You are on page 1of 4

Izvrna vlast u Republici Srbiji Vlada je nosilac izvrne vlasti; utvruje i vodi politiku, izvrava zakone i druge opte

akte Narodne skuptine. Dravna upava je deo izvrne vlasti. Vlada je odgovorna Narodnoj skuptini za rad organa dravne uprave. Sastaj vlade i poloaj lanova vlade Vladu ine predsednik vlade, jedan ili vie potpredsednika i resorni ministri. Predsednik vlade vodi i usmerava vladu, predstavlja vladu i vodi njene sednice, donosi odluke i reenja. Potpredsednik vlade usmeruje i usklauje rad organa dravne uprave u oblastima koje odredi predsednik vlade. Ministar moe podnositi predloge vladi za pitanja iz njegove nadlenosti, odgovoran je za sprovoenje politike i programa vlade, za odluke i mere koje je doneo ili propustio da donese. lan vlade ne moe da bude na drugoj javnoj funkciji u dravnom organu. Pojam dravne uprave i vrste organa dravne uprave Organi dravne uprave su ministarstva, oragani uprave u sastavu ministarstva i posebne organizacije. Ministarstvo moe da ima jedan ili vie organa uprave u svom sastavu. Vrste organa u sastavu su uprave, inspektorati i direkcije. Uprava se obrazuje za izvrne i s njima povezane inspekcijske i strune poslove, a direkcija za strune i s njima povezane izvrne poslove koji se, po pravilu, odnose na privredu. Sekretarijat se obrazuje za strune poslove znaajne za organe dravne uprave, a zavod za strune poslove. Naela na kojima se zasniva rad organa dravne uprave 1) Naelo samostalnosti i zakonitosti (sanostalni u izvrenju poslova) 2) Naelo strunosti, nepristrasnosti i politike neutralnosti 3) Naelo delotvornosti u ostvarivanju prava stranaka (dunost da strankama omogude brzo ostvarivanje prava) 4) Naelo srazmernosti i potovanje stranaka (dunost da se koriste sredstva koja su najpovoljnija za stranku) 5) Naelo javnosti rada 6) Odgovornost za tetu 7) Afirmativne mere Poslovi dravne uprave 1) Uestvovanje u oblikovanju politike vlade (pripremaju nacrte zakona, druge propise i opte akte) 2) Pradenje stanja (prate i utvruju stanja iz svog delokruga) 3) Izvravanje zakona, drugih propisa i akata (vode evidenciju, izdaju javne isprave, preduzimaju upravne radnje...) 4) Reavanje u upravnim stvarima (o albama i vanrednim pravnim sredstvima) 5) Inspekcijski nadzor (ispituju sprovoenje zakona i drugih propisa) 6) Staranje o javnim slubama (da se rad javnih slubi odvija po zakonu) 7) Razvojni poslovi (podstiu i usmeravaju razvoj iz oblasti iz svog delokruga) 8) Ostali struni poslovi (prikupljanje i prouavanje podataka u oblastima iz svog delokruga) Rukovoenje radom organa dravne uprave. Struktura rukovoenja. Ministarstvom rukovodi ministar, koji je odgovoran Vladi i Narodnoj skuptini za rad ministarstva. Moe da ima jednog ili vie sekretara koji mu pomau u okviru ovladenja koje mu ministar odredi (ne moe mu preneti svoja ovladenja u punom kapacitetu). Sekretar ministarstva pomae ministru u upravljanju kadrovskim, finansijskim, informatinim i drugim pitanjima. Ministar moe imenovati najvie tri posebna savetnika ija se prava i obaveze ureuju ugovorom, a prema optim pravilima graanskog prava. Organom u sastavu vodi direktor (odgovara ministru), koji moe da ima jednog ili vie pomodnika direktora. Posebnom organizacijom rukovodi direktor koji odgovara vladi, i moe imati zamenika koji za svoj rad odgovara njemu. Unutranje ureenje organa dravne uprave. Osnovna unutranja jedinica je sektor. Posebne unutranje jedinice su sekretarijat i kabinet ministra. Ue unutranje jedinice su odeljenje, odsek i grupa. Sektor se obrazuje da bi vrio poslove koji predstavljaju zaokruenu oblast rada u ministarstvu, posebnoj organizaciji, generalnom sekretarijatu vlade i upravi za zajednike poslove republikih organa. (Rukovodi pomodnik rukovodioca.) 1

Sekretarijat moe da se obrazuje samo u ministarstvu da bi vrio poslove koji su vezani za kadrovska, finansijska, informatika pitanja. (Rukovodi sekretar ministarstva.) Kabinet ministra se obrazuje da bi vrio savetodavne i protokolarne poslove, poslove vezane sa odnodu sa javnodu i administrativno-tehnike poslove koji su znaajni za rad ministra),
Odeljenje, odlek ili grupa mo gu da se obrazuju u sektoru i sekretarijatu ili izvan njih.

Odeljenje se obrazuje da bi vrilo meusobno povezane poslove na kojima radi najmanje 8 dravnih slubenika ili nametenika (rukovodi naelnih odeljenja). Odsek se obrazuje da bi vrilo meusobno povezane poslove koji zahtevaju meusobnu povezanost i najmanje 5 dravnih slubenika ili nametenika (rukovodi ef odseka) Grupa se obrazuje da bi vrila meusobno povezane poslove na kojima radi najmanje 3 dravna slubenika ili nametenika (rukovodi rukovodilac grupe) Pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta Pravilnik se sastoji od dela kojima se ureuje unutranje ureenje organa i dela kojim se sistematizuju radna mesta. Deo pravilnika o unutranjem ureenju organa sadri: 1) Unutranje jedinice u organu, njihov delokrug i meusobni odnos 2) Rukovoenje unutranjim jedinicama 3) Ovladenja i odgovornosti rukovodilaca jedinicama 4) Nain saradnje organa s drugim organima i organizacijama Deo pravilnika koji se odnosi na sistematizaciju radnih mesta: 1) Broj dravnih sekretara i slubenika koji rade na poloaju, i opis njihovog posla 2) Broj radnih mesta po svakom zvanju i svakoj vrsti radnog mesta 3) Nazivi radnih mesta, opisi poslova radnih mesta i zvanja 4) Potreban broj dravnih slubenika i nametenika za svako radno mesto 5) Uslovi za zaposlenje na svakom radnom mestu. Generalni sekretarijat vlade Zaduen je za strune i druge poslove za potrebe vlade. Priprema akte kojima vlada nadzire rad ministarstava; Stara se o izvrenju akata vlade; ako ministarstvo ili posebne organizacije ne donesu propise na vreme obavetava vladu o tome; stara se o izvrenju obaveza vlade prema Narodnoj skuptini; obrauje materijale za sednice vlade; priprema i prati sednice vlade; stara se o koridenju sredstava kojima raspolae vlada; priprema akte kojima ostvaruje ovladenja nad direktorima slubi vlade; Slube vlade Slubu vodi direktor koji je odgovoran predsedniku vlade ili Generalnom skretaru vlade, njega postavlja vlada na 5 godina, a moe da ima zamenika i pomodnike. Kabinet predsednika vlade i kabinet potpredsednika vlade Kabinete vode efovi kabineta, kojima mandat prestaje prestankom mandata predsednika odnosno potpredsednika. Propisi i drugi akti koje donosi vlada Uredbom vlada podobnije razrauje odnos ureen zakonom; Poslovnikom propisuje ureenje, nain rada i odluivanja vlade; Odlukom osniva javna preduzeda, ustanove i druge organizacije; Reenjem odluuje o postavljenjima, imenovanjima i razreenjima; Kad ne donosi akte, donosi zakljuke; Usvaja memoradum o budetu; Strategijom utvruje stanje u oblasti iz nadlenosti RS; Deklaracijom izraava stav o nekom pitanju. Organi optine: Skuptina optine, predsednik optine, optinsko vede i optinska uprava. Skuptina optine je najvii organ optine koji vri osnovne funkcije lokalne vlasti utvrene Ustavom, zakonom i Statutom.

Pojam i materija Ustava Ustav je osnovni pravni akt, njegove norme definiu osnovne principe funkcionisanja drave, predstavljaju okvir i osnov za ureenje dravne vlasti i svih drutvenih odnosa u jednoj dravi i utvruje poloaj, prava i slobode graana. Naela Ustava Ustavnim naelima Ustava RS definie se RS, odreuju su nosioci suverenosti, vladavina prava, podela vlasti, politiki pluralizam, zabranjuje se sukov interesa, utvruju se simboli drave, jezik i pismo, svetovnost drave, pokrajinska autonomija i lokalna samouprava, zatita nacionalnih manjina, ravnopravnost polova, meunarodna saradnja... Narodna (graanska) suverenost Oznaava narod odnosno graane kao nocionce vlasti u dravi. Referendum i Narodna Inicijativa. Vladavina prava Osnovna pretpostavka ustava koji potie na neotuivim ljudskim pravima. Osvaruje se slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnim sudstvom. Podela vlasti Na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Odnos sve tri grane vlasti zasniva se na ravnotei i meusobnoj kontroli, pri emu je utvreno da je sudska vlast nezavisna. Politiki pluralizam garantuje sloboda osnivanja politikih stranaka. Zabrana sukoba interesa Ustav utvruje da niko ne moe vriti dravnu vlast ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama. Svetovnost drave uzraava odnos izmeu drave i crkve. Lokalne samouprave su optina, grad i grad Beograd, koji ima poseban ustavni poloaj koji je odreen zakonom. Lista ljudskih prava i sloboda 1) Dostojanstvo i slobodan razvoj linosti 2) Pravo na ivot (ljudski ivot je neprikosnoven) 3) Nepovredivost fizikog i psihikog integriteta 4) Zabrana ropstva, poloaja slinog ropstvu i prinudnog rada 5) Pravo na slobodu i bezbednost 6) Prava no pravino suenje 7) Pravna sigurnost u kaznenom pravu 8) Pravo na rehabilitaciju i naknadu tete 9) Pravo na dravljanstvo 10) Sloboda kretanja 11) Zatita podataka o linosti 12) Sloboda misli, svesti, veroispovesti 13) Sloboda miljenja i izraavanja 14) Pravo na rad Ekonomsko ureenje i javne finansije Ekonomsko ureenje poiva na trinoj privredi, slobodi preduzetnitva, samostalnosti privrednih subjekata. Postoje tri oblika svojine, to su: javna, privatna i zadruna. Ureenje vlasti Narodna skuptina je najvie predstavnino telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u RS. ine je 250 poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Izbor za poslanike zaspisuje predsednik drave pre isteka mandata Narodne Skuptine. Narodni poslanik ne moe biti funkcioner u organima izvrne vlasti niti obavljati poslove koji predstavljaju sukob interesa. 3

Predsednik republike, poloaj i nadlenosti Predstavlja RS u zemlji i inostranstvu; ukazom proglaava zakone; predlae Narodnoj skuptini kandidata za predsednika Vlade; predlae Narodnoj skuptini nosioce funkcija; postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS na osnovu predloga Vlade; prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika; daje pomilovanja i odlikovanja; vri i druge poslove odreene Ustavom. Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapreuje i razreava oficire Vojske Srbije. Vlada. Poloaj sastav, nadlenost i odgovornost. Nosilac je izvrne vlasti u RS. Odgovorna je NS za politiku RS, za izvravanje zakona i drugih optih akata i za rad o rgana dravne uprave. Vladu ine predsednik Vlade, jedan ili vie potpredsednika i ministri. Nadenosti su da utvruje i vodi politiku;izvrava zakone i druge opte akte NS; donosi uredbe i druge opte akte radi izvravanja zakona; predlae NS zakone; usperava i usklauje rad ministarstva; vri druge poslove odreene Ustavom. Dravna uprava je samostalna, vezana Ustavom i zakonom, a za svoj rad odgovorna vladi. Poslove dravne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi dravne uprave. Vojska Srbije brani zemlju od oruanog ugroavanja, izvrava i druge misije i zadatke. Pod demokratskom i civilnom kontrolom je. Sudovi Sudska vlast priprada sudovima opte i posebne nadlenosti. Vrhovni Kasacioni sud je najvii sud u RS. Javno tuilatvo je samostalan dravni organ koji goni uinioce krivinih i drugih kanjivih dela. Najvie javno tuilatvo je Republiko javno tuilatvo. Republikog javnog tuilaca bira NS na period od 6 godina. Ustavni sud je samostalan i nezavisan dravni organ koji titi ustavnost i zakonistost, prava i slobode. Odluke ustavnog suda su konane, izvrne i obavezujude. Ustavni sud ini 15 sudija koji se biraju na 9 godina.