...

0
<
.....
<
~
FILOZOFSKA BIBLIOTE
SARL LALO
OSNOVI
ESTETIKE
A

3:
~
r-
~
""
r-
0
N
0
.,
VI
""

til
I:D
r-
0
....
'"

~

3:
~
....
~
.,
....
0
N
0
""
VI
~
~
0
'"
"
:to>
eMALA FILOZOFSKA
BIBLIOTEKA e
MALA FILOZOFSKA BIBLIOTEKA
Urednik
VUKO PAVICEVIC
Naslov originala
CHARLES LALO
NOTIONS D'ESTHE.TIQUE
PRESSES UNIVERSITAIRES D ~ FRANCE,
PARIS
SARL LALO
OSNOVI ESTETIKE
Drugo izdanje
Prevela
NEVENKA SUBOTIC-PETKOVIC
Predgovor
ELEONORA PROHIC
BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZA VOD
REDAKCIJA BEOGRAD, 1974.
INTEGRALNA ESTETIKA sAaLA LALOA *
Sari Lalo spada u onu generaciJu francuskih esteti-
cara, koja se - u prvoj polovini naseg veka - trudila da
refleksije o umetnosti spoji u jedan naucni sistem koji bi
obuhvatio tekovine razlicitih estetickih skola i dao im smi-
sao jedne filozofske celine. RazvijajuCi se na taj nacin,
delatnost Laloova je obuhvatila niz komponenti koje Cine
estetricku problematiku, te se taka njegovo obimno delo
prostire, preko analize eksperimentalne naucne estetike
uopste, i u muzici napose, sve do odn()sa umetnosti i mo-
rala, rasprave o Aristotelu, iii estetike smeha.
Ucenik slavnog sociologa Emila birkema, Sari Lalo
(1877-1953) je svoju naucnu karijem poeeo dvema este-
tickim tezama ( 1) Savremena eksperimentalna estetika,
(2) Skica za jednu naucnu muzicku estetiku, obe objav-
ljene 1908. godine, i otada je vrlo intenzivno ucestvovao
u razvoju ove discipline, kako svojim delima (napisao je
18 knjiga i mnostvo clanaka), tako i u okviru javnog zi-
vota (bio je osnivac Francuskog '<lru.stva za estetiku,
osnivac i glavni urednik Revue d'Esthetique, i sef ka-
tedre za estetiku na Sorboni).
Pored doktorskih teza, u svojim cfe1ima, od kojih ce-
mo navesti samo neka, ito: Uvod u estetiku, 1912; Umet-
nost i moral, 1922; Izraz zivota .u umetnosti, 1933; Umet-
nost daleko od zivota, 1939; Umetnost bliska zivotu, 1942;
Velika esteticka bekstva, 1947; Esterika smeha, 1949; -
Lalo zastupa jednu sinteticku esteticku koncepciju, koju
ce on sam nazvati integralnom, i koja - oslanjajuci se
posebno na socioloske i psiholoske pri.ncipe - tumace-
nju m:netnosti daje jedan relativisticld karakter.
* Predgovor je doslovno iz prvog izdanja od 1966.
godine. - E. P.
v
Tako znacaj Laloove estetike ne poeiva u tavorizova-
nju jednog novog i iskljucivog principa, vee u racionali-
ziranom a ipak empirijskom prilazu umetnosti, koji este-
tici daje znaeaj i svrhu filozofije umetnicke kritike.
Osnovi estetike, napisani 1925. godine predstavljaju
neku vrstu kritickog rezimea celokupne esteticke proble-
matike, i istovremeno su izvestan program Laloove este-
tike uopste. Tako je ovo delo od instruktivnog znacaja -
kada rezimira, i od teorijskog - kada je izraz autorove
koncepcije, kada je njegova kritika postojeCih shvatanja.
Vee na prvoj stranici Lalo nas upozorava na neade-
kvatnost svakog iskljuCivog prilaza fenomenu umetnosti,
i, prema tome, na potrebu da estetika- upravo zato sto
treba da shvati umetnost u celini- treba da prizna ida
obuhvati sve skole,
1
da ne trpi ostre podele, niti da je
u njoj moguea jedna iskljucivo subjektivisticka niti lizra-
zito objektivisticka interpretacija. Jer: pravo pitanje
nije u odvajanju ovoga dvoga; ono je u njihovoj saradnji.
Nema videnja bez mreznjace, alii nema ga ni bez svetlos-
nog zraka, izuzev u halucinaciji, to jest u zabludi. Isto ta-
ko se umetnik clivi (subjektivno) samo onome sto ima
izvesne skladne proporcije (objektivno)
2
Na pitanje sta cini predmet estetike, Lalo kategoric-
ki odgovara da samo umetnicki lepo, to jest lepo koje je
produhovljeno, koje je izraz covekove kreativnosti, moze
predstavljati predmet umetnosti i estetike. Umetnicki
lepo- ciji je znacaj Hegel uv.ideo i razvio- Lalo protiv-
stavlja naturalistickim estetikama, s jedne strane, kao i
Desoarovoj opstoj nauci o umetnosti, s druge strane.
Tako za njega umetnost ne ostaje mimezis, prosto og-
ledalo prirode, niti pak samo ucesnik u opstem uzvimucu
kulturnih i duhovnlih vrednosti: umetnost je vee od sta-
rih Grka bila i ostala delatna, kreativna, i u njoj je uvek
pocivala ideja fabrikovanja ili proizvoc!enja
8

:e,stetika je na taj nacin kreativno razmisljanje 0 ci-
njenlicama koje_ umetQ.ost pruza,, empirijska i teorijska
VI
1
Ovo izdanje, str. 3.
2
Isto, str. 4.
Isto, str. 9.
. disciplina u isti mah, filozofsko razJnisljanje o umetno-
sti i o kritici i istorijl"umetnosti
4

Distinkcija umetnicki i prirodnd lepog jedan je od
znacajnih stavova Laloove estetike. Pr'iznajuCi samo
nicku lepotu kao predmet esteticke n;!fleksije, Lalo
cuje misao da je umetnicki lepo lepo zbog toga sto
stavlja, sto odrazava objektivnost ne!ke prirodne lepote.
Time se istice ne samo relativna nezav}snost umetnosti, vee
i njen stvaralacki momenat, oblikovanje jedne nove
pote koja svoje zakone ne trazi van svog sopstvenog
vota. I ovoga puta dolazi do izrazaja relativizam Laloove
esteticke .k!oncepcije: u pretpostavci jednog konstantnog
duhovnog ideala lepote, on traii korektiv empirizmu u
koji ga socioloski i naucno psiholos&i intonirana
vanja prirodno vade.
Na pitanje kakvu metodu on predlaze u ovako
cenoj estetici, Lalo se, sasvim u svog vremena,
laze za opravdanost i potrebnost eksi>erimenta,
"""% \ \
Posta je svoju tezu posvetio proceni, kritici i
nju rezultata eksperimentalne skole :fehnera i Vunta,
lo u egzaktnu 1intenciju ovih estetic<J-ra unoSJi neke nove
elemente, koji bi njenu jednostranost ukinuli. On to i
riCito kaie: Estetika je dakle umetnicko, a ne naucno
delo.
5
Tako je eksperimoo.talno

u istrazivanju
umetlllosti moguce samo na kompleksan naoin koji ce
umetnicko delo shvatiti kao jedinstvo, celinu, strukturu,
Jwntrapunkt raznih elemenata. I u ovome- kao uosta-
lom i u svim svojim ostalim delima Lalo nikako ne is-
pusta iz vida potrebu da se esteticko videnje umetnickog
ocuva od iskljucive spekulativnostli, da se ono ne lisi svog
punog, konkretnog zivota. Danas se, 11astavlja autor, naj-
viSe maze govoriti o socioloskoj i psiholoskoj strani pro-
blema, buduci da su u ovim oblastiJ1la proucavanja
dalje odmakla. Integralna estetika koju Lalo naziva
i relativnom - na zalost je d to velikim delom, stvar
ducnosti. Mnoge oblasti su potpuno neispitane, mnoge
su tek u povoju. Prirodno je stoga, ;takljucuje autor, po-
zabaviti se onim sto je najrazvijenije, dakle psiholoskom
' Isto, str. 9.
1
Isto, str. 10.
Isto, str. 11.
VII
i socioloskom estetikom cija nam opstost dozvoljava da
donesemo izvesne zakljucke i o pitanjima manje prouca-
vanim, ali i 'manje slozenim.
1
Dok u ovom svom delu Lalo daje samo opsti presek
kroz osnovne teme psiholoskog i socioloskog aspekta es-
tetskrog fenomena, moramo napomenuti da ce on ceo svoj
zivot posvetiti nizu dela posvecenih jednoj kompleksnoj
psiho-socioloskoj analizi umetnosti.
Prenoseci i u psiholoski tretman umetnosti svoju ne-
umornu teznju za integralnoscu, Lalo odmah, na pocetku,
istice da se psiholoska estetika mora baviti i psihologi-
jom genija i inspiracije, i psihologijom ukusa i procene,
ukljucujuci i stvaraoca i dozivljavaoca ume1Jnickog dela.
Psiholosko dejstvo umetnosti upravo je od izvanred-
nog znacaja zbog toga sto se umetnost ne podudara sa
nasim realnim svetom: njena snaga je u njenoj irealnosti,
u njenoj imaginativnoj interpretaciji sveta. Umetnost
idealizuje zivot - na ovaj illi onaj nacin - i to je jedna
od 111jenih funkcija, prema Lalou; ona ga preudesava, ali
ga i ovekovecuje intenzivirajuCi njegovu sliku; ona nas i
moralno imunizira kroz proeiScenje strastli, kroz aristo
telovsku katarzu. Najzad, umetnost je igra, no igra koja
kod Laloa ima poseban karakter. D u a l i ~ m racionalnog i
empirijskog, tako svojstven Laloovoj koncepciji, ovde do-
lazi do punog izrafaja: jer za njega umetnost nije igra
shodno humanistickom idealu Silerovom, ona nije fizio-
loska kategorija, kao u Spensera, niti psiholoska, poput
Grosa. Ovde, igra je igra kompozicije, strukture, kon-
trapunkt tehnickih svojstava umetnickog dela usmeren
jednom raoionalistickom idealu savrsenstva, jedinstva u
mnostvu, harmonije. integralne celine.
Medutim, u daljoj razradi psiholoske strane estetskog
fenomena, Lalo ne uspeva da prekoraci granicu tra-
dicionalizma u mnogim parcijalnim analizama. Izmedu
ostalog, on tako istice da i u oblasti umetnosti vazi velika i
osnovna teznja celokupne sfere naucnog i moralnog zi-
vota: da se raznolikost svede na jedinstvo. Shodno avo-
me zakonu ekonomije<<, oko nase tri osnovne sposobno-
sti - inteligencije, aktivnosti i senzibiliteta - grupisu
se devet estetickih kategoriia koje su izraz osnovnih ob-
lika egzistencije estetskog fenomena. Lalo predlaze i je-
dnu shemu
7
ovih kategorija, koja treba da izrazi i fiksira-
7 Isto, str. 144.
VIII
nost i relativnost rnodaliteta kroz koje sagledavamo i do-
zivljavarno urnetnost: Nekoliko prirnena vee su dopus-
tile da se sagleda sta rnoze da proizvede analiza i porede-
nje ovih devet estetickih kategorija. I pored njihove sa-
svirn sernatske apstrakcije, ove forrnule su omogu6ile da
narocito razurnemo kako je obicno menjanje 9sovine u
istorn rnehanizmu dovoljno da se iz temelja izvrsi pro-
mena vrednosti izvesnih, uglavnom nestalnih estetskih
vrednosti. Ista zagonetka, uzvisena kad se samo resava
odo:z;go, i dramaticna kad u njoj preovladuje sen:z;ibilnost,
postaje saljiva kad se odozdo resava, a smesna ako oso-
bito zanirna nas afektiVIJi ZiVOt.
8
Socioloska orijentacija Sarla Laloa nije bez korena
u francuskoj tradiciji u ovoj oblasti. Dobro je poznato da
je jedan od osnivaca socioloskog t r e t m a ~ umetnosti. i
jedan od klasicnih predstavnika takve estetike upravo
Francuz Ipolit Ten. Kao Francuz dakle, i kao Dirkernov
ucenik posebno, Sad Lalo se sasvirn prirodno uklopio u
ovu tradiciju, obogativsi je novirn iskustvirna, novirn me--
todama, i predlazuci joj nacine da sopstvenu jednostra-
nost, u prilazu kao i u rnetodu, odstrani, i sebe usavrsi je--
dnim univerzalnim postupkorn.
Tako Lalo Tenovu sociolosku estetiku smatra natu-
ralistickom, jer ona hoee da 'na prirodnjacki nacin obja-
sni umetnost, tretirajuci njena dela poput biljaka. Njego-
va teznja je, medutim, da ulogu pojedinca u punoj meri
prizna i respektuje; pri tom, smatra Lalo, prednost ne
treba dati niti jednoj niti drugoj strani, nitri kolekt1ivu niti
pojedincu: oba puta obelezena su vee, bilo kao romanti-
carski individualizam, bilo kao sociologizam koji - kao
kod Dirkema i Levi-Brila - pasivizira i:ndividualni mo-
menat. U stvari, covek i njegova grupa, ili, u svakom
coveku, individualne tendencije [ drustvene tendencije
su dva skupa snaga koji stoje jedan prema drugom, ili
dve vrste realnosti koje su neprekidno u uzajamnoj ak-
ciji i reakciji.cc9
GovoreCi prvo o uslovima kojli odreduju umetnost
kao oblik drustvene delatnosti, Lalo navodi da amestetski
uslovi veoma cesto i veoma znacajno uticu na njen razvoj
i na njene forme. Ne samo da opsti oblici drustvene or-
ganizacije, kolektiVTJog zivota - kao sto su to religija,
8
Isto, str. 50.
Isto. str. 57.
IX
drlava i ostale institucije - vrse takav uticaj koji, uos-
talom, nije od nekog sasvim neposrednog znacaja, vee se
tu pre svega radi o uticaju materijalnih uslova Zivota, o
razvoju masina, sprava, zanata, tehnike uopste, koja od-
reduje stil mnogobrojnih umetnickih vrsta, kako u pro-
slosti tako i danas. Taj uticaj, medutim, ne mimoilazi ni
tako spiritualne sfere, kao sto je muzika. Najzad, drus-
tveni Zivot daje onaj neophodni minimum blagostanja
koji je potreban da bi se umetnost uopste pojavila,, omo-
gucavajuci nam oslobadanje od nepos.redne materijalne
n\lZde.
Umetnost, isto tako, vrsi mnogob.rojne uticaje i funk-
cije vanestetske, drustvene pri.rode. Slobodna igra aktiv-
nosti koja se umetnoscu omogucuje pruza nam slobodu
koju u ozbiljnom
10
zivotu ne posedujemo. Ona je, naj-
zad, izraz ha.rmonije kao jednog opsteg, humanog ideala.
Autor nam dalje ukazuje na jedno polje esteticke pro-
blematike gde se ukrstaju estetski i "\l'anestetski uslovi ti-
WJta, i u kajaj se umetnost u taj Sli'ajaj dvastrukaj sustini
najbolje i moze anali:zJirati. Ree je o urnetnickim stilovima
koji, mada ne moraju i cesto nisu adekvatni izraz jedne
istorijske epohe, ipak su na neki nacin povezani s njom.
Tako kroz analizu stilova mi otkriva:rno postepenu evolu-
ciju umetnosti. Ovom tvrdnjom Lalo se suprotstavlja ten-
denciji- veoma modernoj u nase v.reme- da se estetska
v.rednost .raznih stilova, ra21Ilih epoha razvoja umetnosti
izjednaci, nivelise. Naprotiv, smatra on, u umetnosti se
uvek radi o nekrim promenama vrednosti, i, iako se hije-
rarhija menja, kretanje je stalno: Tako je jedna od naj-
opstijih cinjenica kolektivne evolucije umetnosti prela-
tenje iz jedne forme koja se smatra nitom na nivo koji se
smatra viSim, ili obrnuto.
11
Da bi se ova evolucija konstatovala 1i opisala, najbolje
je osloniti se na istoriju umetnicke tehnike, koja na naj-
precizniji i najadekvatniji nacin prma obja.Snjenje ovoj
stalnoj meni. Ova evolucija stilova ne podudara se sa evo-
luoijama politickih, ekonomskih i dru.gih cinjel!ica. lpak,
ona je moguca samo kroz drustveni zivot i - uprkos
cinjenici da je u njoj inicijativa genija od neospornog
znaeaja- umetnost se nuzno ukljucuje u ovu sveobu-
hvatnu drustvenost na kojoj Lalo insistira.
X
10 Isto, str. 61.
u Isto, str. 69.
Zakljucak je taka ovog Laloovog estetickog progra-
rna da se u svirn razmiSljanjima o umetnickom mora naj-
zad doci do neoborivog relativizma: svesno svodenje na
samo jednu stranu pitanja nicemu ne vodi, i relativizam
- ili integralnost - koji autor zastupa izraz je intelektu-
alnog preobilja a ne neodredenosti ove discipline u nas-
tanku: Esteticari su s pravom postavili svoje proble-
me cas na matematicki ili mehanicki, cas na fizioloski ili
psiholoski plan ... Povrsni skeptici vide u toj raznoliko-
sti dokaz nepovezanosti i nemoCi, dok ona izrazava pre-
obilje bogatstva jedne nauke koja je na pocetku i koja te-
zi da se organizuje. l2
U svom nekroloskom Clanku o Lalou Etjen Surio
13
kaze da ovi Osnovi estetike, u stvari jedan prirucnik, to-
liko su jednostavna, precizna, jasna, da su, tako reci,
suvise uspela knjiga. Toliko uspela, da je mnoge duho-
ve apsolutno zadovoljila - u toj meri da viSe nista, u
drugim Laloovim delima, nisu pozeleli da potraze. Ocigled-
no, to Surio smatra njenom manom: za nas je, medutim,
u tome njena velika vrlina. Kao sto rekosmo, ona je zai-
sta Laloov teorijski program i, taka ogoljena i lisena im-
pozantne cinjenicne grade koju inace Lalo u svoja druga
dela obilno unosi, u savrseno jasnoj formi nam pruza
Laloovu estetiku sa svim njenim slabostima i predno-
stima.
Neosporno je da Laloova integralna zarnisao, puna
velikog postovanja prema naucnom duhu i mogucnostima
koje on prufa, u potpunosti odgovara jednoj prirodnoj po-
trebi do koje je estetika posle dugog perioda spekulativ-
nosti i jednostranosti morala doci. Isto je taka znacajno
sto Lalo kriticki preispituje rezultate svih naucnih podu-
hvata u ovom domenu. U tom smislu, njegove intencije
su sasvim umesne i opravdane. Nemoguce je danas se za-
drfati- u oblasti psihologije i sociologije umetnosti- na
devetnaestovekovnim rezultatima i vidicima. I psihologija
i sociologija umetnosti- unutar svojih parcijalnih sveto-
va - zaista moraju teziti sirini koju im Lalo predlaze.
Medutim, ova opsesija integralnosti nosilac je, po na-
sem miSljenju, i osnovne slabosti njegove estetike. Zaista
je jasno da se mnogobrojna dostignuca u ovoj oblasti da-
IZ Isto, str. 75.
t3 tienne Souriau: La place de Chartes Lalo dans l'esthetique
contemporaine (Revue d'esthetiquec, Paris 1953, tome VI).
XI
nas priblizavaju onoj tacci kada im je potreban jedan
ujedinjujuCi princip. Ali se ta integralnost ne moze postici
predlozenim putem: stavljanjem, jednih uz druge, rezul-
tata, ideja i postupaka razHcitih i cesto veoma iskljucivih
teorija. Mehanicizam s kojim Lalo pravi svoju
estetiku upravo je posledica njegovog u osnovi empiristic-
kog prilaza umetnosti. Nedostatak koji od njegove estetike
Cini jednu empirijslm i u dobroj me:d mehaniciziranu dis-
ciplinu jeste nedostatak filozofske prirode, nedostatak
jcdnog opstijeg principa. Osnovi estetike raskrivaju tu
nejedinstvenost koja njenom autoru najvecma preti: ipak
oni nas sa puno temeljnosti, erudicije i sistematicnosti
dovode do kriticne tacke pred kojom i autor nema odgo-
vora. A to upravo i jeste najpostenija svrha kojoj jedna
knjiga more da posluZi.
Eleonora PROHIC
Osnovi estetike
Glava prva
PREDMET I METOD! ESTETIKE
!1. PREDMETI ESTETIKE
__ 1) Rdavo postavljeni problemi.- Polemike izmedu
skola . .....:.. Cesto se kaze da estetika ima za svoj predmet
jedan od najglavnijih oblika ljudskog ideala: lepotu. Ova
formula je tacna ako se idealom oznacava samo nestvar-
no, odnosno ona vrsta fikcija koja je zajednicka igrama
i umetnickim delima. Ali ako se tim podrazumeva menja-
nje stvarnosti u smislu usavrsavanja,/ tada je tim idealiz
mom iskljucen realizam koji je medutim isto taka jedan
od oblika umetnosti i jedno dozvoljeno shvatanje lepog.
Dakle, estetika treba da prizna i da obuhvati sve skole,
realizam kao i idealizam, klasicizam kao i romantizam,
primitivce kao i dekadente.
Pravna nauka je iznad tih polemika, kao sto se prnva
sociologija ili istorija izdizu iznad politickih partija. Ona
se trudi da od tih stremljenja napravi sintezu, zadrlavajuci
ono pozitivno sto svaka skola donosi, a zanemarujuci ono
sto je u svakoj samo jalovo poricanje, i prema tome samo
nerazumevanje ostalih, a m o ~ d a povrh toga i same sebe.
Videcemo da se ova sinteza sama od sebe upisuje u
uzastopne momente umetnilke evolucije: na primer, su-
protnost realizma i idealizma je samo nizanje iii smenji-
vanje dveju normalnih faza iste umetnosti.
Objektivna estetika i subjektivna estetika.- Jos uvek
se vodi prepirka da li estetika treba da bude objektivna
iii subjektivna.
3
Prema prvoj pretpostavci, lepota nekog biea ili dela
proistice iz osobina svojstvenih tome bieu iii tome delu.
One se duhu posmatraca nameeu spolja kao sto se otprili-
ke svetlosni utisak utiskuje u njegovu mreznjaeu. Ne stva-
ra ih on, i ako se odluci da ih izmeni, moze samo da ih po-
kvari. Takva je apsolutna Lepota prema Platonu: kao Do-
bra ili Savrsenstvo koje odraiava, ona postoji pre nas, bez
nasi izvan nas u natculnom svetu ideja. Od.redenije, este-
ticka vrednost neke zivotinje zavisi od viSeg ili nizeg me-
sta na lestvici biea kakvu mogu da ustanove prirodnjaci:
pod jednakim ostalim uslovima ljudska lepota je superi-
orna u odnosu na zivotinjsku lepotu, a ova u odnosu na
biljnu ili mineralnu, ako se tako moze reei.
Nasuprot tome, subjektivna estetika osporava, ne bez
razloga, postojanje ove spolja8nje lepote koja ni u cemu
ne zavisi od nase organske i mislene prirode. J edina lepota
o kojoj bismo mogli da govorimo postoji samo U nama,
kroz nas i za nas. Lepotu predmeta iii licnosti, kao ni
njihovu ru.Znocu ne stvara njihov naein postojanja izvan
nas, vee nas nacin miSljenja onjima. Jer sami po sebi nisu
oni ni lepi ni ruzni, oni su ono sro su, a
1
svako drugo odre-
divanje njihovih svojstava je izvan njih i dolazi samo
od nas.
Tako, zalazak sunca izaziva kod nekog prostaka veo-
ma malo esteticku pomisao na veeeru, kod fizicara - raz-
miSljenje o analizi spektra koja nije ni lepa ni ruina. vee
samo tacna iii netacna; lep je samo za onoga koji ga gleda
oCima umetnika, u unutrasnjem stavu kontemplacije. Es-
tetika je dakle samo jedno poglavlje psihologije.
Takav je stav mnogih ljudi novog vremena, naroeito
posle Kantove kritike, za koga lepota jedne stvari ne
zavisi od prirode te stvari VeC od Slobodne igre maste i
poimanjacc koia moze da nastane kod gledaoca povodom
te stvari, rna kakva hila njena priroda izvan njega.
Ovo suprQtstayljanje subjekta koji misli i objekta o
kome se je iedan pse11doproblem. pitanje
ni]e u dvoga; ono je u njiliovoj saradnji.
Nema videnj;;!_b_ez rnreznjace, alfiiema ga ni bez svetlos-
nog zraka, izuzey u halucinaciji, to jest u zabl111di. Isto
tako se umetnik divi (subjektivno) samo onome sto ima
izvesne skladn,e_pmporcije (objektivno).Lt!potg.
sonance i ruznoea neke disonance zavisi delill_lic;t;lo _od
4
ne, od mag licnog treperenja. Ali ja za.visim od njih zat_Q
sto one izazivaju moje treperenje, kako moralno tako i
covek cije licno divljenje bi nimalo vodilo ra-
cuna o prirodi dela kojima se d:ivi lllogao bi biti samo
Iudak. -
Estetika je dakle nerazlucivo i u ts.ti mah
i subjektivna; to znaci da se lzakoni lepote ne nalaze ni u
objektima o1:ojima se misli ni u subjektu koji 0 njima
misli, nego su u izvesnim njihovim Ill.edusobnim odnosi-
ma; oni su jedan od oblika njihovih mnogobrojnih uza-
jamnih reakcija.
2) Pravi problem: prirodna lepota i umetnicka lepota.l
- Najbitnije je ovde pitanje znati da li je neposredni i os-
novni predmet estetike lepota iii lepota prirode.
Mesanje ovih dveju vrsta lepote je 'jedna od najras
prostranjenijih i najstetnijih :iluzija. Vrednost neke slike
se ceni u isti mah zbog bogatstva boja ill odnosa masa i
z6og mfacfosti Hi prijatnog fika rnocfefa koji su pozirali u
ateljeu. U nekom romanu stavljaju u tsti plan stili kom
poziciju i prisustvo iii odsustvo simpaticnih Hi plemenitih
junaka. Ukratko, siroka publika zel.i da ponovo nade u
nekorn delu iste licnosti ili iste stvart kojima 'se divi iii
koje voli i u prirodi kad u njoj sretne nesto istovetno.
Ona ne zna ili nece da ima dva nacil)a divljenja za_ dve
vrednosti koje se ne mogu
Ovo veoma rasprostranjeno dele mnogi teo-
reticati i umetnici. lCi za prirodom je svih velikih
ucitelja, a povratak prirodi je .krajll_ji oslonac svih re-
formatora i teznja mnogih mladih. %amo se cudimo to-
me sto nailazimo uvek na iste recepte u ,najoprecnijim
skolama: kod Boaloa, kod Igoa iii koq Zole, ciji su opisi
ljudske jJj sveopste prirode, medutjm, tako .razliciti. Da li
prema tome irna vise priroda? U u istoriji postoji
toliko razlicitih ))priroda 'koliko i UIJ\etnickih skola.
I zaista, priroda ima estetsku samo ako
videnq_ k.roz neku umetnost, prevedel'\a na jezik delft
se koga je vaspitao umetnic!cj_ pqs-
Umetnicka priroda je pred kao umetnicko
delo, kare Anri Delakroa. Planine su postale lepe otkad
1
Vidi: Ch. Lalo, Introduction a l'esthetique, p. 49-157.
5
smo postali romanticari. Za grcke, latinske m francuske
klasicare one su bile i111diferente iii ruine. Obrnuto, roman-
ticari i realisti su smatrali ruinom ulepsanu prirodu par
kova u francuskom stilu. Uistinu, postoji )>anestetska<<!
prirqcie, psel,J_doestetska lepota tipicne pri-
rode, 'ukrasene ili odabrane; najzad jedna ;zaista >)estet-
ska lepota sama po sebi je lepota !umetnosti. _More se
reci da vrlo nejasni sistem podraf.avanja uzima u obzir
samo prvu kad je realisticki na Zolin nacin, drugu kad
idealisticki sa Aristotelom i Boaloom. Skola l'art pow:
l'art-a (umetlllost radi umetnosti) Lekont de Lila, Fl<r
bera, Gonkura prva je jasno shvatila estetsku lepotu u'
pravom lsmislu, koju je Kant nas1utio, a potvrdio Hegel
i mnogi drugi teoreticari.
u nemackQj skoli Opste nauke 0 umetnosti, Desoar
i Utic zastupaju danas jednu veoma razlicitu tezu. Za njih,
umetrtost ima mnogobrojne oiljeve \u civilizaciji: na pri:
mer religiozne, nacionalne, utJicajne i sentimentalne funk-
cije. Lepota je samo jedno od sredstava koje ona UJ'O:'
trebljava da bi izvrsila te anestetske funkcije. Lepota po-
staje jedina svrha samo u virtuoznosti, koja je agolllija
umetnosti. Sledstveno toj skoli, umetnost i estetika slaiu
se samo u klasicnim epohama. Gotska umetnost je, na
primer, tezila sasvim drugim ciljevlima, a ne lepoti; to nije
estetska umetnost. Stara estetika je bila ,samo psihologija
klasicnog duha, koja nije hila u mogucnosti da shvati rna
kojd drugi duh. Sto se tice prirode, ona se od umetnosti
razlikuje samo po tome sto otkriva estetske vred-
nosti koje sadrti sa mnogim drugim, dok
1
su umetnicki
postupci tako podeseni da nam neposrednije otkrivaju
te vrednosti. ,
- Ova opsta nauka o umetnosti je opsta nauka_ o co-.
, vecanstvu kojoj je estetika isamo uzgredni, ako 111e i slu-
cajni, cleo. Savremeni ekspresionizarnc< je u pravu sto
smatra ida neko delo dma vrednost ne prema svojoj for-:.
,malnoj ,lepoti nego onoliko koliko, bilo lepo ili ruznq,
snal:no izrazava neku licnost ili neku civilizaciju.
t Potrebno je razlikovati estetsko dJi lepo, neestetsko iii ruf
no, i anestetsko 'iii bez tih svojstava i bez estetskog obelezja.
tako se razlikuju moralno iii dobra, nemoralno iii rdavo, i amo-
ralno ili strano moralnim vrednostima; i logicno, nelogicno,
alogicno. 0 tim lreama videti Filozofski recnik iod Lalanda.
6
Zbog svog veoma znacajnog osecanja sloZe:nosti tStvar-
nog mvota, ova shvatanje je blisko Tenovam i Gijoovom
naturalizmu, s kojim cemo rse jos sresti, a kaji takode
objasnjava i ocenjuje deJa prema njihovim anestetickim
uslovima. Glavna originalnost ovog shvatanja je sta hoti-
micna mesa ono sto su se drugi ;trudili da izdvoje: naime.
anestetske elemente :i estetske clemente lepote. Svi (lnaju
da jedna palata ima i druge funkcije, a ne samo ida bude
lepa: patrebno je, na primer, da se u njoj maZe: jas \stano-
vati i da se ona maze jos grejati. Citava je pitanje u tome
da vidimo sta dobijama ili sta gubimo ako namerno me-
samo ili razlikujemo te :razne funkcije. Mi smo pristalice
analize. A prava razlika koja se namece nije razlika izme-
du umetnosti i estetike, vee izmedu umetnosti i prirode.
Predrasuda o podratavanju u umetnosti. -Ova su-
vise cesto zapostavljena razlika proverava se pomo6u trl
glavne cinjenice.
Pre svega, 6itave umetnost:i su ,gotova sasvim vestacke
tvorevine za koje pTiroda pribavlja sama clemente, aline
i kombinacije. Takve su muzika, tarhitektura, pa cak I
poezija.
A dalje, cak i u umetnostima cija je namena da pri-
kazuje prirodu rili da se povede za njom. ima radava koji
se u potpunosti udaljuju od [prirodne lepote. Takva je 'de-
korativna umetnost, stilizovana ili apstraktna, arabeska.
partret. Prirodna lepota uzora nema nieeg zajednickog sa
njegovom umetnickom Iepotom. Slika neke lepe zene nije
neminovno i lepa slika. A portret neke zene po prirodi
rufne iii beznacajne moze :cia bude remek-delo. Pogledajte
Velaskeza, Rembranta i 'toliko drugiht Kriterijum .lepog
konja za trku ili za vucu, lepog flegmana zavisi od
znanja prirodnjaka, odgajivaca ili lekara. iKod istih pred-
meta ukus umetnika m amatera !ocenjuje drukCije i nesto
drugo.
Najzad,_ cak i kad se obe lepote. prirodna i umetni:
cka, podudaraju, taj zajednicki spoj je isamo slucajan su-
sret iLi samo prolazna i istorijska cinjenica, nikako neraz-
dvojna od sustinske prirode rumeflllickog i lepog. S jedne
strane, nista ne spreeava nekog realistu au trivijalistu
kao sto je Zola da opiSe Iicnost, pejsaf iii neku moralnu
situaciju kojti.ma bismo se divili u stvarnom Zivotu. S dru-
ge strane, moze da se postavi kaa opste pravilo da .klasicne
kole svih umetnosti i svih vremena teze za podudaranjem
7
ovih dveju lepota, dok ih preklasicarske i post-klasiearske
skole izhegavaju. Ta1ro Sofokle, Vergilije, Kornej, Rasin,
Fidija. da Vinci, Rafael za svoje junake lnajradije uzimaju
licnosti koje hi same po sehi bile dostojne divljenja u
stvarnom Zivotu kad hismo ih susreli. Naprotiv, njihovi
prethodnici i njihovi nasledniai, kao su pretece Pie-
jade iii romanticari i realisti. au slikarstvu primitivci ili
impresionisti, izhegavaju ove ulepsane tipove koje smat-
raju hljutavim. Prirodno savrsenstvo, predmet nauke, J
esteticko savrsenstyQ. stvar_ tehnike,_m.ogu se poklopiti ali
ne i poistovetiti.
-- Prirodna lepota je__. kaze_ Kant, !epa stvar;
lepota je lepo predstavljanje jedne stvari,_- stvari koia
nije vee ohavemo lepa nekom drugom lepotom u prirodi.
-Hamlet izjavljuje da umetnost predstavlja ogledalo za pri-
mdu. Ali samo zato da hi poverovali u njegovo ludilo,
napominje humorista Vajld. Priroda je leksikon, ali ne
knjiga, tvrdio je Ezen Delakroa: matenijal, a ne i kon
strukcija! Fotografija pokazuje koliko se umetnost raz-
likuje od istinitog kaze jedna licnost brace Gonkur koja
izra:Zava njihove ideje. Panorame u zivim slikama koje
se vide jos na va5ariStima davno su to pokazale, au nase
vrerne superrealizam bioskopa to \potvrduje: umetnost
je stilizacija
1
a priroda hez stila je anesteticka.
Mozemo, dakle, a u izvesnim skolama, il( izvesnim
ohliaima umetnosti, moramo stvarati umetnicku lepotu
od prirodne ru:Znoee. Hegelovac Rozenkrnnc mogao da
napise Estetiku ruznog. Jos jedanput, niSta ne spreeava da
se ponekad podudare ohe vrste lepote na klasican ili aka-
demski nacin. Bez sumnje ru:Zno je lepo, kaze Ten otpri-
like. Ali lepo je jos lepse! Sarno, onaj koji hi bez !izuzetka
zahtevao ovo slaganje hio hi osuden da neo-
sporna remek-dela pa cak 1 Citave skole u svim umet-
nostima.
Kaiu: Lepo je ono sto se svida. Dodajte: jednoj
umetnickoj stvari. Kazu jos: Nema niceg u umetnosti
cega nerna vee u prirodi. Dodajte, po ugledu na Lajhnica:
Ako to nije sama umetnost.
3) pstetika je filozofija umetnosti, ili kritike i istorije
umetnosti.- Estetika uzima za predmet prirodnu lepotu
samo u onoj meri u kojoj se o njoj sudi kroz neku umet-
nost i po istim merilima, kao o umetnickoj tehnici stalno
8
prisutnoj u stvarima. Njen pravi neposredni predmet su
pozitivne iii negativne umetnicke vrednosti, tehnicke le-
pote ili I11Znoce.
Umetnost je, u sirem smislu reci, preobrazavanje pri-
rodnog materijala od strane coveka: Covek dodat pri-
rodi, govorio je Bekon. U tom smisht ona obuhvata me-
hanicke, industrijske iii primenjene vestine, vestinu inze--
njera iii lekara, koje preko umetnickih zanata neosetno
dostitu lepe vestine u pravom smisltJ reci: knjizevnost,
plasticnu umetnost i njihove kombimtcije.
Misao fabrikovanja iii proizvode11ja zajednicka je u
svim tim oblicima umetnosti. Zar to nije smisao reei poe-
zija tehnika kod Grka? Ta delatnost jt! utoliko slobodnija
sto se viSe udaljuje od mehanicke fomle da bi se priblizila
lepim vestinama, pravom predmetu estetike. Ona tada
predstavlja stvaralastvo puno maste, obilje, igro, drago-
voljnu i u tom smislu nezainteresovanu iluziju, cak i u sla-
dostrasnom uzivanju, viSe iii mamje svesni ili nesvesni
simbolizaml i intuitivni ideal koji narocito oslobaaa polete
naseg efektivnog, culnog, emotivnog ill straSillog zivota.
To je osnovni predmet estetike, koj'i cemo malo po
malo precizirati. Recimo da se pozitivnog proucavanja
ovog imaginativnog stvaralastva odavno prihvatila knji-
:levna kritika, kritika umetnosti i istorija svih umetnosti.
Prema tome, kao sto je logika filozofsko razmiSlianje o
zakonima svake istine, ali naroeito o naukama koje se
njima have, a etika filozofsko razmisljanje o psihologiji
individualnog iii drustvenog delanja i o nauci o naravima,
is to tako dobro shvacena estetika treba ida -pre svega bude
filozofsko razmiSljanje o umetnosti i o kritici i istoriji
umetnosti. koje su za nju pripremile puteve.
II. METOD! ESTETIKE
1) Prethodua...pitanja. - Metodicko odsustvo metoda.
- Da li estetika maze 9_a ima metod? Jos boljeJ da li
t r ~ b a da ga ima?
Esteticki misticizam.- Negativan stav je omdljen k ~
svih rnisticara. Oni smatraju da nije dovoljna inteligencija
da bi se zaista shvatilo lepo; potrebno je preneti se izvan
nje (oni kazu iznad nje) u ekstaz.u, to iracionalno otkro-
venje nadculnih realnosti. do kojih, ptema Plotinu, mogu
9
doseci samo muzicar, )i filozof. Umetnost je
obozavanje, kaze Raskin.
Savremeni bergsonovci zamenjuju estetiku intuici-
jom, a !rezultat je isti. Objasnjavati lepotu znaci proZiv-
ljavati je, znaci o njoj iskusiti emociju u ,samom sebi. Ana-
lizirati je, znaci rasprsiti je i ubiti.
Intuicija kao i ekstaza jesu i hoce da budu S one
strane istinitog i lainog, s one s.trane dobra i zla, s
strane lepog i rufnog<< I obicnog i ucenog coveka. Nema
metoda za prevazilazenje inteligencije, i bolje je da ga_
nema. Estetika treba da dolazi iz srca, ne iz razuma.
je inspiracija, a ne razmiSljanje.
,
_lmpresionizam. - U ,estetici, to jest u oblacima, ka.Ze
Anatol Frans, moze da se argumentise viSe i bolje nego
u rna kom drugom predmetu. Bas tu itreba biti ;nepover-
ljiv. Otuda neki esteticki poluskepticizam. Onda se
dakle ne treba baviti ni estetikom ni kritikom? Tone ka-
zem. Ali treba znati da je to umetnost i u !nju uneti strast
i prijatnost, bez ikojih nema umetnosti. Ni Kleopatrina_
car ni blagost svetog Franje AsiSkog, ni Rasinova poezija
nece moCi da se ,svedu u formule; a :ako ;ovi predmeti
imaju veze sa naukom, onda je to nauka pomesana sa
umetnoscu, intuitivna, uznemirena i uvek nezavrsena. .
. Estetika,'je ... umetnicko. a ne naucno delo. Frans
i Lemetr su da1i veoma lepe uzore te )umetnosti. Ali nji-
hove doktrine su samo negativne. :!ivot !Illije manje tajan-.
stven od umetnosti, uverava nas Bergson. A da bismo
razumeli varenje, da li je bolje secirati Stomake ili se za-
dovoljiti varenjem? Uzivajmo u nasim Henim utiscima:
to je dobro; pokusajmo da ih prevaziaemo da bismo
ih shvatili: to je bolje.
s druge strane, kao sto se kretanje dokazuje hoda-
njem, tako se i nauka dokazuje saznavanjem, a naucna
estetika objaSiljavanjem sudova o tumetnickim vrednosti-
ma i njlihovim tehnickim uslovima.
2)Bksperimentalna estetika
1
.-Postavili bismo rdavo
problem estetskog metoda ako bismo se pi tali da li prouca-
lepog_ treba da bude deduktivno iii induktivno. U
1
Videti Ch. Lalo, L'esthetique experimenta!e contemporaine,
str. 28-115.
10
nase vreme, nauka vise ne odvaja ova dva metoda na sko-
lasticki nacin. Oni saraduju u 111joj lkroz >>eksperimentalnc;>
umovanje. Ali potrehno je ispitati ulogu eksperimentisa-
nja u estetici.
Finicar Fehner je predlozio svoje metode opita i sta-
tistike nazvane >>psihofizicke da hi izmerio potpuno sub-
jektivnu i lkvalitativnu jacinu nasih osecaja pomo6u nji-
hovih nadraiivaca, koji su ohjektivni i kvantitativni i pre-
rna tome lmerljivi. ,
On je cak !J.teo da izmeri jacinu intimnog i lienog es:-
tetskog zadovoljstva pomocu opita metodicki upravljenih
na predmete koji nam pruzaju to zadovoljstvo i Cije su
estetske osobine materijalno dostupne merenju. Taj me-
tod je nazvao estetikom odoZJdo ili eksperimentalnom
estetikom, reakcijom na nekada.Snju >>estetiku odozgo,
. hila metafizicka iii neka
metaestetike.
Da hi se tako doslo do opStih zakona, potrehno je pre
svega uprostiti opite koje hi redovna slozenost predmeta
umetnosti ucinila nejasnim. ,Zatim je potrehno ,podvrgnuti
im veliki hroj prosecnih pojedinaca, da hismo eliminisali
osohenosti licnih i iiluzetnih iii anormalnih ukusa koji hi
sprecili izdvajanje nuznih odnosa koji proizlaze iz pri-
rode stvari. Naprotiv, jedna statistika kolektivnih rezul-
tata dopusta da se ustanovi proseeni ili normalni tip
ukusa i krivulje njegovih promena.
Zasto nam se, na primer, dimenzije nekog pravougao-
nog prozora cine prijatnijim od dimenzija nekog drugog
prozora? Uprostimo najpre opit. Jer mi sudimo o tom pro-
zorn u zavisnosti od drugih prozora, od fasade, li od po-
dele na okna, a ta celina, naizgled tako jednostavna, vee
je i suvise 'slozena. Posmatracemo samo izolovane pravo-
ugaonike, metodicki izahrane kao testove opita, zahte-
vajuCi od svakog pojedinca cije misljenje trazimo da mi-
sli samo na odnose njihovih dimenzija, a ne i na nji-
hovu m<Jgueu primenu (na posetnice iii na okvire za slike,
na primer): anestetska asocijacija ideja koje bi i previse
komplikovale procenjivanje vrednosti podvrgnuto opitu.
Na prvi pogled moze se pomisliti da su odnosi di-
menzija tih sasvim bez znacaja. Nije taka:
cesto ponavljane statistike sluze se u tome da su izra-
zavane umerene pohvale za kvadrat, naglasena odvratnost
11
za malo izd11Zen kvadrat, izvestan prezir za odviSe duga.Cke
pravougaonike, a da se vecina odluouje za odnos zvani
zlatni i1t _ !Leonardo da_ Vinci},
to Jest za izvanredno lepu
Taj odlucni izbor ostao je veoma tajanstven. Jedan
Fehnerov prethodndk smatrao je vee da ga a priori more
dokazivati metafizickim i matemati.ckim razlozima. Zaista,
kod sa zlatp:irn presekom, manja
je za vecu ono sto je veca za zbir obeju. Drukcije izra.Zeno,
u toj upr'oscenoj figuriko!}statujemo maksimum jedinstvq
koji se slaze- sa maksimumom raznolikosti. Na isti odnos
se na_ilazi izmedu tri razlicite kolicine ko]e su jedini P<?-
znati podaci u nasem NaprotiYt_
mecmprezrenijlm." oblkfma, kvadrat pokazuje mnogo
dins tva ali nimai<>"raznolikosti, te otuda jednolikost i nez-
deformisani kvadrat iii suVise dtigaTII pravo-
_ugaonici nude mno_go ali malo jedinstva u
odnos.ima koje_zapa.Zama.Jz:medu _lljill()Vih
slabost u strukturi iii nedostataiC skladnosti.
. --- .Prema tome,._nejasno opa.Zanje jedinstva u raznolika:-
sti bio bi tajni razlog nase naizgled nerazumljive naklo-
nosti. I tako bi estetika pouzdano utvr-
. To je iracionalni razlomak 1/1,618 ... , ako 1 predstavlja ma-
njtr....,stranu, a 1,618 .. : vecu; 5/8, 8/13, 13/21 su !druge rastuce aprok
s1macije. (Uporediti proste odnose muzickih 1konsonanca, koje se
drukciJe postavljaju: 1/2; 2/3; B/4, itd.) Fehner je upotrebljavao ltri
ekspenmentalna metoda: posmatranje obicne upotrebe predmeta
prema zelji rpublike (formati knjiga, posetnice, iitd.); konstrukciju
oblika i njihovu promenu prema volji svakog ispitivanog lica; na-
roCito izbor izmedu prostih oblika, neka vrsta testova unapred pri-
premljenih o estetickim vrednostima '(da fbi se bilo kakav
je, u stvari, ukus jednog lica, bilo kakav je najrasprostranjeniji
ukus, ocenjen prema tome kao najbolji u grupi ispitivanih lica).
Evo nekoliko primeraka tih testova ukusa:
EJ EJ EJ 8

{,I l I II
---------- - ____ .f __ ..._.,. __ _
___
0. 1/.1 l/1.16 1/1.5 1/1.618 1/2 1/2.7 0
STATISTIKA IZBORA CETVOROUGLOVA
FIGURE U ,,/"
12
dila ono S!Q je metafj_zickaestetik.a naslutjla
nekom sreenom slucajnoseu, ali sa ]jlllO_go vlise moguc-
nosti za zabludu f 1zmedu mnogo ilL
je rasirila predrasuda prostili
_brojeva. Ponovo cemo naiCi na druge j<J:S konkretnije pii.="
mene ove plodne formule skladnosti Hi Jake ( pregnantne)
strukture, na formulu pravog oblika.
Yrednost eksperimentisanja u estetici. - Tek nastala
kao treba da se (>braea redom svim
'pozitivnim Ali je potrebn<t da se svakom od
njih postave tacne granice. Ona cini vrstu apstrakt-
nog estetickog atomizma. Podseea nas na biologiju koja
bi, da bi proucila varenje, poeela posel>nim analiziranjem
svakog atoma oksigena ili azota u nasjm ovganima: u sa-
dasnjem stanju nasih znanja, takvim nacinom bi sa pri-
li6no muke dospela do konkretnog proucavanja stomacnih
funkcija, koje postoje samo kroz celinU organa. A ipak
prethodna hemija je vee korisna i nesumnjivo ima bogatu
'ouuucnost. renner .1 IIl)egovl nas"leoni6 uwgii 1>0, a
da uzmu za testove samo nekoliko prostih oblika kao
sto su pravougaonioi, elipse, krstovi, prave li-
nije podeljene ili nastavljene tackom kao i, slozenije
celiille u kojima viSe ili manje brojne veee ili manje
povrsine ili slabije Hi jace boje medusobnu
ravnotezu i stvaraju ili remete osecanje simetrije sugeri-
suci odnose kolicina i ekvivalencije
Hogart je :vee od .prave i proste krive viSe voleo
vijugavu liniju smatrajuci je linijom Jepote, i krivudaVJJ
lfiiiju ljupk_<?sti.
1
Bolje proverenim eksperimentisa-
iijem, muzieari su utvrdHi jos od antickog doba vise ili
manje proste odnose konsonantnih, disonantnih ili pogreS.
nih intervala. Ali je taj metod neupotrebljiv u istraZiva-
nju konkretnijih oblika dela. Jer je svaka umetnost poli-
1
U L'Analyse de la beaute (1753; prevedeno s engleskog 1805)
Hogart tim yeoma proizvoljrum apsolutne i. ne-
promenlJIVe vrednostr, mada ih nazrva 1 po modi. A
to ih cini veoma relativnim. A doista ba11 otle karakterBu tela ill
korsete kao kod Vatoa, i stilove rokaj, rokokO, Luj XV iii Cipendel.
13
fonija, ili kompozicija iz vise glasova, cija svaka deo-
nica sama po sebi vredi malo, ali mnogo po svojim sklad-
nim odnosima sa ostalim.
Medutim, Fehner je izucavao strukturu jedne od tih
deonica li.zdvojeno; mislio je da treba da zanemari, zbog
metoda, ostale deonice i glavnu strukturu slozenog kon-
trapunkta koji treba da propeva u lepoti zajednickom
funkcijom svih njih. Za to je muzicka polifonija najoci-
gledniji tip, ali nikako i jedini; jer moze se reci da je svakq
umetnicko delo igra kombinacija J!!>lifonijskog tipa, .lli
kontrapunkt mental nih i struktura,
'istice sTrukU:}ra strukturd, iii suprastruktura.J koja je s.Ye
u ono muzicko, plasticno ili knjizevnof>
Starim Groima, urnetnicima gotike ili Japancima igre
simetrije, pravih ili krivih linija nadahnule su, u stvari,
veoma razlicita tehnicka oseeanja i umemicke navike, dok
Zlatni presek kao da zadrlava svoju apstraktnu vrednost
nepromenjenu usred svih istorijskih ili geografskih pro-
mena urnetnosti. Da on mozda ne poseduje neku prirod-
nu i anesteticku, a ne toliko tehnicku vrednost? Tre-
balo hi da sociolosko proucavanje dopuni ovo psiholosko
eksperimentisanje, koje je vee samo po sebi suvise ap-
straktno i, tako reei SUbesteticko,
S druge tacke glediSta,. ova objektivna estetika je
naroCito estetika ponasanja. Ali treba trafiti pravi smi-
sao svakog svedocanstva u psiholoskoj i socioloskoj ana-
lizi svesnog i nesvesnog sadrlaja ko,ii to ponasanje odaje
samo spoljasnjim znacima. Ova analiza treba da se upr;t
vlja prema skoro nadenom pojmu (UL
formama) suprastrukturama.
1
Slika je polifonija u vise glasova koji se uskladuju manje
prehta prirodi nego prema izvesnom IUtvrdenom iStilu: povrsini 1
perspektivi, bojama i opstem tonalitetu, prirodnim i icle-
alnim tipovima itd. Lep stih je paramuzikalni kontrapunkt iz cetiri
ili pet delova: ritma, zvucnosti, logickih i gramatickih ve-
za, knj1zevnog znacenja, licnih sugestija. - Lako proveravanje po..
kazuje da ako i jedan od :tih glasova postane neskladan, celokup-
na vrednost se smanjuje ili iScezava. iU Poete, prends ton luth et
me donne un baiser (Mise) - Pesnice, uzmi lautu svoju i poljubac
mi daj- dovoljno je da zamenimo lme donne sa donne-moi {koje
je 'Pravilnije) pa da polifonija postane 'bezvredna kakofonija; a me-
dutim ovim >pitom da bi se videlO nije bilo tniMa osetno prome-
njeno u onome to sacinjava tmisao izvan lnjene forme.
V. Ch. Lalo, L'analyse esthetique de l'oeuvre 'd'art, Journal de
psychologie, 1946.
14
Vrlo opre:tna isprobavanja eksperimentalnog metoda
jesu i naroeito bice plodna. Alti njima su potrebni kao
neophodne dopune konkretnijd i zivlji metodi
i istorijskog posmatranja. Da se prouci neka slika, mi-
kroskop ce uvek biti koristan, ali uvek nedovoljan. Naj-
bolji laboratorijumi eksperimentalne estetike su
uvek ateljei i radionice umetnika iii biblioteke, pozorista
i muzeji.
3} ::::- Deskriptivni metod.- Posle
Diboa i Marmontela, Sent-Bev je predstavio svoju knji-
zevnu kritiku kao prirodnu dstoriju duhova. Medutim,
prirodna istorija ne ocenjruje vrednosti. Ona opisuje cinje-
Q.ice i bica, Olla ih klasifikuje i tUffiaCl ak0 rnje
njeno da ih procenjuje: ona je opisna, teorijska iii speku-
onaga sto jeste l!- normativnO propiSi-
vanje onaga sto treba da bude.
I Ten je, takode, mislio da ee buduea estetika biti
naucna samo ako se odrekne ocenjivanja vrednosti. NaSa
je moderna, i razlikuje se od stare po tome sto je isto-
rijska a ne dogmatska, to jest po tome sto ne nameee
propise, vee konstatuje zakone ... Tako 'Shvacena nauka ne
odbacuje i ne prasta; ona konstatuje i tumaci. .. Pona8a
se kao botanika koja proucava, sa podjednakim zanima-
njem, cas pomorandZu i lovor, cas jeLu i brezu; ona je
sama po sebi neka vrsta botanike pllimenJene ne na
biljke vee na ljudska dela.
Tako, osobine dela odreduju rasa, sredina i trenu-
tak(<. Jedine Tazlike u vrednostima koje odvajaju neko
remek-deloodneke niStavnosti analognesu dominantnim
i podredenim osobinama kicmenjaka dli mekusaca kako
su ih poredali prirodnjati: waznost ili blagotvornost oso-
bina, proizvod su dejstava. Isto kao i porok i vrlina, le--
pota i rumoca su proizvodi kao i vitriol ili secer.
mo ih l()pisati, tumaciti, proizvoditi ili unistavati; ali je
besmisleno suditi o njima.
Ipak ovo uzdrfavanje nije konacno. U imaginarnom
kao i u realnom svetu ima razlicitih polofaja zato sto ima
razlicitih vrednosti. Sarno sto su te vrednosti u umetno-
sti iste kao d u prirodi: Tim lestvicama fizickih vred-
nosti odgovaraju, stepen po stepen, lestvice plasticnih
vrednosti. Slaganje je dakle potpuno i osobine unose
15
sobom u umetnicko delo vrednost koju vee imaju u priro-
di. I taka, prema prethodnim merilima, u pogledu plas-
ticne umetnosti Atina stoji iZJllad Firence, Firenca iznad
Venecije, a ona ispred savremenog Pariza.
1
:
Dogmatski i kriticki - Posta najodluCniji na-
turalizam ne mofe da se odrekne'ocenJlvanJa vredriosti,
zasto da se ofvoreno ne postaVI Ideal U Ime koga Se one
ocenJUJU ria dogmatski nacffiT . - --
Vee je _ Platon smatrao da iskustvo ne maze da name-
ce ideal: ono se ogranicava da konstatuje realnosti. Idea1
maze da opravdava propise
1
samo sa visine nekog viSeg
sveta i u ime te uzvisenosti koja je a priori postavljena.
Platon je dakle zamiSljao u svetu natculnih Ideja apso-
lutnu Lepotu, nevidljivu, necujnu, jedva shvatljivu, i u
cije ime mi, medutim, ocenjujemo nesavrsene ovozemalj-
ske lepote zato sto u nama postoji nejasno Seeanje na
tu Ideju, koje smo nasledili iz ranijeg Zivota koji smo pro-
ziveli u pratnji bogova.
I po Kantu se isto taka postavlja Jdeal samo a priori.L_
bio on ilt esteticki: on
'tie maze 12: njih :Q!9iziGi. I ?:ato je 'On definisao svoj ka-
- tegoricki imperativ kao zapovest potpuno a pri-
ori, a propise 0 kao simbole te :rl_l,()ramQ!!ti qd
i!!l_pofice njihova prava is to ka_o_$to_i m9J"all!!_
K:on simbolizuje __ sxet koji se ne moze__l!Poznati.
Kritika, sudenja, to jest opravdavalijeapriol:nili
nauka o_lepo!Lvec samo k_ri=.
_ nUepa nauka,-ec samoJepe
Stari dogmatizam je verovao u jedan cvrst i gotov
ideaL Bergsonovi ucenici proglasavaju jedan gipkiji i
lji ideal koji se gradicc, koji je neposredan, prirodan, do-
slovno nov u svakom trenutku naseg zivota, cije postaja-
nje 1i slobodno stvaranje izraZava. Ovaj novi impresioni-
zam razvejava stari dogmatski ideal u prasinu apsoluta.
Ali svaki stvaralacki zivotni polet<< isto je taka jedan ap-.
solut na svoj nacin.
No, ZJlla se do kakvih preterivanja i
dovodi prakticno svaki dogmatizam, i Aristotelov, i Boa-
loov, i Brinetjerov, iii dogmatizam poslednje skole u modi.
Stari je apologija mrtvoj tradiciji, a novi apoteoza cudi
1
Videti Ch. Lalo, Taine et Zola, Revue bleuec 12. j 19. av
gust 1911.
16
koja se bacaka da bi je sutra nestalo. A oba se slaru u
iskljucenju d nerazumevanju svega sto nisu oni sami. Iz-
van mog ideala nema spasa! Au stvarima umetnosti Zi-
vot je jeres zato sto je evolucija; a dogma je smrt, ili, u
najmanju ruku, usnulost.
N ormativni metod
1
-: o_ d. destruktivnog i e_ksplik. a __-
tiVillo _ metoda potrebno Je i qr-
. ganTzovani relatjvizam, a odbaciti njegovo porica.Ilk_Yre_d:
IiOSt[ Od dogmatizma potrebnQ je safuvati id_w_ o yred-
n:Ostill1a a_o_dbaciti iluziju iii jer
-svaka _yrecmot, po definiciji. postoji samo u pore enju
S"a"rieK:om drugom.
--. Zeljena sinteza_p()_:L:_i_!ivni_h ova dva metoda mo-
ze se nazvati normativni metod. ---
-- dao vredngstt m onoga
J.jQ treba da bude deskriptivnom, sp_ekulativnom
jli_teorijskom jeste iJi cinjenica.
Trima glavnim @dskil11 vrednostima, istinitom, dobrom
i lepom, odgc,waraju tri osnovne normativne nauke: logika,
etika i estetika. Ostale nauke svode se na zakone ili sudove
oye formulisu pravila ili norrne, ifi sudove vreO-
nosti. treba. da se_ ogranicj da konstatuje sta
je Wills jeOQ9-i- iii je svojstvena
. istoriji umetnosti. Qna dodaje SUiCStiju a vrednosti OVOi
_ ukusa u poredenju sa ostalim.
_.Pojam tipa je-prirodno osnovni pojam
ke normativne nauke, Cim se"_u teznji 1za pozitiwwm nau-
kom, zeli izbeei p_ro!zvoJjnost_
inisticne i sentiment_alne iJ;!tuicije,__p_Qtrehno
je prlbe6i odredivanju normalnog tipa. Dirkem je ovo
sociologiji, <1. izgleda da_kFrll.vils> isto
o cak: i. o zivom svetu.
Norma se odreduje dva_naciria:_susti11ski_prema
fu!'lkciji, prakticno prema .
. Normalna vredn_Qst. - p principu,_ Cinjenica je nor:-
malna ili anormalna u odnosu na funkciju koju vrsi ili
izneverava u nekoj organskoj celini. Stomak iii pluca su
normaJni m anormalni prema tome da ld vare ili diSu
1
Videti Ch. Lalo, Introduction a l'esthetique, str. 159-198;
L'art et la morale, str. 105-179.
2 Osnovi estetike 17
prema telesnim potrebama, ili to rade suvise, ili nedovolj-
no, ili drukcije nego sto je dobro za zdravlje: poremecaji
su hiper, hipo ili para, )kako ;govore lekari.
Isto tako cemo kazati da neko umetnicko delo ima
nonhalnu vredllost ili da je lepo kad ono svojim psihic-
"kim i druStvenim funkcijama teZi da ostvaruje, traZi ili
_Bubi harmonJ.ju- da udvostrucava, prociscava iii da
_lizuje individualni ili kolektivni Zivot - jednom reeju da
. produzuje jednu fazu istorijske evolucije dok ova jos
. zivi, ili da dejstvuje protiv nje kad se ona
. 24, 43-44, 69-70).
()no ima naprotiv, negativnu ill anormalnu vrednost
_i ru:Zno je kad ne uspeva da izvrsi neku od tih funkcija,
iii kad nastoji da naopako odigra jednu od tih uloga, .u
sa nekom
Tako ima razloga da se smatra da je epopeja nor-
malna za primitivno doba Ilijade ill Pesme o Rolandu:
da je sumnjive vrednotsi u vee zreloj eposi Eneide; da je
anormalna i ru:Zna kao kakva nakaznost ili ,esteticka bo-
lest, iii u najmanju ruku nesto prezivelo. za knji:Zevno
doba Device od Saplena ili Volterove Anrijade.
Ali naucno istra:Zivanje neke organske funkcije nije
uvek lako. I zato se ono cesto :zamenjuje u praksi utwai-
vanjem proseka, privremenim i pri.bliznim znakom nor-
malnog zdravlja. Tako je postupao Fehner sa Zlatnim
presekom.
l dealna vrednost. - Medutim, prosecnost je u opas-
nosti da predstavlja osreanjost. Kad se tice ukusa, vise no
rna gde inaee elita ima prvenstvo pred masom. Prema to-
me, iznad normalnih postoje idealne vrednosf!:
Esteticki ideal, kao svi ostali, cesto je bio odredivan
a priori i nametnut spolja cinjenicama. U tom slucajt!;
pre bi se normaLno odredivalo prema jednom unapred za-
miSljenom i proizvoljnom idealu. Postcili samo jedno sre<F
stvo da se prevazide ta proivzoljnost ill ta cud, a to je da
se nasuprot tome ideal zamisli prema normalnom, koje
jedino podleze naucnom odredivanju, iii bar metodickoril,
pomocu datih cinjenica.
Ideal je samo ono normalno u buducnosti iii bar ono
sto je moguce na jednom viSem stepenu posmatrane evo-
lucije. Ova zamiSljena anticipacija je hipoteza koju gra-
18
dimo o pravcu buduceg napretka. Ona ima prednosti i
nezgode svake hipoteze. Umetnicki kriticar, istoricar, es-
teticar ili cak i umetnik koji sam sebe ocenjuje, predlafe
je na svoju sopstvenu odgovornost. On ocekuje njeno
proveravanje od bliske ili daleke buducnosti ili od publike
koja je slobodnija od predrasuda, bolje obavestena, obra-
zovanija. To je kontrola koju su uvek prizivali pod ime-
nom potomstva, tog suda javnog miSljenja kome su se za-
lili svi osudenici uslovno ili bezuslovno kaZ:njeni.
Tako je iii Niceovo. J. S. Bahovo iii Vagne-
rovo delo bilo dugo nepriznato. Za njihova Zivota ono je
bilo normalno samo za l!Zi krug ljubitelja. Mi smatramo
da je ono imalo Cla pub1iku ovog vremena ogromno boga-
tstvo buducnosti, to jest vrednost ideala. Idealno delo je
ono koje prevazilazi svoju publiku; iii ono u kome :njegov
tvorac koji napreduje oseca da sam sebe prevazilazi, i da
stvara buduce mesto da se ponavlja. Klasicno delo je on_<;>_
koje se prilagodava svokoj publici, i1i bar najvecem broju,
dok su ostala izlozena znatniin kolebanjima prema mod!:
Akademska ili pseudoklasicna podrafavanja veruju za
sebe da su vecita zato sto su vee pri svom postupku hila
demodirana. Ta bi dela hila normalna za izvesne
nje generacije.
Mozda ce neko smatrati da pripisati idealu u umetno-
sti ulogu hipoteze u nauci, znaei dati mu nedostojan deo.
Med:utim, to je jedini nacin da ga oslobodimo od cudi ill
od mode, koje su jos manje dostojne velike umetnosti.
Uostalom, treba da se podsetimo da je hipoteza onaj
najbolji deo naucnikove licnosti. U umetnosti kao i u na-
uci, ona je potrebna. Smatrace se da je dovoljno dobra
ako se odreknemo predrasude o romanticnoj licnosti,
nebeskom daru koji sene moze uporediti sa coveeanskim,
i ako se podsetimo kojim je sposobnostima Klod Bernar
pridavao ideju vodilju samog nauCnika: masta, ge:nije,
osecanje, intuicija.
Razliciti nivoi integralne estetike. - Da bi se utvrdile
ove normalne ili idealne vrednosti, estetika se ne inoze za-
dovoljiti da bude samo jedno poglavlje psihologije. Nor-
malni uslovi nekog umetnickog dela, sadasnji ili buduci,
zavise u principu od svih nauka koje mogu ucestvovati
u nj_ihovom obrazovanju.
19
Pretpostavimo da jedan fragment Palestrininog ko-
rala. na primer, hude podvrgnut estetickoj analizi. Nje-
gove konsonantne harmonije su najpre podlozne jednom
apstraktnom matematickom proucavanju po Pitagorinom
nacinu. Ono ce se upotpuniti fi:zickim ili fizioloskim og-
ledima prema Helmholcu. Ovim istrazivanjima ce se pri-
lagoditi psiholoska tumacenja tonova i modusa kakva su
upotrehljavali H. Riman, d'Endi iii Burges i Denereaz.
Najzad, potpunu vrednost (ili holje: vrednosti) ove inspi-
racije razumeeemo samo ako zamis!.imo trenutak kolekti-
vnog razvitka, religioznog a osohito estetickog, koji je
,,normalno stvorio skolu Palestrine, zatim trenutak zhog
koga je dugo hila zahoravljena i naposletku trenutak koji
joj je vratio u nase doha, kod izvesne puhlike,
vrednost. Taj kolektivni razvoj stilova i ukusa
Ista hijerarhija da inspmse analize osta-
1ih __ umetnicko-tehniekih st:rUKtura: ritmova,
kih dinamizama, _ formi melodijskih, metrike,
sil1Jsla i nag.ovetaja pevaiifiLstihova itd.
Na kraju ce ostati da se 'is to _tako visl! struk-
tura tih heterogellilLstillktura, a to je umetnicko defo.
Jer_ono sto Cini da nastaj_e
1
_ to harmonicne sa-
- umetne, nedokucive,

caroone._cudesne, hozanske- tih vrlo Iieterogenm struk-
__ k_Qjih tr:eha eta izazove svoiih speci-
fickih osohina, __ da ostane ispod
iikoliko je izdvojena, dok ga njihova kontrapunktna celina
prefazi: Iifa.slobodnih_i umetnickih kom_Qj.pacija cija
struktura predstavlja ono sto je __ lJ del1.1
svake umetnosti.
Hintegralna naucna estetika hi dakle hila redom mate-
mat,ika ili mehanika, fiziologija, psihologija i sociologija.
Ona hi u najviSem stepenu hila relativisticka jer hi cinila
da vrednost nekog dela zavisi od mnogohrojnih odnosa
koje ona odrafava sa svim ostalim realnostima, ina svim
planovima realnosti Relativizam, to jeste: naucna sinteza
suvise iskljucivog dogmatizma ti suvise skepticnog impre-
sionizma.
Na zalost, u danasnjem stanju nasih nauka, izvesne
ohlatsi ove integralne estetike huduenosti su veoma malo
ispitane. Na primer, fiziologija :ritma ili odnosa reci i misli
je jos u povoju. Zato cemo se mi ovde ograniCiti da prou-
cavamo vise delove te hijerarhije, utoliko ;presto oni pret-
20
postavljaju sve ostale i impLicitno ih sadde, kao sto vise
sadrzi nize i slozeno sadr:li prosto. ITo znaci da ,cemo prou-
cavati psiholosku <estetiku i sociolosku estetiku.
Tako shvacena, relativisticka estetika nema nameru
ni da :neposredno propisuje pravila geniju, .ni da daje tre-
cepte za nadahnuce. Ali ona ne misli da treba da se uzdrli
od svakog dejstva na ukus, cak i na stvaralastvo. Nj'en
uticaj moze i treba da bude samo posredan, kao sugestija,
ali on je stvaran.
Receno je 1da svaka ideja je snaga. Estetika mora
siriti ideje. koje ce biti snage. Ona ce 'predlagati tumace-
nja ,j formulisace obrazlozene ocene. Ako ona ume da ih
ozivi, isvaki put kad ih usvoji :neki obdareni duh, one ce
sigurno proklijati i, polako, uticati na naizgled najspon-
taniji ukus, utisnuce svoje nijanse odusevljenja i nesve-
sno izazvati dejstvo.
Glava druga
PSIHOLOSKA ESTETIKA
I. UMETNOST I ziVOT
Predmet psiholoske estetike: tvorac i ljubitelf. - Po-
stavlja se jedno prethodno pitanje: da li estetika ima na-
rocito posla sa tvorcem koji je )aktivan u stvaranju :iii sa
ljubiteljem koji je pasivan u 1p0smatranju? Da li je psiho-
loska estetika narocito psihologija genija i invencije iii
psihologija divljenja, ukusa i ocenjivanja?
Cesto su je shvatali na Jedan ili na drugi nacin. Treba
je shvatiti i na jedan i na drugi nacin. Ne zanemarujuci
nesumnjive razlike, treba zapaziti ida. je stvaralac 'Umetnik
isto taka i sudija samom sebi: pisac cim ponovo pmcitava
svoj rukopis da bi ga ispravio, slikar cim :se izmiee da bi
video svoje platno u celini i doterao ga, \muzicar cim svira
svoju simfoniju na klaviru iii kad je orkestar pred njim
ponavlja. A kriticar ili ljubitelj je a.ktivan na svoj nacin
kad kroz misao ozivljava delo i cini ga svojim Ida bi ga
razumeo trudeci se da usvoji njegovu tehniku. Moderna
estetika se obraea redom tim obema, nerazlucivo vezanim,
formama umetnickog zivota.
1) Licnost, iskrenost, fikcija. - se ponavlja dJ
umetnicko delo treba da bude izraz licnosti svog tvorca
i da sto je licnije ono je lepse_. Odsustvo licnosti lili
nosti smatra se kao jedan od najautenticnijih znakova ruz-
noce. Takvo ubedenje ima Kroce, na primer, u svojoj teo-
riji intuicije - izraza, prema kojoj funkcija jednog dela
je da izrazi ne neki umetnicki rod ili tehniku, pa cak ni
22
senzaciju ili delimicnu emociju, vee nedeljivu intuiciju
jedne celokupne
. NiSta tacnije od ove misli, ako ona samo tvrdi da je
svako delo jedinstveno, da nije identicno ni sa jednim
drugim, posto je ono novi trenutak razvoja, a da je neka
kopija iii bedno podra.Zavanje, posto nije stvaralastw,
samo zanat a nikako umetnost.
Ali time se cesto zeli reCi da delo, odnosno lepota div-
ljenja dostojna izrazava upravo licnu prirodu iii karakter
i navike umetnika iii onoga koji joj se clivi, i to utoliko
viSe ukoliko je ona lepsa. Lepota je licnost, koju uostalom
ovde 'Veoma proizvoljno identifikuju sa osecajnoscu. Me-
-dutim, ta ozakonejna pretenzija je mozda samo predrasu-
da koju odrlava ta8tina mnogih umetnika, ;koji brizljivo
povecavaju u svoju korist kolicinu zeljene iluzije koja je
cleo svakog estetickog divljenja.
Zaista, kakvog bi znacaja morala da ima rec iskrenost
primenjena bez metafore na neku simfoniju, pa Cak i na
dramu Hi roman sa mnogobrojnim licnostima. Iskreni
ste? pita jednog mladog pisca romansijer i pesnik Diamel.
Pa lepo! naucite da lafete.
_ Uloga umetnickog dela je da stvara zamisljeni svet
cija je prva duznost po nameni da se od ovog datog na
neki nacin razlikuje. Cak i kad je delo u najvecem ste-
'periu reaHsticn6, svet u koji nas ono prenosi je ipak fik-
cija pera iii kicice. Lepo je velicanstvenost istinitog re-
kao je jedan neoplatonovac. U umetnosti ono je ponekad
velicanstvenost laznog, a uvek irealnog. Iz toga proizilaZi
da odnosi deJa i cove1m nisu tako jednostavni kako se
to najobienije pretpostavlja.
2) Pet glavnih pdnosa dela sa zivotom .tvorca ili lju-
bitelja1. Najbolji razlog postojanja glavnih estetickih sis-
.fe Ida izraze sa osobitom pafnjom jednu od funkcija
koju umetnost vrsi u zivotu. Ali je greska ISvakog od
tih sistema sto hoce da uzdigne kao iskljucivu onu koju
je on istakao, zanemaruju6i ostale psiholoske 'tipove stva-
ranja i posmatranja. Toboznja opstost, razlicita uostalom
t Videti Ch. Lalo, L'expression de la vie dans l'art, Alcan. -
L'art loin de la vie, Les grandes evasions esthetiques, 'L'economie
des passions, Vrin.
23
prema doktrinama, p:rmara se
a takode i socioloskil?-_!_ijJova.
Funkcija J!!Qme_r}._e. - Prva furtkcija koju umetnost
vrsi u zivotu je da ucini da zahoravimo na zivo_t __ kroz
lepog je_ hekstvo, vi-
a
Kant je insistirao na toj nezainteresovanosti, aSpen-
ser je, posle Silera, hteo da Ci.tavtl umetnost svede na
jednu visu formu igre.
Ali mnogi razliciti elementi ulaJ:e u slozene funkcije
igara: pre svega primljeno pravilo i razonoda. Umetnost
je hila igra u ohliku discipline za postenog stilistu Flo-
hera. Ta igra je uzela vise oblik razonode kod Lamartina,
koji je cesto hteo da od svoje poetije nacini zahavu za
govornika iii ddavnika, sto je on ll stvari bio, :i ne be7.
uspeha. Esteticka misao je, ka!e Gros, p.caznicno stanje
duha. Delo koje pripada tipu ili Lamartinovom
ti.pu izr<lZava ono sto nedostaje jednoj licnosti u stvarnom
zivotu, mnogo vise nego ono sto ona jeste.
Prociscavanje stvari. - Drugoj fup.kciji
Aristotel je :aao zivoprsiioime proci5cavanje (iii ciscenje}
stv"!ri ( Katharsisj._Tragediia
1
_Bovor,io je on, kroz_ne5koa-
ffiYe slike gasi nasu potrebu za zeswkJ.m. za
nam drustveni zivot ne daje normalno dovoljno pri-
uzasom i samiloscu; mogla jos i
. a pre svih_ljubav. - --
JJmemickQ delo gvakvog yrsi
oslobadan&moralne imunizacije, sto u telu vrsi vestaclQ
izl:l:zvan_ cir ili._injekcija
Gete tvrdi da je napisao V erteta da bi se oslobodio
opsesija strasti ri nagana za samoubistvom. Isto tako go-
vori Mise IU tri svoje Noci. Frojdova psihoanaliza postavlja
psiholoski tip Getea kao opstu funkciju svakog umetnic-
kog dela: to je preuvelicavanje jedne delimicne istine.
Tehnicka aktivnost. - T_reea !lmetnosti i
naji<arakteristicnija__ie tehnicka funkcija, to
?icara izvodenje muzicke misli ciji su jezik samo_zyuci,
za pesnika zivot svojstven ritmovima, za slikara plasticnl
svet u kome su realu._Qsti _s<,l.mo pblici i Darovi,ti umet:
nici izvode te funkcije zato sto za ojih ,poseduju organe
24
i bez drugog neposrednog cilja :nego da stave u dejstvo te
fizicke i mentalne organe. Ova aktivnost ima svoju rela-
tivnu autonomiju medu ostalim aktivnostima realnog zi-
vota, ft lona se ne mesa ni sa jednom drugom.
Tako su braca Gonkur cisti umetnici koji jedino vode
racuna o tehnici svoje umetnosti. Naslo bi se obilje pri-
mera ovog tipa u :istoriji apsolutne muzike bez reci i
radnje.
U XIX-om veku skola umetnosti radi umetnosti
mislllaJ:e ovu aristokratsku nonn\J
to je nstven-
_Funkcija usavrsayanja. -_ (:etvrti odnos koji moze
umetnost da odrlava sa _marnim zivotom ocJnos usa-
vrsavanja ili idealizacije.
Tako stari viteski romani, pa dela Zorl Sandove. za-
tim deJa, 1:a koja se kafe da SU Za devojke i vecina aka-
demskih Htografija su utopijska :ulepsavanja stvarnosti.
Od Platona, i uprkos postojanja realistickih rodova,
mnogobrojne idealisticke teorije su propovedale ovu
funkciju kao jedinu dostojnu umetnosti. To je antiteza
savremenog egzistencijalizma, uvek angazovanog u re-
alnom, bar u principu.
Funkciia udvostrucavg.nja. - Najzad zadatak lepog
dela da udvostrucava ili :da pojacava realni Zi-
vot, onafav j{!, zadovoljstva d_<t satuva DJe-
gova slika, i po potrebi da .se lpojaca )ada lse m:i tom izmeJ:!.!
ukoliko je moguce mante. Prociscavanie_ smera
fiaprotiv Cia nas nje oslo o4-i:; ali J!reterujuCi l1
ovom udvg_strucavanJU, aer<Urte.tava zlo koje je imaTcina-
meru da izleci. To miSljenje dveju divergentnih funkcija
fe glaViii argumenat protivnika p_gzorista od crkvenih o@-
ca do--nosijc:<t_ f Tolstoja. Pozoriste..i>cisti !Strasti ;koje ne-
mamo, govorio je Ruso, a podhad:i! koje rimamo.
Da bi udvostrucio obecanje ISrece tj.lepotu, Stendal
je uvek samog sebe unosio u svoja dela bez ulepsavanja,
a Mopasan je hteo da slika stvarnost pbjektivno i nepri-
strasno. Od Montenja do Baresa i do Prusta, francuska
knjizevnost je obilovala u egotistima velike vrednosti.
Tenov naturalizam, vitalizam Gijoa, Zolin realizam,
Sartrov egzistencijalizam pretpostavljaju da svaka umet-
25
nost ima za cilj da reprodukuje i pojacava realnost, ni-
kako da im menj a osnovu.
Po sebi se zna da su ovih pet \psiho-estetickih tipova
retko cisti; naprotiv, oni su skoro 'uvek pomesani. Nela!_
Miseova Noc je za njega bila ciScenje .bd strasti" a neka
druga poema za njega je naprotiv bila njeno udvostru-
cavanje iii idealizacija. s druge strane, delo koje je izvdilo
odredenu funkciju u zivotu svoga tvorca, mozda ce vrsiti_
sasvim drukciju funkciju kod njegove pub like. V erter je
mogao da imunizira Getea protiv opsesije samoubistva;
ali je _gumuo u izvestan broj njegovih cita-
laca.
Lako je uociti izvanrednu slozenost i dvosmislenost
moralnih i drustvenih posledica koje lcroz ovu psiholosku
analizu naziremo.
ako uvek ijzrazava licnost tvorca iii ljubi-_ .
.telja, ima najmanje pet v:ma razlicitih naCina da je
izmi. od kojih YiSe_njih su takyi da _Q4_ Il.Je !llnogo-
LeQo delo ne 11vek i_lel'l! CIU.su:-
Biogra Ija velikih ljudi cesto iii pokazuje kao sitne po
karakteru van njihovih remek-dela, koja jedino ostaju
velika. A poneki uzvisen duh je u svom izraiavanju lisen
svake izrazajnosti. To veoma cesto razilaienje izmedu
umetnosti i zivota vreda iii zaprepascuje suvise jedno-
strane sudije, koji u tome vide samo licememost koja je
za osudu dli neobuzdani besmisao.
estetickih _predrasuda talco sto
je predrasuda biografske 'kritike :;lCakvo delo, takav
obratno. Vrlo cesto, umesto dalilleseu svoje
Clelo ono sto je, covek u njega stavlja ono sto veruje da je
iii ono sto J:tQCe da bude, ili ono sto ne moze da bude, iii
ono sto se_plaSi da ce postqti. u svim slucajevil!la
bi da .se kare: Jedno covek, drugo delo.
111. ISTV ARANJE I IKONTEMPLACIJA
Teorije
1) _Prepirka o sposobnostima. - Esteticka teorija
znaci dosfovno: -teo-r[a senzibilnQstiftL. Ovaj izra:zDaVe-
,(: f' Baumgarten je prvi upotrebio ree Aesthetica 1735. u nameri
.W! j a_\l.tQnJ.nll
26
stava jasnu i zgodnu klasifikaciju trLosnovne ;nauke o
ljudskom duhu: logika hi hila filozofsko razmisljanje Q_
inteligenciji, kao sto je etika razmiSljanje 0 aktivnosti. _a
estetika o senzihilnosti. Istinito, lepo i dobro hi odgova::__
>svako._po jednoj od tri bitne d.!lha.
To primamljivo _gledi..Ste_je
stam_<;> da hi izrazilo sve cinjenice, Videcemo da u
tranju i stvaranju lepog vise iii manje ucestvuju sve
funkc!J.e nase licnosti.
Oznaciti oseeanje kao jedini organ lepote uska je
predrasuda. Jer postoje anesteticka oseeanja, proste slu-
cajnosti ili parazitski dodaci ili nerazdvojni pratioci ose-
canja cisto tehnickih, jedinih koja su sama po sehi ne-
posredno esteticka. Pivljenje_pxema lepi.m
iskazuje Ernani i simpatija iii neprijateljstvo prema nje-
govoj zaverernckoj u}ozi, dve SU kategorije _?Secanja kofe
se samo po vee i po prfrodil.
2)' .Umetnost i lepota kao otkrivanja jedne '!_He stvt!:!:. __
nosti ili dubokog}.ivota.- vitalizam. Mnogi
teoreticari su pretpostavljali da na8a ohicna osecanja PQ:
staju esteticka ukoliko nam otkrivaju duhoku sustirr_u
stvari holje nego sto to Cimi priroda koja nam
samo povrsni iii nauka koja izdvaja samo vestacki

_Od Platona do Hegela, smatra c'!ase !deja, to jest
metafizicka realnost svakog hica d.li svake stvarl, otkriva
trumetnosti a da iijen zivot u evoluciji sacinjava isto-
riju Uinetnosti. Lepo je Ideja koja se prohija kroz--ma:ie-
jest koja postaje osecanje mada ostaje j___<!alje
natpnroono otkrovenje .
. Mnogo pozitivniji, mada 'ne mnogo manje intelektua-
listicki raspolozen, Ten zahteva od umetnickog dela sanio
da manifestuje izvesnu bitnu lili izrazitu osohiny__pgJp.u-
_ __ -!!.9 S.to_ to cine realni predmeti.
u srodstvu sa Lajbnicovom intelektualistickom za koju je
afektivni zivot samo nizi deo inteligencije: :oblast illejasne misU
_prema kartezijanskom shvatanju. On !(lakle shvatio estetiku
kao neku vrstu nize logike tamnih ideja, paralelnu sa logikom 1i
pravom 'smislu, )koja je visa nauka jasnih i razgovetnih ideja.
t Videti Ch. Lalo, Les sentiments esthetiques, str. 146-238;
Les grandes evasions esthetiques.
27
Ali napustajmo sto je 'moguce manje psiholosku ol>
last. TQ bitnije stvarnosti, to ,k
naseg ce1okupnog zivo.m. kaZe Gijo. Princip umetnosti
tTsamom .Zivotu. Lepo se svodi na punu svest o Zivotu.
Ziveti punim i snaZnim zivotom vee je esteticki. Umet-
nost je saZet zivot. Gijo se ;ne koleba pred ovom paradok-
salnom posledicom: Fikcija nije ni izdaleka uslov za lepo
u umetnosti, ona je njeno ogranicavanje; zivot, stvamost,
eto pravog cilja umetnosti; nekom vrstom izrodavanja ona
ne moze do njega dopreti. Tamo I de sto'i oseea 'e
jace i e
Sasv:im je srodna Niceova a.ristokratska
Dionizijsko po zestini nagonskih podstreka i apolon-
sko po uskladenosti suverenog razuma, osecanje lepog
je samo stalni zanos i1i jos bolje nemir nadooveka. Jer
ono se skoro poistoveeuje sa moral om gospodara, sa
njihovom voljom za mod.
Najzad, neki Bergsonovi ucenici ne udaljuju se
da od misli svoga ucitelja kad posmatranje ili stvaranje
lepog smatraju procvatom naseg dubokog zivota, nasih
neposrednih datosti i nase iracionalne slobode, zivota koji
se sam stvara usred opsteg mehandiZilla koji upravlja sve-
tom prakticnog delanja i utilitarne inteligencije.
Nadahnuce ovih teorija je viSe lirsko nego naucno.
Dejstva svetlosti, duboka za slikara, povrsna su za pri-
rodnjaka ili metafizicara. Cesto se kaZe da delo lepo
zatoSToje zivo cak fkad tnib
ili cak bleall"nepomicnost lesa. u njemu je jedino tehnika
zlva ili duoOka! Ne treba smatrati najlepse metafore kao
stvarnosti, a jos manje kao obja5njenja, niti naukl,! o le-
pom kao himnu lepote. Religija lepote ne sme biti i
njena praznoverica.
3) ..fisjetf:cka sim[!.atija ili__ >>Einfuhlung
1
- Bate je
izjavljivao da je pesnlk naizmenicno Avgust i Sina, vuk
i jagnje, hrast i trska. Berk je govorio 10 >>nekoj vrsti za-
mene, Amijel je rekao: >>Pejzaz je jedno dusevno stanje.
Zufroa je svodio svako osecanje lepote na osecanje unu-
trasnje snage, osecanje duse simbolizovane kroz izgled rna
kakvog predrneta, _pa rna bio to sljunak sa koiim mi na
1
Videti Ch. Lalo, Les Sentiments esthetiques, lstr. 54-101.
28
takav nacin JSimpatiSeii12_ Lepo hi bHQ simpatij.a
prema nekoj nevidljivoj snazi; IUZno bi bilo antipatifg.;
uzviSeno- bilo bi mesavina oboga; ljupko - simpatiil;l
pomesana s ljubavlju.
_Si!i:Prid_()m je oznacio tu mentalnu zarazu kao antn:l=
t!_omorlizam: rni stvamo nasu ljudsku prirodu, pa cak i
nas licni temperament posu<Iujemo bicima pa i stvarima
'da bi ih ucinili izrazitim.
- Pol sugestiji, o o p_re-
SVIOga ja, _Q l>IDOralnom_m1me :__1.1. k_je_ ml
umetnost.
Jedna skorasnja nemacka skola je izvrsila sistemati-
zaciju ovilLshYatanja po_d neprevo_m_vim 'imenom Einfiih-__
Lips i Folkelt pod tim podrazume-yaju zaraznost
1
za:feanicu afektivnog zivota dvaju bica, uzajamnu
. i:Jle_nu _njib._9vih zi-
vot je opsta metempsihoza: neposredna kad se radi o lic-
nostima iz nel(e drame ili cak o pokretima akrobate; viSe
simbolicka kadSe rad1 o ziVotinjama
Tako, kad smatramo da ]e neki stub vitak iii zde-
past, mi se s njim izduzujemo, ili se osecamo njim zgnje-
ceni; idemo cak dotle da taj antropomorfizam ostva-
rujemo pokretima miSica, stavom grudi ili udova, citavim
unutrasnjim podrazavanjem. kako kafe Gros. Da bismo
esteticki shvatili taj stub, mi se zamenjujemo s njime,_a
njega zamenjujemo sa nama: s jecfrie strane 'Ini njemu
pozajmlhtjemo naa stan]a, 'as druge strane od
njega uzaJmljujemo efektivna stanja koja smo mu tako .
,'Prlplsali, radf zadovoljstva da i_h_na drugtnacin

. 'Izraz koji je stvorio Robert FiSer. Savremeni Englezi i
jani su predlozili ekvivalentne izraze, ali
1
nejasne: empa-
tiia.j_ intropatija. Bas vise voli: simbolicka simpatija. -- - -
JTema tom inteligentnom polumjstkizlllu,
tu lepog_p.e ostaje nepokretno iii bezlicno. Geometrija_Dblika tako
mehanic:Ka estetika<< a ova - psihologija. Lit's metodicki
anahzira-Einfiihlzing svojstven svim moguCim proshm oblicima,
koji mu daju 1650 kombinacija linija i povrsina. On tumaCi u tom
smislu Tzlatni presek, tako drag' Fehneur. Po njemu matemati--
_eke propftfije ne uticu nikako, cak ini nesvesno, na vrednost tog
preseka. 1 on bolje nego neki drugi ostvaruje utisak u isti mah
cvrstine i efegancije, sa kojom u simpatiji zivimo u pravougaoniku,
elipsi ili krstu. Bas u njemu osecamo kako najbolje >>postajemo
pravougaonik<d U estetickom P.redmetu osetljivo je uvek simbol
duhovnog sadrlaja; on je ozivlien i1i oduhovljen. Sarno time on
dobi ia vrednost.
29
AI! taj v_rlo opsti ne :rr1oze da daje
estetickQj_misJ_i!_Mi lako a moZda i nuzno pridajemo zivot,
cak i dusu nekom predmetu da bismo ga shvatili bar ne:
jasno, ako ne naucno; ali ne cinimo to specijalno zato d!!
bis!TIO ga lepim ili Mogu sebi da predsta-
vim elastienost ove hartije samo }(ao snagu analognu
mojoj. To opstenje je prethodni uslov svakog saznanja_,
koje je uslov svakog ocenjivanja; ali ono nije estetickQ.
oceniivanje. Cak jeonocesto mnogoslabije kodpravih lju-
bitelja nego kod neposvecenih koji r1emaju ukusa a koji
:lude za anestetickim emocijama za tehniku vise
nego za same tehnicke emocije.
4) Umetnost i igrq._- Izgleda da je teorija igre plod:
nija. Kant prvi pokazao da je leP? nezainteresovanQ_
.zadovoljstvo, slobodna igra, sklaJ nasih sposobnos!t
harmonija nase culne masine i tnase inteligencije. Njegov
ucenik, pesnik_Sile:r::,u Lz.iedruleio je tv nezainteresovanost
sa nagonom za i.'gru, koji. je sma'tnt.O t.ovek
je, iovorlo on!il! 5gr:a; a
onda kada je :svoj.
Spenser je razvio ovu tezu tvrdeci da :ie umetnost
neka vrsta luksuza zivota i razvitka, oluk za oticanje, viska
neupotrebljenih snaga koje jedno bice obdareno preo-
bilnom vitalnoscu ima potrebu da trosi bez drugog 'cilja
osim tog samog trosenja. Tako su neophodni organi kod
zivotinje korisni, ali ne :i lepi; medutim sjaj dlake, perja,
oklopa postaje lep postajuci nekoristan. Kule i puskar-
nice utvrdenih zamkova srednjeg veka bile su nezanim-
ljive iii mine za srednjovekovne 1jude .koji su zna1i tacno
cemu one sluze. Za nas su one postale .ukrasi po8to su izi"
sle iz upotrebe. Poezija rusevina se delimicno objasnjava
tom skitnickom igrom nase oslobodeo.e maste.
Najzad je Gros pokazao da igra nije uvek nekorisna:
ona vrsi funkciju ucenja, prethodnog uvezbavanja, vrlo
efikasnog za mlado bice koje jos ne111a mogucnosti da oz-
biljno upramjava 1svoje nagone. Eto zasto mace trei u
igri za uvenulim liscem kao sto ee kasnije trcati za mise-
vima. Mali se deeak instinktivno igra vojnika, jahaca, zan-:-
darma iii lopova; devojcica se igra Iutkom, iga se dame i
poseta. To su vee prave drame izraiene mimi.lrom i govo-
30
rom. Ratnicke, lovacke, verske i umetnicke igre primitiv-
nih naroda imaju slicne funkcije i oblike prenosenja.
U tim raznim znacenjima koja 'su manje medusobno
protivrecna nego sto se dopunjuju, esteticka osecanja bi
uglavnom bila varijanta vrste igre: viSa i kontemplativna
igra, prozeta inteligencijom, kao 'sto bi igre u pravom
smislu reci bile nize umetnosti, takoreci svedene na uvef-
bavanje delanja. 1
Od svih doktrina koje smo dosad izlozili, najvHe za-
dovg1[av_a teorifa igre. Ona veoma znatan napQ:r SJii
IzaVoji ono sto Je _ I
tstorl]ska uloga od najvece vafuosti u modernoj filozofij!,
kao StO _k_ bila u}oga skola Uffietnosti
u tiii:ietnic:Koj istoriji XIX-og veka. Bilo jebitno d(!se px:e
svega umetnost nesto dru_go a ne ozbi_ljan
zivot. - -
Ali je ova tekovina poglavito negativna. Pozitivni_!!l
konstrukcijama ovih teoreticara stavljaju se
bez razloga, da veeina igara nisu u sebi suparniStvo, napor
i da nisu obicno nezainteresovane, bas naprotiv; da se
0111aj deo igara koji sluZi za uvcibavanje instinkata
'podudara sa delom koji je stvarno esteticki; ukratko, qa
se specificna obelezja umetnosti moraju dodati igri, ali iz
nje se ne mogu izvuci ni pomocu apstraktne logike n.l
konkretnom evolucijom. Dobro, igra je niZi oblik umet-
nosti. ali najbolje arakteriSe umetnost bas ono sto je cini
superiornom u odnosu na igru, a :ne sama igra. Najzad
videli smo da je igra ili luksuz lsamo jedan od mogucih
psiholoskih tipova umetnika ili amatera, a ne opste objaS-
njenje svega sto je lepo i sve umetnosti 1 kod svih ljudi.
Daljom analizom cemo se potruditi da odredimo koje vr:
i1i psiholoskih disciplimi nasem delanju
na polju fikcije daju esteticku
_Ako estetika igre moze ldanas da ozivi, onda
to u vrlo izmenjenom obliku p.olifonijskog shvatanjq
umetnost[,slobodnog 'delanja vise strukturacije, ili supra-
s'irukture heterogenih struktura svojstvenih svakoj teli-
nici:_Jakva treba cl<l_ bude plodiia strukturalna estetika
1

t Videti Ch. Lalo, Les etapes de l'esthetique philosophique,
Revue philosophiquec, 1943.
31
III. STVARANJE I KONTEMPLACIJA (NASTAVAK)
N esvesne strukture
1) Postanak i individualni rai.vitak umetnosti. - Na-
ucno proucavanje prvih pojava umetnickog stvaranja ili
estetickog divljenja kod deteta nema dugu starost. Ono
se poglavito sastoji iz monografija radenih o jednom dete-
tu iii iz anketa i statistika o velikom broju dece u razli-
citim zemljama. Ovi metodi su hili pre svega primenljivi
na crteze jer posmatranje, cuvanje i tumacenje ovih poda-
taka je lakse i objektivnije nego knjizevnih i muzickih
proizvoda iii decjeg plesa, koji :inace isto tako predsta-
vlja esteticku i pedagosku zanimljivost.
Metodicka istra.Zivanja su pokazala da su' osobine
decjeg crteza iste u svim zemljama, u svim rasama i kla-
sama. Uprkos nasledu, uprkos primeru odraslih, cak i
ponekad uprkos njihovim izricitim uputstvima, svako od
danasnje civilizovane dece, kate Like, ispocetka, za svoj
racun, ponovo pronalazi crtez.
Prirodno, ovo se pronala.Zenje najpre vezuje za ane-
steticka interesovanja,, koja su vitalnija, dakle ranija. Na
prvom mestu dete tra.Zi zadovolj stvo u rna kakvim zivim
osecanjima: bucni zvuci, jarke boje, brzi pokreti. Kad
crta, najpre ga samo zanimaju coveculjci, docnije samo
zivotinje, kuce, predmeti za upotrebu, biljke. Kombinacija
slozenih celina dolazi docnije.
Prvi njegovi crtezi, oko tri ~ po godine, nisu nacinje-
ni u istoj nameri kao kod odraslih, vee jedino iz zado-
voljstva za saranjem; ono otkriva slicnosti tek naknadno
a i prilicno kasno shvata opstu mogucnost da svaku stvar
reprodukuje.
Crtezi prvog doba su naCinjeni po secanju i iz rnaste,
bez ugledanja na neki uzor, prema jednom intelektualnom
i utilitarnom sematizmu. Dete crta od nekog predmeta ono
sto o njemu zna i sto upotrebljava, rnnogo viSe nego ono
sto od njega vidi. Posle prvog bezoblicnog saranja, naj-
pre dolaze glavati coveculjci koji imaju samo glavu i
noge; kad irnaju i ruke, one su direktno spojene s glavom
iii s nogama; nikad nema trupa, bez sumnje zato sto 0'11,
posto naizgled niSta ne radi, ne zanima dete, mada je
njegovu velicinu svakako primetilo. Docnije. kod lica iz
32
profila naciniee oba oka mada opaia samo jedno, ali to je
zato sto zna da su tu. Isto tako u fasadu kuee ucrtaee na-
mestaj i stanovnike kao da se vidi kroz zid. Neki detalji
se dodaju po zavrsenom crtezu, van svoga mesta koje je
vee ispunjeno: bitno je da se negde smeste posto se zna
za njih. S druge strane mogu da se pripiSu nevestini pre-
terano veliki ekstremiteti koje je tesko nacrtati: ruke su
kao vile, usi kao krila, a kosa nakostresena kao cetka.
Ovi prvi crtezi su pre intelektualna oz:naka nego culna
reprodukcija iii ukras. Kad se docnije pojavi zelja za
ukrasavanjem, onda je to veoma malo realisticna stiliza-
cija: vestacka simetrija, popunjavanje praznim produfa-
vanjem iii ponavljanjem detalja nasuprot svakoj verodo-
stojnosti. Reprodukcija predmeta onakvih kakve vidimo
u jednom trenutku i iz neke date tacke, :na primer u per-
spektivi i sa njihovim senkama, a to je culni realizam,
predstavlja normalno samo kasnu fazu.
Iz 'ovih stalnih pojava ne treba paradoksalno zaklju-
citi da su deca intelektualnija i prakticnija od odraslih (a
primitivci od civilizovanih), vee samo da njihov umni
sklop moze da shvati samo relativno proste strukture
(svaku dlaku, a ne kosu), teze celine (simetriju, perspek-
tivu), a jos teze, iz veoma opravdanih razloga, istinske
umetnicke nadstrukture (stilove, stihove, tonalitete).
Ponekad u punom raseenju ili zrelosti vraeanje una-
zad izazove ozivljavanje oblika iz doba detinjstva: na pri-
mer grafita, vise ili manje nepristojnih iii satirienih, ko-
je mangupciCi saraju kredom ili urezuju nekim siljkom
po zidovima, ili se ti oblici javljaju u toku nekih mental-
nih oboljenja koja bukvalno izazivaju povratak u detinj-
stvo.
l-' Rana zrelost zavisi od ueesea slozenih i tajanstvenih
psiholoskih i fizioloskih uslova. Ona je vrlo nejednaka i
zavisna od licnosti, rasa i umetnosti. Mocart je od pet go-
dina bio virtuoz, od osam kompozitor. Gotovo svi muzi-
cari su vrlo rano sazreli. slikari i pesnici malo doonije;
proza zahteva viSe duhovne zrelosti. Kod malih cuda od
deteta cesto se uostalom javi zaustavljanje u razvitku i
njihova obeeanja prevare.
Evolucija primitivnih 'naroda pokazuje iste takve faze
mada se radi o odraslima. Isto tako se javlja preokret
unazad u doba dekadencije i u svakom srednjem veku
svih zemalja. Detinjstvo umetnosti nije samo metafora.
3 Osnovi estetike 33
2) Infantilno i primitivno naslede. - U anticko doba
govorilo se da je nadahnuti umetak kao covek koji je
vidovit za onaj svet, neka vrsta svestenika ili proroka:
vates. Mi radije mislimo da su demon, muza lili bog pra-
znoverna imena nesvesnog stanja. Svaka jaka esteticka ak-
tivnost ima svoje k!orene ispod praga svesti: ekstaza ili
nerazmisljeno odusevljenje zanesenog posmatraca, kao i
stvaraoceva silovita, cudljiva i neobjasnjiva inspiracija i
genije.
Ali nesvesno je samo lepo lime dato prazninama una-
soj psihologiji, ako nase razmiSljanje ne pokusa da prodre
u njenu temu reprezentativnim ili simbolickim hipo-
tezama, ciji je najnoviji oblik psihoanaliza.
Mislilo se da je estetsko nesvesno kod odraslog co-
veka ostatak te infantilne mentalnosti, za koju su, od
Rusoa do Pjazea, mnogi pedagozi izjavljivali da se po
prirodi razlikuje od zrelog covekovog doba. Umetn:ik hi
bio covek koji celog svog zivota zaddava svezinu i spon-
tanost utisaka iz detinjstva i koji, nikad presicen, nikad
potpuno prilagoden svetu, neumorno kruzi po njemu ne-
vinim ocima, netaknutom radoznaloscu, sa zadivljenjem
cudenjem, alogican i amoralan ali hiperemotivan i ludo
zanesen mitovima, kao neko uvek mlado hice.
U nase vreme neki sociolozi su u iskusenju da u to-
me jos vide izuzetno naslede primitivnog mentaliteta
naroda-dece: nacin gledanja i misljenja koji Levi-Bril na-
ziva misticnim i prelogicnim da hi pokazao koliko su
mu hliske metafore, istovremeno spajanje vise priroda,
misterije svake vrste, ukratko, logicke protivrecnosti koje
su tude misli civilizovanog odraslog coveka. Takav je odi-
sta karakter religioznih mitova, madijskih cinova, izmg-
ljenih legendi koje zauzimaju toliko mesta u umetnostima
starih i savremenih primitivnih plemena.
Iz ovih sugestija treha izvuCi to da se esteticka misao
jos manje moze svesti na apstraktnu logiku nego sto je
to nekadasnja intelektualisticka psihologija verovala. Ali
ovim putem neeemo saznati sta je ona tacno sama po
sebi. Takozvana esteticka misao kod dece i primitivnih
itmesana je sa anestetickim funkcijama viSe nego kod od-
raslog i civilizovanog coveka, i po sebi manje polifonij-
ska. Moglo hi da se za nju kaze da je >>preesteticka, j
narocito iz tog razloga njeno proucavanje je zanimljivo;
ono je 'uostalom od izvanredne vainosti.
34
3)Uloga ljubavi u umetnosti.l - Pesnik ljubavi,
Mise je rekao:
Ono sto covek ovde na zemlji naziva genijem
Potreba je za ljubavlju. Izvan toga sve je nistavno .
. . . Ko je pesnik, ti ili tvoje srce?
To je tvoje srce ...
Stendal ovako poeinje svoju Fiziologiju ljubavi: 'lc
lim da sebi objasnim ovu strast cije svako iskreno jspo-
ljavanje nosi obeleije lepote.
Ovo shvatanje nije samo romanricarsko !ili realisticko.
Od Platona do Boaloa i dalje, idealisti i klasicari su ga
hiljadu puta prihvatali. Pitajte mufjaka zabe krastace
sta je lepota, ona najvisa, ono to Kalon: odgovorice vam
da je to njegova ienka, tvrdi Volter. Sva vrhunska knji-
zevnost klasicne Francuske sacinjena je na seksualnim
pobudama, kaze Nice. Svuda u njoj mozete da traiite
udvaranje, culnost, seksualnu borbu, fenu, nikad ih
uzalud necete traiiti.
Ako se ljubav oduzme, nema vise umetnosti, piSe
Remi de Gurmon [izuzev hladnog kreketanja virtuoza,
dodao je Nice]; a, ako se oduzme umetnost, ljubav nije
nista drugo do fizioloska potreba.
Ukratko, lepota se zasniva 'na Ijubavi, kao i ljubav na
lepoti. A to je istinito, za umetnost kao i za prirodu, za
fizioloski instinkt oplodavanja kao i za idealiziranu ljubav,
vitesku ili platonsku. Ove postavke, za koje se moze reci
da su populame, dobile su naucnu formu sa Darvinom
i Frojdom.
Seksualn()_ odq.biranje. - Medu oblicima prirod:nog
odahiranja, Darvin je istakao seksualno odabiranje, to
jest povoljne uslove koji obezbeduju razmnozavanje po-
godnih bica a zabranjuju ga manje pogodnim. A lepota,
pa eak i umetnicki dar, ponekad je jedan od tih uslova.
Nasledem ovaj proces obezbeduje napredovanje jedne vr-
ste ka sve lepsem iii vise umetnickom tipu.
Kod nekih biljaka zivost boja krunicnih listica priv-
laci insekte i tako pomaze prenosenje cvetnog praha i
kvalitet ukrstanja. Medu pticama lepota perja kao kod
pauna, pevacki dar kao kod slavuja, pa cak dar gradite-
lja gnezda ili i igraca kao kod tetreba: eto to su, sasvim
1
Videti Ch. Lalo, La beaute et l'instinct sexuel; A. M. et Ch.
Lalo, Laaillite de la beaute; La femme ideate.
35
oeevidno, sredstva za ljubavno osvajanje. Isto se tako vidi
da je priroda uglavnom vise ukrasila mu.Zjake nego zenke:
uporediti petla i kokosku, lava i lavicu. U ljudskoj vrsti,
naprotiv, lepi pol je, u tom pogledu, protiv prirode, iz
drustvenih razloga, narocito u zemljama gde je drustveni
rad veoma podeljen. Ali taj prividni izuzetak potvrduje
pravilo zato sto je ta obrnutost prirodnih uloga samo
drugaciji nacin, ne manje pogodan, da se vrsi odabiranje
po lepoti.
Kod biljaka cvetanje, kod zivotinja dejstvo ukrasa,
pevanje ili gradenja pocinju i svrsavaju se sa dobom raz-
mnozavanja. Kod ljudi, budenje sposobnosti za oplodava-
nje cini gotovo sve mladice viSe ili manje pesnicima, i taj
polet se ubrzo gas[, izuzev kod umetnika :koji su vee pre-
rna odredbi izuzetak.
umetnost i seksualnost su dakle tri lica iste
poJave imZ:ne u evoluciji zivota.
Panseksuattzam psihoanatize. - Metodom ps,iholo-
kog posmatranJa nazvan1m psihoanaliza(( I beeki lekar
Frojd je nedavno izneo na videlo vazan mehanizam potis-
kivanja izvesnih nagana u nesvesno pomocu moraine i
drustvene cenzure. Prema njegovom miSljenju, tako se
potiskuje jos od najranijeg doba, pre svega i gotovo jedi-
no seksualni nagon, osnovni libido. Celine asocijacija ili
kompleksi tako obrazovani pokusavaju da prodru pre-
ko praga svesti pomocu cetiri glavna mehanizma: preko
propustenih radnja :iii omasaka rasejanih !judi, snova
spavaca, buncanja neu:mticara, najzad preko dela umet-
nika iii sanjarenja ljubitelja umetnosti, s kojima je srod-
na mitologija religija.
Umetnost jedn_o od. kojima raspo-
laiemo da bismo.__odvratilina. simbole, koJi su postah ne-
pomoc}!_ig_ealizirane stilizacije Hi
seksualiie o sesi e koje dolaze iz podsvesti_ a naroeito si-
-stematsK:i
pov rocioskvr_na !jul;>a.v jednom
_ ocrroartelja;-K01i je predmet c vise Hi _manje prerusen) pri-_
Jicno Vehkog Oroja
geOOt-kao sto je MagiiiCeva koza.
-- Neurottcar hoce, tako reCi, da svari tegobu, kaie
Renk; sanjalica je luCi preznojavanjem; umetnik je blju-
je. CiScenje strasti rekao je Aristotel. Svako delo je
ispovest. Vagner je, na primer, gotovo sve svoje junaki-
36
nje iz opera stavio jzmedu ljubavi dva coveka. To je ne-
svesni nagovestaj sopstvenog detinjstva, jer je njega od-
gajio drugi mui njegove majke.
estetike n.a.....li1dzgvi. - Tacna je
veCina cinjenica koje navode darvinovci. Ali neki prirod-
njaci im odricu svako esteticko obelezje. Tako,ubeskonac-
noj virtuoznosti slavuja. u kajoj mi nalazimo da ima le-
pote, zenke bi bile osetljive jedino na ispoljavanje fizicke
snage. A sociolozi primecuju da kad bi darvinovsko tuma-
cenje vazilo za ljude onda bi primitivne umetnosti, naj-
blize :l'votin 'sko rirodi trebalQ da budu najeroticnij.e.
e eistori ki crtezi as
sadaE_jih divljaka, germanske iii francl!:..
epopeje imaju religiozni iii ratnicki smisao, a ljubav
u njima veoma malo javlja, dok ona preplavljuje umet-
nosti u opadanju: istorijska cinjenica koja ima sasvim
drugQ znacenje. Sto se tice mladica, oni raspola:lu preve-
likom opstom bujnoscu svih svojih sposobnosti; ali ne
samo, cak ni narocito svojim estetickim sposobnostima:
mehanicki pronalasci, sportovi, religim:nost imaju isto to-
liko koristi od njih.
Psihoanaliza je unela vrlo korisne pojmove, ali oni
na opreznost. Tako, uvek !!!Q-:--
talne i po_tisnuti nagoJ1j nisu_uve_k
seksualnf. Hrabar vojnik potiskuje svoj nagon za samo-
o(rnanjem, hvalisavi svetski covek svoj tvrdicluk, gotovo
svi !judi volju za moci iii svoju zelju za vladanjem.
I Frojd sam priznaje da ovi mehanizmi objasnjavaju
impulse, an ne
steticke teznje da izazoVU....E_OjaV'=!:_UIDetlliicko-tehnickffi
rova; one ih samo podsticu kad ih je vee nesto drugo for-
-miralo i razvilo. Eroticka estetika nekih esteta je istq
tak() preterana kao i estetika bez ljubavi izves!:_!?
4) ludilo.-
jc, u FedrJJ. .. uvrstio _umetnicku insp!rac::iju _\::!::
ste ludila. Aristotel nabraja lude umetnike i uopstava:
VeCina velikih I judi su melanholicarl..__Moro de Tur tvrc!!i
genije je neuroza. A Lombrozo, da je on ublaiena forma
epilepsi]esahnenadnim -i zestokim kojima slede
auboke depresije: "Drugi SU govorili 0 ;>UZViSenim degene-
37
ricima ili o psihickom egzibicionizmu, o fabulaciji iii
o mitomaniji, u najmanju ruku o morbidnoj hiperemotiv-
nosti (zdravoj kod obicne darovitosti, a ciklotomicnoj kod
genija). Zanosili su se, manje u krugovima psihijatara
(koji su oduvek hili blazirani) nego u umetnickim (najpre
ocaranim, a. potom razocaranim), remek-delima sizofre-
nicara. Ne zna se da li ce Salon ludaka buducnosti odba-
citi cak i budalastine bezumnika, detinjastih, senilnih ili
paraliticnih, i bezvezne blesavosti izlapelih! Pobrkati
polifoniju sa kakofonijom pecat je dekadencijer
druge strane, neki umetnici su upotrebljavali sred-: .
stva za nadrazavanje nervnog sistema, od kojih preterana
koliCina izaziva pravo bunilo: Volterova i Balzakova kafa
1
alkohol kod Poa, Hofmana, Misea j Verlena, Maposanoy
eter ,i kokain.
Ali ova, prirodna iii vestacka, sredstva za nadrazava-
nje samo stavljaju u pokret ( dok ga ne pokvare) mehani-
zam sasvim pripremljen pre njih i izvan njih: umetnicko-
-tchnicku misao. Na primer, ako Hofmanove Price lice na
halucinacije, stil im nikad ne nedostaje. Delo Pjer i Zan je
izvanredno trezveno .i vrlo racionalno komponovano delo,
mada Mopasan uverava da je sve njegove stranice napi-
sao pod dejstvom etera.
U nedostatku te tehnicke discipline, ako se neki neu-
roticar oda nekoj umetnosti, onda to cirri da bi njome pot-
hranjivao svoje opsesije ili nedostatke, cas pomoeu pasiv-
nog automatizma njenih praznih formi (asonanci, sime-
tr.ija, ritmova, negovanih radi samih sebe), cas pomocu
neuobicajenih impulsa njene nepotisnute afektivnosti
(uzivanja, bolova, uzbudenja, strasti bez svesne kontrole).
Dve vrste anarhicnih ili parazitarnih pojava koje,. nasu-
prot tome, zdravi umetnki kombinuju i uravnotezuju u
skladne kontrapunktove.
anor!J1alni impulsi plodonosno izazovu
tehniku, nije riimalo nemoguce; ali
y estetici, iii izuzetak (koji potvrduje pravilo). Pravilo k_
da je genije izuzetan, aline bolesljiv. VeCina genijalnih bo-
lesnika posedovala je genije uprkos svojim bolestima,
zbog nJ!hLpa bile, one nervne ili neke druge. Automatizam
fri6Ze- da majmunise i da naide ponekad na harmoniju:aTI
ne i dC!. je redovno stvara. Patoloska estetikak veoma
korisna da bi _Qruzila poucna ali od nje ne-
38
.. tr.eha zahtevatLilirels:tno za _ _po-
znato da su .
... ----------
Mehanizam. inspiracije. - Mehanizmi 'invenoije i
geni]a su isto tako tajanstveni u umetnostima kao i u nau-
kama. Bergson ih ocenjuje kao prelazenje iz -dinamicke
seme u sliku: pronalazac sebi najpre predstavlja manje
sliku nego naCin kako da je izradi, i iz te nejasne seme,
uprosccne i apsraktne, malo po malo prelazi na
i jl}SDU sliku ..
Anri Poenkare, prieajuCi o sopstvenim otkricima, ka-
ze da svestan rad postavlja i proverava probleme, a da iz-
medu ove dve smiSijene radnje podsvest kombinuje na
sve nacine, velikom brzinom, nepovezano i smelo, mate-
rijal koji je dobijen prvim svesnim radom, i koji je pod-
vrgnut strukturaciji seme. Kod vrlo darovitih pojedinaca,
ovaj materijal je podlozan pravoj privlacnoj sili koja ga
vuce harmoniji, to jest, us,red tog jalovog 'i zbrkanog mete-
za, jedino kombinadje sposobne da se dovedu u red sa
elegancijom, koju bi zapazio svaki koji se bavi geome-
trijom, probijaju se na svetlo dana ,svesti: takva je, u nau-
kama, plodnost nadahnutog genija.
Mehanizam pronalazaka iii umetnickog stvaranja kao
da je 'iste vrste, mada se primenjuje na sasvim razlicit
. materijal. Mentalna sema se izraZ:avl:l u konceptu, skici,
improvizaciji, koji igraju ulogu magneta kome je zadatak
_ da odabere_ iz prasine opiljke gvoZda privlaceCi ih, a
cujuCi prasinu. Zakon mentalne gravitacije koji iz tame
izdvajanejasne nesvesnog rada je opsta teri.:
dencija misli da ostvari najvece jedinstvo iz najvece raz-
novrsnosti, to jest maksimum rezultata sa minimumom
se harmonijaLilL
: i Iz tog razloga, a bez varljive nade da cemo time otkriti tra-
gove genija, treba proucavati patologiju raznih umetnosti; pore-
mecaje zbog preteranosti funkcija (ili hi per, kako kazu lekari):
grafomaniju verbomaniju, logoreju, melomaniju (mogla bi se do-
dati morfomanija u likovnoj umetnosti); - poremeeaje izrazene
sa ,hipo izazvane nedostatkom funkcionisanja: muzicku gluvoeu
ili amuziju (dodati: neosetljivost na ritmove i harmonije oblika,
aritmiju i amorfiju); - na kraju, poremecaje izrazene sa para, ili
izazvane skretanjem funkcija: mnogobrojne bolesne anomalije
koje se izdaju za genijalne smelosti; XX vek !ih je sam toliko
proizveo koliko sva tri poslednja veka zajedno: znak mucno plo-
dne dekadencije, ali pogodne da izazove preporodaj.
39
jezikom savremene psihologije. dobra forma, preg-
riantna iii ja ka a u umetilostinia sitf:iraSfriik-
tura. Nadahnuce je -1zuetiia-plodnost- tunkcije
_ti odredenoj tehnicW
IV. STVARANJE I KONTEMPLACIJA (KRAJ)
Smisljene strukture
Svesna tehnicka aktivnost. - Veoma vaina uloga
koju lgra nesvesno u svafuoj estetickoj misli nesumnjiva
je. Ali su je ponekad preuvelicavali do praznoverice.
Pored genija u korne preovladuje neobjasniivo nesve-
sno, talenat isrotako svqja prava, on koji pretpostav-
Ila_ ol5razovanje1razmiSfumje, upotrebu jasno usvojene
i izucenog zanaia._ Za neke stvaraoce promenliive
vrednosti kao sto je Berlioz reklo se: Takvim genitma
je nedostajao samo talent. Vecina umetnika mnogo ote-
ruje svoje skice. A kad se Cini da tone rade, znaCi da su
ih unapred, natenane, revidirali u pameti. Spontanija dela
iz njihove mladosti gotovo uvek mnogo manje vrede od
dela iz njihove marljive zrelosti. U stvari, kod svih najna-
dahnutijih umetnika ima mnogo viSe razmiSljanja nego
sto se misli i nego sto oni priznaju.
I
't Pesnik sastavlja jednu strofu. Dusevno stanje izazvano ne-
dogadajem kristalise se u obliku jednog ili dva stiha, to jest
on izvlaCi iz nesvesnog najpogodnije reCi kao sto kristal vrsi se-
lt?kciju molekula iste vrste koji plove u prezasicenom rastvoru i
koji svaki, redom, zauzima tacno ono mesto kojim ce ispuniti plan
one male plosni predodredene jos prvim molekulima. Ta skica iz-
vlaci semu bliskih stihova, to jest ona namece pesniku konkretnu
ali nejasnu sliku rima iii bar asonanci, ritma ili bar broja, logic-
kog vezivanja ako ne i osecajnog tona koji su sposobni da zajedno
obrazuju jednu vezanu celinu. Serna nije apstraktna slika, vee
difuzna, iii ona koja sadrii odviSe ili u isto vreme odvise malo.
Razlicite moguce rime se sukobljavaju i ogledaju svoju uporednu
vrednost kroz pokusaje koji su svesni kod marljivog versifikatora,
a nesvesni kod takozvanog nadahnutog pesnika. Njihova gravita-
cija prema putevima najvece harmonije i najmanje nepovezanosti
privlaci samo one koje najbolje popunjavaju prazni.ne i koje naj-
sigumije uklanjaju suviSke svesne seme. (Videti E. Poe, Philo-
sophie de la composition; Ch. Lalo, Le conscient et l'incenscient
dans l'inspiration, Journal de psychologie<<, 1926 str. 11-51.
Isto se tako kod muzicara koji komponuje fugu odabiraju
note i akordi moguCi i srodno-moguCi<<, a kod slikara koji sti-
lizuje neki izrazajni portret linije i boje koje se Slazu prema
zakonima svojstvenim likovnoj polifoniji.
40
1) Dva etseticka cula
1
- yj.d i sluh su neosporno dva
viSa esteticka. Od njih jedmo zav1se
usmenl i p!sani govor-- i. sve umetnosti; jer se samo u
ublazenoj metafori moze govoriti o kuvarskoj umetnosti,
o umetnosti tvorca mirisa, o simfonijama pica koje prema
Uismansu 'svira paradoksalni junak romana naopako na
svojim usnim orguljama, Hi cak o taktizmu koji je
predlozio neki futurist.
Medutim ova opsta cinjenica ne odgovara teorijama
koje malo postuju spccificna obelezja lepog. Tako je
Gijo tvrdio da jc prijatnost leda stavljenog na groznicavo
celo lepa i da u osvezenju od mleka koje mu pastir po-
nudi, umorni planinar pije citavu pastoralnu simfoniju!
Ali, u stvari, potpuno iscrpeni turista sasvim dobro raz-
likuje p:rijatnost mleka i lepotu vidika!
U stvari esteticka cula imaju
nosti nad ostalima. Pre_ svcga su nezainteres_gyana:
opazaJu-na i:fa1jinu i sadrze 05fij:l
. yrlo malo afektivnih senzacija. Uz to su
cije mnogo ol)Unije i prcs:_iznlje. I n:1jzad ta preoiznost
neobicno_ izostre:na aktivnorn saradnjoiT1 __ miSicnog cula .
.Mi _ p<!_sivno cujemo zvuke koje aktivno reprodukujemo
. ( ili bar Ulltervahma Oktava) UUUtrasnjim pevaiijem<<-
zatV()_renih usta. Vicni smo da pratimo liniJe pokretima
_ ociju i udova. Ta aktivna reprodukcija i ta slobodmi va-
r_ijacija vHih dozvoljavaju tacnije odmeravarije
njihovog takta, pogodno _Z;)._kombiJ?ac!je u koritrapuliKfii':"
Yz to Jm licno r Zivo obelez]e:
CTOsJOvno rni nesto od ser)eZ, U pok[et
u muzicki koji musln_Ila[nQ_izrazav:l kri_k
Ne bismo rekli to isto za neku poslastict,t __ il_i
- raturu kojima yas_ivno da podlezemo i Cije
rrTIIa drugo _nc izrazavaju do sebe
_ igre ko-
naprotiv, o likuju_qya_ visa cula.
2) .f mnogostrukost misli.
- _
U __ olJ1iCima takoae
t Videti Ch. Lalo, Les sens esthetiques Revue philosophique,
maj-jun 1908.
41
_vrsi analize
rna duha.
sinteze celina saglasno sa opstim zakoni-
Kritika sudenja ukusa prema Kantu.
nije nabrajimje tih osnovnih zakona je Kantovo. Njegova
kriticka filozofija sistematski_ ponovo nalazi. u
ckom sudenju cetiri kategorife ili forme_ a priori illl!
jc ranije pribavio pregled logickih sudenja kojiie tradi-
donalan kod skolasticara
1

1
Evo nekoliko detalja o toj cuvenoj Kritici. Da bismo ispiti-
vali koja vrsta zadovoljstva je esteticka, mozemo se najpre staviti
na glediSte ,ili u momenat<< kvaliteta. Zadovoljstvo koje
sudenk l1kusa bez ikakvog interesa. To ce reCi da JC estetiCko
uzivanje ravnodusno prema realnosti svoga predmeta, .za razliku
od culne prijatnosti i moralnog ,zadovoljstva koji zahtevaju pose-
dovanje, odnosno ostvarenje. Slikar se divi nekom vocu ili slici;
usvojstvu umetnika on ne zeli ni da ga ,pojede ni da ga proda. -
Ako se sudi o opsegu estetickih vrednosti sa druge tacke gle-
_diSta, kvantiteta, lepo je ono sto se svida uopste bez pojma. Mi
poznajemo svc sto jc opste samo kroz !poj1move, ili kroz apstraktne
i ncodredene idejc. Jedino je lepo konkretno, to jest, osetno, iako
ostaje zajednicko svim ljudima, to jest opste; ili bar mi lsudimo
da ono treba da bude priznato :od svih, a stvarni izuzeci ne
cavaju da nesto postane zakon u_estetickom kao ni moralnom
Slast voca se svida ili ne svida: subjektivnost o 1:o.foj -se
ne raspravlja. Raspravlja se napmtiv o vrednosti jedne mrtve pri-
rode, koja treba da slozi u miSljenju :sve ljude od ukusa.
treceg glediSta, odnosa, Kant ima u vidu odnos sredstava prema
svrsi, glavnom predmetu sposobnosti sudenja prema :njegovoj
doktrini. Sud ukusa ima za osnovu samo formu svrhovitosti ne-
kog predmeta (ili predstave tog predmeta)_. Lepot<!je forma svr:
hovitosti nekog predmeta utoliko ukoliko je opazena u tom pred-
riiel:.U a bez predstave ciija. Drukcije receno, mi treba na,;hi-=-
cyjemo cii.i ne moguCi ga precizirati; mislimo da posto.ii.nekicilJ, I
ali_ ne treba da znamo koji. Na primer, u trenutku kad netGpri-
rodnjak iii bastovan sebi predstavljaju pravu funkciju nekog ploda
u produzavanju vrste ili njegovu trlnu 'vrednost, oni ne misle
na njegovu esteticku vrednost. Da bi se esteticki divio, umetnik ne
sme da .zna za te ciljeve i treba da ,jma samo neodredeno osecanje
svrhovitosti u prirodi: Cistu formu svrhovitosti bez primetnog 'Sa-
drlaja. - Najzad sve sudenje moie...da.Jma tri vrste m_o..4a..lifet_g_.:_
ono. cisto i jasng utvrouje jednu cinjenku u iskustvu, iii dokazuje
mmcnu nuznost, iii najzad pretpostavlja logicku mogucnost. Svoj-
"stvo estetickog sudenja da utvrdi nuznost koja je
objektivno prcdstavljena pretpostavkom jednog zajednickog unu-
trasnjeg cula. >>Lepo je ono sto je bez pojma priznato kao pred-
_met nuznog dopadanja.. Drugim recima, s gledista modaiiteta,
lepo postaje neka vrsta estetickog imperativa prilicno pogodnog
za_poredenje sa moralnim imperativom, posto je i on apriorari.=
kao i (<!lL ne i taka kategoricki ili apsolutno obavezan).
42
Uobicajeni uspeh vrlo sisternatskih doktrina je _ _!.!
tome sto izrazavaju neuhvatljive i neuoblicene nijanse
spajanjem strogih ali protivrecnih izraza: npr. forma i
saddina, iii misao i materija. U proizvoljno dozhanje ove
protivurecnosti ili ovog dualizma !!!_ogu da se smeste sye
tananosti koje cvrstina ovog okvira, _predvid.enog izvan
njill,cini utoliko vise
od logickih zakona apostraktne
i res_en da ih s\ruda nadc, Kant je zapazio da sud.enje uku-
S<l;. p.Qtpupo saglasno sa njima, a ni potpuno nerado-
nalno. Svest o ovoj neodred.enosti hila je veoma va.Zna u
_doba kJ.W. su vladali Iajbnicovski
sentimentalizam i pseudoklasicni dogmatizam po ugled_u
na Slabost je sto se cetiri antinomije dah!_
. kao_:r:esenja dok SU One S<!._I1!0 Cet[ri Velika
senja, Cija je prava ulog_a da duboko podvuku zasto su
cetiri problema DereHva __ l1 sistemu. Otu_da
tvorostruka protivreenost, vrlo ZJgodna mada je (iii zato
sto je) vrlo malo razumljiva: $...n,tfttinteresova!!>
g_opadanje, - univerzal_nost bq;_pojma - svmovitost '6eZ
:=- su6jektivna nuznost
1
--
3 2 QsnQ1!!1i zg_kon estetic/sj}t. kategoriia._- Od-
bacujuCi suviSe proizvoljni pluralizam kategorija ka-
kav postoji kod Aristotela iii Kanta, mnagi racionali-
sticki filozofi smatraju da su sve forme misli razlicite pri-
mene osnovne teznje da se raznolikost svede na jedinstvo.
Suditi o vocu da je lepo niie logicka ili eksperimentalna nuznost
kao sto je za neku fizicku ili matematicku propoziciju. To je me-
dutim licna nuznost, nalog nase esteticke svesti o koji bismo se
ogresili ako drukCije sudimo.
To su cetiri formalna uslova koje svaki ,covek mora da pro-
_pise a priori svakoj slobodnoj radnj1 kojom se njegova culnosJ
uskladuje sa njegovim razumom u sudenju ukusa, kakva bila
Sadriina ili CUJna materija koju mu predJaze iskUStVO, prirodni
"predmet ili umetnicko delo: simbol moralnih i ha.r-
monija.
1
Ove cetiri poznate formule imaju skoro vid cetiri antinomije,
iii protivrecnosti koje su neresive u normalnom saznanju, ali ne
sumnjivo resive u oblast1 nesaznajnog. Ali njihova prava uloga
je uloga cetiri Transcendentalne seme Kritike Cistog uma: to nisu
zakoni nuzni za miSljenje, vee prakticna pravila za izradu estetic
kih pojmova iii kriterijuma da bi ih primenili ina raznolikosti kon
kretnog iskustva wnetnosti ili prirode.
43
Ovaj zakon ekonomije koji je najviSa te.Znja misli u
naucnoj oblasti cinjenica i u moralnoj oblasti delanja, isto
tako je glavni zakon igre polifonijskih kombinovanja, koja
je du5a estetickog zivota.
Ovaj z_akon moze da se primeni,._ u tri .razlicita ste-
pena, na t_ri nase gl<!_vne sposobnosti: na inteligenciju, ak-
tivnostlli senzlbilnost, i_ to kao harmonija
koja se trazi ilije izgybljena; uo odreduje devet estetic-
kih kategorijaL.!_li devet glavnih modaliteta velikog zakona
organ!_zS!&ij.e mentalnih ..sn.agaD
.U SYak_oj upotrehi, irueligencija je pogla:_.
vito shvatanje osecajnih odnosa; aktivnost, - sugestija
slobodne volje iii fatalnosti; senzibilnost-=-- prijatni utisak-
porasta licne ili kolektivne vitalnosti. Poznato je samo po
sebi cfa nas prirodni antropomorfizam simbolicno pripi-
suje nase sposobnosti nizirn biCima i mrtvim
Harmoniia lwia postoji: Lepo, Velicanstveno, Ljupko.
-lGrGJ.Clhram Je fep. Egipatska graaevina Je-ve1icaa:J.stve-
na. Vda za uzivanje je ljupka. Ove tri estetickc kategorije
Y,retpostavljaju, i to im je zajednicko-. ostvarenu harmo-
pravilnu proporciju delova sa celinom, odmerenos("
Lepo u pravom smblu reci je harmon_@ koju
_g_encija oseca, o kojoj sudi ukus, koja bez
mabimum uCinka sa minimumom sredstava. Taj savrseni
u-'>peh je zadovoljstvo uglavnom intelektua1ne vrste: pred--
met spokojnog posmatranja za misao, vise nego emocije
za afektivni zivot i akcije za volju. Vinkelman ga pored!
sa cistom vodom koia je g1_olikQ z;dravija ukoliko je rna:.
nje ukusna.
Velicans!J!.eno pretpostavlja u torn O<;tvarenju harmo-
nije laku podelu nad materijom koja se opire neku zapo-
vednicku volju, koja gospodari sobom i stvarima; nagove-
tJPregTed devet glavmh estetrckih kategorija (ostm slozeniiih
kmhbinactja, delom anestetlckth, 1h uopstavanja i metaforickth
transpozicija umetnosti iii rodova zivopzmn, plastican, monumen-
talan, poetrcan, teatralan, romaneskan, lirski, patetican, hijerati-
lan, ta]anstven, dopadl]iV, []ubak, smesan, karikaturalan, pnjatan,
osoben, ttd):
HARMONIJA
intelektualna
aktlvna
atektivna
44
POSTOJI
lepo
velicanstveno
ljupko
TRA:ZENA
uzviseno
tragicno
dramaticno
IZGUBLJENA
duhovito
komicno
humoristicno
staj aktivnosti pored suda inteligencije. Time je njegova
han:Iloniia_ yelicanstyena.

Ljup/w, dopadljivo:, elegantno, umilno, koketno, uli-
neku zastitnicku simpatiju za mala i
bica ili stvari; drustvenu ili kozmicku solidarnost zasno-
vanu-i.i nasu korist na hijerarhiji koja ume da bude spon:
tano prihvacena prijatno uticuCi na nas afektivni zivot,
Bas time nam ono u.secanj.a
sebe_:_.dr.ai- -----
To je prva esteticka forma zakona harmonije.
i
Vzviseno, Tragicno, Dramaticno.
- Covek obuzeJ rintelektualnom vrtoglavicom dveju bes-
konacnosti, prema Paskalu, - to je vizija uzviSenog. Edip.
sudbine sa
,
1
' Lepo u sir:em srnisl_u oznacayg_ svaku esteticku vrednost;
u uzem smislu koii mi QYde usvajamO,.]Mliif pos_ellvXu!iidiio.sL
1f@.al:l_- ostiiliinfl.. i ' 1 1
Ovo shvatanje maksimuma jedinstva saglasnog 'Sa maksimu-
mom mnogostrukosti predosecali su jos od antickog doba Platon,
Aristotel i Plotin, potvrdio ga je sv. Avgustin, ponovo ga prihvatili
dekartovci, Lajbnic, Kruza i otac Andre, a u moderna vremena
postalo je obicno. Ono misli da maze uglavnom objasniti samo sa
jedne tacke glediSta i bez neophodnih nijansi sve esteticke kate-
gorije koje ovde pokusavamo da razlikujemo. I zato se maze pri-
govoriti nekim njegovim formulama da su suviSe daleko od cinjeni-
ca i da suviSe proizvoljne primene. Takva je ova Did-
roova definidja u Enciklopediji: >>Lepota. - Relativan izraz; to je
moe da se u nama pobude prijatni odnosi. Rekao sam prijatni da
bih se prilagodio opstem i zajednickom shvatanju izraza lepota, ali
mislim da je, govoreCi u filozofskom duhu, sve sto maze u nama
da pobudi shvatanje odnosna lepo. - Formula koja ima veliku
zaslugu sto dopusta da odnosi koji su neprijatni, poroeni, ruzni
u prirodi mogu da postanu :lepi u umetnosti- mi bismo samo do-
dali: >>Sarno ako su dovoljno polifonijski (videti ranije, str. 14, 31 ).
Siler, Folkelt vide u ljupkosti >>izraz lepe duse spoljnom iz-
gledu<<. Spenser, Veron i dr. cine od nje >>ekonomiju snaga, lakoeu
bez napora, srodnu sa slobodom (Beregson) i obaveznu za kon-
tinuitet kretanja koji omogucuje da se lako predvidi sledeca faza
na osnovu prethodne: takvi su ritam iii kriva linija. - Ali prvo
shvatanje je suviSe siroko, drugo suvise usko; ona su samo nepri-
znate forme jedinstva u mnogostrukosti koje zaboravljaju domi-
nantne senzibilnosti i nejakosti koje svakoj ljupkosti daju zensko
obelezje, pa cak i bezivotnoj. Optimisticka parabola moci, kaze
Baje, ljupkost ovekovecuje momenat najmanjeg napora.
45
nepravdom, ill Prometej koji sa neumoljivim spokojstvom
tvl'doglavo ostaje pri svojoj vecitoj pobuni, to su tragicne
radnje. Sasvim slucajna, ali dirljiva, smrt Rusovljeve Ju-
lije ili Bernardenove Virginije: to je dramaticni utisak
1

U arhitekturi gotska katedrala stremi uzviSenom; an-
ticka rusevina koja se opire vekovima ima neceg tragic-
neg; naglo rusenje zapaljene iii bombardovane kuce dra-
maticno je.
Ove tri nove kategorije su jos odredene prema funkci-
ji harmonije. Ali je rec o tra.Zenoj harmoniji, kojoj se na-
_damo, koju treba osvojiti, a ne viSe o onoj koja postoji ili
je gotova data. Ona se cak ne gradi: ona se ovde dole
ne ostvaruje; ali mi naslucujemo da je mogucna i vero-
vatna u jednom viSem svetn. mada je ipak sasvim rie
razumemo.
J]zviSeno je dakle za inteligenciju sukob ideja koji
treba preseci, zagonetka koju treba resriti Odozgo, a cije
0
resenje treba da bude izvan nas i prikazanih bica,. pa cak
i izvan prirode. Zbog tog svog diUZenja sa onim s.to je s
one strane zivota i sa beskonacnoscu, ono ima neeeg
religioznog i metafizickog.
Tragicno je nagovestaj bitke protiv fatalnosti: to je
borba bica koje veruje da je slobodno protiv spoljasnje
i neodoljive nuznosti, nad cim ipak lebdi vera u nepo-
znatu harmoniju sveta, Epsko, herojsko su druge vrste
iste transcedentne kategorije.
Dramaticno tezi samo da nas uzbudi. Ono uvek hoce
da bude pateticno. Pesimisti su s pravom pokazali da su
nepredvidene suprotnosti i mucni i burni dogadaji u stvari
i.zvori nasih najjaCih emocija. Drama pobuduje dakle nasa
osecanja licne vitalnosti prilikom nekog teskog nespokoj-
stva ili nemocne simpatije, i nasu drustvenu solidarnost
pri prizoru neprilagodenih licnosti koje pate zbog sredine
~ m j a nije pogodna za njih a protiv koje niko niSta ne moze.
Tragicno predstavlja uzviseno akcije kao sto je dTam-
sko uzviSeno senzibilnosti, a uzviseno predstavlja tragicno
\ nteligencije: to su tri forme vee date neharmonije, i har-
1
Saglasno uobicajenoj upotrebi, svojstva dramsko, tragieno
i komicno nisu ogranicena ovde na pozorinu urnetnost, jer ona
.oisu samo njena svojina. - Videti Ch. Lalo, Le Terrible, le
Paisible, le Risible, Revue d'esthetique, 1948.
46
monije s kojom se racuna, prema tome kako preovladuje
jedna ili druga od nasih glavnih sp
0
sobnosti
1

harnunzija: duhovito, J.omicno_:
no. Jedna poslednja grupa od tri \rednostl JOS se po-
stavlja kao funkcija harmonije; ali se ovde radi o izgub-
ljenoj harmoniji: jedno Iazno, prividnP jedinstvo u kome
otkrivamo skrivenu iii stvarnu nepovezanost; zagonetka
K:oju resavamo odozdo i svojim sopgtvenim sredstvima.
!aj mehanizam, kad_k_ osetljiv
0
arocito u inteligen-
c_ii1 saCinjava duh .iiale. Najnizi njegav stepen je kalam-
bur, koji se igra reCima dajuCi grubo <iva skrivena smisla
u jednom istom ,izrazu: Noga od drvt!ta simi kao kost,
ubi Dzenera<<, To je k?ja.leti
govono Je V1ktor Igo. Homer u OdisCJl pnpiSUJe Jedan
kalambur Ulisu povodom reci Niko, a sveti Matija, u
Jevandelju, jedan Hristu povodom reci Kamen .
.. Pravi duh se manje igra recima ni oblicima nego na-
go'?es'terinp 1ue)ama: 'to )e o':o'las't uihrct. cinrul<t -u -esn::-
fickoli! smislu. koji moze da se da ovoJ:Il Paskalovom
zu. Tako je neko podrazumevanje duP.ovito tamo gde bi
direktni izraz imao sasvim drugo dejstvo. Bas se vidi da
niste naVlikli da razgovarate s licima, kaze jedna Molije-
rova licnost apotekaru koji ddi spric za ubrizgavanje.
Usteda potiskivanja, kaze Frojd . .rJe potiskujuci bog-
1
lzgleda da Aristotel narocito pripisuje tragicnom i nekim
rodovima. ciScenja strasti uzast)m i samiloscu. _ Odno-
seC! se VIse na emohvnu senzibilnost nego :(la slobodnu aktlvnost,
se teorija bolje primenjuje na
0
ramu nego na veliku
tragediJu. - Kant prikazuje uzviSeno kao

nase slobode nad

velicine iii snage koja bi ta sl<?-
bod_a ne b1 blla beskonacn31 na svoj naCin. V1d1 se d!l Je t1_m uph-
tanJem moraine autonom1je Kant udru:lia u stvan trag1cno sa
uzviSenim.- RazvijajuCi dalje ovu analizu neki savremenici od-
ricu. svaku esteticklf vrednost jednom i dr-Ogom. -_Hegel tumaci
1zmedu dve sile od kojiP. 1ma pravo _ da
OStvan SVOJU SUStmu, ali to moze samo ako gaz1 lStO tako dostO]llO
postovanja pravo one druge sile. Tragicni junak _je dakle J?rimo-
ran uprkos _svoje moralnosti iii tacnije zV?g nJe, gresi. To
nJegove patnje kao ispastanja. Ah ta tr!lgicna gres_ka
mo.zda to svedoei besprekor!J.a za vrsenJem
?uznosti korne]evsk1h ]Unaka, neki savest1 k?d lbzcna,
1 neduznost svakodnevnog tragicnog prema _Meterhnku. Kod
iracionalna volja .za Zivotom,
odncan]e, pesimizam: svet je tragedija su1Se dobro sacm]ena, a
tragedija je suviSe realan svet. '
47
zna sta, Rabie bi vise voleo Odgovarajucu rec, to jest
vise lakrdiju nego duh
1

Komicno je humor radnje kao sto je duh komicno in-
teligencije. Ono pre svega pretpostavlja kod smesne ra-
dnje izgled iracionalne i cudljive koju !!!! isprav-
Uamo K.ainjavanjem kroz smeh zato sto u njoj otkriYamo
skriveni automatizam koji je zamenio__tnboznju...slobodu.
a mi smaframo da se on uvek moze menjati po VQlji
kome se podsmevamo. Takva je komicna nijal),s;;t
danja harmonije. --
Zbog toga se smejemo tvrdici ili covekomrscu dogod
smatramo da su slobodni da to ne budu. Ali ukoliko zbog
izvesnih crta poverujemo u fatalnost duboke strasti, in-
stinkta ili mentalnog oboljenja, harmonija nije poreme-
cena u istom smislu, i komedija se granici sa tragicnim
sukobom. To je Molijer dobro shvatio kad je nameravao
da da, pa onda izbrisao onaj podnaslov, nepogodan za
komediju: Mizantrop ili tucni ljubavnik.
Naiz"!d nasa nostal_gija harmonijom
i _nasa odvratnost prema onome koji je kvari mogu uglav-
nom da diraju nas efektivni zivot kroz osecanja humora
i podsmeha, sa mnogim nijansama, pocev od podsmesljive
-ironije do rableovske raskalasne sale preko sale, zajedlji-
yosti, karikiranja, parodije, bufonerije, lakrdije,
groteske.
Humor narocito potice od nestalne polarizacije koja
je ;z_akon svakog afektivnog zivota: on je i sentimentalaii-
i umuje, odusevljen 1i leden, raspojasan i bezazlena
_realista i fa_ptasta
1
svirep i raznezen, apostol zdravog ra-
zuma Ldemop ekstravaganciJe, anarhican i socijalan; mo::
ralan i amoralan, c_ak nemoralan, optimist i pesimist, me-
tafizicar i saljivcina .... Ma kako da se inace sla:lu, sva
ova obelezja pripadaju humoru samo ako se s njima po-
1
Tako se razume kako se najbolji francuski duh, ako ne
pariski, sastoji u tome da se duboko misli u, na izgled, frivolnim
slikama. U Francuskoj, govorio je Samfor u vreme revolucije,
niko ne dira one koji izazivaju pozar vee one koji zvone na uz-
bunu. Citava se jedna glava sociologije i modeme istorije sad:rZi
u ovoj duhovitoj metafori. To je cudo umnozavanja ideja. - Mo.Ze
se zapaziti da je francuski jedan od jezika koji u dva znacenja
reci duh kao da zeli da pomesa misao sa salom. To je jedno
obelezje nacionalnog karaktera a isto tako opstija istina: duh
evocira inteligenciju viSe nego senzibilnost ili aktivnost (Zan-Pol,
Bergson). Videti Ch. Lalo, L'esthetique du rire, Flammarion.
48
stupa u knjizevnom ili plasticnom kontrapunktu, sa diso-
nancama resavanim odozdo. Za to su svedoci PanirZ, Don
Kfhof,- -Guliver, Tartaren. G. Berzere i opat Koanjar ..
Podsmeh je precizniji: osecanjuicne superiornosti u
pogledu na antipaticnu neharmoniju
1
Ovo pretpostavlja
gordost i neprijateljski prezir, osvefu- nase toboze neprr.:-
znate vrednosti. Zbog toga se smejemo nekome nemoc-
nom, cak i kad pati, ako da sakrije svoju ne-
moc i nece tako reCi da prizna da nam je inferioran. Ne
smeju se onome koji otvoreno pati, priznaje, i ne sakriva
niSta nasoj pakosti.
U _oblas.i 9o!!!sJ:venih po..d.sJnehj<:! $Wcii'l
koju vr:SLjedna drustvena klasa protiv pojedinca iii sre-
dine koje _ inferiornim a ZQQg prava
kojih nemaju. Tip za kolcktivni podsmeh je ono sto
demodi!l!:!JP Ova sarikcija je intelektualno rieodrZiva-z-atQ...
sto je odelo upravo ono koje smo
nosili __ kao dokaz IJkusa nekoliko godina ili nekolika me:.
secL.nwije! Ali ona je veoma lako objasnjiva ukoliko
radi o tome da se reaguje, sa vise emocije ili strasti nego
iii slobode, protiv otpadnika koji nece da
p9k():ri . tom __ neznatnonl. dokazu
koju sadasnja _
Humor kk.Qmicno senzibilnosti kao sto je duh kornic:..
dok je komicno humor aktivnosti. To su
tri nacina da se iz zadovoljstva rastavi jedna ideja, cas
stavljajuCi akcenat na neugodni gubitak jedinstva, cas na
srecni porast mnogostrukosti novih sagledanih ideja,.H.u:
.gtor nas cini narocito zadovoljnim zbog naseg obogacenja;
zl>og osiromasenja drugih komicna, zbog
primenjene na onog_q koji
duh,zb9g got_ovo bezhc.ne _pladnosli IIliSJ!=;
1
smesno se kaze ponekad da bi se pakudila neka dela iii neka
ruzna iii pramasena misaa. Hvali se naprativ neka satira iii ka-
rikatura kaja iznasi do kraja smesne strane neke licnasti, situa-
cije, ideje. Ovde je rec a avom paslednjem smislu.
'-
2
VeCina tearija smeha abuhvata zajedna ave tri nijanse, i
slaze se da u njima nade uvek adudaranje - mi sma preciznije
rekli: izgubljenu (palifonijsku) harmanijU.<< Treba da astavimo
po strani suvise abuhvatne daktrine kaje se trude da u isti mah
abjasne sve slucajeve smeha, cak bezrazlaznu radast dece, iii
golicanje, kaji su anesteticki. Takav je eklektizam kad Diga i Silija
koji vezuju smeh sa igrom i >>admaram pasle napara. Ali smeh
ili asmeh je sam pa sebi abican refleks, kaji je sama panekad
esteticki. I isto taka svaka igra nije uvek ni smesna ni lepa. - Og-
4 Osnovi estetike
49
Nekoliko primena vee su dopustile da se sagleda sta
moze da proizvede analiza i poredenje ovih devet estetic-
kih kategorija. I pored njihove sasvim sematske apstrak-
cije, ove formule su omogucile da narocito razumemo
kako je obicno menjanje osoV'ine u istom mehanizmu do-
voljno da se iz temelja izvrsi promena vrednosti izves-
nih, uglavnom, nestalnih estetickih vrednosti. Ista zago-
netka, uzviSena kad se samo resava odozgo, i dramaticna
kad u njoj preovladuje senZiibilnost, postaje saljiva kad
sc odozdo re5ava, a smesna ako osobito zanima nas afek-
tivni zivot. Sve parodije velikih dela osnivaju se na toj
nestabilnosti vrednosti
1

ranicavajuCi se na esteticke primene smeha, Sopenhauer otkriva u
njemu samo logicko neslaganje izmedu neke ideje i njenog pred-
meta. Ali bi trebalo odrediti koja su logicka neslaganja smesna.
- Gotovo svi teoreticari se slazu da u njemu zapaze, u razlicitim
oblicima, Silaznu suprotnost prema Spenserovim reCima. Hobs,
Bodler u njemu vide iznenadno osecanje trijumfa na koje nas
navodi nasa sadasnja superiornost nad nekim drugim iii nad na-
sim predasnjim stanjem. Za Kanta je to iznenadno pretvaranje u
niSta nekog velikog iscekivanja. Lips konstatuje u humoru bilo
malu predstavu bilo predstavu koja umanjuje. Frojd navodi
ustede afektivnog zivota, ili potisnutu nesvesnu seksualnost koja
se ponovo ekonomicno javlja u svesti. To prelazenje sa viseg na
nize uzima prirodno, u Bergsonovom sistemu, oblik suprotstav-
ljanja, klasican danas, izmedu dubokog zivota slobode i intuicije
i automatizma individualne navike i drustvene konvencionalnosti.
Ta izvanredna analiza dovodi do dve vrlo ostroumne formule o
smehu: mehanicko nalepljeno na zivot i drustveno kaznjava-
nje. I na kraju Fabr, Sapiro, Sonije su nedavno insistirali na
oscilacijama izmedu nasih nemocnih strepnji i nasih umirenja.
Cesto su ove teorije izvrsne, ali objasnjavaju suviSe iii suvise
malo slucajeva. Zar se odudaranja katkad ne nazivaju silazna
zato sto im se smejemo, daleko od toga da bismo im se uvek
smejali jer su najpre degradacija? Lepljenje zivog na mehanicko,
zar nas neki put ne navodi na smeh, kao i obmuti odnos? Da li
drustvo od nas zahteva zivot, to jest spontanost, nepredvidenu
pokretljivost, iii naprotiv, prilagodavanje sredini, prosecnu, tradi-
cionalnu i upola mehanicku disciplinu navike i primljenih obicaja?
Ako postoji smdna strana u stednji i u umirenju, zar ne postoji i
smeh zbog preobilne bujnosti i prejakog uzbudenja?
t Vidi se da poneke od ovih devet kategorija sadr:Ze nepri-
jatne istine, ali Cija kombinacija dovodi ipak do zadovoljstva koje
preovlada: takva je neka mracna drama koja se lepo svrsava.
Senzualisticka estetika za koju je svako zadovoljstvo lepo, a svaki
bol ruzan (Pilo) suviSe je, dakle, jednostrana. Fehner je bolje
nijansirao svoj opsti princip srece (eudemonisticki principi).
S jedne strane, prema njegovim principima estetickog praga, zbira,
50
4). R.ttl.noca. - R].lzno u umetnosti nije samo odsustvo
harmonije, vee negativan ili neprijateljski stav u odnosu
na harmoniju: neharmonija koja se siri na mestu gde smo
ocekivali, gde bi trebalo da je harmonija. Ruzno je ne
samo ono sto je bez polifonije, vee sto pretpostavlja pro-
masenu polifoniju. Velika je razlika izmedu jednog reda
proze i jednog prozaicnog stiha, izmedu ukusnog na-
mestaja ali siromasnog po tdnoj vrednosti i skupog natr-
panog namestaja bez ukusa, izmedu fotografije bez mnogo
slicnosti i rdavo izradenog bakroreza, izmedu odela ko.fe
nije u modi i potice od pre dva veka i demodiranog odela
koje potice od pre dve godine.
Taka isto, da bi priroda hila ruzna treba da
da je promasila cilj i da je osumnjicimo viSe i1i manj_e
svesno da niie uspela u primeni jedne imanentne tehnike,
bez cega bi hila samo anesteticka. Ruzno u prirodi je '!l
principu cudovisno .. A nema lepih izvan
umetnosti, osim za one kojima padne na urn da iz
doksa zamiSljaju tehniku monstruoznosti da bi sebi doz-
volili luksuz da sude o njenoj uspelosti ili proinasenostL ..
. Ru:lnoea je odbijanje da se postave neresivi problemi
harmonije, ili da se rese ostali, i1i da se zivi u njoj,
je svaki sukob resen. Jer postoji ruznoea posedovanja,
.r1:1:znoca trazenja i ruznqea gubljenja; nalicje l_epog,, nalit-
k.P-zviSenog, nalicje .dllha. Sve to nije samQ ;mestetick.,-
bi bilo dozvoljenD.-)lec neesg.ticko. sto ie. $1!1Stni greh.
;, rf.!ligij .
suprotnosti, jasnosti, asocijacije, itd., integracija beskraj-
no malih zadovoljstava, od kojih je svako neosetno, dozvoljava
njihovom skupu da prede prag esteticke svesti: ritam poezije na
nepoznatom jeziku se veoma slabo oseca; ali udruzen sa znace-
njem reci postaje vrlo prijatan (rekli bismo da taj kontra-
punkt u dva glasa Cini umetnicko delo). S druge strane, uzgredna
zadovoljstva<< mogu da prate izvesne bolove: svako jako uzbm1e-
nje, cak mucno, izaziva privlacan zanos, a krajnja jasnost pred-
stave neke patnje moze da bude zadovoljstvo. - Videti Ch. Lalo,
EsthtUique experimentale, str. 17-31.
51
Clava treca
SOCIOLOSKA ESTETIK.A
I. INDIVIDUALISTICKA ESTETIKA I SOCIOLOGIJA
1l_Lnd_ividualizam u. umetnosti. - Prilicno nova ideja
o kao da se opasno mesa u neotu-
divo pravo svakog dela, svakog stvaraoca i svakog ljubi-
telja na osobenosti i na slobodu.
_Ro111Jl_11:ticarski individualizam. - Za mnoge romanti-
care i pristalice timetnosti radi umetnos'fk umetnik tre-
ba odvoji od drustva u kulu od sloiiove kosti, uto-
liko __ pre sto je svetina po prirodi neprijateljski
geniju koga ne moze da razume.
U delu Stela od Vinjija recept doktora Nora glasi:
Sam i slobodan izvrsiti svoju misiju. Biti dosledan pri-
rodi svog hica, osloboden uticaja, rna i najplemenitijeg,
Udmzenja, jer je Samoca izvor inspiradja ... Pesnici i
umetnici imaju jedini, izmedu svih ljudi, srecu da mogu
da 'izvrse svoju misiju u samoci.
Ali. srednjovekovni umetnik je sasvim lepo prihvatio
da bude samo jedan od trudbenika u korporacijama, a
onaj iz XVII_veka tezio je da g<J.. prime ka() Q.t.men()g co-
do'br.9g drustva. Osecapje romantiGarsk.e usamlje-
nosti bilo je prilicno prolazna moda. Sam taj individuali-
zam Cinjenica. NajviSe hi mogao da znaci
jedan od moguCih nacina da se shvate odnosi umetnosti
i zivota: zamisao o pribeziStu za begunce, o osveti za po-
bedene, umesto udvajanja za one koji su zadovoljni.
Uostalom, zaobilaz:nim, ali sasvim obicnim putem, naj-
veCi individualisti pobornici umetnosti radi umetnosti
52
kao sto su braca Gonkur, zale se na gluposti i nepravde
.woga drustva dobrom ukusu i viSoj pravdi jednog dru-
gog drustva. NiSta za publiku,, kafu oni, sve za potom-
stvo. I uzasavaju se na pomisao da ce uspeh njihovih dela
mazda biti zaustavljen kasnije, na primer, hladenjem
zemlje! Sta je dakle to potomstvo ako ne buduca pu-
blika, idealna publika? Slava na jveCih individualista je
zamiSljena pod formam drustvenosti.
Racionalisticki indiyidualizam.- Tu cinjenicu racio-
nalisticki individualizam pokusava da ozakoni a da ipak
u principu ne napusti pojedinca. Videli smo kako Kant,
na primer, obznanjuje konstitutivne zakone svake lepote
u ime slobodnog upraznjavanja licnih sposobnosti svako-
ga; samo ovi zakoni se odmah protezu na sva bica obda-
rena istim sposobnostima. Sa tog glediSta esteticka dra:l
se moze porediti sa kategorickim imperativom moraine
obaveze. Jos bolje: videli smo da u prosudivanju ukusa za
ovu nuznost se kaze da je izrazito subjektivna, kao sto je
ova sveopstost bez opste ideje.
Mada ie Kant jasno tvrdio da bez konkretnog drus-
tvenog zivOta ne bi bilo umetnosti, ova vrsta republike
estetickih ciljeva, u koju poziva autonomiju naseg ukusa
kao sto je pozivao autonomiju nase moralnosti, nimalo
ne lici na drustvo modemih sociologa. Ovo drustvo je vrlo
konkretno ri ograniceno grupisanje koje dopusta i druge
strane grupe izvan njega. Ono Kantovo je sasvim idealna
univerzJlJnost i bez ikakvog izuzetka u rna kom mislenom,
realnom ili mogucem bicu. Ono je po pravu, ali ne po
1njenici. Jos gore: ono je suprotno Cinjenicama! Jer ka-
kva je neobicna utopija zastupati miSljenje da ce neki ne-
IJbrazovani prostak spontano viSe voleti jednu Rasinovu
tragediju od nekog feljtonskog romana iii poslednfeg kri-
minalnog filma, ili neki maglovit Rembrantov bakrorez
od neke blistave hromolitografije; iii da ce neki Kinez,
naviknut na muziku s melodijama bez pratnje i bez modu-
prema skalama u pet tonova, uzivati pri prvom slu-
sanju u polifoniji neke Bahove fuge ill u hromatizmu jed-
ne Vagnerove uvertire!
Joboznja univerzalnost najautenticnijih
je ogranicena na drustvene grupe koje zive u istoj orga-
nizaciji i u istoj kolektivnoj evoluciji umetnosti, ta dva
glavna pr.ed.metasociQ!offike estetike.
53
Integralna univerzalnost apsolutno lepog prema neka-
dasnjem dogmatizmu umnozava broj pojedinaca do bes-
konacnosti, ali niSta ne dodaje ni jednom od njih. Ona
menja njihovu esteticku misao kvantitativno, ali ne i
kvalitativno. Za sociologe, drustveni pecat velikim delom
formira i pojedinca, dok ga prema miS-
ljenju individualiste deformise. Izuzetno obelezje velikog
coveka je narocito u tome da sa izu:zetnom snagom izrazi
izvesne drustvene potrebe. U nedostatku toga, bez uspeha
f bez publike, to jest bez vrednosti \1 rna kojoj poznatoj
svesti, on bi bio samo izuzetak koji c.la se zaneJI1_an,
i neki slucaj pojedinacnog ludila.
2) Naturalisticka sociologija wnetnosti. - Platon i
Aristotel su posmatrali umetnost uglavnom> kao moralisti
i pedagozi. Tako je zamerao umetnicima uopse, pod-
razumevajuci tu i samog Homera, da neguju senzibilnost
koja razmeksava, i u utopijama svoje Republike i svojih
Zakona podvrgavao je njihove mahnite inspira-
cije strogom i opasnom autoritetu nekompetentnih zako-
nodavaca. Drugi se, naprotiv, nadao da iz umetnosti, a na-
rocito iz pozoriSta i muzike, izvuce neko spasonosno PfO-
ciScavanje prirodnih strasti nedovoljno primenjenih u
drustvenom zivou.
Prvi socioloski esteticari modernih vremena su viSe
u svojstvu prirodnjaka preduzeli svoie radove. Nesto pre
Monteskijea, jedan zaboravljeni iniciiator, opat Dibo, vi-
rovao ie da je dokazao nu:lno uticaj koii pod-
neblie ili Vazduh vrsi na genija i prema tome na oseca-
nje lepog koje je sesto culo' culo vestackih stvari ili
igre. Knjizevnost ie izraz drustva kazace malo kasniie,
na neodredeniji aH prikladniji nacin, de Bonal, Madam de
Stal, Vilmen.
Tenov naturalizam: rasa, sredina, trenutak.- Znamo
vee da Ten shvata umetrwsti kao bota-
niku primenjenu na ljudska dela. Ist(), tako sto s_truktura
, neke biljke zavisi od prirodne sredine. umetnicko delo
]e odredeno opstrim stanjem duha i obicaja koji ga okru-
fuju.
Ovo _odredivanje se vrsi pomocu tri zajednicka fak-
tora. Prvi je rasa, skup urodenih j nasledenih dispozi-
54
sredina, koja opet stvara moralnu sre-
dinu, naroOi:o vrstom rada i obiljem ili siromastvom koje
uslovljava. Sredina donosi ili odnosi umetnost sa sobom:
kao sto vece ili manje zahladenje stvara ili unistava
rosu. Najzad trenutak, cinilac koji je viSe esteticki u pra.::.
VOrll smislu, to je Stecena brzina, uticaj svakog pok0:.
lenja umetnika na sledeee. ----
Ova tri zajednicka cinioca stvaraiu moralnu temne-
raturu koja vrsi odabiranje svakog dela kao sto fizicka
temperatura vrsi odabiranje svake biljke. Geniie pred-
stavlja samo rezultantu snaga. Ovde kao i svuda -postoji
samo prob_lem mehanike. - ---
Naucna kritika Snekenova s pravom zahteva da se
dodeli vece ucesee indiVidualnoj inicijatiyi _izuzetno veli-
kih liudi i da se u iednoi drustvenoi sredini razlikuie vise
nar8lelnih drustvenih struianja i ne uvek u istom smislu.
Dirkemova savremena skola smatra, s druge strane. i ne
bez prava, da je onai visi nritisak drustva drukciieg
reda<< nego sto su materiialni na cak i nsiholoski u+icaii,
dokje_ postavi u isti
plan. . , . ... . --
Giioov vitalizam: zivotni intenzitet.- Vee smo videli
kako Giio-meri svaku umetnicku vrednost intenzitetom
zivota koji ona pretpostavlja u svome tvorcu, u svojim
gledaocima, u svojim licnostima. Rastuei, ovo zracenje
prevazide poiedinca, kao sto to biva, prema zeljama pri-
rode, u svakoj ljubavi.
Lfubav ie neznost ...
Kad vidim lepo, hteo bih da smo dvoje.
Genije je moe da se voli koja, kao svaka prava lju-
bav,, silno tezi ka plodnos'i i stvaraniu zivota.<< Solidar-
nost i simpatija razlicitih delova naseg ja izgledalo nam
je da sacinjava prvi stepen esteticke emocije;
solidamost i sveopsta simpati ia pokazace nam se
princip najslozenije i riajuzvisenije esteticke emocije.<<
svo.iQL.nrivlacnosti. :re.citi lirizam Gi ioa nije
pogodan za pravilno razumevanie ni estetike ni drustvene
nauke. Ova vitalisticka sociologija nije niSta drugo do
prosirenje psiho-fiziologije i ana se i dalje zasniva na
dividualistickom principu licnog zadovoljstva.
umetnost ona pa,m daje r1eposredno oseeanje naj-
55
sna.Znijeg i najobub.Yatnijeg fur_ota _ _ukupno,
_nijeg i S d[ll_g_e estetika
poziva -svakag- casa na anesteticke vrednosti.
Kao za misticaraTolstoja, za pozit_tyjstu Konta i socija-
, fistu Prudona, prema Gijou, sve sto ujedinjuje ljude je
lepo, a sve sto tezi da oslabi drustvenu vezu ruzno je, na
primer Zolin trivijalizam i suptilna prefinjenost simbo-
lista. Za knjizevnost dekadenata, kao i neuravnotezenih
ljudi, karakteristicno J'e preovladivanje. koji
-teze da razbiju samo rustvo, i zato imamo pravo da o
n}9j -swiimo u ime zakona individualnog i1i kolektivnog
zivota
1
.: Tci zmici mesatl potpurio umetnost, moral, reli-
giju, neverovanje i samu nau:ku. pa.YaK:
i antisocijalna oseeanja_mogu da budu veom.a
bar u izvesnim trenw;:ima x.azvit_ka a iz
tivnjh_ -
3) Pravo shvatani.!:..ociolotlf,e estetike. - Dosad smQ
_d;l_je jedna individuaJnq
psiholOgija dovoljna da utvrd.Lkonkretne.estetiCke vred-
nost:i. Ipak smo vee svakog bili primorani da se
osvreemo na uticaj kolektivnih cinienica. Harmoniia ili
neharmonija su temelji lepote ili __ !uznoee mnogo su-
odnosi nego sto to misli. inqiVidualizam:_- one
istorijll,_ kolektivnom zivotu
vecanstva ..
-: -Arhitektonska lepota nije zlatni presek koii teorii-
'ski svuda vredi, to ie redom venae, pun luk, zasiljeni luk
jvijugave iii krute linije modernih s'ilova, simetrii_a i1i neke
l
nesimetrije, sve to prema evolucijama jedne saglasnosU
1
za koju maze da se kaze ne da je univerzalna mada slo-
_ bodna, vee kolektivna, zato sto je drustveno organizovana
i i sankcionisana .
...___ A sto se tice uloge svake licnosti, ne
da se ana umanji. Pojedincu pripadaiu gotovo neizbezno
inicijativa t izvrsenje u ko!ekHvnoj orgamzaCIJI kao T u
--- -------- ------------
l.JU ime svoga zakona tri stanja, Kont je prezirao metafi-
zicku umetnost, to _iest kriticku i negatorsku umetnost, XVTII-og
veka. Prudon se divio realisti Kurbeu pogre8no zbog moralnosti
njegovog slikanja, na osnovu ove definicije: Umetnost je idealizi-
rano predstavljanje stvarnosti u nameri usavrsavanja vrste. Tol-
stoj, religiozni komunist, osudivao je gotovo celokupnu umetnost
kao podozrivu zbog aristokratizma, a od sve>iih dela stedeo je
samo dve covekoljubive pricice.
56
pripada nJernu kao pojedincu takvom
kalav je, to jest nezavisnom od syj_h ostalin; kao po-
drustvJj_enom pojedincu, jos od ranUe prozetom duhom
zajednice kojoj se njegova inicijativa i upucuje, izrazava-
ju6I -taraiill,--r zadovoljavajuCi potrebe- te sredine samo
zatostolh on sam oseca blistavije nego neki obican nepO-
svecen covek. -- -- .
-Socioioska skola Dirkema i Levi-J3rila imala je veliku
zaslugu da snazno podvuce specificni karakter drustvenih
realnosti koje lebde iznad individualnih realnosti. Ali mo-
glo joj se zameriti da preuvelicava ponekad pasivnost po-
jedinca u drustvu, kao sto individualisti preuvelicava i;l u
obrnu' om smislu pasivnost drustva pred individualnom
inicijativom velikih ljudi. U stvari, covek i njegova grupa,
iii, u svakom coveku, individualne tei!_dencije i drustveue
tendenclfesu dva s:Kl!pa-snagil<ofCs.ioje jeaan prema drti-
-gorii;11Idve vrsfe--realriosii :0.
. noj ak_<:ijJ i_ -.. d-
Na svakom zaokretu istorije neki gemjalni umetnik
otpocinje kolektivnu evoluciju u novom smislu, iii osniva
originalnu skolu. Ali ostrouman istoricar brzo zapaza da
nije sve novo u toj evoluciji iii revoluciji, koja .ie samo
.sinteza delimicnih i usamljenih pokusaja mnogobroinih
prethodnika, i da u njoj nije sve individualno, jer genijal-
no delo je narocito ono koje dolazi u pravi cas da popuni
prazninu koju je duh presicene javnosti poceo da oseca,
odvraca juCi se umorno od ovestalih umetnickih formi.
Veliki covek, kao pastir, zapoveda svojim stadima
zato sto zna da ih navede da idu za njim i sam postaju6i
stado, iii bar njegov predvodnik. A aka za niim viSe ne bi
iSli, on ne bi bio vise velik. U umetnostima kao i drugde,
zajednicko iScekivanje gradi mesije; licna vrednost mesija
ne izaziva nastaianje potreba koje oni zadovoljavaju i
koje su citav njihov razlog postojanja.
Umetnost je ja, nauka _ie Alii umet-
nost is7o taka je mil Cak i univerzalnost nauke lici-po
svojoj bezHcnosti na praznu i apstraktnu formu Kantovu:
tu zakonitost bez zivota, zajednicku svim ljudima koji ne-
maju niSta drugo da stave u zajednicu; dok sasvim rela-
tivna opstost umetnosti je ogranicena, ali konkretna ra-
sirenost u jednoj zivoj sredini: ne neodredena umnoze-
nost individualnos.i bez kontakta kao sto su Lajbnicove
57
monade, vee organizacija jedne kolektivne licnosti koja
ima i telo i dusu: unanimizam, kaie Zil Romen.
Po analogiji sa podsvescu psihologa, moglo bi se reci
da umetnicke vrednosti postoje kao moe, ali ostaju sube:_
steticke dogod su samo indivridualne; tako da_je pravi_
prag esteticke isto toliko drustvena cinj.enica ko-
liko i licna.
II. KOLEKTIVNA ORGANIZACIJA UMETNOSTI
1) Anesteticki uslovi estetickog f.ivota. - Kolektivni
zivot iiamece estetickoj misli mnostvo anestetickih uslova
od kojih nna vrsi u umetnosti viSu sintezu
1

MaterijalnL uslovi J?!e dejstvuju l.!___Yi!!!.
umeti}Ostima, a prirodno su najvidljiviJI u arhitekturi: te-
jugu, krovovi i dimnjaci nagnuti severn;
_dryo, opeka, mermer ili granit. uvek prema zemljiStu; d<!-
nas industrijska proizvodnja gvozaa, stakla i armiranog
koja je u stanju da preobrazi nase stare stilove:
na pnrner, omiljeni tip metalnog podupiraca velike cvrs-
toce ali elastican bice vreteno od cipkastih gredica a ne_
yiSe grcki stub izveden iz stabla drveta, ili gotski stub
direktnije namenjen slojevima drobljenog
Z!!J:!gJj gotovo uvek preobrazavaju materiju: novi ane-
stetiGlilllslovi, ne viSe samo kolektivni, vee obicno organi-
ZOY:<!!!i. Prema Karlu Biheru, svi umetnicki ritmovi. a po-
sebno razlicite stope u svim vrstama poezije nastali su iz
prirodne discipline izvesnih ritmovanih, cesto kolektivnih,
radova: na primer narodne pesme i igre zetelaca, ladara,
veslaca. Stilovi nasih dekorativnih umetnosti duguju mno-
1
Videti Ch. Lalo, L'art et la vie soczale.

Evo glavnih razloga postojanja ove forme u obliku

sasvim_skorasnje i od velike buducnosti. Stub ili metalni podupl-
rac sastoji se od dva T nosaca koji su povezani resetkom od malih
traverzi. Razmicanjem ova dva glavna komada ka sredini, a prema
1zvesnim odredenim odnosima, postize se maksimum otpornostf
i krutosti. A priblizavanjem na oba kraja, koje se izvrsuje na tan-
kom celicnom zglobu, omogucuje se dilatacija usled toplote i ko-
risno se koncentriSu linije pritiska. I tako nove vrste materijala_
koje je nametnuo napredak civilizacije mogu da donesu
forme koje ce postati isto tako izrazite kao sto su bile stare, i
pored nedopadanja koje je ukus publike pokazao prema njima-
Chale, lukovi i stubovi metalnih mostova. ltd.). -
58
go nuzno geometrijskim preplitanjima korparske vestine,
bogate tradicijama i uzorcima iz radionica.
Sa jedne viSe tacke glediSta, organizacija korporacija
i njihovo ukidanje objasnjavaju delimicno razvitak deko-
rativnih stilova i niihov nestanak malo posle francuske
revolucije, koja ukida sa tim zanatskim udruzenjima i nji-
hove umetnicke tradicije i njihove potrebe u stvaralackom
ukusu.
Dobro ie poznat uticil.i drustvenih klasa i politickog
zivota. Drustvo zahtevi L s+vara-raiTicrtl.i"umetnostvec
nre'ma tome da li ie robovsko. monarhisticko. aristokni.t-..
sko. burzo;=tc;;ko, demokratsko. Prudon i sor.ihHsti racJ1-
l1;=t.iu s yelikim nrevratom svih umetnosti kad se ugasi
barb a klasa: iScezavan ie i1i nreobrazavan ie bezbroinih
strac;;tnih tema koie se zasnivaiu na nredr::Jsudama savre-
menih kasta: gasenie orivatne iH egoisticke umetnosti.
ie om-omnog lu ksuza: narodne
llmPtnnc;;ti. 11met1msfi 70 S11e koia rf" nrozeti ZlVOt 7:.'\TI;=tta
da hi nb'k-sala tntrl i omileh g:::t nrem::t
novni 7<>1ii - rPmn se n tom ht moze snnrotc;taViH
americki koii TT'IPh">'11i711ie nanrotiv i SaffiU
11metnosC ;,c;tandanlimie i fabrikuie sve u seriiama. za
_sva!d _ zanatlijat __ .uskospecijalizovan, ne moze
zainteresova+i.
f3-eligiozne instjtuciie moC!l9 .. J)a umetpgke in-
u primitivnim dviliz<:!cijamau
u nedostatku drustvene podele rada, sve sto ie drustveno
. reli.iiozno ie: indirektno zatim. na primer, odr:Zavajui po-
bozllQ naslede: arhaicne xoana koie se reprodukuiu sve do
grcke. dekadenciie; neoromanski i neogotski stil u XIX
Neka sitnija pojedinost religioznog zivota moze da
poreme'i citave umetnosti: ritualna zabrana slika 'iz straha
od _ i idolatrije kod Jevreja, muslimana i iko110:.
klasta; smanjenje ukrasavanja pa cak i religioznih motiva
u nlast'icnoj umetnosti, a razvitak biblijskog lirizma i ko-
'Ie:ktivgog horskog pevanja kod protestanata.
Domaca pruza umetnosti uzorke osecaj-
nog zivota a isto tako i publiku i umetnike sasvim razli-
vaspi"ane prema tame da li ie po:rodica polig<:nnna. ili
mon_ogama, da li su deca viSe iii manje dugo i tiranski
pod nadzoi-om, da li su zene u drustvu muskarac<). iii su
zatvorene u gineceju iii u haremu_. Svajcarac Rod ie zapa-
zio da je fra:ncuska savremena knjizevnost knjiZevnost
59
... j da ta <';i:p.jeniqt_ nek_a_
lwja iznenaduju strance, a vre-
dala, oar sve do naseg ekstremistickQg koji je skoro
svuda d<ijpile __ _ygta __ rr!JJ,Q_gp_i
razuzdanosti.
TI>orodica je pre svega drustvena disciplina seksualnog
instinkta. A iz drustvenih razloga isto toliko koliko i iz
psiho-fizioloskih razloga, luksuz ave seksualne discipline
organizuje se najcesce u imaginativnoj formi umetnosti,
dok druge drustvene institucije upotrebljavaju materijal-
nije, u svakom slucaju anesteticke forme luksuza iii igre;
i razne 'igre, politicke opozicije, religiozne jeresi.
""' Otuda potice da se umetnost narocito interesuje za
ljubav izvan porodice, u neodobravanim veridbama, zabra-
njenim vezama, raznim skretanjima. Funkcija umetnosti
.ie u tom pogledu da uskladi sa drus'venim zivotom, u ob-
liku slika, luksuz zivota strasti koje domaca organizacija
ne sadrzi u drugim formama: prociScavanje strasti, su-
blimacija izopacenih ins'inkata potisnutih od strane dru-
stvene cenzure, karu Aristotel i Frojd.
Najzad pravci duha koje odreduje javno ili privatno
obrazovanje uticu na estet!cfu kulturu jednog naroda.--
Tak:o pedagoskoj _prepin::;i, ___ aktuelnoj,
lzineau starlh i novih. pobornika latinskog, grckog, stra-
nihjezika,TepTiives-tina, sportova"s\lglirno ce utlcatl ra::
--nije
Relativna autonomi ume ti drustvena disci lina
luks;:[i(f-2- _ materija a umetnost
stvara esteticku sintezu, to iest sintezu koia
na ohele:ija ih vrednosti "kofe svaki
sinteza dakle ima izvesnu autonomiju.
Pre svega esteticka kultura jma nesto nticaja na__ane-
stetickelnstl.tucije: .uti_caj koii svaki luksuz iii svaka igra
moze da vrsi na nuzni i ozbiljni deo zivota: on je manji
_gbrnutog dejstva, ali isto tako je stvaran: Arhaicki
paganizam, jos upola totemski, znatno su preobrazili nje-
govi pesnici i vajari. Umetnicki prestiz Grcke nametnuo
je viSe puta stav rimskim osvajacima, cak i lakrdijaski
Neronov gest koji je proglasio slobodnu Ahaju u rimskoj
imperiji. Remek-dela ltalije doprinela su da se uglade
60
naravi XVI francuskog veka jer su nase armije dosle u
kontakt sa ostvarivanjima jedne rane tenesanse.
Takvi primeri dokazuju da taj uticaj umetnosti ne
stvara neophodno razmeksavanje i degeneraciju, mada se
to ces<;.o reklo, brkajuci luksuz i udobaost sa umetnoscu,
i imajuCi u vidu samo inferiorne osvajace, nesposobne da
se prilagode u potrebnim etapama chrilizaciji pobedenih
koja je vee u opadanju: kao Rimljani u Aleksandriji ili
Turci u Vizantiji.
Njena relativna autonomija dopusta osim toga umet
nosti da stupi u razlicite odnose sa kolektivnim zivotom,
kao sto smo videli da to cini sa individualnim zivotom.
Za publiku kao i za pojedinca, umetnost maze da bude
uprainjavanje nekog clara bez drugog cilja do samog sebe,
iii pak bekstvo od svakodnevnih oblika zivota iii njihova
idealizacija, ili njihoV'O prociScavanje; uprkos uobicaje-
nim predrasudama, ona nije, daleko od toga, uvek i njiho-
va udvajanje!
Ideafisticka knJfievnost, otuina i rafinirana, sa Iju-
bavnih dvorova srednjeg veka pripacta surovim genera-
cijama,, i odista im odgovara. PoHticke i vojne krize fran-
cuske revolucije odvijale su se usred poetskih, muzickih
i likovnih pastorala, a dugi period gractanskog mira u do-
ba restauracije i Luja-Filipa - u un1etnickim krizama
razbarusenog romantizma. Iako je treca republika hila, u
svim svojim institucijama, u osnovi najsvetovniji od svih
nasih rezima, njen umetnicki zivot bice obelezen u istoriji
vrlo borbenom neokatolickom knj,izevnoscu, otvaranjem
prvih religioznih salona i ateljea posvecene umetnosti,
i pravom epidemijom preobracanja u vern u umetnickim
krugovima. Demokratska, a ponekad C<:ik demagoska, ona
je omoguCila uspeh tesko razumljivim i rafiniranim deli-
rna simbolista, dekadenata, Debisijevih poklonika, kubi-
sta, futurista, ekspresionista, pravoj suprot-
nosti narodne umetnosti!
Yidi se kakyQm. se sve pogresnorr1 tumacenju
istor!car koji }:t_gce _da _ delim.?
ise obicaje nekog malo J>Oznatog naroda, kao da ta
nisu reakcija protiv tih obicaja i tih h:tstituciia isto t<!kQ

Ako--Te u g[!lstyenQm _f u individualnom,
umetnost disciplina, ne treba zaboravfti-da-feona disci-
61
blina luksuza ili_fj_kdje i _da se slo-
- odli.Q_igra_.oko zivota, a nama Cia 9:1!
u toj slobodi. __ Uskogruda moralnost zbog
uznemirava -i vreda; viSa moralnost isama je sprem.na da
toj igri doprinese pravican udeo _ _hitrmQni.Cnom.
ziyptu, __ pt; pspprava j oj- g;;t sureynjivo
1
,
lJ obliku preterane udobnosti ili izazivacke _r_azmet-
ljivosti, luksuz je samo nemoralni a cesto i antiso<;::ijalaJJ
egoizam. A kad se naprotiv, odlikuje dobrim ukusom, on
nu:ZI}() doprinosi obrazovan_ju i stvaranju solidarnosti
svih onih kofe poziva da zajednicki ucestvuju u istom diy-
_ljenjti, i time vrsi drustveno del(),- cak i ond.a_ kad JP!]
za je varvarski Najp()tajnij_i kolekcio-
nar zeli da njegova galerija sTika bude slavna, __
je __ _!_Yc:l!'-- --- - -- -- - --
2) t.ivotu. --: Svi_
kolektivni uticaji koji se oT:iavljaju u estetickom zivotu
nisu anesteticki i ne dolaze spolja u umetnost: prave este:-
ticke institucije, mnogo specificnijeg karaktera,
su joj samojz nje same .
. Esteticka savest i njene sankcije. - Pre postoji
es'eticka savest koja semoze porediti sa moraln6m saves-
cu .. Obe namecu imperative i sankcionisu ih u ime jedno___g
viSeg autoriteta, bez cega nikad ne bismo prekoracili 11ivo
iriciividualnog zado:VDljstva:--- -
Ova superiornost simbolizovana gotovo
religioznim mitom o muzi, bogu ili o demonu,
nim bicem. Kao i cisto religiozni mitovi, ovaj izrazava biio
pritisak saaasnje drustvene savesti za koiu najsamozivi-
ji pojedinac oseca kako ga prevazilazi sa svih strana u pr()::
storl!_i u bilo licnu ? idealu
ce moc_tga bilcle prov(:!rena (_t_o_jes! _ __ebi -
_samo od _ jedne jos neuobicajene.
pub.l.ilce ili](_ojl <!!!
l'_l:! !:> lJke.
Postoji jedno umetnicko postenje vrlo osetljivo kod
delikatnih saveta: pitanje je umetnicke casti i dostojan-
stva dr:lati se bez varanja pravila <igre, to bez varke
1
Videti Ch. Lalo, L'art et la morale, str. 162-179.
62
primenjivati sv_e najtajnije zakone tehnike, cak i kad b! _
neki ves.o skriven propust prosao neprimecen. Pitanje sa-:
vesti sa kojim se susrece viSe amoralnih nego
loznih !judi u merkantilnim razdobljima.
J(olektivne esteticke sankcije su uspeh, slava, besmrt-
nost iii, naprotiv, neuspeh, zaborav, podsmeh_. Na stvara:.
oca koji je najveci individualist, a koji veruje iii hoce da
radi jedino za sebe, te sankcije deluju, svesno iii _
- Njihova prethodno zamisljanje, uostalom cesto ilu-
zorno, najmocniji je pokretac svetskog umetnika dostoj-
nog tog imena. I princip ocenjivanja ljubitelja iii kriti-
cara, to je ukus publike ako ne stvarne, ono bar moguce,
buduce i1i prosle, strane ili nacionalne.
Treba se cuvati da _se ne pomesa ova esteticka,
sankcija sa njenim ekonomskim posledicama. One su na
nesrecu u velikoj nesrazmeri sa njom. Cak i sadasnji
uspeh ne moze da plati uvek; a jos manje to moze bes-
mrtnost!
Ta sankcija je difuzna, Ona dobija svoj oblik u aka-
demskim krugovima u vidu nagrada i izbora. Uprkos svog
tradicionalizma kao vecitog nasleda, odakle potice zna-
cenje u rdavom smislu reci akademizam, neke akade-
mije imaju velik ugled, koji je pola umetnicki, a pola
mondenski. Zola je smatrao za obavezu prema samom
sebi i prema svojoj skoli da se kandiduje u Francuskoj
akademiji, bezuspesno citavih cetvrt veka, a Edmon de
Gonkur smatrao je da ce moci najbolje da se bori protiv
nje ako osnuje drugu akademiju.
publike, - Estetickim sankcijama upravljaju razna
grupisanja publike. Najpre imamo materijalno vrlo raspli-
nuto grupisanje kao sto je gomila, Ciji clanovi imaju za-
jednicka osecanja samo u prolaznom susretu. Organizo-
vanije grupisanje imamo u pravoj publici, okupljenoj kao
sto je u pozoriStu, rasutoj kao pri citanju novina, sluanju
radija, ili u odnosu na umetnika: bilo je volterovaca i
stendalovaca, fanaticnih pristalica Gluka, Vagnera, De-
Svet poznavalaca obrazuje na taj nacin
elttu koja se samo retko podudara sa plemickom, politic-
kern, vojnom ili religioznom elitom, ne racunajuci tek.
prispele nove bogatase, sutrasnje zastitnike umetnosti.
Aristokratija je dekadentnih esteta.
63
grupa saddi u sebi kolektivnu psihologiju
koja St:! samo delimicno sa psiholQ:
gijom svakoga _njenill. Tard i Le Bon su po-
kaialiKa:kci solfclarnost koja tu nastaje, pojacava osecanja
koja su svima zajednicka, a poniStava jedne pomocu dru-
gih divergentne tendencije koje pripadaju svakom pose-
bno. Otuda nuzna osrednjost opstih rodova, gde pu-
blika, posto je na okupu, vrsi i podnosi najnametljiviju
sugest>iju: besedniStvo iii pozoriste. To je uobicajeno dej-
stvo psihologije voda i vodenih, inicijatora i podrazavalaca
u ljudskom stadu. Cak i kad je publika rasuta i kad njeni
clanovi ne znaju za druge, nejasna pomisao da hiljade bica
ucestvuju u
1
istim osecanjima u istom trenutku prilago-
dava i disciplinuje nasu licnu misao: takvu prednost ima,
inferiornu ali nesumnjivu, sve sto je aktuelno pa cak i
reklama koja u nase doba osvaja podmukloi veoma vesto i
samu umetnost, pozvanu da se i sama industrijalizuje kao
sve ostalo.
Tehnika, sustina umetnosti. - Ne treba pomesati
tehniku sa zanatom.
Zanat je materijalni cleo umetnosti, _ _i
__ i_
_ ali_ ned_gyoljno, mehanic_kp __
lfo]-e uvek treba prevaz!fL. jer je kiJ.ltO i
IE! po_seban slue_&._ To je >>vodic stoke koji ljude
osrednje vrednosti dize iznad njihovog nivoa, ali koji one
najbolje obara ispod njihovog.
Tehj:lika je zivi zanat, prilagoden, u
nju, to je svest _ o svim ':1-
_yrecif1C?Sti, t!! ..
koje se mogu nauciti s'!a-_
kom si:uacijom i sa svakom umetnickom licnoscu, ali za
k:oje inteligentna senzibilnost imaipicijativpi koje_ j:miv.R
ce objasrriti. To je duh J:m?:cl $1Q1(q.
Vrhurrac zanata je virtuoznost, ta ne-
osetljiva i ideal tehnCe ie suve-
rerro razumevarrje koje u sebi. saar:h l1ubav i slobodu.
Virtuoz je orraj koji celoga zivota ostaje dobar ucenik 1
koji time zasluzuje da postarre odlicarr i opasarr profesor .
je, kad zavrsi osnovrro ucerrje, celog
uC1telj. l"@aviioi:ri-on rdavo
64
dobar prijatelj a rdav ucitelj. Treba uzeti slavne ljude
ao primere koje treba slediii, kaze :Romen Rolan, a ne
kao uzore koje treba podraZavati: uraditi koliko su i oni,
ali ne i kao oni.
se_ __ got<>vo na to
broji_slogove _ jednakilli.i-:::ru:Lo.dmerava
bogatstvo rime. Njegova tehnika onim sto
I.!}.!:! zan ihoze da _ga primer_ s_imetrije iii
zyucne svakgg sloga,
ruvinje predaha i povezivanja ritma sa konturama logicke
. misi i sa-naglim skokoviimiosecanJa,' prefirijeno
vanje zvukova koje slusamo sa slikatha na koje nas oni
navode: otprilike ono na cem!l oni k<ill_ se bave
savreinenom- eKsperimeiitalnom fone..ill_<:om
"da zasnuju nauku: sve toei)s pcilagodeno kolektivnom
sadasnje prozod_ij
1
je _?:_anat koji je u jednom smislu postao isti-
nitije u drugom dublje intuitiv<m: tako
cerra, ali samo tako, mate da se k-ate da je
ume:nosti; <:i!1a je, vee
misao; ne refleks, vee sloboda. U orga"hizovanom bicu ka-
kvo je delo, izuceni zanatje telo, je _
_ ziva tehnika je __
oblike. Pte sveg_a stil, u vrlo
slozenom sm1slu u rome se govori o_ro!llans"Kom ili_go_t-
Jli _ _Qroznom, pa cak i o
.ili__stilu !'_!:_e_!lla _p!:_ethodi ne_treba
(:

Zanat kojem uce violinistu sastoji se t1 tome da svira prema

_teorijskim intervalima fizicara iii prema mehanickoj prirodi kla:
y!ra _ _pratios;a. To ce slusalac sa dobrim ukusom ocenW kao k(i-
reJanR, ali hlagJJQ . a u.stvari je pogre5no, Prava tehnika
sastOJI se naprotiv u tome da se svaki interval uoblici prerria svci-
jim- s_tvar:nim harmonijskim iii melodijskim funkcijama, na primer
da pri sviranju intervali oktave iii kvinte budu veCi kad su me!O.
dijski nego kad su harmonijski iii da se pojacaju privlacenjj
tonoya j odbfumja disonanci u s111.islu u kome sadasnji
'tona m s1stem Teli mada za t1ju ne- zmi _rujstraktna
teon]a 1 ne zmiJuci je___.__m;udufe je. To su tih hil_fa]u nij!lnsi
se zovu, cesto sa nekim suvise misticf\im lzraz; te
sii sasviin .odmerenost. Lepota T:i-
riiStif anigo do
nostimau lsto vreme. Gemplm umetmc1 SlJ om koJI za to ImaJU
intuicije ili inteligencije- i -usuduju se iii ;.;nal!!_,_ da ga nametnu.
Njegova izvanredna slozenost izmice
i u principu. --
S O$novi estetike
65
reci kaq Bifon ( i u najsirem smislu Stil je covek.
JerL uprkos Paskalu, kad ocekujemo pa sretnemo stvara:_
oca a naidemo prekida a pocinje_
nespQLazUI!!:.. >?TQ_.$_ _9.ru_g_o "Q_Lgeki_
Paskal esteta
1
1
--yelikftil se u skole. Neka vrsta zakona centra-
lizacije ili kristalizacije okuplja umetnike i publiku oko
nekog velikog ucitelja, grada, ili neke oblasti: flamanska
skola, pariska skola, Rafaelova skola. Malo manjeg obra_:_
sea su romanticarski krug, kruzok, ekipa nekog_
casopisa. ili cak kuca i khijentela izdavaca,_
impresarija, trgovca slika ili producenta filmova u
merkantilnom vremenu.
Knjizevni ili .!!._ kombinaQ.ie razli::_
citih zahteva, ae1om estetiffih, anestetickih. Nizi i
i tragedija, vise se razli:
kuju .E!:ema drustvenoj !<:lasi_lica nego prema cesto tehnic-
kim razliKama. Nas oemOK:ratski nacin zivota narocito
nam cini tud:im heroj ske epopejer-uzvisene tragedlje. Re:,
ligiozni, rodovi, poslanice, podjednako su vrlo
izmesani rodovi. Bninetjer je pokazao da postoji evolucija
todova, to jest da rod sacinjava kolektivnu stvarnost koja
nije delo nijednog izdvojenog pojedinca, rna kako bio
genijalan; i da se ovi bezlicni organizmi preobrazavaju to:-
kom generacija prolazeCi kroj faze povezane prema zako-
nima odabiranja. Na primer, glavne teme i esteticke fun-
kcije crkvenog besedniStva u xvn veku presle su u
lirsku poeziju XIX-og veka. Evolucija rodova je cinjenica,
ali !l_e umetnick'!, cinjenica. Videcemo da postoj!
cistija evolucija u samoj tehn.ici svake
( t Stilizovati neki govor iii neki prirodni predmet znaci pot-.
ciniti ih zahtevima jedne unapred smiSljene i viSe iii manje kon-
vencionalne polifonije, pomocu dodavanJa, oduzimanja ili izmena
koje mogu da idu dotle da sc original ne moze poznati. Tako, u
likovnoj umetnosti, kada je za to pogodna evolucija, opravdano je-
radi dekorativnosti, izostaviti glasove<< perspektive i senki; pri-
mitivci to Cine delimicno iz neznanja, istocnjacki slikari po naklo-
nosti, kubisti iz sistema. Impresionisti su postavili samo dva pro-
blema, svetlost i atmosferu, zanemarujuCi dva demodirana glasa:
cvrstocu oblika i kompoziciju Posle Sezana, savremene skole na-
merno izostavljaju tacnost crteza sa istil11 pravom kao sto mo--
derno vajarstvo iii monohroma gravura odstranjuju boje. Neki
novi koloristi cak su poku:;ali da ukinu svaki predmet i odredeni
oblik a da ipak ne padnu u Cistu dekorativnost; oni prave Sin:
h@Il}_ii.u _ u_ zelenom kao r_.
66
Na najnizem je moda: najprolaznija i najiz-
mesanija od svih estetickih linstitucija; jer ona je narocito
vidljivo orude raziikovanja medu drustvenim klasama,
kao sto to pokazuju nekadasnji zakoni protiv raskosi, i
sve veca brzina u njenim izmenama ukoiiko je veca jed-
nakost u drustvenim redovima i sto se teze medusobno oni
raziikuju, kao sto se dogada u nase vreme. U_ prostranqj_
discipiini luksuza kakva je umetnost, moda je organi-
zacija rasipniStva; nije njegova nediscipiina, uprkos iz-
gledu njenih cudi: jer postoje zakoni mode. Cak i ovde
'trijumfuju Tardovi zakoni podrazavanja: moda
podrazavanjem, od viSeg ka nizem, od unutra.snjeg ka
ka obicnijem.
Ne treba potpuno preziratli modu u umetnosti zbog
njene kratkotrajnosti. Jedan dekorativni stil normalno
vlada samo za vreme jedne generacije: na primer, stil
Luja XV iii Luja XVI; najlepse klasicne skole, grcka,
latinska iii francuska ne zive viSe od dve generadje: posle,
one se samo nadzivljuju, sto je nesto drugo . Prava inferi-
.ornost mode dolazi od suvise veiikQg broja ane?tetickiP,t
a narocitiYekoiiomskin uticaja, je ponekad esteticki
diskvalifikuju: potreba da se po sva u cenu promeni ne"Ka
primljena stvar cim se rasirila i do najobicnijeg coveka
'navodi da nametnu mnoge iaista niZn-e-stvarT,-
koje nasi snobovi radosno usvajaju, s.amo
i zadovoljavaju njihovu tastinu.
- ----- --
III. KOLEKTIVNE EVOLUCIJE UMETNOSTI
1) Anesteticki uslovi - Stara filozofija
umetnosti. - U XVIII veku Viko je mislio da je zapazicr-
-u fSto-iiji umetnosti periodicne cikluse koji su slicni i
ponavljaju se. Ogist Kont je u njoj nalazio svoj zakon
triju s.anja covecanstva, zato sto pozitivizam vidi u umet-
nosti samo sentimentalnu vulgarizaciju naucne istine: po-
pulamo dejstvo je pravi kriterijum za lepe vestine.
HegeLje_definisao umetnost kao pojavu Ideje u kon-
kretnom i osetnom obiiku: simbolicnom na Istoku, kla-
sicnomu Grckoj, romanticnom na hriscanskom Zapadu.
Za njega teza, antiteza i sinteza ritmuju u tri vremena
celokupni hod celokupne Ideje, koja uostalom nije ideja
ni 0 cemu. ni _o kome. vee: ideja po sebi.
67
Neeemo kritikovati ove sisteme, Stara filozofijaisto-
,rij_e._ a pr_ipri se !1
_ n.Joj mesa sa a esteticko sa anesteti&im u
blistavoj zbrci koja an
J ed1_1a pozi1ivnija sociologija viSe z.a.drZa.ti.
Geneza_J;fmetnosti; pr'_imitivci . ..._ Velik broj etnologa
kao sto je Gros proucavali su umetnosti savremenih div-
ljaka; drugi su proucavali preistorijske umetnosti, od ko-
jih likovna jos zivi u ostacima iz epohe Orinjaka i cija
remek-dela pripadaju magdalenskom dobu.
U stvari,...Yrednost umetnos.tiprimitivnih plemena nije
n:ikako u srazmeri sa njihavom ostalom civilizadjom: on.a
vee sadr:Zi i autanamiju. Mnoga _loyl:!cka. pkme-qa
imaiu ViS_(:!. umet:p,ickag U sebi. i naraCita _S_l!_ bolji
nei_q:pastiri i zemljoradmici, kaji su inace mnago
zavaniji. Na jednakam nivau.....postaje vrla velike nejedn_a-
kosti u obdarenasti svake._..r.a..s.e .za likavnu umetnast,
--------- .
Qva primitiYna um.etnost ima uyek ili
nicke ciljeve; a11a pravi ritualne toteme; ona ritam __
_ madijskim napevima. Retko stvara samo sebe radi; njene
__ vrrse iii manie_ imaju znacenjfl
koja nam izmicu, i koja, kad potraju, izmicu i samim nji-
llovim stvaraocima. Najzad ana voli da izmesa rodave i
um:etiiasii, na primer, u kolektiVnim
van1ffi, orkestriram.im, pevanim, sa mimikam, sa prerusa-
vag_$m, koje su mazda najprimitivnijioblik od syih.l!m.et-
nosti, mati buduCih diferencijacija. - - ----
-Ova, danas vrlo razgranata,. izucavanja imaju ocigle-
dni istorijski znacaj. Ali se ne cini da se moze od njih
zahtevati definitivno otkrice o postupku, prirodi ili o
pravim funkcijama umetnosti. Najprimitivnija dela koja
mozemo da upoznamo vrlo su daleko ad sporitanasti;-
naivnosn, devicanske cistote, koje im se ponekad pript--
suju. Ona vee imaju istariju, pretrpela su uticaje, migra-
cije; jas gore: ona sii cesto dekadencija nekad razvijenije
umetnasti; f najzad ona su velikim. delom bez Oistote i
anesteticka. -------
Tobo:Znja geneza primitivnih umetnosti treba da
bude za modernu estetiku samo uvod, uostalom neopho-
dan, u posmatranje razvijend.jih i cistije estetickih umet-
nickih oblika. Ona poma2e da se u njima ustanove daleka
68
seeanja na primitivnu, misticnu i prelogicnu misao, kao
sto kaze Levi-Bril, - dodaeemo ovde: na preesteticku,
ali vee smo rekli zasto :neeemo u toj pocetnoj mentalnosti
i u njenim kasnijim ponovnim pojavama traZiti sustinu
same esteticke misli.
2) Zakon dmivelizacije estetickih vr_g_dnost-D- Vee
citav vek neka vrsta esteticke nivelirajute demagogije,
nadahnuta romantizmom, propoveda jednaku vrednost
svih rodova, izuzev dosadnog roda, unapred je isprav-
ljao Volter.
Nema vise narodskih reci! Nema vise gospodskih reci!
Crvenu kapu sam natakao starom recniku!
rekao je Viktor Igo. Zaista, hijerarhija vrednosti se me-
nja, ali jeg_!lCI. vise iii manje naglasena.
s1o]i veliKa umetnost i niZa umetnost, ucena to jest izrC\.:-
gena parqdna umetnost, postoje zivi oblici il_i
qg}!_9_l! mo:4!, i drugi l<ojj ili su deTI?-o.dirani.
sq_ .Qeloro dt!l9:m _
Tako je jedna_ml paiopstijih cinjenjca kolektivne..
evolucije umetnostj _prelazenje iz jedne. forme. koja se:__
nizom na...JJ.iVQ}S.()ii stL$_rn?!J.'!(l visim, iii _qbrnutq.
Evoluctia rodova nije_ samo Ere()brazavanje vee .i
,,promena vre.dnos.ti .tehnike: cas napredovanje, cas riazar
dqvanje. Da H pojavi neka umetnicka forma u ve-:
likoi jedne generacije? Mogli bismo se naveliko
kladiti da je ona vee postojala, na nejasniji nacin, a narO:.
cito na nizem nivou . . u zivotg, na izgkd nai-
.. a I1l!.ipotpl.lnija su
umetnicke forme iz jednog
na vrednosti_ u drugi. Ovde kao i drugde niSta se ne gubi,
.I1e sve se --
Tako su dugo VJ:iemena trazili u knjizevnim formama
latinske poezije, koje su metricke ili zasnovane na utvr-
denom broju stopa, odnosno nejednakih metara, poreklo
francuske knjizevne poezije koja je silabicna, odnosno
zasnovana na utvrdenom broju slogova koji se smatraju
jednakim. Uzaludna istrazivanja: ta evolucija je uzdizanje
narodne latinske poezije koju slabo poznajemo, a koja je
a; Zakon mogucnosti iii verovatnosti, ne nu!.nosti: opsta ali
ne univerzal11_f:l cinjeniqa. . ..
69
hila silabicna, do francuske knjizevne poez.ije, verovatnim
posredstvom hriScanskih liturgijskih himnil.
Denivelizacija u suprotnom smislu vidi se u mnogim
deb.dencijama i nasledima. Tako su brojne seoske igre i
popularne melodije, nekadanje forme iz salona
Hi sa dvora, vee odavnq_izisle iz mode u aristokratskoj
sredinl koja ih je lansirala, _:i ostale u mesnoj upotrebi ll
nekoj Takvi su uglavnom takozvan!_
popularni komad_i})retani ili baski i skog pozorista. Au
clair de la lune (Na mesecini) je od prefinjenog
Lilia. Testere miuzik-holova na Monmartru, trenutno u
modi, nalaze se, nekoliko godina docnije, u stanju zvanom
narodnom, kod francuskih Jovaca - trapera u Kanadi.
Nekom opasnom zabludom, savremeni apologeticari na-
rodne umetnosti vide u tim ostacima, koiih. ie nrennn
. SVaki {o1kJor, naiyne, : spo11tane, instiktivne tvorevine, ciji._
bi osvezUTucfaqgJrjedino mogao,
da oonovi __
--------------------- .
3) Zakon stan;rJ.Lveliki zakon nmet-
nickog kretanja je potreba da se ne podrazava, da bi se
1
Drugi primeri. Volter je nalazio u onim popularnim pozo-
ristima na Pon-Nefu jezive uzasne farse >>Varvarskih Emdeza.
Nalazile su se tada ios i u sentimentalnim. viteskim i avanturistic-
kim, vilinskim. nastoralnim. ratnickim ili takozvanim istoriiskim
romanima. Od XIII-og veka koii ih ie stvorio prema chansons de
geste i XV-og koii ih je prihvatio, ni.ie prestalo niihovo izdava-
nje. >>Plava biblioteka i seoski torbari odrzali su niihovu popular-
nost do pocetka XIX-og veka. To su hili feljtonski romani toga
vremena. Astraja, Veliki Kir bili su niihovi naizakonitiii nasled-
nici. Ali roman uopste smatrao se za nizi rod. Kad je pseudo-kla
sicno doba izumrlo od nemoCi, nekoliko vrlo obdarenih mladih
ljudi usudili su se da unesu u umornu veliku umetnost motive koii
su hili veoma cenjeni, ali na .iednom nizem nivou: eto upola taine
nastanka i uspeha romanticarskih drama, romana pa cak i lirike.
U srednjem veku polifoniia se razvila uvodeCi cak u cistu
crkvenu umetnost sramno profane teme kao sto ie Covek s oruf.-
jem. Revolucija firentinske opere je hila, pod vidom helenizma,
usvajanje narodne melodiie uz pratnju, koju je polifoniisko doba
preziralo. Svite iz kojih proizilaze klasicne sonate i simfonije samo
su zbirke provinciiskih igara koie je raniia velika umetnost pre-
zirala. 1sto tako danas neki mladi simfonicari pokusavaju da iz-
bore pravo gradanstva za jazz-band americkih crnaca prilagoda-
vajuci ga atmosferi nasih velikih koncerata.
2
Prim. pisca: Videti Ch, Lalo, Esthetique musicale scienti-
fiqife, str. 262-320. _l&_qjL9x!le..predla!emo_
70
prevazisla ropska potcinjenost zanata stvaranjem novih
oblika. Svaka generacija sposobna za esteticki Zivot pri-
rodno viSe dakle voli ne5to drugo, a ne sto i ona prethod-
na. Ali u takvom obliku zakon bi bio nejasan i negativan,
jer se generacije medusobno prozimaju neosetnim prela-
zima, a pravac ove nuzne i oslobodilacke evolucije ostao
bi veoma neodreden, sto jedva odgovara cudima rnode,. a
veoma slabo zakonima istinske umetnosti. Istorija teh-
nike omogucuje bolje preciziranje.
VeCina istoricara raznih umetnosti utvrdila je viSe iii
manje pravilno S!llenjivanje perioda formiranja,
. i opad3Jnja. Tu vrlo ostru Cinjenicu mozemo nazvati
konom triju estetickih stanja. Svaka umetnost, koja P<>: __
s' ize relativn,o _ _autonomni razvitak a da ga ne zaustavi ili
skrene neki anesteticki dogadaj, prolazi normalno kroz tri
perioda, od kojih je klasicno doba sredina, a pre-klasicno
i post-klasicno doba su dva kraja. Glavna
avih Jrjj_u_ ispravnost 11 tellnici, <>4:-
vojenost rog_Qy_(lj_ jasan i racionalan
Idasicnom dobu; zloupotrebe mesavina; necistote Hi sloze-
,. nih u dva krajnja doba.
Istorija francuske knjizevnosti je jedan od
_potpunog estetickog razvitka cija je analiza najjasnija.
Preklasicni period prikazu.ie primitivno doba epskih
.chansons de geste i posle neobicne veli-
kuje od zakon;:t triju staoja Ogista Konta, koj_i tezi da se primeni
na sve ljudske institucije prema jednom jednolinearnom nizu 1>9-
cev od covekovog postanka. Nas naprotiv predvida ponovno zap9-
6njanje i brojne heterogene nizove, paralelne iii
nikako sinhronicne u razlicitim zemljama, razliCitim umetnostima
i ti mnogobrojriim reia:tivno autonomnim funkcijama covecanstva.
Na primer, tai<ozvana primitivna doba prema istoricarima-urriet=-
. nosti (induski, grcki, francuski epski spevovi, italijanslQlli fll!
inanski primitivni slikari, itd.) nikako se ne podudaraju sa d:rn
stvenim tipovima koje etno]()zi nazivaju primitivnim (plemena 1!],1
stralijskih, indijanskih, busmanskih lavaca, itd.). U jednoj
tiVIJ.Q...lli!SificnoJ sociologiji u odnosu na individualne fi!nkcije,
ba razlikovati razlicite -driistvene funkeife relativno specificne
jedne-u_ciCfiiosu r!a druge, to jest kod kojih se ni institucije ni
evolucije nu:Zno ne podudaraju. Dva svetska tala, 1914. i
proverila su uZ-to relativnu autonomiju umetnosti: ove
kataklizme mogle su do dna da poremete politicki iii
zivot_ mnogib. nacija, ali ne i njihov umetnicki zivot, sem jedinQ
da mu uspore tok, ali ne i da ga duboko izmene. Opet su u njemu
iste k;J.p i pre njih. - -
71
kih retoricara, ka jednostavnosti i Sl,l_
preiece renesanse, kao sto je Plejada, jos uvek pretrpana
sa hiljadu izvestacenosti tudim duhu .
pya :riesigurno trazenje zavrsilo se klqsicnim dobom
u sledecem-veK.u. Prestiz velikib. klasika je izazvao, kao
uvek, -_ p_ejio"4: se ta
umetnost b(!_:t; __ Istlp.skog _:zayota:_ to _$ __ 1C...Yill
pseudoklasiCnf vel<.
- --- _f?.ormJ.n.titarska_ reakcija je vratila zivot ovoj zamore-
noj tehnic;i, naroCito podizuci na nivo velike umetnosti
.rodove koje su prethodne generacije smatrale za nize. Nje-
na bujnost rasipa se u dekadenciju u sledecem
periodu: malo povezanu mesavinu realizma i simbolizma,
. ta ava bratska koji __
nerazmrsive saveze.
faza ovih je ciklus zayr-
sen _ _i sve_mogunosti starog shvatanjaisc!:_pen5:,
niStaorugo do aa se ponovo krene u novu evoluciju, ob-
navJiajuCi uk_gJiko je moguce umetnicku_upotrebu jezika
i priznate st!l<?ve. Haoticni pokusaji mnogi4 4a-
na"S-njlh ,;inTa.CJTh instinktivno predoseca iu zaista novu
polaznu tacku: crnacki ili telegrafski stil bez sintakse,
oponas_anje detinjske ili narodne_naivnosii, tipQ:.
grafske komplikad]e" i >>varvarske mesavine rodova cak i
umetno.sti, slobodni s. ihovi i no vi sistemi prozodije, >>da-
daisticka<< anarhija, >?futuristg5<..__ >>egzistencija-_
listicke orgije. Iz >>dekadencije __ proklamoval?
Malarmeova skola kao da se pred nasim ocirna javlja jQ_s_
neuko mucanje jednog iz koga hi
mogao da pocne slede<:i ciklus istog troinog ritm:::t. "no-
. cije definitivile
obiike ne lako ---- -- --
Taj ritam u tri vremena nikako nije krut ni svud
identican. Potpuno smenjivanje njegovih sest faza retko
se desava u istoriji. Dogadaju se zastoji u razvitku i pre-
zivelosti ili vracanje unatrag. Dokaz: tesno slivene evolu;.,
cije gregorijanske pesme, polifonije i moderne harmonij&
0.VQ..kalna polifonija francuski primitivci, flamanski pret-
hodnici, palestnniianski klasicizam madrigalisticko pseudo-klasic-
no doba, polifoniiski romantizam Baha i Hendla. - Dekaden-
cija je tada bila izbegnuta uzdizanjem stare melodije (permanent-
no narodne a gregoriianske u nadzivliavanju) na nivo velike
umetnosti sa operom, Lied-om, modernom sonatom i simfonijom:
72
Dekadenoiju ove vee danas smenjuje jos slabo pove-
. zano i nesigurno trazenje: pozajmice od narodne, ameri-
cke, crnacke, istocnjacke muzike, uvodenje novih glasov-
nih boja i sumava, pokusaji atonalnog ili politonalnog
komponovanja: moguca zora jednog primitivnog doba u
obnovljenom shvatanju rodova i cak principa umetnosti.
Ove obimne evolucije nisu individualne,
ne. Nl]ecrn:a-Tilnost, rna_ koliko _ bi}_l;t geiiijalna; ne l].loze _
st:voriti jedan- sustinski kolektivni i cak
-pOkreCkao sfi:> su hili klasicizam iii romantizamLg()tski_,
renesansni ili moderni stil. Ona moze samo jos odozgo
svoje licno obeleije_na proizvod drustveno_g porekla..:
je svojstve11a estetici uprkos mnogg-
_brojnhn politic-
kih. religioznih Cinjenica. Jer se faze tih razlilitih
podudaraju samo retko i slucajno.Umetnicki vrhunac Ve-
_E_ecije i pg!J!icku
]'rasa za pola za
_nasom politickom revolucijom. Velika moderna muzicka-
_melodije sa pratnjom desava se oko 1600, gotovo
_Citav vel< -posleprotestantske reforme toia_j! izmenila sa-
- _IllO izveshe n1Tanse u tada zivom poli onijskom sistemq,
. _ i interreligioznom, a dva veka posit,
_g;;tirjan5Ke_- likovne i
- Svako delo je u krajnioj linij.i zavisno od unutras-
nje evolucije umetnosti. Da li je zaostalo, iii
normalno na svom mestu u jednom od momenata troj-
nog ritma umetnosti? To je poslednje pitanje koje treba
sebi postaviti da bi se metodicki odredila neka vrednost.
psih_gloskog socioloski poredak __
2. harmonik!opt_ Monteverdi je primitivac, Gluk preteca,
Mocart i Betoven su klasicari, Mendelson pseudoklasicar, Berlioz
i Vagner romanticari, Debisi dekadent. - A mi vidimo kako se
ponovo pojavljuju primitivci sledeceg ciklusa koji ee nesumnjivo
da porekne staro harmonijsko trojstvo (tonski, dominantni, pod-
dominantni) i koji vee trazi da ga zameni ( sistemi atonalni, poli-
tonalni, poliritmicki).
1 Evolucije raznih umetnosti nisu obavezno istovremene; XVII
vek je bio klasicni veK-fn.igedije loesednlstva;- xvrrrvek, opere
i simfonije. Dekadentna faza savremene knjizevnosti i muzike joi
traje, dok su nasa arhitektura i dekorativne umetnosti, pokopane
od bedne smrti podrazavanja i akademizma u toku gotovo jednog
veka, u punom preporodaju vee citavu jednu generaciju.
73
najvisa tacka u hijerarhiji odnosa prijemcivih za zakon
koji konstituiSe svaku vrednost umetnosti i lepote u jed-
noj relativistickoj estetici.
Tri esteticke moci. - Umetnosti, koje su proizvodi
polifonijskih kombinacija heterogenih struktura, prois-
ticu pre svega iz psiho-fizioloske konstitucije svakog poje-
dinca koji je darovit za izvesnu vrstu umetnicke tehnike.
Ali kolektivne predstave tu vrse tri glavne funkcije koje
prevazilaze svaku, cak i znacajnu, licnost: zakonodavne,
sudske i izvrsne funkcije.
Zakonodavna moe: obznaniti pravila igre ( stilove,
rodove, skole), svojstvene svakom momentu evolucije.-
Sudska: odrediti koje su partije dobijene, izgubljene, ne-
vazece iii u kojima se varalo (lepota, rurnoca, vulgarnos_t,
akademizam), overiti rekorde i tehnicke meceve (osvesta-
na remek-dela, nepriznata, ponovo priznata). - Izvrsna:
dosuditi esteticke nagrade i kazne ( sadasnji uspeh ili
neuspeh, zaborav ili slavu na koje se racuna u potomstvu).
U nedostatku pozitivnog kriterijuma utopijske apso-
lutne lepote - koja je samo granica kojoj se maze samo
beskonacno teziti a da se nikad ne dostigne, cak ni da se
upozna, a jos manje da se dozivi -, ove tri funkcije su
jedino jemstvo koje se moze proveriti za sve umetnicke
_ vrednosti u njihovim prozivljenim evolucijama. Bas po-
mocu njih nase procene, da budu svojstvene
jednom jedinom duhu na svetu (koji bi bio duh ludaka),
sticu jedinu vrstu objetkivnosti koja odgovara duhov-
nim tvorevinama.
ZAKLJUCAK
Esteticari su s pravom postavljali svoje probleme cas
na matematicki ili mehanicki, cas na fizioloski iii psihg-
loski plan, najzad sa socioloskog glediSta. Povrsni skeptici
vide u toj raznolikosti dokaz nepovezanosti i nemoCi, dok
ona izrazava peobilje bogatstva jedne nauke koja je na
pocetku i koja tezi da se organizuje: naibogatija, nesum-
njivo, i najteza od svih moralnih disciplina covecanstva.
Najveci neprijatelj estetike, cim s obrazlozenjem sudi
o nekoi vrednosti umetnosti iii lepote, bavi se nehoticno
estetikom. Prema tome, zastupiti miSljenje da sene treba
baviti estetikom, znaci baviti se njom; ito najboljom,
je u pitanju poricanje rdave! Jer prava estetika iskljucuje
prazni dogmatizam iii skolski fanatizam. -
Ali krajnja slozenost cinienica objasnjava zasto je
pozitivna iii naucna forma estetike jos uvek vrlo skoras-
njeg datuma, i kako se licnost svakog pisca u njoi kr:ece
usred suptilnih nijansi, viSe u zelii da se oglasi u jednom
umetnickom delu o umetnosti, nego da ostane po strani u
naucnom delu 0 umetnosti.
Iznad individualnih osobina lebde ios nacionalne oso-
bine: prirodno je da estetika neke zemije i.zrazava na svO]
nacin temperament te zemlje, kao sto ga lokalne umet-
nosti na neki drugi nacin. Engleska i amercka
estetika istice empirizam i pragmatizam kojima ie para-
doksalna protivteza misticni i sentimentalni idealizam, ali
koii nas viSe ne cudi. Ona vise voli konkretne Cinjenice
nego opste teorije.
Naprotiv, germanska estetika uziva u razradenoj ap-
strakciii i u doktrinalnim dedukciiama. Ona gotovo uvek
smera da se ukl iuci u prostrane sisteme sveta. vrtoglave
konstrukcije metafizike ill univerzalne nauke.
75
Estetika latinskih ze;malja,

Hi spanskog drzi nepctj_ateQ
_Prijatelj. j_asnih i u
kult1V1sane senzibllnostL V1se razu-.
mna nego umujuca, ona smatra da je mudra kad je manje
ambiciozna i cuva svoju spokojnost.
----1 na-kra:j!-.1.! iznad ni;iC1Qilaln_i]) _
izdize se nauni duh, sposoban da spoji. sve indivicrualne
ili osobenosti u ist1 ideal metoda i fstirie. Tako
se nauka. Naucn& estetika jps nije
ali ona postaje, bice.
' . Kazali su, ne bez izvesnog razloga, da apstraktna teo-
rija umetnosti narocito odgovara rasama koje su s napa-
rom umetnicke, koji.ma je potrebno da shvate da bi ose-
da protumace da bi kao sto su Nemci ili
Amerikanci. A naprotiv, da ona nije preka potreba naro-
dima koji imaju spontani ukus, kao moderni Francuzi.
Da je ona cak smetnja za njihovo stvaralastvo, zato sto
suviSe razmiSljanja uopste skodi intuitivnoj iinspiraciji,
prijatelju biranja ili rodaci po poreklu nerazrnisljenog
instinkta ili nesvesnih impulsa.
Ali videli smo da jeova psiholoska prete-
rana; a isto taKo, njena socioloska primena je netacna.
tJ stvari, u isio:fijiSe videlo kako Grci-odnifi11posle svoje
zrelosti i Italijani posle renesanse srecno sjedinjuju, u
jednom Platonu iH u jednom Leonardu, stvaralacke im-
pulse i kriticko razmisljanje.
U izvesnim prirodama ili u izvesnim momentima evo-
lucije, razmiSljanje prosvetljuje impulse i snazi ih. Mlade
umetnicke skole naseg vremena brizljivo se okruzuju pro-
glasima i programima cije su namere sve vise metodicke.
Skorasnji porast estetickog stvaranja je svetska pojava.
Zasto da ne dode trenutak za Francusku da u iducoj civi-
lizaciji, posle katastrofalnih kriza koje su skorasn.je ge-
neracije preziveJe, preuzme vodecu ulogu koju je, posle
medijskih ratova, u antickom svetu miroljubivo odigrala
Grcka?
76
BIBLIOGRAFSKI INDEKS
I. ISTORIJA I BIBLIOGRAFIJA ESTETIKE
Basch (V.), Essai critique sur l'esthetique de Kant, Alcan, 1896,
2 ed., Vrin, 1927. - La poetique de Schiller, Alcan, 2 ed., 1911,
- Essais d'esthetique, de philosophie et de litterature, Alcan,
1934.
Bites-Palevitch (M.), Essai sur l'esthetique allemande contempo-
raine, Alcan, 1926.
Borissavlievitch (M.). Les theories de ['architecture, Payot, 1926.
Cassagne (A.), La theorie de l'art pour l'art en France, Hachette,
1906.
Croce (B.), Esthetique, Giard, 1904.
Feldman (V.), L'esthitique fran9aise contemporaine, Alcan, 1936.
Lalo (C.), L'esthetique experimentale contemporaine, Alcan, 1908.
Mustoxidi (T. M.), Histoire de l'esthetique frant;aise (1700-1900),
Champion, 1920.
Needham (H. A.), Le developpement de l'esthetique sociologique
en France et en Angleterre au XJXe siecle, Champion, 1926.
Chandler (A.), A Bibliography of experimental Aesthetics (1865-
-1932), Columbus (Ohio).
Hammond (W.), A Bibliography of Aesthetics and of the Philoso-
phy of fine arts (1900-1932), Longmans, New York, 1934.
Vurgey, Bibliographia esthetica Bruxelles, Institut de Bibliogra-
phie, 1908.
Videti bibliografske analize koje redovno objavljuju velike revije
za filozofiju, istoriju umetnosti i opstu kulturu i specijalizovane
casopise: Revue d'Esthetique (Paris, Presses Universitaires de
France, do 1957); Bulletin analytique (Paris Hermar --
Journal of Aesthetics and Art criticism (Cleveland, Mu
Arts), Revista de Ideas esteticas (Madrid), itd.
II. OPsTA ESTETIKA
Aristote, Poetique, rhetorique, politique.
Baldwin (J. M.), Le pancalisme, Alcan, 1913.
Baudouin (Ch.), Psychanalyse de l'art. Alcan. 1929.
Bayer (R.), L'esthetique de la grace, Alcan, 1933.
77
Braunschvig (M.), L'art et l'enfant, Didier, 1907.
Bray (L.), Du beau (origine et evolution), Alcan, 1901.
Challye (F.), L'art et la beaute, Nathan, 1929.
Croce (B.), Esthetique, Giard, 1904.- Breviaire d'esthetique (id.),
Payot, 1923.
DeBruyne (E.), Esquisse d'une philosophie de l'art, Bruxelles, De
wit, 1930.
Delacroix (H.), Les sentiments esthetiques, iz Traite de psychologie
de G. Dumas, t. II. Alcan, 1924. - Nouveau traite (id.), t. VI,
1939. - Psychologie de l'art, Alcan, 1927.
Deanna (W.), Les lois et les rythmes dans l'art, Flammarion, 1914.
Gaultier (P.), Le sens de l'art, Hachette, 1907.
Guyau, Les problemes de l'esthetique contemporaine, Alcan, 1884.
- L'art au point de vue sociologique, Alcan, 1890.
Hegel (F.), Cours d'esthetique, Germer-Bailliere, 1840-1852, 5 ect.
Jouffroy (Th.), Cours d'esthetique, Hachette, 1843.
Kant (E.), Critique du jugement, 1790, Vrin.
Lalo (C.), Les sentiments esthetiques, Alcan, 1910.- Introduction
a l'esthetique, Colin, 1912. - Introduction a l'esthetique, Colin,
1912. - L'art et la vie sociale, Doin, 1921.- L'art et la morale,
Alcan, 1922.- La beaute et l'instict sexuel, Flammarion, 1922.-
L'expression de la vie dans !'art, Alcan, 1933. - L'art et la vie,
Vrin, 1939
Lamennais (F.), De l'art et du beau, Carnier, 1841.
Lascaris (P.), L'education esthetique de l'enfant, Alcan, 1927.
Lombroso (C.), L'homme de genie (prevod sa italijanskog), Alcan,
1903.
Maritain (J.), Art et scolastique, Art catholique, 1920.
Nietzsche (F.), L'origine de la tragedie.- Humain, trop humain.-
Le crepuscule des idoles, itd.
Paulhan (F.), Psychologie de ['invention, Alcan, 1901. - Le men-
songe de l'art, Alcan, 1907.
Pilo (M.), Psychologie du beau et de l'art, Alcan, 1895.
Platon, Phedre, Le banquet, La Republique, Les Lois.
Plotin, Enneades, I, V.
Proudhon (P. J.), Du principe de l'art et de sa destination sociale,
Paris, 1875.
Ribot (Th.) Essai sur l'imagination creatrice, Alcan, 1900.
Schiller (E.), Lettres sur !'education esthetique, 1794-5.
Schoppenhauer (A.), Le monde comme volonte et representation
(prevod sa nemackog), Alcan.
Segond (J.), L'esthetique du sentiment, Boivin, 1927.
Sorel (G.), La valeur sociale de l'art, Jacques, 1901. (Revue de Me-
taphysique, 1901).
Souriau (E.), L'avenir de l'esthetique, Alcan, 1929.- L'instauration
philosophique, Alcan, 1939. - La correspondance des arts, Flam-
marion, 1947.
Souriau (P.), La suggestion dans !'art, Alcan, 1893.- L'imagination
de l'artiste, Hachette, 1901.- La beaute rationnelle, Alcan, 1904.
Spencer (H.), Essais sur le progres, Alcan, 1877.
Sully-Prudhomme, De ['expression dans les Beaux-Arts, 1883,
Lemrre, 1898.
78
Taine (H.), Philosophie de l'art, Alcan, 4 sveske, Hachette, 2 sv.
Tolstoi (L.), Qu'est-ce que l'art?, Perrin, 1898; Ollendorff, 1898.
Van Gennep (A.), Le folklore, Stock, 1924.
Vinchon (Dr J.), L'art et Ia folie, Stock, 1924, 2 ed., augm. 1950.
JII. ESTETIKA LITERATURE
Arreat (L.), La morale dans le drame, l'epopee et le roman, Alcan,
1884.
Aveline (Cl.), Plus vrais que soi, Savel, 1947.
Baldensperger (F.), La litterature: creation, succes, duree, Flam-
marion, 1913.
Bergson (H.), Le rire, essai sur la signification du comique, Alcan,
1902.
Bremond (H.), La poesie pure, Grasser, 1926.- Priere et poesie,
Grasset, 1926.
Breton (A.), Manifeste du surrealisme, Kra, 1925. :
Claude! (P.), Art poetique, Mercure de France, 1913.
Esteve (C.), Etudes philosophiques sur ['expression litteraire,
Vrin, 1938.
Gilson (E.), L'ecole des muses, Vrhin, 1951.
Grammont (M.), Le vers fran9ais, 2e ed., Champion, 1912.
Hennequin (F.), La critique scientifique, Perrin, 1888.
Hytier (J.), Le plaisir poetique, Presses Universitaire, 1923.
Jouvet (L.), Reflexions du comedien, Nouv. Rev. Critique, 1938.
Konrad (H.), Etude sur la metaphore, Vrin, 1939.
Kraft (J.), Esthetique de la poesie, Vrin, 1948.- Esthetique de la
prose, Vrin, 1952.
Lalo (A-M. et C.), La faillite de la beaute, A. Michel, 1923, (illu-
stre). - La femme ideale, Savel, 1947.
Lalo (Ch.), L'art et la vie (t. I, L'art pres de la vie; t. II, Les gran-
des evasions esthetiques; - t. Jill, L'economie des passions),
Vrin, 1946-7.- Esthetique du rire, Flammarion, 1949.
Maritain (R. et J.), Situation de la poesie, Deschlee, 1938.
Mauriac (F.), Le roman, Pion, 1933.
Renard (G.), La methode scientifique de l'histoire, litteraire, Alcan,
1900.
Servien (P.), Les rythmes, Boivin, 1930.
Soreil (A.), Plaisir aux lettres, Gembloux (Belgija), Duculot, 1950.
Valery (P.), Oeuvres, Nouvelle Revue Fran<;:aise, 12 sv. (Eupalinos,
Pieces sur l'art, Variete I-IV, Introduction a la poetique,
1938, itd.).
Villiers (A.), Psychologie du comedien, Lieutier, 1940.- Psycholo-
gie de l'art dramatique, A. Colin, 1950.
Zola (E.), Le roman experimental, Charpentie, 1880.- Documents
literaires, Charpentier, 1891.
79
IV. LIKOVNA ESTETIKA
Allendy, Beucler, Dullin, Landry, Mac Orlan, Maurois, Vuillermoz,
itd., L'art cinematographique (nemi film), 8 vol., Alcan, 1926-9
(ilustrovano).
Arreat (L.), Psychologie du peintre, Alcan, 1892.
Braun-Larrieu (A.), Le role social du cinema, Cine-France, 1938.
Briicke et Helmholtz, Principes scientifiques des Beaux-Arts, Bail-
Iiere, 1878 (prevod s nemackog).
Cohen-Seat (G.), Principes d'une philosophie du cinema (Filmo-
logie), Presses Universitaires de France, 1946.
Denis (M.), Theories, Occident, 1912.- Nouvelles theories, Rouart,
1932.
Focillon (H.), La vie des formes, 1934. Alcan, 1939.
Ghyka (M.), Esthetique des proportions, N.R.F., 1927. - Le Nom-
bre d'or, N.R.F., 2 sv., 1931-3.- Essai sur le rythme, Nouvelle
Revue Fran<;:aise, 1938 (illustre).
Goulinat (J.), La technique des peintres, Payot, 1922.
Guastalla (P.), Esthetique. - L'esthetique et l'art, Vrin, 1925-8.
Guerlin (H.), L'art enseigne par les maitres (Esthetique, Enseigne-
ment, Technique, itd.), Laurens, 7 vol., illustres.
Hourticq (L.), La vie des images, Hacbette, 1927 (ilustrovano).
Lalo (C.), L'esthetique experimentale contemporaine, Alcan, 1908.
- Les grandes evasions esthetiques, Vrin, 1947.
Lhote (A.), La peinture, Denoel, 1933. - Parlons peinture, Denoel,
1936.- Traite du paysage, Floury, 1939 (ilustrovano).
Luquet (G.- H.), Les dessins d'un enfant, Alcan, 1913.- L'art et
la religion des hommes fossiles, Masson, 1926. - Le dessin en-
fantin, Alcan, 1927 (ilustrovano).
Laraux (A.), Psychologie de l'art, 3 vol., 1948-50.
Monod-Herzen (E.), Principes de morphologie generate, Gauthier-
Villars, 1927, 2 vol. illustres.
Ozenfant et Jeanneret, La peinture moderne, Payot 1925 (illustre).
Paulhan (F.), L'esthetique, du paysage, Alcan, 1912 (ilustrovano).
Rodin (A.), L'art. - Les cathedrales de France, Colin, 1914
(illustre).
Ruskin (J.), Les sept lampcs de ['architecture (1849).-Les peintres
moderns (1843-1860), itd. (prevedeno s engleskog).
Souriau (P), L'esthetique de la lumiere, Hachette, 1912 (ilustro-
vano).
Venturi (L.), Histoire de la critique d'art, Bruxelles, Connaissance,
1938.
V. MUZICKA ESTE!IKA
Bourgues et Denereaz. La musique et la vie interieure, Lausanne
et Paris, Alcan, 1921.
Brelet (G.), Esthetique et creation musicale, P.V.F., 1947,- 'inter-
pretation creatrice, P.U.F., 2 sv., 1951.
Coeuroy (A.), Musique et litterature, Bloud, 1923.
Combarieu (J.), La musique, ses lois, son evolution, Flammarion,
1908. - La musique et la magie, Picard, 1909.
80
Debussy (C.), M. Croche, anti-dilettante.
Dumesnil (R.), Le ruthme musical, Mercude de France, 1921.
Dupre (Dr) et Nathan (Dr), Le langage musical, Alcan, 1911.
Hanslick (E.), Du beau dans la musique, '1854 (prevedeno s ne-
mackog).
Helmholtz (H.), Theorie physiologique de la musique, Masson,
1868 (prevedeno s nemackog).
D'Indy (V.), Cours de composition musicale, 2 vol., Durand,
1900-9.
Jacques Dalcroze (E.), Le rythme, la musique et l'education, Laus-
sane et Paris, Rouart, 1920.
Lalo (C.), Elements d'une esthetique musicale scientifique, 1908.
2. ed. augm., Vrin, 1939. - L'esthetique musicale, dans La mu-
sique, Larousse, 1947 (illustre).
Landry (L.), La sensibilite musicale, Alcan, 1927.
Lasserre (P.), Philosophie du gout musical, Grasset, 1922.
Lifar (S.), La danse, Denoi:H, 1938.
Michel (P.), Psychanalyse de la musique, P.U.F., 1950.
Rieman (H.), Elements de l'esthetique musicale, Alcan, 1906 (pre-
vedeno s nemackog).- Dictionnaire de musique (id).
Strawinsky (1.), Poetique musicale, Janin, 1940.
D'Udine (J.), Qu'est-ce que la danse? Laurens, 1921.
Wagner (R.), Oeuvres (prevod s nemackog), 12. vol. Konsulto-
vati jos o svakoj umetnosti glavna dela iz knjizevne, muzicke
iii likovne kritike, i istorije raznih umetnosti; eseje, memoare
ili pisma mnogobrojnih umetnika; posebne delove opstijih dela
kao sto su:
R. Bayer, H. Delacroix, E. Souriau ( videti ranije).
Alain, Systeme des Beaux-Arts, Nouvelle Revue 1920.
Grosse (E.), Les debuts de l'art, Alcan, 1902 (illustre).
Encyclopedie tran9aise, t. XVI-XVII (Arts et litteratures) 1935.
Jle Congres international d'Esthetique et de Science de l'Art, Alcan,
1938, 2 vol.
Revue d'esthetique (ilustrovano), Presses Universitaires de France,
de 1948 a 1957 (tromesecnik).
SADIUAJ
Predgovor
Glava prva
PREDMETI I METODI ESTETIKE
Str.
v
I. Predmeti estetike. Umetnicka lepota i prirodna lepota.
Predrasuda o podrafavanju. Filozofija umetnosti - - 3
11. Metodi estetike. Eksperimentalna estetika. Normativni
metod. Normalno i idealno.!lntegralna estetika - - 9
Glava 'druga
PSIHOLOSKA .ESTETIKA
I. Umetnost i f.ivot. Iskrenost. Promena. Proegcavanje.
Tehnika. Udvostrueavanje - - - - 22
II. Stvaranje i kontemplacija. Teorije. Sposobnosti. Duboka
realnost. Esteticka simpatija. lgra - - - - - 26
III. Stvaranje i kontemplacija (nastavak). {Nesvesne struk-
ture.] Detinjstvo. Ljubav u umetnosti. Evolucionizam.
Psihoanaliza. Inspiracija. Genije i ludilo - - - - 32
IV. Stvaranje i kontemplacija (kraj). [Smisljene strukture.)
Dva esteticka cula. Kritika moei suc:tenja. Devet este-
tickih kategorija: harmonija koja postoji, trafena,
izgubljena harmonija. Ruznoea - - - - - - 40
Glava treca
SOCIOLOSKA
I. Individualisticka estetika i sociologija. Romantizam.
Racionalizam. Naturalizam. Autonomna estetika u auto-
nomnoj sociologiji - - - - - - - - - 52
II. Kolektivna organizacija umetnosti. Anesteticki uslovi.
Esteticke institucije. Publika. Tehnika - - - - 58
III. Kolektivne evolucije umetnosti. Geneza. Primitivci. Za-
kon ldenivelizacije estetickih vrednosti. IZakon tri este-
ticka stanja. Tri moei - - - - - - - - 67
Zakljucak 75
Bibliografski indeks - - - - - - - - - - 77
Sarl Lalo, OSNOVI ESTETIKE. Tehnicki urednik Dragan Staresina. Korice Ru-
zica Izdanje i stampa: Beogradski Izdavaeko-graficki zavod, Bulevar
vojvode Misia 17. Za izdavaea: Dusan Popovic, generalni direktor, Beograd, 1974.
Tirai 5.000