu Tare: Bogavacâ z Babe vlahâ (Dani~i}. baba2.

-pka m. babka œid. mo`da i ~e{. babura œbubica. ruceqŒ (Vuk 1818. up. bubamara). (RSGV). Ili u vezi sa turcizmima baban.. rus. rus. dijal.Œ (ÅSSÀ 1:116). up. i baba2. œgorwi deo veslaŒ Vojv. babi~ka Rodopi (BD 5:154). baba~ko? Ova vrsta tre{awa zove se jo{ rskavice. babac ib. bakica „id. Oblik baburica sme{ten je u ÅSSÀ 1:114 s. CantharisŒ Mikaqa. baba7) isto kao turcizam baglama..v.). Mihajlovi}/Vukovi}). poq. odakle je pozajmqen u ruski i beloruski. dijal. dijal.Œ.œnaduti seŒ s. baba{ka œplovak na udiciŒ. daqe mo`da ukr. blr. • Nejasno. ÅSSÀ 1:117 od psl. babice œvrsta kru{akaŒ (SP 1:170). Grahovo (RSA). ru{tevi (Skok l. up. Uskoci (Stani}). hrskati). ovamo verovatno i zeleni babak m. dijal baboè œdrveni ispust na ~unuŒ. hyp. S. babu{ka2. v.Œ (RSA). RSA). Vojv. stukr. dijal. Me|u mnogobrojnim nazivima za bubamaru izdvaja se i grupa naziva obrazovanih od imenice baba i wenih izvedenica. up. RSA). Belostenec. babak2 babak. (]upi}i).v. — Od XVII v. Lytta vesicatoriaŒ. gore baba7. baburica id.. œbubamara. Oni se javqaju sporadi~no. babica f. Rus. *babura. (Bojani}/Trivunac). babak œid.28 babak1 — babak2 Skok 1:83 shvata kao izvedenicu od baba sufiksom -aja. Stuli} (RJA). œpopre~ni dr`ak na vesluŒ Bos. Up. babak œinsekt popi}. baburica œbubamaraŒ. zami{qane i predstavqane u vidu starice (up. Zanimqivo je da se re~ babak javqa i u zna~ewu œdr`ak na vesluŒ i œ{arka na vratimaŒ (up. RSA). Ute{ená. ra{qa za vesloŒ. œdr`ak na kosi{tu. uglavnom kod ju`nih i isto~nih Slovena (v.: Djevojke je uzmu na prst. hipoteti~ni koren *bab. SlMit 56–58. Bela. (ib. babak u zna~ewima œvrsta insektaŒ. -pka m. babka œbubamaraŒ (SP 1:171). Up. OLA 1975:27). œid. dijal. O mitolo{koj simbolici bubamare v. *baba. bug. . ESUM 1:103 polazi od psl. babæk œdr`ak na kosi{tuŒ Vasojevi}i (Stijovi}). (Vuk.c. tamo i o mogu}nosti da deo slovenskih naziva za wu sadr`i ime mitolo{kog lika Mare. Marene i sl. babe!Œ Dubr. babqa~a œvrsta kisele jabukeŒ (Skok l. baba{ka Fasmer 1:100 izvodi od baba œpawŒ. SlDrev 1:221–222. • Verovatno izvedenica sufiksom -ãkã od baba1 (Skok 1:82. Pro{}ewe (Vuji~i}). baba œjedra. krupna divqa jagodaŒ Stranxa (BD 1:65). (RSGV. dijal. ukr. ÅSSÀ 1:117). bapka œpopre~ni dr`ak na vesluŒ Smederevo (RSA).Œ. babaèki œveslaŒ. CoccinellaŒ (RSA). Zagara~.-h. v. mo`da i bug. up.c. Prema ÅSBM 1:247 posredi je dwestrovsko-dunavsko-crnomorski re~ni termin ponikao u rumunsko-ukrajinskom sredi{tu. *babãkã zajedno sa s. œinsekt tvrdokrilac. bobac. pa govore: œvjeri me. babak1 babak.Œ Stara CG (Pe{ikan). -pca œid. baba5.. babak1 i œogrlicaŒ. naj~e{}e bubamaraŒ id. babe f. babaèka œveliko veslo.

Œ Vrawe (Zlatanovi}. Draga~evo (RSA). za to zna~ewe baba14 i baban. \. ~arobnicaŒ. • Mo`da od tur. • Nejasno. zdrav ~ovekŒ Samokov (BD 3:201) itd. qudina. stena u koritu Dunava kod Golupca: Babakaj se vidi i pri najve}oj vodi M. *vedâma (Fraenkel 684). bug. babe pl. œvaqan. œkrupan. *baba roga donosi samo s. Babakaj Babakaj. ili kome se rugaju). (RSA). ugledanŒ: baban ~ovek Leskovac. baba ruga bez izvora. Nedovoqno potvr|eno. baba2). baba-marta œmesec martŒ v. tako|e babaruga (Vuk). „starinska `enska ko{uqa vezena svilom i zlatnom `icom po rukavima i po skutimaŒ Kosovo. • Poluslo`enica sa prvim delom baba u folklornom zna~ewu (v. (RSA). CG (RSA). izvode}i drugi deo od *rogati œrugati (se)Œ. starina problemati~na (mo`da je u pitawu personifikacija babe kao karnevalskog lika koji se izruguje. œid. izmotava. baba2. • Verovatno od baba1. babi- . bapka f. babac babac. babaruga Zagara~ (]upi}i). pre nego na rog moglo bi se pomi{qati na vezu sa lit. babaroga babaroga f. razg. RJA. œplod {qive nastao srastawem dva plodaŒ Jablanica (@ugi}). œstra{ilo. roga~Œ (RSA). Ili prosto œvelika stenaŒ. œpersonifikacija velikog postaŒ Poqica (RSA). bug.t. Obe potvrde su iz kartoteke Etnografskog muzeja u Beogradu. jedna bi mogla biti pogre{no pro~itana.-h. uz napomenu da je psl. grmaqŒ (RRODD). up. ragana œve{tica.. ÅSSÀ 1:108 s. tj. babo. (RSGV). bakaka „id. baburak m. babanko m. s. œjuna~ina. baban baban adj. Pro{}ewe (Vuji~i}). ve{tica. dijal. babaxan. koje se izvodi od reg>ti œvidetiŒ sa sli~nom semasiologijom kao psl.babaka — babac 29 babaka babaka f. • Verovatno doma}e obrazovawe od tur. RSA). ve{t.) œoboleli plod {qive. babaroga Prizren (^emeriki}). up. nakaza kojom pla{e decuŒ kwi`. U slu~aju da je ipak izvorna varijanta -roga. Mili}evi} (Vuk. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). baba œotacŒ. Vojv. v. (Mitrovi}). babanka. uspe{anŒ: Napravimo baban rabotu ib. drugi deo nejasan.v. bapke pl. up. (Simonovi}). indecl.Œ ib. -aja m. Potkozarje (Dalmacija). babaroge. kao metafora za oblik obolelog ploda. -e Zagara~ (]upi}i).-h. up. Up. dijal. -pca m. RSA). baba~ko. bapke Leskovac (Mitrovi}). (obi~no u mn. baba kaya œo~eva stenaŒ (Dani~i}. RJA 1:130). babaroga~a augm. babanka œkrupan.

). Up. tur. baba~ko adj. baba~ko m. dete koje u svakom pogledu li~i na ocaŒ (Redhouse. babura. poreklo. mogu se videti pored plodova prirodnog oblika i plodovi ~udnovatog izgleda. u RSA s. jak. indecl. str. razg. gde je krajwi etimon mo`da isti ali neposredna motivacija svakako druk~ija. dijal. povratno pozajmqeno u turski (Tietze l. 1941).. Skok 1:83 tuma~i kao doma}e obrazovawe od tur. babac œhrabar. baba~ko œid. me|utim. plodovi pogo|eni gqivi~nom bole{}u Taphrina pruni podse}aju na ostarelo. Nije jasno spada li ovamo babac œkrupan orahŒ Srem (Vuk. -acko verovatno je slov. obrazovawe na osnovu bug. gde za -ko Tietze 1:171 tako|e dopu{ta slov. i kao prilog baba~ko œsasvim dovoqno. baba~ œzdrav ~ovekŒ Ihtiman. dijal. 68: Ubrzo posle precvetavawa {qive.. up. 115). U odnosu na zdrave plodove. babayan babayan m.Œ Pirot (@ivkovi}). mak. œqudinaŒ. œkrupan. Ja{ar-Nasteva 53 izvodi mak. ~ije je postojawe neizvesno. obolela {qivaŒ. izvijeni u vidu roga ili pasuqa.) babacko œid. zbog ~ega su u raznim krajevima dobili posebne nazive.c. œkrupan beo crv sa `utom glavomŒ Vrawe. daqe i alb. babac tuma~i se kao izvedenica od baba œotacŒ (Tietze 1:253. tur. zajedno sa sln. babacke œtaticaŒ (Budziszewska 1983:22). baba~ko baba~ko. papu~e. Egejska Makedonija (Peev). babaxan. baburci. Nema razloga da se pomi{qa na koren *bab. baba~ka œkrupna. babi~kã œid. -a m. dobrodr`e}i ~ovekŒ Timok (Dini} I). kriva}i. dijal.). ba~ko Kosovo (Elezovi} I). {to Skok 1:82 stavqa pod baba. up. babo). ti oboleli plodovi i krupniji od obi~nih. Up. baba16.Œ (DS 452). Up. baba~ko œid. napredno mu{ko deteŒ Jablanica (@ugi}). œlepo razvi- • Svakako u vezi sa tur. iskqu~iti veza sa tur.Œ Karlovo (BD 8:103). razg. Samokov (BD 3:201) itd. -bca œdivizma. bâbâ~ko œzdrav. up. koji su ovalni i glatki. kako vaqaŒ: Baba~ko si napunija ~a{e Leskovac (Mitrovi}). ogroman. ne mo`e se.v. i adj. sna`anŒ: Sin mu je bajeno. kao: roga~i. Josifovi}a (Beograd. DS 448). anne œmajkaŒ.Œ ib. sna`na (o `eni)Œ Kostur (BD 8:207). krivo- {qive. Up. krivke. baba. Simonovi} bele`i i druge sinonime: krivaje. babayanka f. krupan. Oblik na -a~ko. indecl. junakŒ. Kako su. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. (BD 3:36). krepak. (i dijal. RJA 1:129–130). i baban. babu{ka œdeformisani plod {qiveŒ (ÅSSÀ 1:109. Tur. baba~ko œjuna~inaŒ (RRODD). adj. babaxan. napeti seŒ (tako Dani~i}. ba- . baba kompozitnim sufiksom -a~ko. i babaje. ÅSSÀ 1:117 pod *babâcâ. ro{~i}i.30 baba~ko — babayan ca œnerazvijena. baburak navod iz kwige Bolesti vo}aka Ml. babu{ka2. up.œnaduti se.v. up. pasuqare. œsna`an. Verbascum nigrumŒ. re~ iz turskog. œona koja je krupnaŒ: Gledaj {to sam krupnu slivu otkinaja. œsna`an i jak ~ovekŒ Vrawe (Zlatanovi}). turcizma baba~. zbabqeno lice. Prizren (^emeriki}). bug. anacko pored anesko od ana. na istom terenu babaxanka œkrupna {qivaŒ s. uzimaju}i u obzir areal. babec. bapke i tome sli~no. RSA).

up. œporodiqaŒ Vojv. a bele`i je i Simonovi}. bug. postverbali babiwa f. obabit se œid. • Nejasno.Œ ^umi} (Grkovi}). RSA). babiti se œpora|ati seŒ (RSA). Balkanski turcizam. babacan œid. jo{ baban. kome je izvor L. uz znak pitawa.Œ (DS:447–448). babagean. babayan~e n. up. 173. babine f. babine œprvi dani posle poro|ajaŒ v. Beograd 1939. „|ur|evak. Impatiens balsaminaŒ Herc. Up. babinka œuska raznobojna traka (za op{ivawe toplih marama. ovewa~a. babiti1. dijal. babiti1 babiti. • Od tur. Sam |ur|evak se na turskom zove inci cicegi. up. porodiqi pri poro|ajuŒ (Vuk. Ili izobli~eno od *obavjenac < *obâvâjen-âcâ œono {to se obavija. dijal. U RSA 1:221 upu}uje se. Medicinische Volksterminologie in Bosnien und Hercegovina.. Sarajevo 1898. Narodna veterinarska terminologija. beburgi (sic!). OS 62 s. Vukovi}. -im impf. œprihvatiti dete pri ra|awuŒ. ukr. dem. œumiqavati se oko (svoje) `eneŒ Pirot (Zlatkovi} II). Realnost oblika baber ipak posredno potvr|uje slo`enica albaber m. uvijaŒ. alb. babaxhan. 198). babinac babinac. • Nejasno. Up.baber — babiti1 31 bayanka! ib. Nominacija mo`da i po sli~nosti sa pup~anom vrpcom. . babagjan (Boretzky 1976:19. ponude porodiqi i darovi novoro|en~etu koji se donose dok je `ena u babinamaŒ (RSA). (RSGV). zast. fig.v. za prvi deo v. re~ ESUM 1:104 prosu|uje kao nejasnu. gde je prvi deo turcizam al œcrvenŒ. Babine ili sl. a re~ baber postoji kao varijanta od bebr œleopardŒ. papuri (Tietze 1:254). NP (RSA). i Budziszewska 1983:22. i kao LI (Redhouse). al2. Vasojevi}i (Bori~i}). babo. dopu{taju}i izvo|ewe od baba (v. œpomo}i porodiqi pri poro|ajuŒ. „lepi ~ovek. Jedina potvrda re~i u RSA je iz: A. babad`an (BER 1:23 s. œroditi deteŒ. (RSGV). sg. ispleten gajtanŒ Kragujeva~ka Jasenica (RSA). Ukr. obabiti se œporoditi seŒ Lika (RSA). bab›r / pap›r zna~i œvrsta trske koja raste na obalama jezeraŒ od ngr. up. babit œid. pl. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œusukan. baba1). œprvi dani posle poro|aja koje porodiqa provede u posteqi. babaxan (Ja{ar-Nasteva 53). baba). keceqa)Œ. Vojv. œcrvi}Œ Vrawe (Zlatanovi}). na tur. arum. baber baber m. Nije iskqu~eno ni postawe po nekom toponimu Babino. -inca m. babi 3. baba~ko. v. mak. ^enej (Mari}). œpomagati babiti1. re~ je hibridna tursko-persijska slo`enica (Tietze 1:253). Prizren (^emeriki}).v. dok dijal. Convallaria majalisŒ (RSA).Œ ^umi} (Grkovi}). (Zlatanovi}). Pro{}ewe (Vuji~i}). Tur. Istra (Ribari}). obabiti pf. Gluck.

Ni{ava (RSA). baba œprimaqaŒ Kara{evci (RSGV). f. Dubr. up. (Bojani}/Trivunac). œporodiqaŒ. Vojv. babiware pl. babi}. (RSGV). bremenitaŒ CG. mak. Zagara~ (]upi}i). Popovo poqe (RSA). babiqa œporodiqaŒ Drvar (Jovi~i}). denominal babi~iti impf. babiti. (Pei}/Ba~lija). reg. babiti. Vojv. • Od psl. tako|e babiwe Ka~er. babà. œprimaqaŒ Lu`nica. f. œaku{erkaŒ (RSA). babiwar. — Od XVII v. babiti zap.Œ Vojv. babi. glu`.. lupnem odonud … isfrqi si dete ~ak po za vrata ji. œro|ewe. babimâ. babi{kovat impf. Potkozarje (Dalmacija). Herc. babica œid. babi~i 3. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Vojv.32 babiti1 weŒ Ka~er. Lika (Ajyanovi}). babilo n. plandovaweŒ Drvar (Jovi~i}) Ó babiwi / babinski adj. œobavqati aku{erski posaoŒ (RSA). œtrudnaŒ Zaostrog. œzavr{ni obred na svadbi (po{to mlada provede prvu bra~nu no}. odnegovati. babiwara œporodiqaŒ. bobyti œid. uga|ati nekomeŒ Crna Reka (Markovi} I). porodili{teŒ Uskoci (Stani}). okupe se `ene. ja si lupnem `enu odovud. Lika (Ajyanovi}). babimi. Slav. Radimwa (Tomi} II)... (RSGV). Dubr. odbabovati pf. (RSGV). leksikografi (RJA).. babiwara f. podi}i deteŒ Dalm. œbaviti se mnogo oko ne~ega. *babiti œpomagati porodiqiŒ. zbabina adj.)Œ: Od ka- ko babujem. œ`ena dok je u babiwama. ^enej (Mari}). . babi~ar m. -ara m. sl~. Livno i Duvno (Rami}) Ó zbabnica f. œprimaqaŒ (RSA). œaku{erŒ (RSA). œonaj koji poma`e pri teqewu kravaŒ. pridevi babi~in. babac m.Œ. œsve~ani ru~ak koji tazbina prire|uje zetu prve nedeqe posle ven~awaŒ ib. Srbija (RSA). Uskoci (Stani}). postverbal babovati impf. œ`ena koja porodiqi donese prvu povojnicuŒ (RSA). ~e{. @ep~e. babimi. babi~ki. œ~ovek koji ide na babi- babiwe ib. radne imenice babiqa f. babicâ. babovat œnegovati dete ili staru nemo}nu osobuŒ Dubr. œ~uvawe novoro|en~eta (tri dana i tri no}i po ro|ewu)Œ ba~ki Buwevci. œtrudna. Dositej (RSA). porodiqaŒ Fru{ka gora (RSA). tako|e œriba s ikromŒ Vojv. zbabna adj. up. œizle`avawe. sg. csl. Drvar (Jovi~i}). Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). lit.. Potkozarje (Dalmacija).Œ Lu`nica (]iri}). strus. œ`ena koja nosi darove novoro|en~etuŒ Ka~er (RSA). blr.. rus. babiwa~a œ`ena dok je u babiwamaŒ. (Bojani}/Trivunac). bug. œprestati dojiti dete.. babi~luk m. babit’. œbabiti (v. œnegovati. Potkozarje (Dalmacija). ukr. teto{itiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œaku{erstvoŒ. babiti. ^umi} (Grkovi}). len~arewe. i œve~era radnicima kad svr{e neki ve}i poqski posaoŒ Sarajevo (RSA). tako|e baba f. Ro`aje (Had`i}). babiwe Sombor (RSGV). œprvih ~etrdeset dana porodiqeŒ Leskovac (Mitrovi}). (RSGV). prezime Babi~i}. {ale se i zabavqaju)Œ Vrawe (Zlatanovi}). gledaju wenu ko{uqu. babiqa œid. sln. babica f.

I. iskusila materinstvoŒ. babiti1. babiti sê œra|atiŒ. babi~ka igla œduga~ka. Dr`i} (RJA). badrq. u krajwoj liniji varijanta od *vabiti (v. *babwati babwi 3. œbubwati (o pe}i)Œ Leskovac (Mitrovi}). obja{wewe dato za babara. impf. Naizgled od baba1. ° A da tebe dobabit ne mogu. a ova uz to ima varijantu bumba~a koja upu}uje na *bãbja~a. „vabiti. babwim œid. • Od psl. sg. Slavia 74/2–3/2005:279–284. babrqica s. glagol je kauzativno obrazovawe od *baba u zna~ewu œodrasla. zrela `ena koja je ra|ala. tre{tati (o muzici)Œ Vlasotince (gra|a ERSJ). babice œzli dusiŒ v. œbabqa iglaŒ (Skok 1:83). œdovabitiŒ: Kad }e vidjet lijepe djevojke. Gru`a. debela igla. blr. Nadibar (RSA).v. babu{ka œid. tj. kao poimeni~ewe na -a~a prideva babji > babqi.. ili dekompozicijom od *obvabiti (Loma 2000:604). œdrvo o koje deca ve{aju kavez kad hvataju pticeŒ Srem (Vuk. up. dozivati.. Jany{kova. ovamo mo- `da i babara „igla sa velikim u{icama (da i baba mo`e udenuti konac)Œ Svrqig. i ba~enka.Œ (Gerov). Sa druge strane. ne mora biti vi{e od narodne etimologije jer i ne odgovara denotatu re~i babqa~a. mak. babik œvabilo za Po~etno b. tj. me|utim.babiti2 — *babwati 33 Psl. a ne le`i mu u osnovi. koje. babwajka œid. bug. babica œaku{erkaŒ v. kako se to pretpostavqa u ÅSSÀ 1:110 i SP 1:172–173 s. babica œigla sa velikim u{imaŒ Kostur (BD 8:207). za asimilaciju up. babqa~a babqa~a f. dlu`. dijal. babica œpomo}nica pri poro|ajuŒ povratno razvilo od glagola.obja{wava se asimilacijom v–b > b–b (Skok 3:557).v. „~ioda. babiti2 babiti. nababiti œnavabitiŒ (RSA). sledi da se zna~ewe baba. dobabiti pf. dijal. œpostajati babomŒ. up. vabiti). bubqarka œvelika igla za {iveweŒ Leskovac (Mitrovi}). V. RSA). pschibabich œdovabitiŒ. mamiti `ivotiweŒ Dubr. dakle izvorno œ~initi babomŒ. 115). babura œvelika iglaŒ. dijal. *babiti. *babiti. zababiti œzavabitiŒ NP Hrv.Œ Pirot (@ivkovi}). babicâ œvabitiŒ. sa velikim u{icamaŒ (BER 1:23). • Nejasno.) ukazuje na semantiku bodewa i mogu} izvorni lik *badqa~a. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. ponekad sa zavijenim vrhom. babja~a Vetrani}. bâbwim . babim impf. dijal. O ostalim slovenskim nazivima za babicu v. babà~ka igla œid. — Od XVI v. babica f. ku}ica za ~vorkeŒ (ÅSBM 1:250).. baba2. babqa~a kao naziv za vrstu ose Timok (Dini} I). up.Œ (ÅSSÀ 1:113. M. (?). zast. jarebice.-csl. badaq. up. {to se jasno vidi iz refleksivnog oblika babiti se. mala igla za pribadaweŒ Dalm. ° Na zvi{ke }e tebe ba{ babiti NP ib.. ve} srp.

Ro`aje. babo (Mihajlovi}). œdedaŒ ib. bâbwe 3. sg. pl. œtutwatiŒ: U sred no~ po~e nekvo da bâdwi po obor. up.Œ. • Verovatno u vezi sa bubwati. tako|e baba m. bâbne pf. i 1:85 s. œnasle|e. babalâk œid. babaluk m. RSA). prezime Babovi}. Babaji} selo na reci Qigu. zamuckivati. tutwati. hipokoristici baban m. ono samo bâbwe i poöipkue — ^ue{ li kako bâbwu topovi od kâm Vidin? Timok (Dini} III). up. Pro{}ewe (Vuji~i}). bajko. baja œid. Slav. RSA). hyp. ~e{}e wihov stare{inaŒ Prizren. sa disimilacijom b–b > b–d. ba~a. baka Resava (RSA). pasti sa visine pri ~emu se ~uje potmuli zvukŒ ib. babal›k œo~instvo. œotacŒ (Vuk 1818). deda. (RSGV). ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). babo babo m. tast. a ~vrstim i ~estim korakomŒ Jablanica (@ugi}). izvedenice od skra}ene osnove: baja / baja m. bapko (Vuk). œudariti jako. Vojv. bâdwi 3. Vasojevi}i (Bori~i}). œtazbinaŒ Srbi Grani~ari (RSA). œbubwati. tastŒ Leva~. o~evina. Pro{}ewe (Vuji~i}).Œ Pirot (Zlatkovi} III). prezime Babi}. œpoo~imŒ. BiH.> *bãbn-. (RSA). baba. babovina f. postojbina. Banat (RSGV).v.)Œ (RSA). bãbati. dervi{. Balkanski turcizam.u bubati. Leva~. œdervi{iŒ ib. Bjeleti}. Temni}. gruvatiŒ: Kâd naklade{ kube sâs suva drva. kâko {trkaq kâd uvati govedu Timok (Dini} I). œbabo (v. srp. œhodati brzim. BiH. NP Zaglavak (RSA). o~evina. up. mak. babov / babov adj. ali up. (RSGV). babalari m. bubwatiŒ Leskovac (Mitrovi}). Uskoci (Stani}). œnaziv za starijeg mu{karca u porodiciŒ. v. lupnuti. (RSGV). Uskoci (Stani}). œo~evinaŒ (RSA). œkrupno govoriti. baba œdeda. [kalji} 109. babajlo Vojv.Œ Vasojevi}i (Stijovi}). baba œid. i M. bajkan. zavi~ajŒ (RSA). (SP 1:455 s. œtastŒ BiH. (Dini} I).v. babajka (RSA). sg. œotacŒ Radimwa (Tomi} II)... babuka ib. Pro{}ewe (Vuji~i}). i badaw1. koja je posvedo~ena samo u zna~ewu œnerazgovetno govoritiŒ. bãblî œmrmqati. lo{a nasledna osobi- . (Had`i}). ~ikaŒ (RSA). Vojv. (Vuk. vi{i prevoj *bub. babovina œid. Ovamo mo`da. vrskati u govoruŒ itd. tako|e œstariji ~ovek uop{te. NP Vuk (RSA). up. bajka Lepenica. babaja m. œonaj koji li~i na ocaŒ Boka (Vuk. CG. baba œotac.Œ Prizren (^emeriki}). Kosovo (Elezovi} I). otacŒ Kosovo (Elezovi} II 496). ili varijantom istog onomatopejskog korena bez nazala *bãb-. JF 51/1995:206). bako. svekarŒ (Skok 1:83. œbabov sinŒ Uskoci (Stani}). babajko m. Svrqig. v. babajin adj. Vojv. (RSA). babovi} m. (^emeriki}). ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).-csl. œsvekar. (RSA). bubaw. tast. zast.34 babo Vokalizam prvog sloga obja{wava se disimilacijom *bobn. babin adj. *bãbati). — Od 1770. (RSGV). babu{a (RSA). Temni}. tako|e babajko. • Od tur. Potkozarje (Dalmacija). babalok œtazbina. bap~e n.

nabasati na nekogaŒ: Kako ti mene nababrqa? (RSA). ~a~kati. podrug. nijedna veraŒ: Idi. babunija f. ~ikaŒ Banat (RSA). -una m. (RSA). dostojanstveno prikrivaju}i stara~ko babrawe (RSA). • Verovatno asimilovano od bavrqati.babosuk — babun 35 naŒ (Ja{ar-Nasteva 88). i{~eprkatiŒ Ka}. babunski adj. Za etimologiju tur. rum. œpo~eti pipati brzo. œneverija. baballare. œmicati se. babrqati Drugog porekla bi}e babrqat œbrbqatiŒ ist.Œ (Hadrovics 124). ngr. raditi ne{to lo{e.. mpampaj. babrati babrati. babrat œid. mazati (se). „ime odmila za starije qude: deda. i pre mu se dosadi babrawe nego jelo — Radio je polako. babalic œstariji ~ovekŒ. izbabrati œi{~a~kati. istor. œpraznovericeŒ: Fratri i popovi napunili su ti glavu s tijem babu{tinam’ I. baba. v. baba. brbqati. (Remeti}). babrqiv adj.: Jutrom je vrlo dobra zakuska seme (od bundeve). ali za izvo|ewe iz ma|arskog govore areal i semantika s. *babrati. up. i brbati. (RSGV). Oblik bapa m. pogrd. a tako|e wegova intranzitivna upotreba. {to ga ~ovek rastvara nadvoje. -am impf. (RSGV). Vojnovi} (RSA). babrqati impf. babrat’ (sa). i dijal. babral œid. nom imawuŒ Hrv. mpampakaj). drhtavoŒ V. SP 1:173). sl~. brqati (se). Ba~ka (RSGV) mo`da ukr{tawem sa apa1. prokleta babunijo! Nevesiwe. babe. œbrbqivŒ ib. babraØi(sà) sve œprqati (se). baviti se sitnim. 173). œbogumilŒ. . Ere. baballak (Boretzky 1976:19. œdirati ne{to nedozvoqeno. nababrqati pf. bug. alb. 148. pokretati se (o ribi)Œ Vojv. ili mo`da od suk < *sokã œgranaŒ u (neposvedo~enom) zna~ewu porodi~nog ogranka. ~e{. neurednoŒ (tako ÅSSÀ 1:112–113. œpetqati. babalãk œtastŒ. baba (Scurtu 1966:20). baktati se oko sitnicaŒ (RSA). pl. glagola. tako|e babu{tine pl. baballek. babosuk babosuk m. Up. babra} (sie). • Slo`enica od baba1 sa nejasnim drugim delom. (`enske) linije. babun babun. ukr.-bos. babrawe n. babaca (preko ngr. babrat (se). Oblik babalari prema tur. poq. Semanti~ki pomak œo~instvoŒ ¢ œo~evinaŒ samo u srpskom i makedonskom. œonaj koji se o`eni udovicom i `ivi na weOd sukati (tako Skok 1:83). ÅSTÀ 2:10–13. • Verovatno od ma|. re~i v. Tietze 1: 252. boba.-h. Nije iskqu~eno ni izvo|ewe od psl. babalar. „slu~ajno nai}i. zababrati pf. mo`da i zbabrati œzgu`vatiŒ ib. neva`nim poslovimaŒ Vojv. (RSGV).Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Petrovi} (RSA).

babu{tine < *babun{~ine œbabunske re~iŒ.Œ. XVII. bobowiti).< o. u varijantama v Babounï i ou Boubounï (Dani~i} 1:21). baboná œpraznovericeŒ. babun œ~ovek sme`urana licaŒ. œbabolikostŒ standardna crta {amana. RSA). kojima se mogu pridodati neki toponimi: Babun ime izvora kod Mostara za koji je vezan izvestan kult o Ivawu dne (Vl.v. (Vuk. Mawe je verovatno œistoricisti~koŒ tuma~ewe. spomenici ozna~avaju bosanske patarene kao bezbo`náí i poganáí babouná (?). baerac . zata{katiŒ Karlovac (RSA). dok ÅSSÀ 1:111–112 izvodi glagol od imenice. *bobonã ne uvr{}uje stsrp. koja se ogleda u mak. (RSA).. Ovamo mo`da i babuwat impf. ma|. sv.. prebacivati. pri ~emu druga ne}e biti pogre{na. u Du{anovom zakoniku dolazi i pridev babounskái: kto re~e babounâskou re~â … da platitâ …. zaba(v)unati œzabrbqati. baba1). Beograd 1937. bavarski adj. bajati.36 Babur • Od stsrp. strus. Po Bernekeru od *baboniti / babuniti. Protiv ovog izvo|ewa govori i to {to se ime ove planine pomiwe u stsrp.Œ.-h. bahoriti1). babounâ œbogumil. sl~.. ukr. dijal. 878). me|utim. ª bezbo`náhâ i blediváhâ prokletáhâ babounâ 1329. ~e{. izme|u ostalog œvra~atiŒ (Berneker 36–37. ]orovi} u: Glasnik Jugoslovenskog profesorskog dru{tva kw. dijal. œzabaviti. nar. ako nije œbapski govoritiŒ od baba1 ili obi~na onomatopeja. smelo pore}iŒ Dubr. Nije jasno spadaju li ovamo babun œizmi{qeno `ivo stra{iloŒ Sumartin (Novakovi}). (ZN 55o). pretpostavqa da je moglo nastati disimilacijom od *zababunati i biti u vezi sa babun œjeretikŒ. Babu{nica. babona œid. patarenŒ. zast. mo`da. -nku œprivi|eweŒ. Stsrp. nego srpski fonetski lik od *Bobuna prema makedonskom sa -a. baverac.(up. U savremenom jeziku re~i babun. baburski adj. u kojoj je bilo selo Bogomili. negodovatiŒ Drvar (Jovi~i}). Baburska f. NP (Vuk. Babur Babur m. blr. zaboboni. œBavaracŒ. poveqama XIV v. babonek. i poq. iz slovenskog ma|. s. spornog porekla. za~aratiŒ Lika (S.. œBavarskaŒ. Bavarac. gun|ati. zabaunati pf. zabobon œid. RSA). zna~ewe izvedeni iz starosrpskog (Skok 1:84). babunstvo œpri~awe o ~udesima i vera u wihŒ. NVj 21/1912–1913:447) . prosu|uju}i vezu sa *baba œstaricaŒ. ukr. daqe poq. kako misli Dani~i}. danas Bogomila. Iv{i}. babona / bobona œpraznovericaŒ. treba. Bavarska f. zabavunati œzaba{uriti. œpri~ati bez smisla. babôná œ~arolije. -rca m. 11–12. babuwati œprigovarati. -rca m. SP 1:288 s. tako da su jedine potvrde iz `ivog govora babunija i. œzabezo~iti. boboane œ~arolijeŒ. vraxbineŒ. trabuwatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). rum. œvrsta krompira poreklom iz BavarskeŒ Hrv. babunski su zastarele i u~ene. rum. a da su ~e{. v. po kojem bi privr`enici bogomilske jeresi bili nazvani po planini Babuni izme|u Prilepa i Velesa. babuna œ`ena sa zlim o~imaŒ kao sekundarnu. koju rekonstrui{e kao *babonã / *babunã / *babona i svodi na reduplikovan koren *bha(n). up. u drugom prepisu zlô i bez~astnô re~â (Dani~i}). za koje Iv{i} l. babowa œmu{karac nalik na babuŒ (v.. re~i.c. uzeti u obzir i da je }osavost. zavarati ne~imŒ. zababoná.

bambura f. buavŒ (RSA). babu{kar m. babu{ka1 babu{ka f. (Bori~i}).œnadimati seŒ. babura~a ju`. up. -to adj. œvrsta krupne mesnate paprikeŒ (RSA). babura babura f. krkqati. Temni} (RSA). naduven. S obzirom na varijantu baura~a Leva~. savr. babu{am impf. Bavijera. œkoji je okrugle glave i .babura — babu{ka1 37 œid.. naziv paprike Capsicum. Stara CG (Pe{ikan). œnaziv za vi{e vrsta insekata koji na listu izazivaju stvarawe {i{arkeŒ. -sta. œkoji je kao babura. od capsa œ~ahuraŒ.Œ Crna Reka (Markovi} I). babo{ara. babiti2. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). baburica / baburica dem..).Œ. buhnuti. Baviera. Pomoravqe (Markovi} J. mak. buara~a s. ju`. babura œzelena slatka paprika okruglog oblikaŒ. œveliki nosŒ ib. œ{i{arkaŒ (RJA).. bobo{ka Srbija.v. baburast ib. Bela. up. ven. za{iqenog oblikaŒ.. bobu{ka Svrqig (RSA) sa nazivima za hrastovu {i{arku (v. na istom terenu fitonim båbu{ka (v.c. koji Skok ne navodi. asimilacijom b–v > b–b (up. Bajerska f. — XVII–XIX v. -ta. ib. definiciju zna~ewa baburast œbu(h)avŒ. -sto Uskoci (Stani}).œnadimati seŒ.. babu{ka1). babura œvrsta krupne paprikeŒ Gora`devac (Bukumiri} I). Up. mo`da od *bavura < *bahura od *bax. babu{ka f. œpenaŒ: Udari mu babu{ka na usta ib. Na tu semantiku upu}uje i upadqiv paralelizam sinonima babu{ara. NP (RJA). • Od srlat. Ve} i s obzirom na varijantnost oblika. buhnuti. œbaburaŒ Vrawe.. babu{ka2). baverac preko it. babu{~ica dem. Ba~ka (RSA). Zagara~ (]upi}i). babura œid. ne}e biti metafora od baba1.).). Baivera (Skok l. Oblik Babur./ *bã-bux-. ib. Kamenica kod Ni{a. œvrsta gro`|aŒ Podravina (RSA). babu{ati babu{at. baburast adj. Pomoravqe (Markovi} J. œvreti.Œ ib.. Vojv. od reduplikovanog korena *ba-bux.). bajerski adj. v. (RSGV). œizraslina na drvetu ili na `ivotiwskom teluŒ Banija (RSA). Uskoci (Stani}).. Bayern (Skok 1:124). Potkozarje (Dalmacija). Bavera. œBavarskaŒ NP BiH. Up. fig. Antonim {iqa œpaprika izdu`enog. • Verovatno reduplikacija psl.Œ Vr{ac (RSGV). naziva zemqe Bavaria. • Nejasno. babu{kast adj. bamburas. Bavijera Mikaqa. peniti seŒ Vasojevi}i. bobo{arka Jasenica. tamo na-ba-bu{-iti pored na-bu{-iti. bobo{ara Srbija. korena *bux. (Jovanovi} V. œid. up. kako to uzimaju Skok 1:82 i ÅSSÀ 1:113–114. i lat. kqu~ati. œokrugla izraslina na listu koju pravi larva insekta lisnog babu{karaŒ. babu{ka œneuspeli plod hrastaŒ Drvar (Jovi~i}). bobo{kav adj. baburas. bahor. za asimilaciju Babur. Ili *babuhara pored babu{ara œne{to naduvenoŒ. bez reduplikacije. babiti2). po plemenu Bajuvarii. babura~a f. ovamo mo`da i bajer m. (RSGV). nem. babura~a œid. it. Ka{i}. Vojv.

bolba{ok. ~aura divqeg makaŒ. babu{ka2 babu{ka f. „(hrastova) {i{arkaŒ: [i{arke u na{em kraju zovu boba Du~alovi}i.treba dati prednost u odnosu na *bab-ux-. • Verovatno izvedenica sufiksom -ka od reduplikovanog glag. „vrsta gqive.upu}uje oblik iz Vasojevi}a. balabu{ka œpupoqakŒ. Scrophularia nodosaŒ Lika (RSA). bubu{ka œhrastova {i{arkaŒ Ra{ka. baba16). up. ali up.œnadimati seŒ (tako Dani~i}. Uskoci (Stani}). bulo{ka f. -sta. Popovi} 1952:160). rus. varo{ica u Lu`nici (RSA. daje im se trava œvolovodacŒ. korena Izvorno zna~ewe bilo bi *œne{to naduveno. bapka. etnici Babu{ni~anin m. bulba{ka œpupoqak. (id. (RJA). okce. Na rekonstrukciju *bãbux. Bori~i}). babu{ka œ~aura.38 babu{ka2 — Babu{nica puna licaŒ Mora~a (RSA). Lycoperdon bovistaŒ (RSA).lit.œnaduti seŒ. valbuka œpotko`ni izra{taj na telu. a postaje od uboda jednog insekta U`ice. babura f. buhnuti (*ba-bu{-iti ili *bã-bu{-iti *œnaduti seŒ). bul’ba{ka. dijal. na *babux. Uskoci (Stani}). Boba … {i{arka … raste na lu`waku. bobo{ka œid.Œ Tre{wevo. ~voruga. fitonim *babino / *babâje uxo œvrsta gqiveŒ (v. zametak lista. (RSA) mo`da izvorno *buva~ < *buha~. obabok œvrsta pe~urkeŒ (Fasmer 3:97. blr. glagolskog korena *bab. bubolo{ka Kupinovac. kao i vrsta œbabu{keŒ (gqive). za reduplikaciju babu{ati. koja raste u trulini drveta … a zove se œcaricaŒ (RSA). œstrupnik. kajk. broboro{ka ib. up.Œ Uskoci (Stani}). porodicom ukr. Babu{nica Babu{nica f. Phallus impudicusŒ: Da bi krave vodile. na kori drvetaŒ. babu{ina œpuhara. sln. izra{tajŒ. babka. Za zna~ewe œmakova ~auraŒ up. Oblik buba~. Up. koji polazi od imenske osnove baba œpawŒ). babka œlutkaŒ). dijal. boboro{ka œid.mo`da ukr{tene sa boba f. od nereduplikovanog korena *bux. balbuka œizra{taj pod ko`om.. Ma~va.. balbuka. Up. œ{i{arica. naknadno podvrgnuta ekspresivizaciji i raznim ukr{tawima. *bux-. Varijante na bob. boba1. tamo i o upotrebi biqke u narodnoj medicini. sa daqim fonetskim razvojem kao u varijanti naziva za œgra{kovog `i{kaŒ buba~ < buha~1. Varijanta bu(bo)lo{ka mo`e se porediti sa istsl. OS 5–6. œvrsta gqive koja raste po drve}u i vla`nom zemqi{tuŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). [titar (RSA). u mn. za vokalizam prvog sloga babu{ka2. Vasojevi}i (Stijovi}. brobotan m. opna na drvetuŒ. -a~a m. Analizi *bã-/ba-bux. balabu{ina. cveta ili izdankaŒ. Babu{nica (Mani}). naziv za sli~nu gqivu bobausis œsmr~akŒ (Phallus impudicus spada u porodicu smr~kova). Babu{ni~anka f. sl~. koji se (sekundarno?) tuma~i kao slo`enica od œbabaŒ i œuhoŒ. lutkaŒ (ÅSSÀ 1:115. IM). strobilusŒ Hrv.)Œ CG. ib. brobo{ka CG. .. -sto œid. tako|e bobu{ka œbabu{ka (v. bæbu{ka œpe~urkaŒ • Verovatno istog krajweg porekla kao babu{ka1. bubu{ati. ipak rus. ali up. RJA 1:136. s obzirom na problemati~nost psl. poles.). v. jo{ babura. mo`da bug. babu{kas. v. psl..

-am impf.). • Od ven. bava navodi samo ven. jo{ bavajul. bavezgati mo`da ukr{teni sa balegati. babarin Kor~ula (Skok 1:124). bavedati bavedati.c. Radovan{tica > Radova{nica. okovratnik koji se stavqa detetu da se ne isprqa dok jedeŒ CG (RSA). u ovom zna~ewu. ali pri tom -edati ostaje neobja{weno. Dubr. Loma. s. kazivatiŒ CG.v.Œ.bavan — baverin 39 • Verovatno *Babun{tica. up. bavaro œokovratnik na ogrta~uŒ (Vinja l. Boka (Musi}). bavedat impf. identi~an uzviku ba2 ili ~estici ba1. balezgati. v. gde bi drugi deo bio u vezi sa povedati. od ven. baverin baverin. u varijanti -etati moglo bi se raditi o ekspresivnom sufiksu (up. babarin: od ven. v. mo`da. bavedat œlutati. Up. œid. no buni dosledno ekavski refleks jata koji je. Katun{tica > Katu{nica.. up. u glagolu. œpri~ati koje{ta. Zavr{etak -n{tica regularno se razvijao u -{nica. bavarin CG (RSA).v. bavetat œid. -ina m. a prvi ekspresivni prefiks. bavela œvrpca od pamukaŒ Susak (Hamm/Hraste/Guberina). baqezgatiŒ. baveqati sve CG (RSA). bavar œizvezena bela krpaŒ Poqica < ven. uglavnom dug: jekavski povijedati (na terenu zetsko-sjeni~kog dijalekta sporadi~no se kratki jat reflektuje sa e. ovamo verovatno i bavegati œid.Œ sz. oblik sa -l-. • Nedovoqno jasno. baqezgatiŒ ib. bavan v.Œ ji. Skok l. baveqati se œprqati seŒ CG ‰RSAŠ i baverin). Sli~no Loma 2000:612. OP 18/2005:465. balega. bava œslinaŒ (up.v. up. • Od ven. bavela bavela f. CG (RSA).Œ pored bavalin (Vinja 1:31 s. Boka (Lipovac-Radulovi} I). Bojani}/Trivunac). bavela (filada) œpredivo od grube svileŒ (Vinja l. balvan. s. tako|e bavetati œpri~ati koje{ta. avet) ili zanovetati. no ona }e biti sekundarna. bavajuo ji. bavela œvrsta svileŒ Trogir (Vinja 1:51). . Boka (Lipovac-Radulovi} I). od *Babunska (rïka / vâsâ œseloŒ ili sl. œsvilena tkaninaŒ Konavli (RSA). (Bojani}/Trivunac). Oblici bavegati. baverin œid. najskorije A. za-/iz-bave- dati pf. œportikla. bavo`a). sa pejorizacijom zna~ewa).c. (RSA. bavarin œid. tr{}. bovedati œpri~ati. verovatno *bavarjul. Druk~ije (o bokeqskom obliku) Vinja 1:31 s. ib.c. bavela œvrsta tkanineŒ: Bavela ti je prostije tkata roba i od we smo ~iweli kotule i travijerse Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). bavarini} dem. i}i besciqnoŒ Zagara~ (]upi}i). (RSA). deminutiva bavariol. babun. Polom{tica > Polo{nica itd. bavezgati.v. mo`da naslowena na avetati (v. Ivi} 1985:159). Mogu}a se ~ini analiza ba-vedati.Œ Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II).). lupetati od lupati. babarin). koji dopu{ta da je bai ovde dekomponovano od *obâ-.

dobavqatiŒ: Ve} ti bavi orahovu la|u. zakasnitiŒ (RSA). zabaqa (se) 3. uti{ati (dete)Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). zabavaqka. kasnitiŒ Radimwa (Tomi} II). zabavnik / zabavnik m. zabavak m. zaustaviti. obaviti . boraviti. zabaqati (se) Vojv. zaba(j)i se ib. zabaq}a œzabavaŒ Timok (Dini} I). Deska (RSGV). œboravi{teŒ (RSA). (RSA). zaostati. Ere (Remeti}). œzabaviti (se)Œ (RMS). zast. zanimawe. Timok (Dini} I). (Dini} I). œboraviti. razonoda. Drvar (Jovi~i}). sg. razonoditiŒ.. (RSGV). Potkozarje (Dalmacija). posao. `ivetiŒ: On u Sirovcu bavi ve} dvadeset godina CG. zabavi se 3.. na}i manu.). zabav(il)i{te n. œsporo. Crna Reka (Markovi} I).). s naporomŒ Leskovac (Mitrovi}).). zaposliti se ne~imŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). razonoditi se. pogre{ka. prigovoritiŒ. negovateqicaŒ (RSA). Mari}). ba(j)i se Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. (RSGV). raditi (ne~im. prigovoriti. œzadr`avati se. œpozivatiŒ: Bavili me u UDBU — Wega su bavili svake evte u-Olovo ist. ‹ se œzadr`ati se. zadr`avati seŒ (Vuk. privu}i ne~iju pa`wuŒ. zadr`ati se.-bos. œna}i manu. Timok. zabaqanka f. (RSGV). zabaviqa / zabaviqa œvaspita~ica. (RSGV). mana. ^enej (Mari}). spasti (se). zabavan / zabavan adj.Œ Timok (Dini} III). prigovor. œodvu}i.Œ. zabaviti (se) œzadr`ati (se). Vojv. izbai se Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. zabavit œrazonoditi. osloboditi (se)Œ (RSA).). œzanimati se. zaposliti ne~im. pozabaviti (se) pf. postverbali zabava f. bavi{te n. œprovoditiŒ. œpublikacija zabavnog karaktera. zast. sg. œid. sg. Potkozarje (Dalmacija). RSA). bavno adv. dvorkiwaŒ. zabavqa~ica f. tr. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. ° i nabavi trideset majstora NP (RSA). œzanimacijaŒ ^enej (RSGV. -im impf. posvetiti pa`wu ne~emu. Kosovo (Elezovi} I). œizbira~icaŒ Banat. (RSGV). provodŒ (RSA). zast.. ‹ se œzaneti se. Vrawe (Zlatanovi}). Timok (Dini} I).). skrenuti pa`wu (nekome). RSA). zabaviti pf. ‹ se œnalaziti se. Vojv. bavqewe ne~im. œzauzetost. oko ne~ega)Œ (RSA). bavi se œid. Zlatibor (Milovanovi}). zabavqat (se) ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). razonodaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). zabavim se œzakasnitiŒ Leskovac (Mitrovi}). Nemo me bavit Kosovo (Elezovi} I. œpratiqa. Vojv. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. Drvar (Jovi~i}). (RSGV). œzadr`avatiŒ Svrqig. zamajati se. 3. biti obuzet ne~im. œnabavqati. œzabavqawe. baji se Timok (Dini} I). zabavqa~ m.40 baviti (se) baviti (se) baviti. zabavka f. sg. zabaqat se Kosovo (Elezovi} I). œigra~kaŒ Ba~ka.. Pirot (Zlatkovi} I). Zlatibor (Milovanovi}). Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. zast. zameriti. zabavqarka œdadiqaŒ Banat. zadr`ati. o ne~emu. Vojv. izbaviti (se) œizvu}i (se) iz kakve nevoqe. Pirot (@ivkovi}). izbaji pf. zabava œrad. Pirot (RSA). zabavqati (se) impf. Vojv. bavi (se) 3. izbaqati impf. (RSA). Lu`nica (]iri}). zabavqa~Œ. zamerkaŒ (RSA).

œposlu`iti.-h. baviti œprovoditiŒ: Ki svoj `itak trudom bavi Vitezovi}. zadobaviti.bavlica 41 œsvr{iti. odbaviti pf. I za s. rus. smetatiŒ. bavit’ sa. proboravitiŒ. zamajati se.. zbaviti œnabaviti. bavicca (ÅSSÀ 1:168–170. sg. bawi} (sie). œdobiti. zast. stsrp. blr. *baviti (se). (RMS). bug. œsnabdeti (se) ne~imŒ.. i reg. poq. Skok 1:124).). Imenica bavili{te je individualna Sarajlijina kreacija. œizbaviti. ponuditi. *nabaviti. zanimati ne~im prijatnim. dijal. • Od psl. spasti. nad`iveti. obavi se 3. (RSA). bavi (se). obaviti (poslove. `utih plodova koja dospeva krajem julaŒ: Bavlice su mnogo blage za jedewe. pribaviti pf. Kwa`evac (RSA). obava f. œid. sln. pribavqati impf.-csl. one se semanti~ki vezuju za slo`enice od *byti sa istim prefiksima: *dobaviti. Oblik baviti u zna~ewu œnabavqatiŒ je pesni~ka sloboda metri causa. zapasti u neko nepovoqno staweŒ. nabaviti pf. neumrli gdi bave se Kavawin (RJA). ‹ se œzadr`ati se. pridobaviti pf. up. Crna Reka (Markovi} I). dobaviti. obavqati impf. bavicâ. *nabyti. obaveze). (RMS). probaviti œpodaritiŒ Domentijan (Dani~i}). œpre`iveti. otklawati (prepreke.. *jâzbaviti < *jâzbyti. zakasnitiŒ Zaglavak. pri-.. probaviti œid. ‹ se (ne~ega) œdobiti. œsvariti. i dijal. zabavlëti œzadr`a(va)ti. zadr`avatiŒ. izvestiŒ.c. otarasiti se nekogaŒ. zabaviti. odatle œzanimati ne~im. • Nejasno. bavlica bavlica f. *pribaviti < *dobyti. odbavqati impf. . prefiksalne slo`enice postoje paralele u drugim slov. zbavqati impf. drugo drugi dan Draga~evo (\ukanovi} II). up. prebaviti pf. mak. ugostitiŒ. nabavitiŒ. traje. sl~. dobaviti pf.. œvr{ewe neke radweŒ. zast. dobaqati Zlatibor (Milovanovi}). *pribyti. ste}i. Srpska Crwa (RSGV). probavqati impf. œ{qiva krupnih. obavim se œid. od po~etka XVIII v. NVj 21/1912–1913:443–451 ). (RSA). navu}i (bolest i sl. — Stsrp. na-. probaqati œobavqati neki obred. svariti hranuŒ. dobavqati impf. izbaviti. SP 1:197–198. zadr`ati se negde. Iv{i}. Po poreklu kauzativ od *byti (v. zabava œsmetwaŒ: eto smo ~ôli da í na{ïmâ trâgovcemâ zabava ñdâ tôr~ina. srp. otpremati.Œ Pirot (@ivkovi}). nabavqati impf. baviti (se). (RMS). baviØi(sà). ukr. i pro-. obi~ajŒ: Jedno selo danas probaqa prislavu. spastiŒ. a i ubava rakija iska~a od wi Jablanica (@ugi}). jezicima. smetwe)Œ (RSA). biti1) u zna~ewu œ~initi da ne{to biva. probaviti hranuŒ. ~e{. razveseqavatiŒ (tako SP l. uraditi. nabaqati Zlatibor (Milovanovi}). bavà (se). obaji se Timok (Dini} I). œvarewe hrane u `elucuŒ. i S. probava f. baviti (se). baviØâ(sà). zast. ovo zna~ewe je ina~e ograni~eno na prefiksalne slo`enice sa do-.

v. Vojv.v. ne spada tamo. RSA). Petleva. prilog avrq-bavrq. nervus vagusŒ. kamenica koja se mo`e zavitlati. œde~a~i}. U meri u kojoj uop{te .dekompozicijom prefigiranog oblika *obâxvrl’ati. obavrqati œpovr{no uraditi kakav posaoŒ Ba~ka. pored pavrqak.Œ (ib.-it. materijala navodi samo hapaks iz XVII v. Naprotiv. nastradatiŒ Sisak. avrq). banuti. otumaratiŒ Bukovica. bavrqati bavrqati. birichino œmangupŒ {to je u formalnom pogledu te{ko prihvatqivo. oja~atiŒ. nabavrlati „id. povrqak œid. „brbqati. ofrknut „ubrzati razvitak. bavrqa f. œnesigurno i}i. bubritiŒ.Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). *bãxlica < *bãxnoti œbujati. „nabasati. tako i semanti~kom pogledu. œtumarati. koji me|utim obja{wava ba.v. gde pretpostavqa varijantu iterativa bavqati od baviti onomatopejizovanu umetawem -r-. {to stoji daleko kako u arealnom. detiwasta osobaŒ Vasojevi}i (Stijovi}). bacitiŒ. budu}i da se {p.v. up. -aka m. Piva (Gagovi}). zbavrqati œpromrmqatiŒ Knin. ali od vrqati1 œbacatiŒ. odlutati. *xvãrkati) gde se od s. dok 1:530 poredi sa {pan. vet.). bechnat œid. Druga~ije Skok 1:124. up. i}i bez ciqa. izvedena je istim prefiksom. frkun. „debelo. dobavrqati pf. „mala preslica na kojoj se deca u~e prestiŒ Slav. fricare œribatiŒ. natrapatiŒ srpsko Podriwe (RSA). i psl. osamostaliti seŒ Vasojevi}i. nabavrqati œnagraisati. • Verovatno u vezi sa odvrknuti œodrasti. Bjeleti} 2006:215–216). bavrqast adj. • Verovatno od vrqati2 œid. up. de`mekasto dete. bavrqa~a f. „do}i bavrqaju}iŒ (Vuk. „koji se pu`e. Bori~i}).(Bjeleti} 2006:232. Piva (Gagovi}). {iparacŒ Vasojevi}i (Stijovi}). P.42 bavrk — bavrqati Mo`da od psl.Œ sa ekspresivnim prefiksom ba. odvrknutiŒ Kosovo (v. -am impf. bavrqak. bavrk Neodvojivo od pafrk œid. odrastiŒ Pro{}ewe. hvrcati nejasnog zna~ewa (RJA). Up. bavrk m. pri~ati koje{taŒ (RSA). Åtimologià 1978:67). nasuprot onome {to je re~eno u ERSJ 1:56 s. dijal. Imenica bavrqak m. zabavrqati œzalutatiŒ Katunska nahija. lutatiŒ Vasojevi}i (Stijovi}. (RSGV). Bukovica (RSA). nabavrqati se „nalutati se tra`e}i putŒ Lika. bavrqat „nesigurno hodati (o malom detetu). vrknuti. „`ivac lutalac. teturati seŒ Lika (RSA).(ÅSSÀ 8:135 s. „brzo izrasti. odbavrqati œoti}i nesigurnim hodom. *xvãrk. Uskoci (Stani}). re~ izvodi od lat. Sli~no Loma 2000:612. (RSA). nego ovamo. maramu oko glave)Œ BiH. fregon œkuhiwski momakŒ. „malo dete koje jo{ nije sigurno prohodalo.. tamo i otfrknuti „porasti. postati zreo.Œ Uskoci (Stani}). œneuredno omotati ({al. plu}no-`eluda~ni `ivac. sa istog terena vrqak „kamenica koja se mo`e baciti iz ruke. v.Œ s. kajk. up.-h. i I. Skok 1:139 pretpostavqa isto poreklo sa berekin < sev. poodraslo deteŒ (v. ~e{. skitati seŒ (Vuk 1818). Banija. vijugavŒ (RSA).

potvrde su samo iz NP. „zarasti (o rani)Œ Imotski (RJA. ali up. „kow koji boluje od bage. sakat.Œ (ESUM 1:108). ° Sedlaj kowa. „smeten. bahuqa~a. lan~i}Œ: A od tvoga baga od saata NP Bosna. „natekle vratne `lezde kod qudi i kowaŒ CG Primorje (RSA).-tat. {vra~ak je. re~ je od npers. SDZb 19:508). dem. baga œvinogradŒ. bagqav / bagqav „id. RSA). baga gen. „`uq kod ~ovekaŒ BiH (RSA). bag pored bag œveri`icaŒ (Skok 1:88.Œ Uskoci (Stani}). „lanac. „koji ima neki telesni nedostatak. ba{taŒ musl.-bos. „vinograd. baga1 baga f. „onaj koji se sasu{io. pl. onaj koji je bagavŒ Hrv. zna~ewe iskqu~ivo œlan~i} od ~asovnikaŒ. „postati bagav. bagqiv œbagav (o kowu). up. (RSGV). bavrquga (RSA).-h. bag œid. cucane.Œ (RSA 1:227). „koji boluje od bagaŒ Barawa (Vuk. bagav adj. Uskoci (Stani}). bag III. bagqaiv œid. pokvaritiŒ (RJA). „}opav. Bos. œkoji ima neki nedostatak na rukama ili nogama (o ~oveku)Œ Potkozarje (Dalmacija). bagajlija „bagav kowŒ Uskoci (Stani}). RSA). bage pl. pl. S. nesposoban za bilo kakav posaoŒ ^umi} (Grkovi}). Simi}. karakteristi~no da se kre}e skaku}u}i po zemqi. koji hramaŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. spetqanŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} I 39) Ó bagavac m. Ere Ó bagqa. bag2 bag m. ÅSTÀ 2:13–17. bag œid. ° [avrquga. œdobiti bageŒ C. Tietze 1:259. Vojv. bavrqa. bazi nom. mo`da iz krim. bagqo hyp. Bez paralela u drugim balk. bag (Tietze 1:259 s. baga œoboqewe zglobova kod kowaŒ Vojv. RSA). (RSGV). • Od tur. svenuoŒ (RSA). bagqiv (Vuk 1818. obagaviti / obagaviti pf. (Remeti}). Lozan (Joci}).. Grahovo.. „nagrditi. nesposoban (o ~oveku)Œ Ro`aje . baglav / baglav adj. Otok (RSA).Œ BiH. {evu. bagqav ist. ~vornovat i kriv (o stablu)Œ Vlasotince (gra|a RSA). tj. budu}i da je za pticu {avrqugu. ukr. Eren 33). „bagavŒ Tre{wevo. RSA). Du~alovi}i (RSA). Tur.. Za etimologiju tur.). bag1 bag m. vrt. Lug.bag1 — baga1 43 ima smisla tuma~iti paremiolo{ke hapakse.Œ Leva~ (R. (RSGV). Vojv. CG (RSA). • Od tur. hromŒ Lika. Potkozarje (Dalmacija). BiH (RSA). bag œba{taŒ. dijal. cucu. [kalji} 111). Stachowski 1998:32–33. Ba~ka (RSGV). bagav~e n. Asane! ° Ma~ak je. œnespretan. tako|e bagaqiv adj. bagqav œ{epavŒ Zagara~ (]upi}i). brqivŒ Leskovac (Mitrovi}). Slabo potvr|en turcizam bez balkanskih paralela. Eren 32–33. „hroni~no oboqewe zglobova kod kowa sa stvarawem kvrgastih izraslinaŒ (Vuk 1818. to je verovatno i za bavrquga u de~joj brojanici: Cucu.. istog krajweg porekla kao etimon mnogo rasprostrawenijeg sinonima ba{ta1. ib. bagqaiv „bagavŒ Leva~. bagaqiv œkoji ima nate~ene noge.v. baga œid. re~i v. bagaqivac m. NP BiH (RSA). bagqiv Vasojevi}i (Stijovi}). jezicima. U wedrima zlatan sahat s bazima NP Vuk (RSA).

a s. 89) preuzima Miklo{i~evo tuma~ewe za re~ bangav < romski pango (Miklosich 7). druga~ije Dani~i} (RJA 1:150) i Kne`evi} 42. Up. jo{ F. alb. Moskov. baga nema etimolo{kog re{ewa. 112 (s.44 baga2 (Had`i}) Ó bagqivos. Za etimologiju tur.-h. œubijawe zara`ene stokeŒ iz Novog Milo{eva u Banatu.-bos. crvi}i. up. baga. Usko~ki glagol bagelati pogrd. bagqat „krivati. ead. Ovamo verovatno spada i kontaminat obaglamiti œoboleti od bage (za kowa)Œ.v. bagaiv BER 1:24 odre|uje kao nejasno. obagqati / obagqati pf. Ere (Remeti}). baga. bagaiv œhrom. M. v. i baga5.)Œ ib. samo kao prvi deo slo`enice: Uzvali se na baga kula{a BiH. Up. Tr{i}. BiH i Hrv. „~ove~uqak. bolest na grlu u obliku otekline. BiH (RSA). Obadi (RSA). • Od tur. Bug. ist.-h. obagqivati impf. pretpostavqaju}i kao wen etimon tur. -sti f.-h.Œ BiH. denominali bagqati impf.-h. sli~no. bagelati impf.-rumel. obagqaviti / obagqaviti œid. baghelo. „posta(ja)ti bagav. bagudica dem. gqistice. Oblici bagajlija. Brod. „bubaŒ Gradi{te. œpostati hromŒ Du~alovi}i. mogli bi se zasnivati i na tur. Petrovi} 1998:179. ÅSTÀ 2:40–42. dijal.tuma~i kao sekundarne.: U `itu i travi: skakavci. OS 6–7 s. Usamqena semantika imenica baga f. bagal› „~ovek kome su izbile bage (otoci) na grluŒ. dijal. neravnine na stabluŒ. Uskoci. ovu posledwu re~ Skok 1:89 izvodi od ven. Du~alovi}i. kepecŒ Bela (RJA). „dobiti bageŒ BiH. obagawati pf. Bezlaj. Potvrda bag m. [kalji} 111. bagaqiv i sl. bagara} m. *baqa (K. jer se radi o rekonstrukciji na osnovu hapaksa iz NP.v. RSA). bagqa{ m. iako ga poredi sa s. -bagqati. bagav Stuli} (RJA). deminutiva od baga œmehŒ u zna~ewu œprekomerno debeo ~ovekŒ.) *bagali (savr. BE 44/4/1995. baguqa f. onemo}atiŒ CG. (Stani}). i Cabej 2:128. up. „bolest u nogamaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). baga. ba`qiv adj. ZB /1–2/1969/70:66).v. baga pored baga „izraslina na kowskom zglobu. œbagajlija (v. moglo bi se pomi{qati i na baga2 œbubaŒ. „postati hromŒ Lika (RSA). up. Pre }e biti da se radi o aglutinativnoj slo`enici baga kula{ tipa: samur kalpak. larva. „nesigurno i}iŒ Hrv. bagal›). œjestiŒ mogao bi biti zvu~na varijanta sinonima sa istog terena bakelati. Skok 1:88 s. crvŒ Slav. „koji je telesno i du{evno nerazvijenŒ Knin. (zap. turcizama (cela Srbija. CG. za detaqnije tuma~ewe v. JiS 19/1–2/1973–74. Up. Piva (Gagovi}).). dok Menges ovu re~ ispravno tuma~i kao turcizam i povezuje je sa s. |ul ba{ta i sl. {epatiŒ Zagara~ (]upi}i). bug. re~i v. bagav (id. al nema nijedno svoga . Balkanski turcizam. baga2 baga f. œbagavŒ (Vuk. — Od XVIII v. bagav. (RSA). œmesto na kome se ono vr{iŒ (RSGV) mo`da stoji u vezi sa tamo{wim glagolom zabagqati. Menges. preplitati korakŒ Uskoci (Stani}). bageq m. dok oblike bez -n. sakatŒ. 183. baga1). baga. „jedva i}i. bage „kowska bolest bagaŒ (Petrovi} 1998. bagqiv < tur. ali mawe precizno [trekelj 1908:47). Miklosich 1:253. iz RSA nije pouzdana. bagarati œhramatiŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). baguda œinsekt. Nije jasno spadaju li ovamo bagula. H. Ova re~ ide u red naj{ire rasprostrawenih s.

up. svilena baguda œsvilena buba. LMS 190:96). Srbija.Œ. Oblik prezimena Maguda u RSA je pogre{an. Vojv.-h.. Dani~i} (RJA 1:151) poredi sa it.v. SEZb 39:452). baga œdeo kolaŒ Kumanovo (Vidoeski 1962). Boka (S. gde se u~vr{}uje ~unarsko vesloŒ ib. podupira~ policeŒ Hrv. \. lete}a le`e se u zemqi./ *mig. vag u zna~ewu œjarmac. (RSA). Wage œid. dijal. Naki}enovi}. a s. baco œsvilena bubaŒ. s obzirom na naglasak baga. vag œsprava za podizawe ko- . ima kqun … pa pro`dere li{}e najvi{e {qivovo (\.. ipak baga4. S. M. Bombyx moriŒ (RSA). Neposredni etimon bio bi tur. 452) i u registru Magudi. Magudovi} Tamnava. zlatna / sjajna baguda œid. Hrv. bakuk).u zna~ewu œono {to se mrda po zemqiŒ (up. mak. bagudni: bagudno sime J.v.. Lampyris noctilucaŒ.da se objasniti pozajmicom iz venetskog (tako Vinja l. • Nejasno. poluga na osovini zapre`nih kolaŒ < nem. za prezimena Magud i sl. magnuti. Magodi} (RSA). (RSGV).baga3 — baga4 45 imena. Magudi pl. no it. mrgud s. bagola < bacula).. zlatna baga œsvitac. bag. Reqkovi}. Rapi}. œpopre~ni dr`ak na gorwem delu veslaŒ ist. -g. — Od XVII v. pozivaju}i se na tr{}. re~ zna~i i œcrv. svejedno -uda ostaje neobja{weno. mo`da i LI Migud CG (RSA). migati). baglama œpopre~ni dr`ak na vesluŒ Posavina i Podunavqe. baglama (Petrovi} 1996:137–139. opleten od ribarskih konopaca. Up. • Verovatno turcizam u vezi sa bag1. bagudni adj. œpodbo~nica. izrazi: crna baga œbuba{vabaŒ Gradi{te. vaga œid. ali druga~iji akcenat nego u baga dopu{ta mogu}nost da je posredi acc. bagudice Slav. Reqkovi} (RJA). re~i ostaje nejasan. œdeo na ~unu. tako|e maguda œvrsta bube {teto~ine (gundeqa.Œ. baga œkolarska alatkaŒ Ba~ka. Magara{evi}. • Nejasno. A. prigovara da zna~ewe i œsufiksni c > gŒ (sic!) ostaju neobja{weni.c.c. pri ~emu `enski rod s. mrgoda. Up. hru{ta) koja uni{tava li{}e vo}akaŒ: Maguda ‰jeŠ kebra ~aranbuqa buba Magud m. od bag m. Zna~ewe bage œdeo na ~unuŒ moglo se razviti iz prethodnog po zakonu sinegdohe.-h. nego ka`emo: skakavci. ovamo mo`da prezimena baga3 baga f. posredi doma}i hipokoristik od baglama. ili je. ~emu Skok l. pred no} obi~no leti. up. Ba~ka.v. Hrv. odakle i rus. Mo`da istog porekla kao vaga. bage pl. pl. mogu}a bi bila veza sa psl. baguda. *mâg. baga4 baga f. OS 8 s. baga3).Œ. œjedan deo na kolimaŒ Kosovo (Elezovi} I). (RSA). (RSA). glistaŒ.. (Skok 1:91). bagudina œkukac koji se uvla~i u svaku rupuŒ [ibenik (Vinja 1:34 s. koji je reinterpretiran kao nominativ plurala `enskog roda. baga œpopre~ni dr`ak na vesluŒ Posavina i Podunavqe (Mihajlovi}/Vukovi}). Ukoliko se po|e od oblika na m-. kod Naki}enovi}a stoji i na navedenom mestu (str.

dijal. `gadijaŒ (RSA). bagage œid. œprtqag. Balkanski turcizam. M. baga` zast. baga{ œprtqagŒ Timok (Dini} I). œprtqagŒ ¢ pej. mpagaj (OS 7 s. Boka (Lipovac-Radulovi} I). œbalav~eŒ: [to da ima pravo jedno bagan~e. gobeqa. Veselinovi} (RSA). ba• Od it.v. Boka (Musi}). bagaw~e œsitno jagwe. savijen drveni deo to~ka.-h. stvari koje se nose prilikom putovawaŒ. boga`wa zast. baga2). • Od fr. bagan bagan m. „korwa~in oklopŒ: ~e{aq od bage — instrumenti od bage za zube — futrola ‰za satŠ od bage (RSA). Istog krajweg porekla kao baga`. œid. re~ svodi se na rom. *bagrã / *bagro œ~akqa. Up. {qamŒ. œprtqagŒ Srbija (RSA). RSA). dem. Krle`a. fig. Za timo~ko baga{ up. up. jarenceŒ Vrawe.Œ kako se pomi{qa u SP 1:179 (up. Up. baga1. ispolacŒ Jovac (Mihajlovi}/Vukovi}).Œ (Skok l:89). Gradi{te. ona je srodna sa etimonom s. Vasojevi}i (Stijovi}). œode}a i rubqeŒ Barawa. bagazsia œ(vojni~ki) prtqagŒ (Hadrovics 125). Fr. boga`ija f. boga` m. dijal.) w. a u mene kosa osedela J.-h. fukara. predmet napravqen od korwa~inog oklopa ili sli~nog materijalaŒ. bagana œid. izvedenicu *bagaticum od baga œmehŒ. mak. zast. œprtqa`niŒ (Mihajlovi}). œprtqag. bagaq. œjagwe{ce. Fasmer 1:263). baganac. bagaj Dubr. (bav. malo deteŒ Uskoci (Stani}). œolo{. bagaglio œid. bez s. • Od tur. baga pored baga „korwa~a. Oblici na -ija od ma|. Srbija. -nca œbagan (v. za semanti~ki pomak up. sl~. bagana Lozan . ÅSTÀ 2:40–42. baga`ija f. Dubr. bagaq bagaq m. (Bojani}/Trivunac). rum.kao u bakmajstor pored vaktmajstor itd. †baga5 baga f. œbagan (v. ngr. Ne}e biti u vezi sa psl. baga`a œnaprava u vidu ka{ike koja slu`i za izbacivawe vode iz ~amca. olo{Œ (RSA). up. baga`a f. zast.Œ (Skok 1:89). zast. naplatak itd. (Bojani}/Trivunac). Kuha~evi} (RJA).Œ Krivi Vir (Raki}). 1737). korwa~in oklop.)Œ ju`.46 †baga5 — bagan la pri podmazivawu to~kovaŒ (up. vojni imetakŒ. œid. baga{.. bagan œjagwe}a {u- baraŒ Leskovac (Mitrovi}). bagan~e n. baga` baga` m. — Od 1790. Zna~ewe œolo{Œ javqa se kod pisaca (Andri}.Œ.Œ ji. potvrda. Za poreklo turske re~i v.< nem. zast. ve} Sadnik/Aitzetmuller 108–109 ‡ 118). œmlada jagwe}a ili jare}a ko`aŒ (RSA). Miklosich 1:253 i Miklosich 4:79. gaq œid. bagana f. b. bagaq Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). jo{ baga3.)Œ (Vuk 1818. œprtqagŒ. œolo{. Kolar). pogrd. baga`ni adj. baga` (Mihajlovi}). baga{ Egejska Makedonija (Peev). œprtqagŒ sz. Jedine potvrde poti~u iz popisa predmeta u vlasni{tvu mitropolita Vi}entija Jovanovi}a (†Beograd. baga. Up.

bagra œbojaŒ. baganak œpapakŒ v. ÅSTÀ 2:42). Colutea arborescensŒ. polaze}i od rekonstrukcije *bagãrã.. Pirot. „id. SDZb 19:508). up. Tur. stsl. SP 1:178–179. -gra m. oblik bagane prema doma}im nazivima za mladunce jagwe. bagane Leva~ (R. bug. re~ je nejasnog porekla (Tietze 1:260. Milanovac. — Stsrp.)Œ Banat. bagrâ. mom~eŒ Srbija. zast. Sadnik/Aitzetmuller 107–108 ‡ 117.). œid. bagrenka œ{koqka od koje se dobija purpurna bojaŒ. zast.Œ ib. bagrena f. jare. bagor œpurpurŒ. denominal bagriti / bagriti impf. œpurpuran. œispe}i klip mladog kukuruza tako da dobije crvenkastu bojuŒ Obadi... [kalji} 111). bagrem. bagãriti. bagane}i adj. tuma~i se kao izvedenica na -ro. bagane œsasvim mlado jagwe ili jareŒ Pirot (@ivkovi}). œbagan (v. obagriti pf. Deo s. bagra œid.Œ (Skok 1:88–89. Puccinia graminisŒ. kwi`.tipa *dobrã (v. bagren m. (RSA). zast. • Od tur. bagrenica f. sln. i bjagwiti. œbagrenicaŒ. -gra œpurpurŒ. „crvena boja koja se dobija od borove kore. blr. „plamewa~a. ESJS 1:55–56). bagremka. bagar bagar. grimizanŒ. up. bagra (ÅSSÀ 1:130–132. bagra f. dijal. (Skok 1:90). kao i rus. bagan.Œ. kao pozajmqenica istoga krajweg porekla kao bakar œcrveni metalŒ (v. bagana œid. obagriti œobojiti purpuromŒ (Dani~i}). m. dijal. dakle izvorno œplamene bojeŒ. bagren / bagren adj. bager. -eta. • Od psl. grimizna bojaŒ. bagra1.. bagra bot. bagana Ba~ka (RSGV). up. œbojiti purpurnom bojomŒ. Psl. ili. bagrjanica f. œpucalica. œbagan (v. bagãr adj. porekla. -eta. bagrenac m. re|e jaretaŒ Resava œsasvim mlado jagwe ili jareŒ Kwa`evac. Rankovi} (RSA).Œ Dubr. obagrati. bagra2. D.. Up. bagrenast œkoji je pomalo bagrenŒ. dobar. bagrina. purpurŒ. œmast kojom se maste mre`e da ne pucaju od su{eŒ ib. Simi}.œgoretiŒ.baganak — bagar 47 (Joci}). -eta n. œ{ubara od jagwe}e ko`eŒ Kwa`evac.cc. bagrjanast adj. œid. ]ut! … bagane! … [ta ti zna{? S.Œ [umadija. bagãrã œpurpuranŒ. œko`ica mrtvoro|enog ili sasvim mladog crnog jagweta. dem. *bagrã spornog je porekla. ÅSSÀ. bakanak. Rasina. SP. Kolubara. zast. ukr. potvrda su csl. tako|e begane. up. bagane. sa ruskoslovenskom fonetikom. bagrïnica. ESJS l. obagriti se œumrqati se krvquŒ (RSA). bagana. œvrsta crvenog gro`|aŒ Timok. Crna Reka..-h. œdete. mak. baganica œid. umrqati krvquŒ. Dalm. i Skok 1:90. *bag(ã)rã / *bagra. fig. doba) od *bag. (RSA). S.)Œ Mlava (RSA). bug.-h. up.. bagrenilo n. . œzarumeneti seŒ. œpurpuranŒ. œpurpurni pla{t sredwevekovnih vladalacaŒ. œpurpurna. -eta n.

baga{ œ`itna meraŒ Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). bagatelno adv. baga{ œ`itna mera od 10 okaŒ Vasojevi}i (Bori~i}). Potkozarje (Dalmacija). Vojv. beskoristan ~ovekŒ Zlatibor (Milovanovi}). mehŒ (Skok 1:89). bagatela œsasvim niska cenaŒ Ro`aje (Had`i}). sitnicaŒ Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). ni{tavan (obi~no o cenama)Œ. a po Mihajlovi}u s. Stara CG. — Od XVI–XVII v. vagan (v. bagatelizovati. -usius). zast. œsasvim mali. baga{ p{enice Cetiwski pomenik (RJA). bagatela œsitnicaŒ Vojv. ji. bagatelisati œid. a baga{ ribe oko Skadarskog Jezera 20 kg (Vlajinac II. bagatela œpredmet male vrednostiŒ). -a{a / baga{. 1735. RSA). Potego{e pare od Turaka ° Tri baga{a `utijeh dukata NP Vuk (RSA). Dani~i} pomi{qa na sredwovek. malenkost. dubrova~ki ili cavtatski okruglo 7 l. bezna~ajna stvarŒ Kosovo (Elezovi} I). sitnicaŒ Dositej. bagateli{em Leskovac (Mitrovi}). Druga~ije Skok l. Za etimologiju it.c. baga}ela œzastarela. baga œko`na vre}a.v. [ap~anin (RSA). œsitnica. neprilikaŒ Vasojevi}i (Bori~i}). bagatelizirati (RSA). bagatellisieren (RSA 1:228). Baga{ maslina u Crnogorskom Primorju ra~unat je 18 kg. RSA). œbezna~ajna stvar. i œzapreminska mera od 1.v. Baga{ — `itna mjera od deset oka (Vuk. bagatelan adj.Œ Ro`aje (Had`i}). prezime Bagatela Dalm. bagattella œid. baga{. zgubidan. sud koji toliko meriŒ Bar.48 bagatela — baga{ bagatela bagatela f. Uskoci (Stani}). Vojv. bagatelisati impf. -a m. baga{i} dem. DELI 103. Po Skoku preko austrijsko-nema~kog (Skok l. (RSA). bezvredna stvar. Mo`da doma}a izvedenica na -a{. œjeftino}a. œomalova`avati. baga|ela œbagatelaŒ Uskoci (Stani}). • Verovatno u vezi sa it. Glagol bagatelizirati od nem. bagatele œmalenkost. tako|e bagateqa f. (RSGV). barski od 20–22. œzapreminska mera.). lat. (-a{ < lat. — preko francuskog bagatelle. uz promenu roda.c. œsasvim niska cenaŒ (RSA). bacus œvrsta mere za `itoŒ (RJA 1:149). bagatela Crna Reka (Markovi} II). dok 3:559 s.Œ (Skok 1:89). Wego{. (Pe{ikan). baga{ baga{. (RSGV). odnosno mleta~kog (Vinja 1:32 izvodi poqi~ki oblik od ven. U Primorju direktno iz italijanskog. sud koji meri jedan baga{Œ: Po veli~ini je baga{ razli~it: zetski od 15 kg.5 kg. 15 kgŒ: dva baga{a krtole Zagara~ (]upi}i). Leskovac (Mitrovi}). bagatela Poqi~ki statut (RJA). Za prvu potvrdu termina i wegov areal (CG i susedno . • Od it. up. potcewivatiŒ (RSA). (Vuk 1818). beskorisna. Boka (Lipovac-Radulovi} I). bagatelni (Mihajlovi}). Vlajinac II). nipoda{tavati. vagan) govori o zameni zavr{etka -an sufiksom -a{. baga{oriti se. CG (RSA.5 kg.Œ ib. re~i v.. œmera za te`inu. -a œid. — Oko 1600.

bage|ati se œkico{iti se. re~ je pozajmqenica od arap.œpostaviti. baglamak. Bagdad. up. Bagdad kwi`. brate.œdatiŒ i dhe. prevaritiŒ: Prodadoh danas jedno prase na pazar. da bi 726. qubakati seŒ CG (RSA). sprematiŒ: Baglaisao je britvu i po~eo da se brije — Baglaisao je kowa i po{ao na put. bage|ati bage|ati.c. œpraviti se va`an. œudvarati seŒ: Voli da bage|a. dijal. baniti seŒ (RJA) od drugog (srodnog) naziva za `itnu meru vagan. tako|e ~esto LI. vagixati se. Mo`da u vezi sa baga{. porekla.Œ. baruli. œzavarati. œzaba{uritiŒ: Mala{ pri~a ovo. vaganiti se œ{epiriti se. ime potoka u Jadru Baga{evac (Vuk) ukazivalo bi na nekada{wu {iru rasprostrawenost re~i. vagheggiare œid.< it. Na tom mestu postojalo je mawe naseqe ve} u doba persijske vlasti. *baglamak œurediti. Vlajinac II 137. potpun pregled pomena u narodnoj epici daje Deteli} l. nego i u narod. {iriti se. -ata zast. (RSA). *baga-data. -sor. (Vuk. • Od it. bagdad < stiran. glagoli do. • Od tur. pode{avati. baglama. up. Ako spada ovamo. v. • Verovatno od tur. za prvi deo up. od par}. zbrzati.baga{oriti se — baglaisati 49 Primorje) v. baga{oriti se baga{oriti se. kao da je Murata rasporio CG (RSA). presto- nica dana{weg Iraka NP. up. pa prilikom pla}awa zabaglaisa me nekako onaj ~ovjek i mawe mi dade sve CG. spremiti. e`e ís(tâ) Bagdatâ (ZN 1314o). verovatno iran. bog). u zna~ewu *œnadimati se poput mehaŒ. -am impf. grad u Mesopotamiji na obalama Tigra. -d› œBagdadŒ.). -i{em (im)pf. sreditiŒ pored œpovezati. osnovatiŒ. up.v. œpodesiti. dok }e varijanta na -d biti novija pozajmqenica iz nekog od evropskih jezika. spetqatiŒ: Zbaglaisala ru~ak tako da ga ni pas ne}e Bosna (RSA).ie. Skok 3:407–408). 1639: hodi carâ Mouratâ na Bagdatâ (Dani~i}). NPosl. postalo prestonica arapskog kalifata. zabaglaisati pf. zbaglaisati œuraditi na brzinu. Za b. Bagdat Bagdat. spojiti i sl. up. -a{orim se impf. da ono prvo zabaglai{e.up. Preko ratova turskog doba ovo ime je u{lo ne samo u obrazovane krugove. . Obrazovawe ostaje nejasno (kao da polazi od izvedenice na -{or < rum. deti. baglaisati baglaisati. Bagdat. Oblik sa finalnim -t preuzet je preko turskog. tako|e NP (Deteli} 2004 s. Tur. {epuriti seŒ: Baga{ori se.Œ. • Nejasno.œbogoosnovanŒ pre nego œbogodanŒ (u staroiranskom su se formalno slili u da. — Od 1638: i vãzet vïlikái Vavilñn. RSA). nemarno.

Za zna~ewe œizmamiti. baglama Vrawe (Zlatanovi}). utvrditi. sve`aw. œgvo`|e u dovratku u obliku pijavice na koje pada skakavica od braveŒ Ba~ka (RSA). baglama. bagqa „naviqak. Lika (Ajyanovi}). baglama œid. bag1. baglame. mali plastŒ Srem (Vuk. baglama baglama f. Pro{}ewe (Vuji~i}). alb. glagola bagla. mali plastŒ Vojv.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Vojv. bagqa œkamara sena ili slameŒ Virje (Herman). baglaisati.([kalji} 649). Vukovi} G. prisvojiti prevaromŒ up. baglama / baglama œ{arkaŒ Kosovo (Elezovi} I). • Od tur. Potkozarje (Dalmacija). Slav. RSA). zabaglamiti / zabaglamiti pf. baglama..). Zagara~ (]upi}i). baglama œ{arka. bagaq. RSA). œprikupiti. Leskovac (Mitrovi}). Ó baglami~ica Bos. up. tako|e boklama. pri~vrstitiŒ. (RSGV). Mihajlovi}). bug. (RSGV. prevaritiŒ up. Balkanski turcizam. Prefigirani glagoli imaju pomereno zna~ewe. baglaisati. Usamqeno zbaglati œsvezatiŒ bilo bi od osnove tur. bakllama (Boretzky 1976:20). *baglama œspajawe. baèlama. rum. baglava Uskoci (Stani}). mak. bagqa)..Œ Bos. sviwcu. zbagqati pf. (RSA). Simi}. Svinica (Tomi} I). Uskoci. bagqi} dem. „praviti bagqe od sena i slameŒ (Vuk. — Od XVIII v. i zabaglijati œid. œkop~a na pantalonamaŒ ib.). prisvojiti prevaromŒ BiH (RSA). v. œzasun na {tali. Grahovo (RSA). RSA). [kalji} 112). bagqica dem. bagqa bagqa f. up. Vukovi} G. Tur. „naviqak. dijal. (RSGV. zabaglaisati. napraviti bagqeŒ . Futog (RSGV). Hrv. bagllame. za zna~ewe œzavarati.50 baglama — bagqa Tur. baglica Vinkovac (Vlajinac II). re~ je glagolska imenica od baglamak œvezatiŒ. bag1. up. (RSGV). „naviqak. (obi~no pl. namestiti u {arke (vrata). Tietze 1:261).. 190). Vojv. verovatno pod uticajem fonetski i semanti~ki bliskih zbaglati. œ~ovek koji pravi baglameŒ Vrawe (Zlatanovi}). re~ je izvedenica od bag (ÅSTÀ 2:13–17.. bagli} (RSA). „gomila od 17 naviqakaŒ Vojv. œtamburica sa tri `iceŒ (Vuk 1818. vrsta tambureŒ (Ja{ar-Nasteva 100. zabaglijati. œizmamiti. -gqa m. Vasojevi}i (Bori~i}). zbagqati (v. u mn. denominali bagqati impf. {arka. baglamica dem. bagqo(v) œid. Leva~ (R. Bjelopavli}i (]upi}). „kitica. dvori{nim vratimaŒ Vojv.) œ{arka koja vezuje vrata sa dovratnikom ili prozor sa okviromŒ (Vuk 1818. œuglaviti. œpopre~ni dr`ak na vesluŒ Posavina i Podunavqe (Mihajlovi}/Vukovi}). vrsta tambureŒ (Skok 1:90. vezivawe. baglamar m. balama. sve`aw. Timok (Dini} I). (Stani}). SDZb 19:508). svezati u bagqe. RSA). baglama (RJA. mali plastŒ Vojv. baklame Svinica (Tomi} I). }ubaŒ Lika (RSA). œmetalni okvir na lotrama kola u koji ulazi glava lev~eŒ Vr{ac (RSGV). Petrovac (RSA).Œ Ro`aje (Had`i}). (Vlajinac II). ako nije isto {to i zbaglati od bagqa.

bugljar. bagqi}. RSGV). „trupac koji viri iz zemqeŒ CG (RSA) s. . gen. ni da {inu. bagov bagov. traveŒ (RSA. Detaqnije Petrovi} 1996. OS 8–9). upreti (pogled)Œ. bahuqa~a. badaq. Adamovi} l. Od istog turskog etimona. strpati na gomilu. bagayija œid. stavqa ovamo i vakal. bagu{ar œonaj koji `va}e bagu{Œ Slav. œduvan r|avog kvalitetaŒ (RSA). „osoba koja stavqa snopqe u vr{alicuŒ Timok (Dini} I). ruke). -am pf. Glagol baga 3. Slav. (RSGV). slamu) u bagqu.. zabagqivati impf. œid. bogolya. uvalitiŒ (RSA).-h. gleto < dleto. maj~in sine. ukazivao bi na varijantu *bahoqa / *bahuqa. primorati. bagu{ œNicotiana rusticaŒ (Simonovi}). Ako je realan. smola koja se nahvata u mu{tikli ili kami{u prilikom pu{ewaŒ ib. v.-bagqati — bagov 51 (Vuk. gde se za s. i Skok 1:229 s. na brzinu sadenutiŒ: Zbagqaj to malo rasute slame da sasvim u |ubre ne ode Ba~ka (RSA). pa zabagqa{e kroz vres i viwagu kwi`. pritisnuti wu{kom pri rovawu (o sviwi)Œ: Zmije … ni da siknu. zabiti u ne{to (prste. œzavu}i. da ga kobila ne zbagla Leva~.c. buglya „pti~ja }ubaŒ (Adamovi} 1969:287–288. — Od XVIII v. up.v. zabiti u ne{to (prste..c. -bagqati zabagqati. staviti. i ÅSTÀ 2:17. dijal. bagli} (RJA.) verovatno su lokalne pozajmqenice iz rum. obagqati œvilama skupiti. tako|e bago{ œduvan lo{eg kvalitetaŒ (RSA. Nejasan je oblik baoqa œnaviqak sena. œzgu`vatiŒ Bege~ (RSGV).Œ. Kos. vakla „otkosŒ. RSA). œnaterati. bago(v) œid.Œ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. sg „stavqati snopqe u vr{alicuŒ i imenice bagator m. bagqa previ|a ma|arsko posredstvo. -gqa m. bagov ^enej (Mari}). up..v. zabaglati pf. (RSA). RSA).Œ Vojv. Up.. Up. v. Hadrovics 125. aqkavo uraditi kakav posaoŒ Ba~ka (RSA). œzagaziti. œuvu}i {aku u kosuŒ N. bag1. v. badaq. ali ja ga. vrdati CG. kad ih nabagqa sviwska wu{ka (RSA). a baga „stavitiŒ. Vlajinac II). bagov œbiqka Nicotiana rustica. sa istim razvojem u kosim pade`ima bagaq. nabagqati œgurnuti. maxarski / seqa~ki duhanŒ (Simonovi}). baglama. œzavu}i. na jedno mestoŒ: Rasturi seno po jaslama. œnemarno. prisilitiŒ: O}a{e da povu~e rije~.. bagov~ina pej. zbaglati œskupiti. œzift. • Od ma|. sabiti (seno. Futog. (RSA). ruke)Œ (Vuk. samo posredstvom osmanskog jezika. bagov~an œ~ovek koji `va}e duvanŒ Sombor (RSGV). zbaglah: ne}e{ mi. • Verovatno fonetska varijanta od badqati œzabadatiŒ. gde se poredi sa bagqa). Ma|arska re~ je verovatno turskog porekla. bogme. bagu{ / bagu{ œid. i bagqa. i -bagqati. Skok l. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). -ova m. zadretiŒ: Slabiji be{e izba~eni na stene. {to je neizvesno. Za gq < dq up.Œ Hrv. baglya pored boglya „naviqak senaŒ. Zbaglati … zna~i strpati {togod u kakav sud ib. œupiqiti. œduvan {to ostane na dnu lule kad se ispu{iŒ Ba~ka. Skok 1:88. Milo{evo (RSGV).

bago œsovaŒ Lovra. pasminaŒ Mihaqevi}i kraj O{tarija (Peru{i} IV 74). Baga / Bago. Vasojevi}i (Bori~i}). tamo naro~ito it. bago. odatle bagov m. -o up. lula u kojoj ostaje mnogo bagu{aŒ Dubica na Uni (RSA).Œ. œgr~ewe vili~nih neravaŒ: pale mu bago~e ib. Bakh.c. ~equstŒ: Zaboqela me bago~a od zijehawa Dubr. sekta. bagra œpokvaren ~ovekŒ Zlatibor (Milovanovi}). a{ov. koja se zove jo{ i bagove / bagovqeve o~i ‰mo`da œsovine o~iŒ. sl~. stranka. RJA). jezicima (stind. sln.) „grupa qudi koji ~ine neku posebnu celinu. Dr`i} (RJA). pogrd. up. Skok l. (obi~no pej. œolo{Œ Uskoci (Stani}). kesegaŒ. poq. indijanskog porekla. / f. ESUM 1:108. Skok 1:90 s. baga. œqudi koji zaslu`uju prezrewe. dijal. Za -ov < ma|. mo`da u nekoj vezi sa hungarizmom bagov œduvan za `vakaweŒ. bago œid. Vojv. baga œduvanski talogŒ. austr. a iz Deanovi}a œviliceŒ. Hadrovics 125–126). baga. pasminaŒ: Od kakve su bagre tvoje ovce? Lika. pri ~emu putevi pozajmqivawa nisu sasvim jasni. up. ima plural u tom zna~ewu iz Stuli}a. vrstaŒ: Ja se ponosim {to si pripadao na{oj … umjetni~koj bagri Matavuq. Bezlaj 1:8. dijal. Zagara~ (]upi}i). Up. Sumartin (Novakovi}). bago~e bez re{ewa.: ma|. Potkozarje (Dalmacija). Bago ponovo preuzeto u slov.52 bago~a — bagra1 bagu{lija m. koje je u{lo u razne jezike. ~e{. dru{tvena klasaŒ posvedo~en je i u drugim ie. (Bojani}/Trivunac). Druk~ije Hadrovics l. varna-. (RSA. Razvoj zna~ewa œbojaŒ ¢ œvrsta. • Verovatno istog porekla kao bagra œ(tamnocrvena) bojaŒ. œsoj. baga / bago. Tobacco je dalo u ~e{kom bako.Œ (Skok 1:90. bagra1 bagra / bagra / bagra f. bago~a bago~a f. nem. bagra œid.c. Pomen u RSA je iz Re{etara. bago nepoznatog porekla. bagar. œsova pla~ka. rum. Kako vilice slu`e za `vakawe. ~e{. pi{tra-). odatle nem. bagra œvrsta. bagau. bagos œid. uz rezervu prema narodnom karakteru re~i (koji se sada ~ini potvr|en Bojani}evim zapisom) i ocenu da nije zrela za etimolo{ko ispitivawe. — Od XVII v. gde odvaja . Sadnik/Aitzetmuller 105–106 ‡ 114.Œ Leskovac (Mitrovi}). dijal. avest. Po jednom tuma~ewu (Bezlaj l. bagovat œ`vakati duvanŒ. bagoly œsovaŒ od koje polazi Machek 42. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). • Nejasno. bagra. Druk~ije Skok 1:90 s. U krajwoj liniji od engl. œid. nem. œdowa vilica.: Grije{e ako u vije}u uzdi`u bagre ali im se pribli`aju I. (RSGV). bago / bako œloptica i`vakanog duvanaŒ. jezike kao i u ma|arski. po{to se riba sija kao srebroŠ Padej (RSGV). odbacuje vezu sa ma|. mo`da od it. olo{Œ (RSA).v. bago~e pl. ukr.v.c. verovatno i bagov œvrsta ribe. v. bagu œduvan za `vakaweŒ. • Od ma|.-nem.. bagovat œ`vakati duvanŒ. Syrnium alucoŒ Ba~ka (RSA). dijal. bago. akov.). tobacco œduvanŒ.

hleb)Œ. œlo{e kuvati. Pogrdno zna~ewe verovatno preko bagra2 œtalogŒ. Draga~evo (RSA). {to bi govorilo u prilog pretpostavci o wegovoj vezi sa bagar (v. zar|atiŒ Kosovo (Elezovi} II). bigarŒ Beograd. po~a|avitiŒ Pirot (@ivkovi}). œdvostruka ili trostruka tkanina {irine oko 20 cm. Tietze 1:261. pobagraveje 3. bagriti impf. ovamo mo`da i bagra f. upotrebom istro{en sudŒ Uskoci (Stani}). bag›rdak v. Za poreklo tur. bagrdak bagrdak m. ali pretpostavka o srodstvu sa ovom re~ju preko *bâgra (OS 10–11) ne nalazi potvrdu u dijalekatskom materijalu. pijanstvoŒ Zlatibor (Milovanovi}). bag›rdak œid. œogreznuti u prqav{tinu. pijanstvoŒ Zlatibor (Milovanovi}).v. œtaman. • Verovatno isto {to i pagar (Skok 1:90. varo{ica u Srbiji izme|u Jagodine i Bato~ine (Vuk 1818). Verovatno isto {to i savr.Œ ^umi} (Grkovi}). œslab. U osnovi bi bio semanti~ki razvoj kod glagola zabagreti *œobojiti seŒ ¢ œpotamneti (o posudi)Œ. œvrsta morske ribeŒ Dubr. œpotamniti. . — 1718. sg. dijal. tr. postati prqavŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. potamneoŒ Pirot (@ivkovi}).bagra2 — Bagrdan 53 od bagra = bagar i polazi od sto~arskog termina bagra œmlado stado {to se ostavqa za ku}uŒ kod J. Reqkovi}a. up. samo {to im je semanti~ki raspon {iri i bez neposrednog dodira sa nazivom za metal. bagrav adj. gore zna~ewe prideva i glagola iz Pirota. • Od tur. bagar. ^umi} (Grkovi}). bag›ldak œid. œtalog kre~waka. ba`a I. koji pretpostavqa psl. tamo) i izvornoj semantici prevla~ewa bakarnih i broznanih predmeta patinom. • Verovatno istog porekla kao i bagra œ(tamnocrvena) bojaŒ. zabagri 3. Vinja 1986/1:420). ne~isto}e (o sudu)Œ Vojv.Œ. bag›rdak. zabagreti intr.). zabagret œid. r|e. bagra œprqav{tina. bagra3 bagra f. œzagoretiŒ.Œ (DS:478–479). Bagrdan ili Deve-Bagrdan na Osavnici Vuk (Danica 1827:48). za imenicu treba pretpostaviti naslawawe na bigar (prekrivawe unutra{wosti posude kamencem). bag›rdak. Piva (Gagovi}).œsavijatiŒ. *bogia / *bogra < ie. œzapustiti se. œzapustiti se. pe}i (npr. v. œprekriti se slojem gara.). -ana m. obagret œpocrveneti. Bagrdan Bagrdan. postati prqavŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. Devibakerdan (Obschelwiz). tur. tako|e zabagreniti œogreznuti u prqav{tinu. ne~isto}aŒ Zlatibor (Milovanovi}). sg. (RSA). Kosovo (Elezovi} I). S. srodno sa etimonom bag1. i Bezlaj 1:14 s. du`ine oko 2 m koja slu`i za obavijawe kolevke da dete ne bi ispaloŒ Prizren (^emeriki}). *bheugh. RSA). Pada u o~i da upotrebe glagola (za-/o-/po-)bagriti imaju dodira sa denominalom od bakar (za-/o-/po-)bakriti. (Vuk. za-/z-/o-bagriti pf. bagra2 bagra f.

bagremik m. Zagara~ (]upi}i). RSGV). Radimwa (Tomi} II). bagrenak dem. bagremar Vr{ac (RSGV). bagrem œid. ^enej (Mari}). œdrvo Robinia pseudacaciaŒ (RSA). (RSGV). bagrewak œid. bagrewe n.. bagrenovina / bagrenovina Gru`a (Stevovi}). 1 tuma~i kao turski naziv u zna~ewu œmesto gde kamile ri~u ili sipquŒ (zbog uspona kroz Bagrdansku klisuru na starom carigradskom drumu). bagremovina f. Tietze 1:261)... (RSGV). bagremina m. œbagremova {umicaŒ (RSA). augm.. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). bagrem bagrem / bagrem m. (RSA). (RSGV). bagremar Radimwa (Tomi} II). Vojv. coll.)Œ (RSA). dijal. Ka} (RSGV). bagreni adj. bagrenara œbagremova {umaŒ Futog (RSGV). bagrena f. bagrewa~i~ dem. bagremak. bagremov medŒ Vojv. bagrenovac m. hyp. Gora`devac (Bukumiri} I). bagrewak m. œbagremovo drvoŒ Srbija. œbagremovo drvo (kao gorivo i gra|a)Œ Vojv. œbagremovo drvoŒ. Futog. Vojv. bagrewar Crna Reka (Markovi} I).Œ (RSA). ri~eŒ ili u vezi sa tur. bagrewar œid. Za bagrdan œmlin. i œaj~ica. Vojv. RSA). bagrenov (RSA). bagrewara f. (RSA). bagreni} dem. RSA). i f. pose~eno bagremovo drve}e na gomiliŒ Timok. bagremara f. bagremak. (RSGV). -aka œbagremova {umicaŒ. U drugom delu bio bi particip kauzativa bag›rtmak od bag›rmak (zast.. bagren Gru`a (Stevovi}). (RSA). ablativ bag›rdan. Ka}. coll. Ba~ka. bagrenovina Crna Reka (Markovi} I). bagrema œbagremŒ Banat (RSA). Ó bagrem~i}. ib. -mka dem. re~i v. bagrewa~a œpredmet izra|en od . Za semantiku up. bagrewak œbagremova {umaŒ ^umi} (Grkovi}). œbagremov medŒ Vojv. bagrinou Svinica (Tomi} I).). Ve} Mili}evi} 1876:228. œbagremŒ (Vuk. bagremovac m. (Dini} II). (RSA. Potkozarje (Dalmacija). vodenicaŒ u TJ osa}anskih zidara v. bagrenica œid. bagren~i} dem.. Potkozarje (Dalmacija). bagrenik œbagremova {umaŒ Potkozarje (Dalmacija). bagremica f. rikatiŒ (za poreklo tur. bair. (RSGV). bag›rgan œonaj koji vi~e.Œ (RSA). œbagremŒ (Vuk 1818.Œ Radimwa (Tomi} II). bagremov adj. bagremski adj. orografski termin izmiduh. hipokoristik bagra œid. Vojv. Vojv.Œ (RSA). bagremovac ib. bagremina f. œbagremov medŒ (RSA). ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).. dijal. RSGV). Gru`a (Stevovi}). Mawe je verovatno da je bagrdan disimilovano od tur. bagrenovina f. (RSGV).54 bagrem • U izvornom dvo~lanom obliku Deve-Bagrdan verovatno od tur. deve œkamilaŒ i bag›rtan œkoji tera na vikawe... Coronilla variaŒ. bagremar œid. rikaweŒ. œbagremov medŒ (RSA). bagren Crna Reka (Markovi} I). Vojv. œukrasni {ib Amorpha fruticosaŒ. bagrenac œbagremica (v. uzvi{eweŒ(DS 478). tako|e bagren m. Vojv. bagremqe n. œbagremova {umicaŒ Ba~ka. bag›r œbreg. dagrman. œbagremov cvet. v. Vojv. bagren / bagren Vr{ac (RSGV).. Kolubara (Nikoli} B. bag›rmak) œvikati. œ~aj od bagremovog cvetaŒ Futog (RSGV)...Œ Ba~ka (RSA. nap. Gora`devac (Bukumiri} I).

vaguzast adj. Djeca mu ka`u da „{ebaŒ ili „{qepataŒ. Up. bagar). bole{qivŒ ]opi} (RSA).v.. bâgrewak m. Grahovo (RSA).). Boka (Musi}). do-/za-/iz-/na-baguzati pf.v. bagra. v. „~ovek ne- sposoban za rad. bagrem. bagelati. pre bi se moglo raditi o pasivnom participu od bagriti œ(po)tamnetiŒ (v. obi~no od bambusaŒ Dubr. bagolina œid. bagurav pored vagurav. Boka (Lipovac-Radulovi} I). vu}i seŒ: Nije kadar œ~ovek mali rastomŒ. reg. bagra2). bagrem. i bâgren m. *bag(ã)renã(jâ). koja se te{ko da videti u izvornom zna~ewu bagren œcrvenŒ (v. — Od 1801.v. posr}u}iŒ: Razumije se. -am impf.Œ sve Piva (Gagovi}). œbagremovŒ. • Od ven. u Evropu iz sev. up. bagren. i bedem < beden. Amerike. œpatuqasta ili kr`qava `enaŒ Par~i}. baguzati baguzati. bagra vidi u wemu poimeni~ewe prideva bagren. br`e i}i. œbagremŒ. {to zna~i isto. Ograni~en na jsl. œ{tap. bagrqati bagrqati impf. bagrqavac m. • Verovatno izvedenica prefiksom ba. (RJA). -ina „palica. bug. (Bojani}/Trivunac). œpo{tapati seŒ ji. {tapŒ CG (RSA). i baguzati. • Verovatno ekspresivna varijanta od bagqati œ{epatiŒ. ovaj dendronim ~ini se doma}im nazvawem nove vrste uvezene oko 1600.. • Nejasno. Parazitsko -r. prutŒ Tre{wevo. BER 1:24–24 s. v. bâgrewar / bâgremar sve Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. nespretno i}i. bâgrenovina f. Bos. ba- gulin œ{tap sa krivom dr{komŒ Stara CG (Pe{ikan).Œ (Vinja 1:32) . bagren (Mihajlovi}). baga1. „i}i nesigurno. bagrqa. bagurav. te{ko kora~ati (obi~no zbog debqine)Œ (Bjeleti} 2006:95). bâgren adj.bagrqati — bagulin 55 bagremovog drvetaŒ ib. guz. podrug. mak. (Bojani}/Trivunac). da taj {to ide `mire}. „i}i sitnim kora~ajima. s obzirom na crnkastu boju bagremove kore.. œ{tap bez ru~ke. prostor. bagulinica dem. prutŒ Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). bagulina ji. baguz m. bakulin. ÅSSÀ 1:130 stavqa s. bagulin bagulin. -ina m. up.Œ sz. Boka (Lipovac-Radulovi} I). ovamo i bagulat impf. Dubr. Postavqa se pitawe motivacije. Up. guzati œtromo. no baguza i stewe. œkrivoguzŒ Lika. bagulin œ{tap. œpatuqastŒ id. kao i bagrqati i posrtati Lika (gra|a RSA). (RSGV). sli~no Sadnik/Aitzetmuller 107–108 ‡ 117. budu}i da je bagremov cvet beo. a drvo `u}kastozeleno. obja{wavaju}i oblik na -m asimilacijom n prema b-. œid.se moglo razviti najpre preko *bagêqati. ipak oblike vaguz m. baguzan œid. bagulina f. vaguza f. {aq.od guzati „i}i mi~u}i guzovima tamo-amo. Skok 1:90 s. tr~kati mi~u}i guzovimaŒ.

bagunast adj. œbagurav ~ovekŒ NP. engl. baculum œid.. bacon œburag dimqene sviweŒ < srlat. Leskovac. bagunica œbagun (v.v. bedanŒ (v. nego onako sam i bagurav ostane u gwezdu Bukovica. kriv. „teturati seŒ ib. Lat. re~ je germ.ostaje neobja{wena. Sadnik/Aitzetmuller 113–114 ‡ 121). œgvozdeni vrh ({iqak) vodeni~nog vretena koji ulazi u naro~ito za to ude{eno izdubqeweŒ Vrawe. „sviwa sa kovryavom ~ekiwomŒ. -o œsitan.)Œ. gura) ne mora biti slu~ajna. Vrawe.Œ (up. ali ni ta re~ nema pouzdane etimologije. No pri svemu tome varijanta na v.Œ (Skok 1:91. mali (o stoci)Œ (RSA). bad1 bad m. „koji je nepravilnog oblikaŒ: Za loptu na kuglani kad nije sasvim pravilno okrugla.. ka`e se da je bangurava Banat. ako se po|e od *bãgura œgrbaŒ (od *bãgati œkrivitiŒ). V. bacon (Skok. up. bakqa1. -a. neravan. Druk~ije L. porekla. pre treba pretpostaviti drugi predlo`ak. ostanŒ Resava. Sadnik/Aitzetmuller l. baguna f. baguna~a œid. bagun bagun. Kragujevac. bagun’ œid. Machek. Machek 42. up. • Nedovoqno jasno.56 bagun — bad1 Ne{to druk~ije Skok 1:91 (od it. baguravac m. bagurav bi mogla biti varijanta osnove sa ozvu~ewem slabog poluglasnika radi razbijawa po~etne konsonantske grupe. -a. nego duguqasta ili }o{kasta. (Vuk. Kurkina. jadan. za zna~ewe nepravilnog.cc. œ{tap sa {iqkom za otiskivawe pri klizawu ili sankawuŒ Kosovo (Elezovi} I. Semanti~ki razvitak nije sasvim jasan. vaguz pored baguz s. œovan sa kovryavom dlakomŒ Lika. RSA). U osnovi je lat. œgvozdeni {iqak na vrhu ostanaŒ Kragujevac. sl~. ÅØimologià 1970:92–94. bacolo œ{tapŒ + -ino).)Œ CG (RSA). œkoza sa kovryavom dlakomŒ Slav.). ~e{. bagurav bagurav.c. baco. bakalar). up.). -una „bagulin (v. RSA). jer je pri haplologiji te{ko zamisliti ispadawe nagla{enog sloga. Loma 2000:612 (dopu{ta i ukr{tawe sa bangav). neravnog oblika mo`e se porediti i baga1. ova- mo verovatno i vagurav. za terawe volova. bagunac. ead. Sadnik/Aitzetmuller l. }a}i} ‰pti~e koje se posledwe izle`eŠ { wima ne mo`e. -nca œid. bangurav adj.. Pirot (RSA). „zakr`qaoŒ: Ranije koi su se izlegli. œbagurava `enaŒ. œjezi~ak na kantaruŒ ib.c. baguravica f. Svrqig. Sazvu~nost sa gurav „grbav. • Od it. œkoji je kovryave dlakeŒ (RSA). mo`da it. Ne}e biti odatle oblik bagun. oni ranije i odlete. œprut za{iqen ili sa dodatim {iqkom na vrhu. baccone œ{tap za podupirawe biqaka i vinove lozeŒ. -o adj. ÅØimologià 1971:66 (ekspresivno ba-). baguzati. Glagol bagulat je doma}a tvorba prema pozajmqenici (Vinja l. . bangurati se impf. bagun.Œ sve Hrv. -una m. œgvozdena {ipka s obe strane taba~kog dolapa koja ~ini osovinu oko koje se dolap okre}eŒ Pirot. bagoun œma|arski veparŒ.Œ. up. -onis. up.

• Svakako u vezi sa bosti. genitiv o-bda. badeq i tamo navedeni slov. up. vada pl.. vadum œbrod.> b. bug. badati1. naro~ito zna~ewe œusahla stabqika bez li{}aŒ. • Nejasno. „ime kojim mlada zove mla|e mu{ko ~eqade u ku}iŒ (RSA). dijal. bãØ œmali gvozdeni {iqak prikovan na vrh ostana za podbadawe stokeŒ Sofija (BD 1:243). bãØ (ali up. RJA s. „suva vre`a od krastavca ili bundeveŒ Zaglavak (RSA. i bad2. Neretvanska Krajina (RSA). s.bad2 — bada 57 œsvako mesto gde se provu~e konac pri pro{ivawu du{ekaŒ (RSA). badiv adj. œgrebenitŒ (RJA). œjezi~ak na vagiŒ (Gerov). Bela.?). ovamo verovatno i badâw œ{tap sa {iqkom na vrhu za terawe volovaŒ Jablanica (@ugi}). Ako se po|e od izvorne semantike œhridŒ. a tako|e. Up. ili od osnove iterativa badati1 ili od nulske bad2 bad m. bad œgrebenŒ P.v. toponim Vada mesto na u{}u Bojane < lat. u zna~ewu œostanŒ od XIX v. — Od XVI v. dijal. akc. bad. œstena u moru. na drugu. Stuli} (RJA).). bod œid. RSA). greben. sa neutralizacijom zvu~nosti u auslautu. baze *bâd. sa finalnim obezvu~ewem. up. up. ako je u osnovi zna~ewe œpli}akŒ (grebeni su u moru gde je voda plitka).(v. baz). hridinaŒ (Skok 1933:84. mo`da refleks od lat. Hektorovi}. miladura Poqica. up. bez te promene. bacati). (Skok 3:557). bat1).) bad œ{iqak na ostanu. Ili mo`da bat2 u zna~ewu œbatvoŒ. bad1.kao u Bol < vallum. o. baruli (up. zast. REW 760–761).Œ (Vidovi}). (RJA). bâdâw œid. Bela i Stuli} napomiwu da je re~ tu|a (v. badati1) ako se shvati kao postverbal od obadati (teoretski. bug. materijal. obzova i sl. bad œpunctusŒ Mrnavi}. bada bada m.). tako|e bâd œmetalni {iqak na ostanuŒ Vrawe (Zlatanovi}). (sz. pli}avina. — Od XVII v. dijal. up. „pli}ak uz morsku obaluŒ: Velika dubina zove se kanal: ’di je plitko uz kraj. . œgrebenŒ. oblici iz Vrawa i Kamenice. œgvozdena osovina vodeni~nog to~ka sa o{trim dowim krajemŒ Radomir (BER 1:105). gazŒ. up. sa v. bad3 bad m. • Nejasno. milo.v. a bug. Mo`da od bosti. bad u severozapadnim govorima moglo bi imati srpsko a < â. gvozdeni klin dodat na vr{alicu prilikom sitwewa rujevineŒ (BER 1:62). Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. bad3. onda isto {to i bad1 od bosti (tako Skok 1:192). budu}i da se redukcija a > â pod naglaskom u jednoslo`noj re~i ne ~ini verovatna. Na prvu rekonstrukciju ukazuje obad œostanŒ (v.bi tu moglo biti i protetski vokal: *bâd > bad.Œ Leskovac (Mitrovi}).

58 badava • Od rum. Banat. Crna Reka (Markovi} I). Tiktin 1:266.. Radimwa (Tomi} II). œbesposli~arŒ ib. CG (RSA). Lu`nica (]iri}). Vojv.. ba|eva adv. bez razlogaŒ (RSA). zabadave. œneradnikŒ Crna Reka (Markovi} II). badihava Ro`aje (Had`i}). badave Uskoci (Stani}). zabadjava Kosovo (Elezovi} I). bez ubikacije. be|eva adv. badava badava adv. (RSGV). potvrda je iz 1844. bajdalije Mostar. badijava Prizren (^emeriki}). badave Potkozarje (Dalmacija). Svinica (Tomi} I). ba|ava Leskovac (Mitrovi}). Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. SDZb 19:509). badjava adv. badavadisati (RSA). zabadava ^enej (Mari}). tako|e badavija / badavije adv. bodjava / bo|ava Kosovo (Elezovi} I). ba|evxilâk m. zabadavad Slav. Vojv. dokono. bedevisati impf. zabadjave. Lu`nica (]iri}).Œ. badave / badave (RSA).. badava / badava œid. re~ v. (RSGV). Simi}. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). badjava i kao adj. up. str. ba|av Crna Reka (Markovi} I). CG (RSA). bâ|avsednik m. (RSGV). Jablanica (@ugi}). zabadjava Prizren (^emeriki}). Jedina s. Bosna. CG (RSA). œbesplatnoŒ (Vuk 1818). zabadava Pro{}ewe (Vuji~i}). CG. ib. zabadavan adj. Uskoci (Stani}). œono {to se dobija badavaŒ BiH. œbesplatanŒ. RSA). badijavisati impf. badavlâk / bâdâvlâk m. i badavade (Vuk 1818. i sa predlogom za-: zabadava / zabadava (RSA). ib. badijavan adj. badijav / badijava / badijave adv. bajdal(ij)a f. uzalud. ba|ava Vrawe (Zlatanovi}). œbesposli~itiŒ (RSA). u ~asopisu Pe{tansko-budimskiè Skorote~a. Zagara~ (]upi}i). zast. badava Pro{}ewe (Vuji~i}). badava Leva~ (R. stariji brat. Timok. badavaditi impf. ib.-h. (Vuk 1818.). jeftino. Vasojevi}i (Bori~i}). bajdale. badijavit impf. badavaxija. slo`enica ba|avseda f. Slav. zabadava Svinica (Tomi} I). Kosovo (Elezovi} I). ba|ava{nica f. stariji ~ovekŒ (ESUM 1:112). badava œid. badavan adj. RSA). badavad (Vuk 1818). Simi}. badavisati impf. (RSGV). œlen{tinaŒ ib. badijav adv. Vojv. bajdalija{ œid. zabadijava adv. 248. Potkozarje (Dalmacija). Leskovac (Mitrovi}). (]upi}i). ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Jablanica (@ugi}). badijava Vasojevi}i (Stijovi}). Leva~ (R. bajdava adv.. Vrawe (RSA). Za rum. badijava / badijave Zagara~. badjavad adv. zabadava Radimwa (Tomi} II). badavadan adj. zast. zabadavat. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). ba|evisujem / -i{em impf. Vojv. Uskoci (Stani}). (RSA). zabadav. œlenstvovaweŒ Timok (Dini} III). zast. (@ivkovi}). (Dini} I). zaba- . badavaisati œid. Du~alovi}i. SDZb 19:508). ba|avisati (se) impf. badjavade (Vuk 1818. bade œu~tivo obra}awe starijem mu{karcuŒ (Gamulescu 71–72). Pirot. badava{ m. bajdala{ m. badav. (RSA). dijal.. (RSA).Œ (RSA). ukr.Œ Bjelopavli}i (]upi}). badà œmu` starije sestre. bâ|av / bâ|ava adv.. RSA). NPosl Vuk.

^enej (Mari}). bad-hava. Timok (Dini} I). — Od 1787. badijala. Vojv. badjava. bedavac› œid. Leva~ (RSA). Vrawe (Zlatanovi}). — Od 1720. (Boretzky 1976:19. badavaxijati œid.?). œono {to se dobije besplatno ili jeftinoŒ. Kamenica kod Ni{a. [kalji} 110). badavaxika f. ba|ava. [kalji} 110). bedava. Crna Reka (Markovi} I). bâ|avyi{e 3. denominali badavaxiti impf. Jablanica (@ugi}). ba|avxija Pirot. Crna Reka (Markovi} I). mo`da ukr{teno sa *balavad. RSA). Lu`nica (]iri}). badijavxija m. badijalxija (Ja{ar-Nasteva 72).Œ. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. badavaxirati. . Timok (Dini} II). Ni{. bad›hava œid. Vrawe. œbesposli~ar. Up. badave|ija. sln. 148. up. zaba|ava Vrawe (Zlatanovi}). ba|avaxija m. za moà æo duha. slo`enice od bad œvetarŒ (v. badava. Uskoci (Stani}).. badava) sufiksom -c›. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).badavaxija 59 |av / zaba|ava Timok (RSA). jo{ Sadnik/Aitzetmuller 104–105 ‡ 112. 173). mak. ba|avyija Leskovac (Mitrovi}). badijava (Ja{ar-Nasteva 72). Tur. aus der Luft greifen œizmislitiŒ (Skok l. • Od tur. Tur. dijal. ba|avxi{e 3. Zagara~ (]upi}i).). (Jovanovi} V. badava (Mihajlovi}). srp. na vàmãra. balavadija.. bâ|avxija / bâ|avxika Timok (Dini} I).). Usamqen oblik bagdava kod Stuli}a (RJA) mo`da je pogre{no zapisan ili pro~itan. akc. pers. œbesposli~eweŒ Bosna. dijal. bug. badavaxi(j)ski adj. up. Pirot (@ivkovi}). bug. Crna Trava. Vrawe. (RSGV). porekla (up. (RSA). Uskoci (Stani}). hava œvremeŒ (Tietze 1:257). badavyija / bâdâvyija Leskovac (Mitrovi}). ba|avyisujem Jablanica (@ugi}). gotovanŒ (Vuk 1818. Jablanica (@ugi}). up. ba|evyija m. Bezlaj 1:7.c. badavaxija badavaxija m. nem. ba|avxi(j)ski adj.Œ (Skok 1:87. badiyava Prizren (Jusuf 161). Prizren (^emeriki}). badavayi(j)ka Vr{ac (RSGV). (i dijal. ib. badiva (Peev). Jablanica (@ugi}). ba|avyi{em impf. Balkanski turcizam. badeva. alb. Kosovo (Elezovi} I). (RSGV). Timok (Dini} I). badiavad`ià / badihavad`ià. badavaxisati (RSA). badavaxiluk m. badavaxija Vr{ac (RSGV). badi(h)ava.Œ. govoriti u vetar. „de~urlijaŒ o~ito je u vezi sa badavadan œbesposlenŒ Banat. Radimwa (Tomi} II). BER 1:25).) badihava. neradnik. badavayija (Mihajlovi}). Oblik badavad f. v. re~ je od npers. Pirot. sg. od 1780. / ba|evyika f. V. zaba|eva Pirot (@ivkovi}). ba|avyika Crna Reka (Markovi} I). badjavxija m. ba|avxika f. Vrawe (Zlatanovi}). Vojv. • Od tur. (RSA). tako|e badavyija m. zaba|av Crna Reka (Markovi} I). ba|avyiluk m. (RSA). badavaxovati. bambadava. coll. bug. Leskovac (RSA. œbesposli~itiŒ. ib. (RSA). Skok 1:87. zaba|ava Leskovac (Mitrovi}). Ni{. Metafora tipa govoriti u vazduh. badava~ica f. sg. bajdava i sl. / badijavxika f. Pro{}ewe (Vuji~i}). mak. re~ izvedena je od bedava (v. baxa1) i ar.

Œ Zeta i Qe{kopoqe (RSA). bodqivostiŒ. œbiqka stri~ak. up.. (RSA). œinsekt obadŒ CG (Vuk. badavec œstri~ak. œdobiti badqeveŒ ib..v.Œ Vr{ac (RSGV). badqan m. badqa œbodqa na biqkamaŒ. badelj. „je~amŒ Mqet (RSA). badqe Bege~ (RSGV). bosti. mno`ina badqevi œo~na bolestŒ Kragujevac. (RSA). baqavica œ`ena koja ve{to vadi baqe iz trepavicaŒ ib. œbodqaŒ. badqaiv œid. œbodqikava travaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} I 39). badaq badaq. Sadnik/Aitzetmuller 372 ‡ 282a. RSA). Za badaq „sto~na bolestŒ up. i badrqica œje~meno osjeŒ s. Carduus aurosicusŒ ([ulek). denominali obadqaiviti pf. osat (od istog korena kao i o{tar i stri~ak). RSA). CarduusŒ Hrv.. Witczak 2003:54–63). badaq œid. Pro{}ewe (Vuji~i}). Up. badoq œid. œgvozdeni {iqak na vrhu ostanaŒ Kostajnica (RSA). œkoji pati od badaqaŒ. Poqica (RSA).. badqe pl. (obi~no u mn.Œ Herc. œo~na bolest. up. bâdqevi œizrasline u ustima brav~etaŒ Lozan (Joci}). Hordeum secalinumŒ s. baqa f. Silybum marianumŒ (ÅSSÀ 1:122–123).Œ Kragujevac. bug. œstri~akŒ Kraqevica. za zna~ewe œ{iqati vrh ostanaŒ bad1.) œo~na bolestŒ Drobwaci. Duga Resa i Karlovac (Peru{i} III 110). Obrazovawe bad-avica. œbodqaŒ Vr{ac (RSGV). ili pak od *bodãlâ (v. badqati impf. igli~aste izrasli na nepcimaŒ (BER 1:62).. pridevi badqiv œbodqivŒ Vojv. dijal. • Od psl. Skok 1:192. badqa œid. RSA). badqi œid. zbog dugog i bodqikavog osja (v. badaq œobadŒ Kara{evci (gra|a ERSJ). • Verovatno u vezi sa badati1. œ{tap za skijawe i sankaweŒ Ro`aje (Had`i}). -dlja œvisoka trnovita biqka. i osatka œvrsta je~ma. Livno i Duvno (Rami}). Up. i bez -d-: baq m.Œ CG (Vuk 1818. œigrati se no`em tako da se on prevr}e i vrhom zabada u zemquŒ Bosna. za badqati badati1. badavac œneka biqkaŒ (Skok 1:192). bad-avac ukazuje na staru u-osnovu. *badãlâ < *badati. œsto~na bolest. badrq. œperce koje ostane na ko`i kad se guska ili patka o~upaŒ Slav.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). badqav œkoji ima bodqeŒ.v. posuvra}enost trepavica prouzrokovana hroni~nim zapaqewem rubova o~nih kapakaŒ Slav. (Vuk. badaq œgvozdeni {iqak na vrhu ostanaŒ CG (Vuk. œo~na bolestŒ Bo`urwa (RSA). bodva. up. œid. -dqa m. badrga. igli~aste izrasli na nepcimaŒ Kragujevac. sln. U nazivima je~ma ina~e je prisutna semantika œo{trine. . tako|e badqa f. za obrazovawe badiq pored badeq (vokalska alternacija u sufiksu -ãl’â pored -yl’â < *-ulio-?).60 badavica — badaq badavica badavica f. bodqa) preoblikovanog pod uticajem vokalizma glagola *badati. badlâe œsto~na bolest. RSA). badqast œkoji ima {iqkeŒ.

II). œodjekivati kao iz badwaŒ (RSA). up. badwak m. bâdâw œid. i œdrvena kaca. Potkozarje (Dalmacija). dovoz gro`|aŒ Brati{kovci (Urukalo).badana — badaw1 61 badana badana f.Œ Srem (Vuk. œduboka i daskama oblo`ena jama u kojoj se ko`e stavqaju u kre~Œ BiH (RSA). RSA). NPr (RSA). œid.). badwa~a Du~alovi}i. i kao mera: Tovar mesa. badaw juhe — Badaw mesa. œkre~itiŒ. drveni sud za me{ewe hleba. badâw œvelika kacaŒ Vrawe (Zlatanovi}). -a. (RSA). re~i v. Brati{kovci (Urukalo). œvodenica poto~ara na badawŒ Zenica (RSA). prezime Badwina (RSA). a ka{ika juhe (Vlajinac II). Uskoci (Stani}). bug. Tietze 1:256. badwina augm. œpopre~na klada na ogwi{tuŒ Crmnica. prebadanisujem impf. œkacaŒ CG. œdeo mlinaŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. ar. izbadani{em pf. pretakawe vina. debela. (od it. nenasita osobaŒ ib. œkre~eweŒ Kosovo (Elezovi} II 496–497). œkacaŒ . badanisujem.Œ ib. -dna m. reg. badana. œdrveni sud za me{ewe hlebaŒ Pirot (Zlatkovi} I). badwiti impf. œponovo kre~itiŒ Prizren (^emeriki}). œklada kod vodeniceŒ Otok u Slav. druga~ije Skok l. bâdâw œ{upqe drvo. badwi} dem. ~abarŒ CG (RSA). badwit œkiseliti (o kupusu)Œ Stara CG (Pe{ikan). badana (Ja{ar-Nasteva 56).. badwara f. • Od tur. Dowi Rami}i (Malba{a). up. tako|e badan. (Mitrovi}). badana œ~etka na du`em dr`aqu ili od krpa improvizovana naprava za kre~eweŒ. badwev adj. œmesto gde je seno propustilo vodu u sebeŒ Uskoci. Menges 1969–70:66. (RSGV). -o œkoji je kiseqen u badwu (o kupusu)Œ Zagara~ (]upi}i) Ó badwevo zeqe œkiseo kupusŒ Stara CG (Pe{ikan). BER 1:25 bez srpskih potvrda.c. fig. Vasojevi}i (Bori~i}).Œ. patina). -dwa (re|e -dawa) m. Draga~evo (\ukanovi} II). lew ~ovek koga svi obilaze a on se ne pomeraŒ Pirot (Zlatkovi} I. Duga Resa i Karlovac (Peru{i} I 39). œ(kod vodenice ka{ikare) velika {upqa klada kroz koju te~e voda koja okre}e to~akŒ (Vuk 1818. Uskoci (Stani}). Pro{}ewe (Vuji~i}). Brati{kovci (Urukalo) Ó badwi}ak Lika. badaw / badaw / badaw œveliko bure za gro`|eŒ Vojv. mak. denominali badani{em (im)pf.. badwevi. porekla (Skok 1:86). Za poreklo tur. badana œid. badaw œvelika otvorena ba~vaŒ Zagara~ (]upi}i). (Stani}). Du~alovi}i (RSA). badaw / badaw œkorito kroz koje pada voda na ka{ike mlinskog to~kaŒ Livno i Duvno (Rami}). badaw œdeo mlina u obliku cevi od izdubenog stabla u koji se uglavquje cipunŒ Zlatibor (Milovanovi}). badaw1 badaw. œdrveni sud bez gorweg dna i s {irim otvorom koji slu`i za vrewe masta ‰zgwe~enog gro`|aŠ. œkrupna. RSA). Drvar (Jovi~i}). prebadani{em. badaw œkacaŒ Mihaqevi}i kraj O{tarija (Peru{i} IV 74). badwilo n. œ{upqa klada kroz koju te~e vodaŒ Leskovac. te`ak predmet koji smeta.

œid. rus. bãdãn. budnostŒ. -dra. dijal.v. — Stsrp. (Spomenik 4:3. pored sev.. bedew œid. „osetqivŒ: Ala si ti badra na vru}inu Banat (RSA). bure. 4). baden m. v. (RSGV). ~abarŒ koja se sama preko lat. svakako razli~ito od badaw1. *bãdânã œbadaw. buditiŒ Bakarac i [krqevo.-slov. badrit œid. ~e{.Œ (RSA). Bezlaj 1:15. butinh œboca. o kowu)Œ (Vuk. bãdãn’. nabadaw. (RSGV). Up. dijal. bedenj / bedenj. bãdne. gomila. Sadnik/Aitzetmuller 105 ‡ 113. badrina f. Odozgor se krstak obatkom pribode. ukr. po fati duga~ak i zao{trit Varo{ u Slav.Œ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} I 39). kada. nabadwa. re~ budin. Bâdânívi Doli 1316. reg. poq. Vojv. Bâdânâ. batar1). Za zna~ewe œkrupan. tamo. œkaca za hla|ewe rakije pri pe~ewuŒ Otok u Slav. butin pored butinna œkaca. hrpaŒ: Tu no} sam prodrimala u kom{ijskoj avliji. bade. badem. Svezli smo svu kuru`nu i sadili je u badwove oko slame ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). beden. Obadak je {tap. {}u}urena od zime pod badaw kukuru`we M. kajk. retko badwa f. BER 1:97 s. œsud od izdubqenog debla.Œ (RHKKJ). bedna. ~iji je neposredan izvor stvnem. Najpre nomen resultativum od (na-/pri-)badati. badriv adj. to je badaw. v. Krstak ima sedamnajst ili dvaest i jedan snop. oba- . -dwa m. Kad se trapi i sadi. • Nedovoqno jasno. • Od jsl. badãn œid. obadriti (se) pf. -eta n. sli~an velikoj stupiŒ Crna Reka (Markovi} I). ÅSSÀ 3:113–114).62 badaw2 — badar (RSA). nabadina. sln. bodon. badaw smo zvali Subotica (RSGV). pa se stijene na jedno mesto strpaju.. izraz govoriti kao iz badwa (RSA). dijal. obadak. œdrveni sud za me{ewe hlebaŒ Pirot (Zlatkovi} I). badati1 i tamo naro~ito nazive za oru|e kojima se radi oko sena nabad. œkup kukuruzovineŒ: A kad se sadene u dvori{tu. ta je hrpa badaw Makarska (RSA). badaw2 badaw. Za badwiti up. iz ju`noslovenskog ma|. badew. up. badrost œid. bodnà (SP 1:461–462. no}ni sudŒ. œbudanŒ ib. zast. Stara pozajmqenica. œ`iv(ahan). butina svodi na gr. kuru`we. ko prst debel. abstr. 476 ‡ 370. badwica / badwica œba~va u kojoj se za vreme berbe prevozi gro`|eŒ (RSA). denominal badriti impf. badar badar. Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}).Œ Vraca (BD 9:225). obadravati se impf. bednia. œkrepkost. no mo`da je posredi disimilovana forma od *babwati œbubwatiŒ. *bãdn’a / *bãdna u istim zna~ewima: sl~. (Turina/[epi}). Malagurska-\or|evi}. RSA). za badwa bawa2.. badanica f. *bãdân’â. Banat (RSGV). œbadawŒ sve Vojv. badriv Lika. kwi`. œbdetiŒ Istra (Skok 1:128). mtop. Ba~ka. œplast. -dro adj. bug. i bawina. œobodriti seŒ. (o kowu)Œ: Ri|a mu je badar na kamyiju Srem. Up. badrit œid. bure. badreji comp.. (RSA). vatren (npr. (RSA). bandoglav. bãdne. debeo ~ovekŒ up. sudŒ. i Skok 1:86–87. up. bedna. opis uz ovaj posledwi: Snopovi se ‰`itaŠ sla`u u krsta~je. neizvesnog krajweg porekla (up. bug.

bodráè œsna`an. -tka œza{iqen {tap kojim se snopovi `ita pribadaju u krstinu da se ne bi rasipaliŒ Slav. nabad (pored nabod) œduga~ke dvoroge vile za podizawe snopqaŒ Kosovo (Elezovi} I). œid. zbadati œdenuti seno... zdravŒ. Jo{ pie.od glagolskog korena *bheudh. tako|e bodar adj.Œ Rasina. „{aqiv naziv za Badwi danŒ Mostar (RSA). CG. sa preverbima za-/pro-/u-/pri-/na-/badati (RSA. nabadat œizazivati. -budra. razbadati œid. Sadnik/Aitzetmuller 352 ‡ 276c). podbadati œid. loviti ribu ostimaŒ (RSA. S. kojim se goni stokaŒ Kraqe. s oba kraja zao{iqasta. primera iz RSA.. oprezan.œbudan. kojom se nabadaju snopovi Kwa`evac. neve{to {itiŒ Stara CG (Pe{ikan). „sadiqka za kupusŒ Herc. bodrimi. nabadina: Nabadina je osredwa motka. slaba ta~kaŒ: Neka. œbockatiŒ (Vuk 1818). nabadalo œalatka za bu{ewe rupa na opancimaŒ. obodriti pf. revnostanŒ. (RSGV). badaqica „ostatak taweg duguqastog predmeta (drveta. blr. duga~ka motka sa ra~vastim vrhom odnosno za{iqena na oba kraja. *bãdrã. buditi. „~ovek koji voli da zadirkujeŒ Lika. „vileŒ Barawa. samo se ti rugaj. bâdrâ pored bâdrânâ œalacerŒ (Dani~i}). -dwa m. i na -iti baditi. sl~. *bãdriti. nicati. me- {ati se u {toŒ Lika (RSA). i œsmeo. obadak.c. opa`atiŒ.se. bodrimâ(sà).-h. -im impf. badati1 badati. obodravati impf. „ono mesto gde udaraju deca krajem {tapa kad se banajuŒ (Vuk 1818). najskorije LIV 82–83. zast.. up. odbadati œgurati (brod motkom uz vodu)Œ. „gvozdeni {iqak na vrhu ostanaŒ NPosl Vuk. budras œbudanŒ. ~ioŒ. „sondaŒ (RSA). up. — Stsrp. stlit. bdeti. bodriè. oblik sa -a. pera)Œ.. probadi pl.. bodriti. ~io.Œ. œbolest protisliŒ Srbija (Vuk). `alacŒ. v. up. badaqka f.œbiti budanŒ. mo`e shvatiti kao posrbqeni rusizam. bug.) oblici sa -o. bado{a „naziv za kozu sa uspravnim rogovimaŒ Zaglavak. up. strus. kwi`. badam impf. nabadaw œvrsta drvenih vila.iz ruskog. fig. œduga~ak {tap sa iglom na vrhu.. œkrepak. stsl. pridev *bhudhro. bodrái.. snopqa `ita i sl. RMS). neol. rus. tako|e labadina. „izbijati iz zemqe. (RSA). obad œ`aoka. budanŒ. bar u delu kwi`. bodrina f. odva`anŒ. ÅSSÀ 3:111–112.. koja slu`i za rad oko sena. pomaqati vrhoveŒ Dubica na Uni. badat œnespretno. badalo n. „dirati. Zaje~ar.badati1 63 drivati (se). bodrost. ali u primeni na kowa i zna~ewu œosetqiv (na ne{to)Œ svakako narodna re~ i arhaizam koji ~uva zna~ewe glagolskog korena pie. i Skok l.-h. bãdrã œbudan. ina~e posvedo~eno u indoiranskom (up. (a tako|e mak. œubodŒ (RJA. ~e{. RMS). ukr.œose}ati. . provociratiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} III 122). bu|) i gr~kom. izbadati œbodu}i vaditiŒ. Timok. nabadwa f. badaw. • Od psl. RMS). prona}i }u i ja tebi badalo Vojv. „bostiŒ. obadati œpodsticati kowa mamuzamaŒ. `ivahan. *bheudh. bodriti impf.Œ. i s. Pirot.Œ. av. badalo œono na {ta je neko najosetqiviji. badzerá (SP 1:460–461. postverbali ubad m.

badakam œid. iterativ od *bod-ti > bosti. `alost vas ne zadesila! Makarska (RSA). nabadati œhodati sa te{ko}om. Up.). mo`da i s. Psl. ili ~ak. praes.v. Vinja 1:32 vezuje (Vukovo) badati sa ~ak. Vlaji}-Popovi}. infinitiv andare (Skok 3:557–558). „{iqati planinski vrhŒ. up. badacâ. Za badaqica up. ~e{. hramati. badkat’. rus.-zap. hramqeŒ Banija. sprava za otvarawe venaŒ (RSA). badkam. bug. -am impf. u zna~ewu œviqu{kaŒ mak. ~e{. bodati. badati œbrzo i}i. obada}. dijal.)Œ (Vuk 1818. badati2 badati. SP 1:175 s. -nem pf. abadati. vadim œi}i polagano i pomwivoŒ Split (Vuk). œosoba koja sporo kora~a. ovamo verovatno i bada pogrd. badzàcca œid.Œ (ÅSSÀ 1:121. up. bodati. . œslaba. *badati. œidemŒ. i daqe sa gr. me|utim vaditi. U zna~ewu œvileŒ up. poq. nabadina. zabadati. govori. -am impf. up. nabadati (v. batkalo n.) badizw œhodatiŒ. varijanta *bodati (sa sekundarnim -o. Up. neugledna devojkaŒ Uskoci (Stani}). {to je fonetski problemati~no (o~ekivalo bi se v-. „lanceta.Œ (RSA). sl~. ÅSSÀ 1:121–122). up. (RSA). blr. Sadnik/Aitzetmuller 370 ‡ 282). badati (SP 1:175. bodaØâ. i bacati. badoqiti œnabadati (v.c. badakam.-h. i}i po{tapaju}i seŒ Ó nabadalo n. — Stsrp. J. a weka batkom boda (RJA). dangubitiŒ Zagara~ (]upi}i). neol. badat œskitati. vado 1. bada / bada f. bodati oko 1700.prema osnovnom glagolu) u sln. ka{. dijal.-csl. sg. bad3 v. badrqati œid. „i}i polako. izbadam. zbada}. „sva|ati seŒ: Ne badajte se. oprezno. blr. Kavawin: Valom priti weka. lutati. JF 51/1995:200). Up. na-/po-badati. Za mogu}e postverbale bad1. pro-. sl~. batkati. nabodno Ohrid. tamo. verovatno od it. koja nabada na jednu nogu Poqica (RSA 13:383–384). bug. • Od psl. sln. RSA). badac. Za deminutiv na -kati up. Obrazovawe badoqiti kao migoqiti od migati. badati se1 badati se. tr~atiŒ Veli Rat. rus. sl~. badhn œkorak po korakŒ. Orografski termin badina pre postverbal od baditi nego augmentativ od bad1. o < a. „ubosti. odbadati pf.Œ (ÅSSÀ l. *badati 1. dem. badati / badati œnesigurno i}i (o kowu)Œ Vr{ac (RSGV). œoti}i oprezno ili nespretno kora~aju}iŒ. badare œpaziti. dijal. bug. badnuti. kao metafora za po{tapawe. gurnutiŒ Svrqig. badat’. „~a~kalicaŒ (RJA). budati. badrq. bodat’. za zna~ewe œneve{to {itiŒ bug. Za varijantu badrqati up. nabadna. -am se impf. badrq. rus. batkavica f. badat œbrzo kora~ati sitnim koracimaŒ Kor~ula. badalâka œviqu{kaŒ (Dani~i}). bad2. bug.)Œ. oslobad. œhroma staricaŒ: Bada zove se stara `ena. ou-badati. ~uvati seŒ. (vizant. badàØâsà œskitatiŒ. i guzobad. nabadlà sev. U definiciji i}i œopreznoŒ mo`e se naslutiti uticaj it. • Verovatno od badati1. (na-)bodka (BER 1:62). zast.64 badati2 — badati se1 badina f.

v. (RSA).Œ. (Vlaji}-Popovi} 2002:89). up. ukr. okre{e iz pu{ke na Srbina Jedinstvo 1873 (RSA). bosti se rogovimaŒ. Ovamo verovatno bajati se. sa retkim sufiksom -la (up. no tra`e}i badale. badati se2 badati se. • Verovatno u vezi sa badati1. Borys 19. Cirsium arvenseŒ. pored obvadati œid. badeq~i} m. badeqi{te n. badeq~ac œid. Fasmer 1:103. Senecio vulgarisŒ. œ`abqa trava. CobitistaeniaŒ Srem (Vuk. œgujina trava. badeqka f.cc. (RSA). odbadati se œpomerati se. (RSA). badeq / badej œvrsta bodqikave biqke koja visoko izraste. RSA). (RSA).. œSilybum marianumŒ Dalm. ko{amâ „bostiŒ itd. œlegbaba. Mogu}nost poistove}ewa sa badati1 kao iterativom od bosti ~ini se mawe verovatnom. sl~. ~ime }e i ve}i bad imati sve Svrqig (RSA). badati1). izraz: glavo od badeqa! œluda glavoŒ Dubr. kretati se odbacuju}i se pomo}u ne~egaŒ: Hromi odbada se {tulom Dalm. sa prvobitnim zna~ewem œonaj koji bodeŒ. rus. blr. odre|ivatiŒ: Zar }e{ ti meni odbadati moj dio Lika. ÅSSÀ i SP l. bada~ œonaj koji se badaŒ: U badawu bada~ mo`e i podsko~iti. CarduusŒ. -am œtu`akati se. „za|evica. kao i semanti~ki raspon (o-)kositi se. obadati œobe|ivati. oblik na -iq. Machek 41. Sáawski 1:25. izdirati seŒ. (Loma 2000:605).badati se2 — badeq 65 • Verovatno dekomponovano od *obadati se < *obvadati (se). rus. ko{kati se „sva|ati se. ÅSBM 1:272. Mogu}a je i dekompozicija denominala obadati se od obad u prenesenom zna~ewu œqutiti se. badil’.Œ. badnuti se pf.-h.Œ XVI v. œstri~ak. SP 1:176. œpri badawu. v. Vran~i} (RJA). zast. œid. Dalm. beda. vaditi se Up. i Sedzik 1977:34. Silybum marianumŒ (RSA). badilina. U RJA 8:298 obadati se tuma~i kao iterativ od obijediti. razmak od noge do mesta gde je bada~ udario dlanom kad se badnuoŒ.koji je u zavaditi (se). ~akŒ: Ne mogu vi{e da se badam. gde je rastao badeqŒ Dalm. zool. badeqka œstri~akŒ (Simonovi}). okrivqavatiŒ Dubr. zastarelo badel. primer: Ne obadaj se na me Dalm. -am se impf. od korena *vad. œmesto gde ima badeqa. odatle œusahla stabqika bez li{}a. Herc. odbadati u zna~ewima œodmeravati. tamo zna~ewa pod-/na-badati œprovociratiŒ. badiq œpalamida. *badyl’â (pored *badel’â?). bot. sva|ati se itd. zavrte mi se u glavi. dijal. `vala od `vati. kavgaŒ: Lopovu ne bude to dosta.) . (Bojani}/Trivunac). XVII–XVIII v.. svirala od svirati) i badala f. pawkati seŒ Poqica (RSA). bad m. badillà. sve u zna~ewu œstabqika bez li{}a (naj~e{}e usahla)Œ. up. up. a mo`da. ovamo mo`da i badeq m. ipak up. badálâ. ESUM 1:112). na koji bi se neposredno svodio s. od *ob-vad-jati se. „premetati se s nogu na ruke kao to- Up. poq. rekonstrui{u samo prvi praoblik. poq. • Od psl. koja bodeŒ ¢ œbodqikava biqkaŒ (ÅSSÀ 1:123. badel (XVII v. Nomen agentis od *badati (v. badálâ. a na vrhu ima ove}u glavuŒ. zast. badyl. badeq badeq / badeq m.

nem. bodqa~a.. bakra i nikla.v. Za poreklo tur. nego joj se crijeva izvla~e na u{iŒ.-h. migdaáy itd. œlek protiv bolova u stomakuŒ Prizren (^emeriki}). badqan. novo srebro. œtorta sa bademomŒ. Pelagi} (RSA). s obzirom na to da je ova legura.v. • Od tur. jag. nazvana Alpacca / Alpaka po krznu jedne vrste ju`noameri~ke lame. dok se prvi mo`e razli~ito tuma~iti. v.Œ. (RSGV). bodaq. mak. slo`enica badem jagi m. te{ko se stru`e i ne pori se. npr. u RSA kao gore!) œlegura cinka.c. porekla (Skok 1:87. Up. indecl. mo`da madem CG pored mada Sarajevo (isti izvor. verovatno prema ar. odatle bademova~a f./ *badproduktivnijim sufiksima: badaq. RSA). Igwat Dimi}. Badivuk Badivuk. badem (Mihajlovi}).. amygdalae. — Od 1774. badam (Boretzky 1976:19). badem1 badem m. Spoj badem jagi < tur. nije iskqu~eno da je i s. badem2 badem m. koji sadr`i badema. Ihtionim ovamo pripada verovatno zbog bodqikave krqu{ti. • Nejasno. rum. bademi} dem. [kalji} 110). bademski œbademov. Tietze 1:256. up. badem œid.). bademovina œbademovo drvo (kao gra|a)Œ. up. Balkanski turcizam. tako|e baden. bajam. Zna~ewe œkrajnikŒ prisutno je kod naziva za plod badema i u drugim jezicima. Up. Po tradiciji koju prenosi Elezovi} s. -a m. bot. badem~i} / badem~i}. pers. badem (Ja{ar-Nasteva 43).. • Imperativna slo`enica gde je drugi ~lan vuk. i s. baden~e dem. alb. badem. badim. u osnovi je nadimak koji je porodica ponela po{to je nekad wena bivolica vuka koji ju je napao nabola na rogove i tako ga donela ku}i: u tom slu~aju vaqalo bi pretpostaviti u prvom slogu reduko- . bademov. badavica. re~i v. obja{wava se kao kalk lat. Vukov opis: œneka riba u koje je glava kao u zmije. bademli indecl. œdrvo Prunus amygdalusŒ (Vuk 1818. Ovamo ne spada badiq œlopataŒ. koja se po~ela proizvoditi u Nema~koj u XIX veku. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. anat. badem œbademovo drvo i plodŒ Prizren (^emeriki}). bug. koji se mesi sa bademomŒ Ó prezime Bademli}. bademastŒ. postoje i drugi nazivi za stri~ak izvedeni od *bod. œkrajnikŒ V.66 badem1 — Badivuk obja{wava se iz badyl sa normalnim sni`ewem artikulacije pred l. œplod tog drvetaŒ. bodqika (Simonovi}). (Rachen)mandeln.. -eq sekundarno u odnosu na -iq < *-yl’â. up. pridevi bademast œkoji ima oblik bademaŒ. uprkos ÅSSÀ l. prezime muslimanske porodice u Vu~itrnu (Elezovi} I). Osim ovog arhai~nog obrazovawa. „ko`a s lisi~jeg butaŒ Bosna (RSA). alpakaŒ. œid. badem yag› (dijal. neodre|eni izafet od badem i yag œuqeŒ. up. badem. Vojv. poq. *badem yagi) œbademovo uqeŒ. bademovica œbademovo mlekoŒ (RSA). predlo{ku (Kluge 595).

up. badi} œriba bezmekŒ v.c. • Verovatno od tur. rus. U srpskom i bugarskom osmanski turcizam (up. badzeèka dem. st~e{. dijal. bacati i LI sli~ne strukture sa istog. Up. ESUM 1:120). bad›mcan. Naslovni oblik bez problema se izvodi iz gorenavedenog tur. metohijskog terena zabele`eno u XIV v. ba(d)il. badya œveliki bakarni sud {irokog grlaŒ.predstavqa problem. badile œid. batillum (Skok 1:87). badiq badiq. badâà. koja je mogla najpre nastati upravo u imperativu. . etimologija ve} u RSA 1:235. Solanum melongenaŒ Dalm. ÅSBM 1:269). rekla. badil œid. po- Tur. gde je prvi ~lan tako|e vi{esmislen: trsiti (se) u zna~ewu œstarati se. up.Œ Dubica na Uni (RSA). dijal. „modri patlixan. badià kraj XV v. râci œreci!Œ. Ili je u prvom delu imperativ *bãdi od bdeti. badi`an. patlixan.Œ. ZbMSFL 45/2002:93). i Je{ica lupi glavom o badiju sa zejtinom L. badija badija f. Tu|kraj. bad›lcan. pâci œpeci!Œ. predlo{ka. • Od it.. a izvodi se od npers. ESUM 1:112.badija — badixan 67 vanu bazu bâd. gde se navodi i stpoq. • Verovatno od tur. -iqa m. Pogre{no ÅSSÀ 1:123. kojom se me{a vapnoŒ Vrgada. rus. bad1. Lazarevi} (RSA). (RSA. ka~ica. Tur. re~ dolazi i u drugim varijantama na b-: tur. kao stsl. badià (Sadnik/Aitzetmuller 105 ‡ 113). ili œse}iŒ (up. brinuti. œvrsta a{ovaŒ Dalm. Za veze izme|u starosrpske antroponimije kosovsko-metohijske oblasti i staro~e{kog onomastikona up. badincan œid. batoglav.v. -ana m.Œ < poznolat. OS 73 s. re~ je od npers. ukr. A. badil Hanibal Luci} (RJA). Trâsivlâkâ. Raja macrorhynchusŒ Lepetane (Vinja 1:32). Loma. sa ozvu~ewem slabog poluglasnika radi razbijawa po~etne suglasni~ke grupe. predlo{ka *batile. bot. ~abricaŒ: Vu~ko … iste`e {amarom. tzv.Œ Orlec. Caland-ov tip slo`enice *Bãdâ-gostã sa kompozicionom varijantom *budhi. œlopataŒ Brusje. Tur. Up. polazi od ven. tr{}. badixan badixan. blr. ili œosloboditi seŒ. badi`an (Sadnik/Aitzetmuller 230 ‡ 181. u ruskom iz tatarskog (Fasmer 1:104. tuma~e}i naziv za ra`u kao metaforu oblika... baddà.> *bãdrã > badar). up. bug. RJA). koja bi ukazivala na jo{ stariji. œlopata za va|ewe peska iz moraŒ [epurina. ukr. daqe strus. „drveni sud. pazitiŒ. bald›rcan (DS 466–467). varijanta Bedgost. pers. bati|an „id. Vinja l. badiq œmotka s popre~nim klipi}em na vrhu.od prideva *budhro. ovamo verovatno i badiq œvelika ra`a. badil œlopata kojom se prevr}u maslineŒ Vis. v. badincan / badilcan (Tietze 1:258). istog krajweg porekla kao balan~ana. BER 1:25). badeq. Bedi-host pored Bdi-host (Svoboda 94. u drugom -t. — Od XVI v. badye œsud za vinoŒ (Tietze 1:258). badil œlopataŒ i lat.

bdeweŒ: Kad kirixije padaju na no}i{te. ~esnicaŒ Draga~evo. badwak m. ‹ drvce. ~ak. badwaku{a. badar. baniti2. ove promïnlâive stra`e ‰kod kirixijaŠ svi uob{te zovu badnï 1866. Srbija. -a. ° Za mladoga za Bo`i}a NP Vuk. badwa~e n. œpoga~a koja se mesi na Badwi dan. dem. Podibar.68 badqekati se — badwi badqekati se œobadati seŒ v. ji. {epuriti se. (RSA). siliti seŒ. badwa~a f. (obi~no u atributskoj slu`bi) œsve}a koja se pali na Badwi danŒ Slav. z.Œ ib. sporedni badwakŒ (Vuk. (RSGV). dr`e}i ih unakrst. œpostaviti / dospeti na va`an polo`aj. *bâdwa. Leva~ i Temni}. ali redom stra`are … To stra`arewe zove se badwom Herc. RSA). Za tvorbeni tip v. CG (RSA). œomawi. i œpoga~a koja se pe~e i jede na Badwi danŒ Kamenica (RSA). badwa~iti se badwa~iti se impf. sporedni badwakŒ CG. Korensko ã > a u jakom polo`aju. (RSGV). badwi. Vojv. zaglavariti (se)Œ: Po{to se zabadwa~io.. Posavina. glagolske imenice od bdeti (up. Zagara~ (]upi}i). -e adj. badwa badwa f. badwak v. Slav. badwakov adj. (RSGV). œBadwi danŒ (RSA). Potkozarje (Dalmacija). reg. v.Œ CG. pu{te kowe u pa{u. Vasojevi}i (Bori~i}). Badwak m. badwak~ija œid. Vojv. Up. Srpsko-dalmatinski magazin. badwi. œsirova cerova. jo{ badwi.. Vaillant 4:611. Za obrazovawe badwako{a up. tako|e badna~ica œid. Srbija. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). i personifikovan: Na ~em }emo Boga molit’ ° Za staroga za Badwaka. Pro{}ewe (Vuji~i}). œprsiti se. dem. badwi badwi. hrastova ili druga glavwa (ili grana) koja se uo~i Bo`i}a lo`i na vatruŒ (Vuk 1818. denominal badwiti impf. bad- . badwa~i} m. obad. œstra`ariti na smenuŒ Herc. œjasenovi prutovi kojima pastir. badwaku{a œcrvenda}Œ Poqica (RSA). ‹ dan.mo`da ukr{tawem sa it. goni brave od Bo`i}a do Nove godineŒ Herc. bad- wa~ar m.. œpruti} kojim se zamesi ~esnicaŒ. Vojv. Banat Ó badwa~ica œomawi. œbadwakŒ Buwevci (RSA. pa`wa od paziti). zbadan œbudanŒ Vodice u Istri (Skok 1:128.Œ). œvrlo visoka `enaŒ: ^udne badwako{e! — re~e se za `enu koja je tako visoka da joj ne pristoji sve CG (RSA). œspecijalno pleteni kola~ koji se pe~e za Bo`i}Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œonaj koji ide po badwakŒ @upa. œpoga~a koja se pe~e i jede na Badwi danŒ CG. tako|e prezime. œid. (\ukanovi} II).Œ Kosovo. Lika (Ajyanovi}). œpredbo`i}niŒ: ‹ ve~e(r). Posavina (RSA). œkirixijsko no}no stra`arewe na smenu. ovamo verovatno i badwako{a f. • Izvedenica od badwak. zabadwa~iti (se) pf. pl. ne begeni{e ni œpomaga BogŒ. Bosna. up. RSA). • Od stsrp. Pei}/Ba~lija).. sveglio œid.

Ere (Remeti}). badnikovina. badnik. badwevski adj. odakle se daqe {irio (sln.. badwedanski. (RSA). Pa{trovi}i. ASPh 15/1893:457). prave}i naro~iti zasekŒ: ‰BadwariceŠ se ne sijeku kao obi~no drvo. vigiliae œbdewe (uo~i praznika Hristovog ro|ewa)Œ. pomi{qa na vezu sa strus. gr. gde se drugi deo svodi. sln. badwak zap. badwik œid. treba drvo sje}i koso CG (RSA). badnik. i to verovatno na podru~ju jadranskog zale|a gde je ona posvedo~ena (potowa Hercegovina). Da bi se zabadwa~ilo. Ivanov/Toporov 1974:37–38 vezuju *bãdn. bawi~ar Vr{ac (RSGV). re~ za œdno. Izbi{te (RSGV). Truba~ov u ÅSSÀ l. bdánã œnadgrobni stubŒ. badwar œonaj koji ide po badwakŒ. œzemqi{te obraslo mahovinomŒ (?): sinor svilaena~ki … stoji iz Bazevca pokraj bunara. denominal badwa~iti se.Œ Radimwa (Tomi} II) Ó badwi~ar œonaj koji ide po badwakŒ (RSA). imenice *bãdna œbdeweŒ > badwa. ahi. ÅSSÀ 3:112–113. ist. praslovenski ili jo{ praindoevropski koreni. bâgwâak œbadwakŒ Lu`nica (]iri}). badwidanski œid. badnjak (Skok 1:128. up. Marchantia polymorphaŒ Ni{. BER 1:97 ima bãdnik iz Prilepa). prezime Badwar. SP 1:459. S obzirom na ograni~en areal ovog kultnog termina mawe su verovatni poku{aji da se izna|u wegovi prethri{}anski. badwarica œomawi. batwi adj. • Od jsl. zabadwa~iti pf. nego se œzabadwa~eŒ. Boden itd. œomawi badwak koji se stavqa na vatru o Novoj godiniŒ Ku~i Ó badwari~ica dem. batwak m.. puqmhn. badnji. — Od XVII v. mak. semanti~ki okvir pru`ao bi œosnovniŒ mit o bogu-gromovniku koji ubija zmaja kao podloga novogodi{weg rituala. bâdwak Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. Palatalno n > w ukazuje da je pridev neposredno izveden od glag.c. zajedno sa lat. (RSA). leksikografi (RJA). bãdni ve~er. œpoga~a koja se pe~e i jede na Badwi danŒ ib. up. u Dubrovniku: In uigilia Natalis Domini post uesperum nauclerii et marinarii de Ragusio ueniunt ad dominum comitem in castellum et secum deferunt ceponem unum de ligno et ponunt eum in igne gaudendo (C.sa ved. Jire- ~ek.).c.budhnya. badra badra f. œodse}i koso. ipak sln. Kosovo (RSA). prideva od *bãdeti > bdeti kao kalk lat. bawi adj. „vrsta mahovine na vla`nim mestima. bedenj œdebelo stablo. *bãdânâjâ œkoji se odnosi na bdeweŒ. bãdnik. badwek Radimwa (Tomi} II). Sadnik/Aitzetmuller l. CG. œ{tuka koju katolici jedu na Badwi danŒ.badra 69 wik œgrana koja se uo~i Bo`i}a lo`i na vatruŒ Dalm. osnovuŒ. v.Œ. fundus. sporedni badwakŒ CG. œonaj koji ide po badwakŒ. pawŒ..-bos. batwa~a f. œbadwiŒ. beden. badwara f. bedna~ œdebela cepanicaŒ. bãdnàk. badwonosac m.œzmija dubinaŒ. re~i smatraju se serbokroatizmima. Svinica (Tomi} I). dánimi. na pie. bawak m. badnikar. Sadnik/Aitzetmuller 351 ‡ 276b). Sam obi~aj uno{ewa badwaka prvi put je zabele`en 1272. od bunara na ku}i{te … od lipe u dojni ore- . nem. bug. tako|e Bâdwi dân Pirot (@ivkovi}). badwi~ar Vr{ac (RSGV). dijal.

Vojv. (RSGV). ve} je posredi toponim. drvenasti otpaci od lana ili konopqeŒ. Srbija (RSA). kratka. bodrànka. noge)Œ Srbija (RSA). badrga badrga f. mo`da rus. druge s. brate. kako bilo posaditiŒ: Ide mu. on zabadrqi ma kako svaki prijesad pa mu se svi primili i rastu zap. Biqci Marchantia polymorpha je sa Pimpinella saxifraga zajedni~ka upotreba u tradicionalnoj medicini. -qka dem.) Svrqig. porekla) i pretpostavqaju ukr{tawe *bedr. œpozder. pak badre u Moravu XIX v. pera. patrq (Skok 1:192. badaq œono {to bodeŒ. œpatrqakŒ Vojv. ostatak taweg duguqastog predmeta (drveta. bodrenik œArtemisia abrotanumŒ. (RSGV). fitonime badrànka.) œPimpinella saxifragaŒ. œstabqika kod biqkeŒ Barawa (Vuk). za tvorbu batrga œbadrqakŒ s. aphtae epizooticaeŒ (RSA). œkratka. jetrica (zbog oblika listova nalik na jetru?). œsto~na bolest. œpatrqak. batrgati2. • Nejasno. *bedrenâcâ (i sl. RSA). badrovâ œAngelica archangelicaŒ. dijal. bodrec œPimpinella magnaŒ koje Merkulova 1967:66. up. v. bazdrqi~av adj.-h. nekakvu bolest u ustima Ni{ (RSA s. `iva. badrq badrq m. œdeo dr{ka pti~jeg pera oko koga su ~ije. badran œHeracleumŒ (po Fasmeru 1:184 tur. U drugom primeru iz RSA te{ko da se radi o apelativu u datom zna~ewu. bodriha œAnychiaŒ. ovamo verovatno i babrqica f.). Sadnik/Aitzetmuller 372 ‡ 282a). igli~aste izrasli na nepcima.Œ: Badrâa … Le~e wom goveda. nazive za ovu vrstu mahovine vodeni xigiri~wak.). badra 3. dovodi u vezu sa psl. badrqika f. badrqica œstabqika kod biqkeŒ (Vuk. tako|e ba`drqak m. od ruke. bedrinac. badrqa (obi~no pl.. Up. . Bos. zemqi{te pod wivama kod ]uprije: wiva u Badri — ora}a zemqa u kqu~u Badri (RJA). bazdrqi~avo je ib. • Nejasno.v. ]uprija (RSA). nasuprot mrtvaji. ukr{teno sa batrq. bazdrqika / bazdrqica f. plutnica. koja je bodra. œje~meno osjeŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. kad uhvate badrâu. bodar. Grahovo. posebno s obzirom na to da se ova posledwa biqka u beloruskom zove bedrinec. Kumanovo (RSA). œpatrqakŒ (RSA). plu}nica od vode (Simonovi}). • Verovatno u vezi sa badati1. denominal zabadrqiti pf. prezime Badrqica Ó badrqi~ica dem.sa *bãdrã > badar. bazdrqi~ica dem. badronka. badaq. i badrga. ÅSSÀ 1:178. œnemarno. up. patrqakŒ (RSA). ruke. kruta dlaka.v.70 badrga — badrq Up. badrqak. badrâa œid. Badra mtop.. Ba~ka (RSGV). koji bi mogao biti i poimeni~en `enski rod prideva badar: ime re~noj otoci gde voda te~e. kruta dlakaŒ (RSA). œkoji je pun bazdrqikaŒ: Ne vaqa ovo sijeno. Sadnik/Aitzetmuller 261 ‡ 220a koji dopu{taju da tu spada i bodran. mada ovde varijantnost oblika ukazuje na *badrha. up. Za mogu}u vezu sa bosti up.

„srditi se na malenkostiŒ (RSA). glagol badrqati se impf. up. it. œbockati re~ima.(< øa-) i korena glagola dãrnà. œnamrgoditi se. badaq. i bug. zadirkivati. ukr{tawe sa pozder mo`da obja{wava i osnovu bazdrq. trti itd. ka`e mu se: œ[to si sastavio badule?Œ Mostar (RSA). -aka m. peckaloŒ Vojv. (RSGV). ali sa o~uvawem morfolo{ke granice izme|u d i c i wenom fonologizacijom u vidu ê > r *badêcati > *badºcati. nazder œdrvenasti otpaci lana ili konopqeŒ ali i œstabqike. ali obrazovawe pre ukazuje na strano (romansko?) poreklo. osoran.Œ (RSA). zast. œbezvredna osoba. paralelizam oblika i zna~ewa zabadrqiti / zabatrqiti / zapatrqiti œza-/po-bostiŒ. babqa~a. œobrveŒ: Kad se neko namrgodi. prgavŒ. up. up. Mo`da od bosti. ali me|u raznim zna~ewima glagola drcati (œgrepsti. baberki œpabirciŒ. druk~ije Skok 1:87–88 (pejorativizirawem prema bazdeti). bandrkoq. -âka > *badqâk. nikogovi}. tamo navedene primere. Za babrqica < badrqica up. bandolo œkraj povesmaŒ (badule bi mogao biti i acc. sitnitiŒ. badrwak badrwak. uz pozivawe na øaberki. protuma~eno u BER 1:26 kao spoj prefiksa ba. Za zna~ewe œpozderŒ up. . (RSA. badãrnâe œpar~i}i krupno samlevenog `itaŒ.badrwak — badule 71 Up. (RSGV). od baduli). ovamo mo`da i padrcati œid. ali up. ni ima slu`bu. pl. {tr~eŒ.mo`da prema patrq. • Nejasno. Ovamo verovatno (kao metafora *œotpaciŒ) i badrqe n. u tom slu~aju badrq bi bila povratna izvedenica od badrqak. m. trzati. ~upati. badule badule f. Up. baba10. Vojv. badrckati Futog (RSGV)./ ba`drq-.Œ ) nema semantike ubadawa. Up. pridev badrqast / badrqast œbodqikav. i badati se1. badrcnuti pf. badrq. pogrd. badqa. podbadawa. • Varijanta od bedrewak pl. Umetnuto neorgansko -r. -an|orim se pf. badrckati impf. pl. ili razvijeno u *badâl’âkã. gde bi bilo etimolo{ko (*po-târti). (RSA). ni o}e zemwu raboti! Jablanica (@ugi}). Up. namr{titi se. ni{tarijaŒ: Badrqe edno.Œ (RJA). up. slama `itaricaŒ (Fasmer 3:185–186). badrckalo œid. v. badrcati badrcati. badrcam impf. rus. „gorwi kraj ukr{tenih rogova na krovuŒ Sluw (RSA). badâqka > badrqka. badrcalo n. • Verovatno ekspresivno obrazovawe od badati1. dãrlà œmrviti. badrckalo Futog (RSGV). badati1: œdlake koje bodu. pecka- tiŒ (RSA). naqutiti seŒ Mostar (RSA). (RSA). sli~no kao kod batrq. Vojv. œzadirkivalo. RSGV). jo{ naban|oriti. bedro. dijal. drati. Najpre isti glagol kao bacati < *badcati. Formalno je mogu}a i analiza ba-/pa-drcati. œbo~ne grede na zabatu krovaŒ Banija.

Uskoci.72 Ba`ali — ba`dar Ba`ali Ba`ali. ba`dar ba`dar. Jire~ek 1904:244. ° A od kowa noge sve ~etiri NP (Vuk 1818. gradski. œba`darska strukaŒ (RSA). Mo`da porodi~ni nadimak sa sufiksom *-alã za nomina agentis (tip ~e{. Baugella. porekla. pers. srp. ba`darac œgradski kantarŒ Leva~. `ig na sudovima ~ija je mera proverena. glagol ba`dariti impf. crta koja na sudu za te~nost ozna~ava meruŒ Bosna. RSA). pridevi ba`darev.Œ ib. behal. u sredwovekovnom Dubrovniku prezime Bausella (Bauxella. œnaplata za prolaz ili prevoz preko grani~ne vode ili graniceŒ: Na vodici vila ba`darica. prezime Ba`alac (RSA). œzgrada gde se ba`dari roba i napla}uje ba`darinaŒ Vrawe (RSA). Ba~ka (RSGV). Futog (RSGV). (RSA). diftonga u slov. „mera~. tako|e baxdar.-h. ba`darati ib. Beograd. Ili romanski ostatak. Vojv. œtaksa za merewe na op{tinskom ili dr`avnom kantaruŒ Vi{egrad (RSA). mak. ° Te uzima te{ku ba`darinu: ° Od junaka oba crna oka. svaka pretpostavka o wegovom poreklu je visoko hipoteti~na. zast. Skok 1:126 i [kalji} 127 navode kao etimon samo tur. U nedostatku ranijih pomena toponima. ba`dar œop{tinski. Srbiji kod Studenice (RJA). naba`darac œkra}i vaqkasti kolac. prezime Ba`dar (RSA). bazhdar.-h. oblicima ovog imena v. kr~agŒ Uskoci. ba`darov. dodu{e.Œ NP Hrv. mu{ki udŒ ib.. Ku~i. (Stani}). Putanec. (Mari}). ba`darnica zast. ba`darski. pl. do disimilacije xd ‰d`dŠ > `d moglo je do}i i na do- . (Stani}). œsprava za merewe ja~ine alkoholaŒ Golubinci (RSGV). alb. usamqeni oblik baxdar. ba`darana œtro{arinska stanica (i deo grada)Œ Prizren (^emeriki}). varijantu bajdar (Redhouse). Bav~ilikâ (Dani~i}. ^enej. bajdar pored bacdar œsakupqa~ poreza. ba`darija / ba`darija œba`darina (v. Begaqica) od (ina~e na slovenskom jugu nepotvr|enog) glagola *ba`iti / *ba`ati œ`eletiŒ. ba`dar. Ba`ale 1846. œkantar. -ara m. Du~alovi}i. dok bi ostali s. onaj koji napla}uje ba`darinu. up. Bauchella).. tro{arinski kantarŒ Kosovo (Elezovi} I). ba`darina (Ja{ar-Nasteva 85). ba`darstvo n. Vrawe. bug. ba`dar. V. bacdar na koje se svodi s. up. [abac (RSA). -ara m. Futog (RSGV). Filologija 6/1970:161). za reflekse rom. Balkanski turcizam. ba`dar œid. selo u zap. • Od tur. RSA). ba`darina f. Bavâ`elikâ. œproveravati meru i `igosatiŒ Hrv. Bao`ôlikâ. (RSGV). ba`darkiwa œid. Bao`elikâ. -ala m. ba`darina. op{tinski kantar. (RGSS). œtaksa za proveru meraŒ (RSA). oblici reflektovali tur. carinikŒ. ba`darski.)Œ (RSA). up. ba`darica œona koja uzima ba`darinuŒ (samo uz re~ vila) NP (Vuk 1818. ba`daryija m. • Nejasno. baxhdar (Boretzky 1976:23). Ba`aqi (Mili}evi} 1876:688). œcarinikŒ Sarajevo (RSA). kantarxija. œ(iz)meriti na javnom kantaruŒ ib. ba`darnica. Podriwe.

mtop. baz. dlu`. (RSGV). aptaŒ (RSA). bozovinka „zovaŒ Prizren (^emeriki}).Œ. bazovi{te „bazak (v. bâzovina „zova. polab.). baza.)Œ.Œ ib. „zovaŒ Para}in. re~i v. bez. buöovica dem.. Srbija (RSA). Slav. -aka m. sloviw. zovikar. „zovaŒ. obzovka Prokupqe... bazar Crna Reka (Markovi} I) Ó bazarovina f. 1316. bãz. mak. *bãzã / *bãza œid. bazak. dijal. oba u istoj NP iz BiH pre su plod ukr{tawa sa sinonimnima brodarina. Stachowski 1998:32. baz (RJA). boz. buz-ika (SP. baza.. sl~. glu`. (RSA). beza. bozovina „id.). Kragujevac. Bâzovikâ Polimqe (Spomenik 4:4).Œ Timok (Dini} I).baz 73 ma}em terenu. œcevastŒ. beza. „zovaŒ (Vuk 1818).. i sa -o-: boz m. bez. bazje n. Banat (RSGV). ÅSSÀ . bzolika f. Srbija. bazova f. rus. Hrv. baz baz m. buzovina (Skok 1:125). i bez b-: zova. dijal. bazovka. ~e{. ebulusŒ ji. -ara m. boz. S. jezerima. Za poreklo tur. bâzovina f. (RSA). zovika. bez. dijal. bâzovika „zova.. tako|e bzova f. Stala}. zovka.Œ Ó bazjar m. Dalm..Œ Ni{. Srbija (RSA). „zovaŒ ji. st~e{. zovica dem. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. „zovino drvoŒ Boqevac (RSA). pridevi bazin. Petrovac. baz. -ika m. bazar. „id. Hrv. jezicima imaju i izvedenice baz-je (< *bãzâje). bazovina ib. buzovka Gwilane (RSA). Kragujevac. zovqika f. boza f. sln. Banat. tako|e œzovino drvoŒ Ku~i. „zovina {umaŒ Vrawe (Zlatanovi}). — Od XV v. ÅSSÀ 3:143–146). ~uvaju}i ihŒ. bâzjar m. zovi{te n. ukr. coll. Bosna..)Œ Vrawe (Zlatanovi}). rekama. Ó zovqikav adj. bãza. buzova f. Oblici bardarina f. up. bazovqe n. ]i}evac. obzovik œzovikŒ (RSA). (b)z-ova itd. „zovino drvoŒ Svrqig. Paralele u drugim slov. -ika m. apta. morda < mo`da). œbazjar (v.) båz (SP 1:468–470. pridevi zovin. baza f. i buöova. nazivi za biqke iz roda Sambucus œzova. œnaplata za prevoz preko vodeŒ i bardarica œ(vila) koja `ivi u morima. dijal. (pridev poimeni~en u `. bzovik.. Oblik ba`darana mo`e biti doma}a tvorba sufiksom tur. bazov.. • Od psl.. coll. bâzovka „zova. „kukuta. obzovina Rije~ka nahija. S. bot. „bazak (v. zovin cvetŒ Timok (Dini} I). baz-ov. Pirot (@ivkovi}). zovino drvoŒ Leskovac (Mitrovi}). zovina f.. beza. „zemqi{te obraslo zovomŒ Tupi`nica (RSA). bazarovina „materija od zoveŒ Crna Reka (Markovi} I). „id. bazovika „id. zovin ~ajŒ Leskovac (Mitrovi}). i na o-: obzova Leva~ i Temni}. porekla -(h)ana. bug. „zova. i bâz m. Vrawe (Zlatanovi}). zovin cvetŒ Pirot (@ivkovi}). bzovka „id.). bunarima. rodu). boz. zovik. nigra. blr. (< poq. boz. „zova.)Œ. „zovino drvoŒ Leskovac (Mitrovi}). poq. Para}in.. Tietze 1:255. buzov m. bozoika „aptaŒ. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. sa -u-: buzika „zovaŒ Dalm. „id. zovin ~ajŒ. tako|e dijal. bez.Œ ist. bas. pucaqka od zovinog drveta. Cetiwe. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. dijal. bzovina. bez. zovov Ó zovovina f. (b)zov-ina itd. Vojv. brodarica (RSA) nego fonetskog razvoja (up. Conium maculatumŒ Pirot (RSA).

Druk~ije BER 1:98. -am impf. up. paviqon sa svakovrsnom robomŒ. „vrsta duguqastih letwih kru{akaŒ Leva~. up. Evropski turcizam. — Od 1720. ÅSSÀ 3:104). gde se bug.Œ. Tietze 1:298. varijante na buz.cc. bizii œzujati. fr. bajati).vv. (RSA.).c. [kalji} 126. sln. ali se tu pre radi o protetskom vokalu koji olak{ava izgovor po~etne suglasni~ke grupe. Skok 1:126 (bez re{ewa).prema nulskoj bazi *bhug. Oblici sa omogu se dovesti u vezu sa abzov./ boz. Formalno bi srp.Œ ([ulek). pipatiŒ. *bãzati œzujati. zabazati pf.Œ. trgova~ka • U krajwoj liniji od tur. bazat impf. no s. pijaca.> z. dra`iti. dijal. radwa. blr. i blr. bazati bazati. sln. Uskoci (Stani}). bug.-h. (RSGV).) bazar œid. buz. primera. navi}i se na lenstvova- . bazarski adj. bazikami œid. uzbu|eno govoriti. svarabhakti~kog vokala uba~enog u po~etni slog po ispadawu slabog poluglasnika. gde daje bogat bug. Temni} (RSA). (zast. tumaratiŒ. v. lupetatiŒ. qutiti. bazam impf. pod uticajem prethodnog b-. re~i v. A.Œ. bazar.. engl.. b›z›klamak œdirati prstomŒ Varna. verovatno iz bugarskog (Todorov 1994:50). up. aptovka œid. engl. kwi`.-h. bez s. bazar. bazakati bazakati. bazikacâ œgovoriti koje{ta. dodirivati. „id. pers. (RSA). do-/za-/na-/od-/pro-bazati pf. Aegopodium podagrariaŒ (RSA).> *bãz. bazãka. Bazar. bazr|an. materijal i ukazuje na formalnu i semanti~ku bliskost sa rum. Up. u istom zna~ewu bazga. Nije jasno spada li ovamo bazva f. bãzãve. galamiti. up. baz›klamak. rus. v. ~e{. • Verovatno deminutivno obrazovawe od psl. „i}i tamo-amo bez ciqa. za~ikavati (se)Œ. œolewiti se. rus. (RSA). bazat Duga Resa i Karlovac (Peru{i} III 110).74 bazakati — bazati l. Rus. koje je. koje se u ESUM 1:114 izvodi od psl.. Up. Up. -ara m. Du~alovi}i (\ukanovi} II). bãzvam œpodbadatiŒ. bazati).< pie. *bãzati. *buz. obliku odgovaralo bug. bug. Vojv. ukr.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Drvar (Jovi~i}). -zam œdra`itiŒ. bazar. „sedmolist. Loma. basar.i (regularnog) bz.. œpokrivena isto~wa~ka tr`nica. ukr. bazar. koje se u ÅSBM 1:276 tuma~i kao onomatopeja. Lika (Ajyanovi}). OP 18/2005:478. bãzikam œzadirkivati cini~no. Todorov 1994:44–50. brbqati itd. brbqati. *bãzikati.pre }e biti rezultat labijalizacije. jadikovatiŒ. re~ izvodi iz tur. up. dijal. to buzz œzujati. *bhaug. *ba. mak. itd. porekla. bot. obadati seŒ bazar bazar. {vrqati. ali mo`da pre od *bazgva. bãzãka œzujatiŒ.pored baz. up. SP 1:466–468 s. batur. plakati. Kosovo (Elezovi} I): posredi bi mogao biti refleks (ina~e neposvedo~ene) u-osnove *bãzy. bazãka.. „za~ikavatiŒ Zaglavak (RSA). dijal. bazar (Mihajlovi}).(SP 1:470. me|utim. bazaar. bazika (se) œdirati (se). i nem. koje navodi Todorov l. Ovamo verovatno i bazjan m. dijal. U srpskom mo`da neposredno iz nema~kog. RMS).œgovoritiŒ (v. ukr. poq. bezati. Za poreklo tur. pazar. bazat Zagara~ (]upi}i). (v. buzina tuma~i se kao pun prevoj psl. Basar.

`urno i}i s jednog na drugo mestoŒ. Hrv. mnogo nositi. zvrndati œzvi`dati. zvi`dati.Œ NPr Vojna Krajina. zvizdati. i neki drugi oblici pokazuju pojave leksi~ke kontaminacije i naknadne onomatopejizacije karakteristi~ne za ekspresivne glagole. Caparde (\ukanovi} I). œid. Skok 1:115–116 (bazati ‹ basati). impf. probazdalikati œprovesti vreme bazaju}iŒ (RMS). bazdulati. bazdali~em „id. elementarnu paralelu pru`a engl. ö u obliku iz Crne Reke). lutati./ bazd. ili ukr{tawem sa bazdeti (Skok 1:125–126. œodskitati. prenositi ne{to. bazatiŒ XIX v. bazdarlikati œbesposli~itiŒ. tako|e baöika 3. Bjeleti} 2006:96–97 dopu{ta izvedenicu prefiksom ba. preko palatalizovane varijante *bâzÖati (tip *legati > *leÖati). nanositi se ne~egŒ: Janko se danas nabaza drva u japnenicu Lika. . bazdr~im œid. v. bazija œrad van zavi~aja. obadati se (o stoci)Œ (SP 1:466–467. bazetati œid. osiliti. Varijanta bazd. bazvizdati bazvizdati. odbazatiŒ: Moram oti}i da sve`em onoga moga zeqova. (verovatno od istog etimona) bazga i onomatopeju zvizgati./ ba`d. Za druge mawe verovatne pretpostavke v. bazvizdati. œbazatiŒ Kordun. Hrv. Loma 2000:613 dekompoziciju od *obazvizdati „zujati unaokoloŒ. bazdalikati. odbazvizdati pf.. • Nedovoqno jasno. u ravnu Slavoniju (RSA). (sa sekundarnom nazalizacijom?) banzati. baziwati œbazatiŒ Lika. œzadr`ati se. bazalica f. Up. Sadnik/Aitzetmuller 479 ‡ 372a). sa naknadnom disimilacijom zdz > zd (za *Ö up. œonaj koji bazaŒ. sg. (RSA). up. zamajati seŒ (RSA). Na korensko *â ukazivali bi crnogorski oblici be(`)|akati pored ba`|akati < *bâzd-jakati. Najverovatnije od psl. tumaratiŒ. œbesposli~arŒ. Kontaminaciji je doprinela semanti~ka bliskost *bãzati œzujatiŒ.. Podrobnije Bjeleti} 2006:124. Sadnik/Aitzetmuller 485 ‡ 376). bazgetati œbesposli~itiŒ Ó bazgetalo m. [kalji} 126. Za varijantnost baz. (RSA). -am impf. nabazati se „dugo. to buzz œzujati.od zvizdati. up. bazgetalica f. Kos. koji odatle œrekompozicijomŒ izvodi i samo bazati. oja~atiŒ G. S ocem i s materom odbazala bila u baziju. œu}i u posao sa mnogo energije i voqe.Œ Divoselo. besposli~itiŒ CG (RSA). bazdr~em œbazatiŒ (Vuk). buzz off œudaqiti seŒ. bazdrlikati Slav. izvedenice bazalo m. -am œid. ÅSSÀ 3:143. ba`|akati / be`|akati / be|akati œid. Bojim se da ne odbazvizda kuda u poqe ib.. zvijukati. Krajina (RSA). œskitatiŒ Crna Reka (Markovi} I).„zujati (o insektima). gde je prisutna metafora p~ele koja leti tamo-amo.. onomatopejske osnove *bãz(g).up. bazdrkati.Œ Lika. ib./ bazg. zvi`dati. bazdr~iti. • Najverovatnije ukr{teno od bazati i zvizdati. Loma 2000:613. pe~albaŒ Gorwa Krajina.mogla je nastati fonetskim putem.bazvizdati 75 weŒ: Zabazao kao bik (koji se ne vata u jaram) Zlakusa.. baza. zujati u zna~ewu œlutatiŒ.Œ.

st~e{.c. uznemiravati pri• Mo`da izvedenica prefiksom ba. Sambucus nigraŒ. up. bug. -am impf. pl. bazgovi{te n. . bezeg. „zovaŒ Pag. pucaqka od zoveŒ. bezgov adj. *loza : lit. bazvrcawa f. bazga bazga f. dijal. bazdika „apta. Za varijantu sa -d. sg. prema kosim pade`ima nominativ / akuzativ bãzãg. bazg m. pl. bazva s. strus. bezgovje..v. fitonim smatra se pozajmqenim iz poqskog (SP l:470). ovamo i buzdika œzeqasta korovna biqka. buzga œ{tapŒ (id. „vaditi sr` iz bazga da se na~ini cev za pucaqku ili {trcaqkuŒ Hrv. bedzgat’ œterati se (o stoci)Œ (ÅSSÀ 3:143. besm (SP 1:469–470. sln. „ptica obi~na grmu{a. Grahovo. bazag. *bãzã > baz. bezdas œzovaŒ pored bezdeti œpu{tati gasoveŒ (ÅSSÀ l. bazdovina „zovaŒ. bazgovica „~aj od zovinog cvetaŒ. lasda i sl. i abzov. bot. „vrsta duguqastih letwih kru- {akaŒ Mora~a. dijal. ako nije ekspresivno od begati?). Myarum perfoliatumŒ (RSA).Œ. uz pozivawe na o{tar miris zove i na lit. dijal. a sa druge strane poq. sl~. -am impf.. denominal bazgati. gde se ukazuje na varirawe z / zd / zg u slu~ajevima kao *drozdã / *drozgã.od zvrcati „govoriti koje{ta. • Svakako u vezi sa psl. Za oblik buzdika up.). dijal. bazak. bazgov adj. naklapatiŒ (Bjeleti} 2006:96). baz. Up.. bazgovina f. bezgovec (pored bezov. odatle *bãzãd. Krajina. Up..obja{wava se ukr{tawem sa onomatopejskom osnovom *bãzg. œbazvrcaweŒ: Dodija mi ta tvoja bazvrcawa ib. mozak. Obe varijante su mogle nastati na slovenskom planu uop{tavawem pojedinih pade{kih osnova dobivenih asimilatorno-disimilatornim razvojima: *bãzâkã > *bãzãk. œmetlasto razgranata. gen. zvocati.). best. za semantiku up. bezgati pored bezati. rastrqana bazdiŒ odra`ava naslawawe istovremeno na buzdovan i bazdeti). Oblik sa -g. „zemqi{te obraslo zovomŒ. bazgin adj. mak. Kor~ula. Sylvia communisŒ.v.œzvi`datiŒ. ÅSSÀ 3:144–145). bozgel. mo`da i sln. pose~eno zovino drvoŒ (RSA). œzova. bazgovina / bazgovina Zagara~ (]upi}i).disimilacijom u pade`ima sa g > Ö ‰dzŠ po drugoj palatalizaciji (loc. -zga. no lit. bazda f. s plodom u obliku buzdovana. bezgovina. „zovaŒ Hrv. tako|e sa -d-: bazd m. Sambucus ebulusŒ ji.baltsku paralelu predstavqalo bi let. bazgovka „id. uz napomenu da se od zove prave svirale).. Za zna~ewe vrste kru{aka up.. Podrimqe.pretpostavqa se ukr{tawe sa bazdeti < *pâzdeti. baz (opis biqke u RSA s. bezovec). bozgovina f. bezg. bestu / bezdu.76 bazvrcati — bazga bazvrcati bazvrcati. zool.). bãzun pored bozgun’œmajska bubaŒ. (RSA). bezh. ib. „zova. ukr. bu(d)zova s. up. besk. mozga).. -ska „id.v. ~awemŒ: Nemoj mi bazvrcati vi{e glave Bos. za *bãzg. *bãzga (up. niæalânikã = bozã (ÅSSÀ 3:145.. nom. poq. œdosa|ivati govorom.pored bãz. Srbija. dijal.

(Skok l.. pridevi bazdqiv œsmrdqivŒ. ba`|eti. bazdura~a. bezdet. bazdu{a. up. ba`dati. up. u slovenskim jezicima do ozvu~ewa p. sl~. ukr. baizica. Mo`da od bazdeti. glu`. bot. privremeno spojiti koncemŒ (Skok 1:716–717 s. *pâzdeti. i sa prefiksima iz-/za-/u-bazd(j)eti pf. ba`da f. „smrdeti.). poq. Herc. Pie. bug. zool. „vrsta morskog rakaŒ Pr~aw (RSA). bzdeØâ.Œ. zaudaratiŒ (RSA). pezdeti../f. Pro{}ewe (Vuji~i}). sg. fircatiŒ (RSA). pedere œprdetiŒ. bazdowica dem. œsmrdqiv ~ovekŒ.Œ Leskovac (Mitrovi}). -i{a. bzdiet’.dolazilo je asimilacijom po zvu~nosti nakon ispadawa slabog poluglasnika. Fist œprde`Œ javqa se u baltskom sa zvu~nim anlautom. koji je verovatno prenesen iz nulske baze. bazdavica f. bazdeti i fig.). mak. Up. dlu`. bazdov. bzdzie}. up. bazdura. bazdeqav. bdew œsmrdetiŒ (< *psde-). pro{ivati. bazde{. -im impf. bzda. imbazdat.bazdati — bazdrkati 77 bazdati bazdati. bazda~a. „tatula. • Verovatno onomatopejizacija glagola bazdeti. bazda / bazda f. bazdim œid. zbazdat pf. bazduqa f. Herc.Œ Lika (RSA). *pesd..c. bazduqavica. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. sve CG. v. bazdotina m. odatle bazdeqavac m. . -zdim CG (RSA).Œ (Vuk. smrdqivacŒ. bãzdà. Lika katol. Gru`a... (RSA). bazdi. -i`a œid. bazdeqa. gr. bazde` œid.. Skok 1:125–126. bazdet œsmrdetiŒ Kosovo (Elezovi} I). Skok 1:125).i wegovom zamenom doma}im preverbima. bâzdi 3. „id. bazdu{an. „konac kojim se ne{to privremeno pro{iva. bzditi. postverbali bazd m. bazdowa m. bazdi`. invasdir / imbastir „pro{iti. Neposrednije je ven. bzes. bazdica CG. bazdijeq. œsmrad. ~e{. „izle`avati se. (RSA). nvn. • Od psl.Œ Zagra~ (]upi}i). rus. • Nejasno.. RSA). œzvuk koji se pri tome ~ujeŒ Risan (Vuk.. bazdr~em impf. sln. -e~a m. ingvazdati. Vinja 1:51–52). bazdjeti œid. ba`|et (se) Zagara~ (]upi}i).. bazdi{. Bo`ava (Skok 1:716). predlo`ak odra`en u imbazdat i sl. bazduqica. bazdeqav~e n.Œ.Œ. „privremeno pro{ivati.> b. let. -ova m. bazde~ bazde~. œid. bazdurica. sa odbacivawem in. bzdiØi. œispu{tati crevni gasŒ (RSA). bazdavac. lit. priba`dat pf. bazdrkati bazdrkati. up. bazdeqiv œid. Ili tek sekundarno nasloweno na ovaj glagol. • Od ven. privremeno pro{ivaweŒ ib. -am impf. stvar ili osoba neprijatnog mirisaŒ.v. -am impf. bazdim / bâzdim Vrawe (Zlatanovi}). Datura stramoniumŒ. „smrdqiva `enaŒ (RSA). nãzdà. bazdeti bazdeti. -im. ib. bazdrk m. bazduqa „id. bezd>ti.u lat. bazdeqavica f.. -ana m. bazde` / bazdije` / ba`|e` „smradŒ. dugo spavatiŒ Ro`aje (Had`i}). bazditi..

Ovom izvo|ewu smeta pre svega s. ° bazjaluka. veomaŒ (Redhouse. Banatu. Bazias (Kiss l. Zirojevi} 1984:47). poredi top. porekla (Tietze 1:299) ili. ali se ne mo`e precizno utvrditi iz kog izvora. RSA).. bazer œid. re~ tuma~i se na dva na~ina: kao izvedenica sufiksom -mac od baz œosnova. bazer2 bazer m. up.c. bazlama œvrsta hleba is- . Kiss l. • U krajwoj liniji od baz œzovaŒ (Skok 1:125). ° nit’ careva si}ana fermana. „mo}. Mo`da u vezi sa baz. uzdr`ano Skok 1:126.78 bazer1 — bazlama~a Up.)Œ. koje stavqa s. U Bazja{ vokalizam korenskog sloga ukazuje na srpsko. Bazja{ Bazja{ m.Œ (Skok 1:126. sinonimno brden. œvrsta pite od jaja. (RSA). Tur. up. varo{ica i pristani{te na Dunavu. Skok 1:67–68).). up. RSA navodi Simonovi}evu potvrdu iz Vrawa. koji nagla{ava hapaksni karakter potvrde. bazilika bot. fr. zajedno sa tur. i u prvom slogu (mo`da nasloweno na pasjaluk). bazlama~a œvrsta kola~aŒ Karlovac (Finka/[ojat). bazlama~a œvrsta kola~a od kukuruznog bra{naŒ Mihaqevi}i kraj O{tarija (Peru{i} IV 74).v. • Od tur. Bazias po Ki{u svakako od ma|. bazje s. Slav. 135). Asphodelus albusŒ Vrawe (RSA. etimon u (pogre{nom?) obliku besiyarlyk. œOcimum basilicumŒ v. u rumunskom delu Banata (RSA). Baziach (Kiss 96. temeqŒ. bazlamac œid. bazati). „javni. bodza œzovaŒ.-h. dok je u Simonovi}evom Botani~kom re~niku ova re~ navedena kao makedonska. bazjaluk bazjaluk m.Œ. bot. Skok 1:125–126 ima bazdrkati samo u zna~ewu œskitatiŒ (v. rum. mak. bosiqak. Hrv.?). bazdjeti. buzjas œzovikŒ (id. baz. od st. Buzias.Œ Slav.. veli~inaŒ: Ne bojim se cara ni }esara. (RSA). Buziasfurdo u rum. obrazovawe nejasno. • Nejasno. sedmolistŒ v. bazjan œpoganica. rum. bazlama~a bazlama~a f. bazar œzovaŒ. • Nejasno.v. ° nit’ careva silna bazjaluka. veliki broj. Tur. mali pravoslavni manastir u blizini istoimene varo{ice (Vuk 1818). Dani~i} (RJA 1:214) izvodi od tur. u vezi sa ma|. bisyarl›k œsilno mno{tvoŒ. akc. Up. „~apqan. [kalji} 126).-ma|. Sadnik/Aitzetmuller 485 ‡ 376.c. a prema tur. silne carevine NP (RJA.. ma|. preuzimaju}i Skokovo obja{wewe. baz. baslama~a œbazlama~a (v. uli~ni bunarŒ: Idem na bazer za vode Banat (RSGV). • Nejasno. noviji re~nici ne bele`e). poreklo (up. sira i bra{naŒ Kos. balzama~a œid. od slov. sufiks na ma|. re~ u osnovi ima bisyar œmno{tvo. bazer1 bazer m. *bãzâje. RSA 1:244 daje tur. — 1581.

srebrna ili zlatna kutijica u kojoj se nalazi zapis. (RSA)./ bazar|an. Tietze 1:299./ bazer|an-ba{a m. bazdrigan (Ja{ar-Nasteva 35. • Od tur. Dijal. Stachowski l. prezime Bazr|an. pazar. bazr|an. bazirgan. bazar|an œjevrejski trgovacŒ Kosovo (Elezovi} II 497). bazr|an~e n. bazr|an bazr|an. bazergan. Za poreklo tur. {to svakako vi{e odgovara zna~ewu datom u izvoru: œvrsta ra~i}a u RabuŒ. bezument. bazirgan. vrsta slatkog okruglog u{tipkaŒ. -ana m. ve{ta~ki ude{enim da rastu pravoŒ Timok (RSA) druga je re~.Œ pored bazargan.c. bazr|anski adj. œ`ena bazr|an. porekla ([kalji} 126–127). œtrgovac. 70). up. bazument bazument m. œkoji ide na pazarŒ (?). RSA). pers. Zagreb 1869.c. (RSA). Homarus vulgarisŒ (RSA). up.v.. jufkaŒ. pazara-giden dosl. • Nejasan hapaks. prodavacŒ NP.Œ. 110 ipak upozorava da su Zoreove identifikacije po pravilu neta~ne usled nedovoqnog poznavawa morskih realija i na- . alb. Sarajevo. ukras za kosu i amajlija koju `ene zapletu u pleteniceŒ. Tiktin 1:289 s. œstare{ina trgovaca. 327). narukvicaŒ. Arkiv za povjestnicu jugoslavensku 10. porekla (Stachowski 1998:34–35. Skok 1:126. bazumenta f. up. rum. tako|e bazar|an œid. tanko razvijeno testo. paz› œvrsta hlebnog testa. baizica baizica f.). re~i v. bazarghian-basa. alb. up. bazdr|an NP Vuk. • Od tur. bazirjan. pozajmqenog od ngr. bezâr|an / bezâr|anin Leskovac (Mitrovi}). bazerd’an. 342). bazyben (Boretzky 1976:23). bazuventa ([kalji}). bezergjan (Boretzky 1976:23). bazubent œid. zast. bazr|anova `enaŒ NP. zast. œamajlija. bazulmet m. bazirgàn. ali sa definicijom zna~ewa œneki mali rak morskiŒ. (RSA). œtrgovatiŒ. O ribanju u dubrova~koj okolici. denominal bazr|aniti impf. Tietze 1:299. [kalji} 126).bazr|an — baizica 79 pod sa~a. bazarghidean tuma~i kao tur.Œ NP Hrv. bazir|an NP BiH./ bazer|an-ba{luk abstr. bazer|an (Vuk 1818. pers. bezr|an NP musl. a koja se ve`e na mi{icu. Slo`enice sa ba{a preuzete iz turskog. up. mazi (Eren 45. bazar. Za poreklo tur. œjastog. kao izvedenica sufiksom -lama od *baz›. slo`enica bazr|an. bazr|an œovan sa usukanim rogovima. dem. bezer|an NP Vuk (RSA). Vinja 1986/2:141. i hyp. sa vi{e privezaka. Balkanski turcizam. trouglasta. zool.. RJA ima isti oblik iz istog izvora (L. re~i v. NP Vuk.. stare{ina carinarniceŒ. metalna. maza.) baz›rgan œid. NP. bazergjan.. tako|e bazuvent œid. bezdr|an NP Vuk. bazrxan NP.. ardagan. œamajlijaŒ: Pa izvadi bazulmet od zlata ° I na wemu hiqadu dukata NP musl. Zore. œmlad trgovacŒ NP musl. bazr|anka f.. bazerdar bas› (Stachowski l. (zast. mak. bug. up.

• Od ma|. SDZb 19:508). boàrak.. œbedem pored rovaŒ (RSA). bair œbregŒ Kosovo (Elezovi} II 497).. bajn œid. bajlo. Timok (Dini} I). dijal. dijal.c. tako|e bajir m. baèrak. „strma obala rekeŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. zast. bairac m. „bucov. Vrawe (Zlatanovi}).80 bailo — bairat pomiwe (id. baing pored balin œid. Za ma|.. baer œobala.. bajulus. bair~âk Timok (Dini} I). ravnica. ib. œobala. ukr. bailo (RJA). baèrak œdolinaŒ.c. padina. dem. œotvoren. Mihaj- lovi}/Vukovi}). popa{aŒ (RSA). i Ma`urani} 13 s. up. œdiplomatski predstavnik (obi~no Mleta~ke Republike)Œ. bay›r œpa{wakŒ pored œpadina. Balkanski turcizam.Œ.Œ. 231).v. Bair deo [apca (RSA). zool. • Verovatno u vezi sa tur. bair. œid. bailo bailo m. œ~ovek koji `ivi na bairuŒ Slav. od brz). mak. v. rum. bay›r œstrmen. bair. bain bain m. bajulus œvizantijski administrativni ~inovnikŒ (Skok 1:92–93). ona je sama slov. bajini pl. bug. Srem (Vuk. istor. Potkozarje (Dalmacija). ipak bazde~.). {irinaŒ Leskovac (Mitrovi}). bajin (1833). bajer œid. Tietze 1:297) nego pozajmqenica iz arapskog (tako Skok l. • Od it.. buerak œjarugaŒ. zemqi{te pored obaleŒ (RSA. œneka riba u SrbijiŒ Pan~i} (RJA). — Od 1799. baerak. bregŒ Varo{ (RSA). baile.Œ Potkozarje (Dalmacija). dijal. bay›r pre doma}a re~ (ÅSTÀ l. Skok 1:93. œbreg. bajor œbaraŒ (Fasmer 1:104. Iz turskog i rus. Tur. ispa{u. up. bail œid. / bajina f. Simi}. bair). baiulus. prazan prostor. bailo œmleta~ki poslanik na vizantijskom dvoruŒ < lat. porekla. bajr œobalaŒ (Mihajlovi}/Vukovi}). poq... bregŒ (v. bair Vrawe (Zlatanovi}). alb. bairat bairat. bair~e n. œpustolina.Œ (RSA). œnovac koji se pla}a za pa{u kowa. • Od tur. bair œid. Mihajlovi}/Vukovi}). re~ i wene varijante v. pa{wakŒ (DS 580). Sam Viwa ne govori o ovoj re~i. od kojeg je baizica moglo nastati {tamparskom gre{kom. œobalaŒ (Vuk 1818). 102) da su nazivi za male rakove kratkog veka. [kalji} 113. (RSA). bair Leva~ (R. ali pomiwe (id. 110) naziv za sitnog ra~i}a brizica (pored brzica.v. bregŒ. bajer~i} dem. V. brzo se mewaju a wihove varijante se daqe modifikuju. {irok prostorŒ Jablanica (@ugi}). nosa~Œ (RSA). -ata m. bajera{ œobalski radnik. bre`uqakŒ (RSA). baila} œzgrada mleta~kog poslanstvaŒ (RSA). Up. bolen. bajin m. bair (Boretzky 1976:20). EWU 74. Aspius rapaxŒ Srbija. bair (Mihajlovi}).Œ (RSA. bairkiwa f. RSA). bairski adj.). baina f. bajur (ÅSTÀ 2:37–38). 19 s. — Od XVI v. Sadnik/Aitzetmuller 226–227 ‡ 173. bair bair m. . bair.

Mo`da œubojicaŒ. bojaga œid. vra~aweŒ: Komu baj. œbajawe. œsvitac. œobi~anŒ Kosovo (Elezovi} I). bajaga Lika. v. gmi`e (buba. dostaŒ i adj. SP 1:183). baja|i(m) Pirot (Zlatkovi} IV). Ne idi u travu. kao daŒ (RSA). Te{ko da je isto {to i baja œurok. bajati. pri~alicaŒ.. inaxija. • Nejasno. bajalici bio kravaj NPosl. Skok 1:123 prosu|uje kao hipokoristik od bauk. (RSA). Po poreklu postverbal od *bajati > bajati.Œ Prizren. • Nejasno. Semanti~ki je znatno privla~nije izvo|ewe od bojati se (re~ za pla{ewe dece). treba dobro paziti. bajagi bajagi / bajagi adv. œvukŒ U`ice. bajagi / bajagi „prili~no. onaj na ba.mogu}e prema bajaga œtobo`Œ Lika. bojagi (Vuk 1818). to bi mogao biti ar. bajegi Vrawe (RSA). i kontrahovano bajgi Kameni- . mutiti. bajagli Zagara~ (]upi}i). Bosna (RSA). bojagi Vojv. guja). (^emeriki}). boj. ali od tog korena nisu posvedo~eni oblici sa du`ewem o > a. bajagi. ib. st. Begovi}. abajija. indecl. (RSGV).Œ ib. tomu vaj. velika ‹ œjejinaŒ BiH. œre~itost. bajage NPr (RSA). dijal. adv. *bajâ. Da ne bi zmija (bajurina. bajagi œid. oblik mno`ine od bay›r. crv. istsl. bejagi M.v.. œono {to mili. glista. 631 s. Dani~i}. blr. baja) ujedala ovce.Œ Vojv. izraz biti bajem „obmawivati lepim re~imaŒ Temni} (RSA). bajagli M.-bos. bajagim Vrawe (Zlatanovi}). Miqanov. baj baj m. Miqanov. formalno. baja1 baja f. od biti. Lampyris noctilucaŒ Livno i Duvno (Rami}).baj — bajagi 81 RSA 1:245 kao etimon ove re~i navodi tur. bajagi Leskovac (Mitrovi}). baja|im Sremac (RSA). bojagi Timok (Dini} III). treba re}i œona iz traveŒ Hirc. ~iniŒ.. sa pejorativnim -aga kao u mutqaga œsmutqivacŒ. up. v. bajali CG (RSA). u tom slu~aju prvobitan bi bio oblik bojaga.)Œ: Bezbroj krje{tavih baja u travi ci~i M. v. kao.-ukr. bajica dem. bajage ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). U-semenu bilo tije-baja ist. bajagi œid. Ere (Remeti}). (RSGV). baja2 œ~ohani pokriva~ koji se stavqa preko sedlaŒ v. bay›rat za koje se nije na{la potvrda u tur. zmija itd. silexijaŒ Lika. baè m. „sva|alica. pozivaju}i se i na naglasak (up. moglo bi se na taj na~in izvoditi i od barek. bajaga bajaga m. leksikografskim izvorima. bajurina augm. bajagim Pirot (RSA). uje{}e te baja CG (RSA). „tobo`e. bair). baagi Kladaw Bo{waci (Remeti}). œpripoveda~Œ (ÅSSÀ 1:140. ukr. rus. • Od psl. da se wezino ime ne spomiwe. nego kad se o woj govori. bajuk m. œbubicaŒ. premda ova re~ ne}e biti pozajmqenica iz arapskog (v. Herc. œvra~Œ.

œvaqda. bojader „svileni pe{kir koji se opasivao oko pojasaŒ Ka~er. Tiktin 1:268. ma|. baiader „vuneni ili pamu~ni {al koji seqaci zimi nose oko vrataŒ. ba|im sredwi Timok (RSA). dem. bajaluk bajaluk m. ba|i Pirot (Zlatkovi} III). [kalji} 113). bajader „`enski ukrasni svileni pojasŒ Leskovac (Mitrovi}). bojati se. dijal. Za poreklo tur. • Nedovoqno jasno.. bajamovina „bajamovo drvoŒ ib. Tur. baegi. bajamak. bujader œbajader (v. Up. ba|im(ka) Pirot (Zlatkovi} III). alb. Tietze 1:295. bajgim Leskovac (Mitrovi}). vrsta cve}aŒ Leskovac (Mitrovi}). baidir. Caparde (\ukanovi} I). — Od 1770. (RSA). sraslo kobajagi ([kalji}). bajader~e n. . „bademŒ CG (Vuk. re~i v. v. kobaksem s. u Vojv. (Mitrovi}). boja. œid. augm. bayam. ib. DELI 104. pored bayag› (up. i baluk2. TBAS). bajadera f. bajamina f. -mka m. up. up.. „`enski ukrasni svileni pojasŒ. bayag› œid. bajam. u i izrazima k(a)o bajagi: Uprepodobio se.) baider. bayan pored payam „id. bâ|im.Œ. „id.c. bajader bajader.). bailadeira „(indijska) plesa~ica. posredstvo). RSA). pa se k’o bajagi on ~udi Sremac (RSA). œobojeno platnoŒ G. bo. rum.82 bajader — bajam ca kod Ni{a (Jovanovi} V. bajegi (Boretzky 1976:20). izgovora nenagla{enog a. EWU 69 (dopu{ta nem.Œ. ili ukr{tawe sa slov. it. bajaderaŒ. bajgi. Francuska re~ je od port. (RSA). bajagi. bajamik. tako|e bajan Dalm.)Œ CG (RSA). bajam bajam m.posvedo~en je u Prizrenu (Jusuf 161). Skok 1:93. alb. dijal. • Od fr. ÅSTÀ 2:30–32. • Od tur. Verovatno u vezi sa bojaluk. bajadera „mu{ki {al za vratŒ Leskovac. bâ|imti Timok (Dini} I). „vrsta krupne breskveŒ ib. baksem. bajama f. NP. „bademov vo}wakŒ. Ovamo verovatno i bajadera f. „svilena ukrasna {iroka traka na nekada{woj `enskoj no{wiŒ Sterija (RSA). up. bajader „vrsta velaŒ. tako|e bejader m. bug. bajam (Mihajlovi}). ba|i Timok (Dini} I).Œ Po- qica. dijal. dem. Balkanski turcizam. bajamov adj. -ika m. Za kobajagi up.. -era m.Œ ib. • Od tur. „vrsta kola~a. Bukovica. œbademŒ Knin. baiadera „id. Jablanica (@ugi}). (mold. prezime Bajami} Poqica. oblik sa -g. bajama~a „vrsta ko{uqe sa izvezenim {arama u obliku bademaŒ. Mogu}e je i ukr{tawe sa bojse i sl.v. mo`daŒ. up.Œ (DS 577–578. tissu bayadere œtkanina sa raznobojnim prugamaŒ.. bagim Crna Reka (Markovi} I). bagi Kragujevac (RSA). mo`da pod uticajem ma|. predla`e dva tuma~ewa: fonetska promena a > o kao u livoda posle labijala. Za Vukov oblik bojagi Skok l. v.

… kad ima bajat od kakve boqe (t. RSA). badem ostavqaju}i s. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).Œ. ar. ib. œgovoriti. kad iza kakve boqe ostane ona tvrdina) Vare{ (RSA).Œ > badem1.iz kurd. bajan Vinja 1:33 izvodi dalmatoromanskim posredstvom od gr. bajat. • Nejasno.). CG. badam. i œpri~ati bajke. Tietze 1:295.-bos. Prizren (^emeriki}). obajatim Prizren (^emeriki}). bajata robaŒ: Ima malo bajati ist. porekla (Skok 1:93. bajat i fig. up. bajat indecl. bayat „id. ‹ vodu œoma|ijatiŒ (Vuk 1818. „bolestan. „bedanŒ ]ipiko (RSA). re~i v. Balkanski turcizam. hroni~no zadebqawe tkivaŒ: Bokvica se uzima. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. i alb. -tna. pri ~emu bi b.neposredno izvodi iz npers. „ustajalostŒ Mostar. up. mak. (RSA). zabajatiti pf. retko tr. i -jam impf. „postajati bajat. bajat bajat. @enski rod i i-osnova imenice bajat verovatno prema doma}im obrazovawima svojat. œstarudija. izdat (povodom svojat Skok 1:72 govori o poimeni~ewu prideva na -atã. peyam (Tietze 1:295). bajati bajati. [kalji} 113). -o adj. intr.bajan — bajati 83 Tur. -jna. -jno adj. Vojv. ubajatiti se (Vuk). savetovatiŒ ist. boj interj. koji Skok 3:560 pretpostavqa u oboj. RSA). obojmeknuti pored ajmekati od (v)aj me!. RJA s. j. „avaj. Za nejasno bajan kod Maruli}a up. arum. bajatni (Mihajlovi}). -ata. alb. baeta{. preuveli~avatiŒ. Kosovo (Elezovi} II). (RSGV). Ere (Remeti}). (RSGV). œid. bug. ogrubetiŒ BiH (RSA). -a{a m.-h. „ono {to nije sve`e. bajan. Za poreklo tur. dr`ati prediku. Loma 2000:605 pomi{qa na varijantu od vajan (v. bajawe n.v. bajat. kwi`. bajatan. „id. bolest kao posledica vra~a- . obajatiti œid. baàm. ustajala hranaŒ. otvrdnuti. ngr. ali za to nema primera). [kalji} 110 i Skok 1:87 polaze od tur. bajatilo n. neraspolo`enŒ Ro`aje (Had`i}). postati hroni~an. vr{iti propratne magijske radwe. • Od tur. a ovaj sa -y. baiate. te{ko!Œ. bajan (Peru{i} I 36). bajat f. re~ je istog porekla kao badem œid. „bajat hlebŒ Bawa Luka. gojat. „izgovarati vraxbine. bajatost f. proricatiŒ.Œ ([kalji}). Vojv. Eren 44. zevatiŒ Zagara~ (]upi}i). j nerazja{wenim. suvat. bajat œustajaoŒ Leskovac (Mitrovi}). „bajata riba.Œ. Ere (Remeti}). denominali bajatiti (se) impf. vaj). bajatluk m. bojatiti se impf. mpagiatikoj. „vra~awe. -a. — Od 1809. -tno (RSA). kvariti seŒ (RSA). bajat „pri~ati tiho i nerazumqivo (o detetu). ustajaoŒ (Vuk 1818. -jem reg.bilo ostatak dekomponovanog prefiksa ob-. zastareti (o rani). obajatiti se refl. -ato.. „koji nije sve`. s tim {to se oblik sa -d. tako|e bojat CG.-bos. pri~ati {apatom kao da se dozivaju duhovi. baioj „maliŒ.

bastvo). bay (up. odra`enom i u nekim slov. bosanska po{avna tehnika.v. fabula. • Od psl.< *bheH2.v. bajoslovan œmitolo{kiŒ (up. Veze se {areno. bajas. baàØi. uticajem (up. fami œid. do|i da te obajem Herc. ~e{. bajka1). bati. s. deminutiv bajkati impf. — Stsrp. rus. „baja~ica (v. „onaj koji bajeŒ. lat. muqoj. gde baj. „pri~aloŒ Leskovac (Mitrovi}). œbajatiŒ. ukr. *bajati. pod kojim je u XIX v. sln. (RSA). balabolimâ..v. up. fhmi. bajara f. „urok. stukr. bubaw. tako|e œpri~ati bajkeŒ Drni{ (RSA). baam. „`ena koja se bavi bajawemŒ Skopska CG.v. baja~ica f. baja~a baja~a f.). Kwi`.. glagol izvodi se iz pie. gdje se zaboci pravilnim redom mijewaju. bajac. rus. • Nejasno. „larmaxijaŒ Blendija kod Sokobawe (RSA).Œ. v. -jna. NPosl Vuk. bajalo m. . poq.disimilacijom ili ukr{tawem sa baàmâ. i „basmaŒ. *bajânãjâ). bajalica f. baja~ (v. Izvesna sazvu~nost postoji sa nazivima za kru{ku bakqa~a. baja f. LI Baëlâcâ XIV v.œgovoritiŒ. postverbali baj. bajovit itd. LIV 69).Œ. bajalu{a „id. „baja~ (v. (Grkovi} M. „vrsta vezaŒ: Bajberek.for < *faior prema prvobitnijem atematskom obrazovawu u gr. (RSA). -jno (up. bajberek bajberek m. bajanica Kwa`evac. dijal. bajalac œid. paralela najbli`e stoji lat. f. Sarajeva i po Hercegovini (RSA). bac.Œ Herc. batqa~a i sl.. (mor. -a~a m. -ara m.84 baja~a — bajberek waŒ: dobio si bajawe. ~iniŒ Bukovica. baàØâ. bumbalo œdobo{Œ s. na posve zaseban na~in. „vrsta jesewe kru{keŒ Bosna (RSA). baàØi (ÅSSÀ 1:138–139. basna. bug. dlu`. dor. mak.) bajat’. up. bajo. skovan i niz (puristi~kih i pesni~kih) neologizama: pridevi bajan. i bambalo m. zna~ewe œpri~ati bajkeŒ razvilo se (najve}im delom) pod ~e{.)Œ Ó prezime Bajalovi}.Œ Vojv. baja~. druge izvedenice bajka1.. Wego{. bajam.)Œ NP (Vuk 1818). baà. osobito oko Bawaluke. Mareti} 1924:2). • Nejasno. Up. dijal.)Œ. bajarica Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. dijal./m. Psl. tako|e ba~ar m. bajati. baèbola œid. bajati: Gdi je ^ir~e vra`ala … i gdi je bajala Vetrani} (RJA). bajati.Œ Slav. fari sa prezentom pro{irenim sufiksom -ie. SP 1:182). i bajiti. bajavica „basmaŒ Herc. v.)Œ. bot. glu`. „baja~ (v. jerm. prezime Bajalica (RSA). ÅSSÀ 1:141 s. strus. gde je izvodi od reduplikovane onomatopejske osnove *bolbol. bajbalo n. „vrsta krupne jesewe kru{keŒ Vrawe (Zlatanovi}). korena *bha. bajarica „id. bajar. baëti. bakva2.stoji za gr. bajalnica „baja~ica (v. Up. bajbalo Za rusku re~ up. od ie.)Œ Timok (Dini} I). Up.. od XVI v. 1986:27). œbaja~ica. imenskim izvedenicama (v. Fasmer 1:112 s. st~e{.

bajiti. dijal. i bajbalo. barak1. (mor. Druga bi re~ bila ukr. Vojv. • Verovatno od psl. Vojv. up. {atr. (RSGV). sl~. bajdalo n. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œbrbqivacŒ.Œ Vr{ac (RSGV). Mitrova Qubi{e. prezime Bajkalovi} (RSA). „spavalica. baèduga œbezbri`an ~ovekŒ itd. mamitiŒ (SP 1:182.v. ali odgovaraju}a slo`enica nije posvedo~ena u tur. bai} œgovoritiŒ. *vor`âda. rus. bajkiti „id. (Fasmer 1:107. œspavatiŒ: Baji. Uskoci (Stani}). bay œbogatŒ. tako|e tur. up. LI Baislavâ XIV v. V. baj.v. bajdurzy}). buncatiŒ (Bruckner 11 s. baèdaØi œgovoriti glupostiŒ (ESUM 1:116). „zatvorŒ (RSA). Uskoci (Stani}).v.cc. dijal. (RSGV). œzevati. bajbukana Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. bajda œbajka. rus.). koren *bha.specijalizovao se u slov. ukr. a varijantnost oblika pre ukazuje na disimilaciju od *barbarak (ili sl. jezicima. glag. bajdati bajdati. rus. baje). poq. m. ESUM 1:115 s. Sáawski 1:25 s. bajdka dem. poq. *bajiti > bajiti. ESUM l.). Verovatno od psl. bajkalo m. Sadnik/Aitzetmuller 116–117 ‡ 123 pretpostavqaju da je re~ bajda iz poqskog u{la u ~e{ki i istsl. *bajiti. up. bajdurzy} œid. izmi{qotinaŒ. stsl. bajbuk Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. St. — Stsrp. • Svakako u vezi sa ~e{. dijal.Œ Pie.. (RSGV). baimâ œgovoriti. Istog krajweg porekla kao bivak.. pripovedati. nadimak Bajda ib. ~mavaloŒ Vojv. razgovarati. (RSGV). „zatvorŒ (RSA). barak. bajbokana f. bajborak œvrsta svilene tkanineŒ. dijal.) bajdat œbrbqatiŒ (Machek 42 s. pita Marko baje}i. Vojv. baibarac „vrsta kaputaŒ. U prvom zna~ewu sva tri primera su iz istog pisca. kao kroza zube Qubi{a. ~e{.). „neuredna prostorija u kojoj `ivi pastirŒ Lozan (Joci}). bajda} œbrbqatiŒ. baèda œlen{tinaŒ. izgovarati otegnuto kao zevaju}iŒ: PriVojv. *bajati > bajati. Fasmer 1:107 poredi ~agatajski barak œvrsta debelog suknaŒ. (Dani~i} 3:553). verovatno orijentalnog izvora. (RSA). ukr. dijal. œgovoriti koje{taŒ Vrawe. -uka œid. bajiti bajiti.v. -am impf.). zbajdat œizmislitiŒ. baèda3). vra`âda) > poq. bajit’ (si) œizmi{qatiŒ. Beiwach(te) œbivakŒ (Skok 1:93). baiberek / bamberek / banberek œ~vrsta tkanina od svile i brokataŒ. (Zlatanovi}).. -im impf. po obrazovawu denominal od *bajâda (up. za prvi deo tur. moje ~edo drago (RSA). • Od nem. baèdiga u izrazu baèdi¤i ølesØi œbrbqatiŒ (Sáawski. œonaj ko- ji govori koje{taŒ ib. jezike. bajbukana Vasojevi}i (Bori~i}). u adverbijalno upotrebqe- .bajbok — bajiti 85 • Pozajmqenica iz nepoznatog. bajbok bajbok m. ÅSSÀ 1:140) u vezi sa bajati. rum. buji. bajbuk. poq. kwi`. jezicima za monotono izgovarawe magijskih formula i kazivawe fantasti~nih sadr`aja.

• Od psl.. i œbajawe. prezimena tipa Grabovica). spavati i bujiti œspavatiŒ (up. baj~ica dem. up. bajka1 bajka f. {to bi ukazivalo da je rodovsko ime nastalo od toponima (up. bajka3 bajka f. Mo`da od baja2 œ~ohani pokriva~ koji se stavqa preko sedlaŒ. paji).. poq. Imenica bajkalo semanti~ki spada ovamo. *bajâka. gde se konstatuje da u gegijskim i prelaznim govorima ovi glasovi u toj poziciji prelaze u ‰jŠ. Po Erdeqanovi}u l. izmi{qotina. (RSA) — Od XVII v. up. mak. bajica i sl.86 Bajice — bajka3 nom prilogu vremena sada{weg baje}i. fantasti~nim bi}ima. baika (SP 1:183. i bajukati. ukr. hyp. up. ~udnovatim stvarima i sl. LI mo`e se ~itati i Baji-slav (1. vra~aweŒ Herc. za zna~ewe up. • Nejasno. kwi`. reg. razvoj intervokalnog ‰nŠ i ‰lŠ v. tvorbeno pod bajkati œbajati. dlu`. bajati. tamo primer iz Zagara~a. bajka. baje. dok je bajka œfabulaŒ kwi{ki bohemizam. up. no up.. bajka. kao hipokoristike od brat. pl. etnik Bajica m. LI Bajica Slav. Imperativ baji! u formuli za uspavqivawe dece izvorno u zna~ewu œbudi pospan. U tom slu~aju Bajica se najlak{e obja{wava kao arbana{ki ili vla{ki izgovor slovenskog *Bawica. Baica u Svetoarhan|elskoj hrisovuqi (Grkovi} M. v. selo u CG kod Cetiwa. no svakako ukr{teno sa pajiti kao oblikom tepawa od spati. Ba~ka (Pe{ikan ZHRI 345). 1986:25). . Up. pri~ati bajkeŒ. Gjinari/Shkurtaj 203.. Re~ }e samo u zna~ewu œbajaweŒ biti narodna. 186). œBaji~Œ (id. bajka. neverovatna pri~aŒ. (Grkovi} M. (RSA).. Bajice Bajice f. bajka (RJA). „malo jagweŒ Leskovac (Mitrovi}). i kao prezime Dalm. Bajica 1550. deminutiv od Bajo kao hipokoristika od Bratoslav (Bratoweg itd. ÅSSÀ 1:141). bajka. rus. up. — 1485: medà lovtâenska i bosturska i bai~ka — miro markovâ ot baicá.c.. li~no ime u funkciji rodovskog. i bajukati. a sam toponim mogao je biti prenet iz okoline Skadra. blr. bajka. • Nejasno. „kratak `enski ~ohani kaputi}Œ Lika (RSA). sl~. v. bajka2 bajka f. abajija.. Bratica XIV v. œovcaŒ Vrawe (Zlatanovi}). Brajica 1485. 1986:41). bajati. baj~e n. Dubr. sln. zevajŒ. ~lan od bajiti) i Baj-slav (od atematskog *bati. ali da na periferiji ima slu~ajeva wihovog o~uvawa. Za alb. bajo. bajati). ipak bajkati œpri~ati bajkeŒ Drni{ s. buji. v. 1489: Bai~ikem. ~e{. Bai~ik.v. ve} u XIV v. alb. 1667: pop rasav baica (Erdeqanovi} 1926:244). Stsrp. baie < bawa1. bajka. glu`. „pri~a o neverovatnim doga|ajima. Bai~iku (bai~ikä). rum. gde je postojalo selo (œbarjakŒ) istog imena (Rovinski i Gop~evi} po Erdeqanovi} 1926:245).1625: knezâ martinâ ñt baicâ. (Pe{ikan ZHRI 223).). No prvi pomen ot baicá ima oblik jednine Baica.

Oblici sa b.Œ (Boretzky 1976:102).c. A opet ~udo je stvari bajlemastih (koje nijesu ba{ tako lijepe). tako|e i bumba{ir. dijal. „dadiqa. baqa. umetak u vidu limene trake izme|u dva dela ma{ineŒ. (RSGV).. • Verovatno u vezi sa tur.c. a prelaz po~etnog tur. -sto adj. u vezi sa glagolskom osnovom *may.Œ. bajlag bajlag.). „kow koji pri hodu zapli}e kolenima zadwih nogu. paypak koje se tuma~i kao slo`enica od pay œnogaŒ (iran. „krivonogo ~eqade.bajla — bajmak 87 • Nejasno. a koristi ni |avoqe. a vi{a je od wih korist. bajmak œkrivonog. (Skok 1:92–93). „starati se oko detetaŒ Lika (Skok l. *baytak œkrivonogŒ (Boretzky 1976:20).).c. bajmak bajmak m. paymak œsa telesnim nedostatkom (o ruci ili nozi)Œ (DS 3415). paymak mo`e se dovesti u vezu sa turkmenskim i tatarskim dijal. Mo`da hipokoristik od baca. up. me|utim up. Lika. Beilage œprilog. -aga / bajlaga m. bajliti impf. (^emeriki}). stoga mo`da u vezi sa tur.œkriviti (se) u stranuŒ (ÅSTÀ 7:16–18). komad metala kojim se dve bajlemast bajlemast. i adj. hunske grane turske jezi~ke porodice i da se on govori u kara~ajev- . • Nejasno. up.). „onaj koji ima krive nogeŒ ib. b. m›èar : p›nar : bunar œbunarŒ (Eren 332). porekla) i bag (iskonski turske re~i) (ÅSTÀ 7:18). Balcanica 34/2004:161). i alb. naizgled ru`anŒ: ^ok (puno) je stvari lijepo na oko.u alb. Alb. bajmak tuma~i se iz tur. Tur. dojiqa. S obzirom na to da kara~ajevsko-balkarski jezik pripada kip~a~koj grupi zap. up. Definicija zna~ewa u hapaksnom primeru ne mora biti pouzdana. bajla bajla f.> p-. -sta. zakrpa. maymak koje je doma}a re~.obja{wava se kao posledica fonetske promene tokom procesa adaptacije pozajmqenice. pajmak œid. negovateqicaŒ NP (RSA). ~ovek u koga su noge izvijeneŒ Prizren (RSA). koje je verovatnije od tur. (krava) krivog hodaŒ (S. baila „id. indecl. paytak. p. mo`da preko alb. „neugledan. hranitiŒ (Skok l. ali i sa tur. nego se i misli BiH (RSA). Petrovi}. uz promenu m. ili *baqka. ‹ se „igrati se (s detetom)Œ Pag (RSA). dijal. baglama. sa nogama u ‘O’Œ ib.u okviru turske jezi~ke grupe. Dalm. bailir „dojiti. baglama œpovezuju}iŒ. bajmaklija adj. maymak œid. jakutskom i tatarskim dijalektima (ÅSTÀ l.potvr|eni su u kara~ajevsko-balkarskom. cevi spajaju u jednuŒ Vojv.Œ (DS 314). • Od ven. „spojka. up. b. bajmak m. bunar. • Od nem.

— Od 1790. Orlec (Vinja 1:33). • Od fr. bajram bajram m. bajuneta Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). œbuweva~ko narodno kolo nazvano prema selu BajmokuŒ Ba~ka (RSA). bajneta f. — Od XVIII v. „no`. baganeta f. -a{a m. (Remeti}). i Bajmok. Ere. bode` koji se nati~e na cev pu{ke i slu`i za borbu prsa u prsaŒ (RSA). baweta ib. tako|e balunet S. bajok „nov~i}.Œ Potkozarje (Dalmacija). Sekuli}. jz. Uskoci (Stani}). NP. bajuneta{. Vojv. bajramu{a f. ovamo verovatno i panganet œid. Bajmok Bajmok m. Bo`ava (Skok 1:94). up. toponime Baymak u Ba{kiriji i Uzbekistanu. • Nejasno. vrsta novca koji se zove jo{ i patakunŒ Brusje. œid. Potkozarje (Dalmacija).Œ (Vuk). bagioco „papinski bakarni novacŒ (Vinja..Œ. Francuskoj. -eta Vojv. — Od 1462 ma|. Fr.cc.-bos. Vasojevi}i (Bori~i}). OJ 9/1982:122). bajunet m. ist. ]ipiko (RSA). Up. Baymok (ib. Bojnik u Toplici. bajramlâk œid. ma|. Mo`da predosmanski turcizam. gde je ovo oru`je proizvo|eno od XVI v. prezime Baganeti} (RSA). „koza odabrana za . postoji mogu}nost da su ovu re~. bajmo~ica f. NP (RSA).88 Bajmok — bajram sko-~erkeskoj oblasti. ba{ u obliku *bajmak. „stari italijanski bakarni novac u vrednosti od 8 paraŒ Lika (RSA). Stuli} (RJA). -eta m. *bojânikã (EWU 69). bajramluk „dar kojim se momci i devojke darivaju o bajramuŒ NP (RSA). „priglup ~ovekŒ Timok (Dini} I). XVI–XVII v.Œ Bo- sna (Skok 1:94). junakŒ (od 1395). • Od ven. od Subotice. NPr. bajanut m. Bajonett (Skok 1:94). pro{irili ^erkezi koji su do 1999. tako|e Bajmak ba~ki Buwevci (A. baionnette œid. „muslimanski praznikŒ (RSA). godine `iveli na Kosovu i Metohiji. „`andarmŒ (RSA). tako|e LI (od 1215) < slov. bajonet (Mihajlovi}). (RSGV).).Œ samo u svadbenoj pesmi Prizren (^emeriki}). bajonetski adj. top. bajmak. (RSGV). Sa druge strane. bajonet bajonet. • Verovatno od baja œ[opŒ Vrawe (RSA). Matavuq. bajram / bajram œid. up. bajnok œborac. NP (RJA). naziv izveden je od imena grada Bayonne u ju`. selo u Ba~koj. bajok bajok m. bajnet ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). bajanet. iz Baim(?)o{tice (ZN 9704o). bajram Prizren (^emeriki}). brat. bajovan bajovan m. bajok Bela. bajonetni. Za baja kao nadimak [opovima po na~inu me|usobnog oslovqavawa v. bajoneta f.). preko nem. bajuneta f. (Kluge 83). Skok l.

Italije. Drugo }e biti bajtar s. barjamovati (im)pf. i tur. NP. Francuske (baita. U slov. bayramllek (Boretzky 1976:20. it. bug. hyp. Dowi Rami}i (Malba{a). Turska re~ je po jednima autohtonog porekla. jezike neposredno je u{la iz sev. Lika.v. dok joj je krajwe poreklo neizvesno. (od V v. me{etarŒ. baite œkolibaŒ.Œ.. bayraml›k œono {to se odnosi na bajram (odelo. bairam. baytar œveterinarŒ.. bajtar. baèram. Lehmann 270). petk œode}aŒ. baite) do Pirineja (bask.-bos. Bezlaj 1:9). bajtar m. Pore|ewu sa pojata (Skok l. „koliba. Balkanski turcizam. — Od 1804. NP (RSA). Up. LI Bajra m. jezika. barjamni. ib. (Remeti}). Podrobnije o rasprostrawenosti i etimologiji re~i Klepikova 1982:69–71. a po drugima pozajmqenica iz nekog iran. bajram (Mihajlovi}). bajramski adj. barjamski adj. BiH. *jata. skloni{teŒ Livno i Duvno (Rami}). rum. bayi œprodavac. saunaŒ. bajtica dem. baijth œku}aŒ. up. doprinosŒ. bairame. v. Up. bajramovati (im)pf. Eren 45. sln. veseqeŒ.c. baita œkod (ku}e)Œ). bajtnik m. Bajro CG. .) baith „{ator ili ode}a od ko`e. bajtarica f. „kolibaŒ Banija i Kordun (Petrovi} D.. mak.. ko{uqaŒ (up. zemunicaŒ (RSA). bajtrag bajtrag m.. slavqe. Frisk 1:210–211. bajramni Mostar.v. bayram. arum. Skok l. bajta „stra}ara.c.). [kalji} 114–115). bajtariti impf. (RSA).. Po RSA 1:253 s.. ku}a za nu`ni sme{tajŒ Lika (Ajxanovi}). beitragen œdoprinetiŒ. Oblik barjam pokazuje metatezu jr > rj kao u barjak. bajta. pne. up.. „hranaŒ sz. up. • Nejasno.c. (Ajyanovi}). bajta f. -ara m. tako|e barjam m. trgovacŒ. bajta bajta / bajta f. bajtar bajtar. baja (Skok l. ÅSTÀ 2:35–36. Beitrag œprilog. • Najverovatnije iz furl. bajtica (RSA). Ere. • Od tur. poklon i sl. Najpre disimilovano od *bartar. ngr.v. beiti œid. daqe se poredi gr. bayram „verski praznik. bajram. NP.c. praznik uop{te. barjan m. izvedenog od barat1.Œ. a wen areal se pru`a preko Alpa i ju`. „zemunica. 2:696) protivi se analiza *po-jata. zbajtragati pf. ÅSSÀ 8:182–183 s. koje neki stavqaju ovamo kao rani grecizam ili prasrodno. za alb.bajta — bajtrag 89 bajramŒ BiH. za diskusiju v. baita. mpairami(on). alb. up. • Verovatno od nem. Tietze 1:297. baytar. ukazuje i na hebr. najskorije Orel 317. „id. odatle got. ~e{. od ar. „posrednik izme|u kupca i trgovca. Mo`da u vezi sa tur. denominal (o-)bajtati (Skok 1:94). 173). „uraditi ne{to na brzinuŒ ib.. To su bile bajte o-~etine ist. „(pro)slaviti bajramŒ.)Œ (Skok l. „baviti se poslom bajtaraŒ Slav. paida œtunika.

uspavqivatiŒ (RSA). sir}e ili vino da postoji pre pe~ewaŒ (RSA). ~i}i kad ho}e da ozna~e prve zube. up. bug.) Beuschel œjelo od tele}ih ili jagwe}ih iznutrica. pac. baka1. Kova~evi} (RJA). dijal. uquqkivati. bajuk — bak1 bajuk bajuk m. bajcati „omek{avati sirovu ko`uŒ Vojv. bajcovati (im)pf. dijal. • Od nem. œtako `ene tepaju}i zovu zube u male djece. • Od psl. bauk. up. bajati. jednina bak sekundarno na~iwena prema mno`ini umesto *badak. a u Boci vu~i}i)Œ (Vuk s. (RSGV). • Nejasno. dijal. baäkaØâ „quqati. naj~e{}e baci pl. bakica: Krezubica bakica! vi~e se djetetu kad mu se mijewa zub Q. „mo~ilo.)Œ.Œ. rus. baic „lon~arska bojaŒ. potapati u bajc. (austr. rastvor odre|ene kiseline ili soli u koji se zama~e ili kojim se prethodno premazuje predmet kad boja ne mo`e neposredno za wega da se fiksiraŒ (RSA). • Od nem. up.90 Semanti~ki razvoj nejasan. Deminutivno obrazovawe od *baj-ati /-iti. „bojiti drvo bajcomŒ. up. „sredstvo za bojewe drvetaŒ Vojv. bajc bajc m. Up. wihatiŒ. „zub. — Od 1806. vu~i}. v. . umoqavatiŒ (SP 1:182–183). bak4. bajc œsalamuraŒ (Mihajlovi}). i bau~ak. tako|e bajca f.. „pri~ati bajke. „bajc (v. Beitze „id. (Mihajlovi}). bak). ili sa baba1. koji detetu ni~u i nemaju za to drugoga izraza • Nejasno. Up. bak1 bak m. bajsa „lon~arska bojaŒ Hefele. „nagovarati. bu~ak œid. œtvrdicaŒ Bosna (RSA). pacŒ (Mihajlovi} 1:48).v. bajiti. (RSGV). utroba (ikra i seme mu`jaka) {aranaŒ. Po RSA 1:253 figurativna upotreba re~i bajuk. pacovati. staviti meso u uqe. bajukati bajukati. nicatiŒ.Œ (tako Skok 1:123 s. bajukam impf. *bajukati. baäkam „govoriti tiho i monotonoŒ. Mo`da kontrahovano od bauk œid. dijal. za mogu}i razvoj bak < *babak v. Nije iskqu~ena ni mogu}nost veze sa baciti. baditi u zna~ewu œizbijati. mle~wakŒ: I odrasli me|u sobom }e re}i: Baci ili vu(RSA). up. i bajka1. up. za obrazovawe *bãzukati prema *bãzati / *bãzeti (Sáawski 1974:50). uspavqivati. „utrobaŒ 1805.v. bau bau). kad im po~iwu nicati (mjesto bak govori se i bauk. ili baci < *badãci od badati1. „prevu}i bajcem. †baj{el baj{el m. bug.

)Œ [abac. pona{ati se osionoŒ Uskoci (Stani}). œstare{inaŒ ib. œptica Botaurus stellarisŒ Jagodwa u Kotaru (Hirtz II). œpraviti se va`anŒ Pakrac (gra|a ERSJ). Ka dvima bisnim bakom ju veza{e id. Uskoci. „snaga. postati tvrd kao ko`a od bikaŒ: ko`a mi je na dlanima od posla obakavila Dalm. œmeso od bakovita volaŒ Piva (Gagovi}). ist. prgav. bakovast œgoropadan. (?) Bosna (RSA). Lika. ba~i{te n. umno ograni~en ~ovekŒ ib. obakoviti. ali je bakovit ib. bak~i}. razmetati seŒ CG (RSA). imu}nom. bak œbikŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). silina. NPosl Grahovo. (RJA). ba~ina f. fig. œbikovita krava (u basmi)Œ. (Stani}). (RSA). œjunicaŒ Uskoci (RSA). -a / -i}a @itomisli}. prerasti u bikaŒ Uskoci. (RSGV).bak2 91 bak2 bak. œpostati besan. gospodaritiŒ Bukovica (RSA). œsilan. œid. œbakŒ Uskoci (Stani}). bakovina „ko`a s vrata bakovita volaŒ. (Stani}). pohotqiva `enaŒ ib. „pobe|ivati snagom. bak. œrupa na ledini koju su bikovi iskopali i gde obi~no bu~u i bodu seŒ Uskoci (Stani}).)Œ NP Kraqe. biti pomamanŒ Piva (Gagovi}). Piva i Drobwak (Vukovi}). (Ajxanovi}). Ere (Remeti}). hyp. Livno i Duvno (Rami}). NP Poqica (RSA). ovamo mo`da i obakaviti. osionom. nadimak Bakowa Matavuq. Pro{}ewe (Vuji~i}). . Ba~ka (RSA). bakota œbakowa (v. bakuqa œbikuqaŒ ib.-bos. œsna`an (o biku)Œ Dowi Rami}i (Malba{a). Hrv.. Uskoci Ó zabakotiti pf. — Od 1595. bakowa / bakowa m. dem. sirovostŒ Gacko (RSA). (Skok 1:95). œprsiti se. (RJA). (Stani}). bakuqina augm. augm. œpostati bik. osionŒ ib. œbesneti. augm.Œ Lika (Ajxanovi}). razmetqivŒ Vojv. ist. œsna`an. NPr. biti bak. sna`an.. Mr~evac kod Tivta (Lipovac-Radulovi} I). sna`na.. bakowa Uskoci (Stani}). ba~ad f. `ilavŒ: Iznese mi za ve~eru nekako bakovito meso — Imam lu~a. Otok. @umberak katol. bakovit „bikovitŒ Nevesiwski. bak œdebeo vo. obakovim pf. coll. œneu{kopqen (o volu)Œ Pro{}ewe (Vuji~i}). (Stani}). œjak ~ovekŒ Q.-bos. Ere (Remeti}).. Matavuq. (Vuk). ba~uina œid. „bakowa (v. pridevi bakov. Banija Ó bakuqica / bakuqica dem. œgrub.Œ (^DL). prosta~kiŒ (RSA). Bosna. bakovski. „bikŒ Ko~i}. -eta n.. (RJA. bakoviwe n. tvrd. (Vuk). denominali bakovati impf. Lika. „bik (o sna`nom. -ina „bikŒ.Œ ib. bakowa œveliki gospodinŒ (Vuk). RSA). coll. œid. œsna`an zadrigao mu{karac. œotvrdnuti. -im pf. bako{ m. ovanŒ Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). œigra~ u prstenawu koji igra ulogu bikaŒ Uskoci. i hyp. baka / baka. bak Vran~i}. baka œid. Uskoci (Stani}). ba~iti impf. ime volu Bosna. bakovica f. bakin. ba~i} / ba~i} dem. mo}nom ~oveku)Œ Poqica. Dalm. ba~e. barski bak zool. mno`ina baci i bakovi / bakovi m. NPosl Vuk Hrv.. Kova~evi} (RJA). Uskoci (Stani}). Hrv. 1606. Banija (RSA). Lika. ba~ica f. ba~evina œmeso od bikaŒ Uskoci (RSA). (Stani}). Nevesiwski (RSA).

œbelikaŒ: na drvetu (osobito rastovu i cerovu) do kore. ili treba po}i od horonima Ba~ka. • Najverovatnije od zap.92 bak3 up. slami)Œ: Ugwilo sijeno po krajevima stoga se zove œbakŒ.-bos. „natrulo seno po krajevima stogaŒ Ku~i (RSA).v. (RSA. œViburnum lantana. bik1. Pridev bak. œobakovilo jeŒ Ku~i (RSA). SP l. ispup~enŒ: Na ovom mjestu ostao je obru~ bakovit. bak3 bak. koji zaudara (o pi}u)Œ Du~alovi}i (RSA). bah m. œbeli i skoro uveli deo stabla.v. stvrdnuti seŒ ib. v. œid. bakota f. bakovina œbelikaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). istruliti po povr{ini (o senu. koji s. Ba~. dijal.c. bez primera!).Œ Zlatibor (Milovanovi}). œotvrdnuti. RJA). tako|e bakovit u primeni na lu~. glagol zabakovit.-jsl. sinonime i paralele s. oko srca lu~. -im pf. -o œogroman. Ere. j. bahan. baka m. zapustiti se.. travi. bak. SP 1:473. „deo drveta izme|u kore i sr`i. od prilike s tri prsta debelo. lu~Œ Usko- ci (Stani}). bakovina „belikaŒ Plitvice. otrula trava ili senoŒ Piva Ó bakuqiti impf. Bezlaj l. bak izvode preko dalm. t. Uskoci (RSA.). druk~ije Vlaji}-Popovi} 2002:229. ali nije dovoqno potvr|en. debqi.Œ ib. Sadnik/Aitzetmuller 194 ‡ 157b. druga~ije.-rom. bak. belikaŒ: Vi|i onaj bor u litici … U sredini je srce. prezime Ba~kowa Sani~ka `upa. daqe bu~ati. slabijeg kvalitetaŒ ist. velikŒ Tivat (Lipovac-Radulovi} I. tamo. ostarela. Vlaji}-Popovi} 2002:248. Uskoci (Stani}). bakuqa f. Tako jo{ Berneker 112. oko lu~a bak. bFk œbikŒ (Bezlaj 1:20). *bykã > bik1 (Skok 1:95). Za zna~ewe œovanŒ up. œpretvoriti se u bak.-h. Kurkina 1992:87–88. Banat. -o „nejednak po debqini.Œ (Pleter{nik. Stani}). bak. ali napomena da se upotrebqava kad se dva vola bodu ukazuje na ukr{tawe sa bak œbikŒ. bakovija œid.c. (Gagovi}). obakovim pf. Nije jasno spada li ovamo ba~kowa m. ba~kuqa f. œbelika. -a. Uskoci (Stani}). bakuqar m. p~ela. œpostati gwio.Œ (RJA). Truba~ev 1960:42. -a m. bwk. (Remeti}). senu)Œ. ovamo verovatno i pridev bakovit. Za ornitonim barski bak up. obakoviti. œsviwaŒ (^DL). œprasacŒ Brusje (Dul~i}i) isto je {to i ~ak. belikuŒ Uskoci. Uzvik baka-baka Dowi Rami}i (Malba{a) zapravo je turcizam œgledaj!Œ. Unac. ostarela. ime koko{ki [ap~anin (RSA). izme|u ostalih. v. oko baka kora CG (RSA). buak œbikŒ od lat. bukati se. œjako se zaprqati. bekva.v. ime kravi (obi~no mawoj i dobroj) Pocerina. up. Zna~ewa œtvrd. vacca œkravaŒ. œslabo drvoŒ ib. Bakuqa je bjeqa od pravog drveta i prije istruli od wega (Vuk 1818. otrula trava ili senoŒ Piva (Gagovi}). Salix vitellinaŒ. bakovina œspoqni deo drveta. Skok 1:92 s. otvrdnuti (o ko`i)Œ mogla bi i}i i pod bak3. ^ak. o-/po-bakuqiti pf. Uskoci. bêk. Uprkos Skoku (1:146 s. zapusti- . up. *bãkã pored psl. RSA). Stani}). CG (RSA). v. sln. -a. bNk. fig. ime volu Pocerina. nadignut Srbija (RSA. „koji nema lepog mirisa. Fasmer 1:258. sln. baka. bi~je) ovamo ne spada bakovina bot. v. mogao bi se zasnivati na metafori œpoput bikaŒ. bakovito vino Srbija (RJA). (Stani}). ib. œinsekt Notoxus Geoffr. œtruliti (o drvima. bakan œid. ugwiti. œbeli i skoro uveli deo stabla.

œmrqa. ovde bakota u oba zna~ewa. u tom slu~aju vokalizam ku~kog oblika bokovina mogao bi odra`avati izvornu o-bazu) mogla bi polaziti i od semantike ne~eg ispup~enog. prora{qika u ~aplijezaŒ Uskoci (Stani}). Sa druge strane. govorima ba~ina / bo~ina œzadebqawe. bokula f. ib. de~je (i u ~e{. kao i zabakovio œjako zaprqanŒ. postaje krt i lako se lomi. spoqni sloj drveta. ali bakovit lu~ pre ovamo. ali i od oznake za bo~ni. {ibaŒ: Dr`i `enu pod bak ji. bak œvrbova veza i sl. bakoviwe n. (SGRS) te{ko se mogu odvojiti od oblika baka u istim i sli~nim zna~ewima. up. bekany adj. glu`. veliki stomakŒ (SGRS).) bakany. bakovit adj. Eventualna veza sa bok (prevoj du`ewa *o > a. *bakãl. bakla{ka.)Œ (TS). œbelika na drvetuŒ (SRNG). up. pokazuju zna~ewe œizraslinaŒ.bak4 93 ti ne{toŒ: Moram se kupat. œkoji je sa mnogo prora{qika (o luku)Œ ib. jo{ blr. • Nedovoqno jasno. baklan.. Machek 42–43). Semanti~ki razvoj mogao bi se zasnivati na ~iwenici da gqiva trud izaziva truqewe drveta na kojem raste: deo drveta ispod we gubi elasti~nost. up. gorenavedeni opis slojeva borovog drveta. zabakovio sam vi{e — [ta ti je ova kazan ovako zabakovio? Vasojevi}i (Stijovi}). zast. no ista re~ i druge izvedenice od osnove bakl. zna~ewem se podudara rus. na osnovu kojih O. bakva2. paralele. tvrda okrugla kvrga na stablu breze od koje se prave posudeŒ i sl. otvrdwava.Œ mogla bi se zasnivati na istovetnoj upotrebi belike i vrbovog pru}a za pletewe korpi i sl. naslaga od gqiva na brezi od koje se pravi ~aj. up. baka} œprqati. Skok 1:97 s.-rus. bakovito vino verovatno po zadahu trule`i. na telu i sl. tamo vakqa œgrabovo iverje koje se pali mesto lu~aŒ. dijal. U prilog prvoj mogu}nosti govori bakovit obru~. œ{tap. dijal. Truba~ev u ÅSSÀ 1:142–143 rekonstrui{e psl. v.-h. N. Sazvu~nost sa ma|. . v. tj. bak4 bak m. Zna~ewe obakoviti œotvrdnutiŒ moglo bi biti od bak2 œbikŒ. kvrga na stablu drveta. (Remeti}). izbo~enog. up. bakva1. Uskoci (Stani}).u rus. ali sln. mo`e se za s. baklu{a f. Boka (Lipovac-Radulo- vi} I). *bakul’a / *bakãl’a. buka). bakqa2. preko zna~ewa œsloj drveta koji se koristi za lu~Œ. u zna~ewima œgqiva na brezi od koje se pravi trud. u sev. Sadnik/Aitzetmuller 194–195 ‡ 157c s.-bos. (SSN. prut. re~ ima mogu}e slov. bakva1. tamo obakaviti. daqe bjelika œlu~ sa malo smoleŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). Ere. Mo`da tu ipak treba dopustiti ukr{tawe strane osnove *bak. baka œlukova prora{qika. up. S.sa slov. bakul(j)ica œkorpa od pru}aŒ ne da se odvojiti od bekva.. œlukŒ ist. i sa -o-: bokovina f. up. bak. baturica.c. bak m. „belikaŒ Ku~i (RSA). dijalektima: bakla. re~ pomi{qati na isto (romansko) poreklo kao bakqa1.-h. œizraslina (na drvetu. pridev u ovom zna~ewu izvode od *bãkœnadimati (se)Œ. dijal.v. coll. bakulja bez etimologije. bakula./ *bakul-. koje Fasmer 1:108 i Anikin 2000:111 izvode iz permskog izvora (komi baka. budu}i da neki od oblika navedenih u ÅSSÀ l. œprqavŒ itd. bjelika œdeo borovog drveta sa mawe smoleŒ Stara CG (Pe{ikan). flekaŒ. vr{iti nu`duŒ (Schuster-[ewc 14). baklu{a i sl.-h. up. mo`da sl~. i bak4.

pe{adinacŒ Varo{ u Slav. bak4. up. tako|e baceq. oblik bak od *babak. {ibaŒ. kamen podupira~ poklopca u klopci za pticeŒ (^DL). i bakqa2. jo{ bak3. Mawe verovatnom ~ini se. grubŒ Vojv.) kao polazna ta~ka u raznim igrama. nominativ-akuzativ bak prema kosim pade`ima. bak. (RSGV). œbakva. ili skra}eno na doma}em terenu od bak-eta. baka œid. dijal. œmesto sa koga se izvodi neka igra. no tu je mogu}a i rekonstrukcija *bã/odã/â~ina u vezi sa bosti. Ma|. rupa. predlo{ka bacchio œ{tapŒ (Lipovac-Radulovi} I 22). izbaciti pru}e o vrbi (RSA). mesto gde se deli megdanŒ Uskoci (Stani}). predmete ispletene od wega. Kona~no.94 bak5 — baka2 • Nedovoqno jasno.Œ. okolina Splita (RSA). boka œ~la- . bok3. bak5 bak œko~ija{evo sedi{teŒ v.Œ (RHKKJ). bak. baketa1 (Vinja 1:33). baka œid. œpe{adinacŒ (RSA). Kotari (RSA). tamo. „vojnik koji slu`i u pe{adiji. obele`eno mesto (obi~no crta. dvobojuŒ U`ice. motka. œpesak kojim se tu~e po kovanom novcu kad se igra na bakŒ Sumartin (Novakovi}). verovatno u vezi sa italijanizmom baketa1 u istim zna~ewima i na istom terenu. u zna~ewu œpu{tati iz sebe (izdanke)Œ.Œ (Hadrovics 126). bapka > baka. • Nejasno. „kamen u koji se ga|a u raznim igrama. re~ nema op{teprihva}ene etimologije. za sli~nu dilemu bak1. (RSGV). tuma~i se kao regresivno obrazovawe od ma|. baka m. bacati list o biqci mrazovcu.).c. mogu}nost da se re~ u zna~ewu lukove prora{qike shvati kao postverbal od *bak. vrbovo pru}e. mo`da i rus. Vojv. kup~i}Œ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). s obzirom na areal. bak..Œ > bakan~o{ (Hadrovics l. -a œkamen u koji se ga|a u raznim igramaŒ Vrgada (Juri{i}). grana koja le`i na zemqiŒ (SGRS). priprost. metaŒ Poqica. Igwatovi}. ovamo mo`da i ba~i} m. {tap. • Od ma|. baka œmesto sa kojeg se baca kamen u igriŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). v.. bakast adj. mno`ina *bapci > baci. Verovatno od bapka œid. tako|e bakezer m. Veza sa bik2 bila bi mogu}a pod pretpostavkom alternacije ã / y ili â / i. Sremac. ba~ina / bo~ina œpero luka. cvast rogozaŒ. v. baciti). Ili postverbal od baciti.. s obzirom na zna~ewe œprut. ba~iti (koren *bak./ *bok-). kamen i dr. Mo`da od drugog (srodnog) it.(> ba~iti. œkupica od 4–5 breskvinih semenki u de~joj igri. baka œid. -a œvrsta starinske igre s nov~i}ima koji se stavqaju u jamicu u zemqi i po wima se udara oblim kamenomŒ Selca (Vukovi}). treba ukazati na mogu}u vezu bak3 œbelikaŒ sa nazivima za vrbu. J. baka1 baka / baka f. ali v. v. œkoji je kao baka. stablo. up. bakancsos œid. tako|e bak. Krle`a (RSA). baba12. ba~ma pored ba~va œbik u lukaŒ i ba~ka œid. ili pre od ma|. takmi~ewu. baka2 baka m. [enoa.

-ala m. -ara Hrv.c). Fuhrweser (Klai}). bakalor. ven.Œ (Skok l. up. bakala. bacal’ear. dijal. baccalaro. baczy}. Boka (Lipovac-Radulovi} I). augm. bakalaro. u vezi sa oko1?). ]ipiko. ba~iØi. Fasmer 1:108. tup no` Vojv.). • Od it. zatim i œvrsta obu}eŒ.). pripadnik vozarske jediniceŒ \alski < nem. direktno od {p. — rekla jedna `ena. ukr. (?) œid. belaj).. Oblik bakezer je nastao pod uticajem nema~kih pozajmqenica. -ara m. ESUM 1:154–155. sa metonimijskim razvojem zna~ewa œduboka cipela na pertlaweŒ ¢ œpe{adinacŒ (EWU 71). bakalar~ina f. Boka (Musi}). bakaqari} dem. i sl~. impt. — Od XVIII v.Œ: More ima svoje … bakale (RSA).. bakalar.. odatle i ma|. opt. • Od tur. Dubr. • Nejasan hapaks. Pogre{no Skok 1:94–95 s. baccala œid. sg. bakajar ib. up. ib. bakalaj sz. ruciŒ. œvrsta morske ribe Gadus morrhua koja se osu{e- na donosi iz Norve{keŒ (RSA). bakajari} dem. tako|e bakaqar m. bak1: od tur. Bo`ava (Skok 1:95). bakal. s.v. zast. ba~ácâ œvidetiŒ mogu}a je samo ako se odbaci idioglotska etimologija ovog glagola (*ob-a~iti. nuto.Œ NP musl. primorje. Boka (Lipovac-Radulovi} I). bakar œpe{adinacŒ (SSN). vajkawe œgle!Œ (Vuk 1818). Up. Dubr. baka {oka~kog zakona! I vi ste mi nek’va vjera i zakon! Ko~i}. ili u vezi sa baca(laureus). blr.baka3 — bakalar 95 nak na nozi. bakalar bakalar. œbakalarŒ Popovo Poqe. kao i ngr. furvezer iz vojni~kog `argona (Hadrovics l. ÅSBM 1:337–338. za ~u|ewe. NPosl Vuk (RJA). baka-baka œid. eno. Boka. ([kalji}). Iz turskog i ma|.. ngr. CG (RSA). bakalaj ji. Bos. baka3 baka interj. Raji} (RJA). nadimak Bakalai Vrgada (Juri{i}). Herc. alb. bak.c. kad su joj dali star. sg. ~u- doŒ: Baka. „starudijaŒ: œ[to si mi dao tu bakavelu. Tietze 1:264–265). od bakmak œgledatiŒ (Skok 1:94–95. Dositej (RSA).v.). baka œgle!Œ (Skok l. baka > baka3. bakalaj). poq. bakalum i *bakariti. daj ovamo {togod o{trijeŒ. bacalao (up. (Bojani}/Trivunac). kao furvezer œvozar. Grahovo. Sáawski 1:24. bakalaj. prostakŒ u govoru osje~kih Nemaca (Petrovi} V. bacala (za adaptaciju up. baka œid. I. (RSA). (RSA). [kalji} 115). (Bojani}/Trivunac). bakajar Potomje (Skok l.c. Rab. -lora Brusje (Dul~i}i). Andriwthj 46). ili mo`da. i/li bak 2. bakavela bakavela f. bakalarev/-ov adj. Veza sa rus. bakalaoj.c. bakeza œvojni~ina. sln. U krajwoj . bakalar ji. Oblici sa finalnim -j od baccala. i uzme da je i on pozajmqen iz istog turskog izvora (up. bak! J. izvedenice bakalari} dem.. SP 1:174–175). mo`da bekuta. Re~ bakmak je op{teturska (ÅSTÀ 2:38–40. bakalar. baka œokoŒ. œid. bak NP musl. baka 3. bakaloar Vrgada (Juri{i}). -aja œbakalarŒ: Svaka riba voda a bakalaj vojvoda Boka (RSA).Œ. Up. up. mpakaliaroj > arum. dijal.

i bakalo œ(su{eni) bakalarŒ Orbani}i u Istri (Kalsbeek). namir- nicamaŒ (RSA). druk~ije Skok l.. — Od 1702. RSA). bakalim impf.. bez primera. Nije jasno spada li ovamo zbakalariti. bakalska radwaŒ ([kalji}).Œ (RSA). „trgovac na malo kolonijalnom robom. bakalisati. bakaluk m. bakal œid. Nominativ bakal ne potvr|uje se jednozna~no primerom navedenim u RSA (mogao bi glasiti i *bakala f. RSA). zast. SEZb 54:63) RSA daje i drugu iz Borjanovi}eve zbirke koja sadr`i re~i tako|e iz Srema. odakle nem. na koju se svodi i hol. RSA). SDZb 19:508). baculum œ{tapŒ. kao direktan odraz kra}eg it.c. predlo{ka). bakalxinica œbakalska radwaŒ Prizren (^emeriki}). œbaviti se bakalskim poslomŒ.Œ (Vuk 1818). bakali pl. baklijati. (RSGV). œbakalska robaŒ ([kalji}). posoli se. bakalija f. -asa m. rashod. -~na.. bakalxija m. zgotoviti jelo (sa aluzijom na bakalar)Œ (?): \e }emo mi ovo ‰patkeŠ bako svariti i zbakalariti? BV 1893:187 (RSA). -~no adj. prezime Bakal~i}. œbakalski posaoŒ (RSA). bakalxija Prizren (^emeriki}) Ó bakalxika f. (Kluge 457). up. œid. bakal(in) bakal. (RSA). Kabeljau. œtrgovac koji ima malu bakalnicuŒ. RSA). . engl. bakal (Mihajlovi}). bakalâk œbakalska roba.. œpripremiti. œbakalka (v. bakal Prizren (^emeriki}). (polu)slo`enica bakal-ba{a / bakalba{a istor. bakaluk œid. (RSGV). bakalas bakalas.. bakalnica Leva~ (R. œbakalkaŒ (RSA). (@ugi}). Pored potvrde iz Srema (\. bakalka Prizren (^emeriki}).. Simi}. dem. bakeljauw > kabeljauw. bakalâk Prizren (^emeriki}). bakalin Prizren (^emeriki}) Ó bakalinka f. Up. bakalstvoŒ (RSA). Vojv. bakalski (Vuk 1818. • Nejasno. œbakalska roba. bakal~i} m. ali i iz Bosne. œbakalinova `ena. Hercegovine i Hrvatske. Ba~ka (Vuk). bakalka f. -ala/-a m.)Œ. denominali bakaliti. pridevi bakalov (Vuk 1818. -i{em œid. bakalin. bacalhao) od lat. izdatkeŒ: moja ku}a je bakalâ~na ib. „ka~amakŒ: œMamulaŒ … œka~amakŒ ili œbakalasŒ. œstare{ina bakalskog esnafaŒ. Vojv. `ena bakalinŒ (Vuk 1818. zast. ali se tamo za naslovni oblik upu}uje na jo{ dva izvora. -a}a œtrgov~i}. }iftaŒ (RSA). bakalsko zvaweŒ Kosovo (Elezovi} II 497). bakalinski (RSA). œbakal(in)Œ (RSA). cabillaud. [kari}. tro{akŒ: Ja imam golem bakalâk u ku}u Jablanica Ó bakalâ~an. bakalnica œbakalska radwaŒ (Vuk 1818. fr. bakalâk œbakalska robaŒ Leskovac (Mitrovi}). cabilau itd. -alarim pf. bakalstvo n.96 bakalas — bakal(in) liniji iberoromanska izvedenica (port. Kad uzavri voda. po kome {panska re~ poti~e od flamanske odnosno holandske. œkoji iziskuje tro{kove. bakalnica Prizren (^emeriki}). {aq. bakalov (RSA). bakala}. nov~ani izdatak. pa se u wu sipa malo po malo kukuruzna bra{na i me{a oklagijom Srem (RSA). bakalinov adj.

porekla (Skok 1:95. Oblik bakalxija verovatno doma}a tvorba. Up. batal. bakam boja turska œboja dobijena od samlevenog sr`nog dela kampe{-drvetaŒ (Simonovi}). bakam boja œboja dobijena od samlevenog drveta Caesalpinia bahamensisŒ. mak.. arum. pl. blr. Balkanski turcizam. bacalike. bakalam. (RSGV) verovatno ukr{tawem sa bataliti. i kao pridev bakam indecl. dangubaŒ: ide po selu u bakal. alb. (RSA). bakam œbiqka potajnica. bakallem (Boretzky 1976:20). i bakal fig. œcrveni sandal. bakkall›k. • Od tur. poq. bakall. up. œne (u)raditi dobro. Pterocarpus santalinusŒ BiH. ar. bakal(in). neka malo pri~eka Mostar (RSA). Zna~ewe bakaliti (im)pf. ukr. Balkanski turcizam.bakalum — bakam 97 • Od tur.Œ. Poluslo`enica bakal-ba{a zasniva se na tur. baka3 i *bakariti. razg. 179). bakallek.Œ Pirot (@ivkovi}). ngr. ar. alb. bakalam. bakkaliye. Nije jasno spada li ovamo bakaliti œbiti s nekim u dobrim odnosimaŒ Kordun (gra|a ERSJ). rumenŒ ([kalji}). govoriti ne{to lo{e o nekomeŒ Vojv. ru`i~astocrvena boja koja se dobija iz drveta Caesalpinia sappanŒ ([kalji}). da razmislimoŒ: U haxije je vabakalâm œid. „crvena ili kakva druga boja za ulep{avawe lica (prete`no biqnog porekla)Œ NP Vuk (RSA). bakalin. Lathraea squamariaŒ. . œrumenilo za lice. ve} uvijek: da vidimo. Balkanski turcizam. bakam. œbojiti (se) bakamomŒ NP. [kalji} 115). bakallãk. mak. podsticawe ili i{~ekivawe (RRODD). Tur. • Od tur. bakam œvarzilo. bacal-baôa. opt. mor bakam œboja sli~na boji varzilaŒ Kosovo (Elezovi} II 497). up. up. bakalit œrazgovaratiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} I 36. od bakmak ([kalji} 115).Œ 1. predlo{ku bakkal baô›. bakam bakam m. bacal. bakalie. nesolidan (o kvalitetu robe)Œ Kosovo (Elezovi} I). i mold. interj. rum. da razmislimo. up. Za weno poreklo v. mor bakâm Prizren (^emeriki}). bug. œnepostojan o boji. iz-/na-bakamiti (se) pf. mpakalhj. zda bakalum: nikad ti ne}e sigurno obe}ati. v. denominal bakamiti (se) impf.Œ. bakalum (Ja{ar-Nasteva 112. bakaleà œme{ovita robaŒ. bakâm œnesolidanŒ: Nemoj sâg da pravimo bakâm rabotu Leskovac (Mitrovi}). bakalãm uzv. bug. zast. mak. bakami œboje kao bakam. BiH. bakkal œid. tako|e bakalum ([kalji}). bakalià. bakal›m œid. re}i. nepostojana bojaŒ. upropastiti. [kalji} 115). œskitwa. bakalià. re~ je u{la i u druge isto~noevropske jezike: rus. porekla (Skok 1:95. bakalum bakalum kao uzre~ica „da vidimo. Tietze 1:267. bacan. œid. koji ozna~ava podse}awe. up. bakallak. bakkam œkampe{-drvo. 69).

bakam œid. bakan Kor~ula (Vinja 1:33). Up.c. Tietze 1:267. Vojv. Beograd (gra|a ERSJ). i baka2. te{ka zimska cipelaŒ Vojv..98 bakan — bakanxa Caesalpinia brasiliensisŒ. a naro~ito imaju}i u vidu to {to varijante sa | i y. bakancsos œid. bakam. up. dijal.Œ.Œ (Hadrovics 126–127). bacan œid. mor. bakanak bakanak m. nepostojana boja za tkaninuŒ. baganak œid. œid. • Od ma|. rumelijskom moglo glasiti *baganak. œvojnik koji slu`i u pe{adiji. cokulaŒ Srbija XIX v. Lika (Ajxanovi}). bakanco{ œid. (RSGV). bakem. nesolidanŒ razvilo se iz œlo{a. baccano (Vinja l. Up. œpustosvat. grubo izra|ena. bez akc. bakan bakan. re~i v. re~ je u{la i u isto~noslovenske jezike: rus. A.. U osnovi je ma|. Glagol bakanati mo`e biti s. grajaŒ sz. Tietze 1:265. bakanxa bakanxa f. dijal. bug. nepozvani svatŒ: Pored zvani~no pozvanih u svatove. Tur. • Od tur. i baganak (DS 474). Danica 1866 (RSA). te{ka cipelaŒ Vaqevo.Œ (RSA 1:255).c. œte{ka vojni~ka cipela. obrazovawe odatle sufiksom -o{. i samo pozajmqeno kao bakanxa. rum. bacame. dreka. ali smatra da je preuze}e iz ma|arske vojni~ke terminologije verovatnije. œvika. alb. dijal. bakanak œid. denominalna tvorba. bakaŒ J. bakam œid. vikati u smehu i vesequŒ Dubr. blr. œlarmati. (Elezovi} I). bakan. vojni~ina. obi~no pl. it. bokan~o{ œonaj koji stalno nosi samo jedne bakanxeŒ (SSN). bagan~o{.Œ Teteven (SbNU 31:238).Œ: Po svu no} ~inu bakane Dubr. Cesarec (RSA). ÅSTÀ 2:43–45. ovamo i bakan „ov~ja noga od kolena nani`eŒ Ba~ka (RSA). pej. (RSA). koji je mogao nastati odbacivawem -ak shva}enog kao doma}i deminutivni sufiks. • Od ven. œneotesan ~ovek. œpapak kod dvokopitaraŒ Kosovo. i Sadnik/Aitzetmuller 228–229 ‡ 178.. za weno poreklo v. Hadrovics l. Za mor bakam / bakâm v. zast.-h. praviti mnogo bukeŒ (Boerio). s obzirom na hronologiju i vrstu realije. mpakami. oblika sa -g-. dijal. {to bi bio neposredni etimon srp. bakanat impf. up. Tomanovi}. œvelika. [kalji} 115 ima samo oblik bakan.). Musi} 129). (RSGV). (Bojani}/Trivunac). up. (Bojani}/Trivunac).. bakan~o{ bakan~o{ m. -ana m. ukr. Tur. JF 14:116). u mlado`ewinu ku}u na dan ven~awa okupi se i dosta nepozvanog sveta koji do|u da gledaju svatove i svatovsko veseqe. œid. ngr. baganak je u zap. bakan Lepetane kod Tiv- ta (V. prostakŒ XIX v. arum.-h. Takve u~esnike na svadbama nazivaju œbakanco{iŒ (severna Ba~ka) ili œpustosvatiŒ (RSGV. Igwatovi}. dijal. bacan. karakteristi~ne za re~ bakanxa. Boka (Musi}). bakancs. .Œ. Pridevsko zna~ewe œnepostojan. bug. sl~.. ali i neposredan refleks ven.Œ.Œ ib. pe{adinac. Za poreklo tur. ovde izostaju. bacanar œglasno vikati. ne iskqu~uje s. up.

dijal. razni predmeti od bakra. bocanc. bokan~’a Svinica (Tomi} I). bakru{tina f. bakri{.Œ (Hadrovics 126). bakrqiv œid. gde je o~ito naslawawe na opanci. Vojv. samo u primeru iz NZag: Opanci bakanci.. -rno œkoji je od bakra. bakarov. bakâr. up. bakar Leva~ (R. bakanaca m. up. s mora do{li pa se nisu poderali (saonice) Ba~ka (RSA). œvrsta proste ~izmeŒ Ba~ki Breg (RSA).Œ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). cuprumŒ. rum. bitanga. ist. baka-devetarica. bakaru{a œmedenica. bakancs. bakan|a œvelika i te{ka cipelaŒ Selca (Vukovi}). Simi}. bakrovit œkoji sadr`i bakraŒ (RSA). Hadrovics l. œlivnica. Varijante sa -xa. sl~. œbakarni novac. bakan~ (SSN). Beli}.-h. bakâr Leskovac (Mitrovi}).bakar 99 Uskoci (Stani}). -iva. -i{a œbakarni novacŒ. SDZb 19:509). gle`awŒ. œsud od bakraŒ. bakarica dem. œkoji li~i na bakarŒ. SDZb 1:124). œzanatlija koji izra|uje stvari od bakraŒ (RSA). bakryija (Skok 1:96).c. œmetal tamnocrvene boje. bakar bakar.. tako|e bakan~a / bakan|a œvojni~ka cipelaŒ Krle`a (RSA).-bos. œ(staro) bakarno posu|eŒ BiH. bakaran Vr{ac (RSGV). bokanxe pl. RSA). -ivo œkoji nije odavno kalajisan (o posu|u)Œ Kosovo (Elezovi} II 497). i -kara m. (RSGV). koji je boje bakraŒ (RSA). dijal. œnov~i} od bakraŒ (RSA). œbakarni nov~i} koji se stavqa u ~esnicuŒ N. poq. bakan~o{.). bakrov / bakrov œbakaranŒ Hrv. -kra (Vuk 1818). bakrxija Pirot (@ivkovi}). -kra. bakarqiv. zast. • Od ma|. Vojv. tako|e bokonxe ib. Vojv. bakârân Prizren (^emeriki}) Ó bakarnica f.. bakaran Kosovo (Elezovi} I). i Sadnik/Aitzetmuller 227–228 ‡ 175. bakan~e (Machek 41b). Milo{evo. Ere (Remeti}). bokancze. ukr. -ova m. (RSGV). med. up.Œ Vrawe (RSA). najja~a rakija koja pote~e prilikom pe~ewa (ne koristi se za pi}e)Œ ib. bakarast œid. bakara f. (RSGV). pej.Œ. (RSGV). Srbija (A. bakarov œmala poga~a napravqena od ostataka testa koje se nahvatalo na posudu za me{eweŒ Vojv. i bakanci. bakârqiv. bakarno zvono koje se vezuje o vrat stociŒ Srem (Vuk. posu|e od bakraŒ. sl~. bakro n. bakº ji. starijeg bokancs œid. bakan~i. bakrxinski adj. kod Krle`e prepoznaje m. Sarajevo (RSA). (dijal. pridevi bakren. zast. œbakarxijaŒ Stuli} (RJA). Up. ovamo mo`da i bakana f. ~e{. bokan~i (ESUM 1:108). Ma|. i œvarak od bakraŒ: Oblijepe lice bakarom ‰`ene u MlecimaŠ Qubi{a (RSA). -rna. topionica bakraŒ. baka1. bakar. reg. bakrar m. -|a nastale su na s. boka œ~lanak. bakaru{a œbakarni nov~i}Œ Crna Reka (Markovi} I). bakarxija m. bakarnast adj. œprva. bakrast. Up. pl. bokan~a (SSN). koji ima u sebi bakra.c. re~ je verovatno doma}a izvedenica od ma|.) bakan~a. na more o~li ‰oti{liŠ.osnove kao u anta. pl. bakaran / bakaran. bakaran Crna Reka (Markovi} II). up. -iva. -âra / -kra Prizren (^emeriki}). terenu (Hadrovics l. (RSA). prelaz ma|arizma u a. -ivo . bakan~i. Krajina. bakanx’a œid.

bakar. mpakiri. Lika (Skok l. Tietze 1:266 i up. [imunovi} (RSA). œstremen. -ujem (im)pf.. ‹ se: obakrilo se jelo (Vuk). bakmak. bakarovati.Œ NPosl Vuk. œid.Œ Nikoj ga ne bakari Pirot (Zlatkovi} V). bakarski œkoji je od bakraŒ Svrqig. bakir œ(bakarni) kotaoŒ (ESUM 1:120). œbakriti (v. bakerxhi.). œimati ukus na bakarŒ Vojv. • Verovatno od tur.. Za diskusiju o poreklu tur. Dositej. Balkanski turcizam. I. baker. œbakra~Œ Cetina. bakrli Bos. D. RMS). u~initi da bakar prodre negde (npr. bacire. bakarà œid. izigratiŒ Uskoci (Stani}). bakarisati impf.Œ (RSA) Ó bakarlija f. -kra kao kwi`evna pozajmqenica XIX v. [kalji} 115. bakarlija adj. bug. U srpsko-hrvatskom tur. slo`eni pridev bakrsuz œnekalajisan. bakari œobra}ati pa`wu. crveneti seŒ. up. bug. deklinacija bakar. bakarni sud ili sud sa koga je kalaj opaoŒ ([kalji}). bakarxija. obakriti (se) œpobakriti (neki sud i sl. brinuti seŒ.Œ. uzengija. ]ipiko. bagar. sg. › izjedna~eno je sa nepostojanim a kao refleksom poluglasa. bak›r œid. bakra~. œprevariti. bakarli indecl. uva`avati. (Bezlaj 1:9). fermatiŒ: i~ ne me bakari.)Œ. bakraisati. bakrica / bakrica dem. bakarna f. baker. œotrovati se jelom iz bakarnog posu|aŒ Vrawe (RSA). ngr. Iz srpsko-hrvatskog sln. zbakrit œpodvaliti nekomeŒ: Ovoga puta si mi ga dobro zbakrio Vasojevi}i (Stijovi}). œprimiti u sebe jediwewa bakra (o jelu u bakarnom sudu)Œ. (RSA. NZag (RSA). zabakriti se œizgubiti kalajnu prevlaku (o bakarnom sudu)Œ Piva (Gagovi}). u jelo u bakarnom sudu)Œ CG. œoksidirati (o nekalajisanom bakranom posu|u)Œ CG (RSA). obmanuti.œgledati. — Od 1682. bakrica Uskoci (Stani}). *bakariti bakarim impf. druge izvedenice bakra f. Up. bakra~lijaŒ NP Vuk (Vuk. bakarisati. indecl. -i{em (im)pf. bakriti / bakriti œprevla~iti tankim slojem bakraŒ Nik{i}. bakar (Mihajlovi}). œzatrovati se od bakarnog sudaŒ. alb. i bakra~lija. razg. œuva`avatiŒ: Koj ti bakari staroga i drtavoga Vrawe (Zlatanovi}). up.100 *bakariti Prizren (^emeriki}). 117). bakãr. œid.Œ (obi~no sa odricawem): Ne go bakari za niæo. mpakirtzhj. bakarna). -i{em (se) impf. zap. arum. (RSGV). œbakaranŒ NP. Nije jasno spada li ovamo zbakriti pf. bakri indecl. na-/o-/po-bakarisati (se) pf. œid. up. denominali bakariti se impf. mak. 116. • Od tur. bak›rs›z (Skok 1:96. bakar. re~i — doma}em ili iranskom — v. jo{ ukr.)Œ. RSA).). mpakri. bak›rl›. œbakriti (v. ‹ se œdobiti bakarnu bojuŒ (RSA). bakra œkovana bakarna posuda za kuvawe na otvorenoj vatriŒ Drvar (Jovi~i}). (RSA). gde je postojano a pred r rezultat ujedna~avawa osnove (fonetski bi bilo *bakran. .. zabakriti pf. bakara zasniva se na pridevu bakaran m.c. bakãrd`ià. Duga Resa i Karlovac (Peru{i} I 36). bak›rc›. dijal. imati bakarnu boju. œdobijati. ÅSTÀ 2:45–47. bakari 3. œboja sli~na boji zar|alog bakraŒ. mak.

sg. ne funkcionisati dobro. koji ispravqa BER 1:27. samo u izrazu: ni u baka}! œni pomisao o brizi i odgovornostiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). zabakna (sa) œid. ostati bez snageŒ Zorunovac. œzbuwivŒ ib. œpomesti se. ne i}i od rukeŒ Timok (Dini} I). (Mitrovi}). bug. bakvica dem. zabakna se œzamuckivati. 239. oblici verovatno polaze od tur.koji je u buhati. 258 svodi isto~nosrbijanske primere na onomatopejski koren *bãx. BER l. œkoji se ‘ukopa’ pa ne kre}e (o kowu)Œ Lozan (Joci}). upla{iti seŒ ib. zabakvam (sa). pomesti se. dobro se i ne zabakne Crna Reka. i bakalum. (Markovi} I). zabaknut œzaglupqen. Nije jasno spada li ovamo baka}. bãkam impf. (pre)se}i. œzastati u govoru. [umadija (Vuk).bakati — bakva1 101 Jsl. œoglupaviti.cc. ubâkwiv adj. up. bakva1 bakva f. zabâknem se œzaneti se. œsud u koji ide rakija koja se pe~eŒ Draga~evo (\ukanovi} II). zabaknuti se. relikt ili preko nekog it. *bãkati.. ne krenuti iz mestaŒ Lozan (Joci}). pasti u nesvestŒ pren. zagrcnuti se. bãkna pf. dijalekta. œmucati. sg. baka2. dijal. zabakna sa œid. Uskoci (Stani}). bahtati. zamuckivatiŒ Radovene kod Vraca (BD 9:247). zabãk’inam se ib. œru{iti.. bakvi~ar m. onomatopejskog porekla. Gabare. ‹ sa œpasti. œzapustiti se (o osobi)Œ Timok (RSA). umretiŒ Radovene kod Vraca (BD 9:231). uzjoguniti seŒ Jablanica (@ugi}). zabakvam se.Œ Botevgrad (BD 1:190). • Verovatno od psl. (RSA). vino i rakijuŒ: Daqe su kova~ke alatke: … bakva ili koritance u kome stoji voda s kvasilicom Rasina. oblike kao onomatopeje. kao dalm. œzapeti u govoru (od treme. Para}in. œpodrigivatiŒ Peqe{ac (Vinja 1:33–34). zaâbâkne se 3. zbuniti se. etimon navodi bakar(am) 1. zaboraviti seŒ Lu`nica (]iri}). daviti se od pla~aŒ Botevgrad. razboleti se. œzaboraviti u trenutku usled velike zbuwenosti ili strahaŒ Dobroslavci kod Sofije. up. œsud za voduŒ ^umi} (Grkovi}). Teteven. re~i v. bakar. vac(u)are œbu~no (is)praznitiŒ. sg. zâbâkne se œzainatiti se. aorisne osnove jednake 3. . zabãkvam se œzadaviti seŒ Mramoren kod Vraca (BER 1:572). dijal. zadaviti (se). Vlaji}-Popovi} 2002:230. œzbuniti seŒ Leskovac. zbuniti seŒ: Kolko svi vi~u na wega. i Menges 1969–70:67. bakat œid. zabakqiv adj. œostati bez re~i. up. bakati bakati impf. tuma~i bug. „drveni sud za vodu. zaglavqivati se (o napravi)Œ Timok (Dini} III). gde se kao tur. uzjoguniti se. splesti seŒ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} I). zabâkwue se impf. ubâknem se pf.. zabakne se 3.Œ Orbani}i u Istri (Kalsbeek). Za poreklo tur. zabaknem se pf. Vinja 1:33–34 izvodi oblik sa Peqe{ca. izvirati s prekidima (o izvoru)Œ. straha). zbuwenŒ ib. œkomorxija koji na tovarnom kowu nosi bakviceŒ (RSA). sg. (BD 2:79). *bãknoti. Bela Slatina (BER 1:568). œposustati. od lat. praes. œzainatiti se.

Up. sln. LMS 139:89–90). up. bokara) na produ`eni izgovor vlat. (Hirtz I). Back (v. up. batva~a. nem. baba4. ° Ubila ti brata pu{ka NP. bakva6 „stari nov~i}Œ v.v. RJA). daqe mo`da bug. bakvica).Œ (SP 1:170). bakva~a œid. i baba16. poreklo u vezi sa lat. < vlat. ba~va. zbog sli~nosti oklopa sa drvenom posudom (Skok l. Medi}. osobito kad se ustoje nekoliko dana — tope se u ustima (M. nem. bacca œposuda za voduŒ (Skok 1:97 s. bakva2 bakva f. baba5. dijal. izme|u ostalog. U veliku porodicu ove lat. bu~a (v. bakla- ~a Makarska (RSA. stsrp. mo`da od *bavka < *bapka < *babãka. ukazuje na rano doba preuze}a. baba œkrupan samonikli jagodast plodŒ (ÅSSÀ 1:106). bakva4 „nakovawŒ v. ~e{. letva.Œ < it. Ipak ne treba iskqu~iti vezu sa bakqa2 œdebela {ibaŒ.sa vi{im prevojem u bukati œbujatiŒ. Sadnik/Aitzetmuller 194–195 ‡ 157c izvode od istog korena *bãk. bakva3 œbeleg u igriŒ v. 99).v. Zrele su — bar kod nas — oko polovice septembra i slatke su. bakva~iti bakva~it impf. ba~inâ œid. bapka1. babica œvrsta kru{akaŒ (ÅSSÀ 1:109).ipak prvobitno. Ovamo mo`da naziv za korwa~u Emys orbicularis L. Te{ko odvojivo od sinonimnog batva. bakva~a Sumartin (Novakovi}). • Nedovoqno jasno. bakva~a Dalm. bagulina za oblik bakqa~a iz Makarske pomi{qa na rom. up. bakla1). izostanak prelaza a > o (up. ba~ilâ œkotli}Œ < it.. bassin œbazenŒ. re~i i wenih izvedenica u evropskim jezicima spadaju. za glasovni razvoj baba12. up. Regularan razvoj strane geminate u grupu prost konsonant + v (up. baccile. bakqa~a (RSA). • Nejasno.c. . bagulin.102 bakva2 — bakva~iti • Verovatno od poznolat. bakva5 „svitak predivaŒ v. ti ba{ mora{ u sobi bakva~it na tu luletinu?! ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Mo`da u vezi sa bagov (*bagva~iti od *bagva~ œpu{a~Œ). a pod naglaskom. kotva.Œ (RSA). Sadnik/Aitzetmuller 194–195 ‡ 157c izvode od doma}eg korena *bãk. babice œid. Kluge 81. bakva~a: plod ‰jeŠ u dnu uzak. baba12. baculus œ{tapŒ. Becken œzdelaŒ itd. pri ~emu hronologija potvrda daje prvenstvo oblicima sa -tv-. ~anak. Skok 1:91 s.œnadimatiŒ kao i bakva1. bacino = fr. „vrsta kru{ke krupna i so~na plodaŒ: Vi{ ku}e ti bakva kru- {ka. boca2) itd.c.v. i bakva2. baccinus (Skok l.). a gore navedeni Medi}ev opis govorio bi u prilog vezi sa *bãtv-eti œgwitiŒ. bak3 œbelikaŒ (od tog sloja drveta tako|e su pravqene posude). œpu{itiŒ: Jo{ko. ~an~ara s. smokva).. Ukoliko je -k. a prema vrhu biva sve {iri i {iri. baketa1. up.

od *kelati. ‘buxar’Œ primorsko-li~ki Buwevci (RSA). (iz-)baketat (im)pf. guka (na glavi . (Stani}). œid. II). œprut. hramati.. preplitati korakŒ v. nabakelati se pf.). sz. ba~inâ Dubr. nepalatalizovanog oblika od keqati (Petrovi} 1998:179). • Nejasno. pej. bacino > stsrp. œsvatovski ~asnik koji nosi baketu.. œ(is)tu}iŒ ji. Becken. nabakelisati. Za bagelati œjestiŒ pored œjedva. tako|e baketun. Uskoci. œpruti} koji se prema`e lepkom i slu`i za hvatawe pticaŒ sz. Piva (Gagovi}). œizvor vode kaptirane pomo}u dasakaŒ Vasojevi}i (Bori~i}).. (sa izostankom palatalizacije!) refleks vlat. bakeli{te n. baketina f. fr. œmotka pobodena u zemquŒ (RSA). packeŠ po dlanovima (kazna u {koli)Œ Kor~ula (Vinja 1:34). -una m. œjesti. œid. ne{to sporo raditiŒ Uskoci (Stani}). {tap predsednika op{tineŒ ji. œskinuti ba- palicaŒ: Kao spoqa{wi znak vlasti op{tinskog kapetana bio je {tap ili baketa Boka (RSA). Boka (Musi}). na istom terenu geqati (se) œlagano i}i. Vr~evi}. geqati (up. bassin. bakva1. baketa œprutŒ. denominal baketat impf. œpomalo raditiŒ ib. œid.)Œ (^DL). Za tvorbeni tip v. „glava na {tapu. Bjeleti} 2006:90–99.-rom. U na~elu bi se moglo pomi{qati na dalm. ali je re~ nedovoqno posvedo~ena. up. œcvetno stablo crnog luka ‰i drugih biqakaŠŒ: Ako civula izba~i prut za sjemenku zvala se baketa — ^opqan baca bakete i na vr’ wih bijele ru`ice Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). baketina (v. Boka (Musi}). baga1. v. œistu}i tepih da bi se iz wega istresla pra{inaŒ Dubr. Petrovi} l. buxu kao obele`je. baketar. ~voruga. prut. • Verovatno izvedenica ekspresivnim prefiksom ba. i}i klate}i se. œ`elezna {ipka ki{obranaŒ Vrgada (Juri{i}). pej. (Bojani}/Trivunac). baketica dem. -am impf. œdeliti ‘sardele’ ‰tj. pruti}Œ (^DL) Ó (na-)baketinat (im)pf. bakewak bakewak m. „{tapŒ: Starom Joku srebrnu baketu NP Risan (Vuk). Oblik keqati œjesti. baketa1 baketa f. baketina œid.bakelati — baketa1 103 bakelati bakelati. baccinus > nem. Boka (Lipovac-Radulovi} I). -i{em (im)pf. Boka (Lipovac-Radulovi} I).Œ Vis (Roki). (Bojani}/Trivunac). kusatiŒ potvr|en je na istom terenu. baketa œtanki komad drveta za ogrevŒ Orlec (Houtzagers). izbaketat pf. œjestiŒ: Bakelaj to dok nijesi dobio }utek Durmitor (RSA). najesti seŒ Piva (Gagovi}). prepitiŒ Uskoci (Stani}).. Dubr. œizelicaŒ Uskoci (Stani}). -ara m. ili za vratom)Œ Lika (RSA). razbaketinat pf.c. it. nemo}no i}i. (iz-)baketat Budva i Pa{trovi}i (ead. œnajesti seŒ Piva (Gagovi}). œmazati palice lepqivom smolom za lov pticaŒ Vis. baketa œ{iba. za zna~ewe bakelati œpomalo raditiŒ up.

Lipovac-Radulovi} I 22). dati se prevaritiŒ Vis (Vinja l. bacchettare (Vinja l. Razvoj zna~ewa œ{tap (sa zadebqawem na kraju)Œ ¢ œzadebqawe. i}i te{kim hodomŒ. Up. baki.Œ Nevesiwski (RSA).. obi~no pl.c. „presti na prepunom vretenuŒ Lika (RSA). — U XVI v. ostat na bakiju œostati samŒ Qubotiw (gra|a ERSJ).cc. „onaj koji ima ravan taban. • Nejasno. Veza sa baketa1 bila bi mogu}a ako se po|e od *œpo{tapati seŒ. Musi} 129. prut. Ili od *baktati < bahtati œlupati. Up. lupetatiŒ. bak›ye œostatakŒ. up. u izrazu ostaviti na bakiju œostaviti na milost i nemilostŒ CG (RSA). napu{teno. bakivorija œid. dustabanlijaŒ Lika (RSA). up. Skok 1:91 s.. up. œstari op{tinski komun. Istog krajweg porekla kao bagulin (Vinja. ali glagol nije posvedo~en u tom zna~ewu. Kra- jina (RSA). bakivara bakivara f. bacchetta.Œ Hrv. palicaŒ Maruli} (RJA). prestiŒ v. i bakoxa./f. -am impf.104 baketa2 — bakija ketineŒ ib. no o~ekivao bi se vezivni vokal -o-.Œ. bagulina. sa razvojem zna~ewa kao kod lupati. {to nije vi{e u modiŒ u izrazu stara bakija Kqu~. • Nejasno.c.(*bakovara). bavrqati.). Ovamo verovatno baketati „govoriti koje{taŒ CG. bakija œpretekli. Ako se po|e od kra}eg oblika. stari neispla}eni dugŒ Kosovo (Elezovi} I). Balkanski turcizam. it. a ne -i. œ{tapi} namazan lepkom za lov pticaŒ Komi`a (Marde{i}-Centin). bakva1. bakii razg. Za semanti~ki raspon œnesigurno i}i. nepodeqena op{tinska {umaŒ Resava (RSA). baketa2. (Roki). [kalji} 116). otvoreno ogwi{teŒ. ar. baketa2 baketa m. up. baketati. bakija bakija f. prvi deo mo`da u vezi sa *bâkã / *bãkã œkre~. • Od ven. • Nejasno. „pogrdna re~ za `enuŒ: ka`e se za neku neurednu `enetinu koja se uvijek maje oko ogwi{ta Banija. baketovati. Skok l. up. porekla (Skok 1:96. bakva2. kvrga (na batini)Œ kao kod sinonima buxa1. baketati baketati. Sadnik/Aitzetmuller 194–195 ‡ 157c izvode baketa œgukaŒ od *bãkœnadimatiŒ. NPr. „ono {to je ostavqeno. naizgled slo`enica sa drugim delom variti. bug. bakita œ{tap. bak4. tamo i baketat(i) œudarati {tapom. sa istog terena. baketin m.). baketati. up. glasovni lik upu}uje pre na ekspresivno i relativno skora{we postawe. lupetati.v. bacheta. -tujem œid. bachetina œid. bakiye. • Od tur. up. œnenapla- . govoriti koje{ta. bakula2. up. u izrazu past na baketin œuhvatiti se na lepak. bakià.

bucca. Iz istog izvora je pozajmqen oblik buklija. suvi{ne stvari. œpoqubiti (tako se ka`e detetu)Œ: Baki mamicu. • Verovatno u vezi sa ~ak. up. onda izvorno *bapkica.Œ. 1:16 s. Nije jasan vokalizam mak. bakva1. Up. (Bojani}/Trivunac). . up. bacati). id. • Izvorno jsl. grecizam. baciare (tako Bojani}/Trivunac 36) ne ~ini se fonetski mogu}e. beka. Mo`da je na jsl. metafora zasnovana na sme`uranoj ko`i }urke. Mo`da deminutiv od baba1.koja je u biba1. ukr. dok [anskiè 2:15–16 dopu{ta da se radi o doma}im izvedenicama od etimolo{ki nejasne osnove bakl. csl. nesre|eni ra~uniŒ Haskovo (BD 5:63). bakqa2).-h. ~uturaŒ. buccula. buccula i *bacca. a. dijal. s obzirom na izostanak razvoja u > ã. ukr. mak. ÅSBM 1:283–284). ili od osnove *bâb. {to ve}ina izvodi iz tat. bug. mpoukla œdrveni sud za vinoŒ. ne mogu biti stari. bokla. u (u buklija) i bug. bahtati.Œ Crna Reka (Markovi} I). bakiti bakit. bug. bâkli~ka ib. Bezlaj 1:9 poredi sln. zapravo *„neizmirena obavezaŒ. bâklica œbuklijaŒ.v. baklan œtrupac.Œ. ukr. pomi{qaju}i. *bãkla od srgr. BER 1:98). baknut „poqubitiŒ Cres (Skok 1:85 s. bakqe. alb. vino i rakijuŒ Boqevac (RSA). ESUM 1:120. baki! impt.(v. kladaŒ i sl./ *bib. bãklica. baki œobavezaŒ. baklo. Balkanski Gr~ka re~ izvodi se od lat. Up. blr. baklica dem.. Homoqe. pej. baklica œ~utura. bakica bakica f. baklak œposuda za voduŒ (Fasmer 1:110. bakla1 bakla f. fig. bakva1). dijal.u rus. bakam. na koren *bokkao nazalizovanu varijantu od bãk. baknuti. baklica Crna Reka (Markovi} II). Sadnik/Aitzetmuller 379 ‡ 287 sumwaju u strano poreklo. „drveni sud za vodu. bãkãl. Up.. (ist. i rus. Oblici bakit inf.v. buklija.-{tajerski) bakulica œkorpa.bakiti — bakla1 105 }eni stari dugoviŒ. deminutiva od bucca œobrazŒ (metafora za bokastu posudu). baklag œid. v. dijal. bakna. Bekija. s obzirom na odnos s. ali treba imati u vidu da je posredi re~ tepawa. buklijaŒ. re~i v. (@ivkovi}). bekaja. bãkle. eventualno ukr{teno sa baktati se. bakaqa pl. pa ajde ninat! Dubr. Izvo|ewe od it. Za poreklo tur. • Nejasno. babac „}uranŒ. -in pf. baklaga œdrvena posuda sa uskim grlom. ali docnije. up.Œ.. bakla œid. terenu do{lo do ukr{tawa reflekasa lat. v. *baccula. dijal. gde varijantu bakul(j)ica œko{ara od pru}aŒ tuma~i druk~ije. bãkii œnepotrebne. mukaŒ: Ima neku bakiju Timok (RSA). kotaricaŒ (ali up. Tietze 1:267. bãklica (Skok 1:232 s. ã prema mak. dijal. bakne œid. „kr`qavo }ureŒ Banija (RSA).v.. œglupa glavaŒ Pirot (Zlatkovi} III). œsudovi u kojima se nosi mleko na magarcuŒ Srbija (RJA). Ovamo mo`da i bakija „briga. Svrqig (RSA). baklu{a œid.

baklava BiH (RSA). gul baklava. bakalas. vackel. geg. yansevdijaŒ ([kalji}).ne odra`ava neposredno vlat. up. œonaj koji nosi bakquŒ (RSA).. facla < lat. kajk. 233. no ne mo`e se iskqu~iti ni . bakla. (RSGV). alb. bakqada f. baklava. 384). re~ je deminutiv od fax. œkomad smolastog drveta sa zapaqenim vrhom. bakla œid. baklava baklava f.. bakla œid. bakllava.v. pasuq. alb. barlijati (v. ngr. bakle (Boretzky 1976:21). • Od tur. Iz balk. Balkanski turcizam. • Nejasno. — Od XVIII v. arum. baklava.Œ. mpaklabaj. pl. -rca œbakqaŒ ib. „brzo me{ati kakvu te~nostŒ Lika (RSA). tosk. arum. bakqari. buktiwaŒ (RSA). kajmak-baklava œbaklava nadevena kajmakomŒ. baclava. barlati). Lat. bakla. baklla. bakla. • Od tur. baclava. re~i v. mak. Balkanski turcizam. engl. cendere baklavas›. oblik na b. sa b. [kalji} 116). Bjelopavli}i (]upi}). Vicia fabaŒ Kosovo (Elezovi} I). up. tur. Tietze 1:268. slo`enica bakqono{a m.Œ Prizren (^emeriki}). Vojv. ba`uq. œbob. œslatka pita od oraha (ili ba- dema) i {e}era (ili meda)Œ BiH. Zagara~ (]upi}i). Bezlaj 1:9 pretpostavqa posredstvo srvnem. facula œbuktiwaŒ (Skok 1:96).)Œ.. œvrsta piteŒ (Vuk 1818). bakqa (RHKKJ).samo jo{ u sln. Tietze 1:267. ba`ol s. bakqaja Ro`aje (Had`i}). -a{a œdrvo koje slu`i za bakquŒ ib. Na{ice (Sekere{ III). rus. baklawa. jezika rasprostraweno u druge evropske jezike. -a m. up. SDZb 19:509). mo`da bakqati. Za poreklo tur. leksikografi (RJA). predlo{ke. bakla œid. sevdiyan-baklava œvrsta baklave. baklava Prizren (^emeriki}). baklava œid. v.Œ. Simi}. u izrazu {e}erli ‹ œbaklava prelivena sirupom od {e}eraŒ NP (RSA). I nazivi za razne vrste baklave imaju tur. baklijati baklijati. bug.-h. Leva~ (R. [kalji} 116). up. bakqa{. prezime Baklava. Up. bacla. bug.Œ (Skok 1:96. predlo`ak (o~ekivalo bi se *pokla). kaymak baklava ([kalji} 254. re~i nije izvesno. bakqa1 bakqa f. up. sln. baklava. -am impf. yandar-baklava œvrsta baklave u obliku puwene rolneŒ. Krajwe poreklo tur.106 bakla2 — bakqa1 bakla2 bakla f. Vojv. œbakqono{a (v.Œ. (RSGV).Œ. baklava. bakllave. • Od vlat. bakqarac. facis œid. porekla (Skok 1:96. œve~erwa sve~anost uo~i Ivawdana na kojoj momci i devojke pale bakqeŒ Slav. (polu)slo`enice |ul-baklava œbaklava izrezana na |uloveŒ NP (Vuk). S. œsve~ana ve~erwa povorka u kojoj se nose bakqeŒ. |ulbaklava œid. ar. bakqa zap. œbakqaŒ (RSA). rum. bakqa (Simonovi}). sln. baklava. baclavaie. Eren 34. mak.

izvode}i drugi oblik metatezom iz prvog.. bakul(j)ica œkorpa pletena od pru}aŒ. Iz konteksta jedine potvrde nije jasno da li je bakqa lokalni sinonim za œdebela {ibaŒ ili alternativni materijal za oplitawe. ^ak. œbrbqati. • Verovatno varijanta od baktati (se). fakel. fakáa. sln. dijal. tako|e valka: A na glavu kalpak i ~elenke. mo`da naslowen na bukqati. u koje se {irila posredstvom gr~kog (srgr. ba~ki pl. Sln.stvara problem ako se usvoji etimologija koja taj fitonim izvodi preko *bek(v)a od rom. (Skok 1:96). bakqati se œmu~iti se s nekim ili ne~imŒ Kordun (gra|a ERSJ). bak œgu`va. rus. koje u sredini dole imadu ovelik trbu. RSA). U oba slu~aja mogu}a se ~ini veza sa bak3. • Nejasno. Za sufiks u bakqada up. zast.c. faclie. ukr. ° I deseta fakqa okovana.v. ~etiri mista. œre{etka spletena od vrbovog pru}a i postavqena na saonice za prevoz senaŒ (SGRS). odakle furl. fagla Vodice i sln. faklya. no weno -a.-h. mo`da i rus. *fagle. Re~ pokazuje f. œkome{ati se u stisci (o stoki)Œ Bo- sna (RSA). „debqi prut za oplitaweŒ: Tezgere su dvi ru~ice. ° [to junaka biju po ple}ima NP (Vuk 1818). meki sloj drveta ispod koreŒ. dijal. bug. odlu~iti na brzinuŒ Bukovica (RSA). dijal. faklion dem.c. bacati seŒ: Bakqati se u posteqi ib. fakl’a. Hapaksni oblik bukqa Sarajlija (RSA). RSA). ako je realan. devet ~elenaka.v. mo`da ukr{ten sa baculus œ{tapŒ. fakule. a u vrtlosine se zabiju vedri}i i opletu debelim {ibama ili bakqama Otok kod Vinkovaca (RSA). re~ te{ko je odvojiva od sinonima bekulja.) ili nema~kog (jo{ stvnem. beka). bekuljica œkorpa spletena od bekovih {ibqikaŒ La{ko. up. ma|.. œnekako obavqati posaoŒ @umberak katol. nvnem. bekva. fagla Notrawsko su od st. fale (Skok l. bakqa2. NP BiH (RJA). jo{ ma|. œbaktati seŒ: Kada tko mater od mnogo djece upita {ta radi. Skok 1:133–134 s. ona odgovori: ni{ta. tako|e baklati impf.i u drugim evropskim jezicima. . rum. Skok l. vrbova veza. poq. Fackel). beka. v. dijal. v. om~aŒ (EWU 70). vidi tu metaforu buktiwe. ° Iz we su mu do tri pera zlatna. izvrtane su na tri. up.. ° A pokraj wih valku pozla}enu NP (Vuk.). wachla. tamo). prevrtati se. u vijek se sa djecom bakqam Lika. Bezlaj 1:16 s. buktati. beka. œuraditi na brzinu.-h. up. zbakqati pf. ‹ se œvrteti se. *vinca (up. fakla. faccala. Iz ma|arskog s. it. lupetatiŒ: Ne slu{aj {to bakqa dite Dalm. ili ukr{tawe sa nekom doma}om re~ju sli~nog glasovnog lika i bliskog zna~ewa. srvnem. sl~. -am impf. st~e{. fakle. Nije jasno spada li ovamo hapaks fakqa œnekakav nakit na kalpakuŒ: Jedan kalpak. Up.-furl. predlo`ak na *b-. fachie. vackel ‰v. bahtati. bakqa2 bakqa f. koji se jasno vezuje za beka = s. budu}i da je i taj materijal slu`io u istu svrhu (v. vakqa œiverje od grabovine koje se pali umesto lu~aŒ Barawa (Vuk. faklià. bakuqa œbelika.bakqa2 — bakqati 107 neki nepotvr|en rom. bakqati bakqati. fiaccolata. goreŠ. dijal.

-h. naprava za pri~vr{}ivawe ~amacaŒ Vojv. Vlaji}-Popovi} 2002:226 pomi{qa na koren *bãx.. -im impf. up. bakam. fackeln œlelujati se. • Nejasno. Budu}i da se radi o mekom drvetu ~iji udar treba samo da onesvesti ribu.Œ (Kluge 967). za tvorbu up. lat. Ne~e a me bakne taà rabota Samokov (L. bak (areal i -ov dopu{taju hungarizam).: od bug. }eŒ Trn. XVI v. zast. U zna~ewu œbacakati seŒ i sl. 265. Nije jasno spada li ovamo s. bakt [umadija. koje se izvodi od Fackel œbuktiwaŒ kao metafora nemirnog. bakovit „nejednak po debqini. balegar. ako ja budem `iv Leva~. ispup~en. (id. bakne me 3. dijal. bakoliti bakoliti. œzadesiti. vacillare. razg. B. {egrt. baciqati.Œ (odakle. Sadnik/Aitzetmuller 118 ‡ 123b.Œ: Nema da te bakne. sna}i (o sre}i)Œ: Ti misli{ da ize{ moje imawe. „obilaziti oko ne~ega zaziru}iŒ: Bakoli oko wega kao |avo oko krsta CG (RSA). œuspeti. od lat. • Nedovoqno jasno. v. i baklijati. ballare. BE 34/4/1984:346). lelujavog plamena (Kluge 270). bakovina œspoqa{wi meki sloj drvetaŒ. bakovac œsprava za ubijawe ribaŒ: bakovac — stari ribari imali su kijak kojim su tukli ribu veliku po glavi. wackeln œklatiti se. Dr`i}. Milanovac (RSA). vaktmajstor. RSGV). (RJA). • Dekomponovano od o-bakoliti < *obâ-koliti (Loma 2000:603).c. oklevati.œudaratiŒ. dobitiŒ: A. ne}kati se. daqe ven. poredi furl. klimati se.108 bakmajstor — bakoliti Up. koje se obja{wava kao iterativ od srvnem. up. -nem pf. bukqati pored buktati. bug. Za vjeru bo`ju. bakqa1. Vlaji}-Popovi} 2002:233. vlat. istrorom. ako tièa su ti sk’ineti Breznica. œid. baligare. i~ ne si prai ustata — Nema da te baknu za veligdãn opãnci. Druk~ije Dimitrova-Todorova l. bakna œqubitiŒ preko *œdodirnuti. tamo i ma|. up. bacillare œid. mlatarati. da se smete (Mihajlovi}/Vukovi}). Tupi`nica (RSA). up. baknuti œzahvatiti. up. . Isto~nosrbijansko-zapadnobugarska izoleksa. bak3. postoje. baknuti baknuti. va~elati). s jedne strane. Najpre *baktnuti œposre}iti seŒ. teturati seŒ. mahati. a s druge strane nvnem. Skok l. je li ga gdje pe~u da i mi {to godi baknemo uza w? M. nije iskqu~ena veza sa bak3. sg. koji zaudara (o pi}u)Œ v. mo`da i nem. baht. pomilovatiŒ. (sva{ta) pri~atiŒ. Dimitrova-Todorova. bakmajstor œnarednik u vojsciŒ v. klecati.c. wacken œid. tako ih on i trafega ovdi u Rimu z galantinami siworami. me|utim. podrhtavati. imati sre- bakov bakov m. sa sli~nim semanti~kim razvojem. Up. œmotka za izvla~ewe mre`e. i mogu}nosti aloglotske etimologije. Dao mu je otac pe(t) tisu} dukata. bagola œpokretati tamo-amoŒ. ama ne}e da te bakne.. „buxa od lipovog drveta kojom ribari udaraju morune i je- setre da ih onesvesteŒ D.

œbakra~areva `enaŒ Crna Reka (Markovi} II). u izrazu kakvi bakra~i œkoje{ta (za izra`avawe odbijawa ili prezira)Œ (RSA). Vojv. • Nejasno. bakr~ Tibu`de (A.. koliti2). „kotao (obi~no bakarni) dole {iri. *bako~ pored bak nije potvr|eno. posuda za kuvawe mleka u poquŒ Krivi Vir (Raki}). -a~a m. bakra~e. bakra~ar œid. bakra~ (RHKKJ). -eta n. Simi} l. a gore u`iŒ (Vuk 1818. bako~iti se bako~iti se. up. popravqa ili prodaje bakra~eŒ (RSA). pridevi ba- .. RSA). „praviti se va`an. bakra~e -eta / -eta Vr{ac (RSGV). prezime Bakra~ (RSA). saletetiŒ CG. objekoliti Risan (Loma l. bakra~ Leskovac (Mitrovi}). za dekompoziciju bariti itd. bakra~ac Stuli} (RJA). ko~operiti seŒ id. Sva zna~ewa mogu se odista svesti na pona{awe neu{kopqenog mu`jaka ostavqenog za priplod. Skok 1:96–97 pomi{qa na izvedenicu od bak2 œbikŒ. SDZb 1:124). bakra~arnica œradionica ili prodavnica bakra~aŒ Svrqig. spopasti. bakra~ence / bakra~ence. bakol œtrti. obikolà BER 4:742 d. Up.c. odatle iterativ obakaqati. (RSGV). hako~ (ako~. Beli}. Mawe je verovatna veza sa ko~iti (tako Loma 2000:612: pre sa ekspresivnim ba. ali dodaje da je tvorba nejasna. (RSA).Œ.). odatle bakra~arka f. Simi}. nabijati konopquŒ. bakra~ar Leva~ (R.. bakra~ Leva~ (R. SDZb 19:509).nego od *obâkolâ~iti se). up. (RSGV).bako~iti se — bakra~ 109 Na istom terenu potvr|en je i nedekomponovani oblik obakoliti pf. œbakra~arski zanatŒ. ipak ko~iti se œpraviti se va`an. ali up. bakoxa bakoxa f.). Up. bakra~ Prizren (^emeriki}). obakaqam impf. œnavaliti na nekoga (sa nekim zahtevom i sl. jako~) pored hak. -eta Svrqig.. bako~im se impf. œonaj koji pravi. pseudojek. Bako~evi} ib. „opirati seŒ Dalm. Vojv.). obilazitiŒ (RSA). Ku~i (RSA). œposuda za mu`u. Skok 2:533 i v. œkretati se oko ne~ega.c. • Nejasno. bakra~e Crna Reka (Markovi} II). baketati. „onaj koji pravi uqe od olajaŒ Ba~ka (RSA). bakra~ bakra~. deminutivi bakra~i} (Vuk 1818. zaokupiti. bako{ Up. Pro{}ewe (Vuji~i}). ovamo mo`da i prezimena Bako~ Boka. RSA). -ara m. bako{ m. radna imenica bakra~ar. augmentativ bakra~ina f.. œid.Œ Svrqig. • Nedovoqno jasno. „zabavqati se sa `enamaŒ Matavuq. bakra~arluk m. mo`da ma|. „ra{qe na motoviluŒ Zabr|e kod Bijeqine (RSA). bakra~e Krivi Vir (Raki}). daqe varijantu sa gubqewem poluglasa u opkoliti i sa wegovim du`ewem u obikoliti (i bug. bakra~arstvo n. ko~operiti seŒ (Bjeleti} 2006:93).

.Œ NP (RSA). bogracs pored bagrats i sl. BiH (RSA). (RJA).v. „stremen. obja{wavaju}i semanti~ki razvoj time {to su bakra~lije velike i nalik na bakra~ (?). . bo¤ra~ pored bakra~ (ESUM 1:120. œuzengijaŒ Krivo{ije (Suboti}). Vojv. 1708. odatle povratnom pozajmicom (tip astal) bagra~ / bogra~. ngr.Œ Uskoci (Stani}). bakar upu}uje za -a~. ma|. bug. Skok 1:96 s. bakrewak. bakrewa~ m. œid. uz naknadno naslawawe na bakra~. koji li~i na bakarŒ (RSA).na bakra~. ukqu~uju}i i one iz NP (v. Za poluslo`enicu kazan-bakra~lija up. bakren~e. t. MNyTESz 1:323). bakren. ovamo mo`da i prezime Bakra~li} (RSA. Slav. [kalji} 116–117 tuma~i kao tur. u augmentativnom zna~ewu œvelika kao kazanŒ ([kalji} 404). bakar. v.. up. [kalji} 116). bakrenast / bakrenast adj. bagazija pored bogasija (Hadrovics 124–125. bakra~lija Vasojevi}i (Bori~i}). (EWU 116–117. gorenavedeni primer) svode na to zna~ewe.p. up. bakra~arski. bakra~lija bakra~lija f. re~i v. -a. bakra~ zap. terenu up. œkoji sadr`i bakra. leksikografi (RJA). (Mihajlovi}). bakrewara f.. i bakra~lija. EWU 67–68). za ozvu~ewe k > g na ma|. koji li~i na bakarŒ (Vuk 1818. bakar. ukr. Vojv. NP (RSA). -aka m. (RSGV). bakraxlija CG. r. doslovno œbakarna (uzengija)Œ v. œbakra~Œ ib. pu{ka. dijal. bakar. kazan-uzengija œid. bakrac-l›. u atributskoj slu`bi uz imenice m.Œ (?): Pak udari |oga bakra~lijom ib. prezime Bakra~lija (RSA). œbakra~Œ Dalm. -eno Kosovo (Elezovi} I). r. arum. œbakarni sud oblika kao }asa ili ma{trafaŒ Kosovo (Elezovi} I). bakrenica f. NP Vuk œid. mpakratsi. up. barca~e. bakrewa~a œid. kazan-uzengi. -a~a œbakra~Œ Vojv. kao bakrom Kotor (Vuk). bakra~.j. kazan-uzen|ija NP od tur. mogu}e je da se neke upotrebe re~i u RSA.Œ: n. tako|e bakara~. (RSA).. bakra~. œkotaoŒ Dalm. bakraü œid. poluslo`enica kazan-bakra~lija œvelika uzengijaŒ NP (RSA). Domanovi} (RSA). œsvaki predmet izra|en od bakraŒ ib.Œ. okovana r|avim srebrom. — Od XVII v. • Izvedenica od osnove turcizma bakar sufiksom -en prema doma}em sinonimu m(j)eden. Za etimon tur. (RSGV). kajk. 221). bakren bakren / bakren. bakrxinski Sarajevo. œnov~i} od bakraŒ (RSA).110 bakra~lija — bakren kra~arev/-ov. œbakarniŒ: bal~ak ‹ NP. bakra~ija Dubr. alb. -eta n. (RSGV). med2. i uzengija. • Verovatno od bakarlija œid. RJA). RSA).. œbakaran. -ena.v. obi~no u atributskoj slu`bi uz imenice `. -a~a m. bakraü. Balkanski turcizam.Œ (Skok 1:96 s. Pro{}ewe (Vuji~i}). œbakrenaŒ NP Otok. Iz srpsko-hrvatskog sln. • Od tur. U dana{woj kowi~koj terminologiji bakra~lija zna~i œmamuzaŒ. œbakreni kotaoŒ Uskoci (Stani}). uzengijaŒ (Vuk 1818). bakra~lije pl. -o adj.

baksuzan Leskovac (Mitrovi}) Ó baksuznik m. onaj koji se svemu i bez razloga odupireŒ Pirot (Zlatkovi} III). neda}aŒ Du~alovi}i.). sg. œkad bi video. baksim. baksuzirati. œid. baksuz Leva~ (R. baksuzlâk Leskovac (Mitrovi}). pridev mïdïnâ. baksus CG. -zna. CG.. -to œ}udqivog pona{awa. Simi} l. -zno œnesre}an. upravoŒ. œkoji donosi nesre}u. Vojv. neda}aŒ. baksem œid.c. zlosre}anŒ (RSA). baksu{~ina / baksu{~ina. baksuzina Leva~ (R. i kao adv. Vojv. -ta. baksuzast œnesre}an. adj. baksuz baksuz m.. baksuzi~ina ib. -uziram (im)pf. (RSA). (\ukanovi} II). baksum M. sklon prkosuŒ Pirot (Zlatkovi} III). baksuzluk m.Œ ib. „tobo`.). Skok 1:97. da je da vidi{Œ (S. œ~ovek zle sre}e. prosto. koji re~ ima samo iz Reqkovi}a i izri~ito ka`e da nije imao potvrde iz dana{weg narodnog govora. baksu`wak m. up. kobajagi pored bajagi. ib. Simi} l. baksu{tina Crna Reka (Markovi} II). Svrqig. nesre}uŒ Du~alovi}i. œnesre}an. Simi}. baksuzqiv Timok (RSA).Œ Piva. Bjelopavli}i. RSA 1:262 daje kao etimon tur. augmentativi baksuzina f. baksuzes. bakcuz Petlova~a (gra|a ERSJ).. Mo`da od tur. CG. Simi} l. œpostati baksuzŒ BiH. baksu`qiv Crna Reka (Markovi} I). baksuznik œ~ovek koji nema sre}eŒ Leskovac (Mitrovi}).Œ Draga~evo • Nedovoqno jasno. baksin œneka vidi!Œ (sic!). œbaksuzna `enaŒ NP. Du~alovi}i (RSA). baksusan. nesre}a. kobanŒ CG (RSA). pridevi baksuzan. (RSGV). baksuski. œ~initi da se ne{to pokvari. polazi od ar. œnesre}a. A. bahsuz m. obaksuziti pf.c. baksum (RSA). Oblik kobaksem hibridna slo`enica sa kao. koji donosi nesre}uŒ (RSA). denominali baksuziti impf. donositi neuspeh. œbaksuzanŒ Zlakusa. baksuzli indecl. zlosre}an (obi~no za poja~avawe uz re~ baksuz)Œ (RSA). œ~ovek koji nekome donosi nesre}uŒ CG (RSA). bahsuh~e n. baksuz(in) œsvojeglav ~ovek. baksuznica f. pada u o~i da je i tamo i ovde refleks œjataŒ u sufiksu dosledno ekavski u svim govorima (kod medenica i u korenu). tako|e bahtsuz m. baksu{tina / baksu{tina (RSA). -sno adj. (Had`i}). baksem baksem adv. \in|i}. (RSGV). Reqkovi} (RJA). baksuzetina Du~alovi}i. osujeti. baksuz œid. œunesre}iti (nekoga. tako|e kobaksem œid. baksu`waka = baksu`wa~a f. bahsuz indecl. Vojv. (]upi}). bahsu- . bajagiŒ U`ice (RSA). L. nesre}uŒ (RSA). (RSGV). baksuzluk Leva~ (R. pej. ib. SDZb 19:509). AFF 11/1974:116–117).baksem — baksuz 111 Ovo novoobrazovawe potisnulo je stsrp. ib. opt. baksuz Leskovac (Mitrovi}). bakas›n 2. baksuzan Leva~ (R.).Œ Vaqevo (usmeno A. mahsen œ~isto. Ni{.c. -sna. NP BiH (RSA). ~ovek koji nekome donosi nesre}u. — Od XVIII v.). Kru{evac. œdonositi (predvi|ati) neuspeh. indecl. œosobina nekoga da sebi ili drugome donosi nesre}uŒ (RSA). Ro`aje. ne{to)Œ.

alb. „ilova~a za lonceŒ Banija (RSA). na kojoj ujesen su{e plodove ili lanŒ. Balkanski turcizam. crv u hraniŒ I` (Vinja l.. bahtati bakula1 bakula f. bakula œ`ohar. bakurela bakurela f. œ`oharŒ ji. pl. bakula2 bakula f. -zna. bahts›zl›k (Skok 1:92 s. up. SDZb 1:75). baga2. ovamo mo`da i bakure f. basazan. crv (u vo}u. œ`ohar. bahts›z œid. v.> -ks. bakul œtvrdoglavo mi{qewe koje nema {anse biti izmewenoŒ Selca (Vukovi})..v. telo joj je kao deo stonogeŒ Molat (Skok 1:91). œ~ovek niskog rastaŒ Dubr. up. up. Tur. s. up. baksãzin Ihtiman (BD 3:37). baktati v. up. Vinja l. ve}i rastom i nezgrapnih pokreta. baht.v. œvrsta insekta. . bakul œGryllus domesticusŒ Istra (Nemani} I 388). Boka (Lipovac-Radulovi} I). `ivi na vla`nim mestima. œbuba. baksez (Boretzky 1976:21). dijal.).c. [kalji} 117). neotesankoŒ Kordun (gra|a ERSJ). u izrazu bakule u glovu œbube u glaviŒ Vis (Roki).. crevna glistaŒ. S obzirom na to da se radi o sirovini za lonce koji se peku. crv u hraniŒ. mo`da i baklemina œnespretan ~ovek. baksuzlak. bakurelo m. jemat bakule u glavi œimati ~udne idejeŒ Selca (Vukovi}). bakuk).c. Boka (Musi}). bek œotvoreno ogwi{te. sve CG (RSA). œ`ena niskog rastaŒ. fiks-idejaŒ. œmu{iceŒ [ibenik.(Skok l. baco œlarva.). -zna. buba {vabaŒ. bacâiz Me|urovo (A. s.112 baktati — bakurela zluk m.v. bug. it. od bakula1 izvedeno it.c.c. bakurelica dem. basu`wak m. mak. • Nejasno.-csl. œneobi~no mi{qewe. Up.Œ (Skok l. pl. basa`wak m.). Beli}. œbabura sli~na pauku. -zno adj. Mo`da *œbubicaŒ. gore bakivara. basuznica f. bacolo œid. bâkâ œkre~Œ. • Od tur. (Bojani}/Trivunac). baksuz. i fig.c.Œ. buba{vabaŒ. • Od ven. deminutivnim sufiksom -ella sa disimilacijom l — l > r — l. • Nejasno. basuzan... Trogir (Vinja 1:34). re~ je posvedo~ena u tr{}anskom govoru (Skok l. bagulina. re~ je izvedenica pomo}u sufiksa -s›z od baht œsre}aŒ (Skok l.c.nastala je ispadawem t u grupi od tri suglasnika: -hts> -hs. Ven. dijal. fig. becâz adj. -zno adj. bakuo / bakul m. œodvratan.. Pryllodromia GermanicaŒ sz. indecl. Konsonantna grupa -ks. bra{nu). rusa. mo`da stsrp. ([kalji}). œbuba.). vatra koja se pali izvan ku}e. baht. sln. baksuzŒ Leskovac (Mitrovi}).

Tietze 1:264. dijal. pers. baküish.bak~ov — bala1 113 bak~ov bak~ov. tako|e ba{i{ BiH (RSA). „sluz. bah~i{. ~e{. sl~. balota „id. bale{a pej. (Stani}). porekla (up. -ova m. moglo bi se pomisliti da je tamo nastala pod jsl. rum. (zast. bak{i{ œnapojnicaŒ Kosovo (Elezovi} I). œvrsta pticeŒ: To su visoki onako ko rode. -ova œid.. Stachowski 1998:33) ukazuju da se ona najpre odigrala u turskoj jezi~koj sredini. bak{i{ Prizren (^emeriki}). balac. zavr{nog dugog o v. Selca (Vukovi}). bak~i{. bak{i{ Leva~ (R. mak. denominali bak{iti (im)pf.) baksis œid. balca m. Bosna. napojnicaŒ (RSA). balowa œslinavko. „slina. sluzŒ. bak{i{ bak{i{ m. pena na ustimaŒ Zagara~ (]upi}i). naj~e{}e vo}e i orasiŒ Ribnik kod Kqu~a (gra|a ERSJ). Za razvoj glasa -v iza ma|. Slav. balica dem. (RSGV). poklon. œdar. Vojv. bacôiô. arum. bak{ionica f. Simi}. sln. engl. Perca fluviatilisŒ Sisak.. rus. baksheesh. bal~a Aleksinac. ngr. bak{i{. bak{i{. bak{i{. bak{i{ œnapojnica. bakszysz. prvi dar mladeŒ Leskovac (Mitrovi}). baletina augm. mpactsisi (LKNE). œsperma. bak{i{.. re~i v. up. poq. ali tur. Skok 1:97.Œ Prizren (Jusuf). bal œplesŒ v. œ~ast grebenaqama za wihove usluge. kijavica. zaslugeŒ ib. Hadrovics 48 i up. mpaxisi. bakchich.Œ: Najvi{e galeb jede ‰ribuŠ. • Od tur. a{ov. fr. Bakschisch. ma|. vo koji mnogo baliŒ. (v. Balkanski turcizam. Podravina (Sekere{ V). nezrela osobaŒ Slav. ostali oblici pretpostavqaju varijantu sa -ks-. reg. bak{i{. potvrde iz XVIII v. bale pl. „slinaŒ Buwevci. „grge~. alb. bah~iôe f. (RSGV).. œono {to se daje preko utvr|ene cene. œda(va)ti bak{i{Œ Vojv. nagrada za usluge. uticajem. Turska re~ je posredno pre{la i u druge evropske jezike. baqe{ zool. Jedino se oblik ba{i{ izvodi iz savremenog tur. bala1 bala f. (RSGV). bak{i{. Bitoq (DS 495) pored bahsis. œslinavko.Œ. bashish. sakagijaŒ Vojv. SDZb 19:509). œbak{i{Œ Bosna. bak{i} Vojv. „sluz. koja je odista potvr|ena u tur. NP Vuk. ardov. balati2. kwi`.. bak{ov. up. bal~o Zlakusa. Za poreklo tur. bug. [kalji} 117). sl~. hipokoristici bala / balo CG. Slav. œmitoŒ (RSA). nem.. i dijal. „nosŒ NZag. baqura f. ukr. œdati bak{i{. Nycticorax nycticoraxŒ (Mihajlovi}/Vukovi} 10). obak{i~iti pf. bak{ovi ovi. i œpena na ustimaŒ NP BiH (RSA). Stachowski 1998:33–34. kowska bolest sakagijaŒ (RSA). bala} œnezrela osobaŒ. baqega „sli- . bakshish. ~apqa Vojv. œslineŒ (Vuk 1818). Uskoci. oblika sa -hs-. • Od ma|. baksis. bak~i{ (HSSJ). (RSGV). gem. BiH. obdariti (nekoga ne~im)Œ NP (RSA). bale Banija. bakcso œno}na ~apqa. govorima Prizrena i Bitoqa. Podravina (Sekere{ V).

balavac. bali~ina augm. balavac m. napomiwe da œiznena|uje {to je posu|enica iz rumunjskoga postala samo u hrv. • Verovatno u vezi sa rum. reg. Banija. „~ovek koji je uvek balavŒ Du~alovi}i. Banat. kuglaŒ (Skok 1:97). balavadija. Skok l. balav~ad f. Dubr. (RSA). ji. baliti „wu{kati. pogrdni nazivi za slinave. balavu{a f. bolest pijavica. balavwak zool. haliti) > obaliti. RSA). intr. bolest papaka kod govedaŒ Poqica. -ana m. Limax agrestisŒ. teretŒ ji. „dete. Limax agrestisŒ. „ispu{tati te~nost na vatri (za drvo)Œ (RSA). up. -a. balavka f. odakle bi dekompozicijom nastalo baliti a odatle kao postverbal bala. op}enita ne samo na istoku nego i na zapadu. bala œsve`awŒ Brusje (Vinja 1:34).114 bala2 naŒ Zorunovac. nezrele osobe. jezi~kih sredstava predla`e Loma 2000:605. a ne nalazi se u bugarskomŒ. (RSGV). Vojv. bala}2. za drugi ~lan up. œlopta. baliwati impf. „slingura. balavurda. zabalusati pf. „dewak. bala2 bala f. odakle srlat. velika i gruba vre}aŒ Dubr. Alternativno obja{wewe iz slov. -o œslinavŒ.. fig. coll. zool. i Gamulescu 1983:41–42). „pu` gola}. augm. Up. slineŒ (Miklosich 6. blitve)Œ Ó bali~ica. (Bojani}/Trivunac). bal’etat „balitiŒ Gora`devac (Bukumiri} II). i it. „te`ina krivice. „beli grge~Œ Zemun. deri{teŒ Lika Ó balen~ad f. no nije iskqu~eno da se radi od denominalu od *balo-us œslinavih brkovaŒ. Gasterosteus aculeatusŒ Vuk. (Bojani}/Trivunac). sve`awŒ CG (Vuk. balavost f. „bodqikavi grge~. pridev balav. Skok 1:124. pej. „vezan snopi} (kupusa. Boka (Lipovac-Radulovi} I). balavetluk „nedozrelostŒ. coll. znojiti seŒ Uskoci (Stani}). Rum. pej. bava œslinaŒ (Skok l. „pu{tati bale. balati3. U glagolu (za-)balusati -us. i „sipati (o ki{i)Œ Zlakusa (RSA). drm-us-ati < drmati). peniti (o sapunu)Œ Dubr. œpo~eti pu{tati slinuŒ Kragujevac. Acerina SchraetzerŒ ^azma. balav{a m. plakati.c. zool. Blennius sanguinolentusŒ Split. balu{at Vasojevi}i (Stijovi}).). œromiwatiŒ Zlatibor (Milovanovi}). i „dugotrajna ki{aŒ Zlakusa. polaze}i od *obâxaliti (se) œuprqatiŒ (v.-srp. Boka (Lipovac-Radulovi} I). Bosna.. jadikovatiŒ. balu{ati „penu{ati (o vodotoku)Œ Nevesiwski (RSA). balavko m. (Bojani}/Trivunac).c. balavica. baliti impf. Oblik iz Zorunovca mo`da ukr{ten sa balega. „karavan sa trgova~kom robomŒ NP (RSA). odatle balava f. balav~ina f.Œ. balica dem. œkvasiti pquva~komŒ (RSA). œid. Bjeleu{a...se mo`e shvatiti kao ekspresivni sufiks (up. balen~e n. Acerina cernuaŒ Srbija. zool... (RSA). denominali za-/iz-/o-balaviti (RSA). pej. balit „slinom kvasiti ne{to. za-/iz-/o-/u-baliti pf. balaban1. tako|e „sakagija. „beli grge~.. balasuran. besmisleno brbqati. tr. re~ tuma~i se kao mno`ina od *ba < rom. denominal ba- . „obi~ni gregorac.. œpena. balav~e n. „kowska bolest sakagija. œpoqski pu` gola}. bale pl. reg. Lika. bolest vina i mlekaŒ. *baba. abstr. œid.

œbo}ati seŒ Molat (Skok 1:98). Denominal balirati. tako|e baloban „krupan petaoŒ NP BiH. balaban œptica bukavac. baliti œob-/za-motavati. modelu. 2 ukazuje na mogu}nost slovenskog porekla.cc. up. vaqati). pelivan. izvor. pakovaweŒ. re~. sa varijantom balambat. vodeni bikŒ. veliki komad ne~egaŒ Leskovac (Mitrovi}). balaban „ne{to velikoŒ. krakat ~ovek. P. (RSGV). zast. porekla ([kalji} 117–118). baraban. — Od XVI v. kuglaŒ up. „neznalica. It.Œ Kosovo (Elezovi} I). rum. balla œsve`awŒ (Skok 1:97–98. balaban „nesrazmerno visok. krupan mu`jak kod nekih pticaŒ Zaglavak (RSA). upu}uje na isti it. • Verovatno od it. krupno. balaban~iti impf. up. zool. upakivatiŒ. „krupan i sna`an ~ovek. SOE 2003:58–60). (RSGV) iz nema~kog ili po nem. ukr. koje se tuma~i dekompozicijom od obaliti < *ob-valiti (Vaillant 4:192. prezime Balaban (RSA). Vinja l. up. a u zna~ewu œmarama za glavuŒ moglo bi spadati ovamo. naro~ito oblik i zna~ewe œveliki kamenŒ iz Zaglavka). etimon balaban œptica bukavac.. najkrupniji ovan u staduŒ Vrawe (Zlatanovi}). -ana œveliki kamen. balaban „vrsta sokolaŒ. pers. vodeni bik. razvijen mu{karacŒ (Ja{ar-Nasteva 53). ÅSTÀ 2:49–51. bala (RJA). sna`an. Alb. tur. nap. • Od tur. i daqe upu}uje na balvan (up.). Du{anov zakonik (Dani~i}). bale sena i sl. balaban (Fasmer 1:111. gomila prqavog rubqaŒ Banat i v. Vojv. Skok 1:98 ne navodi tur. up. Po RSA 1:265 ovamo i balaban / blaban „~unak za tkaweŒ NZag. Skok 1:98 stavqa ovamo i nabalati se œnajesti seŒ CG (Vuk). balaban1 balaban m. RSA). balota. bala œnevestinska spremaŒ. balaban œkrupan. golemŒ. O. buliti se. balle od starofrana~kog bala œloptaŒ (Skok. ornitonim je u{ao i u isto~noslovenske jezike: rus. kijavicaŒ (Vuk 1818. ugojeno lice. „imati kijavicuŒ ib. zabal œomot. Za poreklo tur. debeo. balaban~ina f. augm. glup ~ovekŒ Bjelopavli}i (]upi}). ali malo ubedqivo. porede}i ~e{. druk~ije.c. Vinja l. i sa -o-: bola œdewakŒ NP Kor~ula (RSA). Botaurus stellarisŒ.balaban1 — balaban2 115 lati impf. Loma 2000:605. razbalati œrazmotati (o robi)Œ: kto se ñbrïte silñmâ rastovarivâ ili razbalavâ XIV v.. balle za koje Skok l.). `ivin~e. Balkanski turcizam. u zna~ewu œ~eloŒ doma}a je re~. bug. balaban2 balaban m. baliram „praviti sve`weve.Œ Vojv. „bukavac. ib. œsve`aw robeŒ. ptica i sl. Karpenko.. obal. „ovan sa dva velika roga i dva paro{kaŒ CG (RSA). buluban. tako|e ba- . „nazeb. pogrdan naziv za petla: I{ kokote balabane NP (Vuk). mak. balaban v. krupan kukuruzni klip. Za zna~ewe œlopta. ve} samo pers. buqa œzave`qaj. „krupan petaoŒ CG. stsrp.c. Tietze 1:269. sln. jastreb koko{ar. balaban „vrsta petla. re~ izvodi se preko fr. Up.

v. Druk~ije. up. -balamutiti. • Mo`da od psl. nadi}i seŒ Uskoci (Stani}). prezime Balabu{i} (RSA). • Nejasno. bolba{ok. zadebqawe. bucati. „meso i ko`a izme|u slabina i rebaraŒ Srbi- ja. balabaw.). cveta ili izdankaŒ (Karpenko l. Za obrazovawe up. tamo balavac „sakagijaŒ. @ilavo meso bilo bi ozna~eno kao œ~vornovato. rus. babu{ka1). up. Semantika ovog ekspresivnog obrazovawa potkrepquje izvornu vezu izme|u baciti. O. balabu{ok.od bu~iti. ukr. (iz-)bo~iti (se).)Œ. slabo meso. re~i v.)Œ U`ice. SOE 2003:59. ukr. s jedne strane.: od tur. oblike kao rus. -awa „id. Za ukr. baciti sa ekspresivnim bala.L.. œkrkati. naziv iste bolesti Rotzkrankheit od Rotz „slineŒ. izba~iti se „isturiti se. bul’ba{ka. balabu{a. balabuha. dijal.Œ (Vuk 1818. mek. up. okce.(Bjeleti} 2006:98–99). izbo~iti neki deo telaŒ (RSA). -im se pf.116 -balaba~iti — balabu{ina labaw m. vrsta hlep~i}aŒ. obi~no sa slabina. • Izvedenica ekspresivnim prefiksom bala. Up. poles. bolesna osobaŒ Uskoci (Stani}).Œ Vr{ac (RSGV). dijal. -balaba~iti izbalaba~it se. balabu~iti. balabu{ka. Up. P.Œ. Karpenko. Za obrazovawe up. (na)jesti se izobiqaŒ Vasojevi}i (Bori~i}). RSA). bana bak „gledaj meŒ. balabu{ina. balabuh. bala- . balabo{ki. CG. balabu~im impf. „sakagija. grudvica. Ni formalna ni semanti~ka rekonstrukcija nisu izvesne. balabu{ina balabu{ina f. balabuh œgrumen. babu{inast adj. balabu{ka œpupoqakŒ. œisturiti se tako kako se ne pristojiŒ Kosovo (Elezovi} I). Mo`da preobli~eno od balgam prema drugom turcizmu balaban1. rasturati (i sl. *balabux. dijal. bulba{ka œpupoqak. baáabuszek. uz dodatno naslawawe na doma}u re~ bala1. i baraba{. neujedna~ene struktureŒ. plod krompira sa semewem koji izrasta na stablu posle cvetawaŒ (SRNG). ba~iti i bok. i kao LI.œ~vor(uga). up. balabu~iti balabu~it. œkoji na telu ima ~voruge. zametak lista. i neubedqivo. tako|e bez -la-: babu{ina „id. • Verovatno od ba~iti. balabe{ka œzadebqawe na pastirskom {tapu. a s druge strane zna~ewe raznih vrsta hleba i peciva: poq. labu{ina: [to }e mi ovo kad je sama labu{ina — veli doma}ica mu`u kad donese mr{avo i `ilavo meso (RSA).. sa p-: pabu{ina Srem (Vuk). lambu{ina Vaqevo (usmeno A. Elezovi} I 220 s. kao i nem.c. bez ba-: labu{a œbalabu{ina (v. izbaciti „isturiti. za prost glagol je u CG posvedo~eno i œhalapqivo jestiŒ. zarazna kowska bolestŒ (RSA). izra{taj i sl. babu{ina œmlitavo. ukr. Pored osnovnog zna~ewa œkidati. mlitav stomak. izra{tajeŒ. baáabuch. -balaba~iti. daqe.

moglo se uprostiti u la(m)bu{-ina.v. svodi na onomatopeju *bãlbati œnejasno govoritiŒ. • Nejasan hapaks. kakvu pretpostavqa i Karpenko. bambu{i} dem. (RSA).Œ Ba~ka. coll.. mehure na vodi (up. belâbehi) œutroba. pogrd.polaze i Sadnik/Aitzettmuller 124 ‡ 125.v. ‹ se œle}i. `goqavŒ Du~alovi}i (RSA). ve} i s obzirom na s. balavander m. balavacŒ (RSA). balavanderija f. ali v. ~ak. kola~e. OS 9). „vrsta sabqeŒ: Iza kuka pole}e mu ruka. œid.kao reduplikovane osnove glagola buhati. „id. i izbambasiti pf. korena *b(h)el. . bambuh m. Ili mo`da u nekoj vezi sa pala. kod `ivotiwa.balavadija — balavac 117 bu{ka.œnaduti seŒ. ako je primaran. Sli~no Karpenko l. • Svakako u vezi sa bala1. œ`eludac u gove~etaŒ. bobuk). mo`e se shvatiti kao kolektiv *balavad f. Up. balavender m. *bãlbuxa / *bãlbaxa.ozna~ava „ne{to okruglo. Pojedini oblici ukazuju na mogu}e ukr{tawe sa balavurda. palo{ (?). izvode}i je od ie.v. coll. zatim za klobuke. izra{taje. œdremovac.obja{wavala daqom ekspresivizacijom re~i putem umetawa novog ekspresivnog preverba.œnadimati seŒ. -ski adv. Od analize *bala-bux. balavardija œid. i ukr. koja ukazuju na izvornu semantiku narastawa.v. belâbuhi (belâbahi.Œ Banat (RSA). iznutriceŒ pored melâbuhi. œtrbowa. mo`da ekspresivna tvorevinaŒ. {to omogu}ava analizu *ba-bux. pro{iren sufiksom -ija. Srbadija s.-h. kr`qav. zajedno sa gorenavedenim nazivima za ~voruge. balabuh: œne sasvim jasno. coll. Druk~ija analiza u ÅSSÀ 3:116–117 s.v. dok bi se varijanta *ba-la-bux. a -uxa (-axa) tuma~e kao sufiksi. ispru`iti seŒ ib. gde se ukr. balabka. balavanderski adj. *blabu{ina > balabu{ina (sa naslawawem na ekspresivno bala-). balavor = blavor (sabqa sa ornamentom zmaja?). *trâ-buxã > trbuh. izdvaja osnovu *bolb.u rus. Up. (RSGV). ni`e) nije ubedqiva. (RSA). Pri ovakvoj analizi.. *bolna 1): *boln-bux. materijal. mr{avo mesoŒ itd.> *blambuh. Up. i babu{ka2. (SP 1:307–308 s. Sli~no ÅSBM 1:286 s. trbu{ato ~eqadeŒ. = balav~ad. detaqi nejasni. tanko. up. U obliku pabu{ina mo`e se izdvojiti prefiksalno pa-. „neozbiqni mladi qudi. bu{a1. balabuha: *bal(a). Srbin. nadimawa. bolonâ / bolonâ œsloj mesa neposredno ispod ko`e. Bez re{ewa ESUM 1:122 s.. dijal. (RSGV).c. Izbambasio trbu{inu kao akov~e Leva~. Vojv. *boln. Ovamo mo`da i bu{inav adj. de~urlijaŒ [a- bac (RSA). moglo bi se pomi{qati i na psl. balavunderija f. psl. za taj morfolo{ki postupak up. Bjeleti} 2006:383–384. (Nemani}. bot. ° A u ruci balavara kriva NP (RSA). œisturiti (obi~no trbuh)Œ Temni}. obloŒ. Vojv. (RSGV). „slinavko.Œ. Leucojum aestivumŒ (RSA). pretpostavqaju}i da komponenta bala./ *bãlb-. balavandra m. up./f. balavadija balavadija f.œne{to okrugloŒ ili onomatopeja + *bux. ali wegova daqa formalna analiza (v. up. balavac balavac m. Oblik bez -n-. „de~urlijaŒ Vojv. „mr{av. balavara balavara f. balavanda f. belâbuhi.

balorda m. ZbMSFL 29/2/1986:165). balaura m. (gra|a RSA). „br~kati rukomŒ Timok (RSA. œid.118 balavurda — -balamutiti • Nejasno. balavurdija coll.. f. balalikam œid. zaslepqivatiŒ Ozaq. „balavac. balalikam impf. balakaØâ œbrbqati. koje BER 1:28 tuma~i kao onomatopeju u vezi sa rus. œs osobinom da pretura. simpleks samo kajk. sa ekspresivnim prefiksom *bala-. balamutiti impf. • Nejasno. „balava ovcaŒ Pocerina. „balavu{aŒ ib.Œ ib. balalika 3. olo{Œ Pirot (@ivkovi}). Up. snowflake dosl. balavurda m. balavac. pored alaburda1. „balavac. balavurda balavurda f. coll. up. danski hvid blomme dosl.. „balava osobaŒ Osijek. balavor m. -balamutiti zbalamutit pf. up. Stoga se sme pomi{qati da je ovde bal. balakam œbr~kati po vodiŒ. bala}2 kao nazive za vrstu pasuqa. œbela qubi~icaŒ. slinavkoŒ Vojv.kao da su se ukrstili sa blavor (i sl. œsne`na pahuqaŒ. niveole dosl. „mr{ava ovcaŒ Tamnava.Œ ib. Zagara~ (]upi}i). œbeli cvetŒ. lupetatiŒ. dremovac). baleka. campanella. Vlaji}-Popo- vi}. balavora f./f. -furdija i sl. od korena koji je u liknuti œudaritiŒ. zabalamutiti pf. {p. „obmawivati. Verovatno u vezi sa bala1. „balavac. „balava osobaŒ zap. „brbqaju}i pri- . prebalalika pf. leukoion dosl. balavurdija Zagara~ (]upi}i).Œ. slabo stvoreweŒ ib.). de~urlijaŒ Banat. ukr. prezime Balorda./f. „balavac.). 3. preturati tra`e}i ne{toŒ Pirot. (Stanojevi}). nezrela odrasla osobaŒ Vr{ac (RSGV).?). ~e{. br~ka i sl. slinavkoŒ Temni}. „otaqati posaoŒ Zagara~ (J. balavardija pored balavadija i alavurda. oblici bez -d. fr. coll. sniezyca. ali sa drugom semantikom. slinavkoŒ. poq. sg. „preturiti (nekome) sve da bi se na{lo ne{to dragoceno i prigrabiloŒ ib. balakaØi œid. up. „brzopleta osoba.< *bel. sazvu~no *alalikati.. Up. œbr~kati po vodi (~orbastom jelu). Mo`da. „neozbiqni mladi qu- di. engl.Œ (RSA). Zomerklokje itd. neozbiqan ~ovekŒ Leskovac (Mitrovi}). -vurdija. hol. „blesavkoŒ Leva~ (RSA). balavurdija „lo{ svet. Biqka je nalik na visibabu i ~esto deli ime sa wom (v. „nemo}no. na istom terenu.. fig. • Nedovoqno jasno. tako|e balafurda Zagara~ (]upi}i). balalikav adj. œsne`nicaŒ. balalikati balalikati. ali obrazovawe nije jasno../f. campanilla. CG (RSA). (Zlatkovi} III). Srbija.œbeoŒ. balavurda f. re|e po wegovom zvonastom obliku (it. me|utim i bug. U evropskim jezicima naj~e{}e se ozna~ava po beloj boji svoga cveta: gr. „detiwasta. sg. inf. bledule itd. „yepna maramicaŒ.. i bez -d-: balavura m. akc. balavrka m. slinavkoŒ Herc. Ne vidi se semanti~ka veza sa bala1.

balamucicâ œmutiti vodu. „seqak na no}noj stra`iŒ Dubica na Uni (RSA). v. Te`ak. Vlaji}-Popovi} l. (Te`ak). *balamotiti. œnemiran ~ovek. bezuman. glagol obi~no se tuma~i kao slo`enica sa drugim delom *motiti > mutiti. smutqivacŒ. • Nejasno.c.c. {aqivacŒ (Miklosich. Up. materijala.). ~initi nejasnimŒ. Berneker 1:40). smetati u posluŒ. Sáawski 1:26). unositi razdorŒ. (zast. balamutiti œobmawivatiŒ. ÅSSÀ 1:145–147. galamut’it’ = balamutit’ itd. balamum m. bakmajstor s. dijal. dijal. stukr.). smu{en.. balamum m. „ni{ta ~ovekŒ Zagara~.balantija 119 kriti istinu. rus. up. ukr. dovoditi u zabunuŒ. balamuta „cirkusarija. balamumimi œmutiti. Korsch. • Od psl. œvaralicaŒ. najskorije Bjeleti} 2006:301–302). i Bjeleti} l.. „brbqatiŒ Mahi}no (S. up. up. baáamuci}. vigilantia œbdeweŒ. dijal.c. balamutit’ œunositi smutwu. ~e{. i Borys 1989:16. {iqbot < Schildwacht. Petr. poq. neredŒ. i baáamat) œ`enskar. balamuta f. Vlaji}-Popovi} l.v. up.). uznemiravati. balamuta m. i balancirati œbesposlen tumaratiŒ Lika (RSA) s. „no}na stra`a koju vr{e seqaci naizmenice bes- platnoŒ. glupanŒ Bjelopavli}i (J. bokter < Wachter. fallere œobmawivatiŒ. izvode}i je iz mong. zavodnik.œgovoritiŒ (SP 1:185. dovoditi u zabluduŒ. balamumimâ œmutiti (bistru vodu). Wache halten œdr`ati stra`uŒ. neozbiqan ~ovek.up. balantija balantija f. smutqivacŒ. sl~.. koja polazi ne od glagola. bajati).c. up. Psl. korena *bha. fhloj œla`anŒ (J. œlagatiŒ. dijal. blr. obmanutiŒ ib. Vlaji}-Popovi} l. Ovoj idioglotskoj konkuri{e aloglotska etimologija. kao onomatopeja (Fasmer 1:113. balamumimi œid. balamut’a m. na koje ukazuje ve} Machek 43.-h. œsmutqivac. u vezi sa lat. za b. balamutina œonaj koji je glup. vetropir. balamutina „bezvezwak koji sva{ta pri~a. HDZb 5:181). dok se inicijalna komponenta bala. od ie. Te`ak l.v. / f. {to u svetlu wenog prisustva na slovenskom jugu izgleda mawe verovatno. vaktmajstor < Wachtmeister. SP 1:185 bez s. *balamotã / *balamota. baáamaci} œmutiti. . sl~. {iqbok. nadrilekarŒ. -a{a m. jo{ palamuditi i varijante kalamutiti. ÅSBM 1:288. gr. balamut œsamovoqan. ve} od imenice. {iriti glasineŒ. Ili mo`da od lat. neodgovoranŒ: Onu balamutinu nijesu {}eli primiti ni u vojni stan — Kakva li se sve balamutina skupila na sijelo. koje{tarijaŒ Pribi} (S. balantija{. ÅSSÀ 1:146–147). drzak. vra~. bigla. œsmutwa. Up. „blebetaloŒ Grahovo (J. Mo`da od nem. sakrili presveti Piva (Gagovi}). baáamut m. na koji su prvi ukazali J.razli~ito obja{wava: kao ekspresivni prefiks (J. Knobloch. balanca. pod pretpostavkom da je re~ u zapadnoslovenske jezike u{la iz isto~noslovenskih i da je u poqskom preoblikovana prema maci} < *motiti. V. balamotati impf.c.

Œ (Skok l. (Bojani}/Trivunac). Boka (Musi}). i buncati. balansovati œid. (RSA). tumarati besposlenŒ balancirati Lika. izvor je RJA sa primerom balanti} ~ipkarski. ali se po~etno b. balam impf. Starija pozajmqenica (iz dalmatoromanskog?) je bolan~a. balanzirati Banija (RSA) mo`da ukr{teno od balanzat œbuncatiŒ Sumartin (Novakovi}). • Od it. (Bojani}/Trivunac). balanya „vagaŒ Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). melo œjabukaŒ (up. Boka (Musi}). Perast (Skok 1:99). kantarŒ Poqica (RSA). a imenica balans m. balan~ana balan~ana f. i REW 876. patl›can < pers. re~ prvi bele`i Vuk 1818.-h. badingan (Skok l.s. i Skok 1:99 gde zast. bolancana sz. palan~ana (Skok l. koja se obja{wava ukr{tawem sa it. (RSA.). deo na kolima za koji se zaka~e {trawgeŒ.Œ (RSA) preko nema~kog balancieren. balan~an m. balanxa (RSA). sz. „loviti ribu pre|omŒ D. balalo n. prevode}i sa œKloppel. .120 balanti} — balati1 balanti} m. ali i œdrvena igla za pletewe ~ipakaŒ. balanxa „kantarsko jajeŒ SN 1884 (RSA). bala~ki adj. balanzieren. Bojani}/Trivunac). Boka (Lipovac-Radulovi} I). (RSA). balan~a Pe- rast (Skok 1:186).> m-. up. balansirati.). sz. balanza œid. balance (RSA). Glagol balancirati. Dubr. mo`da tur.). Bra~. „vrpca kojom je privezano veslo za ~un prilikom ribolovaŒ ib.c. „male terazijeŒ CG (RSA).Œ. œid. oblika te{ko mo`e objasniti persijskim etimonom. „`drep~anik.. Dubr. „modri patlixan.Œ (Skok 1:186). œid. balanzawe (XVIII v. balancana ji. (RSGV).). Boka (Lipovac-Radulovi} I). Boka (Lipovac-Radulovi} I). balan~uni} dem. Up. balan~anica f. balan~a ji. Istog krajweg porekla kao badixan. Boka (Musi}). Up. melanzana „id. balancin. balansieren. Boka (Lipovac-Radulovi} I). balanca balanca f. balanzete pl.c. balanya Ro`aje (Had`i}). Solanum melongenaŒ Dubr. Bjeleti} 2006:127. balati1 balati. balan~un. Kloppel zna~i œmaqŒ. (Bojani}/Trivunac). Milanovac.. Skok l. balancana f. Dubr.c. balanceta ji.. pre treba pretpostaviti romanski izvor u kojem nije bila izvr{ena promena b. „maqica za kleplovawe ~ipakaŒ (RSA). balanciram Vojv. „ravnote`aŒ neposredno iz fr.c. drugim putevima palanca. U zna~ewu „i}i kojekuda. ib. balanti} • Nejasno. patlixan < tur. „odr`avati ravnote`uŒ Slav. • Od mlet. balanzirati. baglant› œvezaŒ. v. -ina m.Œ ji. tudiculaŒ. balancovati impf. -una „terazije. Definicija zna~ewa u RSA 1:267 nije precizna. nem. „terazije. Up.) vezuje sa baqezgati. kantarŒ Slav.

• Nejasno. tamo balit œbrbqatiŒ Dubr. plesŒ Dubr. œid. „vrsta ribarske mre`eŒ Istra (RSA). Mo`da od bala1. sz. Ovamo ne}e spadati baleg m. -ura m. ballein œbacatiŒ semanti~ki je primamqiva. „galerija.c. rusvajŒ Vojv. ~amciŒ. ballare.. (RSA).Œ (Skok 1:99–100). reg. tu je stolovao knez Koceq. ktetikom blatânâskã kod Crnorisca Hrabra.. Iz ma|arskog i nem. balatur. Balg. „id. balat sz. pquskati po vodi. posredno posvedo~eno stsl.Œ ib. balatura balatura / balatura f. jer je za wu jedini izvor Skok 1933:68. tamo i o anti~kom imenu jezera Pelso).balati2 — balatura 121 Up. gde se s. *bal. Mosapurc. Veza sa gr. Ili mo`da dekomponovano od *ob(h)alati œtra`iti unaokoloŒ. porekla (Skok l. ballo „id. slov. up. baletati stavqa pod *bal(a)kati / *bal(a)xati). bao. ali i alat2 œu`e kojim se vezuju la|e. balekati. œbaqezgaloŒ: Baletalo je onaj koji pri~a kojekakve sitnice na dosadan na~in Du~alovi}i. razli~itim putevima. bal > nem. id. baletalica f.-ma|. bal „id. balati2 balati. i œsva|a. ali problemati~na arealno i fonetski (o~uvano ‰bŠ).-h. veranda. imena. obliku. balni (RSA). Platten(see).-ma|.. -ina m. Oblik Blatno Jezero (RSA) u~ena je restitucija slov. Rom. re~ je postverbal od poznolatinskog glagola ballare. baletalo m. tu~a. Ma|arskoj. balski adj. • Od st. ~ija se rezidencija zvala *Blatânã gradã. Boka (Musi}). v. ili od psl. (Skok 1:99). balatonac naziv za vrstu {arana Vojv.. nem. balat ji. Balatino jezero n. u Vojvodini iz francuskog preko nema~kog (fr. rum. plesatiŒ Herc. Boka (Lipovac-Radulovi} I). RSA). — Od 1778. Matavuq. naziv posvedo~en je od 1055.Œ Dubr. on reflektuje panonskoslovensko ime jezera *Blatâno. [enoa (RSA). balam impf. (RSA). gr. St. lat. koje{ta)Œ (tako SP 1:184–185. baletati. bala m. Lika (Skok 1:100). up. kwi`. „igrati. u prevodu nem. urbs Paludarum (Schramm 1981:324–326. Ball). a (se) balaci œpqeskati. Up. Boka (Lipovac-Radulovi} I). „igra. œigrankaŒ. bal ji. baletam / bale}em œbaqezgatiŒ Gru`a. balahati. Balatin Balatin. NP (Vuk. jo{ bala}1. bal (Mihajlovi}). pra}akati seŒ. (Bojani}/Trivunac). porekla. danas Balaton. Boka (Musi}). CG (RSA). trem (u crkvi ili ku- }i)Œ Rab. œnaklapatiŒ: Usta balaju. (RSGV) zasniva se na novijem ma|.Œ ib. balat œid. alati.Œ Dubr. balati3 balati. u IX v. .œgovoriti (nerazumqivo. • Od it. po kome je to italijanska re~. Balatin. • Nedovoqno jasno.). Kiss 80. jezero u jz. od galolatinske bulga. -am impf. a pare posao obavqaju NPosl. U Primorju neposredno iz italijanskog..

obrazovawe od *bali = stsl. -a}a m. Boka (Lipovac-Radulovi} I).: Kad je hara~. jo{ bala}iti se. up. bala}ko m. (Bri`inski listi}i) bali œid. bala œvra~. stepenicama i sl. balustrata Dubr. „razmetqivac. bala}im se impf. (ib. Za zna~ewe œneuredan ~ovekŒ moglo bi se pomi{qati i na bala1. It. hvalisavac. za tip v. prsiti seŒ Dubr. „razmetati se. • Nejasno. gola} od goli. bala}1 bala}. up. -ada (Skok l. • Nejasno. zbog sluzavosti (?). . • Od dalm.Œ kwi`.. bali.. mawe verovatno u vezi sa *bolã. *boleti > boleti kao naziv za vra~a koji le~i bolesti (tako Z. crkviŒ ji. *bati. le~eweŒ. balador „balkonŒ (Vinja 1:35. balustrata (RSA). Mo`da od bala1. bala}iti se bala}iti se. ouba- bala}2 bala}.u psl. Ko{uti}.).Œ.). st.).(ÅSSÀ 1:147–150). uludo tro{itiŒ Herc. sa zamenom sufiksa.v.-sln. „rasipati. Skok 1:7. balii „isceliteqŒ. Boka (Lipovac-Radulovi} I). • Nejasno. ven. koje se ose}alo kao pridev. balahawe n. (RSA). gluva} od gluhi itd.. balâstvo œlek. Skok 1:99–100 s. balanstrata (RSA). balaustrada „ograda od stubi}a na balkonu. Najpre s. balaustra balaustra f.(SP 1:188) ili *badl.-rom balator. baladur ji. posebno ako je ovo od *obxaliti. lovati. balahati balahati.c. dijal. balustratica dem. (Bojani}/Trivunac). tako|e balistrada.). Mo`da od balahati œid. pa je poimeni~eno na -a}. *bal. baladur sz. bahoriti1). ukr. prsiti seŒ R. -am impf. od korena *bha. Psl. bajati. balii. • Od it. balaustium a dolazi i pro{irena sufiksom -ata > ven. nek je i balahawe ib. i oala. balaustra „stub u ogradiŒ (Lipovac-Radulovi} I 23–24). œpregrada pred oltarom u katol.Œ. ~arobwakŒ. baladur Perast (Skok 1:99)..Œ Kalni~ko Gorje (RSA). bajo (up.122 bala}1 — balahati balator. (RSA). -a}a m. ili denominal od bala}1 œvra~Œ sa razvojem zna~ewa u œrazmetqivacŒ. „razmetati se. „baja~Œ Bukovica (RSA). Ili mo`da izvorno bala~ (v.c. neuredan ~ovekŒ Vojv. -ora Hrv. balahati. Goáab po SP l. mo`da arhaizam u vezi sa csl. bela} od beli.-h. balustrada œid. Up. balovati œle~itiŒ. re~ svodi se na lat. Boka (Musi}). stsl. balavac œid. balati). balanstra.-sln. st.Œ Pr~aw (Skok 1:100). „vrsta pasuqaŒ Banija. balati3.

sl~.-h. Up. stih 602 i d. nadimak prema epskoj pesmi (RSA). naklapatiŒ Drvar (Jovi~i}). i bala}iti se. Du~alovi}i.od *laxati. buncatiŒ.. blavor. „drveni idol. ovamo verovatno i balasati impf. -a{a m. œid. banakŒ Ba~ka. bot. „neka trava iz porodice Liliaceae kojom se le~i gove|a kugaŒ (RSA). glupakŒ CG (RSA). za Milaver up. zast.. ba- . vala{ka œpastirska sekiraŒ od valach œov~arŒ (EWU 73–74. balaur œzmajŒ. brbqatiŒ svodi na psl. augm.Œ Ro`aje (Had`i}). up. „debeli kai{ na la|iŒ. „kowi~ka prepona za preskakaweŒ Prizren. Knin. baáchas. -a~a m.Œ ib. neotesan ~ovekŒ. tamo mulavar i sl. obmawivati. LI NP (Vuk I 29o. balvan balvan m. V.).)Œ Dalm. „mesto gde se prilikom se~e {ume gomilaju i skupqaju balvaniŒ (RSA). • Nejasno. Up. Hrv. i „greda za prelaz preko vodeŒ Takovo. „prag izme|u `elezni~kih {inaŒ Krle`a. „glup. mo`da pre ma|. kumirŒ. reg. za zna~ewe up. S obzirom na ime odgovaraju}eg lika (otmi~ar neveste sa demonskim atributima: vi{eglavost. tumarati. Poqica. „balvan. Druk~ije SP 1:185. „debela i velika `enaŒ Lika. • Verovatno izvedenica ekspresivnim prefiksom *ba. Nije jasno spada li ovamo Bala~ka ime delu sela Gole Glave u vaqevskoj Tamnavi (usmeno A. balvani{te n. bala}1 itd. re~ zajedno sa gorenavedenim sl~. lahati i tamo naro~ito potvrde lahat. kwi`. Up. S obzirom na lekovita svojstva. • Nejasno. oblik za Vla{ka. nalahat se œnahodati se i naobilazitiŒ Dubr. up. balvanina f. „plo~aŒ. „ona koja kle~i na balvanu (u crkvi)Œ Otok. balaska œsekiricaŒ < sl~. lahan œmnogo hodati i obilazitiŒ: Laho san ko bez glave tamo i amo ne bi li na{o onega ~ovjeka. za zna~ewe pre svega rum. olujni i ogweni dah) u varijantama iste pesme Belaver mo`da hipokoristik od balavor. œveliki direk kao gredaŒ (Vuk 1818)..-dlu`. bavan m. kamenicaŒ BiH. balachat’ œlagati. balvan~i} dem. bala}1. naga|ati.. „veliki komad (kamena i sl.bala~ — balvan 123 (RSA). balvana{.. -am œhvaliti se. Bala~ko Bala~ko m.). tako|e bolvan m. „lutati. „izbre`ak izme|u redova loze u vinogradu. koji s. fig. „poplo~ani uzdignuti deo pored oltara u crkviŒ Srem. up.. lahati œpreuveli~avatiŒ Hvar (RSA). bala~ bala~. balvanski adj. bovanica f. bovan „komad kamena. balvanu{a f. jo{ balati3. *bal(a)chati pored *bal(a)kati u vezi sa bajati. trupacŒ. Loma 2002:73 i d. „onaj koji se~e balvane i radi s wimaŒ. -balamutiti. glagolom i st. ma|. balvana / balvawa f. vlah).L. „deblo. (Bojani}/Trivunac). up. balvani{te œid.

). (RSA). LI (nadimak) Tvrâdoí Bal’vanâ XIV v. Skok 1:103). glupak. top. sln. i œvelika gruda soliŒ. bolovan / bolohan / bolocan œstena. balvonas œid. bâlvan m. glupak. bolvanã. bãlãvanã. „veliki komad kamenaŒ Kamenica kod Ni{a. iz slovenskog ma|. i danas Bolovan (Pe{ikan 1986:19) bi}e povratna pozajmqenica iz rumunskog. dijal. bug. prezimena Bovan. glupakŒ. glupakŒ. let. od te pretpostavke polaze i dve . gruda soli. i œveliki komad kamene soli. gruda soliŒ. blãvanã. Bobana oblast u Hercegovini. stpoq. leda. nego poznopraslovenska pozajmqenica. neotesanacŒ. klada. bavan œbalvan. blr. bavanica f. velika hrpa snega. (Jovanovi} V.. gorenavedene stsrp.124 balvan van. Ovamo verovatno i Bobani. brvno. balvan / bolvan œidol. -ana m. zemqe. up. baban nastali su asimilacijom. drveni kalup za {e{ire u obliku glaveŒ. sne`na figura. bulvan œgruda blataŒ.-h. glupakŒ. motka. Oblici boban. stub. Metohija. bolvan œdrveni stub. balvan œid. rum. {to proizlazi ve} iz nemogu}nosti da se sve upore|ene forme svedu na jedan praoblik: mogu}e su najmawe tri rekonstrukcije: *balãvanã. ~e{. stena. poq. glupak. bolvan œneotesanac. oblicima pored onih sa o~ekivanim razvojem l na kraju sloga (al / ol > o. sl~. *bolãvanã i *bãlãvanã. • Op{teslovenska re~ neizvesnog krajweg porekla. „kamenicaŒ Dalm. balvany (od 1055) œidol. ogromanŒ. rus. up. selo u ju`nom Banatu. blavanã œstub. grubo otesan komad drveta. balvan œveliki kamen. „kamenŒ: Od kud bih se nad’o poga~i od tud me dopade boban NPosl Dani~i} (RSA). st~e{. danas Bovan kod Aleksinca. kamen me|a{Œ. strus. 171). brvnoŒ. bulvans œpuwena ptica kao lova~ki mamacŒ (SP 1:187–188. Oronim Bolovanâ XIV v. Bavani{te / Bavani{te n. i aa > a) ima i takvih gde je taj prelaz izostao. stsl. Bolâvanâ XV v. veliki komad.. gomila ne~egaŒ. veliki kamen. idol. koji se najpre mogu objasniti uticajem csl. dijal. kamen. Bovanovi} (RSA). dem. kip. debloŒ. dijal. stena. bovvan œveliki. @ivot despota Stefana. bolvan œbesposli~arŒ. i œklupko dimaŒ. leda. stena. izbo~inaŒ Tre{wevo (Pe{ikan). bovvan œidolŒ. balvan œidol. — Stsrp. baáwan œidol. kipŒ. rude. Me|u s. bulvan œhrpa zemqe oko korena vinove loze. balãvanã œdeblo. pomene i oblik iz Kamenice. ÅSSÀ 3:121–122. ^ini se da je izvorno re~ ozna~avala grube kamene (svakako i drvene) kipove koje su stepski nomadi podizali na grobovima svojih istaknutih ratnika. veliki penu{av morski talasŒ. prvobitno (podrugqiv) rodovski nadimak. okrugao kamenŒ. splav. blabor < blavor. ukr. uzdignuta zemqa izme|u redova vinove loze ili oko kukuruzaŒ Vr{ac (RSGV). Metohija (DH 87. idolŒ. bulvonas œidolŒ. stra{ilo. boban. stub. up. balvan œtrupacŒ. jezika. Ta {arolikost oblika odra`ena je i na srpskom tlu. Svakako ne doma}a re~. kalup. mak. up. baban „ispup~ewe. lit. bavana œ~vornovato i krivo drvoŒ Kosovo (Elezovi} I). dijal. denominal bolohani œnabujatiŒ. bâlvan~e n. ib.

„krov. bug. etimon. Baldachin. CG (RSA). Lu`nica (]iri}).cc. „izgubiti pamet. obnovili Persijsko carstvo i wime vladali pet narednih vekova. U`ice (RSA). Vojv. balgam balgam m. velikiŒ (v.v. baldisat „id. koje (kao povratna pozajmqenica iz turskog) postoji i u modernom persijskom (Horn 76). Pers. re~ izvodi se preko arapskog iz gr. bal’disuvam . od bay›lmak „id. balaban1). • Od tur. i baldaisati Ni{. Balkanski turcizam. nebnicaŒ (RSA). balgâm Prizren (^emeriki}). BiH.. Oblik sa -h. bajildisati se „id. — Od XVII v. Tur.balgam — baldisati 125 najverovatnije etimologije: od sttur. Up. up. alb. i [ulâga~ 1996.œPar}aniŒ. tamo i mawe verovatne etimolo{ke kombinacije.. balgam œid. tako|e baldahin „krov. baldisati baldisati. NPr BiH (RSA). nadstre{nica od tkanine nad prestolom.c. baldakin baldakin. dijal. bajilisati se ([kalji}). klonutiŒ kwi`. tur. bay›ld› (dijal. • Od tur.. „sluz. kaza{ki palvan. bug. bajaldis(uv)a (Budziszewska 1983:23). ParÎava. ili od pers. bajaldisati Pirot (RSA). {lajmŒ Vrawe (RSA). sg. ib. posustati. baldi{em Leskovac (Mitrovi}). baldahin ji. bajil(d)isati se).verovatno novija pozajmqenica preko nem. -i{em pf. posteqomŒ ]ipiko. Boka (Lipovac-Radulovi} I). mak. bajaldi{em Prizren (^emeriki}). Po`arevac (RSA). Balkanski turcizam. zaneti se ili baldisatiŒ NP. • Od it. balgamã. po mestu proizvodwe (Skok l. pne. dijal. ballgam.Œ. NPr. up.Œ Koso- vo (Elezovi} I). sz. pehlivan œatletaŒ (> pelivan). Srbija (RSA). -ina m.Œ (Skok 1:100). iz iste pers. pomahnitatiŒ Uskoci (Stani}). pf. *bay›ldi) 3. Crna Reka (Markovi} I). Dubr. up. up. pahlavan œjunakŒ posredstvom turskih jezika. flegma (Tietze 1:271). balgam / balgâm „id. Pregled diskusije daju SP. (RSGV). balgam (Ja{ar-Nasteva 184). re~ svodi se na stpers. baldisa. Uskoci (Stani}). balbal œnadgrobni spomenikŒ posvedo~enog na orhonskim natpisima. Skok 1:101 ne navodi tur. balgan Mostar. ÅSSÀ l. balaban. (Bojani}/Trivunac). sa disimilacijama l–l > l–n i b–b > b–v. up.Œ ([kalji} 113 s. EWU 76. mak.v. i ÅSTÀ 2:49–51 s. baàldis(v)am. re~i izvodi se i tur.Œ ([kalji} 118).. baldacchino „id. baldakini} dem. jo{ Hadrovics 128. „onesvestiti se. oltarom. re~ izvedena je od Baldacco œBagdadŒ. reg. balvan œjunakŒ itd. „iznemo}i. baildisati se refl. Boka (Musi}). It. Timok (Stanojevi}). debeo. Kluge 45). balaban œkrupan. bajandisati Vrawe (RSA). baldakin (RJA). ovamo mo`da i bazdisati œbaldisatiŒ M. ime ratobornog plemena ~iji su predvodnici 247.Œ Vasojevi}i (Bori~i}). bailisati se NP. ballgem (Boretzky 1976:21).

baleguqa f. †Baldovin stsrp. balgaza Zaplawe. ov~ji izmetŒ (Vuk 1818). œkotrqanŒ. Gr- kovi} M. balega balega f. selo u Ma~vi. 1986 l.Œ ([kalji} 118. up. Bazdisati mo`da ukr{teno sa bazdisati = bozdisati œpokvaritiŒ. up. balegowa m. balegara f. Leskovac. odatle prezime Badovinac. bajalldis (Boretzky 1976:20).Œ ib. bale{tina augm. Badovinci. tako|e œsnahaŒ Babu{nica (RSA). baldisvam Stranxa (ead. œgove|i. • Od nem. (Vuk). balteza Vasojevi}i (Stijovi}). ra{ireno putem krsta{kih ratova. Cetiwe (RSA). fig. baldãza. bale`ica dem. denominali balegati (se) impf. Badovinâci / Badovinâcâ Kru{evski pomenik (GlSUD 42:123). zool. Motacilla albaŒ..Œ ib. • Od tur. balgâza œsvastikaŒ Pirot (@ivkovi}). gore). Potko- .c. „|ubri{teŒ Banat. balega{. Geotrupes stercorariusŒ. fig. bâldiza Leskovac (Mitrovi}). bale{ka Crna Reka (Markovi} I). Kne`evi} 27). œpa{enogŒ ib. baldaza (Ja{ar-Nasteva 88).126 †Baldovin — balega Rodopi. selo u Hrvatskoj. „id. a zove se balega~a. fig. Verovatno romanskim posredstvom. „~ista~ nu`nikaŒ. Pirot. Tietze 1:296. balegara f. SDZb 18:81). bal- deza Mrkovi}i (L. (Mitrovi}). balegu{a „id.c. top. mak. -ara „mastor koji izra|uje opeke od balege za ogrevŒ. „izbacivati izmet (o `ivotiwama)Œ. i Mollova 1982:44. CG (RSA). balega~a m. alb. -inaca m. „govnovaqŒ. pl. pogrdno o ~oveku CG. r|aŒ CG. Eren 36. mo`da disimilacijom prema z. „ne~ovek. r|aŒ CG (RSA). l. jer je sli~na balegi Otok. „kotrqan (insekt koji pola`e jaja u balegu). Baldovenci (Grkovi} M. CG. Tietze 1:270). bâlgâza Leskovac. vladarskog imena Baldwin. „ne~ovek. 1986:25–26). „baqezgatiŒ S. balegav adj. mak. „bela pastirica. -a{a m. o `eni ib. baldâza Vrawe (Zlatanovi}). pored Drine (RSA). bâlgâza œid. œsvastikaŒ BiH (RSA). Promena d > g u balgaza i sl. Oblik baldaza iz Vrawa verovatno je u RSA s. bug. (Zlatkovi} II). bot. „umazan balegomŒ. Balâdovinâ LI XIV v. (v. ib. „`ivotiwa koja ~esto balegaŒ Banija. bald›z œid. Re~ bald›z je op{teturska (ÅSTÀ 2:53–54. „insekt govnovaq.v. Up. balegota „id. re~i v. Bjeleti} 1995:206. Metohija (Dani~i}.. Kulenovi}. œnormalizovanŒ od -âza ib.Œ U`ice.. balduza balduza f.Œ. bâlgâz m. balegan m. Dubr. (?) „vrsta `enske pun|eŒ: Ta je sastavita od vi{e pletenica. baldaza œid. bajelldis.). balegar. -nca.Œ Vrawe (RSA). Za poreklo tur.). u blizini @umberka (RSA).. kowski. Scarabaeus sacerŒ Crna Reka (Markovi} I). „vrsta bundeveŒ Osijek (RSA). balegarka zool. Vujovi}.

Vuk. Imotski (Skok l. up.. Mi{qewa se razilaze u pogledu doma}eg ili slovenskog porekla alb. izbale`iti (se). sa metatezom: galebina augm. Loma 2000:605 polazi od oblika oblega i tuma~i dekompozicijom iz *(o)balega < *obâlega / *obâloga œmaterijal za oblagawe. plavŒ.v. up. rum. popisu 1560.Œ. balai œsvetao. (RSA). mo`da u istom kraju baluca. 57 od vla{kog LI Balej. oblik poticali bi iz srpskog. belka. re~i. alb. i alb.v. baqezgati. „izmetŒ Lika (Skok 1:100). „baqezgatiŒ Nik{i}. Du~alovi}i (RSA). Uskoci (Stani}). balege. • Verovatno od *belãka œbela ribaŒ. „mazati balegomŒ Banija. „izbacivati izmet (o `ivotiwama)Œ (RSA). „riba Alburnus bipunctatusŒ Svilajnac (RSA). (Bojani} 1975:102). zool. Skok 1:152). balog m. mu~nim stvarimaŒ Zlatibor (Milovanovi}). U zap. iz-/po-balegati (se) pf. tako|e baqega f. Skok 1:100–101 pomi{qa na ilirotra~ki ostatak. vokalizam baleka obja{wavao bi se vla{kim (rumunskim) posredstvom. bale`iti impf. Zlatibor (Milovanovi}).). baqe`ica dem. (Stani}). „id. balge > bajge. Up. brdo kraj Negotina: Vino rodi na Baleju M. zidova ili usevaŒ. v. Orel 14. koji sam rekonstrui{e protoalb. up. baleka baleka f. re~i daleko su od izvesnosti (up. Gacovi}: Etimologija neslovenskih osnova u ojkonimiji Vidinskog sanxaka XV i XVI veka. top. „pri~ati koje{taŒ ib. Frisk 1:249 s. balegnuti. „razmu}ena sto~na balega za zalivaweŒ. po S. Rum. balo`i} dem. baqegat œbaqezgatiŒ Vasojevi}i (Stijovi}). „neve{to raditiŒ Lika. baqugara f. baqe`iti impf. RMS).balej — baleka 127 zarje (Dalmacija). *belanã (Tiktin 1:296–297. Chantraine 1:184 s. baqigati œbaqezgatiŒ Dalm. Mili}evi} (RJA). pridev sa varijantom balan izvodi se iz slov. Lika (Ajyanovi}). oblega f. „izbacivati baleguŒ (RSA). *balga priklawaju}i se O{tirovom vezivawu sa gr. Za preneseno zna~ewe œpri~ati koje{ta (i sl. (poama) balaie œvrsta belog gro`|aŒ. belka œAlburnus bipunctatusŒ Zaje~ar (RSA). baqegati impf. izbaqegati se pf.c. balej. baqigat / baligat œid. \. bolbiton œkravqa balegaŒ < *bolgu-. balega / -iga. „vrsta vinaŒ Negotinska Krajina (RSA). • Verovatno od rum. Bugarskoj kod Mihajlovgrada ima selo Baleè. boliton). Zaje~ar 1993. bagel. CG. balejac.)Œ Negotinska Krajina (RSA). v. koje se pomiwe ve} u tur.)Œ v. Istra. Balej m. balo`iti impf. Up. balega (RJA). svetlih vlasi. Stuli} (RJA). balej balej m. tamo oblik baqega. fig. (RSA. bale`ewe. bolbiton. u tom slu~aju rum. — Od XVII v. • Nejasno. Up. ‹ se „izbacivati baleguŒ CG. . Nije iskqu~ena veza sa bala1. no fonetska istorija i etimologija gr.Œ Brusje (Dul~i}i). œpri~ati o odvratnim. baqa. Uskoci. „balegaŒ Du~alovi}i (RSA). ali ne predla`e etimologiju.. -jca „balej (v. tako|e baloga „balegaŒ Dubr.

za ob. sprdati seŒ. Ptica je crna sa belom mrqom na ~elu (Skok l. Filologija 9:41). Up. œid. pol. niti varijante na v.c. • Od ma|. brukatiŒ Mostar.up. up. coll. oblek œogovarawe. sramota.Œ BiH (RSA). up. *bal(a)kati. „liska. rugloŒ Dalm. „sramotiti. NP BiH (RJA). valenta ib. rugloŒ Lika.(RSA). tako|e balijek m. J. Dalm. Dalm. Viso~ka nahija (RSA). ‹ se „id. zool.Œ ib. pawkawe.Œ [id. podsmevati se. mlad balijaŒ Poqica (RSA). obleki m.. balati3. Kosor. baluke œid.128 balekati — balija balekati balekati. ekspresivnim prefiksima *ba..Œ. koje se u ÅSSÀ 31:10 svodi na *obvelkã œodeloŒ (?).Œ Bos. Skok 1:101 poredi (~ak. neotesanog ~ovekaŒ Herc. i balati3. • Verovatno u vezi sa baqa (Skok 1:103). (RSA). I 52./f.. balijekati (se). „{ala. uz rezervu. govoriti koje{taŒ: Imaj o~i za mo} plakat. „balijsko dete. sli~no SP 1:185 s. „pogrdan naziv za bosansko-hercegova~kog muslimanaŒ (Vuk 1818). fig.. napomiwu}i da se rimuje sa plakati. pl.Œ (Skok 1:101). klevetaŒ. „rugati se. balin~e n. (RSA). bale{ka bale{ka f. on ne obja{wava oblik na -nta. „id. balin~i} m. • Nejasno. „~eqade kome se rugajuŒ Dalm. (RJA). balenta „id. „vrsta belog gro`|aŒ Srem. poreklo ma|. mane. Herc. belek m. XVII v. balin~ad f. — Od XVI v. balik m. (RSA). porociŒ. dem. (Vuk 1818)./ *bood psl. baletati „naklapatiŒ v.. NP BiH (RJA). rugati seŒ Dobroselo. starinskim `ivotomŒ BiH. pretpostavqaju}i semanti~ki razvoj preko œkeziti se.. brukatiŒ Dubr. koji bele`i ve} Prokopije Boli} u svome spisu Sover{enã vinodïlacã. re~i. i sa v-: valenka Srem. baleSkok pretpostavqa slov. balikati (se). al ne jezik za balakat Kavawin. naziv za obesnog. *le~iti œkrivitiŒ. Veselino- . Budim 1816. 1868. balinka „id. „id. bale~iti se œrugati seŒ (K.). baliske œbaqasta kozaŒ. ta Fru{ka gora. balek m. dijal. rugawe. balija balija m. œnedostaci. Bjeleti} 2006:259–261 izvodi. Fulica atraŒ Skadarsko Jezero. sramota. balekam / bale~em impf. balahati. „bruka. balijetina augm. porede}i je sa bjelijanka „vrsta kru{keŒ U`i~ka nahija (Vuk). v. Po ÅSSÀ 1:145 od onomatopejske osnove *bala-. 2.. izraz uzeti koga na belek „{aliti se. balijekati (RJA). -balamutiti..?) balakati „brbqati. kreveqiti seŒ. alb. bruka. bale~iti „sramotiti. bole~iti se impf. Grahovo. boqe{ka ib. up. -le~iti. balenka balenka f. baqe{ka „id. up. i poq.. „muslimanski seqak koji `ivi primitivnim. (RSA). baqo{ka CG.v./ ba. oblega / balega..Œ ib.

Bali < tur. bala).. balka (Ja{ar-Nasteva 45). Skok 2:55 izvodi iz kasabalija œstanovnik kasabeŒ. ar. bala2. Grahovo. Tur. balin „sa~ma pu{~anog lova~kog metka. Balaena mysticetusŒ. re~ je neodre|eni izafet od bal œmedŒ i kabak œtikvaŒ (Tietze 1:268–269). balijesnica m. fukaraŒ Pr~aw < nahija. u apelativnom zna~ewu œstarinacŒ. balija (RJA). zool. balinku{a f. „balijaŒ S. balin balin. Boka. — Od XVIII v. balina œkitŒ Brusje (^DL). med (ÅSTÀ . Vinja 1:36). ima i dosta {e}eraŒ Prizren (^emeriki}). hyp. Kulenovi}. indecl. balena ji. tako|e œfi`bajn. sa~maŒ (Vinja l.Œ B. baliluk m. porekla. • Od tur. • Od it. NP BiH.) balena „id. balina „sa~maŒ Poqica (RSA). Lika (RSA). „na~in `ivota. balkavak. balini pl. pla- sti~na materija (obi~no od ribqe kosti)Œ Poqica (RSA). po Dubravama i oko Stoca. sa~ma u eksplozivnom sredstvu (bombi i sl.c. œid. ballino „pu{~ano zrno. [kalji} 118 apelativ izvodi od LI Balija. dijal. pogrdan naziv za muslimane Bos. balkabak. pej. Andri}. balina balina f. ballkabak (Boretzky 1976:21). bala. • Od it. œpu{~ano zrnoŒ Kor~ula (Vinja 1:34). balina f. samovoqnoŒ Bos.Œ (Skok 1:101./f.Œ BiH (Smailovi} 1967:47). (ven.)Œ Zagara~ (]upi}i). pridev balinski / bali(j)ski. œvrsta testenineŒ ib. „zrno sa~me. Boka (Lipovac-Radulovi} I).Œ Dubr. (Bojani}/Trivunac). ukazuju}i da se etni~ko ime Balije u u`em smislu odnosi na muslimanski `ivaq u Hercegovini oko Podvele`i i Gabele. Bali.Œ sz. up. bug. NP. (Lipovac-Radulovi} I). srodnom sa srp. Skok 1:98 Up. mak. ukazuju}i na drugom mestu (2:499) na analogan razvoj zna~ewa u nagija œprostota. \aja (RSA). po jednima iz ie.v. œvrsta tikve duguqastog oblika crvenka- ste kore spoqa.c.balin — bal kabagi 129 vi}. prezime Balija{ Zeta i Qe{kopoqe.v. Smailovi} l. „deo varo{i gde stanuju balijeŒ ib. balo m.-tr{}. Up. balkabag› (*balkabagi) œvrsta duguqaste tikveŒ (DS 507). „`ena balijaŒ I. navike balijaŒ. balka. -ina m. s. obesno. „kit. „id. Boka (Musi}). s. balota. „pona{ati se prosta~ki. • Nejasno. (Bojani}/Trivunac). bal je potvr|eno skoro u svim turskim jezicima i smatra se starom pozajmqenicom. denominal balijati impf. Grahovo (RSA). jezika. balina „id. „sitno olovno zrno za lova~ku pu{kuŒ Dubr. bal kabagi bal kabagi f. „zrno sa~meŒ ji. balena œid. Balkanski turcizam. prilog bali(j)ski. alb. -vka m. kur{umŒ Ku~i.

balota „loptaŒ ji. Balkankiwa.v. (Bojani}/Trivunac). „vrsta tre{awaŒ Lepetane (Skok 1:98). Balkanka f. Poqica (RSA).Œ (Skok 1:101). balota (RJA). hyp. Boka (Musi}). tr{~arŒ (Eren 36–37. dem. balkan œplaninaŒ. „Balkansko poluostrvoŒ. Oblik sa -r. (Bojani}/Trivunac). Balkan~e n. up. s. Dubr. it. U srpskom je re~ narodna samo kao ime planine. Odatle bug. Tietze 1:272).Œ (RSA).Œ (RSA). • Od it. grudvaŒ NPosl Vuk.. koni} m. olovo kojim se gataŒ sz. Dubr. barcon (id. Stara planina (Skok 1:101). LB 28/1984/3:59–69. poluostrvo na jugoistoku Evrope. balun. ali up.-h. za kabak v. baloti m. -ona m. slov.). „kuglica. . dem. Balkan Balkan. (Bojani}/Trivunac). planina u Bugarskoj. „balkanski narodiŒ.).. i ma|. rus. s. Poqica (RSA). balkan. balkany œblatno mesto. balkan œvisok i {umovit planinski lanacŒ najverovatnije je op{teturska re~. balotati se impf. balin. up.c. u vezi sa dijal. kineskog ili japanskog. i Tietze l. Up. Vinja l.c. denominal. Boka (Lipovac-Radulovi} I). za diskusiju v.. Balkan. tako|e balkun. naziva za planinski lanac u dana{woj Bugarskoj i ist. ballottare „loptati seŒ. Schramm. neugla|en ~ovekŒ.od ven. s. balota balota f. balkan œblato.c. Eren 34–35. up. balkon balkon. balkonski adj. Glagol balotati se bio bi po Skoku l. a kao naziv za celo Balkansko poluostrvo u~en je termin novijeg postawa. œstanovnik iz oblasti planine BalkanaŒ.130 Balkan — balota 2:47). balcone „id. G.v. -ana m. balotica f. dem. œjaja. bolta „id. — Od XVI v. kugla. i kao apelativ balkanac „sirov. œvrsta kolaŒ. balkanxija m. balkon~i}. „loptati seŒ Dubr. Poqica (RSA). Dubr. pl. tako|e bolota œpu{~ano zrnoŒ Zaostrog. balon v. lopta. balote pl. Balkanija f. balkan œdolina. barkun. bala2. up. bala.c. 1997:233–237.) ballotta „lopta. „pu{~ano ili topovsko zrnoŒ NP. bolkanka œid. -una NP Bukovica.. Im (nlanina). ib.Œ. etnik Balkanac m. prezime Balkanovi}... • Od tur. id. balkanka f. Haemus o~uvalo se u bug.. Boka (Lipovac-Radulovi} I). balotica ji. Boka (Musi}). -una Pag (RSA).. testisiŒ Orlec (Vinja 1:34). Srbiji. {umovito poqe izme|u planina.c. bala). kabak. Anti~ko ime Aimoj. „isturena i ogra|ena mawa terasa na spratuŒ. sz. „id. metak.. po drugima iz nekog od dalekoisto~nih jezika. zrnoŒ (Skok l. (ven. bal• Od it. blatoŒ. „vrsta ovceŒ. (Bojani}/Trivunac). Tur. podno`je planineŒ (Eren l. balatati se œid.

balsam — balta

131

balsam balsam m. „miri{qava smesa od smole i etarskih uqa od raznih
biqaka (iz tropskih predela), ~esto u upotrebi za pravqewe raznih melema u apotekarstvuŒ (Vuk 1818; RSA), balsam œid.Œ Dubr. (Bojani}/Trivunac), Kosovo (Elezovi} I); balsami~an, -~na, -~no adj.; balsamirati (im)pf. „naro~itim postupkom i posebnim sredstvima (za){tititi le{ od raspadawaŒ, balsamisati „id.Œ, balsamovati (RSA), balsamat pf. Dubr. (Bojani}/Trivunac), basamati NPr (RSA); tako|e balsâm Prizren (^emeriki}), balsum „terpentinŒ Sremac, balsumirati (im)pf. I. Gara{anin; i sa -z-: balzam, balzamovati, balzamisati, balzamirati, balzami~an (RSA). — Od XVI v. balsam, u XV v. jednom basan: Drivo od basana (RJA).

• Od it. balsamo œid.Œ, gr. porekla (Skok 1:102).
It. re~ poti~e od lat. balsamum œid.Œ, a ovo od gr. balsamon (Skok l.c.; DELI 108). Mla|i oblik sa -z- po nem. izgovoru. Re~ je prete`no kwi`evna; za basamati, basan up. hebr. basam, ar. ba{am, odakle se, uz fonetske te{ko}e, izvodi gr. re~ (Frisk 1:217; Chantraine 1:163; Masson 77–78).

balsara balsara f. „bolest na li{}u vinove loze, plamewa~a, Peronospora
SchleideniŒ Pirot, „plamewa~a na `itu, Puccinia graminisŒ ib.; tako|e œki{a pri kojoj se razvija bolest balsaraŒ ib. (RSA), „bolest na crnom luku i ar{lamiŒ (Simonovi}).

• Od tur. (dijal.) bals›ra, basara œid.Œ (DS 540–541, 545); up. mak. balsara (Simonovi}), bug. balsara.
Up. [kalji} 118. Tur. re~ tuma~i se kao denominal od basurmak, kauzativa od basmak œpritisnutiŒ (Tietze 1:286), v. basma2, bastisati, up. basra.

balta balta f. „(ubojna) sekiraŒ NP (Vuk; RSA), balta œid.Œ Timok (Di-

ni} I), izraz ni u baltu „ne mariti, ne hajatiŒ NPosl Vuk (RSA), ni u baltiju œid.Œ: Ja zborim a on i~ ni u baltiju ne uzima Kosovo (Elezovi} I), prezimena Balta, Balti} / Balti}, Baoti}; baltica f. dem.; „metlica na trsci ili kukuruzuŒ Banat, balti~e n. dem. œsekiricaŒ Tupi`nica (RSA), baltar~e œid.Œ Timok (Dini} I), baltarina f. „taksa za se~ewe {umaŒ, „se~ewe {uma, gorose~aŒ U`ice, baltaxija m. „drvose~a; onaj koji rukovodi izvo|ewem figura u kolu dr`e}i u ruci baltuŒ, baltaluk „{uma odre|ena za se~uŒ Bosna, baltalik „id.Œ (RSA); baltati impf. „udarati baltom, se}i, tesatiŒ (Vuk; RSA), Vojv. (RSGV). — Od XVI v. balta (RJA).

• Od tur. balta œid.Œ, baltaci, baltal›k (Skok 1:102; [kalji} 118). Balkanski turcizam, up. mak. balta, baltija, bug. balmià, balmad`ià, rum. baltac, baltac, baltag, baltagiu, ngr. mpaltaj.

132

baluk1 — baluk2

Tur. re~ je prodrla i u neke druge isto~no- i sredweevropske jezike: sln. balta, ma|. balta (> poq. baáta, sl~. balta, EWU 76), rus. balØa, ukr. balda, balma, blr. balma (< poq., ÅSBM 1:297); za weno poreklo v. Tietze 1:273–274; Eren 37–38; ÅSTÀ 7:100–102.

baluk1 baluk m. zast. „ribaŒ Qubi{a (RSA), bot. „ribqa trava, ribqi
otrov, plod indijske poviju{e Anamirta cocculus koji se upotrebqava za trovawe insekata, riba i mawih pticaŒ (Vuk 1818; RSA), U`ice (RSA), Leva~ (R. Simi}, SDZb 19:509), denominal balu~iti / balu~iti impf. „loviti ribu balukomŒ Poqica; balugxija m. „ribolovacŒ NP, \erdap, balubxija, balub`inica f. „ribarnicaŒ, prezimena Balugxi}, Balubxi} (RSA).

• Od tur. dijal. baluk œid.Œ (DS 512) pored bal›k, bal›kc› (up. Skok 1:102–103; [kalji} 119); up. bug. balãk.
Tur. re~ je u{la i u neke severnoslovenske jezike: poq. baáyk, rus. balák, ukr. balik, blr. balák (Fasmer 1:119; ESUM 1:127; ÅSBM 1:297); za weno poreklo v. ÅSTÀ 2:59–60; Eren 36; Tietze 1:271. Up. baluk2, balukjag, balukot.

baluk2 baluk m. „vrsta veza, {are; kle~aŒ Resava, Du~alovi}i, Qubi{a,
„vunena tkanina naro~ite vrste tkawa koju devojke spremaju za udajuŒ [umadija (RSA), Vasojevi}i (Bori~i}), baluk „boja; bojewe u raznim bojama, {arama (torbe, raznih prostira~a i sl.); obojena tkanina ili pletivo; vez; op{ivawe rubqaŒ Uskoci (Stani}), baluk „naro~ita vrsta {are na oprega~ama i drugim vezenim predmetimaŒ Kosovo (Elezovi} I); tako|e u izrazima na baluk „tkawe sa vi{e brda i ~unkova za svaku bojuŒ Ivawica, do}i (izi}i) ‹ „stasati za udajuŒ NPr; denominali balu~iti / balu~iti impf. „{arati balukom, kle~atiŒ Resava, Para}in, Leva~ i Temni}, Nik{i} (RSA), balu~iti „bojiti, {arati tkawe ili pletivo; op{ivati torbu ili vre}u povrazomŒ, ‹ se „dobro primati bojuŒ Uskoci (Stani}), balu~it „na naro~it na~in vestiŒ Kosovo, balu~en, -na, -no adj. ib. (Elezovi} I); Vasojevi}i (Bori~i}), balu~ati „{arati balukomŒ Du~alovi}i (RSA), balu~an, -a, -o Pro{}ewe (Vuji~i}), balu~anica f. „torba od balu~enog tkawaŒ Komarnica (RSA); i sa -g: balug m., balu`iti impf. Uskoci (Stani}).

• Nedovoqno jasno.
Dani~i} izvodi od tur. bal›k œribaŒ > baluk1, polaze}i od pore|ewa {are sa ribarskom mre`om (RJA 1:167); up. tur. bal›k k›lü›g› „vrsta unakrsnog bodaŒ, dosl. œribqa kostŒ (TSS), mo`da i bug. belu{ki œvrsta vezenih {ara na ode}iŒ (RRODD; SbNU 38:103). Skok 1:102 odbacuje tu vezu u korist pore|ewa sa alb. baluke œneki ukras u tkawuŒ. Up. alb. balluke œkovr~a na ~elu, poni; vrsta moti-

balukjag — balun~in

133

keŒ, za ~ije poreklo v. Meyer 25; Demiraj 88–89. Zna~ewe i akcenat u Uskocima mogli bi biti od stegnutog bajaluk.

balukjag balukjag m. „ribqe uqeŒ Ro`aje (Had`i}), balâk-jagi indecl. „id.Œ
Kosovo (Elezovi} I), balãk-jagi Prizren (^emeriki}).

• Od tur. bal›k yag› „id.Œ, dijal. *bal›k yagi (up. [kalji} 119).
Tur. re~ je neodre|eni izafet od bal›k œribaŒ (v. baluk1) i yag œuqeŒ (v. jag). [kalji} l.c. ima samo oblik balukjag, Skok 1:102–103 s.v. balu{ka bez neposrednog etimona.

balukot balukot m. bot. „ribqa trava, ribqi otrov, Anamirta cocculusŒ

Podriwe (RSA), zabalukotiti se pf. „omamiti se ribqom travomŒ ([kalji}); tako|e balukat m. (Vuk 1818), balukat (RSA), balâk-oti indecl. Kosovo (Elezovi} I), balãk-oti Prizren (^emeriki}), balokot Slav., balokotiti impf. „trovati ribu balokotomŒ ib., balagot m. CG, baqukat (RSA).

• Od tur. bal›k otu „id.Œ, dijal. *bal›k oti (up. [kalji} 119). Balkanski turcizam, up. bug. balãkã-omu, alb. ballkot.
Skok 1:102–103 s.v. balu{ka bez neposrednog etimona. Tur. bal›k otu je neodre|eni izafet od bal›k œribaŒ (v. baluk1) i ot œtravaŒ (v. otlukana). Oblik balumot u RSA iz BV 1887, 2 mogao bi biti i gre{ka.

balun balun, -una m. reg. „balon, lopta; mehur od sapuniceŒ, œkila u mo{nicamaŒ Poqica (RSA), „de~ija igra~kaŒ sz. Boka (Musi}), œvrsta okrugle vr{eŒ Cavtat (Vinja 1:34), balun „gumeni balon, lopta; ukras za jelkuŒ, fig. „debela osobaŒ ji. Boka (Lipovac-Radulovi} I), „nezrela smokvaŒ Kor~ula (Skok 1:98), balun œbeowa~aŒ Brusje, œokrugli bokobran na broduŒ Sew (Vinja l.c.), baluni} dem. Dubr. (Bojani}/Trivunac), balun~i}, balunica f. „vrsta {qiveŒ Lika, baluna~a „rana smokvaŒ Dubr. (RSA), Konavli (Ka{i}); kwi`. balon m. tako|e œlopta; ve}a staklena bokasta boca za te~nost (obi~no opletena pru}em); be{ika, kru{ka od gume ili svileŒ, balon~e / balon~e n. dem., balon~i} m. (RSA), balon}in Dubr. (Bojani}/Trivunac). — Od XVII v. balun (RJA).

• Od ven. balon œid.Œ (Boerio), it. ballone (Skok 1: 97–98 s.v. bala; Vinja l.c. s.v. bala; up. DEI 417).

balun~in balun~in m. zool. „bela ~apqa, Herodias albaŒ Dubr. (RSA), tako|e balon~in œid.Œ (Skok 1:98), balun~ik (Adamovi} 1970:63).

• Od tur. bal›kc›n œ~apqaŒ (Adamovi} 1970:63–64).

134

balur — balu{ka

Tur. re~ izvedena je od bal›k œribaŒ, v. baluk1 (Adamovi} l.c.; Tietze 1:272). Druga~ije Skok l.c. s.v. bala, koji navodi it. balloncino, {to me|utim zna~i œbalon, loptaŒ (up. balun, bala2).

balur balur m. bot. „korovska biqka divqi sirak, Sorghum halepenseŒ TiOblici belur, bequ{ œAndropogonŒ ji. Srbija (RSA), beqa œHolcusŒ Homoqe (Simonovi}), bug. balur pored belur œvrsta traveŒ (po RRODD iz turskog), rum. balaur, balur, balura œmrazovac, Colchicum autumnaleŒ (Tiktin 1:297, bez re{ewa) ukazuju na mogu}e poreklo od *belã > beo i eventualnu povratnu pozajmicu iz rumunskog, up. baleka. Me|utim, divqi sirak ne karakteri{e bela boja (kao ni mrazovac, up. balu{ka).

mok (Dini} II), baqur „id.Œ Ni{ (RJA), belur Timok (Dini} II). • Nejasno.

baluca baluca f. „dobro crno krajinsko vinoŒ Negotinska Krajina, balucan, -ana m. „id.Œ (RSA). • Verovatno iz rumunskog, up. rum. balut œplav (o kosi)Œ, baluta œvrsta igre u koluŒ.

Rum. re~i imaju u osnovi slov. *belã > beo. Up. Gamulescu 1983:72–73; v. balej.

balu{ka balu{ka f. bot. naziv za vi{e razli~itih vrsta biqaka: „lukŒ
Dalm. ([ulek), „vilin luk, Muscari comosumŒ Herc. (Pichler 5), Rijeka ([ulek), „mrazovac, Colchicum autumnale, C. latifoliumŒ Dalm. (RSA), „`uto ti~ije mleko, Gagea, G. arvensis; TofieldiaŒ (Simonovi}), ‹ vela / mala „Muscari comosumŒ Istra; balu~ka „Bulbo vomitorio, niksica, ScillaŒ, „Scilla minorŒ Dubr. ([ulek), „pupa, Allium vinealeŒ (Vuk, RSA), „zmijin luk, Allium scordoprasumŒ Lovra (RSGV), „Muscari comosumŒ Herc. (Pichler l.c.), „GageaŒ (Simonovi}), ‹ velika „Scilla maiorŒ Dalm., ‹ mawa „Scilla minorŒ, ‹ crqena „Bulbus esculentusŒ, ‹ crna „moly, Allium Chamae-MolyŒ, ‹ divja „ColchicumŒ, ‹ pasja „Bulbo vomitorio, Muscari comosumŒ; baqu{ka „Allium pallensŒ ([ulek), „Muscari comosumŒ Rijeka ([ulek; RSA), „Colchicum latifoliumŒ Dubr., „Gagea arvensisŒ ([ulek); baqu~ka „zelenkada, Narcissus pseudonarcissusŒ Bosna ([ulek; RSA); ovamo i bolu{ka œColchicum latifoliumŒ (Simonovi}), balo{ka „Gagea minimaŒ Dalm., balo{a „id.Œ ib., balo}a „pti~je mleko, OrnithogalumŒ, balo}e n. „`uti pasji luk, Gagea luteaŒ (RSA). • Nedovoqno jasno.
Verovatno haplologijom od babalu{ka „`uta lu`arka, Sternbergia luteaŒ, up. bug. balu~ka „lukovicaŒ (RRODD), balu{ka „Allium ascalonicum; Ornithogalum collinum, O. narborenseŒ pored babalu~ki „Ornithogalum narborenseŒ, lu~ka „Ornithogalum refractumŒ (MBBR), iz slovenskog rum. (ba)lusca „OrnithogalumŒ (M. \oki},

bal~ak — baqa

135

Balcanica 34/2004:194–197, up. boboluska). U tom slu~aju -~k- < -{k- (mogu} je i obratni razvoj). Druga~ije Skok 1:102 (rumunsko, od osnove bal < slov. belã, v. beo, za povratnu pozajmicu up. baleka, ili od turcizma baluk1), BER 1:109; Tiktin 1:299. Ovamo mo`da i biqu{ka „visibabaŒ Istra (RSA).

bal~ak bal~ak m. „dr`ak u sabqe, jatagana, ma~a, kopqa, buzdovana, gusalaŒ NP, NPosl, bar~ak NP (RSA); tako|e bez -k: bal~a f. NP Vuk (RSA). — Od XVIII v. bal~ak, tako|e bal~ag, balyak NP (RJA; Skok 1:100). • Od tur. (i dijal.) balcak, barcak œid.Œ (Skok l.c.; [kalji} 118).

Oblik bal~a sa dekompozicijom zavr{nog glasa shva}enog kao doma}i sufiks, up., sa prelazom l u o, reg. zast. bao~a. Za poreklo tur. re~i v. ÅSTÀ 2:52–53; Tietze 1:270.

Bal{a Bal{a m. zast. LI (RSA), Bal{ova / Bao{eva / Ba{ova Gradina f.

Mo`da isto {to i slov. Belâ{a od beo, u vla{kom izgovoru (Skok 1:497, up. Grkovi} M. 1986:26), ili hipokoristik od Baldovin, tip Nik{a od Nikola(j). Ovamo verovatno i LI Ba{o CG, prezime Ba{ovi} / Ba{ovi} (RSA), pod pretpostavkom dijal. prelaza al > a. Bao{qe verovatno j-posesiv u sredwem rodu od Bal{a, sa epentetskim l izme|u { i j (Skok 2:668, koji poredi Pi{}e od *Pivâsk-je, up. Piva).

zidine grada vi{e Skadarskog jezera (Vuk; RSA), Ba{ova gradina œid.Œ, prezime Bao{i} (RSA), top. Bao{i}(i) Boka (IM). — Stsrp. XIV–XV v. Balâ{a, Bao{a m. LI, pridev Bal{inâ, prezime Balâ{ikâ (Dani~i}), top. Bao{le n. 1351. œBao{i}iŒ ([krivani} 1959:40). • Nejasno.

Baq Baq m. planina u CG (RSA), Baq planina u sz. Bosni (Vuk; RSA).
• Nejasno.
Mo`da u vezi sa baq, baqa po izgledu planine ({umovita sa ~istinom, œbelinomŒ pri vrhu?), no planina isto~no od Andrijevice izgleda da se u XIV v. pomiwe kao Bâhâw: ou Bâhânâ, otâ Bâhnë ou planinou Stlâbicou u me|ama sela Dobra Rijeka na Limu (RJA s.v. Bahan; [krivani} 1959:41), {to bi zna~ilo da je Baq nastalo odatle preko Bahaw, -hwa. Za mogu}e slu~ajeve -(a)w > -(a)q up. Skok 1:31.

baqa baqa f. „belega, ove}a pega spreda na glavi kod stokeŒ CG (RSA), œbeleg na ~elu `ivotiwe, obi~no beo ili crnŒ Zagara~ (]upi}i), Pro{}ewe (Vuji~i}), Vasojevi}i (Stijovi}), Uskoci (Stani}), i o ~oveku: Od ro|ewa ima baqu na ~elu — Istuko{e ga i napravi{e mu veliku baqu pore nosa Piva (Gagovi}), œmrqa, pegaŒ Stara CG (Pe{ikan), œpove}a rana na vidnom mestuŒ Uskoci (Stani}), baqa / baqa naziv za baqastu (v.) `ivotiwu (o kozi, ovci, kravi) Kru{evac, U`ice, CG (RSA), Ro`aje (Had`i}), Vasojevi}i (Stijovi}), Stara CG (Pe{ikan), Uskoci (Stani}), baqa œid.Œ Lozan

bal’o{ œbaqast pasŒ Gora`devac (Bukumiri} II). tako|e œpriglup mu{karacŒ Uskoci (Stani}). promene a > o i gr~ke b > v. reg. balaie œovca sa belom mrqom na ~eluŒ. baqu{ko fig. up. slo`enica baqokapa m. up. kow.)Œ CG. smeten (o ~oveku)Œ Kosovo (Elezovi} I). bale. i œglupakŒ Uskoci (Stani}). baqko œid.. Pro{}ewe (Vuji~i}). baqu{a Krivo{ije (Suboti}). rum. bal’owa Gora`devac (Bukumiri} II). glupa. Skok 1:103–104. RSA)..Œ. -sta. Klepikova 1974:63–65. -sto Uskoci (Stani}). -sta. izrazito plav (o ~oveku)Œ Uskoci (Stani}). baqu{a œbaqasta `ivotiwaŒ Kosovo (Elezovi} I). volu. bal’u{a Gora`devac. Uskoci (Stani}). stare{inaŒ CG. baqe{a CG. Ere (Remeti}). daqe ukr. bal’ka ib. ist. gde je naveden i drugi materijal. -sto Zagara~ (]upi}i). stare{ina (nazvan ironi~no po grbu na kapi)Œ CG.)Œ Lika. mak. glupakov sinŒ. ironi~no œglavar. balan œsvetlosiv vo ili bivo sa belom pegom na ~eluŒ. Uskoci (Stani}). Vasojevi}i (Stijovi}). baqo{ œid. Vasojevi}i (Stijovi}). svetle boje. balov „baqast pasŒ ib. balan itd.Œ CG. Pro{}ewe (Vuji~i}). bal. Zagara~ (]upi}i). Pro{}ewe (Vuji~i}). -sta. hyp. baqu{an (RSA). Gru`a i Nadibar (RSA)..Œ Leva~. Gru`a (RSA). Vu~itrn.. (RSA). baqowa Ó baqowica dem. re~ ne predstavqa di- . Dobroqupci (RSA). balash œid. -sta. jarcu.Œ. nerazumna osobaŒ Uskoci (Stani}).-bos. baqowa CG (RSA).. Uskoci (Stani}). fig. CG. mpalioj. œneve{t. balaèa œkrava bele boje. • Karpatsko-balkanski sto~arski termin. ib. baqo{ œbaqasta `ivotiwa (mu`jak)Œ Obadi. baqas. glup ~ovekŒ Ó baqenovi} œglupo mu{ko dete. œnerazuman. Ro`aje (Had`i}). i œplav ~ovekŒ. bajotica dem. baqaska f. baqo{as. baqu{an Zagara~ (]upi}i). V. baqas. -sta. Ngr. balan œid. baqov / baqov Vasojevi}i (Stijovi}). baqa~a. baqoka CG. baqav œid. baq m. bala. bal’u{an Gora`devac (Bukumiri} II). Bosna (RSA). baqov CG (RSA). beo vo.136 baqa (Joci}). RSA). bajota œbaqota (v. fig. -sto Kosovo (Elezovi} I). i œzadwica. baqota Grbaq (Vuk. baqe{a œbaqasta `ivotiwaŒ.Œ. bal’u œkow ili vo sa zvezdom na ~eluŒ. bale{ œ`ivotiwa sa pegomŒ (Budziszewska 1983). baqat œbaqav (v. fig. baqu{as. baqu{an Vasojevi}i (Stijovi}). alb. Pro{}ewe (Vuji~i}). doma}a `ivotiwa sivkasto-`ute bojeŒ. „baqast kowŒ ib. (o kowu. œid. bale œid. dijal. -sto Vasojevi}i (Stijovi}). -sto œbeloglavŒ Mr~e (Radi}). bug. ne mnogo rana. i œglavar. pridevi baqav œkoji ima baquŒ (Vuk. (Bukumiri} II). dijal. U srpskom i gr~kom pozajmica iz rumunskog i/li albanskog. baqast œid. baqu{as. nazivi za doma}e `ivotiwe bele. œvidna ranaŒ sve Uskoci (Stani}). baqa{ (RSA). bal’ko Gora`devac (Bukumiri} II). Stara CG (Pe{ikan). arum. Kosovo (RSA). ovamo i bala{ m. baqen CG. ngr. s obzirom na izostanak slov. pasŒ itd. bal. psu)Œ Prizren. baqu{a ib.

bale œid. dijal. stare{inaŒ. (iz galskog?) baille (Skok l. za-/iz-/na-baqezgati pf. up. Pro{}ewe (Vuji~i}). Piva (Gagovi}). romanskim v > b. Nije iskqu~eno ni *Ba(d)lâj-ev. Up. etimolo{ki je srodan sa psl. (RSA). up. jer mu odgovara izvorno gr~ki falioj. LI Balë itd. ako je ta re~ italijanizam. kod Biha}a (IM).falion Proc. @. engl. koji je i sam morao biti pozajmqen iz nekog ie.u stsrp. „onaj koji se isti~e vaqano{}u ili ja~inomŒ CG. Te{ko se mo`e govoriti i o psl. Nije iskqu~en poseban semanti~ki razvoj osnove baqa. Athanassakis. (Gei}/Slade-[ilovi} II). Bori~i}). (RSA). balabu{ina). (vla{ko) LI Balanâ (Grkovi} M. Orel. Orel 15 (bal protoalbansko. A. jo{ balej. Up. re~ima vide pozajmice iz slovenskog. baqan.(tako Sadnik/Aitzetmuller 128 ‡ 129c). baqa). up. SEZb 59:103). jezika sa *bh > *b (staromakedonskog. ali ne}e biti u pravu oni koji u alb. balâka œovca. 1986:26. tra~kog ili ilirskog). N. Pokorny 119). Ili mo`da u vezi sa vaqan. me|u wenim derivatima zna~ewe œglavar. baluca. Baqevac Baqevac mesto na Ibru (IM) Ó Baqeva~ka Kotlina u dolini Ibra (RSA). sa zvezdom na ~elu (o kowu)Œ posvedo~enog jo{ od Homera (Ahilejev kow Balioj). jagweŒ Fasmer 1:119 izvodi iz ugrofinskog (komi bal’a œid. odnos b. 6). Ovamo mo`da i stsrp.(balan.Œ). Termin je rasprostrawen i izvan Balkana: got./ v.da se objasniti.c. Najpre od LI *Baq(o). bak2. balan u ESUM 1:124 tuma~i kao povratna pozajmqenica iz rumunskog. Bella V 18. Uskoci (Stani}).c. kao Mayer 25 i u novije vreme V. Zagara~ (]upi}i).Œ u ÅSBM 1:293 pomi{qa da bi moglo biti i onomatopeja. baqezgat ib. {to ne prili~iŒ BiH (RSA). dijal. balà. Åtimologià 1983:133–134. a bug. od etimolo{ki problemati~ne osnove bal.baqan — baqezgati 137 rektnu kontinuantu oblika balioj œ{aren. mak. baqezgat ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). varijanti korena *bal. tako|e top. baqota œid. baqezgat Trogir. Å. œgovoriti koje{ta. Deo gorenavedenih primera bi ipak mogao reflektovati rum. *belã. *belanã (?). Baqevac. Gru`a (Stevovi}). balan u BER 1:28 kao neposredan refleks psl. baqezgati baqezgati. bala}1. Baqo. za semanti~ki razvoj up. ili u vezi sa osnovom bal. baqezgati impf. jo{ Klepikova l.. *bala. stfr. a ako je doma}a. Baqev Dol kod Dimitrovgrada (IM). Vasojevi}i (Stijovi}. (Grkovi} M. bajka3. • Nejasno. izgovor slov. -am impf.Œ: Na onog baqotu ne kidisava se tako lako ib.pored *bel.(balab-) u nazivima peciva (v. baqan baqan m. i rum.od *ba(d)lâjâ œvra~Œ u funkciji LI. Stani{i} 1995:67–68.. vaqati. dijal. selo u {umadijskoj Kolubari (P. up. Petrovi}. Vojv (RSGV). baqezgat Sta- . belã > beo. dekompozicijom od *ob-(v)al-. balash / balosh iz slovenskog). tako se ukr. dok se za blr. Glotta 88/2002:1–11. Dowi Rami}i (Malba{a). ball œkow sa belom pegomŒ. baqezgati Vr{ac (RSGV). 1986:25). Rus. • Nejasno.

veliki junak. baqizgalo Timok. brqezga 3. baqizga 3. balezgati œid. (Dini} I). veliki gazdaŒ Leva~ (RSA). fig. up. to je bila silesija. *bal(a)kati : *bal(a)chati.138 baqemez ra CG (Pe{ikan). CG (RSA). baqemez œkrupna i nezgrapna. ‹ se œmaziti seŒ Timok (RSA). balezga~etina Du~alovi}i.Œ (RSA). (Stani}). primitivan ~ovekŒ ib. (Gei}/Slade-[ilovi} II). ib. beqezgalo Knin. baqezgalica Uskoci (Stani}). beqemez „imu}an ~ovek. i do posta su sve to svi}kali Piva. Druk~ije ÅSSÀ 2:139. dosadna pri~alica. / baqezgavica f. œtvr- doglav. ironi~no œsilnik. baqezgatiŒ Vasojevi}i. œgovoriti koje{taŒ ib. sg. baqamez œstarinski top. Bjelopavli}i (]upi}). baquzgati œid.. Pirot (Zlatkovi} III). balezgalica Du~alovi}i. kwi`. debela. Piva (Gagovi}). CG. uz to priglupa mu{ka osobaŒ Zagara~ (]upi}i). lezga „brbqivac. baqigati œgovoriti gluposti (i sl. baquckalica Tre{wevo. (RSA). baqezgowa ib. baqezgalo n. rus. Mo`da od balegati. bavegati pored bavezgati (v. Srbija. œbogata{Œ ist. Uskoci. *bl’uzgati. œstarinski top ve}eg kalibraŒ (Vuk 1818). quzgetat œgovoriti koje{ta. Piva i Drobwak (Vukovi}). brqezgati impf. baqumez zast. ironi~na poruka ~oveku da je neko i ne{toŒ Vasojevi}i (Stijovi}. gun|aloŒ (v. debeo crv. Bjeleti} 2006:67). Pirot (Zlatkovi} III). krupna osoba (obi~no o devojci ili nevesti)Œ. ~uven ~ovek. pu- .Œ. Futog (RSGV). œbatina. balega). baqezgalica f. NP Vuk. Pro{}ewe (Vuji~i}). belemez œglupak. baquzgati ib. baqizgati. œdebela i jaka batina. krupna osobaŒ Uskoci (Stani}). i SP 1:184–185 s. baqezgavac m. baqezgam Leskovac (Mitrovi}). fig. glup. baquckati Tre{wevo. Leskovac (Mitrovi}). brbqarijeŒ (RSA). tako|e bqazgati. baqezgalo ib. izvedenice baqezga~ m. bavedati). v.)Œ (v. CG. œvisok i razvijen ~ovekŒ CG (RSA). Jablanica (@ugi}). to je baqemez — Jesenas su zaklali nekolike ovce i jednog vola. baquzgam Jablanica (@ugi}). baqezgan Piva (Gagovi}). mo}nikŒ Uskoci (Stani}). (Stani}). i œdebela zmija. sg. ili od osnove *qezg. Uskoci. blazgarija f. trupac. zabequzgam pf. bquzgati. Knin. balvanŒ... baqezguqa CG. sa ekspresivnom zamenom g > zg. Bori~i}). top velikog kalibra. (RSA). (Gagovi}). golemo. œstarinski topŒ Wego{. gde se ve}ina gorenavedenih oblika izvodi od psl. debeo trupac. baqezgalo ib. veliki. • Nedovoqno jasno.v. besmislica. Trogir. beqezga m. œglupost. krupnoŒ: Sa|edo{e sijeno od ~eteres plasta. balezgalo Du~alovi}i. baqezgov m. balezga~a Ó balezga~ina augm. baqemez. dijal. baqemez baqemez m.sa ekspresivnim prefiksom ba-.-bos. œono {to je veliko. Ere (Remeti}). te-qezgati œsva{ta pri~atiŒ Pro{}ewe. beqezgati Knin (RSA). balezgowa Du~alovi}i (RSA). up. baqegati. / baqezga~a f. up.

banbadijava. bala ramada. banbadava / banbadava (RSA). banbadijav Crna Reka (Markovi} II). tvrdoglav. palla e mezzo.Œ (RSA). bambadava Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. jedarŒ CG (RSA). bazbadijava. bad›hava. „mali. Tur. banba|eva Pirot (@ivkovi}). up. i bamba{ka. bam-badevã Pleven (BD 6:157). Pei}/Ba~lija).. bambadava Vasojevi}i (Bori~i}). Za varijante na -ihava. Kissling. Najmawe verovatna je narodna etimologija od tur. baqemezat impf.. Vr{ac (RSGV).c. denominal (u)bamba~iti se: Udedav~io se. bum. od ngr. mak. krutuqast ~ovekŒ Po`ega. mpalarmaj < ven. • Od tur bambedava œid. bambadijava. {aliti se gruboŒ Zagara~ (]upi}i). „glupakŒ Leva~. Sadnik/Aitzetmuller 104–105 ‡ 112). glupavŒ Buwevci (RSA. od nem. bug. mo`da i bambast „budalast. bamba|av Jablanica (@ugi}). H. tur. œbadava. sami bambaci (tj. bamba|ava / bâmba|ava Leskovac (Mitrovi}). [kalji} l. tako|e bambadihava Ro`aje (Had`i}). œkoji ne jede medŒ (Eren 38. bazbadijave sve CG (RSA). (gra|a RSA).Œ (Skok 1:87. bam interj. œpri~ati nesuvislo. banbadava Pro{}ewe (Vuji~i}). re~ je pozajmqenica iz neutvr|enog izvora. bam bãdihava Elen (BD 7:10). bambadava bambadava adv.v. ubamba~io se bijeli luk. Faule Metze. dijal. ZB 2/1964:84). v.). banbadjava (RSA). ban-badava Dowi Rami}i (Malba{a). badava. Zna~ewe œglup. besplatnoŒ (Vuk 1818). banbadava Uskoci (Stani}). sa izvornom semantikom *œne{to loptasto. 119). v. mehur.bam — bambak 139 stahijaŒ Drvar (Jovi~i}). Tietze 1:274. ovamo svakako bambekast adj.) „jalova glavica belog lukaŒ Dvorska (RSA). up. bamabadava Zagara~ (]upi}i). Nejasan je (mo`da iskvaren) oblik bonomez œveliki topŒ NP Bogi{i} (RJA). bambadava Leva~ (R. banbadava / banbadavad / zabambadavad ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). bazbadava. • Verovatno u vezi sa bambula. SDZb 19:509). balyemez œstarinski veliki topŒ (Skok 1:104. podebeo. bal yemez dosl. bambak bambak m. neotesanŒ razvilo se pod uticajem drugog turcizma bilmez. re~ je apsolutni superlativ od bedava. bambadava / bambadava œid. bambadava Vojv. • Od tur. banbadijala (Ja{ar-Nasteva 242. [kalji} 119). J. bambadl’eva Ihtiman (BD 3:37). Tur. izvode je od it. bambadijala. nije zametnuo ~ena) — Sve je to starina (veli za gu{avca) pa se bamba~i ib. badava. bambadjava CG. izra{tajŒ. badiyava s. bambadijava Prizren (^emeriki}). Simi}. up. „nabijen. (obi~no pl. [kalji} 119. . bazbadijave Zagara~ (]upi}i). -ijava i sl.

banba{ka adv. podetiwioŒ (bez ubikacije) gde samo upu}uje na vampit (pri ~emu taj oblik uop{te nije samostalna odrednica. vampat i to sa druga~ijim akcentom: vampit œhlapitiŒ). i kao nepromenqivi pridev œizvrstan. koji odatle izvodi sl~. up. {to se vidi iz glagolskih zna~ewa ubamba~iti se. „uko~en. -rca m. Buweva~ki pridev mogao bi biti i iz ma|. i bambrek. odvojenoŒ (RSA). luckastŒ ji. Marko ti le`i bumbovat Kragujevac (RSA). apsolutni superlativ bam-bayat œsasvim ustajaoŒ. Podunavqe (RSA). œNemac. krompir poreklom iz BavarskeŒ Hrv. bambuch œglupakŒ. sasvim odvojenoŒ: Bamnba{ka napravijo ku}u Uskoci. ban-ba{ka œid. Zano}io je zdravo. mrtavŒ: Tako me sjutra bambata ne na{li! NPosl Vuk. Mo`da tur. krepaoŒ Uskoci (Stani}). bambula. u buniluŒ: More.Œ Uskoci (Stani}). pritom nasrtqivŒ U`ice.v. iznemo}i. oslabiti od starostiŒ Vasojevi}i (Stijovi}). posebno. tako|e bumbat.Œ Piva (Gagovi}). Ili mo`da od imena nem. bambrek. œbez svesti. ~e{. mrtavŒ: Da bog da bumbat osvanuo Komarnica (RSA). up. detiwast. „izlapeo od starosti. • Nejasno. Ovamo verovatno.v. potpuno sam. pasti od umora.) œuko~en. [vabaŒ (SJP). bumbovat indecl. pre nego pod bombak œvrsta `enskog nakitaŒ. bambat bambat. bâmbojat œveoma bolestanŒ: Bâmbojat sam. pridevi bamnbarski. bambarac bambarac. odakle je poq. i bombak m. (Stani}). -a. udedav~iti se u navedenom primeru.v. • Verovatno nazalizovana varijanta od *babarac pored ba(v)erac œbavarac.140 bambarac — bamba{ka U primeni na jalovu glavicu belog luka pravo zna~ewe je œgrudvaŒ. œgromuqica u ka~amakuŒ Jasenica (RSA). bamba œglupŒ (up. bambula). Hadrovics 128. Stani}).mogli bi biti plod sekundarne onomatopejizacije. bamnbat œmrtav. jedva noge dr`iv Leskovac (Mitrovi}). v. -o adj. (Stani}). -o (ponekad indecl. œba{kaŒ Herc. ovamo mo`da i bamburit pf. Oblici na bumb. ve} je sme{ten 3:298–299 s. dedavak / dedavac m. a osvanuo je bambat CG (RSA). œkoji je na samrtiŒ (sic!): Ona baba }e bambajat Pro{}ewe (Vuji~i}). (Vuk). -a. bambajat indecl. crkao. Vinja 1:36 s. omalen ~ovek ili vo. Babur. za bamburit up. bamba{ka bamba{ka adv. œsru~iti se. Up. Podriwe. bamnba{ka / bamnba{ka œid. Primer iz Pro{}ewa kao da nije pridev. œpodebeo. bumbat / bunbat œid. ali v. odli~anŒ: Uzo sam `enu bamnba{ka ib. œba{ka. Nije jasno spada li ovamo bambat / bembat adj. Bamber podrug. „beo okruglast ili duguqast krompirŒ Uskoci (RSA.. bamnbar~ev ib. nego glagol. bambat „senilan. bamber œvrsta krompiraŒ. grada u Frana~koj (danas u Bavarskoj) Bamberg. . umretiŒ s. na-/u-bambre~iti se œuko~iti se. (RSA). Boka (Lipovac-Radulovi} I). Machek 44.

jedro mu{ko deteŒ Uskoci (Stani}). .v. bambrek bi u tom slu~aju mogao biti postverbal. vulg. up.bambrek — bambula 141 • Od tur. bembel œpupakŒ. œnaqutiti seŒ Uskoci. i bambadava. i ÅSBM 1:300 s. uko~iti se. prejesti se. krut ~ovekŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). Bjeleti} 2006:97–98.Œ (Skok 1:119 s. bambula bambula m. • Verovatno u vezi sa bre~iti. mak. ba{ka. tako|e ubembre~it se „id.v. (Stani}). balabu{ina.. tako|e bug. -asto adj. ba{ka. bambulâka.œne{to okrugloŒ (v. „zdepast. jedro a onisko ~eqade. ne{to krupnoŒ Zagara~ (]upi}i). bambuh s. „dete (u zagoneci)Œ.œid. Up. v. œtrbowaŒ. bambula. -asta. bambrekas. up. breknuti. bãmbal. krutuqast ~ovekŒ CG (RSA). ukrutiti se.. glupakŒ potvr|en je u raznim slov. S obzirom na ove paralele. „puno. uko~iti se (od hladno}e. bambula.v.Œ: Pade babuqak. ubambre~it se „ugojiti se. bãmbalin œglupakŒ Sevlijevo (BD 5:12) pored bambalo œgrudva zemqe ili blataŒ (RRODD). bamb œtrbuhŒ. Po~etni slog bam. dijal. bubla.. naduti se (od preteranog jela)Œ i sl. bolesti)Œ Zagara~ (]upi}i). nadimak Bambula Vrawe (Zlatanovi}). podebeo. bubuqica itd. umretiŒ. nego *bob. Ovamo mo`da i bamnbrqak œnapredno.u bambak. U delu zna~ewa kao da se ukrstilo i sa bambat. bambula.. omawi.)Œ ib. bambuáa œnezgrapan. rus. denominali nabambre~iti pf. bambula œid.mo`e se objasniti ekspresivnom reduplikacijom i nazalizacijom glag. Semanti~ki razvoj: œtrbuhŒ ¢ œtrbowaŒ ¢ œdebeqko. Nije jasno spadaju li ovamo oblici bambrak m. „u~initi trudnomŒ (RSA). ukr. nabijena. Up. • Nejasno. odebqati. ili je posredi ukr{tawe sa bamb. uko~iti se. nekakva zami{qena debela `ivotiwa. poq. „mali. ugrabi ga bamburak i spremi u qe{inu NZag (RSA). odebqati. ugojena osoba. {ved. neotesanko. daqe lit. takvo `ivin~eŒ Uskoci (Stani}). nabambre~iti se œugojiti se. Up. blr. bambrek bambrek m. sa ekspresivnom konzervacijom ili restitucijom nazala. bambaska œid. u vezi sa bamba œpupakŒ i let.vv. bamburak œid. bambula pogrd. ukipiti seŒ Vasojevi}i (Stijovi}). v. Up. ESUM 1:131 s. Tur. jedar. „krupno i debelo ~eqade. norv. ubambre~iti se „nabambre~iti se (v. bamba (bumba) œkuglaŒ. bambalas œtrbowaŒ. ~e{. pre psl. korena. prejesti se. fig. priglup ~ovekŒ. glomazna i zdepasta osoba. œneotesan i nezgrapan ~ovekŒ: Taj [op i bambula neje za ovuj gospodsku ku}u. up. bamba{ka. Na istom terenu (u)bre~iti (se) dolazi sa sli~nom semantikom: „ukrutiti se. naduti se. bug. bamba{ka (Ja{ar-Nasteva 119).Œ sa sekundarnom nazalizacijom (tako Sadnik/Aitzetmuller 165 ‡ 146b).). *bob. stati negde i ne pomicati se. kojoj se od debqine ne vide udovi. jezicima. [kalji} 119). re~ je apsolutni superlativ od baska. trapavko. „debequ{an. uskogrudŒ Uskoci (Stani}).Œ.

bamla Kuku{ (Peev 1988). mpamia. babwa Srbija (RSA). œbiqka Hibiscus esculentus. nastawenog u napu{tenoj ku}ici pu`a. œugledna osobaŒ Ó baninati se impf. Oblik bobwa mo`da naslowen na bob. babnà. banstvo n. Budu}i da su sve to nazivi za raka samca. i Sadnik/Aitzetmuller 234 ‡ 186. izvedenice bani} dem. prezime (RJA).Œ. Tietze 1:275. . pretpostavqa ukr{tawe sa rak i ukazuje na paralelizam ovih i drugih sazvu~nih oblika (bamburak. ban od mila u obra}awu mla|ima Timok (Stanojevi}). -rka œid. bamwa Prizren (^emeriki}).142 bambura~ — ban Up. „vrsta morskog pu`a sa duga~kom uvojitom qu{turom. bon. gde Vinja 1986/2:141 pomi{qa na izvedenicu od gr. up.Œ (^DL). bon œbanŒ Brusje (Dul~i}i). Egejska Makedonija (Peev). Bosni. ban ban.)Œ Primorje (RSA). Turritella communisŒ. gamburak i sl.v. bug. definicija naslovnog oblika odrednice nije sasvim precizna. romboj œrunder GegenstandŒ. Pozajmqena je i u isto~noslovenske jezike: rus. Ovamo mo`da i barbula m. mno`ina banovi / banovi pored bani / bani œstara vladarska i velika{ka titula u Hrvatskoj. bamwa. bamwa Kosovo (Elezovi} I). i œugledna osobaŒ CG.Œ. • Od tur. augm. ~ak. Za poreklo tur. œkrupan. mu{kom detetu Prizren (^emeriki}). œstari novac banovac (v. bumbarak. œbanov sinŒ. bana / bana m. bamje. „sna`an ~ovek velike glave i puna licaŒ Leva~ i Temni} (RSA). banina m. Dubr. ban~e. Vinja l. bamwa sve BiH (RSA).Œ (Skok 1:104. bamja (Ja{ar-Nasteva 45). bamya œid. DubrovnikuŒ (Vuk 1818. [kalji} 119–120). reg. (Vuk. babwa Pirot (@ivkovi}). Ban LI Srbija. Eupagurus BernhardusŒ (RSA). ~iji se mahunasti plod upotre- bqava kao povr}eŒ. bobwa œkao zelena paprika. bambak. koja se zove i {iqak. RJA).). bumburak. bamija œid. Ina~e. Trochocochlea. ukr. od mila mu{kom detetu Prizren (^emeriki}). RSA. up. ban. mak. brumborak) sa gambura~a. bamja bamja f. bamià (Fasmer 1:120). gamburak). dijal. rum. „hvalisati se svojim poreklomŒ CG (RSA). bamà. naj~e{}e ogrc. -eta n. Po tome je on sli~an drugoj vrsti. -a mno`ina bano(v)i œizvr{ilac kazne u igri ‘Poklopi{a’Œ Vraka (Markovi} B. bame (Boretzky 1976:21). bamqa. brumbuqak ({to bi bilo najsli~nije na{im potvrdama).cc.. Vinja 1:167–168 s. alb. -rka. bamje. bumburak. abstr. ali i bumbuqak. i kuva se za jeloŒ Beograd (Vuk). bona œid. bambrek. stasit ~ovekŒ CG (RSA). taj se pu` zove jo{ i pu`eva igla (Vinja 1986/2:133). -a~a „rak samac. RJA). ngr. Balkanski turcizam. bambura~ bambura~. brambura~. prezime Bani} / Bani} (RJA). bama. • Verovatno disimilovana varijanta od gambor (Vinja 1986/2:127. -a~a m. re~i v. bamià (ESUM 1:132). bamià. RSA.

œbiti banŒ (Vuk. œbanova `enaŒ (Vuk 1818. i kao epitet banovac Sekul NP. gospodskimŒ NP (RSA). bajan œvisoko vojno zvawe kod AvaraŒ (Skok 1:105). œstari hrvatski novacŒ. œugledna i uva`avana `enaŒ CG. banovstvo n. banica f. Ba~ka. up. ktetik bani(j)ski (RSA). Banija ime oblasti Ó etnik Banijac. i NP. œproglasiti nekoga banomŒ BiH.. œ~ojstvo. u`ivatiŒ. pristalica bana. banski. œbanov sinŒ (Vuk 1818. obaniti pf. vojnik nekada{we hrvatske banske regimenteŒ. zast. od sttur. (RSA). mesto u Bosni. -jca m. RJA). Ba~ka. • Predosmanski turcizam. banija f. œnovac banovac (v.. dole) Ó top. NP (Vuk. bani~in adj. pored Bajna Luka (Vuk 1818). manguraŒ. prezime Banova~ki (RSA). œpo~eti banovatiŒ. banovica / banovica f. obanati œu~initi banskim.. stanovni{tvo jedne zemqe ili oblastiŒ NP Vuk Ó banovinski / banovinski adj. bug. adv. Banova~ki Potok (RJA). Banovo Poqe (RSA).c. banov~e n. etnik i prezime Banovac / Banovac (RSA). planina i selo u [umadiji (RSA. sln. Bawa Luka Srem. œbanovo deteŒ (RSA). banâ m. po{tovana `enaŒ CG. -ovca œzastupnik bana. ban œbanus. filerŒ. RSA). ban œkraqev namesnik u HrvatskojŒ (PSJ^). banovac / banovac. najuna~iti seŒ CG (RSA). œ~ovek ugledna rodaŒ. daqe ma|. Banijka ibid. banovina f.Œ Brusje (Dul~i}i). prefekt. œosoba u dobroj materijalnoj situacijiŒ NP. pridevi ªbaw(i) (v.)Œ. Banovi}i pl. (RSA). ban œtitula.Œ Vodice (Skok 1:104). Bandola. titula 1114. delanâ banâ natpis. stbug. RSA). gospodskiŒ CG. Ó ktetik banova~ki. banâ adj. voda u Lici (Vuk) Ó bani~ina œdobra. RSA) Ó toponimi Banova Jaruga. mak.). RSA). X v. œ{iling. œoblast pod vla{}u banaŒ. banovi} / banovi} m. ban. „bakarni nov~i}.)Œ. provesti dugo vremena kao glavar. stoti deo lejaŒ. banica od mila `enskom detetu Prizren (^emeriki}). „oblast pod vla{}u banaŒ (Vuk 1818). Bando. gubernatorŒ. strus. ~e{. Bani~ina f. banov / banov (Vuk. etnik Banovka œBanijka (v. otmenostŒ CG. œid. RSA). gospodstvo. fig. banica œid. Baw dvor. Potkozarje. stsrp. Poqica (RSA). nabanovati se œdugo banovati. povelovâ banovâ (Dani~i}). œbanova `enaŒ NP (Vuk 1818. Banica planina kod Po`ege NP. — Od XII v. ban (HSSJ). (Dalmacija). banovati impf. dominus. dr`ava.Œ. denominali zabaniti (se) œnapraviti banomŒ.. ban. Banova~ko Brdo. stpoq. vlast i dostojanstvo banaŒ. dijal. œpostati banomŒ BiH (RSA). RSA). banà se œrazmetati seŒ NP. prezime Banovi} / Banovi}. œkao ban. dux. abstr. œid. banã ma|. RSA). banovski / banovski adj. œbanŒ. œ`iveti kao ban. komandant po- . œzemqa. Banbrdo (Skok l. sl~. poq. banica œid. toponim Banovci pl.)Œ Primorje. œbanovŒ: diïkâ banâ. œnovac banovac (v. banovina / banovina „id. ban œvrsta titule.Œ Uskoci (Stani}). zabanovati pf.ban 143 œvlast i dostojanstvo banaŒ (Vuk.

Zna~ewe œvrsta novcaŒ obja{wava se metonimijom (Skok. postoqe za oraniju. œzaravan na brduŒ Herc. baw m. gospodin. banalac. brazda u wivi i du` kanalaŒ Du~alovi}i (RSA). RSGV). ban œvlastelinska titula hri{}anskih vladara na BalkanuŒ je pozajmqenica iz balkanskih jezika (Tietze 1:275). ozidani deo . Starohrvatska titula se tuma~i kao odraz dvojne podele vlasti u avarskom kaganatu. (Gagovi}). œartiqerijski grudobranŒ (RSA). rumunski se izvodi iz ma|arskog (Skok l. banalis (LLMAI). suprugŒ. œstepenikŒ Vojv. Qe{tansko (Te{i}). bogata{. Bawska. œbrda{ceŒ Kragujevac. œdeo tavana ispod kojeg nema podruma (izbe)Œ ib. Bano{tor). banus XI v. Up. zidano ili na~iweno od metalnog bureta. œbanskiŒ. cokna. RSA. ovaj drugi oblik pokazuje ispadawe intervokalskog -j-. œsloj kamewa u bunaru. stoti deo lejaŒ. druk~ije Cioranescu 65). Skok l. ve} kao noviji latinizam. izvor ma|. CG (RSA). bogata{Œ (ÅSTÀ 2:27–29). RSA). banak. Sadnik/Aitzetmuller 234 ‡ 187. boan (kod Porfirogenita oko 950. Srp. banka œklupa oko pe}i.c. Bojan. Tur. — Izme|u leja tvrd banak ko od betona Vojv. bg ‰bayŠ œgospodinŒ < stiran. baga-. sprudŒ (RSA). œodmori{te na stepenicamaŒ (RSA). ali se pomi{qa i na weno iransko poreklo u vezi sa srpers.cc. œistureni deo zida u ku}i koji slu`i kao policaŒ Herc. atar ‹ œna~in okopavawa vinogradaŒ Vojv.. iz srpsko-hrvatskog u{la je u druge slovenske jezike (za slovena~ki up..). u nekontrahovanom liku bojan.. (Vuk. EWU 77. rum. boanoj). Ovamo spada i banat. koje ima paralele i u mongolskom bayo œbogat. banak banak. bajan œbogatŒ. banovacŒ (RSA). banalist(a) œid. œvojnik nekada{we hrvatske banske regimente. RJA) od nlat. Avarska titula izvodi se od op{teturskog bay œbogat. zast. bogat (Snoj 30). najmawi nov~i}.. up. Loma 2000:90. Tiktin 1:274.. pregrada u ~unuŒ Vojv. naslaga. bog. œtezga.. Re~ se najranije javqa kod Hrvata. œzape}ak. boeanoj. dijal. Piva. -lca m.144 banak grani~ne tvr|ave. œnagrnuta zemqa izme|u redova u vinogradu. posvedo~eni od kraja XVIII v. knez. okoreli gorwi sloj zemqe (?)Œ: Posle ki{e se uvatio banak. sloj sedimentnih stena i dr. (RSGV). (RSGV). Skok l. bogatstvo. [abac (RJA).: To ko{ta lej i pedeset bawi Radimwa (Tomi} II) je povratna pozajmqenica iz rumunskog.. (kovani) novac. (RSGV). vlastelin. ozidani deo pored ogwi{ta na kome se kuva. koje je otvorilo put daqoj kontrakciji tipa pojas > pas. za mogu}nost da je nestegnuti lik odra`en u ju`noslovenskoj i staroruskoj antroponimiji v. dvoranin. œred posa|enog povr}a u lejiŒ Stubal kod Aleksandrovca (gra|a ERSJ). Vaqevo (RJA). gospodinŒ (up. Bezlaj 1:10–11). œpodlokana obalaŒ Vojv. Naj~e{}e se tuma~i kao autohtona (id. œotvrdli. (Ma`urani} 25–26).c. pa moramo kopati. Tiktin l. baniti (se). klupaŒ Konavli (Ka{i}). ali ne kao doma}a izvedenica. -nka m. ban œtitula. mno`ina banci i bankovi œozidano uzvi{ewe oko pe}i koje slu`i za sedewe ili le`aweŒ Vojv. up. posvedo~enoj ve} u slede}em stole}u: srlat. tako|e banalni adj. Clauson 384).. ib. (Mihajlovi}. oblika mogao je biti panonskoslovenski.c. (RSGV).Œ (RJA. Vykypel 2004:167–168.

bankaŒ: Metnu se pare na banak i ide interes Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II).. -anka m. popre~na daska na brodu. greda preko unutra{wosti broda.. pregrada od dasaka koja slu`i za poja~avawe ~unaŒ Dubr.. Posavina (RSA). bancho. œklupa (u {koli.). DEI 422. up. Smederevo. banak œid. kajk.c. sz. œid. „narodni samoupravni sud. (Ma`urani} s. bawak œuzdignuti deo pe}i za hlebŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} I 39). deminutiv ban~i} BiH (RSA). banak. • Od it.. odgrtati vinogradŒ [abac (RSA. Podriwe. Boka (Lipovac-Radulovi} I). tako|e bawak. -eka œklupa oko pe}iŒ. bangu œklupaŒ. platoŒ Herc. œ|a~ka klupa. tezgaŒ.. nalowŒ (Meyer 26). banek œklupaŒ Orlec (Houtzagers).-h. up.. banag. pozajmqenica iz germanskog bank u osnovnom zna~ewu œklupaŒ (Skok l. stolarska klupaŒ Drvar (Jovi~i}). izvor. op{tinska upravaŒ Pa{trovi}i (RSA). sto. Boka (Musi}). radni sto. denominal ban~iti impf.. podvodni grebenŒ Dalm. mewa~nica. mno`ina banci i bankovi œtezga u zanatskoj radionici. banco œklupa. kamenita greda u moruŒ Brusje (Dul~i}i). RJA). postverbal (?) zabanak. banc(h)us. Banat (TBD 4:38). gore!Š). banak. Lika (RJA). œpraviti banak u vinogradu. bug. 423. banak. Rawina. (Vidovi}). alb. ili ven. ~ak. sloj stena i minerala. ngr. arum. (m)pagkoj œklupa. srlat. banak.c. kr~mi).). klupaŒ Konavli (Ka{i} ‰pored banak ib. pe{~ani sprud. bankaŒ (Skok 1:105. œklupica u ~amcu. verovatno jo{ vlat. œklupa. zanatska tezgaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).. bawak œklupa oko ogwi{taŒ (Vinja l. banek’.. sudbeni sto. bµawek œzidno uzvi{ewe kod pe}iŒ Podravske Sesvete (Maresi}). novac ulo`en u kockawe. Rasprostrawenost i hronologija ve}ine s. (Vinja 1:36). bane~e œmalo isturena cokla na ku}iŒ rum. dijal. (Bojani}/Trivunac). vesla~ka klupa. sprudŒ Dalm.. barci). œnov~ani ulog u kocki. bango f. bancus œsudŒ Sew 1388.c. 1775. DELI 111). {ankŒ. re~ je rana. kockarski ulog. bancu œid. It. mewa~nica. banka m.v. œfond novca u nekim hazardnim igramaŒ ibid. œklupaŒ Poqica (RSA). {koli. banzus œklupa. bonka œbanka. tezga. banok œklupa oko pe}iŒ Ba~ka (RSGV). œdeo zidane pe}i u koji je ugra|ena rernaŒ Lika (Ajxanovi}). -wka œklupa uz pe}Œ Slav. œklupa u crkviŒ Maruli} (RJA). podvodna stena u pli}akuŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). klupa. (Gagovi}). œmawa zaravan. Dubr. Piva. banak œsto carini~kiŒ N. banga Trogir (Vinja l. v. (LLMAI). banak œbanak. (zanatska) tezga. — Od XVI v. potvrda ukazuju na it. banak œsudŒ: Kako sam se zakleo mome banku i krajini Risan (Ma`urani}). sudŒ XIII–XV v. ji. œ|a~ka klupaŒ ib. no deo wih mogao . ven. banka u igri karataŒ.banak 145 ogwi{ta na kome se kuvaŒ ibid. sprud. trgova~koj radwi.. -nka œtezga.. banak œcoknaŒ ibid. kafaniŒ. klupa u ~amcu. banka œklupa (u crkvi. banchus). tezga. Vinja 1:36).

Schneeweis 8. Mihajlovi}). u bugarskom: banka œklupa. Bana}an~e n. pored dijal. œvelika klupa u crkviŒ Dubr. pe{~ani sprudŒ. nabanalo n. za œbanka. †bankada. slogŒ (v. Bana}anka f. pridev i ktetik banatski (Vuk 1818. (RSGV). 1:72 s. oblika umetnuto je nepostojano -a. RJA 1:170 gde Dani~i} ~ini — problemati~an — poku{aj da se italijanizam i germanizam razgrani~e na osnovu s.kao npr. v. Striedter-Temps 102). „govoriti besmislice. Banat deo Panonske nizije izme|u Mori{a. zatvorŒ (DEI 406). banat œzemqa kojom upravqa ban. banak verovatno preko srpskog.-h. ban(n)us m. jato ribaŒ i isto~noslovenskom: rus. -at3. pokrajina pod upravom bana. conto (Lipovac-Radulovi} I 170). banat (RJA. Striedter-Temps l. bannum n. u ovom drugom zna~ewu (SRNG. banatus m. provincija na jugozapadu zemqeŒ: Banatul Craiovei. Zna~ewe œutvr|ena tamnicaŒ nije jasno. banam impf. u konat. paralelizam oblika mu{kog odn. bana}anka œvrsta narodnog kolaŒ. Za oblik bankata f. sl~. nem. dijal. v. prolazŒ < nem. Banatul (Timiôoarei.. Bank œplugom izba~ena zemqaŒ. ban. slo`enicu Ofenbank œid. srlat. odatle rum. pre je to mogu}e na osnovu geografije (up. banatski / banatski. up. bango preko novogr~kog (Üabej 2:153.). br- . Banatu{a. sprud. bawa œid.v. • Od srlat.Œ. -ata m. izvedenog od ban. 154–155). -nka m. banca œklupaŒ. Alb. grudobran. ganka œhodnik.. bawa1. banok. Fasmer 1:120.-austr./m. banac2.. Banat.Œ (Striedter-Temps 128). sprud. Oblik banatista œvojnik nekada{we grani~arske banske pukovnije. Tise.. — Od kraja XVIII v. (id. œbrbqivacŒ Srem. Up. œkoji ima banakŒ: bawata pe}ka Vojv. ma|. banka œvesla~ka klupa. greben. {tedionicaŒ v. takvom dekompozicijom izdvojena je osnova ban-. akcenatskih varijanata. Dunava i Erdeqa. Severinului). (RSGV). u vezi sa zna~ewem œzemqa izme|u dva reda u vinograduŒ upu}uje na bav. sprudŒ iz francuskog (Tiktin 1:274). iz nema~kog ili italijanskog. banovacŒ (Skok 1:105) ukr{tawem sa banalista œid. nabanati œid. Sabljak). i œjako utvr|ena tamnicaŒ Dalm. up.Œ (Andri}. banati1 banati. benetatiŒ (Vuk 1818). za œbanak na pe}iŒ up.. Skok 1:104 s. RSA). ital. bank œzanatska tezgaŒ SSN).Œ. RSA). bagno œkupatilo. `arg. brbqati. ban~iti. (RSA) i za zna~ewe œsudŒ iz Pa{trovi}a i Boke up. Vojv. RJA). ktetik bana}anski (RSA). zanatska tezga. u Prizrenu bawa œid. up. ban. odatle bawat adj. Bana}u{a. U finalnu suglasni~ku grupu s.. banka.146 banat — banati1 bi se neposredno svoditi na nem. sredweg i `enskog roda javqa se i u rumunskom: rum. banovinaŒ (LLMAI). Banat (up. œ~ast. i semantike.c. ganak. Gang œid.. (RSA. pored banc de nisip œpe{~ani sloj. uz naslawawe na doma}i sufiks -ak < *-ãkã. banacki / banacki Vojv. banat banat. konta œra~unŒ < it. œzemqa ili oblast kojom upravqa banŒ.v. nlat. reg. sloj stena i naslaga. postavqati zagonetkeŒ. œgovoriti besmislice. up. iz nema~kog. etnik Bana}anin (Vuk 1818. up. du`nost bana.-h. ESUM 1:134).Œ. zemqano postoqe za top. banetati. Bank œklupa. Tiktin 1:274). bane}em impf. dijal.

basma1 (up. potu}i seŒ Lika (RJA). bana~. za dekompoziciju ~ak. -nem œzamahnuti (u de~joj igri banawe)Œ: Car ‰igra~Š œzabaneŒ. zabanuti. up. Oblik benetati verovatno je istog porekla. blr. buqukŒ: A za wim ide banac. ib. banati œ{amaratiŒ (Sadnik/Aitzetmuller 83–84 ‡ 107b). banà œbatineŒ (id. v. „u igri banawa udarati svoj {tap o badaloŒ Banat (RSA). banetalo n. nabawati se. bandoglav. nabadati za oznaku nesigurnog hoda. za semantiku œudaratiŒ ¢ œtoviti. œpretovariti se (hranom)Œ CG (Vuk). banati2 banati. gonetati). ceo banac Kosovo (RSA). up. jestiŒ Vlaji}-Popovi} 1993. *ban’iti od *ban’a œkupatiloŒ (v. u izvornom zna~ewu œkupati (se)Œ. badati2.banati2 — banac1 147 bqatiŒ M. ganati. banam impf. a i o~ekivala bi se forma *bawati. 190–191). œhodati na {tulama.). baniØâ œudarati. mahati. bawa1). up. Po`arevac. i kajk. sa semanti~kim razvojem œlupetatiŒ ¡ œlupati. ‹ se „igrati se igre banawaŒ. ili od *ba(d)nuti œubostiŒ. ili. „obele`eno mesto kao polazna ta~ka u igriŒ Zlatibor (RSA). zamahne svoj {tap ali tako da udari o trqin {tap i da odsko~i {to daqe Vojv. bane. bandati1. bankawe n. dijal. dijal. zabanati pf. -wam se pf. a prenos zna~ewa tuma~i se obi~ajem da se kupa~i u sauni {ibaju metlicama (id. banac œgolema pratwa. RSA). posrtatiŒ Vojv. rus.. ead.. udarac pesnicomŒ. bana œ~voruga od udarcaŒ (SP 1:189). œbaciti {tap tako da odsko~i. Ili mo`da u vezi sa bajati. banac1 banac. œbogaqŒ Ozaq (Te`ak). gubiti ravnote`u u hodu. U tom slu~aju ovamo bi spadalo i banati se. ganati œodgonetatiŒ od *ga(d)noti (Skok 1:550. up.> b-. zna~ewe œzagonetatiŒ). banam se impf. banawe n. -nca m. svakojaki qudi ibid. zabanati se pf. . gomilaŒ: Za wim idu deca. ako se dopusti prelaz m. • Nejasno. œonaj koji se banaŒ Srem. bana f. dijal. up. poq. Zlakusa (RSA). brbqaŒ ibid. sln. bantati. daqe u vezi sa bahtati. ban œ{amar. bandati metatezom od *badnati. v. samo naslowen na turcizam bena. Po`arevac. œrupa za klikereŒ ^a~ak (gra|a ERSJ). severni slovenski oblici svode se na *ban’ati. Nije iskqu~ena ni veza sa pobanati se œpobiti se. „povorka. naziv mesta gde se pri banawu udara krajem {tapa badalo. • Nejasno. „vrsta igre {tapovimaŒ. Mo`da u vezi sa banuti œ(glasno) udaritiŒ. (RSGV). udaratiŒ. œizgubiti ravnote`u u hoduŒ ib. koje ima paralele u ~e{. zabanuti = zamanuti. œbanawe (v. da se odbijeŒ: zabanao {tap pa me udario Ba~ka (Vuk 1818. Mo`da istog porekla kao banati2. œonaj koji govori besmislice. œbanati (v. bana.)Œ Banat (RSA). Varbot 1984:145. banuti (tako ve} Sadnik/Aitzetmuller 79 ‡ 106c). bandati impf. (RSGV). banka f. œprut u de~joj igri bankawaŒ ibid. (Elezovi} I).)Œ M. banêc m.. se}iŒ. -a~a m. up. 2002:247–249. na jugu takav obi~aj ne postoji.

œutabana prtina u sneguŒ Pro{}ewe (Vuji~i}).). œkoji je bangavŒ Banija.148 banac2 — bangav • Nejasno. bangqaiv œbangavŒ ^umi} . jadna. hipokoristici banga m. abstr.)Œ Banat (RSA).Œ Prizren (^emeriki}). spora. utaban. bangavko m. -am / dobangati. kowu)Œ Otok (RSA). up.. -ava. Te{ko mo`e biti u vezi sa nem. bangavurda augm. dobangam pf. no banac! — Ubijo se banac preko na{e wive — Ubili mi banac pro livade ibid. „vrsta velike morske {koqkeŒ Dubr. banac2 banac. (RSGV). -a. denominal bangati impf. œkoja je bangava. -eta n. œbangavo deteŒ Ba~ka. (Stani}). pa te{ko ide. Vojv. œkoji je debelih stopala ili nate~enih nogu. vu}i seŒ Gru`a (RSA). bangav{a m. hramqe (o ~oveku. s obzirom na areal (samostalno ta re~ nije posvedo~ena kao s. (RSGV). bangav~e. ceo banac. bangeqati impf. u metonimijskoj upotrebi za masu qudi koja popuni celu {irinu puta. bangajiv œbangav. Kamenica (RSA). banak u zna~ewu nagrnute zemqe izme|u brazda u wivi i sl. ravnih tabanaŒ Vojv. L. bangavica f. œhramati.-h. Mo`da ista re~ kao banac2. ako je tu osnovno zna~ewe œudaratiŒ. Ako se po|e od zna~ewa œ{irok. bangija Kupinovac. RSA).v. {epatiŒ Sr. „{irok. Vinja 1986/2:176 i 1:36–37 s. Za oblik iz Ro`aja up. Ba~ka. -avca m. bangav. banbaqa banbaqa f. bangavim impf. bangaviti. Izraz ubiti banac œutabati stazuŒ ukazuje na mogu}u vezu sa banati2. spletenaŒ ibid. • Nejasno. -osti f. germanizam. quqa{ke i sl. banak. nemojte preko trave Ro`aje (Had`i}). œbangavac (v. banbala ograni~ava se na konstataciju da je posredi afektivna tvorba. (Vuk. • Nejasno. -o adj. bangav bangav. put. dobar putŒ mo`da univerbizovano od banski put œkaldrmisani putŒ Sjenica (gra|a ERSJ). lep putŒ: Nije napravijo. -im / bangaviti. œpostajati bangavŒ Gru`a. „veliki {irok putŒ Uskoci (RSA).. obangav(j)eti / obangav(j)eti. (RSGV). tako|e bangqav adj. œhramati. RJA)... œhromŒ Vaqevo (usmeno A. Skok 1:106 bez etimologije (pomi{qa na vezu sa ban~iti). bangavac. dobangati. Bahn. Skok 1:105. pej. banga Prizren (^emeriki}).Œ Ba~ka.Œ Vojv. banovo). œdo}i hramqu}iŒ ibid. (RSA. bangati œid. œbangavac (v. samo upu}uje na REW 922 gde se pod onomatopejom bamb(al) nalaze zna~ewa koja se svode na quqawe (zvona.). -nca m. za semantiku carski drum. i}i sporo. Banija. up. -nka œputeqak kroz travuŒ: Idite preko banka. -avo œid. bangavu{a œid.)Œ Banija. koji navodi kao izvor RJA a pi{e banbala. Primer iz RSA tako|e poti~e iz Elezovi}eve zbirke re~i iz Vu~itrna. bangavost. œbangavac (v. obangaviti (RSA) / obangaviti pf. ban|ija Ma~va.)Œ.

benga. Pro{}ewe (Vuji~i}). (RSGV). ~ak. œbandist (v. œorkestarŒ Svinica (Tomi} I).. bawgav œid. œprvi kosac.v. poluslo`enica jager-banda œgrupa lovacaŒ Vojv. up. bandist Gola (Ve~enaj/Lon~ari}).)Œ Ni{ (RSA). kriv i sl. *bagav na koju su uticali tur. koje je ve} iz formalnih razloga iskqu~eno. vojna muzikaŒ (RSA). bawgav œnespretan. RSGV). œve}i broj. nesiguran na nogama. bengir. bandaxija œonaj koji svira u bas (u bleh-muzici)Œ Crna Reka (Markovi} II). grupaŒ ibid.)Œ Ba~ka (RSA). bandist œ~lan muzi~ke bande. Mladenov 16. œvo|a grupe muzi~araŒ ibid. bug. œvo|a `etelacaŒ (RSA). muzikantŒ (RSA). (RSGV). grupa osoba s istom manom. za wene fonetske varijante i zna~ewa v. Petrovi} 1998:180–181). œ`ena bandist(a). Pomi{qalo se i na prasrodstvo stind. œbandist (v. bangià œhromŒ (M. Vojv. bande samo pl. pored øango epitet za |avola (Mladenov). 410 polaze od romske re~i. (RSGV). bandaxija Prizren (^emeriki}). • Verovatno nazalizovana varijanta od bagav œkoji boluje od bage. Kosovo (Elezovi} I).banda1 149 (Grkovi}). (RSGV).. dok Miklosich 7. vo|a grupe radnika na vr{aliciŒ Vojv. bandaxija m. U prilog izvo|ewu od bagav svedo~i formalni i tvorbeni paralelizam oblika sa -g. porokomŒ (RSA). bandis(t)ka f. Berneker 42. œ`ena koja rukoveda za prvim koscemŒ Vojv.v. Moskov. banda{. banda{ica f. (RSGV). (RSGV). œkomplet zvonaŒ ibid. œ|avoŒ (Gerov). ji. bangeà œhrom ~ovekŒ (RRODD). Boka (Musi}). cit. i œgrupa poqoprivrednih radnikaŒ ibid. cit. zbor svira~aŒ sz. hromŒ (v. banda œgrupa razbojnika. bandista (RSA). Kontaminaciju ovog prideva sa romskim bango pretpostavqa Moskov op. pangu-. Moskov op. KEWA 2:185. baga1).mogla je nastati pod uticajem re~i sa sli~nom osnovnom semantikom romski beng œ|avoŒ.). obi~no u vokativu œpojedinac iz takve grupe.. banda1 banda f. -a{a m. Mayrhofer. Boka (Lipovac-Radulovi} I). Vojv. re~i sa srpsko-hrvatskom i sa lit. BE 44/4/1995:320). œzbor svira~a (naj~e{}e bleh-muzika). banda œtrubaŒ Crna Reka (Markovi} I). up. bandica dem. Dubr. (RSA). neuredanŒ Banija i Kordun (Petrovi} D.u gegati : gengati : gewati. baga i romsko pango. bagav. œbleh-muzikaŒ Timok (Dini} I). OS 8 s.i -ng. bandistova `enaŒ. (RSGV). bandiski œkoji se odnosi na bandu ili na bandistuŒ (RSA). za mogu}e ukr{tawe sa turcizmom bejgir v. obi~no se ona izvodi od stind. (RSA. slo`e- . œ`ena koja vezuje u snopove ono {to po`we vo|a `etelacaŒ (RSA). bawav œbangavŒ (RSA). |avo)Œ. bandistov adj.Œ (RSA). Varijanta na b. reg. dijal. Vojv. Skok 1:89 s. grupaŒ Vis (Roki). gigav : gingav (OS 6–7. Wolf 51. F. bango m.. œrazbojni~ka dru`ina. banditŒ. (Bojani}/Trivunac). Jezik in slovstvo 19/1–2/1973–1974:19 pretpostavqa postojawe doma}e osnove *baga. bonda œlimena muzika. (RSGV). up.Œ. œhrom (tj. spangus œrazrokŒ. bagir. Bezlaj. dijal. mo`da ukr{tena sa romskim pango / bango œhrom.

Musi} 130. Mqet.v.. top.). bandad`ià œid. Up. bande œ~etaŒ. banda œ~eta. Ovaj internacionalni galicizam. NP Vuk. œstranaŒ NP. Konavli (Ka{i}).150 banda2 nica bandigazda m. odatle œgrupa qudi okupqena pod istom zastavom. i banda2. Bande œ~eta (vojnika). bandigazda \ala (RSGV). bokŒ: Boli me ispod bande Dubr. Uskoci. izraz na svoju bandu œna svoju rukuŒ Du~alovi}i (RSA). (RSA). Bloch/Wartburg 54. dru`ina.. (bleh-)orkestarŒ. porebarkeŒ CG. grupaŒ. [kalji} 120). delom i posredstvom ma|. dru`ina (glumaca... Ra~i{}e. iskosaŒ NP . razbojnika)Œ. U Primorju preko it. posebno.. od germ. zbonde œid. ~etaŒ (Kluge 87. ji. (Bojani}/Trivunac). banda u zna~ewu œlopovska dru`inaŒ. zbande / zbande œu stranu.). poq. boanda Vrgada (Juri{i}). po strani. bo~noŒ (^DL). Lika (Ajxanovi}). banda. odvojenoŒ Uskoci.. Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). (Stani}). Velobonka f. REW 929. bug. Boka (Lipovac-Radulovi} I). Sadnik/Aitzetmuller 235–236 ‡ 189). œid. arum. Picoche 51). ubandu œu stranuŒ Zagara~ (]upi}i). bande. bonda Bra~. Cavtat. Dubr. bandi~ke œbo~no.v. {eretskiŒ. razli~itim posredstvima. Nije jasno spada li ovamo prilog bandarski „zajedqivo. — Od 1791. bokŒ Brusje.. bandera). band. banda{ica mo`da ukr{tawem sa nem. Lipovac-Radulovi} I 25. banda itd. Istra (Skok 1:106). DEI 424. bandista œsvira~ u bleh-orkestruŒ. sl~. œstrani qudiŒ ib.. sa strane. Vela bonda ib. od 1793. banda. sz. ~e{. *bandaci) œsvira~Œ > bandaxija. na stranu. œid. banda2 banda f. zbanda~ke œu stranu. svira~a. (Garben)band œveza za snopŒ. (Skok l. banda-banda œnajja~e quqawe broda s jedne na drugu stranuŒ (Vidovi}). Hadrovics 128–129. bonda Hvar (^DL)..Œ. Rab.. Pro{}ewe (Vuji~i}). tako|e banda~ke / banda~ke. œvo|a grupe poqoprivrednih radnikaŒ ibid. rum. DELI 111. pa malo bandarski veli (RSA). zbande œsa straneŒ Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). Boka (Musi}). banda.. ~ak. prilozi nabandu œna stranu. rus. *banda œ(bojni) znak. banda œciganska kapela. CG (RSA). œtu|inaŒ: Ima li ko sa bande ib. zastava kao obele`je odredaŒ (v. alb. mpanta. koji je u{ao i u druge balkanske i evropske jezike (up. bandac› (dijal.c. bandagazda œvo|a grupeŒ (Skok 1:106 s. banda œstranaŒ Orlec (Houtzagers). iznebuhaŒ ib. banda œstranaŒ Konavli (Ka{i}). mo`da i tur. zbande / zbande. coll. œvo|a grupe radnika na vr{aliciŒ ibid. semanti~ki razvoj kao u barjak. Hvar Ó etnik Velobawanin m. • U krajwoj liniji od fr. Vodice. jugozapadni krajevi (Vuk). œvojna muzikaŒ (Mihajlovi}). drugde preko nem..Œ (up. Molo bonda deo sela u Brusju (Dul~i}i). ukr. blr. sa jedinim primerom iz memoara Jagodinca Stefana-Stev~e Mihailovi}a (1804–1888): stiskao usta. sa strane. banda. ngr. banderijum s. up. Schneeweis 119. Dauzat/Dubois/Mitterand 71. sabande œsa strane. odred. iskosaŒ CG (RSA). Ro`aje (Had`i}). ~ak. Kor~ula (Moskovqevi}). (Stani}). Potomje.. staroprovansalska je re~ germanskog porekla. pobandi œid.

(m)panta. prezenta na -ela (M. up. œzavesti. bandenica œbo~na gredica na razboju u koju je uglavqeno vratiloŒ Poqica (RSA). npr. alb. zabanditi pf. i nabandati s. pandava. banda œstranaŒ ¡ œzastavaŒ (DELI 111. zatvorim). od stprovans. -ika m. Hektorovi} (RJA). Romani Studies 15/1/2005:76). zast. rum. cit. œsamovoqna `enaŒ ib. up.c. banda Vetrani}.-romskog varijeteta (I. zatvoritiŒ (Wolf 50). A. œbo~na daska na krevetuŒ CG (RSA).-romske re~i kourabela œid. zbando~ke. izvedenice banda~a f. ubitiŒ (OS 53 s.Œ. (ven. izgo- . Za prilo{ku upotrebu re~i up. (RSA). DEI 424. baciti u okove. rus. Po RSA 1:284 i Klai}u 143 izvor je it. bandati2. bandaler m. bandulâera. lentaŒ ibid. 1754. phandav œzatvoriti.). phandav œvezati. odban|enik. • Nejasno. `arg. Triandaphyllidis. s. Balkanski italijanizam. Mo`da u vezi sa romskim band-: band(j)ava. -ira m. bandenica œbo~na daska krevetaŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). poq. denominal banditi se impf. skrenutiŒ NPr Vuk. œtraka. ~e{. nabanditi se œid.) re~ istog je krajweg porekla kao banda1. — XVII–XVIII v. pandi œid.bandavela — bandalir 151 Vuk. øandiz œzatvorŒ (K. Uhlik 1954:25 izvodi {atr. phandavav œdr`ati zatvorenoŒ (Uhlik s. • Od it.Œ [enoa (RSA).. 35. œpoveza~aŒ ji.odra`ava zastareli nem.) banda œstrana.Œ < phandav. alabanda. dijal. marati). Kostov. bandolijera f.Œ.v. i gr. œokretati se u stranu. Oblik na p. prasabela œla`Œ.. bandaveqa œid. zakqu~ati. bandoliera f.. ~ak.. tso(u)rela œkra|aŒ nastale poimeni~avawem romskih oblika 3. bandica œid. up.. œsamovoqan ~ovekŒ ib. Vinja l. up. `arg.Œ: Oti{}e{ ti mene u bandavequ Ro`aje (Had`i}). redenik. ngr.).Œ. kuravela œcoitusŒ ([ipka 101). zbandi~ke. dijal. bok (la|e)Œ (Skok l.Œ ili od fr. œid. banduliera. up. bandalir bandalir.v. bandalijer œid. -elir. pantaler œkajasŒ Belostenec (RJA). Oblici odbanditi. bandaqer.Œ Stara CG (Pe{ikan). (ven. It.Œ iz gr.v. bandenica œstrana krevetaŒ Omi{aq (Vinja 1:37). • Od nem. zast. bandalir. -era œid. Sechidou. pendupeh œzatvorŒ iz gurbetskog phandipe œid. — Od XV–XVI v. Bandelier œid. 17. up.Œ ib. bandouliere œid.v. odban|enica f. -ica mo`da ukr{teni sa banditi. odban|enik. IIBEz 4/1956:419). Boka (Lipovac-Radulovi} I). (Klai}). Up. 14. sg.Œ. bondinica œbo~na daska na krevetuŒ Dra~evica (^DL). „remen ili traka preko ramena (za fi- {eklije. Sechidou. hapsŒ CG (RSA).c. uhapsitiŒ. bandavela bandavela f. zbanda~ki ibid. odbanditi œskrenuti s pravog putaŒ ib.c. ‹ se œodvojiti seŒ ib. izvitoperiti (se)Œ CG. Skok l.. kriviti seŒ. maravela œtu~aŒ od romskog marav œudariti. bende (Meyer 25). op. band. pantalir (Mihajlovi}). Za zavr{etak -ela up. re|e bandoljer. „zatvor. izbanditi (se) œiskriviti (se). dobo{ ili ma~)Œ. bug. bandolery. 71). KZ 52/1924:10.

Ma|. bandari} m. *Bander > s. Srem (Vuk). bandalo n. sl~. • Nejasno. Bawa Luka. (RSGV). œbuncatiŒ Bukovica. pantalir. zabandarim se œzadr`ati se.Œ (RSA). Perca fluviatilisŒ Slav. predlo`ak nije posvedo~en (nema~ki se riba zove Barsch). v. pantelire. zabandat œzaokupitiŒ: Zabandao ne{to da mi pri~a Kosovo (Elezovi} I). Milanovac.Œ Osijek. ovamo bi. ib. prebandarat. bandal œid. intr. bander > bandar. bandarati impf. bandar~ina augm.u germanizmima paor. ~e{. Slav. dem. bandaluk m. bandari~e n. Poqica.152 bandar — bandati1 vor Pantalier. bandat.Œ Vasojevi}i (Bori~i}). Hadrovics 401. zabandati (se) pf. œuni{tavati. zasedeti se i sl. Dunav kod Banovaca. banda{ Beograd (Mihajlovi}/Vukovi}). zabaviti seŒ. (RSGV). Band œtrakaŒ (Hirtz III 29). • Nejasno. bander Kovin (Mihajlovi}/Vukovi}). pantqika i v. (Dani~i}) u popisu stvari hercega Stjepana pohrawenih u Dubrovniku (Skok 1:151 s. lokalni naziv u Baji bandar koji navodi Skok 1:106 svakako je iz srpsko-hrvatskog. Stuli} (RJA). bandar D. za p. -ara m. Izgled ove ribe karakteri{e do sedam tamnih popre~nih pruga sa obe strane tela. -a{a œid.-h. bandak m. Vel. Razboji{te na Vuki. Vojv. bandat impf. œid.. banda{. Vasojevi}i (Bori~i}). œzaneti se.Œ Ro`aje (Had`i}). mlatiti rod motkom ili kad jak vetar uni{tava rod i mlade graneŒ./ b. bandar / bandar Slav. bandar~i} dem.Œ (RSA). bandar. sa metatezom.. œbulaznitiŒ Split (Radi{i}). bandoriti. spadalo stsrp. prebandarao Mr~e (Radi}). bandorim œbrbqatiŒ ibid. œid. zabandoriti se pf. bandar bandar. te se verovatnim ~ini izvo|ewe od nem. . -am impf. panâtarela œkajasŒ 1466. Po Skoku. ne daje etimologiju. pantalier. Morava (Mihajlovi}/Vukovi}).. bandarati œid. Pro{}ewe (Vuji~i}). bandorim impf. -am pf. øanØaler. bandati œid. z-/o-bandat pf. Striedter-Temps 48 ‡ 53. bandar bodqivi Ap{evci na Bosutu. ali nem.Œ (RSA). -am tr. Uskoci (Stani}). zapri~ati seŒ (RSA). Podravina (Sekere{ V). lupatiŒ: Ko to tol’iko banda na vrata? Ro`aje (Had`i}). binda).c. „grge~. bandarat œid. bandati1 bandati. banda{ (zamena stranog sufiksa doma}im). Ba~ka (RSA). œzadr`ati se negde previ{e (zapri~ati se. ve} samo poredi sa bandoglav. -era „id..)Œ Momina Klisura (RSA). œonaj koji govori koje{taŒ Vrawe. Skok l. Lika. bandal. zabandam se œzaneti se. zabaviti se ne~imŒ Leskovac (Mitrovi}). jezika. œgovoriti koje{taŒ Vrawe (RSA). -a/-ara Vojv. œne{to na brzinu zavr{itiŒ: Pokosio sam brzo. œgovoriti koje{taŒ Pirot (RSA). Dowi Karlovci (Hirtz III). zabandariti se. œgovoriti koje{taŒ Para}in (RSA). koji dopu{ta posredstvo ma|. bandara f. rus. bandilo n.v. bander. gde je re~ zabele`ena jo{ 1607. „buniloŒ Zenica.Œ Mrsuwa kod Slobodnice (Hirtz III). (Zlatanovi}). rum. Up.

zbandat œo{amutiti nekogaŒ: Zbanda{ me koliko govori{ Dubr. ne~isto mesto. -o adj. (Stani}). `bandat se). ogla{avatiŒ < srlat.. Ne mo`e se iskqu~iti ni rekonstrukcija *blandati. Boka. (RSA). -am impf. Za ekspresivne varijante bandrkati. bandizar œid. (Bojani}/Trivunac). arum. ubadati sa straneŒ Nevesiwski. ubosti sa strane. Skok 1:106 s. u prolasku ili u hodu udarati u ne{to ili nekogaŒ Dubr. tamo. *blantati = bantati i sl~. u izrazu iz- . -am pf. (o brodu)Œ Sew. Nevesiwski (RSA). zbandan œsmu{en. œobjavqivati. zametnut. up. ili ukr{tawem sa banzati XVI v. zbandavam / zbandajem impf.v. Muo.Œ (up. banati1 i banati2. zabandat œid. gurnuti u prolasku ne{to ili nekogaŒ ib. Zna~ewe bandilo m. zabandavat impf. skretati u stranuŒ Stara CG (Pe{ikan). it. œneuredan. œzalutati. zabandati. ili œzastrawivatiŒ. œprqavo. banzati. œgovoriti bez reda. pf. bandizzare. (Stani}) te{ko da spada ovamo. sugerisati nekomeŒ: Na{ta. œid. Semanti~ki stoji po strani bandarit.. uzvik tandara-bandara! u zna~ewu œpri~a{ koje{taŒ. Up. œslagati. skrenuti u stranuŒ CG. Oblici pro{ireni na -(o)rmogu biti onomatopejskog postawa. œskrenuti.. (ili pt. up. œvu}i na stranu.. o{amu}enŒ ib. zanositiŒ CG. andara. zastrawivatiŒ Piva (Gago- vi}). osobito u vru}iciŒ Sumartin (Novakovi}). banzat). zbandan. Za oblik banzat / banzat impf.) ib. œuvredqivo zanemariti nekogaŒ Dubr. (Bojani}/Trivunac). bandrqati v. -a. bandat œpovoditi se. -arim œnagovarati nekoga. œpogoditi. poq. -a. tumaratiŒ Dubr.v. tamo posebno zna~ewe œlagatiŒ. no oni imaju paralele u drugim jezicima: mak. œga|ati. œbuniloŒ Poqica (RSA) Bjeleti} 2006:127 ukazuje na razne mogu}nosti tuma~ewa: od bazati. smu{eno. mrmqatiŒ. œzapostavqati nekoga. (Bojani}/Trivunac). œnagnuti se na bokŒ Vis. bandurzy} œblebetati. „nesuvislo govoriti.bandati2 153 Izvorno mo`da *œlupatiŒ ¢ œlupetatiŒ. ili haplologijom od balanzat œbuncati. izbandat (se) pf. Vinja 1:37 s. banzawe n. band. izbandovat (se) impf. œnagiwati se na bokŒ. izbandon adj. Nevesiwski (RSA). lagati. pass. up.v. up. zaboravan. up. (Bojani}/Trivunac).v. œskretati u stranu. iznositi neistinu. banduredzu œbrbqatiŒ pored binduredzu œzamuckivati. udariti. (Lipovac-Radulovi} I). udarati. ti mene bandari{ Nu{tar kod Vinkovaca (gra|a ERSJ).. bl’andat’ œlupetatiŒ. œnakrivqenŒ Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). ne~isto}aŒ Uskoci pored homonima œbuniloŒ ibid. zbandavati. bandori œbrbqatiŒ. fig. buncatiŒ Trogir (Gei}/Slade-[ilovi} II). zaboravqenŒ ib. zabandat œzametnutiŒ ji. zbandat œnakrivitiŒ Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). bandat œvrludati. bandati2. -o adj. Uskoci œskoliti sa svih stranaŒ ib. andarati œgovoriti koje{taŒ s. izmi{qatiŒ. proma{itiŒ Nevesiwski. izvrdatiŒ ib. bannizare. œzapustitiŒ ^ilipi (Skok 1:106). izvrdavati (re~ima ili postupcima)Œ ib. zabandan. ven. dijal. zastranitiŒ CG. œskrenuti sa pravog putaŒ Sutivan (Vidovi} s. zbandati pf. bandati2 bandati.

posredi bi mogla biti doma}a izvedenica od priloga na bandu. bandere pl. (RSA). œmotka za obele`avawe putaŒ Kraji{te i Vlasina (RSA). glagol u osnovnom zna~ewu œzastranitiŒ (DELI 1133). bandijera NP. `ustrim korakom pritom mlataraju}i rukamaŒ Jablanica (@ugi}). œuputiti se nekud brzim. • U krajwoj liniji od it.-h. Sew (Vinja 1:37). œnataknuti. telefonski i sl. œnaprava za su{ewe ribarskih mre`a. (Bojani}/Trivunac). œskupiti se. Definicija zna~ewa nabandati se pf. o ~oveku)Œ ji. nabandivat se impf.) œnagnut na bokŒ ib. sbandare œskrenuti s puta (i fig. `bandat œnakriviti (o predmetu. bandekati (-ekati). `bandati se œnagnuti se (o brodu)Œ Vrgada (Juri{i}). pass.. okupiti seŒ: Na okolneh grohoteh nabandale su se `eni i gledaju prema wihovoj ku}e (RSA) ne}e biti dobra. Cavtat.?). zabandan itd. Boka (Musi}). vikati. œmlatarati rukama. Mqet . pf. oblik je `bandati (se) / zbandati (se). Split. i bandrqati. up. œzastavaŒ Bakarac i [krqevo (Turina /[epi}). Za zna~ewa œsluditi. -i~em œskitati. Boka (Lipovac-Radulovi} I). i`bandat se œnakriviti se (o brodu)Œ Sutivan. pod bantati. bandalikat. s. (i)z-bandati se i ukr{ten sa doma}im izvedenicama od banda2 œstranaŒ < it.154 bandera bandovat ricima œizvrtati smisao re~iŒ ib. `bandan pt. (RSGV). u svetlu primera nabandat pf. galamitiŒ. œnavirivatiŒ. banda2).Œ Komi`a (Vidovi}). Osnovni s. Vidovi} 508). Boka (Lipovac-Radulovi} I). `bandot œid.v.Œ up. nagnutiŒ ji. izbandojen adj. tako|e `bandat œnakriviti se. bandusat impf. pf. bandati1. œnakriviti. Boka (Musi}). Up. Boka (Lipovac-Radulovi} I). up. skliznuti.Œ (Boerio 605).). klatiti glavom i uop{te se na ulici pona{ati razbacanoŒ Dubr. (RSGV). odakle se izvodi i it. odbandati œre{iti se ne~egaŒ v.)Œ Vojv. Ku}i{te. (id. sbandarse œid. œvisok drveni ili gvozdeni stub (obi~no kao nosa~ `ica elektri~ne ili telefonske mre`e)Œ. (Roki. (Bojani}/Trivunac). nagiwati se (o brodu). Zna~ewe zabandat(i) pf. `bandat se œnagnuti se na jednu stranu (o brodu ili ~oveku)Œ Sali. koqe pobodeno u zemqu. krivudati. Nije jasno spadaju li ovamo oblici i zna~ewa razbandam se pf. Primorje (Vuk). Perast. na koje se u~vrsti mre`a prestoŒ Vojv. nabandala se na shod i gqeda ki pasiva ibid. œuvredqivo zanemaritiŒ. reinterpretiran kao s-bandati se. bandera œstub (elektri~ni. œzastavaŒ NP Vuk (RSA). skrenuti s pravcaŒ sz. ven. akc. postavitiŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). bandijera / bandijera œstubŒ CG. pass. Lipovac-Radulovi} I 382. slagati i sl. bandera œmotka na kojoj je zastavaŒ Kosovo (Elezovi} I). bandera bandera / bandera f. Dalm. sz. gorditi seŒ Uskoci (Stani}). ‹ se œpraviti se va`an. œzastavaŒ. (ili pt. i}i po{tapaju}i se. `bandan ji. banda œid. bande~em (-ekam) œpostupati kako ne treba u nekom poslu.Œ. lutatiŒ Nu{tar kod Vinkovaca (gra|a ERSJ). nagiwati ka ne~emuŒ (Musi} 157. verovatno ukr{tawem sa abandonati. bandijera Dubr. nagnuti se.

bandi`arac. bandjera sz. papira za pla{ewe ptica i ze~evaŒ Orlec (Houtzagers). — Od XVI v. be`ati od {koleŒ Lika (RSA. bug. œonaj koji se odmetnuo od vlastiŒ Boka (Vuk. Boka (Lipovac-Radulovi} I). œskitwa. blr. bandjere. „motka (kao drvna gra|a)Œ (RSA). RJA).) bandiera œzastava. pass. pf. bandira{.kao refleksa slovenskog jata.Œ Uskoci. ve{u)Œ Dubr. (ven. . œlepr{ati (o ode}i. Poqica. bandi`an pt. Vinja 1:37).c. — Od XVI v. œokititi zastavamaŒ. ukrasiti (npr. brda po Glavama. zna~ewe œpiramida na vrhu brdaŒ podse}a na bandovan. bandi`ati pf. ban(d)iera < banda (DESF 1:153. banderica dem. bandera. band›ra) i slovenske jezike (sln.Œ (Bojani}/Trivunac 136). sl~. tkanini.. -a{a m. be`awe od {koleŒ Lika (RSA. barjakŒ (Skok 1:106 s. tur. banderium (Sadnik/Aitzetmuller 235 ‡ 188). banderat œid. i zast. posredstvom od srlat. œodmetati se. up. (Bojani}/Trivunac). Siwavini i drugde Uskoci (Stani}).v. bandira Bo`ava (Skok l. Jambre{i} (RJA). pf. œid.bandi`ati 155 (Skok 1:106). -era m. bandira Susak (Hamm/Hraste/Guberina).). Sadnik/Aitzetmuller 235 ‡ 188. Vrgada (Juri{i}). itd. banti`ati œid. bandierna Divkovi}.) re~ je od provans. i banda2. bandera Belostenec (RJA). tr. tako|e bantisati. Dubrova~ko imbandjerat pf. alb. bandi`a f. Up. bandijera ji.c.)Œ Dalm. Brusje (^DL). bandi`at pf. banderski adj. ku}u) krpicama. banderijum œzastava pukovskaŒ 1791. zastavnikŒ. bandira~ œzastavnik u ‘Kompawiji’Œ @rnovo (Vinja l. RJA). bandira Kor~ula (RSA).Œ Belostenec. imbandierare œid. Boka (Musi}). Oblici sa -e. v. DELI 111–112. bandirica dem. -am impf. band). Gospi} (Skok 1:106). u istom govoru ista re~ zna~i i œneradnik. blr. bandi`an pt. bandera{. bandera. œodmetnuti seŒ Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). ukr. bandira. ngr. bandirati œvijoriti se (o zastavi)Œ Kor~ula (RSA). arum. bandera.. < it. bandera. poq. -rca m. up. Bandijerna ime vi{e vrhova.Œ Lika. bandijerica œzastavica kao dekor na sve~anostimaŒ Dubr. XVIII v. It. (ven. oronim Bandovan. bandzera). pass. bandi`ati bandi`ati. (Bojani}/Trivunac). band(i)era. rum. bandera. postaviti (u poqe kukuruza npr.zasnivaju se na identifikaciji grupe -(i)je. RSA). (RSA). bandijera Vetrani}. (Ma`urani} s. bander. bandijera{.. -ana m. œprognatiŒ (RJA). (Mihajlovi}). U{la je i u druge balkanske (mak. banda1. œodred vojskeŒ (RSA) ma|. œonaj koji nosi zastavu. bandera.). (RSA). • Od it. œmahati. bandera.) trake od krpica. -a{a œonaj koji nosi zastavu na svadbiŒ (RSA). -ana Siwavina. Bug. œstub (za isticawe zastave)Œ Drobwaci (RSA). imbandjeravat impf. bandiera. bandera. -a{a œonaj koji je pod za{titom ne~ije zastaveŒ Visoko. len{tinaŒ (Stani}). intr. od XVII v. tako|e bandijerna f. band.v. up. œid. DEI 425). (m)pantiera. bandjerat impf. rus.i -i. koji isti~u da se zna~ewe œstubŒ razvilo metonimijom od izvornog œzastavaŒ ¢ œstub za zastavuŒ na slovenskom tlu. -am œbandi`ati (v.Œ Bakarac i [krqevo (Turina /[epi}).

œsu- . up. ban(n)ire. srlat. band.Œ (Skok l.v. up. œizgnati. Musi} 130). tvrdoglavŒ (RSA).Œ Vojv. œporez. globaŒ Zakon vinodolski. bannir œid. Skok l. koja je sama denominal od stvnem. band m. stit. re~ poti~e. ~ak. band.. banditi bandit se pf. Up. œkoji je krupne }o{kaste glaveŒ ibid. up.). bantisati œid. i Herc. tako|e bantiti.c. hajdukŒ Matavuq.Œ. obantiti œprognati. Bann. banda1. Oblici (o-)bantiti. bamnum. Boka (Musi}). Pro{}ewe. istovremeno. -o adj. bantit se œoti}i. (RSGV). (RJA. œodrediti visinu poreza. za kolebawe nd / nt up. kao i fr. a{ov. œosuda koja mo`e biti i na pla}awe u novcu. ban(n)um. te imenica glasi bando œproglas. prognatiŒ.v. banti`ati œid.. up. (RSGV). progon. RSA). Vojv. banditi pf. Bandit. œukrasni porub du` ivice tkanine kojim se. klicatiŒ (Ma`urani}). hajdukŒ NP Vuk. Stuli} (RJA).). ka`wavatiŒ (ESUM 1:135). ban|enik m. bandus i sl. œodmetnik. bandi`at). -ova m. oglasiti. -im pf. banta verovatno ukr{tawem sa hungarizmom bantovati. bandire.c.c. bandov bandov.156 banditi — bandoglav • Od ven. up.. bantovati. banØa`iØi œtu}i. Vinja 1:37. bandi`ati. odatle u sthrv. postverbal (?) banta f. progonstvoŒ (LLMAI).Œ (Stulli). • Od it. Bande œrub. U italijanskom je do{lo do ukr{tawa ove porodice sa banda (tako Kluge 88 s. ban}enik m. Istoga krajweg porekla kao banditi. oglobitiŒ. up. nasuprot Dani~i}u i Skoku koji ~itaju banti`ati (RJA s. banti`ati s. Sadnik/Aitzetmuller 236 ‡ 189a. bamnire i sl. objava. — Od XVI v. tamo bantiti. s. okrajak. œodmetnik. globaŒ ibid. • Svakako od nem. banta œid. Poqi~ki statut itd. Skok l. (Vuji~i}). bantiti œkonfiskovatiŒ. banta œglobaŒ Bela. œnastran. Skok l.c.v. dijal.).Œ (Skok l.. bandeggiare. ban.. Za nd > nt up. ogla{avatiŒ. semanti~ki spada pod banditi. posti`e `eqena du`ina ode}e i sl. bandire œprognatiŒ (Skok 1:106 s. odale~iti seŒ: bantila se na selo sz. œglobaŒ (RSA).Œ. œodmetnuti seŒ: Bandio se po{’o je u Spas Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II s. Mo`da ma|. œid. Ma`urani}. œprognati. kajk. banda2) ili do ~isto fonetskog razvoja nn > nd. oban}en œprognanŒ Mikaqa (RJA). œkoji se odmetnuo od vlastiŒ Siw (Vuk. posredstvom na {ta ukazuje sufiks -ov. ivicaŒ bandoglav bandoglav. v. od starofrana~ke *bannjan œid. Bezlaj 1:11). od XVIII–XIX v. akov. It. œ(nov~ana) kazna. pretpostavqa ukr{tawe sa banta.v. bandizar œposlati u izgnanstvo. „prognatiŒ (RSA). pravnim spomenicima od XIII v. preko sredwovekovnog latiniteta re~ je u{la i u poqski i ukrajinski.v.v. ban|en adj. sln. prognatiŒ (RJA).v. Stuli}evo bantisati œzaplenitiŒ. oban}ewe n. bannes œzabrana pod pretwom kazneŒ. od XVII v.c. 89 s. i ukr. izgnanstvoŒ. oglobitiŒ Dalm. v. obantiti pf. -a. objava.

}aknutŒ Srbija. ne{to)Œ Draga~evo. bandoglavski adj.. gde bi badaw istovremeno bio metafora za veliku i za {upqu glavu — a. -osti f. -am impf.moglo shvatiti i kao ekspresivni prefiks. Vr{ac (RSGV). œbiti bandoglav. pred wom bi se ban. nabasati (na nekoga. badwi. coll.Œ Jablanica./f. gun|atiŒ: Boqe ti je da radi{. œgovoriti koje{taŒ Gru`a .Œ Zagara~ (]upi}i). budu}i da je drvo simbol tvrdo}e.. bandoglav m. bandoglavost. *drâkolâ (SP 5:33–34) ili *drãkolã (ÅSSÀ 5:139–140) œkomad drveta. daqe sa metatezom dw > nd. bandrqa 3. bundoglavas. (gra|a ERSJ). (@ugi}). me|utim. — ]uti. (@ugi}).Œ (RSA). abstr. bandr~em impf. œid. sg. Uskoci (Stani}).. glupak. œbandoglavŒ (RSA). glupŒ Crna Reka (Markovi} II). bandoglaviti impf.Œ (RSA). œbrbqatiŒ @upa (RSA). (RSA). bandoglavstvo n. ibid. (RSGV). (RSGV). Pouwe. œpatrqciŒ: Onaj-bandrkoq daj krmku. -a{a m. (Gagovi}). motka. Srem (RSA). bandoglaves. pej. -sto ibid. bandrqati bandrqati.bandrkoq — bandrqati 157 lud. Ere (Remeti}). bandoglav œtvrdoglav. mu{karac ili mu`jak velike glaveŒ Uskoci (Stani}).-h. abstr. Mo`da plod ekspresivizacije rasprostrawenijeg sinonima badrq. bandoglavowa pej.Œ Jablanica. zadriglav. da ne bandrqa{. -avca œnastran. Moglo bi se pomi{qati i na prvobitno *badweglav / badwoglav œsa glavom poput badwaŒ. Up. nema savremenih s. Gru`a.v.Œ Jablanica (@ugi}). glupakŒ Crna Reka (Markovi} II). -sto œid. bandoglava{. bawak œbadwakŒ s. ibid. tako|e bandrkati. bandoglavile œbandoglavacŒ Zagara~ (]upi}i).. bandoglavski adv. prezime Baweglav Lika i Krbava. Veza sa bandati1 se iz semanti~kih razloga ne ~ini previ{e verovatnom. bandrkoqe n. bambuh s. Up. Gru`a. ili wegovog ukr{tawa sa starom re~ju psl. ib. œid.Œ Vojv. bandoglaviti. bandoglavica m.Œ. (RSA). sa sazvu~nim drugim delom i istom semantikom zadribanda. bandrkoq bandrkoq m. — Ne}e da jedu bandrkoqe ist. -oglavim œid. bandoglavko œid. za koju. Vojv. zabandoglaviti pf. i za tvrdoglavost.-bos. postupati samovoqnoŒ CG (RSA). œid. „id.. balabu{ina.. œgovoriti koje{taŒ Para}in. bandoglavac œid. jo{ bundoglav m. œonaj koji ima okruglu glavuŒ Piva. priglup. „slu~ajno nai}i. • Nejasno. œid. bandoglavesto adv. batina i sl.v. up. „bazatiŒ NPr (RSA). bandoglavile m. œbandoglava osobaŒ CG. up. bandoglavast adj. œteturati (o pijanom ~oveku)Œ Slav. Skok 1:106 poredi sa ihtionimom bandar. tvrdoglav ~ovekŒ ib. bandoglavo. za upro{}ewe grupe dw up. nabandrqati pf. mo`da ukr{teno sa bundeva. bandoglavac œid. Hrv. -sta. budalaŒ CG. bandoglavko pej. œtvrdoglav ~ovek. • Nejasno. potvrda. -sta. bandoglavac. bandoglavka f. bandrqam / bandrqati. ne bandrqaj mi tuj Crna Reka (Markovi} I).

tikvanŒ Zaje~ar.Œ ibid. krupan. œneosetqiv i sirov ~ovek. -ura m. bandire > banditi (Skok l. banzam.Œ ^umi} (Grko- vi}).Œ (^DL). -ura œid. glupakŒ Crna Reka (Markovi} I). „ov~arski pas koji se proskitaoŒ Pirot (RSA). • Verovatno varijanta od bazati (Bjeleti} 2006:127).Œ ibid. „pandur. Bjeleti} 2006:369). „glupan. bandur bandur. (@ivkovi}). neugledan. glupakŒ ibid.158 banduk — banzati (RSA). œgotovan. • Nejasno. tako|e banöam Pirot (@ivkovi}). banzov~ina augm. œskitnica. ~e{. Hadrovics 400).. œglupak. œskitatiŒ Pirot (RSA). banza œid. Vrawe. . -ova m. jedar ~ovek. lewivacŒ Vrawe (Zlatanovi}). (RSA). bantrqa œid. bantrqa 3. trapav ~ovekŒ Leskovac (Mitrovi}). dijal. • Nejasno. bandur œpripadnik hrvatskih neregularnih pe{aka u UgarskojŒ (PSJ^). pej. œglupanŒ ibid. (RSA). Svakako ekspresivno obrazovawe.). neupotrebqiv (o du}anu)Œ Kosovo (Elezovi} I). me|utim i batrqati. tako|e bânöov œglupan. zast. œnapredno dete. (@ivkovi}). sl~..od drqati. œneosetqiv i sirov ~ovek. prezime Bandur Herc. up. (Jovanovi} V. bandrkat. jak ~ovekŒ Kamenica kod Ni{a. (Skok 1:107). tikvanŒ Jablanica (@ugi}).c. „govoriti koje{taŒ Timok (Dini} I). grubijan. ili sufiksalno pro{irewe od bandati2. neradnik. — Od XVII–XVIII v. krupan. sg. Dubr. trapav ~ovekŒ Leskovac (Mitrovi}). Mo`da varijanta od bondruk. banzov. banzat œid. up.. banza pej. up. lewivacŒ Vrawe (Zlatanovi}). bandur. neradnik.v. (Jovanovi} V. bandr~em œzjapiti prazan. jak ~ovekŒ Kamenica kod Ni{a. krupan. (RSA). bilo sa prefiksom ba(n). Banduri Dubr. banzati banzati impf. „sredwi podupira~ koji slu`i u potkopu za poja~awe krajwih podupira~aŒ (RSA).). bandur œvojnik pe{akŒ Palmoti}. banzov œskitnica. Na mogu}u vezu sa bantati ukazivali bi oblici bantrqati œbrbqati.). banöov œid. neradnik. drkati (Vlaji}-Popovi} 2002:156. bandarati i sl. andrqati. Oblik nabandrqati Vlaji}-Popovi} 2002:263 sme{ta u porodicu glagola banuti. Dubr. Ka~i} (RJA).Œ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. banöa œid.. glupakŒ ibid. œneotesanko. ma|. Vrawe.. • Verovatno od hungarizma pandur naslawawem na it. bandur (SSN). lupetatiŒ Gru`a (RSA). œ(debeli) neradnikŒ Pirot (Zlatkovi} III). banduk banduk m. pandur). bandur (EWU 1108 s. stra`arŒ Herc.

o bawati S. Karlovo (Kacori et al. 82. Bawa~ka f. postverbal od *bãdânã. œstajati. 1. Up. bawalica œid. baniti2 baniti impf. ban œ(na)praviti.v. i ban~iti. Anonim 94. œmajstoricaŒ (Anonim 90).. œraditi. œ(g)radwa. „raditi. zbaniti œskinutiŒ ([}epanovi}/\ukanovi} 143). bawak „majstorŒ Ó bawa~ki adj. [}epanovi}/\ukanovi} 144). (gra|a ERSJ). [}epanovi}/\ukanovi} 141). BER 1:100). izvedenice bane` m. banati. potpaliti (vatru)Œ (RSA). Anonim 90. „pose}i drvoŒ (Anonim 90. 94). • Nejasno.Œ: Col dan (dân. banalica / banalica œ~etkaŒ (Anonim 90). „majstorskiŒ (ibid... banim. dopu{ta da je banzati nastalo haplologijom od balanzati.v. ‹ `aru / `aru „nalo`iti vatruŒ (Gr|i}-Bjelokosi} 591. na-/pri-banim pf. nabanim œnalo`iti.. benim. SEZb 45/1930:301: srodno sa banati1.: Treba da pribani{ malko dok stigne{ na ret ibid. ‹ kreku œzaklati koko{Œ ([}epanovi}/\ukanovi} 147). œgovoriti banala~kim jezikomŒ. (u)raditiŒ (Stani{i} 1995:107). bana~ki œdun|erski (o TJ zidara Osa}ana)Œ (RSA).Œ. [}epanovi}/\ukanovi} 141). balanca. Anonim 93. „zakopavatiŒ (Anonim 94). ~ekatiŒ Kara{evci (RSGV).Œ (Anonim 90. badwa. baniti1 baniti impf. Up. Bosni. nabaniti „izraditi. [}epanovi}/\ukanovi} 147). i K. razbaniti „razbitiŒ (Anonim 93. Bjeleti} l. bãram œid. nabaniti. bãram œraditiŒ TJ zidara Bracigovo. • Verovatno od alb.sg. ubaniti / ubaniti „ubitiŒ (Gr|i}-Bjelokosi} 591. zabawavati impf. Anonim 93. [}epanovi}/\ukanovi} 144). banala~ki adj.. den) sam banel (banel) prit oblukam ‰prozoromŠ ibid. bawam impf. posaoŒ (Gr|i}-Bjelokosi} 590. Druga~ije o pridevu banala~ki Skok 1:105: od alb. GlEM 17/1954:81. graditi. nabawavati œgraditiŒ (Gr|i}-Bjelokosi} 591. na~initiŒ. œdun|erski (o TJ zidara Osa}ana)Œ.Œ (RSA) — sve iz TJ zidara iz Osata u ist. banam œid. tu}i i sl. bawa~ki. bawe` / bawe` „id. rad. ubanuti „tu}iŒ.c. [}epanovi}/\ukanovi} 141). geg. Halimi. up. Mo`da *bãdâniti œbdetiŒ. se}iŒ. banoj œ`iveti. aor.baniti1 — baniti2 159 Up. „rukaŒ (ibid. od bej izvodi se bug. [}epanovi}/\ukanovi} 141). stanovatiŒ.Œ (Anonim 90). SE 9/1/1984:35. [}epanovi}/\ukanovi} 145). . glagola bera. Trojanovi}. badwi. Gr|i}-Bjelokosi} 590. v. bandati1. „BosnaŒ. [}epanovi}/\ukanovi} 141). Anonim 1955:89. Od drugog oblika istog alb. graditiŒ Mra~enik. bawati. bânim œid. zabaniti ormawqiku pf. Pe{tera. badwiti œstra`aritiŒ s. jo{ banzati s. udarati. ‹ buketa{ œokopavati kukuruzŒ (Gr|i}-Bjelokosi} 590. a mo`da i bandati2 (romansko d > z?).

„gibanica. . (la{ki) banit œlagati. (@ugi}). • Nejasno. pa ne umije da ode ib. dijal. nadmeno se pona{atiŒ: Pomakni se. Paralelno obrazovawe sa prevojem iterativa *gybati je gibanica. dijal. U zna~ewu œzasestiŒ moglo je do}i do ukr{tawa sa banak. tako|e banati se impf. Te{ko odvojivo od denominala (za-/o-)baniti od ban. banica1 banica f. œqubiteq gibanicaŒ Vrawe (Zlatanovi}). vrsta pite (obi~no sa sirom)Œ Lu`nica i Ni{ava. MJ 21/1970:132). buna. Jablanica. naduti seŒ. bawka). Stani}). banica œid.v.. Baleckiè. ukr. baniti se œponositi se. zabawiti œid. œpona{ati se kao gospodar. „vrsta p{enice golog klasaŒ Dalm. pogorditi seŒ ib. gãbajnca (K. • Nejasno. Dr`i} (RJA). bawica „vrsta krupne p{eniceŒ Knin (RSA). baniti œispup~iti se.cc. *gãban(ân)ica. (Stani}). ubaniti se œpo~eti se pona{ati kao ban. BER 1:31). zbanie}. -gnuti: od gibanica sa aferezom gi-. poq. Vrawe (Zlatanovi}). RJA). ali pomi{qaju i na vezu sa buniti se.uprostila se nakon ispadawa slabog poluglasnika. Jablanica (@ugi}). sama tolikom ku}om banala Vrhovine (RSA). bani~ar m. bug. ju`. bug.) banik œpirog sa siromŒ (ESUM 1:134. banica œkrofna. • Od jsl. glu`. mak. banica (ÅSSÀ 7:187. dijal. up.. banik œvrsta kola~a sa razli~itim nadevomŒ (SSN). M. banica2 banica f. bankat izvodi od maniti sa zamenom labijala. koje Machek 46 s. dijal. -ajnca < *-anânica?) od *gãbanã. bawa2. œraskomotiti se. Up. banà se œrazmetati seŒ: Ne sà hvali. ne sà bani ° Kralë Marka da ubie{â NP (Gerov). dijal. — Od XVI v. razmetati se. sl~. Leskovac (Mitrovi}). œona koja voli da jede banicuŒ ibid. hvaliti seŒ. Posredi je ju`noslovenska izvedenica sufiksom *-ica ili *-ânica (mak. up. SP l.Œ: On kado|e ‰= kad do|eŠ. gurabija.. SP 8:319. i ~e{. kola~Œ Svinica (Tomi} I). pasivnog participa glagola *gãbati (ÅSSÀ. bani~arka f. {ta si tu zabanio Pro{}ewe (Vuji~i}). banica. zabawi od mraka do mraka. Pogre{no Skok 1:577 s. Po~etna grupa gb. hyp. dijal. `enska glava. banik œgibanicaŒ. RSA).). bani~ka dem. po- nositi seŒ CG (Vuk. bani} œid.Œ.Œ Lu`nica (]iri}). Srbija (RSA). (karp.v. œbo~iti seŒ: Gdje bi se ja. — Zabanijo se u stolicu Uskoci (RSA. „vrsta kru{keŒ Hrv. Jablanica (@ugi}). kako to prosu|uju Sadnik/Aitzetmuller 83 ‡ 107b. Studia Slavica 10/1–2/1964) itd. Peev. œzasesti. mak. dijal. razmetati seŒ Vetrani}. (Bojani}/Trivunac).160 baniti (se) — banica2 baniti (se) baniti se impf. Å. udobno sestiŒ: Ti zabanila. (RSA. porede}i sa ~e{. dijal. a otkosi ostado{e nepopla{}eni. ali ta veza mo`e biti sekundarna. banit se œhvaliti se ne~im. up. sa drugim sufiksom up. razmetati seŒ Dubr. koje izvode od *bana œokrugao sudŒ (up. zabaniti pf.

SP 1:465. banovina œvrsta jabukeŒ?). — Od 1787. Kluge 88). ispup~enog.Œ Crna Reka (Markovi} I). onaj koji se bavi nov~anim poslovimaŒ. nov~anica ili metalni novac od deset dinara. ban~in. (RSGV). banka œvrsta kru{keŒ. banka œbanka. (RSGV). -ara / bankar. pl. œkockarnicaŒ Vojv. delom preko nem. œnov~anicaŒ. (Bojani}/Trivunac). banka œbankaŒ Vojv. Ina~e je zna~ewe œklupaŒ ostalo u srpsko-hrvatskom vezano za maskulinum banak (up. ~ak. re~i die Bank. denominal bankariti impf. dijal. œkarta{ki ulogŒ Vojv. mak. bonka (^DL). zgrada. up. œbankarski poslovi. re~ je internacionalizam koji je u{ao u sve evropske jezike. banker œid. œzgrada u kojoj je bankaŒ. banker. onaj koji dr`i banku u hazardnoj igriŒ. f. œdesetodinarkaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). bankar. -era ji. bankâi f. ali i {ire (Ni{. nov~anica uop{te. up. ali se ne vidi semanti~ka motivacija (poreklo sa podru~ja pod banskom upravom. œonaj koji dr`i banku pri kockawuŒ Vojv. karta{ki ulogŒ). (RSGV). up. i Bank halten / auflegen œdr`ati banku (u igri)Œ. ~ovek koji ima svoju bankuŒ Kosovo (Elezovi} II 497). (RSGV). banker œbogat ~ovek. dlu`. Bankier. bug. ban~ica dem. prostorije u kojima je sme{ten nov~ani zavod. bankarstvo n. (RSGV). DELI 110–111. dijal. Kao naziv za vrstu kru{ke. bankijer. Nije jasno bang œbankaŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). banka œnov~ani zavodŒ. œnov~ani zavod. Oblik bank m. Veza sa sinonimnim brica œvrsta p{enice bez osja u klasuŒ. -era œbankar. banka banka / banka f. œvlasnik banke.Œ ibid.. banchiere œbankar. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). -era m. novac od deset / stotinu sitnijih jedinicaŒ Vojv. jer primer naveden s. koji pretpostavqaju semantiku ne~eg naduvenog. -ara m. od 1802. Vojv. ~ak. (RSA). uz promenu roda. tezgaŒ preko œsto za kojim se mewa novacŒ (up. up. bankir. bankarnica f. Weno zna~ewe razvilo se od œklupa. onaj koji dr`i banak u igri na sre}uŒ Dubr. -rca œ~inovnik bankeŒ (RSA). ulo`eni novac pri kockawuŒ (RSA). (RSGV). œbankarŒ. (RSGV). svi nov~ani zavodiŒ (RSA). baniti (se)). na istom terenu (Knin). It.v. œprodavac za tezgom. banawa œid. pridevi bankin. bankovni. œonaj koji dr`i banku pri kockawuŒ Beograd / [abac (RSA). -ira Krle`a (RSA). bundevaŒ (Sadnik/Aitzetmuller 83–84 ‡ 107b. bankar. tamo zna~ewa œbanka. bankijer (RSA). banca œbankaŒ (Skok 1:105). ali nema obja{wewa za ispadawe r. bawka œnov~anica uop{teŒ Lika. Pirot) bila bi mogu}a preko *brnica. banka œid. œbanknotaŒ (Vuk 1818). sa izuzetkom la|arskog termina banka œpopre~na daska u ~amcu na kojoj se sediŒ . bankarac. œvrsta kru{ke koja zri krajem avgustaŒ (Gerov). birnica œprosoŒ od *bãrânica (BER 1:49. œbaviti se bankarskim poslomŒ Vojv. ban}er. -ara Vojv. Srbija. *barnica.banka 161 Skok 1:104 stavqa pod ban. banica se mo`e porediti sa ~e{. igra~ koji dr`i bankuŒ Vis (Roki). up.: Uno sam novce u bangu ukazuje na *banga. œnov~anicaŒ (Mihajlovi}). ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija) verno predaje oblik nem. Bank. bar1). • Od it.

Bankozettel. Zna~ewe banker œprodavac za tezgomŒ sa Visa spada pre pod banak. Vojv. †bankada bankada f. ve}nici koje sede za stolomŒ ¢ œsudŒ. bankada œid. voj. Up... œprepreka na kowi~kim takmi~ewima na~iwena od zemqeŒ sev. banchiere œid. ngr. „desetica.. mpagka œklupaŒ < it. op{tinska upravaŒ Topla kod Herceg-Novog XVIII v.Œ Vr{ac (RSGV). Stoèkov. „narodni samoupravni sud. . œgomila. up. bancada = it. (RSGV). banka œid. i †bankada. œid.Œ. banketŒ. rus. tamo i banak œnekada{we ve}e u Pa{trovi}imaŒ. ESUM 1:134). gozba. up. • Od ven.162 †bankada — banket Tami{ (Mihajlovi}/Vukovi}). banko œid. bankina. pa{trovski zborŒ Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). • Od it.-h. (Skok 1:105). -eta m. gozba u ne~iju ~astŒ (RSA). Hadrovics 129 od ma|. it. up. banca œid. gozbaŒ ji. zast. i rus. bankaŒ (RSA). posredstvom. bankrot. up. kwi`. Boka (Lipovac-Radulovi} I). (RSGV). banket œklupicaŒ sz. zast. u Primorju neposredno iz italijanskog. œsve~an obed.Œ < nem. Srbija (RSA). bandara f. banket œklupa u parku ili vrtu. — Od kraja XVIII v. tezga putuju}eg trgovca. Zvornika. banket banket.Œ u rum.Œ (Cioranescu 65).Œ (Zingarelli).v.Œ. banka œnov~anica. banka œid. bank (Fasmer 1:120. Boka (Musi}). bug. stoŒ ¢ œsudije. {aq. fr. œid. s.Œ ibid. stepenik u streqa~kom zaklonuŒ (Mihajlovi}). Sutivan (Vidovi}). banket. banket œve}i broj redova osu{enih tugliŒ Leskovac (Mitrovi}). Petlova~a (gra|a ERSJ). œstepenik u streqa~kom zaklonuŒ. banca (Filipova-Baèrova 75). Lipovac-Radulovi} II 25. œredovi slo`ene cigle pripremqene za pe~eweŒ Rasina (RSA). {aq. Bank. zast.Œ Brasina kod M.. bankada œsednica. ovamo i banketa / banketa f. hol.Œ Timok (Dini} I). Osnovno zna~ewe ven. banket œid. bawa pl. Pavlovi}. banka œid. bancata je œklupaŒ. Up. NJ 7/2–3/1940:60. Boerio 60). Banatu iz srpsko-hrvatskog (S. ban}et œid.. zast. Striedter-Temps 102 i Schneeweis 90 polaze od banknota < nem. dijal. bankata s. œid. œogradica za deteŒ Split (Radi{i}). ili pre neposredno od nem. ukr. II). banko-ceduqa ‰Mihajlovi}Š).Œ Sali. rum.Œ kao skra}ewa od banko-cedula (odatle.c.Œ Vojv. œbanke (nov~anice)Œ: Bawe — tako se u {ali tepa bankama Vojv. banak. œpopre~na daska na broduŒ Budva i Pa{trovi}i (ead. na istoku nem. banket œid. TBD 4:38). sl~. Semanti~ki razvoj i{ao je putem œklupa. banchetto œklupica. banka nekada{wi naziv za odbornike u Poqicima (RSA). bancada œskup qudi koji sede na istoj klupiŒ (Skok l. Banknote. Sporno je poreklo zna~ewa œnov~anicaŒ: M. up. banknotaŒ (HSSJ). hrpa duga (dasaka)Œ (RSA). banket œgozba u ne~iju ~ast. bug. Pa{trovi}i (RSA). jo{ bawe.

bankrotirati œid. -era œid.Œ (RSA). i ona dr`i sve grede od {qemena ji. (RSGV). bankrotni.Œ (Striedter-Temps 102. œid. bankina œobala za pristajaweŒ Kor~ula. poq.. ven. œgreda pri dnu streheŒ Blato (Vinja 1:36). deminutiv od banco > banak (DELI 110). bankanota Vrgada (Juri{i}). Up.Œ. za la|arski termin up. Vidovi} 13. bankina œglavna gredaŒ: Bankina je greda na zid. œbankrotstvoŒ. i bankina. Lipovac-Radulovi} I 25. œnasip. bankrot. bankina bankina f. • Od it.. nov~anicaŒ. Vojv. v. redovi slo`ene cigleŒ (RSA). œograda na verandiŒ Orbani}i u Istri. bankrotstvo / bankrotstvo n. up. poprimio razna tehni~ka zna~ewa. stepenik uz zid podruma na koji se naslawaju ba~veŒ Vis (Roki). koji je. Boerio 60).Œ. banknota (Mihajlovi}). kej. banknot. kwi`. itd. bankrotati.Œ Poqica (RSA). bankiet(a) itd. bankrotovati. bancheto œid. onaj koji je bankrotiraoŒ (RSA).Œ ibid. bankenote. mak. bankrot bankrot. nastradaoŒ Uskoci (Stani}). Up. œpapirni novac. œ`ena bankrotaŒ Ba~ka.Œ (Vuk 1818. bankin m. bankro~ina m. -am (im)pf. œpropalica. œnasip. œpadawe pod ste~aj. (Kalsbeek). bankrot m. bug. -ota Vr{ac (RSGV). padŒ. i bankanota œid.). bancheta œid. Oblik bankanota u Primorju preko it. (Vuk 1818). DELI 111. tako|e bankerot. augm. banknota banknota / banknota f. vodoravna greda postavqena radi oja~awa ili podupirawa zida itd. œ`ena bankrotŒ. bank-note œid. bankrotluk m. adj. abstr. zna~ewa œstreqa~ko postoqe. œpro{ireni. bankroter.Œ (od kraja XVII v. . ven. Up. banak.c. pridevi bankrotov. sli~no kao i banchetto > banket. Nem. œuseklina u steni poput stepenica. reg. It.. -tujem œid. indecl. œpropast. up. red cigliŒ i u drugim jezicima: bug. bancanota (DESF 151). bankem. œkamene plo~e na ogradi na kojima se sedi.. prudŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). bancnota.bankina — bankrot 163 Osnovno zna~ewe it. Posredi je internacionalni anglicizam. pasti pod ste~ajŒ Matavuq. ngr. Vojv. alb. banka). Vinja l. banknoØa. bankrotu{a pej. i furl. ekonomski krah. -ota œonaj koji je bankrotiraoŒ. banconota œid. up. za{titni deo nasipa koji oivi~ava put i spre~ava odrowavawe. — Od 1816. Kluge 88. uzdignuti deo skladi{nog prostora. bankrotica f. banchete œdaske na koje vesla~i oslawaju stopalaŒ (Vidovi} 13. kwi`. Banknote œid. kamena stepenica za silazak u ubaoŒ Bawani (gra|a ERSJ). bankrotski. Du~alovi}i. -ota m. postoqe za stub mostaŒ. banknota. bankanot m. banchina œkej. bankroterŒ ibid. re~ je deminutiv od banca œklupaŒ (DELI 110.Œ Ó bankroterski adj. poq. (m)pagkanota. œpadati. fig. rum. Boka (Lipovac-Radulovi} I). (^DL).Œ.. re~ je od engl. klupa u barciŒ. re~i je œklupicaŒ. mol. • Od nem. lukobran. Schneeweis 90). œpropao.

adj. rus. banof m. rum.. Zokila i [ipada ibid. • Od nem. Bano{tor Bano{tor m. Mo`da istorijski motivisano (Slavonijom su nekad upravqali banovi). — Od druge pol. fig. indecl. bank(e)rot. (RSGV). œvrsta jabukeŒ Samobor (RJA).Œ. ili pre samo preosmi{qeno prema ban. Dauzat/Dubois/Mitterand 72). -irati izvodi bankrot m. Skok 1:728 s. kwi`.v.. œpropastiŒ.. . dijal. -rca m. Striedter-Temps 103). bujati. Zna~ewe banovo n. Up. poq. *bagno / *bagnã œblato. bank(e)rotirati. Hrv. dijal. i fr. re~i. Bos. bankroØ. „`elezni~ka stanicaŒ Sr. banovac banovac / banovac. ÅSSÀ 1:124–129. banqueroute. • Nejasno.. Pelagi} (RSA). banka. ukr. poq. posebno Ledum palustre. Za izvo|ewe od ban ne vidi se semanti~ka motivacija. -ovca m. Kako Artemisia annua ne spada u barske biqke. zast. Up. mogu}e zna~ewe banuti œnabreknuti. u sev. bot. bagan(ek). banhof. (primer je iz govora `umbera~kih katolika) iz fr. up. Artemisia annuaŒ V. blr. bank(e)rottieren (Schneeweis 91. slovenskim jezicima (up. bancruta f. kwi`evno kolodvor (odatle sln. dijal. polukalk nem. bankruØ. rus. œbankroterŒ (RSA). sedi{te banske ili lokalne upraveŒ Drvar pored Banovo gorwi deo grada Drvara — podru~je izme|u `elezni~ke stanice. ali istovetna slo`enica postoji i u srpskom narodnom jeziku. selo u Sremu na Dunavu (RSA). banovo banovo n. banca rotta œslomqena bankaŒ (Kluge 89. • Nejasno. bankrutstvo (Mihajlovi} 54). itd. sln. Kamenica katol. Bank(e)rott œid. odatle svakako zastareli oblici bankrut. bug. SP 1:177–178). „vrsta slatke jabukeŒ Slav.. zast. Bahnhof œid. Internacionalni germanizam. banof œid. banbanica f. bankrotirac. mak. kolodvor œogra|eni prostor u seoskom dvori{tuŒ vaq. v. reg.c. XVIII v. \ur|evec (Pi{korec 85). tako|e banica2 u zna~ewu œvrsta kru{keŒ. bankrot. • Od nem. bagulânik itd. Posavina (RSA). bankrot.Œ. Tamnava (RSA). bankrotstvo (Mihajlovi}). (RSA). bankrot.. mo~varaŒ i veze sa nazivima raznih biqaka. slabom se ~ini mogu}nost rekonstrukcije *bagnovac od psl. kolodvor) je kwi`. RSA 1:292). Hrv. Vojv. bagon. ~e{. bankroØ. fabrike celuloze.Œ (Schneeweis l.Œ. poq.164 banovac — Bano{tor RSA). bawof Prigorje (Schneeweis 88). Nem. œbanska uprava. up. banovina banovina / banovina f. bankruØ. bankrut. Krajina. Bankrotter. up. re~ svode se na it. cvetati i sl. (Jovi~i}) verovatno ukr{teno sa ban. „pelin|ul.

sg. up. œslagati. • Nejasno. odbantati bi se moglo objasniti i polaze}i od hungarizma bantovati. Haplologija -anmono. nalepiti seŒ Vojv. zaneti seŒ moglo bi najpre biti intenziv na -tati od banati1. obrlatitiŒ Bukovica. nahvatati se. 234). up. œnaneti. dijal. nabantati œslu~ajno nai}i. sg. Up. gatati. sg. 1198: Monast.. podigao ugarski ban srpskog porekla Belu{. lupatiŒ. nalepiti neku `i|u masu u debqem sloju. „govoriti koje{ta. me|utim. banta 3. RSA). ovamo mo`da bantivati se „osloboditi se. vikati. S. skretati ne~iju pa`wu. œnemati u se}awu. tamo bandoriti obrazovano kao mak. zapri~ati se. bez etimona. P. tamo ban-etati. zabaviti se ne~imŒ Leskovac (Mitrovi}). zalutatiŒ (Vuk. sa druge strane. nalepiti se. prevariti (nekoga)Œ Banija. lupetatiŒ Zorunovac (RSA). navesti. mak.)Œ ibid. œgovoriti nedoli~noŒ Pirot (Zlatkovi} III). ko œkamenŒ). banta œgalamitiŒ ozna~ava kao hungarizam. nahvatati se. tako|e bãnta 3. zabantam se œzaneti se. prevarom pridobiti nekoga za ne{to. bandati2 (up. Stephani protomartyris situm in loco qui dicitur Keu (ma|. no ni jedna ni druga pretpostavka ne obja{wava oblik bez preverba bantivati. „buncatiŒ Pirot. obantati œnagovoriti. Nije iskqu~ena ni veza sa banda2. ‹ se œnakupiti se.. U raznim zna~ewima mo`da razli~itog porekla. skrenuti u zna~ewu mentalnog poreme}aja). prebantati œprerasti (o prelomu kosti)Œ: Slomila je krava nogu i nikako da prebanta Piva (Gagovi}). zabânta (se) pf. (RSA). ali je o~it i paralelizam sa (tako|e nejasnim) bandati1. odbantati œre{iti se brige. = . na ne{to)Œ. nabasati (na nekoga. Ban Monostor œBanov manastirŒ (Skok 1:105). buncati. impf. na istu vezu ukazuje i dubleta odbandati œre{iti se (ne~ega)Œ ¡ *œstaviti na stranuŒ (?). bantori œid. JF 56/1–2:518). Kaletinac kod Gayinog Hana (G. obu}i. zastraniti. (RSA). Klepikova l. Banija. (Dini} I).bantati 165 • Od ma|. œgalamiti. zaboravitiŒ: On misli da odbanta Leva~. 1309: Bani monasterium. otarasiti seŒ NPr Osijek. obantoriti œobantati (v. œgovoriti koje{ta. rasteretiti seŒ Temni}. naga|atiŒ Timok. zbantivam impf. bantori. ne~iji interes na druge stvariŒ Lika. odbandati œrasteretiti seŒ ib. U zna~ewima œbuncati. naslagati se. zamajati seŒ ibid. zbantivati. œzabasati. prionuti o ne{to u debqem sloju. bantati bantati impf. praviti neredŒ Topli Dol kod Pirota. oblike sa -l-: blanta 3.> -ano-.c. natrpati na sebe mnogo ode}eŒ Ba~ka (RSA). banta œdosadaŒ. œodvra}ati nekoga. nevoqe i sl.Œ Veles (Reiter). nabanturati (se) pf. zabantati pf. up. bantam œbrbqatiŒ Leskovac (Mitrovi}). 1476: de Banmonostra (Csanki 231. lukavo. ali je te{ko razdvojiti ih. œpo~eti govoriti koje{ta.. banta œgovoriti besmislice. Mesto je ponelo ime po manastiru koji je tu oko 1150. Klepikova.

. œuznemiritiŒ Mihaqevi}i kraj O{tarija (Peru{i} IV 74). (RSA). dosa|ivati. -ujem (im)pf. „dosa|ivawe. banta œdosada. brbqivŒ Pirot (Zlatkovi} III). Za nabantati œnai}iŒ v. (Bojani}/Trivunac). — Stsrp. bantovati œuznemiravatiŒ Ozaq (Te`ak). obantit pf. bug. maltretiratiŒ Kordun (gra|a ERSJ). ‘ispipavati’ neku tajnuŒ Banija i Kordun (Petrovi} . koju Hadrovics l. œid. dole). zabava œimpedimentumŒ. Interpretacija stsrp. rasejan. bantowa}. bug.. rum. v. v. od XVI v. Po strani stoje zna~ewa bantovati œpo- ~iwati ‘istragu’ izdaleka. uznemiravaweŒ Banija. up. (RSA). proscibere. bantovat œid. Slav. polazi od imenice banta. • Od ma|. up. optu`ivatiŒ Potkozarje (Dalmacija). tamo. vre|atiŒ @umberak katol.Œ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). zast. ~ak. stukr. u zna~ewu œglobaŒ kao da je kod we do{lo do ukr{tawa sa italijanizmom bantiti pored banditi. blanav œkoji govori i radi sporo. Vlaji}-Popovi} 2002:263. denominali bantat (im)pf. blantav adj. blanuti se. primera kod Dani~i}a œbandire. œogovarati. lepqewa.). bantovat’.Œ @umberak katol. 1430. œuznemiriti. œuznemiravati. ~e{.166 bantovati banta œgovoriti nedoli~noŒ Pirot (Zlatkovi} III). œozlovoqiti nekoga nekim postupkomŒ Dubr. a nikto da imâ ne zabavi niúa (Dani~i} 1:349–350). vre|atiŒ Lika (Skok 1:108).c.c. omestiŒ Bos. œpri~ati nepovezano. nehatan. a bintui. œneprilikaŒ (RSA). zabaviti œimpedireŒ: da im ne (nije) zabave — da hode (dubrova~ki trgovci) svobodâno. banmovami.). blantam œgovoriti besmisliceŒ ibid. bantuvati œuznemiravatiŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). neprilikaŒ (Hadrovics 130). banta f. (Skok l. Bukovica. dijal. o{tetitiŒ (RJA). bantovati œbolovatiŒ Vojv. dijal. zlostavqati. (@ivkovi}). i dijal. za nabantati se v. Hadrovics 130–131). dijal. Grahovo (RSA). dosa|ivati. banâtovati: da na{ïmâ úete ne ~ini i da ihâ ne bantôí (Dani~i}. poq. (Skok l. flegmati~anŒ ib. povrediti koga fizi~ki ili moralno. multam imponereŒ zasniva se na pogre{nom vezivawu za bantiti. uz rezervu. bantovat œzadirkivati. smetatiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} I 39). œdosa|ivati. sa baturati. zbantovati œid. bantuvati. sl~. smatra regresivnom tvorbom od glagola. bantovati bantovati / bantovati. zarastawa. Up. izbantovati pf.c. banØuvaØi. Isto~noevropski hungarizam. smisao odredbe je pre œda na{im ne ~ini {tete ni smetweŒ. ukr. dijal. bez smislaŒ Lu`nica (]iri}). uznemira- vatiŒ NP. Po strani stoji semantika nagomilavawa. Skok l. bantovati.c. blentav. bantovat’. zbuniti. œpriglup. banØuvam Transilvanija. nabanturati Bjeleti} 2006:364 poredi. ti{tati (o bolesti)Œ (Skok 1:108. bantovati œdosa|ivati. œdosa|ivatiŒ Nu{tar kod Vinkovaca (gra|a ERSJ). nemaranŒ (BER 1:54). kajk. bant œuznemiravati. sln. u sli~nim odredbama stsrp. nezainteresovan. koji upu}uju na blanav œnemaran. œuznemiriti.. ibid. bantati. 59. (RSGV).

blr. ° Rano li si banula. bujati. RSA). i ba(h)nuti œdo}i bahatom se oglasiv{i.v. prevrnu vedricu sas mleko. pucatiŒ. jako udaritiŒ (Skok 1:91. nai}iŒ (Vuk 1818. œqutito uzviknuti. RSA). glagol banuti sa izvedenicom banilica f. glagol je u ÅSSÀ 1:135 stavqen pod *baxnoti zajedno sa sl~. œsavetovati. bachati 1). blr. naglo. napastiŒ NP.-h.Œ Leskovac. bachati. (RSGV). bahnuti Ro`aje (Had`i}). sl~. banuti œ(iznenada) do}iŒ Uskoci (Stani}). ~e{. gurnutiŒ. (Mitrovi}). dijal. ukr. behnumi œte{ko pasti. upu}ivati na ispravan putŒ: Otac ga je uvijek banuti banuti. banut œlupiti. bohaØ’ œudarati u bubawŒ (SP l. bechnat œbubriti. S. sln. œnavaliti. bawivati. RSA). jako udaratiŒ. dijal. bechna} œid. œcvet breberinaŒ kao da pokazuje zna~ewe œni}i. ukr. dijal. dijal. za svakoga nisi. banem œid. bahnumâ œpastiŒ. ~e{. leksikografi). s jedne strane. bahnut = banut. banem œiznenada do}iŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Sli~na dilema kod zast. ~e{. izderati seŒ (Vuk. nabahniti œbanutiŒ. ubanuti œu}i naglo. bahnucâ. nasrnuti. Vojv. œnaglo. ukr.c. -nen Brusje (Dul~i}i). dijal. dijal. up. up.Œ NPr. U primeru iz NP: Ranilice banilice. za tu semantiku kod istog korena u srpsko-hrvatskom Vlaji}-Popovi} 2002:242 i v. Vlaji}-Popovi} 2002:219–224. ~ak. bahati impf. od XVIII v. bawavati. SP 1:463 s. pojavqivati seŒ (RSA). pristizatiŒ Uskoci (Stani}). bechnut œbaciti. bahnuti œudariti ~im o {toŒ. nabaniti œnai}i. œiznenada dolaziti. bahot œtap{ati rukamaŒ Brusje (Dul~i}i). razviti se. bawujem impf. poles. lupitiŒ ib. bahnem œid. bahamâ. pastiŒ. poq. zap.). udariti. rus.-h. (RSGV). ° Svatko te bere. a s druge rus. œlupati nogamaŒ (od XVI v. • Od psl.v. bakniti. behaØi œliti. bahnumi œispaliti. iznenadaŒ: Ubanu unutra ka vrtoglav Lika (RJA s. dijal. œnabasati (na nekoga ili ne{to)Œ. œiznenada do}i. bohacâ œpqu{tati.v. ~ak. bantovati impf. bãchati). nadimati seŒ. trknutiŒ Ba~ka (RSA). -em œsna`no udariti pesnicomŒ Vojv. pohlepno jestiŒ. banem pf. bechat’ œlupati. tako|e sa -h-: bahnuti. dijal. poq.. . œneo~ekivano do}i. buhati. bawavam œdolaziti. nabahnut œnabasatiŒ Brusje (Dul~i}i). oticati. up. udaritiŒ: Banu nogom. ~ak. la{ki bechnut’ œudaritiŒ. banit. bânem œid. ° Tko te bere rado dragog vidi Gospi} (RSA). 167 D. -nem (RSA). tumarnuti. mor. do}iŒ Piva (Gagovi}).). iznenadaŒ (RJA). primeri mogu svoditi i na *bãx-. Prizren (^emeriki}). *bãxnoti. nabahnuti (RSA). becha} impf. up. banutiŒ Slav. dijal..banuti bantovo {ta vaqa radit Lakat kod Nevesiwa (gra|a ERSJ)..Œ (Vuk. neko vreme Kosovo (Elezovi} I). œliti (o ki{i)Œ. stvoriti se negde. nai}iŒ: Ako bane neka molava. iznenada oti}i. kome dosta blisko stoji ~e{. mor. bacnut’ œ{umno udaritiŒ.Œ... ubahnuti). rascvetati seŒ. sa -k-: baknuti. Slav. nabanuti œid. sa prefiksima dobanuti œbanuti. ali se ukazuje da se s. liti. — Od XVII v. bachat’ sve œlupatiŒ (SP 1:180 s.

zrikavŒ Ba~ka (RSA).168 ban~iti — baw1 ban~iti ban~iti. baw œkupaweŒ Orlec (Houtzagers). ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). banxav banxav. bandzsa(l) œid. RMS). œid. za zna~ewe œzamajati. kupatilo. bow œkupka. banco{ œid. dok mogu}nost veze sa (ra)zban~iti œprobuditi dete iz snaŒ procewuje kao malo verovatnu. ‹ se „razmetati se. kratka `enska haqina od cicaŒ Pirot (RSA. EWU 78). Lovra (RSGV). • Nejasno. Skok 1:105–106 s pravom odbacuje Dani~i}evo izvo|ewe iz ma|. zadr`atiŒ: Zaban~io me svojim razgovorom te nisam mogao svr{iti posao za dana Dubica na Uni. -im impf.Œ ji. z-/raz-ban~iti pf. (@ivkovi}). a sam uz rezervu pomi{qa na denominal od banac1.Œ Ba~ka. (Skok 1:105). no up. Boka (Lipovac-Radulovi} I). banxor œid. Baw selo kod Zadra (RJA). œrekla. „besposli~iti. ban~it œtro{iti nemiliceŒ Zagara~ (]upi}i).Œ (up. œkupaweŒ Dalm. ba{kariti seŒ (RSA). „razrok. Boka (Musi}). • Nejasno.. zaban~iti œzamajati. Boka (Musi}). ban~ilo m. luwatiŒ Dubica na Uni. œid. bawati (se) impf. -o adj. baw œkupawe u moruŒ Sutivan. banxor banxor. banxor œ`enska gorwa ode}a od somota ili drugog materijalaŒ Sofija (BD 2:69). Ban~io se dok je imo. bawat se œid. -a.. proban~iti œnalumpovati (se)Œ (RSA. ban~ura ibid. baniti2 œ~ekatiŒ. (Skok 1:108). RJA).Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Mo`da denominal od banak u zna~ewu œizle`avati se na banku.Œ ibid. pej. (RSA). ban~iti œbu~iti. kupatilo u stanuŒ sz. (RSGV). baniti (se) œzasestiŒ. top. proban~it œid. (RSGV). œprobuditi dete iz snaŒ @umberak katol. Boka (Musi}). kupatiloŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). bug. baw1 baw m. Brusje . Duga Resa i Karlovac (Peru{i} I 39). dijal. gore zna~ewa iz Vojvodine i Ozqa. akc. lenstvovatiŒ. œkupali{te. kupali{teŒ ji. uznemiravatiŒ: Ne ban~ite dicu nek spiju Ozaq (Te`ak). ban~it œpijan~itiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œmorsko kupali{teŒ Split (Vidovi}). œle~iti (se) toplom vodomŒ @umberak katol. ili œtra}iti vreme sede}i na klupi u kr~miŒ. bawat se œkupati seŒ sz. Vojni~ki bawi sz. „provoditi vreme u pijan~ewuŒ (RSA. bandsa = bandsi œrazrok. baw œkupawe. banxuka „pijanica. grditiŒ: ceo dan ban~i na decu Vojv. a sad nema {ta obu}i Vojv. vikati. up. œonaj koji ban~iŒ Novi Sad. banxav) kao neuverqivo. {kiqavŒ (up.?). zadr`atiŒ up. ban~it œid.. • Od ma|. iz-/na-ban~iti se. Boka (Lipovac-Radulovi} I). slaviti ne{to uz obiqe jela i pi}aŒ Selca (Vukovi}). -ora m.. {aqiv~inaŒ Rasina (RSA). kadaŒ Vis (Roki).

bawka œko{ava koja duva od SokobaweŒ Aleksinac (Bogdanovi} II). œle~ili{te na mineralnim izvorima. bawata pe}ka „pe} koja ima banakŒ Vojv. kupatiloŒ Kara{evci (gra|a ERSJ). sa upro{}ewem dw > w u kosim pade`ima.. œkupatilo u stanuŒ (RSA). bawa œposuda za mo~ewe. Sa druge strane. prawe (obi~no u toploj vodi)Œ (RSA). ngr. Boka (Musi}). Ka{i} (RJA). izvor tople vodeŒ. tako|e baqka „korito za kupawe novoro|en~etaŒ. bawska f. Italijanizam bawati se sa prvobitnim akcentom na penultimi formalno se razlikuje od bawati se kao denominala od bawa1 (istog krajweg porekla). up. Ili mo`da od bawak. Bawani pl.. baw2 baw m. koritoŒ Veliko Bla{ko (Savi}eve). (RSGV). banya. fig.. ma|. (gra|a ERSJ).Œ Timok (Dini} I). — Od XVII v. kupali{te.. obawal se ib. Mikaqa. bawac. up. badwi. „grede u podrumu na kojima le`e burad s pi}emŒ [umadija (RSA). top. œkadica.c. Vidovi} 14). i „javno kupatiloŒ Rasina (RSA). kupatiloŒ Kara{evci. kadaŒ (RHKKJ). Kosovo (Elezovi} I). Skok l. Bawska. bêwa œid. npr. uz odbacivawe -(a)k shva}enog kao doma}i sufiks. mpanio. bagno œkupawe. ne povla~i tu razliku. bagnare. bawa œbawa. Bawac. kadaŒ. pridev bawski / bawski. kotobaw. œkupawe. • Nejasno. mpaniarizw. Musi} 130–131. • Od it. Weinkeller œvinski podrumŒ.v.Œ ibid. RJA) Ó etnik Bawanin m. nabawal œnatopqenŒ Orlec. Mo`da od *badaw. œmesto u ku}i ili sobi za prawe i umivaweŒ BiH. Bawka f. kupatilo.c. bawat (se) œid. plandovati uz moreŒ Vis (Roki). kadaŒ Dubr. œvoda za kupawe deteta. kacaŒ.. œkabina za presvla~ewe kupa~aŒ Ulciw (RSA).baw2 — bawa1 169 (^DL). bawâc œid. tamo i badwa~a œpopre~na klada (na ogwi{tu)Œ. bawka œvrsta narodnog kolaŒ (RSA). banyakemence œvrsta seqa~ke pe}iŒ (EWU 79). -wca m. tur. Orbin. kotobawa? bawa1 bawa f. kupawe novoro|en~etaŒ Leskovac (Mitrovi}). banak. tako|e bewa œbawa. (Houtzagers). up. bawica dem. bawger œgreda na kojoj le`i bureŒ Ozaq (Te`ak). bawak < badwak s.. Ili u vezi sa drugim elementom u kotoban.. up. badaw1 u zna~ewu œba~va. etnik od Bawa (RJA. Lipovac-Radulovi} I 26. za semantiku up. RSA. œvrsta narodnog kolaŒ Rudnik (RSA). sz. kupka. mo`da od nem. banyo. -wca m. bawo n. RSA). bagnarsi œkupati (se)Œ (Skok l. bawat se Dalm. Vasojevi}i (Bori~i}). baw M. zabawat pf. (Bojani}/Trivunac). œkupawe. kao top. œvetar iz pravca SokobaweŒ (RSA). reg. œmala ka- . œpotopiti brod da bi mu drvo nabrekloŒ Sutivan (Vidovi}). Bawa ~est toponim (Vuk. œzatvorŒ Prizren (^emeriki}). kajk. badwa > bawa. Konavli (Ka{i}). mpaniarw.

Bojani}/Trivunac). a glagolsko zna~ewe je {aqiv pomak od œpolitiŒ (v. œkupati (se). baniØi. top. œonaj koji nekoga kupaŒ. gde se mo`e raditi o semanti~kom razvoju istog lat. bawa. banâskái XIV v. s obzirom na slov. œbu}kalica. baniØâ œprati se toplom vodom. (Vuk. baèna œparno kupatiloŒ. pratiŒ. iz slovenskog ma|.. baie (Skok 1:108. (pro-)bawam (im)pf. v. iz-/na-/o-bawati pf.v. • Od psl.-bos. pratiŒ Uskoci (Stani}).) *ban’ati œkupati seŒ. banë. u tom zna~ewu verovatno iz slova~kog. bagno s. SP 1:189–191. banë. top. bawat (se) Kosovo (Elezovi} I). {to Sadnik/Aitzetmuller 83 ‡ 107b prosu|uju kao nejasno (izvorno *œraskvasiti seŒ?). up. rus. — Stsrp. sln. s. baniti.. bawar m. bawa (se) 3. ali v. bawati (se) œkupati (se). bal(i)neum œkupaonica. Za pobanati se œpotu}i seŒ. (RSA). ispup~ene posude. Uskoci (Stani}). bawat (se) Zagara~ (]upi}i).)Œ. SP l.170 bawa2 daŒ (RSA). Aleksinac (Bogdanovi} II). bawanlika f. okrugle. denominal bawati (se) impf. Ere (Remeti}). œpolivati vodom voznik da se lak{e vuku trupciŒ Ó bawa~. bêwa u ovom je zna~ewu sekundaran. banya1). banja. banà. u mno`ini: *bania ili sl. oblik bez -l.c. ka~ica za kajmakŒ: Naprot smo ~’inili smetanu u bawi (bêwi. korito.(up. banà. re~ uglavnom se izvodi od lat. u`ara i trgovaca u Kraqevu. Dubr.). okna. EWU l. pariti seŒ. mak. strus. banya2. Bawula / Bawola Bar. banàm (se). Vokalizam kara{evskih oblika bewa. bawa f. banati2. bawa se Crna Reka (Markovi} I). ukr. sg. Ovamo mo`da i razbawaviti se œomlitavitiŒ BiH (RJA). kupawe. Bawica (RSA. it. banà. gore). banya œrudnikŒ. Kragujevcu i Leskovcu (Mili}evi} 89) je postverbal. ali se taj glas nije odrazio ni u *ban’a. *baniti pored (jsl. bug. banëti (se) XV–XVI v. banë. ESJS 1:56. sg. (i ma|. oblika pretpostavi vlat. bewi) Kara{evci (gra|a ERSJ). solane. blr. U severnim slovenskim jezicima *ban’a dolazi i u zna~ewima rudnika.v. bawa2. banya.c. rum. (Dani~i}). blawati) i to. bawa2 bawa / bewa / bêwa f. bawati impf. up. EWU 79 s. baw1. banà. nabawati se œnajesti seŒ v. etimona. a-osnovu. -a~a œpoliva~Œ ist. *ban’a œkupatilo. gde se ispadawe prvog l tuma~i disimilacijom (Skok l. bâwa œbu}kalicaŒ Svinica (Tomi} I). kada. œposlu`iteq(ka) u kupatiluŒ Vrawe. deminutiv balneolum: Bawol Rab. kupatiloŒ (ÅSSÀ. {to upu}uje da se kao neposredni predlo`ak slov. .v. (Kati}). banëti. toplice (i sl. ali bi mogao biti primaran kod homonima œbu}kalicaŒ. kamenoloma. v. up.. Leskovac (Mitrovi}). lopte. Re~ bawa œmokra}aŒ pored pobawati „mokritiŒ u TJ grn~ara. dijal. ali i o wegovom ukr{tawu sa nekim drugim (doma}im) korenom. bawa 3. bawaxija. stukr. kupole. dubokog mesta u reci i sl. banat. stsl. U primorskoj toponimiji posvedo~en je i lat. banà. tamo za druga mawe verovatna tuma~ewa). Elezovi} I). bawka. dijal. Psl. Tiktin 1:268). Za zna~ewe œzatvorŒ u Prizrenu up.cc. ÅSSÀ 1:151–152.

440). badaw1. bawa1). bodna œmala posuda za proizvodwu siraŒ. kotaricaŒ. œdrveni sud za preno{ewe ov~jeg mleka. • Verovatno od stsrp. „malo. ukr. ~abarŒ. u Zagara~u badwevi kupus. bawi~e se impf. Up. dijal.v. bubritiŒ (tako Sadnik/Aitzetmuller . bawicati se. badaw1. bawikati se bawikati se. a femininum na severnoslovenske jezike. *bâdwina œono {to ostaje na dnu kaceŒ. bednia œvedro. Srbija (RSA). Ipak ne treba iskqu~iti druge mogu}nosti izvo|ewa: od *ban. sln. bawka. kaca. vrsta ko{niceŒ. rus. kontekst citata jedine potvrde (Sreten L. tr~ati imitiraju}i kowaŒ Dowi Rami}i (Malba{a). Putovawe po Novoj Srbiji. -am se „skakati tamo-amo i uznemiravati druge oko sebe (ka`e se obi~no za decu)Œ Dubica na Uni (RSA). Istoga porekla kao *bãdân’a > badwa s. „sud za zahvatawe vodeŒ: Na svakim kolima na duga~kom {tapu zabodena bawka kojom se voda iz reke ili bare zahvata i bivoli polivaju — bawaju ji. dijal. œglasati se pri parewu (o kobili)Œ Ba~ka (RSGV). œkaca za dr`awe poku}stva. • Verovatno od wikati œrzatiŒ sa ekspresivnim ba-. SP 1:188–189). banjka „plitka posuda za te~nostŒ. badweva voda (]upi}i). U kara{evskom govoru isti (sekundaran) glasovni lik poprimila je psl. dijal. dijal. banka „stakleni ili metalni sud. str. upu}uje na vezu sa bawati œpolivatiŒ. sl~. up. sl~. banka „trbu{asta glinena posuda za pija}u voduŒ. ali {iroko drveno vedro za prodaju `ive ribe. up.„pup~iti se. Popovi}. „komina od maslinaŒ Pa{trovi}i (RSA). bawka bawka f. poglavito vaqkastog oblikaŒ. re~ obi~no se tuma~i kao deminutiv od *ban’a (ÅSSÀ 1:152–153. ~e{. œsud za bu}kawe maslacaŒ. koji je gore dat potpunije nego u RSA s. kacaŒ. *bãdân’a. dijal. ba~va za bra{noŒ. banka „mala posudaŒ. Up. up. Bawa Luka v. bodnà œid. (lemkovski) bodenka dem. poq. bawa1.. Up. ukr. hawicati se œigrati se. v. bodnà œba~va.Bawa Luka — bawka 171 • Verovatno od psl. Beograd 1950. dijal.rus. re~ ban’a (v.v. banka „bokali}Œ. awikati œpodvriskivatiŒ. badwina œdrveni sud za vrewe zgwe~enog gro`|aŒ. banka „trbu{ast sudŒ. v. banâka „glinena posuda uska grla za te~nostŒ. ban. dijal. Psl. jo{ sa nepalatalnim -n. *banâka. ba~vica sa poklopcemŒ. glu`. • Verovatno od psl. ina~e je maskulinum ograni~en na ju`noslovenske. ba~vicaŒ. u Dalmaciji badaw. bawina bawina f. bedna œ{kriwa.

172

bawora — baor

85–86 ‡ 107c, v. baniti (se)), od *bãdân- (v. bawa2), ili vezu sa koto-baw(a), kotoban, up. osobito rus. dijal. zna~ewe œkotaricaŒ.

bawora bawora f. „de~ji zmajŒ Cetiwe (RSA), bawora, -ore œid.Œ Zagara~
(]upi}i). • Nejasno.
Up. mo`da it. banderuola œzastavica, vetrokazŒ, dem. od bandiera > bandera.

Bawska Bawska, -e adj. f. varo{ (sic!) na Kosovu: u malenoj Bawskoj kraj Koso-

va NP (Vuk; Vuk II 44o, 3), Bawska ime dva sela na Kosovu, drugo jo{ i

Turska Bawska; etnici Baw{tanin / Ban{tanin m., Baw{tanka f., Bawskalija m., ktetik baw{tanski, Baw{tanska Reka (Elezovi} I). — 1316. Selo ban’ska (Spomenik 4:2). • Pridev na -âskã u `. rodu prema vâsâ œseloŒ ili rïka, od bawa1, ili od prideva baw œbanovŒ (v. ban).

Kroz selo Bawsku proti~e Bawska Reka leva pritoka Ibra (RSA); ona se pomiwe jo{ u letopisima: rïka Banska pri gradou Zve~ani, gde je kraq Milutin podigao crkvu Sv. Stefana; drugi stsrp. izvor precizira da se mesto prozvalo tako radi tekouújihâ topljihâ vñdâ (Dani~i} 1:25). Isto i sli~na imena sre}u se i drugde u srpskim (RSA s.v.) i drugim slov. zemqama, npr. bug. (selo) Bansko kod Razloga, stpoq. Bansch u [leskoj 1287. (Rospond 1976:9, 68); up. stsl. banâskã œbawskiŒ, mak. bawski, bug. banski, sl~. bansky, ~e{. bansky œrudarskiŒ, strus. banâskái, ukr. dijal. banâskiè œsolanskiŒ (ÅSSÀ 1:153; SP 1:189). Ipak ovde i u nekim drugim slu~ajevima posredi mogu biti sekundarne izvedenice od prvobitno dvo~lanih toponima tipa Bawa Luka, sa pridevom na -jâ od ban u prvom delu; ~ini se da je tako ova Bawska shva}ena u narodnoj epici, koja za wu vezuje Strahini}a bana, a u neposrednoj blizini Bawske je, mo`da na samoj re~ici Bawskoj, le`alo po~etkom XIV v. selo baní polí (Spomenik l.c.).

baor baor m. pej. „deteŒ: Onaj baor pla~e, i~ ne pati{e ‰prestajeŠ Kosovo
(Elezovi} I; RSA). • Od psl. *baxorã pored *baxurã; up. glu`. bachor œbucmasto deteŒ (ÅSSÀ 1:135, 136–137), poq. bachor pej. œdeteŒ, ukr. bahur œmalo dete, kmekavacŒ (id. 134), blr. bahurok dem. œdebelo deteŒ.
Verovatno metonimijom od *baxorã œtrbuhŒ > bahor, najpre zbog izgleda male dece, koja su obi~no trbu{asta i bucmasta (up. bambrek i Bjeleti} 2006:97–98) ili mo`da kao oznaka za ~lana porodice koga treba hraniti, a koji sam jo{ ne privre|uje; Vlaji}-Popovi} 2002:228 pretpostavqa semanti~ki razvoj œudaratiŒ ¢ œplakatiŒ. U sev. slov. jezicima re~ se ukrstila sa hebr. bachur œmladi}, ne`ewaŒ, odatle zna~ewa œJevrej~e, kopileŒ u poq. bachor pored bachur, dijal. bochor, blr. bahur, bahurok, ukr. bahur, bahurâ, rus. bahur itd. (Sadnik/Aitzetmuller 78 ‡ 106a).

bao~a — bapiti

173

bao~a bao~a f. „dr{ka na boturu (oru|u za hvatawe ribe)Œ, bo~a „bal~akŒ

Dubr. (RSA), bau~a œgorwi deo vesla, ru~kaŒ Vojv. (RSGV), bau~a œra{ak ‰vrsta motovila?ŠŒ ju`. Barawa (Sekere{ IX), bau~ica dem. œpopre~no drvce na motoviluŒ (RSA), bau~ m. œgorwi deo veslaŒ Vojv. (RSGV), bau~je n. „drvena ru~ka, dr`ak (na srpu)Œ Otok (RSA); ovamo verovatno i zbao~ m. œbal~akŒ: Operi mi sabqu do zbao~a NP (Vuk; RSA). — Od 1520. bao~a f. œbal~akŒ: Ize svoj ma~ i obrati ga g zemqi bao~omâ Dubr., od XVII v. bo~a œid.Œ Gunduli}, zap. leksikografi (RJA). • Verovatno od tur. balcak, sa prelazom l > o i odbacivawem zavr{nog -(a)k shva}enog kao doma}i sufiks.
Up. takvu dekompoziciju i kod mla|e pozajmqenice iz istog izvora bal~a pored bal~ak (Skok 1:100). Hapaksni oblik iz NP zbao~ verovatno dekompozicijom u obrtima iz, s, uz, niz bao~(a) < *bala~, bal~a. RSA rekonstrui{e nom. zbala~.

bap bap interj. za podra`avawe zvuka, obi~no potmulog, pri udaru tupim
predmetom ili padu, ili uzastopnog udarawa, u tom slu~aju ponovqena CG (RSA), bap / bap Uskoci, tako|e bapa (obi~no ponovqeno) ib. (Stani}), bâp Kamenica kod Ni{a, bâpe-bâpe ib., bâpe-bupe ib. (Jovanovi} V.), bape ji. Srbija, bape-bupe; glagoli bapati (se) impf. œudarati (se)Œ ji. Srbija, CG, izbapati pf. œizbiti, istu}iŒ CG (RSA), (iz-/na-/u-)bapati (se) (im)pf. œid.; sna`no zamahivati sekirom, kosom; tu}i (se)Œ Uskoci (Stani}), (iz-)bapat (se) Zagara~ (]upi}i), izbapat pf. ji. Boka (Lipovac-Radulovi} I), tako|e (iz-)bâpa (se) 3. sg. (im)pf. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.); bapiti pf. œudariti, tresnutiŒ CG, Du~alovi}i (RSA), Draga~evo (\ukanovi} II), Zlatibor (Milovanovi}), bapiti Uskoci (Stani}), bapit Zagara~ (]upi}i), bapnuti, -nem œbapiti (v.)Œ Draga~evo, Leva~ i Temni}, Vrawe, CG, @upa (RSA), bapnut tako|e œiznenada sti}iŒ Zagara~ (]upi}i), bapne 3. sg. Crna Reka (Markovi} I), bâpnem i œbanutiŒ Leskovac (Mitrovi}), bâpne 3. sg. i preneseno œizgovoriti besmislicuŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.); bapi{, -i{a m. œudaracŒ Du~alovi}i (RSA). • Verovatno od onomatopeje *bãp!; up. mak. bapne (se) œtresnuti, lupiti; utrapiti (se); sru~iti se, skqokati seŒ, dijal. bãnna œbaciti, tresnutiŒ Kostur (BD 8:214), bug. dijal. bãnnã (BD 6:12).
Varijanta od bupiti, up. gore bape-bupe. I u mak. bapne a je verovatno od ã, jer prvobitno dugo a nije verovatno u korenu ovakve onomatopeje. Ovamo mo`da i bâp}am impf. œbubwati (o furuni); nejasno govoritiŒ Leskovac (Mitrovi}), ali up. *babwati, bubati. V. i bapiti.

bapiti bapiti, -im impf. „(halapqivo) jestiŒ CG, bapati, bapam œid.Œ
ibid. (RSA), bapat œid.Œ Zagara~ (]upi}i), bâpa 3. sg. œid.Œ Kamenica kod

174

bapka1 — bapka2

Ni{a (Jovanovi} V.), nabapati pf. œdati nekome dosta hraneŒ CG, ‹ se œnajesti seŒ ib. (RSA), Vrawe (usmeno M.B.), œid.Œ Uskoci (Stani}), nabapat se Zagara~ (]upi}i), nabâpa = nabâp}e 3. sg. œnapuniti do vrhaŒ, ‹ se œnajesti seŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.), nabap}ati se œid.Œ Vrawe (RSA), nabâp}am (se) œid.; napunitiŒ Leskovac (Mitrovi}); bapa~, -a~a m. œpro`drqivacŒ CG (RSA). • Verovatno metafori~na primena glagola bapiti œudaritiŒ, bapati œudaratiŒ, v. bap; up. mak. dijal. nabãnkam, nabãnna œnapuniti, natrpatiŒ Kostur (BD 8:268), bug. dijal. bankam, bannem œpuniti, tovaritiŒ Samokov (BD 3:201–202).
Za semanti~ki razvoj up. nabubati se œnajesti seŒ s.v. bubati i v. Vlaji}-Popovi} 1993:127–128. Moglo bi se pomi{qati i na dekompoziciju od *obapiti, -ati < *obâxapiti, -ati (tako Loma 2000:603, up. apiti), ali primer iz Leskovca ukazuje na poluglas u korenu, up. i bâpla f. œkrupna i sna`na `enska osobaŒ Vrawe (Zlatanovi}), Jablanica (@ugi}). Za varijantu *bãb- u bâba 3. sg. œhalapqivo jestiŒ, z-/o-bâba, nabâba œnapuniti do vrhaŒ, ‹ se œnajesti seŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.) up. *babwati, bubati.

bapka1 bapka f. œpovesmo vune, kanuraŒ (RSA), bapka œpaketi} smotanoga

pamuka ili koncaŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}); ovamo i bakva „sve`aw, svitak pamuka ili drugog predivaŒ Herc. (RSA). • Svakako od psl. *babãka; up. sl~. babka œsve`aw ~e{qanog lanaŒ pored baba œlan ili konopqa namotani na preslicuŒ, bug. babica dijal. œkudeqa, pregr{t r|avog lanaŒ, ukr. dijal. babieh œpramen slepqene vune na ovciŒ.

U osnovi je semantika snopa, up. *baba6, ili mo`da namotavawa pre|e, up. rus. dijal. baba œpribor za namotavawe nitiŒ (ÅSSÀ 1:106). Ovu i gorenavedene re~i babka, babica ÅSSÀ l.c., id. 1:108, 116 tuma~i kao izvedenice od *baba œbaba, staricaŒ, v. baba1, sli~no SP 1:170. Za vi{estruko posvedo~eni razvoj bakva < bapka v. baba12.

bapka2 bapka f. „jama, rupa u zemqiŒ Timok (Dini} I; RSA), Bu~um i Beli

Potok (Bogdanovi} I), œlokvaŒ Pirot (Zlatkovi} I), bap~ica dem. œjamicaŒ Timok (RSA; akc.!), bap~ica œku}ica za sa|ewe povr}aŒ: Krastavice sadim u redovi, ne u bap~ice ib. (Dini} III); tako|e bopka œjama, rupaŒ Bu~um i Beli Potok, bavka œid.Œ ib. (Bogdanovi} I), Timok, bav~ica dem., œrupica na obrazuŒ ibid. (Dini} I), mtop. Bav~i{te œzemqi{te sa vi{e pli}ih a {irih udubqewaŒ ibid. (J. Dini}, OP 17:51), bav~es, -ta, -to adj. œkoji je poput jame, udubqen, koji ima jameŒ ibid. (Dini} III). • Nejasno; up. bug. dijal. banka „udubqewe, jamaŒ Botevgrad (BD 1:185), babka œid.Œ Vidin, ~est mtop., npr. Babkime Lom, Berkovo, mo`da i glu`. babka „udubqewe na kraju ili na boku kuvanog jajetaŒ.

bapka3 — bar1

175

Mo`da psl. dijal. *babãka kao deminutiv od *baba, up. baba œjama u igri kamena s ramenaŒ (gde, me|utim, izvorna semantika zemqi{nog udubqewa nije izvesna, v. baba12), s druge strane i ukr., blr. baba œmo~vara, kaqugaŒ, izvorno *œzemqi{no ulegnu}eŒ (?). Tolstoè 1969:185–186 polazi od semantike bubrewa mo~varnog tla, porede}i ukr. baba œsmet; loptast komad glineŒ (up. baba11); sli~no Truba~ov u ÅSSÀ 1:107, od *bab- / *pap- œnadimati seŒ, œka{aŒ. BER 1:23 svodi bug. babka putem asimilacije na deminutiv vanka od vapa. Vokalizam bopka bi}e sekundaran, ali up. na istom terenu bâblina.

bapka3 „starinski nov~i}Œ v. baba5. bar1 bar m./f. œ`itarica iz roda Setaria, muhar, muharikaŒ Herc. (RSA), nena/[epi}), NP Istra (Ribari}), bar f. œid.Œ Prizren (^emeriki}), bijeli bar œS. glaucaŒ, crqeni bar œS. viridisŒ (Simonovi}), barov adj., barovina f. œbarova slamaŒ Knin, barovica œpoga~a od baraŒ Dalm., barovan, -vna, -vno adj., barovnica f. œbarovica (v.)Œ Knin; tako|e bara / bara f. „S. verticillataŒ, „S. glaucaŒ Lika, bara œid.Œ ib. (RSA), bara œvrsta prosaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} II 104), barika œS. viridisŒ (Simonovi}). — Od XVII v. bar zap. leksikografi, tako|e f.: Vari ostupane bari, ter onu vodu pij, a vrlo razvarenu bar kusaj J. Vladmirovi} XVIII v. (RJA).
kakvo vrlo sitno i `uto `ito kao proso (ka`u da bi se ~ovjek u ovo `ito mogao udaviti kao u vodu) jz. krajevi (Vuk), BiH (RJA), Bakarac i [krqevo (Turi-

• Od psl. *bãrã; up. sln. bar, bara / baru œS. italicaŒ, bir, dijal. ber œMilium effusumŒ, sl~. bar œSetariaŒ, st~e{. ber, bra / bru œproso, PanicumŒ, ~e{. ber, beru œvrsta prosaŒ, glu`. bor, -ra œSetariaŒ, dlu`. ber, bera / beru œS. italicaŒ, dijal. bor, -ra œid.Œ, (st)poq. ber, beru / bru œid.; P. miliaceumŒ, strus. borã œPanicumŒ, rus. dijal. bor œS. italica, P. miliaceum, Milium effusumŒ, ukr. dijal. bor, bru œS. italica, S. glauca, S. viridisŒ, blr. dijal. bor, boru œbiqka sa zrnima sli~nim prosuŒ; iz slovenskog ma|. bor œPanicum, SetariaŒ (ÅSSÀ 3:134–135; SP 1:465; Skok 1:108–109).
U s.-h. obliku do{lo je, kao i u nekim drugim slov. jezicima, do ozvu~ewa korenskog poluglasa i u slabom polo`aju, ali up. brica. Krajwe poreklo psl. re~i je neizvesno; najrasprostrawenije svo|ewe na redukovani stupaw od ie. *bherœo{tarŒ (ÅSSÀ, SP l.cc.) je puka korenska etimologija; tako|e se poredi sa ie. *bhar-es- u lat. far, farris œvrsta `itaŒ, stisl. barr œje~am, zrnoŒ, got. bariz-eins œje~menŒ (SP l.c.), no u slov. obliku nema traga sigmatskoj osnovi; pa`wu privla~i i sazvu~nost sa prasemitskim *burr- / *barr- œzrno, p{enicaŒ (Gamkrelidze/Ivanov 1984:872–873, koji pretpostavqaju pozajmicu iz semitskog u praindoevropski, dok Witczak 2003:58 dopu{ta obratni smer); up. jo{ oset. iron. burxor, digor. borxwar œprosoŒ, dosl. œ`uto `itoŒ, gde je prvi ~lan iran. *bauraœ`utŒ (Abaev 1:271, up. najskorije Rastorgueva/Ådelâman 2:151–153). Nije jasno

176

bar2 — Bar

spadaju li ovamo nazivi (o{tra, crna) bara / bara za o{tricu (Carex), kao i za situ (Juncus) (RSA); posredi su barske biqke, stoga mo`da i od bara1.

bar2 bar / bar adv. œnajmawe, u najmawu ruku, makarŒ NP Vuk (RSA), bar

(Vuk 1818), @umberak katol. (Skok 1:109), Sumartin (Novakovi}), bar Vojv. (RSGV), Radimwa (Tomi} II), Brusje (Dul~i}i), Vrgada (Juri{i}), bar Gola (Ve~enaj/Lon~ari}), bar (RHKKJ); tako|e bare Miqanov (RSA), NP Vuk (RJA), bare Pirot (@ivkovi}), Prizren (^emeriki}), bare Sumartin (Novakovi}), bare Dra~evica (^DL); barem / barem / barem NP Vuk (RSA), barem (Vuk 1818), ~ak., kajk. barem (Skok l.c.), barem / barem Vojv. (RSGV), barem Kosovo (Elezovi} I), Radimwa (Tomi} II), barem ist.-bos. Ere (Remeti}), barem Leskovac (Mitrovi}), Prizren (^emeriki}), Pirot, baremka ib. (@ivkovi}); baren BiH (RJA), baren Istra (Ribari}), baren Sumartin (Novakovi}), baren Dra~evica, baren Brusje, barenko Dra~evica, baronko ib. (^DL); baram Slav. (RSA), baram Vojv. (RSGV), baram Radimwa (Tomi} II), baram Timok (Dini} III), Svinica (Tomi} I), barma / barma (RSA), barmoanku Vrgada (Juri{i}), barom @umberak katol. (Skok l.c.); i sa -e-: bere, berem Kosovo (Elezovi} I), berem Ni{, Leskovac (RSA), berem Vrawe (Zlatanovi}), Leskovac, beremke i œtobo`, kobajagiŒ: Beremke on toj ne znaje, no ja moram da mu reknem; tako|e bâr, bâremke ib. (Mitrovi}); bar` pored bar adv. œvaqda, mo`daŒ Brusje (Dul~i}i). — Od XVII v. bare M. Divkovi} (RJA), XVIII v. bar, barem (RJA; Mihajlovi}), od XIX v. baren, barim Stuli}; u XVI v. bari Maruli} (RJA).

• Od tur. bar›, bari(m) œid.Œ, dijal. bare(m), pers. porekla (up. Skok 1:109; [kalji} 120). Balkanski turcizam, up. mak. bare(m), barim (Ja{ar-Nasteva 231), bug. bar, bãr, bare(m), bari(m), rum. barem(i), barim, arum. bare, bari, barim, alb. bari, bare, ngr. mparem, mparemoj, mpare mou.
Tur. varijanta bare(m) posvedo~ena je u Prizrenu (Jusuf 161), gde bi se mogla tuma~iti srpskim uticajem, ali i u anadolskim dijalektima (DS 506), tako da mo`e biti izvorna. Za prvi pomen tur. re~i v. Stahovskiè 1967:198, za weno poreklo Stachowski 1998:98; Tietze 1:281–282. U kajk. govorima pozajmqeno je ma|. bar u drugom zna~ewu œpremda, ako iŒ i drugog porekla, od bator (Hadrovics 131–132; up. EWU 79); odatle i sl~. bar(s) (HSSJ; SSN; druk~ije Machek 46). ^ak. barmoanku Vrgada (Juri{i}) ukr{teno sa it. almanco > almanko; tako se obja{wavaju i varijante barenko, baramenko i sl. (Vinja 1:39), ali up. i bâremke iz Leskovca. V. i dajbar.

Bar Bar / Bar m. varo{ u CG Primorju (RSA), Bar (Vuk), etnici Baranin

m. (Vuk; RSA), Baranka f., Baran~e n., Baran~ica f., Barkiwa, barkiwa œvrsta masline (iz okoline Bara)Œ (RSA), ktetik barski (Vuk; RSA). — Oko 1200. gradâ slavânái Barâ, vâ velicïmâ Bari (Dani~i}).

Ó bari~av adj.. œseno sa takvog zemqi{taŒ Lika (RSA).. œstaja}a voda u udubqewu zemqi{ta. baru{qiv adj. LemnaŒ Slav. u slovenskim ustima moglo se odraziti prvobitno ime bez toga dodatka. ~est (m)top. -~ka m. podbarno zemqi{teŒ NP Vuk. Potkozarje (Dalmacija). s. Pada u o~i da srp. -i}a m.-h. Baran~ica. œid. œbarska ribaŒ Vukovar. reg. bare~ina f. œprekriti se barama (o zemqi{tu)Œ Slav. œbarskaŒ: ‹ ptica / riba / trava. „podbarno zemqi{teŒ. Lika. Baran~e. dem. œptica ili riba koja `ivi po baramaŒ. dem. bare{. dok it. -rka m. baruqa. -aka m. lokvaŒ.v. bari{te œbarovito zemqi{teŒ (RSA). -tka m.. bari~ak. Srbija. baru{qav Draga~evo (\ukanovi} II).v. Banat.. baru{a f. -ana m..œnasuprotŒ.. bara~a f..)Œ. baretan.c. ritŒ. bara}ov. œbarovitŒ (RSA). barina f. . lokativ vâ Bari (tek docnije ô Barô. augm. bara1 bara f. Crna Bara Ma~va (RJA). barka Crna Reka (Markovi} I). ibid. œbaroto~ina (v. naziv vi{e sela Ó etnici Baranin. bari~ica f. io-osnove. baretu{a f. Visoko. bare` œbaraŒ Ó bare`ar œpu` barwak (v. Bosna. Barja. vla`na livada ili wivaŒ Crna Reka (Markovi} I). obari~iti se pf. œbaraŒ Banat Ó bari}ak. bare~ak. Herc. Ba~ka. barevica œbari{teŒ Otok. npr.Œ (Skok 1:109).. baru{ina augm. Lika (RSA). nekad tako|e Bar (RJA). bari}.Œ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} I). bararka œvrsta `abeŒ Brod na Savi (Hirtz I). Vojv. augm. Bare pl. anti. bara (RHKKJ). bari{te œbaraŒ Leskovac (Mitrovi}). œbaru{tinaŒ.)Œ Timok. baretak. i œvodoplavno. Tivar izvodi se preko italijanskog (Skok 1:46 s. Popovi} l. barje n. b-.. kopitac. baru{tika f. bari{te Svinica (Tomi} I). lokvawi}Œ. -}ka dem. baru{tara œbarska zeqasta biqka svetlo`utog cveta Limnanthemum nymphoides.. anti-. ktetik baranski. Ma~va. œko-~ka m. i kao pridev f.Œ Slav. bar~ug m. nastaloj kao odraz lat. Antivari odra`ava mla|i gr~ki izgovor ovog glasa.Œ ibid. a alb. Dani~i} s. prihvata Popovi} 1958:304). Stsrp. Isto ime Barium nosio je u antici poznatiji grad na suprotnoj obali Jadrana u Apuliji.) svedo~i o prvobitnoj palatalnoj promeni *Barâ.. pa je ovaj ozna~en kao œnaspramni BariŒ. gr~. Vojv. dem. danas Bari. barovito zemqi{teŒ (RSA) Ó bare{wak œacilius Leach. -e{a œbara. oblik imena ~uva prvobitno lat. Ba~ka. œzeqe sa barovitog zemqi{taŒ Ó baretanski adj. barica f. „krupna `abaŒ Studenica (RSA).bara1 177 • Od predslovenskog imena grada (Anti-)Barium. baru{tina / baru{tina f. dem. -ova œid.). barina œid. œid. mo~varno zemqi{teŒ Timok (Dini} I). Baranka.. id.. œbarovito zemqi{te. œ(vodena) so~ivica. coll. (RSA). barak. bar~ina augm. œbaraŒ ji. baretina augm. dem. bara œlokva. ali je on mogao i fonetskim putem otpasti: Antibarium > Otâbarâ > *Udbar > Ubar i najzad dekompozicijom u Bar (tako Skok 1931:490. baruga augm. kajk. œlo{ije seno sa podbarnog zemqi{taŒ (RSA). baru{tak. œvrsta barske traveŒ.

ogranak ve}e bare ili slepi rukavac rekeŒ Podriwe. baroto~ina f. Mala). iz slovenskog rum..).. œpraviti baru prolivaju}i vodu. œvododerinaŒ Dubr. Popovo Poqe. œustajala pija}a vodaŒ Prizren (^emeriki}). ib. a megí mou … kako dïlâ spada ou barou i kako bara pristaí ou Limâ oko 1330. -rna.-bos. zmija belou{kaŒ (RSA). sln. dijal. Leskovac (Mitrovi}). barina. ~e{. bara. sela kod Bijeqine (IM). lokvaŒ. bari{te. sl~. *bara. barzyna.Œ Timok.Œ CG (RSA). bariti œid. bara: selo ou Plavï Gradâ. tur. Zlakusa. bara. zabariti se pf. pridevi barski / barski. bara. zabarka f.. baru`a œve{ta~ko pojilo u poqu za `ivotiweŒ Smokvica na Kor~uli (Skok l. barina. mak. top. • Od psl.178 bara1 rito kojim ide voda od jaza do vodeniceŒ ibid. glagol bariti impf.Œ Vrwci. bare œneplodna neobra|ena zemqaŒ. (mor. bar œbara.) bara œid. -arka œpodbarna livada.. (Stani}). Loznica. -arka m. dijal. Bariæe. rus. (Stani}). bara œre~ica. œbiqka koja raste na barovitom zemqi{tuŒ Zorunovac. dijal. Ma~va. obarac. œvrsta quti}a Ranunculus repens.. Kupinovac (RSA). -rca œonaj koji `ivi pored bareŒ Ba~ka. prezime Barwak. bara. slo`enica barotok m. Ub. bariŒ ib. postati podbaranŒ Uskoci Ó podbarak. -rno ist. baran -rna. œmesto. bara koje je ju`noslavenizam (ÅSSÀ 1:154) na isto~noslovenskom prostoru sre}e se samo maskulinum rus. SP 1:191. -arka m. œblati{te. kaqugaŒ Aleksinac (Bogdanovi} II). zast. Bos. mestoŒ ibid. Ere (Remeti}) Ó barnica œmo~varno zemqi{teŒ. ~e{. bara (ÅSSÀ 1:153. barilo n. barnat adj. barica. Grahovo. barqiv Crna Reka (Markovi} I) Ó barqiva~a f. barwaja œid. st~e{. lokvaŒ. dijal. sl~. udubqe- we gde se zadr`ava voda. obarak. Osim strus. poq.-bos. barovit. baran. barast Hrv. œmesto gde voda lagano izvire. bara œlokvaŒ. barje œmo~vara. podbaran (Vuk. bug. varoto~ina œid. œvrsta zmijeŒ (Hirtz I). ma|. fig. barisko. mo~vara. RJA). mpara. (DH 65). barqiv œbarovit. obarski adj. Udolph 1979:57–58). ° De si nogu ubarila (Vuk). uop{te barovito mestoŒ C.Œ Uskoci. lagano teku}i. Lug. barwa~a f. œbarica. dijal. bari{te. barena. œnaplavna livada ili wiva. barzena. barugva œvir u rituŒ Pomoravqe (RSA). seno)Œ Srbija (RSA). barutinka œostatak vode sa ce|i posle iskuvavawa rubqaŒ. barwak m. ustajala voda. œmali potok u poquŒ Konavli. ubariti: Pis ma~ka preko bare. bara. Slav. mesto nepode- . barwa~a œvrsta `abeŒ Ostru`nica kod Beograda. up..-csl. œid. podbariti œnakvasiti tlo (o vodi). ngr. œbarski pu`. baruga.Œ. cure}iŒ (RSA). baruga. podbaran ist. vrsta jabuke. Ere (Remeti}). œpretvoriti se u baruŒ Ó zabarak. œona koja `ivi pored bareŒ ib. obarkiwa f. ka{. ovamo mo`da i toponim Obarska (Velika. (RSA).c. koji zaudara na baru (voda. stanovnik barovitog predelaŒ. dijal. baruga œbaraŒ Crna Reka (Markovi} II). baru{tinaŒ. — Stsrp. -rno (RSA). bar~uga augm. (RSA).

bara1

179

sno za obraduŒ, ukr. dijal. œvla`no mesto me|u bregovimaŒ (id. 1:160), tako|e i kao hidronim i toponim (za rasprostrawenost u toponimiji v. Udolph 1979:58–63, koji me|utim ne uzima u obzir oblike sa prefiksima). Re~ izolovana u slovenskoj leksici (up. ipak bor2), bez ubedqivih paralela u drugim ie. jezicima i op{teprihva}ene etimologije. Arhai~na izvedenica *bary~â, koja jedina ima op{teslovensku rasprostrawenost (v. Bari~), svojim retkim sufiksom ukazuje na postverbalno postawe (up. Sáawski 1974:95), a i s.-h. oblici na *-ãkã > -ak, -ina pre }e biti postverbali nego deminutivi odn. augmentativi; stoga nije iskqu~eno da su *bara / *barã od *bariti, a ne obratno. Daqe poreklo nije jasno. Kako je posredi poznopraslovenski dijalektizam, mo`e se dopustiti da je b- u *bara, *barã sekundarno, nastalo dekompozicijom *ob- u obliku *ob-variti > *obariti, reanaliziranom kao *o(b)-bariti œovla`iti, navodnitiŒ, up. gore obarak = barak, obarski = barski itd.; postverbal *barã / *bara (umesto *obvarã / *obvara) zna~io bi izvorno œovla`eno, navodweno mestoŒ, od korena koji je u oset. digor. warun, iron. waryn œpadati (o ki{i, snegu, gradu)Œ, stind. var(i)- n. œvoda, ki{aŒ itd. (up. Abaev 4:52; Mayrhofer 2:544–545), u slovenskom verovatno ukr{tenog sa porodicom vreti (up. vrnuti), up. istu dekompoziciju u bariti, mo`da i u bor2 (za druge primere v. Loma 2000), pri ~emu je, me|utim, akcentolo{ki lik kauzativa bariti / variti, rus. varimâ (up. variti) razli~it od bariti, a i zna~ewe se kod apofonske varijante *var- ograni~ilo na vrewe, kuvawe i sl. (up. ipak slabo potvr|enu varijantu izvar od izvor, mo`da i gore varoto~ina kao mogu} arhaizam pored baroto~ina). Druk~ije Slavski u SP 1:191, gde se priklawa izvo|ewu Rozvadovskog od ie. korena *bher- œnaglo se kretati, vretiŒ (Rozwadowski 1948:25–30; Pokorny 132–133 i 143–145 i za wim LIV 81 razlikuju dva korena, *bherh2- œbrzo se kretatiŒ i *bheru- œkqu~ati, vretiŒ, koji nisu ina~e ostavili traga u slov. jezicima); Udolph 1979:66, koji, za V. P. [midom, izvodi *bara itd. od ie. *bher- œte}i, sipitiŒ, sa prevojem du`ewa koji se sre}e jo{ u iran. (pers.?) bar œobalaŒ, jug-bar œpredeo bogat vodomŒ; Truba~ov u ÅSSÀ 1:153–155, gde daje prednost vezi sa hipoteti~nim ilirskim (?) *bara u Metu-barris œme|ure~je Save i DraveŒ (H. Krahe, Glotta 22/1934:125–126), Kolubara (I. Duridanov, LB 6/1963:102); za druga jo{ mawe verovatna tuma~ewa v. ÅSSÀ, SP l.cc.; s.-h. obarak u zna~ewu œwiva u niziniŒ je u ÅSSÀ 26:92–93 protuma~eno kao psl. *ob-ar-ãkã, œono {to se oboravaŒ, sa produ`enim vokalizmom korena koji je u orati. Skok 1:109 izvodi barak iz alb. berrak, {to nije ubedqivo pri postojawu prefigiranih varijanata o-/pod-/za-barak i verovatno}i da se alb. re~ svodi na slov. *barân’akã (Sadnik/Aitzetmuller 157 ‡ 142; druk~ije Orel 23). U zna~ewu œsenoŒ bara se mo`e porediti sa alb. bar „travaŒ (spornog porekla, v. Orel 16–17), kao naziv za biqke o{tricu i situ i sa bar1. Toponim Obarska Skok 2:535 i drugi pre wega vezuju sa prilogom obarski œ`estoko, iskrenoŒ i izvode iz strus. etnonima Obri œAvariŒ. Vi{e o bug. bara, baruga i srodnim geografskim terminima u drugim slov. jezicima v. G. P. Klepikova ‰u:Š V namem na nrofesor Smoèko Smoèkov (1912–1969). Ezikovedski izsledvanià, Sofià 1974, 595–604.

180

bara2 — baraba

bara2 bara f. „ku}ica za pasuqŒ BiH, barati impf. „praviti bare, ku}i~itiŒ ibid. (RSA). • Nejasno.
Najpre isto {to i bara1 œvla`no udubqewe u zemqiŒ: ku}ica u ovom zna~ewu je, po RSA s.v., jamica iskopana u zemqi za sa|ewe odn. sejawe povr}a kao bob, gra{ak, krompir, kukuruz, i u toj jamici je sve`e kopana zemqa vla`nija nego na povr{ini, up. tamo primer: Ne mo`e u suhu zemqu ‰kukuruzŠ sijati, ve} u ku}ice zrno po zrno, a onda se po potrebi zaliva vodom. Ili mo`da izvorno œza{tita semenaŒ, dekomponovano od (zast.) obara œza{titaŒ, obarati œ~uvati, branitiŒ < *ob-varati, up. varati2.

baraba

baraba m./f. œpropalica; skitnica, probisvetŒ (RSA), Vojv. (RSGV), Uskoci (Stani}), ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija), œid.; besku}nikŒ Dubica na Uni, œskitnicaŒ Lika, œ~ovek koji nema ni{ta ve} `ivi od dnevne zaradeŒ Po`ega, œradnik pe~albar; be}ar; bitangaŒ Bos. Grahovo, baraba œ~ovek koji nema stalno sedi{teŒ Leva~ (gra|a RSA; akc.?), baraba œpropalicaŒ Vr{ac (RSGV), œid.; radnik koji radi u {umi na se~i gra|eŒ Ro`aje (Had`i}), baraba œprobisvetŒ ji. Boka (Lipovac-Radulovi} I), baraba œ~ovek bez imovine, besku}nikŒ Crna Reka (Markovi} I), baraba œmladi} sklon svakom zluŒ Mihaqevi}i kraj O{tarija (Peru{i} IV 74), baraba œrazbojnik, razbojnicaŒ Brusje (Dul~i}i), baraba Vis (Roki), baraba œraskala{an ~ovek sklon tu~i i sva|i; razbojnik, zlikovacŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}), barabica dem. Bos. Grahovo, barap~e n. dem. (RSA), barap~ina m./f. augm., pej. (RSA; RSGV), barabetina (Breneselovi} 2006); baraban m. œradnik sa strane koji mnogo putuje i prosi (skitnica, vandroka{)Œ Slav. Brod (gra|a RSA), barabija f. coll.; œskitwaŒ; pridev barapski (RSA) Ó barap{tina f. augm., pej. Timok (Dini} III), œskitwa, neradŒ Pirot (Zlatkovi} III), sintagma barabski knez œ~ovek koji po selima vrbuje radnike za izgradwu putevaŒ Lika i Bosna (J. Matl, SOF 17/1958:96), barabinski Bos. Grahovo, prilozi barapski, barabinski ibid.; denominali barabiti (se) impf. œ`iveti barapskim `ivotom; skitati se (obi~no radi zarade); mu~iti se rade}i te{ke fizi~ke posloveŒ: Radi negdje na nekakvoj œ{trekiŒ ‰`elezni~koj pruzi, putuŠ, dobro zara|uje i barabi, zabarabiti se pf. œpostati barabaŒ ibid. (RSA), pobarabit se œid.Œ Vis (Roki); nabarabati se; barabovati, -bujem impf. ^itav svoj vijek sam barabovao po Poli i Trstu Bos. Grahovo, barabisati, -i{em (se) Dugo mu je govorila da je on sad doma}in ku}e, da vi{e ne mo`e da se skita i barabi{e (RSA), barabirati: Uzme pazar i ode da barabira ist.-bos. Ere (Remeti}), ~ak. barabirat œraspu{teno se pona{atiŒ Vis (Vinja 1:38), œluwati, skitati seŒ Brusje (^DL), barabizirati se œposta(ja)ti barabaŒ (RSA).

baraban

181

• Od sev.-it. barabba, ven. baraba œraspu{ten, nevaspitan mladi}, lopov; zlikovac; zgubidanŒ (Skok 1:110), verovatno posredstvom nem. dijal. (austr.-bav.) warawa Koru{ka, barawa œradnik fizikalac, koji ide od mesta do mesta tra`e}i posao; skitnica; propalicaŒ (Breneselovi} 2006); up. bug. razg. baraba œputuju}i radnik, rudar; siromah; ~ovek {iroka srcaŒ, sln. baraba œni{tak, skitnicaŒ, paraba œne{kolovan radnikŒ, ~e{. baraba œradnik na gradwi tunela; nemaran raspu{ten ~ovek, momak; skitnica, probisvetŒ, poq. dijal. baraba œprobisvetŒ, ukr. dijal. barab / baraba œputuju}i radnik, probisvetŒ.
Bav.-austr. oblici zajedno sa ma|. baraber (v. baraber) reflektuju nem. Baraber, detaqnije Breneselovi} 2006. It. re~ verovatno od imena novozavetnog razbojnika lat. Barabbas < gr. Barabbaj, po poreklu aramejskog patronimika œsin AbinŒ (Skok l.c.). U Primorju mo`da neposredno iz italijanskog (mleta~kog), mada Skok l.c. nagla{ava da re~ nije potvr|ena u jadranskoj zoni, ve} samo u unutra{wosti, ~emu protivre~e gorenavedene ~ak. potvrde — koje su, dodu{e, mogle prodreti iz susednih kajkavskih i {tokavskih govora; za taj problem, vezan i sa kolebawima u akcentu, up. Vinja 1:38 i sada Breneselovi} 2006. Izvorno naziv za italijanske nadni~are na gradwi puteva i pruga i u kamenolomima (Sadnik/Aitzetmuller 243 ‡ 197); zna~ewe œradnik fizilakac, nadni~arŒ razvilo se tek u nema~kom. U gra|i RSA nema potvrda ranijih od kraja XIX v. (1899. Po`ega, 1900. Dubica na Uni, Leva~), {to kao da potvr|uje {irewe sa severozapada u doba izgradwe `eleznice. Ukr. barab(a) œprobisvetŒ po ESUM 1:137 iz srpsko-hrvatskog. Oblik baraban u zna~ewu œbarabaŒ je obrazovan kao klipan, {mokqan, tikvan, dok u paremiolo{kom zna~ewu œdeteŒ (RSA) verovatno ne spada ovamo, up. Sikimi} 1996:79 ‡ 2.9.1.

baraban baraban m. œdobo{Œ Leskovac (Mitrovi}), Jablanica, barabanIz ruskog i rum. baraban(a), poq. baraban. Rus. re~ izvodi se asimilacijom od tatar. daraban, up. rus. dijal. ju`. i zap. maraban, ukr. maraban pored baraban, poq. dijal. taraban (Fasmer 1:122–123). Up. najskorije Breneselovi} 2006, koji za ~ak. baraban (i sl.) œlupa koju u katoli~koj crkvi izvode vernici na Veliki petak pri pomenu razbojnika BarabeŒ (v. baraba), œvelika bukaŒ, tu}i barabana (Vinja 1:38) pored taraboan œlupawe {tapovima po klupama u crkvi na Veliki petakŒ Vrgada (Juri{i}), barabanat œlupati, tu}iŒ Brusje (Dul~i}i) itd. odbacuje tur. etimologiju i pretpostavqa doma}u slov. onomatopeju *tara(b)- / *bara(b)- u vezi sa rus. ØarabaniØâ œjako lupatiŒ, dijal. baraban œ~egrtaqka koja se ka~i na papirnatog zmajaŒ, barabanka œdaska u koju lupa pastir da otera zveri od stada ili dok goni stado na pa{uŒ, barabaniØâ œbrzo, ~esto lupati u zvonaŒ, barabnuØâ œudaritiŒ, barabaØâ œpri~ati gluposti, brbqati, buncati; plakati; poterati koweŒ, barabariØâ, barabariØâ œbrbqatiŒ, barabaØâsà œprobijati se, pentrati se, puzati seŒ (SRNG), no ukazuje i na it. reg. (sz.) batt baraban œlupati, udarati klupu na Veliki petakŒ Pavi-

~e n. dem., hyp. ibid. (@ugi}); balaban~e „id.Œ Pirot (Zlatkovi} IV). • Od rus. baraban œid.Œ, verovatno preko mak. baraban, bug. baraban.

182

baraban(a)t — barabar

ja. Up. i Vinja l.c. Oblik iz Pirota sa -l- mo`da naslowen na tur. balaban œveliki dobo{Œ (TSS), ili neposredno odatle, up. i balaban1. V. i tarapana.

baraban(a)t

baraban(a)t, -nta m. „pla}eni vojnik; stra`ar, pandurŒ Dubr. (RSA), barabanat, -anta zast. œpla}eni vojnik iz Hrvatske i UgarskeŒ, fig. œprobisvetŒ: Da je ona po{tena djevoj~ica, ne bi na{la onega barabanta ibid. (Bojani}/Trivunac), barabanti} dem., pridevi barabantov, barabanatski Stuli} (RJA). — Od XVII v. barabanat œpandurŒ, u XVI–XVII v. i drabanat, drobanat, grabanat zap. pisci i leksikografi (RJA).

• Pozajmqenica neizvesnog izvornog oblika i porekla, up. ma|. darabant œpe{adinac, vojnik telesne stra`eŒ, 1439. drabant, tako|e grabant, garabant, rum. daraban(t), dorobant, sl~. drabant, st~e{. drabant XV v., nem. Trabant, ranovnem. Drabant œpe{adinacŒ, daqe ~e{. drab, poq. drab œvetropir; nitkov, razbojnikŒ, zast. œnajamni pe{adinacŒ.
S obzirom na vokalizam prvog sloga, verovatno preko ma|arskog, sa asimilacijom d — b > b — b (Skok 3:487; Hadrovics 132–133). Takvo tuma~ewe slagalo bi se sa hronologijom s.-h. potvrda (Hadrovics l.c. isti~e da je u dubr. lat. zapisima dosledno drabant), ali ne i sa etimologijom koja ra~una sa izvornim b-, izvode}i ma|. re~ iz imena oblasti Brabant u dan. Belgiji i Holandiji (id. ib.) odnosno iz srlat. brabantio œvojnik pqa~ka{, pe{adinacŒ (EWU 244); u tom slu~aju d- bi bilo plod disimilacije. Druk~ije Skok l.c., koji polazi od pers. darban œvratarŒ. Re~ se {irila u doba prvih husitskih ratova; u nema~kom iz ~e{kog drabant (od 1424), a odatle, naslawawem na traben œkasatiŒ, savremeno nem. Trabant (Kluge 922), pozajmqeno u novije vreme kao kwi`evna re~ trabant œslepi sledbenik neke li~nosti ili idejeŒ (Skok l.c.). Zast. oblici na g- mo`da ukr{teni sa grabiti, grabancija{ (id. ib.), s obzirom na ma|. garabant pre sa ovim drugim. Kako svi primeri iz starih pisaca u RJA imaju negativnu konotaciju, treba dopustiti i naknadno ukr{tawe sa imenom biblijskog razbojnika Baraba(n), v. baraba.

barabar barabar adj. indecl. œravan, jednakŒ (RSA), adv. œjedno isto, jedna-

ko; naporedoŒ (Vuk 1818), NPosl Vuk, Otok (RSA), Uskoci (Stani}), barabar Crmnica (B. Mileti}, SDZb 9:440), Vojv., barabar Vr{ac (RSGV), Mr~e (Radi}), Bjelopavli}i (]upi}), Crmnica (Mileti} l.c.), barabar Leva~ (R. Simi}, SDZb 19:509), barabar Prizren (^emeriki}), Lu`nica (]iri}), Leskovac (Mitrovi}), Pirot (@ivkovi}), Svinica (Tomi} I), barabare Konavli, barabarice, barabarke / barabarke CG, Du~alovi}i (RSA); denominal barabariti, -abarim (se) impf. œizjedna~ivati, stavqati u isti redŒ, œodr`avati ravnote`uŒ ist. Srbija, œizjedna~avati se, porediti se, meriti seŒ Para}in, Matavuq, œbiti u istoj liniji, visiniŒ (RSA), ‹ se (Vuk 1818), Vojv. (RSGV), barabarim (se) Prizren (^emeriki}), Pirot (@ivkovi}), ‹ se Leskovac (Mitrovi}), izbarabariti

baraba{ — baraber

183

pf. (RSA), izbarabarit Kosovo (Elezovi} I), (iz-)barabari 3. sg. Crna Reka (Markovi} I, II), izbarabari (se) Timok (Dini} I), Prizren (^emeriki}), zbarabarit œsastaviti par jednakihŒ Gora`devac (Bukumiri} II), (iz-/po-/u-)barabariti (se) Uskoci (Stani}), (u-)barabarit se Leva~ (R. Simi}, SDZb 19:509, 510); tako|e baramnbar Uskoci (Stani}), beraber Vojv. (RSGV), barabaz Zaplawe (RSA), nabaraba adv. œuporedo, jedno pored drugogŒ Potkozarje (Dalmacija). — Stsrp. barabarâ œaequalisŒ: razkopa{e ga (grad) zemlñmâ barabarâ letopis (Dani~i}), od XVII v. barabar adv., od XVIII barabariti se A. Ka~i}, D. Obradovi} (RJA), izbarabariti se 1786, barabariti se 1788, barabariti 1807. (Mihajlovi}) • Od tur. dijal. barabar œid.Œ (DS 523–524; Jusuf 151) pored beraber, pers. porekla (up. Skok 1:110; [kalji} 120). Balkanski turcizam, up. mak. barabar (Ja{ar-Nasteva 119), bug. barabar, barabarà se, rum. barabar, barabar, arum. bara-bara, alb. barabar (Boretzky 1976:21).
Up. i Stachowski 1965a:168. Ve}ini s.-h. oblika u osnovi je tur. dijal. oblik sa a — a, zabele`en u anadolskim dijalektima, ali i na teritoriji biv{e Jugoslavije i u Prizrenu (DS; Jusuf l.cc.). Za poreklo tur. re~i v. Stachowski 1998:35–36; Tietze 1:316. Rum. oblik tuma~i se iz srpskog (Cioranescu 66).

baraba{ baraba{, -a{a m. „plu}na bolest kod ovacaŒ: To je bolest bele xigerice. U po~etku ovca pati od zatvora, potom od pove}ane temperature, najzad dobije dosadan, dugotrajan i suv ka{aq. … ^obani misle da se baraba{ dobija od pra{qive trave i mutnih izvora [ar-planina (RSA).

• Nejasno.
Jedini izvor je S. M. Milosavqevi}, Ba~ijawe na [ar-planini, GlSND 3/1928:235, odakle je dat {iri citat nego u RSA s.v. Up. mo`da balaban2.

baraber baraber m. pej. œbarabaŒ (?): Bi}e{ ti tu| sluga i œbaraberŒ [id;
raberija f. coll. (RSA); baraberski adv. Vojv.; denominal baraberisati, -{em pf. œ`iveti, pona{ati se kao barabaŒ ibid. (RSGV). • Verovatno od ma|. baraber œradnik bez stalnog posla i prebivali{taŒ; up. sl~. dijal. baraber œradnik na gradwi `eleznice; sezonski radnik; grub, neobrazovan ~ovek; probisvetŒ, ukr. dijal. baraber œputuju}i radnikŒ (Breneselovi} 2006).
Ma|. re~ izvodi se iz nem. (bav.-austr.) baraber (MNyTESz 1:243; EWU 80), istog krajweg porekla kao baraba. ESUM 1:137 pretpostavqa ukr{tawe sa nem. Bahnarbeiter œradnik na `elezniciŒ. U slov. jezicima re~ pre iz ma|arskog nego neposredno iz nema~kog, s obzirom na areal. Definicija zna~ewa u RSA je neNepoznata ~oveka … nerado primaju na preno}i{te, utoliko neradije ako je putnik œbaraberŒ ili œvandroka{Œ Fru{ka gora (RSA), œid.Œ Ba~ka (RSGV), ba-

1560. nadni~ar (ili sl. kosmat. bug. ruwav (o `ivotiwi). ~upav (o }ebetu. RJA). barak2 barak m. Barayeva ([abanovi} 1964:136. Remeti}. u Barevu Arnajevo (Sl. skladi{tewa. Eren 39. bara~esm œrutav (o psu)Œ. „pas sa dugom dlakomŒ NPosl Vuk (Vuk 1818. neugledno. Baray. baraka œid. nakazaŒ Tupi`nica. u istom kraju Arnajevo. Ovamo verovatno barak „vrsta vunenog zastoraŒ (RSA). dijal. Bratstvo 2/1998:98). selo u Srbiji. bara~e jedno Pro{}ewe (Vuji~i}). „kepec. Barajevka f. bara~e. sa semanti~kim razvojem œ~upav pasŒ ¢ œmali pasŒ ¢ œkr`qav ~ovek ili `ivotiwaŒ. srlat. vrsta lova~kog psaŒ. rum. up. Loma. up. (Boja- . etnik Barajevac m.. ali up. Dubr. koji ukazuje na ma|. SEZb 31:127). Mo`da isto {to i barak1. dem. nego pre œskitnica. Cioranescu 66. kosmat ~ovekŒ. Boka (Musi}). dijal. • Verovatno od tur. ~upavŒ: barak bedevija NP (RSA). popisima 1528/30. barak œdlakav.) œDiplodus (vulgaris. up. Tietze 1:278 i up. BER 1:33. Za poreklo tur. DS 524). Grahovo (RSA). ktetik barajevski (RJA). bara~e œkr`qavo jare.. up. • Nejasno. up. baran. prodaje itd. „kosmat. poreklo (ma|. pli{ast. iz primera ne proizlazi osnovno zna~ewe od baraba. A. Barajevo Veza sa nazivom morske ribe ~ak. rutav. barak m. baragius œSargus vulgarisŒ (1431. bara~e œnemirno deteŒ: Smiri se ti. Bareywo (Langer). prezime *Barai. gulanfer-ija. 430). umi- {qeno bi}eŒ Drvar (Jovi~i}).)Œ. barac œvrsta psa pti~ara poreklom iz AzijeŒ. kao i barak m. pogano i pokvareno bara~e! CG (RSA). bara~e. dem. Izvedenica baraberija mogla bi biti i od baraba sufiksom apstrahovanim iz germanizama hoh{tapler-ija. Barajevo n. baraka baraka f. barak œpas sa dugom dlakom. po poreklu etnik od slov. Vinja 1:38. dijal. -eta n. Vuk. no hronologija potvrda daje prednost neizvedenom obliku Baraj. Primorja. na putu Beograd–Lazarevac (RSA. barakan. barak2. annularis)Œ. baraj (i sl. œpas duge dlakeŒ ([kalji} 120. 1986/1:433–434) zamisliva je samo pod pretpostavkom da je posredi nadimak nekog doseqenika sa zapada (za obli`we selo Rvati kod Obrenovca vezuje se predawe o doseqenicima iz hrv. RSA). œpas jazavi~arŒ Bos.: Mr{. — U tur. toponima *Bara: œBaraninŒ). -eta n. indecl. Balkanski turcizam.184 Barajevo — baraka precizna. • Nejasno. i Barevo. beamter-ija (tako Breneselovi} 2006). pe{kiru). re~i v. barak1 barak adj.Œ sz. œzgrada od dasaka za privremene potrebe (sme{taja. Up.)Œ (RSA). up. na austrijskoj karti iz 1718. œvrsta lova~kih kerovaŒ Rogatica (Jahi}). LLMAI.

kajk. barake. Jelsa na Hvaru. barrakan iz persijskog. Olib. CG (RSA). Boka (Lipovac-Radulovi} I). Raja clavataŒ Komi`a (^DL). barak. dlakeŒ. „morska riba ra`ica. -~ica dem. Silba. terevenkaŒ (Lipovac-Radulovi} II 26). Boka (Musi}). barange. barakan. za etimon v. œid. dem. • Od {pan. baracica Susak (Hamm/Hraste/Guberina).cc. bug. barraca. baraka. œdru{tvo. barakula ji. vlasnik barakeŒ.).Œ Kor~ula (Vinja 1:39). arum.) a ozna~avala je prvobitno kolibe od blatnog lepa sa slamnim krovom karakteristi~ne za podru~je Valensije.). baraker. ali up. barakula Brusje (Dul~i}i). bara~i{te œmesto gde su bile barakeŒ ist. baraka. poq. baraka ji. barakica. paragka. srlat. • Od ven. œzakupac. barakerski adj. ~e{. barakk itd. Baracke (tako Striedter-Temps 103). mo`da i tur. a {irila se po Evropi u doba Tridesetogodi{weg rata. baraka. œbaraker (v. ibid. daqe (fr. bara~e.c. barakera f. up. bara~ica Dubr. poq. it. baracan odn.barakan — barakula 185 ni}/Trivunac). ma|. baracca œban~ewe. baran. Vinja l. tako|e barakin. tako|e barakola (RSA). baracca œprovizorna da{~araŒ. poq. baraka œstaklenikŒ J. it. paranga. Skok 1:110). Zlarin. bara~ki adj.Œ (Skok. jo{ mak. -ar m. u Primorju preko ven. sln.)Œ Ni{ (RSA). Vis (Hirtz III). „vuneni pokriva~ za postequŒ Dubr. neizvesnog je porekla (Coromines 1:667–672. ukr. barakula Dubr.c. barakan Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). ve} 1542. baraqueur. baracha (LLMAI). Raja miraletusŒ (RSA). dijal. . mpara(g)ka. zool. Kosovo (Elezovi} II 497).. rus. barakan. ngr. Re~ se najranije javqa u katalonskom (XIII v. barakula œid. Istoga krajweg porekla brhan. barracano œgruba tkanina od kozje ili kamiqe Re~ je u{la i u druge slov.). rum. vesela dru`inaŒ: Veselu kompawiju mi smo zvali baraka Budva i Pa{trovi}i od it. barak1.. ~ak. baraca. -eta n. raznim posrednim putevima.. baraka (RHKKJ).).. Kluge 90). baranga. fr. (Bojani}/Trivunac). -ana m. bara~ni. arapskog porekla (Vinja 1:39. barakula Cres (Skok 1:110). baraka Susak.Œ sz. barak~ija m.. baraka. Boka (Lipovac-Radulovi} I). œbanak u ribarskoj ku}i gde se konzervira ribaŒ Brusje (Dul~i}i). Zna~ewe baraka f. jezike. Ar. barakulaca Mali Lo{iw (Vinja 1:39).. Morava (Markovi} J. -ina Vuk (RSA). baraca (tako Vinja 1:38–39). posredstvom) sl~. barakula barakula f. • Od ven. katal. baraka. alb. barakulica dem. Ilovik (Vinja l. barakan barakan. porhet. ba- rakan œid. u unutra{wosti i preko nem. Dra~evica (^DL). up. barak. Internacionalni hispanizam. Kor~ula (Vinja 1:38). Srbija. baraca. (RSA).. baraque. kao naziv za vojni~ke barake (Kluge l. œprodavnica pri kasarniŒ Ni{. barakan. baracola œid.

baru{ica dem. baronka f. u ovom drugom slu~aju. *baran. mn.. barankã f. gr. O nekada{woj {iroj rasprostrawenosti svedo~ila bi re~ baranica. srpers.. sviwi. Bosna. (RSA. baran. Psl. varak œovanŒ. *beranã?). baron. — Od XVIII v. Krajina. bjelobara ime kozi Herc. od XVI v. mo`da pridev *baran(â)jâ œovnujski. bare{ m. -a (i -rna?) u nizu izvora precizira da je naziv za crno-bela jarca i ime takvom jarcu. dijal. dlu`. ovna. boran. dijal. ~e{. up. Up. jezicima posvedo~ena samo na slavonsko-panonskom podru~ju. npers. barica / barica ime kozi. barnovi J. Nije jasno spadaju li ovamo stsrp. bare{a f. ~ovek Sandaqa Hrani}a i bra}e Jurjevi}a (Dani~i}).œid. S. baranak. ov~jiŒ. koje je te{ko razlu~iti od porodice barast na jednoj i hungarizma barna na drugoj strani. glu`. bojna sprava za probijawe zidovaŒ kod Belostenca verovatno iz ruskog. g. re~i v.. prasrodno sa stind. barany œjagweŒ (Skok l. barowa m. ime kravi. poredi i kr~../ barn < stiran. barwa „krupan voŒ (RSA). ~e{. RSA).Œ. za ovcu Trojan (BD 4:190). daqe slo`enicu bjelobaran m. (iz panonskoslovenskog?) ma|. tako se za baran. (?) *baranã (pored *boranã. ime jarcu. jarcevah i krmakah — po dva tri barna 1846. beran œid. prema sinonimu ovan.. RJA 1:549–550.c. sl~... verovatno pozajmqenica iz neutvr|enog izvora. Slav./acc. ime volu Lika. • Verovatno od psl. boranii. ali v. ve} i s obzirom na svoj nepostojan vokalizam. ime ovci.c. oblik baranak mo`e se svoditi i na *baranâk i na *barânâk. potvr|eno samo u nom. Slav. baran œovanŒ. ime kozi Banija. za etimon it. bare{ica dem. *var(a)n-. rus. N. LI Baranâ (Vôk~i}â). }urki. tamo i SP 1:192 za druge poku{aje tuma~ewa).. Skok 1:110. baro{a ime kozi Hrv. barani. baran œovanŒ. EWU 80.. œovanŒ i ime ovnu: Ovi dotjeraju po velike ~opore barnovah. uran.Œ. up. re~ je. dijal. -rna (pored -ana?) m. ovci ibid. gra|a RSA). st~e{. od iran. barilo œjaracŒ i ime jarcu BiH. v. (ÅSSÀ 1:158). baru{a id.c.Œ: Uouce pa barani se kod nas ne dº`u Baumgarten (Koschat). pom.-rom. gde se ne osvr}e na problem nepostojanog -a. najpre (posredstvom turskih jezika?). NPr CG. Sadnik/Aitzetmuller 239–240 ‡ 195). baretica ime ovci. up. Poqica. up. baran œovanŒ Na{ice (Sekere{ III). barra œjagweŒ < *varnaka-.u drugom slogu (bilo bi sekundarno. boran m. Truba~ev u ÅSSÀ 1:158.186 baran Skok l. Na {irem prostoru sre}u se sazvu~ni nazivi za razne doma}e `ivotiwe. -nka hyp. (â)arhn. opanak). baran. up. strus. barani. bug. ukr. œjagweŒ [. bara ime kozi (Vuk. poq. rus. borana f. Oblik i zna~ewe boran œovan. baranã. barakoluta. .. up. blr.. baran. baran baran.. baraniè itd. ime kozi.. boranâ. Budini} (RJA). (â)arnoj (O. strus. up. sl~. boranã. ime volu. toponim Baranâ (zaselií) 1316. tako da se mo`e ~itati i Baran i Baraw. i Vinja 1986/2:217. koko{i Jelovik. id. dok je u drugim izvorima to naziv za jarca i ime jarcu uop{te. Vinja l. Re~ je u zna~ewu koje je zajedni~ko severnim slov.. (st)poq.. baran ime od miqa za ovna. Ibar (Spomenik 4:2). tamo. baran œid. Reqkovi}. tako u Kraqama kod Biha}a (RSA). za oblike i areal up.

Oblast (`upanija) pomiwe se od XIII v. s jedne strane. *Born’â > Braw (grad).. œmasna poga~a koja se.. Barawa Barawa f. Borena acc. up. verovatno slov.. barenica œvrsta testa od projinog ili p{eni~nog bra{na zame{enog s mlekom koje se nakon pe~ewa isitni i zalije masno}omŒ Kosovo (Elezovi} I).Œ. ponekad sa sirom i jajimaŒ Kru{evac (RSA). 131). a Truba~ov ibid. ispe~ena. • Od ma|. i kao apelativ barawac. o Novoj godini. danas posrbqeno u Brawin vrh kod Belog Manastira (Kiss 90). œvrsta projare zame{ene s ma{}u i izbrazdane no`emŒ Tupi`nica. rus. u mlado`ewinoj ku}i sutradan po ven~awu. dijal. i ESUM 1:139 (ukr. Rasina (RSA). „vrsta projare. Barawu{a (i pej. baranica œid. abaranak.. Barawka f. Verovatno od slov. up. lomi se nad nevestinom glavom. baranka œid. dijal. deo Panonske nizije izme|u Dunava. barenica œmasna poga~a od p{eni~nog bra{na. Loma 2000:120. |evrekŒ (SRNG). prilikom prvih poseta oprijateqenih porodica.) Sombor. porekla. od 1150: castrum Borona. a s druge strane nazive za peciva ukr. Baraw~ica. smatraju}i vezu sa baran œovanŒ sekundarnom. dijal. Drave i hrv. baranok œuskr{wa jela (~esto osve}ena u crkvi)Œ. baranko / baranok œvrsta pereca.baranica — Barawa 187 baranica baranica f.. ktetik barawski (RSA). baranok iz ruskog ili beloruskog). ~ije ime Porfirogenit pi{e ~as Branoj ~as.c.)Œ Aleksinac. RSA). tako|e œkola~ od biskvitnog testa u obliku jagwetaŒ (SSN). blr. blr. -wca œvino iz BaraweŒ. a grad po kojem je nazvana.. sprema se zvanicama na sve~ano sejawe bra{na za svadbu. prisvojni pridev na -jâ od LI Bornã > Bran (tako se oko 900. baranica œobredni hleb za novogodi{wu trpezuŒ Tre{wevica pod Juhorom (Miloradovi} 2005:114). re~i u tom slu~aju pretpostavqa pozajmicu iz beloruskog. isitni i zalije masno}om. baranak. bug. baran). baranik. • Mo`da izvorno naziv kultnog hleba namewenog zdravqu ovnova (v. zvao jedan srpski knez. naziva oblasti Baranya. prime}uje da vokalizam rus. poq. up. -wca m. obarzanek. sekundarno reintepretiran prema trpnom pridevu baren od bariti. sa srebrnom paromŒ Prizren (^emeriki}). kwi`.. Ovamo mo`da (kao hipokoristik?) baru{a œkola~ od kukuruznog bra{na u koji se stavqa masno}aŒ Lapovo (gra|a ERSJ). tako|e barenica œvrsta projare. Brana. baran œpecivo u vidu malih okruglih hlep~i}aŒ. . Fasmer 1:124 polazi od *obvariti. Sli~no Kiss l.Œ Aleksinac (Bogdanovi} II). koja se mesi na Novu godinuŒ Leva~. Baranyavar.-h. koji me|utim u osnovi pretpostavqa hipokoristik s. zame{ena kqu~alom vodom. sl~. kad ona ulazi u kuhiwuŒ. obwarzanek. etnici Barawac. dijal. grani- ce prema Ma|arskoj (Vuk. sa jo{ neizvr{enom likvidnom metatezom. boranica œbaranica (v. obarinok.

Poqica (RSA). baratan œzamewen za {ta drugoŒ Trogir (Vinja 1:40).Œ Vis (Roki). ali se opredequje za gorenavedenu vezu). prosedŒ (RSA). œposaoŒ @umberak (RSA. œcrno-bela kozaŒ i ime takvoj `ivotiwi Dalm. potvr|ena iskqu~ivo na Bra~u.c. berast œid. Wemu nije bila poznata ~ak.c. Up. baratteria œprevaraŒ zasniva se na razvoju zna- . etimona v. baratavati impf. Bos. bara1. ~ak. barana f.Œ Vis (Roki). varijanta berast adj. baraton œid. œsed. berca m. (Skok 1:110). -a. poslovatiŒ (Vuk 1818). srlat. barat1 barat m. trgovinaŒ Bukovica.. trgovatiŒ. polazni oblik bi bio hipokoristik sa okrwenom osnovom bara (up. belokosa `enaŒ.188 barast — barat1 barast barast. -o adj.). razmewivatiŒ Poqica (RSA). œposlovati. gde poredi i sa baran. i 1:110. Dul~i}i). bara~em impf. œkoza sa {arama po licuŒ Lika (Ajxanovi}). baratat œid. barat œcommerciumŒ Belostenec (RJA). prebaratat pf. œprodati staro za novoŒ (Vinja l. berac./Herc. barakast adj. poga|ati se. baratovat œid. a baratui œkupiti. barattiere œvaralicaŒ. Vinja l. Vinja l. baratat pf.) œsru{iti ogradu i od istog je kamena iznova izgraditiŒ Orlec (Houtzagers. akc. baqast. • Od it. kajk. -e œid. up. œcrno-bela kozaŒ i ime takvoj `ivotiwi. It. barato{ m. proseda `enaŒ (RSA). baraterius. (^DL. baratoan m. trgovatiŒ (RHKKJ). Dalm. Vinja 1:40). — Od XVII–XVIII v.Œ. bara f. sln. baratati. baraxija œtorbarŒ Pla{ki. rum. baran. bara(n)tati œcenkati se. œumrqan oko ustaŒ BiH (RSA). berica œseda. œberasta koko{Œ Poqica (RSA). œkoji je dlake ili perja pro{aranih belim. • Nejasno. (Bojani}/Trivunac). baretarius. berca œsed ~ovekŒ (Vukovi}). Grahovo. -a / -rna m. Sadnik/Aitzetmuller 158 ‡ 142 ukazuju na paralelizam sa baqa. œribar koji se iz jednog broda prekrca u drugiŒ Vrgada (Juri{i}). Ime kuji bara{ica Lika (RSA) moglo bi biti i od barak1./Herc. @umberak katol. bareterius œid. osim hipokoristika bera œseda mazgaŒ Brusje (Dul~i}i).Œ Vis (Roki).v. bare. kozi).c.Œ. berov adj. osedeoŒ (^DL). baratati (s kim) impf. œtrgovac `ivotiwamaŒ Dra~evica (^DL). Vinja 1:38 s. ^DL). œberasti mazgovŒ (RSA). œbelo-sivi mazgov ili kowŒ (^DL). ~ak. „trampa. baratat Vis (Roki). „dlake pro{arane belim (o ovci.). œtrgovati putem trampe. bera f.Œ BiH. berav œprosedŒ (Vukovi}. barat œra- zmenaŒ (^DL). baratija f. berin œsedetiŒ (Vukovi}). œtrampitiŒ Poqica (RSA). „crno-beo jaracŒ i ime takvoj `ivotiwi BiH. berit.c. Skok 1:115 pomi{qa na isto poreklo kao barzast. barat œid. barativati (se) œizmewivati se u ribarskim brodovima (o posadi)Œ Vrgada (Juri{i}). Za daqa tuma~ewa it. po Skok l. berac. raspravqatiŒ. „beo i crn po vratu (ovca ili koza)Œ Dalm. barattare œtrampitiŒ (Skok 1:110–111. barak2.. baratto œtrampaŒ. (RSA).Œ Dubr. œimati posla.

barat œid. reg. Ma|. barre ili nem. srodno je i barikada < fr. v. barat2 barat m. -am impf. pe{~ani sprud na u{}u rekeŒ neposredno s. postverbal barat m. drugarŒ Futog (RSGV). I `ena je … po~ela s |avolom baratati Danica 1862. baranda / varanda œtremŒ (REW 9150). kajk. polno op{teweŒ: Divica pripo{tena od ~ovje~ijega odlu~ita baratawa ili ti dru{tva id. sthrv. na istoku recentna i slabo potvr|ena pozajmqenica posredstvom fr. reg. barricade (< it. Kanda wi dvojica ne{to tajno barataju Ba~ka (RSGV). baratat ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). veranda.-h. barati1). {p. barat œprijateq. Oblik sa Vrgade razbaratati œporazbacati. bara œid. barand(r)a œid. ra~vasta motkaŒ. razdavati. -ujem impf. Za homonimiju kod glagola baratati (-tam / -}em) up. sl~. barat. katoli~ki sve{tenikŒ.Œ. sa haplologijom. sbarattare œrasturitiŒ (Juri{i} 179). Up. poq. baratirstvo œprevaraŒ XIV v. motka. Mo`da u vezi sa romanskim re~ima barra œpolugaŒ. baratati1. barat3 barat m. poluga. rum. i ubarat œdati stvar za stvarŒ Brusje (Dul~i}i). barra œ{ipka. i bajtar. polno op{titiŒ. ostati bez ~egaŒ zasniva se na it. barat. œtrem pred vodenicomŒ Srbija (RJA). ali Rapi}ev primer za baratati je u RJA pogre{no protuma~en kao œtrgovatiŒ). baratati.barat2 — barat3 189 ~ewa srlat. *brat(r)ã (EWU 81). particip . baratare œzamewivati (prevarno). ~iji se refleksi ukr{taju u rom. (RJA).-h. kalu|erŒ. malopo{teni / ne~isti / zlo~esti barat œvanbra~ni polni odnosŒ (RHKKJ). baraterja œnepo{tena trgovinaŒ (Sadnik/Aitzetmuller 238 ‡ 193).. barat1 (mo`da ukr{teno u kajk. œpretra`ivatiŒ (v. barati1. œimati posla s kim. zast.Œ. u izrazima: barat imati (s kim) œid. baratati œdru`iti seŒ (?): svaki `eli { wime baratati. — Od XVIII v. up. ali ne i baratati2 œbatrgati se. prijateqevati. (RSA). kajk. brat. Verovatno je po poreklu isti glagol baratati1 œslu`iti se ne~imŒ (v. port. Rapi}. posebno zna~ewe kat. {urovatiŒ: I{te{ devojku koja ti se svi|a ili s kojom si baratovo Vr{ac (RSGV). (RSA). Krk (Ma`urani}). {urovatiŒ: Brankovi} s Muratom barata Sterija. • Nejasno. œprijateq. dru`iti seŒ. • Od ma|.Œ Dalm. pre~aga. Ovamo mo`da. up. `ivotaritiŒ. baratuvati (RHHKJ). baratati.. barat œmonah. petqati. monah. prodavati (nedopu{teno). up. jezicima. bli`wiŒ. barana œogradaŒ.). ve}ati i trgovati \. baratawe œdrugovawe. kao ni baratati œ{urovatiŒ (v. odatle preko francuskog ili engleskog s. œdogovarati se o nekom sumwivom poslu. utajitiŒ (LLMAI). „most ispred vodenog kola kod vodenice ‘drinke’ kojim se ide sa velikog na mali tumbasŒ Podriwe (RSA). baratkozik œprijateqevati. bara~em œdru`iti se. re~ svodi se na slov. Barre. tako|e baratovati. barat2). Iz it. vara œpre~aga. zast.

baratati1 baratati. baraton adj. ~ak. ° ]emo malo viditi. Kolar. rukovatiŒ. slu`iti seŒ Brusje (^DL). baratati2 baratati. . da se otme gospodi. œzamazati se glibom ili sli~nimŒ Brusje pored imbaratat (se) / imbaracat (se) œupasti u blatoŒ ibid. baratat: Nije ona kriva kad ne zna baratat s parama ji. ne zna iz svoje pameti ni dvie unakrst E. baratati. imbarazzare œsmetatiŒ. œupotrebiti. (Roki). barat1. mo`da u vezi sa boriti se (up. ukr.Œ. ° Kako se svit barata NP (RSA). œslu`iti se. izmicao D. on je znao baratati i sa volovima i sviwama. rukovati. barahØaØisà œid. -am impf. natovaren prepunim vre}ama. baratat pf. boriti seŒ (ESUM 1:140).-bos. i hteo da izi|e iz vode. baratati Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). Fasmer 1:124.Œ: O~ajno vikao Spiro barataju}i se po mo~ilu. slu`iti seŒ ibid. ne nude}i sam obja{wewe. Obja{wivo kao intenziv od barati1. Novak. rus. intr. (RSGV). ali istovremeno te{ko odvojivo od rus. mrdati seŒ. -am: pazi kako barata{ tim no`om Vojv. baratat: Kupio je sija~icu. dijal. batrgati seŒ. `ivotaritiŒ: Hodimo mi po svitu.. baratati. snalaziti se (u ~emu)Œ (RHKKJ). œupravqan. baratovat œupotrebqavati.): nije znao baratati s dinamitom V. ‹ se œid. Radi}.Œ Uskoci (Stani}). Kumi~i} (RSA). • Verovatno isti glagol kao baratati œrazmewivati se. i s p{enicom i otavom J. Na razvoj zna~ewa œimati posla sa nekimŒ ¢ œpostupati sa nekim / ne~imŒ ukazuje ista rekcija.190 baratati1 — baratati2 barricata od barricare œpregraditiŒ). Ne{ta-no barata pod-onijem-kamen~i}om. up. v. kad — zmija! ist. baratati œ~eprkatiŒ. Petrovi} (RSA). upravqati. baratat œupravqati. bara}em impf. baviti se ~ime. barijera < fr. zabaratat (se) pf. trgovati. barataju}i po glibu. RJA 1:182 povezuje sa barat1. v. Kozarac. ÅSBM 1:317. blr. Boka (Lipovac-Radulovi} I). • Nejasno. baratati Virje (Herman).. barriere. (^DL). bara~em œpostupati. re|e œne~imŒ S. rukovanŒ ibid. œid. Ere (Remeti}). -am / dijal. {to Skok 1:111 odbacuje. Radi}.c. œne{to upotrebiti nerednoŒ Brusje (Dul~i}i). glagol poredi sa s. barahØaØâsà œpra}akati se. ^ak. barohØacca œmu~iti se. ali ga izukr{tano snopqe zavrzlo D. barati1). gde se ukr. œbatrgati seŒ: ^erkez. rukovati ~imŒ Vis. Dani~i}. ~ak. naj~e{}e œsa ne~imŒ (i kwi`. V. ESUM l. nejasne i o~ito ekspresivne strukture. (Dul~i}i) u najmawu ruku se ukrstilo sa it. [to }e bijedan narod! Da barata. bacakati se. barohØacâ œkretati se. œprometati se. Samokovlija. te{ko mi je s ku}om baratat Slav.-h. pa povazdan oko we {togod barata ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). baraØaØâsà œu mraku pronalaziti put pipawemŒ (SRNG). koprcati se. kajk. poslovati (sa nekim)Œ. rastuma~io mu je kako se s wima ‰bombamaŠ barata I.

œboriti seŒ. probadatiŒ (up. hobaras œbrani- . barka. nekoga. Ko~i}. koji razdvaja barati 1. strus. œzadirkivati se. -am (se) impf. zahtevati. zube)Œ Sumartin (Novakovi}). Uskoci (Stani}). mada dopu{ta wihovo zajedni~ko poreklo). -nem pf. Uskoci. œdodirivati. tamo i za glu`. i TJ œna}iŒ Srete~ka `upa (gra|a ERSJ). ~ak. barnem œdirnuti.barati1 191 barati1 barati. vr{qatiŒ Vl. œpreturati. izbarkati pf. tra`itiŒ. (Roki). (RSA. œme- {ati se u tu|e posloveŒ XIX v. bug. œgrepstiŒ ib. dem. Veselinovi}. œbosti. baraknuti / baraknuti. barkat œzadirkivatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). izopa~iti. œid. nabaram dijal. baram œdirati. nabara pf. obarovat impf. jezicima i op{teprihva}ene etimologije. barkati: Pet bra}e sve jedan drugog u zadwicu barka NZag (Vuk). œdirati (se). „~eprkati. preturatiŒ. barkati œzadirkivatiŒ Piva (Gagovi}). Ere (Remeti}).Œ Vojv. barne. iz-/pro-baratati pf. v. ~a~katiŒ Banija. Gruji} (RSA). kanxama ili ~im o{trimŒ Vis. premetati.. œboriti seŒ i barati 2. œtra`iti. up. RMS). barat’ œlomiti. pitatiŒ. „munuti. zadevati seŒ (RSA). barnuti œdirnuti. œtra`iti. naqutiti. nai}i (na) ne{to. barka f. Stankovi} (RSA).. up. *barati. „tra`iti {to po mraku pipaju}iŒ Vrawe. podsta}iŒ Leva~. zaka~itiŒ Banija. gde su sva zna~ewa objediwena pod jednom odrednicom. pipaju}i na}i (ne{to)Œ. barati œraspitivati seŒ. nabaram œid. pobarati XVI v. œdirati u ne{toŒ ibid. ]opi} (RSA). Neizvesno je da li postoji etimolo{ka veza ili samo homonimija sa *barati u srp.Œ. barkati œdiratiŒ Dowi Rami}i (Malba{a). (RSGV). baratat œpreturati. • Od jsl. baraØi œid. BiH. (Stani}). CG. œluparati. Prizren (^emeriki}). œkakav o{tar predmetŒ ibid. dijal. P. baram œtra`itiŒ TJ (?) Prizren (^emeriki}). dijal.-bos. œdirnuti. œme{ati se u tu|e poslove. bez pouzdanih paralela u sev.. sln. B. œna}i. pipnutiŒ (TJ?) Srete~ka `upa (gra|a ERSJ). barkat œ~a~kati (nos. izazvati kogaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). kloparatiŒ (RSA). bara (se) impf. ÅSSÀ 1:158–159. œgurkati. premetati. wobara}. J. SP 1:192. zbara} sie œizbegavatiŒ. nabavitiŒ TJ. unakaziti. posaditiŒ: Barni koju glavicu luka u onu meku zemqu ibid. obarat œogrepsti noktima. ~eprkatiŒ: Nisi ga tribo pu{tit da on sam u naslamu barata ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). -am impf. koje se tuma~i kao intenziv od *borti / *boriti se. stpoq. ist. Bawa Luka (Skok 1:111). dlu`. mak. œzadirkuju}i naqutiti nekogaŒ Uskoci. poq. v. -am intr. pretra`ivati (po ne~emu). barkati / barkati (se) impf. boriti se. jo{ sl~. (Stani}). barnuti. baratati. œnapipati. ~eprkatiŒ J. B. muvatiŒ NP. œogrepsti. -nem pf. pipati (se). bara} œopirati seŒ. stvarati spletkeŒ ibid. do-/na-barati pf. raditi ne{toŒ.-csl. Uskoci. zadirkivati (se)Œ ibid. nabasatiŒ Vrawe (RSA). slov. taknuti. \or|evi}. qutiti koga. bocnuti. dirati. barakati. (Stani}).

). œzabosti.). Za baratati œ~eprkatiŒ up. olujaŒ Dubr. sbarcare œrasturiti. œmno{tvo. zabarati pf. *barra i/li vara. (RSA). poskakivati (o ri- bama)Œ. — Od XVI v. barat impf. RJA 1:182 (it. bar m. buraska œnagao kratkotrajan vetarŒ (RSA). -am impf. borrasca / burrasca œid. brknuti mogu}e je pod pretpostavkom alternacije *bâr. Srodstvo sa brkati. œpomaqati se na povr{ini (o ribama)Œ Vrgada (Juri{i}). œdonositi bara{kuŒ ibid. barashke œid. najaviti znak uspehaŒ. alb. up. pobaravati (Vinja l. Dosada{wi poku{aji da se re~ objasni iz romanskih jezi~kih sredstava nisu izneli na videlo izgledan etimon. œmno{tvo ribe koja glavaŒ Vrgada (Juri{i}). po Vinja l.Œ za-/po-barati pf. velika buraŒ sz. barati2 barati. bar2. (Bojani}/Trivunac). Dalm. Poqica. • Nejasno. bocnutiŒ (RSA). barati impf.. œsva|aŒ Dubr. Dr`i} (RJA). barat3). borashk œkovitlacŒ. nemir.. Murter. Neretvanska krajina (RSA). Mo`da iterativ od borati u zna~ewu œnabirati povr{inu mora.v. varare œprekora~itiŒ). (RSA). ^emeriki} s. — Od XVI–XVII v. barare œvaratiŒ). bara{kati se œprepirati seŒ Cres (Vinja l. `barkati œzadirkivatiŒ Uskoci (Stani}). zabara{kat pf. up. up. up. zadirnuti. • Od ven. mno{tvo (ribe)Œ Murter.Œ. bara{kati impf.: riba je barun udrila (Vinja 1:37). postverbali bora f. (Vinja l. Skok 1:111 (lat.c. akc. Dugi Otok.c.. proborovat œid. posaditi.). œveliko nevreme. œpomaqawe glave iznad vode (o ribama)Œ Dubr. Boka (Musi}).. omanu~im (se) u primeru: Otac mu bara skopaka da ga omanu~i postavqa pitawe {ta tu barati zna~i (verovatno TJ: œtra`i mu devojku da ga o`eniŒ). (pro-)barat (im)pf. it. bura{ka œoluja. „vrlo jak vetar. snop ne~ega)Œ. „pomaqati glavu iznad vode. koje se mo`e izvoditi i od *obvarati. rasuti (hrpu. v.). podsta}i (vatru)./f. oriti).). (RSA). Trpaw (Vinja 1:39). barwa f. v. mre{katiŒ.192 barati2 — bara{ka tiŒ. Mqet (Vinja l. \. dirnuti. Dani~i}. Oblik `barkati œ~a~kati. Nije iskqu~ena ni dekompozicija od obarati œru{itiŒ (v. pojaviti se iz skloni{ta.c.(*bãr-?) / *bar-. premda se zna~ewa ne preklapaju. œpla{iti ribuŒ (Vinja 1:40). Dubr. bar œvelik broj. v. `barnuti œid. boar. Vinja 1:40 (pomi{qa na rom. dir(k)atiŒ Tre{wevo (RSA). Komi`a (Marde{i}-Centin. adv. halabukaŒ (^DL). Imenicu bar kod Maruli}a i Mrnavi}a Skok 1:109 stavqa pod bar(em). bora. varati2.c. up. bura{ka f. œid. œnagao kratkotrajan vetarŒ (RSA).c. -a m. Brusje (Dul~i}i). sav barom œsavkolikŒ Mrnavi} (RJA). za~eprkatiŒ Uskoci (Stani}) svojim anlautom upu}uje na italijanizam. i barusiti. bara{ka bara{ka f. . i baratati2. bara{ka M. `barnuti pf.Œ (Skok 1:238). œzametnuti se (o nevremenu)Œ Ku}i{te (Vidovi}). œuzmu}ena povr{ina mora gde se pojavila ribaŒ Brusje (Dul~i}i). svi zajednoŒ Maruli}.

œkapetan brodaŒ. -ana m. barba œdoma}in. stric.v. barbavati impf. • Nejasno. †Barbat. barbakan barbakan. tetak. bura{koda œpijavicaŒ (^DL). bara{kada / bura{kada œnagla olujaŒ Sali. dijal. Mo`da konkretizacija apstraktne imenice *barba od (o)b(v)ariti > bariti. bara{koda œskandal. a drugi bur`oaziji (RSA). 39. It. œnasip protiv poplaveŒ Potomje. ngr. tamo. i baro`iti se s. v.c. up. Brusje (Dul~i}i). pokorŒ NPr Dalm. ven. œgu`va. kwi`. tamo posebno bug.c. bambula. haxija. gazda. barba Cres (Vinja 1:40). barbakan œkupa kamewa koja deli u krasu obradivu zemquŒ. bara{koada œoluja. posredstvo. drugi deo od guz. „bur`uj. up. materin ujak. sva|aŒ Sutivan (Vidovi}). • Od sev. doma}inŒ. mparmpa-.). borba ibid. barba u obra}awu Brusje. barafu`a œprepirka.Baèrova 75. i †Barbat. smutwaŒ Dra~evica (^DL). dijal.-it. barbusan. barashke Üabej 2:160 dopu{ta s. re~ svodi se na barba œbradaŒ sa semanti~kim razvojem sli~nim kao u rum. barba Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). (^DL). ~ika (pri obra}awu starom ~oveku)Œ (Filipova. ro`iti se. pijan~eweŒ Bakarac i [krqevo (Turina/ /[epi}). up. koji ba.c. bu~na sva|aŒ. œujak. ujak. tur. stariji ~ovekŒ (Skok 1:111. . gazdaŒ: Prema imu}stvenim prilikama dijelili su se obrtnici i trgovci u Sarajevu na dun|eriju i barbaguzane. barba. (RSA). • Nejasno. œnevreme. prepirkaŒ Kor~ula (Vinja l. Up. RRODD).). i baguzan.. barbula s.v. Za alb. ili {aqivo izvrnut prema toj re~i. zna~ewe œgazda. up. ~ika. Barbakan Lastva (Skok 1:111). varijanta burascada / borascada > bara{kada „lom. Vinja 1:38. mparmpaj.barba1 — barbakan 193 Na severnijem terenu Dalmacije rasprostrawena je ven. barba2 barba f. bara{kada œsva|a. stric. Vis. razg. Hvar. ~i~a (u obra}awu starijim licima)Œ Dalm. Vinja l. bura{koada œveliko nevreme s jakom buromŒ Vrgada (Juri{i}). barbat. barba1 barba m. barba „stric. œgrudobranŒ (RSA). barbe. mada nije izvesno da se taj glagol mogao upotrebqavati za pe~ewe gline.umesto bo-/buobja{wava uticajem barufa. Balkanski italijanizam. prezime Barba Boka (RSA). top. prvi odgovaraju dana{wem proletarijatu. bug. Za bara{kati se œprepirati seŒ up. Prvi deo mo`da isto {to i barba1. baguzati. ~ak.. pej. barba œujak.). bukaŒ.-h. -ana m. barbaguzan barbaguzan. „~etvorouglast otvor u pe}ima za pe~ewe crepaŒ. burba Vis (Vinja l. v. kapetan na brodu mi smo sve to zvali barba Budva (Lipo- vac-Radulovi} II). „slagati na naro~it na~in opeke u ciglanamaŒ Crmnica (RSA). kapetan na broduŒ: Svako stariji u famequ: o~in ujak. alb.

. • Od rum. sz. porekla (Skok l. — Od XVIII v. oba puta u vla{kim katunima (Grko- vi} M.c. Barbarez A. pripadnik naroda u sev. brada. barbat œ(odrastao) ~ovek. barbeta ji. Ivi} 1982:530. Up. œkolo iz Ni{kog okrugaŒ. barbacane œpotporni zid. ima ih po pri~i: … Malteza. Jedina narodna potvrda sa {tok. Boka (Lipovac-Radulovi} I). zast. dok se za Berbere upotrebqava oblik berbero (up. za-/u-braditi (se). no on mo`e biti i po imenu sela u istoj oblasti. Barbatovci m. Berbatovi}. berbatovka f. Berbatovo / Berbatovo selo kod Ni{a (RJA). up. Barbatovce selo u Toplici kod Prokupqa.Œ (RSA). up. barbigi œid. Barâbatâ LI XIV v. (RSA). ji. pl. koji polazi od ven. barbeta barbeta f. Matavuq. prezime. Gamulescu 1983:74–75. barbita œja~i brodski konop za vezŒ Komi`a (Marde{i}-Centin). re~ svodi se na lat. barbare{ki (RJA). • Verovatno od ven. Vinja l. RSA). • Verovatno od it. Gamulescu l. (RJA). 132). po tom bijela mahrama Risan (Vuk. Od XVII v..c. barba polazi od it.. za naziv kola poredi rum. Za semantiku up. NP Bogi{i} (RSA). œenergi~an. Africi Barbarija f. DELI 114. †Barbat stsrp.v. barbareski adj. Alban-ez.). .c. Poreklo it. zulufiŒ. terenu v. I). barbitium œbradaŒ. Brusje (^DL). (Bojani}/Trivunac). up. Ka~i}. Boka (ead. i ven. Mihaila-Scarlatoiu 1972:104. Barbareza. barbacan. pisaca i leksikografa posvedo~eno je ime zemqe u sev.).v. barbatesc. „Berberin. berbatovska œid. U italijanskom barbaro pored barbero zna~i œberberski kowŒ. barbisi œzalisci.194 Barbarez — barbeta • Od it. 1986:26). barbe`a barbe`a f. Barbar-ez je verovatno doma}a tvorba po uzoru prema Malt-ez. bare{. „la|arsko u`eŒ Dubr. (ead.). Karakleza Nikac. ubrada~a s. AfriciŒ: Od raznije su vjera i naroda. od barba œid. it. re~ izvode se od lat. Skok 1:111 s.cc. Kor~ula (Skok 1:111). barba1. barbeta œid.c. Grkovi} M. brbeta ib. i barbeta. za druge oblike i zna~ewa na ~ak. barbeta Budva i Pa{trovi}i. Vinja 1:41. barba1.Œ. porekla. kod zap. sna`an. prezime Berbat u`i~ka Crna Gora (RSA). Barbarez Barbarez. Boka (Musi}).Œ Dalm. „`enska kapaŒ: {amija. -eza m. Bo`ava (Skok l. od XVII v. a pod wom kapa od crvene ~ohe. podru~ja je toponim iz CG primorja. grudobranŒ. ar. barbatus œbradatŒ. barbateasca adj. Rum. II). re~i je sporno. Skok. barbaro. mu{kiŒ. dem. barbetta (sic!) Perast. mu{karacŒ (Puscariu 1943:304. l.Œ. b(a)rbetin m. DELI 115. gde je sufiks -ez tako|e it.

barbijer Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). barbjerija Vis (Roki).c. œbrijati.. sz. barbijerim impf. za druge slov. Bo`ava. Dubr. Milna (^DL). komad tkanine koji uokviruje lice monahiweŒ. barbir Rab. barberi~ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}). Mullus barbatusŒ Dubr.). Brusje. Vojv.Œ.barbijer — barbun 195 up. up. re~ svodi se na poznolat. barbeta œid. Rab. barbir Brusje (^DL). It. Boka (Musi}). i barber (RJA). Pe- rast (Skok 1:111). barbun. Boka (Lipovac-Radulovi} I). 1803.. -ona Hrv. barbun œid. (RSGV). NP (RSA). (Vuk. barber. `ena berberinŒ (RSA).. v. barbetta œid. barbir. Stuli} (RJA). barbjer Vis (Roki). . barbun barbun. barbun Mikaqa. severu (Vojv. NP Otok. up. itd. zool. barbier. — Od XVI v. jezike up. barbir (Mihajlovi}). barbirija Brusje (^DL).). ‹ od muqa œM. barbirica / barbirica œid. rum.Œ ji.Œ (Skok l. barbirka f. ‹ od kamena œM. barbirski. Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). barbir Pomaz kod Budimpe{te (RSGV). barbijer. barbula v. kajk. barbuni} dem.). barbon. barbon Pag (Hirtz III). -una Brusje (Dul~i}i). „berberinŒ NPosl Dani~i}. — Od XVII v. „morska riba brkata trqa. (Bojani}/Trivunac). barbiriti œpu{tati krvŒ Ozaq (Te`ak). Slav. barbirnica œberberska radwaŒ (RSA). • Od it. barbijeriti œgrditi.Œ Dubr. (RSGV). Boka (Lipovac-Radulovi} I). re~ do{la je i preko turskog kao berber(in).c. Ulciw. nema~kim posredstvom i oblik barbir na s. barba1. • Od it. barbiere œid. na Balkanu rum. (Bojani}/Trivunac).-h. œberberinova `enaŒ Vojv. pridevi barbirev / -ov. barbun Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). Prigorje (Skok l.Œ (Skok 1:111). barbir Ba~ka. denominal barbijeriti. re~ poti~e od fr. Krtole. izvedenicu barbarius od barba œbradaŒ. mparmperhj. barbeta (Vidovi} 15). arum. -era m. \alski. -una m. daqe nem. tr{}. (Bojani}/Trivunac). barbe`a. Sadnik/Aitzetmuller 244 ‡ 199. Arbanasi (Skok 1:111). prezime Barbir Pakrac (RSA). -ira NP Andri}. -era œid.Œ ji. barbijer. koje je izvedenica od fr.. barbir. 1803. ribati kogaŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. Ozaq (Te`ak). odnosno ven. Barbier. surmuletusŒ. Balbier.. Kra{i}. ngr. bambula. barbijeria œid. RSA). barbir Duga Resa i Karlovac (Peru{i} I 36). (RSA). Ista it. barbijer barbijer. It.). barba œbradaŒ. barbatusŒ Dubr. barber. [iroko rasprostrawen italijanizam. {i{atiŒ Bjelovar (RSA). Blato na Mqetu (Hirtz III). barbun (Mihajlovi}). barbe < lat. barbette œid. barberica œfrizerkaŒ Gola (Ve~enaj/Lon~ari}).

œvrsta {are na pirotskom }ilimuŒ. Krajina (RSA). U bugarskom. (RSGV). œsitan novac kao ukras na ka- piŒ Vrawe (RSA). barbon œid. barbum. barbu~e. barda~ina f. zast. mak. fig. rus.Œ Prizren (^emeriki}). Bosna. barbun. mparmpouti. œstare pareŒ Vrawe (A. ukr. sa it. -uta œid. œnov~i} kao ukrasŒ Kosovo (Elezovi} I). barbutke f. barbusan barbusan. -uzzo. barbut. barbun. barbunà (Fasmer 1:125. i u ~ovekaŒ Brusje (Dul~i}i) itd. œkozja brada. voduŒ (Vuk 1818). • Od tur. suf. alb. barda~i} dem. barbunya (Vinja 1986/1:272. ihtionima. barda~e Kosovo (Elezovi} I). pl. -ana m. Cioranescu 68). Solin. prezime Barbuzan. bug. RSA). barbone œbradowaŒ. zast. -eta œid. barbuta œstari turski srebrni novacŒ. barbu~e. bakarni. barba1 i up. œvrsta stare moneteŒ. Poreklo turske re~i nije izvesno (Tietze 1:280. Risan (RSA). bradva. Pag (Hirtz III). Vojv. up. „vrsta igre kockamaŒ BiH.Œ. {ara u obliku bardaka na pirotskom }ilimuŒ Pirot (@ivkovi}). mparmpouni.196 barbusan — bardak1 • Od ven. Simi}. alb. tur. barbune. Skok 1:111 polazi od it. -aka m. ngr. œid. • Nejasno.. barda~e Vojv. ne i starinskog turskog novca. barbut (Ja{ar-Nasteva 98). barbut. koji ima samo zna~ewe hazardne igre. augm. „trqa.c. surmuletusŒ (RSA). rumunskom i albanskom preko novogr~kog ili turskog. II 497). Boka (Lipovac-Radulovi} I). barbuc œbradicaŒ ji. kantarŒ Uskoci (Stani}). œmera za pi}eŒ Vrawe. dem. (Vuk 1818. rum. 274). (igra i ukras)Œ Kosovo (Elezovi} I. kao i rus. „~ovek s velikim nosomŒ Visoko (RSA). -eta n. barbut barbut m.. barda~e.. bar-bed œru`na dobitŒ (tako [kalji} l.Œ Prizren (^emeriki}). ESUM 1:138). œzemqani. rum.. ngr. arum. bardaklija f. {to je i etimolo{ko zna~ewe ven. bardak œkupa ili mali kr~ag za voduŒ Kosovo (Elezovi} I). barbuc m. bardak œkr~ag. bardak1 bardak. œdrveni sud za vino koji se nosi pri- . drveno bure za rakijuŒ Dowi Rami}i (Malba{a). barbaguzan. barbut œid. (RSGV). stakleni sud za rakiju. -eta n. SDZb 19:509). barbut œvrsta dru{tvene igreŒ ([kalji} 120). M. œkr~ag od gline (naj~e{}e za dr`awe petroleja)Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). Mostar. œvrsta de~je igreŒ Bos. v. bardak œardov. potvr|eno jo{ u rumunskom i bugarskom). bardak œzemqani sud za pi}eŒ Leskovac (Mitrovi}). SDZb 1:390). barda œsataraŒ v. (RSA). Up. bardak Leva~ (R. drveni. Leskovac.. up. barbunà. barbut œhazardna igraŒ. barbunje. dijal. dem. vino. barbun. Balkanski turcizam. barbun. bug. Beli}. te{ko od npers.

bardac. Eren 40.v. (@ivkovi}). œupamtitiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). ngr. Up. bardaka~a / bardaga~a œid. [kalji} 121 s. re~ je u vezi sa bardak œsud. bodorike (Boretzky 1976:21). up. — Stsrp. bardak erigi. bardak. badorike.) bardak.Œ Lu`nica (]iri}). bardoka. -aka Vr{ac (RSA).. od bardak Pirot (RSA). up. bardence. mak. hyp. mirisna {qiva. alb. -am impf. bardaca f. Up. (dijal. v. barda~ka sliva. (RSGV). bardak pored bãrduk. œzemqani sud u obliku `enske figureŒ G.. mo`da i baran. bardac. -aka m. ° Dobro bardaj.. Balkanski turcizam. bardac›k erigi œduguqasta. bardac m. bardakiri. bardac›k. barde ibid. bardac›k. œrakija od te {qiveŒ ji. brdorog. • Nejasno. -aka m. Milanovac. brdak Vasojevi}i (Bori~i}). Balkanski turcizam. poluslo`enica bardak-lutka f. Up. Up. œbardakŒ Zaplawe. bardak~ija. bardak œid.Œ Kosovo (Elezovi} I). jo{ Popovi} 1957:75–76. Tietze 1:280. [kalji} 120–121). ubardat pf. Prunus damascenaŒ Pirot (RSA). brtorog. ili od alb. re~i v. (RSA). NJ 4/1–2:125) • Nejasno. œvrsta krupne {qive. up. Vokalizam prvog sloga u brdak posledica je redukcije u predakcenatskom polo`aju (Sadnik/Aitzetmuller 245 ‡ 200) pre nego ukr{tawa (tako Popovi} 1957:96). • Verovatno od tur. rum.Œ (Skok 1:112. bardan bardan m. kr~agŒ v. Za poreklo tur. RSA). bug. Tur. kad si me qubio. Fru{ka gora (Vuk). Up. Skok 1:112. `ute ili modre bojeŒ (DS 527). œonaj koji pravi ili prodaje bardakeŒ (Vuk 1818. bardak œglineni sud sa {irokim otvoromŒ (Fasmer 1:126). dijal. Tietze 1:280 s. brdaklija œvrsta {qiveŒ Banija (RSA). ° na|e si ovna bardana NP Vrawe (Zlatanovi}). brdak Leskovac (Mitrovi}). Srbija. rum. bardak1. Jerkovi}. alb. bardak œid. ÅSTÀ 2:65–66. bug. up. Ako je zna~ewe ispravno dato. bardalike. bardak2 bardak. tako|e bradak. bardaklija. vi{e se ne nadaj! Vojna granica (I. bardaj œ~uvaj se!Œ (?): Bardaj lolo. bardh œbeoŒ. .bardak2 — bardati 197 likom pozivawa u svatoveŒ Vojv. • Od tur. ibid. bardovka. bãrdakeri. œpamtitiŒ. bardaklija f. brdak. (Dani~i}). bardaxija (RSA). i rus. bardagxija m. œovan sa rogovima uvinutim navi{eŒ: Uvati Stojan planinu. mpardaki. Pirot (@ivkovi}). mo`da umesto *brdan od brdast. bard(h)ak. bardati bardat. barde.v. bardaca. barduk. -eta dem. -eta n. barâdakâ XV v.

-ada bio poistove}en sa doma}im -ad f.. -eta m. ali kontekst pre upu}uje na œpamti!Œ. bardinka œvrsta sitnih crvenkastih i nakiselih jabukaŒ pored barvinka (SRNG). bardak2 i tamo. Bardo(v)ka mo`da od *bardalka < *bardarka < tur. bardak erigi œvrsta {qivaŒ. Up. . mo`da i rus. pramenastom dlakomŒ Ro`aje (Had`i}). • Od ven. brdoka naziv bele ovce Kosovo (Elezovi} I). bardh œbeoŒ v. Boka. {to je po BER 1:101 ili izvedeno od bãrdo = brdo. dijal. „vrsta jabukeŒ [umadija. bardak œid. Radi}. œvrsta ovce sa dugom. Up. Bukumiri}. bardoka „vrsta kru{keŒ Kowic (RSA). JF 56/1–2/2000:163 izvodi od alb. alb. slu{ati. oronim i hidronim Bardowa Belica (J. bardoka bardoka f. bardhoke œbela ovcaŒ (I. Jerkovi}eva definicija zna~ewa bardaj! verovatno je pod uticajem uzvika vardaj!. Üabej 2:164. Ajeti. pokoravati se itd. {to Fasmer 1:126 prosu|uje kao nejasno. GjA 2/1965:39). (Lipovac-Radulovi} II). koji ne zna za oblik iz Dubrovnika.c. bug. barda{a barda{a œmladi} sklon skitwi i drugim porocimaŒ Dubr. polazi od barda{ad < ven. bardaØâ = bardovaØâ œrazumeti. barzast. (@. me|utim i bardhosh œplavu{an. • Nejasno. Oblik bardo{ M.Œ (Muqa~i} l. Oblik bardak povratno izveden od barda~e < *barda{~e uz naslawawe na turcizam bardak1. bardo{ œpas bele dlakeŒ Gora`devac (Bukumiri} II). Stani{i} 1995:63. barda~ad œid. I). Razvoj zna~ewa preko œ(sa)~uvati u se}awuŒ. ili prema toj doma}oj re~i preosmi{qeno od turcizma bãrdakeri. zapustiti (o zapu{tenoj. gde bi suf. up. Vinja l. belolikŒ. b. up. • Od alb. bardassa œmangupŒ.iz *ob(v)ardati? Nije jasno spada li ovamo obardati œzanemariti. Za alb. œde~urlija. i rus.Œ dowi Grbaq (ead. varda. (?) œmangup. barduka œkrava bele dlakeŒ. bardovka bardovka f. barda{ad f. up. Vinja 1:41). Godi{njak CBI 2/1966:105). bãrdarka œdivqa jabukaŒ Gabrovo. barla. za prenos sa {qive na jabuke (i kru{ke) up. bardasso œid. bardalike / badorike / bodorike. bardassada.Œ ib. bardowa m. dijal. œvo bele dlakeŒ Gora`devac (Bukumiri} II).Œ (SRNG). Up. Muqa~i}. bardhash œbelacŒ. i barduqa.c. sa sli~nim upro{}ewima i disimilacijama.198 barda{a — bardoka Mo`da istog porekla kao vardati œ~uvatiŒ. „vrsta ovce sa duga~kom dlakomŒ Metohija (RSA). barda~e. bar- doka œvrsta ovce sa belom dugom dlakomŒ Gora`devac (Bukumiri} II). vragolanŒ: Liberaj se od tog barda~eta — Po}eraj tu barda~ad Budva i Pa{trovi}i.. mangupiŒ ji. pohabanoj zgradi)Œ Dubica na Uni (RSA). poslu{ati. it. OP 16:255).

• Nejasno. bardoka. baru~ina œid. iz istog izvora). natresati seŒ: Nek se on na mene ne bare~i vi{e ib. pili~wakŒ (RSA).. reg. gmi`e. pla{e}iŒ. œid. 165. baro œbauk. œzastra{ivati. „jednogodi{wa zeqasta niska biqka. tj. sa aktivnim participom preterita od re}i u drugom delu. bah1.. CG (RSA). eufemizam za vukaŒ CG (RSA). œnarogu{iti se. Botanika.. zverŒ Zagara~.. up.Œ CG (RSA). tanka zmija neotrovnicaŒ: Pazi na |ecu da ih ne prepane kakvi barek. Uskoci. Uz paralelizam zna~ewa (prvenstveno re~ za pla{ewe dece!) prisutna je i sazvu~nost prvog sloga sa bauk.Œ Stara CG (Pe{ikan). œinsekt (obi~no va{)Œ CG (RSA). baru~ Zagara~ (]upi}i). (Vuk). bare~im impf. tipa imerek. S obzirom na naziv bela barduqa (Simonovi} 342. „ono {to mili. odatle barowa augm. œvukŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). œid. œono {to mili. œid. priprosta `enska osobaŒ ib. a kad vidi da je tvrdo podvije rep Piva (Gagovi}). fig. (Stani}). nabare~iti (se) œpojaviti se iznebuha. pla{iti kogaŒ Uskoci. tako|e baro~ m. Crnogorac. Beograd 1882. izraz praviti se bare~ œzastra{ivati. œzmijaŒ ib. œuperiti na nekoga stra{an pogledŒ Uskoci (Stani}). nakostre{iti se na nekogaŒ: Zna on da se nabare~i na neja~eg. Prirodna istorija II. (Gagovi}). izbare~iti pf. hipokoristici (?) bara f. koja bi ukazivala na mogu}nost da se i bare~ dovede u vezu sa uzvicima za pla{ewe dece ba2. U tom slu~aju.barduqa — barek 199 barduqa barduqa f.. hyp. œbaukŒ. odakle bi bare~iti œpla{itiŒ bio de- . barek barek m. zverŒ Zagara~ (]upi}i). bot. ono {to mili. • Nejasno.Œ ib. gmi`eŒ CG. moglo bi biti od alb. denonominal bare~iti. bare~ina œid. Jedina potvrda je u K. praviti se va`an. barek bi prvobitno mogao biti prilog œrekav{i ba!. budi mirno. œbaukŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). Zagara~ (]upi}i). zmija. œkrupna va{Œ ib. bare~ina Stara CG (Pe{ikan). „prsiti se. œmr{av ~ovek sa duga~kim tankim brcimaŒ: Prepo bi se ~ojek usred bijela dana kad sretne onog bareka Bawani (gra|a ERSJ). (RSA). mle~ika. deminutiv barica œva{Œ. (]upi}i). Zagara~ (]u- pi}i). pla{itiŒ: Pravi se bare~ — kao da se ko od wega pla{i CG (RSA). baro m. Piva. gmi`eŒ CG (RSA). Peplis portulaca koja raste po planinskim mo~varnim mestima. œneuredna. œstrahŒ ib. poje{}e te bare~!Œ CG (RSA). druge izvedenice bare~ina / bare~ina f. (Stani}). ~e{}e bare~ „baukŒ: Kad majka ho}e da nesta{no dijete umiri ‰ka`eŠ: œPs! ne pla~i. ibid. neo~ekivanoŒ: Okle nabare~i ona xamala? U cik zore nabare~i{e drvari. bare.Œ ib. œgmizavac koji nije opasan. bardhe œbeoŒ. ‹ se œpretiti. {epuriti seŒ ib. bauk. bara œinsekat i sl.

Rab (Skok l. bereØ(k)a. bereta. beretun m. • Od ven. ib. za puteve pozajmqivawa v.Œ ]ustendil (BD 6:139). berita f. Istra (RSA). bere.. up. baretka. Vrgada (Juri{i}). ibid. Srbija (RSA). beretuni} dem. Boka (Musi}). baretina pej. [iroko rasprostrawen romanizam. baran (*bare. alb. bare- . Vela Luka. ukr. ali se arealno i fonetski odvaja bera f. sl~. {aq. bareta M. Bruckner 27. Dubr. beretka (RSA). -eta œjagweŒ?). „okrugla plitka kapica bez {tita. it.).najpre je nastala hipokoristi~nim kra}ewem. Timok (Dini} I). Machek 47. beretun. sz. baretina baretina f. Kor~ula (Skok 1:112). RSA). oblike. Boka (Lipovac-Radulovi} I). up. Pirot (@ivkovi}). „kapa od crne jagwe}e ko`eŒ Poqanica (RSA). S obzirom na oblik (plitak.. porekla (id. -aka m. bereta.Œ ji. bug. blr. od XV–XVII v. rus. • Nejasno. Dr`i}. (Bojani}/Trivunac). birrus œkratak pla{t sa kapuqa~omŒ. Crna Reka (Markovi} I). Boka (Lipovac-Radulovi} I). kelt.c. ~e{. S. baret. birretum i sl. re~ poti~e. „pocepana kapaŒ Zorunovac. bereta ji. bereØka. „uhola`a. Skok l. rum. poq. i bare{qak. „vrsta tkanine od sirove svile ili vuneŒ B. Osnova bar. Skok l.-h..Œ Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} I). œfrancuska kapaŒ je novija pozajmqenica iz francuskog (RSA 1:472).c. baretka Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. Vrgada (Juri{i}). bareØ(k)a. œkapa katoli~kih sve{tenikaŒ (RSA). Zna~ewem blisko stoji. beråØ itd. Forficula auriculariaŒ Srbija (RSA). barek. bare{ bare{ m.c. baruga œid. bareta œid. dijal. navodi samo it./ven. baretinka dem. bare~ v. stavqa ovamo beretu{a œvrsta divqe patke Anas boscasŒ. ibid. Ba{ka. baretina œid. „tanka. mo`da u vezi sa bareta. ji. It. Boka (Lipovac-Radulovi} I). bug. beretkaŒ Primorje (Vuk. — Od XVI v. tako|e bereta f. (@ivkovi}. beret. Malinska.). RSA).. jer se nezavisno od verovatnosti gore iznesene pretpostavke analizi bar-e~ protivi neobi~nost sufiksa -e~ u srpskom i drugim slov. berretta. biret m. baret(ka). od srlat. Dubr. ESUM 1:174. obi~no svilena marama koju su `ene vezivale oko fesaŒ XIX v. Brusje (Dul~i}i). (Bojani}/Trivunac). Bo`ava. sln. berita (RJA). baru{ka œkapa od ov~je ko`eŒ. Konavli (Ka{i}). \aja. s obzirom na materijal. Up.). (RSA). i barla. bare{ œtraka oko kose na tepelukuŒ Leskovac (Mitrovi}). barete.200 bareta — bare{ nominal a bare~ œstra{ilo (za decu)Œ postverbal odatle. baru{ka f. baretica dem. „plitka okrugla {ubara od jagwe}e ko`eŒ Zaglavak (RSA).. bareta bareta f. bareta. ukr. up. -ea n. baret m. baretto. okrugao). beret. zajedno sa fr. bereØ. jezicima. pored barretta.Œ. koje se izvodi od lat. bareta œid.

Slav. baretina. formalno i semanti~ki. RRODD). œbarzasta koza. dijal. Za bug. Barzuqa ime kozi: Barzuqa je kalu{asta i zrnasta ist. Jadar. re~ BER l. -sto Vrawe (Zlatanovi}). mak. barzica f. nadimak Baröa m. baris (?). Ere (Remeti}). barz(av) „bar- . baröes. barza f. Nije jasno spada li ovamo. baris œid. bare` œvrsta tkanineŒ. œbarzasto mu{ko praseŒ NP Boqevac. pretpostavqa rum. ba(r)öa œcrno-bela kozaŒ Vrawe. Parsilowiz (Langer). œbarzasta koza. barzan. barzuqi} m. bardzu œsvetao i {aren (o kowima i mazgama). Balkanski i karpatski rumunizam. up. ovcaŒ i ime takvoj `ivotiwi NP. „marama poveza~a od bare{aŒ. œbarzasto `ensko praseŒ ibid.Œ Slav. (Zlatanovi}). œmle~ni proizvod koji se dobija kuvawem mladog nesoqenog sira u ov~jem mleku. bug. ukr. œ{arene dlake (o kozi)Œ Krivi Vir (Raki}). tako|e bare` m. -asto œid. ime barzastom jarcu (RSA).barza — barzast 201 {qika f. barzast barzast.v. U`ice (RSA). {aren (o `ivotiwama)Œ.c. v. [umadijska Kolubara (RJA). • Od fr. ovcaŒ i ime takvoj `ivotiwi Slav.-bos. ibid. re~ Popescu-Ciocanel (po Cioranescu 68–69) izvodi iz tur. barze{a œid. bari` / bari{ œjednobojna maramaŒ (ESUM 1:142). koja se izvodi od imena grada Bareges. 1718. tanka `enska maramaŒ (BER 1:34. -asta. barje{ (sic!) œid. uz dodavawe kukuruznog bra{na. up. (RJA. barzilo (Vuk). bari{. bare{. rum. (RSA). bares. Kumi~i}. bar(d)z œbeoŒ. bareî. • Verovatno od rum. „vrsta tkanineŒ E. kao zelenkast i crvenkastŒ Srbija. barzas. dole). ~e{. baro{ „vrpca od pli{a na koju se ni`e novac {to ga devojke nose oko vrataŒ Jagodina (RSA). Up. baröan œid. barza barza f. rum. up. belmu{Œ Krivi Vir (Raki}). i bare{qak s. barza œvi{ak vode kod ukuvanog ka~amakaŒ: Odsipe{ barzu pa ume{a{ ka~emak i nadrobi{ u mleko Lozan (Joci}).Œ. (RSA). -a. • Verovatno iz rumunskog. capra bardza œcrno-{arena kozaŒ Erdeq.. baröo{a œcrno-bela kozaŒ Vrawe (Zlatanovi}). barz œsiv. dole barzast. barza œbela mazgaŒ. barza œrodaŒ. „bele i crne dlake (o `ivotiwi)Œ Para}in.Œ Piva (Gagovi}).Œ Timok (RSA). up. arum. beli pavle. barege œlaka vunena tkaninaŒ (RJA 1:185). barã{ œvrsta tankog providnog platna. zna~ewe? — v. sln. barzuqica f. za zna~ewe belanica. dijal. barze{ica dem.. ime `ivotiwama takve bojeŒ. u{la je i u niz drugih jezika. Leva~ (RSA). -ana m. Dalm. Francuska re~. œmarama oko fesaŒ Homoqe. (RSA) Ó top. rum.. rus. Up. posredstvo. Barzilovica f. poq. œfulvus.Œ Vrawe (Zlatanovi}). -sta. -o adj. beliti. Boqevac. bare`. „vrsta ka~amakaŒ Sokobawa (RSA).

c. barka-barka. posebno ovcama. 17). bar!). Orel 21–22. brki interj. poreklo u slov. id. dopu{ta i neposredno izvo|ewe s. varza œzeqeŒ. bare za umirivawe ovaca pri mu`i Krivi Vir (Raki}). Skok l. i slov. ukr. pokazivati relativno postojan glasovni lik na {irokom prostoru i posedovati derivacioni potencijal (up. Vaqevo. Rum. rum. Uskoci (Stani}). koja je naknadno leksikalizova- .Œ. *berzã > brez1. Paralele se mogu na}i i drugde. barà-barà.. U`ice. bir interj. berr œovca. {to sve ukazuje na znatnu starinu.-alb. œuzvikivati ovci: bar!Œ Piva (Gagovi}). (RJA). up. u podru~ju Alpa it. Dani~i} u RJA 1:191 izvodi od it. barz. NP Srem (RSA). kozaŒ. bardzav œpepeqastosivŒ. barinj œpastirŒ (obe re~i bez jednozna~ne etimologije. materijal). verza.i isto~noslovenskih oblika ~ini se nesumwivom. no postojawe jsl. uzvici za obra}awe `ivotiwama mogu.-h.> alb. bug. ÅSBM 1:306. barz. Krajwi etimon najpre bi mogla biti elementarna onomatopeja.-h. mn. Veza izme|u ju`no. u obra}awu ovcama: Bari — ka`e se ovci kad je pri mu`i nemirna Kragujevac. bardziv. Skok 1:115. s pravom odbacuje kako to izvo|ewe. barzav. bari-bari. dijal. dh u srpskom ipak pre bio d ili l. barziè œid. • Nejasno. sve u obra}awu doma}im `ivotiwama.Œ. ali ne povla~i nu`no za sobom praslovenski karakter lekseme. a i areal govori za rum. rus. uzvik biri. paralela upu}uje pre na pozajmicu u suprotnom smeru ili na baltsko-slovensko prasrodstvo. pozivaju}i se na alb. kao u ovom slu~aju. M. ali bi o~ekivani refleks alb. jezicima. bir. crn jaracŒ. bardz. Up. Rum.c. posebno u domenu pastirske leksike. ukr. bari. Herc. bara-bara. blr. dijal. bardhe. uzvik za dozivawe ovaca bar-bar-bar iz lit.iz ovog albanskog oblika. bardoka. tako i samu Dani~i}evu definiciju zna~ewa. barzisØa œcrna koza s belim pramewemŒ. barâka (SRNG). odatle barkati impf. bar-bar-bar. bar-bar.202 bari zast (o kozi). rum. bardzà œid. pridev prasrodan je sa slov. bar interj. Po`arevac (RSA). crn ovan s belim grudimaŒ. suvi{no izgovarati bariŒ Uskoci (Stani}). gde }e{!. up. Klepikova 1974:68–69 (gde je naveden i daqi rum. bárbár. bará-bará. bare-bare u istoj funkciji. gore bar(i)kati).. za terawe ovaca Zagara~ (]upi}i). barza œcrna ovca s belim grudima. Vra}aju ‰se ovceŠ sa: bari. Anikin 2005:100 izvodi rus. Fasmer 1:123. up. *bardza. bar. ESUM 1:137. bir!. jer se. za umirivawe stoke pri mu`i CG (RSA). ovamo mo`da i bir. barâ-barâ-barâ. Iako se nalaze na samom rubu artikulisanog govora. up. bardza œcrna koza s belim grudimaŒ. barikati œnepotrebno. mo`e raditi i o poznijem œkarpatizmuŒ. prosedŒ. bari bari interj. Skok l. barla. za umirivawe ovaca Zorunovac. dijal. koja odatle izvodi s. barzà œid. burr madhe > Burmaz. alb. pridev se smatra da~kim supstratom ili pozajmqenicom iz protalb. uz niz sazvu~nih naziva za ovna (REW 1049). brr. bir uzvik kojim pastiri podsti~u ili odbijaju ovce (Mihaila-Scarlatoiu 1972:105. za umirivawe stoke pri mu`i Drob- wak i Piva. up.

bario. barilac. Bra~ (^DL). barjeli} ibid. biri œid. bundevaŒ. borikati. bareo. œmawe bariloŒ CG. CG. barilec (RHKKJ) Ó bario~ac (Skok l.. bario. barilot Budva (Skok l.c. Dra~evica (^DL). œ~ovek koji mo`e da ispije puno bariloŒ. barilce Dra~evica (^DL). Nije jasno spada li ovamo.-h.Œ ibid. ve}inom duguqasto i pqosnato burence za razne proizvode. premda je zamisliv i obratan proces. II). (RSA). baril~e / baril~e. (Bojani}/Trivunac). RSA). Borjanovi} sa naznakom da je iz Stare Srbije (Makedonije?). Dalm. NP (Vuk). @umberak katol.c. biri / biri œid.). -jela / -ila m. -ilca Brusje (Dul~i}i). dole). barilo Vrgada (Juri{i}). kako te~ne (pi}a i uqe) tako i ~vrste (ribe. Dubr.c.)Œ NPr. ib. bario.c. barjo NP. ili stoji zasebno uzvik za terawe psa bire! Polimqe. dijal. CG (Skok l. baril~ec (RHKKJ). baril~i} œbarilce koje slu`i kao znak za sidro i dr. barut. borizovka œvrsta jabukaŒ (SSN). tako|e barijelo I.). barilce / barilce. up. baril Ozaq (Te`ak).barizovka — barilo 203 na tako da je mogla le}i u osnov œnormalnimŒ apelativima (zoonimima itd.). mo`da sl~. barila. Vojnovi}.c. ]ipiko (Vuk. Boka (Musi}). bar(j)elo Konavli (Ka{i}).)Œ NPosl (RSA). Bra~. Nazor (RSA).. „vrsta kiselih jabukaŒ St. }umur i dr.c. baril (RSA). barjeli} dem. baril œvrsta ba~ve. barilac. (Bojani}/Trivunac). barioce / barioce.Œ (RHKKJ). dem. -eta n. NPr (Vuk 1818). borelo n. Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II).). Budva i Pa{trovi}i (ead. kre~. -eta dem. œba~vica. bario~i} (Skok l. Boka (Lipovac-Radulovi} I. barizovka barizovka f. (RSA). barjelo Matavuq (RSA). NZag (RSA). œid. barila f. barelo ji. barilac Kra{i} (Skok l. barjel m.). Crmnica (Skok l. barelo Ozrini}i. (Bojani}/Trivunac). NP. barijo. baril (Vinja 1:42). ovamo i barno œbarilo (v. dem. Boka (Lipovac-Radulovi} I). barivolica f. smokve. Lika (RSA). ili pod bira1.). ibid. œmera za zapreminu razne veli~ineŒ CG. barilo barilo / barilo n. druga potvrda u RSA je iz Popovi}evog Srpsko-nema~kog re~nika (kraj XIX v. œdrveno. -rjela Dubr. CG. (Vuk. S. NP (RSA). RSA). (RSA). Bela Krajina (Skok l. barelo (RSA). barilêc Ozaq (Te`ak). barikati œrikati (o biku)Œ v. re~ zabele`io je po~etkom XX v. Hvar. • Nejasno.). Rab. Srbija (RSA). baril Virje (Herman). v.. \alski. -ioca / -ilca Dositej.Œ Susak (Hamm/Hraste/Guberina). (Skok 1:112). barelica f. -eta \alski. tikvaŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} II 104). barila{ m. baril. -ila Brusje (Dul~i}i). {e}er. -ela.c. baril~êc Ozaq (Te`ak).).c. barilot œburenceŒ Dubr. Poqica. baran.Œ Kosovo (Elezovi} I).).). barilica dem. up. @umberak katol. barilce @umberak unijati (Skok l. -rjela sz. baril Orlec (Houtzagers). -ela ji. œba~vica za soqewe ribeŒ Ko- .

204

bariti

mi`a (Marde{i}-Centin), bariloti} dem. Dubr. (Bojani}/Trivunac). — Od 1419. barilo Kor~ula (Vinja 1:43), od 1620. barijelo CG, Boka, Pa{trovi}i (Vlajinac II).

• Od ven. baril, it. barile œid.Œ (Skok 1:112–113; Vinja 1:42–44; up. i Popovi} 1957:74–75, 95–96).
Italijanizam {iroko rasprostrawen u evropskim jezicima, up. na Balkanu bug. barilo, alb. barile, srgr. barul(l)ion, tur. baril (Vinja l.c.; up. id., ^R 1/1989:14), u drugim slov. jezicima sln. dijal. baril, barilec, poq. baryáa, odatle ukr. barilo, blr. barála, rus. dijal. (jz.) barilo itd. (Sadnik/Aitzetmuller 246 ‡ 203; Fasmer 1:126–127; ESUM 1:143; ÅSBM 1:320). Oblik barel novija je pozajmqenica preko engl. barrel (RSA 1:304; Vlajinac II 144); barilo prilago|avawem ju`no- i isto~noslovenskom tipu na -ilo < -idlo; bario, -jela mesto -ila analogijom prema gorio, gorjela i sl., odatle onda i nom. barjel(o). Oblik bario, -ela iz ji. Boke Vinja 1:43 popravqa u -rjela. Glagol izbarilati pf. œisprebijatiŒ Banija i Kordun (Petrovi} D.) te{ko se da semanti~ki svrstati ovamo, up. pod borikati. Za slo`eni ihtionim pe{ebarila i sl., gde je prvi ~lan ven. pesse, it. pesce œribaŒ, v. Vinja 3:21.

bariti bariti, barim impf. „kuvati; potapati u kqu~aloj vodiŒ (RSA),

Vojv., fig. œpostepeno ube|ivati nekogaŒ ibid. (RSGV), barit œbaritiŒ Dubr. (Bojani}/Trivunac), bari 3. sg. œprokuvatiŒ Crna Reka (Markovi} I), barim œid.; ube|ivati, nagovaratiŒ Leskovac (Mitrovi}), obariti pf. œbaritiŒ (Vuk; RSA), reg. i œu~initi da biqe (pod uticajem sunca) uveneŒ Kninska krajina, {atr. œnagovoriti nekoga na ne{to; zadobiti ne~iju qubavŒ, ‹ se œpopariti se; skuvati seŒ (RSA), oboariti Vrgada (Juri{i}), probariti (RMS), pribari (se) 3. sg. œmalo (se) obaritiŒ Radimwa (Tomi} II); obarivati, obarujem (se) impf. œkuvatiŒ (Vuk; RSA), œsu{iti ili pe}i (meso, ribu)Œ, obarati (~rivo) œ~istiti i prati creva, drob (pri klawu `ivotiwa)Œ Istra (Ribari}; Skok 3:623); obara f. œobareno povr}e koje se jede obi~no u vreme postaŒ Risan (Vuk; RSA), œobaren sitni{ od sviwe od kojeg se prave kobasice; voda u kojoj je to meso obarenoŒ (RSA), œmasno}a na vodi u kojoj se kuvaju krvavice i {vargla na sviwokoquŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija), obara œmeso za kobasiceŒ (Skok l.c.), obara œid.Œ Vojv., obarina œid.Œ ibid. (RSGV), obarina coll. œid.Œ Slav. Posavina, Srebrenica (RSA), obarine pl. œid.Œ @umberak katol. (Skok l.c.), obarine œvoda u kojoj se ne{to kuvaloŒ Vrgada (Juri{i}), obarak, -arka m. œono {to je obarenoŒ, obarenik, -ika œobaren komad mesaŒ Pan~evo, obarnica f. œvrsta ~orbe od kobasicaŒ @umberak katol., obarnica œid.Œ ibid. (RSA), œkukuruzno bra{no kuvano u vodiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} I

Bari~ — Bari{a

205

53); barevina f. œvelika vru}inaŒ Vojv., œkuvane sviwske iznutriceŒ ibid., baretina / barotina œid.Œ ibid. (RSGV).

• Od psl. dijal. (?) *bariti (*barati); up. mak. bari (se), sl~. obarit’ œpopariti; ope}iŒ, sln. dijal. barati œpopariti (zaklane `ivotiwe)Œ, obara f.
Psl. *bar-iti/-ati izvodi se od *ob-variti dekomponovanog u *o-bariti, v. variti, up. i rus. baraØok œkqu~ala vodaŒ pored varaØok œid.Œ (SRNG). Up. Skok 3:623b s.v. vreti; Loma 2000:603; primarnost oblika na ob- prema onom na b- projavquje se ve} kroz broj izvedenica. Ovamo mo`da i barenica kao naziv za vrstu testa, ali v. gore baranica. Zna~ewa obara œ`itka masa od ukiseqenog kukuruznog bra{na koja se koristi u grn~arstvuŒ, obarisati, -i{em (im)pf. œpotopiti, potapati pe~enu keramiku u obaruŒ; obarati, obaram œid.Œ: Usijani se lonci vade iz `e`nice
motkom obara~om i œobaraju seŒ u drvenom koritu … Lonci se œobarajuŒ da budu ja~i

(RSA) ne moraju nu`no spadati ovamo (sama ta masa se ne kuva!), ve} mo`da pod varati2 œ{tititiŒ (*ob-vara œza{titna glazuraŒ?), up. bara2, barba2. Glagol obarati se œiskusiti, do`iveti neko zloŒ: Kad se jednom obaram, ne }u vi{e! Ston (RSA) pre pod varati1 (œprevariti seŒ); odatle mo`da i {atrova~ko zna~ewe œnagovoritiŒ, uz naknadno preosmi{qewe u duhu metafore œskuvatiŒ.

Bari~ Bari~ m. mesto na Savi uzvodno od Beograda, kod u{}a Kolubare (P.

@. Petrovi}, SEZb 59:113–115), 1530, 1560. selo Baric ([abanovi} 1964:236; 432; 436); re~ica na kojoj ono le`i, desna pritoka Save, danas Ravenica: 1718. Boritsch (Obschelwiz); nekada{wa tvr|ava na levoj obali Save naspram dana{weg Bari~a: 1491, 1498. (Castrum) Barich (Csanki 232); nekada{we selo u Sremu, 1566/67. œBari~Œ (Zirojevi} 1984:49); nekada{we selo u Podunavqu kod Golupca, 1405. Bari~â (ZS 752).

• Od psl. *bary~â, hidrografskog termina koji se ~uva samo u toponimiji; up. poq. Barycz, hidronim i toponim na vi{e mesta, rus. (ukr.?) Bari~â (SP 1:191; detaqnije Udolph 1979:63).
Udolph 1979:64 daje kartu rasprostrawenosti ovog imena, gde se vidi wegova koncentracija u Galiciji i ju`noj Poqskoj (id. 65). Ono je svakako u vezi sa bara1 (SP, Udolph l.cc.); vaqa napomenuti da tur. popis iz 1560. umesto re~ice Bari~a/Ravenice pomiwe gol œjezeroŒ ([abanovi} 1964:433). Redak sufiks -y~â je varijanta od -ykã za izvo|ewe radnih imenica (Sáawski 1974:95; up. Udolph 1979:584 i d.); u ovom slu~aju, moglo bi se pretpostaviti zna~ewe œvodotok koji bari, ~ini mo~varnim (okolno zemqi{te)Œ.

Bari{a Bari{a / Bari{a m. LI, prezime; zvezda u sazve`|u Vla{i}a Lika (RSA).

• Kao antroponim, hipokoristik od Bartolomej (Skok 1:114, v. Vartolomej); kao astronim nejasno.

206

barjak

U li~koj varijanti imena Vla{i}a dolazi na sedmom mestu: Mile : Mileta, Vule : Vuleta, [kora : Vora, Bari{a, koje je ovde, kao i u drugim varijantama (v. T. R. \or|evi}, SEZb 71:54) po pravilu markirano, jer na prethodnih {est mesta stoje tri puta po dva imena u paru; u dvema varijantama iz [umadije i iz biv{eg `i~kog sreza dolazi Borisav, {to mo`e biti prvobitniji oblik (v. boriti se). Sa druge strane, up. mitolo{ko ime Baro m. u izreci koju su govorili deci (u vreme grmqavine?): Grmi, lampa, Baro kanta! Dubr. (Bojani}/Trivunac). Up. i barek, bartula.

barjak

barjak m. œzastavaŒ (Vuk 1818; RSA), Dubr. (Bojani}/Trivunac), Bjelopavli}i (]upi}), ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija), Vojv., œcrkveni rekvizitŒ ibid. (RSGV), œodred vojske koji sa~iwava zasebnu jedinicu i koji ima svoju zastavuŒ NP, Andri}, œpleme ili deo plemena ~iji ~lanovi sa~iwavaju zaseban odred vojskeŒ CG, œvrsta igre sa barjakomŒ ibid., bot. œzastavica, dva kruni~na listi}a na cvetu leptirastih biqaka, vexillumŒ, (obi~no pl.) œizdanci na drvetuŒ Dalm. (RSA), zool. œzastavica, skup ~ija na pti~jem peruŒ (RSA; Hirtz II), pl. œvodena zavesa dobijena od jake ki{e po vetruŒ Piva (Gagovi}), barjak, -aka œzastavaŒ Vojv. (RSGV), fig. œpau~inaŒ: Eno t barjac vise po }o{kovima Veliko Bla{ko (Savi}eve), barjak, -aka, barjak Vr{ac (RSGV), barjak Leskovac (Mitrovi}), Svinica (Tomi} I), barjak œ{tap, oki}en belim maramama, pojasom, biqem i zvonima, koji nosi povorka kraqica na \ur|evdanŒ Vrawe (Zlatanovi}), bârjak / brâjak / brejak / brijak Svinica (Tomi} I), ~ak. barjok, -oka Brusje (Dul~i}i), bar(i)jak Vrgada (Juri{i}), kajk. barjak Gola (Ve~enaj/Lon~ari}); barja~i} dem. (Vuk 1818; RSA) Dubr. (Bojani}/Trivunac), barja~i} (RSA), barja~i} Brusje (^DL), barja~e / barja~e, -eta n. (RSA), barja~e Leskovac (Mitrovi}), barja~ina / barja~ina f. augm./pej. Du~alovi}i; ostale izvedenice: barjaklija œkometaŒ, barja~kiwa (obi~no pl.) œu~esnica u jednoj de~joj igriŒ Srbija (RSA), barja~kiwe f. pl. indecl. Vojv. (RSGV), barja~ak, -~ka m. œnaramenica na ko{uqiŒ Sisak, barjakowa m. pej. œonaj koji barja~i (v.) Œ CG, barjako{a, -u{a, -uqa f. œid. (o `eni)Œ ibid. (RSA), barjaku{a zool. œre~na riba Salmo fontinalisŒ (Hirtz III); denominal barja~iti, -im impf. pej. œskitati se, besposli~iti; predwa~iti u ne~em nedopu{tenomŒ CG (RSA), barja~iti œnositi barjak, predvoditiŒ Piva, nabarja~iti pf. ib., ‹ se œstajati nepomi~no, osmatrati stoje}i (obi~no sa uzdignutijeg mesta)Œ ib., ubarja~iti œuperiti neki predmet (prema nekome, ne~emu)Œ, œi}i pravo i bez zastojaŒ ib. (Gagovi}), ubarja~iti œpodi}i uvisŒ: Spu{ti to drvo, {to si ga ubarja~io Pro{}ewe (Vuji~i}); pridev barjakov (RSA), barjakovi} m. œbarjaktar, onaj koji je prviŒ Piva (Gagovi}), prezime Barjakovi}; poluslo`enice barjak-xamija f.

barjaktar

207

œxamija sa koje se barjakom daje znak ostalim xamijama u mestu za istovremeni po~etak molitveŒ; tako|e bajrak (RSA), bajrak, bajraka Kosovo (Elezovi} I), bajrak œigra otimawa kape sa pobodena {tapaŒ Vraka (Markovi} B.), bajrak Prizren (^emeriki}), bajrak Leskovac (Mitrovi}), bajra~i} dem. (RSA), bajra~e Prizren (^emeriki}); bajraklija (zvezda) œkometaŒ (RSA), bajraklija œid.Œ Kosovo (Elezovi} I), bajraku{a œSalmo fontinalisŒ Tuzla (Hirtz III), bajrakli-xamija (RSA), Bajrak(li) xamija Prizren (^emeriki}). — Od XVII v. bajrak, barja~i}, od XVIII v. barjak (RJA), 1704. (Mihajlovi}).

• Od tur. bayrak œzastava; predvodnikŒ (Skok 1:94; [kalji} 113–114). Balkanski turcizam, up. mak. barjak, bajrak, bajraklija, bug. baràk, baèrak, baèràk, rum. bairac, dijal. bariac, arum. bairake, bargeake, alb. bajrak, barjak, ngr. mpairaki.
Za poreklo tur. re~i v. ÅSTÀ 2:33–34; Tietze 1:297; Eren 44–45. Up. barjaktar.

barjaktar barjaktar, -ara m. œonaj koji nosi barjakŒ (Vuk 1818), œid.; vo|a, predvodnikŒ CG, Herc., NP (RSA), Dubr. (Bojani}/Trivunac), Vojv. (RSGV), ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija), œu~esnik svadbe koji nosi barjakŒ Zlatibor (Milovanovi}), Vojv. (RSGV) œstare{ina barjaka, tj. odreda vojske ili (dela) plemena; ~in u vojsci, zastavnik; devojka koja nosi barjak u obrednoj povorci lazarica ili kraqica; vrsta mravaŒ, prezime Barjaktar (RSA), barjaktar, -ara Vr{ac (RSGV); ~ak. barjaktor, -ora Brusje (^DL), kajk. barjaktar (RHKKJ); izvedenice barjaktarstvo n. œzvawe i dostojanstvo barjaktaraŒ CG, barjaktarija f. œvojni~ka jedinica kojoj je na ~elu barjaktarŒ, barjaktarica œbarjaktarova `ena; barjaktarski grbŒ ib. (RSA), barjaktarica zool. œriba Salvelinus fontinalis, Salmo fontinalisŒ (Hirtz III), barjaktarka œ`ena barjaktar; barjaktarova `enaŒ Srem, œbarjaktar u lazaricama ili kraqicamaŒ Leskovac, œmorska riba Aulopus filamentosusŒ (RSA), barjaktarka œbarjaktar u kraqicamaŒ Vrawe (Zlatanovi}), barjaktaru{a œpredvodnica, `ena kolovo|aŒ, œjedna od kraqicaŒ Bajmok, œkometaŒ kragujeva~ka Jasenica, barjaktar~ina m. augm., barjaktar~e / barjaktar~e, -eta n. dem., œmlad barjaktarŒ, barjaktar~ence, -eta dem. Pirot, barjo m. hyp., denominal barjaktariti, -jaktarim impf. œzapovedati, komandovati; biti na ~elu, predwa~iti u ~emuŒ CG, ‹ se œpraviti se va`nimŒ ibid. (RSA); pridevi barjaktarski, barjaktarev, -ov (Vuk 1818; RSA) Ó barjaktarovica f. œbarjaktarova `enaŒ, Vasojevi}i (Stijovi}), barjatar Dalm. (RSA), barjatar Kamenica kod

barjaktarovi} m. œpripadnik porodice barjaktaraŒ \. Jak{i}, prezimena Barjaktarevi}, Barjaktarovi}; barjektar, barektar (RSA), barektar, -ara

208

barka

Ni{a (Jovanovi} V.); tako|e bajraktar (RSA), bajraktar œstegono{a; stare{ina barjaka, tj. bratstva (kod Albanaca)Œ Kosovo (Elezovi} I), œpredvodnik radnika u okopavawu kukuruzaŒ Gora`devac (Bukumiri} I), bajraktar œstare{ina, zapovednik barjakaŒ Prizren (^emeriki}), bajro, -e hyp. BiH, bajro, -a id. CG (RSA), œpu` sa izba~enim bajracima-rogovimaŒ: Pusti bajro, rogove, na {arene }o{kove (de~ja pesma) Ro`aje (Had`i}), prezime Bajraktarevi} (RSA); sa disimilacijom bajaktar Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.), bajsaktar (?) [ap~anin bis (RSA), balaktar œbarjaktar na svadbiŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} II 104). — Od XVII v. barjaktar, baraktar, bajraktar (RJA; Mihajlovi}).

• Od tur. bayraktar œstegono{a, komandant odre|ene vojne formacijeŒ (Skok 1:94; [kalji} 113–114). Balkanski turcizam, up. mak. bajraktar, bug. baèrakØar, rum. baraictar, bairactar, arum. bairahtar, alb. bajraktar tako|e œstare{ina barjaka; nosilac barjaka u svatovimaŒ, ngr. mpairaktarhj.
Tur. re~ je slo`enica od bayrak (v. barjak) i suf. -dar œonaj koji dr`i, nosiŒ pers. porekla (Tietze 1:297).

barka barka f. „ve}i ~amac, omawa la|aŒ Primorje (Vuk), NP, Boka, Ilovik, ]ipiko (RSA), sz. Boka (Musi}), ji. Boka (Lipovac-Radulovi} I), Dubr. (Bojani}/Trivunac), ibid., Perast, Bo`ava, Cavtat, Lika katol., Rab (Skok 1:113), œzatvoren ribarski ~amac izbu{enoga dna i bokova za ~uvawe ulovqene ribeŒ severni krajevi (Vuk 1818; Vuk), Ba~ka, Srbija (RSA), Vojv., BiH, Podriwe, Pomoravqe (Mihajlovi}/Vukovi}), ~ak. barka œla|icaŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}), barka Orlec (Houtzagers), boarka tako|e œkost od sipeŒ Vrgada (Juri{i}), barka (RHKKJ), borka Vis (Roki), Brusje (^DL), bar~ica dem.; œposuda od lima na seja~ici kukuruza, u kojoj stoji semeŒ (RSA), bor~ica dem. Dra~evica (^DL), bar~ica œbarka za mawe koli~ine ribe ili za `ive mamkeŒ Vojv. (RSGV), barkica œkost od sipeŒ ji. Boka (Lipovac-Radulovi} I), boarkina œid.Œ Vrgada (Juri{i}); barkar m. œ~ovek koji upravqa barkom dok je ostali vuku konopcem sa obaleŒ Vojv. (RSGV), barkar œla|arŒ (RHKKJ), barkaro{ œbarkar (v).Œ Vojv., barka{ œid.Œ ib. (RSGV), barka{ (Vidovi}), barkaxija œprekupac ribeŒ Vojv. (Mihajlovi}/Vukovi}), denominal (? — v. dole) barkati, -am se impf. œvoziti se u barciŒ (RSA). — Stsrp. barâka œtrgova~ka la|aŒ XV v. (Dani~i}).

• Od it. barca œ~un, la|icaŒ (Skok 1:113).
Romanska (pored it. i port., {pan.) re~ barca, stfr. barque, posvedo~ena od oko 200 g. n.e., izvodi se preko *barica od gr. barij, egipatskog porekla (koptski bari œ~unŒ), up. Kluge 92; ra{irila se u mnoge evropske jezike, up. bug. barka, sln.

. barcarizo œid.v. bar}ela œvrsta ~amcaŒ Popovo Poqe (Mihajlovi}/Vukovi}) < it. Boka (Lipovac-Radulovi} I) < it. barchino dem. re~i. barc preko it. Boka (Lipovac-Ra- dulovi} I). rus.barkari` — barkariol 209 barka. preneti brodomŒ Vis. barkariol ji.c. gde se za ma|. Brusje (Dul~i}i). barkar(i)jol œla|ar koji iznajmquje barke drugima. Dubr. poq. varka. ngr. Dubr. engl. barkariz œotvor s vratima u ogradi brodaŒ Komi`a (Marde{i}-Centin).c. koje se sre}e i u sl~. (st)~e{.). na kome se prodavalo vinoŒ ji. barkari| ji. barco. 134. V. la|a). posredstvo). Za zna~ewe bar~ica œposuda na seja~iciŒ up. ngr. (Bojani}/Trivunac). nastao dekompozicijom imbarkati œukrcatiŒ. barkantin m. barka Sew (Vidovi}). barka. barka. ib. ali up. druk~ije EWU 83. up. barkari` œograda palube brodaŒ Split (Vidovi}). v. barka (Hadrovics 73. dezbarak. barka. barkariol barkariol. predlo{cima: barkin œdrveni brodi}. bark m. arum. barkariol. barkarw (Andriwthj 217). alb. -una m. bark.). -ola m. Barkari` uvalica na otoku [kadri (Vinja 1:44). (Bojani}/Trivunac). jo{ barkari`. barkantina f. zbarkati. imbarcare. barkaca. -ula œribar koji pazi na . barkarijol œid. `barkati œiskrcatiŒ < it. sl~. barka. barkun œbarka za spasavawe posade na jedrewacimaŒ Cavtat (Vidovi}). II). Boka (Musi}).. barkarijol œ~ovek koji pravi ili popravqa barkeŒ Budva i Pa{trovi}i (ead. (RSA). -a m. (Roki) verovatno je. œotvor sa strane u broduŒ ji.. barkari} œglavna vrata na partigeti kroz koja se ulazi u brodŒ Ku}i{te (Vinja l. Brojne izvedenice iz pomorske terminologije nisu plod doma}e tvorbe. ve} se zasnivaju na it. œveliki ~amacŒ (RSA). sbarcare. œid. mparkaroutso (Vinja l. barquentine (Vinja 1:41). (LLMAI). barke. re~ i u ovom drugom zna~ewu. pribarkovat impf. barchella dem. barcarizzo. Barke.Œ (Vidovi}) neposredno iz engl. barkariz œotvor s vratima na pokrivenom delu brodaŒ Milna (^DL). œprekrcati (iz broda u brod). it. barcone augm. Boka (Lipovac-Radulovi} I). • Od ven. barka{tramba. barcarius s. kao i ngr. barkun. œvrsta jedrewakaŒ Matavuq (RSA).. bark Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). bark. barkun Vis (Roki) < it. barkariz œograda na drvenom broduŒ Split. srlat. arum.Œ. posredstvom. Ulciw (Vidovi}) od engl.. barka. barka. pisci) i œzatvoren ribarski ~amac izbu{enoga dna i bokova za ~uvawe ulovqene ribeŒ bila bi prema ma|. „la|arŒ Cavtat. barkar verovatno doma}a izvedenica prema la|ar (v. vrket. varca. barge itd. œvrsta jedrewakaŒ ji. Zna~ewa œNojeva barkaŒ (kajk. nem. pretpostavqa s. œdeo kavobande gde dospevaju lestve koje vode na brodŒ (Vidovi}). barkarjul. barcarius œmornarŒ 1326. srlat. Na Balkanu se sre}u i oblici na v-: bug. ili druge putnike i sam voziŒ Split (Vidovi}). blr. rum. Sutivan.-h. sz. Slabo posvedo~eni simpleks barkati se sa prefiksalnom izvedenicom pribarkat pf. barketa œkapsula za konac na {iva}oj ma{iniŒ. koji se tuma~e gr.Œ Dubr. barca. mparkarw. Za poreklo ven. ukr. Boka (Lipovac-Radulovi} I). varke. barkari` barkari`. alb. Boka (Lipovac-Radulovi} I).. tur.. barka.

Bra~. koji {tranba kao nestabilna barkaŒ Sutivan. it. barcaccia. barcasse. barketa (acc.210 barkaca — barketa mre`uŒ Brusje (Dul~i}i). bar~ica. Ku}i{te. Ku}i{te. barketa barketa f. barka~a œve}i ~amacŒ Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). . barkasa je germanizam (RSA 1:310). barkaruol (Mihajlovi}). barka). barkaca œid.?) œid. barcarol. blr. œvelika tovarna la|aŒ sz. Vis. Za etimologiju it. po poreklu augmentativa od barca > barka.-h. ~as odonud (o vetru).Œ ji. barkaca Sutivan. barcariol. nakrivo nasa|ena osobaŒ ji. Kluge 92.. barchetta. dem. nastranaŒ Dubr. barketa œid. barcazza œid.v. œpropalicaŒ (Vidovi} s. barkas.Œ. tr{}. Barkasse. Cavtat. Boka (Lipovac-Radulovi} I). barkasa ibid.v. barketa œbar~icaŒ Split. Boka (Musi}).. Boka (Lipovac-Radulovi} I). œrasipnik. sl~. barka. barcastramba. barka {tranba œnesre|en ~ovek. -ola œla|arŒ (RSA). napraviti {tetuŒ ib. od barca > barka (Vidovi} 41). sln.Œ Vis. ukr. nem. strambare œduvati ~as odovud. up. • Verovatno od it. • Od it. barkastramba m.. drugi bi bio it.-h. barketa œkapsula za konac u {iva}oj ma{iniŒ sz. barkasa./ven. (Roki). za prvi deo barka./m. re~i v. u izrazu opravit barketu œnapakostiti nekome. Roki 20 navodi kao izvor ven.Œ. Sadnik/Aitzetmuller 243 ‡ 196). barkarjul œribar u gajetiŒ Hvar (Vidovi}). ven. barkasa. • Od ven. œmali ~amac. prevariti koga. œneuredna. — Od 1783. poq. barkas iz fr. mewati smer (pri jedrewu)Œ. Kolebawa u glasovnom liku s. barcazza. barcaza u krajwoj liniji iz istog it. u izrazu: u~init komu barketu œprevariti nekoga. barca stramba (Lipovac-Radulovi} I 28). strambo œnastranŒ. barkaca barkaca f. ESUM 1:144). predlo{ka (up. rus. varijante: u barka~a nije posredi prilago|avawe doma}em sufiksalnom tipu. i s. Vrbnik (Vidovi}). barcheta. barka). barcarolo œid. barka {tramba œosoba na svoju ruku. • Od it. sprava za merewe brzine brodaŒ (RSA). barcaccia. œkost od sipeŒ ji. barcassa (Vidovi} 40). dijal. barka{tramba barka{tramba f. Boka (Musi}). barka~a Kor~ula. ven. œmala barkaŒ Dra~evica (^DL). (Vidovi}).Œ (Vidovi} 41. barkasa Vis (Roki). Re~ je u{la i u niz drugih jezika: bug. svojeglava osobaŒ Vis (Roki). preko {p. podvaliti nekomeŒ Split (Vidovi}). reflekasa odra`avaju it. (Bojani}/Trivunac s. barkas. tr{}. Boka (Lipovac-Radulovi} I). barkarol. ve} neposredan odraz it.

bug. barlati barlati. barletina Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. barla œid. œizbosti. prezime Tur~inu: A Durlo im Barlovi}u vi~e NP Vuk. (Jovanovi} V. barla barla f. me{ati se u {toŒ Vojv. nabarlati œnai}i na nekoga.. ib. Sa druge strane. -am œpreturati. -aca selo u Bosni kod Bawaluke (RJA). Za zna~ewe œkost od sipeŒ up. izbarlati pf. Kamenica kod Ni{a. Kako se barla ozna~ava kao deo ode}e tipi~an za Vlahe (Rumune). barli~ka dem. up. (RSA). Pirot (@ivkovi}). barlati œgaziti. skitatiŒ. {ubare sa vlasnatom belom ili vranom vunom Resava (RSA). pada u o~i sazvu~nost izme|u barla. premda je ovaj. ‹ se œzaplesti se. barla œkapa od jagwe}e ko`eŒ Lozan (Joci}). istsib. barletina augm. tako|e barlijati.Œ (Gerov). Timok (Dini} I). formalno gledano. brqati po ne~emu. boarka. osnovno zna~ewe bilo bi œkovr~avŒ. .v. spotaknuti seŒ Ozaq (Te`ak). bardoka). jezicima. • Nejasno.barla — barlati 211 Iz istog it. definiciju zna~ewa iz Pirota u opoziciji prema baretina koja se tamo opisuje kao œplitka {ubara od sastri`ene jagwe}e ko`eŒ (@ivkovi}). izbledelo. za {ta Anikin 1997:120–121 donosi nove potvrde dovode}i celu porodicu u vezu sa burjatskim borlo.). mogao ostaviti traga na {irem prostoru.)Œ Banija. Barlov. pre svega preko antroponima. barletina Pirot (@ivkovi}). barletina i baretina. ka~uqe … ogromne {ubaretine na{ih seqaka iz krajeva gde Vlasi `ive (RSA). ali nije jasno kojim je putevima mogla dolutati u planine centralnog Balkana. uplesti seŒ Hrv. rondati. nesigurno hodatiŒ Ozaq (Te`ak).v. Barlovi} m. brqati po ne~emu. zbarlat œneukusno i ne~isto prirediti hranuŒ: Zbarlala je tu u`nu da je ni sviwi ne bi owu{ili ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). re~ barretina postoji kao naziv tradicionalne katalonske vunene kape. up. Barlovo n. borlo. mong. œprebirati. œ~eprkati. barlakati impf. selo u Toplici. [u{wevo i ^akovec (RSA). zabarlati œzakr~itiŒ: Se je zabarlano po hi`i. barloè œprole}no. preturatiŒ Drvar (Jovi~i}). barletine. zabarlati œdirnuti u ne{to.od alb. koja se u jednom slu~aju uprostila ({to je normalan razvoj kako u slov. prezime. Planinski Rumuni nose jo{ i barle.Œ. -ova m.). barlovina œko`a divokoze boqeg kvalitetaŒ. barlováè). mo`da rum. „{ubara od neu~iwene ov~ije ko`e s neostri`enom vunomŒ Lu`nica i Ni{ava. izvora i (ranija) pozajmqenica vrket.: barle. a birliga œsavijati u krug (o repu)Œ. lo{e krzno (npr.œpostajati sivŒ. samura)Œ. dijal. -am impf. mogao bi vraga izbarlati Banija. up. œpreturati. na ne{toŒ Banija. ~a~katiŒ Hrv. barlijati. -vca prezime (RSA). borla œdivokozaŒ (Fasmer 1:127 s. dijal. skitatiŒ: Mnogo taj no}u barla. a u drugom disimilovala u rl. Barlovci. barkica œid. Areal ne govori u prilog ni izvo|ewu barl.œid. barka.Œ s. tako i u balkanskom romanskom). œbaqezgati. prideva bardhe (v. (RSA). izbiti (oko i sl. oba oblika mogla su se razviti iz zajedni~kog predlo{ka sa geminatom rr. Barlovac. up. Geografija se jo{ odlu~nije protivi mogu}nosti veze sa rus.

vaqa ukazati da se i kod ovih glagola prepli}u semantike pravqewa nereda i dizawa buke. glu`. barqijam / barqijati. *alalikati. ime kravi (Vuk).. mo`da i berlati impf. vo. ~e{. Ba~ka (Vuk 1818). brqati po ne~emuŒ J./f. 1747. no posredi je verovatno gre{ka. dijal. crnŒ.ili sl. Ako se po|e od semantike pipawa.Œ (up. dijal. œkrava mrke dlakeŒ.. barna. crveno-mrka kravaŒ. barlijati „govoritiŒ egava~ki — TJ lopova i kockara (PGl 1897:71). galamiti. (RSA). (RSA). œpreturati.212 barna barlijam (RSA). barnula œoznaka ili ime za tamnomrko gove~eŒ. balalikati. œdoma}a `ivotiwa (kow. ovca) mrke dlakeŒ i ime takvoj `ivotiwi NP Vuk. -am impf. barnuqa f. barnaviè œmrkŒ. œlo{a. (RSGV). Schuster-[ewc 21). Up. nije iskqu~eno da u nekim gorwim primerima stoji ~ak. barne{ ime volu Virje (Herman). slaba kravaŒ (RSA). (RSGV). borikati. barnasty œmrkocrvenŒ. up. pridev barnast œmrkolast. blejatiŒ Piva (Gagovi}). Na osnovu upu}ivawa u RSA.up. (RSGV). barli} œbrbqati. barlati bi u gorenavedenom primeru zna~ilo œbaqezgatiŒ. (RSA). ovamo mo`da (kao hipokoristik) i baro m. barlijalo œonaj ko prevr}e hranu dok jedeŒ ibid. Slav. ovamo mo`da i bajqekati. barqijati..v.za r. barnasØiè œid. barnast: Oskoru{a e barnasta. ESUM 1:145). sl~. kquseŒ Srem. barl. burulikati s. brqati. barlijalo / barlijalo n. mrkŒ [abac. Sadnik/Aitzetmuller 153 ‡ 140b. premetawa i sl. • Ekspresivan glagol nejasnog izvornog zna~ewa i oblika. crna kravaŒ. barlijalica / barlijalica f. barnavy œtamnomrk. borolikati. mogu}om se ~ini veza sa barati1. œbrqati po tawiruŒ Mu{icki (RJA). m.. bajqekam œvikom pla{iti vukaŒ NPr (RSA). gnila i ne kupi usta (Mihajlovi}). . }arlijati pored }ahoriti. up. œskitnicaŒ Vojv. œbaqezgatiŒ ibid. barno{. barna œmrkŒ (Skok 1:113. dijal. up. ime kowu (RSA). sa druge strane. m. i baklijati. Krajina. • Od ma|. barna œcrnkastomrkŒ. rum. 1798. Hadrovics 134–135). barnu{a œtamnosme|a kravaŒ.u prvom slogu svodi na psl. barnast Belostenec. ukr. barna œid. barnava ime kravi Virje (Herman). Nejasno je da li se -a. barno œdoma}a `ivotiwa mrke bojeŒ Ra{ka (RSA). za ovo posledwe zna~ewe up. œskitwaŒ: da napustim no}no barlijawe i da po~nem `iveti po pravilu zdravog razuma 1897. barno{a. œskitnicaŒ ibid. Fru{ka gora. barnavy. barnulà œcrna krava. -ar. trqati pored trti.) barna œtamnocrvenosme|a krava ili voŒ. barlijekati. arlati. barna barna m. gore no}no barlijawe./ *bãrãr.je moglo nastati od *bârâl-. tru}atiŒ (up. {to upu}uje na mogu}nost disimilacije izvorno reduplikovanog lika *bãlãl. œcrn ili tamnosme| kowŒ Vojv. daqe mo`da sa brkati. barna œtamnosiv voŒ. barna œkrava ili kobila mrke dlakeŒ. barnu{a. œparip. up. za -l. Igwatovi}. *a ili na poluglasnik. — Od 1740. (mor. œvikati. burlati. barlijawe n. barna (Hadrovics). barlije~em œgalamitiŒ Hrv.. Vojv.

œCiganinŒ. œgolema{Œ.. *bârn.Œ (Skok 1:643. baroka Belostenec (RJA). SbNU 12/1895:37.: od slov. barevka f. re~ izvodi se iz bav. baron: @ivi kâko baron Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.v.> sl~. -ata m. • Nejasno. barev~e n. ukazuje i na sazvu~ne re~i u tur. barovka œid. usvajaju}i za ukr. „kosa iznad ~ela. abstr.. 37. id. baron baron. Barov~e. K. pridevi baronov. baronica f.Œ. tako|e i baravec {aq. R. barava~ka œCigankaŒ Debar. -ona m. braun œid. baronstvo n. etimologiju. dok bi iz Elezovi}evog obja{wewa s.Œ. tako|e barun. baronski. up. braun. baronat. (Transilvanija) broè (EWU 84). deminutivi baroni} Lika. koja se kod `ena ne sple}e sa ostalom kosom. pridev preuzet je u tom svojstvu (kao indeklinabilan?) u Podravini: barna œtamnosme|Œ Virje (Herman). baroka œvlasuqa. up. „(odmila) dete. œid. uz napomenu da je gubqewe u neobi~no). dijal. Barovac Barovac. Bernard.-austr. bata. Petar) od *batrœbratŒ. Za romsko poreklo mak. izlazilo da je posredi eufemizam: „Pred Ciganima. œpramen kose na ~elu (kod momaka)Œ Kordun (gra|a ERSJ). veoma dobarŒ. baro baro m. prijateq. Kru{evo (Iv.v. baroka~ œid. ESUM l.Œ. ba~ki Buwevci . barokar œvlasuqarŒ. œbaronova `ena ili }erkaŒ. tako|e barok m. Hadrovics 135). baronija / baronija œfeudalni posed baronaŒ. -eta n.). Ma|. — Od XVII–XVIII v. • Verovatno od romskog baro œveliki. brnavy œid. Batri}. {i{keŒ Zlakusa (RSA). ni`a plemi}ka titulaŒ (RSA).baro — baron 213 Ma|. TJ baravec œCiganinŒ.c. D. re~i ma|. œCigan~eŒ Kosovo (Elezovi} II 497).Œ (RHKKJ). kajk. baron~i}. IIBEz 4/1956:414.c. [i{manov. jezicima: kaza{ki baran œtamanŒ. druga~ije Sadnik/Aitzetmuller l. -vca m. perikaŒ. brna. brun > nvnem. œfeudalni gospodar koji je upravqao posedom dobi- venim u vlasni{tvo od vladara. prilog baronski. Barovka f.Œ. œCigankaŒ. LB 1/1959:113 iza etni~ke oznake baravec œCiganinŒ pretpostavqa ironi~nu konotaciju. hipokoristik barowa œbaronŒ. brat. jakutski baran œid. da se ne bi setili ili da ih ne bi uvredili. ili hipokoristik tipa Pero (v. • Od ma|. paroka) i istog je krajweg porekla kao perika. œperika. Areal s. sam ma|. baroke (EWU 1121 s. drugŒ CG (RSA). baroka œid. Dubr. mak. baroka baroka / baroka f. barevec œCiganinŒ. re~ izvodi se od nem. baroci pl. upotrebqava se ovaj oblikŒ. re~i jasno ukazuje na hungarizam. potvrda up.-h. -una m. Kostov.Œ ({to Machek 67 tako|e izvodi iz srvnem. la`na kosaŒ (RSA). 40).Œ. (RSA). Mo`da u vezi sa Barovac. baronesa œid.

baro.izvode preko nem.. M. u ve}inu evropskih jezika. SEZb 42:91.). Oblik baro. bug. Vinja 1:46–47. mparwnoj œnitkov. ni{tarija. re~i v. baron. ma|. alb. rum. dobartam pf. œlopovŒ (Skok l.. dobartati „doneti. barunim se impf. ibid. a baro }e pre biti doma}i hipokoristik od baron / barun. barunoda f. ili it. neposredno iz srlat. Bernard. baronada œlopovluk. • Od srlat. baros œveliki ~akanacŒ Svinica. baros œkova~ki ~eki}Œ (Tomi} II 10). • Verovatno od alb. barunij.214 baros — bartati (Pei}/Ba~lija). na}iŒ. mparwnoj. barunat. „nositiŒ Srbija (Mili}evi} 89). -ovca m. baros. (Dul~i}i). œobesna {alaŒ Brusje (^DL) < ven. (Mili}evi} 93). dobartaj impt. izigravati otmenog gospodinaŒ (RSA). dok se oni sa -o. (Tomi} I). œlopov.v. bar mbar. baronem acc. germ. ukr. barun. -osa m. . alat za o{trewe no`evaŒ Banat (RSGV). barun~e. barona f. -osa œveliki ~eki}Œ Radimwa (Tomi} II). Tiktin 1:279 i R. baruni}. ngr. Halimi 1954:86 navodi jo{ i oblik nabartati œnabaviti. Rasina. oteratiŒ ibid.. barune œprezrivo obra}awe autoritativnom ~ovekuŒ ib. stvnem. ~e{. varalicaŒ i v. (Mihajlovi}). ngr. |alac neka cipqa u ~ar{aviwu. boros œveliki ~eki}Œ ib. Od s. barone. baro œ~ovek. poq. baronoj. baron œlopov. Izvorno frana~ka titula.. delom kao u~ena re~. „donetiŒ Aleksinac (\or|evi} 161). (St. baronaco m. baro. no ta re~ u italijanskom zna~i œvaralicaŒ. baro. -eta. ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). -a m. -una Brusje (^DL). oblika stariji su oni sa -u-.. — Od XVI v. barunov Ó barunovac.Œ. baron (RJA). Halimi 1954:82). baron. Za poreklo rum. bez ubikacije. korena koji je u boriti se. up. odbartati œodneti sa sobomŒ (RSA) — sve TJ mutavxija i grn~ara. dangubaŒ Brusje (^DL). u{la je. œfeudalni posed baronaŒ. odbartati „odneti.c. œregrutŒ. baros baros. baron. varalicaŒ. baron. boracŒ (Kluge 92–93). denominal baruniti. baron.-h. odbartaj œodnetiŒ mutavxije. tur. barun. barunija / barunija. do}iŒ: Danas je dobartao drenovica „Danas je do{ao vladikaŒ Srbija. 1734. Baron (Schneeweis 99) ili francuskog baron (Mihajlovi} 58).Œ (N.c. baron. porekla (Skok 1:113). jezike up. sln. rus. od ie. varalicaŒ Hvar (^R 5:99). Vykypel 2004:59–63. da dobarta za tri poqara brnöo œdete neka ide u ~ar{iju da uzme za tri gro{a siraŒ grn~ari. œveliki ~eki}. bartati bartati impf. Jokl po Üabej 2:158 s. sl~. odatle barun m. blr. œbarun. 66). LB 1/1959:113. baron. DEI 444). barunstvo. me barte œid. œdr`ati se kao baron. „id. -ija m. barun~i}. barunati. up. gospodarŒ Budva i Pa{trovi}i po Lipovac-Radulovi} II 28 od it. up. • Od rum. obe{ewa{tvoŒ (Skok l. œobe{ewak.. barwnoj. Re~ je u severnoitalijanskom poprimila pejorativno zna~ewe. barunica (RSA). Za slov. -onis. od XVII v. Mijatovi}. œlopovicaŒ Budva. mak.

Pro{}ewe (Vuji~i}). za-/u-barusati (se) pf.. . baruli baruli m. coll.)Œ ib. barusan m. Boka (Musi}). • Od it.v. bartol œstra{iloŒ Ozaq (Te`ak).> b. œpla{iti nekoga s kimeŒ Lije{}e.-rom. barusan~e. œmusavŒ: Obri{i se. œobesno se pona{atiŒ (Skok 1:113). (RSA). zamazan. variole œkraste od bogiwaŒ i pretpostavqaju}i promenu v. oboje od LI Bartáomiej (SJP 100). faragni œse}iŒ). ib. Bartol (v. prqati se jedu}iŒ Uskoci. igrati se. barunat œgalamitiŒ sz.). (Stani}).. re~i v. Bari{a.bartula — barusati (se) 215 bartula bartula / bartula m. zadirkivati se. mazati se oko usta i po licu. uprqanŒ Uskoci. uznemiravati. Up. barusa~a f. œkoji je nezgodne naravi.c. barusan~ad f. ovamo verovatno i barunast adj. (Stani}). Nije jasno spada li ovamo barunati impf.kao u vallum > Bol. œbarusa~a (v. |ite se vla{kih djevojaka. Ere (Remeti}). it. baron. ubarusan adj. baru{an hyp. „dirati. barusav œumrqan oko usta i po licu. œubarusati se (v. barun. ubrqati se. neuredna `enska osobaŒ ibid. neotesanŒ Vojv. u dowin Poqicin najvi{e idu momci za divojkan na pa{u.).v. œuprqati se oko ustaŒ Piva. barunat se œbockati se. umarusati se œid. ib. biti neumivenŒ ist. ubarusati se „uprqati se. milovati se (o `ivotiwama)Œ Nerezine. pl. pej. Lika (Skok 1:113–114 stavqa pod baro`iti i poredi sa ma|. deminutivnog prideva od varius œ{arenŒ. variolo.)Œ ib. eto si ubarusan po bradi ibid. (RSA)..c.. bartek œprostak. leksi~ki ostatak od lat. bartolommeo retko œbudaletinaŒ (DEI 448). ° S mirom stojte. -eta n. iz-/za-barusati se œuprqati se oko ustaŒ Piva (Gagovi}). barunavat œ~initi nesta{lukeŒ Trogir (Vinja l. marusa~a f. (Stani}). œmrqati se. to zovu barunati barusati (se) barusati. porede}i it. -am impf. bartosz œmedvedŒ. barabaŒ. baronare œobesno se pona{atiŒ (Skok 1:113 s. zadirkivatiŒ: Pro(Vinja 1:46). Uskoci. Vartolomej). nastranŒ Cetiwe (RSA). tako|e uborusati (se) pf.. œsitno zapu{teno deteŒ ib. Za poreklo it. barunat’ nemojte NP BiH (RSA). Skok 1:114 pomi{qa na dalm. „{ara na gorwi{tu ~arape ili dokoleniceŒ Dubr. *variolus. (Gagovi}). baron). œkoji je umrqan oko usta i po licuŒ ib. -am se impf. œkoja je umazana oko usta i po licu. • Verovatno od LI Bartula. za zna~ewe œstra{iloŒ i Baro s. „onaj koji je neugla|en. barunati barunati. • Nejasno.Œ ib. takav semanti~ki razvoj u poq.-bos. baronati œobesno se pona{atiŒ Budva (Skok l.

rusa f. razbarusiti (se) (Vuk 1818). rousy œperje na pti~jim ili dlake na kowskim nogamaŒ. kutija. „ra{~upavati.(ili *bãr-. Skok 3:497). Neizvesna je kako fonetska rekonstrukcija. barut (o mirisu. -osti f.prvobitno. ukusu)Œ. rous. barec sa „kostre{iti se. barusiti). (RSA). od koje se prave fi{eci za barutŒ Rasina (RSA). œseme od arpaxikaŒ Srbija. œra{~upan. RSA).mogao je sekundarno nastati prema trpnom pridevu (raz)baru{en.Œ BiH.Œ (Vuk 1818. s obzirom na varijantu rusit(i) posvedo~enu na Kosovu (up. tako|e *bor-. Loma 2000:612 dopu{ta i dekompoziciju od *obâ(t)rositi. {epuriti seŒ (tako @. œbiti u neredu.Œ. pl. œvrsta p{enice sa osjemŒ.Œ. @. rusast adj. a s druge strane barusati mo`e biti sekundaran iterativ umesto *baruhati kao disati od dihati. dijal. 160. barusim impf. rog. pri ~emu bi prvi deo mogao biti u vezi sa korenom *bâr. obrusiti lice kao eufemizam za obqubu u narodnoj pesmi (Vuk). barusiti barusiti. razbaru{ivatiŒ: Vetar {umu ~e{qa. razbaru{enost. barusati. gde Bezlaj 1:12 vidi izvedenicu ekspresivnim prefiksom ba. ruteŒ. barutwak m. baruxija œid. U ovom drugom slu~aju mogu}e je pore|ewe sa ~e{. ° k’o rodino gwezdo Zmaj. str{itiŒ (v. (RSA).od produ`ene baze korena koji je u boriti se). barut~ija œonaj koji izra|uje ili prodaje barutŒ Kosovo (Elezovi} II 497). koja pretpostavqa izvedenicu sufiksom -ux-. ra{~upan. za varijantu na m. œbrkoviŒ. i sa -{-: na-/raz-baru{iti kwi`. Åtimologià 1985/1988:22. oblik sa -{. up. œdebqa hartija. RSA) Ó barutnica f. prezime Barut. pl. ali prednost ipak daje analizi *bar-ux-/u{-. ruse f. 3:208). gu`vatiŒ (ÅSSÀ 1. (RSA. -u{. nabarusiti pf. tako i tvorbena analiza. str{itiŒ: Ta ~upava kosa kako se barusa. brqati. barusav adj. barusa œbrada. ru{iti. ~e{.v. RMS). v. barousy œduge. up.-sloviw.216 barusiti — barut • Nejasno. barutlika f. razbaru{en. dijal. • Nejasno. neredŒ id. barutwara œid. Ako je -s. bradu i brkove ukazuje na mogu}u slo`enicu sa *us < *osã œbrkŒ. barusavost. vetar je barusi Srem. œra{~upanost. razbijawe stena i dr. id. sg.. parosy. mrqati. baru~ija œid. barouchat „gwe~iti. i daqe sa poq. ka{. Fonetski problem sastoji se u dilemi da li je izvorno s ili {. ako se po|e od osnovne semantike œbiti neuredanŒ. barutqiv œnalik na topovskih metaka. *bar-?) u brkati. razbaru{enŒ: wegovi barusavi brci jo{ podrhtavahu Crwanski. barusljast œnakudranŒ pored dijal..Œ Herc. karose œid. tikva)Œ. baruchat1). Mo`da istog porekla kao i barusati se œbiti ra{~upan. ka-. barut barut m. i rozbaruchat Machek 47 s. barusati (se) i sln.(u ~e{kom i pa-. -am se impf. barutni (Vuk 1818. bari} sa. barusast œbradatŒ. dijal. Bjeleti} 2006:92–93 razmatra mogu}nost analize ba-ru{iti / -rusiti. œeksplozivna materija koja slu`i za puwewe pu{~anih i œono u ~emu se nosi barut (kesa. Prevashodna primena na usta. Varbot.up. dijal. barutwa~a œid. pridevi barutski (RSA). zamr{ene vlasiŒ pored ~e{.Œ .

re~ je od gr. part. pobarufat se pf. indecl. — Od 1708. sg. baruffa. œid. Boka (Lipovac-Radulovi} I). barud. zast. barut. barufat impf. œpotu}i se. -anta Dubr. (Bojani}/Trivu- nac). porekla ([kalji} 121. baruthana œid. Italijanska re~ je germ. barut.Œ Dubr. Nejasno je spada li ovamo barut m. tu~aŒ (RSA). dijal. barufont Brusje (^DL). œradwa gde se pravi i prodaje barutŒ. bug.). barufa œid. mak. barufa se 3. barufant m. gr. baru{nica baru{nica f. Orlec (Houtzagers). Vaccinium uliginosumŒ (RSA). tako|e barugxija / barugxija m. baruffante. Zlatibor (Milovanovi}). rum. Pirot (Zlatkovi} I). galamitiŒ ji. baruffare. barugxika f. barutüu œprodavac barutaŒ. barut~ija.Œ.Œ BiH (RSA). barut. Balkanski turcizam. barufa œid. (Bojani}/Trivunac). Kor~ula (Vinja 1:46). od langobardskog *biroufan = nem. Orbani}i u Istri (Kalsbeek).. Brusje (^DL). barufanat. ngr. barutana œzgrada u kojoj se izra|uje i ~uva barut. Bo`ava (Skok 1:114). ]orovi} (RSA). barudi œolovne bojeŒ. baruxinica f. Skok 1:114 polazi od it. barut. porekla. • Nejasno. 1774. Skok 1:114). barute. RSA). up. purithj (Tietze 1:184). mparoufa. tu}i seŒ Brusje (^DL). Rab. arum. barutana œvojni magacin za barut i municijuŒ Kosovo (Elezovi} I). • Od ven. posva|ati seŒ Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). œlojni ~epi}. ngr. Bakarac i [krqevo (Turina/[epi}). Barugxija jedan vrh Ozrena (RJA) Ó barugxijin adj. mparouti. fabrika barutaŒ (Vuk 1818. barufa barufa f. pomalo otrovne. odatle naziv minerala pirit. prezime Baruxija. barut. œsva|ati se. œsva|ati se. berufen œpozvati (na sud)Œ. baruxika œstupa u kojoj se tuca barutŒ Rasina. pored bar›t œid. barufante (Vinja 1:46). barutana. barufant œsva|alicaŒ Sew (Vinja l.barufa — baru{nica 217 Rasina.Œ Orlec (Houtzagers). • Od tur. Lazarevi} (RSA). . œbarugyijina `enaŒ Srbija (RSA). œsva|alica. œ`bun koji raste na planinskim vla`nim mestima. baruthane œbarutanaŒ.). barufa ji. barum. pridevi baruxijin. baruØ~ià. ubojicaŒ (RSA). alb. „sva|a. barudi adj. bot. Boka (Lipovac-Radulovi} I). miteserŒ Piva (Gagovi}). up.c. barutana.c.Œ. barufa Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). baruthane (Boretzky 1976:22). tako|e barud m. barot. tamnoplave bobice. Vrgada (Juri{i}). Tur. barutana (Mihajlovi}). bãrum / bãrum’ / bãruk’ œseme za arpaxikŒ Elena (BD 7:18). barufant Orbani}i u Istri (Kalsbeek). œkoji je boje barutaŒ Sv. baruxi(j)ski / baruxi(j)ski. a ~iji su plodovi bqutave. œbarut~ija (v. barufar.)Œ L. barufuant (Vinja l.

i barovica œklekaŒ pored borov(n)ica œVaccinium myrtillusŒ s. -un. barakan. • Od ma|. dijal. barôon. baru{ina. silovitŒ ibid. pridevi bar{unast / bar{unast. ibri{im. -o adj. na istu semantiku (*œosobitŒ) bio bi svodqiv i nepromenqivi . dijal. a kow na kas Dalm. koji se semanti~ki mo`e vezati i sa bah2. — Od XVI v. namenski. Sammetblume. „kesasti deo mre`e za hvatawe ribaŒ D. bar{an / bar{un i fitonim. Za fitonimsku upotrebu semanti~ku paralelu pru`a rus. bar{unski (RSA). up. — Nabas mi ispe~e kavu Piva (Gagovi}). tkanina sa sitnim mekim vlaknima po po- vr{iniŒ (RSA). barsun (RHKKJ). barsziun œdowa sukwaŒ. -a. Zavr{etak -~ug upu}uje na turcizam. ali up.. tamo baru{a. barsony œid. bardak2. up. bot. bar~ag. Svi oblici se svode na predlo{ku sintagmu na bas. bar{un œtkaninaŒ. bar{un bar{un. kasatiŒ ibid. • Nejasno.. nabasit.Œ (Simonovi}). sa formalne strane i bar~ug. • Nejasno. mo`da od bara1. bar{un œid. Nije jasno spada li ovamo prilog nabas adv. bar`un. bar~azi pl. bar{unov. ESUM 1:146. œkadifica. bar{un Vara`din (Hadrovics 135–136). (Skok 1:114). kadifaŒ (up. bar{unka f.c. -una m. œsomot. bar~ug bar~ug m. ukr. Amaranthus angustifoliusŒ Primorje (RSA).pored *bus. nabasice adv. bar~ag bar~ag m. bas1 bas m. Up. gde je iranskog porekla (EWU 85). œvrsta letwe kru{keŒ Vrawe (Zlatanovi}). up. bar{unak. rum. TagetesŒ (RJA). brhan.218 bar~ag — bas1 S obzirom na opis stani{ta. ali -s se te{ko da objasniti (iz starog lokativa *na base?). œprigodno. -gras. zasebnoŒ: Milijana mi je nabas isplela ~arape. Milanovac (RSA). Up.u busati (v. nem. 260). up. Sadnik/Aitzetmuller 430 ‡ 321. -nka m. barhaØec = barhaØka œAmaranthus caudatusŒ (SRNG) od barhaØ œbar{un. bar{on.. bar{un~i} œid. œtrkom. sl~.). porhet). „brz qudski hodŒ: ^ovjek ide na bas (hitrim korakom).Œ (Skok 1:114. œtrator. poq. nabasiti se pf. œLagurus ovatusŒ (RJA). bar{un. bardovka. ba{2. dijal.v.. navla{. re~ je pozajmqena u doba pre doseqewa u Panoniju iz turskih jezika. bar{un. Paralelizam obrazovawa i sli~nost zna~ewa izme|u nabasit i nabusit ukazivao bi na *bãs. bor1. bar{unski cvet œAmaranthus blitumŒ (Simonovi}). obrazovan kao navlast. Hadrovics l. †bra~in. œvrpca oko {e{iraŒ @umberak katol. Ma|.Œ Karlovac (Finka/[ojat). œi}i veoma brzim hodom. tr~ati. • Nejasno. Vlaji}-Popovi} 2002:232. kasaju}iŒ ibid. bot. sln. œ`estok. (RSA).

za pomak œudaratiŒ ¢ œbu}kati mleko i sl. dok je u Kamenici bas. a ne *bâs. pl. Skok 1:115 s. vazzen (= nvnem. basavica basavica f. „plakawe. œzaravan na stepenastom zemqi{tu. œsipqiv. daqe busa1œgrudva siraŒ s.v. dem. Bezlaj 1:12–13. bubina œsir koji se pri varewu tek zgrozdioŒ Piva (Gagovi}) s. lepŒ.. pl. truditi seŒ. œvrsta sira pome{anog sa skorupomŒ ibid.bas2 — basamak 219 pridev nabas œvaqan.v. basamaklija (v. Lika. fassen). ÅSSÀ 1:162–163 s. a ne pozajmqenice — pretpostavqaju psl. Snoj 33. astmati~anŒ s. po{ast œepidemijaŒ. „jaka kijavicaŒ Hrv. me|utim.Œ v. zarez na obara~u. kao da pretpostavqa metafori~nu upotrebu muzi~kog termina bas. ozna~avaju}i izraz kao figurativan. *nabasã i Fasmer 1:129–130 s. U zna~ewu œpratwa. li~ki sirŒ dalm. dru{tvoŒ: Ajde da mi pravi{ bas … da ne idem sam Leskovac (Mitrovi}) mogla bi biti muzi~ka metafora: œpratiti iz basa (u pevawu). basamak œid. g. Sam Jovanovi}. gwe~itiŒ. œmerdevineŒ Veliko Bla{ko (Savi}eve). koje se. up. Semanti~ki blisko stoji sln. up. basati1.v. basati œnabijati. zale|e. sa kojim bi onda bilo i srodno. Srbija.(up. (RSA). v. œdevojka koja je posle udaje . pomorŒ Bosna. busati. basamak basamak / basamak. Skok 1:115 shvata kao postverbal od basati œlutati.v. v. „zaraza. bas m. bas2 bas m. sa sli~nim arealom (BiH./m. basamak (obi~no pl. up. Za obrazovawe up. basati2. Vlaji}-Popovi} l. (RSA). za semantiku up.)Œ. basa f.Œ Vasojevi}i (Bori~i}). pre~aga na lestvica- maŒ NP (RSA).) œdrvena stepenicaŒ Potkozarje (Dalmacija). i basiti se. • Nejasno.c. „vrsta belog smoka. gaziti.) iz srvnem. buba2. œstepeni{teŒ BiH. sli~no basirat œkontrati. mlat. (Ajxanovi}).v. *bas. za sli~nu onomasiologiju mla}enica od mlatiti. œstepenik. Vojv. basamaklija f.v. basa Up. Vojv. obja{wava kao stara pozajmqenica (pre 1200. bas II). • Verovatno postverbal glagola basati2 (Vlaji}-Popovi} 2002:266). premda on ima severnoruske paralele koje — ako su posredi doma}e re~i. basam~i} m. ali to pretpostavqa -ã. v. *basãkãjâ i 21:202 s. Nazbijala sam punu kobetinu base Lika (RJA).). • Verovatno postverbal glagola basati1. za sli~nu dilemu leskova~ki primer pod bas1.u korenu. Lika. jako udarati. -a / -mka m. pratiti onoga ko vodi pesmuŒ. Banija).v. œkontra{. Mo`da postverbal od basati2 sa razvojem zna~ewa œudarati seŒ ¢ œjadikovatiŒ kao kod busati. basa bez etimologije. basiratiŒ. kao i busav adj. nahod œkijavicaŒ od hoditi. ~ovek koji prati onoga ko vodi pesmuŒ Veliko Bla{ko (Savi}eve). basamake f. busati (Vlaji}-Popovi} 2002:257). Bosna (RSA). kijavica < kihavica od kihati > kijati (ono je u ovom slu~aju moglo poslu`iti i kao model). pla~Œ: Do{âl z-bas Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.

mak. uz kolebawe vokalizma u po~etnom slogu pred dinami~kim akcentom. • Od ma|. tako|e basamag. -aka: dok su se po onima merdivenama iliti basamaci pewali \. Nije iskqu~eno ni da je posredi ista re~ kao besemka (tj. „psovati na ma|arskom jezikuŒ Srem. (RSA). œmnogo psovati uop{teŒ.220 basamati — basara starije sestre na redu da se uda. bassza meg od basz œfutuoŒ (Hadrovics 137).Œ Vrawe (RSA).-h. basâmka œvrsta tikve sa tankom i mekom koromŒ ibid. basamaga f. jebem ti! basamka basamka f. Hadrovics l. krupna `uta kru{ka ‰ona koja ne pada na zemquŠŒ. (Zlatanovi}). œvrsta bundeve. basemka œid. konjunktiva 1. po gradu Elbasanu u Albaniji. basamak. Ili od *Elbasanka. baskija. up. glagolskog korena œpritiskati. • Nejasno. (RSA). œstepenikŒ.Œ Slav. basara. Za metaforu basamaklija up. polica). -nka sve Vojv. alb. basma2. ili isto {to i basanka. 3. Mo`da skra}eno od jeribasma œso~na. basamak i œogradaŒ. bastisati i v. pomiwe œnadaleko ~uvene kru{ke koje te`e svaka jednu okuŒ.. Rapi} (RJA). gde Evlija ^elebija u XVII v. œid. {omaŒ. Verovatno stranog porekla. kapak. U arealnom pogledu mawe je verovatna veza sa basamka. -nka m. -mka m. œonaj koji mnogo psujeŒ Futog (RSGV). basmalaisati. basara basara f. basamega- ti œid. — Od XVIII v. besemka) œvrsta vinove loze ~ije je gro`|e bez semenkiŒ Vrawe (RSA. sg. up. re~i zasniva se na zna~ewu tur. • Nejasno. sg. rum.Œ (Skok 1:115. Balkanski turcizam. basamega{ m. dijal. basam~i} zavr{no -ak poistove}eno je sa doma}im sufiksom -ak < *-ãkã.c.Œ. mo`da od basma2 (za semasiologiju up. up. basamak œid. basamati basamati impf. basanka basanka. . kadifica œvrsta cve}aŒ od kadifa). basamak. (na)poli~arka œkoja je na policiŒ (v. gwe~itiŒ (Tiktin 1:280). (RSGV). resavka Pirot. basszam.!). U oblicima basamka gen. [kalji} 121). basanak. poredi s. „vrsta narodnog kolaŒ: Od kolskih igara igraju se ove: … B. akc.. basamak. Tietze 1:285. basamac i œpatoka. Palanka (RSA). besanak. tako|e bosarka „vrsta narodne igreŒ ibid. durminka. bug.. momak koji je posle `enidbe starijeg brata na redu da se `eniŒ Herc. basawka f. • Od tur. Semantika rum. „vrsta kru{keŒ Primorje (RSA). glatka po celoj povr{iniŒ.

basat œid. mlatiti seŒ s. basati3). • Nejasno. na koju Skok l. baviti se ne~imŒ Draga~evo (\ukanovi} II). basati impf. nesigurno. basat œid. tumarati. selo toga imena kod Pirota: Basare. up.. Fasmer 1:130. fassen (kao i sln. izuzev mo`da rus. RJA 1:192 poredi banuti œnabasatiŒ). Up. dijal. bassarai œode}a tra~kih bakhantkiwaŒ. V. basati2. basati Uskoci (Stani}). RMS). basati1 basati / basati. lutati.Œ. Banat (RSGV).-h. œhodati nesigurno po mrakuŒ Ba~ka. ova pretpostavka ne nalazi potvrdu u vokalizmu mak. Rapi} (RJA). kâd ide zemqa se trese Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V.basati1 — basati2 221 • Verovatno œigra iz sela BasareŒ. basaxija m. vide l’samo kako basa sukwom Srbija. Basara … mje{tani govore starijim akcentom Basare (RJA). up. trapavoŒ Piva (Gagovi}). Ako se po|e od zna~ewa œte{ko. koje se. i sln. ali za takvo arhai~no obrazovawe nedostaju paralele iz drugih delova slovenskog sveta. -am impf.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). — Od XVIII v. -am impf. svodilo bi se na basati2 œudaratiŒ. ali ne predla`e vlastito). Semanti~ki primamqiva (ve} Dani~i}. œkora~ati nespretno. tamo. pf. prezime Basalo Bosna (RSA). basati se „baktati seŒ Kosovo. ipak glagol iz Lev~a basarati se œbiti neozbiqan. œzaglibiti seŒ Gora`devac (Bukumiri} I). mogu} se ~ini denominal sa du`ewem korenskog vokala od *bosã > bos. mlatiti (vo}e).: Za {to indi basamo i glaviwamo ne promisliv{i je l’da ovo pravi put. basati2 i basati3 i daje kriti~ki pregled ranijih tuma~ewa. (RSA. zamahivatiŒ: Stara je. nai}iŒ Leskovac (Mitrovi}). basati2) ili izvoditi iz nem. Mawe je verovatna postverbalna tvorba. mak. Bassaroi œtra~ko (?) plemeŒ (za potvrde v. zabasam pf. i Skok 1:115–116 (razmatra ujedno basati1. basati œudaratiŒ (v. tu}i. Para}in.. basa œid. za-/na-basam œzalutati. za interpretacije najskorije Velkova 1986:44–46). „udarati. œzanimati se. dijal. a slovena~ka — germanizam. basati œi}i sa naporom. stupati (te{kim hodom)Œ Vasojevi}i (Bori~i}). s druge strane. [umadija (RSA). mada mak. v. do-/za-/iz-/na-/u-basati pored dobasati itd. up. pribasati se œte{ko se dovu}iŒ.v. „id. po kome putujemo \. . ili ~ak supstratno postawe. basati3. potucati seŒ kwi`. Veza sa bazati.c. basati. œi}i ne gledaju}i kudaŒ (Vuk 1818). Detschew 1957:44. kao i basati3 œjestiŒ. v. (s)basamâ œkrastiŒ < *œbos se prikradatiŒ (?). basati se œseliti seŒ. basat se œtu}i seŒ Kosovo (Elezovi} I). ÅSSÀ 1:161. œlutatiŒ Potkozarje (Dalmacija).). re~ mo`e biti pozajmqenica iz srpskog.. paralela. Po Vlaji}-Popovi} 2002:260–261 zna~ewe œlutatiŒ. trapavoŒ Ba~ka (RSA). basati2 basati. œkrupan ~ovekŒ: Basaxija. v. up. sln. nije verovatna. mo`e porediti sa s. ali jo{ dr`e}a. pomi{qa. nesigurno i}iŒ.

„ribarska sprava za hvatawe riba po plitkim baramaŒ Sisak. -a}a œid. verovatno je i{ao preko œnabijati. up. rekonstrui{e i zna~ewe *œtovitiŒ na osnovu naziva za sviwu basuq.222 basati3 — basa~ izbasam pf. za sln. sln. mada je sa formalne strane nejasno. mlatiti seŒ: Nemoj da se basara{ Leva~ (RSA).) iz srvnem. gore zna~ewe œnapuniti pe} do vrhaŒ i butati œudaratiŒ pored nabutati (se) œnatrpati. -a~a m.). tr. basati œnabijati. re~ tuma~i kao staru pozajmqenicu (pre 1200. v. zajedno sa obasati se pf. pogr. . (s)basamâ œ(u)krastiŒ v. `ito }e mlogo da ni se obaska Crna Reka (Markovi} I). Skok l. œotresti se (zrnevqe sa klasa. ali ne nudi kona~no re{ewe. „biti neozbiqan. li{}e sa grana)Œ: Ako ne po`wemo za dva tri dana. U nedostatku izglednijih slovenskih paralela. œnaraditi se (kopaju}i)Œ Gora`devac (Bukumiri} I). Skok 1:115–116 bez re{ewa. nije verovatna rekonstrukcija u ÅSSÀ 1:161 *bat-s-ati (up. basna. baskam. tako|e basati. ba{em impf. -am tr. „jesti. pohabati se (o ko{uqi)Œ Timok (RSA) i obasa 3. œnapuniti do vrha (npr. gladna |eca basaju i }ute Piva (Gagovi}). dijal. Samo po sebi primamqivo pore|ewe sa sln. Ovamo mo`da spada. basam: Basaj tu i }uti Uskoci (Stani}). tako|e za œjestiŒ pretpostavqa osnovno zna~ewe œudaratiŒ. ili. najesti seŒ. „mlatiti (vo}e)Œ NPr BiH i basavela f. basati œna-/z-bijatiŒ v. basa}. ‹ se œnajesti seŒ Kosovo (Elezovi} I). busati. gwe~itiŒ problemati~no je zbog korenskog vokalizma (up. œiskrzati se. ali i zbog va`e}e etimologije koja sln. basati1. Semanti~ki razvoj œudaratiŒ ¢ œjestiŒ nije usamqen. koja pretpostavqa postawe ovog glagola u doba pre nego {to se u praslovenskom razvio glas *c ‰tsŠ u ishodu druge palatalizacije. za bug. Sáawski 1974:51–52. trpatiŒ. ovamo mo`da i basarati se impf. g. Skok 1:115–116). up.. Snoj 33). Za tip v. ipak dole basiti se). pre pod jasati.c. basati3 basati. buhati. basati1. basa. Za rus. œpoderati (o obu}i)Œ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. sg. mlat). pe})Œ. fassen) (tako Bezlaj 1:12–13. • Nejasno. za semanti~ki razvoj œudaratiŒ ¢ œtruditi seŒ pored baktati se jo{ i mlatiti se (v. neizvesno je da li i obaska se 3. varabasati impf. batati). gaziti. • Verovatno od *bãx(ã)sati. basiti se. nica (RSA). basati œkositiŒ. „debela batinaŒ Leva~ (RSA). zatvorŒ Hrv. up. `dratiŒ: Ba{i to i mu~i Komar- (Vuji~i}). vazzen (> nvnem. nabasat. œnahranitiŒ Pro{}ewe • Verovatno istog porekla kao basati2 (Vlaji}-Popovi} 2002:247. intenziva na -(ã)sa-. basati3. nabasati pf. up.c. od psl. korena *bãxœudaratiŒ (Vlaji}-Popovi} 2002:260–261). (RSA). paralelna obrazovawa od istog korena i sa sli~nim rasponom zna~ewa bahtati. basa~ basa~. Vlaji}-Popovi} l. sg. dijal.

fig.-h. bug. basati2 i basati1 stavqa pod psl. gde se -yik ose}a kao karakteristi~an zavr{etak turcizama. basna œse}iŒ. kosati se œtakmi~iti se. dijal... Bosna. œlewa. U nedostatku potvrde za tur. œpopre~na letva. œid. razbasati se. (Bezlaj 2:69. dijal. baskam. planu dopusti varijantnost *bas. bas1). œid. BiH. prete}i kogaŒ itd. daqe se mo`e porediti sln. *~esati). Ko se misli basiti. œid. „`iokaŒ (Vuk 1818). kragujeva~ka Jasenica i Bo`urwa. vaqa dopustiti da je zamena sufiksa izvr{ena na s. basati œkositiŒ Bohiw. Druk~ije ÅSSÀ 1:161–163 (bug. u krajwoj liniji istog porekla sa basati2. œ`urewe ko }e prvi po`weti svoj deo `itaŒ. basa uzvik pri tom (RSA). gore basamak). • Nejasno. rus. up. varijantu sa sufiksom -c›k. basa. basiti se basiti se.. œjastuk.basaxik — baskija 223 Vlaji}-Popovi} 2002:236 izvodi od basati2 u zna~ewu *œkopati. dijal. nego mnogo. neradna osobaŒ Uskoci (Stani}). (RSA). basmak. basaxik basaxik / basaxik m.pored bus-/bãs. bastisati. dijal. ili œudaratiŒ ¢ œse}i (kosom. oboje neizvesnog porekla. razbasiØâsà œrazmetati se. baskija baskija f. Vojv. basna od tur. jednakŒ. pa dobro.Œ [umadija (RSA). gwe~itiŒ kao u basamak. Nije jasno da li je u osnovi zna~ewe œ`uritiŒ (up. jezi~kom podru~ju. pozivaju}i se na busa~.-h. Bezlaj 1:13 stavqa ih zajedno sa sln. basar›k „pedala ({iva}e ma{ine)Œ (RSA 1:318).(tako Vlaji}-Popovi} 2002:223). mada dopu{ta i semasiologiju udarawa po vodi. gore bas1) i BER 1:35 (baskam. up.-h.Œ. meriti se (s nekim?)Œ. basewe n. nabas œlepŒ itd. up. gredica koja le`i na predwoj osovini kod kolaŒ Hrv. *batsati œudaratiŒ. {epuriti seŒ. Nedostaje ta~an opis realije. s. nabas vezuje sa rus. „takmi~iti se. dubitiŒ. glagol zajedno sa s. kos biti komu œbiti kome ravan. nadmetati se pri radu (obi~no o koscima i `etelicama)Œ Hrv. {epuriti seŒ. gde u krajwoj liniji svodi sve na psl. pa kojekako Banija. kosanje œtakmi~eweŒ. -im se impf. jer ja volim da se i mawe uradi. basaxak / basaxak œid. uska duga daska kao gra|aŒ Lepenica. razba{em se œkostre{iti se. etimon je basmak œpritiskati. za semantiku sln. . • Verovatno u vezi sa tur. mam neka ostavqa posao. baskoè œlepŒ. letva za rogove na ku}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). pre~kaŒ. prekositi koga œpobediti. (RSGV). Krajwi tur. Pla{ki Kozjak. Ako se ostavi po strani svo|ewe ovoga posledweg na *bã(x)s. u ovom drugom slu~aju vaqalo bi uzeti refleksivni glagol za sekundaran i po}i od tranzitivnog *basiti ili *basati (sa imperativom *basaj okrwenim u uzviku basa?). Vasojevi}i (Bori~i}). srpom)Œ. basma2. „prorezana da{~ica koja se pri peglawu sukna stavqa na terzijsku utiju da bi se moglo nogom pritiskivatiŒ Rasina.-h. baskija.. dok s.ili ako se na psl.

nosa~ crepaŒ Vojv. pobaskijati œpo`io~itiŒ (Vuk). tira`. Zna~ewe œdaskaŒ zabele`eno je u anadolskim dijalektima. baskica dem. up. mak. . Za poreklo tur. Tietze 1:287. dijal. „prepad. Herc. baski œekserŒ Prizren (Jusuf 161). krajwi etimon isti kao u basamak. œdleto. gore baskica < *baskijica. baskiia œhorizontalna letva ili greda na koju se mogu stavqati vertikalneŒ Zlatibor (Milovanovi}).Œ. re~i v. bas}ijar œbaskijar (v. bas}ija f. baskija œid. baskijar m. bask›n œprepadŒ (RSA 1:319). i fig. zabaskijati œpokriti. {tampawe. œveliki ekser kojim se prikivaju baskijeŒ Svrqig (RSA). `estok.Œ Prizren. baski~e n. nabija~. basma2. basmalaisati. baskija{ œklinŒ Svinica (Tomi} I). baski œletva. za kontrakciju up. (RSGV). veliki ekser.)Œ Pirot (@ivkovi}). ali se mo`e protuma~iti i skra}ivawem sintagme bask› ekser (baská aksar) œekser sa velikom glavomŒ (Radlov 4:1534). basma~ œnapad. • Od tur. indecl. baskin baskin. klinacŒ Kosovo (Elezovi} I). bastisati. Balkanski turcizam.Œ (DS 542). œ~eki}Œ (RSA). v. dem. prikivati baskijeŒ. `ioka. najezdaŒ. ib. baskinli adj. bug. banutiŒ (Tietze 1:287). ‹ se œid. œ(do kraja) ograditi baskijamaŒ Herc. otisakŒ. [kalji} 121. zast. baskija{ œid. ograditi baskijamaŒ ibid. rus. œ`io~iti. govora. • Od tur. (^emeriki}). denominali baskijati impf. baskija œveliki gvozdeni ekser. œmawi gvozdeni ekserŒ Kosovo (Elezovi} I). pritisak. pored bask› œdaska.Œ Svrqig. œid. -ina m. (RSGV). ko~nica.. i mak. {to je mo`da uticaj lokalnog srp. indecl. baskanlak œpretresŒ. prinuda. Up. baskijara œplevara od baskijaŒ Timok. dok u savremenom jeziku ova re~ ima zna~ewa œpresa. U krajwoj liniji od tur.224 baskin œgreda koja po dijagonali spaja sve rogove u krovnoj konstrukciji. alb. baskãn œpqa~ka{ki napadŒ (RRODD). œodvojiti se od svetaŒ Uskoci (RSA). reg. bug. Skok 1:116–117. baskija œdebqa letva za ograduŒ Vrawe (Zlatanovi}). veter-baskijaŒ Vojv. iznenadni pretresŒ.cc. klinŒ. œgrubo otesana letvaŒ Pirot (@ivkovi}).. ne navode zna~ewe turske re~i. gvozdena alatka za ravnawe i oblikovawe. Skok i [kalji} l. Up. ~eki}Œ Vrawe. baskiqwak m. do-/o-baskijati pf. grubo otesano tanko stablo (obi~no za ogradu livada i wiva) i dr. adj.Œ. iz uzbe~kog (Fasmer 1:131).Œ. (RSA). œid. brzŒ Kosovo. baskijar œid. up. porub. œveliki ekserŒ Bosna. œ~ovek koji se~e baskijeŒ Bosna. œjak. Zna~ewe œekserŒ potvr|eno je samo u turskom prizrenskom govoru. jo{ mak. bastisati. œtesana letvaŒ Leskovac (Mitrovi}). basmak œupasti. œklin kojim je prikovana baskija. Varijanta baska (RSA) zapravo ne postoji: pogre{no je apstrahovana iz kontrahovanog lokativa u (jedinom) primeru obesiti o baski.Œ BiH (RSA). baskija œ`iokaŒ. baskijarka f. baskià œpredmet za pritiskaweŒ.

). • Po poreklu ista re~ kao basna. dijal. v. basmarit œid. -sni / pïsna > pjesma. basma. ru`iti. (Jovanovi} V. i baslaisati. „(na){tampatiŒ (RSA). -i{em (im)pf. basmalaisati basmalaisati. bajati. basma. Tur. basmara f. basma. Srbija. basma2 basma f. basma Lu`nica (]iri}). basmarica œid. Hrv.c. alb. bug.Œ Leskovac (Mitrovi}). rum. Srbija. œkoji pri~a lagarijeŒ Svrqig. vra~atiŒ Svrqig. baskija. basme. basma pored basnà. basmica dem. basmaxija. denominali basmati impf. basma œ{tampana tkaninaŒ (Skok 1:117 s. „vrsta tkanine sa utisnutim {tampanim {arama. • Mo`da upro{}eno od *basmalaisati œprekrivati basmomŒ. pesma.Œ ibid. S obzirom na sasvim razli~itu semantiku.. œkazivati basme. re~ up. nagrada vra~ari u naturiŒ Vojv. basma œid. 149). psovatiŒ Vasojevi}i (Stijovi}). (RSGV). sln. Bosna. Balkanski i isto~noevropski turcizam. basem. arum. Radenkovi} 1996:65. basmalaisati. bastisati. basamka. œvrsta turskog duvanaŒ Bosna (RSA).). Nadibar. basma (Boretzky 1976:22. „misti~ne re~i koje se izgovaraju pri bajawuŒ (Vuk).baslaisati — basmalaisati 225 baslaisati baslaisati.. zast. œja~i svileni konac za vezŒ Herc. psovatiŒ Vasojevi}i (Stijovi}). basamxija m. basmaxija œid. Zna~ewe œpsovatiŒ u Vasojevi}ima mo`da ukr{tawem sa basamati.. rum. plata. up.Œ. ukr.. basâmce dem. (< jsl. up. -i{em pf. œid. basme. mak. basma œtkanina od vaqane vune ili dlakeŒ.) basma pored basna (Skok 1:115). . œbaja~Œ. posredi bi bila lokalna pozajmica (ili tvorba?) bez neposredne veze sa basmalaisati œ{tampatiŒ. basmat œbajati. Razvoj basân. basma. BD 3:38 (Ihtiman). fig.v. [kalji} 121–122). cicŒ (Vuk 1818). basmo n. Kamenica kod Ni{a. basma œcrna svilena tkaninaŒ (Fasmer 1:131). le~iti bajawemŒ Draga~evo (RSA). œvrsta kutije za barutŒ (Vuk). Gru`a. re~ je glagolska imenica od basmak œ{tampati. œprodavac basme ili gajtanaŒ Nu{i} (RSA). basma œcicŒ Kosovo (Elezovi} I). œbajalicaŒ. (RSA). bug. Nadibar. Bosna. Za bug. -sni / basna > basma kao pïsân. œbajati. œtkanina sa utisnutim {aramaŒ Vrawe (Zlatanovi}). tako|e rus. „pokriti novim licem (materijalom) anteriju ili {to drugoŒ Temni} (RSA). pritisnutiŒ (Tietze 1:284). Gru`a.. • Od tur. ib. basma1 basma f. basem pored basen. druge izvedenice basma~ m. asimilacijom nazala prema po~etnom labijalu (Skok l. up. basmariti impf. basmati œgovoriti brzo i sa mnogo re~iŒ: Basma taj kao ~ekrk Gru`a (Stevovi}). basma2. œlupetatiŒ [umadija (RSA). basma mämän œvrsta duvanaŒ. Visoko (RSA). up.

œromanti~arskiŒ 1809. basnà (Skok 1:115. basnâ œfabulaŒ: vâzmouúaäúe crâkovâ ellünskáimi basnâmi Gr.Œ Srbi Grani~ari (prema Radenkovi} 1996:65). Sadnik/Aitzetmuller 120–121 ‡ 123d). up. ali regularno obrazovan tur. -vna. bastra œid. oblo`itiŒ (RSA) od tur. zast. œkratka topla ki{a iza koje grane sunceŒ Pirot (gra|a RSA). potvrda. Mogla bi biti doma}a tvorba po modelu varaklaisati œprevu}i. Mihajlovi} 1982–1984:1–2) — na ~e{ki puristi~ki neologizam.) basra. œ{to je napadnuto od bastreŒ ib. stsl. Kosovo (Elezovi} I. izvor mo`e biti neposvedo~en.. Prvobitna semantika ~uva se u narodnom obliku sa -m-. basra. basneni adj.v. up. basara. RSA). basen. glu`. varaklamak < varak. v. ~e{. Balkanski turcizam. Sa druge strane. basna basna f.-h. basnâ.v. RSA ne pru`a nijedan primer sa -n. up. dijal. bastra. basniti impf. (dijal. basen. (^emeriki}). -o œid. Zett 138). balsara i Skok 1:104 s. -sni f. potvrde istog su porekla kao etimon re- . basara (Ja{ar-Nasteva 54). slo`eni pridev basnoslovan. Dalmatin. stukr.. • Od psl. mak. etimon navode samo bals›ra.koji se ne bi mogao prosuditi kao kwi{ki slavenizam ili bohemizam.226 basna — basra • Od istog krajweg etimona kao basma2. basnica dem. Camblak XV v. basnà. u zna~ewu œfabulaŒ D. a zastarelo œpoezijaŒ (basni{tvo n.Œ (DS 540–541. œizmi{qotina. up. basna œcarmen. sa specijalizacijom zna~ewa na izgovarawe religijsko-magijskih formula. œbajatiŒ. basn. {tampaŒ nema s. ÅSSÀ 1:161–162. Nomen actionis od bajati. Smederevo. „patogena gqivica na li{}u i plodovima iz rodova Perono- spora. bastrajiv. basnà. Bawa Luka. Obradovi} (RJA). Up. œmitŒ. kwi`. odnosno bal-sra. tako|e basara f. ali bez neposrednog tur. — Stsrp. basma1. Tur. dlu`. œbasma1Œ Srbija. od XVII v. Puccinia. mak. -vno œneverovatan. v. pridevi bastralija indecl. denominal *basma-la-mak. 1841. muqologikoj. 545). -a. rus. basan. bastra œplamewa~aŒ Prizren. SP 1:193. (Dani~i}). bas(e)n. mpastra. predlo{ka. pepelnicaŒ Gora`devac (Bukumiri} I). ngr. ali za zna~ewe basma œtisak. [kalji} 118 s. oblepiti. lagarijaŒ. Po`arevac (RSA).Œ Pomoravqe. baljemez koji kao tur.Œ Homoqe (RSA). basen. *basnâ. basna. bug. poq. basnoslovânâ prema gr. bas›ra pored bals›ra œid. sln. fabulaŒ. basmaŒ Kavawin. basra basra f. Dana{we zna~ewe œbasnaŒ svodi se na crkvenoslovenski kalk gr~kog muqoj (basnoslovan < stsl. œbolest useva. plamewa~aŒ. Mogu} izuzetak predstavqali bi oblici basan œbasmaŒ Timok i basna œid. fantasti~anŒ (RSA). • Od tur. sl~. œkratka pri~a s moralnom poukom. J. od XVIII v. Bremia. predmet radwe.

basrqati basrqati impf. (RSA). governador. œtumaratiŒ Dubr. rum. do-/iz-/od-basrqati pf. providur < ven. teturati seŒ. dosta(ja)tiŒ. -rno adj. bastadur Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). sposobnostŒ CG (RSA). selo u Dalmaciji blizu Makarske (IM. basta œdosta jeŒ.basrqati — bastadur 227 ~i balsara. Boka (Musi}).: selo Bastâ (RJA).Œ. „sposoban. bastadurka œid. zidine staroga grada kod bosanskog Skopqa (RJA) — ako nije *Basta{a. \.Œ (^DL). *bastador. Mili}evi}. up. (RSA). basta / ba{ta œid. basrqav. -rna. praes. provedador. bastadurica f. Internacionalni italijanizam. U varijantama gorenavedene zagonetke umesto basta dolazi dosta (tako NZag Vuk 47o). nem. bastaduran. bastadi{a f. basma itd. Novak. bug. up. bastadurstvo n. œzateturati se.Œ Zagara~ (]upi}i). bastadurwak m.. • Preko *Bâstã od predslovenskog Bist(on) (Skok 2:665 s. RJA). sg. Ista predslovenska (ilirska?) osnova pretpostavqa se u nazivu dveju rimskih postaja Bistue (Nova. ili ba-srqati sa ekspresivnim prefiksom ba(T. Ne vidi sirota baba. ba{tadur ji. Bast Bast m. Prost kontaminat oba glagola. . basta basta adv. It. Piva (Gagovi}). rus. odatle bastati. œ`ena bastadurŒ Uskoci (Stani}). • Od it. eventualno (o)ba-srqati sa dekompozicijom *ob(â). Remeti}. -ura m. œsmelost.> b. bastadur bastadur. œhrabar. pa nabasrqa na trn i sva se izgreba Piva (Gagovi}). • Svakako u vezi sa italijanizmom bastati. œnesiguran (o koraku)Œ (RSA). u Prizrenu mastraf < masraf (S. V. œdostaŒ M. zaneti seŒ Lika (RSA). basta. zabasrqati pf. — Od XV v.v. Gorà~eva. Vj. sz. ume{anŒ CG Ó bastadurnica f. ili bas-r-q-ati kao ekspresivno pro{irewe od basati1 (Vlaji}-Popovi} 2002:261). basta. -a. • Ekspresivno obrazovawe nejasne strukture. basØa. Vinja 1:47. odva`an ~ovek. -o adj. od bastare œbiti dovoqan. nai}i slu~ajnoŒ (RSA). i bez -ur: bastadu{a. bastadur œid. „posrtati. pregalacŒ (RSA).. a sa druge basati1. Boka (Lipovac-Radulovi} I). ÅØimologià 1980:109. od bastah. Vetus) u Bosni (Skok 1950:95). SDZb 42/1996:438). nabasrqati œnabasati.(Loma 2000:613). sa kojim se mo`e porediti savremeni toponim Basta~a. Bjeleti} 2006:91–92). pita). Up. ali neposredan predlo`ak nije posvedo~en. s jedne strane srqati. œ`ena bastadurŒ. Za oblik bastra sa umetnutim t u grupu sr up. Jedna ~a{a masla svemu svijetu basta NZag (RSA). O~ekivalo bi se ven. ali re~ mo`e biti i doma}a kreacija od bastati po uzoru na guvernadur. re~ je 3. Vasojevi}i (Stijovi}).

• Od ven. i basta. u tom slu~aju.. basta{ œkoji je sposoban. -o (sic!) œsposoban. prikladnim. basta{nost n. kako to isti~e Vinja l.. dovesti u redŒ. œimati naviku. Bastahovine kod Srebrenice (IM). ba{tati se pf. CG. bastare œbiti dovoqanŒ (Skok 1:117. œusuditi seŒ ji. basti{a œbastadurŒ. bastati Dr`i}. i reg. bastat se œid. -a. selo Basta{i}i kod Kakwa. pl. biti kadarŒ Budva i Pa{trovi}i (ead. s. sela Bastasi kod Bawa Luke. It. to ti ne mo`e{ u~initi (Vuk 1818). • Od ven. -sta. -aha m. Bastaji kod Skender Vakufa (IM). sa razvojem zna~ewa preko œu~initi dovoqnim. Ovamo mo`da i izba{tati œobraditi. -a`a m. „nosa~. -sto. Fo~e. — Od XVI v. CG (RSA). re~ bila bi istog krajweg porekla kao i imenica bastah. od XVIII v. okretanŒ Ó basta{nica f. bastah bastah m. poneti seŒ Uskoci (Stani}). II). œi}i od ruke. -{na. Vasojevi}i (Stijovi}). ali v. Boka (Musi}). (Bojani}/Trivunac). odva`iti se. CG (RSA). basta`ica f. (RSA). „nosa~. bastav œnosa~Œ (Skok 1:117). CG (RSA). basta{ko m. basta{ko dem. selo u Slavoniji kod Pakraca (RJA). basta{an. glagol je verovatno od gr~. Dalm. BiH. Bastav. Bastasi. ~ega god se privati Gru`a (Stevovi}). -{no „odva`an. sve mu basta. bastar.c. ovamo mo`da i razba{tijati se œraspustiti se. vi~an ~emuŒ Draga~evo (\ukanovi} II). Rijeka. Boka (Lipovac-Radulovi} I). bastat œid. œstarati se o nekomeŒ: Ma}ija … basta`i pastor~ad Lika (RSA). postati odve} drzakŒ Poqica (Vinja 1:47). denominal basta`iti impf. bastazo / bastaso œid. zast. bastati bastati impf. tako|e bastak. „smeti.j. Bastahe kod Berana.228 basta` — bastah basta` basta`. Vinja l. amalinŒ NPosl.Œ (Skok 1:117). œi}i od rukeŒ Nova Varo{. preduzimqiv. œid. Up. vredanŒ Piva (Gagovi}). pridevi bastan. biti sposobanŒ NP. Drvara. radan. obi~ajŒ Zlatibor (Milovanovi}).Œ Zagara~ (]upi}i). tako|e ba{tati impf.. odgajitiŒ: Izba{ta je dobro oni bostan CG (RSA).-h. denominali . ba{tati Ka~i} (RJA). Wego{. bastat pf. prezime Basta{i} Pakrac (RSA). basta{lija Zagara~ (]upi}i). biti kadarŒ Dubr. œpogorditi se..). poslu`ivatiŒ Lika. bastazw œnositi. Uskoci (Stani}). œslu`iti kao nosa~. œranac. sa kojom se naknadno ukrstila u pridevu basta{an. Tamnava (RSA). ranije Bastah. u Ra|evini (Bojani} 1986:140). œ`ena basta`Œ Rijeka. Barawa. ba{tati. amalinŒ Rijeka. bastast. Bos. it..c. podnositiŒ (DELI 121). tele}akŒ Dubr. Grahova. kadarŒ sz. to tebi ne basta u~initi t. bastat impers. Krajwe poreklo kao bastah. pridev basta{ki.

Lavi bi mu ~ador bastisali NP (Vuk 1818). U krajwoj liniji od gr. bastasius œnosa~Œ Dubr. v. œraditi posao bastahaŒ. mnogi). pogazitiŒ NP. -i{em pf.odra`ava sredwegr~ki izgovor. U starogr~kom je leksikografski posvedo~eno samo bastakthj i bastracaj acc. Krajina (RSA).c. bastazw œnositiŒ (up.c. Kad Beograd Srbi bastisa{e.) odnosno bastazoj (Vasmer l. ili. bastasi analogijom prema tipu orah (nekwi`evno oras) sg. Hapaksna i pozna potvrda ipak name}e rezervu da bi posredi moglo biti upro{}ewe neke mla|e formacije. dejstvo od *de-ti.c.c. Fasmer l. u svim ostalim slu~ajevima prisutna je pro{irena varijanta -âstvo. ali je pitawe neposrednog predlo{ka ipak otvoreno. Bastah > Bastav mo`da od genitiva mno`ine. bastisati bastisati. ngr. Bata{evo. s obzirom na srp.. ZbMSFL 42/1999:50. verovatno li~ka prezimena Basta. Bastahe. ali analogija nije potpuna. : orasi pl. *batasi disimilovanog od bastasi. Srbija. Psl. gr~kog porekla (Skok l..kao i u (sveslovenskoj i praslovenskoj!) izvedenici *ba-snâ > basna. svakako preko dubrova~ke karavanske trgovine. Bastaji od akuzativa. izvedenica na *-stvo od glagolskog korena *ba.?). sufiks *-stvo je ina~e u tom svom prostom vidu vrlo oskudno posvedo~en. basta{iti œid. • Svakako od (ili bar u vezi sa) srlat.. odatle basta` i. ven. mo`da i toponimi Batahovina neko mesto kod Dubrovnika. Vaillant ‡ 942 prepoznaje ga samo u stsl. ako se po|e od oblika *batah.u osnovnom zna~ewu œgovoritiŒ. *basnâstvo ili sl. kao povratna pozajmqenica. basma1. „kazivaweŒ: Po bastvu i pri~awu wihovom sudim da je on taj ~ovek Bos. • Verovatno u vezi sa bajati. *bastacaj (?). (Dani~i}).romanskim posredstvom. bastati). nasrnutiŒ Travnik. Vasmer 1944:49). up.bastvo — bastisati 229 bastahovati impf. bïstvo < *beg-stvo œbekstvoŒ i pori~e (da li sa pravom?). Bata{evac mesto kod Smedereva. mnostvo œmno{tvoŒ (up. oblik glasi bastagio. Blasioj. Pluralni oblik u toponimiji ukazuje da se ovaj naziv upotrebqavao sinonimno sa stsrp. detaqi tvorbe nejasni. A. ° I mene me jadnu basti- . Premda je slabo posvedo~ena. bastazo / bastaso. re~i nije jasan. sa gubitkom -h. poredi bastah prema bastasius sa hipokoristikom Vlaho prema gr. Skok l. ova re~ bi mogla biti znatan arhaizam. bastasoj (Skok l. oblik.). ponosnici za profesionalne prenosnike karavanskih tovara. CG (RSA). koja bi ovde dala *bajstvo.c. u ~ak. up.). bastakâ XV v.. navodi bastax (gen. ist. jo{ psl. Bastaja (RSA). jer je ina~e u praslovenskom prvobitno **bati zameweno sekundarnim obrazovawem *ba-ja-ti. pl. ve} stoga {to u drugom slu~aju dubr. Bata{ina deo Ripwa (RJA). Ovamo. verovatno gre{kom umesto *bastakaj od *bastax (tako Frisk 1:225).c. œnavaliti. pokvariti. Gr~ki predlo`ak rom. Loma. Bastrasi selo (GlSUD 42:124). bastvo bastvo n. s obzirom na b. Moglo bi se uzeti da je jednina bastah nastala prema mn. Podjednako arhai~na crta bilo bi prisustvo ~istog glagolskog korena *ba.Œ (Skok l. It. — Stsrp. „uni{titi.

basti{em pf. -una m. Skok 1:116–117. Tietze 1:288). up. ba{tun. Prizrenski oblik mo`e biti pozajmqen i preko turskog.(ÅSTÀ 2:74–78. basati2). arum. bast›. (z)gaziti. vrtuq. -ljca m. up. basmak je doma}a re~ od op{teturske osnove bas. bastisujem impf. od basmak œsavlada(va)ti. dijal. baslaisati. cvetuqa itd. -uqa m. bastisa (Ja{ar-Nasteva 111). Sufiks -uq. pobeguqa. Balkanski grecizam. Tur. Skok 1:117 nema re{ewa. tur. [kalji} 122). uzaptiti po sili zakona. alb. bastone œid. koje bi se u krajwoj liniji svodilo na œudaratiŒ (Vlaji}-Popovi} 2002:249. iznenada napasti. Najpre od basati3 u zna~ewu *œtovitiŒ. Prizren (^emeriki}). samo prenosi Dani~i}evo — malo verovatno — izvo|ewe od srnem. vepar jedne vrste sviwa koja se lako go- jiŒ: Navadio se k’o basuq u bundeve NPosl (Stulli. basamak. bastra v. Up. Nu{i} (RSA). eczema madidansŒ (RSA). bastun. up. Balkanski turcizam. RSA). perf. i basmalaisati.c.Œ. bastân Leskovac (Mitrovi}). a wegova `enska varijanta posebno je produktivna u imenima doma}ih `ivotiwa ({aruqa. pritisnuti silom i zauzeti. basuljec.230 bastra — basur sa{e NP Lu`nica. pritisnuti. {ar-Nasteva 38). • Nejasno. bastisat œiznenada napasti. bug. basulja f. izvr{iti premeta~inuŒ Kosovo (Elezovi} I). œ{tap (za po{tapawe). basuqa f. • Od tur. œid. • Od ngr. kako i Ja{ar-Nasteva l. „ko`na bolest li{aj. hemoroidiŒ [umadija. RSA). smejuqa itd. basØun (Filipova-Baèrova 75).. up. up. .Œ Kosovo (Elezovi} II 497). basuq basuq. (po)tla~iti. Banat. -uqa dolazi i na glagolske korene.Œ (BER 1:35. pritisnutiŒ.. primer. oblik baston izvodi iz it. œispeglatiŒ Ni{ (RSA). odbacuju}i Macenauerovu etimologiju od srlat.. bastisje. bassus œdebeoŒ. Bezlaj 1:13 prosu|uje poreklo sln. œdebelo sviw~eŒ. bug. Vuk Prepiska (RSA). npr. œnapraviti premeta- ~inuŒ Vrawe. „mangulac. œiznenada upasti. basur basur m. prepasti i sl.-h. bastisire. Vuk. bastis (Boretzky 1976:22). mak. bastun (Ja- Gr~ka re~ poti~e od ven. otud neposredno s. tako|e baston Prizren (^emeriki}). bastun œid. mak. bastis. basra bastun bastun. banutiŒ CG. dijal. sln. re~i kao nejasno. tuma~i mak. i tur. bastun. œnagoni~ar. basuqar m. œmangulicaŒ (Stulli. *basti 3. basma2. mpastouni œid. Eren 41.Œ (up. Tietze 1:284). palicaŒ Ni{. Pirot. dok se rum.). vasel œpriplodno `ivin~eŒ (RJA 1:194). basmis(v)am. „{uqevi. onaj koji tovi sviwe `irom u {umiŒ [id. sg.

Srbija (RSA). Tietze 1:288./ *bat. batineŒ: Trista bata po tu|em hrbatu ne boli ni{ta NPosl. Kragujevac (RSA). kao i rum. ba~uga augm. up.. ukr. buzdovan. batovi / bati pl. Nazor. stsrp. mlatŒ. telesna kaznaŒ. „kugla na {tapuŒ Rijeka. i bacati. bet œmotka. -i}a m. blr./ *but-. œbiqke pe{tan. stabloŒ (> bat2) i/li varijantno{}u (onomatopejskog) korena *bãt. batina1. batica œbarska biqka palackaŒ Vojv. bat Vran~i} (RJA). bita œtojaga sa jednim debqim krajemŒ. (RSGV). pre se radi o istoj re~i kao s. Up. zabat.. œudarac. „teg za vaguŒ Kordun.-h. Djeci se govorilo: œBi}e bata iza vrata!Œ Dubr. pra{nik. ali kako posredi nije semantika udarawa. kijak. od slov. tu~akŒ (RSA). bahtati. -o Dalm. u glagoqskoj verziji bat (G. up. „bu}kalicaŒ: ti ne pije{ mla}enicu. „maqi}. (RSA). bãtã œ`ezloŒ (Miklosich). bam œbatina. baØ œbi~Œ (ÅSSÀ 1:167. slavizam bita œtojaga sa jednim debqim krajem. up. sln. bêt œbatina. -a. Bug. bad1 œ{iqak na ostanuŒ. poq. {tapŒ kwi`. *bãtã œizdanak. butati. dijal. „veliki ~eki}. Dalm. *bãtã). (Bojani}/Trivunac). (Bojani}/Trivunac).Œ. drveni ~eki}Œ. klatno u zvonaŒ [enoa. -a. „mawa cvast u obliku klipa.. {tapi}.. bãØ œ{iqak na ostanu. bodewa. ~e{. tako|e batak. Uskoci. bat œbi~. œbatinaŒ: Klenu me nekakim batakom po glavi Uskoci (Stani}). ve} o{trine. XV v. Za varijantu sa poluglasnikom u korenu govorili bi. dijal.œudaratiŒ. bug. {tapŒ. batast. pridevi batni. *batã (pored *bãtã?) œoru|e kojim se udaraŒ. tu~akŒ. bãØ pored baØ œjezi~ak na vagiŒ. œdrveni ~eki} za natucawe maslinaŒ Dubr.. bati} / bati}. 3:141 i BER 1:105 (gde se izvodi od rum. muqaloŒ Konavli. Ona se obja{wava ukr{tawem sa psl. Za poreklo tur. baØ. Za bat œstruk cve}aŒ ‰nosi… zelenu kiticu i bat ruzmarinaŠ kod ugarskih Hrvata (RJA) mo`da je • Od psl. bata f. [krivani}. re~i v.bat1 231 • Od tur. bãm (ali v. „mala batina. bet. œpomo}na ribarska sprava za zabijawe {tapovaŒ Podunavqe (Mihajlovi}/Vukovi}). zast. Dactylis glomerataŒ (RJA). dem. batoglav. „batina. . œ{tapi} za pletewe/vezeweŒ Dalm. — Od XIV v. Herc. klatanceŒ [enoa. batog. NP (RSA). batom bivenu NP (Vuk). -o œkoji li~i na batinuŒ (RSA)./Herc. jo{ bat2. bat1 bat. „kija~a. dijal. porekla ([kalji} 122). up. samo u izrazu aqku na bataqku (di}i) œdati se u skitwuŒ. rus. bataqka f. SP 1:195–196. sln. bat / bat. je`evica. pored *bot. -aka m. potvrde. drveni ~eki}Œ. batovrq. basur œid. batica f. Skok 1:120–121). bata m.. tojagaŒ Cres (RSA). bat œbatinaŒ. „tu~ak. grana drveta kao {tapŒ. batowa. pored stsrp. ni`e!). ar. batokqun. botati (Vlaji}-Popovi} 2005:65–66). batati. „zve~ak. srebrna trava corynephorus Beauv. bâtâ: I Pari`â dïla{e ki~mou a drougi s(i)nâ ógov bâtâ Roman o Troji. NJ 7:123). Lika. jo{ i csl. dijal. gvozdena osnovina vodeni~nog kolaŒ spadalo bi ovamo po ÅSSÀ 1:167. maq.

rus. potomak. rus. Stock nego zastarelo doma}e zna~ewe koje (zasad) nema konkretnih slov. takvo razgrani~ewe nije sprovedeno ni u Skok. boma f. ÅSSÀ 3:141. ovamo verovatno i batu{ka „~ioda. Obatwak mtop. od obla- . *byti (v. dijal. dijal. RSA). up. „dowi deo buta. i bataqa. buØ(a) œsve`awŒ (SRNG 3:311 s./Dalm. batwak mo`da naslawawem na bat œ(debela) grana. Novak. Up. izra{taj. stabla)Œ Kola{in. klipŒ.Œ. batica f. boØ œstabqika i li{}e gomoqastih biqaka. „mlado drvo. bi~Œ (SRNG 2:143). bik mladog lukaŒ (Skok 1:120–121. -a / bati}. batovi / batovi pl. batovina œid. -i}a m. oblicaŒ Srbija (RSA). dijal. batuqica „id. batuskera pej. motke. up. bet œstabqika gqive. pribada~aŒ. deo mlata koji udara po snopqu. œbiqka. stablo. pridev *bhuto. kao metafora. bati{wica @umberak (RSA). SP 1:466). U zna~ewu œtu~ak u cvetuŒ bati} ne spada ovamo. Skok 1:120 stavqa tamo{we obatwa~a f.u Pa{trovi}ima: batwi. bat œbatakŒ Uskoci (Stani}). za bataqka up. Para}in. bilo od bat ili od badwak. Za deminutive `enskog roda batica. zast. dijal. no prefiks o. paralela osim eventualne korenske veze sa rus.œnastajati. • Od psl. @umberak katol. oblicaŒ. glag. „stabqika koja nosi cvet.Œ Vr{ac (RSGV). bateqica œbik u luka. nicatiŒ > psl. stablo u lukaŒ. batarika œbadrqak (o stabqikama gradom potu~enih ili po`wevenih useva)Œ Leva~. up. s obzirom na funkciju polo`ajnika. sln. dem. biti1). Zajedno sa gr.cc. re~ (sa varijantom batvo) svodi se na pie. nije iskqu~ena veza sa obatiti = abatiti u zna~ewu œslu~ajno srestiŒ. batlo.smeta da se tu po|e od apelativne osnove.v. batva~a s. boØok œstabqika cvekleŒ (SRNG). struk (mladog) luka. bata m. SP l. „glavna (debela) grana drvetaŒ Kragujevac. batovi / bati pl. œpoga~a koja se daje polo`ajnikuŒ pod bat = bat1. / bom m.232 bat2 ipak verovatniji semanti~ki kalk prema nem. batlo. jo{ i rus.v. CG. tako|e boØa œbatvo krompiraŒ. badwak sa -t. ili *oblatwa~a. {taka. od oblatna œoblandaŒ. „kukuruz u klipovimaŒ Pan~evo (RSA). Vj. bat. batakŒ Srbija. „batakŒ Prigorje. bat2. œgrana koja raste direktno iz debla drvetaŒ ^umi} (Grkovi}). Kolektiv batovina mogao bi se zasnivati i na prvobitnoj u-osnovi. œbatakŒ. rus. buØiØâ). Varijante od badwi. (SEZb 12:476) mogao bi lako biti *Oblatwak. Herc.. struk biqkeŒ. ~irŒ. batovina coll. ÅSSÀ. bat2 bat.. igla za pribadawe. ve}.. ali v. bato~ka „id. baØàlka œduga motkaŒ (SRNG 2:150) i ala~uga. batuqica up. „ugqenisani vrh fitiqa na sve}iŒ Herc. qudskim i `ivotiwskim udovima)Œ Slav. (o biqkama.od *bhu(H2). psl. *bãtã œid. dem. „debqi kraj (grane. baØik œmotka zadebqala na jednom kraju. bati}. Izme|u *bãtã œono {to je iznikloŒ i *batã / bãtã œono ~ime se udaraŒ (> bat1) te{ko je dosledno razgrani~iti oblike i zna~ewa u slov. „badrqak (o udovima)Œ (Vuk. Zna~ewe œ~iodaŒ verovatno od *œigla sa jednim zadebqanim krajemŒ. batvo. pod bat1. dijal. futon n. jezicima.Œ Konavli. ali i ba~enka. (RSA).

œvrsta mi{olovke koja se sastoji iz dve da{~ice postavqene Mo`da u vezi sa bat1. œgvo`|a. Oblatwa / Oblatna zaselak i izvor u Ka~eru (Ja}imovi}/Petrovi} 2003:58). Vuji}. butur(ka). BiH. bakat œid. „golenica u pticaŒ (Vuk 1818). Vran~i}. *bãxãtã. stupicaŒ Kola{in..Œ ibid. œkoko{.v. Ro`aje (Had`i}). J.v. œbratŒ. Pro{}ewe (Vuji~i}). podra`avati kogaŒ (Vuk). gorwi deo batkaŒ (RSA). re~ pod bat œmaqŒ (v. ba}a. Du~alovi}i (RSA). batak œnatkoleni deo `ivinske nogeŒ Lozan (Joci}). dr`ak ko{niceŒ Fru{ka gora (RSA).. bah(a)ta gen. augm. (RSGV). Skok se koleba. bata2 bata m.) œid.Œ (RJA). tuma~e}i bata kao postverbal od a bate œudaratiŒ < lat. i batak1. fraza za batom (i}i. — Od XVI v. tako|e sa prefiksima: dobatak. zabat. Dalm.. karaba- zan kanap za wega da se mo`e obesiti.. uvek je ostajao ~ist i obi~no ve- ibid. bata œid. Up. Srbija (RJA). SP 1:464–465). bahat. {aq. govoriti) œugledati se na koga. pod o{trim uglom. batowa. Maruli} (RJA). œid. povoditi se. Mili}evi}. Razapela sam batu na tavanu Piva (Gagovi}). arum. }uran i sl. œp~eliwe zadwe no`iceŒ Vojv. \. • Od psl. u taj batak se gore zave`e pru}e od sibovine . bat3 bat m. -aka / -tka (bataci / bataci / bataci. zap. -a / dobatak. pored bahat. topot. lupa. battuere. deminutivi bata~e n. œjesti batakeŒ: od svih poslova. bata~i} m. takozvani batak. bataku{a f.Œ Srem. Loma 2000:605 pomi{qa na postawe od *ob(â)xvatiti œobuhvatitiŒ. dok 1:122 s. bata~ak. bahat m. gore opis realije sa Zlatibora) ili kao postverbal od batati (za œudaratiŒ ¢ œpastiŒ u nazivima za klopku up. œ`ena razvijenih listovaŒ Vojv. up. kao prvobitni dual œdva bataŒ (up.-h.. „(kowski) topotŒ (RSA). œvrh. • Nejasno. -ana m. bati / batovi pl. but u `abeŒ. bah. bata~ina f. najmilije mi je bata~ewe ibid. sa dekompozicijom po~etnog o-. batakovi / batkovi pl. batak / batak. batiti. postverbala od *bãxãtati > bahtati (Skok 1:91 s. œbadrqakŒ Herc.. but. v. bata1 bata f. stavqaju}i 1:120–121 s.Œ: bahat vesala u vodi. „mi{olovka. denominali bata~iti impf. sa dobrim batacimaŒ. batak1 batak m. batakuqa œid. brat. izme|u kojih se stavqa mamacŒ Zlatibor (Milovanovi}). bat1) i izvode}i arumunsku iz we. -i f.. „potmuo {um od udara nogu pri hodu. zabatak œid. 308). „petao.Œ: Gorwi dr`a~. izvedenice batakan. slo`enica karabatak / karabatak / karabatak œveliki batak. up. œid. zamka (uop{te)Œ: Zapo mu batu Uskoci (Stani}).. œdrvena mi{olovka. M. }urka dobrih batakaŒ Srem. kucaweŒ.Œ.)Œ Ba~ka. -tka œkarabatak (v. œnoga u ~ovekaŒ. fig. stupicaŒ Draga~evo (\ukanovi} II). batiti pretpostavqa obratan smer pozajmqivawa..bat3 — batak1 233 tan œblatanŒ. up. udarawe. Vlaji}-Popovi} 2002:182–183.

r|avŒ Leskovac (Mitrovi}). batâk œotpadna roba. koje i samo dolazi u istom zna~ewu (Skok 1:120 s. but. verovatno deminutiv na -ãkã: *bãtãkã.. mada nije iskqu~eno da se u Dalmaciji doma}a re~ ukrstila sa romanizmom (up. œpropaoŒ Kosovo (Elezovi} II 497–498). batak~ija œkoji in}ari ili ne vra}a zajam. nogatati se. boØok œpojedina~na stabqika cvekle i sl. Prizren. engl. œdebqi kraj ili dr{ka alatke ili oru`jaŒ. mn.Œ (Vinja 1:50. Boka. guzŒ. propalicaŒ. restloviŒ Leskovac (Mitrovi}). batoglav). batak~ija œid. batagxija m. ako nije od bacati. up. Za semanti~ki razvoj up. @ena mi je arsuz batak Mostar (RSA). sa ustaqewem (docnije i sporadi~nim du`ewem) nepostojanog a sufiksa najpre u nom. batak~ija œid. batakc›l›k (Skok 1:121. Skok 1:121. „rasipnikŒ. „bacakati seŒ Bosna: Dijete je … jednako batakalo nogama Bosna (RSA). od ven. propaoŒ Prizren (^emeriki}). batak~ilâk / batâk~ilâk œid. tamo batak œbatinaŒ.Œ ibid. batak~ilâk œvarawe. œstabqika sa sve korenomŒ. • Od tur. batak~ika / batâk~ika f. Up..-mak. batak adj. Keule œbuzdovan.v. (RSA). batâk~ija ib. izvedenice batakluk m. batak / batâk œnepo{tewak.Œ Prizren (^emeriki}). batakŒ. batak2 batak m. ba- . koji ovamo stavqa i ihtionim bato~. bâtâk œlo{. bataci umesto **batci > **baci (mak. i batar1. batak / batâk œnepo{ten. Drugog je porekla bato~ / bato~ œstegno od peradi. (RSA) v. batak œpropaoŒ. Balkanski turcizam. Pirot (RSA). but. mo~uga. dijal. lu- pe`Œ Prizren (^emeriki}). raspiku}stvoŒ: ortakluk batakluk BiH (RSA). Zna~ewe œdr`ak ko{niceŒ obja{wava se u izvoru sli~no{}u sa batakom. za prvi deo v. ali up. œcrni batakŒ. tako|e repatati se œpra}akati se (o ribama)Œ. œostatak ne~egaŒ itd. SDZb 19:509). sviwska ple}ka)Œ. Druk~ije Skok l. govora). nem. butt œbutina. prqak u krovu {to dr`i slamuŒ Slav. Simi}. gore bata~ina).)Œ Mostar (RSA). up. „propast. ib. indecl. bato} ji. batochio œid. batak~iluk m. zaba}akati se œpra}aknuti seŒ: Riba se zaba}akala CG (RSA). batagxisati œid. œve}i ili debqi kraj ne~ega (npr. varalica. koji ga izvodi od *obhvatak. bataklâk / bâtâklâk œ{tetaŒ Leskovac (Mitrovi}). batak(~ija) œprevarant. denominali batagxijati impf. propalicaŒ Kosovo (Elezovi} II 498). dijal.v. • Svakako od bat2. v. kara-. Brusje.Œ (SRNG). bat). utajen. œbatakluk (v. klatno zvona ili sataŒ Kor~ula. œlewstvovatiŒ CG. mak. apofonsku varijantu butak œbatakŒ s. batakci. karabatak œdeo noge kod `ivine bli`i trupuŒ Lozan (Joci}). in}arŒ Kosovo (Elezovi} II 498). za preplitawe semantike bat2 i bat1 up. batak bi u tom slu~aju bio oblik iz sev. sa formalne strane i rus. Ovamo mo`da kao denominal batakati impf.c. Za obatak œklipi}. „rasipnikŒ: Nije roba kriva {to je gazda batak NPosl.Œ Bosna.234 batak2 tak Leva~ (R. Karabatak dosl.Œ Leskovac (Mitrovi}).: augmentativ na -ak. (^emeriki}). U pogledu obrazovawa. [kalji} 125).

„blato. „pokvaren. „vrlo veliki }ilimŒ Pirot. batalav. zapu{tenŒ (Vuk 1818). œid. napu{ten. patokaŒ Banat (RSA). batal œid. batisati. kuriti (u ruskom i œpe}i rakijuŒ. batak œid. postati batalom œpropastiŒ CG.-h. tako|e batalan. arum. batal m. uobi~ajen je i o~ekivan. indecl. -aka m.Œ ibid. bug. œoronuo. œusedelicaŒ Banat (RSA). Up. neobra|en (o zemqi). œteren na kome je uni{tena {umaŒ Svinica (Tomi} I). kukuruzara. jo{ batrga~a œjaka rakijaŒ ibid. razvaqen. Istog krajweg porekla kao batak2. bolestan (o ~oveku)Œ Uskoci (Stani}). rum. œ{togo| pokvareno (pu{ka. batrga. podvodno mestoŒ Kosovo (Elezovi} II 497–498). kilavŒ Srbija. Ekspresivno od *patok-ur-wa~a. napu{ten. NP Slav. mak.Œ Gora`devac (Bukumiri} I). tamo batovina œkukuruz u klipuŒ ibid. glib. batrgati1 — no mo`da pre u vezi sa batrgati2.. batak / batâk œid. -lna. batok m. batac. „zapu{tena wiva. batakurwa~a f. Semanti~ki razvoj œmo~vara. kukuruzwa~aŒ.. batak (Boretzky l976:22). zapu{tenŒ ibid. poru{en. mtop. sat)Œ (Vuk 1818). neupotrebqiv. neupotrebqivŒ Prizren (^emeriki}). batak œbaraŒ (Boretzky 1976:22). bug. batalija adj. „mesto odakle voda ne oti~eŒ Vrawe (RSA). ÅSSÀ 13:124). m. dijal. mpataki œblatoŒ. r|av. po}i u batal. batak~ilak (Budziszewska 1983:25).). up. indecl.. neupotrebqiv. od bat2. NP Hrv. batal adj. (RSA).Œ... bataqu{a „id. baØak œpobrkani ra~uniŒ. pi{toqina. srp.c.. batisati). istog krajweg porekla kao i batak3. [kalji} i RSA nemaju ovo zna~ewe. -lno „pokvaren. up. dem. stari ovan ili jaracŒ ibid. batakurwa~a • Nejasno. patoka. batak3 batak. indecl. Izvorno turska re~ od osnove glagola batmak (Tietze 1:292. bataqica f. indecl.: }ordu bataliju (RSA). v. ngr. batrgara œid. BiH. Zna~ewe œrasipnikŒ i sl. batak œblatoŒ (Ja{ar-Nasteva 58). batalac m. tako|e m.. Zorunovac (RSA). al~ak1 i al~ak2. -a.. batac œid.batak3 — batal 235 tak~ilãci pl. RSA). bamak~ije. bamaklãk œmo~varaŒ. adj. „slabija rakija. „krupan. batac. „pokvaren. zapu{ten. • Od tur. up. bamak~ilãk Stranxa (ead. razvilo se na s. varalicaŒ. batlak. bamak œid. terenu. alb. œid.Œ.Œ. -o œzapu{tenŒ Vrawe (Zlatanovi}). mo~varanŒ Prizren (^emeriki}).Œ (Skok 1:121–122). up. l. glib. œpodvodan.v. batal batal adj. par- . alb. ili mo`da *bato-kur-wa~a œkukuruzova rakija. œpokvaren. do kojeg je do{lo jo{ u turskom jeziku.. kola su mu prava batal~ina Jagodina. Batalac (RJA) Ó batal~ina augm. ‰nizijaŠŒ ¢ œnepo{tewak. bamak~ãlãk. œmalo napu{teno mestoŒ Srbija.Œ Ba~ka (RSGV) s. Balkanski turcizam. œzapu{tena wivaŒ Slav. up. prevelikŒ Kosovo (Elezovi} I). r|avŒ (Vuk.

ni{ta on ne mo`e da podigne Ro`aje (Had`i}). adj. Leva~. denominal bataliti (se) (im)pf. œlo{ majstorŒ. batajlija œid. œnevaqalac. „kvar. „poru{ena ku}a. ar. ili je posredi ukr{tawe sa batvo. batalcu œkrupan (stasom)Œ. œpoharati. porekla (up./f. {tetaŒ BiH (RSA). œne{to staro.Œ Svinica (Tomi} I). cipelaŒ Bosna. Ja sam batalio duvan i vi{e ga ne pu{im Para}in. RMS). batlo.236 batala logŒ Temni}. œop{tinsko zemqi{te. battall›. o{tetiti. alb. [kalji} 125. Zlatibor (Milovanovi}). napu{tenoŒ Vojv. baØal œid. indecl. batiq.Œ. uni{ten. bataluk m. ostavi je Pro{}ewe (Vuji~i}). *boyli) dosl. trpni pridev bataqen. ngr.. arum. bataquga œstara. batal œbezvredan. Srbija. batala. batalboj m. batala batala f. ogromanŒ (DS 568). ~ovek. batal œnapu{tenŒ.. Balkanski turcizam. „veliki. CG (RSA). op{tinski pa{wakŒ Resava.. indecl. Za poreklo tur. sa zamenom sufiksa.Œ Vasojevi}i (Bori~i}). .mo`e reflektovati geminatu tt tur. pokvarena alatkaŒ ibid. -aka œneobra|ena povr{ina koja ne daje prihodaŒ Gora`devac (Bukumiri} I). jarac itd. up. œpokvaritiŒ: Batali}e{ mi tu sekiru. (RSA. -a. „ne{to {to je zabataqeno. batajlija / batajlija m. ostavitiŒ. ovamo verovatno i batval~ina m. boj. ru`anŒ. mpatalikoj œ(pre)debeo. augm. bataqivati (se) impf. Skok 1:122. batal œneobra|enŒ. -tv. batalit œostaviti. neupotrebqivo zemqi{teŒ Konavli. CG (RSA). batal-bojlija verovatno od tur. ru`netiŒ. mak. napu{tenoŒ Leva~ i Temni} (RSA). Potkozarje (Dalmacija). predlo{ka. up. œpresta(ja)ti raditi ne{to: zapustiti. napustitiŒ ^umi} (Grkovi}). okilaviti seŒ. glomazan predmet.Œ. okaniti se. „mo~varno. mpataleuw œgojiti se./adj. • Od tur. Stachowski 1992:21). Dalm. dijal. U obliku batval~ina.Œ Dubr. batal œu{kopqen ovan. Srbija (RSA). -iqa m. zanemariti. ostavitiŒ: More. batalina f. (RSA). bat(t)al boylu (dijal. rum. obeshrabritiŒ.. neupotrebqiv. œogromnog stasaŒ. trom. o ~oveku). œbatalitiŒ CG. zanemariti. pokvariti. batalit œid. œid. batalak. Ovamo mo`da. razma`eno (o detetu)Œ Zlatibor (Milovanovi}). batalxija / batalxija m. Up. batal-kalup œkalup nestandardne veli~ineŒ: Trebaju mi cipele po batal-kalupu Bege~ (RSGV). neverna (o `eni). obataliti pf. iznemoglo.. v. za-/iz-/o-/raz-/u-bataliti pf. Tietze 1:294. NP Vuk. batalit œid. tako|e bataqevati (se). oronulo ~eqadeŒ Uskoci (Stani}). bug. Oblici batalboj. -o œpokvaren (uop{te. re~i v. (RSA). vrlo visoko ~eqadeŒ Prizren (^emeriki}). batalina œid. œvrlo krupan ~ovekŒ Podriwe/Podunavqe. pored battal œpokvaren. tamo batvalak. nevaqaoŒ Kosovo (Elezovi} II 498). „veliki i trapav ~ovekŒ Leva~. ‹ se œdobiti bruh. f. napu{tenŒ. Srbija. neupotrebqiva stvarŒ Ka~er (gra|a ERSJ). batali se }orava posla! Vrawe. batal-dovda œkrupno telo bez snageŒ: On je batal dovda. batal-bojlija m. œnesrazmerno.

. ktetik batala• Nejasno.). tek nekoliko godina po{to je Turska sa padom Beograda 1521. alge na dnu mora (u luci) i sl. œglavo~ travuqŒ.Batalage — batala{ 237 • Nejasno.-h. (RSA). koji je po wemu nastao ukr{tawem dvaju sinonimnih romanizama batala i la`-ina. . koji prosu|uje kao usamqeno i nejasno). naziv za istu ribu travuq (Vinja l. Pavlovi}. batala{. Batala`anka f. up. dok je Vinja 1:49 s. „riba glavo~. Najbli`u paralelu predstavqa ime zaseoka u Hercegovini Batalagi (sic!). baØalo`náè adj. me|utim rus. Loma. SEZb 18:480) pobija rani pomen wegovog imena. Skok 1:122 ima iz Dubrovnika re~ batala u zna~ewu œdno od porta. œvrbovŒ: BaØalo`náe kusØá ne rasØuØ. dijal. nedovoqno posvedo~eno (topografska sekcija Vojnogeografskog zavoda Gacko 3). i ime ostrvca Batoala`a Vrgada (Juri{i}) — {to bi po wemu bili j-posesivi od iste osnove.Œ. A. nazivom dveju uvala na ostrvu Ugqanu — up. vrsta trskeŒ (v. -aga f. pl. dijalekata sa s. OJ 3–4/1973–74:31). Miqkovi}). — Od 1528. Vinja 1:49 pori~e pridevski karakter ovog toponima i wegovu vezu sa Batalage. Mataruge i v. nado ih srubiØâ. jamaŒ.Œ. baØalo`ka œstablo lobodeŒ. Gobius lotaŒ Dubr. bataqa). Batalage Batalage. batalo / batolo œosnova stubova mostaŒ. up. s. nedostatakŒ: Kupija je kowa sa batulon Trogir (Vinja 1:50. ime selu u gorwem Ibru kod Tutina. lukeŒ i dovodi je u vezu sa it. {ki. kona~no zavladala tim krajevima. Smaris alcedoŒ (Vinja 1:49). batula œmana. V. Mesno predawe da se selo prozvalo po nekom Tur~inu œBatal-agiŒ (Q.c. U istom kraju batalina zna~i i œostatak odlomqene stabqike pasuqa. Sa druge strane. daqe mo`da baØalága œrupa. batalagæ tur.c.v. prete`no onomasti~kim potvrdama. -a{a m. batula œmorska travaŒ (tako Vinja l. poistove}uju}i ga sa apelativom batala`a œmorska travaŒ. batalo poredi sa batalo / batula œmorska trava. jo{ bataluga. selo u vaqevskoj Tamnavi. Up. mo`da i Batrage. Me|utim. od lat. kost uop{teŒ (SRNG) — koliko god bilo rizi~no porediti ovakav etimolo{ki neobra|en materijal geografski udaqenih slov. i batala. [ojat. rup~aga na putu. Up. (RJA). Nije iskqu~ena ni veza sa batal. etnici Batala`anin m. uz koje se podrazumeva vala. Finka / A.v. Up. popis (usmeno E. Skok 1950:108–109 poredi Batalage sa Batala`a (naglasak po B. batala{ batala{. kako apelativ nije ubiciran. batalo). Bratstvo 2/1998:98–99. batis œid. batalak. baØarlága œkost zadwih (dowih) udova. • Verovatno lokalna izvedenica od batalo œtalog od morske trave i algi na dnu moraŒ. otvorena je mogu}nost da je konstruisan na osnovu toponima. œriba gera. sli~no i batalica f. {to upu}uje na semantiku œvla`no mesto obraslo trskomŒ.

œstablo crnog lukaŒ (v. batalija @umberak katol. biqke)Œ. Vinja l.umesto -r. up. dijal. bataqica „id. -o „ukru}en. Ili mo`da rana pozajmqenica (sa u. Batalage. Veza sa batvo . bat2). butruga œid. (RSA). batterie odakle. gde zna~ewe kao da se ukrstilo sa bataqon. batal. -a. patrqak (ruke. bataqun. RSA) Skok 1:122 izvodi iz it. Ide kao batqav pijevac ili kow BiH (RSA). œdebele stabqike korovaŒ.) bamalià.nikakvo obja{wewe. Bolboschoenus maritimusŒ ibid. verovatno i bataqa f.v.Œ. odse~ena stabqika biqkeŒ. „ba~vica za voduŒ Konavli.. up. â i an > *o) od *buttilonga < lat. — Od 1745.v. (zast.238 batalija — bataqa batalija batalija f. bataliti v. Banat. batalica œbadrqakŒ (RSA). batqast. œmalo bure sa ~etiri dr{keŒ ibid. baØalià.c. -o œsakat. Neposredno iz italijanskog bataqa XVI v. Kova~i}. œbarska biqka zuka. M. ne ostavqaj tolike bataline! Dubr. œbitka. noge. coll. sln.c. Slav.Œ (Skok 1:122–123). -a. (Skok 1:122). Dalm. • Verovatno u vezi sa batvo. Za (maglovitu) mogu}nost veze sa it. Deo primera svodi se na *bãt(â)l-.. battaglia œid. (RSA). bojŒ Prota Mateja.: a goni ih bataqa vojnika NP (RSA). batalina augm. • U krajwoj liniji od it. ali ovaj oblik mogao bi biti disimilovan od *baceqica. re~ mo`e se porediti i sa bateqica „bik u luka. Maruli} (RJA). barile œbure(nce)Œ v. polomqene ruke ili nogeŒ Bawani (gra|a ERSJ). Oblik batarija u primeru iz NP: Tu se ~ini stra{na batarija. ne nude}i za -l.Œ pomi{qa na doma}u izvedenicu sufiksom -uga od stsl. Mili}evi}. s. lukova prora{qikaŒ Dalm. Vinja l. batala~i} dem. nema~kim posredstvom. Up. Up. bataluga bataluga f. rus. (Bojani}/Trivunac). (RSA). u{tapqen (o udovima)Œ: Star sam. œ{tapinaŒ: Kidaj grah na sitnije. batara1. porekla. batal poredi sicilijansko bbataloccu œba~vicaŒ. bataqak. œbatur. batteria. batar1). Skok 1:245 s. Te{ko je sve navedene oblike svesti na zajedni~ki pralik. œpatrqak ruke ili nogeŒ Timok (Dini} I). zast. baceq. ko~awŒ Slav. za prvi deo up. bamelânik m.Œ Srbija.v. ° … ° Od Turakah i Crnogoraca (RJA.. \. • Nejasno. ovamo verovatno i bataqu{ka f. baterija œosnovna jedinica u artiqerijiŒ. Rus. (Houtzagers). bãtarâ œba~vaŒ (tako|e rom. moje su ruke batqave Zlakusa. bataluga œvelika kaca za prenos mo{taŒ Cres (Vinja 1:49). up. œid. navedeno u ÅSSÀ 3:140 s. „badrqak. tvorba nejasna. bug. na istoku preko rus. Jak{i}. [enoa. pridevi batqav. -qka dem. batalija. tako|e bâtâq m. v. batalija (Mihajlovi}). bataqa bataqa f. i > ã. pandana fr. batlo u zna~ewu œpatrqak. buttis longa. ba~va. po izdu`enom obliku (prvobitnog) denotata. ovamo mo`da i batalak m. *bãtarâ II (< *bãtâl-ânikã?). \.

Leva~. -ara m. baØalo`ka œstablo lobodeŒ s. up. batajica / batajica œpatrqak rukeŒ NPr. œvrsta ko{nice od pletenog pru}aŒ [umadija (RSA). œko{ar. Dowi je otvor {iri. gvozdâjâ œ(drveni) klinŒ. -nca œpripadnik bataqonaŒ (RSA).u baqigati (v. „baqezgaloŒ ibid. u izrazu aqku na bataqku (v. bez gorweg i doweg dna. bataqunac. œko{nica u koju se skida roj sa graneŒ Vojv. obogaqenŒ. -una Ó batalijunac.v. batarica dem. Up. bataqon~i} dem. Resava. bataquga m.Œ. Smederevo. baqezgati). batalica. batalijun.. bataqon (Mihajlovi}).. -nca. Ba~ka (RSA).v. (Par~i} II). œnaprava za hvatawe ribe u obliku ko{nice vr{kareŒ: slepi ko{ za ribu — slepak Zaje~ar. œvelika okrugla korpa sa dve dr{ke. za koje ni Skok 1933:146 ni Vinja 1:49 ne nude prihvatqivo re{ewe. tamo i batalo œlupetaloŒ). bataleon. {tapŒ. sa -j. up. posredstvom. œko{ na kolimaŒ: batar ozna~uje jednostavno lotre za vo`ewe kukuruza … od vrbova pru}a Timok (RSA). formalno i bataqka „mala batina. œkorp(ic)a od pru}aŒ Srbija. — Od 1791. Batalage. oblica od drveta. Up. „ve}a korpa od pru}a. bataqugati Vrawe. batar1 batar.. batara „ve}a korpa od pru- }aŒ Jasenica.Œ Leskovac (Mitrovi}). batalioni.(tip *morv-âjâ œmravŒ. bataqon. up. -am œpolako govoriti koje{taŒ (Vuk). Homoqe. œbataqonskiŒ. Pridev batalioni iz ruskog. batalija. NPr (RSA). • Nejasno. Homoqe (RSA). bataqigati bataqigati. -am impf. (RSGV). vojna jedinica sastavqena od dve do ~etiri ~eteŒ. œbataqon.. i nem. Batare zovu u dowem toku ‰MoraveŠ jo{ i pletari (Mihajlovi}/Vukovi}). ili u vezi sa taqizgati. „tvrdo drvo za gra|u. bataqonac. Jagodina. kotobawŒ Kragujevac. jo{ rus. uz ekspresivni prefiks ba-. oblik na -on fr. batara ‰sic!Š f. -a. Skok 1:122–123. naj~e{}e opletena od pru}aŒ: Imaju kupast oblik. -ala m. dijal. a gorwi mawi. bataqun bataqun. Sáawski 1974:83). -o adj. -ona œvojna jedinica sastavqena od dve do ~etiri ~eteŒ. bataqigam „id. -ona m. bataglione œid. i ala~uga. -una m. Verovatno umetawem ekspresivnog -ta. œposuda opletena od . pletena od pru}aŒ ^umi} (Grkovi}). sprava za lov ribe u plitkoj vodi. œ`ena koja se vrzma oko vojskeŒ Vojv. -ona m. Ovamo svakako.bataqigati — batar1 239 ostvariva je preko *bãtãv-âjâ > bata(v)q. kwi`. bat1). Karlovac. bat1. Potkozarje (Dalmacija). mo`da i ekspresivnim ukr{tawem sa batati (up. stupŒ Dalm. oblici bataqa. bataqunka f. bataqa s. (RSA).< -q-. tako|e batalion. bataqka u izrazu aqku na bataqku v. zast.i verovatnu vezu sa batal. batalina ukazuju na *bãtal. -nca œpripadnik bataqonaŒ. Sa druge strane. • Od it. œko{ za pili}eŒ. „baqezgatiŒ Vrawe (RSA). Za pridev batqav treba po}i od semantike *œkrw.

butarnik œvelika korpa koja se nosi na le|imaŒ.-h. Verovatno treba po}i od izvornog lika *bãtar-. oplitawe i materijal koji se za to koristi. otoka . RSGV). mogu}om se ~ini veza sa stsl. boca..). rum. od bav. ÅSSÀ 3:140). *butur. re~ je i sama pozajmqenica. œkorpa sa poklopcemŒ (zap. koja se svodi na pletewe. *bãtarâ II / *bãturâ / *bãtyrâ). Up. ispleten od loze ili od pru}a Srbija. • Nejasno. u ovom slu~aju posledwi rus. tako|e batra œid. i kao stariji i mla|i odraz stranoga u. u krajwoj liniji bilo bi od *bãt. (RSA) kao varijantu od putuwa (up. na rupi od gorwaka ‰tj. œnaprava od pru}a za ~uvawe ribeŒ Belegi{ (RSA).Œ Svrqig.v.v. Skok 3:87 s. up.Œ M. ~ije je osnovno zna~ewe œsud za vino. butela. kamena na vodeniciŠ ima mali ko{i}. Ovaj naziv spada u veliku porodicu re~i rasprostrawenih u raznim evropskim jezicima. ko{ od pru}a (za hvatawe riba)Œ Vojv. œid.c. koja se upotrebqava za bi~aqeŒ (Dalâ). re~i. baØarâ / baØarâ œsvaki krupan korovŒ (SRNG). putinh / butinh. odnos ã : u daqe se mo`e tuma~iti i kao apofonija u psl. bãtarâ œba~vaŒ < vlat. batar œid. butar. koje izvodi od buhati. a potencijalno i onomasiolo{ku podudarnost sa bu(v)ar œvrsta ribarske mre`eŒ. potok. i butuwa œkotarica. gde bi -a. ba~va. „id. ili mo`da pre od *bãt. batara samo navodi Dani~i}evo naga|awe (RJA 1:207) da bi posredi mogao biti neki ma|arizam. dijal. potok u Ma~vi: Tvrde stra`e pokraj Batra baci NP (Vuk 1818). -ara m.bilo od *ã (up.> bat2 (ÅSSÀ l. jedan od izvora Zasavice (Mili}evi} 1876:419). istog krajweg porekla (up. ali sam ne nudi re{ewe. ~ije zna~ewe œboca za vino opletena pru}emŒ ukazuje na drevnu praksu za{tite glinenih posuda prilikom transporta i istovremeno ukazuje na jo{ jednu mogu}u semanti~ku sponu izme|u œba~vaŒ i œko{araŒ.v.Œ (Hadrovics 137). batara f.. REW 1425 s. „fina pokrivena kola./ *bat. RSGV 1:159). rus. œvelika korpaŒ (fr.-fr. bocaŒ. ili za oputu kojom se bi~ vezuje za wu.). bute i dr. batura „korpaŒ Srem. (RSA. botte. Sa druge strane. Ma|. korenu.Œ. botaria. ÅSSÀ 3:140 s.v. ali se ono mestimice grana u œmehŒ (it. œko{nicaŒ (bos de meu{ot Lorena). ba~va. • Od ma|. -tra m. Batar Batar. v. batarka œkorpa od pru}aŒ. Skok 1:122 s. Batarde œlagana pokrivena be~ka ko~ijaŒ od fr. bamer œbiqka Spiraea ulmaria.c. *butarium. bout). ~ime se otvara mogu}nost veze sa semanti~ki bliskim sln. puta). Za eventualno slov. 1427 s. jo{ Popovi} 1953:219. buttis. baØar œsuva travaŒ. batar~e n. batar~ica f.> bat1. [ap~anin (RSA). primer bio bi blizak izvornoj semantici s. nem. Zajedni~ki etimon ovim re~ima vidi se u stgr. buttia. batra ili vraw. srlat. (voiture) batarde œbastardna kolaŒ (Hadrovics l. EWU 86). buteria (up. ovde badaw1. fijakerŒ Vojv.240 batar2 — Batar pru}a ili rogoza … u kojoj se dr`e razne stvariŒ (Mihajlovi}/Vukovi}). Up. up. butigo). batar2 batar. Vlaji}-Popovi} 2002:229–230 ukazuje na formalnu. i batur. botur. poreklo up. dodu{e. P.v. nije jasno da li je re~ o upotrebi za samu dr{ku bi~a.

u tur. predlo`ak. koja se sa semanti~kog gledi{ta ~ini mogu}om (*œvrbakŒ?). • Nejasno. Batar. paralele sa punim prevojem korena i druga~ijim vokalizmom sufiksa bile bi rus. vetus. to smeta vezi sa batar1. bãtarâ œba~vaŒ (tako Mareti} 1893:21). poveqa (pogre{no G. veteris œstarŒ. i batur. batteria œartiqerijska jedinicaŒ. Elezovi} l. • U krajwoj liniji od it. za fonetski razvoj up. . buØor coll. batara1 batara f. od ju`nijeg podrinskog.Œ ili alb. CG (RSA). Meyer 29. Pavlovi}. Ako se po|e od *bãt-. batrin < lat. paqbaŒ. [krivani}.c. ali ne navodi tur. stara~aŒ.). re~i v. mo`da preko tur. Ako je a u drugom slogu od poluglasnika. Batara.batara1 — batara2 241 Drine izme|u Badovinaca i Sala{a crnobarskog (Milutinovi}/Vasiqevi} 105). Batalage. {oderŒ (SRNG). a Batar. ukr. mogu}e je da je na terenu ~uo obe varijante. Up. popisa. • Nejasno. veteranus. Batar. fraza turili ga na bataru œstavili ga pred streqa~ki vodŒ Kosovo (Elezovi} II 498). poreklo srpske re~i.c. mpataria œplotunŒ. mogu}e slov. lok. derbend sela Podine (Milutinovi}/Vasiqevi} l. sme}e. buØirinnà œ(nepotrebne) starudijeŒ (ESUM 3:309). po Bataru.Œ. -tra pravilno odra`ava sredwovekovni lik Bâtâr i podudara se sa ma~vanskim hidronimom. Loma 2000:112). „plotunŒ Crmnica. Re~ batar1 stoji arealno i semanti~ki dosta daleko. od kojih je ona sa œpostojanimŒ a u drugom slogu sekundarna. -tra / -tara (v. i alb.. Za poreklo tur. batarya œid. tucanik. up. I^ 20/1973:131 i d. SEZb 46:502–504).c. Pavlovi} u opisu Sokolske nahije (SEZb 46) pi{e na str. pretpostavqa tur. Ako se pak po|e od zna~ewa *œstaro korito reke. Tietze 1:293. œkakav star. — 1428/9. nastala apstrahovawem iz ktetika Batarsko poqe nakon {to je selo zapustelo. ali na 330 u … Batru. Q. dole) poqe uz Drinu u selima Brasini i Borini. i ngr.). kao i — semanti~ki neuverqivom — poistove}ewu sa stsl. u poveqi \ur|a Brankovi}a Radi~u Postupovi}u ou Ma~ve… selo Bâtârâ. batara œid. Treba razlikovati ma~vanski Batar. nekada tursko selo (Q. oronuo predmetŒ: Ima tu nakije batara Uskoci (Stani}). popisu XVI v. dijal. za prisustvo ranih rum. na koji se odnosi podatak iz tur. -ja œid. za wim Milutinovi}/Vasiqevi} l. rum. 502 i d. batare / batare.. œnepotrebne stare stvari. tragova u toponimiji ovog dela Podriwa Ku~lat (v. batara2 batara f. koji bele`i ve} stsrp. moglo bi se u oba slu~aja raditi o romanskom refleksu lat.

Bosna (Dani~i}). baterdis. batari{em / batâri{em œproneveriti. beterisati. œumretiŒ Rijeka Crnojevi}a (gra|a ERSJ). — Stsrp. propastiŒ BiH. do-/ od-batati pf. œi}i nasumice. *batati. tvorbeno i akcentolo{ki. bomamâ sve œudaratiŒ (ÅSSÀ 1:164–165.Œ (ÅSSÀ.242 batarisati — batati batarisati batarisati. upropastitiŒ. batati. i}i s naporom.Œ. œonaj koji bata ‰tj. od XVI v. batati. za jaja)Œ Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). botati). dijal. tako|e bekterisati CG (RSA). œid. strus. te{ko se. batqat(i). RSA). batam impf. batolit’ sa œgegati se. Bo`i} bata ° na oboja vrata NP Vuk (Vuk 1818. glagol obja{wava se kao iterativ od *botati œid. ]opi}. nabatqavati se impf. batarisat œid. batisati. kako to misle Skok 1:121 i Sadnik/Aitzetmuller 72 ‡ 105c.. oslawaju}i se na batinu ili {tap s te{kom mukom do{ao Banija (RSA). postverbal nabat m. Vuk. œtumarati. [kalji} 126). Ere (Remeti}). SP 1:195–196): a u • Od psl. „upropastiti. od XVIII v. rus. œ~ovek koji govori besmisliceŒ Bosna. batiwati œlutatiŒ Reqkovi} (RJA).cc. tako|e batinati œgovoriti koje{taŒ (Vuk. udaratiŒ: Bo`i} {tapom bata ° Nosi suva zlata … Bo`i}. baderdis œupropastitiŒ (Boretzky 1976:23). dobatinati pf. tako|e Batalo prezime (RSA). nabojŒ Draga~evo (\ukanovi} II). batqam impf. œhvatati se. Tur. Prizren (^emeriki}).Œ (Skok 1:121–122. „trupkati pri hodu.-bos.Œ.Œ Kosovo (Elezovi} II 498). batati. od bat›rmak.. ide okolo. v. Imenica baterma od tur. za wim i ÅSSÀ 1:167. bat›rd› 3. ovamo i baterma f. glagol je kauzativ od batmak. utajiti. bat1). • Od tur. Batalo ide oko wih Srbi Grani~ari. batirisati pf. œmu}kalica (npr. -i{em pf. Kum obilazi oko wih ‰p~elaŠ i lupa nogama. ne}e biti denominal od bat (v. bat›rmak œid. tj. Obrazovawe i naglasak kao matati od motati. batarisujem / batârisujem impf. bamamâ pored . P~elar pita: Ko to tuda bata Srbija. sg. baterisati. od tur. NP Bosna. œskitatiŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œnabijena zemqa. v. Mostar. a ni obratno (tako Machek 48. sa svojim {tapom bata B. „lupati. tako|e sl~. propastiŒ CG (RSA). skra}enog infinitiva bat›rma. œpropastŒ Bosna ([kalji}). œnabasatiŒ Nik{i}. sln. Psl.: Jedva sam dobatinao ku}i. batat pf. perf. s naporomŒ Banija. a svi ostali su p~ele. lepiti se (npr. umorno. batalica f. vu}i seŒ ist. SP l. (RSA). RSA). daqe alb. dijal. up. izvedenice batalo m. prisvojiti. u igri zujawaŠŒ: Izaberu œbabuŒ i œbatalaŒ (u igri œzujaweŒ) … Baba sjedi otrag. Herc. Up. Bosna. baterisavati impf. quqati seŒ (SSN). nabatlati pf. hramati. batati batati. Resava. LI Batalo 1392–1400. -i{em pf.(?) œid. ‹ se indiv. SP 1:194). kretati. „upropastiti. sneg kowu na kopita)Œ Fo~a (RSA). nesigurno hodatiŒ NPosl Srbija.

Oba}etan … koji mnogo bavrqa. Stuli}.(*b. baØa œbrbqaweŒ. turgowe su slive Vetrani}.ako je pozajmqena iz keltskog).Œ: dospijeva u jesen. pseto koje se mnogo klan~a Mato{. iznenadaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). baØara œbrbqivacŒ (SRNG). e-bazu laringalnog korena *b(h)eH2t. batiti. • Verovatno deminutivno obrazovawe na -acnuti od batiti (se) œna}i. [imunovi}. boje zelene. za mogu}nost da s. Skok 2:533 izvodi iz op}i. dok se ne ustoje. batacnem pf. i}i po{tapaju}i seŒ). vrst zimskih kru{aka. krupan plodŒ Drvar. dijal.ovde u nekim slu~ajevima reflektuje psl. batoglav batva batva f. Iz sintagme Bo`i} bata u bo`i}nim pesmama je. batiti. „vrsta krupne zimske kru{keŒ U`ice. ~ija je nulska baza *b(h)H2t. Sarajevo. battuere œudaratiŒ doma}a re~. sresti (se)Œ. — Od XVI v. batla~a œkrupna zimska kru{kaŒ Karlovac. tako|e batarac interj. œkalemqena kru{ka. dok se a u *batati svodi na o nastalo sekundarnim du`ewem pri izvo|ewu iterativa. i batati se œtrzati se (o pu{ci)Œ s. tumara.v. opore su Banija.v. baØinaØâ œtr~ati. koji je denominal od batina1. u novije vreme. œdo}i iznenada. Up.batacnuti — batva 243 psl. Kod glagola batinati / batiwati u zna~ewima œtu}iŒ i œskitati. Osnovni glagol prisutan je u istim govorima. gde se pre radi o ekspresivnoj tvorbi od batati tipa glaviwati od glavati. lupetatiŒ treba povu}i razliku izme|u prvog. naglo. Mikaqa. bat. *bh. moqakati. Mqet (RSA). butati. batlo~a œid. batiti. up. oba}etno pseto (RSA. bata{ v. brbqatiŒ (ÅSBM 1:327).Œ ibid. *batã reflektuje normalnu. battere v. te{ko i}i. D. Oblik batakati iterativ tipa bacakati. baØavacâ œgovoriti. batva~a „id. -tno œkoji mnogo skitaŒ: Oba}etan pas. . rus. Za zna~ewe œgovoriti koje{taŒ up. potvrde nadimka Batalo iskqu~uju takvu rekonstrukciju). mo`da naslowen na batak1. -tna. i rus. Nejasno je spada li ovamo oba}etan. v. Mrnavi} (RJA).-h. Dodu{e. baØaØâ œgovoritiŒ. œodjednom. up. batac adv. tako|e batla~a œid. neo~ekivanoŒ: komiti batacnu{e u sre kolibe … kum Jago{ batacnu na vrata Piva (Gagovi}). skakati. na pr. RJA). Belostenec. Vasojevi}i (Bori~i}).odra`ena u *bot-ati. Govori se u Dalmaciji.Œ Knin (RSA).ako je lat. moglo je biti semanti~kog ukr{tawa sa bat1 (œudarati {tapom. ali se ne jede dok ne ugwili Bosna. Potvrdom glagola u Pivi prevazi|eno je izvo|ewe uzvika preko *bahtac od bahtati (tako Vlaji}-Popovi} 2002:262–264). a i sa bahtati < *bãxãtati (stsrp. blr. (RSA). naglog dolaska CG (RSA). batva~a: Tuj kru{ka je batva~a. i drugog. uzvik batac za izra`avawe iznena|ewa zbog neo~ekivane pojave. batacnuti batacnuti. paretimolo{ki izveden Bo`i}-Bata kao pravoslavni pandan Deda Mrazu. (Jovi~i}). rogobatan. *bãt. XVII v. batva~ica dem. biti nesta{anŒ (SRNG). Za problem razgrani~ewa sa refleksima it.

patella (v. batlo). ali ne i zadovoqavaju}u motivaciju naziva. bujatiŒ. Perast (Skok 1:122). -ura m. no verovatno je da bar neki od tamo svrstanih oblika reflektuju. batidur batidur. 455 buteti / butveti. ba~ma). rus. Vrbnik (Skok 2:584). u vezi sa stpoq. kao ni ba~vara œvrsta kru{keŒ Vaqevo (RSA). ja~atiŒ < psl. REW 6286). -tïî œpostati mastan. Lika. bumvemâ œid.i sa -~v. bomel œpokvaren. batidor (batador) œid.c. gubiti zdravqe.Œ ji. udebqatiŒ. b. • Od ven. uprkos csl. sln. -ura Kor~ula (Vinja 1:48). Up. „zvekir na vratimaŒ Dubr. uz napomenu da je mo`da iz crkvenoslovenskog. Nejasan ostaje formalni odnos prema sinonimnom bakva2. uz sekundarni naslon na ba~va (izvornu vezu sa ovom re~ju te{ko je pretpostaviti. bomimi œdebqati. bakva~a. zaobqenŒ Drvar (Jovi~i}) mogao bi spadati i ovamo (v.-h. *bãtveti.ba~va œbik u lukaŒ. neposredno ili posredno (up. botïti.pored baz). a na str. plodanŒ XVII v. gwiti. bomemâ / bomemâ œdebqati. bomeà œid. dijal. botwie}. truoŒ. bujati. -ïä œid. *bateti samo sa na-: dijal. boz-. batadur. Skok 1:123 poistove}uje sa batva œstabqikaŒ (v. up. materijala navodi samo zast. padela œid. gde se od s. (RSA). bãtã œba~vicaŒ i mogu}nosti izvo|ewa batva~a disimilacijom od *ba~va~a). Istra. botïnií œbujawe rastiwaŒ. psl.Œ Lika. batela batela f. Dalm. nabatee 3. dijal. butwie} œgwitiŒ. • Verovatno u vezi sa stsl. plodanŒ.. patella œzdelaŒ. strus. slabitiŒ. dijal. buz. jo{ butqa œjabukaŒ. razboteti se œpostati mastan. {to pru`a odre|ene formalne paralele (pored varijante sa -tl. razbotïti. od ovog drugog patelica dem. Boka (Lipovac-Radulovi} I). „velika ~a{aŒ Bukovica (RSA). ~ak. *boteti pored *botveti. -a. poq.244 batvo — batidur • Nejasno.Œ (Vinja l. rus. naduti seŒ: Nagazila ga krava i sâg mu noga nabatela Timok (Dini} I). mak. batidur Trogir. ukr. batlo). debequ{kast. bug. SP 1:341 rekonstrui{e boteti / botveti. ali }e pre biti sekundaran. breknutiŒ.nejasno. Up. nulsku bazu korena. batlo. . tr{}.). (?) *bãtva. mo`da metatezom zvu~nosti u venecijanizmu padela. naboteti œnaduti se. Korenski vokalizam timo~kog glagola mogao bi odra`avati ina~e nepotvr|en prevoj du`ewa *bateti. Nije izvesno spada li ovamo. bomee œbujatiŒ. mo`da i butica œplod ~aure makaŒ. sg..Œ. kao deminutiv. dozrevati. bomvemâ œdebqati. -o œzatubast. Up. SP 1:341. od ven. i batva. œote}i. v. paremiolo{ki hapaks batvica œ{ipakŒ NZag Vuk (RSA). Mo`da od psl. ÅSSÀ 2:225 samo *boteti. padella = it. pf. batidur œid.Œ. Up. *bateti. batvo v. Pridev batlast. • Verovatno u krajwoj liniji od lat.

batinica batinica f.) batina œpalica. batati (ÅSSÀ 1:165. ka`wavatiŒ.v. ~e{. mo~uga. denominali batinati impf. tumarati. Up. batinetina augm.Œ NZag. (dijal.)Œ. -a œid. pre je izveden neposredno od batati. batina1 batina f. batinica dem. (dijal. dijal. {tapŒ. • Od psl. sln. œistu}i kogaŒ (ibid. œpleteni uskr{wi kola~ ‘od dve struke’ koji se daruje mu{karcimaŒ Vojv. v. œid. œmu{ki udŒ CG. -a{a m. pridev batinas. i op{teslov. batina2 batina f. srp. Ó batini~ica œid. fig. batiti. œskitnica. RSA). v. œ~obanica sa batinomŒ Sombor (RSA). te taj kraj u kom je orah ili jaje bude debqi Srem (RSA). Vlaji}-Popovi} 2002:46). -ara / batinar. batina œprecizan udaracŒ. œudarci batinom. a u zna~ewu radwe i wenog rezultata (œudaracŒ) kao postverbal od *batiti. „poko`ica na vrhu roga u gove~eta. izesti / popiti batine œbiti (is)tu~enŒ (RSA) imaju tipolo{ke paralele. udaracŒ. te`e drvo. govoriti koje{taŒ i sl. œporo|ajŒ : *roditi (v. telesna kaznaŒ. Za istu onomasiologiju up. u vezi sa bat1. vucibatina (v. Dok je glagol batiwati / batinati u zna~ewu œtu}iŒ denominal od batina.) *batina œid. battere œudaratiŒ. batin~ica (RSA). batina{. *rodiny pl. ipak i obatwa~a s. (v. œbati}. u zna~ewu œskitati. RSA). batinica „vrsta obrednog kola~aŒ: Matere mese deci o Uskrsu kola~e (batinice) … kao kratke od testa opletene vitice Ba~ka. batina Mikaqa (RJA). up. (RSGV). batinara f. nesimetri~an. 121–122). dok se rog ne o~istiŒ (Vuk. ne daje zna~ewe re~i iz Perasta ve} je samo kvalifikuje kao radnu imenicu od it. neskladno gra|enŒ Piva (Gagovi}). Fraze tipa dobi(ja)ti. -sto œrogobatan. NPr Vuk. dati kome prut i sl. batiwati œtu}iŒ (RSA). œonaj koji batina (v. œpodu`e. up. poduga~ak kola~ koji se mesi na Bo`i} i na Uskrs tako da se na jednom kraju uplete u w na Bo`i} orah. i noviji naziv za vrstu peciva {tapi} od {tap. -sta. — Od XVIII v.Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).c. bat2. batiti. tamo. œsuludast ~ovek. a na Uskrs crveno jaje. ovaj drugi tip je re|i. v. dedakŒ (Vuk. te mo`da nije slu~ajno {to se areal psl. a u ruke drenovu batinu ° pa on prosi od vrata do vrata NP Vuk.Œ. kantarsko jajeŒ Bosna (RSA). Sadnik/Aitzetmuller 73 ‡ 105c). batinar. koja se u zna~ewu oru|a mo`e shvatiti kao augmentativ od *batã / *bãtã > bat1. sl~. izvu}i.Œ Dubica na Uni. dijalektizma *batina podudara sa arealom glagola *batiti.)Œ NP Bosna (RSA). *gostina œugo{}eweŒ: *gostiti. œtu}i. tojagaŒ (Vuk 1818. pl. RSA). • Verovatno od batina1. mo~uga.batina1 — batinica 245 Skok l. Sáawski 1974:122). izesti boj i sl. . Izvedenica polivalentnim (i poligenetskim) sufiksom -ina. batina œmotka. (RSGV).

batiti batiti. dijal. ‹ se Sremac (RSA). œ{teta. sg. mak. bilo i batisalo! Nevesiwe. œpokvariti (se).. batit œi}i tamo-amo. ‹ se œid. (im)pf. œ(po)kvaritiŒ Vrawe (Zlatanovi}). kundak itd. Ere (Remeti}).. (Bojani}/Trivunac). odavati tup zvuk od udara. ÅSSÀ 1:165). premoriti seŒ Ro`aje (Had`i}). Ili mo`da *obâtenica. batisovat impf. uklapati se. nabatiti œistu}iŒ (SP 1:194. tjena œopna (na jajetu)Œ (v. nem. • Nejasno. œupropastiti. œmutiti (neku smesu). Jablanica (@ugi}). Leskovac (Mitrovi}). sg. buzdovan. Vrawe (Zlatanovi}). RSA). propastiŒ (Skok 1:121–122. CG. Istra (Skok 1:122). potonuti. lagatiŒ. Kolben œklip. glavica. Kru{evac. batis. po~eti poboqevatiŒ Jablanica (@ugi}). Leskovac (Mitrovi}). Oblik batislâk m. bambat.) ili od psl. batmak u balkanskim jezicima mo`da se zasnivaju i na 3.-bos. ~e{. Italijansko poreklo je van sumwe za zna~ewe batiti (se) (im)pf. „trzati se (o pu{ci)Œ CG (Vuk. Balkanski turcizam. uvampiriti seŒ: Ja vidim kad se ~oek bati{e Lu`nica (]iri}). tu}i. Ukr{teno sa bitisati u batisati „pro}i. Cetiwe..246 batisati — batiti • Nejasno. Skok 3:476). baØis(v)am. prvi izdanici novih rogova (kod jelena)Œ. ili od it. up. U`ice (RSA). batiti œid. propastiŒ Poqanica/Klisura. za}i. i batarisati. „tu}i. battere œudaratiŒ (Skok l. up. propasti materijalno i moralno. Kosovo (Elezovi} I). œtre- fiti. Refleksi tur. batit impf. batmak œpotopiti. batisat œumreti. baØiØâ œid. potonuti. alb. porekla v. udaritiŒ Nik{i} (RSA). œcrknutiŒ ([kalji}). -im (im)pf. lo{e kori{}ewe ~egaŒ Pirot verovatno je doma}a tvorba. -i{em pf. bug. udarati. Up. dijal.Œ. glagol je op{teturska re~ (ÅSTÀ 2:78–80. Za mogu}nost da se radi o deminutivu od batina1 up. CG. œsresti. • Od tur. Za suf. i{~eznutiŒ Kosovo (Elezovi} I). buxa. za deprefiksaciju bakoliti. Tur. bati{e (se) 3. Zagara~ . rus. -isa. Ku~i (RSA). sretati nekoga. batisujem Prizren (^emeriki}). terati inatŒ Dubr. batisati batisati.gr. *batiti. batit (se) œsudariti se ~elo u ~eloŒ Bjelopavli}i (]upi}). up. utonutiŒ Prizren (^emeriki}). lipsati. upropastiti (se)Œ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. batisati œumreti. Skok 1:729. ist. na}iŒ Piva (Gagovi}). podudarati se. minutiŒ: [to je bilo — bilo.c. œnaru{iti zdravqe. batisa.). Tietze 1:292). sln. perfekta batt›. bati{em œid. sresti (se)Œ Crmnica. Lu`nica (]iri}). Zaglavak (RSA). [kalji} 126). Piva (Gagovi}).. batiti se „boriti seŒ Kor~ula (RSA). lupatiŒ Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II).

‹ kova~.Œ Prizren (^emeriki}). bamlak œgusto. baciti i batakati œbacakati se nogamaŒ s. dijal. docnije izmewen prema simpleksu u bati}. batis œstiskatiŒ (Orel 19). *batiti izvodi se alb. œobi~na crvenrepka. U zna~ewu œnov~anikŒ iz albanskog (tako ve} Bukumiri} l. up. batati. bati} bati} / bati}. Pirot. abatiti. Samokov (BD 3:202). Metohija (M. kaqugaŒ NPr. batisati. Saxicola (Praticola)Œ. zool. badifoge œid. glib.ukazuje na ven. batlak. up. • Od ven. up. œglib ispod stokeŒ CG. Up. Up.bati} — batlo 247 (]upi}i). za koje treba po}i od it. mo~varno zemqi{te. me|utim -g. Iz jsl. podse}a na bacati se u istoj upotrebi. battifuoco.c. batlak / batlâk œid. (RSA). Phoenicurus ochrurusŒ. batlo batlo n. -aka œglib. mtop. batifoga batifoga f. Cetiwe. Mo`da deminutiv od batokqun. posredi su male ptice. œnai}i. 294. batlak batlak m.). Resava. nov~anikŒ. nabatiti pf. naziv za razne vrste ptica: œobi~na travarka. • Od tur. œtrag na (blatwavom) putuŒ Dalm. œbara sa prqavom i muqevitom vodomŒ Pirdop (BD 4:89). œplaninska crvenrepka.v. v. „kesica za kresivoŒ CG. Batla~ina Vrawe (Zlatanovi}). napu{teno mestoŒ (DS 568–569). Turska re~ je deverbal od batmak. tvrdo blatoŒ okolina Sofije (BD 1:242. batifoka. alb. bati- voga „duvankesaŒ (RSA). dijal. 2:70). dijal. Bukumiri}. batlak œmesto gde je veliko blatoŒ. abbattere. od tur. mo~varno zemqi{teŒ Pirot (@ivkovi}). BER nema bug. ‹ crnovrati (RSA). -i}a m. bâtlo œpatrqak. badifoke. batak3. up. odse~eno stablo kukuruza . œpodbarno zemqi{teŒ Vasojevi}i (Stijovi}). Skok 1:121–122 srp.Œ ib. batifoka œnov~anikŒ sev. bug. œmo~varaŒ Ihtiman (BD 3:38). • Nejasno. œblatoŒ Leskovac (Mitrovi}).. ‹ belovrati. Batlak. srestiŒ Jadar (RSA). JF 56/1–2/2000:164). batifogo œogwiloŒ. batakl›k. sa razbijawem inicijalne grupe poluglasom i eventualnim naslawawem na *pti} — {to bi bio fonetski regularan refleks od *bãtit’â œmali batŒ. Phoenicurus phoenicurusŒ. potvrde. pi{toqinaŒ Kosovo (Elezovi} I). ili sekundarna varijanta od pti}. batlak izvodi po zakonu haplologije. batlak / batlâk œvla`no. „`itko blato. predlo`ak. Prema RSA 1:332 od it. Tietze 1:292. batlak œtr{~ar. up. batlak œblatoŒ Prizren (Jusuf). œnajni`i deo stabqike kukuruza i drugih zeqastih biqa- kaŒ Crna Reka (Markovi} I). Crnogorsko batiti se œtrzati se (o pu{ci)Œ pored batati se œid. batak2. Stachowski 1992:21.

-qka. zaobqenŒ Drvar (Jovi~i}). batog batog m.(v. Sa -v. u vezi sa *byti > biti1 u zna~ewu œrastiŒ (SP 1:466. tamo naro~ito bâtâq œpatrqak ruke ili nogeŒ Timok). izdanakŒ.. *bylâ.-h. up. batavrqak. Ovamo mo`da i batva~a f.. batvi} m. Up. sve CG (RSA). baØvina. zast. prostoru. -vrqa m. batinaŒ: pop Jovo se mu~i.. bomevo œstabqika i li{}e. kupusa itd. bomva œid. batovrqan m. stabloŒ. „stabqika koja nosi cvet. de`mekast ~ovekŒ. uzeo batog u ruke. pored *bãtãva < *bãty. pribada~aŒ Banija. dijal. baØouki œcvekla. ako je nastalo disimilacijom od *futu (up.i to.Œ pored vrqak œpoodraslo deteŒ Uskoci. Vr{ac s. Ozaq..Œ Timok (RSA) u svetlu Dini}evog zapisa ne}e biti autenti~an. stabqika i list zeqastih biqakaŒ (ÅSBM 1:328). debequ{kast. batovrqac. Akcenatski lik batlo n. Prasrodna u-osnova u gr. zeleni{ uop{te. boØovka. batvalak m. struk biqkeŒ: Nema batva bez dva klipa kao kravska repa Slav. œstabqika. bomovâe œnadzemno stablo povr}aŒ.Œ. pritkaŒ Leva~ (ali up. œ{tap. œstruk. reg. batovrq batovrq. dem. œstabqikaŒ \alski. betvo œstablo. batla f. batovrqaka f. da izvu~e neku skriwicu ispod posteqe Ogulin (RSA).)Œ. Bjeleti} 2006:225). betva / betev. nadzemni deo gomoqastih biqaka (krompira. tako|e batvo n. „neotesana motka. -eta Slav.. batvance / batvance. batovrqast adj.do{lo do naslojavawa prefiksa ba. oblika izvorniji je onaj sa -v-. podru~ju mo`da batov-ina œkukuruz u klipuŒ Pan~evo.Œ (SRNG). cvekle i sl. Od s. -tve f. -tlo / -tla odatle najverovatnije disimilacijom. -o œzatubast. batva f. *bãtãvo n. ovamo mo`da i batlast. ipak i oblike bavrqak m. sln. Kolektiv batavqe = blr. biqe. i batati). • Od psl.248 batovrq — batog koje viri iz zemqeŒ: Krave poele lisje od momuri{te i ostalo samo bâtlo Timok (Dini} II).Œ. baØovnik. œid. blr. bat2.Œ.v. ÅSSÀ 3:142. osobito mu{kar~eŒ. betva [enoa (RSA). v. batavce n. bat1). bat2 (ali v.. œokresine. Frisk 2:1021. stabqikaŒ. batok œsu{ena ribaŒ Po- . bomvo.Œ. mlata~a. batavqe coll.. tovrqak œid. „~ioda. -a. tovrqak. -aka œid. {tap za otresawe vo}aŒ Drvar (Jovi~i}) (ali v. Chantraine 1207). bomva. Up. fitu œklica.v. up. koji je me|utim potvr|en samo na kajk. varijanta o-osnove je bat2. baØovâà œid. „onizak a debeo. -tãve f. batva~a pored batla~a œtoqaga. koji bi mo`da svedo~ili da je ispred osnove vrq. stabqika kukuruzaŒ Zorunovac (RSA).na {tok. bataqa. ba• Nejasno. sinonimne nazive s. dijal. bataqka s. œgojazno. Skok 1:123). Mo`da od *batovr(h) sa zna~ewem sli~nim kao kod zoonima batoglav œnesrazmerno velike glaveŒ naknadno nasloweno na vrqav. boØovnik œid. naro~ito od struka kukuruza. i batowa. sa dugim korenskim vokalizmom kao u *bydlo.v. baØva. de`mekasto dete. rus.

Uranoscopus scaberŒ (RSA). (RSA). baØig itd. „brkata trqaŒ. 29. Vinja 1986/1:122 stavqa ovamo i badi} m. batokqunac (RSA).mo`da preko *ptokqun < *bãt-. bati}. kijak. ukr. batakqun œid. batoh. *batogã œ{tap. slavizma batog. sl~. batina1. na po~etku XX v. koji.) ta re~ œu `ivome govoruŒ zna~i œsuha riba. batoh œpastirski bi~. Mullus barbatusŒ. batovrq. .. • Slo`enica od bat1 i glava. zool. pomi{qalo se i na weno strano poreklo (up. Boka (Musi}). Up. poq.Œ. batovina f. mada se tu pre radi o ukr{tawu doma}e i strane re~i. batoka f. bi~. batur. Srbija (RSA). *batogã na slovenskom jugu (Skok 1:120 samo konstatuje prisustvo re~i i u rumunskom. Up. Kurelca Runje i pahuljice. up. -avca „ptica rusi svra~ak. (ÅSSÀ 1:165–166. Riba Uranoscopus scaber ima glavu nesrazmerno veliku u odnosu na telo. tako|e bato~ m. Psl. „ptica peva~ica Coccothraustes coccothraustesŒ. Up. stsl. kako je taj sufiks redak. Zagreb 1916.Œ. batak1. i batokqun. bato- glavac. Jedina s. Stockfisch œid. ne preciziraju}i wen odnos prema slovenskoj). docnije i batokã. Clangula glaucionŒ. rus. palicaŒ. pretpostavqaju}i ukr{tawe sa badati œbostiŒ. Vaillant 4:496).. bat1). strus. oblik. „morska riba bezmek. „patka ledewarka. batoglavka „brkata trqaŒ. SP l. ~e{. potvrda zna~ewa œbatinaŒ (osim stsl.Œ. Fasmer 1:134. i jsl. U srpskom Podunavqu re~ je verovatno povratna pozajmqenica od rum. st~e{.Œ sz. „morska riba brkata trqa. s obzirom na postojawe mawe-vi{e istozna~nih oblika od iste osnove sa drugim sufiksima. Varijanta sa p.j. bat1. riba suha kao batŒ. batoglav batoglav m. batoglavica f.v. batogã. up. œid. Mugil cephalusŒ Dalm. „glavati cipal. zbog jakih bodqi na glavi ribe. me|utim to nije nu`no. SP 1:195). Uranoscopus scaberŒ. bata{ m. bamog. • Slo`enica od bat1 i kqun. uz stsl. palica za namotavawe i odmotavawe pre|eŒ (SSN). ÅSSÀ 1:166. „riba (cela ili se~ena na kai{eve) su{ena na suncuŒ ibid. Lanurus collurioŒ.c. baØogã. Oblik bato~ po Vinja 1:50 od ven. batoglav. a wegov prire|iva~ komentari{e da danas (tj. svedo~i o nekada{woj rasprostrawenosti psl. batogã) poti~e iz spisa F. od *batã (v. t.batoglav — batokqun 249 dunavqe nizvodno od Pore~a (Vuk 1818).-h. • Od psl. s. œmorska riba bezmek.. batoc œid. tako|e patokqun œid. batog.Œ. batochio. „riba bezmekŒ. batok œsu{ena ribaŒ v. up. batog. imenica se tuma~i kao izvedenica na -ogã od batã > bat1 ili od *batati > batati. batokqun batokqun m. baturast s. „vrsta crvi}a baturaste glave koji `ivi u vodiŒ. v. i nem.vv.

varo{ica u [umadiji na reci Lepenici. up.. (SEZb 47:22). i}i kojekudaŒ. up. zabaviti se. „koprcati se. etnik Ba- to~inac. Bato~inka f. ali {ta oni daju za istorijat oblika imena ostaje do daqweg nepoznato. kvrgaŒ. ‹ se œteturati se i sl. imu}an ~ovekŒ Uskoci (Stani}). Mo`e se pomi{qati i na metaforu od bat1 (œglavowa i sl. nabasati. Prelaz Bati~na (sa varijantom Bati{na?) u Bati~ina daqe je prouzrokovao disimilatornu promenu u Bato~ina. œlutati. zbuniti se. natrapatiŒ Piva (Gagovi}). obli`wi toponim Jagodina < Jagodna. stsrp. buxa1 œid. œnemarno. „obadati se. up. kako za obrazovawe i semantiku. batrgati1 batrgati impf. mo}an.Œ Zagara~ (]upi}i). nabatrgati pf. koprcati se.. Bato~ina Bato~ina f. SEZb 47:22–25.)Œ Piva (Gagovi}). 1572. bat1. 1584. 1984:74). letopis s. intr. trestiŒ. zabasatiŒ. qutiti seŒ Uskoci (Stani}). zabatrgati se œzateturati se. baØan œnadimak debelom ~ovekuŒ (SRNG). lupetatiŒ Vrawe. intr. ve} pomalo otska~e i drma se Vojv. pridev na -âna u `. verovatno od naziva za barsku biqku batica. buyaŒ Bawani (gra|a ERSJ). ili od bat2 œizrastao. Batisna. Patachin. zaneti se (ne~im)Œ. „seliti se. zalutati. ~as u planinu Pro{}ewe (Vuji~i}). Bato~ina Vrdni~ki pomenik (GlSUD 42:124). Zirojevi} 1974:151. œmrsiti. ba}owa œid. ugojen ~ovekŒ. ead. -inca m. kako se to mo`e proslediti kroz istorijske zapise (pomene kod starih putopisaca i na kartama sabrao je T. 1571. œme{ati se.a. Up. boriti se za opstanakŒ Potkozarje (Dalmacija). pra}akati se. v. Bathiczna. preseqavati seŒ: Stalno se batrgamo. BiH. 1689.. fig. gu`vati (pre|u i sl.250 batowa — batrgati1 batowa batowa m. prezime Bato~anin (RSA).Œ ili œnosilac {tapa kao znaka dostojanstvaŒ).Œ Srbija. od ba}a. mesto se od kraja XV v. • Prvobitno Bati~na. teturati seŒ Srbija. izvanredan ~ovek. batrgat se œid. \. puna~akŒ Piva (Gagovi}). tako i za docniji razvoj *-âna u -ina (o toj pojavi Loma 1997:7–9). œonaj koji je krupan. • Verovatno augmentativ od bata2. Vojv. „nai}i. Mili}evi}. œzaleteti se nepromi{qenoŒ Para}in. Batotschin itd. kao i frazu on je Bog i batina. œ~ovek na visokom polo`aju. pomiwe i u turskim izvorima.Œ ib. œkoji se . — Od 1553. rodu prema *vâsâ œseloŒ. ‹ {tap œvrhom tako udarati o zemqu da se {tap mora premetatiŒ Ba~ka (RSA). ~as u selo. Radivojevi}. tr. izbatrgati se œiza}i posr}u}iŒ.. batrgav adj. œsilan. œdrmusati.Œ izvorno œmo~uga. neuredno raditiŒ Uskoci (Stani}). ~igra batrga … kad se ne vrti lepo. tr. umotavati. dobatrgati (se) œdo}i nesigurnim korakomŒ: Pred moj stan dobatrga{e nekakva kola M. œtrabuwati. dijal. (Dani~i}). za posledwi slu~aj tako|e rus. œposrtati. œzaplesti se. sukqati (o plamenu)Œ. œkoprcati se. plesti se (u {to)Œ Resava (RSA).

obatriti sê < *ob-vatriti (se) ukazuje Loma 2000:605–606.batrgati2 — batriti 251 batrgaŒ. Po~etno ba. obatrivati impf. grawe)Œ. ili mo`da dekomponovano *obâ... kajk. batorit œid.u batati (Skok 1:121) ili batr. -a. dijal. tuma~i ga ma|. „hrabriti (se)Œ (RSA). batrgati2).c. botorzy}. V. batrq. vre|ati. ÅØimologià 1980:109. za zna~ewa œtrabuwati. up./n. pridev batriv. buØoriØâ œlupetati. batriv. smatra verovatnijom od teze o ekspresivnom prefiksu ba. *obvatriti œraspalitiŒ. sr~anŒ (RJA). — Od XVI v. mno`inom batrak od bator œhrabarŒ). lagati.Œ. up. lomiti (klasje)Œ Resava. Gorà~eva. (RJA. batrovati impf. koji tu mogu}nost ovde. ali ne obja{wava na zadovoqavaju}i na~in wen obi~niji glasovni lik (o-)batriti (Skok l. œkoji koga bodriŒ. up. batriti batriti. dijal. œbodrostŒ (RSA). batorit’.. batrgati2 batrgati impf. batruvati (RHKKJ). rus. batriti. badrqakŒ.Œ) i slov. -o œhrabar. denominali batriviti impf. (?) batrga f. up. zast. batrivnik œid. ili *bat-or-iti. Ukr{tawa je moglo . vatra. Drugi vide u batrg. NP ugarski Hrvati. Bjeleti} 2006:356–357).(Toporov 1985:502. no i u tom slu~aju vaqalo bi pretpostaviti ukr{tawe sa (ili bar semanti~ko naslawawe na) *tãrgati.te tuma~i glagol u skladu sa zna~ewem prefiksa *obâ-: œsvuda unaokolo pokidati / polomiti klasje (li{}e.(opet ekspresivno) pro{irewe osnove bat. œ(lo{a) rakijaŒ: pogrdno ime za rakiju od koje se ~ovek batrga Vojv. rezultat te radwe je œogoqena stabqika. batrgara f. Loma 2000:613. Hadrovics 137) u skladu je sa arealom re~i. Neposredno izvo|ewe od ma|. batoriti œid. pisci (RJA). postverbal trgama mjesto ruku (RSA). Up. buncatiŒ (SRNG). batriti pored batoriti.-csl.Œ (< ma|. Vrawe (RSA). • Verovatno kontaminat hungarizma kajk. na mogu}nost veze sa rus. pomamno igraweŒ Slav. batorit œid. œ(o)hrabritiŒ (RJA). mo`da u vezi sa trgati. (RSA). dijal. batrqati. za razliku od batrgati1. batrivac m. i {atr.(Loma 2000:613. batriti).Œ (Skok 1:123. |ipawe. (o)batrivjeti (im)pf. batrga~a œrakija od rane {qiveŒ: opija al ne veseli ibid. batriveti (se). ovamo verovatno i batrk m. (RSA. Bezlaj 1:13. lupetatiŒ sl~. Adamovi} 1976:25 sq. daqe i boØoriØâ œ}askatiŒ. œonaj koji se teturaŒ Ba~ka.. baØoriØâ < *ba-toriti (tako ÅSSÀ 1:166–167). odatle batrivost f. batrgalo m.najverovatnije ekspresivni prefiks (T. samo u primeru: bogaqi prosjaci … s isturenim ba- • Najverovatnije dekomponovano od *obâ-tãrgati > *o-batrgati. RHKKJ). œma{ina za sejawe p{enice sa nazubqenim to~kovimaŒ (RSGV). obatriti pf. sln. RSGV). (Vlajkovi}). Up. „badrqakŒ. „kidati. up. daju}i ipak prednost prvoj mogu}nosti. • Nejasno. „skakawe. batrim (se) impf. poq. up.

Batri} sa regresivnom disimilacijom.u batati. bataqa. Osnova batrq. SDZb 31/1985:115) pored ~agaq. za polovinu batrqice svoje obraslo paperjem Srbija. no to je. badar. naslaga (u vodi)Œ: sedrenih pregrada (batrica) nije bilo … ve} je voda tvore}i batrice ‰Plitvi~kaŠ Jezera na~inila. up. ~agaq). najpre u osnovi kosih pade`a. Na starocrnogorskom terenu uporedo sa Batri} postojala je i ova œnormalnaŒ varijanta imena. prezime Brati}evi}i (J. SEZb 39:297). Ili mo`da *obâtârica œutrto. cag›l œ{qunakŒ (v. batrica batrica f. trti. kod batrq je primetno ukr{tawe sa badrq i patrq. . (RSGV) œ~vrsti deo peraŒ: svako je pero. daqe tur. Re~ je o sporadi~nom poznom razvitku {va u œparazitskoŒ r nakon izvr{ene zamene poluglasa. — 1614. œogra|ena zaravan ili nanesena zemqa na stenovitom tlu i zaravwena u obliku teraseŒ [ulek (RSA). Batri} Batri} / Batri} m. Grkovi} M. batrqak. -qka dem. k›zlar agasi > krzlarpored kizlar-aga. od prilike. od *obâ-terti. pijedestal. batrqati. koji polazi od pro{irene varijante osnove *bat. k›l›c > krlu~. zaravweno zemqi{teŒ. temeq. -gqa œid. kao u brat < *bratrã. Vj. Brati}ev Do (id. Batrich. -târo. kao gabar pored grab < *grabrã. Erdeqanovi}. up. œbatrqŒ. Sa druge strane. 631. kwi`. up. ~agrq œgruda smrznutog blataŒ [umadija (Sl. Srbija. noga prst)Œ. up. œkoren biqke (ili grane) preostao nakon odlamawa. sa ê > r. Po RSA 1:335 od gr.. „uzdignuti poplo~ani prostor pred ku}om. itd. LI (RSA). yag›z > jagrz. 1685. tako|e œpotpora. up. SEZb 39/1926:124). • Verovatno isto ime kao Brati} (Vuk) < *Bratri} (R. batrqica œklip kukuruzaŒ: Palu{ke (batrqe) zajedno sa komu{inom na wima Homoqe. batrq batrq m.252 Batri} — batrq biti i sa badriti.Œ < tur. baqron œstepenicaŒ. top. „odlomqeni deo graneŒ. • Verovatno istog porekla kao bataqak. œpatrqakŒ Vojv. se~ewaŒ. Bo{kovi}. NJ 14/1965:227). batrqa f. Erdeqanovi}. terasaŒ 1894. • Nejasno. Bratikâ.mogla je nastati u kosim pade`ima od *batvaq < *batvqa > batêqa. 1986:41) sa progresivnom. malo verovatno. mosta)Œ {to bi zbog betacizma podrazumevalo pozajmicu romanskim/dalmatskim posredstvom (kao batra~ od batracoj). œkameni prag. Novak (RSA). Batri}â (J. sa pri~om da se najpre zvao Batri}ev Do). v. s obzirom na areal. Druga~iju slovensku etimologiju predla`e Toporov 1985:499 sq. Remeti}. tako|e œosaka}en telesni ud (ruka. Brati} (ve} stsrp. batrqika œdeo kukuruzne stabqike sa korenom koji ostaje posle se~ewaŒ Vrawe (RSA). postoqe (luka.

.batrqati — batun 253 batrqati batrqati impf.Œ (Skok 1:122). Up. Piva (Gagovi}).). i batara2. Srbi Grani~ari. nespretno ideŒ ib. koji tromo. ubatrqati „jedva u}iŒ Potkozarje (Dalmacija). batun batun. kojekudaŒ Piva (Gagovi}). bandrqati. ‹ se œzabaviti se. (RSA). Za bantrqati sa umetnutim -n. (Bojani}/Trivunac). jednom i batura œtucanikŒ: niti se ~uje lupa kola po ne ubijenoj sasvim baturi Lika (RSA). botuwa œblato. dijal. gomila {qunka pored puta. „i}i kojekuda i sa naporomŒ Piva (Gagovi}). teturati se. (Stani}). œposrtatiŒ Bosna (RSA). glibŒ . bataqa. Toporov 1985:502: varijanta od batrgati1. odjekŒ Potomje (Skok l. zaneti se ne~imŒ (RSA). nabasatiŒ (RSA). Oblik batura verovatno sa zamenom stranog sufiksa doma}im.. batrqat „ote`ano hodati. batuta œgrubi betonski pod u starinskim kuhiwama. batuwa f. glibŒ ibid. œ~a~kati. Oblik batrqati teoretski i od prefiksa ba+ trqati (detaqnije Bjeleti} 2006:369). œblatoŒ Kumanovo (RSA). batuda batuda f. {oder. Uskoci. • Nejasno. œdobatrgatiŒ (RSA). tandrkatiŒ Uskoci (Stani}). skakati. pri izvoru mala lokva za pojewe stokeŒ ibid. tako|e batrwati impf. ‹ (se) œid. ovamo verovatno i batuqati œi}i s naporom. batrqak m. œposuti. batiti. batrgati seŒ NPr Lika. up. puzati (o maloj deci). batrwat se œgubiti vreme lutaju}iŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} l. • Od ven. „po}i nesigurnim koracimaŒ Piva (Gagovi}). pipkatiŒ Slav. -una m. nabatrqati œnai}i. Druga~ije Skok 1:120–121: onomatopejizacijom od batati. (RSA). izbatrqati œizvu}i se. ja`a. batudirati (im)pf. jedva i}iŒ Potkozarje (Dalmacija). zbatrqati „sa}i sa naporomŒ Piva (Gagovi}). œudubina u kojoj se voda skupqa. œvu}i se. za sekundarno r v. zabatrqati œza}i. Bosna. Oblik sa -t. „blato. {oderŒ (SRNG). slabo raditi. Mo`da od *batovqati œi}i poput bogaqaŒ. batrq.Œ ib. dobatrqati pf.c. batuda œudarac.-ven. (RSA). batun œsepti~ka jamaŒ ji. `ivotariti samŒ Duga Resa i Karlovac (Peru{i} III 110). „tucanik. re~ je poimeni~eni particip perfekta pasivnog od battuere œudaratiŒ. up. buØor œsme}e.iz italijanskog. „onaj koji se pri hodu gega.). batuda œid. i rus. batur. (Skok 1:121). batuwa œzemqa koja sadr`i dosta muqaŒ. ~esto samo ispred ogwi{taŒ Dubr.c. œid.up. It. Piva (Gagovi}). batutina pej. put posut kamewemŒ Lika. ali up. Boka (Lipovac-Radulovi} I). œi}i nesigurnim hodom. iskobeqati seŒ Lika (RSA). batqav. posipati batudomŒ ibid. skrenuti s putaŒ BiH (RSA). mawa od jezeraŒ Boka (Vuk). œvoda koja stoji na jednom mestu.

kaqugaŒ. pokazuju ne samo rus. za tvorbu up. -one < lat. „glavica (na {tapu)Œ Herc. sasvim je malo verovatna. dijal. „debqi kraj.v. bat samo navodi ovu imenicu u nizu sufiksalnih izvedenica osnovnog bat — ne ulaze}i u to otkud -un-i}.c. batun). o baturica. v. ÅSSÀ 1:140 s. Skok 3:545).v. • Nejasno. formalno je mogu}e pretpostaviti i razvoj batati œse}iŒ ¢ batun œseka~Œ ¢ batuniti œbiti seka~Œ ¢ œse}iŒ. *bãtunã (ÅSSÀ 3:141. ve} bug. primeri.254 batuni} — batur Vrawe (Zlatanovi}). up. -o „zadebqao. daqe arum. bata œbazen.v. batrqati ili baturati. œjagodaŒ (Skok 1:120). Skok 1:120 s. ovamo mo`da i baturina „velika. batura f. batuni} Mo`e se formalno porediti sa rus. bata Istra. dr`ak na preslici ili vretenuŒ Kraqe. balte. • Nejasno. od XVI v. . palta (i sl. Sáawski 1975:26. œsemenski izdanak na ~apqanu.-h. baØaØi œrezati krupne komadeŒ (ESUM 1:150). œnaziv za mali prst u igri ~alageŒ Piva (Gagovi}). Krk. i samo tamo. (RSA). boØun. Da sufiks -un. „komadi} hlebaŒ Srbija (RSA). batuni} m. batura~a augm. (Maruli}) œlokva. 168–169).ne mora biti romanskog porekla (od -one. „mawa cvast u obliku klipaŒ. Asphodelus albusŒ Bawani (gra|a ERSJ). debela batinaŒ Ba~ka. dijalektima (Skok 1:121. Sufiks -un ukazuje na romansko poreklo (it. kao i nekoliko rus. buØun œsitan luk za sejaweŒ od psl. baturka œstabqika kukuruzaŒ Leskovac (Mitrovi}).). *bolto > blato). Kako psl. debloŒ Botevgrad i s. -rka dem. usred Srbije. baturica dem. batur œ{upqina. jama za sme}e. -onis. „zadebqali koren dlakeŒ BiH (RSA). botur œScirpus palustrisŒ (XV v. prasrodno sa ili pozajmqeno iz slov. okomak kukuruzaŒ Slav. „mawa cvast u obliku klipaŒ. dijal. -a. za obrazovawe up. mo~varaŒ (tako|e alb. *bãtarâ II / *bãturâ / bãtyrâ nema ove s. „ko~aw. Tako Skok l. zaobqenŒ: Batoglavac … weki crvi} baturaste glave (RSA). Sáawski 1974:134–135). „ko~aw. kotlinaŒ < rum. Pada u o~i geografska razdvojenost formalno i semanti~ki bliskih oblika na -un i -uwa. ali zna~ewe ne odgovara. bez drugih potvrda). dijal. sufiks -unã tvori nomina agentis (v. badrqakŒ Srbija.-h. koju pretpostavqa Dani~i} (RJA 1:210). bata Poqica.) œblatoŒ u it. stablo. • Verovatno doma}a izvedenica od bat2. baturak. (Dani~i}). boØur œpaw. za semantiku ukr. za osnovu Skok poredi ~ak. Veza sa turcizmom batak2. ovamo mo`da i Batounâ selo u Bosni XV v. ve} i mogu}nost da je *batun postverbal (izvorno radna imenica?) glagola *batunati œse}iŒ. potvrde. -o. balta œblato. pridev baturast.. sli~no batuqati s. dowi deo snopaŒ Svinica (Tomi} I). ali to nije dovoqno izvesno. batur batur m.

hipokoristici ba}ko Ba~ka. 185. Up. Batut Batut prezime Boka (RSA). 373. zbubati s.Œ (v. buture œpawŒ. „aqkavo. sa ekspresivnim pro{irewem -ur-. ba}o (RSA. botur. RSGV). izvor bi mogao biti i odgovaraju}i rum.œotacŒ u poluslo`enicama tipa ba}-Fila. œmu{kobawasta . ba}an Srbija. utrt. bat2. svekar. lupetati.. baz). Ako se dopusti poreklo bokeqske porodice iz kopnenog zale|a. Slav. Za pomak œudaratiŒ ¢ œo{qaritiŒ. teturati seŒ: Batura odt ku}e do ku}e. baturati baturati.v. i batrqati.baturati — ba}a 255 oblika sa druga~ijim sufiksima (vi{e o ovom nizu sufiksa v. oblik batut od a bate. œotac. utucan i sl. ne bi li {ta isprosijo Uskoci (Sta- ni}). • Verovatno od it. battersi œudarati (se)Œ. dijal. dever. bubati. to~urati < to~iti œslivati se. prezimena Ba}anov. œbratŒ (Vuk 1818). re~ je pasivni particip od battere.. Vlaji}-Popovi} SEB 3/2006). u ovom drugom slu~aju posredi bi bila povratna pozajmqenica u srpski (i bugarski?) iz rumunskog. iznuren. ba}owa œkrupan i ugledan ~ovekŒ CG (RSA). botati). ~ika. ipak Bjeleti} 2006:364–365. za batura œtucanikŒ v. curitiŒ itd.. zabu{avati (Vlaji}-Popovi} 2002:50. ali i za singularizaciju prvobitne mno`ine but-ure od *but < slov. buz. ~ime bi se tako|e dalo objasniti i kolebawe u vokalizmu korenskog sloga. baØaliØâsà œbaktati se. ba}ka Deska (RSGV). It. 233). bãtã. ba}-Andrija (RSA). tako|e ba}a. Do kolebawa u vokalizmu korenskog sloga verovatno je do{lo na doma}em terenu (up. battuto œudaren. up.i turati mawe je verovatna. daqe i rus. • Verovatno od batati. Za tvorbu up. boriti seŒ Gru`a/Nadibar. batuda. kreveqiti seŒ. oblike na boz-. ba}a ba}a m. hyp. sve u oba zna~ewa. Ba~ka. ni{ta se ne ~uva Slav. vu}i ne{to te{ko ili glomaznoŒ. *bãturâ. (RSA). Ba}ovi} / Ba}ovi}. œnaziv za sna`nog ili bogatog ~ovekaŒ. baØuriØâsà œinatiti se. izme|u ostalog u prenesenim zna~ewima œu{kopqen. premda treba imati u vidu i mogu}nost porekla od rum. Dubica na Uni. i kao nadimak Ba}a / Ba}a. gazda. J. pogre{no raditiŒ: s tim se stvarima (seoskom imovinom) batura. pripadnik sredwovekovne sekte koja je upra`wavala samobi~evaweŒ.s.. slugaŒ Vojv. œbrat (obi~no stariji)Œ BiH. dijal. up. Formalno i semanti~ki najbli`e stoje botati se œbaktati se. glupŒ (Tiktin 1:309). zamajavati seŒ (SRNG). zbiti. koje se mo`e uzeti za neposredan odraz sl. Up. v. drug. flagelant. skra}eno ba}. Oblik baturina œvelika batinaŒ mo`da i od bat1. Slav.v. (u)macurati se œ(u)mazati seŒ < macati < mazati. botawiti se œid. œi}i nesigurno. butur(ka). Mogu}nost tvorbe od ekspresivnog ba. pridev ba}asta f. daqe i rus. baØuriØâ œnositi. ba}o œbratŒ: Rodijo nam se jo{ jedan ba}o Potkozarje (Dalmacija). -am impf.

ba}okati œudarati. Skok l. ba~. Vinja 1:31–32. re~ju za oca *pH2ter. kqucatiŒ (?): Presposlen zavrgav{i sikiru na rame vas dan po {umi ba}oka{ M. a za ovu navodi tur. Up. sl~.c. sve{tenikŒ. *bat’a.(Truba~ev 1959:195–196. ba}okati ba}okati. dijal. tim ekspresivnim karakterom obja{wava se i neregularan glasovni razvoj (o~uvawe psl. sve{tenikŒ.. akcenat. luwati. etimon bakure. Iz slovenskog ma|. radi se o mla|im obrazovawima od brat. bata. jedan od varijeteta Cucumis melaŒ. bat’a œstariji ~ovekŒ. skitati. besposli~arŒ Banija (RSA). bug. Mo`da izvedenica sufiksom -(j)ak od bajta. bug. oblici sa -e. up.). -ira m.Œ BiH. primeri svode se na prisno obra}awe. stariji bratŒ.c.). st~e{. bat’a œbratŒ. batya œ~ika. „skitnica. dijal.256 ba}ak — ba}okati (o `eni)Œ (RSGV). baØà œotac. batis œotac (u tepawu)Œ od brolis œbratŒ (SP l. *t’ < tj u isto~no.i zapadnoslovenskom arealu). Krajina (RSA).. ba~a). Up. Reqkovi} (RJA). Mileti}.. ukr. œgacati po blatuŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. Vojv.-h. — Od XVIII v. Oblik ba}un œglomazan. Slav. a i na s. • Svakako u vezi sa ven. „dedŒ Dalm. • Verovatno ekspresivna varijanta od batati. ba}okalo m. ba}okam impf. s. SDZb 9:263). Cres (Skok 1:86). ima samo primere sa -a. œkum. baØe œbratŒ Truba~ov odvaja *bat’a od *brat(r)ã i ve`e sa praie. mak.c. i lit. i ba{ta2. mo`da i baczi œstric. baæa œotacŒ. Rab. • Od psl.-h. baØà œotac. œ}askatiŒ Lika (Ajxanovi}). „bazati. ÅSSÀ l. A. kucati. tastŒ. deda. stariji ~ovek uop{teŒ (v. . re~i. „vrsta diweŒ Neretva (RSA). -ina m.mogli bi biti direktno iz turskog. baciro œvrsta diwe bledozelenog mesa. pozajmqeno neposredno odatle ili iz zajedni~kog (turskog?) izvora. blr. Na osnovu s. (RSA). porekla. no ve} s obzirom na zna~ewe ovih jsl. • Nejasno.iz Primorja i izvodi ih iz venecijanske (i furlanske) re~i. Dubr. up. S obzirom na areal. ovamo i ~ak. „pudarska kolibicaŒ Hrv. up. dijal. (RSA). bacà œotacŒ (Skok 1:86. Praslovenski naziv za starijeg mu{kog srodnika najubedqivije se tuma~i kao hipokoristik od *bratrã œbratŒ. Boerio 54. 85. 199b. SP 1:196–197. bo}in. pers. ba}ak ba}ak m. nespretan ~ovekŒ iz Crmnice verovatno duguje svoj sufiks ukr{tawu sa ba}un œveliki sandukŒ koji bele`i isti izvor u istom kraju (B. Poqica (RSA). ÅSSÀ 1:164).. bat’a œstariji ~ovek (u obra}awu s po{tovawem)Œ. rus. ostrva. ali up.-h. ~e{. i tur. Slav. besposli~iti i rasipati novacŒ Lika. tako|e be}ir „id.). Gotovo svi slov. ba}ir ba}ir. ba{tina. bakure œprvo vo}e u sezoniŒ (Redhouse).

baukat impf. jo{ bebukati. karlicaŒ (Skok l. podra`avawe pse}eg lave`aŒ (Skok 1:123). behuk œzastra{ivaweŒ. ba}u{kawe ba}u{kawe n. budi dobar Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). œstra{ilo. ~ulawe itd. baukŒ: Evo lupa baubau. • Internacionalna onomatopeja. s. beukati (se) / beukati (se) œmukati (o govedima)Œ BiH (RSA).. Up. bauzein œlajatiŒ < ‰bawŠ pored ‰wawŠ > vau. Slav. up. œstra{ilo za decuŒ (Vuk 1818. Bau}e srnda} Rogatica (Jahi}). Up. boccione œid.Œ (tako Lipovac-Radulovi} I 21. koji navodi i druge nazive: krma~a. RSA). u kojoj se (drveni ili pusteni) predmet koji se palicama uteruje u rupe naziva }u{ka. Ovamo verovatno bavketati œlajatiŒ NP gradi{}anski Hrvati (Skok l.ekspresivno. i bazati.). bauk i bauqati. Zavr{etak -un umesto -in verovatno ukr{tawem sa ba}un œove}a staklena fla{aŒ Grbaq < it. bau bau-bau / bau-bau interj.). ba}uk ba}uk m. œpastirska igraŒ Tovari{evo u Ba~koj (RSGV). -~em / -kam impf. ‰indecl. ili od ob-. (RSA). bau bau œid. beu. œsve {to mili. stgr.ba}uk — bauk 257 Neregularno obrazovawe upu}uje na onomatopejsku kreaciju. Up. i Sadnik/Aitzetmuller 337 ‡ 267. up. Up. (RSA). ovamo verovatno i babau m. sine. œstra{ilo za pti- . i kao imenica: Ne. it. koja i zna~ewe œkoritoŒ stavqa pod isti etimon).v. bauk bauk m.c. za pla{ewe dece NP Vuk. glagol baukati / baukati.. mo`da ukr{teno sa kevtati. U Banatu se ta igra naziva velike }u{ke (Krel 2005:133–137. Zna~ewe u primeru iz Reqkovi}a pogre{no je definisano u RJA. rikatiŒ NPr Vuk. ba}un œkorito za prawe rubqaŒ Grbaq (Lipovac-Radulovi} I).c. kolobran. tako|e beu: beu. • Nejasno. za podra`avawe topovske pucwave. ba}un ba}un. neka vrsta hokeja na travi. SDZb 9:263).Œ (RSA). bacino œlavor. baul). œvikati bau. tu ima bau bau Kosovo (Elezovi} I). beu kurjak NPr Bosna (RSA). • Od it. baubau m. œmle~ni zubi}Œ (Vuk). gore varijantu beu. • Svakako u vezi sa }u{kati. ukr{teno sa bajun (v. omalen de`mekast ~ovekŒ Lika Mo`da od nem. Mileti}. svakako je i tamo œskitatiŒ. Ovamo mo`da i ba}un „veliki sandukŒ Crmnica (B. „korito za sviweŒ Sutomore (Skok 1:97b). Beistuck œbo~ni deoŒ u razli~itim tehni~kim primenama. œ~mi~akŒ Bra~. œid. „kamen ivi~wak. gmi`eŒ Slav. nije jasno da li i beuk. U istom selu postoji de~ija i pastirska igra }u{kawe.?Š œvampirŒ Svinica (Tomi} I). -una m. bauknuti / bauknuti pf. Ba. bakvica).

i sa -n: baun / baun œskriwa. baxaku{a œid. bau~iti se œid. -una Cetiwe (RSA). œmali baukŒ. DELI 125. baul~e CG. bajun Herc. bauo. arum. Dalm. Ovamo mo`da i baura~a.Œ. baja f. Herc. Za oblike na -n up. œzubi}Œ [umadija (RSA). mak. bauo. denominali baukati. ovamo i ~ak.mogle bi biti i od sinonimnog barek. œi}i pobau~ke. bau~ina / bau~ina augm. (Bojani}/Trivunac). bau~ka œid. buqati œpuzatiŒ Zlatibor (Milovanovi}).. -una œid.Œ Vrawe. gdje je moja jauklija?Œ Zenica (RSA). • Od ven. baun. prikradaju}i seŒ Dowi Rami}i (Malba{a). Pakrac.. s mukom i}i (o qudima i `ivotiwama)Œ Srbija. baul. NP Slav. (RSA).Œ Herc. • Verovatno postverbal od baukati. up. baulo œ{kriwaŒ. alb. baula f. -ula m.. „ru`na. tako|e f. œi}i polako. bagul Cres (Skok 1:123). it. bak1. œzastra{i(va)tiŒ (Vuk 1818). œove}i kov~eg (obi~no za devoja~ku robu)Œ Livno i Duvno (Rami}). baulina m. Dubr. (Bojani}/Trivunac). hipokoristici bajo m. -ula Dubr. naro~ito o maloj deci kad jo{ puzeŒ [umadija (Vuk). œkoji . baul baul. preru{avati se u bauka (u de~joj igri)Œ CG. baukati se impf. — Od XVIII v. Za oblik baxaku{a up. ra{~upana `ena sli~na ve{tici. Za poreklo it. bauli}. ba(v)o Dubr. stra{iloŒ Ro`aje (Had`i}). Za œmle~ni zubi}Œ up. deminutivi baulin. postverbali bauq m. up. poet.Œ (Skok l. (?) (Vuk 1818. Boka (Musi}). baul œid. bauqati bauqati impf. baja1 œono {to gmi`e. (RSA). Hipokoristi~ne osnove baj-. bauklija „bubamaraŒ: kad pane na momka bauklija ({akabaka) govori joj tri puta œBauklija. ba}un. RSA). bauknuti (im)pf. bax. œstra{ilo za decuŒ Kosovo (Elezovi} I). Oblik bauqina f. ve{ticaŒ Mostar. Bauk nadimak i prezime Unac. mileti (o insektima)Œ Zagara~ (]upi}i). ovamo verovatno i boka m. œpraviti se baukom.. re~i v./pej. mileti. kofer velikih dimenzijaŒ: Skrila sam u nevjesta~ki baun duwe da ih |eca ne iziju Zagara~ (]upi}i). baxak. baxa m. bau. -una. œbauk. -ula œdrveni sanduk sa spremomŒ sz. CG (RSA) ukazuje na ukr{tawe sa bauqati. NPr. (RSA). œbaukŒ Gru`a/Nadibar. -ula œveliki okovani putni~ki sandukŒ Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II).). baule œid. tako|e bajul. bubaŒ koje Skok 1:123 poistove}uje sa hipokoristikom od bauk. (RSA). baula œkoferŒ (Budziszewska 1983:25). puzati (o deci).. Bosna (RSA). -ula ist. bauqat œid. bau~ak. -~ka dem.Œ Vasojevi}i (Stijovi})..c. Piva (Gagovi}).258 baul — bauqati ceŒ: Pobo sam dva-tri bauka u {enicu da stra{im vrane Zagara~ (]upi}i). bau~ina œsvilena bubaŒ (RJA). bavun. augm. „id. baul œkov~eg od drvetaŒ Piva (Gagovi}). dijal. v. baulati œkretati se pobau~keŒ Piva (Gagovi}). „koferŒ (RSA).Œ. bau~ka / bu~ka f. ba(j)uo. BiH. baun.

buráè œmrkŒ. bauk u zna~ewu œsve {to mili.+ -jura i daqe sa bahor. bauqan~e n. ili *ba-(h)uqati. Za oblike bau~ki. œtr~uqak. Fasmer 1:249. {uqati (se). RSA).Œ. ri|Œ > tur. ili dekompozicijom od *obâ-xul’ati œunaokolo se {uqatiŒ (Loma 2000:613). bauqar. bivol) izaziva semanti~ke nedoumice (sli~nost ovce sa — odavno izumrlim! — divqim gove~etom?). bu{av œid. bau. bauran. vrsta insekta tvrdokrilca iz roda CarabidaeŒ. u tom zna~ewu bu{av. bauretina augm. bauqa~a f. Hapaksna semantika œkrma~aŒ (ako je verodostojna. up. u vezi sa hulati. bur œid. bau~ki œid.. Suboti} (RSA). budu}i da poti~e iz zagonetke) bazirala bi se na osnovnom zna~ewu *œtrbu{astŒ ¡ œnaduvenŒ. Bos primigenusŒ (Skok 1:164b s. -qka œid. lopovŒ Gru`a/Nadibar. ovamo mo`da i oronim Bauri} u Podriwu (RJA). gmi`e (buba.. u tom slu~aju izvorno *œtrbu{astŒ. (RSGV). svuda poglavito o `ivotiwi (kowu). no izvo|ewe iz rum. . sli~no Vlaji}-Popovi} 2002:259). SP 1:453. œrasa ovaca sa takvim runom. pobau~ke up. Rekonstrukcija *bãx-ur. up.v. bauqina œzmijaŒ Piva (Gagovi}). zmija)Œ Vasojevi}i (Stijovi}). pobau~ke œ~etvorono{keŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). „takva ovcaŒ J. bu{a. odatle hipoko- ristik (?) baura f. œbauqaju}iŒ Srbija. œ`ivotiwa koja mili.(tako Bjeleti} 2006:93–94. tako|e œkrma~aŒ: Ja{e tuta na bauri tj.Œ > rus. • Nejasno. bu(h)av (Vlaji}-Popovi} 2002:242–243). • Nejasno. Up. banuti). zatim œbauraŒ (iz Rumunije. œkoji ima gusto mrkobelo runoŒ. bah1) kao namiguqiti od migati (Skok 1:92. Pre bi se mogla porediti putuju}a re~ pers. sovaŒ Vojv.dozvolila bi i pomi{qawe na *œtr{avŒ. • Nejasno.Œ CG (RSA). gore podatak o poreklu vrste iz Rumunije). v. -baunati v. bor œ`ut. bahati œlupati nogamaŒ (v. -ara m. baura~a baura~a f. (RSGV). -a~a œid. bauqina f. „baurav ovanŒ Srem (RSA). bauqa~. œno}na ptica. up. -o adj. u vezi sa ba{ura < bah. gmi`eŒ. bauk. sa ekspresivnim prefiksom ba. up. i basuq. Up. zast. tako|e bauqke adv. *xaxuliti). up. bour œtur. bauqak. svraka na krma~i NZag (Vuk 1818). Mo`da od onomatopeje. i bauqa~a. bury œtamnosivŒ. -ana m. babun baurav baurav. (RJA).Œ s. Zagara~ (]upi}i).(v. Postoje razne mogu}nosti analize: *ba(h)-uqati. nazvana u narodu jo{ i œcigaja)Œ Vojv.-baunati — baura~a 259 bauqaŒ. Ponajpre *bahurav. i sinonimno bu{eqati. dem. -a. œ{uta ovcaŒ Ba~ka (Vuk. koja poredi psl. poq. kratkog telaŒ: najstarija doma}a ovca ‰u SremuŠ bila je œrevuqaŒ. izvedeno od onomatopejskog korena *bãx. Aloglotska etimologija nije iskqu~ena (up.v. zool. œdete kad po~ne da bauqaŒ Du~alovi}i (RSA).

Œ (^DL).. za dekompoziciju o. nagove{tajŒ: Ni od zore baha. izuba. Slav. bauqati. pl. ni bijeloga danka Dubr. denominali ba{iti impf. bau~ki. prezime Bafo u sredwovekovnom Kotoru (Dani~i}). œzulufiŒ sz. ili *bao~iti se = rus. Vinja 1:32). oni nas time samo ba{e Uskoci. œra{~upati. ali ne i u zna~ewu œporicatiŒ i sl. • Od ven. v. M. œiznenadanŒ id. izuba{i~ke. -{na. bafe f. Up. tamo. Po RSA 1:338 bilo bi metafora od bau~iti se œpla{iti se uzajamnoŒ. iznebuhaŒ Boka (Vuk). uzvik za pla{ewe: Olivera (… Drago{u iza le|a): œBah!Œ. — Od XVI v. augm. iznenaditiŒ: On se tome zaba{io CG. Za zna~ewe iz Zlakuse up.. nabau~iti tr. iznebuha. zastra{ivaweŒ: udari ga bahom i r{umom — ne bi bahom iz Klisure tvrde NP (Vuk). izubaa. bal~iØâsà œprevla~iti se oblacimaŒ.up. Ne{to se bau~i sa zapada. pretwaŒ: Sa~uvao te Bog … od ba{ine ^evske i divqine Cucke CG (Vuk). (RSA). œzalisci na licuŒ Dubr. ba{ina f. bafi.. baffo.v. tako|e ba! on iz jednog xbuna na me: œBa!Œ (RSA). „vika. bah2. v. Qubi{a. ‹ se œza~uditi se. v. • Postverbal od psl. œpredznak. izuba{an. prevu}i se oblacimaŒ Dvorska. pobau~ke s. rus. u nekim slu~ajevima. dijal. bao~a. bah2. izube{ice CG (RSA). oblak < *obvolkã. NP. œid. *bãxnoti œudarati. zastra{ivatiŒ: Ni abera. Up. *bãxati. prilog izubaha œiznenada. ili od *bavu~iti se < *obâvâl~iti se u vezi sa obla~iti se. nejasnog porekla (Loma 2000:606). v. Oblik instrumentala bahom mogao bi se. bauk. Miqanov. pretwa. „pla{iti. (Bojani}/Trivunac). Zna~ewe œnagove{tajŒ mo`da preko *œbat koraka (koji najavquje ne~iji dolazak)Œ. v. (RSA). tj. izuba{iti œiznenaditiŒ: Ulaze}i on ih je izuba{io CG. œnavu}i se. v. izuba{ice. zauzeti stav za borbuŒ Slav. uop{teŒ. nabau~iti se pf. œmra~iti se. razmetati se. œbuka. bau~iti (se) bau~iti se impf. udaritiŒ. it. sprema se za ki{u Banija. bal~ak. hvalisati seŒ i sl. up. zaba{iti pf. dijal.. bah1 bah m. obla~iti seŒ NPr. -{no adj. banuti. œkleknuv{i osloniti se na laktoveŒ Zlakusa. Sarajlija. Ovamo verovatno glagol ba{iti (se) i u zna~ewima œsiliti se. buka. œisprazan ponosŒ Brusje (Dul~i}i).260 bau~ — bah1 bau~ œgorwi deo veslaŒ. svoditi na (preosmi{qen) prilog *bãxãmã œsasvim. U jednini it. Qubi{a. intr. tako|e izubeha. Kao uzvik za pla{ewe treba razlikovati od ba1. pl. • Nejasno. bolok. ‹ se œpreneraziti seŒ ibid. bafi bafi m.Œ NP. . Jer je quto utu~ena raja ° Od turskoga baha i zuluma NP Vuk. œnamrgoditi se. Boka (Musi}). Skok 1:91 (od œonomatopejskog korena *bãx-Œ). œid. razbaru{iti (kosu)Œ Dvorska (RSA). bah œohol ~ovekŒ (RJA). baffi œbrkoviŒ (Musi} 132.

bohãma itd. bahor. Sokobawa. Za mogu}nost da se u modernom jeziku ~uvaju. bahato adv. Bawa Luka (Skok l. *baxatã (tako rekonstrui{e ÅSSÀ 1:134–135 ukqu~uju}i. Za zna~ewe œtajitiŒ up.-h. potpunoŒ. csl.up. -o adj. up.. SP 1:180 s. daqe stsl.Œ (SP 1:464. bâ{i 3.). ako mô zap{i srâbinâ i re~e: nesi mi dalâ (Dani~i}). sg. nadmenŒ (RSA).. uz rezervu. ba{ nikakoŒ. ukazivalo bi na psl. @upa (RSA). nadmenostŒ (RSA).v. tako oni pu{}aju bah mah zlu svakomu — Niti {to komu ka`em. „sasvim. i zaba{uriti s.)Œ. bachati 2 œhvalisati seŒ. ispadawem slabog poluglasnika. zabâ{iti pf. œid. jezika. bahati se œhvalisati seŒ. ina~e u spoju bah mah: A kako je narav qudska po sebi vi{e zla nego dobra. bachaty œdebeo. nije potvr|en u savremenom govoru. u odri~noj re~enici œnikako. -haca m. poba{i ib.-csl. ba{ura.c.Œ. od praie. (?) *bãxã. i kao imenica m. Ere (Remeti}). pored sln. utajitiŒ NP. œneprestanoŒ Istra (Skok 1:91 s. u kojem slu~aju bi se moglo pomi{qati i na *bãxatã od *bãxã œrazmetqivost. (RJA). prili~noŒ Lika (Vuk). dijal. odre}iŒ (Vuk. stsl. up. {epuriti seŒ. (RSA). — Od XIV v. re~ nije pozajmqena iz srpsko-hrvatskog. uop{teŒ. niti za{to pitam. „obestan.Œ (SP l. œid. preuba œdosta. u Vasojevi}ima bahat. nego pustio bah mah uobrazi … da izazivqe sukobe. (po)bâ{i pobâ{il dug Bu~um i Beli Potok (Bogdanovi} I). bahatluk œbahatost (v. Jablanica (@ugi}). upravoŒ. bâ{im œtajiti. bahat Sln. bãhãmã. up. bahatati se impf. ali se ipak smatra starom i poredi sa {ved. u predlo{kim slo`enicama uba(h) œsasvim. porekla i nema `ivih reflekasa izvan s. i ~e{. samo u izrazu udariti u bah NPr.Œ Poqica. ba{2. bahatac. ba{im Lu`nica (]iri}).. iz *zabã{iti (Skok l.Œ Timok (Dini} I). osionost. bah1 i bogme. osion. kwi`. vrloŒ Herc. qubavi Pavlinovi} (RSA). (Dini} I). sg.v. zap{iti zast. denominal ba{iti impf. œrazmetati se. koji se regularno razvio. bah). . zaba{i 3. bã{iî œid. priloga sa -m. ubah œsvakako. Vr~evi} (RJA). bahatost f.Œ Timok. • Od psl. preosmi{qeni. bãhãma. bachas œid.. tajitiŒ kwi`.v. oudriti ou bâhâ œporicatiŒ. ° Komu no}ni Ovan bah ne {kodi Tice.c. odrazi gorenavedenih stsl. zaba{iti pf. up. • Nedovoqno jasno. bus œid. œpore}i. borbe. rus. prikrivatiŒ Leskovac (Mitrovi}). razli~ito od bachati 1 œlupatiŒ!) — pod uslovom da sln.bah2 — bahat 261 bah2 bah adv. œporicati. stsrp. Oblik zap{iti. Re~ je u rusko-crkvenoslovenskom jsl.). bahat œhvalisavŒ (Pleter{nik 1:9). trbu{astŒ. œzatajiti.: úo daa dôbrov~aninâ srâbinô svoe imanie ô verô. samostalno samo pesni~ki hapaks: Gdje proqe}e vje~nim pupi cvie}e.c. osionostŒ > bah1. *bhus-?). dlu`. bãhã œsasvim. RSA). -a. v. bâhâ / bahâ u obrtima tipa ni ou bâhâ / na bâhâ œnikakoŒ. priuba œid. baat œoholŒ ist. i Skok 1:91).-bos. œobest. œbahat ~ovekŒ. „poricaweŒ.

bahur œokrugli sud sa uskim grli}em. bachor œtrbuh.c. od izva|ene utrobe baca se samo baor (baori{te ili pa{i{te) Leva~ i Temni}.). ne{to okruglo. razgovarati.v.œgovoritiŒ (v. v. pored bug. -o (RSA). rus. baornica „bajalicaŒ. Psl. (RSA). œneki deo u utrobi zaklane `ivotiweŒ Kosovo (Elezovi} I). v.u zna~ewu œnadimati seŒ (SP l. baor „burag kod pre`ivara. bachor œ(predwi) `eludac kod pre`ivara. sa kojeg je izgleda u Velikoj seobi prenesena u Ugarsku (bahrat sinkopom od *bahorat?). -o „trbu{astŒ Sentandreja (RSA). korena *bha. bahoriti œbajatiŒ. ~e{. bahtati. dijal. bahur œdebelo crevoŒ. st~e{. intr. „~arobwak. bahorstvo n.. sl~.) ili œudaratiŒ (ÅSSÀ l. pridev bahrat. bachorice œvrsta kobasiceŒ.c. trbuh kod ~ovekaŒ. tamo. baori{te n. ve{takŒ.koje bi zaista bilo posvedo~eno u *baxati œhvaliti seŒ (tako Skok 1:92. • Od psl. „trbuhŒ Sentandreja. Up. dok ÅSSÀ 1:134 izvodi to zna~ewe iz œudaratiŒ i izri~ito odbacuje vezu sa *baxoriti). govoriti) od pie. lahor itd. • Od psl. me|utim -orã pre ukazuje na nomina actionis onomatopejskog karaktera (`ubor. *baxorã / *baxorâ (pored *baxurã). œid. unutra{wa poko`ica buragaŒ ibid. *baxoriti. naduvenoŒ.). posredstvom (opet ekspresivnog) korenskog pro{irewa na -x. baorica œbajalicaŒ Ogulin (RSA). uobra`enŒ < *-bãxãtânã s. tr. „burag. i banuti. Vaillant 4:651 povezuje redak tip na -oriti sa denominalima na -ariti od nomina agentis na -arâ (stra`ariti i sl. bahoriti œbrbqatiŒ. ~e{. -a. nadevena kobasicaŒ (ÅSSÀ 1:136–137. {kembeŒ: Kad se leti zakoqe ovca. Vaillant 4:650–651. œle~itiŒ: Ne{to me je zaboqela glava ° Neg’ mi zovi bahoricu majko ° Da bi mene mladu bahorila Boka (Vuk. œbahor (v.(up. ogovaratiŒ (SP 1:181). bahor bahor m. biqe za bahoreweŒ Poqica. bahoriØâ œid. SP 1:180. `amor. sln. up. „bajalica. slo`enica (?) bahoternik m. rus. dijal. Vlaji}-Popovi} 2002:251. pa{i{te. dopustiti i sl~. up. baorwak m. up. dijal. SP 1:181). s obzirom na zna~ewe. bahoriti hrv. od glagolskog korena *bax. zapravo bi se prvo zna~ewe svodilo na drugo. postverbal (?) bahor m.. Ovamo verovatno i baor œmalo deteŒ Kosovo.). ba(h)orica f. bahat. bahornik m. Dubr. †bahati v. Pada u o~i da je na s.)Œ (RJA). no za potvrde iz Sentandreje treba. bahorija „~arolijaŒ.Œ. RSA). bachor. bahoriti1 bahoriti impf. „bajatiŒ. sln. bahorin œvazdu- . uticaj. dijal. leksikografi (RJA). bahorâ œjak vetarŒ (SP 1:182). biqka ~arobajka Circea lutetianaŒ. -a. terenu re~ ograni~ena na podru~je kosovsko-resavskog dijalekta. bajati). bahornica f. Up. bahoriti1. up. baori{te œsto~ni `eludacŒ Gora`devac (Bukumiri} I). — Od XVI v.< *bheH2. „bajalica.-h. œbahor (v.)Œ (RJA). banuti. ostavi se œ~kembeŒ (œbaorŒ) sa hranom u wemu Leva~.262 †bahati — bahoriti1 slo`eni pridev silo-båtan œohol. glagol izvodi se ekspresivnim sufiksom -or. pridev bahorski.

Zenica. batan. NP Bosna. Nije iskqu~ena ni nezavisna tvorba od *baxati œudaratiŒ. Vlaji}-Popovi} 2002:265. RSA). -a. sa razvojem zna~ewa œle~iti (vraxbinama)Œ ¢ œuga|atiŒ. mija voska NPosl Bosna (RSA). bah}em / ba{}em impf. trupkati. Homoqe Ó batlijast. Tietze 1:264).bahoriti2 — bahtati 263 {ni vrtlog. brektatiŒ: za wima bah}e Arbanas — Bah}e di{u}. Sa druge strane. ko vijor da lomi na klisuri . koji ne donosi sre}uŒ [umadija. {to bi zna~ewem odgovaralo izrazu Na bo`i bat Kosovo (Elezovi} I). baht. [kalji} 112–113). Oblici baktuna. Up. bahtati bahtati. bezbatan. batlina. œsre}aŒ zap. bact (Stachowski 1998:34. baht›na kusmek œjadikovati nad sopstvenom nesre}om (dosl.Œ Srbija (Vuk 1818. mak. maziti nekogaŒ (?) Bahori ga ‰oronulog starcaŠ kao malo dijete — Baba ka`e djetetu koje se oko we umiqava: œHo}e{ da te baba bahori?Œ Dubr.. tako|e bat œid. bug. œkoji. -a.Œ CG. Leva~. geg. -tna. bat Prizren (^emeriki}). bahtli. pridevi bahtan. ubog. batlija m. -a. baht œid. -tno œhude sre}e. vazdu{ni stubŒ. baft. i baor. up. Bosna./dijal. ovamo i batuna f. bezbatnica f. prasrodne sa bog. rasrditi se na svoju sre}u)Œ. bahØ. œsre}a. sa posesivnim sufiksom 3. • Od tur. baktuna œid. baht baht m. Srbija. Bal- Turska re~ je od npers. izvedenice bahtaxija m. œkoji nema sre}e. -o adj. bezbatni~e n. -iva. paziti. œsre}nikŒ (Vuk). sa izvornim zna~ewem œgovoriti iz trbuhaŒ: trbuhozborstvo je tehnika kojom se rado slu`e vra~i-{arlatani. batuna mo`da od tur. batqiv. sre}aŒ Uskoci (Stani}) mo`da od tur. sre}aŒ Draga~evo (\ukanovi} II). œsre}anŒ Bosna.Œ Ni{ (RSA). za razvoj œudaratiŒ ¢ œmazitiŒ v. -e nema sre}eŒ Kosovo (Elezovi} I). slo`enica neba(h)t œnesre}aŒ NPr. Timok. • Mo`da isto {to i bahoriti1. batqiv. Srbija (RSA).Œ. i bahoriti2. Leskovac (RSA). -ivo ^umi} (Grkovi}). Up. baft CG. oba{kat (se) œmaziti se. bahoriti2 bahoriti impf. Usamqeno alabaktana œslu~aj. baftaxija œid. œsre}nikŒ NP Bosna. mo`e se pomi{qati i na denominal od *baxorã / -orâ œtrbuhŒ (v. nesre}anŒ Ó bezbatnik m. porekla (Skok 1:92. koji donosi sre}uŒ Bosna. „uga|ati nekome. bahtl›. umiqavatiŒ u Vasojevi}ima (Stijovi}). -ine f. (o)ba{urit (se). œi}i te{kim hodom. -tna. alb. -o adj. up. Srbija Ó neba(h)tli adj. œsudbina.Œ CG (RSA). batli indecl. Boqi je dram bahta nego |e- Kosovo (Elezovi} I). betli Piva (Gagovi}). batlija.. zast. -tna. indecl. npr.. dat. kanski turcizam. (RSA). dijal. -tno œkoji ima sre}e. *Allah baht›na. sudbinaŒ NP Bosna. baht›na. sg. up. pers. -tno œid. bahor). re|e bakt [umadija. œsre}anŒ Piva (Gagovi}).

œid. on-je-volijo ne{to da majstori{e — Milo{ se ba~ka oko-svoga posla ist. nabaktati se pf. {evrqugaŒ Bela (RJA). up. bechta}. navodi jo{ samo polesko bohomem’ œudarati. baxtac.-bos. œkoji jako bak}e kad hodaŒ Ba~ka. -maä œpodbostiŒ (SP 1:464–465. ° Vas dan bakti: ° Po sto lakti NP Srbi Grani~ari. poq. (RSA). ugazitiŒ Uskoci (Stani}). ° Novi niti. -tno adj. œosion. grubŒ Piva (Gagovi}). U obliku ba}kati se -}k. dijal. „}ubasta {eva. bãhØam œid. izvedenica baktalo m. uobra`enŒ Vasojevi}i (Stijovi}): *silo-bãxãt-ânã (?). bkhtati se œmu~iti seŒ. igra — Ko to bak}e oko ku}e Banat (RSA). a ti mu reci: mu~ CG. ali up. œpo~eti se izdirati. zabahteti pf. œlupati potkovanim ~izmamaŒ Dowi Rami}i (Malba{a). baktati seŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. ukr. . zabakt(j)eti pf. • Nejasno. bahuqa~a œ{eva. Ovamo mo`da silobatan. brecati seŒ: Kad po~ne da bahti. bak}e se 3. -im œzastra{ivati. ‹ se œbaktati se (v.verovatno metatezom od -k}-. Skok 1:91). bahat.c. bak}em œtreskati. œgaziti snegŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). premda se zna~ewe ne podudara.264 bahuqa~a (Markovi} I). hodatiŒ. nid-behmami. sg. banuti). bahtati œlupati nogamaŒ (RJA). zabaktati pf. ÅSSÀ 3:115. bat3.: Milivoje uvijek vako se ba}ko. i ba}okati. i buktati. -am œjestiŒ: Bahtaj tu i {uti! Ro`aje (Had`i}). sloviw. — Od XVI v. œzatrupkatiŒ: Al se ~uje bakat niz ~ardake: ° zabakti{e ~izme i papu~e NP (RSA). Za varijantu na -ãteti SP l.. jo{ ~ak. œbuktetiŒ: vatra bakti Dubica na Uni. bahuljati). u zna~ewu œbrbqatiŒ verovatno se svodi na psl. baktiti impf. silobåtan adj.-h. — Od XVII v. baktati se œraditi s te{ko}om. natresatiŒ ibid. podbadatiŒ. bãhØà œtu}i. bak}e. Ere (Remeti}). bâ}e se œtruditi se uzaludno. bah}et œhodati na vrhovima prstijuŒ Lumbarda (Skok 1:92 s. Ekspresivna varijanta od baktati. bahtati.v. *bãxãtati œ({umno) udaratiŒ. Pod grudima im lupa. Galerida cristataŒ Dalm. œdobro se najestiŒ Draga~evo (\ukanovi} II). lupatiŒ. -tim impf. krequt (RSA). up. ovamo verovatno i ba}kati se / ba~kati se. -tna. v. ~e{}e baktati. -am se impf. œmajati seŒ Crna Reka • Od psl.Œ Stuli} (RJA). -tom œid. sln. ubaktati œutabati. bahteti pod *baxãteti. ÅSSÀ 1:137 stavqa s. œohol. brektatiŒ Bukovica.)Œ. (za)maja(va)ti seŒ: Ko }e da se bak}e u blatu kod kola (RSA). bug. Zbog korenskog vokalizma nije jasno spada li ovamo mak. trupkati. bavta u zna~ewu œgacatiŒ. Up. bak}ati mo`e biti bakqati. *baxãtati.od *bãx-ati > bahati (v. lupati.Œ. Bosna. bahuqa~a bahuqa~a f. udaratiŒ. bahteti (?). Po poreklu intenziv na *-ãt. œlupatiŒ: Nova tara. bahuqi~ica dem. (RSA).).: zabakta{e mazge — zabakta kow u avliji (RSA). -tam œpujdati. bav}et. tako|e baktjeti / bak}eti / baktiti.

mo`e se porediti i rum. fig. v. naziv za ovcu bez belega na glavi Vasojevi}i (RSA). saditiŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. „lanceta. Up. gvozdeni {iqak na vrhuŒ Vrawe .). bik. neugledan ~ovekŒ Ó bacaq~e n. v. bâcka „bodqa. sitan ovan uop{teŒ. i baura~a œsovaŒ. sg. bac Lozan (Joci}). U svakom slu~aju. backo m. verovatno je krajwe onomatopejsko poreklo. backalo m. „brdsko jagweŒ. bat1.baca — bacati 265 Mo`da od *bahuqa. „bockati. fig. „ovca uop{teŒ Pirot. „ubosti. backam / bâckam / beckam Leskovac (Mitrovi}). backati „~istiti zubeŒ @umberak katol. tamo osobito ma|. bac interj. bacnuti pf. bacaq „sitan ovan kome je predwi deo glave `u}kast. (Skok 1:192). sprava za otvarawe venaŒ. Po Dani~i}u RJA 1:154 od korena *bas.œzujatiŒ (semanti~ki neuverqivo. a ne obrnuto. Pirot. izme|u ostalog œ}ubaŒ. • Nejasno. bacan „bacak (v. fig. bic! itd. nerasta (RSA). Ukoliko se a u korenskom slogu svodi na poluglasnik (na {ta ukazuje imenica iz Lozana. „sitno deteŒ Uskoci (Stani}). backa „rilica. bâcko naziv za ovna Lozan (Joci}). sa sufiksom prema ov-ca. „pomalo ubadatiŒ (Vuk 1818). boglya œpti~ja }ubaŒ. „sitan. kr`qava `enska osobaŒ Uskoci (Stani}). „probadati. bacati bacati. pecnuti. s.).)Œ Uskoci (RSA). posaditiŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. bac interj. sa razvojem sekundarne vokalske likvide po ispadawu poluglasnika. {to ne mora zna~iti da je imenica izvedena iz uzvika. bat œ(pastirski) {tapŒ. daqe bukati se. neugledna. glup ~ovekŒ ibid. Drobwak. dem.Œ CG. mogu}a je veza sa bica. baca baca f. u glagolskoj slu`bi „bocniŒ: Bac jednom. bicati se. u vezi sa bagqa. brcaq m. ne mo`e se vi{e trpjeti CG. naziv za ovna Resava. (RSA). bak2. „rasa ovacaŒ Vojv. `iga- tiŒ. Timok (Dini} I). bace / bac. Homonimija sa uzvikom bac! od bacati œubadatiŒ bi}e slu~ajna. sg. „sitna. „sitna brdska ovcaŒ Uskoci. Skok 1:92 izvodi od bahuqati > bauqati: za {eve je karakteristi~no da veliki deo `ivota provode kre}u}i se po tlu.)Œ (RSA). backalica f. Nije jasno spada li ovamo brca f. up. bacak. „bacaq (v.. „ubostiŒ Timok (Dini} I). fonetski nemogu}e). CG (RSA). bâcnem „bosti pomaloŒ Le- skovac (Mitrovi}). baceq. mala bodqaŒ Srbija (RSA). „zajedqiva osobaŒ. Vrawe (Zlatanovi}). za vabqewe ovaca Bosna (RSA).). -cka „beo ovan bez belege na glaviŒ Svrqig. ili je posredi izvedenica od brdo. backati impf. dirnuti. bâcka 3. Kad je re~ o dozivawu ovaca uzvikom bac. „id. Vasojevi}i (Stijovi}). backowa „id. Vrawe (Zlatanovi}). „sitna ovca `u}kaste glaveŒ. bicko. ali ne i tamo{wi lik uzvika). -am impf.v. bac drugom.. bace. (RSGV). backo op{ti naziv za ovna Pirot (Zlatkovi} I) „priglup ~ovekŒ Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. bâcne 3. ibid.

badati1.. jediti seŒ Bos. bat. bacilati Poqica.)Œ v. (Bojani}/Trivunac). bacigavac m.u badati1.. bacilar „trabuwati. Razvoj zna~ewa u œbrinutiŒ preko œbiti uznemirenŒ. baciqati. *bãtã. -am (se) impf.Œ. bubnutiŒ Vis (Vinja 1:31). baceq baceq m. polazi od produ`ene osnove *bad. baceqati se impf. Vinja l. po-/poz-/po-raz-bacati pf. baciqati baciqati impf. brinuti seŒ ji. sln. va~elat œid. batvo. „stabqika zeqaste biqke. œmariti. Konavli (Ka{i}). u krajwoj liniji od lat. zakerati. -qka „id. bacelo œizdanak vinove lozeŒ (REW 870). i sln. badaqica s.c. za -c. uz rezervu stavqa ovamo v. sa ~lanom betile œslamke. Ili (rani) romanizam.c. baciqati.v. Boka (Musi}). trabuwatiŒ ibid. „lancetaŒ. vacillare œid. • Od ven. • Nejasno. œbodqikavŒ. baciti.. „backalo (v. Ven. „vrsta hvatawa ribeŒ Ston (RSA). baccilum œ{tapi}Œ (odakle neologizam ba(k)cil). stavqa ovamo bacigati impf. (Bojani}/Trivunac). -im / baciti. baceqika f. baceqati „buncati (u groznici)Œ Dalm. Skok l. backav adj.Œ ji. odakle i it. bacim (se) pf. backo{ m. „bacigav ~ovekŒ CG. bacigav adj. bacigati œbrbqati (i sl. i rum. (RSA. klecatiŒ. bulaznitiŒ (Skok 3:557. mu~iti se.bacati. stabqikeŒ (u krajwoj liniji od slov. govoriti ru`ne re~iŒ (RSA). Up. biti smu{en. jo{ badrcati. bodcati œpronicatiŒ. bacillare œpovoditi se. bacilat Dubr. • Deminutiv od bosti. up. Vrgada. „stabqika duvanaŒ hrv. Mo`da u vezi sa bosti. bat2).. up. baceq.266 baceq — baciti (Zlatanovi}). backavica f. ali dosledno â u govorima gde se taj glas ~uva ukazuje na redukovani stepen glagolskog korena *bâd-. „hitnutiŒ. ali je u tom slu~aju obrazovawe nejasno. baciqat œid. (RSA). izbacelat se pf. Split (^DL). Boka (Lipovac-Radulovi} I). Grahovo (RSA). baditi.). bacilat sz. za zna~ewe up. badrqakŒ Hrv. baceqak. bacigov „id. re~ svodi se na lat. obra}ati pa`wu na sitnice.c. Drugog porekla bi}e baceqika f. „razli~ak Centaurea scabiosaŒ Gospi} ([ulek) s obzirom na sinonim vasiqak. RMS).. „pu{tati stabqikeŒ Knin (RSA). Knin. sa razvojem lat. ba~kio i posebno zna~ewe port. becati œguratiŒ. Krajina. v. boca1. baciti baciti. ‰kilŠ > ‰celŠ u duhu druge palatalizacije. bacelat œid. bacawe n. Tvorbeni tip kao trcati od trti. Za fitonim baceqika koji Skok l.)Œ Banat (RSA). z-/za-/iz-/na-/nad-/od-/po-/pod-/pre-/raz-/u-/uz-baciti. postverbal dobac u izrazu na dobac œkoliko se mo`e . mno`ina bete. Up. sekirati seŒ Brusje. œizlanuti. Boka (Lipovac-Radulovi} I).Œ (RSA). „brbqati. up. bacigat „voditi ra~una o ne~emu. za zna~ewe œduvati (o vetru)Œ v.c.. bacati. Vinja l. pometenŒ > va~elati œbuncati u grozniciŒ Dubrovnik (RSA).

-cwa „poskokŒ Lika. krivqewa (gde ulogu objekta ima sam subjekat ili deo wega) ~ini se ovde starijim od prave tranzitivne upotrebe u kojoj je objekat hitac (kamen i sl. ° A mimo weg kopqe proletilo NP BiH. dijal.-bos.baciti 267 rukom dobacitiŒ Lika (RJA). bacna} œlupiti. pasti uz slab odjekŒ.) bacat œga|atiŒ. œkriviti se. dijal. baca~ m. bacuknuti se. up. i -balaba~iti. bac!. bacaknuti (se) pf. Varijanta ba~iti pretpostavqa koren *bak-. dijal. bacar m. *baciti (*bacati. bacati œbiti. baciti œbaciti. roditi. bacnuti (se) pf. bacakati (se) Ó bacakalo „koji se nogama bacaka. sl~. bacaqka „de~ja igra~ka za bacawe kamen~i}aŒ BiH. CG (RSA). up. (iz)bo~iti seŒ: drvo (jelovo) … ne baca se i ne da se savijati. ba~evati. „~iniŒ. kako se to pretpostavqa u SP l. baca~ica f. sl~.) da je posredi intenziv na -sati od *batati œudaratiŒ te{ko se mo`e potkrepiti postojawem varijante batiti se. ~e{.Œ NP.Œ NP Vuk. koji se razme}e novcemŒ Vojv. up. tako|e ba~iti / ba~iti œbaciti. ~e{. od kojeg svakako treba po}i. „ribarska spravaŒ. bacivati impf. bacamâ œlupkatiŒ. bac!. izbaciti „naglo pomeriti.c. dijal. bacnut œpastiŒ. sl~. sve onomatopeje za udar (pri padu) œbup. isturiti. rekonstrui{e *bodâcati. œkoji se rita (o kowu). tako|e lit. ovamo verovatno i ba~a f.. isturiti. lecati prema *leknoti. œpra}akati seŒ: delfini … se bacaju Krle`a.)Œ bi}e pre postverbalnog porekla nego {to bi glagol bio iz wega izveden. ba~it Zagara~ (]upi}i). batati • Od psl. œkrivudati. i œga|atiŒ (ÅSSÀ 1:118–120. ne i}i ravnomernoŒ: to~ak se baca. „ko{ar. Za odnos *bacati : *baknoti up. Ere (Remeti}).kao rezultatom druge palatalizacije Skok 1:85 obja{wava iz imperativa baci. tiŒ. bacanija f. *bacnoti). „loviti ribu bacwemŒ Osijek. SP 1:174). sa sli~nom osnovnom semantikom. Ta tuma~ewa koja nude dva praslovenska re~nika te{ko su prihvatqiva ve} stoga.c. ojagwiti. poq.. pastiŒ. opalitiŒ. „{qaka. œpovitiŒ: rogovi u wih ‰volovaŠ behu kao u jelena … a vrhovi behu ba~eni natragŒ (RSA). nadi}i seŒ Uskoci (Stani}). bok i tamo razna zna~ewa glagola *bo~iti se koja se delom podudaraju sa semanti~kim rasponom ovog glagola: œudariti. oteliti i sl. korpa bez dna kojom se hvata ribaŒ Ó bacwati impf. koji je najverovatnije prevoj du`ewa od *bok-. udari- . gurnuti. bacalica f.). bockati. bacnouti œudariti. gurnuti. tu}iŒ. bac!.. bacaw. blr. Uzvik ~e{. izbacivati se œkriviti se (o kosi{tu)Œ ist. {to oba ostavqaju bez obja{wewa oblik sa ~. zguraŒ Vare{ (RSA). ~e{... pomeriti se u stranuŒ: On se baci s desna na lijevo. ba~ati (se) impf. CG Ó ba~av adj. Mahekova pretpostavka (navedena u SP l. ba~ivati œid.. bac!. izbo~itiŒ (RSA). Posebno je indikativan paralelizam kod izvedenica na iz-: izbo~iti (se) : izba~iti se „isturiti se. bacnut’ œudariti. ba~ujem œbacatiŒ NP. „vrsta ribarske mre`eŒ. rus. „na~in bacawa piqaka u igriŒ. pokrenuti napred ili u koju drugu stranu neki deo tela... Refleksivno i intranzitivno zna~ewe (naglog) pomerawa u stranu. osnovu sa -c. (RSA).. ukr. poq. (mor. baciwati Kosovo (Elezovi} I)... u vezi sa bosti. rus. baciti. dok se u ÅSSÀ l.c. tras! (i sl.

organizovati ba~ijuŒ Timok (Dini} I).Œ Mr~e (Radi}). ba~ „id. sl~. „`ena ba~arevaŒ Boqevac. jer je ova po svoj prilici nastala ili ukr{tawem sa batiti. ba~ujem / ba~evam impf. v. „ba~eva `ena. ba~arica f. ba~arka „id. ba~ica /-ika f. Mr~e (Radi}). baci. „`iveti (na masnoj hrani) na ba~iji. RSA). œbacakati seŒ ibid. dodir. up. „u~esnik u ba~ijiŒ Zvi`d. ~as s druge strane (o vetru)Œ Dubr. Beli}.Œ Timok (Dini} I). Metohija (Dani~i}. sg. baciu œstare{ina pastirskog sta- . Boqevac. pridev ba~ev(ski). Gora`devac (Bukumiri} II). bakiti. Ba~â LI XIV v. bug. Pirot. ba~a m. „prvak u ne~emŒ: Ovu godinu ja sam ba~ u selo sas p~enicu Crna Reka (Markovi} I). poq. ba~ica „id. Gorwa Morava i Izmornik (RSA). ba~evina „mlekarnikŒ Kosovo (Elezovi} I).. shva}enog kao *bat-ja-ka-ti (ustvari < *bac-ja-ka-ti). ali semanti~ki neizvesna (izvorno onomatopeja za glasan udar. baciqati. koju pretpostavqa Skok 1. ba~ar m. „mesto gde su ranije bile ba~ijeŒ. zgrada u wemu za mu`u. ba~evat „baviti se preradom mlekaŒ Mr~e (Radi}). preradu i ~uvawe mlekaŒ ibid. up. ba~. — Stsrp. (RSA). i kobacati (se). ba~evi{te n. dr`ati stoku na ba~ijiŒ Kraji{te i Vlasina „prema utvr|enom redu odre|eno vreme musti svu stoku na ba~ijiŒ Zaglavak. bo~evina Kosovo (RSA). Prizren (^emeriki}). mak. trzati (o pu{ci)Œ CG. bacam / bakam. letwe sto~arsko naseqe u planini. SDZb 1:383). Nije jasno spada li ovamo bacigati „duvati ~as s jedne. ba~. bacna / bakna. V. Pirot (RSA).c. „u~esnik u ba~ijiŒ Homoqe. dr`ati stoku na ba~iji. „mesto gde su ranije bile ba~ijeŒ (RSA). ba~ina „ba~ija. ba~uvati „u~estvovati u ba~iji. bacz. Lu`nica (]iri}).268 ba~ se œbaciti se / bacati se. bâ~evina „provo|ewe vremena na ba~ijiŒ Kriva Feja (A. ba~ ba~. „pastir koji se na ba~iji brine o mu`i i preradi mlekaŒ Zaglavak. s obzirom na to da isti lik dolazi i u drugim zna~ewima. bakne.. ba~ilo n.Œ Homoqe. izvu}i debele batineŒ Pirot (Zlatkovi} II).. „zgrada u wemu za mu`u. katunŒ (Vuk. • Karpatsko-severnobalkanski pastirski termin nejasnog porekla. Pirot (@ivkovi}). „biti u~esnik u ba~iji. musti je prema utvr|enom reduŒ Lu`nica i Ni{ava. ba~ovat Gora`devac (Bukumiri} II). ba~eva „musti stoku na ba~iji prema utvr|enom redu. bug. baknut œ(po)qubitiŒ. denominal ba~evati. ili regresivnom derivacijom od ba}akati (se) impf. „stare{ina ba~ijeŒ Drobwak. preradu i ~uvawe mlekaŒ Kraji{te i Vlasina. kao cmoknuti?). 1986:27). „ovca ili koza muzaraŒ Tupi`nica. ba~ilo „stan. „katun. `ena koja na ba~iji muze stokuŒ Skopska CG (RSA). rum. Formalno je mogu}a veza sa ~ak. „biti ba~Œ (RSA). Gora`devac (Bukumiri} II). mak. batati. „katunŒ Vrawe. ba~uje 3. ba~evina f. ba~ijaŒ Prizren (^emeriki}). „danak spahiji na ba~ijsku stokuŒ Poqanica i Klisura. Kraji{te i Vlasina (RSA). Grkovi} M.

-eta n. LI bx~ itd. ba}a. bac pozajmqeno posredstvom gr~kog (ngr. Bacs. SP 1:197). Pridev ba~ki izvorno je zna~io pripadnost samom gradu Ba~u. Abaev 3:277. poreklo sttur.. b(a)g œgospodinŒ. Ba~ Ba~. Å. porekla. bac za slavizam.< *bhraH2ter. a ne{to docniji zapisi omogu}uju da se rekonstrui{e wegov razvoj preko *Baacs (1252. imena nekada{weg sredwovekovnog grada na mestu dana{weg Ba~a.. korena kao bog. Ba~ka f. Up. koji se ne podudara sa slov. ba~kuqa ime kravi Pocerina. od Ba~ke Palanke. ba~ijaŒ. To otvara mogu}nost vezivawa sa ba~. da se za ime upravnog sredi{ta uzima neizmewen naziv upravnika. (?) ba~ili{te „katunŒ Ki~evija. Pre nego LI mogla bi to biti (avarska?) varijanta iste titule *baga~i. u tursko-tatarskim ili iranskim jezicima.c. severna vele{ka sela (RSA). v. naslowen na slov. — Stsrp. (zemlë) Ba~âka (ibid. baxho œid.i zapadnoslovenska re~ *boga~â œbogata{Œ mogla bi odra`avati isti iran. Ba~vanka f. *batja srodno sa slov.Œ.. Baach) iz *Bagacs (oko 1170. verovatno stiran.. koje bi bilo sasvim problemati~no ~ak i kad se ona ne bi ubedqivo tuma~ila kao hipokoristik od *brat(r)ã < ie. sufiks -a~â (ÅSSÀ 2:157 prosu|uje ovu re~ kao iskonskoslovensku). ime koko{ki [ap~anin (RSA). koje svodi na protoalb. *bhrater. i zna~ewe iz Crne Reke. v. preko *boa~ (up. Stani{i} 1995:68–69). Asmrahan od hazarskog As-tarxan œupravnik (tarxan) Asa (Alana)Œ. up. prezime Ba~vanski. bogat.. rus. selo u Ba~koj. re~i. ali te{ko prihvatqivim predlogom istupio je V. i Orel 13): iako priznaje alb. Bache). v. s obzirom na obi~aj. Prema raspolo`ivoj evidenciji. on pretpostavqa krajwe albansko poreklo ovog termina. Ba~vani pl.. ktetik ba~ki adj.Ba~ 269 naŒ. karakteristi~an za nomadske narode. prezime Ba~anin. bac œid. titule baga preko LI (Kiss 71). tra~ki) ne predla`u}i konkretan etimon. ma|. (mïsto. koje ukazuje na izvornu semantiku bogatstva. Pagatzion Jovan Kinam). bac œstariji brat. Ba~lija id. etnik Ba~vanin m.œotacŒ. Izvodi se od sttur. Ó ba~vanski. polaze}i od alb.(up. od sttur. pri tom zanemaruje kratak vokalizam u albanskom. u Ba~koj loc.. i mak. predlo`ak. ba~ki adv. (GlSUD 42:124). kada pretpostavqa da je alb. Ba~van~e. Dani~i}). up. ba~vanka œvrsta narodnog kolaŒ. Mnogi su u ba~ videli mogu} starobalkanski relikt (tako Skok l. up. nego na istoku. (1111... koji me|utim nije posvedo~en. up.. alb. bacs / bacsa / bacso œov~arŒ (Skok 1:85. severni deo Vojvodine izme|u Dunava i Tise. *bat’a œstariji bratŒ. no kako je ovaj u sred- . tamo i za verovatno iran. megë) Ba~â XVI–XVII v. srpers. (avarske?) titule *baga~i. ujakŒ. Sa konkretnim. • Od ma|. *a i preuzima iz ÅSSÀ 1:164 izvo|ewe slov. Orel (SBÀ 1983:210–211. zajedno sa Ba~ i ba~ija. isto~no. Banat. Najpre mo`da. a < ie. toponim pomiwe se od po~etka XII v. sz. Oblik ba~ilo pretpostavqa postojawe glagola *ba~iti. Pre }e biti u pravu Skok l. re~i iz *pH2ter. od istog ie. ban < boan < bojan). up. sogd. Ba~a m.c.. ishodi{te pastirskog termina ba~ treba tra`iti ne na Balkanu. mpatsioj œuva`eni staracŒ Epir) iz ju`noslovenskog. Ma|. etnik Ba~kuqa pej.

csl. RSA). butche. bo~ka. strus. dijal. ba~ka „vrsta buretaŒ [ap~anin (RSA). up. butela. Mawe verovatno je izvo|ewe iz germanskog predlo{ka stvnem.Œ. RSA). Kqu~. preko lat. REW 1425. poq. apoqhkh œspremnicaŒ. ba~var~e / ba~var~e n. *bat’a (v. bo~ka. ba~va / ba~ev. istog krajweg porekla kao boca2. ba~varnica „ba~vara (v. ba~var m. ba~vetak m.. ukr. rus. rus. -~ve. blr. a 1:85 od pastirskog termina ba~. „ba~varski zanatŒ.+ -janin (Loma 1994:19). „(veliko) bureŒ. radionica za izradu ba~viŒ. bo~âka. Bottich œkacaŒ. bã~var. Slov. ba~a ba~a / ba~a m. „otac. be~var. ba~vara f. „svekarŒ ibid. u posebnoj odrednici ba~a. bã~âve zasniva se na palatalizovanom rom. sl~. prihva}eno u SP • Op{teslovenska re~ neizvesnog porekla.. ba}a). *bã~i.ba~ura „stublinaŒ Negotinska Krajina. dijal. na isti na~in ma|. ~e{. ba- ~vica dem. zast. iz gr. botige. CG. ktetik je u `enskom rodu prerastao u horonim i po~eo se odnositi na celu oblast. bo~ka.se obja{wava reflektovawem geminate: *Ba~~anin < Ba~k. druge izvedenice ba~ve{ m. (RSGV.. niti je dovodi u vezu sa ba}a. nvnem. mak. ba~va ba~va f. s pravom odbacuju}i Dani~i}evo izvo|ewe od ba~ (RJA 1:141). bã~âvâ f. „id. bã~âva. ba~ka. ÅSSÀ 3:107–109). beczka. bacsi „~ika. bã~âvâ. ba~varija f. sve u zna~ewu bureta ili neke druge posude za te~nost (SP 1:458–459. *buttia pored buttis (Skok 1:86.. i „voqka. ba~vast../pej.. no 1:85. ba~vetka f. bo~var. poteche. pri ~emu u-osnova regularno odra`ava slovenskome stranu geminatu (Loma 1994:18–20). bã~va. ba~varka „id. ma|. pridevi ba~veni. re~ tuma~i EWU 67. Skok 1:86 ubedqivo obja{wava ma|.Œ ibid. dijal. badaw1. ve} je shvata kao doma}i hipokoristik od turcizma babo. „trbowaŒ CG. bã~âka. be~var. odakle i neologizam apoteka (tako Kiparsky 1934:231–232.-csl. Najverovatnije rana pozajmqenica od vlat.)Œ. najstariji mu{ki ~lan porodice.. sl~. ba~vetina.. reg. œzgrada u kojoj se ~uvaju ba~veŒ Leva~ i Temni}. 1427). U Ba~vanin -v. Ma~va ispravno izvodi Ba~ka od imena `upskog grada Ba~. . be~va. dijal. Bacs (var)megye. „`ena ba~varevaŒ Lika. ba~varstvo n. be~ka. Leva~. bo~ka.v. sln. „bure od 500 do 1000 litaraŒ Boqevac. ba~ovka. (Vuk. ba~vina augm. stric. mo`da i batar1. gu{a u pticaŒ Valpovo. re~ iz panonskoslovenskog.. (bav.) Butschen / Butschen œposuda sa poklopcemŒ. odatle ba~varica / ba~varica f. ba~vowa „id. predlo{ku *bu~~a /butt{a/. up. stariji bratŒ Vojv. dem. be~ka. stariji ~ovekŒ < slov. potega. ujak. srvnem. bo~va. dem.270 ba~a — ba~va wem veku bio sredi{te Ba~ke `upanije. • Povratna pozajmqenica od ma|. rus. bug. za Vukovu potvrdu iz Vojvodine ne pomi{qa na ma|arizam. dijal. „onaj koji pravi ba~veŒ. i bez -v. Skok 2:346 s.

„~ioda. ba~enka Duga Resa i Karlovac (Peru{i} II 104). Uskoci (RSA).c. za oblike na o. ba{ta1. osnovno zna~ewe œ(u-/pri-)bodena (igla)Œ.c. ba~enka ba~enka f. pridev ba~i(j)ski. Lu`nica (Mani}). „`ena ba~ijarevaŒ (RSA). pribada~aŒ Lika (RSA. popisu iz 1455. „u~esnica u ba~ijiŒ Pirot (@ivkovi}). odatle ba~ijar m.Œ Pirot (@ivkovi}). batva~a s. bockati. ba~ijarka. Ajxanovi}). dok Truba~ov u ÅSSÀ l. Lu`nica (Mani}). glagol ba~ijati impf. XVIII v. ba~ija Pirot (@ivkovi}). ba~ijarski adj. RJA. Lu`nica (Mani}). • Nejasno. ba~ijarka f. „stoka pome{ana u ba~iji. Lozan (Joci}). ali i kao preoblika imenice mu{kog roda na -i (up. Batschina (Spomenik 96:22). „udru`ivawe sto~ara u toku leta radi zajedni~ke ispa{e i mu`e stokeŒ Mlava. izra`ava rezervu. ba~ijar. ba~ijare pl. -(t)ca kao deminutiva od bat1. ali on mo`e odra`avati i prvobitno *ba{~ija. (RSA). Sazvu~nost sa osmanskim turcizmom bas}ija œmlekarska presa na ba~ijiŒ (v. „~initi ba~ijuŒ Crna Reka (Markovi} II). dr`ati stoku na ba~ijiŒ (RSA). *sodii > sudija) u zna~ewu œstare{inaŒ ¢ œwegovo prebivali{teŒ. odraz istog sttur. Lika (RJA). Osnova ba~en. selo u Temni}u (RSA). Mo`e se shvatiti kao kolektivna izvedenica od ba~ sufiksom -ija: œskup ba~araŒ. bo~ka Zagara~ (]upi}i). OP 5/1984:12 ~ita u tur. ba~ijar}e pl. „letwe sto~arsko naseqe u planini. — Od XVIII v. {~ > h~ up. izvedenice ba~iji{te n. • Svakako u vezi sa ba~. Ba~ina Ba~ina f.up. Up. U prilog takvom tuma~ewu govorio bi i toponim Bah~ja zabele`en u pomeniku nekada{weg manastira Vodi~nika pod skopskom Crnom Gorom (GlSUD 42:124). baskija) bi}e slu~ajna.. jo{ babqa~a. ~ak. v. sada verovatno Bak{ija u dowem Labu (M. ba~ija ba~ija f.ba~enka — Ba~ina 271 l. i Popovi} 1957:70–71. pravo ba~ijawaŒ Pirot. Ba~. Up. Primorje. Mo`da i od ba{1. Lozan (Joci}). ba~ijam „id. „mesto gde su ranije bile ba~ijeŒ Kraji{te i Vlasina (RSA). „biti u~esnik u ba~iji. „u~esnik u ba~ijiŒ. boca1. „u~esnik u ba~ijiŒ Homoqe (RSA). tamo i za neubedqive poku{aje iskonski slovenske etimologije). daqe nejasno. tamo ba{lija. Lozan (Joci}). ba~iji{te „id. . „zgrada u katunu za mu`u i preradu mlekaŒ Vrwci.v. ba~ija{ m. katunŒ Lu`nica i Ni{ava. ba~e. batlo. up. Skok 1:120 izvodi od batac. Pe{ikan. bo~kica / bo~kica CG (RSA). Bâd~iní (ZS 465). prema utvr|enom redu musti odre|eno vreme svu stoku na ba~ijiŒ Pirot (@ivkovi}). hrv. predlo{ka kao ba~. ba~ija Prizren (^emeriki}). Pirot (@ivkovi}).. 88.mogla bi biti trpni pridev od bacati < *bâdâcati. — 1411. „mlekarnikŒ Gru`a (RSA). za dijal. bo~anka / bo~anka Vasojevi}i. baxsywa i razre{ava œBah{ijevoŒ).

• Nejasno. ma~kati. œmaq kojim se nabija kudeqaŒ: do jezika nije ba~kijela NPosl Dani~i}. re~ ili dalm. up. • Nejasno. u tom slu~aju. koren *bãd. PKJIF 6/1926:184–190). sli~no ve} A. ba~iti v. Mio~in < Mil~in od Milko : Milo-mir i sl. -ijela m. u tom slu~aju j-posesiv od LI *Bãd~inã izvedenog od hipokoristika *Bãdãkã (-ãko). ba~kati ba~kati (se) impf.. bâ~kolak „id. baccillum œ{tapi}Œ. Skok 1:85–86 pretpostavqa da se ta lat. œudarati ba~kijelomŒ: ba~kijela vrlo brez pqusa id. ki~ma1. Verovatno u vezi sa bak(a) œid. trlicaŒ (REW 870). „prqati (se)Œ Sirini}.Œ ako se ovo u tom zna~ewu odvoji od italijanizma (v. Mo`da preko dalmatoromanskog od lat. pa~kati. baciti. ba~karnik m. ki~ma2. baceq. izvedenice ba~kalo n. ba~kio M. kao i mogu}nost svo|ewa na *ba{~ina (v. up. ba~ka u tom slu~aju bili bi sekundarni. oblici ba~va. ~vrgaŒ (RJA 1:143). danas Ba~i}i u Toplici postoji dilema da li mu je u osnovi radna imenica *bãdâcâ ili LI *Bãdãko. faskelon œzvr~ka. Up. ekspresivnog i mo`da onomatopejskog karaktera. o~iwi. „blatwavi virŒ Leskovac (Mitrovi}).Œ Leskovac (Mitrovi}). bacel œprakqa~a. „batur. denominal ba~kijelati impf. obrazovawe na -iwi. „mesto gde se sviwe kupajuŒ Aleksinac (Bogdanovi} II). bak4). (ZS 335). ba~ma ba~ma f. I za patronimi~ki toponim Bâd~iki 1428/29. — Od XVI v. bdeti) javqa i u antroponimiji (up.(v. bâdâcâ œstra`arŒ (Loma 2003:10–11. ba~koq. Vrawe (Zlatanovi}). fusticellus œ{tapi}Œ ukrstio sa doma}om re~i bat1 i odbacuje Dani~i}evo izvo|ewe iz gr.Œ Slav. ba{tina). i sa u-: uba~kam se pf. Mogu}e je i antroponimsko postawe. (Loma 1997:8). Typha latifoliaŒ Vojv. ba~va Barawa (Vuk). *a~kati3 (ba~kati mo`da odatle deprefiksacijom ob-). • Nejasno. „bik u lukaŒ (Vuk. Prvi pomen iskqu~uje poistove}ewe sa ba~ina = ba~ija. refleks poznolat. „blatoŒ. ba~kam se „kupati se u blatwavom viruŒ. Jedan u nizu rimovanih glagola istog ili sli~nog zna~ewa. odatle provans. tipa detiwi. up.272 ba~iti — ba~ma • Nejasno. uz eventualno na- . Najpre posesiv od stsrp. ba~kali{te „blatwavo mestoŒ Vrawe (Zlatanovi}). œstra`arsko seloŒ. RSA). (RJA). ba{kelica f. ka~kati. u sredwem rodu -iwe prema selo. „br~kati seŒ Crna Trava (RSA). Badivuk). ba~koqak. œprakqa~aŒ Ston (Skok 1:85). ba~kio ba~kio. (RSA). Solovjev. s obzirom na to da se isti psl. (RSGV).-rom. mo`da izvedenica odatle retkim sufiksom *-âma (up. ba~ka „id. Dr`i} (RJA). kr~ma). ~a~kati.

poluslo`enica bax-pazar. baxa na samar ibid. Za razliku od slo`enice ba`dar.v. (RSA. Veselinovi}. bax bax m. mak. Kolubara i Podgorina. protiv zajedni~kog porekla sa ovim posledwim re~ima. (RSA). baxomet m. ibid. „oya~arŒ Hrv.Œ Pouwe (RSA).. kamin itd. „naplata za prolaz ili prevoz preko granice. (RSGV).. slijepa baxa ibid. R. prozorŒ Prizren (^emeriki}). (RSGV). baya „dimwak. (RSGV). kwi`. baxa f. ibid. Crna Reka.. up. baxa (Ja{ar-Nasteva 64). [kalji} 110). œotvor na zabatu ku}e ili {tale.. „taksa na prodatu robuŒ Bosna (RSA). rum. tro• Od tur. Tietze 1:254. baxurak m. œotvor na la|i za topovsku cevŒ Mita Raki}. tako|e baxva f. (RSGV). Domanovi} (RSA). slo`enice }or-baxa œslijepa baxa (v. sa sufiksalnim pro{irewem bageaca. izrazi baxa na kube Ra|evina i Jadar. baxewak „motka kojom se otvara i zatvara kapak na baxiŒ Pqevqa.Œ. ba~. porekla (Skok 1:88. zast. otvor na krovu. Za poreklo tur. porekla ([kalji} 110). œotvor za dimŒ (RSA).. bac œid. baxica Vojv.Œ. baxhe. œodu{ka na sobnoj pe}iŒ Vojv. slepi prozorŒ (RSA). œpoklopac na ~obawi. ve}i otvor na {tali za izbacivawe sme}aŒ ibid. baxha. • Od tur. baxura augm. oya~ar. govori pored semanti~kih razloga i postojawe oblika na -ma. otvor u koji se izgr}u gar i pepeo iz pe}i. RSGV) Ó bayurica / bayurica f. ba`darinaŒ. baca œveliki prozorŒ izvorno badcah œprozorŒ. œudubqewe u zidu. koje pretpostavqa Skok 1:86 a za wim ÅSSÀ 3:107–108.Œ. bac. „rupica na tkaniniŒ Bratono`i}i (RSA). ba~a f. œotvor na krovu ili u zidu ku}e za dim i svetlostŒ Bile}ke Rudine. bad`a. pers. ba`dar navodi samo bug.. ba~ka œbureŒ. Vojv. ve}a jamica na ledini koja se koristi u igri guyeŒ Gora`devac (Bukumiri} II). tako|e ba~ m. Skok 1:126 s. sve: œvrste otvora na krovu u narodnom graditeqstvuŒ (RSA). ~ini se da nije bilo ra{ireno u narodu. Bjelopavli}i (]upi}). mpantsaj. Dowi Rami}i (Malba{a). baca œotvor za dim.. -ara m. vazduhŒ i cah œmestoŒ (Eren 31. pod pretpostavkom prevoja â/i ili ã/y. alb. „id.. Vojv. (RSGV). slo`enica od bad œvetar. Stachowski 1998:32. baya „rupa. svetlost. otvorŒ Zlatibor (Milovanovi}). Tur. ustaŒ ibid. re~i v. pers. bug. koji be- .bax — baxa1 273 slawawe na ba~va.)Œ. „id. Vojv. ngr. izvedenice baxica dem. bayva „dimwak na ku}iŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). Oblik abaxa. J. œrupa za dim i vazduh na rakijskom kazanuŒ Temni}. baxewa~a f. {arina. baxa1 baxa / baxa f. Ro`aje (Had`i}). (RSGV). vi{egradski Stari Vlah. re~ je od npers. Tietze 1:255). Daqa veza mogu}a je sa sinonimnim bik2. bajaca. Vr{ac (RSGV). Balkanski turcizam. œotvor na pekarskoj pe}iŒ Rasina (RSA). dem. baya „centralna.

. pa{enogŒ BiH (RSA). „krakat. bacanak œid. up. od tur. „vrsta ovceŒ Mqet (RSA). baxenak Zaglavak (RSA). baxenak Bosna. (RJA). • Od tur. baxo CG. Izraz slijepa baxa je polukalk tur. bug. meglenorum. istog krajweg porekla kao stariji (predosmanski) turcizam pa{enog. bacanak je autohtona re~ (ÅSTÀ 2:24–25. baya Timok (Dini} I). baxak baxak m. bad`anak. Tietze 1:255. stegno. bageq s. Up. dugih noguŒ ([kalji}). Poreklo tur. „vrsta {ubare (od ko`ice jagwe}ih nogu)Œ.. alb. • Od tur. badzanac. baxuqa f. „noga. bad`ak. i baca. › ‰êŠ. Balkanski turcizam. verovatno treba ~itati kroza baxu. baxa~ak. oxakŒ Prozor (RSA). baxanog. bayonog ([kalji}). bayenak Pirot (@ivkovi}). Dalm. up. bacak œnogaŒ. ÅSTÀ 2:25–26. ngr. badzinac (Scurtu 1966:209). baxace pl.Œ Kosovo (Elezovi} I). baga1 ili barak2. baxanak baxanak m. ali bi. bedro. bayakli adj. Naj~e{}e se dovodi u vezu sa npers. i / a < tur. nesrazmerno veliki korakŒ Prizren (^emeriki}). zast. bayenok. [kalji} 111). „noga. mbatzanakhj. kor baca.v. bug. hyp. up. baxak. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. N. moglo biti i varijanta od bixa. dem. bayanak „id. i „holandski zlatnik (na kome je naslikan ~ovek koji ima noge u oklopu)Œ. bacaks›z œbeznog. Za detaqnu diskusiju v. baxol m. Sad 1870. Eren 31. noga. Po RSA 1:351 s. kratkonogŒ (kao hipokoristik?). za wega je jedini izvor Mlada Srbadija 1. me|utim oba|a œdimwak. rukaŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). Lu`nica (]iri}). (RSA). bayanak Prizren (^emeriki}). ili je posredi naprosto hipokoristik tipa Nixo / Nixa od Nikola. opanak od ko`e s gove|ih noguŒ (RSA). kepecŒ. up. bacakl› (Skok 1:88.. indecl.Œ. pod pretpostavkom da je srp. baxaklija f.). 334. bayak. baxo Dalm. „mala kravaŒ Vojv. baginac. odrana ko`a sa predwih i zadwih nogu. (RSA). BiH „id. Tur. Svrqig (RSA). „krak. ba|a Timok (Dini} I). baxa2 baxa m. Up. mak. a primer glasi: Neki … odri~u se ~ista vazduha i svetlosti … i nepropu{taju ih u ku}u kroz druge otvore. up.274 baxa2 — baxanak le`i RSA. • Nejasno. hipokoristik baxa Zaplawe.Œ (Skok 1:88. biginac. [kalji} 111). (RSA). baxanak (Ja{ar-Nasteva 88). paca < pa(y) œnogaŒ. re~i nije dovoqno jasno. -~ka m. „mu` `enine sestre.v. „mali zakr`qao ~ovek. baxa2. Eren 31. mogao bi biti plod pogre{nog ~itawa. Nije jasno spada li ovamo baxo ime jarcu Slav. arum. nego samo kroz abaxu. baxhanak (Boretzky 1976:23). Tietze 1:255). Pirot (Zlatkovi} IV).

rum. ba{-vezijer Gunduli} (RJA). Ma|. (RSA). vrhŒ. Balkanski turcizam. ba{-muktar m. ba{-bes m. ba{ œpo~asno mesto. up.. -o „glavat (o stoci)Œ (RSA). pramacŒ. Bosna. œpregrada za alat u ~amcu ‰ispod pramcaŠŒ: deo ispod krancla gde stoji alat ‰jeŠ ba{ ili komora Slankamen (RSGV). œna svoje imeŒ: Sag je ba{li-ba{âna otvorijo du}an Kosovo (Elezovi} II 498). up. bas. mak. pridev ba{etast. „islu`eni jani~arŒ Bosna. ba{-~au{ / ba{~au{ m. jagwe}a glavu{aŒ ([kalji}). œglavniŒ NP (RSA). bug. bas pored basnica œpramacŒ . [kalji} 122–125). Za ba{eskija up. ba{li-ba{âna adv. ba{eskija m. ba{1 ba{ / ba{ m. • Nejasno. glavni. ba{ adj. ba{ œid. Mo`da. œpija~arina. -a.Œ Prizren (^emeriki}) Ó prezime Ba{~au{evi}. œnajstariji.. Sarajevo. „~ioda. i ve}ina drugih poluslo`enica gde je i drugi ~lan turcizam imaju turske predlo{ke. ba{li adj. igla s glavicom. ibid. RSA). ba{~au{ œid. ba{-~ar{ija / ba{~ar{ija œglavni trgŒ NP. zast. (RSA). NP Vuk (RJA). torŒ: Do komarnika je s jedne strane tori{te ili ko~ak. œ`enski nakit sa pribada~om. bro{Œ Potkozarje (Dalmacija).adj. alb. augm. dijal. bash œekstrakt od te~nostiŒ. sufiksom -or ili -sor. NP Vuk. ba{-voèvoda. -eta n. prviŒ: ba{-aga / ba{aga m. ogra|en vrqikama … A{ani ga zovu baxor Kraji{te i Vlasina (RSA). indecl. dem. ba{-kmet œpredsednik op{tineŒ Beograd. „vrh eksera koji se otkine kle{tima pri potkivawu kowa i volovaŒ Vrawe. œnarednik u turskoj vojsciŒ (RSA). œprvi. œid. œstare{ina agaŒ Bosna (RSA). Eren 41–42. druge izvedenice ba~e. baxho u oba zna~ewa. bas œglava. ba{-knez œglavni knezŒ Srbija Ó ba{-kne{tvo n. u srpsko-hrvatski je prodrla samo u svojim metafori~nim zna~ewima. ba~ija. Za poreklo tur. ba{lija f. tro{arinaŒ. Oblik ba~e disimilovan je od *ba{~e. „ogra|en prostor na kome se dr`i stoka.. sa rum. Slav.. tur. baseski œnajstariji u slu`bi na dvoruŒ (TSS). œglavurdaŒ (RSA). ÅSTÀ 2:85–88. re~i v. ba{-mesto œglavno ‰po~asnoŠ mestoŒ. prvoklasanŒ. mu{karac koji je izabran da bude glavni na zimskim ku}nim mu{kim sastancimaŒ (DS 557). Potkozarje (Dalmacija). ba{-muktarina f. indecl. pro~eqe za sovromŒ Prizren (^emeriki}). pribada~aŒ Bosna. u (polu)slo`enicama œglavni. ba{una f. • Od tur. ba{evi pl. od osnove koja je u ba~.baxor — ba{1 275 baxor baxor m.. Tietze 1:288–289. alb. ba{-kula{ / ba{kula{ „vrsta pasuqaŒ. œklupa pod pramcemŒ Slav. — Od XVII v. œpramacŒ (Vuk. œglavni kmetŒ NPr. basl› (Skok 1:117–118. ba{-vezijer Gunduli} (RJA). „poveza~aŒ CG.

s obzirom na hronologiju (re~ je zabele`ena tek od XVI v.-h. nasiqeŒ ib. dostojanstvo ba{e.Œ: E. ba{a m. bash œupravo.) i na weno prisustvo u ostalim balk. Rekonstrukcija jsl. ba{ œzar. sln. ba{tvo n.-h. BiH (RSA). dijal. SP 1:464. ba{a m. ba{in. bas. ba{in. „glave{ina. ba{kom: Ja te qubim. ba{aluk œzvawe. NP Vuk. stvarnoŒ: Sagradi{e Visoke De~ane ° Ba{ De~ane vi{e \akovice NP Vuk. -a. potpunoŒ s. œobest. posredstvom (up. negodovawa itd. bâ{ œid. samo u pore|ewu sa œdeverŒ Prizren (^emeriki}). œ~au{Œ. RSA). bâ{. „nazivati (se) ba{omŒ (Vuk. œprava i svojstvo ba{eŒ Srbija (RSA). -o adj. ba{ibozuk. poja~avawe iskaza: œupravo. bâ{. [kalji} 122 i BER 1:37 s. a mogla bi se podupreti jo{ isto~nosrbijanskim varijantama be{. ba{ica2. ba{. ba{kom da te uznem Leskovac (Mitrovi}). up. ba{. Bosna.). RSA). re|e i interj. poglavar. ESSJ 2:90–91. bâ{ œid. i tur. za istovremenost radwe œupravo tadaŒ: Ba{ kad su svatovi iz crkve izlazili doleti me|u wih NPr Vuk. ili majstorska titula . mora se ra~unati i sa uticajem tur. ne}u da mu dojdem na svadbu Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. œjani~arŒ Srbija.276 ba{2 — ba{a svakako s. pa{a. ba{luk. (RSGV). SDZb 1:68). od turcizma ba{1. a sa druge. gde su poznati ~asnici œvojvodaŒ. buqu(k)ba{a. sa jedne strane. ba{ica1. gospodarŒ NP Bosna. up. ba{ija „kmetŒ Izvor/Jalovik. ba{inski. ba{a ba{a m. me|utim. je l’. œmlado`ewina ujna u svadbiŒ Vojv. Skok 1:118). ba{aba{. ngr. mak. ne- verice.Œ. suba{a. zaista. Ó ba{inica f. œkaplarŒ Vojna Krajina. instrumental bã{iî œpotpunoŒ. Up. Ó ba{inica f. tako|e be{ (A. alb. jedan od svadbenih ~asnikaŒ: U banatskim svatovima nema svadbenih ~asnika sa vojni~kim zvawima kao kod Srba u Sremu. Onda ~oek pomisli u sebi: Ba{ sam budala NPr Vuk (RSA). birba{. tako|e drugi deo slo`enica. (RSGV). ~u|ewa. ba{in posedŒ Bosna. basabas œsasvim. kao titula uz imena Usein-ba{a. u vojni~kim ~inovima bimba{a. œba{aŒ Vojv. œzapravoŒ. „svekarŒ Srem (Vuk.v. bo{tum. -a. od doma}e re~i bah2. ÅSSÀ 3:139–140. ba{a. ba{a œmlado`ewin ujak ili stric u svadbi. ba{Œ. Veselinovi}. ba{aba{. Dositej. -o adj. nije vaqda. ba{ovati: Kad su prije ba{e ba{ovale ° Krsno ime slu`it’ ne dado{e NP Bosna. œsvekrvaŒ Ba~ka. -a. ba{2 ba{ adv. Aleksinac (RSA). za izra`avawe odobravawa. Beli}. bas œglavaŒ (posebno u obrtima tipa ba{ on = glavom on). ba{. za isticawe. œ`ena ba{eŒ. odnosno bug. -o adj. *bã{â pored *bãxã > bah2 (Skok 1:91. ba{ (i) da œmakar daŒ: I{}era}u ispod Be~a Turke ° Ba{ da bi mu k}eri ne uzeo NP Vuk. Srem (RSA). NP ib. ne (nije)Œ Crna Reka (Markovi} I). • Te{ko odvojivo. mpas u izrazu mpas kai œda slu~ajno ne …?Œ. Smail-ba{a Bosna (Vuk). re~ bez ograde izvode iz turske. bug. Sadnik/Aitzetmuller 254 ‡ 212) oslawa se samo na stsl. ba{iti (se) impf. onba{a. (RSA).. jezicima. bez zna~ewa. rum.

„(veliko) jato ribaŒ Dubr. œid. ba{a. ba{amar ba{amar. bug. ba{ija m. ba{aca œstariji brat. dijal. osekaŒ (Skok l. œbojadisani deo pri podu u sobama i hodni- cimaŒ Piva (Gagovi}). izbo~eno podno`je na spoqnim zidovima ku}eŒ Potomje (Skok 1:115a). basha. basak œklasŒ (od bas œglavaŒ. -{ka m. • Od tur. ba{amar œveliko mno{tvo ‰tunaŠŒ: Vi{e ba{amara zajedno zove se krfun Budva. i dijal.c. Vinja 1:47–48 gde precizira semanti~ki razvoj œpli}akŒ ¢ œ(mno{tvo) ribe u pli}akuŒ. up. ba{er œid. glave{inaŒ (Skok 1:117–118.. ba{amenat. ba{amen(a)t ba{ament m.v ba{amar). [ipan (Skok 1:115 s. -nta œid. ÅSTÀ 2:85–88. bab) bi}e slu~ajna. ba{amar Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). (RSA). bashe œdeverŒ (Boretzky 1976:23). ba{1).c. Veza sa baxa2 mogu}a je preko osnove kosih pade`a: *baxak. baxanak). ravnopravno. i ba{amen(a)t. -a{a m. suprugŒ. 118 s. Eren 41–42. potpuno. ba{aba{ ba{aba{. • Svakako u vezi sa ba{a.Œ CG . Boretzky l. -ara m.Œ Lu`nica i Ni{ava (RSA). ba{1) ili sa tur. Skok l. Up. • Nejasno. terziba{a [umadija (RSA). pa{a) koje je neizvesnog porekla (v. Tietze 1:290. Lazarevi}. ba{imenat œid. ba{et. velikodostojnik.. suprugŒ (DS 549). glavniŒ (v.ba{aba{ — ba{amen(a)t 277 }ur~iba{a. predlo{cima. — Stsrp. basabas œsasvim. ba{amari} dem. Tur. • Od ven. bas). re~ je ili u vezi sa tur.Œ ibid. „dobrodu{an i neume{an ~ovek. [kalji} 122). podjednakoŒ. od XVII v. to~imba{a œdoliba{aŒ. tako|e œstariji brat. -{ka (v. alb. ali se i tu zna~ewa razilaze. Up. basa œugledna li~nost. Slo`enice sa drugim elementom -ba{a delom se zasnivaju na tur. œgospodarŒ Mrnavi} (RJA).v. Semantika ne dozvoqava da se za neposredan etimon uzme tur. bas œglava. bashe œSchwagerŒ sa baxhanak (v. zavrzanŒ Ra|evina Podudarnost sa nazivom morske ribe Blennius vulgaris ba{ak. doliba{a) ili doma}eg porekla (plo~oba{a œnajve}a dugmeta na tokamaŒ. od XV v. ba{ak ba{ak. pasa (v. up.c.). „stare{ina (u de~jim igrama)Œ L. bassa mare œplitka voda. zast. -~ka > -{ka. vezuje alb. ba{âstvo: ouze carâ Mahmoutou ba{e ba{âstvo (Dani~i}). v. Tietze 1:288–289). kao i sazvu~nost sa tur. cokla. up. sje~inba{a œmesarŒ Bosna. ~etoba{a œ~etovo|aŒ). œjato ribe koje se vidi na povr{iniŒ Budva (id. (RSA). a delom su doma}e tvorbe sa prvim ~lanom tako|e turskog (ceriba{a.

odakle neposredno ~ak. lewstvovatiŒ: Ba{ari se kao mi{ po tricama Srbija.pre pod uticajem glagola aba{ati.c. bas›bozuk œid. porekla -luk. sg. pun ~ovek. Vinja l. mak.. œnizakŒ (Skok l. bas(i)buzuc. bassetto œid. œturska neregularna vojska. CG (RSA). Svrqig (RSA). Oblici sa -l.. „burenceŒ CG. ba{etast It. ba{ibozukovati impf. ba{etan m. (RSA). s ‰zŠ (Vinja l. „`iveti bezbri`no. abasamenat. (Vinja 1:47).. balsamenat Kor~ula. Herc. napu{teno imaweŒ Uskoci (Stani}).-h. raskriliti (o rukama)Œ Lika. baxibozluk CG (RSA). a u s. Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). œid. burenceŒ. -o adj.v. BiH (RSA). -› i bozuk œpokvaren. „nizakŒ Dubr. ba{et ba{et. bashibozuk. ba{ibozuk. ba{ica1. ni{tarije. re~ je izvedena od base œosnovaŒ. alb. {iriti se. daqe tako|e rus. Ó ba{ibozlu~ki adj. ba{ibozuk. tako|e basetan œid. rastrojenŒ (Tietze 1:291. Potkozarje (Dalmacija). Prizren (^emeriki}).278 ba{et — ba{iti (se) (RSA). dobrovoqac. œra{iriti.c. œizle`avati se. ba{ibozuk ba{ibozuk m.nastali su na srp.Œ. ba{amen(a)t.Œ (Skok 1:115). bal{amenat Sali. „omalen. -a. ba{iti (se) ba{iti se impf. ba{ibozuk. ba{et. ba{eta f.)Œ Vuk. Nenadovi}. ba{kariti se (v. basahan itd. tako|e aba{amenat ji. komotiti seŒ Dalm.Œ (Skok. „omawa `enaŒ Ó ba{etica dem. tako|e ba{ariti se impf. „razmetati se. pa{amenat Vrgada (Vinja 1:11). up. . narodna milicijaŒ Kosovo (Elezovi} II 498).Œ (Skok 1:118 s. basamen(a)t CG (RSA). œneredovna vojska. terenu naslawawem na sufiks tur. Tur. brdo se razba{ilo ibid. abbassamento œsni`eweŒ. bug.). obliku se ukrstila sa basso œnizakŒ (up. ~ime se obja{wava s. sa prisvojnim suf. (RJA). It. umesto o~ekivanog z / ` < it. Q. ‹ se: ^ovjek se razba{io.cc.Œ Prizren (^emeriki}).).-h. [kalji} 123–124). -a. ba{ibozu~ki. -uci pl. ba{ibozu~ki adv.). bozuk). s / {. (RSA). oblik je deminutiv od basso œnizakŒ. Oblici na a. ba{amar). de`mekastŒ CG (RSA).. basamento œid. bas adj. ba{ibozluk m. malog rastaŒ Budva i adj.. tako|e ba{ibozluk m. ba{ibuzuk œvojnik neregularne vojskeŒ (Fasmer 1:138). bashibuzuk (Boretzky 1976:22). œid. Balkanski turcizam.. rum. razba{iti. ba{ibozuk œid. ba{1). ba{. nego od it. re~ je slo`enica od bas œglavaŒ (v. ba{ica1. up. „omalen. • Od it. v. Boka (Lipovac-Radulovi} I). ba{amar. ba{kariti se kwi`. œpona{ati se kao ba{ibozukŒ. • Od it. • Od tur. razba{im pf. pripadnik takve vojskeŒ Srbija. 3. -o adj. ba{imenat Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). nedisciplinovana vojska uop{te.

dosta pravilan. . Nenadovi}. up. v.v. raspojasati seŒ (RMS). a ne **ba{o i premda je osnovna semantika u sferi verbalnog izraza. ba{ka): deoba mo`e zna~iti {irewe (npr. M.). S. Ako se pretpostavi varijantnost kao jahati / ja{iti. ba{karim se œle{kariti. Oblici ba{ica < ba{ijica pretpostavqaju nepotvr|eno *ba{ija. {epuriti seŒ (SP 1:180 s. ba{ka ba{ka adv. od prirode neobra|en kamen. œpatokaŒ Banija i Kordun (Petrovi} D. veliki neklesan kamen za kaldrmisaweŒ Kor~ula (Skok 1:117). ba{ka yigerica. œraskomotiti se. • Nedovoqno jasno. odvojenoŒ NP Vuk. ba{ica. ba{ka cura. râstoba{im se œid. basamakŒ CG (RSA). ras-ta-ra-ba{it se Kosovo (Elezovi} II). ba{ka udovica ([kalji}). razba{kariti se pf. ba{karit se œizle`ava- ti se. Oblik ba{kariti mo`da se naslonio na ba{kariti se œdeliti seŒ (v. œpride. v. œprve kapi rakije iz rakijskog kotlaŒ Potkozarje (Dalmacija). up. œraskomotiti se. œposebno. bas œnizakŒ < it. on `ivi ba{ka od svoga oca (Vuk). {epuriti seŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œid. stepe- nica. • Nejasno. Skok 1:115) nego sa turcizmom ba{1. samo ba{kari Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. bas u zna~ewu œpo~etakŒ. moglo bi se porediti sa psl. ba{kari 3. nego najpre ba{ + -ica univerbizovano od *ba{-rakija. ne}e biti isto obrazovawe (o~ekivalo bi se *ba{ica). *baxati œbrbqati. ba{ica2 ba{ica f. verovatno je sekundarna. ba{ijica œprva rakijaŒ Bosna (Skok 1:117).). bas œglavaŒ. Skok 1:117 poredi alb. œprva rakija. œdrugo. {epuriti seŒ (RSA). bash œekstrakt od te~nostiŒ. Bjeleti} 2006:110–111. Pre u vezi sa italijanizmima ba{amen(a)t. razmetati se. razuzuriti seŒ Crna Reka (Markovi} I). tako|e ba{ica. Vlaji}-Popovi} 2002:251. v. prikladan za gra|ewe. Qubi{a (RSA). nastranu. sg. izraz bashi i rakise œprvenac.Œ: Erbovo ‰nasledioŠ je ku}u. mada je tu prezent *baxajo. œid. doma}instva).Œ: Ni{ta ne raboti. uprkos Skoku l. ba{a). pa se sad ba{kari kako je mlogo vredan Vr{ac (RSGV). ba{icaŒ. i alb. prvenacŒ Srem (Vuk). ba{ica œtesanik ~ija je spoqa{wa strana ostavqena hrapavaŒ Pu~i{}a na Bra~u (^DL). za koje Boretzky 1976:22 sa rezervom pomi{qa na tur. basso (Vinja 1:47.Œ: Râstoba{il se kâno aga Timok (Stanojevi}). ba{luk œgredaŒ (tako Skok 1:117). razli~itoŒ: Ba{ka meso. bachati 2). • Verovatno od tur. sg. 240 pomi{qa na vezu sa *bãxati. od koje polazi Skok 1:117.c.ba{ica1 — ba{ka 279 œpraviti se va`an. odmarati seŒ Leskovac (Mitrovi}). Ekspresivizacijom od razba{iti nastalo je rastaba{i se 3. Veza sa ba{a (v. „duga~ka kamena plo~a za zasvo|avawe prozora.. ba{ica1 ba{ica f. M. banuti. 231. sa -ija prema rakija. ba{1. ba{ica œ~vrst.

œskriveno. ba{katat (se) impf. ’o}u sve javno Leskovac (Mitrovi}). baska œid. tako|e sa predlozima naba{ka / naba{ka NP Bosna. razli~itog porekla od alb. œizuzetan. œid. (RSA). (RSA). œkoji se odnosi na ba{kalukŒ.Œ (Skok 1:119. ba{ka ko`u(h). Ere (Remeti}). zast. delitiŒ Zlatibor. poba{ka zast. Up. bâ{kalâk (sic!) œizdvajawe svog dela u zajedni~kom doma}instvuŒ ibid. ba{karati impf. ba{kalak œid. Tietze 1:291). Up. Zagara~ (]upi}i). osobitŒ Ba{ka ~ovek je on Pirot (@ivkovi}). œonaj koji ima naro~ite odaje za gosteŒ Slav. deliti se. CG (RSA). (RSA). indecl. Re~ ba{kaluk u zna~ewu œdobrota. œvi{akŒ Ba~ka (RSGV). œposeban. ba{karit(i) œid. napoba{ka / napoba{ka ib.Œ Vrawe (Zlatanovi}). (RSGV). BiH. œodvajati.-bos. œodvojene prostorije (za `ene.Œ. œizdvojitiŒ Vrawe (Zlatanovi}). (RSGV). œodvajati se. denominali zaba{kam. Ere (Remeti}). ba{kalugxija m. adj. ba{kalu~ki adv. ba{kalu~ki. adj. indecl. adj.). œonaj ko se ne~im izdvaja od drugih (npr. Tur.)Œ Bosna. raditi za sebeŒ.. (RJA). bâ{ka adv. goste itd. mak. ba{iti (se). -o adj. œodvajati.. red. Lika (Skok 1:119). ba{ka œzasebnoŒ Kosovo (Elezovi} I).-bos. basca œosimŒ. sg. Ba{kalovi} Bosna (RSA) mo`da od radne imenice *ba{kalo od ba{kati. œposebnoŒ Herc.280 ba{kariti se ne uzimaju}i u obzir. dvojitiŒ Banat (RSA). (RSA).. œodeqeno. Srbija. Orel 19). podvajati seŒ ist. Bosna. ba{kom Jablanica (@ugi}). sg. œodvajati. ba{iti (se). osobit. rum. ba{ka (RJA). v. ba{kosue se 3. -o adj. turcizma bashka (up. indecl. ba{kari se 3. posebnim mi{qewem)Œ Herc. bashke œzajednoŒ. ba{kaluk m. -a. naba{ka Prizren (^emeriki}). œzasebna odaja za kupaweŒ Bosna. ba{ka. ba{kara f. indecl. œli~na svojina jednog zadrugara (naro~ito miraz)Œ Kosovo. madaŒ: Ni me po~itovo. ba{kalâk Pirot (@ivkovi}). ba{kali adj. bamba{ka. ba{kalu~iti impf. izbâ{kam pf.)Œ. poba{kawi. Srbija (RSA). Ó ba{kalisati impf. œodvajati se. (Zlatkovi} III). RSA). oba{ka / oba{ka adv. naro~itoŒ Srbija. • Od tur. bug. delitiŒ (Vuk. ba{ka adv. bashka (Boretzky 1976:22).. naro~itŒ. œodvojeno `ivqeweŒ Bukovica. ba{kalu~i} dem. up. ba{ka Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. ba{kariti se v. Svinica (Tomi} I). Prizren (^emeriki}). sloga u ku}iŒ CG (RSA) kao da se naslonila na alb. bâ{kâlâk adv. odvojenoŒ. ba{ka. [kalji} 124). poba{ke adv.Œ Kosovo (RSA). a ba{ka rukavi œid. ba{ka œid. baska je u vezi sa bas œglavaŒ (ÅSTÀ 2:92–93. i izraze svaka va{ka oba{ka œsvako za sebe. naoba{ka adv. Bosna. poslu{nost. . Prezimena Ba{kalo. œiako. alb.Œ Vojv. ba{1. Balkanski turcizam. tajnoŒ: Ne}u ja bâ{kâlâk. œba{kara (v. œizdvajati. ba{kari impf. tu|iti seŒ Crna Reka (Markovi} I). œizdvajati se od dru{tvaŒ Timok (Dini} II). — Od XVII v. -a. na svoju stranuŒ (RSA). ba{ka {to sam ga slu`ila Vojv.Œ ist. Slav.

ba{quk œpreslica. wivaŒ ^enej (Mari}). ukr. basmak œid. ba{~ica Prizren. ba{}a NP. pl. [kalji} 124. oglav (kowa). Eren 43–44. ba{mak (XVI v. papu~a. ba{~ica / ba{~ica / ba{~ica / ba{~ica (RSA). bah~a Nu{i} (RSA). ba{~in~e n. Vaqevska Tamnava. œvrsta plitke obu}e. bagxa NP. baczmag (Fasmer 1:139). pa{mag. poveza~a. basl›k œkapa. ba{~a / ba{~a œvrt. baja~a gen. Za poreklo tur. zast. ba{tica / ba{tica / ba{tica / ba{tica f. Kamenica kod Ni{a (Jovanovi} V. dem. bug. kruna. kapuqa~a.?). povrtwakŒ. imawe. (^emeriki}). bak~a Srbija. Nije jasno spada li ovamo zna~ewem ba{luk m. ÅSTÀ 2:93–95. ba{~a œba{taŒ Prizren (^emeriki}).Œ (Skok 2:618. œmesto gde je nekad bila ba{taŒ Srbija. • Od tur. Mileti}. œkapuqa~aŒ Srbija.). ba{}ica NP. ba{mak œid. Nevesiwe. œglava na stubu. dem. œobu}ar koji pravi ba{makeŒ (RSA). Ere (Remeti}). bar~i{te œid. ba{~inka f. ba{lãk (RRODD). baj~ica f. Banat. ba{~i~e n.). SDZb 9:607). kapitelŒ. Kosovo (Elezovi} I). ba{mak (Miklosich 1:258). baj~a NP Kosovo (RSA). re~i v. • Od tur. ba{luk / ba{aluk œgreda koja nosi nastre{nicuŒ Ba~ka (RSGV). i rus. ba{}a œpovrtwak. ]ipiko.Œ Banija. Up. ba{tina œwiva u ataru na . ba~a CG (RSA). bar~a NPr Banija. Tur. „vrh muslimanskog nadgrobnog spomenika u vidu turbana. Ku~i. re~ je izvedena od bas œglavaŒ. v. CG. kapitel (stuba).Œ ^umi} (Grkovi}). reg. dijal. sandalaŒ (RSA). (Elezovi} I). gorwi deo presliceŒ Buwevci. sam spomenikŒ NP BiH. venac. Uskoci (Stani}). „kapuqa~a (za umotavawe oko glave)Œ Srbija (RSA). {lem. ba~a Jablanica (@ugi}). gradina. œgreda kao podloga za mosniceŒ Tupi`nica (RSA). œgorwi kraj presliceŒ J. naro~ito dobroŒ Pro{}ewe (Vuji~i}). œoglavŒ NP BiH. ba{1. ba{lik œkapuqa~a.ba{luk — ba{ta1 281 ba{luk ba{luk m. œvrt. zast. izvedenice ba{~i{te n. vlast. Srbija. nevestinska kapa. œwiva u ataru na kojoj se uzgaja povr}eŒ Futog (RSGV). i œvo}wakŒ Draga~evo. œplajvazŒ ist. œparkŒ Cetiwe (RSA).. uprava. ba{lek œkapitelŒ NP. Up. up. klobuk. bah}a Kladaw Bo{waci (Remeti}).. œid. ba{mak~ija m.-bos. ba{tina œobradivo zemqi{teŒ Banat. bav~a Neretva (RJA). Oblik na -ika naslawawem na doma}i sufiks i rod re~i kapuqa~a. ba{mak. oku}nica. ba{ta1 ba{ta / ba{ta f.. ibid.Œ (TSS). poq. 512). Slav. ba{qika œid. œwivaŒ Crmnica (B. Zagara~ (]upi}i). akc. bar~ica Banija (RSA).. nepouzdano bug. Suboti}. [abac. Sarajevo (RSA). Jablanica (@ugi}). Tietze 1:292. ibid. kukuqica. zast. ba{mak ba{mak m. Peqe{ac (RSA. muslimanski nadgrobni spomenikŒ. obluk na stubu itd. ba{lika / ba{qika f.Œ NP Kosovo (Elezovi} I). vo}wakŒ NP Vuk.

œid. ba{~ina augm. „danak na ono {to se seje u ba{tamaŒ ib. „duvan odnegovan u ba{tiŒ Mostar. œo~evŒ Sremac. godine kome je dodeqeno zemqi{teŒ Banat. pra~i}i < pra{~i}i). odatle ba{ta disimilacijom ‰{t{Š > ‰{tŠ kao u doma}im re~ima (ko{~ica > ko{tica i sl. piqarŒ Ó ba{~exinica • Od tur. Pirot (@ivkovi}). œpovrtarsko i piqarsko zanimaweŒ Prizren (^emeriki}). œsve ba{te na oku}nici izme|u ~etiri ulice. ba{tar m. œprodavnica povrtarskih proizvodaŒ. (Jovanovi} V. ba{~arka f. oblik ba{~a plod je hiperkorekcije prema doma}im re~ima sa h~/k~/~ od {~ (up. ba{~urina.) baca. ba{ta2 ba{ta / ba{ta m. ib. i ba{tinati. Kwa`evac. starijeg strica deca zovu stari tate ili stari ba{ta Lu`nica i Ni{ava (RSA). ba{~ura. Banat. ba{tenski adv. ba{tenica f. ba{~exija m.?). bav~a. up. wen neposredan refleks je bah~a > ba~a. ngr. ba{}urina Vojv. prezime Ba{~ar Kosovo. akc. ba{teni adj. ba{}eni adj. ba{tevi / ba{teve pl. œpovr- kojoj se uzgaja povr}eŒ: Razlikuju se suba{e za ~uvawe wiva i suba{e za ~uvawe ba{tina (vo}waka.). œba{tovanski proizvodiŒ. ba{tin œid. Timok (RSA). zast.. nastanku oblika sa -{. Vuk. sli~no ba{}a : ba{}ica ^enej (Mari}). re~ je od npers. bâ{tetina augm. Stachowski 1998:33).Œ (Tietze 1:260. arum. [kalji} 123). roditeqŒ Crna Reka. prah~i}i. 1826. bashce (Boretzky 1976:22).). ba{tin. bahce. Mihajlovi}).Œ. œba{tovanŒ J. ba{}ar œid. ba{~eni NP Vuk. mpaxej. ba{tenstvo / ba{tenstvo n.. œba{tovanstvoŒ. ba{ta. œkoji voli da radi u ba{tiŒ Slav. Zanimqiva je semanti~ka distinkcija ba{~a œpovrtwakŒ : ba{~ica œba{ta za cve}eŒ Kolubara (Nikoli} B.Œ. œvo}wakŒ Buwevci. Up. Para}in. ba{~arija coll. vinograda i vrtova oko sela). ba{turina. bahcecilik. prak~i}i. alb. Tur. up. ba{tenski adj. bak~a : bak~ica Gru`a (Stevovi}). œratnik iz 1848. mpactzej. izvedenice ba- . (dijal.moglo je doprineti i semanti~ko ukr{tawe sa ba{tina.Œ Crna Reka (Markovi} I). ba{~enski NP BiH (RSA). ba{~a (RJA.282 ba{ta2 tarstvoŒ. mak. ba{tetina augm. œgqiva Marasimus caryophylleus. bo{~ovaluk œba{ta za povr}eŒ Draga~evo (\ukanovi} II). Tupi`nica. tako|e bâ{ta œid. bagce œid. bahce... bak~a. -a. œotac. ba{~elâk œpovrtarski proizvodiŒ Prizren (^emeriki}). bug. ist. pers. ba{~eluk œpovrtwakŒ Bosna (RSA). -o adj. ba{tine pl. ba{tetina. ba{tewak m. bagca œid. — Od XVIII v.. œba{tovan. Eren 33. baf~a. bah~a.Œ Timok (RSA. ba{tovan. Srbija. bahce. ba{~aluk œpovrtwakŒ NP Bosna.Œ Kamenica kod Ni{a. ba{taro{ / ba{}aro{ m. vilin klin~acŒ Podriwe. œonaj ko krade po tu|im ba{tamaŒ Ba~ka (RSA). neobra|ene ba{teŒ Vojv. f. Balkanski turcizam. porekla (Skok 1:118–119. ba{~exilâk m. Steji}. bahceci. Srbija. (RSGV).). bav~a. ba{ta.

materijalna i duhovna dobraŒ Vuk. i bastati. ba{tinar / ba{tinar. (id. CG. nasle|e. Ovamo mo`da i ba{tavele f. Up. zavi~ajŒ (Vuk). -ara m. ba{tinik m. „naslediti. œpolagati pravo na . • Od bug. [. poba{tati: poba{tala œpotuklaŒ Irig (V. up. „bubaw. kwi`. (RSA). baæa œid. indecl. ba{tinstvo n. zvonoŒ (RSA). ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).od prezentske ba{}-em < bah}-em. razba{tavci m. œnaslednikŒ. U srpskoslovenski jezik re~ je u{la putem crkvenoslovenske pismenosti. Infinitivna osnova ba{t. ba{tinija œo~evinaŒ Pirot (Zlatkovi} III). Vu~kovi} 2006:465–466. ba{ta œmanastirski stare{ina ispod igumanaŒ (Dani~i}). ba{}ina œba{tinaŒ (^DL). o~evina. uba{tati {atr. LMS 198:129).ba{tati — ba{tina 283 {tewka m. bahtati. obuti ba{tine opanke œbiti bosŒ Pirot (RSA). {atr. dedovina. œubitiŒ: Eri} ga uba{to! œBog ga ubioŒ (Fr. denominal ba{tiniti (im)pf.Œ. U obliku iz ni{ke Kamenice poluglasnik je sekundaran. Dubr. up. ba{tati ba{tati. -am impf. tako|e ba{titi se impf. œsu{ti otacŒ Pirot (@ivkovi}). V. ba{to(j)}a m. {atr. ba{tina ba{tina f. pl. ovamo svakako i ba{nuti pf. œuvoditi u pravo ba{tiwewaŒ CG. ~ak. ba{tinica f. razba{tati: razba{tana un~a œrazbijen du}anŒ (PGl 1897/4:31). — Stsrp. Karaka{evi}. v. vlasnik nepokretnog dobraŒ Srbija. izr. œnaslednicaŒ. tako|e ba{tiwa œnepokretno imaweŒ Mato{ (RSA). œkqu~eviŒ (PGl 1897/1:8). œ(o nekoj ru`noj osobini) isti sa ocemŒ ibid. Milo{evo (RSGV). ba{tinka f. nap. • Verovatno varijanta od *bãxtati. izvedenice ba{talo n. œli{iti koga prava nasle|ivawaŒ. odba{tati œotvoritiŒ (PGl 1897/9:71). izba{ta- ti pf. ba{tnik Dubr.Œ. œrodni kraj. izmlatitiŒ: Dobro ga je izba{ta CG (RSA). LMS 198:128). œistu}i. nepokretno imaweŒ. Rad JAZU 38:39). œudaratiŒ (PGl 1897/6:47). uba{tan levat œubijen ~ovekŒ. poreklom ista re~ kao ba}a. basati2. ba{nuti od *ba{tnuti. II)./f. 10. œtu~a izme|u ve}eg broja licaŒ N. Vlaji}-Popovi} 2002:226. œsve {to je nasle|eno od oca ili predaka. V. ba{to(j)}an œid. œtapijaŒ Draga~evo. {atr. œmalo imaweŒ. govora.. œnasle|e. *bãxt’o. ba{tenik œid. i Sikimi} 1992:276. Karaka{evi}. „udaritiŒ: Ba{ni ga u antu! œUdri ga u glavu!Œ (RSA. ~iji zavr{etak me|utim ukazuje na romski izvor. ‹ se œutvrditi pravo sopstvenosti nepokretnog imawa tapijomŒ Gru`a. Kuha~. nasle|ivatiŒ Srbija. u isto~nosrbijanske govore iz susednih bug. ba{}enik œvrlo imu}an ~ovekŒ Dalm.. 254–255. pl.Œ Lu`nica (]iri}).. basavela œdebela motkaŒ s. (iz-)razba{tiniti pf. pej. œnaslednik. dem.v.

pokazuje i disimilaciju nn > ln > on u ba{tionica. ba{tun.. BER 1:37). Herc. Loma. ba{tinati. bug. bashtine.. kajkavskom i slovena~kom (kajk. up. ba{tina. oblika ba{ta œotacŒ (Skok 1:120. ba{tinati ba{tinati. poimeni~ewe na -ina prideva *batâska œo~inska (tj. ba{tovan ba{tovan. v. shva}en kao izveden od pasivnog participa (tip: pa}enik od patiti). SP 1:196. ali i bra{no — J. ba{tovana œzemqi{te na kojem ba{tovani . Najpre denominal od ba{tina œobradiva zemqaŒ. a u varijantama zaista se javqa ba{tvo. protiv ~ega govori areal re~i — imaju}i u vidu da je posredi termin obi~ajnog prava koji se nije {irio putem crkvenoslovenske pismenosti — a tako|e weni likovi u ~akavskom. -am impf. kao i paretimolo{ki oblik XVII v. a tako|e pseudo(j)ekavski razvoj u ba{}enik.v. zemqa)Œ. ba{tina). Ovamo te{ko da spada (babino) ba{tvo u izreci. mogao biti i neposredno izveden od osnove prideva *batâskã. ba{tinânâ. Tradicionalno tuma~eno kao izvedenica na -ina (tipa d(j)ed-ina) od csl. bostan) ibid. ba}a. sln. ‰RJAŠ). alb. Jambre{i}. NJ 33/1999:100–101).Œ CG (RSA). ba{tinânâ. gostinânica > gostionica (A. baæina. dodu{e. ovaj oblik mo`da je izrodio glagol ba{titi se — koji je. bab{tina: Muklo se ne krade didina i bab{tina I. gde zapravo stoji ba{to rimuju}i se sa za{to. ÅSSÀ 1:165. up. isti slo`eni sufiks (*-âsk-ina) u terminu iz iste sfere plemen{tina / plemen{}ina.. Srbija. koji ga obja{wava haplologijom od ba{tinstvo (on navodi primer iz Istre po SDZb 9:130. bastati. ba{tinânikâ (Dani~i}). -ana m.. V. ba{tovanova `enaŒ. ba~ina id. Ili mo`da u vezi sa — nejasnim — izba{tati (npr. RSA s. up. ba{tiniti œid. ngr. (v. basna.c. Up.v. v. no ono pre ide pod ba{tina kao augmentativ od ba{ta. ba{~ina Belostenec. • Nejasno. Mawe je verovatna veza sa ba{tunati œtu}i {tapomŒ. a u zna~ewu œnaslednicaŒ istim sufiksom od prideva *batâ{~inânã > stsrp. ba{tati). koji jasno ukazuju na *-{~ina. U deminutivnom zna~ewu re~ ba{tinica izvedena je sufiksom -ica od imenice ba{tina.. Vran~i} triput (RJA). srbug. mpastina. koji pored regularnog reflektovawa kao ba{tin.-P. i kao prezime Ba{tovan Herc. iz ju`noslovenskog rum. • Verovatno *batâ{~ina. Peqe{ac). Mrnavi}. œonaj koji se bavi gajewem cve}a i povr}aŒ kwi`.284 ba{tinati — ba{tovan svojinuŒ (RSA). Up. usmeno). ba{tionik XVII–XVIII v. ba{tovanka f. ba{ta. o~ito preosmi{qen u baba1 + -{tina / -{}ina (RJA). arum. a naro~ito primer iz Poqi~kog statuta: Zakon od plemen{}inâ jestâ ovoj: ~a jest stara ba{}ina … (RJA 1:200 s. ba{tina svrstava i zna~ewe œobradivo zemqi{teŒ (CG. œ`ena ba{tovan. — Od XIV v. bab{}ina F. „dobrim obra|ivawem (u)~initi neplodnu ili slabu zemqu plodnomŒ: Ba{tinaj zemqu ako ho}e{ da dobro rodi. stsrp. nasloweno na ba{tina. zast. T. uprkos Skoku l. bastina. (RJA). ba{tiniti œnasleditiŒ. od *bat’a. ba{tina. stsrp. zast.

Stachowski 1998:33. abstr. [kalji} 123). ba~avanxija m. ba{~ovaniti Vojv. v. dijal. ba{tun ba{tun.. bahcevan. ba{~ovanxija m. alb. . podã ednámã ba{}ovanomã J. daqe eventualno sa *bã{iti u ba{iti œporicati. • Od tur. zaba{trat. Pirot. ba~ovawa œba{ta pored rekeŒ Leskovac (Mitrovi}). bah2.: -{ur-?). ba{tun œpodebqi {tapŒ Crmnica (B. bah~evanin. Mileti}.Œ. kritiŒ. CG. ba{tun. (RSA). Ba~vanxi} prezime (RSA). Up. Boka (Musi}). Balkanski turcizam. • Nejasno. dijal. -una m. u vezi sa *bergt’i œskrivatiŒ. bor`â~o > bra{tam. denominal ba{tovaniti impf. œsmestiti se. izvedenice od bagca œvrtŒ.. dijal. Vlaji}-Popovi} 2002:238–239. ba{tovanstvo n.Œ Sremac. ngr. ba{tovanxija œba{tovanŒ. Vuk. ba{tovanxiluk m.Œ. (V.. predlo`ak. ba{~evanxinica œba{taŒ. bug. Spomenik 105:200). ali v. dijal. zaba{travam impf. I. œgajiti cve}e i povr}eŒ. mpaxebanhj. ba{~avanxika. zavu}i se. Oblici na -evan.. ne priznavatiŒ Kumanovo (ÅSSÀ 3:139. Jablanci (RJA). (RSA). CG (RSA). -am Kosovo (Elezovi} I). ba{}ohanski adj. zata{katiŒ CG. bagcivan (Tietze 1:263. ugwezditi se. ba{tun. sakriti seŒ (Vlaji}-Popovi} 2002:237). zaba{travati. (@ivkovi}). SDZb 9:259). moglo bi se pomi{qati na *bor`âkati. bav~ovan. -avan ta~nije odra`avaju tur. ba~ovan (RSA). œid. up. -im pf. ba{tovanisati œid. ba{tovanxika f. palicaŒ sz. bak~ovanxija Sv. ba{imâ œlagatiŒ). Vrawe (akc. bã{im œtajiti. porekla (Skok 1:118–119. -am / zaba{triti. Rankovi}. zaba{travat. baodmah pobode ba{tun (palicu) i pobije na prtini pred ovcama CG i Herc. ba{~avanxi(j)a (Budziszewska 1983:25).-ba{trati — ba{tun 285 gaje cve}e i povr}eŒ. -avam Kosovo (Elezovi} I). — XVIII v. bav~anxija. ba{~avanxi(j)ski adj. Tomanovi}.. -anxika f. œpri- kriti. ba{}ovan: u ednoè ba{}i. bahc›van œid. u vezi sa zaba{uriti (alternacija *-{ãr. jorgovan. bahcevanxhi (Boretzky 1976:20). bug.. onaj najrasprostraweniji na -ovan naslonio se na turcizme buzdovan. bah~evand`ià. ba{~evanxilâk ib. uba{trati se pf. ba{tun œ{tap. motkaŒ: kad ~obanin … iznese breme sena. mak. -a œdugo drvo na provi jedrewaka: izme|u wega i prvog arbula rastegnuti su konopi o kojima vise trouglasta jedra. tajitiŒ. u-: zaba{trati. œpovrtarstvoŒ. Igwatovi} (RSA). ba{ta1. -xika f. Eren 34). preko *ba{rati. -una œduga~ka gvozdena kvaka kojom se zatvaraju vrataŒ ibid. abstr. ib..?). i ba{ura. pers. -ba{trati samo sa za-. Ako se po|e od varijante -bra{tati. Temni} (RSA). ba{~evanxija Prizren (^emeriki}). bã{i œ}utati. v. Mo`da. floki Lepetani. ba{~ovan NP. mak. -ka f. ba{~ovanxija Prizren (^emeriki}). mpactsebanoj. ba{tovanluk m. Tur. gde se ovamo stavqa i rus. re~ od npers. „palica.

U Bjelopavli}ima ovo se zove kletvena bdenija (Vuk s.. pale se vatre i na wih nala`u.. œ{tap. bastone. bdenije bdenije n. onda se baor osu{i. Nije iskqu~eno da je ovo folklorno LI preoblika starog slovenskog predlo{ka. Te ~ati{e velike molitve ° i dr`a{e velika bdenija ° za tri dana i tri no}i tavne Vuk NP. zaba{urivati impf. Titel (RSGV). u ruskim pripovetkama u sli~nom kontekstu dolazi li~nost donekle sazvu~nog imena Koæeè.286 ba{ura — bdenije {tun œkqun la|eŒ Kor~ula. -a{urim pf. U isto~nim predelima Srbije nose zimi pored pastira i ostali qudi jednu vrstu ko`nih zavija~a oko nogu koje nazivaju œnavu{tiŒ (navo{ti). akamoli za qude CG (RSA). i bez b-: denije n. navo{ti … lanene krpe i ostalo ist. ba{tuwac. ba{tunati impf. Srbija. I ~ita joj masla i bdenija Wego{ (RJA). Up. RSA).v. bastun œid. bas œglavaŒ > ba{1 i celik > ~elik. œno}na slu`ba u cr- . oblice drveta kao badwak. drvoŒ (Vuk s. pa se i wim zimi zavijaju noge i to se zove ba{ura Temni}/Leva~. u obliku kupe. onomasiologija bi se mogla shvatiti i kao œono ~ime se noga obavijaŒ ili œmesto gde se noga (u)guraŒ(v. na raskr{}ima ulica i u crkvenim portama . prikriti. Up. katrabuna}. tako|e bdenija f. zavaratiŒ kwi`. up. Mla|i ostaju na bdeniju \ur|evo. • Doma}a slo`enica na bazi tur. œli~nost iz istoimene narodne pripovetkeŒ NPr Vuk (RSA).c. • Od ven. U zna~ewu œdrvo na proviŒ od it.. zaba{urivalo n. -wca {atr. ko{~ura od koska. ba{ure — prethodnici ‰~arapeŠ su: ba{ure (ko`ni uvija~i u koje se uvija stopalo). Vr~evi} (RJA). œprokliwawe u crkviŒ: (U Mainama) 7 sve{tenika obuku ode`de izvra}ene i uzmu u ruke po svije}u okrenutu naopako. bastun. œboja u igra}im kartamaŒ Budva i Pa{trovi}i (Lipovac-Radulovi} II). • Nejasno. œobi~aj paqewa vatre u no}i uo~i crkvenih praznikaŒ: Po selima. bah2. Mo`da od *bax-jura œ(uvija~) od buragaŒ u vezi sa bahor. zata{kati.Œ. œtu}i ba{tunomŒ: Ba{tunawe ne vaqa ni za stoku. Ba{-^elik Ba{-^elik m. bastone del fiocco (Tomanovi} l.v. œtermin u igri karata ~ivutlijiŒ V. œno}na slu`ba u pravoslavnoj crkvi uo~i velikih praznikaŒ (RSA).). œskriti. Skok 1:120a polazi od it. Vlaji}-Popovi} 2002:237–238). œonaj koji ne{to prikrivaŒ Banija (RSA). gegava~ki).. ovamo verovatno i zaba{uriti. „uvija~ od ov~je ko`e ili buraga kojim se zimi i po ki{nom vremenu obavija stopalo preko ~arapaŒ: Kada se baori{te skine sa baora. pa prokliwu onoga koji je {to u~inio (a ne zna se ko je). -ba{trati. ba{ura ba{ura f.

RJA). snabdeti (se). bdeewe. — Od XIII v. naro~ito no}. Stulli). bãdïnje. ~uvati stra`uŒ: ‰Sebar Š je oru`an bdio oko doma vlastelina Nu{i}. denominal bdenisati. Veselinovi}. denie. œid. œbdetiŒ: Bdenisao ‰jeŠ po svu dragatu no} bo`ju … i ne moga{e ni{ta smisliti J. zast. bdenisati v. bdenijeŒ (RSA). bditeq m. bâdïní œbudnostŒ. bdiqa f. lebdeti nad kimŒ: wegov pogled bdi nad svim. Tamnavac preko godine ~ini mnoge molitve. bditi. a na mjesecu spati nije ~asno ni korisno NPosl Dani~i} (RSA). Veselinovi} (RSA). wegov um caruje J. bâdïnií: prïbávasta vâ pïnihâ i vâ bâdïnihâ Stefan Prvoven~ani (Dani~i}. J. najboqa su u Hercegovini denija manastira Pive L. tim pre {to je sam glagol bdeti u velikoj meri iza{ao iz upotrebe. St. œnespavawe. œstalno se brinuti. -oca m. œpaziti. zast.c. bdjeti / ik. up.. ni vola ili kowa ne}e u plug uhvatiti. pre-/pro-bd(j)eti œprovesti no} u bdewuŒ (RMS). bdenie (Skok l:127. œmolitva u povodu neke `ivotne potrebeŒ. v. Kao religiozni termin pravoslavne crkve re~ je u{la u narod u crkvenoslovenskom liku i semanti~ki se odvojila od doma}eg lika bdewe u zna~ewu glagolske radwe. (RSGV). ni u vinograd ne}e u}i..bdenisati — bdeti 287 kviŒ (Vuk 1818). stsrp. bdit. Skok l. -i{em impf. œstra`ariŒ XIV v. œprovoditi vreme. [to po no}i bdi. Drnula se ‰du{evno poremetilaŠ od udara groma pa su joj ~itali denije u namastiru Pive i Ostrogu Piva (Gagovi}). bez snaŒ kwi`. bug. provesti mnogo vremena bez snaŒ (RSA). RJA). — Stsrp. denija f. bdeti. Sava (Dani~i}. bdenie. Solovjev. koji ~uva pokojnikaŒ Ó bdila~ki adj. ]orovi}. bdeti bdeti / jek. œonaj koji bdije. pl. L.Œ (Tiktin 2:28. radne imenice bdilac. . nabd(j)eti se pf. bdim. od XII v. Gr|i} (RSA). -ara œ~ovjek na slu`bi koji nadzire te`akeŒ Bra~ (Skok 1:127). stare{ina katol.-csl.. bdenie. bâci m. navdar. bdiwe œbdeweŒ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija). œdugo bdeti. stsl. Ni ku}weg praga ne}e postaviti. Vojv. iz slov. bdijem / bdim impf. biti na oprezu. manastiraŒ. (A. -ara œnastojnik. tako|e bdem / bdijem impf. mak. dokle ne priredi op{te seosko bdenije. bâdïti: Ti bdetâ o dou{ahâ va{ihâ Sv. bdenije. badwa f.). i rum. st~e{. Novakovi} (RSA). bdewe / bdjewe / bdijewe n. œid. glagolske imenice od bâdïti.Œ: ni{ta drugo ‰jeŠ ne mo`e izle~iti. tako|e œno}na lampa koja slabo svetliŒ (RSA).Œ ba~ki Buwevci (Pei}/Ba~lija).. bdïnje Hilandarski kodeks (Kati}). 1:310. starati se o kome. • Od stsrp. Lazarevi}. od svijeh kletvenijeh denija. Sadnik/Aitzetmuller 350–351 ‡ 276b). abstr. [ap~anin. Steji} (RSA. a preko dan spi? (odgonetka: sve}a) NZag Novakovi} (RJA). bdenie œid. Na suncu bdjeti. Sv. nabdar. PKJIF 6/1926:184). ili kako on zove œbdenijaŒ (denija). osim manastirske denije i kalu|erske molitve Batut.

rus.288 †Bdiw • Od psl.c. LIV 82–83). vidinlija f. ktetik vidinski (Vuk 1818). koji pretpostavqa poznolat. oblik preko turskog iz gr~kog (srgr. koji se svodi na stari medio-pasivni perfekat œbdi. durchwachen (id. Budin > Budun > Bodon (Schramm 1981:402). etnici Vidinac. severnoj Italiji (Bolowa). . up. bedim. Panoniji (danas Bano{tor u Sremu). Bãdánâ: dñ Bãdánï ili Brani~âva i Bïlgrada 1186–1196. da vidim NP (Vuk I 265o). razvoj o pred ni preko u i y u i). i bug. œbdijuŒ. strus. bditi. bdeØâ (Skok 1:127–128. rumunski iz slov. Bonwnia. sln. keltskog porekla. Bononia. poluslo`enica Vidin-kapija nekada{wa gradska kapija starog Beograda (RSA). Schramm 1981:401–402).Œ. ÅSSÀ 3:109. Ba~ina. Vidinlija (Vuk 1818. Up. budhyate œbudi se. Dani~i}. jo{ badar. *bheudh. ESJS 89–90. bãdïti. grad na desnoj obali Dunava u sz. Danas slabo prisutno u narodnim govorima. bra~ko nabdar prema invigilator œcustosŒ (Skok l. *buditi (v. pl. do Bâdinë. najskorije Delamarre 71). iz slov. a bdenui œbdetiŒ (Tiktin 1:310). BER 1:143–144. i rum.c. naseqeŒ (v. bãdïti. av.reflektuje vlat. vã Bãdini kraj XIII v. daqe srodno stind. up. letopisi (Dani~i}). dlu`. Badivuk.. slov. bedeti. lit. pobdieti. narodni naziv za vidinsku tvr|avu Babini Vidini kuli. *bãdeti œid.c. mak. Igralo kolo pod Vidin ° pusti me.) prema nem. RJA 1:217 i bdenisati s. bdiet’.). Bdinâ m. bdee. Nachtwachter (id. Vidin. stprus.. Isti keltski toponim zabele`en je i drugde: u Galiji (danas Boulogne-sur-mer). up.v. sa rezervom).c. Diu (Skok 1:127. up. up. stbug. †Bdiw stsrp. Bidinh. st~e{. ~e{. paziŒ ¡ œprobudio seŒ (J.-h. termini su semanti~ki kalkovi.-csl. za daqe ie. -nca m. Baltoslovenski glagol stawa sa redukovanim korenskim vokalizmom. rum. 128). Dana{wi srp. RSA). U dana{wem jezi~kom ose}awu Vidin se do`ivqava kao prisvojni pridev od `enskog LI Vida. opa`aŒ. (MS 2–3). zast. baniti2. 127. Bidhnh). danas Vidin. bdenije. Slov. oblik nastao je disimilacijom od *Bãnynâ. legendu o nastanku Ni{a i Vidina koju prenosi Mili}evi} 1884:86–87 i bug. buditi). Kuryáowicz u SP l. Bdin sa regularnim upro{}ewem po~etne suglasni~ke grupe i ispadawem intervokalnog n. ma|. • Od imena rimskog grada na tom mestu lat. sve od ie. Despotovac. veze v. bug.). bditeq je rusizam. stsl. Od istog korena kauzativ psl. Neki s.c. bdà. bude 3. {to je podstaklo nastanak etiolo{kih predawa kod Bugara i Srba. badwi. zast. œvrsta ozimog crnog luka duguqaste glavice Allium fistulosumŒ Para}in. -y. uzima se da mu je u osnovi re~ bona œutemeqewe. œVidinŒ. ñdâ Bdána kraj XIV v.. bdieti. sl~. Resava. bud>ti œid. bug.œbiti budanŒ (ESJS l. up. RSA). SP 1:459. Sadnik/Aitzetmuller 350–352 ‡ 276b). -ina (Vuk 1818. Danilo (RJA).). bã`dé. no}obdija prema nem. gr.Œ. Bugarskoj. rus. majko.. up. u < o kao u Solin < Salona i drugim supstratnim toponimima na tlu Dalmacije (druk~ije Skok l. bzes. mo`da i probdeti (od XIX v. buidyeiti œopa`aŒ (SP l.

. . . . . . . . .SADR@AJ Izvori i literatura (dopune) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Re~nik ba1 — †Bdiw . . . . . . . . . . . 13 . . 5 Skra}enice (dopune) . . . . . . . . . .

Marta 3. Beograd 811.7 9 788682 873037 9 788682 873112 .CIP — Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije. Vlaji}-Popovi}. 2. na upor. Sv.82873 . nasl.SR-ID 133082380 ISBN 86 . — Bibliografija: str. Marija 5. BA–BD / autori Marta Bjeleti} … ‰i dr. Jasna 4. ISBN 86-82873-11-7 (Institut za srpski jezik SANU) ISBN 86-82873-03-6 (niz) 1. Aleksandar 7. urednik sveske Aleksandar Loma. nasl. 2.6 ISBN 86 .163. Vu~kovi}. Sne`ana a) Srpski jezik — Re~nici. Stv.Š . str. Maja 6. etimolo{ki COBISS. str. . — Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti : Institut za srpski jezik SANU. — 289 str. 24 cm Na spor. nasl. — Tira` 1. \oki}. Bjeleti}.82873 .03 . 5–11.11 .41’374 (038) ETIMOLO[KI re~nik srpskog jezika.000. 2006 (Beograd : ^igoja {tampa). Loma. Petrovi}.: Dictionnaire etymologique de la langue serbe.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful