You are on page 1of 6

Izvori radnog prava Unutranji izvori radnog prava jesu: odredbe Ustava Republike Srbije o pravu na rad i pravima

na osnovu rada; zakoni; podzakonski akti; kolektivni ugovori; pravilnici o radu i drugi opti akti kojima se ureuju radni odnosi i prava po osnovu rada. (Zakon o radu, Zakon o dravnim slubenicima, Zakon o radnim odnosima u dravnim organima.) Meusobni odnos zakona, kolektivnog ugovora, pravilnika o radu i ugovora o radu. Kolektivni ugovor i pravilnik o radu i ugovor o radu ne mogu da sadre odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvruju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvreni zakonom, ako se ovim aktima mogu utvrditi veda prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrenim zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrena zakonom. Dravni slubenik je lice ije se radno mesto sastoji iz poslova delokruga organa dravne uprave, sudova, javih tuilatva, predsednika Republike, vlade itd. Nametenik je lice ije se radno mesto sastoji od pratedih pomodno-tehnikih poslova u dravnom organu. Nametenici obavljaju poslove opte prirode, koji mogu da se rade i u privatnom sektoru. Poslodavac dravnih slubenika i nametenika je Republika Srbija. Prava i dunosti u ime republike Srbije vri rukovodilac dravnog organa. Naela delovanja dravnih slubenika Dravni slubenik duan je da postupa u skladu sa Ustavom, a odgovara za zakonitost, strunost i delotvornost svog rada. Napredovanje dravnog slubenika zavisi od strunosti, rezultata rada i potreba dravnog organa. Prava dravnih slubenika Dravni slubenik ima pravo na uslove rada koji mu nede ugroziti ivot i zdravlje, na tehnike i druge uslove potrebe za rad i na zatitu od pretnji, napada i svih vrsta ugroavanja bezbednosti na radu. Na platu, naknade i druga primanja, na odmore odsustva prema propisima o radu. Dunosti dravnih slubenika Dravni slubenik duan je da itvri usmeni nalog pretpostavljenog, izuzev kad smatra da je nalog suprotan propisima. Duan je da prihvati radno mesto u istom ili drugom ogranu na koje je prema odredbama Zakona o dravnim slubenicima trajno ili privremeno premeten. Duan je da uva slubenu ili drugu tajnu odreenu zakonom ili drugim propisom; da potuje radno vreme i pravila ponaanja u dravnom organu. Podela radnih mesta. U zavisnosti od sloenosti poslova, ovladenja i odgovornosti radna mesta dravnih slubenika dele se na poloaj i izvrilaka radna mesta. Poloaj je radno mesto na kome dravni slubenik ima ovladenja i odgovornosti vezane za voenje i usklaivanje rada u dravnom organu. Izvrilaka radna mesta jesu radna mesta koja nisu poloaji, ukljuujudi i radna mesta rukovodilaca uih unutranjih jedinica u dravnom organu. Razvrstavaju se po zvanjima (Vii savetnik, Samostalni savetnik, Mlai savetnik, Savetnik, referent, Mlai referent) Uslovi za zaposlenje kao dravni slubenik moe da se zaposli punoletni dravljanin Republike Srbije koji ima propisanu strunu spremu i ispunjava ostale uslove (ako mu ranije nije prestajao radni odnos u dravnom organu zbog tee povrede dunosti, ako nije osuivan na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci). Trajanje radnog odnosa Po pravilniku dravni slubenik zasnova radni odnos na neodreeno vreme. Radni odnos na neodreeno vreme moe da se zasnuje: radi zamene odsutnog dravnog slubenika, zbog povedanog obima posla, na radnim mestima u kabinetu (dok traje dunost funkcionera), radi obuke pripravnika. Radni odnos na odreeno vreme zasniva se bez internog ili javnog konkursa, izuzev pri prijemu pripravnika) Probni rad za radni donos na odreeno vreme, probni rad je obavezan samo ako je radni odnos zasnovan na due od 6 meseci, i traje dva meseca. Probnom radu podleu dravni slubenici na poloaju. Ocenjivanje cilj ocenjivanja je otkrivanje i otklanjanje nedostatka u radu dravnih slubenika, podsticanje na bolje rezultate rada i stvaranje uslova za pravilno odluivanje u naprednovanju i strunom usavravanju. Dravni slubenik ocenjuje se jednom u kalendarskoj godini. 1

Napredovanje je poseban oblik nagraivanja dravnik slubenika. Dravni slubenik napreduje: premetanjem na vie ili izvrilano radno mesto; postavljanjem na poloaj ili vii poloaj, u istom ili drugom dravnom organu. Za napredovanje moraju da budu ispunjeni uslovi vezani za odnos ocena, postojanje slobodnog radnog mesta i radno iskustvo koji su potrebni za napredovanje na vie izvrilako radno mesto. Premetaj dravnih slubenika zbog potrebe rada Dravni slubenik moe da bude trajno premeten na drugo odgovarajude radno mesto u istom dravnom organu, moe da pude privremeno premeten na drugo odgovarajude radno mesto u istom dravnom organu zbog zamene odsutnog dravnog slubenika ili povedanja obima posla, pri emu zadrava sva prava na svom radnom mestu. Struno usavravanje zasniva se na programima kojima se odreuju oblici i sadrina usavravanja i visina sredstava za usavravanje. Dodatno obrazovanje dravnom slubeniku moe da se omogudi dodatno obrazovanje znaajno za dravni organ; trokove obrazovanja snosi dravni organ; tada ima pravo na mirovanje radnog odnosa; Struni ispit - dravni slubeni koji je u radnom odnosu na neodreeno vreme mora da ima poloeni dravni struni ispit. Dravni ispit nisu duni da polau slubena lica koja imaju poloeni pravosudni ispit. Struno osposobljavanje (pripravnitvo). Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u svojoj struci i osposobljava se za samostalni rad. Vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca ne uraunava se u pripravniki sta. Pripravniki sta na radnim mestima sa fakultetskim obrazovanjem traje jednu godinu, na radnim mestima sa viim obrazovanjem 9 meseci, a na radnim mestima sa srednjim obrazovanjem 6 meseci. Disciplinarska odgovornost Povrede radnog odnosa mogu biti tee i lake. Lake povrede dunosti iz radnog odnosa jesu: uestalo zakanjivanje, neopravdano odsustvo; nesavesno uvanje slubenih spisa; neopravdan izostanak s rada jedan radni dan; neopravdano neobavetavanje neposredno pretpostavljenog; povreda kodeksa ponaanja dravnih slubenika; Tee povrede dunosti iz radnog odnosa jesu: neizvravanje poslova ili naloga pretpostavljenog; nezakonit rad; zloupotreba prava iz radnog odnosa; podela naela nepristrasnosti; odavanje slubenih ili druge tajne... Disciplinske kazne. Za lake povrede dunosti iz radnog odnosa moe da se izrekne novana kazna do 20% plate za puno radno vreme, ispladene za mesec u kome je novana kazna izreena. Za tee povrede dunosti iz radnog odnosa moe da se izrekne novana kazna od 20% do 30% plate za puno radno vreme, ispladene za mesec u kome je novana kazna izreena u trajanju do 6 meseci; odreivanje neposrenog nieg platnog razreda; zabrana napredovanja od 4 godine; premetaj na radno mesto u neposredno nie zvanje; prestanak radnog odnosa; Disciplinski postupak pokrede rukovodilac na sopstvenu inicijativu ili na predlog lica koje je pretpostavljeno dravnom slubeniku. Disciplinski postupak pokrede se pismenim zakljukom,koji se dostavlja dravnom slubeniku. U disciplinskom postupku odrava se usmena rasprava. Udaljene sa rada. Dravni slubenik protiv koga je pokrenut krivini postupak zbog krivinog dela uinjenog na radu ili u vezi sa radom, moe da se udalji s rada do okonanja krivinog, odnosno disciplinskog postupka. Zastarelost za lake povrede dunosti zastareva protekom jedne godine od izvrene povrede, a za tee povrede protekom dve godine od izvrenja povrede. Odgovornost za tetu. Dravni slubenik odgovoran je za tetu koju na radu ili u veti sa radom napravi namerno ili iz kranje nepanje prouzrokuje dravnom organu. Dravni slubenik oslobaa se od odgovornosti za tetu koju je prouzrokovao izvrenjem naloga pretpostavljenog. Prestanak radnog odnosa. Dravnom slubeniku prestaje radni odnos protekom vremena na koje je zasnovan; sporazumom; otakazom; po sili zakona; ma drugi nain odreen zakonom o dravnim slubenicima ili posebnim zakonom. Odluivanje o pravima i dunostima dravnik slubenika. Rukovodilac moe pismeno da ovlasti dravnog slubenika koji ima zavren fakultet i najmanje 5 godina radnog iskustva u struci da umesto njega odluuje o pravima i dunostima dravnih slubenika. 2

albene komisije su u svom radu samostalne i rade u veima od 23 lana. Imenuju se na 5 godina, i mogu da budu ponovo imenovani. Posebna pravila o nametenicima Nametenik ima pravo na platu, naknade i druga primanja po zakonu. Nameteniku se otkazuje ugovor o radu uvek kada usled promene unutranjeg ureenja dravnog organa vie ne postoji nijedno radno mesto na koje moe biti premeten, rasporeen. Nadlenost upravne inspekcije. Upravni inspektor nadzire: usklaenost pravilnika sa zakonom i drugim propisima; usklaenost popunjavanja radnih mesta sa pravilnikom i kadrovskim planom; zakonitost sprovoenja internog i javnog konkursa; zakonitost rasporeivanja, premetaja i napredovanja dravnih slubenika; blagovremenost i pravilnost dostavljanja podataka koji se upisuju u centralnu kadrovsku evidenciju; druga pitanja vezana za radne odnose u dravnim organima. Plate dravnih slubenika i nametenika. Osnova plata se odreuje mnoenjem koeficijenta sa osnovicom za obraun i isplatu plata. Osnovica je jedinstvena i utvuje se za svaku budetsku godinu. Koeficijenti su utvreni zakonom o platama dravnih slubenika. Postoji 13 platnih grupa. U svakoj platoj grupi postoji 8 platnih razreda. Dravni slubenici i nameenici imaju pravo imaju pravo na dodatak na osnovnu platu: za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad), za rad nodu, za rad na dan praznika koji nije radni dan, za prekovremeni rad, za pripravnost. Radni odnosi u organima lokalne samouprave. O pravim, obavezama i odgovornostima zaposlenih i postavljenih, odnosno izabranih lica u organu odluuje funkcioner koji vodi organ ako zakom nije drugaije utvreno. Prijem u radni odnos. Moe se primiti lice po slededim uslovima: dravljanin Republike Srbije; punoletno; ima optvu zdravstvenu sposobnost; propisanu strunu spremu; nije osuivano na krivino delo na bezuslovnu kaznu; da ispunjava druge uslove utvrene zakonom. Lice se prima u radni odnos na osnovu: akta o izboru, odnosno postavljenja na funkciju; konane odluke funkcionera koji rukovodi organu o izboru izmeu prijavljenih kandidata; sporazuma o preuzimanju zaposlenog iz drugog organa. Pripravnici. Lice sa srednjom, viom ili visokom kolskom spremom, koje nije bilo u radnom odnosu. Pripravnik koji poloi pripravniki ispit moe nastaviti da radi na neodreeno vreme, i biti rasporeen na odgovarajude radno mesto. Rasporeivanje, preuzimanje i upudivanje. Funkcioner koji rukovodi organom moe rasporediti zaposlenog na drugo radno mesto u istom organu koje odgovara negovoj strunoj spremi i radnim sposobnostima, zaposleni u oragnu moe biti upuden najdue 1 godinu u drugi organ bez njegove sagalasnosti zbog povedanog obima poslova. Dunosti zaposlenih i postavljenih lica. Zaposleni u organu lokalne samouprave duan je da izvrava naloge funkcionera koji rukovodi organom, odnosno neposrednog rukovodioca, ako su oni u granicama zakona. Plata. Za svoj rad primaju platu u skladu sa zakonom o platama i dravnim organima i javnim slubama. Odgovornost zaposlenih i postavljenih lica. Za svoj rad zaposleni u organu lokalne samouprave i postavljena lica odgovaraju materijalno i disciplinski. Zaposleni odnosno postavljeno lice odgovoran je za tetu koju je na radu i u vezi sa radom, namerno ili iz grube nepanje prouzrokovao organu, pravnom licu ili graaninu. Prestanak radnog odnosa. Zaposlenom se otkazuje radni odnos iz slededih sluajeva: ako se u roku 1 godine od zasnivanja radnog odnosa utvrdi da je radni odnos zasnovan suprotno zakonu; ako ne pokae odgovarajude zadatke na probnom radu; ako odbije da radi na radnom mestu na koje je rasporeen; ako izgubi zvanje a nema odgovarajudeg radnog mesta na koje se moe rasporediti u novom zvanju; ako se po isteku roka mirovanja radnog odnosa, u skladu sa optim propisima o radnim odnosima ne vrati na rad u roku od 15 dana Zakon o radu Pod radnim odnosom podrazumeva se odnos po osnovu rada koji se, po optim propisima, zasniva na ugovoru o radu, koji zakljuuju zaposleni i poslodavac. Zaposleni je fiziko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, koji moe da bude fiziko ili pravno lice. Sadrinu radnog odnosa, zasnovanog ugovoru o radu, ine prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavca. 3

Prava zaposlenih Zaposleni imaju slededa prava: pravo na odgovarajudu zaradu; pravo na bezbednost i zatitu ivota i zdravlja na radu; pravo na zdravstvenu zatitu; pravo na zatitu linog integriteta; prava u sluaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti; pravo na materijalno obezbeivanje za vreme privremene nezaposlenosti; pravo na druge oblike zatite u skladu sa zakonom. Osnovna kolektivna prava su: pravo na udruivanje; pravo na uede u pregovorima za zakljuivanje kolektivnog ugovora; pravo na mirno reavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova; pravo na konsultovanje, informisanje i izraavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada. Obaveze zaposlenih Zaposleni je duan da: savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi; potuje organizaciju rada i poslovanje kod poslodavca; obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiu na obavljanje poslova; obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencionalne opasnosti za ivot, zdravlje i nastanak materijalne tete. Obaveze poslodavaca Poslodavac je duan da: zaposlenom za obavljeni rad ispalti zaradu; zaposlenom obezbedi uslove za rad; zaposlonem prui obavetenje o uslovima rada, organizaciji i pravilima rada; zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrenih ugovorom o radu; zatrai miljenje sindikata u sluajevima utvrenim zakonom. Zabrana diskriminacije Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica, s obzirom na pol, roenje, rasu, boju koe, starost, trudnodu, zdravstveno stanje, nacionalnu pripadnost, brano stanje, politiko ili drugo uverenje Diskriminacija je zabranjena u odnosu na: uslova za zapoljavanje; obrazovanje; napredovanje na poslu; otkaz ugovora o radu. Zasnivanje radnog odnosa Uslovi za zasnivanje radnog odnosa Radni odnos moe da zasnuje lice koje ispunjava opti uslov propisan Zakonom o radu i posebne uslove utvrene zakonom ili pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Nain zasnivanja radnog odnosa Radnje koje su u vezi sa zasnivanjem radnog odnosa obuhvataju preogovaranje kandidata i poslodavaca, zakljuenje ugovora o radu i stupanje zaposlenog na rad. Ugovor o radu radni odnos se zasniva ugovorom o radu. Ugovor moe da se zakljuin na neodreeno i i na odreeno vreme. Ugovor o radu zakljuuje se pre stupanja zaposlenog rad, u pismenom obliku. Zakonom o radu propisani su obavezni elementi ugovora o radu a to su: podaci o poslodavcu i zaposlenom; prebivalite, vrsta i stepen strune spreme; vrsta i opis poslova koji zaposleni treba da obavlja; mesto rada; nain zasnivanja radnog odnosa; trajanje ugovora o radu na odreeno vreme; dan poetak rada; radno vreme; novani iznos zarade. Stupanje na rad Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz zadnog odnosa danom stupanja na rad. Radna knjiica Zaposleni ima radnu knjiicu, koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa. Radna knjiica je javna isprava, koju izdaje optinska uprava. Poslodavac je duan da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjiicu na dan prestanka radnog odnosa. Vrste radnog odnosa Radni odnos na neodreeno vreme. Tako zasnovan rani odnos traje sve dok ne prestane nain i pod uslovima koji su predvieni zakonom. Pradstavlja osnovni oblik radnog odnosa. Radni odnos na odreeno vreme. Ima ogranien rok trajanja, zasniva se na vreme ije je trajanje unapred odreeno. Moe da se zasnuje radi: obavljanja poslova ije je trajanje unapred odreeno; radi zamene privremenog odsutnog zaposlenog; Probni rad. Ugovorom o radu moe da se ugovori probni rad, koji moe da traje najdue 6 meseci. Za vreme probnog rada psolodavac i zaposleni mogu jedan drugome otkazati ugovor o radu. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom Zaposleni koji radi sa nepunim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu.

Pripravnici. Pripravniki radni odnos jeste radni odnos u toku ijeg trajanja se zaposleni priprema za samostalni rad, traje najdue godinu dana, ako zakonom nije drugaije odreeno. Njegova zarada ne moe biti nia od 80% osnovne zarade. Radno vreme Puno radno vreme iznosi 40h nedeljno Nepuno radno vreme za punoletna lica 36h nedeljno, a za maloletna krada od 35h nedeljno. Skredeno radno vreme skraduje se na poslovima sa povedanim rizikom. Prekovremeni rad je rad dui od punog radnog vremena, ne moe da traje due od 8h nedeljno, ni 4h dnevno. Raspored radnog vremena. Radna nedelja traje 5 radnim dana, radni dan traje 8h. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama radnu nedelju i raspored moe da organizuje na drugi nain. Preraspodela radnog vremena. Sutina preraspodele je u tome da se u jednom periodu radi due a u drugom periodu krade od punog radnog vremena. Nodni rad i rad u smenama. Rad koji se obavlja u vremenu od 22h do 6h narednog dana smatra se radom nodu. Odmori i odsustva Odmor u toku dnevnog rada. Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku radnog dana u trajanju najmanje 30min. odmor u toku dnevnog rada ne moe se koristiti na poetku i kraju radnog vremena. Dnevni odmor. Zaposleni ima pravo na odmor izmeu dva uzastupna radna dana u trajanju najmanje 12h neprekidno. Nedeljni odmor. Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najamanje 24h neprekidno. Godinji odmor. U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godinji odmor u trajanju najmanje 20 radnih dana. Duina godinjeg odmora utvruje se tako to se zakonski minimum od 20 radnih dana uvedeva po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva Godinji odmor moe da se koristi u dva dela, prvi deo mora koristiti u trajanju od najmanje 3 nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30.06. sledede godine, Pladeno odsustvo. Zaposleni ima pravo na pladeno odsustvo u ukupnom trajanju od 7 radnih dana u toku kalendarske godine u sluaju sklapanja braka, poroaja supruge, tee bolesti lana ue porodice. Ima 5 radnih dana zbog smrti lana ue porodice; 2 dana za svaki sluaj dobrovoljnog davanja krvi. Nepladeno odsustvo. Obino se ovakvo odsustvo odreuje radi strunog usavravanja, kolovanja, negovanja bolesnog lana porodice i sl. Za vreme nepaldenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze. Mirovanje radnog odnosa. Ako zaposleni odlazi na: odluenje vojnog roka; upidivanje na rad u inostranstvo od strane poslodavca; privremeno upudivanje na rad kod drugog poslodavca; izdravanje kazne zatvorom; Prestanak radnog odnosa Razlozi za prestanak radnog odnosa. Istekom roka za koji je zasnovan; kada zaposelni navri 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa; sporazumom zaposlenog i poslodavca; otkazom ugovora u radu; smrdu zaposlenog; Sporazumni prestanak radnog odnosa. Na osnovu pismenog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Otkaz ugovora u radu od strane zaposlenog. Dostavlja se poslodavcu u pismenom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Otkaz ugovora u radu od strane poslodavca. Poslodavac moe otkazati ugovor samo iz razloga koji su predvieni zakonom i to ako: zaposleni ne ostavruje rezultate rada; ako svojom kricvicom uini povredu radne obaveze; ako ne potuje radnu disciplinu; ako uini krivino delo; ako zloupotrebi pravo na odsustvo; Posebna zatita od otkaza ugovora o radu. Za vreme trudnode, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i radi odsustva sa rada radi posebne nege deteta. Nezakonit prestanak radnog odnosa. Sud odluuje da li je zaposlenom nezakonito otkazan ugovor, pored vradanja na rad poslodavac je duan da radniku isplati naknadu tete u visini izgubljene zarade. Ako zaposleni ne zahteva da se vrati na rad sud e obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu tete u iznosu od najvie 18 zarada. 5

Socijalno osiguranje Socijalno osiguranje obezbeuje socijanu sigurnost po osnovu rada. U Republici Srbiji postoje tri grane socijalnog osiguranja po osnovu rada: 1) Penzijsko i invalidsko osiguranja; 2)Osiguranje za sluaj nezaposlenosti; 3) Zdravstveno. Penzijsko i invalidsko osiguranje. Prava iz obaveznog penzijskog osiguranja su : 1. Za sluaj starosti pravo na starosnu penziju. 2. Za sluaj invalidnosti pravo na invalidsku penziju. 3. Za sluaj smrti pravo na porodinu penziju i naknadu pogrebnih trokova. 4. Za sluaj telesnog otedenja pravo na novanu naknadu. Osiguranje za sluaj nezaposlenosti. Obaveznim osiguranjem obezbeuju se prava za sluaj nezaposlenosti i to: 1. Novana naknada. 2. Zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom. 3. Druga prava u skadu sa zakonom Zdravstveno osiguranje. Obavezno zdravstveno osiguranje jeste zdravstveno osiguranje kojim se zaposlenima i drugim graanima obuhvadenim obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbeuju pravo na zdravstvenu zatitu i pravo novane naknade za sluajeve utvrene Zakonom o zdravstveom osiguranju. Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata: 1. Osiguranje za sluaj bolesti i povrede van rada. 2. Osiguranje za sluaj povrede na radu ili profesionalne bolesti.