You are on page 1of 273

Uenje metoda

Uenje metoda Hajnc Klipert

Sadraj
Predgovor .......................................................................................................... Uvod ................................................................................................................... 9 11

I.

Zato je bitno intenzivnije uenje metoda ...................................... 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Nekoliko impresija iz kolske svakodnevice .................................. Mnogi uenici poznaju mali broj metoda ...................................... Zaarani krug poduavanja .............................................................. Uenje metoda doprinosi sazrevanju .............................................. Uz metodu do vie uspeha u uenju ................................................ Perspektive rastereivanja za nastavnike ........................................ Novi dom za uenje .............................................................................

13 15 18 21 23 26 29 31 33 39 40 42 44 50 58 60 66 71 76 81 83 84 85 86 87 88

II. Gradivni elementi obuke za praktinu nastavu .............................. 1. Razmiljanje o uenju - propedevtika ............................................. B 1: Ispitivanje uenika uz ocenjivanje ...................................... B 2: Razgovor u parovima na temu pismeni zadaci ................ B 3: Reli karikatura koji je orijentisan na probleme ............... B 4: Igra kockanja na tragu uenju ......................................... B 5: Test tipova uenja ................................................................... B 6: Zagonetno u vezi sa temom uenje ..................................... B 7: Otkrivanje tipova uenja i objanjenja ............................... B 8: Slogovna slagalica ................................................................... B 9: Radni listovi za samomotivaciju ......................................... B 10: Uenici se okuavaju kao savetnici za uenje ................... 2. Razmiljanje o uenju - propedevtika ............................................. B 11: Vebe za poboljavanje brzine itanja ................................ (a) Otkriti imena istraivaa ................................................ (b) Pitanja o putovanju kroz svemir .................................... (c) Pronai vane pojmove ..................................................... (d) Na tragu Eskimima ...........................................................

4
(e) Zagonetne vrste konja .......................................................... (f) Zato brzo prelaziti neki tekst? ........................................... (g) Pravila za brzo itanje ......................................................... (h) irenje raspona gledanja .................................................... B 12: Vebanja za sistematino itanje ............................................ (a) Slagalica koja sadri pravila ............................................... (b) Naslovi ................................................................................... (c) Traenje odgovora ................................................................. (d) Traenje pitanja ................................................................... (e) Podeliti tekst na pasuse ........................................................ (f) Ureivanje odlomaka ......................................................... B 13: Markiranje i podvlaenje tekstova ....................................... (a) Puenje teti zdravlju! ........................................................ (b) Pravila sa prazninama ...................................................... (c) Pravila za markiranje kratko i jasno ............................... (d) Sumnjiv primer .................................................................. B 14: Rezimirati informacije ........................................................... (a) Od teksta do tabele ............................................................ (b) Popunjavanje tabele ........................................................... (c) Upotpuniti emu ................................................................. (d) Razviti emu ........................................................................ (e) Priprema dijagrama toka .................................................. (f) Sloite reeninu slagalicu ................................................ (g) Pravljenje izvoda iz teksta ................................................. 89 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 105 106 107 108 109 110 111 112 114 115

B 15: Rad sa prirunicima ............................................................... 116 (a) Reanje po abecedi ............................................................. 117 (b) Traenje u telefonskom imeniku ...................................... 118 (c) Proveravanje u reniku pravopisa ...........................................119 (d) Traenje znaenja stranih rei ......................................... 120 (e) Objasniti nepoznate pojmove ........................................... 121 (f) Traenje u enciklopediji ..................................................... 122 (g) Traenje gradova u atlasu ................................................ 123 (h) Traenje zemalja u atlasu ................................................. 124 (i) Zadaci traenja u vezi sa zakonom o radu ..................... 125 B 16: Mala abeceda postavljanja pitanja ....................................... 126 (a) Sastaviti predeo s pitanjima ............................................. 127 (b) Sastavljanje pitanja za kviz ............................................. 128 (c) Pronai odgovarajua pitanja ..................................................129 (d) Izvesti postavke pitanja ..................................................... 130

5
(e) Oslagalica pitanja odgovori ........................................ (f) Sastavljanje upitnih reenica ............................................ (g) Sumnjiv intervju ................................................................. (h) Poreati pitanja ................................................................. B 17: Kratak pregled biblioteke ...................................................... (a) Reli kroz biblioteku .......................................................... (b) Tekst vodi kroz biblioteku ............................................... 3. Metode za pripremu i obradu informacija ...................................... B 18: Osnovne tehnike rada ............................................................. (a) Isecanje figura ..................................................................... (b) Pravljenje slova ................................................................... (c) rafiranje povrina ............................................................. (d) Pravljenje slagalice ............................................................. (e) Lepljenje piktograma .......................................................... (f) Pravljenje ............................................................................. B 19: Pregled sredstava za rad ........................................................ (a) Zagonetna sredstva za rad ................................................ (b) Svrstavanje sredstava za rad ............................................ B 20: Oblikovanje beleaka u sveskama ....................................... (a) Zato je vano oblikovanje ................................................ (b) Optiki izdvojiti zemlje ..................................................... (c) Odabiranje grafikih simbola ........................................... (d) Crtanje okvira ..................................................................... (e) Ocenjivanje oblikovanih strana ........................................ (f) Oblikovanje strane u svesci ............................................... (g) Crtanje slike ........................................................................ (h) Ponovno oblikovanje izvetaja ......................................... B 21: Crtanje dijagrama i tabela ..................................................... (a) Imenovanje dijagrama ....................................................... (b) Sastaviti stubiasti dijagram .......................................... (c) Nacrtati dijagram sa krivuljama ...................................... (d) Sastaviti kruni dijagram ............................................... (e) Sastaviti tabelu sa ivotinjama ...................................... (f) Sastaviti tabelu iz geografije .......................................... (g) Poreati velika preduzea ............................................... 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165

6
B 22: Vizualiziranje u uionici .......................................................... (a) Popuniti tekst sa prazninama .............................................. (b) Ispuniti dijagram toka .......................................................... (c) Napraviti plakat za uenje .................................................... (d) Proceniti primenu folija ........................................................ B 23: Pisanje uz razmiljanje i korienje metode .......................... (a) Sumnjiv tekst .......................................................................... (b) Sastaviti tekst slagalicu ....................................................... (c) Sastaviti kostur za pisanje ................................................. (d) Pisati prema kljunim reima .............................................. (e) Od crtea do teksta ................................................................ (f) Od podele do teksta ............................................................... (g) Opisati priu iz slika ............................................................ (h) Prie o udnovatim vreama ............................................... (i) Napisati zapisnik ................................................................... B 24: Mala azbuka pisanja referata .................................................... (a) Zagonetni domai zadatak .................................................. (b) Referat sa prazninama .......................................................... (c) Napraviti sadraj ................................................................... (d) Sreivanje spiska literature .................................................. (e) Spisak izvora sa grekama .................................................... (f) Rad sa citatima ...................................................................... 4. Metode za planiranje rada, vremena i uenja ..................................... B 25: Bitno u vezi sa pamenjem ........................................................ (a) Dve hemisfere mozga ............................................................ (b) Objanjenje nedostatka koncentracije ................................ (c) Zaboravljanju na tragu ......................................................... B 26: Vani naini uenja prikazani u praktinom tekstu ............ (a) Sluanje, itanje ..................................................................... (b) Posmatranje ........................................................................... B 27: Sistematsko uenje napamet ................................................... (a) Razjasniti strategije uenja .................................................. (b) Logino zakljuiti pravila uenja ........................................ (c) Kako raditi sa kartotekom za uenje .................................. (d) Napraviti kutiju za kartice.................................................. (e) Objasniti emu za uenje ...................................................... 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 185 186 188 189 190 191 192 193 194 196 197 198 199 200 205 206 207 208

7
B 28: Napraviti karte pamenja ......................................................... (a) Izgraditi mree pojmova ....................................................... (b) Objasniti stablo strukture .................................................... (c) Sastaviti grupe rei ................................................................ (d) Upotpuniti dijagram ............................................................. (e) Poreati kljune pojmove ...................................................... (f) Sastaviti mapu uma ........................................................... (g) Pravljenje dijagrama toka .................................................... B 29: Metode za planiranje rada, vremena i uenja ........................ (a) Oblikovanje plakata za uenjei ............................................ (b) Saveti u uenju ....................................................................... 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 218

B 30: Domai zadaci uraeni na lak(i) nain ................................. 219 (a) Obrada teksta sa informacijama ........................................ 220 (b) Saveti u uenju kratko i jasno ............................................. 223 (c) (Ne)red u radnom kutku ......................................................... 224 B 31: Mala abeceda planiranja vremena ........................................... (a) Na tragu kradljivcima vremena .......................................... (b) Napraviti zapisnik o potronji vremena ............................. (c) Napraviti plan termina ......................................................... B 32: Organizovati procese reavanja problema ............................. (a) Poreati korake reavanja problema .................................. (b) Ispuniti mreu reavanja problema .................................... (c) Obrada politikih problema ................................................. (d) Slagalica za rad na projektu ................................................ (e) Zagonetna oluja ideja ....................................................... II. Posledice i perspektive za kolsku svakodnevicu ................................. 1. Nova orijentacija uloge nastavnika ....................................................... 2. Postizanje konsenzusa u kolegijumu ................................................... 3. Prostor za obuku metoda ...................................................................... 4. Olakanje posla kroz timski rad ........................................................... 5. Mogunosti primene ............................................................................... 6. Mogui tok jedne nedelje obuke ............................................................ 7. Negovanje metoda u nastavi pojedinih predmeta ............................. 8. Senzibilizacija roditelja ........................................................................... 9. Posledice za procenu uinka ................................................................. 10 Samo hrabro: Ko seje, taj i anje! ......................................................... Literatura ......................................................................................................... 225 226 227 228 230 231 232 233 234 235 237 239 242 246 248 250 253 260 264 266 269 271

Predgovor

Ova knjiga nastala je iz odreene line i biografske zbunjenosti. Tokom svog kolovanja, koje je ukljuivalo osmogodinji boravak u jednoj koli koja je imala samo jedan razred, i nalazila se u jednom malom hesenskom selu na severu, esto sam se pitao koje su kvalifikacije, zaista, potrebne jednom ueniku da bi u odreenoj meri vladao svojim ivotom. Da li se to, zaista, moe postii klasinim poduavanjem i bubanjem? Da li obilje znanja iz opte kulture i strunih oblasti kojim se obasipaju uenici predstavlja esto pominjano (ovekovo) obrazovanje? Ovakva pitanja su me pratila tokom mog studiranja, u vreme kada sam radio kao nastavnik kao i tokom moga dugogodinjeg rada na strunom usavravanju nastavnika. Ova pitanja su poela jo vie da me optereuju kada je moja kerka krenula u kolu, kada sam sa sve veom skepsom morao da posmatram ta se sve trai od uenika i ta im se predaje u naim osnovnim kolama i gimnazijama, a sa druge strane ta se sve u velikoj meri zanemaruje (ni u ostalim kolama nije nita drugaije). Pre svega zahteva se i razvija sposobnost da se naui propisano gradivo, formule, definicije, prikazi i ostale (nastavnike) mudrosti, a pri tom se ne vodi rauna da je to pamenje uglavnom kratkoga daha. Iz toga najee proizilazi otpor uenika zbog strategija uenja koje nemaju mnogo veze sa dobrim vaspitanjem do zrelosti, ve mnogo vie veze imaju sa prilagoavanjem, nepromiljenou i intelektualnom pasivnou. Kada se danas mnogi ale na odsustvo motivacije, nedostatak koncentracije, samoinicijative i nedostatak slobode govora kod uenika i kada nastavnici i roditelji osuuju hroninu nesamostalnost i bespomonost kod uenika, onda bi vaspitai koji su odgovorni za to morali da se zapitaju na koji nain oni doprinose svemu ovom. Ili: da li smo preduzeli sve ono to je neophodno kako bismo kod uenika izgradili linost, u dovoljnoj meri uvebanu i ohrabrenu po pitanju samostalnosti, samoopredeljenja, odgovornosti? Da li deci postavljamo odgovarajue zadatke? Da li im dajemo dovoljno prostora za postizanje samostalnosti i zrelosti, koje su im preko potrebne? Da li u uenike imamo dovoljno poverenja da bismo snano podstakli njihove ambicije, samoinicijativu i njihovo samopouzdanje? Priznajem, uslovi u kojima se odvija dananja nastava ne doprinose konsekventnom razvijanju samostalnosti kod uenika. Razmaeni uenici, velika odeljenja, materijom preoptereeni nastavni planovi, nedostatak strunog kadra i suvie tradicionalna obuka nastavnika koja se pre svega temelji na poduavanju, neosporni su. Istovremeno uenici se moraju podsticati u radu, moraju se usmeravati u odreenom pravcu cilj uostalom nije ni nov ni revolucionaran.

10
Ako se osvrnem na osam godina moga kolovanja u seoskoj koli, sa samo jednim razredom, imam utisak da se u to vreme postizalo neto veoma vano: nastavnik je usled velikog broja obaveza putao nas uenike da sami uimo, i time podsticao nau samostalnost, da sami odluujemo, da meusobno saraujemo i reavamo probleme. Nastavnik nam je stajao na raspolaganju, kao pomonik i animator, i to ne u svakom trenutku. Samoinicijativa i samostalno upravljanje pod ovakvim okolnostima bili su u prvom planu. Pokuaj i greka nisu nam bile nepoznate rei. Detaljna uputstva i kontrola nastavnika bili su u drugom planu, a unapred postavljeni ciljevi i s tim u vezi vremenski rokovi bili su primarni. Danas se ovaj stil upravljanja naziva management by objectives (upravljanje na osnovu ciljeva). Metode smo u ovakvim uslovima uili samo usput, traei naine uenja kojima emo postii uspeh. Podela zadataka i odgovornosti bila je stvar dogovora. Ukratko: samostalnost, samoodgovornost i usvajanje metoda bili su svakodnevni zahtevi postavljani sa izvesnom dozom strogosti ali i sa velikim strpljenjem. Moda sam imao sree to sam bio u prilici da imam takvog nastavnika i da budem u takvom okruenju. Svakako takva obrazovna i vaspitna praksa trebalo bi da ponovo ue u nae kole. Kada sam kasnije nakon nekoliko godina mog kolovanja u razliitim ustanovama zapoeo studije, mogao sam da zakljuim da su maturanti klasine gimnazije posedovali veliko znanje iz opte kulture kao i struna znanja, ali da su vei deo toga odavno zaboravili. Meni zapravo, za vreme mog kolovanja puno toga nije bilo ni ponueno. U razgovoru se produbila razlika u naem obrazovanju. U poreenju sa njima ipak u neemu sam bio u prednosti: poznavanje metoda i tehnika samostalnog rada bilo je rezultat moga samostalnog uenja. I dan danas sam time zadovoljan. Mojim erkama Jani, Vereni, i Ani elim da se susretnu sa to je mogue vie nastavnika koji samostalnost kao cilj uenja, uzimaju za ozbiljno i koji u skladu s tim neguju i metode uenja.

Landau

Heinz Klippert

11

Uvod

Poznavanje metoda uenja kod naih uenika nije zadovoljavajue. Mnogi problemi oteavaju uenje, rad i smanjuju motivaciju. Zbog toga moramo puno razgovarati o znaaju i delotvornosti obrazovanja, kao to se to inilo dvadesetih i tridesetih godina u vreme reformi u pedagogiji. Razliite metode uenja moraju se sagledati u najirem smislu. U mnogim kolama, naprimer u eksperimentalnoj koli u Bilefeldu primenjene su metode slobodnog rada i slobodnog rasporeda asova. U kolama, gde se nalaze preteno slabiji uenici sve vie se uvia da se uenici moraju prvo metodski osposobiti tako to e malo po malo usvajati tehnike uenja, rada, i kooperacije, to je preduslov za samosvesno i rutinsko uenje. Posebno se podvlai nunost intenzivne obuke metodama u naim kolama time to se reformom ide u pravcu slobodnije nastave, delotvornije izrade projekata i energinog i odgovornog rada i vebanja. Bez odgovarajue samostalnosti i kompetencije na polju metoda kod uenika ova opcija je osuena na propast. Drugim reima: slobodna nastava zahteva snagu oblikovanja, usmerenost na praksu, odreene radne kompetencije, samostalni rad zahteva intenzivna metodika vebanja i objanjenja. Nastavnici moraju uenicima da daju mnogo vie prostora. Ovo shvatanje sve vie prodire u svest nastavnika. Jasan pokazatelj toga je i sve vea zainteresovanost za seminare na temu obuka metoda. Takvi seminari redovno se odravaju ve skoro deset godina, i to kao seminari na kojima se s jedne strane nastavnici upuuju da razvijaju metodsku senzibilnost kod uenika, a s druge strane praktino se predstavljaju ve isprobana vebanja u (strunoj) nastavi. Ovi skupovi su ujedno berza ideja, kritika instanca provere i mesto za usmenu razmenu iskustava. Jedan broj podsticaja i koncepata, koji su uplovili u ovu knjigu, potie upravo sa ovih skupova na kojima su uestvovali oni koji su se interesovali za metode i koji su stekli iskustva na polju metoda, koji dolaze iz Rajne-Falake i nekoliko drugih saveznih drava (Severne Rajne Vestfalije, Hesena i Bavarske). Zahvaljujem svima onima koji su uneli svoju kreativnost i koji su mi postavljali kritika pitanja. U prvom poglavlju ove knjige obrazlae se potreba pojaane obuke na polju metoda u naim kolama. Ovo poglavlje se bavi kako ukazanom problematikom i kritikom dosadanjeg shvatanja uenja i poduavanja tako i upoznavanjem sa najvanijim elementima i pretpostavkama metodske obuke koju posmatramo. U drugom poglavlju opirno se iznosi, veliki broj konkretnih vebanja i materijala za vebanje sa propratnim komentarom, da bi se pokazali oprobani putevi u nastavi i na koji nain se kod uenika moe unaprediti metodska

12
kompetencija. Pojedini elementi gradiva mogu se po izboru koristiti u nastavi, u zavisnosti od stunog, vremenskog i starosnog konteksta. Moemo ih podeliti na ukupno etiri polja obuke, koja imaju razliite ciljeve i akcente. Polje obuke 1 je npr. koncipirano kao propedevtika to znai da vebanja imaju za cilj da nateraju uenika da (samokritino) razmisli o svom uenju i eventualnoj brzini uenja. Polje obuke 2 koncentrie se na metode za dobijanje informacija (itanje, traenje, pitanja, itd.), polje obuke 3 u osnovi ima metode obrade informacija (strukturiranje, vizualizacija, oblikovanje itd.). Polje obuke 4 konano predstavlja odabrane metode koje imaju za cilj bolje planiranje rada, vremena i uenja. U zakljunom III poglavlju iznosi se nekoliko zakljuaka i podsticaja, kolskog i nastavno-organizacionog tipa, koje bi trebalo uzeti u obzir pri intenziviranju uenja pomou metoda u kolskoj svakodnevici. Pri tome imamo na umu i odgovarajue uloge nastavnika, jer u nastavi koja je orijentisana na metode nastavnik je u prvom redu onaj koji usmerava, on je organizator i savetnik uloge koje mnogi pedadozi jo uvek ne mogu da prihvate. Ali da bi se izbegle tekoe od velike pomoi bie nam i ova knjiga.

I. Zato je bitno intenzivnije uenje metoda

14
U prevashodan zadatak kole spada i usavravanje uenika i njihovo osposobljavanje za samostalan rad. U tome se slau i oni koji su odgovorni za obrazovanje. Samostalnost, samopredeljivanje i odgovornost su odreene obrazovne kategorije, to istiu i uveni pedagozi (videti ulc 1990; Klafki 1991). Obrazovanje kao samoobrazovanje, navodi Rajner i objanjava osnovni koncept nastave koja za cilj ima je sticanje zrelosti (videti Rajner 1981, str.124). Usled ovakvog shvatanja zahteva se od uenika samostalno upravljanje (videti Vang 1982). Sve to povezano je u najuem smislu sa trajnim usvajanjem tehnika rada i uenja (videti slike 2 i 3 na stranama 28 i 31). Hugo Gaudig i drugi pedagozi reformatori su dvadesetih godina ovog veka ovaj stav jasno formulisali. Njihov kredo, uenici pre svega moraju da prihvate metode, samo je delimino ostvaren. To se vidi kako u kolskoj svakodnevici tako i pri empirijskom istraivanju nastave. U nastavi je zastupljeno, kao i ranije, poduavanje i davanje uputstava. Preduzea, roditelji, politiari koji se bave obrazovanjem, ljudi koji sastavljaju nastavne planove pa i uenici sami sve vie zahtevaju usvajanje kljunih kvalifikacija kao to su samostalnost, vladanje metodama, stremljenje ka ciljevima, sposobnosti planiranja i organizacije, bez kojih se ne moemo snai se u savremenom poslovnom svetu. Ali na ove alarmantne signale kole reaguju esto uz bespomono oklevanje. Knjiga koja se nalazi pred vama eli u vezi sa tim da vas ohrabri.

GLASNO UBORI MATERIJA

Razmisli: Ko ta ui ovde zapravo?

15

1. Nekoliko impresija iz kolske svakodnevice

ta se danas zapravo ui u kolama? Zapravo, stie se utisak da se puno toga u odnosu na ranije ipak nije promenilo. Delimino su utvreni novi sadraji i ciljevi uenja, ali i dalje preovlauje receptivno prenoenje znanja. I sada kao i pre u nastavi preovlauje gomilanje gradiva, verbalno-apstraktno izlaganje materije i davanje uputstava. Hage je jedan od onih koji je jednim novijim ispitivanjem razliitih metoda nastave to ponovo dokazao. Vie od tri etvrtine nastave u srednjim kolama, ispunjeno je postupcima u ijem je sreditu nastavnik, koji iskljuivo slue receptivnom prenoenju znanja (videti Hage, 1985. str. 151 i 141). Uenju pomou metoda ne pridaje se veliki znaaj, ni u nastavi ni u nastavnim planovima, kao ni u kolskim knjigama. Naprotiv, nastava u prvom redu stremi enciklopedijskom poduavanju i prenoenju znanja, a samim tim vrlo malo se radi na usvajanju osnovnih metoda rada i uenja. U nastavnim planovima i programima se, izgleda, samo ukazuje na znaaj uenja pomou metoda, ali i dalje su vaniji obavezni sadraji i ciljevi. Uenici bi trebalo da znaju i prepoznaju, uvide i shvate, njima bi trebalo preneti naine uvianja i naine sistematizacije, kako bi se to vie informisali. Receptivni stav nije samo odlika nastavnih planova i programa ve on podrazumeva i dalje usavravanje nastavnika, nastavnih materijala kao i celokupnu organizaciju nastave. Ovakav pristup ima u kolskoj svakodnevici esto lo ishod. To nam, izmeu ostalog, pokazuje pievo iskustvo sa hospitovanja, koje ne bi trebalo generalizovati, ali koje bi trebalo da nas navede na razmiljanje. Nastavnik K. zapravo smatra da bi njegovi uenici morali da pronau u geografskom atlasu osnovne informacije iz oblasti geografije; vreme za nastavu mu je isuvie dragoceno da bi sprovodio metodska vebanja, poto ima obavezu da kako nam je objasnio u toku naeg razgovora sprovede vaei nastavni plan i program. Vebanja koja se tiu snalaenja u atlasu ostavlja kao domai zadatak. Pri tome se uenici moraju osloniti samo na sebe; objanjavanju metodskih procesa je dakle prostor suen. Uenici se nerado bave konsultovanjem drugih izvora i to je stanje s kojim se svakodnevno sreemo poto se na redovnim asovima veoma malo veba.

16
Nastavnik S. je strastven muziar. Poseduje puno znanja, angaovan je i zna dosta toga o instrumentima predvienim nastavnim planom i programom, i svaki ponaosob opisuje uenicima. Manje ili vie svi uenici osmog razreda zapisuju beleke brzo; preglednost njihovih beleaka je uglavnom retka pojava. Kako se hvataju beleke i kako se koriste, to im niko nije objasnio, kau uenici. Kako na asovima muzikog tako ni na drugim asovima. I zato mnogima sve to teko pada. Na kraju asa uenici imaju, u proseku, 15 do 20 strana A4 papira punih informacija i moraju tu materiju do sledeeg kontrolnog zadatka da naue. Od njih se oekuje da zapamte to vie detalja. Samo, kako zapamtiti toliko podataka? Nastavnik oigledno o tome ne razmilja; jer uenici su ti koji moraju da naue. injenica da je veina uenika ovog razreda ne moe lako da se spremi za kontrolni zadatak. Uenik A. je dobio zadatak da iz maternjeg jezika napie referat o jednom poznatom piscu i njegovoj drami, a potom da to i proita pred odeljenjem. On se do tada nije susretao ni sa pitanjem podele knjievnih dela ni sa nainom na koji se navode reenice iz dela, ni kako se knjievno delo obrauje. Nije ni upoznat sa spiskovima literature ni u kojoj formi treba da napie svoj referat ni na koji nain bi trebalo da ga izloi. Za to nije bilo vremena na redovnim asovima. Kako je onda uenik A. to uradio? Prepisao je itave pasuse iz literature koju mu je dao nastavnik, jedva razmiljajui o onome to prepisuje. Forma referata je bila potpuno zapostavljena. Na asu uenik je u jednom dahu proitao sve ono to je napisao. Ipak je uenik A. dobio 4+. ak ni tada nije se razgovaralo o tome kako treba napisati referat, u kojoj formi i na koji nain ga treba predstaviti. Na kraju, ipak je re o literaturi i piscima!? Nastavnik R. podelio je uenicima tekst na etiri strane sa razliitim informacijama, u vezi sa problemom nezaposlenosti. Uenici imaju zadatak da u tekstu pronau najvanije uzroke nezaposlenosti i da ih potom predstave jednom emom. Najvei broj uenika reaguje isto tako bespomono poto se nisu navikli na ovakvu vrstu zadataka, kako su rekli tokom razgovora sa nama. Najee nastavnik saopti ta je tu bitno i ta bi to trebalo nauiti. Tako su se oni potpuno oslanjali na nastavnika i njegove crtee na tabli kao i na njegova uputstva. Samostalno izdvajanje i strukturiranje deava se samo u izuzetnim situacijama tako nam je bar objasnio najglasniji uenik u odeljenju. Mnogo toga govori da ni u drugim odeljenjima situacija nije nita bolja.

Uenici S. vraen je pismeni rad iz sociologije ocena jedan! Veliko razoarenje i obeshrabrenje. Uenica S. uveliko se pripremila za ovaj pismeni zadatak, saoptila nam je kroz suze. I njene dve drugarice su nam to posvedoile. Ona je satima itala i uila napamet. Poglavlje iz knjige koje je trebalo nauiti je vie puta pogledala, kao i svesku. Ali pri tom, kae, imala je velike potekoe, da strpa tu gomilu podataka u glavu. Na pitanje, da li je ikada

17
na asovima vebala kako se sistematski priprema pismeni zadatak i kako je mogue poboljati pamenje, reagovala je sa iznenaenjem. Ne, nisu vebali ni na jednom asu. Svako to radi na neki svoj nain. Ali ona nema osmiljen koncept. A ostali uenici? Veina, takoe, nije imala nikakav koncept. Hospitovanje u jednoj osnovnoj koli: uenici etvrtog razreda sede u parovima i obrauju radne listove. Malo toga to podsea na samostalni i odgovorni rad se uistinu moe videti. Kada naiu na probleme i nedoumice, postavljaju pitanja nastavniku i on ih najee i reava. Da li treba da podvuem crvenom ili zelenom bojom? ,Da li je rezultat taan?, Ne razumem uputstvo za rad..., ovako ili slino zvue brojni pozivi u pomo, na koje nastavnik odgovara sa velikim strpljenjem. Posledica takvog rada je da veliki broj uenika ne iskoristi svoje mogunosti za reavanje problema, ili ih moda rei sa drugom iz klupe. Radije se oslanjaju na autoritet nastavnika, koji posmatra, daje uputstva i ispravlja, reava probleme i pri tome ih odvraa od njihove namere. Posmatrano iz ovog ugla, ovako se nagrauje i jaa nesamostalnost.

Kao to smo ve rekli, ovi primeri i iskustva sa hospitovanja ne smeju se uoptavati. Istovremeno oni oslikavaju osnovni problem nae kolske svakodnevice; to jest dilemu da se uenju uenja po pravilu ne posveuje dovoljno panje. Svesno ili nesvesno najvei broj nastavnika pretpostavlja da uenici sami treba da pronau na koji e nain da rade. Oni sami treba da planiraju vreme i nain rada za obradu teksta i grupni rad, tehniku pamenja i metode vizualizacije za referate kao i za prezentacije. Ako uenici ne pronau pravi nain, preti loa ocena. Da su nastavnici sa svojim nainom predavanja i poduavanja doprineli tome, neosporno je i u to se moemo uveriti na osnovu primera sa hospitovanja. Ali to nije nikakva uteha za oteene uenike.

18

2. Mnogi uenici poznaju mali broj metoda

Kako pokazuju empirijska istraivanja, kod vie od 50% uenika potekoe u uenju svode se na to da su im nedostajale neophodne metode i tehnike za planiranje uenja (videti Hiligen, 1985, str. 209). Ui se nekako, ali pri tom ne postoji nikakav koncept. Naroito kod slabijih uenika to vodi u neuspeh (videti Love 1972; Hurelman 1980). Oni retko sami otkrivaju metode uenja koje im mogu pomoi. Uzrok pojave neuspeha je, pored ostalog, i to to veoma mnogo uenika ui uvek na jedan jedini nain i monotono. Po Keleru, to vai pre svega za pomenutu obradu teksta. Dotini uenici pokuavaju da upamte tekst tako to e ga vie puta proitati. Inae ve pri drugom itanju se odjednom umnoavaju nejasnoe (videti Keler 1986, str.84). Jo jedan pokazatelj nepoznavanja metoda kod mnogih uenika je: samo malom broju (11%) polazi za rukom da rasporedi vreme za uenje i da na taj nain ne bude pod pritiskom pred samo ispitivanje (videti isto, str.29). Nedostatak vladanja metodama nije problem koji se tie samo loih uenika, ve i onih boljih, gimnazijalaca. Po ispitivanju koje je sproveo reder-Naef od 765 maturanata cirikih gimnazija 71 posto ispitanika smatra da je opte obrazovanje koje stiu u gimnazijama dobro pa ak i odlino, ali je istovremeno tri etvrtine uenika manje ili vie nezadovoljno uvoenjem u samostalni rad. Konkretno: 42 procenta smatra da je njihova kola nepotpuno obavila ovaj zadatak, a 30 procenata da je kola ispunila svoj zadatak (videti reder-Naef, 1987 str.17) Blie podatke o nedostacima kod uenika nalazimo u vie ispitivanja, koje je ispitiva sproveo u svrhu pripreme studijskih dana u okviru kole u razliitim kolama u oblasti Rajne-Falake (ispitano je tano 800 uenika). Polo se od upitnika prikazanog na slici 1, koji je podeljen odabranim razredima od estog do desetog, pri emu su ga uenici ispunjavali anonimno. U ispitivanju su uestvovale kako osnovne kole tako i realne kole i gimnazije. Dobijene su sledee povratne informacije: Veini uenika/uenica jako je teko kako kau da: zapamte materiju na due vreme, kao i da tano predvide svoj uspeh u uenju; na asovima rade stremei ka cilju kao i da prevaziu mogue probleme i potekoe pri uenju;

19
obrade i da izdvoje bitno iz opirnih tekstova;
da uradim sledee...
zapamtim materiju na dugo vreme nauim rei/pojmove/podatke na vreme pripremim pismene zadatke napravim dobar podsetnik piem zapisnike/izvetaje/referate sa ciljem vebam i ponavljam uim samostalno (bez pomoi nastavnika/roditelja)

Upitnik za uenike
za mene je... lako teko

Tehnike uenja i rada Tehnike govora

sa ciljem radim na asu prevaziem probleme/potekoe pri uenju obradim opirno gradivo itam paljivo due tekstove izdvojim bitno iz teksta bitnu materiju uinim preglednom brzo shvatim slike i tabele zabeleim sopstvene misli nainim izvetaje preglednim podvlaim sa ciljem uredno vodim beleke (sveske) redovno upotrebljavam pomonu literaturu (npr.renike) samostalno radim domae zadatke pravilno procenim svoj uspeh u uenju due vreme mirno sedim govorim pred razredom ne gubim nit tokom govora na osnovu podsetnika drim kratko predavanje objasnim neto na tabli kaem neto, u ta nisam siguran/a govorim tako da me i ostali uenici sluaju da ulazim u diskusije sa drugim uenicima da se ne obraam uvek nastavniku paljivo sluam ostale uenike kada govorim da gledam u ostale uenike ekam dok ne doem na red vodim diskusiju/grupni razgovor uvaavam druga miljenja uspeno radim u grupi paljivo pratim due predavanje nastavnika

prikaz 1

20
izdvoje bitnu materiju i da naprave odgovarajue izvetaje; da se na vreme pripreme za pismene zadatke kao i da uvebavaju i ponavljajugradivo; pred razredom slobodno govore i da na osnovu podsetnika dre kratko predavanje; ulaze u diskusije sa drugim uenicima, i da pri tom uspevaju da odre njihovu panju; na tabli objasne neto i da uprkos svojoj nesigurnosti daju neko objanjenje usmeno; due vreme paljivo prate predavanje nastavnika i da due vreme sede mirno. Kod ostalih metodskih zahteva broj uenika, koji se izjasnio da ima potekoe, bio je manje ili vie ispod granice od 50%, ali delimino se ove pozitivne line procene temelje vie na nesporazumima nego na stvarnom poznavanju metoda. To nam uostalom pokazuju naknadna pitanja u vezi sa grupnim radom, u vezi sa domaim zadacima, sa uenjem novih rei i sa radom pomou dodatne literature. Sve u svemu, za vreme razgovora o rezultatima postalo je jasno da mnogim uenicima u vezi sa metodikom uenja nedostaje u velikoj meri svest o problemima i sposobnost samokritike. Mnogi smatraju svoje naine za otklanjanje potekoa uobiajenim, to je objektivno netano i potrebno je poboljati. Stoga obuka metodama, tamo gde se ona odvija, treba da pomogne razvijanju nerazvijene svesti o problemima kod uenika. To nam potvruju i nastavnici koji predaju u anketiranim razredima. Oni su metodsku kompetenciju kritikovali jo vie nego uenici. Oko 60 procenata ispitanih nastavnika se izjasnilo sa nezadovoljavajue, oko deset procenata ak je naglasilo da je jako nezadovoljno. Nastavnici su za to, izmeu ostalog, krivili, oskudnu spremnost na itanje kod uenika, njihovu slabu izdrljivost i koncentraciju, njihovu nesigurnost i nesamostalnost pri izradi kompleksnijih zadataka, nedostatak samoinicijative i sposobnosti reavanja problema, nedovoljnu spremnost na razgovor i lou sposobnost govora, umanjenu sposobnost za rad u timu, nesposobnost da se saslua drugi, neurednost, brzo zaboravljanje gradiva i kao poslednje ali ne i nevano, njihovu preteno nedovoljnu motivaciju za uenje. Priznajem, opisani rezultati ispitivanja nisu reprezentativni, i ne smeju se generalizovati, jer se naravno repertoar metoda razlikuje od uzrasta do uzrasta i od jedne do druge kole. Istovremeno nam navedeni pronalasci jasno ukazuju na sledee: prvo, na nezadovoljavajue poznavanje metoda kod mnogo uenika, drugo, na njihovu preteno nerazvijenu svest o problemu i tree, pravce kretanja intenzivnije obuke metodama u naim kolama (videti navedeno u odeljku I.7).

21

3. Zaarani krug poduavanja

Tradicionalna verbalno-apstraktna nastava u ijem se sreditu nalazi nastavnik moe biti uspena, samo ukoliko postoji spremnost i sposobnost za recepciju kod uenika, to znai, kada su uenici u stanju da paljivo sluaju i prihvataju ponueno gradivo i da ga uspeno zapamte. Posmatrano na taj nain, tradicionalna nastava se zasniva na apstraktno verbalnom nainu uenja pre svega u gimnazijama i realnim kolama i strunim kolama. Ali se pri tom esto zanemaruje da oni koji ue na apstraktno-verbalni nain predstavljaju apsolutnu manjinu u pomenutim kolama (procenjuje se da je to deset procenata od ukupnog broja uenika). Veina srednjokolskih uenika svrstava se u praktino-vizuelne tipove, to znai da da bi oni uspeno uili, potrebna im je takva vrsta izazova i zadataka koja je povezana sa uenjem kroz praktini rad. To se ni u kom sluaju ne odnosi samo na uenike nieg uzrasta, ve i na one starije od sedmog do desetog razreda, pa i dalje. ak i odrasli, zaista, uz aktivno-kreativan pristup materiji, ne samo da ue sa veom motivacijom ve daju i bolje rezultate. Blie posmatranje moderne potroake kulture i kulture medija navodi nas da se zapitamo da li je receptivno poduavanje pravilan pristup. Ono to karakterie ovu vrstu kulture je to da potreba za recepcijom kod naih uenika u velikoj meri stagnira i time nastavnicima sve vie oteava ivot. Nastavnici koji ignoriu ovu promenu stanja i koji i dalje podvlae znaaj i atraktivnost svojih poruka vrlo lako doivljavaju neuspeh. To ne treba da udi. Naime, uenici koji nekoliko sati dnevno gledaju filmove, spotove ili igraju kompjuterske igrice prilino su razmaeni i teko da e biti zainteresovani za ono to nastavnici trenutno nude. Naravno da postoje izuzeci, ali pomenuti problemi - uticaj medija i razmaenost uenika i dalje postoji. Sve vei problemi sa disciplinom kao i injenica da im je teko da budu mirni, nedostatak koncentracije, lenjost i uopte nedostatak motivacije za uenje rezultat su ove svakodnevne zabave. Kakve su posledice svega ovog? Sve govori u prilog tome da nastavnici moraju da dobro razmisle, moraju da promene modalitete svog dosadanjeg rada. Procesi rada i uenja koji su aktivni, kreativni i kooperativni pokazali su se kao neto to prua ansu i istovremeno unapreuje obrazovanje, to e uenicima omoguiti konkretnu identifikaciju, pojaati koncentraciju i pruiti opipljive rezultate. Manija zalaganja za iroko obrazovanje ne predstavlja izlaz iz dotine mizerije u obrazovanju. (videti Klipert 1991). Tanije, kakav je zapravo rezultat obrazovanja kod tradicionalne nastave i poduavanja? Ono to treba da nas navede na razmiljanje je injenica da takav

22
nain razmiljanja podstie nesamostalnost, nesigurnost i nepromiljenost kod uenika. Veliki broj uenika moe se zapitati zato bi se zapravo u tolikom obimu razmiljalo o sadrajima kada sutinu odreuje nastavnik, objanjava je i u skladu s tim i proverava? Ova logika koja se temelji na iskustvu automatski vodi upravo intelektualnoj pasivnosti i sve manjoj slobodi. Priznajem da je ovakav nain kritikovanja previe otar, ali to ne znai da je i pogrean. Mnogi profesori se uvek iznova ale na studente koji nisu u stanju da ue. Isto tako, evidentna je i jasno izgovorena kritika upuena od strane mnogih velikih firmi, zbog nedostatka samoinicijative, metodske i socijalne kompetencije onih koji dolaze na obuku u ta preduzea. Ova nekompetentnost koja je uzela maha postaje razumljiva tek onda kada se uzme u obzir to da se u tradicionalnoj nastavi, mali broj uenika metodski unapreuje i vrlo retko im se postavljaju metodski zahtevi. Stoga je prirodno da im nedostaju metodska objanjenja i rutina, jer metode uenja koje se koriste u nastavi su ipak nastavnike metode, to znai da nastavnici odreuju metodski put uenicima. Nije ni udo to je veliki broj uenika potpuno bespomoan kada izostane uputstvo od strane nastavnika, jer su se na to navikli. Poduavanje pomou metoda koje nastavnici uvode s vremena na vreme, ima dobru nameru, ali ono ne daje rezultate jer je i dalje apstraktno i apelativno. Kao to je upravo reeno: metode se moraju uvebavati na praktino-eksperimentalan nain; iz iskustva tvrdim da se samo delimino mogu predavati! I na kraju, u tradicionalnoj nastavi se veoma malo razmilja i veoma malo je zastupljen praktian rad. Time se i ovaj zaarani krug jo vie iri. Jednostrano poduavanje izaziva manju ili veu frustraciju, zatim otpor kod dece medija, kao i sve veu nesamostalnost, na koju se u mnogim kolama ale. Sve to odslikava sve veu nezrelost i onemoguava trajno postizanje uspeha u uenju. Raspoloivo gradivo se ui verovatno uz veliki napor, napamet, i brzo se zaboravlja. Posledica: preti neuspeh u uenju, a na pomolu su i nove frustracije. Rezignacija, bespomonost i nesamopouzdanje su stoga ve predodreeni kod velikog broja uenika. Kako reaguje nastavnik: nastavnik pomae, popuje, preti, kanjava i kad god je to mogue vreme koristi za ponavljanje gradiva. I gde to na kraju vodi? Na kraju su svi isfrustrirani. Nastavnik prebacuje krivicu na uenike, a oni po pravilu najee vide krivca u nesposobnom nastavniku. Zaarani krug se zatvara. Pozadina eventualnih problema sa uenjem i motivacijom je najee mnogo sloenija nego to je ovde predstavljeno. Istovremeno je van svake sumnje to da tradicionalna nastava i poduavanje proizvode i jedan broj bespotrebnih problema. Mnoge frustracije i problemi mogu se u velikom obimu smanjiti tako to emo se orijentisati na praksu i metode u nastavi.

23

4. Uenje metoda doprinosi sazrevanju

U emu se, zapravo, sastoji specifina obrazovna vrednost uenja metoda? U osnovi se moe rei da je uenik koji je nauio da samostalno radi, da odluuje, planira, organizuje, reava probleme, procenjuje informacije, postavlja prioritete, da iznosi argumente na kritiko-konstruktivan nain, itd. sigurno doprineo sopstvenoj samostalnosti i sposobnosti delovanja (videti pregled metoda u odeljku 2). Ili, drukije reeno: u onoj meri u kojoj se njegov repertoar metoda iri i ustanovljava, rastu i njegove sposobnosti samoopredeljenja i samousmeravanja a time i njegova zrelost. Zrelost u pravom smislu rei, dodue, obuhvata znatno vie od savladavanja metoda o kojima je ovde re. Tu se podrazumevaju, izmeu ostalog, i takve osobine kao to su kritika sposobnost, etiko-moralni integritet, sposobnost razumevanja, prosuivanja, smelost u odbrani sopstvenih uverenja, socijalni senzibilitet i drugo. Ipak, bez savladavanja metoda sigurno se ne moe na delotvoran nain postii zrelost. Sposobnost i spremnost da se samostalno, kreativno, uz svest o metodi i usmerenost ka cilju ree predstojei zadaci osobine su upravo zrele osobe. Samo onaj koji je nauio da samostalno organizuje svoj proces uenja bie u stanju da postane nezavisan od procesa uenja koji utvruju drugi, ime e postii neophodnu samostalnost u kasnijim fazama odluivanja i delovanja. Samo onaj koji je nauio kako da ui, bie imun na pokuaje manipulacije, koji dolaze iz raznih izvora informacija, i zajedno sa drugima e nai put do zrelog samoopredeljenja. (videti Rajner 1981, str.132) U principu ovo je stanovite izraz demokratskih, reformskih polazita koja uenika prihvataju kao aktivan subjekat u nastavi i ele to da unaprede. Jedan od tih pedagoga-reformista je i Hugo Gaudig. U svom spisu kola u slubi linosti koje se u njoj razvijaju on je ve 1922. naglasio veliki znaaj metodike uenja kod uenika. Njegov zahtev, da uenici pre svega moraju da naue metode, bio je rezultat njegovog nekonvencionalnog razumevanja obrazovanja, koje je sposobnost i spremnost na samostalan rad stavljalo u prvi plan (videti Gaudig 1922). Samostalan rad je za Gaudiga centralni momenat formiranja linosti, a uenje metoda on smatra za vanu pretpostavku i garanciju toga. Stoga se on zalae da se itav sistem obrazovanja organizuje na principu samostalnog rada, to znai da bi samostalna delatnost uenika morala da bude vaan oblik nastave, i to u svim fazama kolskih aktivnosti: Pri postavljanju ciljeva, pri odreivanju toka rada, pri daljem kretanju ka cilju, pri odluivanju u kritinim momentima, pri kontroli radnog postupka i rezultata, pri ispravci, pri prosuivanju, uenik treba slobodno da postupa. (videti isto, str.93). Ovim glasom za radnu kolu

24

poznavanje metoda
Biti upoznat sa centralnim makrometodama
grupni rad igra-plan metoda metaplana analiza pojed. sluaja postupanje koje reava problem metoda projekta metoda teksta vodilje referat uenika struni rad metodika nastave metode povratnih informacija (feedback) itd.

Ovladavanje elementarnim Ovladavanje tehnikama uenja i rada elementarnim tehnikama razgovora i saradnje
tehnike itanja markiranje ekscerpiranje strukturiranje nalaenje u tekstu pravljenje beleaka voenje kartona protokoliranje ralanjavanje/sreivanje oblikovanje obrisa vizualizacija/predstavljanje pisanje izvetaja planiranje rada (npr. priprema pismenog zadatka) rad sa kartotekom za uenje mnemo-tehnike oblikovanje radnog mesta itd. slobodan govor metoda rei vodilja retorika (oblikovanje govora) tehnika postavljanja pitanja metode prezentacije diskusija /debata aktivno sluanje usmeravanje razgovora voenje razgovora saradnja reavanje konikta metakomunikacija itd.

Makro-metode

Mikro-metode

prikaz 2 koja razvija linost, Gaudig se jasno razgraniava od tradicionalne kole uenja sa njenim besplodnim enciklopedizmom i sa izraenom tenjom za sveznanjem i receptivnim prenosom gradiva. Naravno da ova kola samostalnog rada, kako Gaudig naglaava, moe da funkcionie samo ako uenici savladaju osnovne metode, kojima inae samo nastavnik vlada (videti Odenbah 1963, str 39). Uenje metoda, samostalan rad, razvijanje linosti i zrelost su, dakle, za Gaudiga meusobno veoma usko povezani. Volfgang ulc je ovu meusobnu zavisnost na slian nain istakao u svom novijem radu pod nazivom Cilj uenja - samostalnost. Po njemu, obrazovanje je znatno upueno na otvorenije vidove nastave koji su vie povezani sa praksom, koji od uenika zahtevaju i kod njih razvijaju samostalnost, samoopredeljenje i odgovornost (videti ulc 1990). Obrazovanje u tom smislu ima za cilj zrelost u veoma irokom smislu te rei. Njome su obuhvaene i sve vea nezavisnost i autonomija uenika, kao i kreativna sposobnost, sposobnost (samo)kritike, sposobnost samodluivanja i meuljudska solidarnost (videti isto, str.35 i dalje). U svakom sluaju, prema ulcu, postoji jedno centralno ogranienje: Ako je neko godinama sputavan da samostalno ui, ali je i pored toga imao uspeha u uenju, koje je predstavljalo prilagoavanje preovlaujuim interpretacijama sveta, on se nee odmah promeniti, samo zato to mu je data sloboda. (isto str.35). Opaanje slobode i prostora za oblikovanje mora se svakodnevno uvebavati.

25
Stoga je neminovno jedno uenje metoda kao podrka, koje e pomoi da se kod uenika razvije sposobnost i spremnost kako bi se mogui stepen slobode ispunio samostalno i uz svesnu odgovornost. Ali to sve ne garantuje, dodue, odreen nivo zrelosti, ali je za nju odluujua pretpostavka. Klafk i smatra da ukoliko se razviju stavovi i metodske sposobnosti koje mladom i odraslom oveku omoguavaju da u svetu, u kom se saznanja, zahtevi, anse za uspeh i neuspeh tako brzo menjaju, i proces uenja se stalno iznova obnavlja, tada e i uenje uenja i obrazovanje koje vodi ka zrelosti dobiti zalet. (videti Klafk i 1991, str.70 i dalje). Jer, ta uenicima znai prosveenost o demokratiji, ouvanju mira, pravednosti, ekologijii i drugim znaajnim stvarima, ako oni ne mogu samostalno i metodski verzirano pristupiti ovim oblastima uenja? Zrelost zahteva aktivno sueljavanje i delotvorno shvatanje. Promiljeno uvebavanje metodsko-instrumentalnih sposobnosti i spremnosti u nastavi vrlo je znaajno u obrazovanju. Neosporno je da ono, smatra Klafk i, treba da je u vezi sa emancipovanim postavkama ciljeva, sadrajima i spremnostima, ali ne odstupajui pri tom od obrazloivih, humanih i demokratskih principa. Samo, ovaj zahtev ne sme voditi ka tome da se u nastavi izostavljaju vebe tehnike uenja i rada, ili da se one obavljaju na ponekad banalnim sadrajima, da se potcenjuju ili ak diskredituju. Postepeno praktino uenje je poput plodnog tla iz koga se hrani nastava koja za cilj ima zrelost. Obuavanjem metoda se da ostanemo pri slikovitom prikazu dodaje ubrivo koje omoguuje eljene procese rasta. Ili, drukije reeno: uenik bez metoda je kao slepac bez tapa za orijentaciju. On je prinudno upuen na pomo drugih, i tako ostaje nezreo. S tom sumnjivom brinou treba prekinuti. To naroito vai za preterano starateljstvo, koje se danas javlja u mnogim porodicama bar u predkolskom uzrastu i kod dece u osnovnoj koli. Tanije reeno, dobronamerni roditelji esto u ovom uzrastu deteta ulau puno truda da razmaze svoju decu, da ih stave pod svoje starateljstvo, da ih animiraju i da ih ogranie propisima, da ih zatite i kontroliu, da preuzmu odgovornost umesto njih i da imaju razumevanja gotovo za sve (videti Gizeke 1988, str.40 i dalje, Kube/ Alshut 1989, str.151 i dalje). Oni sve planiraju, preuzimaju inicijativu, rade domae zadatke, reavaju svakakve probleme, donose odluke ukratko, oni upravljaju svojom decom toliko, da deca nemaju dovoljno podsticaja da trae sopstvene puteve, da stavljaju na probu i da neguju sopstveni nain rada. To pre svega vai za predkolski uzrast i osnovnu kolu ali sreom, ne ponaaju se svi roditelji tako; pa ipak se ovo preterano starateljstvo primeuje kod mnogih. Dotini roditelji, po pravilu, ele svojoj deci samo dobro, ele da svoju decu zatite od svih greaka i problema. Meutim, uinak njihovog brinog vaspitanja je takav, da jo vie pospeuje nesamostalnost i nesigurnost. kola dodue ne moe sve ovo da sprei, ali moe i mora da deluje kompenzacijski tako to e od uenika zahtevati pre svega rad i uenje uz sopstvenu odgovornost.

26

5. Uz metodu do vie uspeha u uenju

Obrazovanje je neto vie od sticanja strunog znanja to smo prethodno ve istakli. Obrazovanje, u irem smislu, ima za cilj struno-sadrajno uenje, metodsko-strategijsko uenje, socijalno-komunikativno uenje, i, to ne znai i kao poslednje, afektivno uenje (videti odeljak 3). Posmatrano tako, uspeh uenika ne sme se meriti samo njihovim posebnim strunim uincima, kao to je to uobiajeno u kolskoj praksi, ve se mora ustanoviti da li su, i u kojoj meri, uenici savladali odreene uvebavane metode (videti pregled metoda u odeljku 2). Naravno da je takva vrsta uenja nuno povezana sa tim da se u nastavi odvija i odgovarajui proces uenja metoda. U suprotnom, uenicima e se pripisivati nedovoljan uinak, za ta oni uopte nisu odgovorni. Primeri za ovo mogu se nai u kolskoj svakodnevici. Dakle: uvebavanje metoda sa uenicima doprinosi, kako njihovoj metodskoj sposobnosti, tako i njihovom uspehu u uenju, u smislu iskazanog proirenog pojma uenja (videti odeljak 3). Ova povezanost metoda i uspeha u uenju godinama se ve naglaava u privredi. Dodue (velika) preduzea shvataju uenje metoda ue nego to se to shvata sa pedagokog stanovita. Ipak je opteprihvaeno, da struna kompetencija gubi na znaaju u odnosu na metodsku i socijalnu kompetenciju (videti Manesman Demag 1988, str.11) koja je usmeravajua i za opteobrazovne kole. Imajui u vidu neprestanu ekspanziju znanja i s tim u vezi neophodnost daljeg obrazovanja, ...sticanje sposobnosti, potreba da se nadolazea poplava informacija to ekonominije savlada, kako bi se nova saznanja uinila pristupanim, i da bi se njima raspolagalo, vanije je od usvajanja to vee koliine podataka, injenica i znanja radi stvaranja zaliha. I to, pre svega zato, to metode i tehnike dobijanja informacija, sporije zastarevaju od samih informacija (videti Rajner 1981, str.129 i dalje). Ova procena vai donekle i za metode obrade, pripreme i memorisanja informacija. Sve su to sadraji uspenog uenja i u oblasti kolstva i u oblasti preduzea. Uenje koje je zasnovano na metodama pomae u tome da se gradivo ui lake i da se ono due pamti. Kao to empirijska istraivanja uenja pokazuju, uenici zapamte oko 20 procenata onoga to uju, oko 30 procenata onoga to vide, tj. proitaju, ali oko 80 do 90 procenata onoga to usvoje kroz praksu (videti Vicenbaher 1985, str.17). Ovi nalazi ne potvruju samo znaaj praktinog uenja, nego ujedno dokazuju i pozitivne korelacije izmeu strunog uenja, samostalnog rada i ovladavanja metodama, jer bez plodne metodike uenja nema efektivnog uenja, a bez praktinog uenja nema zadovoljavajue strune kompetencije.

27

Proireni pojam uenja


Struno-sadrajno uenje Metodsko-strateko Socijalnouenje komunikativno uenje ekscerpiranje nalaenje u tekstu strukturiranje organizovanje planiranje odluivanje oblikovanje ouvanje reda vizualizacija itd. sluanje obrazlaganje argumentovanje pitanje diskutovanje saraivanje integrisanje voenje razgovora prezentiranje itd. itd. Afektivno uenje

znanje (injenice, pravila, pojmovi, denicije...) razumevanje (fenomeni, argumenti, objanjenja...) spoznaja (spoznavanje povezanosti...) prosuivanje (teze, teme, mere...) itd.

razvijanje samopouzdanja uivanje u nekoj temi/metodi razvijanje identikacije i angaovanja izgraivanje vrednosnih stavova,

prikaz 3 Metodska kompetencija i struna kompetencija su tako usko povezane. Ovo bi trebalo da navede na razmiljanje sve one koji apsolutni prioritet daju prenoenju gradiva i da ih podstakne na odluno intenziviranje uenja metoda u (strunoj) nastavi pogotovo stoga to su ve svesni zastraujueg smanjivanja steenog znanja. ak se na to ale i uenici, kako je pokazano u odeljku I.2. Pomou razvijene metodike uenja ovo bi se slabljenje znanja zasigurno zaustavilo. Ovu tezu podravaju i istraivanja psihologije uenja i motivacije, koja su ovde naznaena samo u kratkim crtama. Prosena nastava, prema Hansu Ebliju, iz knjiga uzima postojee pojmove, sadraje znanja. Ona se trudi da sve to uini razumljivim za uenike, u njihovom razmiljanju budi odgovarajue predstave i, pomou njih, u najboljem sluaju gradi odgovarajuu sliku stvarnosti. Ali pri tom se...zaboravlja da se saznanja moraju sticati traenjem i istraivanjem, posmatranjem i razmiljanjem... Ne mogu se predstave i pojmovi uteloviti u gotovoj formi. One se moraju rekonstruisati. Samo tada imaju znaaja. Pojmu prethodi poimanje, a uvidu uvianje. (videti Ebli 1983, str.182 i dalje) Iz toga, prema Ebliju, sledi: da bi mogli uspeno da deluju i shvataju, uenici moraju da izgrade to promiljeniju metodsku emu delanja, koja e biti podrka njihovom uenju i koja e doprineti njihovom dobrom pamenju. Sa stanovita motivacije to dalje ima za posledicu na to je J. S. Bruner vie puta ukazivao da sticanjem te odreene eme delovanja i na nju nadovezujue kompetencije delovanja nastaje izrazito plodna motivacija kompetencije.Ona se

28
sastoji u tome, da uenici iz iskustva znaju kako da pristupe ponuenim zadacima i problemima. Stoga, oni mogu da raunaju na siguran uspeh; a to samo po sebi motivie (videti Bruner 1981, str. 22 i dalje). Uz to ide: samostalno sueljavanje sa odreenim sadrajima, mogunost samodluivanja, kao i doivljaj smislenosti sopstvenog rada sve to znaajno utie na motivaciju uenika. Ili, tanije: uenik koji sebe doivljava kao subjekat i koji rezultate toga uenja doivljava kao svoje po pravilu je angaovaniji, vie je motivisan nego uenik koji se protiv svoje volje koluje (videti Vencel 1987, str.31 i dalje). Za uspean proces uenja veoma je znaajna i mentalna aktivnost uenika kao individualna kognitivna konstrukcija uinka. Ovaj nalaz konstruktivistike teorije uenja (videti, izmeu ostalog, Maturana/Varela 1984) jasno govori o znaaju uenja metoda o kojoj je ovde re. Uenici koji ele da ue i pamte, moraju u velikoj meri da i sami budu konstruktori ema za saznavanje i reavanje problema. Oni stalno moraju da gradivo na metodski promiljen nain sreuju, da se organizuju tako da iz toga proisteknu strukture koje se lako i dugotrajno pamte. Prema tome, uenje postaje pre svega konstrukcija znaenja, struktura reavanja problema koja potie od samih uenika. Drugim reima: znanje se naspram onog to misle pobornici tradicionalne nastave ne preuzima jednostavno spolja i kognitivno memorie, kako bi se u nekom kasnijem trenutku ponovo moglo fleksibilno reprodukovati. Ne, ustrajno, umreeno znanje je u velikoj meri upueno na to da se u mozgu uenika ono formira, i da se na to razumljiviji nain uree u pamenje. Ali za to uenici moraju da poseduju odgovarajue sposobnosti sposobnosti koje moraju da se u nastavi uvebavaju i sistematski obrauju. Otuda se uveliko radi na tome da uenici savladaju metode i uenje uz otkria/ reavanje problema. to e rei: metodski verzirana obrada, tj. konstruisanje sopstvenih ema saznanja i delovanja ima prednost nad usmenom nastavom i reprodukovanjem obaveznog gradiva. Ova postavka konstruktivistike teorije uenja nuno zahteva promenjenu kulturu uenja. Kulturu uenja, koja uenje stavlja iznad poduavanja, konstrukciju iznad instrukcije i produkciju iznad reprodukcije. Uenje metoda o kome je re predstavlja vaan doprinos ostvarivanju ove kulture uenja. Zakljuak je, dakle: ko eli da pospei uspeh uenika i da obezbedi kljune kvalifi kacije za budunost, taj mora da posveti vie panje uenju metoda nego to je to do sada bilo uobiajeno.

29

6. Perspektive rastereivanja za nastavnike

Intenzivnije usvajanje osnovnih metoda uenja ne pomae samo uenicima, nego istovremeno doprinosi i rastereenju nastavnika. Dodue, nastavnik koji eli da sprovede znaajnije vebe, mora prvo da pripremi odgovarajue materijale i odredi uslove uenja, tanije da ih pronae; zatim, on mora da ide manje ili vie neuobiajenim putem, da koriguje svoje shvatanje podele uloga i da razvije dalje sopstvenu metodiku nastave. To nije uvek lako, i u poetku, naravno, zahteva izvestan kreativan napor. Samo ovaj viak napora je privremen, ali u svakom sluaju on je isplativ. Nastavnici koji su se potrudili i svoje uenike metodski u izvesnoj meri konsekventno unapredili, mogu ovo da potvrde na razne naine a da ne pominjemo, da su oni svojim kreativnim radom na novim nastavnim sredstvima i i sami vie inspirisani, to im je dalo i podsticaj za konstruktivnu saradnju sa kolegama i koleginicama. Tako, ak i dodatan rad na pripremi moe imati rastereujuu funkciju, i to tako to sami otkrivaju nove pedagoke i metodske mogunosti i sposobnosti, koje su dobre i za vlastiti ego, kao i za budunost sopstvenog pedagokog rada. Koliko je ova vrsta samoistraivanja i samopotvrivanja vana, to potvruju alarmirajue razmere takozvanog efekta sagorevanja meu nastavnicima. Novi naini koncipiranja, diskutovanja to oivljava, zadovoljava, otvara nove mogunosti, i tako utie na oiglednu krizu smisla u kolskoj svakodnevici. Metodski orijentisane inovacije takoe rastereuju nastavni kadar, tako to se uenicima omoguava vea konstruktivna samostalnost. Naime, u onoj meri u kojoj uenici gaje sopstvenu strategiju uenja, razvija se, ne samo njihova sutinska motivacija, ve i njihova sposobnost da samostalno rade i ue. Oni postaju samostalniji, usmereniji ka cilju i konstruktivniji u svom uenju (videti odeljak 4). Nastavni kadar zbog svega toga moe vie da se povue. Nastavnici nisu vie pod stresom. Njihova preterana angaovanost usled bespomonih uenika sada se smanjuje (videti odeljak 4). Mnogi nastavnici eznu za kolom u kojoj bi se oseali dobro (videti Miler 1992). Dobro se oseati ne zavisi samo od atmosfere u uionici, od opremljenosti kole ili od slinih vannastavnih faktora, ve i od toga, da li uenici na asovima rade i ue motivisano, angaovano i sa to manje smetnji. Ukoliko je bolje utemeljeno osnovno metodsko obrazovanje uenika anse za uspeh su vee. Dakle, ko investira u obuku metoda kod svojih uenika, taj istovremeno sebe rastereuje, otklanja sopstvenu napetost i tako postie zadovoljstvo u radu.

30

Prednosti obuke metoda za nastavnike i uenike

Obuka na polju metoda

unapreuje kod uenika

smanjuje kod nastavnika

poznavanje metoda i vladanje metodama

potpunu odgovornost

samostalnost samopouzdanje

zahteve postavljene od strane loijih uenika

motivaciju i saminicijativu

hiperaktivnost i zahtev za stalnim pruanjem pomoi

sposobnost reavanja problema

strah od neuspeha kod uenika

stremljenje ka cilju i izdrljivost

nervnu napetost

i efektivno uenje konstruktivnost

stres od cirkularnih procesa uenja

prikaz 4

31

7. Novi dom za uenje

Obuka na polju metoda, o kojoj se ovde govori, deo je jedne nove osnovne orijentacije u nastavi. Polaznu taku te tenje ka novoj kulturi u uenju ine odgovoran rad i uenje, skraeno ORiU (videti sliku 5) u cilju to delotvornijeg sticanja kljunih kvalifikacija koje se nalaze u potkrovlju kue nastave. Kljune kvalifikacije su, kao prvo, kompetencije u uem smislu (struna znanja, strukturna znanja, sposobnost kritikovanja i donoenja sudova, svest o postojanju problema, sposobnost reavanja problema), kao drugo, vladanje elementarnim tehnikama rada i uenja, kao tree, ubedljiva komunikacija i argumentovanje, kao etvrto, sposobnost i spremnost na konstruktivan i pravilan zajedniki rad u grupama i kao peto, izgradnja specifinih odlika linosti kao to su samopouzdanje, vera u sopstvene mogunosti, samoinicijativa i istrajnost. Na asovima na kojima preteno nastavnik izdvaja bitno, strukturira, interpretira, analizira, argumentuje, postavlja pitanja, kritikuje i organizuje, reava probleme i na sve druge naine upravlja i dominira u uenju, prirodno je da uenici ne mogu lako da steknu ove kljune kvalifikacije. Stoga se mora uvesti ORiU. Intenziviranje odgovornog rada i uenja u nastavi podrazumeva da uenici pre svega raspolau metodskim kompetencijama i navikama koje e im osigurati uspeh i pomoi im da steknu trajnu motivaciju. Konkretno: moraju da raspolau odgovarajuim tehnikama rada i uenja, moraju da budu sposobni za komunikaciju i argumentovanje i moraju da naue da u timu rade konstruktivno i u skladu sa pravilima. Upravo ove osnovne kompetencije su i ranije u velikoj meri nedostajale. Ovakvo stanje se mora to pre popraviti, ako elimo da pomenuta kua novi dom uenja dobije vrste temelje, i ukoliko elimo da izgradimo na metodama zasnovan samoodgovoran rad uenika. Na slici 5 prikazane kvalifikacije na cokli odnose se, kao prvo, na uvebavanje elementarnih tehnika rada i uenja, kao to su traenje u drugim knjigama, podvlaenje, izdvajanje bitnog, strukturiranje i vizualizacija, zatim na obuku osnovnih tehnika komunikacije i argumentovanja sve do retorike, kao i na sistematsko negovanje sposobnosti rada u timu kroz viestruka vebanja. Bez rada usmerenog na metode i na razjanjenja mali su izgledi za samoodgovoran rad i uenje. Najvei broj naih nastavnika nije se sreo sa ovakvom kvalifikacionom strategijom ni u koli ni na fakultetu, a ni na studijskim seminarima, i zbog toga je razumljivo to se suzdravaju da primene prikazanu obuku na polju metoda. Stoga je za utemeljenje ovakvog rada u nastavi potrebno obuiti i uenike i nastavnike.

32

Novi dom za uenje

Klju

kvalik e n

Line kompetencije Struna kompetencija Metodska kompetencija Socijalna kompetencija

odgovoran rad i uenje


Mogue delatnosti pri uenju

ORiU

ac
ije
Organizacione forme

Obrada radnih listova Izrada sredstava za uenje Predavanje/komuniciranje Raspitivanje i ispitivanje, itd.

Obrada radnih listova Izrada sredstava za uenje Predavanje/komuniciranje Raspitivanje i ispitivanje, itd.

Uenje metoda

Uenje komunikacije

Razvijanje timova

prikaz 5 Ovakva vrsta obuke je centralni zadatak, ali i izazov u daljem usavravanju nastavnika. To je i glavna odlika nove kulture uenja koja se ovde pominje.

II. Gradivni elementi obuke za praktinu nastavu

U ovom poglavlju bie dokumentovano vie od 120 isprobanih aranmana za unapreenje metodike uenja i rada kod uenika. Ovi gradivni elementi za vebanje ne predstavljaju, razume se, celoviti program obuke ve su u prvom redu zamiljeni kao berza ideja, koja na primerima pokazuje kako se uenici mogu usmeriti na korienje metoda, na vebanje i razmiljanje u najrazliitijim situacijama uenja kao i u okviru razliitih predmeta. Zainteresovani nastavnici mogu ove gradivne elemente da upotrebe ili direktno ili da na osnovu njih razviju na svom asu analogne aranmane uenja.

34
Obuka na polju metoda podrazumeva sistematsko uvebavanje elementarnih tehnika rada i uenja pomou velikog broja vebanja usmerenih na metode. Koje tehnike rada i uenja e pri tome biti razmotrene pokazuje slika 5. Odlika obuke na polju metoda, koja se ovde uzima u razmatranje, jeste da se uenje metoda postepeno pomera sredite nastave, i u odreenim fazama uenja dobija prednost nad obradom gradiva. U fazama usmerenim na obuku na polju metoda obrauje se i gradivo, ali je ono ipak sekundarno. Nastava se odvija u fazama koje su usmerene na metode prvenstveno u vezi sa metodikim postupcima uenika, zatim u vezi sa njihovim nesigurnostima i nedostacima i njihovim potrebama radi poboljanja sopstvene metodike uenja i rada. U skladu s tim sprovode se eksperimenti, isprobavaju i uporeuju metodske strategije, razgovara se o moguim problemima, utvruju se i razjanjavaju pravila, razmenjuju saveti i, naravno, od nastavnika se dobijaju konkretni podsticaji. Metodika uenicima postaje vaan predmet izuavanja, dok se struno specifini sadraji u ovoj fazi obuke svesno stavljaju na drugo mesto. Ovo s druge strane, ipak, ne znai da se sticanje struno-specifinih kompetencija kod uenika preko svake mere zapostavlja. Pre se moe rei da je uenje metoda i uenje iz oblasti struke u velikoj meri komplementarno. Moe da zavara uoavanje suprotnosti izmeu strune kompetencije i metodske kompetencije jer sugerie da su uenici u stanju da stiu struna znanja bez diferenciranog vladanja metodama. Istina je da se u fazama vebanja koje su usmerene na metode po svim pravilima moe obraditi manje gradiva, ali to ne znai da uenici stoga manje ue. Pre svega na due staze, efekti uenja kod uenika u potpunosti zavise od toga koliko metodski pristupaju gradivu i koliko ga sistematski skladite u pamenju. To je pak pitanje vladanja metodama. Hou rei: u onom obimu u kome uenici naue da predstavljeno gradivo smisleno strukturiraju i vizualizuju, da brzo pronau informacije i da selektivno itaju, da formuliu pitanja i naprave kartice za uenje, da logiki prave zapisnike, da naprave podsetnike koji e im biti od pomoi i da hvataju beleke, da odravaju red i da organizuju sopstveni rad, da se na odgovarajui nain pripremaju za pismene zadatke i da organizuju svoj prostor za rad u tom obimu e biti u stanju da svoje uenje oblikuju na efikasniji i uspeniji nain. Obuka na polju metoda i uenje strunog gradiva su u najuem smislu povezani i treba ih u svakodnevnoj nastavi posmatrati kao jedno, i isto tako ih i negovati. Vano je da se rad koji je usmeren na metode ne javlja u strunoj nastavi samo sporadino, ve kao to je ve reeno - da se povremeno rasporedi u kurseve, koji e uenicima omoguiti, da se intenzivno i viestrano pozabave metodskim pitanjima i strategijama, i da tako poboljaju sopstvenu metodiku uenja. Na koji nain takva obuka moe da se organizuje u toku jedne nedelje, pokazuje poglavlje III.6 ove knjige (videti stranu 255f). Gradivni elementi o kojima je ovde re mogu se grupisati u etiri odvojene metodske oblasti. Prvo, metode za dobijanje i razumevanje informacija, drugo, metode za obradu i odabir informacija, tree, metode za sistematsko planiranje rada, vremena i uenja i

35

VANE TEHNIKE RADA I UENJA


(nekoliko primera)
Podvlaenje Brzo itanje Odravanje reda Ureivanje radnog mesta

Pronalaenje

Zapisivanje

Formulisanje pitanja

Hvatanje beleki

Uenje napamet

Pripremanje za ispite

Izdvajanje bitnog

Vizualizacija

Saimanje

Oblikovanje sveske

Strukturiranje

Pravljenje plana rada

Pisanje pukica

Donoenje odluka

Brzo zapisivanje

Raspodela vremena

prikaz 6 etvrto, razliita propedevitka vebanja koji pokreu uenike na (samostalno) kritiko razmiljanje o sopstvenom uenju kao i o moguim problemima u uenju.Pregled tih metoda daju nam slika 6 i 7. Trebalo bi izmeu ostalog uvebavati tehnike pronalaenja, itanja, analize, pitanja, reda, struktuiranja, vizualizacije, prezentacije, pisanja, planiranja i odluivanja. Znaajna je i strategija unapreivanja sopstvenih mogunosti pamenja poevi od jednostavnih mnemotehnika pa preko kartica za pamenje, mindmaps, i sugestivnih metoda sve do efikasne pripreme pismenih zadataka kao i ureivanja radnog mesta kod kue koje poboljava uenje. Dokazano je, naime, da je u velikoj meri mogue poveati obim uenja i pamenja kod uenika, ukoliko su oni spremni da upotrebe proverene mnemotehnike ili da naprave plakate za uenje, podsetnike i koriste druge primere strukturiranja koji pomau pamenju. Sistematski rad sa kartotekom za uenje znaajno poboljava pamenje (videti Boni 1988; Mecig/uster 1982). Sve to je znaajno uskladiti sa pronalascima i zahtevima psihologije uenja recimo u vezi sa nainom funkcionisanja procesa pamenja ili u vezi sa ovekovim bioritmom ili radi

36

Dokumentovani gradivni elementi za uvebavanje (na jednom mestu)

Razmiljanje o uenju - propedevtika Ispitivanje uenika, sa ocenjivanjem. Reli karikatura orijentisanih na probleme. Igra sa kockicom na temu uenje. Otkrivanje i razjanjavanje saveta u uenju. Strategije uenja sa prazninama u tekstu. Vebanja u svrhu razvijanja line motivacije. Uenici u ulozi savetnika u uenju... Metode za dobijanje i razumevanje informacija Vebanja za unapreivanje brzine itanja. Vebanja za sistematsko itanje i razumevanje proitanog. Markiranje i podvlaenje. Saimanje, strukturiranje, izdvajanje bitnog. Rad sa pomonim knjigama. Mala azbuka postavljanja pitanja. Obilazak biblioteke... Metode obrade i odabira informacija Uvrstiti osnovne tehnike rada rukama. Pregledna sredstva za rad. Oblikovanje beleaka u sveskama. Crtanje dijagrama i tabela. Vizualizacija u uionici. Pisanje pomou metoda i pregledno pisanje. Osnove naunog procesa rada... Metode za sistematsko planiranje rada, vremena i uenja Isplanirana priprema za ispit. Metode za poveanje obima pamenja. Strateka vebanja za izradu domaih zadataka. Osnove planiranja vremena. Vebanja za planiranje vremena. Gradivni elementi poboljanja spremnosti za reavanje problema...

prikaz 7 pravljenja plana rada npr. kod pripreme pismenih zadataka ili kod realizacije nedeljnih planova. U ovoj knjizi se re tehnike veoma esto koristi, i ovaj termin je s razlogom odabran. On treba da nam pojasni injenicu da su uenicima neophodne elementarne radne navike da bi mogli promiljeno da ue, a da pri tom i pamte, kao i da ue sa razumevanjem. Zbog toga su u ovoj knjizi navedeni materijali prikazani u jednostavnom obliku. Oni treba da pokau i metodski konkretizuju kako uenike uputiti na korienje osnovnih tehnika rada i uenja i na koji to nain da se prema razliitim zadacima i sadrajima ophode metodiki svesno. Posmatrano na taj nain treba metode koje su ovde navedene shvatiti kao metode koje nadilaze strune sadraje. Da li e i u kom obliku biti upotrebljene u nastavi, zavisi od toga koje sadraje i ciljeve uenja treba da obradimo. Metode nisu same sebi svrha, ve su one u prvom redu instrumenti za efektivnije prodiranje u

37
predstojee struno-specifine zadatke i probleme. Uenje metoda i sadrinski-struno uenje su naime - kao to je ve reeno dve strane iste medalje. Bez metoda nema sadrinskog uenja, i bez povezanosti sa sadrajem nema metodikog uenja. Dok se danas u nastavi panja nastavnika i uenika preteno ili iskljuivo usmerava prema sadrinskom aspektu, nastava u fazi usmerenoj na metode bavi se prevashodno metodikim kompetencijom kod uenika, njihovim intuitivnim metodikim obrascima u ponaanju, njihovom nesigurnou i nedostacima, njihovim pozitivnim naporima i njihovim potencijalnim mogunostima za optimizaciju sopstvene metodike rada i uenja. U vezi s tim sprovoeni su eksperimenti, oprobane strategije, razgovaralo se o metodikim pitanjima i problemima, izraivana su i vizualizovana pravila i, naravno, i nastavnici su davali svoje savete. Metodika naime postaje predmet izuavanja. Dokumentovani vidovi uenja i navedeni materijali pruaju uenicima viestruku mogunost da eksperimentiu na nain koji je usmeren na metode, i da na tom putu otkriju veliki broj metodikih vrsta postupaka. Ovo postepeno learning by doing po svim pravilima se ne nalazi u knjigama o metodama. Ili se u nairoko opisuje znaaj uenja metoda (videti npr. Gepert/Projs 1980; Rajner 1981; Vencel 1987) ili se pak daju uoptena uputstva nastavnicima i uenicima koji ele da poboljaju svoje strategije u uenju (videti npr. Lajtner 1991; Ot 1990; Hilshof/Kaldvej 1990; Bronman 1981; Radno drutvo uenja metoda 1988; Keler 1986). Konkretna pomo nastavnicima koji ele da u svoju nastavu integriu metodska vebanja i refleksije bila je do sada samo izuzetak. Ovaj nedostatak vebanja i vidova uenja koji su orijentisani na praksu i koji mogu biti od pomoi, trebalo bi biti uklonjen ovom knjigom. Gradivni elemeni za uvebavanje koji slede koncipirani su kao pomo u nastavi i predvieni su za nastavnike. Istovremeno su osmiljeni tako da se uenici istog trenutka mogu navesti na rad i zapaanja usmerene na metode. Koji gradivni elementi e biti upotrebljeni i sa kojim e sadrajem biti dovedeni u vezu, tu odluku treba da donese nastavnik. Vie od 120 elemenata vebanja predstavljaju pre svega primere na koji nain je mogue unapreivati rad uenika i od njih zahtevati da njihov rad bude usmeren na metode. Vebanja pokazuju na koji nain se uenici mogu podstai na razmiljanje o svom uenju, na koji nain se mogu obuiti u pogledu samostalnog sakupljanja informacija i obrade informacija i kako se mogu navesti da efikasno planiraju rad, vreme i uenje. Podrazumeva se da su pri svemu tome struno-specifine adaptacije mogue, pa ak i neophodne. Prednost nastave usmerene na metode moda je i u tome to su uenici na ovaj nain podstaknuti da preispitaju svoje uenje i da promiljeno dalje razvijaju svoje tehnike rada i uenja. Cilj ove obuke je sticanje metodskih navika, u pravom smislu te rei. Ovo sticanje navika nema elemente drila. Drugim reima: uenici od nastavnika ne dobijaju vie jednostavne recepte ve oni vremenom pomou learning by doing razvijaju korisne tehnike rada i uenja to im pomae da ue uspenije i da due pamte, da osmiljeno strukturiraju i vizualizuju, da brzo

38
pronalaze informacije, da pripreme pismene zadatke, da naprave plan rada itd. Stoga se ova vrsta obuke na polju metoda ni u emu ne sukobljava sa obrazovnim radom koji ima za cilj zrelost i samoodluivanje. U vezi sa formom: pojedinani elementi vebanja jasno su oznaeni i numerisani. Grafiki su oblikovani tako da se ti materijali mogu pregledno i bez problema reprodukovati. Uz svaki element vebanja (B1, B2 itd.) stoji jedan kratak uvod i praktina uputstva za nastavu, iskustva i dalji podsticaji, kao i dokumentovani materijali i radni listovi. Odabrani gradivni elementi ne polau pravo na nepromenljivost niti se mogu svi upotrebiti u jednom razredu. To ni iz vremenskih kao ni iz didaktikih razloga nije preporuljivo. Ovi elementi za vebanje su pre osmiljeni kao prelom koji zainteresovani nastavnici mogu da koriste za pripremu nedelja odreenih za obuku kao i za negovanje metoda u strunoj nastavi.

39

1. Razmiljanje o uenju - propedevtika

Pozadina ove propedevtike je iskustvo na osnovu kojeg se zakljuuje da uenici nemaju dovoljno prilika kod kue, u osnovnim kolama, kao ni za vreme daljeg kolovanja kritiki da preispitaju svoju metodiku uenja, da konstruktivno promisle i da o tome razgovaraju sa drugim osobama. Zbog svega toga se potekoe u uenju prvenstveno shvataju kao lina slabost, jednostavno se zapostave ili se pak pripisuju osobi koja poduava, koja problematicno predaje pomenute su samo neke standardne reakcije. Zato nas ne treba iznenaditi to mnogim uenicima nedostaje odgovarajua svest o postojanju problema (videti odeljak I.2). Treba se samo zapitati: kako je mogue ovo fatalno stanje promeniti? Kako se mogu izgraditi i razvijati metodska senzibilnost i spremnost na uenje? Dosadanja iskustva pokazuju da je odluujui preduslov za ovu senzibilizaciju to da se uenicima moraju predstaviti jasni problemi u uenju tj. metodski nedostaci sasvim konkretno, jasno i inspirativno bilo odgovarajuim eksperimentima u nastavi i njihovim procenjivanjem, bilo kroz odgovarajue igre za uenje i kroz vebe kreativnosti, bilo kroz ciljano (samo)preispitivanje uenika, bilo prikazivanjem problematinih strategija u uenju kod izmiljenih uenika ili kroz to da se uenici na smenu oprobaju kao savetnici u uenju. Vano je samo da se doe do motivacionih podsticaja koji e uenike navesti da konstruktivno razmiljaju o svojim strategijama za uenje i problemima u uenju, kao i ohrabriti ih za razgovor o tome. Cilj vebanja koja slede je stoga, s jedne strane, unapreivanje svesti o postojanju problema i samokritinosti kod uenika, a s druge strane istovremeno razvijanje uputstava za uenje u vezi s tim. Uputstva treba zabeleiti na plakate, folije kao i na druga sredstva pomoi metodama gde e se beleiti i rezultati rada usmereni na metode. Neophodni su vreme i strpljenje kako za prilagoavanje igrama za uenje, materijalima koji slue kao podsticaji (npr. karikature) i ostalim podlogama za uenje. I ne kao poslednje, treba omoguiti da se uenici slobodno i bez straha (samo)kritino izjanjavaju. Obezbeivanje ovakve atmosfere je jedan od osnovnih zadataka nastavnika. Osim toga nastavnik je u prvom redu organizator, izlaga i savetnik. Gradivni elementi za vebanje e ove osobine jo vie pojasniti

40

B1: ISPITIVANJE UENIKA UZ OCENJIVANJE


OSNOVNA IDEJA: prikazanim upitnikom ispituju se metodiki zahtevi i zadaci, koji su na drugom stepenu obrazovanja I ukljuujui i vreme usmeravanja - uobiajeni. Kako uenici zbog svojih dosadanjih iskustava imaju nejasne predstave ili, donekle i precenjuju svoju metodiku uenja, sada imaju mogunost da sami sebi odrede dijagnozu. Ne moe se oekivati da emo time dobiti jasne rezultate. Kod uenika su prisutne pogrene procene i nedostatak svesti o postojanju problemu. Poto probleme pomou ovog upitnika uinite vidljivim mogue ih je i tematizovati, razgovarati o njima kao i zajedniki ih korigovati. VEBANJE: uenicima treba podeliti dovoljan broj pripremljenih kopija koje e oni anonimno da ispunjavaju. Pri tome je vano da nastavnik objasni za ta je ovaj upitnik namenjen. Treba iskreno da se popria o postojeim potekoama u uenju, kao i o pronalaenju korisnih puteva kojim se uenje moe pospeiti. Tokom ispitivanja nastavnik ne bi trebalo da uenicima pomae i time odvlai njihovu panju. Mogue je, naravno, dopunjavanje predloenog upitnika, zavisno od toga koji je razred u pitanju. Treba voditi rauna o tome da se upitnik individualno, koncentrisano popunjava. Vreme za popunjavanje upitnika je oko 10 minuta. OCENJIVANJE: Ocenjivanje se sprovodi tako to nastavnik prvo sakupi upitnike, potom ih izmea i podeli grupama uenika, i to svakoj odreeni broj. Grupe prebrojavaju odgovore. Nakon toga zapisuju na foliji odgovore koji se najee pojavljuju, koji se potom fotokopiraju za svakog uenika. Nakon toga uenici mogu da odaberu nekoliko ne posebno interesantnih rezultata tj. stavki, i da potom o svakoj posebno diskutuju. Druga varijanta je da svaka grupa dobije kljune rezultate o kojima e se posavetovati i zauzeti stav (na svaku grupu po jedna stavka), koji e potom predstaviti dajui svoje procene, objanjenja i savete, a nakon toga e se o tome razgovarati. Trea mogunost e biti blie objanjena u okviru sledeeg gradivnog elementa za vebanje. Svejedno je kako e ocenjivanje biti organizovano, odluujue pri tome je da uenici zaponu procese razjanjavanja i razmiljanja, koji su orijentisani na metode, to e produbiti svest o problemima i omoguiti sazrevanje metodske kreativnosti. Na kraju ove sekvence vebanja trebalo bi zapisati nekoliko metodskih rezultata (saveta pri uenju) u vezi sa problemskim oblastima o kojima se razgovaralo. NEOPHODNO VREME: U zavisnosti od toga koliko je ekstenzivno osmiljena faza ocenjivanja, trebalo bi odvojiti jedan do dva asa. Predvieno je da ovo vebanje sprovedu pre svega nastavnici koji su razredne stareine ili nastavnici maternjeg jezika.

41

B1 Kada razmilja o svom uobiajenom uenju, sigurno e doi do zakljuka da ti neke stvari lake polaze za rukom a neke pak tee. U upitniku koji sledi naii e na izazove tj. zadatke koje treba da proceni samo na osnovu svog sopstvenog iskustva i to to je mogue iskrenije! Zato molim te oznai da li ti izvravanje odreenog zadatka predstavlja potekou ili ti je lako da ga izvri! Samo hrabro: moe imati potekoe, to je normalno jer i ostali uenici e ih zasigurno imati!

ISPITIVANJE

ZA MENE JE... teko lako da rado uim i da mi je pri tom zabavno da pamtim gradivo na due vreme da se dobro pripremim za pismene zadatke da redovno vebam i ponavljam da temeljno uim rei da nepoznate tekstove brzo proitam i odmah razumem da u tekstovima traim najbitnije da redovno koristim dodatnu literaturu (atlase, renike) da samostalno napiem neto na zadatu temu da nacrtam emu ili tabelu da pregledno predstavim gradivo da uredno vodim beleke / mape da dobro isplaniram sopstveni rad

Uputstvo: ako ne moe da se snae sa ovim upitnikom, onda pitaj nastavnika! Ali sigurno e uspeti i sam!

42

B2: RAZGOVOR U PAROVIMA NA TEMU PISMENI ZADACI


OSNOVNA IDEJA: priprema pismenih zadataka je jedan od kljunih problema kod uenika, iako mnogi ne shvataju to na taj nain. Pismeni zadaci se pripremaju bilo kako. Svesnih stategija najee nema. Neki uenici raspolau uhodanim repertoarom, ostali pak ne raspolau nikakvim metodama. Zato, uenici treba da razgovaraju o tome, kako bi se te manje-vie razliite strategije mogle, uporediti, preispitati i kako bi na taj nain mogle biti meusobno podsticajne. Upravo se to postie sledeom vrtekom razgovora. Prednost: zajednikim razmiljanjem u grupama se na osnovu dosadanjih iskustava, smanjuje strah i poveava stepen aktivnosti kod uenika. VEBANJE: prvo se navodi tema (priprema pismenih zadataka) i podele se radni listovi koji se ovde nalaze, uz iju pomo uenici stiu pregled o itavom toku vebanja. Nakon toga uenicima se daje nekoliko minuta da naprave nekoliko teza na zadatu temu. Potom se menja raspored sedenja u skladu sa skicom koja je ovde predstavljena, tj. uenici sedaju u krug, jedan preko puta drugog, u parovima; ako je potrebno treba pomeriti stolove uza zid uionice, ili parovi koji e razgovarati sedaju ako su stolovi rasporeeni u obliku kvadrata jedan preko puta drugog. U svakom sluaju, mora se formirati jedan spoljni i jedan unutranji krug. Dalja procedura odvija se na nain koji je opisan u radnom listu. Za svaku sekvencu razgovora predvieno je po pet minuta otprilike dva minuta za izvetaj, oko jedan minut za zakljuivanje, oko dva minuta za slobodnu razmenu miljenja u vezi sa temom. Nastavnik daje znak za promenu, recimo, pomou malog zvona. Koliko puta e se vrteka okrenuti tj. koliko puta e se uenici u spoljnom i unutranjem krugu pomeriti i time nai novog sagovornika, zavisi od obima prisutne motivacije i vremena kojim nastavnik raspolae. Na osnovu steenih iskustava, dva razgovora bi trebalo da predstavljaju minimum, a etiri maksimum. OCENJIVANJE: Ocenjivanje e se odvijati u dva dela: prvi deo je feedback, uenici daju povratne informacije o svojim utiscima i iskustvima koja su stekli tokom razgovora u parovima (Da li je bilo interesantno? Da li je bilo teko?). Zatim se sakupljaju pravila do kojih se dolo, pravila koja osiguravaju uspeh u pripremi pismenih zadataka i koja potom treba zapisati. Na kraju se sve sumira ili zajedno ili u manjim grupama (etiri do pet uenika) radi intenzivnijeg utvrivanja i objanjavanja. Proizvod itavog vebanja moe, na primer, biti zidni plakat ili odgovarajui pregled pravila u ve pomenutim sveskama za metode. NEOPHODNO VREME: u zavisnosti od toga koliko e biti dozvoljeno razgovora u parovima, i da li e se faza ocenjivanja odvijati uz ili bez rada u grupama, treba predvideti jedan do dva asa. Za sprovoenje ovog vebanja predviene su pre svega razredne stareine ili nastavnici maternjeg jezika. Ovakva vebanja se mogu primeniti i na asovima iz drugih predmeta.

43

B2
Mnogi uenici imaju probleme pri uenju. Svako ima svoje metode s kojima se dobro snalazi. esto su tu i mali trikovi i ustaljene navike koje unapreuju sopstveno uenje. Ovo se sigurno odnosi i na tebe! Kako izgleda npr. priprema pismenih zadataka? Na koji nain to obavlja i ta TEMA

RAZGOVOR U PAROVIMA
ti predstavlja problem? Predvieni razgovor u parovima (vidi crte) daje ti priliku da o tome porazgovara i sa drugim uenicima, i da razmenite iskustva. Iskoristi priliku, po pravilu, puno toga moete nauiti jedni od drugih. Na koji nain e se odvijati razgovor u paru pokazuju sledea uputstva:

PRIPREMA PISMENIH ZADATAKA


Napravite prvo nekoliko beleaka u vezi sa zadatom temom, kako biste okvirno znali ta ete da ispriate vaem partneru, im doete na red! Papir sa belekama moete da ponesete sa sobom, da vam bude pri ruci.

Prema uputstvima koje vam je dao va nastavnik sedite u parovima jedan naspram drugog, tako da formirate jedan unutranji i jedan spoljanji krug (vidi crte). Potom e oni koji sede u unutranjem krugu ispriati svom partneru iz spoljanjeg kruga kako se pripremaju za pismene zadatke i koje, eventualne, probleme imaju pri tome. Uenici iz spoljanjeg kruga paljivo sluaju i, kada je potrebno, zapisuju, da bi na kraju svojim reima ukratko prepriali ono to su uli. Nakon toga, ostaje jo malo vremena za razmenu iskustava na temu pismeni zadaci.

Kada nastavnik da znak, svi oni koji sede u unutranjem krugu pomeraju se u smeru kretanja kazaljke na satu, za dva mesta, tako da dolazi do formiranja novih parova. Sada oni koji sede u spoljanjem krugu, treba da priaju o svom nainu pripreme za pismene zadatke. Suprotna strana slua ...itd. I tako redom.

Dokle god budete zainteresovani i dokle god budete imali vremena, moete da okreete vrteku. Na kraju sledi ocenjivanje razgovora. U vezi s tim va nastavnik e vam dati blia uputstva.

44 B3: RELI KARIKATURA KOJI JE ORIJENTISAN NA PROBLEME


OSNOVNA IDEJA: Kao to je upravo reeno, konstruktivno uenje metoda pretpostavlja da se kod uenika moraju pobuditi odgovarajui podsticaji koji e ih pokrenuti na razmiljanje, na diskusiju i planiranje usmereno na metode. Tu vrstu impulsa daju i karikature, koje svakodnevne probleme uenika prikazuju delom na aljivi nain delom ozbiljno. Paleta podsticaja see od haosa na radnom stolu kod kue do svakodnevnih motivacionih problema i problema u uenju, pri itanju knjiga, uenju rei, pisanju domaih zadataka ili pripremi pismenih zadataka, do problema zaboravljanja i straha od loeg uenja. Prikazane karikature ne moraju se ni u kom sluaju sve upotrebiti, ve su date radi mogunosti izbora. VEBANJE: nastavnik kopira odabrane karikature na formatu A4 najbolje na tankom kartonu koji prolazi kroz kopir aparat. Na poetku vebanja te uveliane karikature bie zalepljene na zid uionice lepljivom trakom, sa odreenim razmakom i to tako da budu prekrivene. Sada e se formirati male grupe u skladu sa brojem karikatura (po principu sluajnosti), koje e uzeti po jednu karikaturu, okrenuti je i razgovarati o njoj na osnovu sledeih taaka: a) Na koji problem u uenju karikaturista eli da nam skrene panju? b) Kakva su iskustva kod uesnika grupe? c) Kako se pomenuti problem moe reiti? (kljune rei: Problem? Lina iskustva? Mogue protivmere?) Po svakoj karikaturi, svaka grupa dobija tri do pet minuta za razgovor. Potom nastavnik daje znak za promenu. Grupe se kreu u smeru kazaljke na satu, do sledee stanice, i na opisani nain razgovaraju o karikaturi koju tu zateknu. Iz vremenskih, organizacionih i motivacionih razloga preporuuje se da se uvodi pet do est karikatura, maksimalno sedam. OCENJIVANJE: Poto se obiu sve stanice, nastavnik sakuplja podeljene karikature i svakoj grupi daje da izvue po jednu, pri prvom koraku ocenjivanja. Na taj nain pravilno podeljene karikature e odreeni predstavnici grupa posle faze dogovora u okviru grupe a na osnovu prikazanih folija na kojima se nalaze dotine karikature, ukratko da prokomentariu, i to uzimajui u obzir gore pomenuta pitanja. Pomenute folije nastavnik mora unapred da iskopira. Potom se, pri drugom koraku ocenjivanja, daje zadatak postojeim grupama da na osnovu svoje karikature tj. problema koji ona predstavlja, sakupe savete u vidu uputstava za uenje i da ih predstave na plakatu za uenje. Na taj nain nastali plakati za uenje bie okaeni u uionici kao stalni podsetnik (naravno da se opisani tok ocenjivanja moe skratiti ili modikovati) NEOPHODNO VREME: U zavisnosti od toga koliko je karikatura upotrebljeno i koliko je vremena bilo odreeno za pravljenje plakata, treba raunati na dva do tri nastavna asa ako je mogue u vidu blok nastave. Za ovo vebanje su u prvom redu predviene razredne stareine ili nastavnici maternjeg jezika.

45

B3

RELI KARIKATURA

46

B3

RELI KARIKATURA

47

B3

RELI KARIKATURA

48

B3

RELI KARIKATURA

49

B3

RELI KARIKATURA

50 B4: IGRA KOCKANJA NA TRAGU UENJU

IDEJA IGRE: Kockanje na motiviui nain predstavlja najrazliitije aspekte uenja, i to pomou karata za igru sa odreenom tematikom. One pokazuju da ovek pri uenju moe i da pogrei. Ali one i daju ideje kako da se svakodnevne strategije uenja poboljaju. Pomou karata za uenje, karata sa pitanjima i brojnih polja iznenaenja (od Z do L) uenici se podstiu na razmiljanje o sopstvenom uenju. Odgovarajua pitanja i razgovori o tome ta bi oni uradili u odreenoj situaciji naroito u fazi procene podravaju ovaj proces. VEBA: Kockanje se igra u etiri do pet grupa. Shodno tome, potrebno je napraviti etiri do pet tabli za igru formata A3 (kopije nalepiti na karton). Svakoj grupi se daje po est raznobojnih lutkica, jedna kockica, uputstvo za igru (videti pregled igre i opis polja za igru), kao i pil karata za uenje i karata sa pitanjima (videti prilog). Osim toga, svaka grupa treba da ima zapisnik sa vie kolona, u koje se unose postignuti poeni. to se same igre tie, igra se u grupama od etii do est igraa, za odvojenim stolovima. Svaka grupa odreuje sebi vou, koji je odgovoran za potovanje pravila igre. On takoe ita odgovarajue kartice za uenje, tj. kartice sa pitanjima i opise polja za igru; osim toga, vodi i zapisnik o postignutim poenima. Zbog ovih brojnih zadataka, voa igre po pravilu ne uestvuje u igri. Tok igre je blie opisan u materijalima za igru; isto vai i za pojedina polja igre. Obino se igra pola sata, a potom se igra prekida, sa obrazloenjem da je kraj prvog asa obuke. Pobedio je onaj koji na kraju igre ima najvie poena. PROCENA: U prvom krugu dobijanja povratnih informacija uenici mogu da se spontano izjasne, ta im se to u igri dopalo, ta im je eventualno smetalo ili ta im je stvaralo probleme. Onda voe igre izvetavaju o moguim potekoama u svojim grupama. Na kraju se razgovara o pojedinim karticama sa pitanjima o uenju, tj. o razliitim strategijama uenja. To se moe uraditi na dva naina: prvi nain je da se ove kartice glasno itaju pred svima, a uenici ili i uenici i nastavnik ih komentariu. Kao alternativa, mogu je rad u grupama, tj. postojee kartice se ravnomerno podele na vie manjih grupa, koje vode razgovore o razliitim situacijama i nainima uenja, i pripremaju kratke zakljuke. Ovi stavovi se, potom, iznose pred svima. Nastavnik u ovoj fazi moe da se umea sa pitanjima, opaanjima iz svakodnevice, kritikim upozorenjima i, naravno, sa odreenim savetima za uenje. Na ovaj nain nastavnik moe da istakne eljene strategije uenja. POTREBNO VREME: Za objanjenje igre i za samu igru kockanja potreban je ceo kolski as (sama igra traje oko 30 minuta). Za opisanu fazu procene potrebno je odvojiti jo jedan kolski as. Za sprovoenje ove igre uglavnom su zaduene odeljenske stareine. Ova igra se eventualno moe igrati i na ekskurziji (rekreativnoj nastavi).

51

B4

KOCKANJE

PREGLED IGRE
IDEJA IGRE Kockanje kroz igru uvodi temu uenja. Igra pokazuje da se pri uenju moe u neemu i pogreiti. Pokazuje i da se ti nedostaci i greke mogu izbei. Karte za uenje, karte sa pitanjima kao i brojna polja iznenaenja (od Z do L), podstiu na razmiljanje o sopstvenom uenju. Cilj je - nauiti kako se ui! U toku igre postoje izvesne smetnje, poto je put kroz lavirint uenja dug i pun prepreka. Pohvala i kritika su veoma blizu. esto se javljaju greke, ali i dobri rezultati u uenju, koji se, shodno tome, nagrauju. U svakom sluaju, ako nemate sree, igra se zavrava pre nego to se uenju stvarno ue u trag. Naalost, tada vie ne mogu da se osvoje poeni. Da - poeni! Naravno, u igri ima i dobitnika i gubitnika. U svakom sluaju, nije pobedio onaj koji je prvi stigao do izlazne kapije (kraj). Naprotiv, pobedio je igra koji je na svom putu kroz lavirint uenja sakupio najvie poena, jer se on prilikom uenja pokazao naroito spretnim. U opisu polja za igru objanjeno je kada se dobijaju dodatni poeni, a kada se poeni oduzimaju. Unesite postignute poene odmah u odgovarajui deo zapisnika! UESNICI Kockanje se moe igrati sa etiri do est uesnika. Kockica se baca redom, u smeru kazaljke na satu. Svejedno je od koga se poinje. POETAK IGRE Broj na kockici odluuje u kom pravcu se ide (3,4 ulevo; 1,5 nadole; 2, 6 udesno). POLJA IGRE Uputstva za pojedina polja igre nai ete na narednim stranama! ZAPISNIK IGRE Svaka grupa treba da odredi po jednog zapisniara, koji unosi i sabira poene koje su postigli pojedini saigrai. TRAJANJE IGRE Igra obino traje 30 minuta. Potom je kraj prvog asa obuke; igra se prekida (igra moe i da se produi). POBEDNIK Pobedio je onaj ko na kraju igre ima najvie poena; on/ona dobija titulu genije za uenje!

52

B4

KOCKANJE

OPIS POLJA ZA IGRU


Ako doe do ovog kruga podele, mora da stane, ak i ako jo nisu izbrojane sve oi. Saekaj da i ostali igrai bace kockicu. Potom ponovo baci kockicu i pokreni se u onom smeru koji ti zadaje broj na kockici (u navedenom primeru: 1,2,3 udesno, 4,5,6 nadole). Ako doe na ovo polje, izvuci sledeu kartu za uenje. Na njoj je opisano kako se pojedini uenici ponaaju pri uenju, to se moe oceniti kao pozitivno ili negativno. Proitaj tu kartu svojim saigraima, i daj svoju procenu. Obrazloi svoje miljenje! Ako saigrai smatraju da je tvoje procena tana, dobie pet poena, ako smatraju da je pogrena, oduzee ti pet poena (ako niste sigurni, pitajte nastavnika!). Unesite poene u zapisnik! Ako doe na ovo polje, izvuci narednu kartu sa pitanjem. Ako uspe da odgovori na postavljeno pitanje na zadovoljavajui nain (iri su tvoji saigrai), dobie pet poena, a ako ne uspe, nee dobiti nita! (U datom sluaju unesite poene u zapisnik!) Ako doe na ovalno polje na kome pie kraj, a potom baci kockicu i dobije 6, onda je to za tebe prevremeni kraj obuke za uenje. Nisi pokazao dovoljno izdrljivosti, i nisi neto naroito napredovao; zato e ti se oduzeti 10 poena. (Unesi poene u zapisnik!)

Z M U V S

Kao ZEC PLALJIVKO: ti se svega plai. Premalo veruje u sebe, i zato esto ne postie onoliko koliko bi zaista mogao! (- 5 poena) Kao MUDRICA: ti si mudar uenik. Pravi sebi podsetnike, probne radove, skice, tabele i druge prikaze, da bi bolje zapamtio gradivo. To poveava tvoj uspeh u uenju! (+ 5 poena) Kao USAMLJENA BUBALICA: ti ui uvek sam. To ti oteava da na aktivan nain usvoji gradivo. Odatle i tvoja nesigurnost (- 5 poena) Kao VREDAN RADNIK: ti mnogo stvari ne ukapira kad ih prvi put uje ili proita. Ali ipak, ti uporno i temeljno radi, stoga ima i uspeha (+ 5 poena) Kao SREKO: u tvojoj koli se osniva radna grupa u kojoj moe da se veba uenje. Ti si njen lan. (+ 5 poena)

53

B4

KOCKANJE

54

B4

KOCKANJE

OPIS POLJA ZA IGRU

H K5 K4 K1 O P L
Igra 1

Kao, HAJDE, POMOZITE MI! Ti hoe da ti svi mogui ljudi pomognu. Pri tom bi za tvoje uenje bilo bolje, kad bi neto i sam pokuao! (-5 poena) Kao ODLIAN NA KONTROLNOJ VEBI: na poslednjem kontrolnom si dobio 5, jer si na vreme poeo sa pripremom i redovno si ponavljao. (+10 poena) Kao VRLO DOBAR NA KONTROLNOJ VEBI: na poslednjem kontrolnom si dobio 4, zato to si se briljivo pripremao zajedno sa dva druga. (+ 10 poena) Kao NEDOVOLJAN NA KONTROLNOJ VEBI: ti si potpuno podbacio na poslednjem kontrolnom, jer se nisi dovoljno pripremao, i stoga si bio nesiguran i zbunjen! ( -5 poena) Kao OPTIMISTA: ti si iznad svega optimista i veruje u sebe. To je dobro, jer onaj koji veruje u sebe, a uz to i vredno radi, taj ima uspeha! (+5 poena) Kao PROFESIONALAC: ti si svoje uenje dobro savladao. Na tvom pisaem stolu vlada red; ti savesno radi, redovno ponavlja, dobro rasporeuje domae zadatke, itd. (+10 poena) Kao LEVO SMETALO: ti si se za vreme poslednjeg grupnog rada samo izmotavao. To smeta, kako tvom uenju, tako i radu grupe. (-5 poena)

ZAPISNIK
Igra 2 Igra 3 Igra 4 Igra 5 Igra 6

(Ovako moe da izgleda zapisnik. Unositi brojeve uvek na isti nain!)

55

B4

KOCKANJE

KARTE ZA UENJE
Jelena dobija test koji sadri 8 zadataka. Bez razmiljanja, poinje da radi zadatak broj 1. Tina treba da obradi jedan tekst od dve strane iz biologije. Vie puta iitava tekst. Ana treba da napie sastav. Prvo pravi koncept sa kljunim reima.

Milo smatra da je kartoteka uenja sa karticama pitanjeodgovor glupost. Za to je potrebno isuvie rada. Lena sa strane belei, dok ita struan tekst, kljune rei, simbole i postavke pitanja.

Ivan treba da obradi struni tekst i da obelei bitno. Ivan obeleava skoro sve.

Jovan uglavnom bez ikakve pauze satima sedi nad svojim domaim zadacima. On je esto iscrpljen. Vera za svaku oblast gradiva napravi kratak pregled u obliku tabele.

Mirko na svom pisaem stolu dri renike i leksikone, da bi odmah mogao da potrai ta mu treba. Tanja radi svoje domae zadatke uz strava muziku. To joj odvlai panju, i rad ini podnoljivijim. Andrej ima loe pamenje. Zato on za kontrolni ui tek dan unapred.

Boris treba da napie referat o unitavanju uma. On skoro u potpunosti prepisuje dva lanka iz novina; i to je to. Jana smatra da nema potrebe da pravi beleke, jer ionako sve ima u glavi.

Nikola se priprema za test poznavanja rei iz engleskog. On dva puta ita rei zajedno sa prevodom. Katarina mrzi muno traenje po leksikonu. Ona to voli da prepusti svojoj mami. Tako je bre. Igor izbegava, kad god je to mogue, da neto pie. On smatra, da i bez napornog pisanja moe dobro da ui.

Filip esto pravi krae ili due pauze dok radi domae zadatke, da bi potom bio vie koncentrisan za rad.

Anja na svom pisaem stolu uvek dri samo ono to joj je potrebno za domai zadatak koji upravo radi.

56

B4

KOCKANJE

KARTE ZA UENJE
Mina veba za vie predmeta pomou kartica za uenje, koje sama pravi. S jedne strane napie pitanje, s druge odgovor. Robert pravi za kontrolni iz geograje jednu preglednu pukicu, na kojoj belei ono najvanije. Milica poinje da radi domae zadatke uvek onim to, relativno, vie voli. Tako se uhodava, i to joj dalji rad ini lakim. Jelena za tekst iz novina, koji treba da obradi formulie vie pitanja. Kristina treba da u duem tekstu oznai ono najvanije. Uzima olovku, i podvlai dosta toga. Ivan je pri grupnom radu stalno kralj svoje grupe. On zavrava posao i uvek vodi glavnu re. Sandra esto, kad kod kue veba engleski, sama sa sobom razgovora, stane pred ogledalo i dri manje govore ili snima svoj govor na kaseti. Marko na poetku kontrolnog prvo proita sve zadatke/pitanja. Onda poinje da radi 4. zadatak. Marko esto veba sa svojim prijateljem Filipom. Postavljaju jedan drugom pitanja, i objanjavaju ako neto nije jasno. Kada Milica ui rei, ona ih izgovara, zapisuje, pravi probne testove, pie male reenice kao primer, itd. Relja je na vrata okaio plan u koji redovno unosi predstojee kontrolne i faze pripreme. Jan svoje domae zadatke radi odmah posle ruka, iako mu sa punim stomakom to prilino teko pada. Oliver esto koristi marker za oznaavanje kad treba da obradi tekst. Tako ini da se ono najvanije odmah vidi. Tea za lekciju Prvi svetski rat pravi pregled sa vanim uzrocima, zbivanjima i drutvenim posledicama. Branko za sledei kontrolni iz sociologije pravi pukicu, koju, ipak, ne nosi u kolu.

Filip radi svoje domae zadatke. Mama eli da mu pomogne, da bi bolje uradio. Filip, ipak, eli sam da proba. Kad se Jana priprema za kontrolni, ona poinje ve nedelju dana unapred, i veba svaki drugi dan po 10 ili 20 minuta.

Ana zapisuje termine, zapisuje i vane zadatke. To joj rastereuje pamenje.

57

B4

KOCKANJE

KARTE SA PITANJIMA
U kojoj fazi uenja se najvie zadrava? (a)itanje, (b)sluanje, (c) govor, (d) praktian rad Zato je vano da se gradivo ne samo ita, ve da se uz to i neto zapie? Kako glasi re koja nedostaje u sledeoj reenici? to je vea motivacija, to je ......... uspeh u uenju! Markeri za oznaavanje teksta pomau da se due pamti gradivo. Zato? Kako pristupa dugakim tekstovima, kad treba da ih obradi? Da li srodni predmeti npr. engleski i francuski treba da se ue neposredno jedan posle drugog? Jedna izreka kae: Dobro postavljeno pitanje je ve pola uenja! ta se time eli rei? Sigurno si ve uestvovao u grupnom radu. ta ti se dopada u tome? ta ti smeta? Zato kod domaih zadataka treba poeti od neeg lakog? Mnogi uenici imaju potekoa da gradivo due zadre u pamenju. Zato?

ta moe da uradi, da bi bolje pamtio gradivo? Navedi bar dve stvari!

Razgovor o nekoj temi poboljava pamenje gradiva o kom je re. ta, po tebi, iz toga sledi? Zato je vano redovno vebati i ponavljati?

Kako postupa kad treba da naui rei?

Kako se obino priprema za kontrolnu vebu, npr. iz biologije?

Zato je nepovoljno ako se pri radu na tekstu isuvie toga podvue?

Kako pokuava da prevazie stanje kad nema volju za uenje ako ti se to dogaa? Zato se za kontrolni ne treba poeti spremati tek vee pred kontrolni?

Kako izgleda tvoj radni sto kad radi zadatke?

Strunjaci kau: veina uenika su praktini u uenju. ta time misle?

Obino se kae: Nae pamenje je kao sito. Objasni ovu izreku.

58

B5: JEDNOSTAVAN TEST TIPOVA UENJA

OSNOVNA IDEJA: Veliki broj uenika oslanja se pri uenju prvenstveno na sluanje i na gledanje/itanje. Tradicionalna nastava u ijem sreditu je nastavnik podrava ovu orijentaciju. Aktivnosti pri uenju kao to su pisanje, traenje, strukturiranje, sastavljanje kartica za uenje ili eksperimentalan rad u grupama esto se posmatraju kao rad koji nepotrebno optereuje i nerado se izvodi. Ono to najvei broj uenika pri tom ne zna, a i o tome nisu razmiljali, jeste injenica da je velikom broju uenika neophodan praktian rad pri uenju, kako bi due pamtili i lake shvatali odreeno gradivo. Dakle, rad i naprezanje se isplate! Ovo saznanje e biti induktivno potvreno kroz test tipova uenja. Osnovanost ove tvrdnje dokazuju empirijska istraivanja uenja. Na osnovu tih istraivanja mi u pamenju zadravamo oko 20% onoga to smo uli, 30% onoga to smo proitali, 70-80% onoga to prepriamo svojim reima i ak 90% onoga to samostalno uradimo (videti Vicenbaher 1985, str. 17). Ovaj visoki procenat zadravanja u pamenju kod samostalnog rada ne iznenauje, jer su u procesima rada prisutni, iako ne direktno, i gledanje/itanje i sluanje. Na osnovu toga zakljuujemo da se pri uenju mora ukljuiti to je mogue vie ula i da se aktivnosti pri uenju moraju intenzivirati (videti Fester 1978). Pomou prikazanog testa tipova uenja ovo saznanje treba da dopre i do svesti uenika. VEBANJE: Test tipova uenja kopiran u dovoljnom broju bie podeljen uenicima i nastavnik e ga objasniti. Potom uenici popunjavaju test onako kako najbolje umeju. Nakon toga izraunavaju bodove sabirajui brojeve za sva tri tipa uenja sluanje, gledanje i rad. Na osnovu dosadanjih iskustava uenici ostvare najvei broj bodova kod tipa uenja rad. Ponekad se pojave izuzeci, ali oni su veoma retki. Ako se posmatra pozadina ovih izuzetaka zakljuuje se da se kod tih uenika radi o posebno nadarenim uenicima. OCENJIVANJE: Prvi korak u ocenjivanju nalae da uenici uporede svako pojedinano reenje, sa jednim ili dvojicom svojih drugova i da razgovaraju o spornim bodovima tj. razlikama. Nakon toga svaka grupa mora da izdvoji po jedan interesantan tj. bitan rezultat i da ga potom predstavi u plenumu. U drugoj fazi uenici diu ruku i predstavljaju svoje rezultate. Potom predstavnici grupa navode gorue take; nastavnik i drugi uenici komentariu. Na kraju uenici treba da na kartcama napiu svoje miljenje o uenju ubudue, i da ih potom zalepe na zidne novine. NEOPHODNO VREME: Za uvoenje i obradu testa potrebno je izdvojiti oko 15 minuta, za ocenjivanje oko pola sata. Test tipova uenja moe se raditi na bilo kom asu.

59

B5

TEST TIPOVA UENJA

TEST TIPOVA UENJA


U narednom odeljku pronai e razliite naine za uenje. Upii broj 3 u odgovarajua polja sa desne strane ako ovim nainom za uenje puno zapamti; 2 ako ovim nainom za uenje neto zapamti i 1 ako malo zapamti! Izraunaj odgovarajue vrednosti u skladu sa tipovima uenja sluanje, gledanje i rad, koji su navedeni ispod tabele!

NAINI ZA UENJE
(a) (b) (c) Uz tekst crtam tabelu.................................................................................................. Nastavnik dri predavanje na nastavnu temu Iz nastave biologije sakupljam razliito bilje, lepim ga u herbarijum i piem objanjenja uz odreene biljke................................................................... (d) Naa nastavnica nam puta crtani lm o skuptini na asu sociologije (bez komentara)...................................................................................... (e) Jedna uenica ita tekst iz kolske knjige naglas................................................. (f) Pregledam slike i crtee u kolskoj knjizi................................................................. (g) Crtam crte u vezi sa nekim gradivom................................................................... (h) Sluam kasetu na kojoj se nalaze vebanja iz engleskog jezika (i) Nastavnik nam pokazuje slajdove o kinim umama u tropskim.................... oblastima (j) Nastavnik mi objanjava na koji nain se bira premijer drave....................... (k) Zapisujem na jedan papiri rei koje treba da zapamtim.................................. (l) Gledam izlobu u muzeju........................................................................................... (m) Proitam tekst u kolskoj knjizi (n) Jedna uenica predstavlja rezultate rada svoje grupe........................................ (o) Na nastavi hemije izvodim jedan jednostavan eksperiment............................ (p) Sluam na radiju reportau o jednoj aktuelnoj temi........................................... (r) Pregledam knjigu sa slikama o ivotu u Africi....................................................... (s) Izdvajam iz teksta ono najbitnije i zapisujem ga na drugo mesto................... Saberi gore upisane brojeve! TIP UENJA SLUANJE: brojevi (b) + (e)+ (h)+ (j) + (n) + (p) = _________ TIP UENJA GLEDANJE: brojevi (d) + (f ) + (i) + (l) + (m) + (r) = _________ TIP UENJA RAD: brojevi (a) + (c) + (g) + (k)+ (o) + (s) = _________

60

B6: ZAGONETNO U VEZI SA TEMOM UENJE


OSNOVNA IDEJA: Na osnovu dosadanjih iskustava potvreno je da zagonetke mogu da motiviu i inspiriu jer predoena situacija sa praznim poljima zahteva objanjenje i dopunjavanje pretpostavljanje, zadaci sa zagonetkama su osmiljeni na taj nain da uenici imaju realne izglede da ih ree. Zagonetke koje su ovde navedene u skladu su sa ovim nainom razmiljanja. One slue da bi se uenicima prenele osnovne informacije na temu uenje i da bi se dolo do odgovarajuih razjanjenja. Da bi uenici te informacije proitali paljivo i sa interesovanjem mora se traiti odreena sutina. To su na radnom listu 6a odgovarajui pojmovi, na radnom listu 6b gradivni elementi koji nedostaju, na radnom listu 6c pogrene teze i na radnom listu 6d pogrene rei koje treba zameniti odgovarajuim pojmovima. Jasni rezultati i samokontrola kod uenika postiu se uz odreenu unapred datu pomo i uputstva pri kontrolisanju. Stoga se ovim postie da greke koje se pojave ne ostaju, ve da ih uenici sami svesno i promiljeno ispravljaju. Istovremeno se predoene informacije relativno intenzivno urezuju u pamenje. Iskustvo je pokazalo da se to deava ree kada ne postoje jasno naznaene praznine. VEBANJE: Uenici u tiini reavaju zagonetku koju je nastavnik odabrao, i napravio dovoljan broj kopija za sve. Na koji nain e zagonetke biti reene proizlazi iz uputstva za rad koje se nalazi na radnim listovima. Reavanje zagonetki moe se sprovesti kroz samostalan rad ili kroz rad u paru. Rad u paru ima smisla uvek kada postoji opasnost da se uenik koji sam reava zagonetku moe susresti sa potekoama, to bi ga obeshrabrilo za dalji rad. Pod takvim okolnostima princip pomoi kroz rad u paru moe da pomogne. Uenici mogu na osnovu datih pretpostavki sami sebi da pomognu i potvrde tako svoja razmiljanja. OCENJIVANJE: Posle reavanja zagonetki i samokontrole uenici razmenjuju ispunjene/korigovane listove sa dva do tri uenika koji sede pored njih pa se potom listovi ponovo pregledaju. O nejasnoama koje se mogu javiti moe se ovom prilikom razgovarati i one se mogu meusobno razjasniti. U sluaju potrebe moe se pitati i nastavnik, koji je ovde ekspert; s tim to bi nastavnik trebalo da se dri po strani koliko god je to mogue. Na kraju faze ocenjivanja moe se uenicima ukazati na to da sami treba da formuliu deniciju (zakljuak) o pozadini obraenih informacija, na ta e sledee nedelje biti usmerena posebna panja. Denicije dobijene na taj nain proitae pred odeljenjem uenici koji su ih sastavili, i one se mogu i, eventualno, ubeleiti u dnevnik uenja (zapisniari su uenici). NEOPHODNO VREME: u zavisnosti od toga koliko se radnih listova odabere i kako se obrauju moe se u te svrhe upotrebiti jedan as ili jedan dvoas. Kada se sva etiri radna lista reavaju i ocenjuju neophodan je jedan dvoas. Prikazani radni listovi mogu se u principu upotrebiti u nastavi iz svih predmeta. Pogodni su za pismene zadatke, asove slobodne nastave i asove zamene.

61

B6

UKRTENE REI

REENJE
VODORAVNO: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10) 11) SVAKO MORA DA GA IMA DA BI IMAO USPEHA U UENJU ONO NAM POMAE DA BISMO LAKE NAUILI NOVO GRADIVO NJIH MNOGO LAKE PAMTIMO NEGO REI I BROJEVE VEBANJEM I PONAVLJANJEM POSTIEMO NA TAJ NAIN SE SAMO KRATKO PAMTI MATERIJA SINONIM ZA PAMENJE SUPROTNO OD MOTIVISANOSTI POTREBNE SU DA BISMO USPENO UILI VAAN PREDUSLOV ZA USPENO UENJE ZABRANJENO IH JE KORISTITI ZA VREME PISMENIH ZADATAKA ALI NEKAD MOGU BITI OD VELIKE POMOI UZ NJEGOVU POMO MNOGO LAKE PAMTIMO

Upii traene rei u ukrtenicu! Pomo pri proveri: Rei se sastoje od dole navedenih slogova... SANOST, SAMO, POD, VLA, SLI, ENJE, ANJEM, RISANJE, NE, SLU, MOTIVI, ME, TO, ENJE, DE, KON, CE, UZDANJE, PAM, LJICE, PI, SA, NJE, PO, KE, MEMO, CEN, DU, TRACIJA

62

B 6b

TEKST SA PRAZNINAMA

TEKST SA PRAZNINAMA
DOBRO ISPLANIRANO JE POLA PUTA DO DOBRO NAUENOG! Nije vano koju vrstu zadataka treba da rei, pomou _______ i glave mnogo je lake. Pomisli samo na svakodnevnu nastavu. Treba npr. da napie izvetaj ili _________, da obradi tekst, da izdvoji najbitnije iz _______, da ________ u reniku, da podvue rei u tekstu da to ima smisla, da pregledno_________ radni list ili plakat, da napravi tabelu, da napie referat ili zapisnik, da pripremi i ______________ eksperiment, da u grupama radi sa drugim uenicima, da ___________ as na taj nain da se za odreeno_________ rei zadati zadatak, da dri kratko predavanje i jo mnogo toga. Nastavnici stalno zadaju takvu vrstu ________ koju moe da rei samo ako __________ i metodiki promisli. Isto to vai i npr. kod pripreme ___________. Gradivo se moe zapamtiti samo onda kada se postepeno i uz potrebnu koncentraciju ___________. Upravo to ___________ mnogim uenicima. Oni poinju da ponavljaju gradivo esto ________ pre pismenog zadatka i onda se ude kada im se sledeeg dana sve pomea u glavi i veeg dela nauenog ne mogu vie da se _______. Ili nagomilavaju gradivo do te mere da se onda ________ i zapadnu u stresnu situaciju. To oteava uenje i smanjuje _________. Planski i ___________ promiljeni rad nije koristan samo pre samih pismenih zadataka. On pomae npr. i kod reavanja tekih__________. Mnogi uenici se bez potrebe mue sedei i nervirajui se pri reavanju svojih zadataka. Vreme _________, ali posao ne ide od ruke. To ne mora da bude tako! Ako dopustimo sebi da napravimo kratke________, i za to vreme promenimo predmet koji uimo, ili ako ponemo prvo sa lakim zadacima tj._________ zadacima, ako uredimo mesto na kome radimo itd. Mogue je da onda uspemo da uinimo domae zadatke ne samo podnoljivijim nego i da pri njihovom reavanju imamo i vie__________. Mora se planirati! Ili drugim reima reeno: __________se mora nauiti! Uputstvo za rad: Upii sledee pojmove u praznine tako da dobije reenice koje imaju smisla! PISMENI SASTAV, TEKSTA, OBLIKUJE, PODELI, ZADATAKA, NEKOLIKO DANA, UPLAE, METODSKI, PROLAZI, PREDAHE, USPEHA, PLANIRANJA, PRONAE, NEDOSTAJE, PISMENIH ZADATAKA, SETE, USPEH U UENJU, INTERESANTNIJIM, UENJE, PAMTI, DOMAIH ZADATAKA, SPROVEDE, VREME, PLANSKI.

63

B 6c

TRAENJE GREAKA

NETO OVDE NIJE U REDU!


Verujem da je materiju koja se teko pamti lake zapamtiti ako zamislimo razne pomoi pri pamenju (mostove). Ono to vam je teko da zapamtite, morate samo da poveete sa neim to vam je odranije poznato, da dovedete u vezu sa raznim znanjima, pojmovima i doivljajima koji su vrsto urezani u Verujem da se nove rei vaem pamenju. U francuskog i panskog jezika pamenju se npr. slike ue najbolje kada se ue zadravaju tee nego jedna za drugom. Jer veliki rei i brojevi. Mogu broj rei ovih jezika veoma vam pomoi i mali su sline, tako da ih je lake crtei. Ili moda i ne? nauiti i zaboraviti kada se ue u jednom dahu. To vai i za zadatke koji su slini (npr. sline formule iz zike i matematike). Moda ova teza i nije tana?

Moje miljenje je da uspeh u uenju zavisi od toga da li se prema materiji ophodimo konkretno i u kojoj meri uvodimo promene. Time raste kako motivacija tako i koncentracija. Materija se uree u pamenje i tu ostaje prilino dugo. Potom prelazi u pamenje koje je kratkotrajno. Moda ova teza i nije tana?

Uputstvo za rad: Jedna teza je potpuno pogrena! Koja? Osim toga, svaka od ovih teza sadri po jednu netanu re. Molimo da ih ispravite!

64

B 6d

TRAENJE GREAKA

TRAENJE GREAKA

POSTOJI MNOGO NAINA POMOU KOJIH SE MOE UITI! U koli se najee ui pomou oka i pomou svezaka. Nastavnik objanjava injenice, crta sliku na tabli, odgovara na informacije uenika, prikazuje foliju ili lm, puta uenike da crtaju u udbenicima, on ispravlja, nadopunjuje i daje odreena uputstva za rad. Uenici itaju, diskutuju, sluaju itd. Onom ko pomou ula sluha moe da primi informacije i da ih zapamti, bie teko. Ovde je re o vizuelnom tipu uenja i o auditivnom tipu uenja. Uenici koji su vie vizuelni tipovi, prihvataju novine teko oima. itaju rado i imaju relativno malo uspeha pri tome, i za njih slike i ostali prikazi predstavljaju pomo prilikom uenja. Uenici kojima je vizuelni kanal vie angaovan pamte materiju relativno dobro tako to sluaju kada drugi ljudi priaju ili kada sami sebi priaju. Treu, i najmanju grupu predstavljaju uenici koji su mnogo vie praktiari, to znai da ti uenici najbolje ue dok sluaju. Ti uenici se ubrajaju u motoriki tip uenja. Motoriki znai da ti nastavnici moraju da upotrebe svoj motoriki aparat da bi materiju zaboravili na to due vreme (pisanje, crtanje, oblikovanje, eksperimentisanje, isecanje, bojenje, lepljenje, izvoenje proba itd.). Podrazumeva se da izmeu opisanih naina uenja ne postoji jasna granica, ve da se po svim pravilima sva tri zaobilazna puta koriste intenzivno. Osim toga, dokazano je da se od informacija koje su primljene putem ula sluha zadrava proseno samo 20 procenata, motorikim kanalom 30 procenata, ali putem praktinog delovanja 80 do 90 procenata. Zato prosenog uenika treba odmah odvratiti od toga da mnogo zapisuje, da rauna, da crta, da podvlai i dopustiti ono to naglaava praktinu stranu uenja. Kako je rekao poznati pedagog Dinsterveg: Ono to uenik nije sam stvorio, to ga ne predstavlja i on to ne poseduje. ili Gete: Razmiljanje i rad, rad i razmiljanje, to je zbir svih mudrosti. UPUTSTVO ZA RAD: U gornjem tekstu potkralo se 16 pogrenih rei koje menjaju smisao. Pronai te rei i zameni ih sledeim reima tako da nove reenice dobiju taan smisao. LAKE, USPENO, SLUNI KANAL, NAJVEU, UENICI, SHVATILI, NAINA ZA UENJE, SAVETOVALI, RADI, UHO, PITANJA, OKA, ITAJU, LAKO, KANAL VIDA, RADE

65

B 6e

LIST SA REENJIMA

LIST SA REENJIMA
Kod gradivnog elementa 6c teza koja se nalazi u sredini i tie se uenja novih rei, pogrena je, poto slinu materiju ne bi trebalo uiti jednu za drugom, jer se u tom sluaju sline materije meusobno briu. Pogrene rei u oblaiima su, sleva nadesno: kratkorono umesto dugorono pamenje, zaboravljanje umesto pamenje i tee umesto lake! Pogrene rei na radnom listu 6d su u sledeem tekstu podvuene. Rei koje su tane moete pronai u donjem delu radnog lista 6d.

POSTOJI MNOGO NAINA POMOU KOJIH SE MOE UITI! U koli se najee ui pomou oka i pomou svezaka. Nastavnik objanjava injenice, crta sliku na tabli, odgovara na informacije uenika, prikazuje foliju ili lm, puta uenike da crtaju u udbenicima, on ispravlja, nadopunjuje i daje odreena uputstva za rad. Uenici itaju, diskutuju, sluaju itd. Onom ko moe pomou ula sluha da primi informacije i da ih zapamti, bie teko. Ovde je re o vizuelnom tipu uenja i o auditivnom tipu uenja. Uenici koji su vie vizuelni tipovi, prihvataju novine teko oima. itaju rado i imaju relativno malo uspeha pri tome, i za njih slike i ostali prikazi predstavljaju pomo pri uenju. Uenici kojima je vizuelni kanal vie angaovan pamte materiju relativno dobro tako to sluaju kada drugi ljudi priaju ili kada sami sebi priaju. Treu, i najmanju grupu, predstavljaju uenici koji su mnogo vie praktiari, to znai da ti uenici najbolje ue dok sluaju. Ti uenici se ubrajaju u motoriki tip uenja. Motoriki znai da ti nastavnici moraju da upotrebe svoj motoriki aparat da bi materiju zaboravili na to due vreme (pisanje, crtanje, oblikovanje, eksperimentisanje, isecanje, bojenje, lepljenje, izvoenje proba itd.). Podrazumeva se da izmeu opisanih naina uenja ne postoji jasna granica ve da se po svim pravilima sva tri zaobilazna puta koriste intenzivno. Osim toga, dokazano je da se od informacija koje su primljene putem ula sluha zadrava proseno samo 20 procenata, motorikim kanalom 30 procenata, ali putem praktinog delovanja 80 do 90 procenata. Zato prosenog uenika treba odmah odvratiti od toga da mnogo zapisuje, da rauna, da crta, da podvlai i dopustiti ono to naglaava praktinu stranu uenja. Kako je rekao poznati pedagog Dinsterveg: Ono to uenik nije sam stvorio, to ga ne predstavlja i on to ne poseduje. ili Gete: Razmiljanje i rad, rad i razmiljanje, to je zbir svih mudrosti.

66

B7: OTKRIVANJE TIPOVA UENJA I OBJANJENJA


Osnovna ideja: naravno da kod uenika ne treba podsticati samo oseaj za probleme koji se pojavljuju u uenju, kao i oseaj za pokretanje njihove mate u vezi sa metodama i iskustvima. Mnogo vie se moraju davati dodatne informacije i saveti za uenje da bi uenici mogli da stiu samopouzdanje i sigurnost. Takve vrste informacija prikazali smo ve u okviru gradivnog elementa B 6, a one su imale za cilj da na osnovu njih uenici induktivno donese zakljuke. Ovaj princip uenja koji sadri elemenat otkrivanja odnosi se i na savete u uenju o kojima je ovde re. Jer davanjem saveta uz lektiru ili za vreme predavanja, nastavnik manje ili vie apelativno ukazuje na najbolje, moda prua utedu u vremenu, ali po svim pravilima to ne osigurava da e ih uenici dovoljno svesno i koncentrisano prihvatiti. Reavanju ovih dilema doprinose nam u nastavku navedene slogovne slagalice, koje s jedne strane unapreuju motivaciju kod uenika, tako to pruaju puno malih doivljaja uspeha, a s druge strane utiu na relativno intenzivno razumevanje pomenutih saveta u uenju poto se moraju zapisati kako bi bile razumljive, i na kraju se moraju obrazloiti i pojasniti. Vebanje: Uenici dobijaju navedene radne listove, i na osnovu datih slogova sklapaju predviene savete u uenju (mogue ih je proitati u tekstu na listu sa reenjima). Uenici rade ili samostalno ili u parovima. Na osnovu iskustva preporuuje se rad u paru, kako bi uenici ako je potrebno mogli jedni drugima da pomognu i jedan drugog da upute. Kada se pronae traeni savet u uenju svaki uenik unosi svoju formulaciju reenice u prazno polje (pogledati uputstvo za rad). Ocenjivanje: Ocenjivanje i produbljivanje saveta u uenju izvodi se u najmanje dva koraka. U prvom koraku formiraju se nove grupe od po dva uenika. Novi parovi prelaze jedan po jedan savet, itaju ih naglas i obrazlau njihovo znaenje. To rade naizmenino. Na kraju nastavnik deli (sluajnim izborom) kartone na kojima je zapisan po jedan savet o uenju, do koga su doli uenici ovog odeljenja, tako da svaki uenik dobije najmanje jednu kartu (voditi rauna da je napisano krupnim slovima!). Te karte uenici potom lepe na zidne novine koje su sami pripremili. Savete koji su zapisani na tim kartama itaju naglas i jo jedanput ukratko obrazlau. Nastavnik moe u ovoj fazi ako je potrebno da d dodatna objanjenja, ispravke, ili savete. Na taj nain osigurava se odreena koliina upredmeenja. List sa svim reenjima (pregled svih saveta, pogledaj list sa reenjima) moe se dati uenicima ako je potrebno u vidu zavrnog dokumenta. Treba razmisliti o tome da se uenicima kae da tih 39 saveta svrstaju u homogene grupe kako bi ceo ovaj spektar postao pregledniji. Neophodno vreme: Za pronalaenje i zapisivanje saveta zavisno od starosne grupe uenika i metodikog predznanja potrebno je od 20 do 40 minuta. Kako za opisanu fazu ocenjivanja treba izdvojiti jo dodatnih 20 do 30 minuta, minimum je jedan nastavni as, ali se po pravilu preporuuje dvoas. Predodreeno je za uvebavanje pre svega na nastavi maternjeg jezika ili asovima odeljenjske zajednice.

67

B7

SLOGOVNA SLAGALICA

SAVETI ZA UENJE
1) I NA VI UI NA E NA!

2)

CI MA RAZ VRE NA JED VLJAJ PO U KIM SKIM MA! NA MEN

3)

SKI CRTE CRTAJ E I CE!

4)

VE KOJ PO TA KA TI KO RA TE U IH E NE NE DIK DA DIK TI BA MO!

5)

ZA PIS VRE BLA BAJ NO ZA NE KE VE GO ME ME DAT!

6)

KA PI SU VRE NI SVO RAJ JE ME DA E DA UI U U DAR PLA KA JUI LEN!

7)

RE KAR SUJ TE PI NA CE ZA KE I TI!

8)

DRU JE PRED NE SLI UI NE TE DAN ZA GIM ME!

9)

REDOV ZA MA SVO RA JE E TKE NO DI DO DA!

10)

NA PI INFOR VA TAJ NE CIJE I NJA GLAS I MA TA!

11)

ZA STAV PA O BRO TI NJU NA KU TKA DO BRA PO DA!

12)

RI I VA SA NU TE JU I ZA PI MI MA!

13)

BI GDE NIKE VI RU RU GE MO I E TI PRI CI KNJI STA PRI TA TI!

Uredi slogove u svakom redu tako da dobije po jedan vaan savet u uenju u svakom redu! Upii taj savet o uenju u odgovarajui prazan red ispod!

68

B7

SLOGOVNA SLAGALICA

SAVETI ZA UENJE
14) BAJ RIJU MA TE UZ MO MA NAL LIH TICA NA KOJI PO MA SE AZE UVE PI KAR TA NJA!

15)

DOB PO AJ NJI SVO RO GLED JE GRE I U I NA KE MA!

16)

TE PO PO SA IM TO VE I DATKE TI JE NE PO ZNA KE TO!

17)

I U PI JU SVE SKU SVO URE I PRE DNO GLE DNO!

18)

NA DI SE PO URA NE GRA EN SLE OG PO LE SLA IM PIM!

19)

KLJU RA I I TE LE IS DIO ZOR DOK U VI I!

20)

OS TA NE HI TNE LO VE SU VL JAJ POS ZA TRA!

21)

KO RI BOR NJIR PRI KER E KA O TO SU POD LE I STI MAR ZA VLA NJE!

22)

STA TA NE VNI DI SE DA PI NA ST TE RE I KA!

23)

RAS PAM TI SVO ENIM OM JE E E NJE DO BRO URE ZID ZA KA PO CEN DE NJE!

24)

LI SVO DO E ZA MA LE DATKE JE NA POR MA CIJE!

25)

AKTI RA NA SU DI VNO TRI I A KON SANO!

26)

NE SHRA OBE DAJ PEH BRI SE TI NE US OM!

Uredi slogove u svakom redu tako da dobije po jedan vaan savet u uenju u svakom redu! Upii taj savet o uenju u odgovarajui prazan red ispod!

69

B7

SLOGOVNA SLAGALICA

SAVETI ZA UENJE
27) E PRO SVO LJU GIM GO RAZ SA DRU DIMA O JIM BLE U U NJU VARAJ MIMA!

28)

VRE VRE PAU NA VI S ME NA NA ME ZU PRA!

29)

KI VU VA POD CI I MAR RAJ ONO TO JE NO!

30)

DE NO JE GLE U SVO RAD MES DA BU PRE REDI TO DNO!

31)

VE DU PRA BA NA VI CE LJI CE U ZI SA VE NJI MA!

32)

ENJU PART NAV BAJ VE I PO LJAJ SA NE ROM U U!

33)

NESE ZA MAIH IZ PO DI SE DA PRI RADI DO DATKA U PRO TRU MENU!

34)

DELJ PRA RA NA VI VNI I NE NI PLAN DA DNE!

35)

CE MA DEJE PII ZA I NA LE DU LJICE!

36)

VE PRE BI RIJOM DRI SE KRATKA DA VANJA U ZI SA MA TE!

37)

RUJ BE RUJ PEH VE U SE I VE U SVOJ US!

38)

U KO JE VE SAS SAM DAN TEST MO U JEG E DA BAVA TAVI PO!

39)

U DRU DA DO TAJU NE ZVO LI TE GI ENICI O ME!

Uredi slogove u svakom redu tako da dobije po jedan vaan savet u uenju u svakom redu! Upii taj savet o uenju u odgovarajui prazan red ispod!

70

B7

LIST SA REENJIMA

LIST SA REENJIMA
1) UI NA VIE NAINA! 2) PONAVLJAJ U JEDNAKIM VREMENSKIM RAZMACIMA! 3) CRTAJ CRTEE I SKICE! 4) NEKA TI NEKO DIKTIRA DIKTATE POMOU KOJIH E DA VEBA! 5) VEBAJ BLAGOVREMENO ZA PISMENE ZADATKE! 6) PLANIRAJ SVOJE VREME KADA E DA UI UPISUJUI U KALENDAR! 7) ZAPISUJ TEKE REI NA KARTICE! 8) NE UI SLINE PREDMETE JEDAN ZA DRUGIM! 9) RADI SVOJE DOMAE ZADATKE REDOVNO! 10) ITAJ VANE INFORMACIJE I PITANJA NAGLAS! 11) DOBRO OBRATI PANJU NA POSTAVKU ZADATKA! 12) SAMI VANU MATERIJU I ZAPII! 13) STAVI PRIRUNE KNJIGE TAMO GDE E TI BITI PRI RUCI! 14) UVEBAJ MATERIJU UZ POMO MALIH KARTICA NA KOJIMA SE NALAZE PITANJA! 15) DOBRO POGLEDAJ SVOJE GREKE I UI NA NJIMA! 16) TEKE PODATKE POVEI SA NEIM TO TI JE POZNATO! 17) PII U SVOJU SVESKU UREDNO I PREGLEDNO! 18) NAGRADI SE POSLE URAENOG POSLA NEIM LEPIM! 19) ISKLJUI RADIO I TELEVIZOR DOK UI! 20) NE OSTAVLJAJ HITNE POSLOVE ZA SUTRA! 21) KORISTI PRIBOR KAO TO SU LENJIR I MARKER ZA PODVLAENJE! 22) NE STIDI SE DA PITA NASTAVNIKA! 23) RASTERETI SVOJE PAMENJE DOBRO UREENIM ZIDOM ZA KAENJE! 24) PODELI SVOJE DOMAE ZADATKE NA MALE PORCIJE! 25) RADI NA ASU AKTIVNO I KONCENTRISANO! 26) NE DAJ SE OBESHRABRITI NEUSPEHOM! 27) RAZGOVARAJ SA DRUGIM LJUDIMA O SVOJIM PROBLEMIMA U UENJU! 28) NAPRAVI S VREMENA NA VREME PAUZU! 29) PODVUCI I MARKIRAJ ONO TO JE VANO! 30) UREDI SVOJE RADNO MESTO DA BUDE PREGLEDNO! 31) NAPRAVI CEDULJICE U VEZI SA VEBANJIMA! 32) VEBAJ I PONAVLJAJ SA PARTNEROM U UENJU! 33) POTRUDI SE DA PRI IZRADI DOMAIH ZADATAKA UNESE PROMENU! 34) NAPRAVI DNEVNI I NEDELJNI PLAN RADA! 35) ZAPII IDEJE NA MALE CEDULJICE! 36) DRI SEBI KRATKA PREDAVANJA U VEZI SA MATERIJOM! 37) VERUJ U SEBE I VERUJ U SVOJ USPEH! 38) SASTAVI SAM JEDAN TEST POMOU KOJEG E DA UVEBAVA! 39) NE DOZVOLI DA TE DRUGI UENICI OMETAJU

71

B8: STRATEGIJE UENJA SA PRAZNIM PROSTORIMA

OSNOVNA IDEJA: U okviru saveta u gradivnim elementima B7 dati su naravno samo tipini stavovi, koji su nabrojani bez utvrenog redosleda. Nisu povezani ni objanjeni. To utemeljenje i veu konkretnost pruaju naredni radni listovi od A do E, ije reavanje uenicima daje dodatne impulse. Nastavlja se objanjavanje vanih strategija uenja, tako to uenici paljivo itaju tekstove i ispunjavaju date praznine. Pri tom dolaze do raznih zakljuaka, pamte; motivacija raste poto rad na slagalicama prua doivljaj uspeha. Poto nije uvek lako da se iz prvog pokuaja ispune date praznine u reenici, na svakom radnom listu su dati slogovi iz kojih se traeni pojmovi sastoje. Stoga je uspeh u reavanju izvestan. VEBANJE: Dati radni listovi se uenicima daju ili odjednom ili postepeno. Prvo nastavnik objanjava vebu i ukazuje na posebna pravila reavanja. Pravila treba pogledati u uputstvima za rad. Traeni pojmovi se mogu nai i prekontrolisati na dva naina. Kao prvo, broj datih crtica odgovara broju slova traene rei. Kao drugo, navedeni slogovi nagovetavaju rei reenja, odn. odgovarajui slogovi se postepeno precrtavaju ime se omoguava kontrola. to se tie igre, preporuuje se rad u parovima, da bi uenici mogli da pomau jedni drugima u sluaju potrebe. Ispunjeni radni listovi se onda spajaju u i ubacuju u pomenutu svesku metoda. OCENJIVANJE: Prvo se porede reenja koja su uneta u praznine i razgovara se o eventualnim nejasnoama. Uenici to rade u parovima u kojima su igrali, po sopstvenom nahoenju. Potom nastavnik naglas ita izabrane vane reenice iz polja od 1 do 15, slino kao u kvizu, a uenici moraju da brzo nau odgovarajua polja i da odgovarajui broj zapiu na cedulji. Pronaeni brojevi se belee redom, a potom se porede i proveravaju u pomenutim parovima za uenje. Uenicima se tako daje dodatni podsticaj da svesno zapamte ustanovljena pravila za uenje. To isto vai i za jo jednu varijantu procene: re je o ilustrovanju pojedinih pravila za uenje. Za to, nastavnik iseca 15 polja sa pravilima na trake papira, lepi ih na odvojene listove (format A4 ili A3) i daje uenicima da u parovima izvlae polja. Izvuena polja sa pravilima se potom ilustruju. Ovaj rad moe, recimo, da se zavri i jednom malom izlobom. NEOPHODNO VREME: Za obradu i proveru radnih listova, kao i za pomenuti kviz treba izdvojiti, zavisno od uzrasta, jedan do dva kolska asa. Ako se ovih 15 polja sa pravilima dodatno ilustruju, onda je potrebno, shodno tome, produiti vreme za rad. Ova veba se, u osnovi, moe sprovesti u okviru nastave bilo kog predmeta. Ako se pri tom i ilustruje, to bi mogao onda biti npr. as likovne kulture.

72

B8
Uenje se mora nauiti to se podrazumeva. Mogunosti za vebu se, dodue, stalno pruaju u kolama, ali sve u svemu, isuvie malo panje posveuje se temi Kako da uim na najbolji nain?. Nije onda udo to se uenici prilikom uenja oseaju nesigurno, i pri tom postupaju prilino preopirno

TEKST SA PRAZNIM PROSTORIMA


i nespretno, tako da na kraju samo malo toga bude zapameno. Kako pokazuju brojna istraivanja vie od polovine uenika smatra da postojee potekoe pri uenju treba pripisati tome to nije uvek jasno kako se moe i mora uiti sa uspehom. Veini uenika, kao to sami kau, nedostaju neophodne tehnike uenja i rada, koje su potrebne i u nastavi. Ali ne samo u nastavi: i kod kue, pri reavanju domaih zadataka ili pri pripremanju za pismene vebe, potrebne su lukavost i trikovi, da bi se posao obavio brzo i da bi se zapamtilo to vie. Nekoliko podsticaja za to nai ete u narednom tekstu sa prazninama.

STRATEGIJE UENJA SA PRAZNIM PROSTORIMA


UI NA VIE NAINA: SLUAJUI, ITAJUI I SAMOSTALNO RADEI. NEMOJ SE ISUVIE OSLANJATI NA ONO TO SI _ _ _ I PROITAO, JER TO SE UGLAVNOM NE ZADRAVA DUGO U _ _ _ _ _ _ _ . NAJBOLJE PAMTI SLIKOVITE UTISKE, DOIVLJAJE I NARAVNO SVE ONO TO SI SAM NAPISAO, _ _ _ _ _ _ _, PODVUKAO, _ _ _ _ _ _ _ _ ILI NA DRUGI NAIN PRAKTINO URADIO. STOGA, PREVAZII SVOJU LENJOST I _ _ _ _ TO JE EE MOGUE I NA KONKRETAN NAIN SA GRADIVOM KOJE TREBA NAUITI.

TVOM PAMENJU JE POTREBNA PODRKA! STOGA, POVEZUJ _ _ _ _ _ USVOJIVE SADRAJE SA POZNATIM, TJ. SA POJMOVIMA, DOGAAJIMA I _ _ _ _ _ _ _, KOJE SU TEBI DUBOKO UREZANE U PAMENJE. I PAMENJE STIHOVA JE DOBRO SREDSTVO DA SE POMOGNE MEMORIJI. NA OVAJ NAIN MOE DA OSUJETI _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _.

Savet za kontrolu: traene rei se sastoje iz sledeih delova: NJU UOBLI TE CR- KO- IO TAO E PAM UO NA DI RA VLJA SLI ZA KA BORA MA NJE.

73

B8

TEKST SA PRAZNIM PROSTORIMA

REDOVNO VEBAJ I _ _ _ _ _ _ _ _ GRADIVO KOJE TREBA DA NAUI! I TIME MOE ZNAAJNO DA POMOGNE SVOM PAMENJU. JER, SVAKIM PONAVLJANJEM, GRADIVO SE UREZUJE _ _ _ _ _ U PAMENJE. TO ZNAI: ONO SVE VIE PRELAZI IZ KRATKOTRAJNOG U _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ PAMENJE, GDE OSTAJE OUVANO MESECIMA, GODINAMA ILI AK ITAVOG IVOTA. KAD NPR. STARI LJUDI ZNAJU _ _ _ _ _ _ _ PESME, STIHOVE ILI PSALME IZ SVOJE MLADOSTI, ONDA TO SASVIM SIGURNO IMA VEZE SA PONAVLJANJEM.

NEMOJ DA VEBA I PONAVLJA ZAGRIZENO I U _ _ _ _! TAVIE, POBRINI SE ZA TO DA UI U MALIM _ _ _ _ _ _ _ _, SAD 20 MINUTA, KASNIJE 20 MINUTA. TO JE BOLJE NEGO DA _ _ _ _ _ _ BUBA. I PAUZE SU VANE, DA BI _ _ _ I TELO MOGLI DA SE MALO ODMORE. LAKE GIMNASTIKE VEBE, ETNJA PO DVORITU, MALA PAUZA ZA AJ... SVE TO OIVLJAVA I _ _ _ _ _ _ _ _ _ TVOJE MOGUNOSTI UINKA.

RADI SVOJE DOMAE ZADATKE _ _ _ _ _ _ _! IZBEGAVAJ DA JEDNOG DANA BUDE PREOPTEREEN, DOK DRUGIH _ _ _ _ JEDVA DA I IMA TA DA RADI. POBRINI SE ZA SVE VAZDUH I MANJE ODMORE DOK RADI DOMAE ZADATKE, DA BI OSTAO U DOBROJ MERI SVE I DA BI BIO U STANJU DA _ _ _ _ _ _. PONI DA RADI SVOJE DOMAE ZADATKE, PO MOGUNOSTI, NEIM TO DOBRO _ _ _ _, PRE NEGO NEKIM ZADATKOM KOJI TI PRILINO _ _ _ _ _ PADA. JER, AKO JE POETAK DOBAR, TO TI ONDA DAJE PODSTICAJ ZA DALJI RAD. OSIM TOGA: PODELI SVOJE DOMAE ZADATKE NA PREGLEDNE DELOVE I RADUJ SE POSLE SVAKOG OBAVLJENOG ZADATKA SVOM _ _ _ _ _ _.

NEKA TVOJE MESTO ZA RAD BUDE _ _ _ _ _ _ ! OBRATI PANJU NA TO, DA TI NAJVANIJA _ _ _ _ _ _ _ _ ZA RAD BUDU PRI RUCI. BOLJE JE DA SKLONI STVARI KOJE BI MOGLE DA TI SKRENU PANJU. RADIO, KASETOFON, ILI AK TELEVIZOR TREBA U SVAKOM SLUAJU DA BUDU _ _ _ _ _ _ _ _ _ DOK RADI DOMAE ZADATKE, JER ONI ZNATNO UMANJUJU TVOJU _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ I SPOSOBNOST PAMENJA.

Savet za kontrolu: traene rei se sastoje iz sledeih delova: PAMET VIMA DUH DUGO NA LJE TRAJ DUB VLJAJ NO PONA DELO SA GR TIMA AVA U POBOLJ ZNA HU KO PAM NA DA VNO USPE TE TI REDO STVA CIJU ISKLJU NO CENTRA - SRED URED KON ENI.

74

B8

TEKST SA PRAZNIM PROSTORIMA

NABAVI ZIDNU TABLU OD PLUTE I NAPRAVI AKO JE POTREBNO BELEKE SA NAJVANIJIM REIMA, ZAKAI ODGOVARAJUE _ _ _ _ _ _ PREGLEDNO NA _ _ _ _ _. ONO TO SI TU CRNO NA BELO ZABELEIO, NE MORA VIE DA PAMTI NA MUAN NAIN. TO _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ TVOJE PAMENJE, I OSTAVLJA PROSTOR U TVOJOJ _ _ _ _ _ ZA DRUGE VANE STVARI KOJE MORA DA NAUI, ODNOSNO OBAVI.

KAD NETO NE ZNA TANO I ELI DA TO _ _ _ _ _ _ _ _ _, POTRAI TO U PRIRUNICIMA. U SVAKOM SLUAJU JE BOLJE POTRAITI, NEGO ZAHTEVATI BRZU POMO OD RODITELJA ILI NEKIH DRUGIH STRUNJAKA. ONO TO SI SAM SEBI RAZJASNIO, TO SE _ _ _ _ _ _ _ PAMTI. OBRATI STOGA PANJU NA TO, DA IMA PRI RUCI UOBIAJENE _ _ _ _ _ _ _ _ _ I RENIKE.

NEMOJ SAMO TEK TAKO DA IITAVA DUE TEKSTOVE, POSTUPI PAMETNO: PRVO _ _ _ _ _ _ _ TEKST, DA BI OTPRILIKE ZNAO O EMU SE RADI. POTOM _ _ _ _ _ _ _ PROITAJ TEKST, OZNAI VANA MESTA, STAVI SOPSTVENE ZNAKOVE SIMBOLE SA STRANE, EVENTUALNO POSTAVI SEBI PITANJA U VEZI SA TEKSTOM I NA KRAJU, JO JEDNOM USMENO I / ILI _ _ _ _ _ _ _ SASTAVI KRATAK PREGLED TEKSTA.

NEMOJ DA UI REI ILI NEKE DRUGE PODATKE SAMO TAKO TO E IH _ _ _ _ _ _ _ _ _! AKO TREBA DA IH UPAMTI, MORA IH ZAPISATI ILI NA NEKI DRUGI NAIN UINITI OIGLEDNIM. AK I SAMO _ _ _ _ _ _, ODNOSNO _ _ _ _ _ _ _ I SLUANJE NA KASETOFONU MOE PUNO POMOI. U SVAKOM SLUAJU, TREBA VIE PUTA SEBE I_ _ _ _ _ _ I PISMENO DA KONTROLIE, DA BI VIDEO DA LI SI ZAISTA _ _ _ _ _ _ _ REI / PODATKE KOJE JE TREBALO DA NAUI. U SLUAJU NAROITO TEKOG GRADIVA, RADI POMOU _ _ _ _ _ _ _ _ _ ZA UENJE KARTICA ZA UENJE ILI POMOU NEKIH DRUGIH POMAGALA ZA PAMENJE KOJA TEBI ODGOVARAJU STIHOVI ZA PAMENJE, SLIKE, ITD..

10

Savet za kontrolu: traene rei se sastoje iz sledeih delova: KARTO ULJE ANJE TAB CED REUJE LU JASNI RASTE RAZ NAJ GLA KONE LETI PA BOLJE LEKSI MENO PRE LJIVO PRO PIS ITA SNIM TEKE ITATI NJE TIO USME UPAM NO VI.

75

B8

TEKST SA PRAZNIM PROSTORIMA

11

NEMOJ POINJATI PRIPREME ZA PISMENI ZADATAK TEK _ _ _ _ _ _ _ _ _ DANA! PAMETNIJE JE POETI NEKOLIKO DANA UNAPRED I UITI SVAKOG DANA, MODA PO 20 _ _ _ _ _ _ . NAPRAVI SEBI PUKICE I DRUGE KRATKE PREGLEDE, POSTAVI SEBI PITANJA I _ _ _ _ _ _ _ _ NA NJIH, ODRI SEBI MALA PREDAVANJA, JO JEDNOM PORAZGOVARAJ SA PARTNERIMA U UENJU O _ _ _ _ _ _ _ , ITD. TAKO E NAJPRE DOI DO NEOPHODNOG _ _ _ _ _ _ _ _. DAN PRE PISMENOG ZADATKA NE BI, PO MOGUNOSTI, TREBALO DA UI VIE NITA _ _ _ _, JER BI TE TO IDUEG DANA SAMO ZBUNILO. KRATKO _ _ _ _ _ _ _ _ _ MORA BITI DOVOLJNO. NEMOJ DA TE SVEZNALICE _ _ _ _ _ _ PRED PISMENI ZADATAK. NA POETKU PISMENOG ZADATKA PALJIVO PROITAJ POSTAVLJENE ZADATKE I RAZJASNI TA JE DATO, A TA SE _ _ _ _ _. RAZMISLI O NAINU REAVANJA NA MIRU. PRI ODGOVARANJU, NEMOJ DA SKRENE SA PUTA. PRVO URADI ZADATKE KOD KOJIH SI ODMAH _ _ _ _ _ _ _ . ONDA DOLAZE NA RED _ _ _ _ ZADACI. KOD SASTAVA ILI DRUGIH DUIH PISMENIH RADOVA, PRVO ZA SEBE NAPII NEKOLIKO _ _ _ _ _ _ _ REI I NAPRAVI MALU RASPODELU TOKA SVOJIH MISLI. TIME E POSTATI SIGURNIJI I IZBEI E, DA U TOKU RADA NEGDE IZGUBI _ _ _. NEMOJ SE STIDETI DA POSTAVI PITANJA, AKO NETO NISI _ _ _ _ _ _ _, JER POSTAVITI _ _ _ _ _ _ NIJE ZNAK GLUPOSTI, VE ZNAK _ _ _ _ _ _ _ _. IPAK, PRE NEGO TO POSTAVI PITANJE, RAZMISLI PRVO O TOME TA ELI DA _ _ _ _ _ _. AKO SE NEKI UENICI SMEJU TVOJIM PITANJIMA, NEMOJ DA TE TO _ _ _ _ _ . ONI SU POTAJNO VEROVATNO _ _ _ _ _ _ _ _ _, JER TI IMA HRABROSTI DA PITA. TO SE TIE NASTAVNIKA, NE TREBA DA POKAZUJE _ _ _ _ _ _ _ _ POVUENOST. VEINA NASTAVNIKA JE SASVIM _ _ _ _ _ _ _ _ ZA PITANJA UENIKA. NEKI SE AK I RADUJU POSTAVLJENIM PITANJIMA, JER JE TO ZNAK _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _.

12

13

Savet za kontrolu: traene rei se sastoje iz sledeih delova: PAMET VIMA DUH DUGO NA LJE TRAJ DUB VLJAJ NO PONA DELO SA GR TIMA AVA U POBOLJ ZNA HU KO PAM NA DA VNO USPE TE TI REDO STVA CIJU ISKLJU NO CENTRA - SRED URED KON ENI.

76

B8

TEKST SA PRAZNIM PROSTORIMA

AKO PONEKAD NAPRAVI NEKU GREKU, NEMOJ DA TI TO _ _ _ _ _ PADNE. NA KRAJU KRAJEVA, SVI GREE. VANO JE SAMO DA OBRATI PANJU NA SVOJE _ _ _ _ _ _ I DA NETO IZ TOGA NAUI. ZATO NE BI TREBALO DA ISPRAVLJENE TESTOVE I _ _ _ _ _ _ _ VEBE SAMO ODLOI NA STRANU, NEGO DA PALJIVO _ _ _ _ _ _ _ _ _ O EVENTUALNIM GREKAMA I DA IZ TOGA IZVUE NEOPHODNE _ _ _ _ _ _ _ _ .

14

PLANIRANJE JE NEOPHODNO! DA BI U SVAKO DOBA IMAO _ _ _ _ _ _ NAD SVOJIM RADOM/UENJEM, TREBA DA NAPRAVI JEDAN KALENDAR TERMINA, ODNOSNO POSTER TERMINA. ISPLANIRAJ PREDSTOJEE POSLOVE _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _, I PREGLEDNO UNESI ODGOVARAJUE TERMINE. ZAPAMTI : DOBRO _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ I ORGANIZOVANO JE VE POLA _ _ _ _ _ _ _ !

15

Savet za kontrolu: traene rei se sastoje iz sledeih delova: LJU ZOR VREME TE ENO MENE KO GRE ZAK KE PIS LI NAD PRA RAZ MIS ISPLAN KE VO NO NAU - IRANO Panja! Broj crtica odgovara broju slova!

77

B9: RADNI LISTOVI ZA SAMOMOTIVACIJU


OSNOVNA IDEJA: Uspeno uenje nije samo pitanje tehnike uenja, ve ujedno i pitanje samosvesti i samopouzdanja.Pri tom se esto u kolskoj svakodnevici moe stei utisak da veini uenika svakako ne nedostaje samopouzdanje, ali u mnogim sluajevima nije tako. Sasvim iznutra su mnogi uenici relativno nesigurni i mui ih sumnja u sebe. Time postoji mogunost, da oni usled njihove negativne predstave o sebi nedovoljno iscrpe svoje potencijale. Glavni cilj narednih ohrabrivaa je da se deluje protiv tog rairenog potcenjivanja. Ili, drukije reeno: obrada narednih materijala treba da doprinese tome da se mobiliu snage samomotivacije kod uenika, i time, da se sprei prebrza rezignacija. Nee na ovaj nain slabiji uenici odmah postati dobri uenici. To se, svakako, ne moe oekivati. Pa ipak, ohrabrujue misli, koje uenici otkrivaju prilikom svog rada na kombinacijama, mogu na pozitivan nain da promene stav prema sopstvenim sposobnostima, i da iskre put jednom samopouzdanijem osnovnom stavu. Poto uz to idu i strukturni razgovori izmeu uenika, predstojei ohrabrivai su svakako znaajan podsticaj za poboljanje kompetencije uenja. VEBA: Uenici dobijaju naredne radne listove od a do c i obrauju ih prema navedenim uputstvima za rad i drugim podacima. to se forme tie, ovde je poeljan rad u parovima, da bi uenici u sluaju potrebe mogli da pomau jedni drugima. Unose koji se trae zapisuje svaki uenik. To vai za reenice za pamenje, koje proizlaze iz oblaka, kao i za pozitivne misli, koje su rezultat reavanja zagontke sa slovima i one se mogu suprotstaviti eventualnom linom pesimistikom stavu prema uenju. PROCENA: Prvo se kontrolie da li su rezultati rada tani. To se dogaa prvo tako to svaki uenik sam sebe kontrolie pomou date pomoi za kontrolu. Kao drugo, parovi porede meu sobom reenice ohrabrenja do kojih su doli, i time se jo jednom meusobno kontroliu. Potom se prave grupe od po etiri do pet uenika, koje na osnovu radnog lista (a) razmenjuju lina iskustva i gledita. Svaki lan grupe treba da unapred razmisli o nekoj misli smetalici, koja se kod njega esto javlja pri uenju. Odgovarajue misli smetalice se redom navode, objanjavaju i o njima se zajedniki razgovara i to preteno sa stanovita: ta da uinim protiv toga? Polazei i od oba radna lista (b) i (c) moe se, tavie, npr. izabrati izjava dana/nedelje, i to tako to uenici daju neki predlog, obrazloe ga, a potom se sloe oko toga. POTREBNO VREME: Zavisno od toga, u kom obimu se obavlja faza procene, treba izdvojiti jedan do dva kolska asa. Ako na raspolaganju imate samo jedan as, moda se mora odustati od reavanja zagonetke sa oblacima. Naredni radni listovi se, u osnovi, mogu upotrebiti u nastavi bilo kog predmeta.

78

B 9a

ZAGONETKA SA SLOVIMA

MISLI SMETALICE
Ne smem da pogreim. Opet sam sasvim nervozan. Ovo ne razumem. Sigurno neu stii da zavrim. Ja to ne mogu. Meni nita ne polazi za rukom. Svega se plaim. Ne znam ba nita. Nita od ovog opet nee biti. Ne znam matematiku. Opet u dobiti keca. Sigurno u ponovo napraviti neku greku Opet neto novo. to je ovo dosadno.

SUPROTNE POZITIVNE MISLI


Svako p_ _ _ _ _ _ g_ _ _ _. I d_ _ _ _ _ u_ _ _ _ _ su n_ _ _ _ _ _ _! M_ _ _ m o po_ _ _ _ _ _ jo da r_ _ _ _ _ _ _ _! Bo_ _ _ _ _ro a t_ _ _ _ _, ne_ _ b_ _ _! P_ _ s _ o u p_ k_ _ _ t_! Post_ g _ _ sa_ v_ _ d_ _ _a toga! Pre_ _ _ _ _ _ _ v_ _ sv_ _ s_ _ _ h. Set_ _ _ s_ _ _ n_ _ _ _a. Us_ _ _ _ _a v_! A_ _ b_ _em _ _ b_ _, n_u_ _ _ _ O_ _n_ se m_ _ _ p_ _pr_ _ _ _ _ I_ g_ _ _ _ _ _ se m __ ne_ _ _ _ u_ _ _. Z_ _ _v_ _ je nau_ _ _ _ n __ _ no_ _. Do_ _ _ _n je _ _aj k_ _ _ s_ d_ _ __ _e.

Pronai odgovarajue suprotne pozitivne misli za misli smetalice u levoj koloni koje ometaju tvoje uenje! Pri tom obrati panju na date crtice jedna crtica je jedno slovo!

79

B 9b

ZAGONETNI GOVORNI OBLACI

OHRABRIVAI
tetu, odustajem, nanosim, sebi, samo, ako. i, postiem, to, to, ono, elim. majstor, postaje, vebom, se

nita, ne, onaj, postie, pokua, ko, nita, ni, ne

sebi, ak, moda, ja, sumnjaju, verujem, drugi, i, kad

hrabro, drugi, i, samo, svojih, imaju, potekoa.

Molimo, unesi u donju tabelu reenice za pamenje do kojih si doao reavajui ove oblake: 1 2 3 4 5 6

80

B 9c

ZAGONETNI GOVORNI OBLACI

OHRABRIVAI
smeje, ko, glup, taj, pitanjima, se, je, mojim dosadno, dosadan, kome, sam, taj, i, je, je probati, odustati, nego, je, bolje.

ocena, noga, polomljena, loa, nije, isto, to, i

pitati, glup, hrabro, bolje, ostati, je, nego

kole, i, oajavaju, ne, ja, zbog, mnogi.

10

11

12

Molimo, unesi u donju tabelu reenice za pamenje do kojih si doao reavajui ove oblake: 7 8 9 10 11 12

81

B10: UENICI SE OKUAVAJU KAO SAVETNICI ZA UENJE


OSNOVNA IDEJA: Da bi uenici dalje razmiljali o svojim metodskostratekim mogunostima i da bi ih konkretizovali, predstavljaju im se izabrani problemi drugih uenika koji moraju da se bore sa velikim potekoama u uenju (vidi radni list). Polazei od prisutnih studija pojedinih sluajeva, uenici treba da napiu kratko struno miljenje, u kom treba da analiziraju postojee potekoe i da daju uenicima sa problemima ciljane savete. Oni pri tom mogu da se oslone na pravila i savete o uenju koja su predstavljena u odeljcima od B7 do B9, koja nastavnik u datom sluaju mora da im stavi na raspolaganje. Kako se dolazi do potrebnih studija pojedinih sluajeva? Kao prvo, nastavnik moe dati odgovarajue skice problema koje poivaju na svakodnevnim opaanjima. Podsticaji se nalaze na karticama za uenje u gradivnim elementima B4 (igra kockanja), u kojima se govori o tipinim grekama u uenju kod uenika. Primeri za izgled takvih skica problema nalaze se na odtampanom radnom listu. Druga mogunost je da uenici sami, u malim grupama, identikuju sopstvene problematine situacije, i da ih prema prisutnom uzorku opiu, da bi ih, kasnije, druge grupe obradile i pokuale da ree. Na ovaj nain se razvija svest o problemu, a uz to se veba i strateko razmiljanje. VEBA: Prvo se formira vie malih grupa, sa po tri do etiri uenika. Svaka grupa dobija po jednu odgovarajuu skicu problema (kao kopiju ili kartu). Podeljene skice problema mogu biti razliite ili (delimino) iste. O opisanoj problematinoj situaciji uenici u grupama razgovaraju i razmiljaju o moguim strategijama reenja. Na osnovu toga oni piu odgovarajue kratko struno miljenje, u kom (a) pokuavaju da objasne postojee potekoe u uenju i (b) da daju predloge kako dotini uenik /uenica treba da postupi. Kao bitne informacije ovde mogu da poslue kako je ve pomenuto materijali iz odeljaka od B7 do B9. PROCENA: Data struna miljenja se potom, zajedno sa skicom problema, razmenjuju izmeu grupa, koje ih itaju s kritikim osvrtom, i, eventualno, uz dodatne komentare, vraaju. Ovaj korak je veoma interesantan i vaan kada se obrauje vie problema. Potom nastavnik naglas ita obraene skice, a dotina grupa eksperata daje svoje miljenje o tome, shodno svom strunom stavu. Potom sledi otvorena diskusija, u toku koje nastavnik moe dati dodatne savete, moe da naglasi ono to je vano, i da ispravi ono to je problematino. To isto, naravno, vai i za uenike. Ako ostane dovoljno vremena, moe se izvesti i sledea faza obrade: naime, po ulogama se improvizuje razgovor sa savetnikom. Za to svaki uenik mora da se pripremi tako to e uoiti neki svoj problem pri uenju. Potom, po dva uenika sedaju jedan naspram drugog. Jedan iznosi svoj problem, drugi glumi savetnika i obratno (vidi B2). POTREBNO VREME: Potrebno vreme, na osnovu iskustva, varira od jednog do tri kolska asa zavisno od toga kako se izvode faza pripreme i faza procene. Ovu vebu bi, pre svega, trebalo da izvode razredni nastavnici i nastavnici maternjeg jezika.

82

B 10

STUDIJE POJEDINIH SLUAJEVA

Paljivo proitajte sluaj koji vam je dao nastavnik. Razmislite: (a) usled ega dolazi do opisanih potekoa? (b) ta bi trebalo da dotini uenik uradi da bi savladao postojee potekoe? Napiite odgovarajue struno miljenje za sluaj koji ste dobili! Po mogunosti, dajte korisne savete.

SLUAJ 1
Marija je dobila rezultat pismene vebe dobila je 1. Ona ne razume zato, pa poslednjeg dana je satima uila. Ona je vie puta proitala sve iz sveske, kao i odgovarajue strane u knjizi. Dodue, ujutro pred pismeni Marija je bila prilino nervozna i za vreme pismene vebe nije bila naroito koncentrisana, ali u svakom sluaju je oekivala bar 3 posle uloenog truda, naroito zato to je na postavljena pitanja dala veoma opirne odgovore opirnije nego to su dali mnogi drugi. Marija je oajna i ne zna ta da radi.

SLUAJ 2 Milo ponovo pokuava da naui potrebne rei. Mama vri pritisak na njega, a njemu se svakako to ne radi. Milo prelazi svoju svesku-renik od poetka do kraja, prelee preko rei jednom, pa drugi put. Prekriva stranu na kojoj su rei na engleskom i pokuava da ih se seti. Ipak, mnogo toga mu ne ulazi u glavu. Slino je i kad ui godine iz istorije i neke druge podatke. Samo to naui on zaboravi! Milo smatra da, prosto, ima loe pamenje. S druge strane on nije sasvim siguran, da li uopte radi onako kako treba.

SLUAJ 3 Kad Boris pomisli na kolu, esto pri tom osea muninu u stomaku, iako je on, u stvari, veoma dobar uenik. Na neki udan nain, stalno ga obuzima strah od onoga to bi se moglo desiti, i on ne zna kako da se rei tog straha. Boris bi eleo da u svemu bude uspean, i uporno radi na tome. Za domae zadatke odvaja mnogo vremena; skoro i da ne pravi pauzu. On ita i ita, eli da sve zna, da se ne bi na asu osramotio. Boris se trudi da ne napravi nijednu greku, jer, ta bi nastavnik mislio o njemu. Na asu se ne trudi dovoljno, prilino je povuen, da mu se uenici ne bi rugali i da mu se ne bi smejali. On se ne plai nieg do prezira svojih drugova iz odeljenja. Boris bi voleo da je u svemu savren, jer njegovi roditelji puno oekuju od njega. Naalost, stalno ga obuzima strah, koji ga koi.

83

2. Metode pribavljanja i korienja informacija

Poto je u prethodnom delu obuke vie panje posveeno tematici i problematici svakodnevnog ponaanja uenika pri uenju, gradivni elementi za vebu u narednom odeljku imaju za cilj prenoenje elementarnih sposobnosti i vetina u oblasti pribavljanja informacija. Glavna pretpostavka za uspeno uenje podrazumeva sposobnost pribavljanja informacija na samostalan, delotvoran nain koji je usmeren ka cilju. Od uenika se trai da itaju svakodnevno, da obeleavaju ono to je vano, da rade sa prirunicima, da saimaju tekstove, da koriste biblioteku, da vre ispitivanja, odnosno prave intervjue, da koriste kompjutersku bazu podataka i jo mnogo toga. Pri tom se stalno oekuje da oni raspolau odgovarajuom tehnikom rada i uvidima, na osnovu ega e dobiti potrebne informacije. Ipak, da li oni to zaista mogu? Kako su pokazala ispitivanja i uenika i nastavnika, kao i odgovarajui eksperimenti u nastavi, mnogi uenici viih razreda osnovnih kola imaju potekoa pri itanju i razumevanju tekstova, pri obeleavanju i arhiviranju informacija, pri korienju pomone literature i biblioteka, itd. ita se uglavnom tako to se dati tekstovi manje ili vie nesvesno prelaze; ciljanog obeleavanja, stvaranja simbola, saimanja, ispitivanja samog sebe, strukturiranja itd. uglavnom nema. Ako pri ovakvom itanju izostane uspeh a to je veoma esto sluaj onda nastaju dovoljno poznate frustracije i odbrambene reakcije, prema naelu: Ja to ne mogu, a i ne svia mi se. Na sline prepreke i deficite se nailazi i kad su u pitanju drugi naini pribavljanja informacija (traenje u literaturi, ispitivanje, itd.). Ovaj zaarani krug se mora prekinuti! Naredni gradivni elementi za vebu pruaju s tim u vezi pomo pri radu i podsticaje, koji uenicima daju priliku da se upoznaju sa elementarnim tehnikama pribavljanja i primanja informacija, kao i da na taj nain poboljaju sopstveni nain rada. Oni pomau da se postane svestan loih navika, i da se uvebaju pomone metodske strategije, kao i da se o njima razmisli. Pri tom vae isti principi kao i u prethodnom poglavlju. Pojedini gradivni elementi za vebu su u potpunosti tako sastavljeni da uenicima na delotvoran nain uine pristupanim materijale i pravila relevantna za uenje. Oni isprobavaju i otkrivaju, diskutuju i objanjavaju, uveravaju se i stiu izvesnu metodiku rutinu. Naravno da ovom osnovnom obukom nije odmah sve uinjeno; gledano na dui period, moraju se iznova nuditi sline vebe i ponavljanja, da bi se strategije kojima je iskren put trajno zadrale. Odgovarajue prilike i potrebe za tim postoje u skoro svim predmetima, jer se tehnike pribavljanja informacija o kojima je ovde re mogu, u osnovi, svugde primeniti. To se jasno vidi i iz narednih gradivnih elemenata za vebu.

84

B11: VEBE ZA POBOLJAVANJE BRZINE ITANJA


OSNOVNA IDEJA: Racionalno itanje je osnovna pretpostavka za uspeno uenje. Tu, kao sasvim bitne, spadaju sposobnost i spremnost da se preko nekog teksta samo preleti, da bi se dobile odreene kljune informacije, ili da bi se stekao utisak, o emu se u dotinom tekstu radi. Uobiajeno itanje re po re koje uenici primenjuju je ne samo naporno i manje delotvorno, nego je esto i gubljenje vremena, jer se zapravo trai samo jedna veoma selektivna procena teksta. Naredni radni materijali treba da motiviu, pa delimino i kvalikuju za tu vrstu selektivnog itanja (istraivako itanje). Kod materijala od a do e radi se o tome, da se uz vremensko ogranienje pronae to vie informacija. Odgovarajua vremenska ogranienja su data na pojedinim radnim listovima (vidi uputstva za rad). U svakom sluaju, tu se radi samo o preporuenim vrednostima, koje se naravno mogu promeniti, zavisno od uzrasta uenika i sposobnosti za itanje. Samo, ogranienja mora biti, da bi bila jasna neophodnost selektivnog itanja. Kratki saveti i objanjenja za obuku brzog itanja se nalaze u formi zagonetki u radnim listovima od f do h. Namera kod svih tih eksperimenata: uenici uvebavaju da jednim pogledom obuhvate vee segmente teksta; oni razvijaju odgovarajue strategije redukcije i selekcije; oni postiu uspeh pri itanju, ime poveavaju svoju motivaciju i samopouzdanje. VEBE: Naredni radni listovi se primenjuju po izboru. Uenici prvo stavljaju listove na sto tako da ne vide tekst, sve dok nastavnik ne da potrebna objanjenja. U ta objanjenja spadaju uputstva o toku vebe, kao i podaci o vremenu koje je na raspolaganju (za to videti uputstva za rad na pojedinim listovima). Dato vreme kao to je pomenuto moe da varira, ali dato vreme za obradu mora u svakom sluaju da bude kratko. Po zavretku uvoda, nastavnik daje komandu za poetak, da se okrene radni list i da se obradi prema uputstvima za rad. Pri tom se to moe obavljati samostalno ili u parovima, zavisno od toga da li je pojedinim uenicima potrebna podrka ili kontrola ili nije. Kod daljih vebanja treba u svakom sluaju prei na samostalan rad. Posle isteka vremena za obradu nastavnik daje odgovarajui signal (npr. pomou malog zvona ili nekog budilnika). PROCENA: Za procenu se, po pravilu, formiraju male grupe od dva do etiri uenika. Obraeni listovi za vebu se razmenjuju i lanovi grupe ih meusobno kontroliu i procenjuju. Potom lanovi grupe razgovaraju kako su postupali pri itanju i gde je eventualno bilo potekoa. Razmenjuju se saveti i podsticaji ili ih nastavnik daje u narednoj fazi zajednikog rada (kad se ponovo daju listovi za vebu, procena koja se radi interno u grupama moe da izostane). Saetak vanih saveta za brzo itanje nalazi se u radnim listovima od f do h. Osim toga, vano je da se vebe brzog itanja te vrste redovno ponavljaju. POTREBNO VREME: Potrebno vreme zaista varira, zavisno od toga koliko se listova za vebu daje, obrauje i na koji nain se one procenjuju. Odgovarajue vebe su mogue u nastavi svih predmeta.

85

B 11a

ZADACI TRAENJA

OTKRITI IMENA ISTRAIVAA


Bio je Amerikanac, roen je 1847, po zanimanju je bio pronalaza. Imao je ak i pravu laboratoriju u Menlo Parku kod Njujorka i itav tim saradnika koji su za njega radili. Edison je prijavio izmeu 1 300 i 1 500 patenata. Najpoznatiji je fonograf, prethodnik gramofona, pomou kog su mogli da se snimaju tonovi i ponovo putaju. Zaokupljao ga je i pronalazak sijalice. Osim toga, poboljao je i mnoge druge pronalaske, kao i telefon Grejema Bela. I, zahvaljujui njegovom neumornom pronalazakom duhu danas imamo bioskop. Prvo javno prikazivanje lma je bilo u Menlo Parku 1891. godine. iveo je do 1931. Mnogo toga je taj Grk navodno izumeo. iveo je u treem veku p.n.e. Denisao je brojna pravila u matematici i otkrio je zakone zike; njegove formule se i danas primenjuju. Uspeo je, na primer, da izrauna povine elipsa i krugova ili zapreminu lopti. On je otkrio i zakon poluge. Poznat je Arhimed, meutim, postao pre svega po jednom posebnom otkriu, koje se naziva Arhimedov zakon. Kad se po predanju prelila voda iz kade u kojoj se kupao, on je zakljuio da zapremina nekog tela odgovara koliini vode koju ono potiskuje. To je dovelo do zakljuka da telo koje je potopljeno u tenost gubi toliko na teini kolika je koliina tenosti koju ono potiskuje. Mnogo toga je rezultat eksperimenata koje je on obavljao... O poreklu vrsta tako se zvala knjiga ovog Engleza, koji je roen 1809. Tu se govori o evoulciji, dakle o istoriji ivih bia na zemlji. On je opisao kako su se postepeno razvile brojne vrste iz prvobitno jednostavnijih formi. To je, po Darvinu, posledica prirodnog odabira. Nagle promene u genima (mutacije) u ivotnoj sredini su se pokazale kao bolja oprema. To je preivljavanje najsposobnijih. Ko se slabije snalazi, izumire. Ovaj istraiva je stekao neprijatelje kad je u svoja istraivanja ukljuio i ljude i kad je za oveka i ovekolikog majmuna pretpostavio zajednikog pretka pre vie miliona godina. Bio je svetenik, lekar i matematiar, izraunao je taan kalendar i uveo je nov sistem novanica. Ali pre svega bio je astronom. On je spoznao da je Sunce sredite naeg planetarnog sistema, oko koga se kreu Zemlja i planete, a ne obrnuto. U svakom sluaju, Kopernik je u svoje vreme to mogao samo da pretpostavi. Tek kasnije je iznet dokaz. Uprkos tome, njegova nova slika o svetu se i danas naziva kopernikanskim preokretom. Uputstvo za rad: pronai pomou brzog itanja pojedinih tekstova prezime odgovarajueg istraivaa i zapii ga u predvieni prostor! Savet: svako prezime je bar jednom tano navedeno u tekstu! (predvieno vreme dva do tri minuta).

86

B 11b

ZADACI TRAENJA

PITANJA O PUTOVANJU KROZ SVEMIR


Sputnjik
Sovjetski Savez ga je 4. oktobra 1957. poslao u svemir kao prvi vetaki satelit. Time je poela trka u svemiru. Sputnjik 1 je bio samo aluminijumska kapsula veliine 58cm, sa tri dugake antene. On je slao svoje pip, pip signale na Zemlju, dok je kruio oko nje elipsastom putanjom. Njegova najvea udaljenost od Zemlje je pri tom iznosila preko 900 km.

Eksplorer 1
Lansiranje je moralo dva puta da se odlae, sve do 31. januara 1958. Potom su se, posle skoro dva sata, uli prvi radio signali u zemaljskoj stanici u Kaliforniji. Pomou Juno-I rakete SAD su pustile u svemir svoj satelit Eksplorer 1 kao etvrti stepen. Ovaj istraiva je bio opremljen mernim instrumentima za kosmiko zraenje i uestalost meteorita.

Vojader
Ovaj putnik, to je prevod ovog naziva, krenuo je u avgustu 1977, za njim je u septembru usledio i broj 2. Vojaderi su bili sonde bez posade koje su slale snimke i podatke sa drugih planeta. Ve u februaru i martu 1979. godine Vojader 1 je slao na Zemlju slike sa Jupitera i njegovih satelita sa razdaljine od 800 km. Vojader 2 je u meuvremenu proao pored Jupitera, i sve vie e se udaljavati od Sunevog sistema.

Deminaj
Uporedo sa programom Merkur, u SAD se razvijao i program Deminaj. On je predviao letove sa dva oveka (deminaj je horoskopski znak blizanci). Prvo lansiranje je bilo 1965. godine. Raketa Titan je odvela kapsulu sa dva astronauta, Virdilom Grisomom i Donom Jangom, na putanju kruenja oko Zemlje. Tri puta su obili oko Zemlje. U okviru programa Deminaj odvijali su se i prvi manevri izlaska i spajanja.

Skajleb
Vea od stanice SSSR-a bila je stanica SADa Skajleb Nebeska laboratorija. Skajleb je 14. maja 1973. lansiran na putanju oko Zemlje na visinu od 435km. Malo kasnije su tri astronauta otila na stanicu: u prvom redu, trebalo je neto da se popravi. Posada je prvi put ostala 28 dana na stanici Skajleb. Napravljeno je 40 000 slika povrine Zemlje sa stanice Skajleb. Postavljen je i rekord u pogledu duine boravka. Posade su ostajale 59 i 84 dana na stanici.

Apolon
Sledei stepen se zvao Apolon. U ovom programu se dogodila prva grozna nesrea u istoriji putovanja SAD-a svemirom. Tri astronauta su poginula na obuci. To je usporilo dalji razvoj. Ipak, 11.10.1968. lansirana je svemirska kapsula Apolon sa tri astronauta. Apolon 8 je u decembru 1968. obiao krug oko Meseca. Prvo sletanje na Mesec se odigralo u okviru ovog programa. Dana 20.7.1969. Apolonom 11 prvi put su ljudi sleteli na Mesec.

Uputstvo za rad: odgovori na sledea pitanja, tako to e to je mogue bre proitati gornje tekstove! (dato vreme: oko 3 minuta) KAKO SE ZOVE SVEMIRSKI BROD...
koji se sastojao samo od aluminijumske kapsule veliine 58cm? ije je lansiranje moralo da se odlae dva puta? na kom su astronauti Grisom i Jang obili oko Zemlje? na kom su ljudi po prvi put sleteli na Mesec? koji je kao Nebeska laboratorija lansiran da krui oko Zemlje? koji je poslao slike Jupitera i drugih planeta?

NAZIV

87

B 11c

ZADACI TRAENJA

PRONAI VANE POJMOVE


Suri orao
Ova velika ptica grabljivica ivi od Norveke do Severne Afrike iskljuivo na visokim planinama. Gnezdo pravi na izboinama stena, ree i na drveu. Svake godine u februaru trai grane i pravi gnezda. esto parovi surih orlova, koji itavog ivota ostaju zajedno, u jednoj oblasti imaju vie gnezda. Od kraja februara do poetka maja legu se dva jajeta. Vreme potrebno da se mladi izlegu je oko 40 dana, dakle, prilino dugo. I zatim, oko 80 dana mladi ostaju u gnezdu. U prve etiri nedelje mladunce hrani samo enka dajui im usitnjeno meso. Ponekad, kad nema mnogo hrane, dolazi do pravih borbi izmeu mladunaca. Potrebno je skoro osam nedelja da mladi suri orlovi sami ponu da usitnjavaju meso. Potom oni ubrzo mogu i da napuste gnezdo. Suri orlovi su spretne i brze ptice. Uz vetar, oni jedre i klize planinama, i pri tom mogu da dostignu brzinu od 150 km/h, a kad se obruavaju ak oko 300 km/h. Za ivotinje koje su im plen, oni se pojavljuju skoro uvek neoekivano. Lete na maloj visini iznad tla, i iznenada se pojave iza nekog uzvienja. U ivotinje koje love spadaju mrmoti, zeevi, kunii, lisice, pacovi, jazavci, podivljale domae ivotinje, mladunci ili slabije ivotinje meu ovcama, srnama, divokozama. Suri orlovi jedu i mrcine.

Foka
Ovaj sisar sa perajima koji ivi u Severnom moru pre skoro dve godine je dospeo na naslovne strane kada je na hiljade ovih ivotinja naeno mrtvo na obali. Uzrok je bio jedan virus, izaziva jedne bolesti. Ali potvreno je da je fokama oslabljen imunitet, te da su stoga osetljive. One ive u zagaenim vodama. U njihovim telima se nakupilo otrova, na primer, ive ili sredstva za zatitu biljaka, kao to su DDT i lindan. Foke su, meutim, upuene na taj uprljani ivotni prostor, one su prilagoene na ivot u vodi. One imaju vretenasto telo, slino ribama, i peraja. Na tlu su nespretne i kreu se pomou peraja na trbuhu. Na peanim obalama u plitkom moru oni se kreu u pliaku. Njima je potreban mir, ali im stalno smetaju, izletnici, brodovi i avioni. To je loe, naroito u periodu uzgajanja mladunaca. Foke se raaju, posle godinu dana noenja, u maju ili junu. Pri roenju, one su dugake 90 cm i teke 12 kg. Mladunci uvek sisaju na kopnu. Ako se ivotinjama pri tom esto smeta, i one moraju da bee u vodu, mladunci ne dobijaju dovoljno hrane i ne stvara im se dovoljno naslaga sala. Tada im nedostaje neophodna snaga za preivljavanje. Ve sa prvom plimom posle roenja, oni sa obale moraju u vodu.

arka
Ova zmija moe da bude potpuno razliitih boja, od sive do braon i bakrene, ak i zelene ili ute. Ono to im je uvek isto je krivudava pruga na leima, koja nije vidljiva jedino kod veoma tamnih primeraka. Kod arki je zadnji deo glave znatno iri u odnosu na vrat. Odrasli primerci mogu dostii duinu od 60 cm (mujaci) i 70 cm (enke). arke vole toplotu, ali nisu previe osetljive ni na hladnou. One su rasprostranjene sve do Skandinavije. One vie vole suve, otvorene krajeve, pustare i movare i planinske obronke. Kriju se izmeu kamenja i korenja. U prolee one izlaze iz zimskih sklonita. arke na svet donose ive mladunce, ak do 20 komada! Ove otrovne zmije su veoma plaljive i odlaze ako im neko smeta. Njihov ujed je smrtonosan samo za male ivotinje, koje su im plen. I dalje se deava da se arke ubijaju.

Uputstvo za rad: oznai brzim postupkom sledee pojmove! (dato vreme oko 5 minuta) SURI ORAO: vreme izleganja, ivotinje-plen, jaja, hrana, visoke planine, letai FOKA: hranjenje, telo, virus, raanje, otrov, plitko more ARKA: toplota, boja, ujed, vrat, skrovita

88

B 11d

KOLSKI ZADACI

NA TRAGU ESKIMIMA
Oktobar je. Sever Kanade je ve pod snegom. Vreme je da se naprave zimska sklonita. Mukarci Eskimi uzimaju velike noeve i seku otvrdli sneg u blokove. To su gradivni elementi za iglue. Nastaje malo selo: pet, est iglua, tik jedan pored drugog, za svaku porodicu po jedan. Unutra, jedna lampa na riblje ulje daje neto svetlosti i toplote. Kreveti su krzna irvasa. Nekoliko stotina kilometara dalje ive drugi Eskimi. Oni svoje zimske kolibe grade od kamenja i treseta. Zidovi i krov se sastoje iz tri sloja: spolja i iznutra kamenje, izmeu treset. Dodatnu zatitu predstavlja sneg. Takve kolibe se mogu ponovo koristiti i idue zime. Uskoro poinje lov na foke po ledu. Lovac trai rupe u ledu koje foka koristi za vazduh. Staje pored njih i eka, nepomino, esto satima da bi ih onda veoma brzo gaao harpunom. Na ledu je vrlo hladno, ponekad i -40C, a uz to i vetrovito. ene su svu odeu saile od krzna. Zima je vreme dugih putovanja. Putuje se u udaljena lovita ili kod prijatelja i roaka. Na krpljama Eskim za nekoliko dana pree vie od stotinu kilometara. Usput, on noi u malom igluu, koji moe da napravi za oko sat vremena. Leti je sve potpuno drugaije. U maju, kad se sneg i led tope, Eskimi naputaju svoja zimska sklonita. Oni se sele na reke, gde love ribu; za to koriste harpune. Naroito vana za lov su ona mesta gde prolaze irvasi: kad krdo na svom dugom lutanju mora da prepliva reku, lovci su nadmoni u odnosu na ivotinje, jer su u svojim kajacima bri. I foke i morevi se love iz kajaka. Sada porodice ive u atorima koji se iju od krzna irvasa. ene i deca sakupljaju jaja ptica, biljke, bobice i materijal za potpalu. Ali za vatru ima samo bunova, nema pravog drvea. U tundri ne raste drvee.

(tekst prema udbeniku Terra/Geograe 5/6 Stutgart, 1990, str.78 i dalje) Uputstvo za rad: Brzo proitaj gornji tekst i pronai est reenica koje se uklapaju u donju slovnu zagonetku! U svakom redu je po jedna reenica, svaka crtica je jedno slovo! Unesi pronaene reenice u predvien prostor! (dato vreme oko pet minuta) REENICA 1: REENICA 2: REENICA 3: REENICA 4: REENICA 5: REENICA 6: Z _ _ _ j_ v_ _ _ _ d_ _ _ _ p_ _ _ _ _ _ _. O_ _ s_ _ _ _ z_ _ _ _ _ k_ _ _ _ _ g_ _ _ _ o_ k_ _ _ _ _ i t_ _ _ _ _ _. L_ _ _ _ t_ _ _ _ f _ _ _ _ _ r_ _ _ z_ v _ _ _ _ _. K_ _ _ _ _ _ s_ k_ _ _ _ i_ _ _ _ _. L_ _ _ j_ s_ _ p_ _ _ _ _ _ d _ _ _ _ _ _ _ _. I f_ _ _ i m_ _ _ _ _ _ s_ l_ _ _ i_ k_ _ _ _ _.

89

B 11e

KOLSKI ZADACI

PRONAI VANE POJMOVE


Hanoverac
On je tipian jahaki konj! Ovoj vrsti konja su sline i mnoge druge rase, iako nemaju svi ista obeleja. Hanoverci su snani i punokrvni, sa dugakim leima, esto i dugakim vratom i irokim pleima. Koraci su mu u svakoj vrsti kasa dugi, gipki su u galopu. Osim toga, hanoverci imaju poseban talenat za skokove. Oni

Hainger
Ovi poniji su skoro uvek svetli ili tamni riani sa svetlom dlakom grive i repa. Oni su zapreni konji u planinskim krajevima, pre svega u Alpima, dobro se jau, ustri su u hodu, kasu i galopu. Takoe se mogu upotrebljavati kao konji za koije. Haingere odlikuje zdrava konstitucija, oni su izrazito snano graeni, miiavi i krni. Pri tom oni imaju i odlike arapskih konja. Kao i hladnokrvni konji, imaju razdvojene sapi. Visina: od 135 cm do 145 cm.

su takoe podesni za dresuru, kao i za vojne i trke s preponama, i za skokove. Oni su visoki od 160 cm do 175 cm.

Lipicaner
Poznata vrsta konja kojoj se moete diviti pri dresuri u bekoj panskoj dvorskoj koli jahanja. Lipicaneri su inteligentni i lako ue. Nijedna druga rasa ne moe da pohaa lekcije visoke kole kao oni. Ovi konji su pre svega belci, ali ima ih i smeih i vranaca, oni su elegantni, ali pri tom ujedno i robusni. Primetno je i njihovo razliito poreklo, s jedne strane od lakih arapskih konja i andaluzijaca, sa druge strane od tekih krnih konja. Visina: od 157 cm do 160 cm.

Frajberger
Ranije se u vajcarskoj frajberger pre svega koristio kao teglei konj, dok se danas esto moe naii na njega i u jahakom sportu i kasakim trkama. To je veoma pouzdan konj, ima lak ravnomeran hod, a pri tom je i stvarno ivahan. Na njemu su primetne odlike hladnokrvne grupe. U meuvremenu se frajbergeri sve vie oplemenjuju arapskim i engleskim polukrvnim konjima. Uzgajaju se, kao i pre, u vajcarskoj. Preteno su braon boje. Visina: oko 160 cm

Arapski konj
Razlikuju se originalni arapski konji, koji su i roeni na Orijentu, i punokrvni arapski konji, koji dodue nisu tamo roeni, ali po poreklu su uvezeni sa Orijenta. Arapski konji vae za najplemenitije, inteligentne i izdrljive. Mnoge rase konja imaju i arapske krvi radi oplemenjivanja. Arapski konji se mogu na razne naine upotrebiti, kao jahaki, trkaki konji, ali ak i kao konji za koije. Posebno obeleje su male picaste ui i velike nozdrve. Arapski konji nisu vii od 150 cm.

Islandski konj
Ovi mali konji vladaju sa pet prirodnih vrsta hoda, pored koraka, kasa i galopa, jo i pas i telt (brz i ravnomeran hod, obe noge na jednoj strani istovremeno koraaju napred). Islandski konji su veoma snani, oni se u poludivljim stadima tokom cele godine dre napolju, na slobodi. Mogu da izgledaju potpuno razliito, delimino lie na hladnokrvnu grupu, delimino su punokrvni. Dlaka je gusta, griva i rep posebno dugi i snani. Ima ih u svim bojama. Dostiu visinu od 128 cm do 143 cm.

Uputstvo za rad: ispuni narednu ukrtenicu! Za to brzo prei gornje tekstove i pronai to je bre mogue odgovarajue rei! (dato vreme: oko 10 minuta)

90

B 11e

UKRTENICA

UKRTENICA O KONJIMA

REENJE 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10) 11) Arapski konj vai za... Pri tome se lipicanerima moemo diviti Uzgaja se u vajcarskoj Lipicaneri je imaju Hanoverac esto ima dugaka lea i... Haingeri se naroito u Alpima koriste kao... Islandski konji se tako dre. To su... Hanoverac je tipian! Posebno obeleje arapskih konja su... U Beu je panska dvorska kola.... Mnoge rase imaju... krvi radi oplemenjivanja.
Brzo prei kratke tekstove o pojedinim vrstama konja i unesi pronaene pojmove u gornju ukrtenicu!

91

B 11f

REENINA SLAGALICA

ZATO BRZO PRELAZITI NEKI TEKST?


esto uopte nije neophodno da se neki tekst ita u _ _ _ _ _ _ _ _ _ _. Sporo itanje ponekad ak _ _ _ _ _ _ _ _ _ i ometa koncentraciju. A sve se ionako ne moe _ _ _ _ _ _ _ _ _, ma koliko se sporo italo! Dakle, hrabro ka _ _ _ _ _ _ _ _ _ _! Povrno itanje je mogue i ima smisla uvek ...

1 2 3 4 5 6

STRANA / TEMA / AKO TI / NIJE POTPUNO / KOJU TEKST OBRAUJE U NEKOM TEKSTU / NA OSNOVU / ODREENE INFORMACIJE / PITANJA / DATIH PITANJA / AKO / ILI / KOJE SI SAM / TRAI / POSTAVIO / POJMOVE, PODATKE, ITD. SAMO DELIMINO / DUI TEKST / KOJI TI JE / AKO / VAAN / NEKI / PRED SOBOM / IMA. U DRUGOM KORAKU / O NEKOM TEKSTU / PROITAO / AKO ELI / DA BI GA / PRVI UTISAK / KASNIJE / DA STEKNE / PALJIVIJE. I SAMO / JO NETO NOVO / AKO VE / DA LI / DOBRO ZNA / U NEKOM TEKSTU / PROVERI / O NEKOJ TEMI / ELI DA / PIE. IMA / AKO / DA LI / ELI DA VIDI / ZA TEBE / NETO INTERESANTNO, ODNOSNO VANO / BRZO / U NEKOM STRUNOM TEKSTU.

Kako pristupiti nekom tivu koje treba proitati, to naravno zavisi od _ _ _ _ ili od namere sa kojom se ono ita. _ _ _ _ _ _ _ _ _ tekstovi, pesme i struni tekstovi sa tekim, odnosno potpuno _ _ _ _ _ sadrajem se naravno drugaije itaju nego tekstovi iji je _ _ _ _ _ _ _ ve polupoznat.. Poreaj gornje delove reenica tako da ine smislene reenice obrazloenja! Unesi te reenice obrazloenja u predvien prostor! Unesi sledee delove rei u date praznine u tekstu, tako da dobije smislene reenice! ME, POT, LJUJE, TITI, SADR, IM, TE, PRAZ, PUNO, ZA, NINA, LITER, NOV, PAM, ISCRP, STI, ARNI, AJ, MA

92

B 11g

TEKST SA PRAZNINAMA

PRAVILA ZA BRZO ITANJE


Na ta treba obratiti panju pri brzom itanju nekog (strunog) teksta? Evo nekoliko saveta. Pre svega, vano je: DA SE POTPUNO _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _, DA NE BI NEPOTREBNO MORAO DA SE VRAA I PONOVO _ _ _ _ _, POTO TAKVA UDALJAVANJA SPREAVAJU USPEH U ITANJU I SMANJUJU_ _ _ _ ZA ITANJEM. DA ZA VREME ITANJA _ _ _ _ _ _ NETO ODREENO: POJMOVE, BROJEVE, OBJANJENJA ILI NEKE DRUGE _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ KOJE TI SE INE VANIM. DA MANJE OBRAA _ _ _ _ _ NA POJEDINANE POJMOVE, VE TO JE VIE MOGUE NA _ _ _ _ _ _ _ _ _. TO IRENJE RASPONA GLEDANJA MOE DA NAUI I UVEBA! DA SE KONCENTRIE NA POSEBNO _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ U TEKSTU (AKO IH IMA): NA NASLOVE, MASNO ODTAMPANE REI I _ _ _ _ _ _ _ NA KRAJU. DA NE SHVATA OZBILJNO SVAKU _ _ _ U TEKSTU I DA NE POKUAVA DA JE ZAPAMTI, JER NA _ _ _ _ _ NI PORED NAJBOLJE VOLJE NIJE U STANJU ZA TO. IZBOR MORA DA POSTOJI! KONCENTRACIJA NA ONO TO JE BITNO JE _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _! DA PRONAE OD POETKA DO KRAJA _ _ _ _ _ _ _ _ KOJE SU NOSIOCI SMISLA I KOJE PREDSTAVLJAJU MISAONU _ _ _ _ _ PISCA TEKSTA. DA U DATOM SLUAJU BRZO PRELAZI SA _ _ _ _ _ _ NA PASUS, DA BI PROVERIO DA LI TU STOJI NETO _ _ _ _ _. Brzo itanje mora da se uvebava i moe uspeno da se uveba! Kako istraivanja pokazuju, brzina itanja moe, uz dosledno _ _ _ _ _ _ _, da se _ _ _ _ _ _ _ _ _ _, a da se pri tom zbog toga ne _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . Dakle, svi na obuku brzog itanja! Uputstvo za rad: unesi sledee pojmove u tekst tako da dobije reenice sa smislom (jedna crtica = jedno slovo) ZAPAMTI MANJE, UDVOSTRUI, VEBANJE, VANO, REENICE, RE, GRUPE REI, TRAI, KONCENTRIE, GRAU, MOZAK, OZNAENE DELOVE, ITA, INFORMACIJE, PASUSA, NEIZOSTAVNO, SAETKE, PANJU, VOLJU.

93

B 11h

VEBA BRZINE ITANJA

IRENJE RASPONA GLEDANJA


Test Uspeh Podvui Pisai sto Marker teksta Volja za itanjem Dobra nastava itati razmiljajui Povezati sa kolom Pod tim okolnostima Uz svirku i talambase Brzo itanje se mora uvebati Pismena veba je bila laka Raspon gledanja se iri Brzina itanja se poveava Naa obuka itanja je bila uspena Obraivanje tekstova je pravo zadovoljstvo

Iseci na papiru formata A 4 (najbolje bi bilo da je od kartona) u gornjem delu jedan uzani prozor za gledanje, koji je toliko irok i visok koliki je poslednji red gornje piramide! Pokrij sad piramidu tim listom i ravnomerno povlai list tako nadole, da se nakratko pojavi odreena re, odnosno reenica u prozoru za gledanje. Zapii tu re / reenicu ili stavi znak pitanja ako ima nejasnoa! Najbolje je da ovu vebu dalje radi sa nekim u paru. On/ona e vui prozor postepeno odozgo nadole. Ti pri tom gleda i pokuava da prepozna re /reenicu. Navedi ta si prepoznao. Tvoj par prekontrolie, i tako redom! Moe da sastavi druge piramide od rei i da nastavi vebanje sa drugim reima /reenicama. Time se poveava tvoja brzina itanja i iri se raspon gledanja!

94

B12: VEBANJA ZA SISTEMATINO ITANJE


OSNOVNA IDEJA: Za razliku od poslednjeg obraenog pregleda - itanje u priloenim materijalima za vebanje, ovde se govori o tome kako se uenicima mogu pokazati, preko primera, odreeni koraci u okviru sistematinog uenja. Ovi koraci se oslanjaju na metodu 5 koraka: preletanje>pitanja u vezi sa tekstom> temeljno itanje>saimanje po odlomcima>ponovljanje itavog teksta tj. rekapitulacija. Ovakav stepenovani/ sistematini nain itanja nije neophodan na svakom asu, ali bi ga trebalo uvoditi/vebati u svakom sluaju. Tako da se ne treba uditi kada uenici pod itanjem teksta podrazumevaju pregledanje rei i reenica oima i nakon toga se pitaju zato su zapamtili veoma malo ili ak nita. Priznajemo da se po pravilu ova petostepena metoda uvodi na nastavi maternjeg jezika i ponekad se ak i preporuuje u te svrhe. Dublje faze reeksije i uvebavanja su veoma retke. Ovim navedenim materijalima za vebanje elimo predupregnuti nedostatak. Naravno, to se ne moe postii u potpunosti u navedenih est vebanja, koja e u narednom delu biti predstavljena. Vebanja i reeksije u vezi sa pomenutim tehnikama itanja, s vremena na vreme su neophodni, ako elimo da se uenici odviknu od loih navika i da naue da itaju racionalno. VEBANJE: Listovi sa vebanjima bie kopirani u dovoljnom broju i podeljeni uenicima da ih popune, na osnovu navedenog uputstva. Uenici bi po pravilu morali da ispunjavaju listove samostalno, ali pod odreenim okolnostima mogu to initi zajedno sa partnerom, ako je pojedinim uenicima potrebna podrka ili kontrola. O emu je ovde re? Uz pomo radnog lista a uenici mogu da dobiju pregled petostepene metode. Radni listovi od b do f slue potom za produbljivanje svakog pojedinanog koraka u itanju, tj. radu. Pri tome uenici treba da formuliu ili odgovore na pitanja u vezi sa odreenim tekstom, da odrede naslove, srede odlomke i naprave pasuse. U odeljcima B 13 i B 14 sledi materijal koji se odnosi na uvebavanje markiranja, saimanja i izdvajanja bitnog iz tekstova. OCENJIVANJE: Ovde se po pravilu osnivaju male grupe od po dva do etiri uenika. Popunjeni radni listovi za uvebavanje razmenjuju se i naizmenino ih uenici, lanovi grupa, kontroliu i razgovaraju o njima. Razmenjuju se iskustva i saveti. Na kraju se diskutuje o problemima i pitanjima koji su se moda pojavili u grupama. Na poleini radnog lista a moe se napisati jedna mala scenska igra, po kojoj e pet uenika jedan za drugim da objasne, svojim reima, ta su radili na svakom tokom svakog od pet koraka (Nalazim se na 1. stepenu; ja iitavam.. ). U suprotnom, nastavnik e po potrebi dati uputstva; on e pomenuti ono to je zapazio i kao i sve probleme u vezi sa tim. Time e produbiti smisao i cilj petostepene metode i ako ima potrebe za tim uvee i druga vebanja analogno sa ovde prikazanim vebanjima. Na taj nain uenici mogu stei relativno dobre navike. NEOPHODNO VREME: Vreme neophodno za ove vebe zavisi od toga koliko je radnih listova podeljeno uenicima i na koji e se nain ocenjivati. To se, pre svega moe sprovesti u nastavi maternjeg jezika.

95

B 12

SLAGALICA KOJA SADRI PRAVILA

ZATO BRZO PRELAZITI NEKI TEKST?


P_ _LE_ _ TI Ovde pre svega obraa panju na naslove, na___________, ostale istaknute delove, na __________rei ili kod knjiga na__ ________. U osnovi se u ovom prvom koraku radi o tome da se dobije povrna___________ o sadraju i grai odreenog teksta. P_T_NJ_ U drugom koraku razmilja o tome o kojim__________ se radi u tekstu. Na koja pitanja tekst daje ________? Najpre, zapii odgovarajua pitanja, radi uvebavanja - na jednu ceduljicu! Kasnije moe da ih razjasni razmiljajui o njima. _T_NJ_ Sada e ________da proita tekst. Pri tome razmiljaj o svojim pitanjima i o nameru koju ima pri itanju (ta eli da_______?). Nemoj pri itanju da pravi pauze kako bi ono to proita mogao bolje da _________. P_E_R__T_ Posle itanja svake smisaone celine ponovo je kratko pogledaj i razmisli o tome ta si upravo _________ i da li ti je sve jasno. Prepriaj proitanu smisaonu celinu ________, pismeno ili u mislima. Preporuka: ako je mogue priaj naglas sam sa sobom kao da polae sam sebi raune. P_N_ _LJ_NJ_ Na kraju ponavlja jo jedanput najvanije ________ i informacije u tekstu. Vodi rauna pri tome o pitanjima koja si formulisao na poetku i o onome to si eventualno __________ dok si obraivao tekst. Ponavljanje moe da se odvija tako to e ponavljati u sebi; ali se moe odvijati i _________; ili moe izgledati tako kao da sam sebi dri kratko __________. Uputstvo za rad: Popuni naslove svakog od ovih delova tokom itanja, upisujui slova koja nedostaju. Osim toga upii i sledee rei u praznine kako bi dobio reenice koje imaju smisla: PROITAO, REENICE, PODVUKAO, PISMENO, PREDAVANJE, TEMELJNO, SAZNA, ZAPAMTI, ISTAKNUTE, SADRAJ, PREDSTAVA, SVOJIM, PITANJIMA, ODGOVORE

1 2 3 4

96

B 12b

NASLOVI

PRONALAENJE NASLOVA
PUTOVANJA PRONALAZAA Pre 500 godina zaini kao to su biber, afran i anis ili cimet bili su kod nas do te mere skupi da su kotali kao zlato. Arapski trgovci donosili su ih svojim karavanima iz daleke Indije i Kine u Evropu. Nije se znalo gde se nalaze te zemlje. Znalo se samo da su te zemlje obilovale bogatstvom: svetlucavim dragim kamenjem, nom svilom, porcelanom i drugim bogatstvima. Izgledalo je da ne postoji mogunost da se do tih dragocenosti doe na jeftin nain. Ili bar ne kopnenim putem Arapi su znali na koji nain da to spree. Kada bi bilo mogue oploviti Afriku brodom? Ili kada bi bilo tano ono to su ueni ljudi pretpostavljali, naime da je Zemlja okrugla kao pomoranda, tada bi se moglo jednostavno ploviti na zapad i stii do Indije ili Kine. Ako je Zemlja stvarno loptastog oblika, rekao je moreplovac Kristofer Kolumbo, moram onda jednostavno da plovim to dalje na zapad da bih dospeo do Indije. Pun vere isplovio je sa tri broda i doplovio do istone obale Amerike. To naime tada nije znao, jer je mislio da je doao do Indije. Putovanje istraivakim brodom zasigurno nije bilo lako. Namirnice su skladitene u drvenim buriima u unutranjosti broda. Tu je bilo stalno vlano i bilo je prepuno pacova. Posle nekoliko nedelja zalihe su bile u loem stanju. Skoro da uopte vie nije bilo sveeg voa i povra. Puno mornara umrlo je na putovanju zbog loe ishrane. Vie od 80 mornara ivelo je na tako malom prostoru nisu imali prostorije za spavanje. Kada je bilo lepo vreme spavali bi na palubi umesto u vlanom potpalublju. Samo kapetan broda i njegovi ociri imali su svoje kabine. U isto vreme kada je Kolumbo otkrio obale Amerike portugalski mornari uspeli su da oplove Afriku. I za njih je to bilo opasno putovanje puno oskudevanja. Istraivaki brodovi nisu bili u dovoljnoj meri opremljeni za takve vrste dalekih putovanja.

(Tekst iz: Tre udbenika 1991, izdava- Velber, str. 37) Za svaki od ovih odlomaka pronai jedan kratak naslov, koji e biti u skladu sa sadrajem! Upii naslove na takice! Ako si nesiguran, moe od navedenih rei da sastavi 5 moguih naslova. Odredi koji od njih odgovara kom odlomku! AFRIKA, IVETI, KOLUMBO, ISHRANA, DO INDIJE?, KRISTOFER, MORNARI, OPLOVITI, PORTUGALCI, PROBLEMI, KAKO DOI, POGRENO PUTOVANJE.

97

B 12c

TRAENJE ODGOVORA

ODGOVARANJE NA PITANJA
KAKO NASTAJE NEVREME?
Za vreme toplih letnjih dana topao, vlaan vazduh podie se gore. Tamo se ponovo hladi i na taj nain se stvaraju gusti oblaci. Iz donjih slojeva neprestano dolazi topao vazduh u gornje slojeve i sudara se sa slojem hladnog vazduha. Razliite vazdune mase struje jedna kroz drugu, taru se jedna o drugu i tako nastaje pucketavi elektrini napon, isto kao kada vunenom krpom preemo preko gramofonske ploe. Napon se oslobaa u ogromnim vrelim varnicama. Seva. Grmljavina nije nita drugo do jak udar koji ujemo kada se vazdune mase, koje je prethodno rastavila munja, ponovo sudare. Ako je nevreme blizu, grmljavina sledi neposredno nakon sevanja munje. Ako je nevreme udaljeno, zvuku je potrebno due vremena i u tom sluaju ne ujemo samo udar groma ve i zvuke njegovog eha.

GROM I MUNJA
U stara vremena svaki narod je imao svoje objanjenja o tome zato grmi i seva. U Egiptu ljudi su se plaili stranog zmaja koji je donosio nevreme. On je predstavljao pojam za sve sile koje su htele da razore svet. Bog nevremena kod Germana bio je Tor. Verovalo se da je munja putanja kojom se kree njegov eki, koga su se svi plaili, a da grmljavinu prouzrokuju Torova kola. U Grkoj se verovalo da se navii Bog, otac svih bogova Zevs, bori protiv svojih neprijatelja tako to na njih baca munje. I u hrianskom vremenu za grmljavinu se mislilo da je ljutiti glas Boga. Upotreba gromobrana je zbog toga dugo smatrana za bogohuljenje.

NA OVAJ NAIN SE MOEMO ZATITITI OD MUNJE


Munja uvek trai najkrai put do zemlje. Zbog toga najee udara u najvie zgrade i drvea. Osim toga privlai je metal. Ako seva, trebalo bi izbegavati drvee koje je izdvojeno od ostalog drvea i ne treba trati preko golog polja. Munje udaraju i u vodu. Zbog toga je opasno kupati se kada je nevreme. Ako se kree kroz neko polje, najbolje je da legne u neku uvalu. U automobilu je ovek siguran od udara munje. (Tekst iz: Tre udbenika 1991, izdava- Velber, str. 15)
Odgovori na sledea pitanja, ukratko zapii odgovore na posebnom listu papira! Odgovore e pronai gore u tekstu!
1. GDE NE BISMO SMELI DA SE NALAZIMO KADA JE NEVREME ? 2. OD EGA ZAVISI VREMENSKI RAZMAK IZMEU POJAVE GRMLJAVINE I SEVANJA ? 3. KAKO NASTAJE ELEKTRINI NAPON KOJI PROUZROKUJE NASTANAK MUNJE ? 4. ZATO SU HRIANI DUGO SMATRALI GROMOGRAN ZA BOGOHULJENJE ? 5. KAKO NASTAJU GUSTI OBLACI KOJI PROUZROKUJU NEVREME ? 6. TA SE DEAVA KADA SEVA ? 7. TA JE GRMLJAVINA ? 8. TA SU STARI EGIPANI POVEZIVALI SA MUNJOM I GROMOM ? 9. KAKO SU STARI GRCI TUMAILI GROM I MUNJU ?

98

B 12d

TRAENJE PITANJA

RAZVIJANJE PITANJA UZ TEKST GUTENBERGOVA UMETNOST


JOHANES GUTENBERG JE IVEO PRE MNOGO GODINA U MAJNCU. VIE SE NE ZNA KADA JE TANO ROEN. TREBALO BI DA JE TO NEGDE OKO GODINE 1400. BIO JE JAKO SIROMAAN, JER NIKO NIJE HTEO DA KUPI NJEGOV NAKIT. ZATO JE POTRAIO SREU U JEDNOM DRUGOM GRADU. TAMO JE SA JO DVOJICOM POMONIKA PRAVIO ZLATNA OGLEDALA KOJA SU SE DOBRO PRODAVALA. ALI JOHANES GUTENBERG KOJI SE U STVARI PREZIVAO GENSFLAJ GUIJE MESO IMAO JE JEDNU TAJNU. NOU KADA SU SVI SPAVALI SEDEO BI ZA SVOJIM PISAIM STOLOM I RAZMILJAO. SANJAO JE O TOME DA NAPRAVI JEDNU DEBELU KNJIGU. TO JE TREBALO DA BUDE BIBLIJA. NIJE HTEO DA SVE STRANE ISPISUJE RUKOM. RUNO PISANJE BI PREDUGO TRAJALO I BILO BI MNOGO NAPORNO. GUTENBERG JE IMAO MNOGO BOLJU ZAMISAO. KAKO BI BILO KADA BI SVAKO SLOVO POJEDINANO OTISNUO NA PAPIR, POMOU NEKE VRSTE PEATA? VE SLEDEEG JUTRA ISPRIAO JE SVOJIM POMONICIMA SVOJU ZAMISAO. DAN I NO SU NJIH TROJICA RADILI U RADIONICI. PO GUTENBERGOVOM SISTEMU STAVILI SU SLOVA U JEDNU KUTIJU, PRELI PREKO NJIH BOJOM, PREKO TOGA STAVILI LIST PAPIRA, PRITISLI VRSTO I BILA BI GOTOVA JEDNA PRELEPO ODTAMPANA STRANA. NAKON TRI GODINE MOGLI SU I DRUGIMA DA POKAU BIBLIJU. DANAS SE GUTENBERGOVA BIBLIJA NALAZI U JEDNOM MUZEJU, GDE SVAKO MOE DA JOJ SE DIVI. GUTENBERG JE UMRO U SIROMATVU. (Tekst iz: Tre udbenika 1991, izdava - Velber, str. 80) Uputstvo za rad: Napii sedam pitanja na koja ti tekst gore moe dati odgovore! Pridravaj se pri tom sledeih reeninih poetaka! Upii upitne reenice koje si pronaao! KAKO TA KAKO GDE KADA KAKO GDE ________________________________________________________? ________________________________________________________? ________________________________________________________? ________________________________________________________? ________________________________________________________? ________________________________________________________? ________________________________________________________?

99

B 12e

DELJENJE

PODELITI TEKST NA PASUSE

Lav i bikovi. etiri jaka bika bili su jako dobri prijatelji. Jedan lav ih je posmatrao i njegova zavist je rasla iz dana u dan. Ovih osam otrih rogova, pomislio je, opasno je. Mogli bi ak i da me ubiju, kada bi me svi zajedno napali. U tom trenutku sinula mu je ideja. Sakrio se na ivici panjaka i strpljivo ekao sve dok se jedan od bikova nije odvojio od ostalih. Dounjao se do njega i tiho mu doapnuo: Ah ti si taj o kome ostala trojica runo priaju. Drugom biku ispriao je Ostala trojica su ljubomorni na tebe jer si vei i lepi od njih. Iako na poetku bikovi nisu sluali lava, ubrzo su poeli da sumnjaju jedan u drugog. Nisu vie ili zajedno na panjak i nou su se udaljavali jedan od drugog. Sve je to doprinelo da jo vie sumnjaju jedan u drugog. Svaki od njih je mislio o ostalima: Oni ekaju priliku da mi naude. Kada je lav napokon rairio glas da ova etiri bika ele da se bore jedan protiv drugog, nasrnuli su razjareni jedan na drugog. I uskoro ona etiri divna bika nisu vie izgledali tako dobro. Kada je lav napao jednog od njih i ubio ga, ostali bikovi mu nisu pritekli u pomo. Ubrzo je lav rastrgao i drugog, potom je ubio i treeg, a i etvrti je za nekoliko dana postao lavova rtva. (Tekst iz: Bolje itati, Izdava Cornelsen 1991, str. 36) Paljivo proitaj tekst i podeli ga na delove koji e imati smisla! Podvuci svetlim omastarom poetna slova svakog dela! Napii i odgovarajui naslov prie! SAVET: Verovatno e dobiti pet delova ove prie.

100

B 12f

SLAGALICA ODLOMAKA

UREIVANJE ODLOMAKA
(Tekst: Usput, itanka 6, Izdava Klett 1992, str. 32 f.)
Nismo ga ni dodirnuli. Nismo progovorili sa njim ni jednu jedinu re, pa ipak Branko odjedanput nije vie bio miran. Vritao je i besneo kada mu neka sitnica nije bila po volji. Onda je Branko poeo da udara druge. U kolskom dvortu udario je Petra pesnicom u stomak, jer ga je Petar sluajno dodirnuo. Petar koji je bio snaan, nije mogao da doe do vazduha. ta li su to uinili s njegovom glavom? esto sam mislio o tome i svata mi je padalo na pamet. Nisam eleo da ga pitam, a ni ostali to nisu eleli. On sam nikada nam to nije ispriao.

Hteo sam u stvari da Branka pozovem na svoj roendan. Bilo mi ga je ao. Ali vie od osam ljudi nije moglo da stane u moju sobu. Branko je bio viak. Njega ionako niko nije pozivao.

Kada se Branko razboleo, niko nije hteo da mu odnese domae zadatke. Nakon toga bio je u koli jo samo tri dana. Potom je izostao zauvek.

Na razredni je saznao. Rekao je: Preite preko toga iako ste moda ljuti. I, molim vas, nemojte ga dodirivati.

Branko Jovanovi je doao. Prvo to smo primetili bio je njegov oiljak. Taj veliki rez na potiljku. Primetili smo i njegovo gutanje tableta. Na svaki sat po jedna.

Nije puno govorio. Posle kole bi utke dolazio na fudbalsko igralite i nosio nam je loptu. Onda bi stajao pored gola i posmatrao nas svojim krupnim, buljavim oima.

Branko Jovanovi izgledao je kao da to nije bio on. Stajali smo i vrteli glavama. Sve ee bi neko rekao: On nije normalan. Sada je potpuno poludeo.

Na razredni je jednom prilikom rekao: Doi e nam neko novi u razred. On je dugo bio u bolnici i u mnogim stvarima nee moi da uestvuje. Vodite rauna o njemu. Potrudite se.

Uredi sve ove odlomke po redosledu upisujui brojeve od 1 do 10! Upii odgovarajue brojeve u kvadrate sa strane! SAVET: ako zbir brojeva sa desne strane oduzme od zbira brojeva sa leve strane, dobie broj 13! Ako ne dobije taj rezultat, razmisli ponovo! Druga mogunost: iseci ove odlomke i zalepi ih na prazan list papira potujui njihov redosled, tako da na kraju dobije priu koja ima smisla!

101

B13: MARKIRANJE I PODVLAENJE TEKSTOVA


OSNOVNA IDEJA: Jedna od vanih sposobnosti je markiranje tekstova, tako da oni budu uoljivi i da se dobro pamte. Potrebno je da se uenici sa tim upoznaju to je mogue ranije. Ipak nije mogue sve tekstove markirati jer knjige esto pozajmljujemo. Ipak upotreba raznih tekstova u nastavi nije ograniena samo na upotrebu tekstova koji se nalaze u kolskim knjigama. Sve se vie upotrebljavaju fotokopije raznih tekstova koje uenici mogu da obrauju neogranieno. U najboljem sluaju ovo vai za faze uvebavanja gde su markiranje i podvlaenje veoma bitni. U tim fazama trebalo bi upotrebljavati tekstove za upotrebu sa kojima uenici mogu da eksperimentiu i da prave greke. Centralne pojmove, pitanja, podatke, naslove i druga kljuna mesta treba izdvojiti iz teksta i markirati ih da bi se lake uoili to nije samo pomo pri pamenju ve je i neophodno kod nastave koja je orjentisana na metode. Nedostaci kod uenika su uoljivi to se moe primetiti u nastavi. Uvek se podvlai olovkom jedne boje ili tamnom hemijskom olovkom; po pravilu se previe podvlai; ponekad se u markiranju koristi jedan ili vie markera razliitih boja nasumice i prekrivaju se itave povrine ili druga krajnost uopte se ne upotrebljavaju markeri za podvlaenje teksta, iako oni mogu da budu alat od velike koristi, ukoliko se koriste ciljano i tedljivo. Gradivni elementi za vebanje predstavljeni na ovom mestu trebalo bi uenicima da prue podsticaj da sopstvene strategije za obradu teksta kritiki promisle i da ih poboljaju. VEBANJE: Predstavljene gradivne elemente za vebanje nastavnik moe da upotrebi po sopstvenom izboru i uenici mogu da ih obrade samostalno ili u paru. Radni list a prua uenicima priliku da se oprobaju sa selektivnim markiranjem. Radni listovi b i c predstavljaju pravila sistematinog markiranja i podvlaenja u obliku zagonetki. Zakljuni radni list d navodi uenike na kritiko razmiljanje o tekstu koji je nepotpuno markiran kao i na konstruktivan rad na tekstu. Uputstva za kontrolu rezultata tj. za samostalno kontrolisanje uenika navedena su na radnim listovima. Vano: preporuljivo je da se s vremena na vreme ovakva vrsta vebanja i pokuaji za sticanje svesti o tome ponavljaju. OCENJIVANJE: Ocenjivanje se po pravilu odvija na taj nain to uenici svoje ispunjene radne listove razmene u parovima ili u manjim grupama i potom ih meusobno kontroliu. O nejasnoama i pitanjima koja se mogu pojaviti razgovarae se. Na kraju e se izneti vani saveti, saznanja i problemi ako do njih doe. Nekoliko centralnih saveta pri markiranju bie u kratkoj formi zabeleeni na zidnim novinama ili u sveskama uenika. Nastavnik daje savete, razgovara o problemima i podvlai znaaj sistematinog tedljivog markiranja i podvlaenja. NEOPHODNO VREME: Vreme koje je potrebno je varijabilno i zavisi od toga koliko e radnih listova biti upotrebljeno i koliko intenzivno e oni biti ocenjivani. Ova vebanja se mogu pre svega primeniti na predmetnoj nastavi.

102

B 13a

KLJUNI POJMOVI

MARKIRANJE KLJUNIH POJMOVA


PUENJE TETI ZDRAVLJU!
Puenje prouzrokuje mnoga oboljenja. Na nastanak tih bolesti utiu pre svega materije koje sadri dim. Ve i laici mogu da prepoznaju katran. Katran boji lter cigarete u oker boju. Najveim delom on se taloi u pluima. Na taj nain dolazi do pojave povremenih smetnji pri disanju, ali i stalnih smetnji. Kod recimo 15 popuenih cigareta dnevno, posle 10 godina u disajne puteve dospeva 1 000 grama katrana. Na poetku dlaicama u disajnim putevima uspevaju se izbaciti talozi. Ali vremenom se ta sposobnost gubi. Sve se vie katrana taloi u pluima. Ovaj talog se samo delom izbacuje kroz tzv. puaki kaalj. Pored pomenutih smetnji u disanju postoji i opasnost i od nastanka raka plua. Rizik od oboljevanja od raka plua je kod puaa 30 puta vei nego kod nepuaa! Danas godinje umire oko 25 000 ljudi od raka plua, oko 20 procenata tih ljudi su puai. Ali i druge stanice na puakom putu - usna duplja, dunik i grkljan u velikoj meri su ugroene rakom. To vai i za creva. Jo jedna od tetnih materija, koja se oslobaa pri puenju je nikotin. Ovaj otrov preko plua dospeva u krv i na taj nain se rasprostire po celom telu. Dovodi do suavanja krvnih sudova i opadanja temperature. Posebno se ovo suavanje krvnih sudova moe odraziti na noge. Dodatna taloenja suavaju do te mere krvne sudove da do tkiva ne dolazi dovoljno kiseonika. U prstima na nogama dolazi do oseaja hladnoe, neosetljivosti i bolova. U najgorem sluaju dolazi do oteane cirkulacije krvi te se delovi stopala ili noge moraju amputirati. I ugljenmonoksid koji je sastojak duvana tetno utie na krvotok. Mnogo se lake vezuje sa crvenim krvnim zrncima od kiseonika i time loe utie na snabdevanje kiseonikom. Suavanje krvnih sudova prouzrokovano nikotinom posebno optereuje srce i time ga i oteuje. Srani udar i smrt mogu biti posledica toga. Zbog ega ljudi ipak pue? Mnogo puaa naviklo je da zapali cigaretu kada im je dosadno, kada su na poslu mnogo optereeni ili posle jela. Drugi ne mogu vie uopte da se odvoje od cigarete; sumnja se da kod njih postoji odreena telesna zavisnost od nikotina. (tekst iz: Biologija danas 2G, Izdava redel, 1990, str. 254 f)

Markiraj tekst na taj nain da na prvi pogled postane prepoznatljivo koje bolesti prouzrokuje puenje! Markiraj samo pojedinane pojmove! Dodatne informacije koje pojanjavaju, koje ti se uine vanim, podvuci crvenim tankim omasterom! SAVET ZA KONTROLU: Kljuni pojmovi koji predstavljaju pet najvanijih bolesti sadre sledee rei: rak, cirkulacija, udar, disanje, sudovi.

103

B 13b

PRAVILA SA PRAZNINAMA

ZATO MARKIRATI I PODVLAITI?


FLOMASTERI ZA MARKIRANJE TEKSTA SU INSTRUMENTI KOJI MOGU BITI OD VELIKE __________, DA BI VANA MESTA U JEDNOM TEKSTU UPALA U _________. KADA ISTI TEKST PONOVO POGLEDA, DOK GA PONAVLJA, POTREBNO JE PO SVIM PRAVILIMA SAMO DA SE KONCENTRIE NA _______ MESTA I ODMAH E SE ___________ INFORMACIJE KOJA SE NALAZI OKO MARKIRANOG POJMA. MARKIRANA MESTA SU U VELIKOJ MERI KLJUEVI KOJIMA MOE DA OTKLJUA RAZLIITE_________ U SVOM PAMENJU, U KOJE SI PRI PRVOJ OBRADI ________ POHRANIO ODREENE INFORMACIJE U _________ S TIM. U TU SVRHU JEDAN PRIMER: AKO SI U JEDNOM TEKSTU KOJI GOVORI O VREMENSKIM PRILIKAMA NPR. MARKIRAO RE VISOKI VAZDUNI PRITISAK ONDA MOE PREKO OVE __________ DA DOE DO JEDNOG BROJA INFORMACIJA, KOJE SI SA TIM _________ (TA SE DEAVA KADA JE VAZDUNI PRITISAK VISOK? KAKO DOLAZI DO TOGA? KAKO OVAKVE VREMENSKE PRILIKE UTIU NA LJUDE? ITD.) NAJEE NIJE VIE POTREBNO DA ________ OVE INFORMACIJE KOJE OBJANJAVAJU TZV. DODATNE INFORMACIJE, JER SE PRILINO ________ PONOVO POJAVLJUJU POMOU POMENUTE IFRE. TO SVE MOE DA USPE SAMO AKO POMOU __________ U BOJI MARKIRA SAMO KLJUNE REI A NE CELE____________ ILI PASUSE, JER U TOM SLUAJU TVOJE OI NE ZNAJU NA TA TREBA DA OBRATE PANJU.

Unesi sledee pojmove u praznine u tekstu tako da dobije reenice koje imaju smisla! OI, POMOI, FIOKE, VEZI, KLJUNE REI, ITA, AUTOMATSKI, POVEZAO, TEKSTA, MARKERA, MARKIRANA, REENICE, SETITI.

104

B 13b

PRAVILA SA PRAZNINAMA

ZATO MARKIRATI I PODVLAITI?


AKO PREVIE__________, TVOJE PAMENJE BLEDI. U TOM SLUAJU MORA __________ PONOVO DA ITA U POTPUNOSTI, KADA GA PONAVLJA. TO TE KOTA NEPOTREBNOG VREMENA, NA NEKI NAIN JE___________ I ZAMARA TVOJE____________. ZBOG TOGA ZAPAMTI: OBELEAVAJ MARKEROM AKO JE TO MOGUE SAMO POJEDINANE______________. BUDI TEDLJIV PRI MARKIRANJU, KAKO BI TVOJE OI MOMENTALNO BILE _____ ______ I TVOJE PAMENJE ___________. IZBEGAVAJ UPOTREBU VEEG BROJA _______________ ISTOVREMENO, KAKO NE BI SEBE I SVOJE OI BESPOTREBNO ZBUNJIVAO! KO ZNA POSLE ETRNAEST _______ DA LI SU CRVENOM, UTOM ILI ZELENOM BOJOM OZNAENE KLJUNE REI. INORMACIJE KOJE BLIE OBJANJAVAJU (DODATNE INFORMACIJE) UZ ODREEN TEKST NAJBOLJE BI BILO PODVLAITI TANKIM CRVENIM __________. CRVENA BOJA JE, KAKO JE POZNATO, BOJA KOJA ___________ I SAMIM TIM JE JAKO DOBRO PREPOZNATLJIVA. CRVENA TANKA CRTA SE I JASNO IZDVAJA OD MARKIRANIH MESTA, TAKO DA POSTOJI JASNA RAZLIKA IZMEU VANOG I _________ VANOG. Jednostavan primer za markiranje Pri zagrevanju vode u loncu, nastaje vodena para. Ako ringla poreta ostane dovoljno dugo ukljuena, stalnim zagrevanjem dolazi do isparavanja cele koliine vode. Vazduh ne moe da primi neogranienu koliinu vodene pare. Ako koliina vodene pare poraste preko granice zasienja, stvaraju se male vodene kapljice. Dolazi do kondenzacije. Sada moemo da vidimo vodenu paru ponovo na hladnom prozorskom staklu kao talog, a na nebu kao oblake. Kada kapi vode postanu vee i tee, nisu vie u stanju da se zadre u oblaku i padaju u obliku padavina. Da li e padavina dospeti na zemlju u obliku kie ili snega zavisi od temperature vazduha.

Upii sledee pojmove u praznine u tekstu tako da dobije reenice koje imaju smisla! SIGNALIZIRA, PODVLAI, DOSADNO, TEKST, ZAPOSLENO, KLJUNE REI, PRIVUENE, BOJA, DANA, PAMENJE, FLOMASTEROM, MANJE.

105

B 12e

DELJENJE

PRAVILA ZA MARKIRANJE KRATKO I JASNO


Uputstvo za rad: poreaj osam radnih koraka koji se nalaze dole tako da se dobije redosled koji ima smisla i u kvadratie sa strane upii brojeve od 1 do 8 ! Zapii svaki radni korak u tabelu toka rada (ubelei samo bitne pojmove)!

(SAVET PRI KONTROLI: zbir brojeva u desnoj i u levoj koloni je isti.) Dodatne informacije, koje Olovku, lenjir, marker i tanki crveni omaster pripremiti da budu pri ruci, slue za objanjenje kljunih pojmova, podvui crvenim tankim na stolu! omasterom! Ali panja! Da bi celina ostala pregledna, ne sme se previe Kljune pojmove zapisati na poseban papir i jo jedanput razmisliti podvlaiti! da li je sve jasno. Ako se sada seti najvanijih informacija (dodatnih informacija) Vana mesta podvui prvo olovkom, kako bi graa teksta postala onda si svoj klju dobro odabrao i delimino prepoznatljiva! Kako se tekst dobro razumeo. olovka moe lako obrisati, nije vano Tekst brzo proitati, kako bi se ako u ovoj fazi malo vie podvue. stekao utisak o tome o emu se u tekstu radi! Videe da se relativno dobro moe setiti markiranih kljunih Preleti ono to si podvukao jo pojmova i time i najveeg broja pojedinosti odreenog teksta. Detalji jedanput i pronai kljune pojmove, i posle provere ih podvuci markerom! su vezani za kljune pojmove! Osim Korienje ute boje pokazalo se u toga: i tako ne moe ba sve da zapamti! nastavi jako dobro.

106

B 13d

VEBANJE KRITIKE

SUMNJIV PRIMER
? PROBLEMI U KOLI ?
Mnogi uenici imaju znatne potekoe u pogledu koncentracije. Naunici razlikuju dve glavne grupe poremeaja koncentracije: slaba koncentracija i smetnja pri koncentraciji. Slaba koncentracija je rezultat ili uroenog oteenja mozga, ili oteenja koje je izazvano nesreom, ili je ono posledica takozvanog oteenja sredine, koje takoe kodi radu mozga. Oteenja mozga koja su nastala pre roenja ili za vreme poroaja mogu imati uzrok npr. u oboljenjima majke za vreme trudnoe, u neslaganju krvnih grupa roditelja ili usled nedostatka kiseonika na poroaju. Poremeaj koncentracije koji je izazvan sredinom ima svoje uzroke u tome, to u jednoj sredini koja je naroito slaba podsticajima ne mogu u dovoljnoj meri da se uspostave veze izmeu pojedinanih elija mozga takozvanih sinapsi. Prema zvaninim procenama, oko 6 procenata kolske dece ima blago oteenje mozga, i stoga pate od slabe koncentracije. Nasuprot tome, na smetnje pri koncentraciji se mnogo ee nailazi. U principu svi ljudi manje ili vie pate od toga. Razlozi su raznovrsni: ljubavni problemi, preoptereenost u poslu, strah od ispita, buka, ustajao vazduh u sobi i mnogi drugi. Tu spada i npr. sama injenica, da moda treba neto da uradite, za ta uopte nemate volje.

Gornji tekst je, tako kako je odtampan, markirao jedan uenik. Napii u kratkim crtama, ta moe da iskritikuje kod ovog naina markiranja! Obrati pri tom panju na radne listove b i c. Zapii kljune pojmove koje bi ti markirao na posebnoj cedulji! To bi trebalo da budu najmanje 2, a najvie 5 kljunih pojmova. Koji su to pojmovi? Umesto naslova koji je izabrao ovaj uenik, pronai podesniji nasov koji bolje pokazuje o emu se radi u tekstu! Uporedite svoje rezultate u malim grupama! Ako je potrebno, diskutujte o tome i pokuajte da naete zajedniko reenje!

107

B14: REZIMIRATI INFORMACIJE


OSNOVNA IDEJA: Osnovna sposobnost, kojom se kola sasvim povrno bavi, jeste mogunost procene tekstualnih informacija i njihovo rezimiranje u kratkim izjavama, skicama ili drugim grakim prikazima. Uenik koji je nauio da izgrauje jednostavne strukture i da rasporeuje informacije nije samo ekasniji pri usvajanju teksta, ve i dokazano bolje pamti gradivo koje je samostalno strukturirao. Te izgraene strukture su istovremeno i mrea u koju su utkane odgovarajue strune informacije. U poglavlju 4, u kom se naroito govori o poveavanju uinka pamenja, jo jednom emo se pozabaviti ovom osnovnom misli. Odluujue kod ove vrste procene teksta je da uenici razviju sopstvene rezimee (saetke) i strukture. Tabele koje je sainio nastavnik ili grake rezimee u udbenicima, ma koliko bili dobri, uenici nee tako intenzivno i trajno zapamtiti kao tabele koje su sami napravili, eme ili druge saetke. Dodue, u poetku uenicima to strogo ekscerpiranje i strukturiranje uglavnom ne pada lako, ipak, to vie vebaju, stiu znaajnu rutinu. Samo, ne smeju da se na poetku preopterete, moraju da im se daju neki podaci za orijentaciju i pomo, da bi se pruile realne mogunosti uspeha. Vremenom se onda mogu poveati zahtevi i stepen teine. O ovoj maksimi vode rauna naredni radni listovi. VEBE: Date materijale za vebu nastavnik po izboru primenjuje, a uenici ih samostalno ili u parovima obrauju zavisno od uzrasta i mogunosti uenika. Radni listovi a i b pruaju mogunost za vebanje sastavljanja jednostavnih tabela. Zahvaljujui odreenim okvirnim podacima, zadaci ne bi trebalo da budu preteki. Isto vai i za radne listove od c do e, kod kojih uenici na osnovu datih tekstova treba da upotpune grubo uokvirene eme ili treba da ih razviju. Radni list f kao osnovu za strukturiranje prua samo polureenice ili reenice (tema: reklame i zatita potroaa) koje treba da budu po redu sastavljene u prihvatljive modele. Radni list g konano zahteva ciljano ekscerpiranje teksta u vezi sa nekom temom, koja predstoji za obradu. Kao to je reeno, naravno da nije sve odraeno samo sa ovoliko malo vebi. Uenici moraju da budu to je mogue ee ohrabrivani i od njih se mora zahtevati da uz porast stepena teine vebaju rezimiranje i strukturiranje informacija iz teksta. PROCENA: Po pravilu se procena vri tako to uenici u parovima ili manjim grupama razmenjuju ispunjene radne listove i meusobno ih kontroliu. Uenici jedni drugima objanjavaju i obrazlau sumnjive podele, odnosno strukture. Potom se o nekoliko izabranih primera/problema/ manjkavosti diskutuje. Nastavnik govori o moguim slabostima, pomou projektora predstavlja i objanjava pojedine proizvode. On postavlja pitanja, daje podsticaje i stalno ohrabruje za smeliju redukciju informacija i sastavljanje modela strukture koji se bolje pamte. POTREBNO VREME: Na jednom kolskom asu moe se obraditi 1 do 2 radna lista, tako da bi ukupno 3 do 4 asa trebalo da bude dovoljno.

108

B 14a

TABELE

OD TEKSTA DO TABELE
JEZERCE ILI AKVARIJUM ?
Naravno da je lepo kad moete da u bati napravite malo jezero, u kom drite ribe i druga iva bia. Ukoliko ova mogunost ne postoji, onda postoji esto izabrana alternativa akvarijum u sobi. U emu je razlika izmeu ivota u jezercu i ivota u akvarijumu? Razlika je velika, izmeu ostalog, u snabdevanju energijom: dok u jezerce u bati i svetlost i toplota dolaze od sunca, u akvarijum oni stiu pomou struje. Elektrino osvetljenje i elektrino grejanje su neizostavni. Razlika, dalje, ima i u ishrani biljaka i ivotinja. U jezercetu je ishrana automatski regulisana. ivotinje jedu biljke i druge ivotinje; biljke se, pak, hrane hranljivim materijama koje se svakodnevno proizvode u jezercetu (vidi fotosintezu pomou suneve svetlosti), naime od hranljivih soli, ugljendioksida i od same vode. Situacija je u akvarijumu drugaija. Ovde je neophodno redovno ubrenje i hranjenje, da bi biljke i ivotinje preivele. Da bi preivele, naravno da im je potreban i vazduh, kako bi disali. iva bia u jezercu se snabdevaju kiseonikom iz vazduha, odnosno sa povrine vode. U akvarijum kiseonik mora da se dovodi vetakim putem. A kako se isti voda u ova oba ivotna prostora? U jezercu postoje prirodni rastvarai (bakterije, itd.) koji uklanjaju uginula iva bia i izluevine. Nasuprot tome, u akvarijumu ne moe da funkcionie ovo samoienje, ve mulj koji se napravi mora s vremena na vreme da se odstrani. tavie, prljava voda mora stalno da se menja u akvarijumu.

Ispuni sledeu tabelu tako da u svakom delu stoji neto! Potrebne informacije i pojmove e nai u gornjem tekstu. Uporedite svoje tabele i razgovarajte o njima u malim grupama!

Postupci S_ _bd _ _ _ _ _ e_ _rg _ _om Is_ _ a _ _ Di_ a _ _ _ _ _e nj_

Jezerce

Akvarijum

109

B 14b

TABELA

POPUNJAVANJE TABELE
PROMENA SLIKE O SVETU
Pre 5 000 godina su Asirci i Vavilonci zamiljali Zemlju kao ravnu okruglu plou, koja je okruena morem i nad kojom je nebeski svod. Oni su oboavali Sunce, Mesec i zvezde kao bogove, ili su pretpostavljali da je tamo presto bogova. Paljivo su posmatrali kako se zvezde kreu na nebu i iz toga su izvodili predskazanja za znaajne dogaaje (npr. loe etve, poplave, ratove). Ptolomej je opisao sliku sveta antike Grke oko 150. godine n.e. On je Zemlju zamiljao kao kuglu koja se nalazi u sreditu itavog univerzuma (svemira). Do poetka novog veka verovalo se da Sunce, Mesec, planete i zvezde razliitim putanjama krue oko Zemlje, koja se ne pomera. Planete koje su tada bile poznate i koje su zbog svog sjaja nou bile upadljive, dobile su nazive po antikim bogovima: Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn. Poetkom novog veka saznanja i otkria astronomije (nauka o nebu i zvezdama) doprinela su stvaranju moderne slike o svetu. Nikola Kopernik se prvi usudio da 1543. tvrdi da je Sunce, a ne Zemlja, u sreditu sveta. Johanu Kepleru je potom 1608. godine polo za rukom da na osnovu dugogodinjeg posmatranja neba pomou matematikih zakona opie kretanje planeta oko Sunca. Galileo Galilej je prvi upotrebio durbin za posmatranje neba, i pomou njega je 1610. godine otkrio satelite planete Jupiter. Potom je Isak Njutn 1687. objasnio zike sile koje teraju planete da se kreu po svojim putanjama oko Sunca. Sreditem sveta se sad smatralo Sunce, oko kojeg krue Zemlja i druge planete. U meuvremenu se zna da je itav na Sunev sistem samo jedan majuni deo na granici Mlenog puta.

Tekst prema: Geograja, izdanje G, Izdavaka kua Vesterman, 1989, str.10 i dalje Paljivo proitaj gornji tekst i ispuni sledeu tabelu glavnim reima! Zapamti: pomou tabela, skica i ema bolje se pamte tekstualne informacije! Ko? Kad? Oblik zemlje? Poloaj u svemiru?

110

B 14c

EMA

UPOTPUNITI EMU
MALI BUKVAR ZASTUPANJA UENIKA
U kolskoj svakodnevici uenicima se omoguava izvesna saodgovornost. To vai za pojedinane razrede, ali i za itavu kolu. Shodno tome treba odabrati predstavnike uenika koji zastupaju interese uenika pred nastavnicima i upravom kole. To na najniem nivou poinje time to svaki razred u pravilnim razmacima bira predstavnika razreda. Oni su u izvesnom smislu megafon u okviru razreda kad se pojave problemi ili kad treba reiti neke druge stvari. Iako se ova funkcija ne shvata uvek dovoljno ozbiljno, ona je nesumnjivo vana. Jer u demokratskoj sredini mora to pre da se uveba i shvati proces saodluivanja. Izabrani predstavnici raznih razreda, sa svoje strane ine odbor predstavnika razreda koji u izvesnim prilikama zajedno nastupa. Jedna od takvih prilika je izbor predstavnika kole, koji ima razne zadatke saradnje i savetovanja na najviem nivou. Zadatak odbora predstavnika razreda je i izbor nastavnika za kontakt koji se ponekad naziva i nastavnik od poverenja. On u sluaju potrebe uspostavlja vezu sa nastavnikim veem, odnosno upravom kole. On je prvi sagovornik kad predstavnici uenika ele da podnesu molbe ili albe. Nastavnik za kontakt i predstavnik kole se meusobno savetuju i informiu. Pored toga, nastavnik za kontakt savetuje i sve ostale skupove uenika i uenike koji trae savet.

savetuje _ _ _tav_ _ka z_ k_ n_ _ _ _

or inf

bi ra

m ie

Svi u_ _ _ _ci

biraju

_ _ _ds_ _v _ _k_ r_ _re_a

ine

od_ _ _ pred_ _ _v_ _ _ _ ra_ _ _ _a

informie savetuje
ra bi

n_ _ t_ v_ __ _ v__

Pr_ _ _t_v_ _ _ _ _l_e

Paljivo proitaj gornji tekst i upotpuni navedenu emu! Zapamti: pomou skica, tabela i ema se tekstualne informacije bolje pamte!

111

B 14d

EMA

RAZVITI EMU
IZ IVOTA JEDNE KRTICE
Nema ivotinje koja u poreenju sa veliinom svog tela mora toliko mnogo da jede kao krtica. Ona hranu nalazi u svom podzemnom lovitu. Oko tri puta dnevno, ona prolazi kroz sve hodnike da bi epala neto jestivo. Njene rtve su bube, kine gliste, puevi i drugi insekti. ak i mievi i druge krtice koje dou u njen rejon ubijaju se i jedu. Njeno odlino ulo mirisa je nepogreivo vodi do plena. Krtica je veoma vredna i spretna ivotinja, kad je u pitanju potkopavanje zemlje. Njen podzemni nain rada je impresivan. Pomou svojih prednjih nogu koje su oblikovane kao lopate za kopanje, ona uspeva da iskopa ak nekoliko metara u minuti. U rastresitom peanom tlu ona moe toliko brzo da prekopava, koliko ovek moe brzo da hoda. Viak zemlje pri kopanju ona izbacuje podizanjem glave i ije, i time nadzemnom stanovniku odaje samo svoju delatnost. to se tie telesne grae, krtica je valjkastog oblika. Njena glava je unjastog oblika i zavrava kratkim rilom. Oi i ui su prilagoene podzemnom nainu ivota. Unih koljki nema, a malene oi su skroz sakrivene u krznu. One imaju veliinu glave iode. Krzno krtice je crno i toliko gusto da se ni zrno peska ne moe zavui u njega. Podzemne graevine krtice sastoje se od sistema hodnika sa vie jama za stanovanje i jednim oknom koje vodi do podzemne vode. Ovaj sistem je toliko razgranat da se teko moe shvatiti kako se krtica u njemu snalazi. Vie puta u toku dana ona prolazi kroz sve hodnike, da bi pronala pravi. Ipak, ona u svom lavirintu ima neophodan pregled. Iako je veoma vredna, krtica kod ljudi po pravilu nije ba omiljena. Jer ona svojim rovarenjem nanosi prilinu tetu. Ona potkopava i unitava travu; slabi korenje povrtarskih biljaka, tako da ove uvenu. Zbog toga je krtica omraena, iako je ona, na drugoj strani, zbog toga to se hrani tetoinama biljaka, neosporno i korisna. Rezimiraj gornji tekst pomou jednostavne eme na pregledan nain! Neka ti za orijentaciju pri tom poslui naznaena ema! (Verovatno e doi do 5 kljunih pojmova.) U gornje pravougaonike tabele dolaze kljuni pojmovi, pored vodoravnih crtica se navode dodatne informacije, objanjenja, koja su tebi vana. (Zapamti: tedljivo podvlai!) Precrtaj svoju emu na odvojen list papira. Uporedite meusobno eme i diskutujte o njima u malim grupama!

112

B 14e

DIJAGRAM TOKA

PRIPREMA DIJAGRAMA TOKA


PRAVILA IGRE ZA BORBU RADNIKA

Kada sindikati i udruenja poslodavaca svake godine pregovaraju o veim platama ili boljim uslovima rada, onda za to postoje odreena pravila, po kojima se postupa. Tarifni pregovori poinju prvim sastankom ugovornih strana tarifnog ugovora koji su esto praeni ciljanim trajkovima upozorenja. Ako su pregovori ve u prvom krugu uspeni, vrlo brzo dolazi do sklapanja novog tarifnog ugovora. Ako ugovorne strane ne postignu kompromis, onda jedna strana proglaava neuspeh pregovora. Sad je mogue da se ukljui arbitraa, da se uvede arbitrani postupak. Ukoliko i pokuaj reavanja spora ni na ovaj nain ne uspe, time se zavrava obaveza mirnog reavanja. Pokuaj posredovanja se proglaava neuspelim, a sindikati pozivaju svoje lanove radi glasanja o trajku. Ako se trajk odobri, onda se trajkuje u izabranim preduzeima i regionima; lanovi sindikata prestaju sa radom. Poslodavci pod izvesnim okolnostima trajku suprotstavljaju ciljane mere iskljuenja, da bi vrili pritisak na trajkae. Koliko dugo e trajati ta naizmenina igra trajka i iskljuivanja, to se ne moe predvideti. To zavisi prvo od toga koliko su udaljena stanovita ugovornih strana tarifnog ugovora; a na drugoj strani je to naravno i pitanje spremnosti trajkaa i lanova sindikata na trajk. Bilo kako bilo, posle izvesnog trajanja trajka, ugovorne strane ponovo pregovaraju. Po pravilu, tu ve dolazi do rezultata, za koje ponovo moraju da glasaju lanovi sindikata. Ako postignut kompromis bude prihvaen, trajk je konano zavren. Ugovorne pojedinosti se reguliu pismenim putem. Novi tarifni ugovor se sainjava i u utvrenom roku stupa na snagu. Od tog trenutka svi radnici tog tarifnog podruja poinju da uivaju u novim poboljanjima.

Rezimiraj gornji tekst pomou jednostavne eme na pregledan nain! Neka ti za orijentaciju pri tom poslui naznaena ema! (Verovatno e doi do 5 kljunih pojmova.) U gornje pravougaonike tabele dolaze kljuni pojmovi, pored vodoravnih crtica se navode dodatne informacije, objanjenja, koja su tebi vana. (Zapamti: tedljivo podvlai!) Precrtaj svoju emu na odvojen list papira. Uporedite meusobno eme i diskutujte o njima u malim grupama!

113

B 14e

DIJAGRAM TOKA

PRAVLJENJE DIJAGRAMA TOKA


esto praeni trajkovima upozorenja
spe isu u ni ( -) ako su u spe ni (+

n ako

NOVI TARIFNI UGOVOR


ako (-)
ako su en usp i (+

Poreaj naredne gradivne elemente tako u gornju emu, da nastane smisleni tok! Da bi to uradio, paljivo proitaj tekst na prethodnoj strani! Uporedite svoje rezultate u malim grupama i razgovarajte o njima! Zapamti: pomou skica, tabela, ema se bolje pamte tekstualne informacije!!

eventualno iskljuivanje

glasanje lanova sindikata kraj obaveze mirnog reavanja poinju tarifni pregovori

mogu postupak arbitrae

ponovni pregovori

TRAJK

ponovo objavljen neuspeh

glasanje o rezultatu (kraj trajka)

114

B 14f

SLAGALICA

SLOITE REENINU SLAGALICU


Centrale potroaa daju iroku ponudu Objavljuju se prednosti proizvoda Najvaniji medij za reklamu su dnevne novine

asopisi i nedeljnici su puni reklama

Prljava konkurencija je zabranjena

Poznate rme treba da postignu zavisnost

Zavod za kontrolu navodi planove za testiranje Predstavljaju se novi proizvodi

Pobuuju se oseanja koja poveavaju prodaju Obavetavanje potroaa

Sredstva i mediji za reklamu Menjaju se miljenja i stavovi

asopisi o testiranjima objavljuju rezultate testa Reklama se prikazuje u bioskopima pre lmova

Radio redovno emituje reklame

Kupci dobijaju pregled ponude

Ciljevi reklame

Reklamni spotovi na televiziji

Reklama i zatita potroaa

Zakoni tite potroae

Poveava se spremnost za kupovinu

Zatita potroaa

Bude se potrebe

Potroa se obmanjuje

Uticaj na kupce

Poreaj gornje delove slagalice, tako da dobiju smisao. Moe da napravi tabelu, da razvije emu sa pravougaonicima i razgranavanjem. Ali, moe i da isee pojedine delove slagalice, da ih potom porea i na kraju zalepi! Uporedite, objasnite i obrazloite svoj redosled potom u malim grupama od po 2 do 4 uenika!

115

B 14g

IZVODI

PRAVLJENJE IZVODA IZ TEKSTA


ZDRAVO SE HRANITI ALI KAKO?
Naem telu su potrebne razne hranljive materije, premda u razliitim koliinama. Oko polovine potreba za energijom treba da se unese u ugljenim hidratima, druga polovina u otprilike jednakim koliinama belanevina i masti. Masti su, dakle, i te kako zdrave. Samo, ne treba da se unose u velikim koliinama. U naoj ishrani danas je udeo masti esto puno vei od onog koji nam je potreban. To nije sluaj samo u uivanju u masnom mesu. Pre svega, sakrivene masti, kao u prenoj hrani, majonezu, siru i kobasici doprinose tome. ivotinjske masti, ako se unose u preteranoj koliini, mogu toliko da poveaju nivo holesterola u krvi da moe doi do oboljenja srca i krvotoka. Za zdravlje tela je, dakle potrebna pravilna ishrana. Ali kako se pravilno hraniti? Na ovo pitanje se moe odgovoriti samo uopteno. Ishrana, koja bi bila za sve organe istovremeno idealna i nekodljiva, ne postoji. Jednolina ishrana ma u kojoj formi, tetna je za organizam na due vreme. U tu jednolinost ne spada samo pomenut viak masti, ve i preterano unoenje eera, kojeg u velikim koliinama ima u slatkiima, limunadi, kolaima i torti. Usled toga, izmeu ostalog, dolazi do nastanka karijesa, koji mui pre svega decu. Stoga bi naa ishrana trebalo da bude to uravnoteenija: raznovrsna, sa malo masti i eera, sa puno raznih vrsta povra i voa. Na taj nain bi mogao da se izbegne problem vika telesne teina koji je kod naeg stanovnitva veoma rasprostranjen. Jer, neke namirnice zasiuju, a da pri tom ne goje. To vai pre svega za one namirnice koje su pune celuloznih materija, dakle materija koje su nesvarljive, i stoga ne donose kalorije telu. Mnoge bolesti koje su opasne za ivot izazvane su preteranim unoenjem kalorija, i time prouzrokovanim vikom telesne teine. Tu spadaju, na primer, bolesti srca i krvnih sudova, visok krvni pritisak i dijabetes (eer). Kod 50 posto ljudi sa vikom telesne teine smanjuje se ivotni vek za vie od 10 godina. ta uiniti? Svakodnevno unoenje namirnica bogatih celulozom kao npr. integralnog hleba podstie crevnu aktivnost i pri tom pomae da se izbegne gojaznost. Osnovno pravilo za idealnu teinu glasi: visina u centimetrima minus 100, minus 10 procenata. Zamisli da mora da napie kratak sastav o uzrocima i posledicama prekomerne ishrane. Prilikom pripreme, sluajno nailazi na gornji tekst. Izdvoj iz teksta ona mesta zapii ih svojim reima koja su vana za tvoju temu i koja bi eventualno uneo u svoj sastav! Najbolje bi bilo da svoje izvode zapie na jednoj kartici, koju e ti svakako dati tvoj nastavnik!

116

B15: RAD SA PRIRUNICIMA


OSNOVNA IDEJA: Uenici se svakodnevno suoavaju sa problemima ili zadacima, za koje je neophodno ciljano traenje u reniku, leksikonu, kolskom udbeniku, atlasu ili drugim nastavnim sredstvima. Ipak, preesto taj korak samoprosveivanja izostaje, delimino usled izvesne lenjosti, ali delimino i usled toga to mnogim uenicima nedostaju neophodne sposobnosti i spremnosti da brzo dou do traenih informacija. To poinje ve kod vladanja abecedom/azbukom, ide preko brzog prelistavanja i traenja po prirunicima, sve do brzog letiminog itanja traenih pojmova, odnosno sutinskih informacija. Naredni materijali za vebu uenicima pruaju mogunost da se uvebavaju u tom pogledu. Trai se podaci u reniku, leksikonu, telefonskom imeniku, atlasu i zakonu o radu. Naravno, u svakodnevnoj nastavi koriste se i brojni drugi prirunici, koji stoje na raspolaganju, tj. mogu se nabaviti kao npr. spis Aktuelnosti zanimanja, statut preduzea, ustav, renici stranih jezika, zbirke formula, i pre svega, odgovarajui kolski udbenik. Kako doi do odreenih informacija, grakih prikaza, itd. pomou sadraja ili registra pojmova to je u svakom sluaju pitanje vredno panje! To se, s obzirom na jednostrano ksiranje na gradivo u naim kolama preesto zanemaruje. Stoga, te vebe korienja prirunika i traenja stalno se moraju primenjivati u (strunoj) nastavi. Za to, kao nastavnik, treba da odvojite vremena i treba da date vremena uenicima! ak i u okviru pismenih zadataka, vebe korienja prirunika mogu da imaju svoje mesto i treba da ga imaju. VEBE: Naredni radni listovi se primenjuju po izboru i uenici ih obrauju samostalno ili u parovima. Pri tom treba obratiti panju na to da je vreme predvieno za rad relativno kratko, da bi se to bre i bez zastoja trailo u prirunicima. Malo takmienje u korienju prirunika u okviru razreda moe da ima slinu funkciju. (Panja: birajte parove nasumice, da bi anse bile izjednaene.) to se tie pojedinih radnih listova: radni list a je zamiljen kao veba reanja, da bi se utvrdio abecedni sistem; radni list b je slian. Radni listovi od c do e mogu se reiti pomou obinog pravopisnog renika. Radni list f treba obraditi pomou enciklopedije za mlade; za druge termine se moda mora neto promeniti. Radni listovi g i h trae geografski atlas. A radni list i, na primeru Zakona o zatiti rada mladih, objanjava kako se uenici podstiu putem jednostavnih zadataka traenja da ciljano trae informacije u uobiajenim nastavnim sredstvima. Vano je da pri svim ovim vebama ne bude primarno stvarno objanjenje nekog pojma, ve instrumentalno sticanje rutine u traenju. PROCENA: Procena se, po pravilu, vri tako to uenici u parovima ili u malim grupama porede popunjene radne listove i razgovaraju o eventualnim problemima. Tema je metodski postupak. Pored toga, nastavnik pred svima govori o sumnjivim nainima postupanja i daje dalje savete. POTREBNO VREME: Potrebno vreme po radnom listu je razliito zavisno od uzrasta i intenzivnosti procene. Ovi radni listovi uglavnom se mogu primenjivati u nastavi maternjeg jezika; u nastavi drugih predmeta je mogue neto slino.

117

B 15a

ABECEDA

PRAVLJENJE IZVODA IZ TEKSTA

Poreaj sledee rei po abecednom redu u gornju emu! Prvo se rea po drugom, pa po treem, i na kraju po etvrtom slovu! MEDALJA, MAGARAC, MAAK, MONUMENTALAN, MODELARSTVO, MADAGASKAR, MILITANTAN, MADRAC, MEDVED, MADONA, MANIFESTACIJA, MONGOLIJA, MAGNETOSKOP, MEUPLANETARNI, MEAVA, MANDARINA, MERMER, MISLILAC, MILENIJUM, MONARHIJA, MINUE, MINISTAR, MILOSRDAN, MINERAL.)

118

B 15b

TELEFONSKI IMENIK

TRAENJE U TELEFONSKOM IMENIKU


Markovi Marijana 408018 Adam 668052 Jovana Rajia 5b/20 Heroja Milana Tepia 6 Aca 3323638 Adam 587387 Bratstva i Jedinstva29c Petra Konjovia 2e/33 Aca 2083004 Adrijana 2507322 Bratstva i Jedinstva29c Leposave Mihailovi 69 Aca 3238906 Aksentije 558319 Dalmatinska 64/3 Nikolaja Gogolja 80 Aca 180328 Aleksa 516027 Kralja Petra 54/14 Emila Zole 20/1 Adam 2686726 Aleksa 428861 Biraninova16a Generala Zaha 7 Adam 2688528 Aleksa 3033433 Durmitorska5/9 Gospodar Jovanova 34 Adam 610745 Aleksa 767338 Vere Dimitrijevi29 Kopernikova 9 Adam 3973318 Aleksa 8044184 Zaplanjska 84/34 Milana Bartoa24 Adela 771738 Aleksa 3327521 Cvijieva 82 Pretok Nova 305/6 Adelhaid 1774295 Aleksa 405530 Dr Ivana Ribara71/54 Sazonova 92 Agne 673758 Aleksandar 697065 Bulevar Avnoja156/22 Aleksinakih Rudara 216 Aksentije (obuar) 764941 Aleksandar 609169 Radmile Rajkovi 8/4 Aleksinakih Rudara 17 Aleksa 3510816 Aleksandar 3241513 Vukasovieva 54 Andriev Venac 12/4 Aleksandar 671358 Aleksandar 570346 Aleksinakih Rudara 9/5 Avalska 5 Aleksandar 3319090 Aleksandar 684207 Augusta enoe 19/5 Balkanska 10 Aleksandar 467795 Aleksandar 199742 Brae Jerkovia 75 Banijska 30/151 Aleksandar 695283 Aleksandar 2513873 Bulevar Arsenija arnojevia 174/18 Bitoljska 54 Aleksandar 138710 Aleksandar 474054 Bulevar Arsenija arnojevia 136 Brae Jerkovia 56/31 Aleksandar 3111872 Aleksandar 3971006 Bulevar Arsenija arnojevia 77/9 Brae Jerkovia 221/8 Petrovi Aca 3320159 Petrovi Aleksandar 472971 Guvna Nova 10/8 Brae Jerkovia 161 39 Aca 8043714 Aleksandar 579022 Josipa Telarevia 39 Brae Lukia 67d Aca 3548286 Aleksandar 142260 Lazarevaki Drum 1/34 Bulevar Arsenija arnojevia 43/1 Aca 563204 Aleksandar 3112689 Pilota Mihaila Petrovia14/71 Bulevar Arsenija arnojevia 73/4 Aca 3328034 Aleksandar 465407 Popova Bara Nova 1402/9 Bulevar JNA 263/3 Aca 3321701 Aleksandar 422255 Popova Bara Nova 1402 9 Bulevar Kralja Aleksandra 167a/5 Adam 619540 Aleksandar 416520 Dragana Rakia 17/11 Bulevar Kralja Aleksandra 207/64 Aleksandar 400777 Bulevar Kralja Aleksandra 460 Rajkovi Aleksandar 669890 Bulevar JNA 170/9 Aleksandar (zubar) 789400 Deja 20 Aleksandar 752292 Pribojska 15/3 Aleksandar 104118 Slovenska 10 Aleksandra 665782 Paunova 43/25 Aleksandra 632533 Skender Begova 19/8 Aleksandra 2340304 Sretena Mladenovia Mike 14 Ana 4460097 Rtanjska 2 Ankica 451820 Slavujev Venac 34 Antonije 1761855 Nikole Dobrovia11/1 Ana 611093 Slavonska 4/6 Anelka 3973342 Bulevar JNA 30/3 Ariton 3161573 Ratarski Put 37 Biljana 2412346 Bulevar Kralja Aleksandra 312/3 Biljana 492952 Medakovieva 127/16 Biljana 626479 Uskoka 8 Biljana 402198 Vojislava Ilia 64/13 Bogdan 576810 Ilije alia15 Bogoljub 2652214 Kozjaka 8/1 Bogoljub 190055 Milice uvakovi 2/29 Jovanovi asmina 152015 Jurija Gagarina 98/1 Axiom d.o.o, Beograd 3187513 Jurija Gagarina 81 Agrobaka pp ba 155502 Jurija Gagarina 158 13 beogradska gimnazija 554381 Ljeka47 Agencija books 165210 Jurija Gagarina 151a

U gornjem delu strane telefonskog imenika pronai traene podatke i unesi ih u tabelu!
Kako glasi broj telefona Rajkovi Bogdana ? U kojoj ulici stanuje Markovi Agne ? Koji broj kue ima posed Rajkovi Ane ? Koji je broj telefona Markovi Adelhaida ? Kako glasi broj telefona.Ane Rajkovi? Koji broj telefona ima Agencija books ? Kako glasi broj telefona Agrobake ? Koji broj telefona ima zubar Rajkovi A. ? U kojoj ulici stanuje Jasmina Jovanovi ? Koje je zanimanje Markovi Aksentija ?

119

B 15c

RENIK

PROVERAVANJE U RENIKU PRAVOPISA


TANO ILI POGRENO?
STRANA RE azbestni Anicin Actek asvalt Austro-Ugarska auto-put badmington babski bacil bekstvo bezivotan besteinski biroi Boka kotorska bonbon bubavaba vakum vannastavni vele-potovan video-spot t p ISPRAVKA vilji vodka prevodioc grizen domorodci drugariin Etijopia reon staklorezca starosedelac strepiti taoc transsibirski trenutci evapdija ulevo u troje Crveni Krst Crno More Crna Gora RE t p ISPRAVKA

Proveri pomou pravopisnog renika da li su gornje rei napisane tano ili pogreno! Upii krsti u odgovarajuu kockicu. Precrtaj pogreno napisane rei i napii ih pravilno u kolonu ispravka! Pomo: 24 rei su pogreno napisane!

120

B 15d

STRANE REI

TRAENJE ZNAENJA STRANIH REI


STRANA RE apsurdan histerian kuriozitet racionalan gradualan rezignacija konzervativan kompletan eliminisati frakcija homogen civilan arogantan iluzija kreativan bilingvalan simultan bojkotovati konfuzan suveren karakterisati paradoks PREVOD NA SRPSKI STRANA RE subjektivan demantovati legitiman marginalan citirati marioneta vitalan oportunista fungirati dokumentovati temperamentan monoton tolerantan eliminisati negirati utopijski normativan objektivan vandalizam verbalan opsesija jasko PREVOD NA SRPSKI

Potrai u reniku stranih rei objanjenja za date strane rei! Napii u skraenoj formi u predvienom prostoru objanjenja na srpskom! Zapamti: korienje prirunika se isplati!

121

B 15e

OBJANJENJE POJMOVA

OBJASNITI NEPOZNATE POJMOVE


Intervju iz nedeljnika PIGEL (broj 23 iz 1992. godine) sa nadlenim za planiranje personala, Peterom Hazeom o maturantima na praksi u preduzeu
Haze, 49, ef je odeljenja za razvoj personala u koncernu Volfsburger Folksvagen

PIGEL: G. Haze, da li se dobro snalazite sa maturantima koji su kod vas na obuci za slubenika ili radnika u proizvodnji? HAZE: to se tie strunog dela, u redu su, ali kad su u pitanju socijalne sposobnosti, tu ima problema. Nije problem u tome ta su nauili, nego kako su to nauili. PIGEL: kole su ih pogreno vaspitavale? HAZE: Niko te mlade ljude nije nauio kako se radi u timu. Mnogi od njih su uili samo tako to su bili usredsreeni na sebe same. Isti problem imamo i sa studentima. Ni univerzitetski profesori tu nisu dobar uzor. Za mnoge od njih je vano samo njihovo ime, a spremnost na interdisciplinarnu saradnju jedva i da postoji. PIGEL: Industrija je ipak godinama unapreivala individualnost i orijentisanost ka uinku kod mladih ljudi traeni su samo najbolji. HAZE: Nemaka je postala velika zahvaljujui naporima pojedinaca. Danas imamo jednu potpuno drugaiju situaciju. Svet je postao veoma kompleksan, stepen saznanja u nauci je postao mnogo vii. Nama i najbolji inenjer moe biti od koristi, samo ako moe da sarauje sa drugima. Inovacije su danas, po pravilu, dostignua timova. Doba velikih pronalazaa, poput Otoa, Benca i Dizela je prolo. PIGEL: Kako vi pripremate mlade ljude koji kod vas zapoinju karijeru? HAZE: Prvo ih uimo kako da komuniciraju. Mnogi mladi ljudi smatraju da, ako sami govore to je

mogue vie, da je to znak snage. Oni moraju pre svega da naue da sluaju i pitaju. Uostalom, ljudi koji se bave ekipnim sportovima potpuno su drugaiji. Tu nikako nema anse onaj koji uvek sam hoe da utira na go. PIGEL: Sportska drutva kao uzor uenicima? HAZE: Nastavnici moraju iz osnova da promene nain razmiljanja. Oni su navikli da uenicima upravljaju kao marionetama. Mi moramo uz mnogo napora da nauimo te mlade ljude, da grupa moe da radi i bez voe. Samo na taj nain se mogu ukloniti hijerarhije koje smetaju u preduzeu. Onda ljudi odjednom primeuju, koliko zadovoljstva moe da prui uenje i rad. PIGEL: Onda ministarstva moraju prvo da promene nastavne planove? HAZE: Da, u potpunosti. Pedagozi su pravilno uoili da se ekspanzija saznanja moe savladati, samo ako se uenici i studenti specijalizuju. Ali, oni su zaboravili da pomou samog usko specijalizovanog znanja, ne moete nita. Kompleksne probleme danas moete reiti samo u zajednici sa drugima. Tu spada i to da ovek svoja znanja moe da uklopi u vee povezane celine. PIGEL: Vi traite da nastavni predmet bude komunikacija? HAZE: To bi bila jedna mogunost, ali ni priblino dovoljna. Mladi ljudi treba od poetka da se navikavaju na rad u grupama i na nain razmiljanja koji podrazumeva proimanje predmeta. Za to je u praksi potrebna nova pedagogija. Mi upravo pokuavamo da pokrenemo tu diskusiju sa nastavnicima i roditeljima. PIGEL: Kako bi onda trebalo da uenici budu ocenjivani?

HAZE: Zato uvek razmiljati u pojedinanim kategorijama? ta bi bilo loe kod grupnih ocena pri grupnom radu? PIGEL: Politiari koji zastupaju konzervativno obrazovanje povikali bi: Izgubio bi se princip uinka. HAZE: Uinak mora da se iznova denie i u koli. Ve pre 15 godina izumrli su konstruktori koji su sami mogli da naprave auto. Danas za stolom zajedno sede visokospecijalizovani inenjeri koji zajedno moraju da postignu najbolji rezultat za kupca. itava diskusija oko uinka ve godinama zaostaje za praksom u preduzeima. Rad u grupi, uklanjanje hijerarhija, pospeivanje kreativnosti, to su sastavni delovi organizacije rada danas. PIGEL: Ali vi nemate nita ni protiv unapreivanja elite? HAZE: To nije neophodno. Izolovanje elite je pogreno. Na mene je uticao moj razredni iz petog razreda. On nam je dao sledei podsticaj: deset najboljih uenika u razredu ne mora da radi domae zadatke. Ali zato, oni moraju da pomognu preostalih 20 uenika da urade domae zadatke. PIGEL: Kako mislite da ovaj nain razmiljanja ukorenite u drutvo koje je i te kako individualizovano? HAZE: Mi moramo da se odaljimo od te tradicije, ako elimo da opstanemo u meunarodnoj konkurenciji. Japanci su u tome, naalost, malo napredniji od nas. Oni sigurno nisu nadmoniji od nas u pojedinanim dostignuima, ve u sposobnosti da pojedinano znanje stave u funkciju opte koristi. Kod nas sedi pet veoma talentovanih specijalista za istim stolom a rezultat toga esto nije vie, nego manje od onoga to sami mogu.

Oznai u gornjem intervjuu pojmove koji su ti nepoznati, tj. nejasni. Potrai njihovo znaenje u reniku! Objasni svom paru pojmove koje si ti naao i neka ti on objasni svoje! Ukoliko je neto nejasno, pitajte, tj. ispravite!

122

B 15f

ENCIKLOPEDIJA

TRAENJE U ENCIKLOPEDIJI

REENJE

1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10)

Jedan od slubenih jezika Nizozemskih Antila Grad u kom je Ivo Andri doktorirao lozoju Delo Franca Bopa koje je temelj uporednog prouavanja indoevropskih jezika Privredna grana u kojoj je zaposlen najvei procenat stanovnitva Bahama Grana savremene biologije Jedno od najveih ostrva u Jadranskom moru, poznato po mermeru Oni su osvojili Kinesko carstvo u 13. veku Jedno ostrvo ostrvske drave Japan Jedna od poznatih vrsta jabuka kod nas Apolonova sestra

Pronai traene pojmove u optoj enciklopediji i unesi ih u gornju emu ukrtenicu! Potrebne kljune rei e nai pomou uputstava od 1 do 10! Traeni pojmovi su skriveni negde u odgovarajuim tekstovima. Dakle, itaj paljivo! U malim grupama sa po 2 do 4 uenika razvijte sline ukrtenice na osnovu opte enciklopedije koja vam je dostupna (iz kolske biblioteke). Razmenite sastavljene ukrtenice izmeu grupa i potom ih reite!

123

B 15g

KVIZ SA GRADOVIMA

TRAENJE GRADOVA U ATLASU


1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10) 11) 12) 13) 14) 15) 16) 17) 18) 19) 20) 21) 22) 23) 24) 25) 26) 27) 28) 29) glavni grad Grke glavni grad Tajlanda luki grad u junoj Italiji luki grad na Bosforu luki grad-drava u jugoistonoj Aziji glavni grad Venecuele najvei grad u Kanadi najvei grad u Indiji najvei grad u Maroku glavni grad biveg SSSR-a glavni grad Rumunije glavni grad Indonezije glavni grad SAD glavni grad Holandije glavni grad Francuske glavni grad bive ehoslovake najvei grad u Junoj Africi luki grad na zapadnoj obali Indije luki grad na zapadnoj obali SAD glavni grad Danske ruski luki grad na Baltikom moru glavni grad Poljske glavni grad Izraela najvei grad severne Italije najvei grad na zapadu SAD najvei grad nemake pokrajine Hesen glavni grad Egipta glavni grad Turske glavni grad panije

Pronai u atlasu traene gradove i unesi njihove nazive u gornju ukrtenicu! (slova A ti slue kao kontrolna slova.) Zapamti: Traenje se isplati! Gradivo se tako bolje pamti, a i stie se bolji pregled nad atlasom!

124

B 15h

KVIZ ZEMALJA

TRAENJE ZEMALJA U ATLASU

DRAVA 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

GLAVNI GRAD 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

DRAVA

GLAVNI GRAD

Pronai u atlasu traene drave i njihove glavne gradove! Unesi odgovarajue podatke u datu tabelu! Zapamti: traenje se isplati! Gradivo se tako bolje pamti, a i stie se bolji pregled nad atlasom!

125

B 15i

ZADACI TRAENJA

ZADACI TRAENJA U VEZI SA ZAKONOM O RADU


TANO ILI POGRENO?
t Puno radno vreme zaposlednog mlaeg od 18 godina ivota ne moe da se utvrdi u trajanju duem od 35 asova nedeljno (vidi poglavlje III, stav 1, lan 34). Odmor u toku dnevnog rada ne moe da se koristi na poetku i na kraju radnog vremena (v. IV, stav 1, l.48) Poslodavac ne moe da izmeni vreme odreeno za korienje godinjeg odmora, ak i ako to zahtevaju potrebe posla (v. IV, stav 4, l.58) Dozvoljen je i prekovremeni rad zaposlenog koji je mlai od 18 godina (v.V, stav 2, l.67) U radnu knjiicu se mogu unositi negativni podaci o zaposlenom (v. XI, stav 4, l.128) Otkaz ugovora o radu se moe dati usmenim putem (v. IX, l.105) Zaposleni je duan da najkasnije u roku od 2 dana od nastupanja privremene zdravstvene spreenosti za rad o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara (v.V, stav 8, l.80) Zaposlenom mlaem od 18 godina ivota radni odnos prestaje na zahtev roditelja (v. IX, l.97) Zaposleni ima pravo na nadoknadu zarade za vreme korienja godinjeg odmora u visini zarade koju bi ostvario da radi (v. VI, stav 4, l.85) Zaposleni nije odgovoran za tetu koju je nepanjom prouzrokovao poslodavcu (v.VIII, l.95) Proveri pomou Zakona o radu tanost gornjih izjava! Za to, paljivo proitaj lanove koji stoje u zagradi, negde e nai traeni odgovor. SAVET ZA KONTROLU: 6 izjava je pogreno. Zato? Naizmenino predstavite svoje rezultate u malim grupama sa po 2 do 4 uenika i obrazloite ih pomou Zakona o radu! Nastavnik e vam obezbediti tekst Zakona u radu, koji se moe nai i na internetu. n

126

B16: MALA ABECEDA POSTAVLJANJA PITANJA


OSNOVNA IDEJA: Ko pita, taj po pravilu ima vie koristi od uenja! Ova tvrdnja ne vai samo za kolu. Pitanja su istovremeno i skladita u pamenju u kojim se taloe informacije do kojih se pitanjem dolo. Pretpostavka za ovo povezivanje pitanja i odgovora koje je delotvorno za uenje je, naravno, da uenici ciljano i promiljeno umeju da postavljaju pitanja. Upravo u tome veoma esto u praksi zapinje. Mnogi uenici ne raspolau ni neophodnim rutinama za postavljanje pitanja, niti se usuuju da hrabro postave pitanje, jer se plae da e ih nastavnici s prekorom pogledati ili im uputiti prekorne primedbe ili da e im se drugovi iz razreda smejati. Posledica ovog sumnjivog ustruavanja je da se premalo uvebavaju elementarne tehnike postavljanja pitanja. Stoga, ima puno nedostataka kako u spremnosti i sposobnosti uenika da postave pitanja, tako i u mogunostima da se pitanja brzo shvate i da se na njih dosledno odgovori. Pomou narednih vebi moe se delovati protiv te rairene nesposobnosti i mogu se postaviti osnove za to raznovrsniju obuku u postavljanju pitanja u nastavi. Uenici e, dok postavljaju pitanja, dok ih reaju i povezuju odgovarajua pitanja i odgovora, razvijati kako svoj repertoar pitanja tako i sposobnost da razumeju pitanja. VEBE: Naredne radne listove treba primeniti po izboru i uenici treba da ih obrade pojedinano ili u parovima. Kontrola se lako moe obaviti individualno ili u parovima na osnovu date pomoi za kontrolu. U osnovi se kod svih vebanja radi o tome da uenici treba da otkriju ili formuliu pitanje. U radnom listu a treba otvoriti polja sa upitnim reima a zatim pitanja postaviti u vezi sa temom optina. Radni listovi od b do d u razliitoj formi i tematskoj usmerenosti daju priliku da se preko datih odgovora doe do odgovarajuih pitanja. Radni listovi e i f nastavljaju ovu obuku u formi slagalice, tj. od datih sastavnih elemenata treba sklopiti smislene upitne reenice, odnosno kombinacije pitanje-odgovor. Radni list g nas dublje uvodi u vezu pitanja i odgovora kroz primer loeg intervjua, pri emu uenici treba da otkriju prekide u emi pitanje-odgovor. Radni list h od uenika zahteva izvesno tipiziranje datih pitanja za tematsku oblast zatita ivotne sredine. Na ovaj nain treba da im se predoi razliit domet pitanja o znanju, razumevanju i vrednosti. Dopunska, tj. dalja vebanja su mogua u nastavi svih predmeta. PROCENA: Procena se po pravilu vri tako to uenici u parovima ili u malim grupama porede ispunjene radne listove i razgovaraju o moguim problemima. Nastavnik odeljenju daje dodatna uputstva, govori o moguim problemima i stalno ohrabruje uenike da promiljeno postavljaju pitanja nastavnicima i drugovima u razredu. Pored toga mogue je uenicima zadati da u malim grupama sastave testove, tj. kviz-pitanja za neku nastavnu jedinicu. Sastavljena pitanja se prosleuju drugim grupama, koje na njih odgovaraju ili ih obrauju u okviru intervjua u parovima. Na ovaj nain mogu nastati male karte za uenje, koje se primenjuju za vebanje. POTREBNO VREME: Zavisno od toga koliko se radnih listova primenjuje i kako se procenjuju, Mala abeceda postavljanja pitanja moe potrajati 3 do 5 kolskih asova.

127

B 16a

PREDEO S PITANJIMA

SASTAVITI PREDEO S PITANJIMA

Zamisli da si urednik novina i eli da napie izvetaj o vaoj optini / gradu. Razmisli o 10 pitanja (vidi gore upitne rei), kojima eli da se bavi u svom izvetaju. Unesi pitanja u narednu tabelu! Ako bude prilike intervjuiite svog nastavnika ili predstavnika optine! PITANJA NA TEMU OPTINA

128

B 16b

PITANJA ZA KVIZ

SASTAVLJANJE PITANJA ZA KVIZ

PITANJA

ODGOVORI
Mesec je slino kao i Zemlja nastao pre oko 4,5 milijardi godina. Mesec krui oko Zemlje na prosenoj razdaljini od oko 384 000 kilometara. Mesec ima prenik od oko 3 500 km, to otprilike odgovara razdaljini izmeu Moskve i Lisabona. Na Mesecu ljudi imaju samo oko jednu estinu svoje teine koju imaju na Zemlji. Mesecu je potrebno mesec dana da napravi krug oko Zemlje, to se i izraava reju mesec. Mi moemo da vidimo Mesec samo zato to ga Sunce ponekad vie, ponekad manje osvetljava. Zemlja privlai Mesec silom gravitacije; Mesec je dakle privezan lancem. Totalno pomraenje Sunca je veoma retko. U tutgartu se ono poslednji put dogodilo 1999. godine. Na Mesecu praktino nema vode ni vazduha, tako da ivot tamo nije mogu. Mesec je prepun velikih i malih kratera, ima i velikih planinskih venaca i dugakih dolina. Skoro svi krateri na Mesecu su nastali udaranjem manjih ili veih meteorita.

Unesi u levu kolonu pitanja na koja je na desnoj strani dat odgovor! Obrati panju na to da se pitanja i odgovori jednoznano odnose jedni na druge! Uporedite svoje rezultate u malim grupama!

129

B 16c

POSTAVLJANJE PITANJA

PRONAI ODGOVARAJUA PITANJA


On uva red.
1

Najmanje 6 godina
2

Na kolskom kiosku
3

Sekretarica
4

U osam sati
5

Tano est nedelja


18

8 kolskih godina
6

Pomou projektora (grafoskopa) 17 Ona upravlja kolom


16

Matura
7

U nastavnom planu
8

U medijateci
15

Savetnik za izbor zanimanja


9

Ne ide se u kolu Nastavniki zbog vruine kadar


14 13

Celodnevna nastava
12

15 minuta
11

Sala za ziko
10

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18

Sastavi 18 pitanja za ove odgovore, koji stoje u gornjim kvadratima! Obrati panju na to da se pitanja i odgovori jednoznano odnose jedni na druge! Upii pitanja u oznaene redove, obrati panju na brojeve!

130

B 16d

UPITNO

IZVESTI POSTAVKE PITANJA

Boris je nastavnik u srednjoj koli i predaje nemaki jezik i sociologiju.

Odeljenje VI 2 e u periodu od 5. do 10. maja sprovesti projekat na temu stranci kod nas, da bi se time suprotstavili neprijateljskom raspoloenju prema strancima, koje je prisutno pre svega kod nacionalistiih partija.

kola u Obrenovcu ima oko 500 uenika, koji u kolu putuju iz okolnih sela autobusom, poto rastojanje izmeu kole i pojedinih sela uglavnom iznosi oko 5 km i vie.

U okviru nedelje za projekat poetkom juna uenici 8. razreda su na temu Naa kola treba da postane lepa napravili razne zone za igru u kolskom dvoritu, koje koriste uglavnom uenici 5. i 6. razreda, kod kojih je elja za igrom jo uvek velika.

Unesi u desne pravougaonike pitanja na koja je odgovoreno u kratkim tekstovima koji stoje levo! Pitanja zapii u skraenoj formi. Broj pitanja odgovara broju pravougaonika. Potom uporedite svoja pitanja u malim grupama i razgovarajte o eventualnim nejasnoama!

131

B 16

SLAGALICA

SLAGALICA PITANJA ODGOVORI

da gle z i o Kak ica? t ma ne rade a t i n i On a hranu i mole z . lica od radi

Koliko rada pela stoji iza jednog kilograma meda? Skoro sve pele su radilice, koje vredno rade iz sopstvenog nagona. One su male kolevke i slue za uzgoj legla.

rad et rut ov i? Po s vr to sta ji n p a h ela ilj ad e

ta

Koliko vrsta pela je poznato?


a elam e? p a Za t ae i elij s slue

Kako se pele sporazumevaju? Ona je za oko treinu vea od radilice i nema alat za rad. Za ta pelama slue sae i elije? Koje zadatke imaju pele u konici? Od prolea do jeseni matica neprestano polae jaja.

Koliko pela ivi u jednoj konici?


Pos vrs toji na ta p ela hiljade

U jednoj jedinoj konici ivi 50 000 pela, i vie.


Kada m Muke pele (t atica p rutovi) olae j jaja ma oploa aja? tica. vaju

Koji su zadaci trutova u pelinjoj vrsti? Pomou odreenih vidova plesa pele se meusobno obavetavaju o neemu.

Koliko dugo ivi mat ica? ivot matice moe trajati od 3 do 4 godine.

Utvrdi koja pitanja pripadaju kojim odgovorima! Daj pitanjima i odgovorima koji se odnose jedni na druge isti broj i zapii ga dole desno u kvadrat gde ima mesta. Na kraju mora da bude tano 11 parova pitanja-odgovor! Moe i da isee delove slagalice, da ih spoji na odgovaraju nain i da ih zalepi na poseban list papira. Uporedite svoje rezultate rada u maloj grupi.

132

B 16f

SLAGALICA

SASTAVLJANJE UPITNIH REENICA


U KOLI? NA TEMU NASILJE? ZA RTVU? KOLIKO MLADIH JE ZA KOJE VRSTE NAROITO NASILNIKE? KOD NJIHOVIH RTAVA? ZATO JE NASILNITVO? KO JE NAROITO SKLON... KOLIKO JE VELIKO...? NASILJE U KONFLIKTNIM SITUACIJAMA? NASILNIKI UZORI NA TELEVIZIJI? NAROITO VELIKO? IME SE MOE? TA POTPOMAE... NASILJA IMA? NA TEMU NASILJE? SPREITI NASILJE? GDE SU NASILNIKI... NA TA POMISLI... ZA OSUDU? UPUENI? KAKO SE PONAATI? OD EGA PATE... TA HOE... SPREMNOST NA NASILJE MEU MLADIMA? KAD JE SPREMNOST NA NASILJE... KAKVE POSLEDICE IMA PRIMENA NASILJA... NA TA TREBA NASILNICI... OTKUDA TOLIKO ESTO NASILJE... PREMA NASILNIKU? NASILNIKOM PONAANJU? KAKAV UTICAJ IMAJU NA TA RAUNAJU NASILNICI ODAKLE POTIE SPREMNOST NA NASILJE PRIMENU NASILJA? NASILNICI DA POSTIGNU SVOJIM AKCIJAMA? EMU SE UDI KOD TIH MLADIH LJUDI? PRE SVEGA NAILAZI NA NESUGLASICE?

Iz gornjih reeninih delova sastavi smislene upitne reenice na temu nasilje i zapii ih na odvojenom listu! (Treba da dobije ukupno 20 upitnih reenica, od kojih se svaka sastoji iz dva dela sa gornje liste.) Poreaj pitanja do kojih si doao po loginom redu tako da dobije pregledan upitnik! Uporedite svoje upitnike i razgovarajte o njima u malim grupama!

133

B 16g

INTERVJU

SUMNJIV INTERVJU
UREDNICA KOLSKIH NOVINA TANJA INTERVJUIE ISTRAIVAA KOLA SVEZNALIA
Tanja: Gospodine Sveznaliu, vi se bavite istraivanjima kola. Da li je zaista istina da uenici postaju sve lenji? Sveznali: Ja to ne bih tako formulisao. Oni su se promenili to je tano. Oni su delimino postali i tei; ali kad je nastava interesantna, onda su i uenici i te kako zainteresovani. Tanja: Nije li onda nastava esto stvarno dosadna? Sveznali: Mi smo u svojim istraivanjima ustanovili da je u porodicama dolo do znaajne promene. Tanja: Da li pod time podrazumevate porodice sa po jednim detetom? Sveznali: S jedne strane, da. Mnoga deca odrastaju kao jedinci, i stoga su esto zaista razmaeni. Na drugoj strani, mnogi roditelji se razvode. Tanja : Kako razvod roditelja utie na decu? Sveznali: Ono to je meni veoma vano, to je sumnjiv uticaj audiovizuelnih medija. Tanja: Time mislite na televiziju? Sveznali: Uobiajeni televizijski program je samo jedna strana medalje. Uz to dolaze i video, gejm-boj, kompjuterske igrice i vokmeni. Tanja: Ali zar nisu ba te ponude zanimljive? Sveznali: Naim istraivanjima se dolo do rezultata, da deca od 6 do 13 godina proseno provedu 2 do 3 sata dnevno pred televizorom, i to bez preterane panje. U Americi je to ve 5 do 6 sati! Tanja: ta je u tome loe? Sveznali: Ja uopte ne elim to da ocenim kao dobro ili loe. Ja samo hou da naglasim da mnoga deca, satima zauzeta gledanjem televizije bez preterane panje, na izvestan nain postaju duhovno troma. Oni postaju umorni i lenji. Tanja: Kako onda kola reaguje na to? Sveznali: Jedan poznati kritiar medija je sveo uticaj televizije na sledeu formulu: deca modernih medija pre svega uvebavaju zaboravljanje, povrnost i nepromiljenost. Tanja: Zar ne mislite da vi suvie negativno gledate na stvari? Sveznali: Pogledajte samo smetnje u koncentraciji i nemir kod mnogih uenika. Tanja: Zar je razlog tome samo u televiziji? Sveznali: Smatram da istraivanje kola mora hitno da se povea! Tanja: Gospodine Sveznaliu, hvala Vam na ovom razgovoru.

Gospodin Sveznali pet puta ne obraa panju na Tanjina pitanja i jednostavno pria o neem drugom. Markiraj ta pitanja (5) utom bojom, a neodgovarajue odgovore nekom drugom bojom! Razmisli o moguim odgovorima, koji bi vie odgovarali Tanjinim pitanjima! Preradi ovaj intervju!

134

B 16h

GRUPE PITANJA

POREATI PITANJA
PITANJA

ZNANJA

PITANJA RAZUMEVANJA Uzroci? (pozadina) Dejstvo? Protivmere?

PITANJA VREDNOSTI

Pitanja znanja: Pitanja razumevanja: Pitanja vrednosti:

trae se pojmovi, cifre, imena i druge pojedinane informacije koje moraju da se naue napamet. ona vode dublje u dotinu oblast i zahtevaju razmiljanje, kombinovanje i argumentovanje ona se tiu linih stavova i procena.

Unesi sledea pitanja u skraenoj formi u gornju tabelu! Obrati panju na razliite grupe pitanja! Savet za kontrolu: svakoj grupi pitanja (koloni) odgovaraju 4 pitanja. U suprotnom, treba ponovo da razmisli najbolje je u maloj grupi. PITANJA NA TEMU ZATITA IVOTNE SREDINE
Koliku vrednost za tebe ima zdrava ivotna sredina? Kad je uveden Zakon o uklanjanju otpada? Na koji nain se moe smanjiti gomila smea? Kako deluje ureaj za ienje otpadnih voda? ta prouzrokuje gomilu smea? Koje mere doprinose smanjivanju izduvnih gasova? emu vodi poveanje cene benzina? Kako nastaje ozonska rupa? Da li bi se ti odrekao automobila u korist zatite ivotne sredine? Kako se zove sluba koja nadgleda da se vode na zagauju? Kako se zove ministar za ekoloka pitanja? Da li bi ti bio spreman da plaa vee poreze, ako bi se taj novac koristio za zatitu ivotne sredine? Koji su razlozi za izumiranje uma? ta se moe preduzeti protiv zagaivaa ivotne sredine? ta prouzrokuju mnogi zastoji u saobraaju? ta doprinosi smanjivanju izduvnih gasova kod automobila? Koje su posledice otopljavanja klime? ta prouzrokuje gomila smea? ta ti misli o stavu da kole ne treba vie da imaju raspuste za skijanje? U kojoj zemlji se nalazi ernobil?

135

B17: KRATAK PREGLED BIBLIOTEKE


OSNOVNA IDEJA: Naredna dva radna lista daju povoda da se uenici bolje upoznaju sa bibliotekom, njenom strukturom i njenom ponudom. Jer, biblioteke su bile i dalje su vana riznica, kada treba pribaviti informacije koje se tiu odreenih tema. Bilo da je povod tome referat ili neki drugi vid domaeg zadatka, ili da neka nastavna jedinica treba ciljano da se ire obradi, biblioteka je uvek tu kao izvor informacija. To moe biti kolska biblioteka, ali to moe biti i gradska biblioteka ili neka druga javna biblioteka. Vano je da uenici upoznaju strukturu i odgovarajue sisteme kataloga u svojoj biblioteci, i da se uvebavaju u ciljanom traenju odreenih knjiga. Oba naredna radna lista navode na to. Oni na primeru pokazuju kako se moe organizovati uvod u korienje biblioteke. Naznaeni reli kroz biblioteku, naravno, mora da se prilagodi odgovarajuim uslovima na licu mesta* (vidi nie), a biblioteka bi trebalo da bude toliko velika da itav razred u grupicama moe da krene u istraivaku turu. VEBE: Uenici prvo obrauju radni list a, koji predoava uobiajene sisteme redosleda sa prazninama. Popunjavajui praznine, uenici se suoavaju sa temom biblioteka. Posle ove faze, uenicima se na licu mesta, u biblioteci, daju neka objanjenja i pomo pri orijentaciji. Potom se dele u male grupe, iz ponude biblioteke biraju po 5 knjiga, potom zapisuju ko je autor, naslov i signaturu, onda u svakoj knjizi pronalaze odreene informacije (npr. naslov, broj, ime, tezu, itd.), pa formuliu precizne zadatke traenja imajui u vidu katalog korisnika (vidi primere u radnom listu b). U sledeem koraku male grupe razmenjuju karte sa zadacima i trae odgovarajue informacije. Pri tom moraju da se koriste katalozi, da se trae odreene knjige i da se u njima pronau odgovarajua mesta. Na ovaj nain se uvebava korienje biblioteke na dva nivoa: na jednom kroz pripremu karti za traenje, na drugom reavanjem raznih zadataka traenja. PROCENA: Procena se obavlja tako to se ispunjene karte vraaju odgovarajuoj grupi od koje su potekle radi kontrole. Mogua pitanja tj. problemi se takoe reavaju uz pomo te grupe i obrnuto (stoga moraju da se sastave stalni tandemi, koji e da razmenjuju karte i da ih vraaju). Potom se opta pitanja i problemi koji su se javili pri korienju biblioteke iznose pred svima i objanjavaju se. Pri tom nastavnik ili bibliotekar ima ulogu savetnika i eksperta. Mogu uslediti komplikovanije aktivnosti traenja pomou odreenih karti sa zadacima, koje je pripremio nastavnik. POTREBNO VREME: Za itavu vebu (radni list uvod nastavnika ili bibliotekara igre traenja) treba izdvojiti dva do tri kolska asa, zavisno od toga da li e nastavnik postaviti komplikovanije aktivnosti traenja ili ne. Za uvod u biblioteku je nadlean pre svega nastavnik maternjeg jezika ili razredni stareina.

136

B 17a

IGRA TRAENJA

RELI KROZ BIBLIOTEKU

ZEF , JO emo M 8 H 3 CENBAUutera i n VA J kompj Mo a m p . razu rkam i, 1978 u Z n Maj va Izda furt na k istar ? Fran trana n i m s 7 i 369 erik trani 33 m a s e naj ova na priz l ta nih pos j l spo

ov ER, KL e god k i kom AUS ini pjut er u 200 Izda 0. va tut Bi r g 402 art, 19 khojzer 8 stra ne 4. ta je ree u naslo no o v ove u na str ani ku? 78

HEF

H 35
N

A 18
IBERLAKER, ERIH Mesec. Izdava Teslof Hamburg, 1983. 48 strana Kako glasi pitanje na strani 20?

Sastavite u grupama shodno gornjim primerima - zadatke traenja za vae drugove iz razreda, koje oni moraju da ree u okviru traenja u biblioteci (biblioteka moe biti kolska ili neka druga javna biblioteka). Pretraite kataloge po piscima i po delima i prelistajte izabrane knjige. Pronaite neko upadljivo mesto i zapiite odgovarajui zadatak traenja ukljuujui i podatke o knjizi na odgovarajuu malu kartu (vidi gore)! Kada budete pronali i zapisali 5 zadataka traenja, dajte odgovarajue karte drugoj grupi, da bi ona mogla da trai odgovarajue informacije u biblioteci. Vi ete od te iste grupe takoe dobiti 5 zadataka traenja, da biste i vi nali odgovore. I ostale male grupe u vaem razredu e uraditi isto. elimo vam puno uspeha u reliju kroz biblioteku!

137

B 16g

INTERVJU

SUMNJIV INTERVJU
OD KATALOGA DO KNJIGE
Mnogi uenici zaziru od odlaska u biblioteku, jer im ________ pravi pregled, kako bi brzo doli do traenih knjiga. Ali to je, konano, stvar ______ . U svakoj biblioteci postoje najmanje dva kataloga, od kojih svaki sadri mnogo ________. Jedan katalog je autorski katalog, drugi je katalog naslova. Kod autorskog kataloga su abecednim redom poreani _______ knjiga npr. od Andria do ivojinovia. Za svaku knjigu jednog autora postoji posebna kartica. Ako, dakle trai nekog odreenog _______, jer je on moda napisao neto o onome to ti je potrebno za referat, onda pretrauje autorski katalog, dok ne nae traenog autora. Potom paljivo pregleda pripadajue kartice. Na njima e nai naslov, ________, broj strana, ________ __________ knjige; eventualno mogu biti navedeni i kratki podaci o sadraju knjige. Osim toga, na kartici je navedena odreena signatura (npr. A 28), iz koje moe da vidi ________ knjige u biblioteci. A, npr, tu oznaava red polica A, ili strunu oblast A; broj 28 navodi o kojoj se po redu knjizi na _______ radi. __________ __________ dopunjuje autorski katalog. Poto esto ne zna nijednog autora, ve samo ima odreenu zadatu temu, za koju trai odgovarajuu ____________, upuen si na katalog naslova. Ako, na primer, trai literaturu na temu kompjuter, onda e pod tim _________ verovatno nai itav niz kartica sa odgovarajuim knjigama za tu tematsku oblast. Za svaku knjigu postoji kako je ve navedeno jedna ________ sa bliim podacima o temi, autoru, izdavau, godini pojavljivanja, broju strana i mestu knjige u ______ _____ . Katalozi naslova su naroito podesni za nalaenje jo nepoznatih autora, koji imaju neto da kau na zadatu ______ . ak i kod relativno malih biblioteka katalog pomae da se ______ vreme, i da se relativno ______ pronau potrebne knjige. Jer, jedno je jasno: ii kroz redove polica i gledati jednu knjigu za drugom, i po mogustvu, uzeti je u ______ , to je prosto iskljueno. Osim toga, za to je potrebno isuvie _________ . Unesi naredne pojmove na taj nain u gornji tekst sa prazninama, da dobije smislene reenica! KATALOG NASLOVA, VREMENA, VEBE, NEDOSTAJE, POLICI, LITERATURU, KARTICA, IZDAVAA, KARTICA, GODINU IZDAVANJA, BIBLIOTECI, RUKE, BRZO, PISCA, TEMU, PISCI, UTEDI, MESTO, NASLOVOM.

138

3. Metode za pripremu i obradu informacija

U svakodnevnoj nastavi uenicima se stalno zadaju zadaci koji zahtevaju kreativnost i produktivnu obradu informacija, od domaih zadataka u sveskama preko oblikovanja plakata, folija, zidnih novina, letaka, kolaa, dijagrama, tabela, crtea sve do veoma zahtevne pripreme referata i ostalih domaih zadataka. Odgovarajua prezentacija i vizualizacija odreenih injenica ne sme nikako da bude sporedna stvar, to mnogi nastavnici i uenici zanemaruju, jer oblikovanje forme i shvatanje sadraja idu jedno sa drugim. Ovo saznanje naalost u praksi nije u dovoljnoj meri rasprostranjeno. Kada u jednoj nemakoj gimnaziji uenik dobije ocenu 4+ i na referatu koji je istovremeno i nepregledan i loe organizovan onda to ve postaje problem. Sadraj je osnova dok forma nije nita bitno (iako je vei deo referata prepisan). Ovo jednostrano izjednaavanje pojmova uenje i uinak je dvostruko problematino: s jedne strane ignorie se osnovna obrazovna vrednost adekvatnih tehnika rada i oblikovanja, s druge strane previa se da ovo upeatljivo uenje u potpunosti zavisi od toga da li su dotine injenice pripremljene i vizualizovane na dovoljno upeatljiv nain. Jer u toku ovog procesa ureivanja, oblikovanja i obrade sadraj se razjanjava i pamenje dobija vanu potporu. Uenik istovremeno postaje konstruktor koji pri oblikovanju otkriva odnose i veze koje se lako pamte. Ova teorija bie obraena u poglavljima B 18 do B 24 u ukupno etrdeset radnih listova. Cilj je, pre svega, razvijanje sposobnosti i vetina oblikovanja kod uenika i naglaavanje znaaja ovakvog naina rada. To poinje u B 18 sa jednostavnim vebanjima koja se odnose na tehnike rada kao to su isecanje, lepljenje, rafiranje itd, koje u odreenoj meri ine temelj obrade informacija. Ova vebanja koja se odnose na tehnike rada dovedena su u vezu sa zadacima koji se odnose na sadraj. U B 19 bie prikazane korespondentne pomoi pri radu i ureivanju, koje mogu biti od pomoi kako u nastavi tako i kod kue. Materijali za vebanje u B 20 pruaju uenicima priliku da se na kritiki, konstruktivan nain osvrnu na oblikovanje strana u sveskama. Slino vai i kod crtanja tabela, dijagrama, i ostalih ematskih prikaza u okviru B 21 i B 22. U odeljku B 23 u prvom planu je sastavljanje tekstova koji e biti napisani i pripremljeni to urednije i preglednije. Vebanja u B 24 upoznae uenike sa nekoliko tehnika naunog rada, koje se pre svega mogu koristiti pri sastavljanju referata, i to ve na niim stupnjevima kolovanja.

139

B18: OSNOVNE TEHNIKE RADA


OSNOVNA IDEJA: Uenici treba da vladaju odreenim tehnikama oblikovanja. U to spadaju: precizno isecanje, lepljenje, selektivno bojenje, raranje, upotreba lenjira, buenje rupa, spajanje, organizacija prostora i jo mnogo toga. Ove osnovne tehnike ue se ve u osnovnoj koli, ali to ipak ne garantuje da e ih koristiti uvek. Neurednost i nematovitost koja odlikuje sveske i referate uenika srednjih kola pokazatelj je toga da oni nisu u dovoljnoj meri stekli naviku da koriste tehnike rada o kojima se ovde govori. Ovaj nedostatak treba otkloniti. Navedeni radni listovi su zamiljeni kao impulsi pomou kojih treba dostii dve stvari: kao prvo, doslednim popunjavanjem i razmatranjem uenici treba da shvate da su ove tehnike rada i ureivanja vane, i da e se od njih i u starijem uzrastu zahtevati da njima vladaju. S druge strane, ovi radni listovi pruaju uenicima primere za razliite mogunosti obuavanja, ime se postojei repertoar osveava i utvruje. VEBANJE: Predstavljeni radni listovi upotrebljavaju se prema nastavnikovom izboru i uenici ih obrauju (u skladu sa uputstvima za rad) samostalno ili u paru. Neophodan materijal (obian lenjir, trougaoni lenjir, tanka i debela olovka, lepak, eventualno tabla za crtanje i mali no za papir) mora biti dostupan svim uenicima. Pored toga to se svi radni listovi moraju obraditi rukom ne zanemaruje se ni sadraj. Kod radnog lista a, s jedne strane, potrebno je to je mogue vie likova iz stripova to tanije isei; a s druge strane, razmilja se o koli. U radnom listu b od uenika se zahteva da kreativno razmisle o temi uenje kao i da spoznaju odreene oblike, da nacrtaju odreene linije i da oboje povrine koje su dobili. Kod radnog lista c uenici prvenstveno uvebavaju uredno i istrajno raranje zadatih povrina, to istovremeno predstavlja i vebu koncentracije. U sreditu radnog lista d nalaze se geometrijske gure, koje treba isei u 5 kvadrata jednake veliine, a potom ih zalepiti na poseban list papira. U radnom listu e zahteva se precizno isecanje veeg broja piktograma, koje zatim treba iskombinovati i zalepiti, tako da se rasporede odeljenja unutar preduzea. Kod radnog lista f potrebno je isei kocku, presaviti je i zalepiti rezultat treba da bude igra sa kockicom na temu sredstva za ureivanje. OCENJIVANJE: Ocenjivanje svakog vebanja pojedinano odvija se na sledei nain: uenici svoje proizvode razmenjuju u manjim grupama, proveravaju ih i ako je potrebno naizmenino upuuju kritike i razgovaraju o moguim problemima. Mogue je i tajno ocenjivaje svakog pojedinanog proizvoda koje e uraditi lanovi grupe. Pri tome svaki lan irija moe da d 5 bodova na kvalitet rada. Nastavnik treba, ako je neophodno, da d po jedan primer na tabli ili pomou grafoskopa, kao i da prua savete. Mogue je upotrebiti i veliki broj drugih vebanja. NEOPHODNO VREME: Vreme koje je potrebno moe biti razliito, u zavisnosti od toga koliko e radnih listova biti upotrebljeno. Preporuuje se bar nekoliko asova za ovakvu vrstu rada.

140

B 18a

ISECANJE

ISECANJE FIGURA

Iseci ove etiri gure precizno! Zalepi ih na poseban list A4 formata, docrataj oblaie i za svaku guru napii reenice koje ove gure izgovaraju, na temu kola!

141

B 18b

BOJENJE

PRAVLJENJE SLOVA

Povei sve take tako da dobije ukupno 9 velikih slova (pogledaj slovo T). Traena slova su: A, E, H, K, L, M, T, X, Z. Nacrtaj linije koje oiviavaju slova, olovkom i lenjirom, i oboji povrine crnom bojom! Napii osam reenica na temu UENJE, koje poinju ovim gore navedenim slovima.( Slovo X izostaje)

142

B 18c

RAFIRANJE

RAFIRANJE POVRINA

raraj pomou lenjira / trougaonog lenjira i tanke olovke polja na osnovu primera koji je dat u prvom redu! raraj uredno! Ovaj nain raranja moe upotrebiti pri oblikovanju svoje sveske npr. za grakone ili za oblikovanje pozadine

143

B 18d

ISECANJE

PRAVLJENJE SLAGALICE

Precizno iseci geometrijske gure, kako bi se uklapale u slagalicu! Sastavi ovih 15 gura tako da dobije 5 kvadrata jednake veliine! Zalepi kvadrate na poseban list papira! Pazi da ih dobro raspodeli na papiru!

144

B 18e

LEPLJENJE

LEPLJENJE PIKTOGRAMA

1. Gore ete nai izmeane razliite proizvodne i upravne delove jednog preduzea. Isecite sliice sa gornje polovine i zalepite ih u organizacioni dijagram i to tako da dobijete jasno ureenje!

145

B 18f

PRAVLJENJE

PRAVLJENJE

Iseci okvir kocke, presavij naznaene delove i zalepi u kocku!

U malim grupama bacajte kocku tako da se svako dobije po jedan pojam! Svako ukratko izvetava o svom sredstvu za rad koje je kocka odredila, o tome koju ulogu to sredstvo za rad igra pri njegovom kolskom radu!

Moete da uvedete jo pojmova (sredstava za rad ili neto drugo), da ih zapiete na uske papirne trake i da ih potom zalepite na kocku! U tu svrhu najbolje su mali uti ili beli papirii za obeleavanje, koji se bez problema mogu odlepiti.

146

B19: PREGLED SREDSTAVA ZA RAD


OSNOVNA IDEJA: Obrada, priprema i arhiviranje informacija koje su relevantne za uenje, pretpostavlja da uenici donekle poznaju odgovarajua sredstva za rad i da ih i koriste. Ali to esto nije sluaj u praksi. Uobiajena sredstva za rad i ureivanje, koja se mogu pronai u prodavnicama kancelarijskog materijala ili knjiarama, mnogim uenicima su nepoznata, i oni ih ne koriste ni kod kue ni u nastavi dovoljno konsekventno. Stoga se uenicima ne moe zameriti to pri oblikovanju i arhiviranju informacija postupaju nemarno i bez ideja. Slino vai i za sisteme za ureivanje kod kue. Ovde nije posredi to da kod uenika stvorimo naviku za preteranom urednou niti da oni postignu graki perfekcionizam, ali ipak, jedan od ciljeva kole bi zasigurno trebalo da bude upoznavanje uenika sa uobiajenim sredstvima za rad i ureivanje koji doprinose tome da se obrada informacija naini preglednijom i ekasnijom. Radni listovi koji slede mogu biti samo prvi podsticaj za to. Oni pruaju pregled o dokazanim/korisnim sredstvima za rad koji se mogu upotrebiti u svrhu oblikovanja i ureivanja. Osim toga: poznavanje sredstava za rad je samo jedan korak do njihove upotrebe. Ako uenici treba uistinu da upotrebe ta sredstva za rad, onda njihova praktina upotreba treba da bude eksperimentalno oprobana i roditelji i nastavnici je moraju zahtevati. VEBANJE: Ova dva radna lista bie podeljena i uenici e ih ili sami ili u radu sa partnerom ispunjavati. Kako zadaci na ovim listovima imaju karakter zagonetke, na osnovu dosadanjih iskustava motivisanost uenika nee predstavljati problem. to se tie sadraja uenici e biti konfrontirani sa jednim brojem sredstava za rad ili sa radnim postupcima koji su im manje vie poznati (lepljivi papiri, no za papir, ablon za pisanje itd.). Da bi se postigla neophodna konkretizacija, savetuje se da nastavnik pomenuta sredstva za rad ima pri ruci i da ih ako postoji mogunost, prikae u obliku jedne male izlobe. Takvu vrstu izlobe mogu naravno da pripreme i naprave i uenici. U tu svrhu neophodno je da se odabrana sredstva za rad donesu od kue ili da se nabave u prodavnici kancelarijske opreme. Uenici e uz svako sredstvo za rad da naprave malu karticu sa informacijama koje predstavljaju ciljana uputstva za upotrebu. Trebalo bi pre svega odabrati sredstva za rad koja su manje poznata, ali su ipak jako korisna. OCENJIVANJE: U okviru manje grupe uenici e razmeniti ispunjene radne listove; kontrolisae se rezultati; razgovarae se o pitanjima i problemima koji se mogu pojaviti. Samim tim doi e do razmene iskustava, mogunosti primene bie demonstrirane i davae se saveti. Ovo poslednje je pre svega uloga nastavnika u fazi plenuma. Kao dodatna mogunost ocenjivanja moe posluiti i razgovor zakljuno sa izlobom, ili kviz koji je u skladu sa svim ovim. Kod tog kviza bie izvuene kartice na kojima se nalazi po jedan od ovih pojmova (sredstvo za rad). Svaki uenik mora dati kratko objanjenje izvuenog pojma. NEOPHODNO VREME: Za ispunjavanje ova dva radna lista i za razgovor o njima, po pravilu je dovoljan jedan kolski as. Za kviz je potrebno oko 20 minuta. Upoznavanje i izloba traju 2 do 3 sata.

147

B 19a

UKRTENE REI

ZAGONETNA SREDSTVA ZA RAD

REENJE
1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 11) slui da bismo na jednom mestu potreban je kada pogreimo piui zapisali sve adrese, imena i brojeve penkalom i hoemo da to izbriemo telefona slui da bi se privrstile dve povrine 12) slui za lepljenje dve povrine, jedna za drugu moe se i odlepiti slui za sakupljanje razliitih dokumenata 13) slui da bismo sve olovke koje nam stoje na stolu imali na jednom slui za spajanje listova papira slui za isecanje mestu 14) lepi se na koverte, papir... kako slui za precizno crtanje uglova bismo njome obeleili neto slui za buenje papira da bi kasnije mogli da taj papir stavimo u 15) slui da bismo izbrisali neto to smo napisali olovkom registrator slui da bismo manje koliine papira 16) njime moemo da ispravimo grestavili u nju kako bi ih sauvali ke koje smo napravili u pisanju, slui za pisanje mastilom kucanju slue za seenje Unesi traene pojmove gore u ukrtenicu! Kao kontrola: pojmovi se sastoje od sledeih slogova:

8) 9) 10)

KOREK, OLOV, ADRES, KA, GISTRATOR, ZE, KALO, I, MER, PEL, LICA, FAS, LICA, BRI, CIKLA, PEN, RE, NALEP,KA, LE, SA, ZA, PAK, SPA, MA, STILO, JA, SKAL, UGLO, BU, MA, GUMI, AR, DRA, LEP, TRA, LJIVA, NICA, ZA, KE, CA, TOR

148

B 19b

ZADACI SREIVANJA

SVRSTAVANJE SREDSTAVA ZA RAD


VOENJE KARTOTEKE ............................ ............................ SPAJANJE LISTOVA ............................ ............................

............................ ISECANJE I LEPLJENJE ............................ ............................ ............................ ............................

............................ GEOMETRIJSKO OBLIKOVANJE ............................ ............................ ............................ ............................

............................ GRAFIKO SREIVANJE ............................ ............................ ............................ ............................

............................ ISPRAVLJANJE GREAKA ............................ ............................ ............................ ............................

............................ UVANJE PAPIRA ............................ ............................ ............................ ............................ ............................ ............................

............................ ALAT ZA PISANJE ............................ ............................ ............................ ............................ ............................ ............................

............................

............................

Razvrstaj sledea sredstva za rad u polja gore! Vodi rauna da to ima smisla! Svaka taka predstavlja jedno sredstvo za rad! MARKER, ABLON ZA CRTANJE, NO ZA PAPIR, ULOAK ZA HEFTALICU, KOREKTOR, BUILICA, KARTICE ZA KARTOTEKU, BRISA, UVRIVA RUPA, OLOVKA, LEPAK, VODOOTPORNI FLOMASTER, HEFTALICA, MAKAZE, LEPLJIVA TRAKA, FLOMASTERI, KUTIJA ZA KARTOTEKU, ABLONI SA SLOVIMA, DRA OLOVAKA, REGISTRATOR, PROVIDNE FASCIKLE, GRAFIKI SIMBOLI, LENJIR SA KRIVINAMA, UGLOMER, MAPE, ODVAJAI SA AZBUNIM REDOM, KORPICE ZA ODLAGANJE, SPAJALICE, LEPAK, GUMICA, TROUGAONI LENJIR, HEMIJSKA OLOVKA, RASTER ZA POZADINU, PENKALO, TABLA ZA CRTANJE, LINIJE ZA PREKRIVANJE, ODVAJA,

149

B20: OBLIKOVANJE BELEAKA U SVESKAMA


OSNOVNA IDEJA: Gradivni elementi koji su prikazani u odeljcima B 18 i B 19 samo su oprema za stvarni rad uenika na oblikovanju. Ovo poslednje nalazi svoju konkretnu primenu pri oblikovanju svake pojedinane strane u svesci (naslovne strane, informacioni listovi itd.). Odgovarajua vebanja daju istovremeno i podsticaj o tome na ta treba obratiti panju pri oblikovanju referata, zidnih novina, folija, slika na tabli itd. U osnovi vai da svi informacioni listovi treba da budu to je mogue preglednije oblikovani. italac tj. posmatra mora da bude u stanju da se munjevito brzo orijentie; mora da je u stanju da pronae mamce i u najmanju ruku, da se zainteresuje da posmatra i ita. Ako je npr. veliina slova previe mala, ako je napravljena loa podela prostora, ako je layout dosadan, ako se list papira sastoji najveim delom samo od slova, rei i reenica u tom sluaju niti je motivacija dobra niti je dobar uinak u uenju i pamenju kod posmatraa. Ili drugim reima: Ako se vodi rauna o jasnom uokvirivanju, o preglednoj organizaciji prostora, o pasusima kao i o grakim elementima koji potpomau, i o ilustracijama, onda ne samo da to dobro izgleda ve utie pozitivno i na motivaciju i na mogunost pamenja onoga koji ita. VEBANJA: Ponueno je ukupno osam radnih listova, koji slue kao primer za podsticanje kritiko-konstruktivnog razmiljanja o oblikovanju strana u sveskama. Na radnom listu a objanjeno je, kako sadrinski tako i formalno, zato je vano oblikovanje. Na radnom listu b predoen je jo jedan pokuaj oblikovanja, sada na primeru geografske karte Evrope. Na radnim listovima c i d nalazi se veliki izbor grakih simbola, okvira i linija za markiranje koje bi uenici trebalo znaju da odaberu i upotrebe kao primer. Radni list e prua mogunost da se sa ovog stanovita procenjuju razne naslovne strane u skladu sa kriterijumima i time se ojaa sopstveni oseaj za grako oblikovanje. Radni listovi f do h upuuju uenike da ve oblikovane strane u sveskama prerade i ponovo oblikuju. Iz ovog spiska zahtevanih aktivnosti postaje jasno da se u opisanim vebanjima pre svega govori o sledeem: prvo o tome da uenici ue na osnovu greaka / nedostataka drugih uenika, i drugo, da nastave da razvijaju oseaj i kreativnost u oblikovanju kroz pomenute pokuaje. OCENJIVANJE: Ocenjivanje se odvija tako da uenici razmene svoje proizvode u manjim grupama, uporede ih, razgovaraju o njima, ako je potrebno i kritikuju, i u odreenim uslovima daju i ocene bodovima. Odabrani proizvodi bie predstavljeni i pohvaljeni u plenumu. Nastavnik daje savete i istie neophodnost to je mogue upeatljivijeg oblikovanja. U odreenim okolnostima je mogue, i ima smisla, da se odri takmienje sa irijem, da se javno pohvale npr. tri najbolja rada kao i da se izloe svi radovi u uionici. Podrazumeva se da se takmienje ove vrste preporuuje samo za jedno odabrano vebanje u oblikovanju. NEOPHODNO VREME: Potrebna koliina vremena se razlikuje, i zavisi od toga koliko e radnih listova biti upotrebljeno i koliko e se intenzivno razgovarati o njima tj. da li e biti organizovano takmienje.

150

B 20a

TEKST SA PRAZNINAMA

ZATO JE VANO OBLIKOVANJE


BOLJE UITI UZ OBLIKOVANJE
_nogi uenici se pitaju zato nastavnici toliko insistiraju na urednim sveskama. U ovom pitanju esto se nalazi i ______da sve to u stvari i nije potrebno jer se na kraju sve ponovo svodi na isto bubanje gradiva. _li ovo gledite je _______jer ono previa etiri prednosti koje prua rad na oblikovanju._____: uspeno uenje zavisi od toga da li je materija koju uimo pregledna i upeatljiva, kako bi mogla bolje da se uree u pamenje._____: pri ponavljanju gradiva iz kolske sveske ili pomou plakata za uenje (podsetnika) pomae ako ono bitno stoji pred oima upadljivo i pregledno._____: isto to vai i za eventualne itaoce (npr. nastavnika) koji itajui svesku, referat, foliju, zidne novine itd. ele da to pre postanu pametni. I_____: na kraju zadatak kole nije samo da prenese gradivo ve i da poduava i ui osnovnim tehnikama rada koje su i pri ________uvek potrebne. Jer ove sposobnosti i vetine bie potrebne tokom kolovanja kao i za vreme kasnijeg obavljanja_______. _nai nemojte vie da oklevate i premiljate se, ve ________u svakoj prilici koja vam se prua. Jer to vie uvebavamo oblikovanje gradiva, to emo imati vie__ __. I kada ponemo da dobijamo ideje i kada imamo pri ruci neophodna sredstva i materijale za rad, onda sav ovaj rad na oblikovanju postaje______. Nastavnika e zasigurno radovati va trud. A sve e to imati i pozitivnog uticaja na va _______u uenju. Ubaci elemente za oblikovanje gore u praznine na taj nain da praznine i prazni kvadrati budu ispunjeni, a da to ima smisla! Iseci sve elemente i zalepi ih na odgovarajua mesta! Panja: svi elementi moraju biti upotrebljeni!

151

B 20b

MARKIRANJE

OPTIKI IZDVOJITI ZEMLJE

raraj 12 zemalja koje pripadaju evropskoj zajednici (pogledaj predlog)! zemlje koje su u Evropskoj zajednici su: Savezna Republika Nemaka, Luksenburg, Italija, Holandija, Francuska, Belgija, Velika Britanija, Danska, Irska, Portugalija, Grka i panija Obelei zemlje koje pripadaju slobodnoj trgovinskoj zoni / EFTA sitnim takicama (pogledaj predlog) vedsku, vajcarsku, Finsku, Austriju, Island i Norveku!

152

B 20c

UPOTREBA SIMBOLA

ODABIRANJE GRAFIKIH SIMBOLA

Iz gore ponuenih simbola izaberi 3 graka simbola koja ti se posebno dopadaju i za koje ti se ine kao dobri za upotrebu u tekstu. Obrazloi svoju odluku u manjoj grupi i navedi primere za njihovu upotrebu!

153

B 20d

UOKVIRIVANJE

CRTANJE OKVIRA

Odaberi dva okvira i nacrtaj ih paljivo uveliane, pomou lenjira i olovaka koje su ti potrebne za to, na dva lista A4 formata! Vodi rauna o tome da okviri moraju biti 2,5 cm udaljeni od gornje i donje ivice papira, a 2 cm od desne i leve ivice papira!

154

B 20e

OCENJIVANJE LAYOUTA

OCENJIVANJE OBLIKOVANIH STRANA

Oceni izgled strana gore! Pri tome vodi rauna o (a) nainu na koji je oblikovan naslov, (b) kako izleda okvir (c) kako je raspodeljen prostor (d) na koji nain su oblikovane podteme kao i o (e) celokupnom utisku. Svakoj od ovih taaka moe da dodeli do 5 bodova. Odaberi najbolji rad. Uporedite i diskutujte o bodovima koje ste podelili u malim grupama!

155

B 20f

OBLIKOVANJE

OBLIKOVANJE STRANE U SVESCI

Oblikuj ponovo ovu prilino loe napisanu stranu, u svesci jedne uenice! Upotrebi u tu svrhu odgovarajue simbole (strelice, take itd.), vane rei podebljaj, tj. napii ih velikim slovima; napravi pasuse, podvuci razliito (jednom crtom, sa dve crte, deblje, tanje), napravi okvir itd. Uporedite na kraju rezultate u okviru male grupe, vebajte da kritikujete i razmenite savete!

156

B 20g

OBLIKOVANJE

CRTANJE SLIKE

Na osnovu ovih podataka koje je zapisao jedan uenik u svesku, oblikuj to je mogue pregledniju sliku! Pri tome imaj na umu sline slike koje si video u svom udbeniku! Upotrebi za tvoju sliku poseban list papira!

157

B 20h

OBLIKOVANJE

PONOVNO OBLIKOVANJE IZVETAJA

ONO TO TREBA ZNATI O BATERIJAMA Uobiajene od strane mladih esto koriene za napajanje malih ureaja - primarne elije sadre u manjem ili veem obimu ivu koja je tetna po ivotnu okolinu. U Saveznoj Republici Nemakoj mladi kupe preko 500 miliona suvih baterija. Kupovinom tih baterija dovode do toga da vie od pedeset tona ive godinje zavri na smetlitu (ili u prvoj rupi). U najveem broju sluajeva baterije se mogu zameniti NC-akumulatorima koje je mogue ponovo puniti. Oni sadre ne mnogo manje otrovan teki metal kadmijum, ali pravilnom upotrebom mogu se koristiti i do 10 godina. Ako ne doe do propisnog sakupljanja i odlaganja, obe vrste baterija su tetne po ivotnu okolinu. Primarne elije sadre, u zavisnosti od tipa, izmeu 0,01 i 30 procenata otrovnog kadmijuma tetnog po ivotnu okolinu. U najveem broju sluajeva, primarne elije trebalo bi zameniti nikalkadmijum akumulatorima, koje je mogue puniti. Kadmijum je isto tako opasan. Ali, poto je akumulatore mogue koristiti mnogo due, smanjuje se ukupan broj tetnih materija. Recikliranje je u svim sluajevima neophodno. Napajanje strujom upotrebom NC-akumulatora je i jeftinije. TA MI MOEMO UINITI ? Da baterije ne bacamo u kante za otpatke, jer se u tom sluaju ne mogu pravilno odloiti. Da sakupljamo baterije i da ih odnesemo u prodavnice koje prodaju elektrine ureaje, ili u robne kue. Povremeno da ih predamo kao posebni otpad u optinu koja skuplja takav otpad. Oblikuj ponovo ovaj izvetaj, koji je jedan uenik predao u ovom obliku, na dve strane A4 formata! Oblikuj ga koliko je god mogue preglednije! Pogledaj grake primere na dosadanjim stranama i razmisli ta bi i kako mogao da upotrebi u svom novom izvetaju. Pri tome misli npr. na naslove, okvir, izdvojene delove teksta, pasuse, grake simbole, pozadinu, slike, skice i druga odgovarajua sredstva!

158

B21: CRTANJE DIJAGRAMA I TABELA


OSNOVNA IDEJA: Nadovezujui se na B 14 (saimanje i strukturiranje) u ovom odeljku radie se na tome da se uenici upoznaju sa zadacima koji e ih navesti na konstruisanje izraajnih dijagrama i tabela. Ova sposobnost da se informacije iz teksta tj. statistiki podaci prevedu u jednostavne ematske prikaze, od velike je vanosti i tu se ne postavlja pitanje, ali se u naim kolama po pravilu malo toga menja i zahteva. Uenicima se uvek prikazuju ve gotovi prikazi koje treba objasniti. Ali ulogu konstruktora dobijaju vrlo retko. Stoga se ne treba iznenaditi to veliki broj uenika nailazi na potekoe kada treba da podatke pretvori u pregledne slike. Za vreme njihovog kolovanja, studiranja i kasnije u njihovom poslu zasigurno e im trebati ova sposobnost i vetina. Pa i ako se samo radi o tome da treba proitati prikazane dijagrame i tabele, mladi e protirati svojim konstruktorskim radom, jer konstruktivnim razmiljanjem istovremeno se poboljava njihovo (receptivno) razumevanje. A mogunosti za konstruktivni rad koji je upravo opisan ima puno. Potrebno je da nastavnik izdvoji iz gotovih dijagrama, tabela i ostalih prikaza nedovrene osnovne materijale (tekstove, statistike) kako bi uenici na osnovu toga mogli da naprave ili koncipiraju tabele ili dijagrame. Na predmetima kao to je sociologija, ekonomija, geograja, zika, biologija i matematika ovako neto je mogue u raznim oblicima. VEBANJA: Prikazani radni listovi su poetni impuls za uvebavanje konstruisanja prostih dijagrama i tabela. Sledea vebanja su kako je ve pomenuto neophodna i izvodljiva. Obrada predstojeih radnih listova odvija se po pravilu kroz rad u paru ili u manjim grupama kako bi uenici mogli meusobno da se pomau ako budu imali potekoe. Radni listovi od a do d pruaju uenicima mogunost da se upoznaju sa razliitim osnovnim oblicima dijagrama i da razvijaju odabrane oblike dijagrama. Time se misli na eksperimentalni rad, tj. greke su doputene. Isto to vai i za crtanje tabela, to je prikazano na radnim listovima e do g. OCENJIVANJE: Prvo ocenjivanje i razjanjavanje sledi u manjim grupama u kojima e uenici zajedno raditi, kako bi mogli meusobno da se pomau a, ako je potrebno, i da jedni druge poneto pitaju. Osim toga, moe se svaki pojedinani proizvod razmeniti izmeu ovi malih grupa, potom ih grupe mogu prekontrolisati i eventualno oceniti. Mogu se formirati i parovi koji e razgovarati meusobno, gde e uvek jedan partner onom drugom objanjavati svoj proizvod. Nakon toga trebalo bi odabrane proizvode preneti na folije (kopirati ih), prezentovati ih i prokomentarisati u plenumu. Ovo poslednje je, posebno, zadatak nastavnika. Druga vebanja u okviru nekih drugih predmeta mogu se nadovezati na ovo dosadanje. NEOPHODNO VREME: Vreme koje je potrebno za ovih 7 radnih listova, na osnovu dosadanjeg iskustva, jeste 3 do 4 nastavna asa. Osim toga, svako vebanje je mogue upotrebiti pojedinano i prilagoditi ga vremenu kojim raspolaemo. Neki od ovih radnih listova pogodniji su za upotrebu u viim razredima. Sva predloena vebanja mogu se primeniti na asovima iz svih predmeta (pogledaj gore).

159

B 21h

ZADACI ZA PRIDRUIVANJE

IMENOVANJE DIJAGRAMA

Upii oznake ovih est gore nacrtanih dijagrama u polja sa strane! Traene oznake dobijaju se iz dole navedenih slogova: INOM LINIJ, KRU, TEKU, DIJA, DIJA, NI, GRAM, NI, DIJA, MRE, GRAM, I, DIJA, POVR, GRAM, SKI, DIJA, PLAN, GRAM, SKI, GRAM, DIJA, GRAM, SA

160

B 21b

DIJAGRAM

SASTAVITI STUBIASTI DIJAGRAM


VISINA DEPARCA KOD TANJE I PETRA
I Tanja i Petar imaju 15 godina, ali od svojih roditelja dobijaju razliite iznose deparca. Petar sada dobija 1 100 dinara, a Tanjini roditelji njoj daju samo 800 dinara. Sa 13 godina je Tanja dobijala 500 dinara, a Petar 700. Kad je imala 11 godina, Tanja je dobijala 400 dinara, a Petar 500. Kad su njih dvoje imali 9 godina, dobijali su od svojih roditelja iste iznose za deparac naime, 250 dinara meseno. A kako je bilo ranije? Sa 7 godina Tanja je prvi put dobila deparac. To je tada bilo bednih 100 dinara; dok su Petrovi roditelji ve tada bili velikoduniji i davali su Petru 200 dinara meseno, za deparac.

Predstavi mesene iznose deparca Tanje i Petra pomou stubiastog dijagrama! Nacrtaj za svaki uzrast (7, 9 godina itd.) odgovarajue stubie za oboje. Pri tom obrati panju na to da razliito oseni stubove koji se odnose na Tanju od oniih koji se odnose na Petra. Dalje, obrati panju da odnos mera bude smislen!

161

B 21c

DIJAGRAM

NACRTATI DIJAGRAM SA KRIVULJAMA


IZBORNI REZULTATI RAZNIH PARTIJA Tri partije, A, B i C, poslednjih godina su postizale prilino promenljive rezultate. Na izborima 1972. partija A je dobila 15 procenata (%) glasova; partija B je dobila duplo vie, a partija C jo 10 % vie. Na sledeim izborima 1976. partija A je izgubila 5%, partija C 10% glasova, a partija B je dobila 20% vie. Slika se ponovo promenila 1980. godine. Partije B i C su osvojile po 40% glasova, dok je partija A ostala na 10%. Godine 1984. partija A je dobila tano duplo vie glasova. Partija B je izgubila 10%, a partija C je dobila 5% vie. Na izborima 1988. godine partija A je ponovo izgubila 5%, partija B je imala 35%, a partija C 40% glasova. Na poslednjim izborima 1992. godine partije A i C su izgubile po 5%, dok se kod partije B izborni rezultat poboljao za 10%.

Predstavi izborne rezultate tri partije, A, B i C pomou dijagrama sa krivuljama. Nacrtaj 3 razliite linije po sledeem modelu: partija A (takice), partija B (linijice), partija C (debela linija). Izaberi meru koja ima smisla!

162

B 21d

DIJAGRAM

SASTAVITI KRUNI DIJAGRAM


Na ta porodica Peri troi svoj novac
VRSTA IZDATKA NAMIRNICE STAN / GREJANJE ODEA OBRAZOVANJE I ZABAVA AUTOMOBIL I SAOBRAAJ NAMETAJ I POKUSTVO OSTALO DIN. MESENO 8 000 8 000 4 000 2 000 6 000 2 000 10 000 % OD PRIHODA

10%

Ukupni meseni prihod = 40 000 dinara = 100 procenata Izraunaj procentne vrednosti koje nedostaju u desnoj koloni tabele ( % = izdaci : ukupan prihod) Unesi vrednosti koje si dobio u tabelu (zbir procentnih vrednosti mora iznositi 100%)! Prenesi izraunate procentne vrednosti u kruni dijagram na slici (savet: krug ima 360 stepeni; procentne vrednosti moraju da se preraunaju u stepene, pa se onda mogu izmeriti uglomerom; primer: 100% odgovara 360 stepeni, 20% = 72)!

163

B 21e

TABELA

SASTAVITI TABELU SA IVOTINJAMA


TA IDE ZAJEDNO

Sastavi za ovih 30 ivotinja preglednu tabelu sa 6 kolona! U svaku kolonu treba uneti po 5 ivotinja koje spadaju u istu grupu. Naslovi pojedinih kolona sastoje se iz sledeih slogova: RI, IN, LJE, INJE, DO, DIV, BE, CE, GLO, I, TI, PTI, VOT, VOT, SEK, E, RI, MA, I, DA, INJE.

164

B 21f

TABELA

SASTAVITI TABELU IZ GEOGRAFIJE


ANDI, TOKIO, MEKSIKO, MISISIPI, AZIJA, HIMALAJI, SEVERNA AMERIKA, GANG, MADRID, DANSKA, AMAZON, SAO PAOLO, AFRIKA, STENOVITE PLANINE, KINASA, BOLIVIJA, JUNA AMERIKA, TAJLAND, SENA, VAINGTON, KILIMANDARO, EVROPA, ALPI, NIL, TANZANIJA Unesi geografske pojmove u naredni kostur tabele, tako da dobije preglednu tabelu! Povuci linije koje nedostaju! Dovri naslove! Uporedite svoje zavrene tabele u malim grupama i razgovarajte o eventualnim problemima, odnosno pitanjima! Razmislite o daljim moguim tabelama za neke geografske pojmove. Sastavite te tabele! _ _ nt_ _e _ _ _ _ _v _ ___d _ _k_ _ _a _ _n_

165

B 21g

TABELA

POREATI VELIKA PREDUZEA

10 NAJVEIH INDUSTRIJSKIH PREDUZEA U NEMAKOJ (podaci iz 1990.) RWE: D=1186; Z=97 596; O=40 138 HOECHST : O=44 862; Z=172 890; D=1696 SIEMENS : Z=373 000; O=63 185; D=1668 BOSCH : D=560; O=31 824; Z=179 636 DAIMLER-BENZ : Z=376 785; O=85 500; D=1795 VEBA : O=52 710; Z=106 877; D=1209 THYSSEN : D=690; Z=149 644; O=36 185 BASF : Z=134 647; O=45 248; D=1111 VW : O=68 061; Z=261 038; D=1086 BAYER : D=1903; Z=171 000; O=41 643 D = dobit u milionima DM, O = obrt u milionima DM, Z = broj zaposlenih Poreaj gore navedena preduzea u tabelu na taj nain, da dobije rangiranje koje ima smisla! Razmisli sa kog stanovita (kriterijuma) eli da ih porea! Pronai odgovarajue naslove za kolone! mesto preduzee ..... (u mil.DM) ..... (u mil.DM)
1000 (u hiljadama)

166

B22: VIZUALIZIRANJE U UIONICI


OSNOVNA IDEJA: Vizualiziranje gradiva u nastavi je po svim pravilima stvar nastavnika. On priprema prikaze na tabli, pie na ipart-papiru ili priprema sline prikaze na posterima ili upotrebljava folije za grafoskop, da bi uenicima neto predoio. Uenici su kod ovakvog rada nastavnika na vizualizaciji u prvom redu recipijenti, koji gledaju i sluaju, ponekad prepisuju i trude se da razumeju sadraj. Oni veoma retko imaju ulogu onog koji aktivno vizualizuje i prezentuje. To je teta, jer vizuelne predstave nastavnika esto nisu toliko uverljive za uenike, koliko se to nastavniku ini. Mnogo je bolje da se uenicima prepusti da to ee razvijaju sopstvene strukture i druge vizuelne osnovne modele, da bi sami izgradili sopstvena misaona povezivanja i modele pamenja. To moe da se uradi, kako na velikim plakatima i zidnim novinama, tako i na folijama ili na tabli. Zato ne biste, na primer, pustili uenike da pokuaju da naprave prikaz na tabli, kad je zavrena faza uvoda i obrade?! Aktivnosti vizualizacije te vrste unapreuju svesno uenje; one poveavaju nivo zapamenog, poboljavaju motivaciju i, konano, doprinose da uionica postane arenija, jer se ona ukraava rezultatima uenja koji su promenljivi. VEBE: Najbolje je, naravno, da uenici na osnovu odreenih setova informacija saine postere, zidne novine, folije ili prikaze na tabli, da ih prezentuju i kritiki reektuju. Ovi pokuaji-i-pogreke se odvijaju po pravilu u malim grupama, da bi uenici mogli da pomau jedni drugima pri sakupljanju i redukciji grae i vuzuelnom oblikovanju. Pomou priloenih radnih listova od a do d moe se iskriti put ovom praktinom eksperimentisanju. Listovi redosleda a i b pruaju izvestan uvid u smisao i svrhu vizualiziranja, radni listovi c i d, pokazuju je re kod vizualizacije i prezentacije koja sledi i koje se greke prave pod izvesnim okolnostima. Obrada narednih radnih listova se po pravilu vri u parovima ili malim grupama. Nastavnik treba u datom sluaju da obezbedi sredstva za rad (postere, folije, markere, itd.), koja su potrebna za pokuaje vizualizacije iz radnih listova c i d. PROCENA: U sluaju radnih listova a i b uenici porede svoje rezultate rada u odgovarajuim malim grupama. Razgovara se o eventualnim nejasnoama. Dijagram toka koji proistie iz radnog lista b moe se nacrtati na tabli i, ako je potrebno, nastavnik moe dodatno da ga prokomentarie. Potom uenici rade u parovima. Jedan drugom objanjavaju znaaj ciljanog vizualiziranja gradiva. Drugi uenik slua i dopunjuje, odnosno ispravlja ako je potrebno. I kod radnih listova c i d sledi procena i kontrola u malim grupama. Plakati, tj. folije koji iz toga nastanu pred svima se prezentuju i o njima se (kritiki) razgovara. POTREBNO VREME: Prema iskustvu, potrebno vreme varira od 2 do 5 asova, zavisno od toga koliko intenzivno se pristupa i kako se tematizuje praktian rad na vizualiziranju.

167

B 22a

TEKST SA PRAZNINAMA

POPUNITI TEKST SA PRAZNINAMA


ZATO JE VANO VIZUELNO PREDOAVANJE
U nastavi preovlauju _________ predavanja i objanjenja. Ona uglavnom dolaze od nastavnika. Ovo jednostrano naglaavanje _______ ________ je nepovoljno iz tog razloga to ovek, kako je dokazano, ________ samo 20 procenata onog to je uo. Samo sluanje, dakle, donosi relativno ______ . Ako se pored sluha istovremeno aktivira i ____ ____, onda se odgovarajue informacije znatno bolje pamte. Jer, pomou sluanja i gledanja ovek pamti proseno oko __ _______ pruenih informacija. Pomou gledanja, sluanja i samostalne _______ _ procenat zapamenog penje se na 90 posto, to znai da se za jedan odreen vremenski period pamti skoro sve. Ako ________ treba dugotrajno da se uree u pamenje, onda, po pravilu, mora vie puta da se __________ . Inae, ono se pre ili kasnije ponovo zaboravlja ak i ako se primalo putem svih ula. Iz navedenih razloga moe se zakljuiti da pri uenju treba vie naglasiti kako samostalan rad, tako i ________ ____ ________ (vizualiziranje) gradiva. Ovo poslednje vai i za nastavnike, i za ___ ______ . Kada npr. pojedini uenici ili grupe uenika predstavljaju rezultate rada ili dre predavanje, onda je veoma vano da se _________ prui vizuelna pomo. To moe biti npr. neka tabela, neka ____ ___, ema, crte ili neka druga forma vizuelnog predoavanja. Bez obzira da li je to na tabli, foliji, plakatu ili zidnoj novini, stalno se nudi neto to _________ _________, to doprinosi tome da panja slualaca poraste i da gradivo moe da se bolje _______ . Na ovaj nain, ne samo da se pomae pri uenju, ve se doprinosi i tome da __________ postane arenija usled okaenih plakata i zidnih novina.

Unesi u gornji tekst sa prazninama sledee pojmove, tako da dobije smislene reenice: PODELA, PAMTI, PONAVLJA, USMENE, ULA SLUHA, UIONICA, MALO, ZAPAMTI, OBRADE, ULO VIDA, UENIKE, PRIVLAI POGLED, POLOVINE, VIZUELNO PREDOAVANJE, GRADIVO, SLUANJU. Ispuni pravougaonike u gornjem dijagramu sa krivuljom! Pri tom obrati panju na tekst. Sledei pojmovi odgovaraju: SLUANJE, GLEDANJE, SAMOSTALNA OBRADA, SLUANJE I GLEDANJE. Objasni svom sagovorniku svojim reima, zato je vano da se gradivo vizuelno saima! Podelite se u parove!

168

B 22b

REDUKOVANJE

ISPUNITI DIJAGRAM TOKA


OD CELOKUPNOG SADRAJA DO BITNOG

Sastavi naredne delove slagalice tako da dobije 6 vanih koraka u radu, na koje treba obratiti panju pri vizuelnom predoavanju gradiva! Unesi ih u gornje pravougaonike eme toka! FOLIJA / PLAKAT, SAKUPITI, VANE INFORMACIJE, TEMU, IZNOSITI, PODESNE MOGUNOSTI PREDSTAVLJANJA, PREGLEDNO OBLIKOVATI, GRADIVO, RAZMISLITI, BLIA POJANJENJA, PALJIVO PROMISLITI, IZABRATI Uporedite svoje rezultate u malim grupama! Razgovarajte o eventualnim razlikama i nejasnoama! Objasni nekom drugu iz razreda ovaj graki prikaz sa mnogim geometrijskim gurama! Podelite se na parove!

169

B 22a

VIZUALIZIRANJE

NAPRAVITI PLAKAT ZA UENJE


RAD SA RAZLIITIM OBLICIMA I BOJAMA

Napravi od gornjih elemenata pregledan plakat na temu uenje! Napravi prvo skicu za sebe! Diskutujte o svojim nacrtima u malim grupama! Isecite potom date oblike (krugove, pravougaonike, elipse) od raznobojnog kartona! Ispiite izrezane kartone i zalepite ih na veliki plakat koji e vam sigurno obezbediti va nastavnik! Ispiite odgovarajue linije za povezivanje! Razgovarajte u grupi o prednostima razliitih boja i oblika kao i o izabranom redosledu! Predstavite svoj plakat razredu! Dajte pojanjenja uz njega! Zalepite plakat na zid uionice!

170

B 22d

PRIMER JEDNE PREZENTACIJE

PROCENITI PRIMENU FOLIJA


Oliver treba da pomou folija vizuelno predoi i objasni kruenje vode. Kako e on pri tom postupiti, to se u glavnim crtama vidi u narednoj tabeli. Neto e proi dobro, a neto nee ba sasvim uspeti. Oznai u datim kolonama, da li smatra da su Oliverovi postupci pozitivni (+) ili negativni (-)! Razmisli o ubedljivim argumentima, pomou kojih moe u sluaju potrebe da obrazloi svoje procene! (Savet za kontrolu: 6 postupaka treba oceniti kao negativne.) Uporedite i diskutujte o svojim procenama u malim grupama! Pozovite u sluaju potrebe i nastavnika kao eksperta! Sastavite foliju za neku temu i pokuajte da pri tom praktino primenite pravila koja ste prepoznali kao pozitivna!
OVAKO JE POSTUPIO OLIVER Oliver pri sastavljanju folija obraa panju na graka isticanja i skice koje se naroito dobro pamte. Osim toga, on pie prilino mnogo teksta na folijama, da u svom predavanju nita ne zaboravi. Vane pojmove podvlai lenjirom, da bi skrenuo pogled slualaca na njih. Pri sastavljanju folija koristi iskljuivo crveni omaster, da ne bi zbunio sluaoce razliitim bojama. Crveni omaster je vodootporan, tako da pri pisanju ne sme da doe do greaka. Na prezentaciji koja je usledila, grafoskop je stajao prilino blizu platna, tako da je slika bila relativno mala. Za vreme prezentacije Oliver sedi pored projektora i gleda u drugove iz razreda. Pomou lista papira on stalno pokriva onaj deo folije koji jo nije na redu. Pomou omastera Oliver brzo naizmenino pokazuje na jednu pa na drugu stranu, da sluaoci ne bi zaspali. Dok objanjava jednu vanu skicu, on svoj omaster tako stavlja na grafoskop, da vrh pokazuje upravo na skicu. Za vreme predavanja Oliver dva puta kad je nakratko ustao ulazi u svetlost, ime se folija delimino pokriva. Uz svoje predavanje Oliver je za drugove iz odeljenja sastavio radni list. Na kraju prezentacije Oliver moli uenike da postave pitanja, iznesu kritiku i trae dodatna objanjenja. + -

171

B23: PISANJE UZ RAZMILJANJE I KORIENJE METODE


OSNOVNA IDEJA: Uenici mnogo toga piu u koli, ali to pisanje esto nema mnogo veze sa samostalnim razmiljanjem i formulisanjem. Preovlauju aktivnosti poput prepisivanja, hvatanja beleaka ili drugih vrsta reproduktivnog pisanja. ak i kad se samostalno sastavljaju tekstovi, i onda je to uglavnom uz kljuno pitanje: ta to nastavnik misli, tj. oekuje? Posledica te usmerenosti na nastavnika, reproduktivne orijentacije je razvueno, opirno pisanje kod mnogih uenika, to je s jedne strane izraz njihove nesigurnosti, a sa druge strane odraava njihovu nauenu proraunatost, da e se na taj nain sigurno jednom ispuniti oekivanja nastavnika. Protiv ovog manje vie neobaveznog pisanja bez razmiljanja u kolama se mora preduzeti neto vie i to ne samo u nastavi maternjeg jezika ve i u nastavi drugih predmeta. Naredne vebe i podsticaji za pisanje uenicima pruaju mogunost da uvebavaju pripremu, strukturiranje i formulisanje uverljivih (strunih) tekstova i da razvijaju odgovarajue metodske rutine. Moraju da uslede i dalja vebanja i pokuaji sistematizacije. VEBE: Priloena vebanja nastavnik po izboru umnoava i deli ih uenicima na obradu. ta se pojedinano trai, to stoji u odgovarajuim uputstvima za rad. Uenici obrauju postavljene zadatke sami, u parovima ili u grupama. Rad u malim grupama preporuuje se pre svega kod poetnog sakupljanja ideja i sastavljanja koncepta (objasniti kostur pisanja). Sama formulacija bi, potom, po pravilu trebalo da usledi u pojedinanom radu. to se tie pojedinanih radnih listova, pomou radnog lista a se prvo postavlja problem trenutne preopirnosti i neobaveznosti pri pisanju. Radni listovi od b do h su potom preteno usmereni na pripremu, ralanjivanje i sistematsko razvijanje izabranih tekstova sa ciljem da se unapredi misaona/argumentativna uverljivost i jasnost pri pisanju. Konkretno: uenici sastavljaju tekstualne slagalice, razvijaju kostur pisanja koji je usmeren na neku temu, opisuju planove toka, odnosno slike, sastavljaju tekstove prema kljunim reima/takama raspodele i drugo. Uvebava se planirana priprema i sastavljanje sopstvenih tekstova. To vai i za radni list i na temu zapisnik. PROCENA: Obraeni radni listovi, odnosno tekstovi koje su sastavili uenici razmenjuju se u malim grupama, kritiki itaju i, u sluaju potrebe, trae se problemi i ispravljaju. Kad je u pitanju vrednovanje teksta, ono se vri pre svega sa naredna tri stanovita: (a) doslednost, (b) razumljivost i (c) potpunost. Uenici u malim grupama razgovaraju o svojim procenama, daju obrazloenja, i sakupljaju podsticaje i savete za rad na tekstu. Druga mogunost procene: uenici rade u parovima i naizmenino itaju svoje tekstove. Slualac puta da tekst deluje na njega i potom daje svoj (kritiki) sud. Trei vid procene moe da izgleda tako, to e nasumice izabrana 2 do 3 uenika itati svoje tekstove pred svima, moda i skicirati svoje kosture pisanja na tabli, pa e potom biti izloeni kritici/komentarima ostalih. POTREBNO VREME: Potrebno vreme za pojedine vebe je od 30 minuta do 2 kolska asa. Stoga, najbolje je kada na raspolaganju imate dvoas.

172

B 23a

KRITIKA TEKSTA

SUMNJIV TEKST
OLIVER NA KONTROLNOM IZ ISTORIJE TREBA DA ODGOVORI NA SLEDEE PITANJE: NA EMU JE POIVALA MO RIMSKOG CARA? OLIVER SE DOBRO PRIPREMIO I NAPISAO JE MNOGO O TOME.

OLIVEROV TEKST
Dok je Rim bio republika, ova drava je imala povrinu od nekoliko stotina kvadratnih kilometara. Uz osvajanja i ratove Rimljani su uspevali stalno da ire svoju teritoriju. Jedan veoma uspean vojskovoa bio je Pompej, koji je proirio Rimsko carstvo u raznim pravcima: naroito ka Aziji, do Crnog mora i do Kavkaza. Njegov uticaj je bio veliki i u Sredozemnom moru. Posle njega je, posle velikog sukoba, doao uveni-ozloglaeni imperator Julije Cezar (100. p.n.e. 44. p.n.e.). Senat i narod su ga proglasili za doivotnog diktatora. Njegov roendan se slavio kao rimski nacionalni praznik. A neki su ga potovali kao boga. Rimska republika je samo prividno ostala sauvana. U stvarnosti Cezar je vladao kao kralj, samo mu je nedostajala titula. Cezar nije samo bio pohlepan za vlau, on je i odstranio mnoge neprilike u Carstvu pomou reformi, koje su narodu dobro dole. Uprkos tome, on je na podmukao nain ubijen 44. godine p.n.e. Njegov naslednik car August je takoe imao na umu da treba da bude u dobrim odnosima sa narodom, jer je znao da njegova mo i te kako zavisi od naklonosti naroda. Brinui se za mir, red, velelepne javne graevine i davanje namirnica siromanima, on je sebi osigurao blagonaklonost naroda. Osim toga, imao je naravno i vojsku koja ga ja podravala. Jer, vojnici i ociri su od njega dobijali naredbe, odlija, platu i unapreenja. Tako su oni pouzdano bili na njegovoj strani, da ne bi ugrozili linu dobrobit. Dalji izvor carske moi bilo je njegovo upravljanje nansijama drave. Car je utvrivao poreze, nadgledao ubiranja i uenim slubenicima nalagao da raspolau dravnim novcem. Njegov lini imetak je bio toliko veliki da je on dobrovoljno davao velike dotacije u dravnu kasu. To je doprinosilo njegovom ugledu i snailo njegovu mo.

Proitaj tekst i razmisli koju bi ti ocenu dao Oliverovom izlaganju. Razgovarajte o svojim procenama u malim grupama! Jo jednom brzo prei tekst i utvrdi ta u strogom smislu odgovara temi (pitanju), a ta ne! Precrtaj suvine delove crvenom olovkom! Uporedite svoje rezultate! Napii ponovo tekst-odgovor u skraenoj formi! Pridravaj se pri tom gornjih navoda! Ako treba, preformulii ih!

173

B 23b

TEKSTSLAGALICA

SASTAVITI TEKST SLAGALICU


TANJA POPRAVLJA SVOJ BICIKL
Tanja odvre ventil da bi ispustila preostali vazduh. Sada moe rafcigerom da dosegne ispod spoljanje gume i da je s jedne strane odvoji od bandaa. Kad se guma ponovo osuila, Tanja pritiska oznaeni deo da bi lepak bolje drao. Potom Tanja ponovo sklapa bicikl, stavlja lanac i privruje ga. Pri tom tako nameta toak da banda ne dodiruje konicu. Tanja vie puta prelazi preko zakrpe, da bi se ona dobro zalepila. Posle pet minuta napumpava unutranju gumu i pomou kadice s vodom jo jednom proverava da li je zakrpljena. Tanja je biciklom otila do grada. Odjednom je primetila da je zadnja guma ispumpana. Proverava ventil, ali on je zatvoren. Brzo se vraa kui. Sad je toak slobodan. Ali tu je jo i lanac koji tvrdoglavo stoji na zupaniku. Tanja skida lanac, a potom i gumu. Tanja je ve jednom uz uputstva svog oca zakrpila gumu i stoga se usuuje da obavi ovaj zadatak. Ona postavlja bicikl naopako, da bi mogla lake da radi. Ona nanosi sredstvo za lepljenje na unutranju gumu, lagano ga utrljava prstom i eka da se dovoljno osui. Tako ona dolazi do unutranje gume. Paljivo je izvlai, ponovo stavlja ventil i napumpava je, da bi videla gde guma puta vazduh. Vazduh se zadrava u gumi. Tanja ponovo isputa vazduh iz gume, postavlja ventil kroz banda, lagano napumpava unutranju gumu i gura je ispod spoljanje. Tada se spoljanja guma nameta na banda. Potom skida zatitnu foliju sa pripremljene zakrpe i vrsto je prislanja uz povrinu na koju je nanet lepak. Prvo pomou odgovarajueg rafcigera skida navrtnje zadnjeg toka. Potom odrajuje i podupira, pomou kojeg se osigurava odstup. Uranjanjem gume u kadicu sa vodom Tanja brzo pronalazi rupu. Mesto na kom vazduh izlazi obeleava vodootpornim omasterom.

Numerii delove teksta tako da dobije usklaen tok! Prepii itav tekst po redu! (Mogue je i da se delovi teksta izreu, pa potom pravilnim redosledom zalepe na nov list papira.) Ako je mogue, izvedite pojedine korake na pravom biciklu! Dopunite, odnosno ispravite ako je potrebno gornji opis!

174

B 23c

PRAVLJENJE KONCEPTA

SASTAVITI KOSTUR ZA PISANJE


Po pravilu, nije dovoljno, da se prosto ________ sa pisanjem, jer lako se ________ sa teme i vane stavke se __________ . Bolje je da se prvo razmisli u osnovnim crtama, ta sve spada u odgovarajuu _________ (da se sakupe ideje/argumenti); potom se zabelee najvanije ___________ . Umesto ___________ _____, mogu se naravno, zabeleiti i __________, odgovarajue podele ili sopstvene skice. Ovaj deo pripreme se, po pravilu, _______ obavlja, poto se radi samo o jednoj vrsti beleenja _________ ______ . Sledei korak pripreme sastoji se u tome da se pojedine kljune rei, pitanja i podele tako ________ i poveu, da nastane _________ _______ ba taj kostur za pisanje. Ako je on dobro promiljen, _________ sastavljen, i u izvesnoj meri ______, onda pri pisanju teksta nita vie ne moe da _________ ________ . KOSTURI ZA PISANJE

Unesi u gornji tekst sa prazninama naredne rei, tako da dobije smislene reenice! KRENE NAOPAKO, ZABORAVE, SAKUPLJANJA IDEJA, STAVKE, PONE, POTPUN, POREAJU, SKREE, PITANJA, PREGLEDNO, BRZO, TEMU, KLJUNIH REI, VODILJA MISLI. Sastavi na neku temu po svom izboru (npr. na neku temu koja je postavljena u nastavi) kostur za pisanje! Na osnovu tog kostura za pisanje odri malo predavanje nekom svom drugu/drugarici! Zato se podelite u parove!

175

B 23d

METODA KLJUNIH REI

PISATI PREMA KLJUNIM REIMA


Ljilja treba da na temu KOD ZUBARA opie kako je protekla njena poslednja poseta zubaru i kako je ona sve to doivela. Kljune rei koje su joj za to pale na pamet su zabeleene ispod, u krugovima. Napii sopstvenu priu uzimajui u obzir ove kljune rei! Poreaj kljune rei, dopuni ih i sastavi to pregledniju i interesantniju priu!

Naizmenino proitajte svoje prie jedni drugima u malim grupama! Pokuajte da ih ocenite! Obrazloite i razgovarajte o svojim ocenama!

176

B 23e

OPISIVANJE POSTUPKA

OD CRTEA DO TEKSTA
ini se opisati prikaze lako da je .Vara utisak ponekad taj. Prosto to opisati, pogled upravo pada na ta, po pravilu se ne preporuuje. Na preskok jer tako objanjenja postaju i sluajna. Kod prikaza trebalo bi mali plan i da sastavi. Poeti e kako? Onda dolazi ta... i onda... i onda...? Tanije reeno, u glavi ti ili cedulji na treba da jedan plan pisanja napie. Ti jer ako jo si nesiguran, da pone sa belekama trebalo bi (npr. lanac kljunih rei). Ti ovaj nain na preglednost stie i misli u red dovodi svoje! Ponovo napii ovaj zbrkani tekst, tako da dobije jasne reenice i izjave! Zalepi novu verziju preko zbrkanog teksta! Uz sledei prikaz napii tekst pojanjenja, koji daje objanjenje kako se otpadna voda isti, po koracima! Razmisli o planu za pisanje! Pii precizno i dosledno! Objasni potom prikaz sa njegovim razliitim razgranavanjima nekom drugu/drugarici! (Nemoj samo da ita naglas!) Razgovarajte o eventualnim nejasnoama!

177

B 23e

MREA PODELE

OD PODELE DO TEKSTA
Milan treba da napie sastav o krticama. Prvo se uopteno informie i potom pravi podelu (vidi nie). U sledeem koraku on za pojedine take nabavlja vie informacija, a potom pie svoj tekst. Napii i ti, polazei od Milanove podele, tekst na temu Krtice! Tekst bi trebalo da bude veliine jedne strane A4. Ovu podelu moe i da dopuni, odnosno promeni. Informii se o pojedinim takama u enciklopediji ili kolskom udbeniku! Potom uporedite i razgovarajte o svojim postupcima i rezultatima u malim grupama!

1.GRAA KRTICE 1.1 Glava 1.2 Trup / krzno 1.3 Noge / stopala 2. ISHRANA KRTICE 2.1 Gmizavci 2.2 Glodari 2.3 Insekti 3. NJEN PODZEMNI NAIN RADA 3.1 Iskopavanje 3.2 Brzina 3.3 Nabacivanje zemlje 4. POSEBNE ODLIKE KRITICE PRI GRAENJU 4.1 Lavirint 4.2 Jame za stanovanje 4.3 Vodeni rovovi 5. O KORISNOSTI KRTICE 5.1 Trava / biljke 5.2 Borba protiv tetoina

178

B 23g

PRIA U SLIKAMA

OPISATI PRIU IZ SLIKA

Poreaj ovih 6 sliica po loginom redu, tako da dobije smislenu priu! Unesi odgovarajue brojeve od 1 do 6 u kvadratie dole desno! (Moe eventualno i da isee slike i da ih zalepi po redu.) Opii ovaj slikovito predstavljen dogaaj u formi odgovarajueg teksta! Pii precizno, ivo i dosledno!

179

B 23h

FANTASTINO

PRIE O UDNOVATIM VREAMA

Za pripremu za vae prie potrebne su vam uske trake raznobojnog papira ili kartona, kao i tri koverte, u koje posle treba da stavite te ispisane trake!

1 2

Svaki uenik dobija po tri trake papira razliitih boja (npr. crvena, zelena i plava). Na svaku traku papira on zapisuje jedan kratak podatak (2 do 3 rei) u vezi sa sledeim pitanjima: TA SE DOGODILO? (crvena); GDE SE TO DOGODILO? (zelena); KO JE UESTVOVAO? (plavo). Ono to se navodi moe biti raznovrsno. Ne postavljaju se granice mati.

Ispisane trake papira se potom savijaju, prema boji slau i stavljaju u 3 koverte, a potom se dele uenicima. To znai: svaki uenik iz svake koverte izvlai po jednu traku.

3 4

Uzimajui u obzir tri (izvuena) podatka, svaki uenik smilja po jednu priu. Tekst bi trebalo da bude veliine jedne strane formata A4! Proitajte, potom, naglas jedni drugima u malim grupama svoje prie!

180

B 23i

PISANJE ZAPISNIKA

NAPISATI ZAPISNIK
SA SEDNICE PREDSTAVNIKA UENIKA
Dana 22. marta odrana je sednica predstavnika uenika. Od izabranih predstavnika i predstavnica uenika bili su prisutni: Boris, Dejan, Ana, Tanja, Suzana i Petar. Oni su nekoliko dana pre toga dobili pozivnicu sa sledeim takama dnevnog reda: 1. problemi kolskih novina, 2. ureivanje jednog kutka za puae, 3. izbor predstavnika odeljenja, i 4. razno. Boris je, kao slubeni predstavnik uenika, otvorio sednicu. U uvodu je kritikovao nedovoljnu zainteresovanost predstavnika odeljenja za sednice i rad predstavnitva uenika. Rekao je da pod takvim okolnostima ozbiljno razmilja da li e se uopte jo jednom kandidovati za predstavnika uenika. Potom je zamolio prisutne da daju primedbe na zapisnik sa poslednje sednice. Poto Dejan i Suzana navodno nisu dobili zapisnik, Boris je jo jednom naglas proitao relativno kratak tekst zapisnika. Niko nije imao prigovor. Onda je najavljena prva taka dnevnog reda. Tanja je kao lan urednitva kolskih novina izvestila, da u urednitvu aktivno rade jo samo etiri osobe. To je, naravno, premalo. Spremnost na saradnju je meu uenicima oigledno toliko mala, da je budunost kolskih novina dovedena u pitanje. Sledee izdanje je u svakom sluaju prilino neizvesno, s obzirom na to da nedostaju prilozi, oglasi i saradnici. Petar je predloio da se svi predstavnici odeljenja cirkularnim pismom pozovu na hitnu saradnju i propagandu za kolske novine. On sam je spreman da, zajedno sa Tanjom, sastavi i podeli to cirkularno pismo. Osim toga, on e doprineti i tako to e dati prilog od tri strane za sledee izdanje. Ovi predlozi su naili na optu saglasnost. Kod druge take dnevnog reda (kutak za puae) miljenja su se, pak, znaajno razlikovala. Dok je Suzana bila za kutak za puae za starije od 16 godina, Ana se tome odluno suprotstavila, jer, po njenom miljenju, jasno mora da se ukae na zdravstvene opasnosti prouzrokovane puenjem. Posle izvesnog kolebanja, okupljeni su se u neznatnoj veini izjasnili za to, da se prvom prilikom na optem zasedanju zahteva kutak za puae za starije uenike. Trea taka dnevnog reda je relativno brzo zavrena, jer je Boris u kratkom razgovoru o nedostatku mladih snaga izjavio da je spreman da u svim odeljenjima od 8. do 10. razreda u dogovoru sa razrednim stareinama vodi razgovor u kojem e informisati uenike. Na ovaj nain se moda neki od njih mogu trgnuti i podstai na aktivnu saradnju. Dejan i Tanja su izjavili da e oni takve razgovore obavetavanja voditi u ostalim odeljenjima. Za taku razno prisutni nisu nita izneli. Dogovoreno je da termin za narednu sednicu predstavnika uenika bude 4. jun. Time je Boris mogao da zatvori sednicu naravno, pri tom se zahvalio prisutnima na dobroj saradnji.

Napii na osnovu ovih zapisnikih beleaka pregledan ZAPISNIK REZULTATA! Pii kao da si bio prisutan! Saini zaglavlje zapisnika (datum, prisutni, take dnevnog reda)! Istakni (posebno oznai) ono to je vano! Pravi pasuse! Itd. Razgovarajte u malim grupama i objasnite razliku izmeu zapisnika rezultata i zapisnika toka! Razmislite kad je koja od tih formi zapisnika preporuljiva! Kako npr. treba napisati zapisnik o eksperimentu iz zike? Ako je potrebno, pitajte nastavnika za savet!

181

B24: MALA AZBUKA PISANJA REFERATA

OSNOVNA IDEJA: U toku svog kolovanja, uenici pre ili kasnije imaju zadatak da napiu referat na vie strana, odnosno takav domai zadatak. Tu se odjednom radi o traenju i proceni literature, o sakupljanju i arhiviranju materijala, nainu citiranja i oblikovanju podela, o zavrnoj stranici na kojoj je navedena literatura i o naslovnoj stranici, itd. Ova mala azbuka naunog rada mora, naravno, da se pripremi i uvebava u nastavi. To se odnosi i na formalni izgled referata. Ako se u koli vie puta predaju referati koji imaju grozan izgled (formu), ako se pravila za citiranje ne potuju, ili bar ne u dovoljnoj meri, ako vani delovi, poput naslovne strane, sadraja i navedene literature delimino ili u potpunosti nedostaju, onda nije stvar u tome da uenici ne mogu bolje, nego da im esto nedostaje odgovarajua veba i poznavanje pravila. Prema iskustvu, preciznost i spremnost na oblikovanje rastu, sa sticanjem rutine. Naredni materijali za rad u vezi s tim daju podsticaje i pruaju praktine mogunosti za vebu. VEBE: Veba a u obliku jednostavne ukrtenice skree panju na neke kljune pojmove i pravila, na koja treba obratiti panju pri sastavljanju referata / izradi domaeg zadatka. Veba b produbljuje poznavanje pravila kod uenika i pomae im da opaze neke greke koje se mogu potkrasti prilikom pisanja referata, a koje se mogu izbei. Vebe od c do f pored toga, omoguavaju da se uvebava citiranje, da se sastavi sadraj i spisak literature, kao i da se otkriju razne greke, koje su u vebama sakrivene. Naredni materijali za rad su, dakle, tako koncipirani (kao i kod drugih gradivnih elemenata u ovoj knjizi), da uenici na aktivan nain neto otkrivaju, trae greke, ispunjavaju praznine, ocenjuju strategije, konstruiu redosled i drugo. Koje e vebe biti primenjene zavisi od nastavnika. Na vebama se radi pojedinano ili u parovima. Vie informacija o samim zadacima moete nai u uputstvima za rad na vebama. PROCENA: Dobijeni rezultati se prvo porede u paru, i o njima se razgovara. Ukoliko se jave razmimoilaenja i problemi tu je nastavnik, ili se savet moe traiti od upuenijih uenika iz odeljenja. Pored toga, neke vebe se mogu raditi i u grupama od etvoro ili estoro, da bi se rad uenika pri razjanjavanju postavio na ire osnove. To vai pre svega za vebe b i f. Pravila koja su data u priloenim radnim listovima se, naravno, moraju vie konkretizovati i dopunjavati. To se, izmeu ostalog, moe postii traenjem odgovarajue knjige u biblioteci (videti B 17), kao i sastavljanjem referata u razredu prema pravilima. POTREBNO VREME: Za vebe b i h, po pravilu nije dovoljan samo jedan kolski as, osim ako se faza procene preterano ne skrati. Za ostale vebe, potrebno vreme iznosi 20 do 30 minuta. Vebe se mogu primenjivati preteno od 8. razreda, pa nadalje.

182

B 24a

UKRTENE REI

NAPISATI ZAPISNIK

REENJE
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. pored pisanja pomou papira i olovke moe se koristiti i P... M... u tekstu se mora napraviti jasna P... navoenje reenica iz teksta nazivamo C... prva strana knjige naziva se N... S... pre zapoinjanja bilo kakvog posla potrebno je napraviti P... R... prodavnica u kojoj moemo kupiti knjige zove se K... kada itamo tekst usput pravimo B... pri izradi referata jako je vano da obratimo panju na O.......... mesto gde slaemo kartice nazivamo K... na poetku ili na kraju knjige pie pored imena autora i koje je I...... svaka knjiga ima B... S... nekoga ko je napisao tekst nazivamo P... esto za domai zadatak treba da napiemo R... na neku temu. tvorac nekog umetnikog dela je A... knjiga u kojoj moemo pronai objanjenja za nepoznate ili strane rei je R... velike knjige, koje se najee sastoje od nekoliko tomova i u kojima se moe nai veliki broj objanjenja, injenica... zovu se E...

Unesi traene pojmove u ukrtenicu! Pomo: traeni pojmovi sastoje se od sledeih slogova: PI, MA, INA, DELA, CI, NAS, STRA, NA, RA, DA, ARA, BE, KE, OBLI, KAR, IZ, DANJE, STRA, NA, PI, RE, AU, TOR, RE, EN, CIKLO, SAA, PO, TAT, LOVNA, PLAN, KNJI, LE, KOVANJE, BROJ, SAC, FERAT, NIK, PEDIJE, TOTEKA

183

B 24b

PRIMER

REFERAT SA PRAZNINAMA
U delu koji sledi bie opisano kako je Jovan postupio kada je za domai zadatak dobio da napie referat za as srpskog jezika na temu Indijanci. Ovu temu je sam odabrao. Temu je mogue suziti. Pri pripremi svog referata Jovan je ponekad postupio dobro, a neke od njegovih postupaka bi trebalo preispitati. U desna polja stavi + ako smatra da je Jovan dobro postupio, a ako smatra da njegov postupak treba preispitati. Razmisli o svojim obrazloenjima. Na kraju razmenite svoje procene u manjim grupama i porazgovarajte o poenima oko kojih se ne slaete. Prvo ispuni praznine tako da je tekst mogue proitati u celini. Pojmovi koji nedostaju su: OKVIR, PODEBLJAO, ZNAKE ZA NAVOENJE, PODELU, VREMENOM, UTEDEO, BIBLIOTEKU, GOVORI, BELEKE, KNJIGA, TEMA, OGRANII, LITERATURE, KARTICE, KARTOTEKU, SIGURNOSTI, VREMENA, PRILAGODI, PISAC, KOMPJUTER, CITATE, TEKSTA, SPISAK, IZGLEDOM, SLIKA, NASLOVNU STRANU, NASLOV, ZNAKOVIMA, NEDELJE,

+ Jovan za temu Kako ive Indijanci ima na raspolaganju ukupno etiri nedelje. Ipak je poeo ve prve ______ da radi kako ne bi na kraju dospeo u stisku s _________.

1 2

Jovan je pored ostalih s kojima je porazgovarao o svojoj temi razgovarao i sa svojim roditeljima, kako bi stekao vie ________. itao je u udbenicima i enciklopedijama; otiao u _________ i posudio ukupno 12 razliitih knjiga, u kojima se _______ o kulturi, istoriji i nainu ivota Indijanaca. Jovan je itao i itao, a da pri tom nije pravio ________, jer je smatrao da bi izgubio mnogo vremena dok bi pregledao to brdo _________. Trebalo bi da napie 10 strana A4 formata, ali to je vie itao, to je njegova ________ postajala sve opirnija.

Jovan shvata da mora da ogranii temu, i razmilja na ta bi to trebao zapravo da se usresredi. Radi toga je pregledao jo jedanput sadraje knjiga. Pravi prvu ___________ koja nije konana, ali ipak sada uvia u kom pravcu eli da se kree.

184

B 24b

PRIMER

+ Jovan sklanja vei deo __________; preostale tri knjige ponovo ita, ali sada ciljano i dopunjava/menja svoju podelu. Osim toga vane informacije iz knjiga zapisuje na ___________ potom im dodeljuje odreene pojmove (npr. Obiaji kod Indijanaca) i u skladu sa tim pojmovima koje je zapisao slae ih u __________.

Jovan je izgubio toliko __________ na poetku itajui, da je sada ipak upao u stisku s vremenom. Panino je odluio da se jednostavno pridrava samo svojih knjiga i da samo njihov sadraj ___ ______. Pomislio je da sigurno nije u stanju da formulie reenicu tako dobro kao _________ knjige.

Jovanu je ostalo ak dovoljno vremena da prepie svaki pasus u svoj ________ i da ih potom odtampa. Naslove je _________ kako bi itaocu odmah upali u oi. Vodio je rauna u skladu sa primerom i o nainu na koji se neto citira, stavljao je ispred i iza ____ ___ za _________, smisaone citate obeleio je dodatkom uporediti sa autorom XY.

Jovan je svaku stranu svog rukopisa ispunio reenicama jer je napisao puno ________ i ostavio jo malo prostora za slike koji ih je takoe puno sakupio, jer nije eleo da preda vie od deset strana. Stoga mu nije ostalo prostora za _______.

9 10
11

Izostavio je _______ literature poto je u dosadanjem tekstu naveo imena autora. To bi trebalo da je dovoljno.

Jovan se umesto toga pozabavio grakim ________ teksta. Kopirao je vei broj _________tj. skica iz pozajmljenih knjiga i ubacio ih u odtampani tekst. Jovan je i ___________ (korice) odlino osmislio. U gornjem delu je pomou ablona ispisao ________ domaeg zadatka. Ispod toga je pisaom mainom ispisao: Sastavio Jovan Nikoli, razred II 2... . Donju polovinu naslovne strane ukrasio je odgovarajuim _______. Na drugoj stranici Jovanovog domaeg zadatka odmah poinje tekst. Nije naveo opiran ________ poto je na svim naslovima podebljao slova.

12

185

B 24c

PODELA

NAPRAVITI SADRAJ
U tekstu koji sledi pronai e veliki broj podnaslova na temu: Socialno osiguranje kod trine privrede. Ove take se mogu razvrstati u obliku preglednog sadraja. Razvrstaj navedene take u ablon na sledeoj strani tako da dobije pregled sadraja koji je smisaono ureen! Uporedite rezultate u malim grupama! Razgovarajte o problemima i nejasnoama koje su se pojavile! U sluaju da je potrebno, pitajte nastavnika za savet.

186

B 24c

PODELA

TEMA: SOCIJALNO OSIGURANJE U TRINOJ PRIVREDI


1. 1.2

PREGLED SVIH VIDOVA SOCIJALNOG OSIGURANJA POJEDINANO 1.2

2.1.5

Koji vidovi socijalnog osiguranja se isplauju?

FINANSIRANJE SOCIJALNOG OSIGURANJA 1.2 1.2 1.2

187

B 24d

ZADATAK ZA SREIVANJE

SREIVANJE SPISKA LITERATURE

Navedeni spisak literature je potpuno ispremetan. Uobiajeno je da se prvo navede prezime autora i inicijali njegovog imena. Potom sledi naslov dela (eventualno i podnaslov), potom izdanje ako ih ima vie od jednog potom mesto izdavanja i godina izdavanja. Kod navoenja sabranih dela navodi se posle naslova iz: ... (naslov sabranih dela) ... izdanje/izd. ... kod navoenja delova iz novina je drugaije: posle navoenja naslova sledi: iz: ...naziv, broj i godina izlaenja novina ..., strana (npr. 24 = sledea) Poreaj spisak literature koji sledi tako to e se pridravati pravila i prepii ga pregledno na novi list papira! Osim toga poreaj ove izvore i po azbunom redu, tj. po azbunom redu poetnih slova imena autora!

Kromphart, J.: 1980. Getingen, Koncepcije i analiza kapitalizma. Sociologija trita i logika donoenja odluka, H. Albert, Nojvid i Berlin 1967. G.Beker: U: Siromatvo u blagostanju, ivotni uslovi i socialne reforme, izd. D.Dering pored ostalog, str. 357, Frankfurt na Majni 1990. Genealogija socijalne trine privrede, 2. izdanje, Bern i tutgart, A.Miler - Armak, 1981. Didaktika privrede kao ivotnog okruenja, Klipert, H., Vajnhajm, Naune i didaktike osnove nastave u okviru ekonomske grupe predmeta koja je orijentisana na reavanje problema, i Bazel 1981. Lampert, H.: izdala Savezna centrala za politiko obrazovanje, U: socijalna trina ekonomija u Saveznoj Republici Nemakoj, str.49 A. Smit, 3 toma (prvo izdanje u Engleskoj 1776), Jena 1923, Pretres prirode i bia blagostanja jednog naroda. Minhen i Cirih, Moderno industrijsko drutvo, 1970, J.K. Galbrait. 5. izdanje, Osnovna teorija zapoljavanja, okamaivanja i novca, J.M.Keins, 1974, Berlin. Uloga drave u socialnoj trinoj ekonomiji u Saveznoj Republici Nemakoj, Majsner, V.; Markl, R., izd. Savezna centrala za politiko obrazovanje, U: Socialna trina ekonomija, str. 29, 1989 Bon. Sveska 215 o informacijama za politiko obrazovanje, Bon 1990, Savezna centrala za politiko obrazovanje (izd.), Socialna drava. Osnove politike ekonomije, Euken, V., Hamburg 1959.

188

B 24e

TRAENJE GREAKA

SPISAK IZVORA SA GREKAMA


Navedeni podaci o literaturi u tekstu i spisak izvora nakon teksta su nepotpuni. U tekstu je jedan navedeni deo nejasan; u spisku izvora nedostaju bitne injenice kod 4 izvora. Potrai tih 6 greaka i crvenom olovkom dopii uz svaki deo ono to nedostaje!

Ljudskom biu se pripisuju glava i ruka, razmiljanje i rad, duh i telo. (videti Fauzer 1983, str 138). Andreas Flinter stoga s pravom zahteva da se kola napokon oprosti od starog poduavanja reima i simbolima. Jer jedan od usvojenih ciljeva obrazovnog rada u kolama kao to npr. misli ulc jeste unapreivanje samostalnosti, samoopredeljivanja i individualne odgovornosti (videti ulc 1990; Terhart 1990). Bez tih tekovina nae demokratsko ureenje ostaje bez temelja. ta se zapravo dogaa u kolama? Uenici bivaju preteno poduavani, usko voeni i preoptereeni detaljnim znanjima, koja e previe brzo biti i zaboravljena. (Klipert 1991, str. 58) Nije ni udo to je veliki broj uenika nesiguran ili preoptereen za vreme uenja. Sve je ea pojava nedostatka samostalnosti, kao i vladanjem metodama. Jer upotrebu metoda u nastavi po svim pravilima odreuje nastavnik. im izostane uputstvo nastavnika, veina uenika postaje bespomona (uporediti Klipert).

SPISAK IZVORA
FAUZER, P., FINTELMAN,K.J., FLITNER,A. (izd.): Uenje uz upotrebu glave i ruku, Vajnhajm i Bazel. FLITNER,A.: Uenje uz upotrebu glave, srca i ruku, u: Godinjaku na temu Uenje, izdala izdavaka kua Fridrih, Felber 1986, str. 8 KLIPERT, H.: Uenje i poduavanje u koli orijentisano na praksu. U: kolskom asopisu, str.54 KLIPERT, H.: Cilj uenja samostalnost. Uenje metoda sa uenicima. U: rad+uenje, sveska 5/1992, str. 10 ULC: Samostalnost, samoopredeljenje, individualna odgovornost, u :Pedagogiji, sveska 5, str. 34 TERHART, E.: Samostalnost. Beleke o istoriji i problematici jedne pedagoke kategorije, str.6

189

B 24d

ZADATAK ZA SREIVANJE

RAD SA CITATIMA
U narednom delu nai e vei broj citata na temu Uenje koji su uzeti iz razliitih knjiga i tekstova: izvori su navedeni u zagradama. Napii (kritiki) sastav oslanjajui se na ove citate, na temu Uenje u koli! Duina sastava bi trebalo da bude najvie dve strane. Navedi i citate u svom sastavu koristei prepriavanje ili indirektni govor! Obelei srodne citate i napii kompletan spisak literature na kraju tvog sastava porean po azbunom redu!
Pamtimo samo 20% onoga to ujemo, i neznatno vie, naime 30 % onoga to vidimo. Suprotno tome od onoga to smo u stanju sami da kaemo/formuliemo pamtimo 80% i 90% onoga to sami uradimo. (Vincenbaher, K.: Praktino orijentisana nastava u osnovnim kolama, Ansbah, 1985, str.17) Do uenja stie se kroz aktivnost uenika; on ui ono to sam uradi, a ne ono to nastavnik uradi. (Tiler, R. V.: Kurikulum i nastava, Dizeldorf 1973, str. 69)

Uenje uenja je osnovni obrazovni cilj (Rajner, V.: Uenje uenja, obrazovni zadatak kole. Paderborn 1981, str. 124)

Samo onaj koji je nauio da samostalno organizuje svoj proces uenja stei e neophodnu samostalnost u buduim situacijama u kojima treba da donese odluku ili da preduzme neto (Rajner, V.: Uenje uenja, obrazovni zadatak kole. Paderborn 1981, str.132)

Vodei eksperti u obrazovanju slau se da su metodske i socijalne sposobnosti uenika nasuprot strunim znanjima uvek od veeg znaaja. Zbog toga je krajnje vreme da se u kolama vie ceni prenoenje metoda za uenje, sposobnosti razgovaranja i timskog rada. (Klipert, H.: Cilj uenja samostalnost. Uenje metoda sa uenicima. U: rad+uenje, sveska 5/1992, str. 11)

Istraivanja pokazuju da vie od 50% svih uenika smatra da je razlog njihovog neuspeha to nikada nisu raspolagali metodama i tehnikama planiranja i upravljanja svojim uenjem. (Hiligen, V.: Uz didaktiku nastave politike, 4. izdanje, Opladen 1985, str. 209)

Veliki broj nastavnika podvlai vanost prenoenja tehnika rada i uenja, ali se pri tom ne oseaju odgovornim da to i urade. Oni istiu da ni oni sami nisu nauili odgovarajue tehnike kako za vreme svog kolovanja tako ni za vreme svoje obuke za nastavnika. (reder-Naef, R. D.: Uenici ue uenje, 3. izdanje, Vajnhajm i Bazel 1986, str. 23)

190

4. Metode za planiranje rada, vremena i uenja


Uenju je potrebno planiranje to je dokazano. Plansko, promiljano postupanje je preduslov i jemstvo za to da e uenici u odreenoj meri nauiti efikasno i dugorono zapamtiti. U skladu s tim vano je da vladaju odreenim metodskim algoritmima koji se koriste pri planiranju rada i pripremi za ispite (videti B 29 do B 32). Neophodno je i ciljano unapreivanje i korienje procesa pamenja (uporediti B 25 do B 28), kako bi obavezna materija bila i zapamena. Za veinu uenika je pamenje naime kako nerazumljiv tako i nepregledan sistem. Ni u nastavi ni kod kue ne pridaje se vei znaaj pamenju. Trai se uspeh u uenju, ali nain na koji se on postie po pravilu ostaje nerazjanjen i preputen spretnosti ili srei svakog pojedinanog uenika. Neke uenike intuicija navede na izvoenje eksperimenata pomou kojih dou do znaajnog uspeha i steknu navike u korienju metoda. Ovo se pak ne odnosi na najvei broj uenika. Naprotiv, na osnovu iskustva, veliki broj uenika ui nesistematino i nepromiljeno. Pa ak: oni najee postupaju suprotno od elementarnih mnemopravila i mnemozakona. Konkretno: oni uglavnom jako malo razmiljaju ili ne razmiljaju uopte o tome da se nae pamenje mora potpomagati slikama, strukturama, plakatima, i ostalim misaonim asocijacijama, da se novo gradivo pamti utoliko bolje to je konsekventnije dovedeno u vezu sa poznatim i da se pamti kroz redovno ponavljanje, da uspeno uenje zavisi od te injenice, da se sa materijom mora postupati aktivno i konstruktivno itd. Slino je i kod mnogih uenika po pitanju planiranja vremena i rada. Ui se i radi nekako, ali najee bez stvaranja jasnog koncepta bez neophodne radno metodike senzibilnosti. Jasno je da: najmanje treba zamerati uenicima zbog toga, jer oni su previe esto preputeni da se sami bore sa svojim svakodnevnim potekoama u radu i uenju. To se odnosi na uenje injenica kao i na pripremu za kontrolni zadatak, na planiranje rada i vremena kod kue kao i na odgovorno planiranje i izvoenje javnih procesa rada u nastavi (projekti, studije na primeru, igre uloga, planske igre itd.). U skladu s tim veina uenika zavisi od odgovarajuih instrukcija, pomoi i kontrole nastavnika. Samo to metodika nezrelost dotinih uenika koja ovim dolazi do izraaja, ima na krae i due vreme fatalan ishod. Jer pre ili kasnije morae samostalno da organizuju i ureuju svoje procese rada i uenja. Moraju da raspolau neophodnim sredstvima i nainima kako bi mogli svoje uenje u odreenoj meri da oblikuju efikasno; ukratko: moraju da budu spremni da postupaju planski i da uz pomo metoda iskoriste sopstvene potencijale. Odgovarajui gradivni elementi za vebanje u narednim odeljcima potkrepljuju ovu tvrdnju. Nadovezuju se na senzibilizaciju i kvalificiranje zapoeto u 1. poglavlju (videti test tipova uenja, saveti za uenje itd.), tako to e osnovne metode planiranja vremena, uenja i rada biti blie objanjene i prikazane u vezi sa procesima rada u nastavi.

191

B25: BITNO U VEZI SA PAMENJEM

OSNOVNA IDEJA: Onda kada uenici treba pojaano da koriste kapacitete svog pamenja, tada moraju u odreenoj meri da znaju kako funkcionie mozak, kako nastaju zastoji u uenju i kako se moe po potrebi uticati na njih. Suvim osnovnim informacijama se to ne moe postii. Na osnovu iskustava uenicima su potrebni to je ve nekoliko puta reeno inspirativni podsticaji pri itanju i uenju da bi poeli da rade uz potrebnu motivaciju i koncentraciju. Radni listovi koji slede imaju u osnovi ovo razmiljanje. Zadaci za ureivanje na radnom listu a aktiviraju uenike kao i ema na radnom listu b koju treba objasniti ili nepotpuni plan na radnom listu c. Uenici nee kroz ovo postati eksperti za mozak, ali e promisliti, otkriti i porazgovarati o nekim vanim osobinama ovog organa, koje su vane za ekasno uenje. Ostale injenice u vezi s tim i primeri za konkretizaciju bie predstavljeni u odeljcima koji slede. VEBANJA: Nastavnik umnoava radne listove koji slede i upotrebljava ih u nastavi po svom izboru. Uenici obrauju svaki zadatak pojedinano u skladu sa uputstvima za rad, samostalno u radu sa partnerom ili u radu u grupi, u zavisnosti od toga koja forma rada se nudi. Svi radni listovi su osmiljeni na taj nain da se uenici podstiu na produktivno kreativni rad i na komuniciranje, to e u skladu sa dosadanjim iskustvima u velikom obimu poboljati njihovu motivaciju. Koje vrste spoznaja i saznanja e biti obraene svakim pojedinanim radnim listom? Radni list a govori o sistemu dve hemisfere mozga, i tome da najbolje ui onaj koji koji napravi to je mogue vie intenzivnih i korespondentnih veza izmeu materije i odgovarajuih slika, skica, asocijacija i ostalih utisaka koji podstiu emocije. Radni list b prua uvid u razliite oblike i uzroke nedostatka koncentracije u svakodnevnom ivotu. Radni list c na kraju upuuje na konstruktivno bavljenje razliitim smetnjama u uenju koje na mozak u manjem ili veem obimu remete. Uenici e, u vezi s tim, poeti strateki da razmiljaju. OCENJIVANJE: Uenici uporeuju svoje rezultate rada u manjim grupama. Pitanja i nejasnoe bie razjanjena u plenumu. Nastavnik je u ovom sluaju savetnik i instruktor. On moe eventualno da daje dodatne informacije i materijale, kako bi dodatno uvrstio shvatanja. U radnom listu b, pored ve pomenutog, uenici treba da u parovima objasne emu (videti Vrteku razgovora u B2). U sluaju radnog lista c takoe je predviena jedna sekvenca u kojoj e u okviru razgovora uenici naizmenino davati svoje strateke savete u vezi sa prevazilaenjem smetnji u uenju. Mogue je i da se za svaku smetnju u uenju navede po jedan konkretan primer iz iskustva koji e biti predstavljen u manjim grupama i ako je potrebno o njemu e se razgovarati. NEOPHODNO VREME: Za radni list a predvieno je 20 do 30 min. Za radne listove b i c trebalo bi izdvojiti po jedan nastavni as za svaki radni list.

192

B 25a

ZADATAK ZA UREIVANJE

DVE HEMISFERE MOZGA


Mozak je jedan veoma komplikovan organ. Informacije koje slede nee pruiti potpuni uvid, ali upuuju na injenice na koje posebno treba obratiti panju pri uenju. Pridrui navedene pojmove levoj ili desnoj hemisferi mozga! Unesi ih u odgovarajua polja! Paljivo proitaj navedene denicije! (Savet za proveru: broj linija u poljima odgovara broju denicija koje treba uneti). Prvo odredi taan redosled rei u denicijama! Napii ih ponovo i zalepi preko onih starih! Leva hemisfera Desna hemisfera

Molimo razvrstati gore: SLIKE, BROJEVI, GOVOR, BOJA, FANTAZIJA, LINEARNOST, MUZIKA, DONOENJE ODLUKE, LOGIKA, RITAM, ANALIZA Otprilike deset milijadi nervnih elija se nalazi u ljudskom mozgu, nervnim zavrecima, koje su meusobno povezane. Kroz male prekidae (sinapse) izmeu nervnih elija je uspostavljena veza koje se ukljuiti i iskljuiti mogu. Mo pamenja zavisi od toga u kojoj meri se upotrebljava istovremeno i leva i desna hemisfera mozga Dok je za logiku pamti i govor vie zaduena leva hemisfera mozga desna hemisfera mozga vizuelno emocionalno. Ostale informacije napravljnim i delovi teksta koji se teko pamte bi stoga trebalo povezati sa samostalno crteima, skicama, i ostalim misaonim fantazijama. Na taj nain pamenje materija relativno pouzdano dospeva u kratko pamenje (tu se zadrava oko 20 do 30 min.), a potom u dugorono. Po pravilu ponavljanja prelazak u dugorono pamenje predpostavlja vei broj onoga to se pamti.

193

B 25b

ZADATAK ZA DIJAGNOSTICIRANJE

OBJANJENJE NEDOSTATKA KONCENTRACIJE

Napii tekst u kome e objasniti sliku gore, u kome e biti navedene razne vrste i uzroci za smanjenje koncentracije! Objasni ovu sliku svojim reima u razgovoru sa partnerom, po tvom izboru (eventualno i u manjim grupama)!

194

B 25c

SAVETI ZA UENJE

ZABORAVLJANJU NA TRAGU

POSTOJE ODREENE OKOLNOSTI KOJE SMETAJU UENJU I ZADRAVANJU NAUENOG. NEKE OD OVIH SMETNJI BIE NAVEDENE I OBJANJENE U TEKSTU KOJI SLEDI. Paljivo proitaj informacije o svakoj od ovih smetnji pri uenju! Razmisli o tome ta se moe uraditi da ne doe do pojave ovih smetnji tj. navedi ta konkretno ini protiv toga! Zabelei svoje predloge i razmiljanja u desni deo tabele! Uporedite svoje predloge za spreavanje smetnji u uenju i razgovarajte o njima u manjim grupama! Ako je potrebno, pitajte nastavnika za savet!

MOGUE SMETNJE U UENJU UENJE BEZ ODMARANJA: Ako razliiti procesi uenja slede jedan za drugim bez prekida, dolazi do vidnog smanjenja panje. Ne dolazi do prihvatanja nove materije jer je mozak delimino jo uvek zaokupljen prethodno nauenom materijom. Pa i stara materija se ne moe dobro prihvatiti jer istovremeno dolazi do ponovnog punjenja novom materijom.

PROTIVMERE

SLINA MATERIJA: kada se jedno za drugim ui slina materija npr. engleski i francuski jezik ili matematika i zika dolazi ponovo do velikog smanjenja pamenja, jer zbog preklapanja u materiji koja se pojavljuju veoma teko mozak moe da napravi jasne razlike izmeu slinih informacija i pojmova i da ih potom nedvosmisleno zadri u dugoronom pamenju.

PODELJENA PANJA: Ako se vie stvari radi istovremeno, dolazi do oteanog prihvatanja nove materije. Kao npr. ako se tokom uenja slua muzika, ako se prislukuju razgovori i ako se, recimo, razmilja o nekom pismu, ne treba se iznenaditi ako se od onoga to je proitano zapamti vrlo malo. Jer dolazi do nadraaja malo ovih malo

195

B 25c
onih modanih elija. U skladu s tim dolazi i do prelaska panje sa razliitih glavnih delatnosti na sporedne. Dolazi do preobimnog taloenja razliitih utisaka i oni se potom meusobno briu. EMOTIVNE SMETNJE: Ako nosimo u sebi razliite emocije kao to su bes, strah, tuga, razoaranje, to takoe utie negativno na uenje. Mozak je time do te mere uzbuen i zaokupljen da materija postaje u potpunosti sporedna. Predamo se nekim razmiljanjima, poinjemo da matamo i postajemo nesposobni za pamenje. U ovom stanju uenje je nezadovoljavajue.

SAVETI ZA UENJE

EMOTIVNE SMETNJE: Ako nosimo u sebi razliite emocije kao to su bes, strah, tuga, razoaranje, to takoe utie negativno na uenje. Mozak je time do te mere uzbuen i zaokupljen da materija postaje u potpunosti sporedna. Predamo se nekim razmiljanjima, poinjemo da matamo i postajemo nesposobni za pamenje. U ovom stanju uenje je nezadovoljavajue.

KRATKORONO BUBANJE: Ako npr. uimo za ispit u zadnji as, nivo pamenja postaje takoe nezadovoljavajui, jer uspeno pamenje nauenog jednostavno zahteva odreeno vreme kao i nezaobilazni prolazak kroz faze ponavljanja. Samo se na taj nain materija moe zapamtiti na due vreme. Zato onaj koji na brzinu buba kako bi utedeo vreme samo uzaludno troi vreme.

UENJE U GRU: Onaj koji se preterano stavlja pod pritisak vremena i uspeha jako lako dospeva u stanje gra. Mozak koji je u gru mnogo manje pamti nego mozak koji je oputen, jer u vremenskoj stisci i panici, mozgu je ostavljeno premalo vremena da naueno zapamti tj. da kasnije pronae ono to trai. Za uspeno uenje neophodna je odreena mera oputenosti.

196

B26: VANI NAINI UENJA PRIKAZANI U PRAKTINOM TEKSTU


OSNOVNA IDEJA: Kao to je ve pomenuto u B 5 postoje razliiti naini uenja koji u manjem ili veem obimu vode do uspeha. Tri najvanija naina uenja su: (a) vizuelni (b) auditivni i (c) motoriki. Do najveeg uspeha u uenju dolazi putem rada (videti B5). Preko oka se takoe dosta toga prihvata i to utoliko vie ukoliko je materija vre dovedena u vezu sa slikovno-vizuelnim predstavama. Najmanje ekasno je, po svim pravilima uenje preko uha, poto verbalne informacije prolaze u vidu zvuka brzo i apstraktno i mogu se samo u manjem obimu zapamtiti. Predstavljeni radni listovi a i b koji slede, daju uenicima priliku da putem eksperimenta testiraju pomenute naine uenja, naime svoju auditivnu i svoju vizuelnu mo zapaanja. Vizuelni nivo je ovde podeljen na dva dela. Prvo su predstavljeni pojmovi koje treba proitati, a u drugom delu treba posmatrati simbole. Ovim eksperimentom eli se kod uenika podstai elja za samopreispitivanjem i pojaati njihova spremnost da vizualizuju sa odreenim ciljem. VEBANJA: Nastavnik kopira ova dva vebanja na folije i see ih vertikalno na pet delova. Potom se eksperiment odvija na sledei nain: nastavnik prvo glasno i jasno ita 15 pojmova iz rubrike sluanje, izmeu pojmova pravi razmak od po 3 sekunde. Potom uenicima daje nekoliko objanjenja u vezi sa tipom uenja sluanje. Potom uenici dobijaju oko minut vremena da zapiu pojmove koje su zapamtili. Posle jedne kratke faze za pregledanje (pogledaj dole) sledi 2. deo testa : nastavnik prikazuje sve pojmove iz rubrike itanje pomou grafoskopa, prikazujui svaki pojam po 3 sekunde, (morate u te svrhe imati pri ruci dve papirne trake, koje ete pomerati gore i dole tako da je vidljiv samo po jedan pojam). Ponovo se uenicima daje nekoliko objanjenja u vezi sa tipom uenja itanje, zatim zapisuju pojmove koje su zapamtili (oko 1 minut). Ponovo sledi kratka faza za pregledanje, potom sledi 3. deo testa: nastavnik prikazuje 15 simbola koji se nalaze na treoj foliji, upotrebljavajui trake kao i u drugom delu, prikazujui svaki pojam po 3 sekunde itd. (pogledati 2. deo). OCENJIVANJE: Nakon zavretka svakog pojedinanog dela prebrojavaju se pojmovi kojih su se uenici setili. Po zavretku prebrojavanja uenici unose rezultate u unapred pripremljeni dijagram (pogledaj sliku). Po zavretku ove tri faze testiranja uenici treba da poveu dobijene take tako da na kraju dobiju manje ili vie jednostrani trougao. Uenici prvo uporeuju u manjim grupama svoje trouglove, razmenjuju svoja iskustva i dolaze do prvih tumaenja. Na kraju sledi zbirno ocenjivanje u plenumu tako to e uenici podizati ruke kao odgovor na pitanja (Ko se po prikazivanju simbola najbolje seao?... ), na to se nadovezuju reeksija i informisanje (pored ostalog i kroz nastavnikova objanjenja). NEOPHODNO VREME: Za pojedinane faze testiranja potrebno je po 5 minuta, dakle ukupno 15 minuta. Zajedniko ocenjivanje rezultata i iskustava sa testa koje se nadovezuju na testiranje traje oko 20 minuta.

197

B 26a

TEST

SLUANJE

ITANJE

SLAMKA ULICA MAKA KUA KOFER KONJ PANTALONE LENJIR VILJUKA RADIO SVEA SAPUN LAMPA BICIKL KOLA

METLA GITARA CVET PENKALO HLEB TIGANJ NOVINE SALATA CIPELE TELEFON FLAA MOTOR KORPA UMA GOLUB

198

B 26b

TEST

POSMATRANJE

199

B27: BITNO U VEZI SA PAMENJEM


OSNOVNA IDEJA: U svakodnevni rad uenika ubraja se i uenje pojmova, denicija, imena, rei, godina i ostalih injenica i uzajamnih odnosa napamet. Ali memorisanje manje ili vie povezanih delova gradiva mnogo je lake zahtevati nego uiniti. Kao to je ve naznaavano u prethodnim odeljcima, osnovni preduslov za uspeno uenje injenica jeste povezivanje leve i desne modane hemisfere tj. ukljuivanje to je mogue vie ula pri procesu uenja. Uz ovo navodi se i kao jedan od veoma bitnih preduslova sistematsko kao i aktivno ponavljanje tog gradiva. Po svim pravilima veoma je nedelotvorno samo proitati tekst, nekoliko novih rei ili istorijskih godina, kao to to veina uenika radi. Mnogo ekasnije je to aktivnije i svesnije zapamtiti materiju: pomou pismenog saimanja, pravljenja podela, markiranja, glasnog itanja, razgovora, crtanja, igara sa pitanjima i odgovorima, svesnim izmiljanjem mostova itd. Ovi naini i potrebe u uenju kod uenika bie razmotreni u vebanjima koja slede. VEBANJA: Uenici e u skladu sa uputstvima ispunjavati radne listove samostalno, u radu sa partnerom ili u manjim grupama. Rezultati e biti uporeeni, razgovarae se o pitanjima ili problemima do kojih je moda dolo. Nastavnik je u prvom redu savetnik i organizator. O emu se govori u svakom radnom listu pojedinano? Radnim listom a ele se mobilisati sve svakodnevne strategije uenika pri uenju injenica kako bi se omoguila reeksija istih. U te svrhe organizuje se razgovor u parovima, gde e uenici naizmenino da saoptavaju jedan drugome na koji nain pokuavaju da zadre materiju u pamenju (videti opirnija uputstva u B2). Posle ove razmene iskustava sledi konstruktivno objanjavanje elementarnih pravila u uenju kao i potraga za primerima koji e to da ilustruju (radni list b). Radni list c upuuje uenike da na aktivan nain u posebne osobine kartoteke za uenje. Radni list d navodi na praktino pravljenje kartoteke, koje istovremeno konkretno predstavlja sistematiku ovog instrumenta za pomo u uenju. Radni list e dovodi do susreta uenika sa krivom zaboravljanja na aktivan nain kao i do reeksije o smislu i potrebi doslednog ponavljanja. OCENJIVANJE: Vebanje a bie ocenjeno u dva nivoa. Prvo uenici govore o toku razgovora u parovima; potom se u manjim grupama sastavljaju spiskovi saveta u uenju za koje je ustanovljeno da su korisni, koji se potom zapisuju na velike plakate i ako je mogue kae na zidove uionice. Rezultati radnog lista b uporeuju se sa partnerom ili u manjim grupama, razgovara se o njima i konkretizuju se navoenjem primera. Nastavnik moe da navodi dodatne primere i savete na temu mnemotehnike. Procesi razjanjavanja koji se podstiu radnim listovima c i e proveravaju se u okviru pripreme odgovarajuih predavanja uenika.Kartoteka koja je napravljena na osnovu uputstava iz vebanja d bie upotrebljena na asu vebanja gde bi se trebalo pokazati korisnom. NEOPHODNO VREME: Za vebanja a i d potrebno je iskoristiti po jedan nastavni as, u odreenim okolnostima ak vie. Za vebanja b, c i e potrebno je, na osnovu dosadanjih iskustava od 20 do 30 min.

200

B 27a

RAZGOVOR U KRUGU

RAZJASNITI STRATEGIJE UENJA


Mnogi uenici imaju problema da zapamte novo gradivo na dui period. Oni itaju, posmatraju ta stoji u svesci i u udbeniku, ali veoma esto ustanove da su mnoge informacije brzo zaboravili ili da ih ak nisu ni zapamtili. Protiv toga se i te kako moe neto preduzeti! Sigurno i ti ima svoje male navike i trikove koji ti pomau da novo gradivo relativno dobro zapamti. ta ti radi kad hoe npr. da zapamti injenice, pojmove i druge podatke iz geograje, biologije ili iz drugih predmeta? Ako malo bolje razmisli, sigurno e ti nekoliko strategija pasti na pamet!

Dvostruki krug (Razgovor u parivima)

TOK RAZGOVORA U KRUGU


Kao pripremu za razgovor prvo zapii u kratkim crtama kako ti postupa pri svakodnevnom uenju, odnosno kako pokuava da zapamti gradivo na to dui period! Te beleke sme potom da koristi kao pomo u razgovoru koji sledi.

Potom sedite kako vam je nastavnik objasnio jedni naspram drugih, tako da napravite jedan spoljni i jedan unutranji krug (vidi gornju skicu). Uenici koji sede u unutranjem krugu izvetavaju uenike koji sede u spoljnom krugu, o tome ta ine da bi novo gradivo zapamtili i na kakve probleme pri tom nailaze. Sluaoci u spoljnjem krugu paljivo sluaju, ako je potrebno, piu beleke, i potom svojim reima rezimiraju ono to je njihov par izloio. Potom ostaje jo malo vremena za razmenu miljenja i iskustava na temu Zadrati gradivo u pamenju ali kako?

Kad nastavnik da signal, svi uenici koji sede u unutranjem krugu se u pravcu kazaljke na satu pomeraju za po dve stolice, tako da nastanu novi parovi. Sada su uenici iz spoljnog kruga na redu da izveste o svojim svakodnevnim strategijama uenja i trikovima. Druga strana slua, pie beleke, rezimira reeno sopstvenim reima, itd. (vidi 2. fazu).

Ako ste zainteresovani i imate vremena, moete ovu vrteku i dalje da okreete i da izmenite jo parova. U vezi sa procenom na kraju e vam va nastavnik dati dalja uputstva.

201

B 25b

SLAGALICA ZA UENJE

LOGINO ZAKLJUITI PRAVILA UENJA


Pred onim ko eli da novo gradivo transportuje u pamenje stoje razne mogunosti i naini. Naredna reenina slagalica obavetava o nekim vanim mostovima i putevima ka pamenju. Unesi date delove slagalice u prazan deo na taj nain da dobije smislene reenice za pamenje koje se rimuju (savet za kontrolu: debelo odtampana slova stoje na poetku reenice!) U malim grupama za ove reenice za pamenje pronaite praktine primere iz svog naina uenja i recite ih jedni drugima!
gradivo onda vie Ako u pamenju zapie treba da se puta treba da ostane

blaen dar s lakoom Rima i stihovi su jer zaborav spreavaju

trag ostavlja uporno to u pamenju ta se ponavlja dubok

bolje urezuje gradivo se tabela - i drugih prikaza Pomou skica, - u pamenje

dobro poznatih dobro zapamtim Pomou dosta tekih asocijacija stvari .

to je po zalogaj uivancija Zalogaj odmah porcija umesto za pamenje

dobro sastaviti Pukicu - bolje zapamtiti - da e - poznato je - tako sve

i razgovor - itanje naglas - i uspeh - nije spor - u uenju - pitanje

moe - ako se - Novo se - sa poznatim - dobro povee - najbolje nauiti

202

B 27c

TEKST SA PRAZNINAMA

KAKO RADITI SA KARTOTEKOM ZA UENJE


Tee gradivo se ciljanim postupcima mora obraivati i korak po korak p_ _ _ _ _ _: pisanjem, ponavljanjem _ _ gl _ _, pravljenjem skica, sastavljanjem tabela i radom sa kartotekom za uenje. _ art _ _ _ _ _ za uenje se sastoji od kartica za uenje formata A 7 koje ste sami napravili (kartice sa pitanjem i odgovorom, kartice sa nepoznatim reima, itd.), kao i od kutije za kartice sa 5 pregrada razliite irine (vidi skicu). Kako se radi sa kartotekom za uenje? Prvo se pree odgovarajua oblast iz gradiva i na k_ _ _ _ _ _ se, po pravilu, prenosi samo ono to je _e_ _ za uenje. U suprotnom biste morali da ispisujete isuvie kartica. Kad su u pitanju, na primer, kartice sa stranim reima, na prednjoj strani stoji _ e _ na maternjem jeziku, a na _ _ l _ _ _ _ re na stranom jeziku. Kod ostalih kartica za uenje uglavnom na prednjoj strani stoji _ _ _ _nj_, a na poleini odgovarajui odgovor. I crtei, grakoni, reenice sa prazninama i drugi zadaci se mogu nai na _ _ _ _ic_ _ _. Vano je samo da su kartice tako sastavljenje, da se na svakoj kartici trai samo po _ _d_ _ informacija. Jer, samo tako moe kartice kod kojih je zaista sve jasno da odstrani i da se _ _ onc_ _ _ _ _ _ _ _ na ono to jo nije savladano. Pri tome ti pomae kutija sa karticama. One kartice za uenje koje jo treba razjasniti se prvo stavljaju u prvu uz_ _ _ pregradu. Ono to se kod prvog _ _ n _ vlj _ nj _ zna, prelazi u _ ru_ _ pregradu; ono to je jo uvek nejasno, ostaje u _ _vo_ pregradi. Kad druga pregrada bude skoro puna, mala gomila kartica se vadi iz nje i drugi put _ _ove_ _ _ _. Ono to je ponovo jasno se prebacuje u _r_ _ _ pregradu; ono to se vie ne zna se vraa u _ _ v_ pregradu. I tako se nastavlja. U prvoj pregradi se, dakle, ubrzo sakupe naroito teki zalogaji. Ono to stoji vie pozadi je relativno dobro zapameno i ne zahteva vie toliko panje. Ono to zavri ak u _ _ t_ _ pregradi, to je tako dobro _ _ pam_ _ _ _, da te kartice slobodno moete baciti u ubre. Ako ste neto pet puta znali, to znai da je to gradivo ostalo u d_ g _ t_ _ _ _ _ _ p_ _ _ nj_. Ova vrsta pospremanja i koncentrisanog ponavljanja poveava __nak p_ _ _ _ nj_, donosi vidljive _ sp _ _ _ , a i zabavnije je! Unesi u gornji tekst sa prazninama rei koje nedostaju! (Savet za kontrolu: broj crtica odgovara broju slova!) Objasni nekom ueniku po svom izboru svojim reima princip i prednosti kartoteke za uenje! Pridravaj se pri tom gornje skice!

203

B 27d

ZADATAK URADI SAM

NAPRAVITI KUTIJU ZA KARTICE


Kartoteka za uenje se sastoji od oke za kartice i veeg broja kartica. I jedno i drugo moete i sami napraviti na relativno jednostavan nain. Za kartice ti je potreban tanak karton, najbolje bi bilo raznobojni, da bi razlikovao gradivo iz razliitih predmeta. Ako je karton formata A4, ako ga stalno presavija na pola, dobie 8 malih kartica veliine 10,5 cm x 7,3 cm. Ako to radi makazama, sigurno e ti biti teko, ali ako u koli imate reza papira, to e ii veoma lako. Naravno da kartice moe da kupi u knjiari.

Pravljenje oke za kartice moe da se obavi na sledei nain: kao osnovni materijal potreban ti je deblji karton duine 30 cm. Karton treba tako da se isee i presavije da opisane kartice tano staju u takvu irinu, a da su zidovi sa leve i desne strane nii za oko 1 cm od kartica. Na poetak i kraj se kako je pikazano na crteu stave i zalepe odgovarajui zidovi, koji zatvaraju oku za kartice i daju joj oblik. Onda se ubacuju etiri pregradna zida, pomou kojih nastaju pregrade razliite veliine (vidi crte). Prva pregrada ima dubinu od oko 1cm, druga 2, trea 4, etvrta 8, a peta 15 cm (vidi skicu). Na osnovu gornjeg opisa i crtea napravi stabilnu kutiju za kartice! Radi paljivo i po meri!

204

B 27e

PREDAVANJE

OBJASNITI EMU ZA UENJE


Odluujua pretpostavka za uenje i pamenje injenica i drugog gradiva je ponavljanje. to pre se pone sa ponavljanjem i to doslednije se ono obavlja (vidi kartoteku za uenje), to bolje. Kao to pokazuje prikazana krivulja zaboravljanja, ve posle jednog dana se zaboravlja skoro polovina nauenog gradiva, ako se u meuvremenu nije ponavljalo. Posle 14 dana bez ponavljanja, zadrava se samo jo mali ostatak od oko 10 procenata. Kako krivulja (1) pokazuje, najbolje je da se nauene informacije ponove ve istog dana. Onda se stepen zapamenog veoma polako smanjuje. Daljim ponavljanjima u narednih nekoliko dana spreava se da isuvie toga padne u zaborav. Znatno nepovoljniji je put krivulje (2), kod koje se tek posle jednog dana prvi put ponavlja. Jer, do tada je ve znatan deo gradiva izbrisan. Najgori je srednjoroni uspeh u uenju bez ikakvog ponavljanja! Sasvim izvesno, ponavljanje nije samo ponavljanje! Vie puta proitati neki tekst ili niz nekih rei svakako nema ba puno smisla. Potreban je, tavie, to aktivniji rad na ponavljanju, da bi se gradivo to bolje urezalo u pamenje (pismeno rezimiranje, podele, oznaavanje, razgovor, pravljenje skica, sastavljanje kartica za uenje, igranje igara pitanje-odgovor, sastavljanje tabela, svesno smisliti asocijacije, itd.)

Odri nekom od uenika malo predavanje na osnovu gornjeg dijagrama sa krivuljama! Obrati pri tom panju na navode u tekstu! Podelite se na parove u razredu za ove razgovore! Zamenite parove, da bi i sluaoci dobili priliku da odre predavanje!

205

B27: NAPRAVITI KARTE PAMENJA

OSNOVNA IDEJA: Meu najdelotvornije mnemotehnike koje se relativno lako mogu preneti spada i strukturiranje gradiva, to jest, sastavljanje mapi uma u najirem smislu. U B 14, B 21 i B 22 su s tim u vezi ve predstavljeni razni materijali i mogunosti za vebu. Nekoliko dodatnih varijanti pravljenja mapi uma sledi. Kako se obrazlae pozitivna korelacija izmeu graenja strukture i pamenja? Svaki pokuaj strukturiranja ima za cilj uverljivo i to jasnije lanano povezivanje relevantnih informacija/pojmova. Mree koje na taj nain nastanu u posebnoj meri odgovaraju nainu funkcionisanja naeg mozga, poto veliki mozak ne obrauje gradivo linearno, ve strukturalno. Uz to: redukovanjem i zgunjavanjem gradiva povezanim sa procesom strukturiranja rastereuje se kratkotrajno pamenje i deluje se protiv hroninog vika informacija. Ovaj proces je vaan, jer je kapacitet ljudskog pamenja veoma mali. Utoliko je potrebnije da se naueno sloi u mree asocijacija, koje pouzdano otvaraju pristup ka potisnutim informacijama i pomau da ih se setimo. VEBE: Materijali za vebu iz ovog odeljka treba da uenicima predoe razliite varijante strukturiranja. To se odvija na aktivan i eksperimentalan nain. Radni list a uenicima daje priliku da razmiljaju po hijerarhijskim i kauzalnim porecima i da kreativno rade sa njima. Isto vai i za strukturu stabla u radnom listu b. Radni list c odgovarajuim zadacima reanja istie neophodnost preglednog grupisanja heterogenih informacija/pojmova. Radni list d u prvi plan stavlja dijagram kao pogodni model strukturiranja, kao i odgovarajue strategije vebanja povezane sa njim. Radni list e ima za cilj asocijativne strukture pojmova (kljuni pojmovi), koje uenici moraju da razvijaju. Radni list f, konano, daje primerni uvid u takozvano stvaranje mapi uma, u kom je tok misli u sreditu. Asocijacije i pojmovi se ulivaju jedni u druge; leva i desna polovina mozga se usko povezuju. Uenici prvo razvijaju datu mapu uma na temu pamenje, potom moraju da razviju sopstvenu mapu uma koja se odnosi na temu po izboru. PROCENA: Rezultati rada uenika se proveravaju u radu u parovima ili kroz razgovor u malim grupama: bilo da je potrebno da odre mala predavanja o odgovarajuim strukturama pojmova, ili da uporede pismene rezultate i da razgovaraju o eventualnim nejasnoama u grupama. Poneki model redosleda se moe prezentovati i na foliijama ili se moe nacrtati na tabli i uenik koji to radi moe da ga objasni. Ako je potrebno, nastavnik moe da intervenie. Dalja objanjenja koja se odnose na metode, obrazloenja i saveti upotpunjuju sliku. Obraeni radni listovi se odlau u registrator metoda. POTREBNO VREME: Za obradu radnih listova b, c i d treba izdvojiti po 15 do 20 minuta. Potrebno vreme za preostale radne listove je od po 1 do 2 kolska asa (ili vie).

206

B 28a

STRUKTURA POJMOVA

IZGRADITI MREE POJMOVA

MREE POJMOVA MOGU DA BUDU RAZLIITIH OBLIKA. VANO JE DA BUDU PREGLEDNE I DA SE LAKO PAMTE. KAD SU U PITANJU MODELI REDOSLEDA NA OVOJ STRANI, PRVI PUT JE U PITANJU HIJERARHIJSKA STRUKTURA POJMOVA IVOTINJE, A DRUGI KAUZALNA STRUKTURA POJMOVA UZROCI POSLEDICE. Unesi u gornju kartu pamenja izabrane grupe ivotinja, podgrupe i pojedine ivotinjske vrste na taj nain da dobije usklaen prikaz! Navedi u glavnim reima 3 uzroka (U) i 3 posledice (P) izumiranja uma! Pronai potrebne informacije u knjigama ili pitaj strunjake! Napii umesto skraenog U1 do U3 i P1 do P3 odgovarajue glavne rei (kljune pojmove)! Objasni ueniku po tvom izboru uzroke koje ti smatra vanima! Nek ti onda on pomou svoje eme objasni mogue posledice! Diskutujte o eventualnim razlikama u miljenjima i razjasnite otvorena pitanja!

207

B 28b

STRUKTURA STABLA

OBJASNITI STABLO STRUKTURE


STABLA STRUKTURE SE ODLIKUJU TIME TO IZ JEDNOG STABLA IZRASTAJU GRANE I SPOREDNE GRANE, KOJE VODE KA PREGLEDNOM OSNOVNOM MODELU. TAKVI OSNOVNI MODELI NAROITO AKO SU POVEZANI SA SLIKAMA, SKICAMA I SIMBOLIMA MOGU VEOMA LAKO DA SE ZAPAMTE I LAKO IH SE SEAMO!

Br 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

PORODICE IVOTINJA

POJEDINE VRSTE IVOTINJA (PRIMERI)

Utvrdi nazive gornjih porodica ivotinja i u unesi ih prema datim brojevima u levu kolonu tabele! Traeni nazivi se sastoje iz sledeih slogova: TA RI INSEK GU TO DERI KOPI JE PTI ZMI LJIVCI CE KITOVI GRAB TOBOL KOR MAJ ARI NJAE MUNI TERI Potrai za svaku porodicu ivotinja dve do tri ivotinjske vrste i unesi primere u tabelu!

208

B 28c

GRUPE REI

GRUPE REI
UI POVEZANE INFORMACIJE U MALIM PORCIJAMA

Poreaj gornje pojmove po grupama rei! Unesi pojmove est grupa rei u gornje kvadrate! Razmisli o odgovarajuem nadreenom pojmu za svaku grupu i unesi ga! Naui ovih 30 pojmova pomou est grupa rei napamet! Razmisli o pomoi za pamenje (npr. poetna slova teih pojmova, itd.)! Proveri idueg dana koliko si zapamtio! (Sigurno vie nego da si uio bez svrstavanja u grupe!)

209

B 28d

DIJAGRAM

UPOTPUNITI DIJAGRAM
Dijagrami su veoma vana pomo pamenju pre svega, ako ste ih samostalno nacrtali. Nedostatak mnogih dijagrama u kolskim udbenicima i drugim izvorima je u tome to su oni uglavnom ispisani. To oteava svesno uenje. Jer, lako se moemo sami prevariti. Stoga je vano da se odgovarajui pojmovi posle prve faze uenja prekriju uzanom trakom, i da se ona ukloni tek ako uopte ne moete dalje. Najbolje bi bilo da se pojmovi koji se ne znaju prekriju lepljivom trakom u drugoj boji, tako da se kod sledeeg ponavljanja odmah uoavaju slabe take.

Unesi nazive pojedinih organa u date pravougaonike! Savet za kontrolu: traeni nazivi se sastoje iz narednih slogova: SRCE A BUB MUSKU PLU CREVO REZI LATURA DE TAN BELO LEZ - NAD PLJU DA VANA NIK DAC IKA DIJA - DU BE RA JET NA JED - CREVO ELU SLEPO TERIJA AR FRAGMA BUBREG- MOKRA CEV NJAK

210

B 28e

STRUKTURA ASPEKATA

POREATI KLJUNE POJMOVE


TEMA: ISLAM
Pronai informacije u leksikonima, udbenicima ili drugim izvorima o datih 6 kljunih pojmova o islamu! Zapii za sebe za svaki od ovih pojmova neke osnovne informacije, koje e ti posluiti za dalja objanjenja! Odri sam sebi pomou ovih 6 kljunih pojmova malo predavanje ili ispriaj o tome nekom drugu iz razreda ili nekom drugom! Videe da e na due vreme moi da zapamti kako ovih 6 pojmova, tako i informacije u vezi sa njima!

TEMA: UENJE
Zamisli da na temu uenje treba da pripremi pismenu vebu ili da odri odgovarajue predavanje. Za to je preporuljivo, da prvo pronae neke kljune pojmove, da ih potom sadrajno blie objasni i da ih dovede u pregledan redosled. Ova vrteka pored teksta je jedan takav model redosleda. Razmisli o 8 kljunih pojmova na datu temu uenje, koji navode vana razgranavanja/aspekte te teme! Unesi te pojmove u spoljne pravougaonike vrteke! Poreaj ih u smeru kazaljke na satu, na taj nain da se dobije tok misli koji ima smisla! Iznesi svoje misli pomou kljunih pojmova u maloj grupi ili nekom drugu! Slobodno govori i pouzdaj se u to da se iza svakog kljunog pojma krije jo itava gomila informacija i misli. Samo hrabro!

211

B 28f

MAPA UMA

SASTAVITI MAPU UMA

Napii na osnovu gornje karte pamenja sastav na temu pamenje! Neka ti unutranji redosled mape uma bude jasan! Razmisli, kojom glavnom granom e poeti! Sastavi potom slinu mapu uma sa pojmovima, oblicima i simbolima npr. na temu televizija ili kola ili na bilo koju drugu temu za koju se odluite na asu!

212

B 28g

DIJAGRAM TOKA

PRAVLJENJE DIJAGRAMA TOKA


TOK SUENJA
Glavno sasluanje poinje pozivanjem svedoka i njihovim upuivanjem od strane predsedavajueg suda. Upuuju se u svoju dunost svedoenja i znaenje zakletve. Potom svedoci naputaju sudnicu; optueni staje u sredite. Prvo sud (sudija, eventualno i porotnici) ele da stvore sliku o linosti optuenog. Radi toga se optueni sasluava prvo kao linost kad mora da govori o svojim linim odnosima i o svojoj biograji. Potom dravni tuilac ita optunicu. Nakon toga optueni dobija mogunost da se izjasni povodom optubi koje mu se stavljaju na teret. Ako eli da se odrekne prava na izjanjavanje, to moe, to ne sme da utie na tok daljeg suenja. Sud sme da osudi optuenog samo ako moe da dokae njegovu krivicu. Krivica ili nevinost optuenog bie potvreni iznoenjem dokaza. Kao dokazni materijal pred sudom uzimaju se: izjave svedoka, svedoenja eksperata, dokumenta, dokazi sa mesta izvrenja krivinog dela i jo mnogo toga. Po okonanju sasluanja, prvo dravni tuilac dobija zavrnu re; potom sledi zavrna re branioca. Na kraju tuilac i branilac podnose zahtev za kanjavanje ili oslobaanje optuenog. Poslednju re dobija optueni, ako ima jo neto da kae. Potom se sud povlai na veanje, odlazi u prostoriju za veanje. Sud je potpuno nezavisan u donoenju presude i ne zavisi ni u emu od zahteva dravnog tuioca. Sud procenjuje na osnovu oteavajuih i olakavajuih okolnosti trajanje kazne, i to na osnovu predviene kazne propisane za to krivino delo zakonom.

Napravi od pojedinanih etapa u suenju dijagram toka! A B C D Objasni svoj dijagram jednom od svojih drugova! Neka ti potom taj isti drug objasni sliku sudnice gore!

213

B29: METODE ZA PLANIRANJE RADA, VREMENA I UENJA

OSNOVNA IDEJA: Pismeni zadaci su vana stvar u svakodnevnom uenju uenika. Oni su istovremeno prilika za izazov i ispitavanje uinka. Od njih se strahuje i uvek izazivaju stresne situacije i nesigurnost kod uenika. Stres je do odreene granice koristan i unapreuje rad, ali ukoliko je uenik preoptereen, moraju se preduzeti protivmere. U te protivmere ubrajaju se strateka razmiljanja i vebanja koje doprinose ekasnijoj pripremi za pismene zadatke. Mnogi uenici prave odreeni broj nepotrebnih greaka koje jo vie izazivaju nesigurnost i neuspeh. Oni npr. poinju s pripremom za pismeni zadatak suvie kasno. Ograniavaju se na iitavanje, bubanje novog gradiva neposredno pred pismeni zadatak, ele da naue sve to gradivo napamet, ne prave strukture i mostove, premalo se koncentriu na svoje slabosti, ne prave kalendar termina itd. Ove i druge nedostatke pokuavamo da otklonimo pomou narednih saveta u uenju. Vebanja i materijali koji ovo dopunjuju mogu se nai i na drugim mestima u ovoj knjizi (npr. B 2, B 4, B 7, B 8 kao i u B 25). VEBANJA: U sreditu vebanja koja e ovde biti razmotrena nalazi se tekst na etiri strane, koji sadri veliki broj uputstava i podsticaja za pripremu pismenih zadataka (videti a). Da bi uenici dosledno proradili i procenili ovaj tekst, daje im se zadatak da naprave odgovarajui plakat (plakat na kome se nalaze pravila) i da ga nakon toga predstave i ostatku razreda. Ovaj zadatak e se raditi u manjim grupama. Nastavnik umnoava prikazani informativni tekst i deli ga uenicima. Oni itaju tekst i zajedno u grupi izdvajaju najvanije savete u uenju; razgovaraju o svakom pravilu pojedinano, razvrstavaju ih, razmatraju najbolje naine njihovog prikazivanja. Na koji e nain da oblikuju svoj plakat i kako e graki da poveu sve savete u uenju, preputa se da sami odaberu. Nastavnik bi trebalo tj. mora u ovoj fazi oblikovanja da se dri poprilino po strani, kako bi dola do izraaja kreativnost uenika. Veliina plakata trebalo bi da bude oko 80 cm x 120 cm. Dovoljno je upotrebiti beli papir ili bilo koji drugi jeftiniji papir. U svrhu oblikovanja plakata nai ete nekoliko saveta, poev od radnog lista b, u obliku slagalice. One predstavljaju dodatnu potporu za rad sa osnovnim tekstom a. OCENJIVANJE: Svaka grupa uenika pojedinano prezentira svoje plakate u plenumu; objanjavaju svoj dizajn i nain prikazivanja pravila, razgovaraju sa ostalim uenicima o tome, i na kraju izlau svoje proizvode u uionici. Nastavnik moe po potrebi u ovoj fazi prezentacije da dopuni, ispravi, postavi pitanja, podvue, saopti svoje vienje i na drugi nain da se potrudi da sve razjasni. Na kraju se radni list b obrauje i to po uputstvima koja su navedena u igri obrazlaganja. NEOPHODNO VREME: Za pripremu, oblikovanje, prezentaciju i ocenjivanje plakata za uenje tj. plakata sa pravilima potrebno je 1 do 2 nastavna asa. Za radni list b dovoljno je od 15 do 20 minuta.

214

B 29a

SAVETI ZA UENJE

OBLIKOVANJE PLAKATA ZA UENJE


Tekstovi koji slede sadre uputstva i savete pri pripremi pismenih zadataka. Naime ako neorganizovano pristupi pripremi pismenih zadataka, ne treba da se iznenadi ako odjedanput shvati da si mnogo zaboravio. Nesigurnost, izgubljenost, strah i smanjena mo priseanja uglavnom su posledica nedovoljne pripreme. Uz malo spretnosti i razmiljanja mogao bi vei broj uenika sigurno da proe uspenije! Znai samo napred, pronaite pravila!

Paljivo proitaj tekstove koji slede! Obelei bitna mesta! Prepii denicije! Napravite u manjim grupama velike plakate na kojima e se nalaziti vana pravila pripreme pismenih zadataka! Prikaite pravila pregledno i uoljivo! Prezentujte vae plakate razredu. Odgovorite na pitanja koja su se javila! Izloite plakate u uionici!

dluujui preduslov za uspeh na pismenim zadacima je dosledno vebanje i ponavljanje, kako bi se materija zadrala u pamenju. Ali kako izgleda to vebanje? Mnogi uenici misle da je najbolje vebati pred sami pismeni zadatak kako ne bi zaboravili puno. Ali ovo miljenje je netano iz dva razloga: kao prvo nae pamenje je koncipirano tako da mu je potrebno jedno odreeno vreme dok se materija ne uvrsti do te mere da se po potrebi ponovo moe pronai. Zbog toga ne bi trebalo ni u kom sluaju na dan pre pismenog zadatka uiti novo gradivo; ponavljanje ve uvebanog gradiva trebalo bi da bude sasvim dovoljno. Drugi razlog to je uenje do poslednjeg daha loe lei u tome to svea materija lako moe da napravi haos u mozgu to vodi panici, nesigurnosti i nedostatku koncentracije. Stoga nije udo to na poetku pisanja pisanih zadataka esto vlada prilina zbrka, to naravno loe utie na uspeh. Trei razlog je taj to kasno zapoinjanje uenja po svim pravilima ima za posledicu da se odjedanput mora ponavljati velika koliina materije, tako da se satima mora bubati.

215

B 29a

SAVETI ZA UENJE

ako pokazuje dijagram sa krivom, bubanje satima vodi smanjenju praga podnoljivosti uenja, tj. poveavanjem broja sati uenja smanjuje se koliina prihvaene materije. Posle tri i po sata dostie se ak nulta taka; ono to se s jedne strane prihvati, s druge strane biva ponovo izbaeno iz pamenja. Ovakva promena moe pod odreenim okolnostima dovesti dotle da na kraju uprkos intenzivnim naporima vlada vee nerazumevanje nego pre toga, tj. vie se zaboravi staro nego to se zapamti novo. Posledice su glavobolja i iscrpljenost, sumnja u samoga sebe i razoaranje. Za pismeni zadatak sledeeg dana to je sasvim sigurno loa podloga.

avetuje se pravovremeno i redovno ponavljanje. To vodi do boljeg pamenja materije, rastereuje pamenje, prua veu sigurnost i dovodi do rastereenog rada tokom pisanja pismenih zadataka. Za to postoji naime jo jedan preduslov pored gore ve navedenog: naime, aktivno i raznovrsno oblikovanje svih faza ponavljanja pojedinano. Jer samim ponovljanjem, itanjem ili gledanjem ne moe se postii puno iako veliki broj uenika misli da je to u redu. Ako materiju treba dugorono zapamtiti, treba pronai pravi nain koji pomae pamenju, strukture i ostale mree pojmova koje e materiju uvrstiti u mozgu. Povrnim itanjem ne postie se dugorono pamenje. adi toga moraju se u fazama ponavljanja praviti npr. tabele, prikazi i skice, kljuni pojmovi se moraju razvrstati pregledno, moraju se napraviti kartice za uenje, izmiljati mostovi za pamenje, zapisivati denicije, praviti pukice, voditi diskusije, drati predavanja, pripremati probni testovi, pisati probni radovi, igrati igre pitanje-odgovor i raditi ostale aktivne forme vebanja. U osnovi vai da: to je materija preglednije pripremljena, to se aktivnije i pamti i samim tim bolje ostaje u pamenju. Nee biti potrebno nositi pukice na pismene zadatke; promiljeno sastavljanje pukica predstavlja odluujui korak. Materije koja je na taj nain dospela u pamenje uenik e se setiti na kontrolnom zadatku pa ak i kada se ne koriste pukice.

216

B 29a

SAVETI ZA UENJE

riprema za kontrolni zadatak zahteva to je mogue aktivnije i promiljenije vebanje i ponavljanje. Potrebno je i odgovarajue planiranje vremena i rada. Osnovno pravilo dobar plan je pola posla vai i za pripremu kontrolnih zadataka. Najbolje je u te svrhe koristiti mali kalendar u koji e se upisivati termini ili poster za termine, kako bi se imao pregled u svakom trenutku. U taj kalendar termina unosie se kako datumi predstojeih kontrolnih zadataka tako i odgovarajue faze ponavljanja. Savetuje se da se plan napravi najmanje nedelju unapred i da se potom redovno dopunjuje. Inae e se ponovo doi do nepovoljne situacije tj. radie se ponovo u zadnji as. Pokazalo se korisnim da se ako je mogue predvidi jedna faza razmiljanja za vreme vikenda kada e se sakupljati termini za dve nedelje unapred, i potom unositi u plan. Gore navedene tvrdnje po kojima vebanje i ponavljanje vode uspehu treba pri tom imati u vidu. emu treba jo razmiljati prilikom priprema za kontrolni zadatak? Jedna ne tako zanemarljiva taka je vebanje oseaja za tano vreme. Poto je na kontolnim zadacima vreme za izradu zadataka najee veoma kratko, preporuuje se ponekad da se odreene grupe zadataka eventualno i testovi tj. kontrolni zadaci koji predstoje da se prorade pod pritiskom vremena. Time se moe vebati oseaj za vreme i unaprediti nain rada u kome se stremi ka cilju. Ovde moe biti od pomoi ako uenici oforme u koli ili kod kue jedno manje drutvo sa kojim e da rade i naizmenino prave i daju zadatke za vebanje koji e morati da se urade u odreenom (kratkom) roku. Budilnik koji e biti nameten da zvoni u odreeno vreme moe pri tome da bude veoma koristan. Ako vreme koje je predvieno ne bude dovoljno onda je to pokazatelj da se nije radilo dovoljno dosledno. jutro na dan kontrolnog zadatka ne bi trebalo vie ponavljati kako ne bi dolo do nastanka nepotrebne dodatne nervoze i straha. Najee se itanjem pod stresom u autobusu ili pre asa stvara samo dodatna zbunjenost. Pod ovim uslovima uenje sigurno ne koristi. Najbolje bi bilo preskoiti diskusije, izvetaje i pitanja drugih uenika neposredno pre kontrolnog zadatka. Jer sve to optereuje ili daje dodatnu nesigurnost samo moe biti nedostatak. im se podele zadaci na poetku kontrolnog zadatka, kao prvo je veoma vano paljivo pogledati svaki zadatak pojedinano i tano shvatiti ta se tano trai i ta je ponueno. Ako i pored intenzivnog razmiljanja neto ostane nejasno, trebalo bi u svakom sluaju pitati nastavnika. Samo hrabro! Nakon toga trebalo bi grubo odrediti redosled izrade zadataka, vreme otprilike podeliti i poeti sa onim zadatkom kod koga je uglavnom sve jasno (to ni u kom sluaju ne mora da bude prvi zadatak). Uspeh na poetku smiruje i uliva samopouzdanje. ak i pri obradi ostalih zadataka ne treba se okomiti na neki problem ve brzo i bez grie savesti prei na neki laki zadatak. Pri izradi samog zadatka mora se voditi rauna o tome da se precizno odgovori na pitanje. Onaj koji napie previe koji se ne koncentrie na bitno ili ko previe okolia, samo sebi nanosi tetu.

217

B 29a

SAVETI ZA UENJE

Kontrolni zadaci ne predviaju da se neko oslobodi svog nagomilanog znanja ve se oekuju precizni odgovori na precizna pitanja. Osim toga nepromiljano piskaranje je samo gubljenje vremena. I kao to je pomenuto, vreme za izradu kontrolnih zadataka je najee veoma kratko. aravno da uspeh na kontrolnom zadatku ne zavisi samo od umea i metodskog znanja odreenog uenika, ve uz sve to ide i malo sree. Ah, da, trebalo bi da se srea posebno smei vrednima!

218

B 29b

GOVORNI OBLAII

IZBRBLJATI REENICE
i u redovno malim porcijama Vebaj poslednji as zbunjuje Uenje u to nain ponavljaj Vebaj i na aktivniji

pre sa za dana pripremom kontrolni Poni zadatak nekoliko

kalendar termine vane Zapii u

sa ili zajedno nekim drugom Vebaj drugaricom

Pojmove koji se nalaze gore sastavi u logine reenice i upii ih u polja dole! Obrazloi nekom drugu/drugarici iz razreda jednu reenicu! Razovarajte o pitanjima koja su se pojavila! 1 2 3 4 5 6

219

B30: DOMAI ZADACI URAENI NA LAKI NAIN

OSNOVNA IDEJA: Slian oblik nesigurnosti pojavljuje se kako pri pripremi za kontrolne zadatke tako i pri izradi domaih zadataka. Veliki broj uenika poinje da radi domae zadatke odmah nakon ruka, kada se sva energija slije u stomak. Rade bezvoljno i bez odmora samo da bi se otarasili nesnosnih domaih zadataka. Niti razmiljaju o redosledu predmeta niti o preglednoj podeli. Promiljenog planiranja rada i vremena uglavnom nema. Druga grupa su oni koji odlau zadatke koliko god je to mogue, ni to naravno nije ni u emu bolje. Ti uenici sede najee uvee, kada im je organizam ve u stanju pripreme za spavanje, i rade svoje domae zadatke ili ih rade ujutru na brzinu u autobusu ili kolskom dvoritu. Evidentno je da svi ti napori nemaju uspeha. Samo to najvei broj uenika to ne zna. Veliki broj uenika iz neznanja, navike ili zbog nepromiljenosti ostaje pri opisanoj praksi. Materijali koji slede trebalo bi da poslue kao podsticaj za menjanje te prakse. VEBANJA: Prvo vebanje odnosi se na izradu pravila za organizaciju i planiranje domaih zadataka, kojih e se uenici pridravati. Odgovarajui osnovni tekst a obuhvata tri stranice. Nastavnik umnoava ove osnovne inormacije i deli ih uenicima. Oni itaju, markiraju i razgovaraju o predloenim savetima za uenje, u manjim grupama; razmenjuju iskustva i po potrebi razgovaraju o problemima u sopstvenoj praksi izrade domaih zadataka. Nastavnik je u ovoj fazi partner za razgovor i stoji na raspolaganju u ulozi savetnika. Cilj ove faze izrade je da se na kraju sastavi nekoliko centralnih denicija i uz pomo lista za zapisivanje b prvo zapiu, a potom prikau na tabli od plute (panou) pod pretpostavkom da u uionici ima takva tabla. Dodatna mogunost prikazivanja je pravljenje to preglednijeg plakata sa pravilima (videti B 29). Dalja razmiljanja o ureenju mesta za rad podstiu se radnim listom c. OCENJIVANJE: Denicije do kojih su dole grupe bie predstavljane u plenumu jedna za drugom, na kraju e se uporediti i saeti u 8 do 10 centralnih pravila. Pitanja tj. nejasnoe koje se jave pri tome reie nastavnik ako je to potrebno. Potom e se izraena pravila okaiti na pano. Svako od izraenih pravila moe se zapisati na male papire da bi ih potom uenici izvlaili i ukratko obrazlagali i objanjavali. Ako se odabere pomenuta alternativa i naprave veliki plakati sa pravilima (videti B 29), onda se ovaj plakat prezentuje u plenumu i razgovara se o njemu. Prednost prikazivanja na plakatu je u tome to se pravila upeatljivo prikazuju (graki prikaz). Napravljeni plakati mogu se, u odreenim okolnostima, upotrebiti i kao impuls / materijal na roditeljskom sastanku. NEOPHODNO VREME: za izradu, prezentaciju i ocenjivanje pravila potrebno je do dva asa u zavisnosti od toga koliko intenzivno e se sprovesti faza ocenjivanja. Ako se prave plakati treba raunati dodatno vreme. Za radni list c dovoljno je od 15 do 20 minuta.

220

B 30a

TEKST SA INFORMACIJAMA

OBRADA TEKSTA SA INFORMACIJAMA


Tekst sa informacijama koji sledi sadri jedan broj korisnih saveta na temu domai zadaci. Izrada domaih zadataka ini nam se lakom, ali u stvarnosti se mnogo toga moe uraditi pogreno tj. nedovoljno dobro. Ako nam izrada domaih zadataka predstavlja nezanimljiv posao ili ako uprkos svim naporima nita ne zapamtimo, moe se desiti da je razlog tome pogreno pristupanje izradi. ak je i pri izradi domaih zadataka potrebno odreeno planiranje. Ono o emu treba voditi rauna predstavljaju nam sledee reenice. Proitaj paljivo teksta sa informacijama! Obelei vana mesta! Zapii na osnovu teksta pravila/denicije! Upii est do osam pravila/denicija u zapisnik koji je predvien u te svrhe i koji e vam va nastavnik podeliti!

arko je upravo zavrio ruak. Njemu ne samo da je jelo teko palo ve i domai zadaci koje treba da uradi. Zato najbolje da odmah pone, kako bi se ovo svakodnevno muenje to pre zavrilo. Ali stop! Ovo muenje zasigurno da nije dobar poetak: kako za za uspeh u uenju tako i za Markovu dobrobit uopte! Posle ruka sva energija prvo pree u stomak i stoga je vie nema u glavi. Radi toga savetuje se da se prvo posle ruka malo odmori moda malo i proeta, opusti uz neku lepu muziku ili ak i malo odspava, u svakom sluaju ne treba se odmah posle ruka baviti napornim poslovima. Posle jedne faze odmaranja koja bi trebalo da traje od pola sata do sat vremena svet potpuno izgleda drugaije. Telo i duh su sakupili novu snagu i sada moe da se pone sa izradom domaih zadataka. Neki uenici smatraju da su najpogodniji veernji sati za uenje, jer tada nema niega to bi skretalo panju na neto drugo. Pri tome je samo jedan deo istinit, naime injenica da bi trebalo izbegavati bilo ta to skree panju sa rada. Inae su veernji sati vreme koje nije pogodno za rad jer je organizam ve poeo da se priprema za spavanje. Trebalo bi voditi rauna i o tome da se domai zadaci rade uvek u utvreno vreme, poto je onda organizam u stanju da se prilagodi na takvu situaciju. Sticanjem takve navike oranizam se na kratko ili due vreme programira tako da se u to vreme ukljui za uenje isto kao to se u veernjim satima priprema u odreeno vreme za spavanje tj. mirovanje.

ada je posao zapoet dobro, onda se krivina uinka due vreme nalazi jako visoko. Koliko dugo e da ostane gore zavisi izmeu ostalog i od toga koliko

221

B 30a

TEKST SA INFORMACIJAMA

raznovrsno se rade domai zadaci tj. porcije domaih zadataka. Na poetku bi trebalo, kao to je ve pomenuto, raditi relativno lake i interesantne zadatke (faza zagrevanja). Potom slede tee porcije poto je uinak izvesno vreme veoma visok. Potom sledi opet neto tee i na kraju moda ponovo neto veoma teko. Kada znamo da uskoro zavravamo, tad je lake raditi teke zadatke. romene ne treba da se tiu samo teine zadataka, ve treba redovno menjati naine uenja. Kada pismeno i usmeno uenje slede jedno za drugim to doprinosi, zakljueno na osnovu dosadanjih iskustava, izbegavanju jednolinosti koja preti kada ne dolazi do promene. P - U ema koja sledi prikazuje ova pravila. Kada se redovno smenjuju pismeno i usmeno, to doprinosi elji za uenjem i poveanju linih radnih sposobnosti.

vo poslednje se odnosi i na pridravanje pravila u odmaranju tokom izrade domaih zadataka. Dokazano je da manje i vee pauze pomau zadravanju sveine. Onaj koji radi a da se pri tome ne odmara on se samo mui i nita ne uspeva da naui. Bolje je svakih pola sata napraviti pauzu od 5 minuta. Najbolje je ustati uraditi neto (npr. doneti sok, napraviti par unjeva, sluati omiljenu muziku...) i pri tome se opustiti. Ako izrada domaih zadataka traje nekoliko sati, savetuje se da se posle sat do sat i po napravi jedna dua pauza u trajanju od dvadeset minuta. Ta pauza bi trebalo da slui samo za oputanje, a ne za recimo gledanje televizije ili igranje igrica pomou kompjutera ili bilo kakve druge sporedne teke aktivnosti. Treba izbegavati bilo kakva optereivanja, jer ona smetaju procesu rada, smanjuju panju, ugroavaju uspeh u uenju i produavaju vreme izrade domaih zadataka. Ovo poslednje se odnosi i na neuredno radno mesto na kome se od prevelikog nereda ne moe snai i raditi. re nego to se pone sa izradom domaih zadataka, trebalo bi pomalo planirati, kako bi potom sve bilo lake. U to planiranje se pored ostalog ubraja deljenje domaih zadataka na manje pregledne porcije. Ovi delovi zapisuju se na posebne cedulje i kae na tablu tako da se mogu lako uoiti. Na ovim ceduljama se moe npr. napisati knjiga iz matematike str. 17, zadaci od 3 do 5, engleski

222

B 30a

TEKST SA INFORMACIJAMA

jezik nove rei, lekcija 4, gramatika engleskog jezika, knjiga str. 36 itd. Ove male ceduljice su korisne jer imamo pred oima jednako male radne korake, izmeu kojih se mogu odrediti manje ili vee pauze; s druge strane, moe se na tabli pregledno videti kako se smanjuje broj domaih zadataka. Na taj nain stie se utisak o manjim uspesima, to navodi na dalje raiavanje. planiranje ubraja se odreivanje naina na koji emo raditi. Bitno je pri tome zapitati se: kojim zadatkom poinjem? Da li treba poeti tekim ili lakim zadatkom? Puno toga govori u korist tome da treba poeti lakim zadatkom, kako bi sam poetak bio pozitivan. Kako znamo, svaki poetak je teak. To se odnosi i na izradu domaih zadataka. Kako pokazuje nacrtana kriva uinka, mora se u prvih 15 minuta polako raditi pre nego to se doe u stanje neophodne koncentracije i dobrog uinka. to je interesantniji i zadatak na poetku i to vie vodi uspehu to je bolje. Ovo daje podsticaj za rad i poboljava uenje. Postizanjem uspeha poveava se i samopouzdanje a veim samopouzdanjem poveava se i ansa da se ree ak i tei zadaci. Veliki broj uenika poinje sa izradom domaih zadataka upravo suprotno. Oni misle da je bolje prvo zavriti ono to je najtee, kako bi posle bilo lake. Moe se desiti da nekim uenicima ovo poe za rukom, ali sve u svemu ovaj nain se ne preporuuje poto postoji velika opasnost da muenje na poetku dovede do nezadovoljstva i sumnji. Ova tvrdnja je utoliko istinitija jer je sposobnost za rad na poetku mala (pogledaj krivu).

223

B 30b

LIST SA ZAPISNIKOM

SAVETI ZA UENJE KRATKO I JASNO

Sastavi na osnovu teksta sa informacijama 6 do 8 denicija (pravila) koje e kratko i jasno da ukazuju na to o emu treba voditi rauna pri izradi domaih zadataka! Unesi svoje denicije/pravila u polja gore! Kada zavrite, sakupite svoja pravila i razgovarajte o njima u razredu! Zakaite najvanija pravila (oko 8 do 10) na tablu u uionici!

224

B 30c

ISPITIVANJE

NERED U RADNOM KUTKU

Upitnik: staviti krsti na odgovor Da li se kod teeg gradiva odrie muzike? Da li je tvoje mesto za rad dovoljno osvetljeno? Da li povremeno provetrava svoju radnu sobu? Da li je radna povrina tvog stola dovoljno velika? Da li pre poetka uenja sklanja predmete koji ti ne slue za uenje? Da li su ti sredstva za rad koja esto koristi pri ruci? Da li su tu najvanija sredstva za rad?

DA NE

Vana sredstva za rad

Napii kritiki komentar za gornji prikaz! Razmenite svoja miljenja, zamerke i iskustva u malim grupama! Kako izgleda tvoj pisai sto? Ispriajte to jedni drugima u malim grupama i ustanovite nedostatke! Stavi krsti u gornji upitnik na taan odgovor! Osim toga, unesi u tabelu desno najvanija sredstva za rad, koja treba da stoje na mestu za rad! Uporedite svoje rezultate i razgovarajte o njima u malim grupama!

225

B31: MALA ABECEDA PLANIRANJA VREMENA

OSNOVNA IDEJA: Vreme koje je na raspolaganju je, po pravilu, kratko i treba ga planirati, ako neemo da ga protraimo bez rezultata. To vai za planiranje rada u toku prepodneva u koli, kao i za organizaciju popodneva. O ritmu i poveanju efektivnosti pri izradi domaih zadataka ve smo priali u B 30 i dali ideje. I za pripremu pismenih zadataka dati su u B 29 razni saveti za uenje, koji su ukljuivali i pitanje planiranja vremena. Pod planiranjem vremena se, pri tom, nikako ne misli samo na racionalno oblikovanje tokova rada, ve i na neophodne faze oputanja i slobodnog vremena koje takoe treba isplanirati, i koje treba ozbiljno shvatiti. Veina uenika, dodue, i te kako ostavlja sebi dovoljno pauza, samo one po pravilu nisu povezane sa oputanjem i regeneracijom, ve sa hiperaktivnou na drugim poljima (televizija, kompjuterske igrice, itd.). Smisleno i promiljeno postupanje sa vremenom koje stoji na raspolaganju i te kako jo mora da se ozbiljno proui. To vai, kako za uenike, tako i za mnoge odrasle. Naredni materijali za vebu pruaju uenicima priliku da kritiki razmisle o sopstvenom upravljanju vremenom i da vebaju na primerima. Trebalo bi da uslede i dalji eksperimenti vezani za planiranje vremena. VEBE: Radni list a od uenika zahteva da uu u trag svojim kradljivcima vremena, tj. da otkriju situacije i svoje ponaanje koje vodi sumnjivoj potronji vremena. Dok ispunjavaju dati upitnik, uenici postaju svesni svojih navika i nedostataka; oni razmatraju svoj nain planiranja vremena i rada i time dolaze do ideja za ekasnije upravljanje vremenom. Slinan cilj ima i radni list b. Od uenika se trai da za period od nedelju dana vode zapisnik, naime, da belee sve to rade od 14 h do 22 h. Ovaj dokaz o potronji vremena primorava uenike da detaljno zabelee realno stanje, a istovremeno stvara osnovu za izvesna strateka razmiljanja. Radnim listom c se, konano, izvodi jednostavna igra odluivanja, kod koje uenici treba da naprave plan vremena polazei od jednog sluaja. Pri tom treba izabrati meu mnotvom moguih aktivnosti, tj. treba postaviti prioritete i zatim ih obrazloiti. PROCENA: Prva faza procene se odvija u pojedinanim grupama, u kojima se rezultati rada porede, o njima se razgovara i, ako je potrebno, reavaju se problemi. Potom se o kradljivcima vremena koji su ustanovljeni u radnim listovima a i b, diskutuje i oni se jasno prikazuju na velikom posteru. Dnevne planove koji su nastali na osnovu radnog lista c, izabrane grupe prenose na folije pa ih pred svima prezentuju i obrazlau. Dalje, uenicima se moe ponekad zadati da izrade konkretne nedeljne planove za rad, planove za projekat ili druge planove rada, koji e se potom zajedno obraditi. POTREBNO VREME: Za radni list a je uz intenzivnu procenu potreban otprilike jedan kolski as (ispunjavanje upitnika, razgovori u malim grupama, identikovanje glavnih kradljivaca vremena, vizualiziranje). Za procenu nedeljnog zapisnika (videti b) najee je dovoljno 20 do 30 minuta. Igra odluivanja traje najmanje jedan kolski as (pojedinana odluka, odluka grupe, procena).

226

B 31a

SAMOISPITIVANJE

NA TRAGU KRADLJIVCIMA VREMENA


Ova izjava je... Ja preesto i isuvie dugo priam telefonom sa svojim drugovima i drugaricama. Isuvie vremena provodim pred televizorom i/ili kompjuterom zbog igrica. Isuvie oklevam i odlaem neprijatne poslove. Ja esto radim isuvie zagrizeno; to mi oduzima sveinu duha, a konano i vreme. Imam toliko hobija, da jedva stiem da obavim kolske zadatke. esto nepotrebno dugo traim neke stvari, jer nisam dovoljno uredan. esti posetioci i prekidi isuvie mi odvlae panju. Ja esto volim da sluam muziku dok radim domae zadatke, to mi odvlai panju pa mi je potrebno vie vremena. esto radim bez plana i stoga, u stvari, ne napredujem. Teko mogu da kaem ne, kad drugi pokuavaju da me odvrate od posla. esto odgaam zadatke; to me optereuje i koi moj rad. Sam sebi esto oteavam stanje, isuvie razmiljajui i te stoga ne napredujem. Radim isuvie sporednih stvari i premalo se koncentriem na vane zadatke. Ja po pravilu radim samo pod pritiskom vremena, zbog ega sam stalno u gru. tana delmino netana tana

Oznai krstiem koja izjava je za tebe tana, koja je delimino tana ili netana! Moe eventualno da upotrebi i prazno polje! Potom uporedite svoje rezultate u malim grupama i razmislite ta biste mogli da uradite protiv utvrenih kradljivaca vremena! U svakom sluaju preduzmite neto!

227

B 31b

MERENJE VREMENA

NAPRAVITI ZAPISNIK O POTRONJI VREMENA

U toku jedne nedelje tano belei kako provodi vreme od 13.00 h do 22.00 h! Unosi podatke svakodnevno! Uneti podaci neka budu precizni i potpuni! Uporedite svoje rezultate u malim grupama! Potraite slaba mesta (kradljivce vremena, nedostatak promene i oputanja, itd.), prodiskutujte o njima i razmenite savete i ideje - kako to bolje da iskoristite vreme!

228

B 31c

IGRA ODLUIVANJA

NA TRAGU KRADLJIVCIMA VREMENA


Danas je sreda. Sandra dolazi kui iz kole u 13.10 h. Ona je prilino umorna. Posle ruka bi najvie volela da prilegne i slua muziku, kako bi se opustila. Ali ne zna da li to sebi moe da priuti. Ona zapravo ima mnogo toga da uradi. ta joj sve predstoji, to se vidi na sledeim ceduljama podsetnicima. U svakom sluaju, ona ne moe sve to da uradi; mora da napravi izbor i da se odlui za prioritete. Imajui u vidu naredne cedulje podsetnike, napravi plan vremena od 13.00 h do 22.00 h, koji preporuuje Sandri! Upotrebi raspored vremena na narednoj strani! Unesi prioritetne zadatke! Moe da upotrebi i raznobojne markere! Imaj na umu i slobodno vreme i faze oputanja!

MOGUE SANDRINE AKTIVNOSTI

Idue nedelje Sandra ima tri pismena zadatka. U ponedeljak iz veronauke, u utorak iz geograje i u etvrtak iz biologije.

Iz likovnog Sandra mora najkasnije do petka da zavri jedan portret. Za to umetniko delo potrebno joj je jo najmanje sat vremena.

Za 20.30 h Sandra se dogovorila sa drugaricom da idu u bioskop. Njeni roditelji se slau s tim.

Treba da zavri i sledee domae zadatke: iz matematike i engleskog za ta joj je potrebno po oko 30 minuta (za sutra), iz srpskog oko 1 sat (za prekosutra).

Od 19.30 do 20.15 na televiziji se prikazuje peta epizoda jedne uzbudljive serije, koju Sandra redovno gleda.

Danas je na Sandru red da opere sudove. Za to joj je potrebno oko 20 minuta. Roditelji ele da se sudovi od ruka to pre operu.

Sandra se dogovorila sa drugaricom iz odeljenja, Kristinom, da e je pozvati u toku popodneva da bi razgovarale o urci planiranoj za iduu subotu.

Sandra je na sebe preuzela zadatak da svakog popodneva proeta pudlicu Topsi, u vremenu od dvadesetak minuta.

Osim toga, sutra mora da ima u vidu i domae zadatke ponavljanje iz muzikog i zike; te domae zadatke je Sandra uradila prolog vikenda. Za ponavljanje joj je potrebno oko 15 minuta za svaki.

229

B 31c
Od 18.30 do 19.00 je veera; roditeljima je vano da bude prisutna i Sandra.

IGRA ODLUIVANJA
U 17.00 treba da joj doe drugarica Zorana, da se igraju. Uvek voli da se igra sa Zoranom. Sandra hitno treba da napie pismo drugarici iz Engleske sa kojom se redovno dopisuje, poto joj je u subotu roendan. Oko 16.00 Sandra moe da ode sa mamom u grad. U jednom butiku je rezervisala demper, do veeras, koji joj se veoma dopada, dodue malo je skup (5 000 dinara).

Na popodnevnom televizijskom programu je od 14.45 do 16.15 je jedan poznati lm, koji bi Sandra volela da gleda.

Od 15.00 do 16.00 h je u lokalnoj sportskoj hali nedeljni odbojkaki trening, na koji Sandra, redovno, odlazi. Sandra trenutno igra u kadetskoj ekipi OK Partizan.

230

B32: ORGANIZOVATI PROCESE REAVANJA PROBLEMA


OSNOVNA IDEJA: to je nastava otvorenija za rad na projektima, za igre planiranja i druge forme samostalnog rada, to uenici ee dospevaju u situacije da se nalaze pred manjim ili veim problemima koje treba da ree stvarno ili hipotetiki/u mislima. Bez obzira na to da li je re o eksperimentu iz biologije, reavanju tehniko-naunog problema iz zike, o obradi politikog problema iz sociologije, o izradi nekog projekta iz geograje, ili iz nekog drugog predmeta, od uenika se zahteva da obradi problema pristupaju dosledno i imajui u vidu cilj. Zbog toga je potrebno, da oni sagledavaju unutranju logiku (algoritam) rada pri reavanju problema, da poznaju odgovarajue metodske korake i da ih mogu, koliko-toliko, rutinski primeniti. Materijali za vebu koji slede treba da doprinesu sticanju takve rutine, kao i da podstiu algoritmino (logino) razmiljanje i postupanje kod uenika. Naravno da priloeni, relativno apstraktni zadaci sistematizacije i redosleda ne predstavljaju zamenu za konkretno, doivljeno suoavanje sa realnim problemima u nastavi i van nje. Ali, u svakom sluaju, naredni materijali za vebu mogu i treba da kod uenika prodube oseaj za sistematinost i redosled koji su preduslovi rada na reavanju problema. Jer, kad aktuelni algoritmi jednom budu memorisani, onda to u realnoj situaciji moe da bude samo prednost. VEBE: Radni listovi od a do d postavljaju isti zahtev: oni uenicima omoguavaju uvebavanje modela reavanja problema i postepeno otkrivanje odgovarajuih radnih koraka. Shodno tome, svi radni listovi su u vidu slagalice, odnosno ukrtenice, to znai da treba reiti najrazliitije zadatke povezivanja. Radni list a veoma uopteno predoava najvanije etape rada na reavanju problema: od utvrivanja problema, preko traenja i ograniavanja moguih reenja, do ostvarivanja i kontrole razliitih reavanja problema. Radni list b objanjava osnovnu logiku strukturu tehnikih procesa reavanja problema sa njihovim razliitim da-ne-pravcima. Radni list c prua uvid u sistematinost rada na reavanju problema u politiko-sociolokoj oblasti zadataka. Radni list daje uvid u ovu sistematinost za oblast rada na projektima, poto rad na projektima mora da bude relativno jasno strukturiran. Sastavni deo praktino svih planova toka je tzv. faza oluje ideja (brainstorming), ija su pravila i znaaj blie doarana u radnom listu e. PROCENA: u prvoj fazi procene uenici porede svoje rezultate u malim grupama, i o njima razgovaraju. O osnovnim pitanjima, ako je potrebno, razgovara celo odeljenje i nastavnik daje objanjenja. Pored toga, razred moe da se podeli po sluajnom principu u parove; pri tom uenici prezentuju i objanjavaju svom paru svoj model strukture. Dalje povezivanje je predvieno posle obrade radnih listova b, c i e, tako to uenici treba da obrade konkretne probleme, tj. treba da sprovedu oluju ideja. POTREBNO VREME: Za popunjavanje, poreenje i razgovor, za pojedine radne listove je predvieno oko 20 do 30 minuta za svaki. Tome treba dodati kod radnih listova b, c i e i dodatno vreme za ve naznaene pokuaje planiranja i oluje ideja.

231

B 32a

PLAN TOKA

POREATI KORAKE REAVANJA PROBLEMA


Procesi reavanja problema slede izvesnu logiku. Kada se utvrdi neki problem (npr. uionica izgleda tako pusta), onda poinje jasno strukturiran proces informacija, planiranja i odluivanja. Najvaniji koraci, koji slede jedan za drugim u ovom procesu, navedeni su dole u najvanijim reima. Unesi navedene radne korake / pojmove u datu emu toka tako da dobije odgovarajui proces reavanja problema! Potom uporedite svoje rezultate u malim grupama! Razgovarajte o eventualnim odstupanjima! Razjasnite otvorena pitanja

Glavne rei, koje treba uneti u emu su: Kontrola rezultata Traenje moguih reenja problema Zadovoljavajue reenje? Blie odreivanje problema Provera da li se moe realizovati Ostvarivanje pronaenog plana reenja Kasnije sagledavanje procesa planiranja i rada Razjanjavanje cilja / razjanjavanje stanja koje treba da bude Da li je mogue to uraditi? Ne Utvruje se problem Da Ne Da

232

B 32b

ALGORITAM

ISPUNITI MREU REAVANJA PROBLEMA


Rad na reavanju problema ima mnogo veze sa pokuavanjem. Razmilja se i pokuava ovo, razmilja se i pokuava ono. Ovakvo postupanje po principu pokuaja i pogreke (trial and error) odraava se i na sledei plan toka, ija je polazna taka pokvarena plafonjera. Dopuni emu na obeleenim mestima tako da dobije dosledan tok! Pojmovi koje treba da ubaci su: PROVERITI UKLJUITI PLAFONJERA SIJALICA SOBNA LAMPA ELEKTRIAR NESTANAK STRUJE OSIGURA SVETLO GORI ZAMENITI SUSEDI

REAVANJE PROBLEMA NA PRIMERU PLANA TOKA


(vidi Demel/Hajmerer 1976, str.29)

Da bi se pristupilo reavanju problema potrebno je nacrtati plan toka; ovde je u pitanju sluaj kvara.

Objasni jednom drugu iz razreda ovaj plan toka! Razgovarajte o eventualnim pitanjima i nejasnoama! Ako je potrebno, traite savet od nastavnika! Napravi sam ili u maloj grupi slian plan toka za problem zadnje svetlo na biciklu ne gori! Naravno da zajedno moete da se odluite i za neki drugi problem! Obrati panju na gornje simbole pri svom izlaganju!

233

B 32c

ZADATAK PRIPISIVANJA

OBRADA POLITIKIH PROBLEMA


Drutveno-politiki problemi (npr. nezaposlenost) moraju se analizirati, objasniti i proceniti u cilju pronalaska moguih reenja. U donjem prikazu dat je pregled najvanijih etapi ovog procesa rada orijentisanog na probleme. Ovaj pregled, naravno, treba da se dopuni. Unesi naredne pojmove, odnosno reenine delove u emu, tako da dobije odgovarajui tok rada! POLITIKI POGOENE STANJE OBETEENJA RASPOLOENJE SPOSOBNOST SPROVOENJA REAVANJE PROBLEMA ANALIZA OTPORI DRUTVO ISKUSTVA I STANOVITA PRIVREDNA MENE REAVANJE PROBLEMA MOGUNOSTI DEJSTVA OPISATI BORBE PROTIV PROBLEMA. Uporedite svoje rezultate i razgovarajte o njima! Razjasnite otvorena pitanja! Ako je potrebno, pozovite nastavnika u pomo! Odaberite jedan politiki problem i obradite ga u malim grupama prema navedenom planu toka! objektivni.................................................................................
ISTRAIVANJE ______

lini............................................................................................ posledice za............................................................................


_________ UZROKA

posledice za............................................................................ posledice................................................................................. ..................................uzroci

________ PROBLEM I RAZMISLITI O NJEMU

...................................uzroci ostali uzroci ................................................. pogoenima

NAINI _________ _____ ________

mere ......................................................................................... .......................... ograniavanja problema ..............................................u stanovnitvu

IZGLEDI ZA _________ ________

mogue ................................................................................... ........................................................... politiki odgovornih

234

B 32d

ALGORITAM

ISPUNITI MREU REAVANJA PROBLEMA


Projekat se odlikuje time to jedna radna grupa pismeno planira, organizuje, sprovodi i procenjuje zadati ili samostalno izabran predvien posao. Najvaniji koraci pri radu su u daljem tekstu navedeni bez reda. Pronai redosled pojedinih radnih koraka i shodno tome, unesi brojeve od 1 do 10 u date kvadrate, odnosno krugove na desnoj strani! (1 je prva faza projekta, 10 je poslednja) *Savet za kontrolu: ako oduzme brojeve u krugovima od brojeva u kvadratima, kao razliku mora da dobije broj 5! Ako ne dobije tu razliku, razmisli ponovo! Unesi 10 fazi projekta (radnih koraka) po pravilnom redosledu u emu toka na levoj strani! Uporedite svoje rezultate i razgovarajte o njima u malim grupama! Razjasnite otvorena pitanja! Ako je potrebno, potraite savet nastavnika!

TOK PROJEKTA
Naknadno razmiljanje o toku projekta i radnom procesu grupe. Obrada rezultata projekta, odnosno pripremanje male izlobe. Razmeniti zakljuke i predloge za naredni projekat. Sakupiti ideje za obradu teme (sprovesti oluju ideja).

50,130+&,5"

Prezentacija rezultata projekta u javnosti (uenici, roditelji, itd.). Radne predloge drati na vidnom mestu (tabla, plakat, folija). Rad u grupi koji je usmeren na proizvod i/ili istraivanje. Dogovoriti se o povezanosti konkretnih radnih zadataka u itavoj grupi. Detaljno planiranje rada i vremena u dotinoj maloj grupi. Sastaviti odgovorne radne grupe za pojedine zadatke.

235

B 32c

TEKST SA PRAZNINAMA

ZAGONETNA OLUJA IDEJA


Reavanje nekog problema u bitnoj meri zavisi od toga, da li e se kod odgovornih probuditi to raznovrsnije _____ i predlozi. Kako je to mogue? Jedna, kako jednostavna, tako i delotvorna ______ za proizvodnju ideja je takozvana oluja ideja (brainstorming). Karakteristika ove _____ ________ je slobodan, nesputan tok ideja, koji se obezbeuje sledeim _________.

1 2 3 4 5

KOD OLUJE IDEJA NE POSTOJI TANO I ________. SVAKA IDEJA JE ______________ ! TO JE NEKA IDEJA UDNIJA, TO _____.

KRITIKE _______ I DRUGE SPUTAVAJUE IZJAVE SU __ _______ OLUJE IDEJA STROGO ZABRANJENE! JER, NITA NE SMETA ____ _______ VIE OD KRITIKE I PRERANOG ________ __________ (KLIMANJE GLAVOM, MRTENJE, ILI DOBACIVANJA, POPUT NEMOGUE ILI NEREALNO). OLUJA IDEJA PODRAZUMEVA _______ _____. STOGA JE VANO DA IDEJE POJEDINIH LANOVA GRUPE DRUGI U TIMU ________ I DA IH NADOGRAUJU. OVO MEUSOBNO NADOGRAIVANJE POVEAVA __________, I POBOLJAVA MOGUNOST, DA DOTINI ________ BUDE REEN. POTO JE _______ ISKLJUENA ZA VREME SAKUPLJANJA IDEJA, DAKLE, SVAKO U IZVESNOJ MERI IMA PRAVO NA __________, ___________ MISLI KASNIJE MORAJU DA SE __________ . OLUJA IDEJA BI VREMENSKI TREBALO DA JE USKO ________ . PO PRAVILU JE DOVOLJNO OD 5 DO 10 _________ . IDEJE TREBA DA BUDU KRATKO I ________ IZRAENE, DA BI TO VIE UENIKA DOLO NA ___. Unesi naredne pojmove u gornji tekst, tako da dobije reenice sa smislom! ZA VREME OLUJE IDEJA OGRANIENA RED MINUTA TIMSKI RAD JASNO DOBRODOLA PROCENE BOLJE PROCENE METODA SAKUPLJENE ZABLUDE IDEJE KRITIKA PRAVILIMA POGRENO PROBLEM TOKU IDEJA ZAUZIMANJA STAVA PRIHVATE KREATIVNOST Pokuajte da u grupama (5 do 8 lanova) sprovedete oluju ideja, obraajui panju na gornja pravila! Mogue teme mogle bi da budu: Kuda treba ii na ekskurziju u junu? Kako bi nastava mogla da se organizuje da bude zanimljivija / delotvornija? Kako da kolske novine uinimo atraktivnijim? Kako moemo da ulepamo uionicu?

III. Posledice i perspektive za kolsku svakodnevicu

238
Da bi se opisano poduavanje metoda uspeno realizovalo neophodan je, naravno, to dosledniji i promiljeniji menadment inovacija u svakoj koli. To poinje od razumevanja uloga i od saradnje u kolegijumu, ide preko blagonaklone podrke projektu poduavanja metoda od strane kolske uprave, sve do nove orijentacije u radu roditelja i ocenjivanju uinka. Samo ako veina nastavnikog osoblja, rukovodeih snaga i predstavnika roditelja sarauje, bie mogue da se uenju metoda da neophodan znaaj. To vai, kako za rad na obuavanju u okviru viednevnih intenzivnih kurseva, tako i za s tim povezano negovanje metoda u nastavi pojedinih predmeta.

239

1. Nova orijentacija uloge nastavnika

Iz razloga navedenih u I poglavlju, preporuuje se hitno poduavanje metoda i to, u svim kolama i u svim uzrastima! To znai da tradicionalno razumevanje uloga, koje je nastavnicima bilo, a i dalje je blisko, a koje su im nametnuli njihovi profesori, kolski nadzornici ili uobiajeni kurikulumi mora iz osnova da se promisli i da se delimino izmeni. Karakteristika ovog razumevanja uloga je, naime, izrazito jednostrano naglaavanje struno-naunih i strunodidaktikih zahteva. Struno znanje je oigledno glavno sredite, kako u obrazovanju nastavnika, tako i u nastavnoj praksi. Metodski i socijalni ciljevi su, naspram njega, u pozadini. Shodno tome, mnogi nastavnici sebe smatraju preteno, ili ak iskljuivo nastavnicima struke, odnosno prenosiocima znanja. Njihove ambicije su usmerene u prvom redu ka objanjavanju i razjanjavanju gradiva, a manje ka prenoenju odgovarajuih metoda. Smatra se da je metodika rada uenika uglavnom njihova privatna stvar. Nastavni planovi i kolski udbenici podravaju ovo jednostrano vezivanje nastave za prenoenje gradiva, odnosno znanja, koje je po pravilu povezano sa direktivnim postupkom / sa centralnom ulogom nastavnika. Na ovakvo shvatanje uloga nailazi se, pre svega, u gimnazijama, ali i u drugim kolama. Prema iskustvu, kod mnogih nastavnika je prisutna elja da to vie gradiva prezentuju frontalnom nastavom. U principu, ne zamerim ovakvom zahtevu; samo to se mora podupreti prenoenjem neophodnih metodskih i socijalno-komunikativnih kompetencija sa istom posledicom, da bi uenici mogli da, vetim korienjem metoda, logiki usvajaju gradivo. Problem kod jednostrano-receptivnog prenoenja znanja je, naime, dvostruk: na jednoj strani, takvi nastavnici sami tako programiraju svoju frustraciju precenjujui receptivnu sposobnost i spremnost uenika, a na drugoj strani, previaju usku povezanost izmeu strune kompetencije, metodske kompetencije i socijalne kompetencije. Drugim reima, delotvorno struno uenje je konano povezano sa vladanjem metodama, sa sposobnosti za timski rad i govornom kompetencijom uenika (videti poglavlje 2, str.28). Kao to je na raznim mestima u ovoj knjizi predoeno, gradivo se mora to aktivnije i oiglednije strukturirano/vizualizirano usvajati, ako odgovarajua znanja i saznanja treba da se pamte na dui period. To, pak, jo vie upuuje na osnovni znaaj metodike uenja. Tako gledano, ovladavanje metodama je istovremeno i pretpostavka i garancija da se sadrajno-struno uenje moe odvijati na delotvoran nain. Prisutna je i injenica, da je sadrajno-struno uenje u okviru projekata, grupnog rada, igara planiranja, istraivanja, naunih eksperimenata i drugih formi rada uz sopstvenu odgovornost u objanjenoj meri mogue, samo ako uenici raspolau neophodnim metodskim sposobnostima i vetinama. Prenoenje ovih kompetencija je jedan od centralnih zadataka kole i

240
nastavnika. Nastavnici stoga moraju da modifikuju razumevanje sebe i svoje uloge, tj. da ga proire, i da sebe mnogo vie nego do sada smatraju uiteljima metoda. Neki to ve ine, drugi su na putu ka tome, ali mnogi su jo veoma udaljeni od toga da potpuno prihvate ovaj zadatak i da ga dosledno sprovedu. Jer to implicira da se ciljano uvebavanje, razmiljanje i svesno usvajanje tehnika rada i uenja decidirano mora ukljuiti u planiranje i organizaciju nastave. Nastavnik mora da pripremi odgovarajua vebanja koncentrisana na metode, mora da ima ulogu posrednika i da, u sluaju potrebe, bude spreman da d savet i da pomogne. Ne veba se ni u kom sluaju uopteno i nevezano za predmet, ve i te kako povezano sa predmetom, nastavnim temama i materijalima. Na ovaj nain, uenje metoda i uenje predmeta nisu u konkurentskom odnosu, ve su i srednjerono i dugorono gledano u velikoj meri komplementarni. Jedina, veoma bitna razlika izmeu rada u nastavi koncentrisanog na gradivo i rada koncentrisanog na metode je u tome, to se u ovom drugom sluaju relativno vie prostora ostavlja metodskoj refleksiji, diskusiji i utvrivanju, da bi uenici mogli da svesno ustanove i zapamte odgovarajue naine postupanja. Na drugoj strani, metodika uenja je uglavnom sporedna stvar, kojoj ni nastavnici ni uenici ne posveuju veu panju. Naravno, naroito naglaavanje i refleksija metodskih postupaka je povremeno neophodno i ima smisla. To pre svega vai za opirna metodska vebanja, koja samo u fazama mogu da se stave u sredite rada u nastavi. Dugorono gledano, ionako se sa porastom vebanja i metodske kompetencije kod uenika znatno smanjuje vreme rada koncentrisanog na metode u uem smislu. Ako uzmemo u obzir veu efikasnost uenja i rada uz svesno korienje metoda, onda je jasno da se, srednjerono i dugorono gledano, nee preneti manje gradiva nego u uobiajenoj nastavi, ve nesumnjivo vie. Jer, na osnovu iskustva, veina gradiva koje uenici na receptivan nain usvoje u najboljem sluaju dospe u kratkotrajno pamenje i preesto i prebrzo se ponovo zaboravlja. Ovaj Sizifov posao, na koji se nastavnici i te kako ale, trebalo bi da podstakne na razmiljanje. Istovremeno bi trebalo i da utie na to da se uloga nastavnika iznova uoblii u predstavljenom smislu. U nastavi koja se vie zasniva na metodama nastavnik je, pre svega, organizator, posrednik, nabavlja materijala i savetnik, a manje instruktor, davalac strunih informacija i prenosilac gradiva. Pri tom se zadatak savetovanja oprezno shvata, da uenici ne bi svoj samostalni rad na isprobavanju i razjanjavanju prebrzo ustupili nastavniku. Jer, kao to je ve naznaeno u I poglavlju, nije dovoljno da se metodski postupci samo deklarativno predstave uenicima, tj. da im se preporue; stvarne, temeljne metodsko-instrumentalne sposobnosti se neizostavno moraju iskusiti i na eksperimentalan nain usvojiti. Odgovorni nastavnici moraju stalno da omoguuju odgovarajue faze vebanja i da ih konstruktivno prate. Materijali neophodni za vebu i situacije dati su u II poglavlju ove knjige u velikom broju. Predstavljena nova orijentacija uloge nastavnika svakako nema za cilj samo efikasnije prenoenje gradiva pomou vee metodske i socijalne kompetencije kod uenika; ova funkcija pomagala nije jedina kad je u pitanju uenje metoda. Naprotiv, skicirano proirivanje zahteva za uenjem/poduavanjem (videti

241
prikaz 3 na str.31) istovremeno se zasniva i na odreenoj predstavi o oveku. Predstavi, u ijem su sreditu vaspitne vrednosti, poput zrelosti i samostalnosti. Kao to kolska realnost svuda pokazuje, nije, naime, dovoljno da se uenici u prvom redu zatrpaju obimnim kulturolokim znanjem, pa da se to po kratkom postupku nazove humanistikim obrazovanjem. Humanistiko obrazovanje u pravom smislu podrazumeva i, pre svega, unapreivanje i razvijanje potencijala i talenata uenika kao pojedinca. Ono ima za cilj razvoj linosti u irokom i zahtevnom obimu. Cilj mu je razvijanje samostalnosti, samoopredeljenja i odgovornosti, izgradnja sposobnosti prosuivanja, kritike i delanja, negovanje saradnje i solidarnosti. Obrazovanje u tom smislu zahteva upravo uenje metoda i metodsku kompetenciju, samoizgradnju i vladanje sobom, komunikaciju i saradnju. Jer, uenik bez te vrste kljunih kvalifikacija je kao kua bez temelja. Postoji opasnost da e se sruiti, ako izostane direktiva i pomo nastavnika. Hronina bespomonost mnogih uenika, koju svakodnevno primeujemo, dovodi u sumnju tradicionalno poduavanje i pouavanje, kao i tome svojstveno gomilanje gradiva. Uenici, po pravilu, ue posluno i na odgovarajui nain, ali su, preesto, veoma nesigurni i nesamostalni kad treba savladati otvorene zadatke i probleme. I sa ove strane mnogo toga govori u prilog odlunoj novoj orijentaciji i proirivanju tradicionalnog shvatanja obrazovanja i uloge nastavnika. Kao to smo videli, ovo saznanje ni u kom sluaju nije novo, ali su praktine konsekvence koje nastavnici iz toga izvlae, prilino slabe. Dodue, postoji niz angaovanih pionira, koji su shvatili skiciranu promenu paradigme i shodno tome pokuavaju da neguju promenjeno shvatanje uloga; ali oni u veini kola ine znatnu manjinu, tako da oni suvie malo utiu na oblikovanje stila rada i uenja kod uenika. U cilju prevazilaenja ovog nezadovoljavajueg stanja u nastavnikim kolegijumima treba postii to iri konsenzus u pogledu promenjenih zahteva i perspektiva u pozivu nastavnika. Pojaan naglasak i unapreivanje uenja metoda u nastavi ine jednu takvu perspektivu. Sve ovo, dodue, u poetku je povezano sa izvesnom koliinom dodatnog rada i dodatnih zahteva; posle izvesne prelazne faze, prema iskustvu, dolazi do osetnog rastereivanja dotinih nastavnika, poto uenici sa porastom metodske kompetencije rade, kako ciljano i samostalnije, tako i motivisanije. Ovo bi trebalo da bude podsticaj za usvajanje ovakvog naina rada, razlog da se poe tim putem, koji je pomou priloenih materijala za vebu znatno olakan.

242

2. Postizanje konsenzusa u kolegijumu

Dilema u mnogim kolegijumima je, to jedni nastavnici postavljaju jedne zahteve, a drugi druge; to je jednima vana nezavisnost i samostalan rad, drugima tradicionalno poduavanje i upuivanje; to jedni ohrabruju uenike da trae sopstvene metodske postupke i da ih koriste, dok drugi preteno trae reproduktivne uinke. Dodue, ovakva polarizacija zapostavlja mnoge sluajeve koji se nalaze negde izmeu, kojih, naravno, ima u svakoj koli. Tano je, meutim, da su metodsko-didaktiki koncepti u veini kolegijuma nepotrebno veoma razliiti, to konano dovodi do toga da su uenici izloeni izraenim prelazima toplo-hladno, koji i te kako oteavaju obrazovanje po jednoj jasnoj liniji rada. Posledica je preest oportunizam bez principa i razmiljanja, koji veoma malo ima veze sa metodskom kompetencijom i samostalnim uenjem. Shodno tome, mnogi uenici su u svakodnevnoj nastavi nesigurni i upueni na nastavnika. Tako gledano, hitno se preporuuje interno postizanje konsenzusa u kolegijumu, da bi se uvelo iole usaglaeno uenje metoda. To ne znai, da individualna crta u radu pojedinih nastavnika treba usled toga da trpi; tavie, posredi je to da se postigne to ira saglasnost oko toga koje e biti vodee smernice u nastavi, i koji se postupci i zahtevi, shodno tome, preporuuju. Ove vodee smernice ne mogu nametnuti ni direktor ni kolska uprava. I ova knjiga moe samo da podstakne i da promovie poveanu metodsku orijentisanost rada u nastavi. Pravi rad na objanjavanju i ubeivanju mora da se obavi u dotinom kolegijumu, da bi na kraju to vie ljudi stvarno htelo da poe tim propagiranim putem. Konano, to vie ljudi vue konopac, to bolje; to je iri osnovni konsenzus, to je manja mogunost da doe do neuspeha! Za ovaj proces internog postizanja konsenzusa u kolegijumu neophodni su razgovori i razmena iskustava, kritika i sporazumevanje, dogovaranje oko ciljeva i planiranje strategije, praktini eksperimenti i ubedljivi primeri, da bi se pomou to vee konkretizacije nastavnici ohrabrili. Uobiajeni popodnevni sastanci su, po pravilu, prekratki za takav proces objanjavanja i sporazumevanja, a kad je atmosfera u pitanju, veinom nisu ni podesni za to da se otponu dublje refleksije, diskusije, objanjavanja i planiranja. Za osetljiva uveravanja i planiranje perspektive neophodan je drugaiji okvir. Kako bi on mogao da izgleda? Jedna oprobana mogunost je studijski dan, koji traje od 8,00 h ujutro do oko 17,00 h popodne i koji je u potpunosti posveen temi uenje metoda sa uenicima. Kakav bi mogao da bude tok jednog takvog dana, to se vidi na prikazu 6. Na poetku se predstavi nekoliko uvodnih tema, koje mogu da budu formulisane na osnovu prvog poglavlja ove knjige (videti predlog teza na prikazu 9). Potom se kolegijum proizvoljno deli u radne grupe. Ove istrauju i

243

Studijski dan

Uenje metoda sa uenicima


(predlog programa) 8.00 12.00h
pozdrav/uvodna objanjenja i teze za temu sastanka oluja ideja (brainstorming) u grupama; procene metodske kompetencije uenika (grupni rad) stanovite uenika: razgovor o priloenim rezultatima upitnika (pre studijskog dana) upitnik o metodskom repertoaru se sprovede u izabranim razredima) referat sa podsticajima: zato je vano pojaano uenje metoda u nastavi... (uz razgovor)

13.00 17.00h
praktini podsticaji za uenje metoda sa uenicima (primeri, vebe,

organizacioni podsticaji) radne grupe: strateka razmiljanja o intenziviranju obuke metoda u sopstvenoj koli prezentacija rezultata grupa / dogovaranje o sledeim koracima / bilans sastanka

prikaz 8 razgovaraju o tome, kakva je metodska kompetencija uenika u svakodnevnoj nastavi. Pri tom, u prvom planu stoje naredna dva vodea pitanja: (a) ta smatrate nezadovoljavajuim u radnom ponaanju i ponaanju pri uenju kod svojih uenika? (b) ta vi inite da biste poboljali radno ponaanje i ponaanje pri uenju kod svojih uenika? Odgovarajue grupe jasno vizualizuju najvanije prigovore, odnosno protivmere na velike postere, a potom ih pred itavim kolegijumom predstavljaju i diskutuju o njima. Ovo beleenje trenutnog stanja je vano, jer ono pokree ciljano razmiljanje, razgovore, ini vidljivim nedostatke kod uenika, kao i kod nastavnika, kri put konsenzusu i ukupno poveava spremnost za posveivanje vee panje uenju metoda. Da ne bi samo perspektiva nastavnika bila uzeta u obzir, ve da bi i stanovite uenika bilo ukljueno u dalja razmiljanja kolegijuma, na vreme, pre studijskog dana se u izabranim razredima sprovodi istraivanje, gde se pomou upitnika B1 uenici anketiraju o problematici metoda. Rezultati istraivanja se u saetoj formi iznose studijskog dana, posmatraju se, o njima se diskutuje, pretresaju se podsticaji koji bi mogli biti smernice. Prema iskustvu, razlike izmeu stanovita nastavnika i uenika su prilino velike; to ne samo da obezbeuje temu za razgovor ve i jasno pokazuje koliko je vana ciljana obuka osetljivosti sa uenicima, koja doprinosi tome da se povea njihova svest o problemu i sposobnost samokritike. Na koji nain se nastavlja proces studijskog dana?

244

Zato je vano uenje metoda?


Nekoliko teza za internu diskusiju u koli 1. Mnogi uenici su nesigurni i / ili preoptereeni pri uenju, jer im nedostaju neophodna metodska pojanjenja i rutine (algoritmi)!

2. Metode uenja u nastavi su po pravilu nastavnikove metode; nastavnici kre metodski put za uenike. Nije ni udo, dakle, to su mnogi uenici zaista bespomoni, ako izostane uobiajeno uputstvo od nastavnika! 3. Povremeno nastavnikovo metodsko predavanje ima malo uticaja, poto ono mora da ostane manje-vie apelativno i apstraktno. Metode moraju da se ue i usvajaju na eksperimentalan nain, i samo ogranieno mogu da se predaju! 4. Jednostrana orijentisanost gradiva u nastavnim planovima, kolskim udbenicima i obrazovanju nastavnika vodi ka tome da se preko svake mere zapostavlja uenje metoda kod uenika! 5. Na drugoj strani: vodei strunjaci iz obrazovanja su saglasni u tome, da metodska i socijalna kompetencija kod uenika sve vie dobija na znaaju u odnosu na strunu kompetenciju!

6. Stoga: obrazovanje je vie od prenoenja obaveznih strunih vetina i enciklopedijskog znanja. Obrazovanje ima za cilj i osposobljavanje za samoobrazovanje. to, pak, zahteva metodsku verziranost! 7. Zakljuak: poboljavanje metodske kompetencije je kljuno za razvoj zrelosti, kao i za poveavanje uspeha u uenju i motivaciju uenika za uenje!

prikaz 9 Prema programu, sada sledi to uvredljiviji kratki referat, u kom se rezimirajui obrazlae znaaj pojaanog uenja metoda (videti za to argumente u I poglavlju ove knjige). Posle ruka se rade izabrane vebe iz palete ponude u poglavlju II, koje su i za odrasle izazovne i poune (korisnim su se, izmeu ostalih, pokazale vebe od B2 do B5). Ova primerna metodska iskustva su svakako neophodna, ako ne elimo da nadolazei proces senzibiliziranja ostane na nivou relativno apstraktnih saznanja i priznanja. Jer, spremnost za ciljanu obuku metoda u nastavi nastaje tek onda kad kod odgovarajuih nastavnika postoji bar najmanja mera praktine sposobnosti zamiljanja, sigurnost i uverenost. Stoga su konkretizacije i ohrabrujua iskustva neizostavni. To vai kako za studijski dan, tako i za kasnije, kad u okviru hospitovanja, zajednikog pregledanja materijala i planiranja u nastavi, prisutni repertoar treba dalje da se razvije. Ova faza pregledanja i planiranja poinje ve u poslednjem delu studijskog dana (videti prikaz 8). Podsticaji i primeri za to se u ovoj knjizi nalaze u velikom broju; stoga bi ova knjiga trebalo da, po mogunosti, svim uesnicima stoji na raspolaganju kao nalazite ili donator ideja. Studijski dan se zavrava fazom planiranja primene, u toku koje se utvruje ta e i kada koja grupa preduzeti da bi se planirano uenje metoda na konkretan nain

245
unapredilo. to se jasnije utvrde odluke i naredni koraci, to su, naravno, vei izgledi da iz zapoetog procesa objanjavanja i dogovaranja izraste i odgovarajua nastavna praksa. Pored toga, dalji rad moraju da prate odgovarajue konferencije, hospitovanja i ciljani pilot projekti, da bi od potoia primene metoda nastala to ira bujica obuke metoda utemeljena na plodnom osnovnom konsenzusu dotinog kolegijuma. Uz to, u internom kolskom procesu postizanja konsenzusa prisutna je jo jedna oblast, gde je neophodan rad na objanjavanju i dogovaranju: rad sa roditeljima. Ako se, naime, roditelji dre tradicionalnih predstava o receptivnoj nastavi orijentisanoj na gradivo, onda lako iz toga nastaju iritiranost i otpor, koji su zapravo nepotrebni. Jer, roditelje pre svega zanima dobrobit njihove dece; i ako moemo da ih uverimo da perspektive za studije i za zanimanje danas jasno zavise od samostalnosti i metodske kompetencije mladih ljudi, onda smo, po pravilu, obezbedili njihov pristanak i podrku. A odgovarajui argumenti zaista ne manjkaju, kao to je u ovoj knjizi iscrpno navedeno. Pretpostavka je samo da roditelji to pre i to senzibilnije budu pripremljeni za skicirano pomeranje teita. Tematski razgovori izmeu nastavnika i roditelja i /ili roditeljski sastanci su se u vezi sa tim pokazali kao najbolji. Oni se ne mogu zameniti nikakvim, ma kako dobro napisanim, dopisom!

246

3. Prostor za uenje metoda

Prostor za pojaano uenje metoda svakako postoji, ako se paljivo proitaju nastavni planovi i druge obrazovno-politike objave. Izvesno je da je veina nastavnih planova u sutini koncipirana tako da se za odgovarajue tematske oblasti skoro iskljuivo upuuje na sadrajno-strune ciljeve uenja, koji su preteno usmereni na prenoenje znanja i vetina. Ovo navodi veinu nastavnika na to da gradivo stave iznad svega, a da metodiku uenja kod uenika gotovo neodgovorno zapostave. Pitanje je samo, da li postojei nastavni planovi zaista navode na takvo suavanje rada u nastavi, ili je stvar u tome da treba ciljano uputstva i /ili ishode itati izmeu redova, da bi se pronala neophodna legitimnost pojaane obuke metoda. Sve govori u prilog tome, da postojei prostori ni izbliza jo nisu iskoriteni. Dodue, od predmeta do predmeta i od pokrajine do pokrajine postoje znatne razlike, ali naina za ozakonjenje pojaane obuke metoda ima gotovo svuda. O tome nekoliko vanih rei: a) U preambulama nastavnih planova se, po pravilu, upuuje na osnovni znaaj metodskih vetina i sposobnosti, i podstie se njihovo dodatno prenoenje u nastavi (videti prikaz 10). b) Poslednjih godina se, pored toga, sve vie radi na tome da se konkretni metodski ciljevi ukljue u odgovarajui spektar strunih ciljeva uenja, kao i da se njihova primena u nastavi propie na obavezujui nain. Od tekue revizije nastavnog plana se u vezi sa tim moe dosta oekivati. c) Dalje, u veini pokrajina se sasvim ciljano i svesno u nastavne planove upisuju takozvani slobodni pedagoki prostori, koji dotinom nastavniku pruaju osnove da u svojoj nastavi postavi posebne obrazovno-vaspitne akcente i da odreeno vreme nastave izdvoji za njih. Za uenje metoda, recimo! d) Uostalom, u skoro svim zakonima o kolstvu jasno se skree panja na slobodu pedagokog oblikovanja koju ima nastavnik; s tim to posebne aktivnosti u sluaju potrebe moraju da budu obrazloeni. Zakljuak je, dakle, sledei: neophodan prostor za pojaanu orijentaciju ka metodama u nastavi u datim uslovima se svakako moe izvesti i obrazloiti, ak i ako se on ponekad mora traiti uz neto vie napora. Dodue, on bi mogao da bude mnogo vei i pokazan na decidiraniji nain; ali ukoliko su odgovarajui nastavnici hrabri i imaju dovoljno mate, postoji gomila mogunosti da se postojei prostor na ofanzivan nain iskoristi. Upravo tu se nailazi na mnoge prepreke. Glavni razlog za ovu iroko rasprostranjenu povuenost je sasvim sigurno nedostatak senzibilizacije i kvalifikacija nastavnika u okviru njihovog

247

Ciljevi uenja usmereni na metode


u predmetu ekonomija i sociologija u realnim kolama
(pokrajina Porajnje Falaka) Ciljevi uenja sposobnost da se primene tehnike uenja i komunikacije u predmetu ekonomija i sociologija sposobnost da se primene tehnike podele rada u grupi vetina upotrebe sredstava za obezbeivanje informacija sposobnost razumevanja onoga to mediji pruaju vetina primene verbalnih i grakih metoda reprodukcije i predstavljanja informacija i statistikih podataka sposobnost primene metoda obrade informacija sposobnost primene metoda analize statistika Metodski aspekti zapisnik, referat, predavanje, igra po ulogama (role play), igra planiranja, igra odluivanja, simulacija, studija pojedinanog sluaja samostalan rad, rad u parovima, rad u grupi, voenje razgovora, voenje zapisnika, planiranje, nalaenje rezultata intervju, ispitivanje, izvorni tekstovi, prirunici, sekundarna literatura, statistike, novine, nedeljnici, bilans, obraun dobiti i gubitka folije, transparenti, kasete, CD, emisija na radiju, emisija na televiziji, lm metoda glavnih rei, rezime, dijagram, linearno predstavljanje u koordinatnom sistemu podela, interpretacija, uoptavanje, postavljanje tezi, poreenje metoda isticanja, uporedna veliina, indeksni broj

Videti nastavni plan za obavezan predmet ekonomija i sociologija, str.10

prikaz 10 obrazovanja i usavravanja; tu moe i mora tota da se popravi. Drugi vaan razlog je u tome to umnogome nedostaju odgovarajua nastavna sredstva i vebanja koja su neophodna za praktinu obuku metoda. U oba sluaja ova knjiga eli i moe da pomogne da se popune postojee praznine. Trei vaan razlog ostaje i dalje kao ozbiljna prepreka: pojedinana borba izmeu nastavnika. Naime, sve dok se nastavnici ne budu vie nego do sad meusobno ohrabrivali da konano iskoriste postojei obrazovno-vaspitni prostor, i dalje e pojedinani nastavnici, po pravilu, teko izbijati iz uhodanih koloteina i naina razmiljanja i traiti nove puteve u nastavi i korisititi ih. Ovaj strah prelaenja preko praga vai i za, ne kao poslednju, ofanzivnu obuku osnovnih tehnika uenja i rada. Saradnja je, stoga, hitno potrebna ak i u pogledu izmene rasporeda asova i angaovanja nastavnika. to vie dvoasa i to vei broj asova kod razrednog nastavnika, to bi svakako bilo u interesu delotvorne obuke metoda. Ove i druge mere bi morale da se usaglase i obezbede unutar kolegijuma.

248

4. Olakanje posla kroz timski rad


Namere o inovaciji poput ove, imaju za pretpostavku da motivacija, kreativnost i oseaj zajednitva postoje u okviru odreenog kolegijuma. Timski rad je, s tim u vezi, vana podrka; on istovremeno prua garancije da interno donesene odluke nee prebrzo da propadnu. Dodue, prema iskustvu, nije ni potrebno niti je mogue da se svi lanovi kolegijuma na aktivan i kreativan nain ukljue u dotine planove o inovaciji, ali u svakom sluaju ima smisla da se to vie nastavnika integrie u timove (koncentrisane prema temama) na nivou razreda, kolske godine, nivou stepena ili na kolskom nivou, da bi postali to kompetentniji ubeivai. To poinje od procesa postizanja konsenzusa na zajednikom sastanku (vidi III.2), pa ide preko odgovarajueg rada na strunim sastancima i razrednim veima, sve do konkretne operacionalizacije i isprobavanja materijala za vebu u okviru tzv. inovacijskih timova. Ovi inovacijski timovi su, preciznije reeno, projekatske grupe koncentrisane na metode, koje rade na nivou razreda, kolske godine ili na nivou predmeta i sastavljaju i sprovode ciljane programe obuke. Oni, na primer, mogu da pripreme i merodavno implementiraju jednu nedelju projekta na temu uenje metoda (videti naredno poglavlje). Pri svemu je vano samo da ovi inovacijski timovi rade koncentrisano, konstruktivno i kreativno, da bi odgovarajui rezultati i uspesi bili prisutni. Oni su, takorei, avangarda kad je u pitanju uenje metoda i stoga tu moraju biti ukljueni ambiciozni nastavnici. Veliina ovih timova moe biti razliita, zavisno od toga kojim delom planova se bave. U krajnjem sluaju i itav kolegijum moe biti jedan inovacijski tim, koji se isto iz tehnikih razloga deli na vie podtimova. Ali, ovakav idealan sluaj, gde zaista svi nastavnici ele da uestvuju u inovacijskim planovima, poput ovog o obuavanju metoda, u praksi je najee izuzetak. Nasuprot tome, po pravilu u svakom kolegijumu pored pionira spremnih na rad uvek postoji i izvestan broj onih koji uestvuju uz manje truda, kao i mnogo skeptika/protivnika. Stoga je kod spomenutog timskog rada pre svega bitno to da se probude i stabilizuju latentni inovacijski potencijali. U meri u kojoj se konstituiu radno sposobni, ubedljivi timovi, dolazi, po pravilu, do efekta uvlaenja, to doprinosi integraciji pasivnijih uesnika, a delimino i skeptika. Uzrok ovom uvlaenju su, izmeu ostalog, oigledne prednosti koje timski rad prua svakom pojedincu, kad je u pitanju operacionalizacija i implementacija neke konkretne inovacijske namere (ovde: uenje metoda). Inovacijski timovi se smatraju pozitivnim i ohrabrujuim pre svega zato to... pojedincu pruaju veu sigurnost i zalee, poto meusobno uveravanje, kao i interno objanjavanje i postizanje konsenzusa doprinosi napretku i oseanju vee solidarnosti i zajednitva;

249

spreavaju rezignaciju i individualnu preoptereenost, tako to nastavnicima pruaju socijalnu mreu, koja ohrabruje, daje ideje, smanjuje odgovornost i, u svakom sluaju, rastereuje; smanjuje angaovanost pojedinih lanova tima, poto se podelom posla poveava ukupan radni doprinos, a broj obezbeenih, odnosno savremenih nastavnih sredstava i obim poduavanja mogu merodavno da se poveaju; obezbeuje bogatstvo ideja, poto su ping-pong efekti kod oluje ideja (brainstorming) ili za vreme pripreme/izrade podesnih nastavnih sredstava u grupi mnogo vei nego u mirnoj maloj sobi kod kue; sve vie vode ka konkretnim dogovorima i kooperacionim savezima, koji su vani za ogledni rad, a osim toga pripremaju teren za meusobna hospitovanja i refleksije u svakodnevnoj nastavi.

Inovacijski timovi
Mogui timovi struni sastanak razredni sastanak sastanak nivoa projekatska grupa zajedniki sastanak itd. Izgledi timskog rada olakanje posla uteda vremena inspiracija ohrabrenje objanjavanje solidarnost podsticaj itd.

prikaz 8 Dodue, ove prednosti konstruktivnog timskog rada veini nastavnika su i te kako poznate; samo to jo uvek ne znai, da se u naim kolama to dosledno primenjuje. Naprotiv, prema timskom radu u naim kolama postoji uglavnom maehinski odnos, zbog nedostatka odgovarajuih navika i ubeenja. Isto tako, inovacijski procesi konsekvetnije i uspenije protiu ukoliko ih timovi bolje isplaniraju i sprovedu. U suprotnom, postoji opasnost da pojedini nastavnici pre ili kasnije osete da su preoptereeni, da im ponestaje ideja, ili im se neophodni utroak vremena uini prevelikim. To vai i za uenje metoda o kojoj je ovde re. Zakljuak je, dakle, sledei: timski rad uopte, kao i stvaranje inovacijskih timova za odreene zadatke, poboljavaju i omoguavaju uspeno uvebavanje osnovnih tehnika uenja i rada. Uostalom, uspeh je potreban svakom onom ko se na poseban nain angauje!

250

5. Mogunosti primene

Predstavljeno uenje metoda, naravno, moe na razliite naine da se organizuje, zavisno od toga koliko je ono intenzivno i obimno oblikovano. Paleta primene se prostire od neobaveznog apelovanja do koncentrisane obuke. U osnovi, nastavnicima se moe prepustiti da povremeno primene vebanja u organizaciji nastave i kad ne postoje obavezujui okvirni koncepti. Ali se moe dogoditi i da vie nastavnika otpone jedinstveni program obuke, za koji je neophodan rad koji podrazumeva proimanje predmeta, spajanje asova i jo poneto. Naravno da postoje i varijante koje se po svojim zahtevima nalaze negde izmeu. Sve isprobane varijante primene bie u daljem tekstu predstavljene u glavnim crtama: a) Povremena vebanja u nastavi pojedinanih predmeta: u ovom sluaju se nastavnici svih predmeta podstiu da prilikom planiranja i sprovoenja nastave vie panje posvete metodama specifinim za taj predmet, da ih ciljano tematiziraju i da uenicima usade svest o njima. Shodno tome, u nastavi maternjeg jezika se vie veba obrada teksta i efikasno itanje, a u drutvenim predmetima se posebna panja posveuje sastavljanju tabela, dijagrama i drugih strukturnih modela. Prednost ove strategije implementacije je to u okvirnim uslovima organizacije nastave i kurikuluma malo toga mora da se menja ili gotovo nita. Meutim, uenje metoda na ovaj nain ostaje vie preputeno sluaju, i uenici ga kao takvog gotovo i ne primeuju, to naravno kodi svesnom usvajanju metodskih strategija. Meusobna dogovaranja i koordinirana obuka pod ovakvim okolnostima nisu ni potrebne. U odnosu na duboko ukorenjenu orijentisanost na gradivo i udaljenost od metoda kod veine nastavnika ovaj neobavezni nain svakako nije optimalan, i trebalo bi da se upotpuni daljim dogovorima izmeu odgovarajuih predmetnih nastavnika. Naredne varijante primene daju podsticaje za to. Ciljani programi i vebe nastavnika maternjeg jezika i/ili razrednog nastavnika: Karakteristika ove varijante je to to se pomenuti nastavnici obavezuju na to intenzivnije i to sveobuhvatnije uenje metoda. Poto oni, po pravilu, u svojim odeljenjima imaju relativno mnogo asova i sa stanovita svoje funkcije ionako imaju posebnu odgovornost za metodsku kompetenciju uenika, izgledi za uspean rad na obuci su pod ovakvim okolnostima zaista povoljni. Uz to je za maternji jezik kao predmet u nastavnom planu ve postavljeno mnogo zahteva koji govore u prilog izrazitom negovanju i poboljavanju osnovnih tehnika rada i uenja. Razredni stareina ima dodatnu obavezu da veoma ozbiljno shvati vaspitnu odgovornost,

b)

251
to takoe govori u prilog pojaanom razvijanju samostalnosti i metodske kompetencije kod uenika. Tako gledano, opasnost da uenje metoda ne prevazie status neobavezne, marginalne elje, relativno je mala. Ako je postignut konsenzus na zajednikom sastanku, nastavnici maternjeg jezika i/ili razredne stareine su zaista pouzdani garanti za konsekventan rad na obuci. Naravno, oni moraju da na odgovarajui nain budu zainteresovani i angaovani. c) Sistematska osnovna obuka u poetnim razredima: ova varijanta je, po pravilu, jo intenzivnija i delotvornija od varijante b). Karakteristino za pomenutu osnovnu obuku je vebanje pri kom se proimaju predmeti sa vie nastavnika u poetnoj fazi tek formiranih razreda, dakle na poetku petog, odnosno, sedmog razreda (u Nemakoj). Osobina ove obuke je, na jednoj strani, veoma intenzivno vebanje sa puno varijanti, na drugoj strani, saradnja vie nastavnika koji predaju u pomenutim razredima i sprovode predvieno uenje metoda, i za to su odgovorni kao inovacijski tim. U nekim kolama je ova varijanta primene otila toliko daleko da su timovi sa po 3 do 4 nastavnika upotrebili sve asove u nedelji za rad na metodama i to delimino i vie nedelja (gradivni elementi sa vebu u ovoj knjizi dovoljni su za najmanje 6 nedelja!). Vie objanjenja u vezi sa tim nalazi se u narednom poglavlju. Osnovna zamisao ovakvih kurseva je bila da se uenicima na ovaj nain jasno predoi centralno mesto metodike uenja, da se to ne zaboravi tako lako. Stoga je gradivo u ovoj fazi veoma zapostavljeno. Svakako da osnovna obuka nije dovoljna da se nagovetene metodske sposobnosti i vetine uenika dugorono obezbede. To podrazumeva kontinuirano negovanje i dalje razvijanje njihovog metodskog repertoara od strane odgovornih predmetnih nastavnika. Dani/nedelje projekta sa teitem na uenju metoda: poto u mnogim kolama u sastavni deo ivota, spada i sloenija ponuda projekata, naravno da nam je bliska ideja da ih poveemo jednom sistematskom obukom metoda. Pri tom se okvirna tema uenje metoda moe primeniti ili u odreenom razredu ili ak u celoj koli. Uenici e u toku nekoliko dana ustanoviti odreena polja metoda i ciljano dalje razvijati svoje metodsko umee. Koje oblasti obuke pri tom dolaze u obzir, moe se videti u II poglavlju ove knjige. Teita mogu biti npr: kreativno pisanje, sastavljanje zidnih novina i plakata, mala abeceda postavljanja pitanja, sistematski rad na tekstu, priprema pismenih zadataka, lake zavravanje domaih zadataka, sistematski trening pamenja, mala abeceda pisanja referata, itd. Bez obzira na to koje se teite obuke bira, vano je da uenici u okviru svog projekta to samostalnije eksperimentiu, diskutuju, objanjavaju, stvaraju i stiu metodsku sigurnost. Ponuene teme pri tom, naravno, ne moraju da budu razliite. Kod odreenih ogleda se i te kako pokazalo da ima smisla da se vie puta ponude veoma traene teme, da bi se u izvesnoj meri udovoljilo interesovanju uenika.

d)

252
e) radne zajednice sa metodskim teitem: i na ovu varijantu se povremeno nailazi u kolama. Slino kao i kod prethodno opisanih dana/nedelja projekta re je o tome da se zainteresovanim uenicima da kompaktna ponuda kad je u pitanju uenje uenja. Samo, kod radne zajednice se vebanje deli na brojne pojedinane asove i dvoase, dok dani projekta omoguavaju relativno koncentrisanu i kontinuiranu obuku metoda. Osim toga postoji i problem to po pravilu, samo deo uenika iskoristi ponudu za obuku, iako je svima uenje metoda potrebno. Stoga se namee pitanje, kako ciljano savetovati uenike sa problemom u ovom sluaju i kako se uenici mogu motivisati da uestvuju naravno, uvek uz pretpostavku da su kapaciteti radne zajednice toliki da omoguavaju iroko uee. Sa kolsko-organizacionog stanovita metode radne zajednice svakako nisu problematine, poto se one po pravilu odravaju u popodnevnim asovima, pa tako ne utiu na rad kole.

Dobro je primeeno: predstavljene vrste primene od a) do e) nikako ne treba shvatiti u smislu ili-ili; tavie, one se i te kako mogu kombinovati. To pre svega vai za pojedinane ponude predmetnih nastavnika i manje-vie dalekosene kompaktne obuke nastavnika maternjeg jezika / razrednih nastavnika, metodskih timova, voa projekta ili voa radnih zajednica. Neosporno je da metodske sposobnosti i vetine koje se stiu u okviru intenzivne obuke moraju u nastavi da se ponavljaju i dalje razvijaju, da se naznaena metodska kompetencija uenika ne bi ubrzo ponovo smanjila. Obuka i negovanje metoda u nastavi neposredno, dakle, idu jedno s drugim. Stalna karakteristika faza uenja usmerenih na metode je da se uenje metoda stavlja u centar rada u nastavi i dobija izvesnu prednost nad prenoenjem gradiva. Dodue, u fazama uenja usmerenim na metode obrauje se i gradivo. Ipak, nastava u ovim fazama tie se metodskih postupaka uenika, njihovih nesigurnosti i slabosti, njihovih pitanja i pozitivnih podsticaja za poboljavanje sopstvene tehnike uenja i rada. Shodno tome, sprovode se eksperimenti, isprobavaju se i porede metodske strategije, razgovara se o problemima koji se javljaju, pravila se izvode i objanjavaju, razmenjuju se lini saveti; i, naravno, nastavnik daje i konkretne podsticaje. Metodika postaje, dakle, preovlaujui predmet uenja. To svakako ne znai da se uenje koje se odnosi na sadraj zapostavlja. Uenje metoda i uenje sadraja su, konano, u velikoj meri komplementarni. Pre svega, dugorono gledano, efekti uenja uenika u velikoj meri zavise od toga, to oni na metodski promiljen nain usvajaju gradivo i to sistematski mogu da ga ukorene u pamenju. To je opet pitanje vladanja metodama!

253

6. Mogui tok jedne nedelje obuke


Prikaz 12 pokazuje kako moe da izgleda tok jedne nedelje obuke koncentrisane na metode. Kako se iz ovog prikaza vidi, uenici prolaze vie spirala obuke na razliitim metodskim poljima. Pri tom oni vebaju i objanjavaju na nain u kom je naglaeno delovanje, kako gradivo moe da se na efikasniji nain zapamti, kako se spretno sprema za pismene zadatke, kako poveati brzinu itanja i traenja u prirunicima, na ta treba obratiti panju pri markiranju, strukturiranju i vizualiziranju informacija, koji saveti i trikovi postoje da bi se bolje upravljalo sopstvenim vremenom. Gradivni elementi za vebu iz poglavlja II mogu da budu integrisani u ove spirale obuke. Ove vrste osnovne obuke sprovedene su, kako u 5. razredu, tako i u 7, 9. i 11. ak i u raznim osnovnim kolama su poslednjih godina sprovedene viednevne obuke metoda na osnovu prikazanog estostepenog modela (videti prikaz 12). Iskustva su bila sasvim pozitivna. Konsekventno vebanje, refleksija, ponavljanje i utvrivanje elementarne tehnike rada i uenja dovodi do znatno poveane svesti o metodama, kao i do vee metodske usmerenosti ka cilju, fleksibilnosti i do rutine uenika. Za ovakav rad na metodskom objanjavanju je, naravno, potrebno mnogo vremena, u svakom sluaju vie nego to ga nastavnici pojedinih predmeta obino imaju. Da bismo izbegli ovaj vremenski tesnac i da bismo uenicima omoguili to postojanije uenje metoda, zaivele su opisane nedelje obuke. Evo jo nekih podsticaja i uputstava za njihovu organizaciju: Sprovoenje nedelje obuke usmerene na metode preporuuje se u okviru srednje (u Nemakoj) kole, u svakom sluaju u 5. razredu (po pravilu, oko etiri nedelje posle poetka kolske godine). Zadatak ove nedelje obuke je da se uenici upoznaju sa elementarnim tehnikama rada i uenja, odnosno da se one ponove i nadograde, ukoliko je u osnovnoj koli ve obavljen odgovarajui pripremni rad. Osim toga, pokazala se delotvornom i obuka na viem nivou u 11. razredu, u ijem je sreditu objanjavanje nauno-propedevtikih metoda i postupaka (sastavljanje referata, korienje biblioteke, sastavljanje strunog rada, primena tehnike vizualiziranja i prezentacije). Naravno da u meuvremenu moe da se uvede neki dan obuke radi otklanjanja specifinih nedostataka u metodskoj oblasti. Nadleni za pripremu i realizaciju nedelja obuke su, po pravilu, timovi nastavnika, koji se sastoje od dva do tri angaovana nastavnika po odeljenju, zainteresovana za metode. Ovi nastavnici bi trebalo da u tom odeljenju imaju to vie asova nedeljno (ukupno najmanje 15), da bi svoje uenike u metodskom pogledu mogli iscrpno da oblikuju, i da bi u nedelji kursa to manje morali da predaju u drugim odeljenjima. Realizovanje ovog zahteva u osnovnim, glavnim i posebnim kolama (vrste kola u Nemakoj), po pravilu nije

254

Posledice i perspektive za kolsku svakodnevicu

spirala obuke mala abeceda upravljanja vremenom spirala obuke vizualiziranje i oblikovanje spirala obuke markiranje i strukturiranje spirala obuke brzo itanje i traenje u prirunicima spirala obuke pripremanje za pismeni zadatak spirala obuke efikasnije uenje i pamenje

prikaz 12

255
problem, dok je u ostalim vrstama kola to, pak, esto problem. Stoga se pri planiranju godinjih planova rada za nastavnike i pri pravljenju rasporeda asova trai kreativnost i nekonvencionalno razmiljanje i delovanje. Pomenuto jezgro nastavnika (timovi od po troje) priprema predstojei nedeljni program i naizmenino planira predviene spirale obuke. To vai za srednje kole (kod nas, od 5. razreda), I i II razred. I u osnovnim kolama se priprema obavlja u timovima (timovi razreda, odnosno nivoa), dok je sprovoenje preteno stvar razrednih nastavnika koji, po pravilu, dre skoro sve asove. Obuka se u osnovi planira po danima, to znai da je u jednom danu nadlean samo jedan nastavnik, pa tako moe pojedinana vebanja relativno strpljivo i fleksibilno sprovesti i proceniti. To je povoljno i za klimu uenja i za intenzitet uenja. Timsko poduavanje ovim, naravno, nije iskljueno, nego je ak i poeljno. ak su i hospitovanja drugih nastavnika u osnovi poeljna. To vai za sve vrste kola i za sve nivoe. U cilju pripreme nedeljne obuke, nadleni timovi nastavnika se povlae na 1-2 dana (bar prvi put), da bi se dogovorili o pojedinim vebanjima i redosledu vebi u nedelji obuke i da bi ih izradili, kao i na drugoj strani, da bi pripremili odgovarajui sastanak sa roditeljima (preporuuje se tema priprema za pismene zadatake sa izabranim vebanjima). Ovaj rad na pripremi se u koli knjii kao samoorganizovano usavravanje. Kao pomo i nalazite materijala za rad na obuci koji treba isplanirati, timovima je na raspolaganju vie od 120 gradivnih elemenata za vebu u poglavlju II. Obuka od nedelju dana moe da se sprovede ili u nekoj posebnoj prostoriji kole, ili npr. u prostorima za odravanje sekcija ili u prostorijama van kole (dom mladih, mesna zajednica, itd.). Izbor eksterne prostorije se preporuuje pre svega za nauno-propedevtiki kurs, koji je predvien za 11. razred. U svakom sluaju, na raspolaganju treba da budu prostorije koje mogu da se koriste preko celog dana i koje su to izolovanije najbolje bi bilo da budu udaljene od zvona i od uobiajene vreve za vreme odmora. Kako je ve pomenuto, specifinost obuke metoda je u tome, da se uenici u toku vie dana podstiu na intenzivno suoavanje sa izabranim metodskim oblastima. Pri tom, estostepeni model na prikazu 12 predstavlja orijentacioni okvir, koji u kratkim crtama obuhvata pojedinane etape uenja metoda. Nastava se u ovim etapama preteno tie metodskog postupanja uenika, njihovih nesigurnosti i pozitivnih sklonosti. Tri stvari su tipine za uenja metoda: kao prvo, induktivno postupanje od eksperimenta preko refleksije do razvijanja i utvrivanja pravila. Drugo, priznanje da su greke i nepotpunost dozvoljeni (pokuaj i pogreka trial and error) i da one, konano, sainjavaju osnovu za efikasni dalji razvitak sopstvenog repertoara metoda. I kao tree, na kraju,da je obuka nuno upuena na redundantan rad, to jest na parcijalna ponavljanja i preklapanja pojedinanih

256
vebanja, da bi uenici sukcesivno dospeli do optimalizacije i automatizacije svojih metodskih tokova postupanja. Poto su ovakve redundantnosti u okviru normalne nastave pojedinih predmeta sa svojim vremenskim ogranienjima i ogranienjima gradiva, po pravilu, mogue samo u ogranienoj meri, ovde se stavlja akcenat na kako je ve pomenuto na dotine nedelje obuke sa teitem iskljuivo na metodama. U prvom planu ovih nedelja obuke ili dana obuke stoje izabrane spirale obuke, koje uenicima pruaju mogunost da relativno iscrpno istrae odreene metodske oblasti i da u toku odreenih vebanja i refleksija razjasne odgovarajua metodska pitanja i strategije. Na prikazu 12 vidi se koje metodske oblasti se pri tom obino tematizuju. Nedelja obuke, dakle poinje, po pravilu spiralom obuke efikasnije uenje i pamenje. Naime, radi se o tome kako da se nau sredstva i naini da se gradivo dugotrajno uree u pamenje i da stoji na raspolaganju. Za ovaj proces objanjavanja i vebanja treba izdvojiti etiri kolska asa. Druga spirala obuke na temu priprema za pismene zadatke se nadovezuje na ovaj prethodni rad i uenicima otvara prostor za objanjavanje vanih strategija primene, kao i za primenu ovih strategija na primerima vezanim za neki predstojei pismeni zadatak. Vremenski okvir ove sekvence uenja iznosi est do osam kolskih asova. Trea spirala obuke potrebno oko etiri kolska asa obuhvata metodsku oblast brzo itanje i traenje u prirunicima i ima za cilj da uenicima prenese savete i trikove, kako da brzo dou do traenih informacija u tekstovima, leksikonima, brourama, kolskim udbenicima, i, naravno, pomou kompjutera. etvrta i peta spirala obuke posveene su obradi i pripremi relevantnih strunih informacija i informacija iz gradiva i pruaju mogunost uenicima da uvebavaju markiranje i strukturiranje, kao i vizualiziranje i oblikovanje informacija. Za obe spirale obuke treba izdvojiti po jedno prepodne u nastavi. Na kraju, tema este spirale obuke je mala abeceda upravljanja vremenom sa teitem na planiranju vremena i rada. Za to je, po pravilu, potrebno novih 4-6 kolskih asova. Seajui se navedenih vremenskih vrednosti jasno je da poslednja spirala obuke uglavnom ne moe da bude realizovana u toku nedelje obuke, ve mora da bude odloena za neki kasniji dan obuke. Naravno, nedelja obuke ne mora neizostavno da pone u ponedeljak i da se zavri u petak. Pod izvesnim okolnostima moe i te kako imati smisla da nedelja obuke traje i preko vikenda, to jest, da pone u sredu ili etvrtak, da se vikend iskoristi kao period za regeneraciju, a da se rad na obuci nastavi do utorka, odnosno idue srede. Upravo u petom razredu postoje razlozi za to da se uenicima dopusti ova faza odmora, poto je program obuke, prema iskustvu, ipak veoma zgusnut i naporan. Slina razmiljanja, naravno, vae i za osnovne kole. Svakako uvek postoji i mogunost da se u vreme obuke isplanira i poneka faza meditacije, igre i/ili pokreta, da bi uenici mogli malo da se opuste (npr. mogli bi da se ukljue pojedini asovi fizikog). Neke kole su ak tako i postupile, pa su nedelju obuke podelile na dva vremenski razdvojena bloka obuke od po dva, odnosni tri dana, da uenike ne bi isuvie opteretile, a i da ne bi predugo obustavljali

257
predmetnu nastavu. Ovakvo reenje se, meutim ne preporuuje, poto rad na obuci, prema iskustvu, tek posle 1-2 dana zagrevanja postaje plodan i uenici poinju da shvataju da pri uenju nisu samo vani sadraji, ve istovremeno i tehnike uenja i rada, i da te metode moraju da se vie uvebavaju i razjanjavaju. Prekinuti ve posle dva dana, to bi znailo da bi se plodna faza u procesu obuke isuvie skratila. Vie uputstava za strukturiranje pomenutih spirala obuke nalaze se na prikazu 13. Karakteristino za ove spirale je to to uenici jednu metodsku oblast usvajaju kroz vie radnih etapa i usput razjanjavaju niz metodskih pitanja i strategija. Pri tom je preovlaujue uenje kroz rad (learning by doing), tj. uenici dolaze do raznih metodskih uvida i naina postupanja, tako to prolaze razne programe rada. Pri tom se markira i pravi izvod, piu se beleke i dre mala predavanja, ispisuju se kartice i sainjavaju plakati, sastavljaju se pukice i obrauju tekstovi, igraju se igre po ulogama (role play) i prezentuju se rezultati rada u grupama. Vie o tome se moe videti na prikazu 13. Osnovna zamisao ovog rada na obuci je: uenici moraju na sukcesivan nain da otkrivaju i shvataju metodske uvide i sposobnosti; oni samo veoma ogranieno mogu da se prenesu putem nastavnikovih predavanja ili drugih pisanih instrukcija. Potrebno vreme za svaku spiralu obuke iznosi izmeu etiri asa i dana i po zavisno od toga koliko se vebi i refleksija za redom uradi. Odgovarajui radni koraci su tako strukturirani, da se uenici sukcesivno uvode, odnosno buenjem probijaju u odgovarajuu metodsku oblast. Stoga je upotrebljen pojam spirala, na osnovu spiralne builice. Na primeru dve spirale obuke efi kasnije uenje i pamenje i pripremanje za pismene zadatke ovo spiralno, redundantno uenje blie je objanjeno. Prvo o spirali obuke efi kasnije uenje i pamenje: u prvom radnom koraku uenici razmiljaju i na kartici sa pitanjem belee, da li im je lako ili teko da zapamte novo gradivo na dui period i ta oni pojedinano preduzimaju da bi poboljali pamenje i sopstvene rezultate. U drugom radnom koraku se potom pravi dvostruki krug, u kom uenici u parovima sedaju jedni naspram drugih i pomou svoje ceduljice sa belekama naizmenino izvetavaju, ta rade u cilju poboljanja svog pamenja i ta ine da odreeno gradivo zapamte na dui period. U treem radnom koraku se uenici kojima pamenje tee pada stavljaju u grupu sa onima kojima je to lako, stvara se vie radnih grupa, iji je zadatak da se prvo zamene a potom da sastave po tri vana saveta za poveavanje uinka pamenja i da ih prenesu na kartice za vizualizaciju. Ovi saveti za uenje se u etvrtom radnom koraku u toku tafetne prezentacije predstavljaju u plenumu u i grupama (klasterima) se kae na tablu. U petom radnom koraku se uenicima daje tekst o Petru, ueniku sa problemima, koji ima mnogo potekoa pri uenju. Ovaj tekst se ita, procenjuje u grupama, o njemu se razgovara, i on potom postaje osnova za razgovor tj. savetovanje, koji Petar (= nastavnik) vodi sa jo dva uenika. Ovo savetovanje sainjava esti radni korak i posee za svim onim strategijama uenja koje su u prethodnim etapama sakupljene (redundantnost!). Sedmi radni korak

258

Neke spirale obuke u kratkim crtama


spirala obuke Efikasnije uenje i pamenje
pitanje na cedulji na temu uenje razgovor u parovima u dvostrukom krugu traenje strategije u pomeanim grupama prezentacija saveta za uenje obrada pojedinanog sluaja (Petar) simulacija razgovora savetovanja rad na testu tipovi uenja procenjivanje ponaanja pri uenju donoenje individualnih odluka

spirala obuke Pripremanje za pismene zadatke


pravljenje beleaka o sopstvenim postupcima razmena iskustva u malim grupama itanje i markiranje osnovnog teksta na temu pismeni zadaci izrada i oblikovanje plakata sa pravilima prezentacija plakata u plenumu priprema za neki predstojei pismeni zadatak (pukice, test vebe, kviz, itd.)

spirala obuke Brzo itanje i traenje u prirunicima


vebe za selektivno itanje pod pritiskom vremena (izabrani tekstovi) rad u grupama: sakupljanje saveta za itanje vizualiziranje i razgovor o datim savetima za uenje selektivno itanje daljih tekstova pod pritiskom vremena ciljano traenje u udbeniku, leksikonu, itd. reliji kroz biblioteku u koli, u gradskoj biblioteci ili negde drugo.

spirala obuke Markiranje i strukturiranje

pokuaj markiranja teksta/tekstova poreenje markiranih tekstova u grupama i razvijanje pravila vizualizacija pravila/podsticaji nastavnika markiranje izabranih tekstova prema pravilima strukturiranje nekog markiranog teksta razmatranje rezultata sastavljanje daljih struktura (tabela, pukica, dijagrama)

prikaz 13

259
nastavlja ovo produbljivanje, tako to uenici moraju da ispune jednostavan test o tipovima uenja, koji im daje objanjenje na koji nain mogu najvie da zapamte i koje strategije uenja, shodno tome, mogu biti od pomoi i imaju smisla. Rezultat je, praktino, uvek isti: skoro svi uenici najdelotvornije ue, ako gradivo usvajaju sa teitem na delovanju. U osmom radnom koraku se saznanja i uvidi do tada sakupljeni primenjuju na razne naine pri uenju, to je prikazano na 18 kartica, i uenici moraju da ih prvo pojedinano, a potom u grupama ocene. U devetom koraku, na kraju, svi uenici moraju da naprave bilans i da donesu po tri line odluke u vezi sa svojim uenjem ubudue, i da ih napiu: jednom u obaveznu svesku metoda, drugi put na kartice koje se zajedno sa imenom kae na jednu tablu u uionici i slue kao podsetnici. Na slian nain redundantno i sa akcentom na delovanju tee i proces obuke na temu priprema za pismene zadatke. U prvom radnom koraku uenici imaju mogunost da predoe svoje postupke pri pripremanju za pismene zadatke i da opiu u glavnim crtama uobiajenu praksu. Zatim se, u drugom koraku, po sluajnom izboru saini vie grupa, u kojima uenici razmenjuju iskustva i dolaze do nekoliko vanih saveta za spretno pripremanje za pismene zadatke. Ovi saveti se prenose na kartice za vizualiziranje, kae se na zid uionice sa strane i objanjavaju ih naizmenino predstavnici grupa. Na ovaj nain nastaje niz sa manje ili vie promiljenim preporukama koje su od pomoi. U treoj etapi rada ispituje se ova gomila iskustva i proiruje se davanjem teksta na etiri strane sa vanim uputstvima za pomenuti rad na pripremanju. Ovaj tekst uenici treba da proitaju i da markiraju. U etvrtom radnom koraku se ponovo formiraju grupe po sluajnom principu; njihov zadatak je da podstreke za pripremu za pismene zadatke koji se nalaze u tekstu vizualiziraju na velikom plakatu. Plakate koji tako nastanu potom u plenumu predstavljaju sluajno izabrani predstavnici grupa, i ako je potrebno detaljnije se komentariu i o njima se diskutuje. Za ovih pet radnih etapi potrebno je izdvojiti oko etiri kolska asa. Uz to dolazi jo i esta vea radna etapa, u kojoj se uenici, seajui se usvojenih pravila i podsticaja, pripremaju za stvarno predstojei pismeni zadatak prema svim pravilima. Tako se, na primer, sastavljaju pukice i objanjavaju se u dvostrukom krugu, prave se kartice za uenje sa odgovarajuim pitanjima i odgovorima u vezi sa odgovarajuom oblasti gradiva, sainjavaju se pregledni plakati za uenje, testovi za vebu, koji se posle razmenjuju i reavaju, itd. Pomou ovog aktivnog rada na vebanju i ponavljanju moe se ispuniti itavo kolsko prepodne. Izgledi da e se uenici posle ovog uenja kroz rad (learning by doing) svesnije i promiljenije pripremati za pismene zadatke svakako su vei nego kad oni samo eprkaju po odgovarajuoj temi ili kad od nastavnika dobiju samo nekoliko optih uputstava. Slini nizovi vebanja mogu se sastaviti za druge spirale obuke, tako da uenici u toku skicirane nedelje obuke upoznaju zaista iroku paletu isprobanih metoda uenja i rada. Relativno intenzivan, kontinuiran, redundantan rad i vebanje doprinose i tome da uenici ne samo da steknu vie metodskih saznanja, ve da iskuse i jasan porast metodskih vetina.

260

7. Negovanje metoda u nastavi pojedinih predmeta


Svakako da same intenzivne nedelje ovakve vrste, u kojima se predmeti proimaju, nisu dovoljne da se uenicima prenese neophodna metodska kompetencija. Uz to neizostavno ide to konsekventnije negovanje metoda iz to vie predmeta, da bi uenici mogli da razviju neophodne meotdske rutine. Karakteristika predvienog negovanja metoda je u tome to nadleni nastavnici pojedinih predmeta posebnu panju posveuju specifinim tehnikama uenja i rada, koje se mogu uvebati i usvojiti u vezi sa odgovarajuom strunom temom. Ove tehnike rada i uenja se u nastavi pojedinih predmeta to ee i veoma ciljano uvode, praktino se uvebavaju i (samo)kritiki reflektiraju. Uenje metoda je, dakle, u fazama tema uenja i u nastavi pojedinih predmeta. Na ovaj nain uenici mogu stalno da utvruju metode i da svoj praktini metodski repertoar svesno i promiljeno dalje razvijaju. Ima puno mogunosti za negovanje metoda u nastavi pojedinih predmeta. Ali, planiranje i priprema nastave se iz osnova moraju promeniti. Nastavnici obino planiraju sa akcentom na sadraj, odnosno gradivo, tj. razmilja se i planira koje gradivo na koji nain treba da se obradi i obezbedi i koji su sadrajni ciljevi uenja pri tom u prvom planu. Naspram toga, samo se retko istrauje koje elementarne tehnike rada i uenja su podesne za primenu kod predstojee nastavne jedinice i koje uenici ciljano mogu da neguju i usvoje. Ovo stanovite je polazna taka za sticanje trajne metodske i strune kompetencije. Ovde predvieno negovanje metoda moe da se primeni praktino u svim predmetima. Podesnih tema i materijala ima dovoljno. ak i nastavni planovi u meuvremenu ostavljaju mnogo prostora za rad i vebu koncentrisanu na metode. Delimino se to ak i eksplicitno trai. Kako moe da izgleda ciljano negovanje metoda u predmetu maternji jezik, vidi se na prikazu 14 na primeru teme postupanje sa psima. Navedene teze sasvim izvesno jo nisu potpune, svakako se mogu dopuniti daljim varijantama. Vano je samo da nadleni nastavnik pre poetka neke nastavne sekvence sprovede oluju ideja (brainstorming), da bi pronaao to vie aranmana koncentrisanih na metode, koji posle, ako treba, mogu da budu po izboru uvrteni u rad u nastavi. Naravno, ova oluja ideja je izdanija ukoliko u njoj uestvuje vie predmetnih nastavnika koji unose u nju svoja razliita iskustva i ideje. Na drugom mestu pomenuti produktivni sastanci aktiva nastavnika (po predmetima) podesna su mesta za ovu oluju ideja kad je u pitanju negovanje metoda. ta se pri tom moe dobiti, to pokazuje naredni pregled razliitih mogunosti u vezi sa temom nezaposlenost. Sledee varijante, odnosno opcije su predloili uesnici jednog ovakvog produktivnog sastanka aktiva nastavnika (po predmetima):

261

Negovanje metoda u predmetu maternji jezik

Mogua metodska vebanja na temu postupanje sa psima

Traenje u udbeniku: uenicima se daje autor i naslov poglavlja

odgovarajueg strunog teksta na temu psi;


Markiranje: uenici markiraju one kljune pojmove, odnosno pasuse,

koji naznaavaju kako se treba ponaati prema psima;


Strukturiranje: uenici pronalaze 8-10 vanih pravila ponaanja i

pregledno ih reaju na datom listu papira formata A4;


Prezentovanje: uenik navodi prvo pravilo potom daje re drugom sledei uenik ponavlja prvo pravilo pri tom gleda u prethodnog govornika potom navodi drugo pravilo, itd. Pisanje prie o doivljaju: uenici opisuju neki poseban dogaaj/doi-

vljaj, koji ima veze sa psima (strana formata A4);


Pravljenje pukice: uenici rezimiraju svoje prie o doivljajima na

preglednim pukicama sa maksimalno 10 rei skice, simboli i drugi grafiki elementi su dozvoljeni u neogranienoj meri;
Slobodan govor: uenici iznose svoje prie o doivljajima u malim kru-

govima za razgovor pomou svoje pukice;


Sastavljanje plakata: uenici pregledno rezimiraju pronaena pravila,

odnosno savete za postupanje prema psima na velikom plakatu. prikaz 14

262

uenici na osnovu datih empirijskih podataka sastavljaju odgovarajue tabele i prikaze za vizuelno predstavljanje specifinih datosti i razvoja na tritu rada. Oni markiraju u nekom obimnijem tekstu navedene uzroke nezaposlenosti, pomou metode u tri koraka ( preletanje teksta markiranje obinom olovkom diferencirano markiranje pomou markera za tekst i tanke crvene hemijske olovke) Oni u udbeniku, brourama ili drugim materijalima trae informacije relevantne za uenje i razjanjavaju specifine strune pojmove za tematsku oblast nezaposlenost pomou leksikona. Na osnovu svog predznanja ili koristei odgovarajue izvore sa informacijama, oni sastavljaju svoje mape uma (mindmaps) o psiholoko-socijalnom i drugom delovanju nezaposlenosti na nezaposlene i njihove porodice. Oni sastavljaju upitnik za istraivanje meu graanima na temu nezaposlenost i na osnovu njega sprovode ciljane intervjue, npr. u peakoj zoni i vode zapisnik o pri tom dobijenim argumentima. Na osnovu odgovarajuih materijala sa informacijama oni sastavljaju preglednu pukicu o polaznim takama politike zapoljavanja u dravi i potom u malim krugovima za razgovor dre odgovarajua kratka predavanja. Oni vizualiziraju ponude i uinke zavoda za zapoljavanje u formi velikog plakata koji u plenumu predstavljaju na temu ta jedan nezaposleni moe da oekuje od zavoda za zapoljavanje.... Za neko obimno nastavnikovo predavanje ili pogledani informativni film oni piu to korisnije beleke i poboljavaju individualne beleke u malim grupama. U malim grupama razvijaju test za vebanje za itav kompleks nezaposlenost sa to inteligentnijim i izdiferenciranijim zadacima i daju ga drugim grupama na reavanje (i obrnuto).

Ova paleta vebanja nije ni potpuna, niti u celini prua doteranu nastavnu jedinicu. Ali ona na primeru pokazuje koliko razliitih mogunosti za metodska vebanja postoji, koje se mogu pronai i primeniti u nastavi pojedinih predmeta na najrazliitije teme, samo ako se pri pripremanju nastave one decidirano trae. Naravno da je irina palete negovanja metoda razliita od predmeta do predmeta i od teme do teme.

263
U predmetima kao maternji jezik, sociologija, istorija, geografija, biologija i veronauka po pravilu ima vie mogunosti nego npr. u matematici ili u poetnoj nastavi stranih jezika. Ipak, i u prirodno-matematikoj oblasti i u oblasti stranih jezika postoje mnoge mogunosti za ciljano negovanje izabranih tehnika uenja i rada. Za ovo negovanje je tipino to to se odgovarajue tehnike uenja i rada ne samo primenjuju ve se stalno iznova vri refleksija, problematizacija, i uenici ih svesno poboljavaju. Ovo dosledno negovanje metoda je uspenije ukoliko vie nastavnika u njoj sarauje i to je vei udeo njihovih asova u dotinim odeljenjima. Jer, jedno je sigurno: jedan pojedinani borac koji pokuava da uz svoja dva do tri asa nedeljno uenike metodski unapredi, on, po pravilu, ne samo da nee mnogo uspeti nego e pre ili kasnije sa velikom verovatnoom frustrirano i odustati. Stoga su timski koncepti neophodni, oni angaovanim nastavnicima pruaju potrebnu podrku i inspiraciju. Samo ako veina nastavnika i rukovodilaca u odreenom kolegijumu sarauje i ako je spremna za koncentrisani rad na pripremi i primeni, dae uenju metoda neophodan znaaj. Dakako, dotini nastavnici moraju u tom cilju ponekad i da budu osloboeni nastave, da bi npr. temeljito pripremili pomenutu nedelju obuke ili odgovarajui roditeljski sastanak. Produktivni timski rad ove vrste dokazano inspirie, motivie, i ne kao poslednje, tedi vreme i rastereuje. Stoga su usavravanje tima, dani odvojenog timskog rada, timsko predavanje, timski razgovori, timska hospitovanja i produktivni struni sastanci za razvijanje odgovarajuih materijala za negovanje metoda vane mere u obezbeivanju postojane obuke metoda. kolska uprava bi trebalo da velikoduno podri aktivnosti ove vrste.

264

8. Senzibilizacija roditelja

Ako predstavljeni rad na inovaciji treba da uspe i ako nastavnici treba da budu podstaknuti na sistematsku primenu uenja metoda, tu nisu potrebni samo odluni direktori, sastavljai rasporeda asova i kolegijumi, ve je, ne kao poslednji, potreban pozitivan stav roditelja i predstavnika roditelja. Jer, ukoliko se roditelji suprotstave kad u cilju interno kolskog usavravanja neki as izostane ili ukoliko zbog obuke metoda nema redovne predmetne nastave, odnosno ukoliko se ona zameni nastavom u kojoj se predmeti proimaju, onda to prebrzo moe dovesti do tekih blokada, jer nadleni pedagozi smatraju da se od njih zahteva da ostanu pri konvencionalnom repertoaru, to jest da odustanu od implementacije uenja metoda. Moe doi i do potpuno suprotnog efekta, kad roditelji signaliziraju veliko razumevanje i podrku novoj orijentaciji u radu u nastavi, i tako dodatno podravaju dotine nastavnike. To znai da su roditelji veoma vaan faktor u internom kolskom procesu inovacije. Odluujua strateka mera je da se rano zadobije njihovo poverenje i njihova podrka, da kasnije ne bi bilo nepotrebnih problema. Stoga se svakom inovacijskom timu koji hoe da sprovede pojaano uenje metoda preporuuje da se to pre obrati roditeljima i da ih pridobije.
Poto se dobra volja roditelja, po pravilu, ne dobija sama od sebe, jer mnogi roditelji ipak i dalje imaju veoma konvencionalne predstave o dobroj nastavi i efi kasnom uenju, neizostavno se mora pristupiti intenziviranju rada sa roditeljima. Putem ubedljivih roditeljskih sastanaka treba roditelje pridobiti za predvienu reformu nastave. To se, prema iskustvu, samo u ogranienoj meri moe postii slanjem informativnih dopisa roditeljima. ak i ako dotini roditelji proitaju dopis, po pravilu, teko da e se potruditi da razumeju navedena objanjenja o smislu i svrsi novih formi uenja i obuke, kao i u pogledu toga da shvate ta njihovo dete konkretno time dobija. Stoga postoji velika opasnost da u kolskoj svakodnevici doe do nepotrebnih nesporazuma i ograniavanja, koji znaajno mogu da utiu na interno kolski proces inovacija. Ovoj opasnosti je najbolje prii tako to e se zainteresovanim roditeljima, odnosno predstavnicima roditelja ponuditi specifini sastanci orijentisani na metode, u okviru kojih se ne samo informie, pita i diskutuje, ve se prua i prilika da se konkretno pronjuka po nekoj strukturi poduavanja/uenja za uenike, i praktinim sprovoenjem se tako sagleda, kakvi se izgledi i efekti pruaju dotinim uenicima. Ovakvo uenje kroz rad (learning by doing) pokazalo se efi kasnim ne samo pri usavravanju nastavnika nego i u radu sa roditeljima. Okupljenim roditeljima je potrebno malo vremena da se naviknu na neobian raspored sedenja i nain rada, ali potom, prema iskustvu, pristupaju sa puno

265
angaovanosti isprobavanju novih metoda i proveri njihove relevantnosti za uenje. Ovakvi sastanci njukanja za roditelje mogu da se odravaju uvee ili npr. subotom, po dogovoru. Veernji sastanci traju, po pravilu, dva do tri sata, a pomenuti subotnji seminar obino 5 do 6 sati (videti prikaz 15). Kao dobra tema za obradu se pri tom pokazala priprema za pismene zadatke, koja je ne samo za uenike ve i za mnoge roditelje gorue pitanje. Zato se kako je pomenuto ne sprovode samo aktivnosti obuke ve istovremeno i odgovarajui razgovori i aktivnosti na obuci. Koje bi to aktivnosti mogle biti, to se vidi na odgovarajuoj spirali obuke na prikazu 13 na str.262. Detaljan pregled nedavno sprovedenog subotnjeg seminara nalazi se na prikazu 15. Na ovom seminaru su uestvovali zainteresovani predstavnici roditelja iz vie kola. Zakljuak okupljenih roditelja na kraju seminara je bio: Uspena inicijativa. U jednom dokumentu sa seminara stoji: Predstavnici roditelja su bili bez izuzetka oduevljeni seminarom, njegovim sadrajima, ciljevima pedagokog razvoja kola i metodski orijentisanim postupanjem. Najvanije pitanje je bilo, kada e se u njihovoj

Sastanak predstavnika roditelja

Uenje za budunost
Uenje metoda kao zadatak i ansa za uenike 10.00 16.00h
pozdrav / obavetenja o programu / predstavljanje nekih teza za promenu

detinjstva i uenja
ciljana razmena iskustava: Koje kvalikacije su potrebne onima koji zavravaju kolu danas i u budunosti? (viestepena oluja ideja) stanovite uenika: razgovor o priloenim rezultatima upitnika (pre studijskog dana upitnik o metodskom repertoaru se sprovedi u izabranim razredima) predavanje: Uenik mora da ima metode! praktina uputstva o predstojeoj

obuci metoda (uz razgovor) - zajedniki ruak faza njukanja: praktini primeri, kako se uenici obuavaju da ue (tema:

priprema za pismene zadatke)


bilans dana: povratne informacije i pitanja u vezi sa predstavljenim konceptom

uenja i poduavanja

prikaz 15
koli sprovesti takav jedan koncept. Ovakva slika raspoloenja pokazuje da roditelji i te kako mogu da se pridobiju za opisano uenje metoda pod uslovom da im se u dovoljnoj meri prui prilika da se to konkretnije upoznaju sa ciljevima i metodama ovog programa obuke.

266

9. Posledice za procenu uinka

Uz intenziviranje uenja metoda, naravno, mora ii i izvesna nova orijentacija za shvatanje i procenjivanje uinka. U suprotnom uenicima bi se uinila nepravda, tj. oni se na jednoj strani angauju oko metodskih zahteva i pokuavaju da na odgovarajui nain proire svoj repertoar metoda, ali kad je posredi procenjivanje njihovog uinka mogu da ustanove da sve to jedva i da ima nekog smisla, da tradicionalni reproduktivni uinci usmereni ka gradivu i dalje iskljuivo odreuju ocenu u svedoanstvu. I upravo to je i dalje u praksi sluaj. Testovi, provera domaih zadataka, pismeni zadaci i usmena ispitivanja ine glavne rezultate znanja i razumevanja koji su u prvom planu; metodska kompetencija je naspram toga naravno u drugom planu. Ovo sueno shvatanje pojma uinka je fatalno iz vie razloga: kao prvo, uenike navodi na to da gradivo preteno ue napamet; kao drugo, uenicima signalizira da uenje metoda ipak nije toliko vano i ozbiljno; kao tree, zapostavlja sve one koji na tetu receptivnog uenja rade samostalno i orijentisano vie ka metodama; i kao etvrto, znaajno utie na to da se metodski potencijali uenika nedovoljno razvijaju, jer se mora uiniti racionalnijim i efikasnijim pokuaj da se data znanja i spoznaje ponovo savau. Mora se stati na put ovom suavanju i dovoenju uenika u zabludu, ukoliko elimo da uenju metoda damo zaslueni znaaj. Ko ume da ui i radi na samostalan nain uz spretno korienje metoda, to se mora nagraditi na uobiajenim ispitima. Stoga u okviru pismenih zadataka treba postaviti odgovarajue zahteve i zadatke. Osim toga, nastavnici posebno moraju da okvalifikuju ciljano posmatranje ponaanja uenika pri radu i uenju pomou odgovarajuih kriterijuma i praksi posmatranja. Za oba ova polazita je potrebno nekoliko objanjenja: a) Kontrole uenja u pismenoj formi usmerene na metode: u to spadaju svi oni zadaci koji od uenika trae da pokau da vladaju odreenim tehnikama uenja i rada. Preporuuje se, stoga, vie konstruktivnog rada u toku pismenih zadataka i manje uobiajene recepcije i memorisanja. Nekoliko podsticaja za to nalazi se na prikazu 16. Dalje, pri pregledu tano 100 radnih listova u II poglavlju ove knjige, mogu se izvesti brojna polazita za kontrole uenja usmerene ka metodama. Pri svemu tome, jedna velika prednost je to je uenicima za reavanje ovih zadataka po pravilu dozvoljeno da vie koriste prirunike, strune tekstove, renike, udbenike, sveske za domae zadatke i drugo ak i u okviru pismenih zadataka. Naravno, uenici moraju da pri tom reavaju zahtevnije zadatke, koji doputaju logiko razmiljanje i metodsku kompetenciju. Mereno prema uobiajenom razumevanju i formi pismenih zadataka, ovakvi predlozi su svakako nekonvencionalni, ali oni predstavljaju

267

i te kako prohodan i isproban put, kako se metodska kompetencija uenika ciljano moe obuhvatiti i dijagnostikovati. U svakom sluaju: pismeni dokazi uinka su samo dijagnostiko polazite; drugaiji pristup metodskoj kompetenciji uenika proizlazi iz posmatranja.

Dokaz sposobnosti usmeren ka metodama


U okviru pismenih zadataka markiranje kljunih pojmova traenje odreenih informacija sastavljanje tabela reavanje zadataka traenja u udbeniku sastavljanje slagalice uenja pisanje komentara reavanje raunskih zadataka strukturiranje informacija crtanje alagoritma reenja problema odgovaranje na pitanja iz teksta sastavljanje dijagrama opisivanje prikaza pravljenje podele pisanje teksta na osnovu glavnih rei formulisanje kljunih pitanja sastavljanje probne skice otkrivanje greaka popunjavanje dijagrama strukture

itd.

itd.

prikaz 16 b) Ciljano posmatranje ponaanja pri uenju i radu: zaista je nepravda to to se razni dokazi o uinku, koje uenici pokazuju u okviru svakodnevne nastave, i dalje bacaju u reku. To vai kako za samostalan rad, tako i za rad u parovima, kako za grupni rad, tako i za razne faze procene u plenumu. U svim tim fazama uenici rade manje-vie samostalno i uz sopstvenu odgovornost. Metodski uinci se zahtevaju i uenici ih sa manje ili vie umea i pokazuju. Samo, veina nastavnika zazire od toga da ove radne procese ukljue u dijagnozu o uinku. Uzrok ovoj uzdranosti je pre svega strah da tako date ocene u sluaju potrebe ne mogu da se opravdaju. Ovakvo tumaenje je pogreno, a i pogubno. Pogreno je, jer u pokrajinama (nemakim) postoji propis da procena uinka ne treba da se svede samo na precizne pismene dokaze o uinku, ve da u obzir treba da se uzme istovremeno i niz ostalih uinaka. U to spadaju, kako usmeni uinci, tako i prepoznatljive kvalifikacije u metodskoj oblasti. Kako se one u svakodnevnim procesima rada i uenja veoma konretno izraavaju, trebalo bi da odgovarajue sposobnosti i vetine uenika u toku posmatranja i dijagnostifi kujemo. Mogunost davanja periodinih ocena je data u gotovo svim pokrajinama (periodina ocena = ocena ograniena na jedan vremenski period, koja poiva na posmatranju). Pretpostavka za ovu vremensku dijagnozu metodske kompetencije je, pak, da odgovarajui nastavnici raspolau plodnim instrumentima, koji poveavaju njihove uinke posmatranja i subjektivnost svode na minimum (videti Klipert 1986).

268
Raster kriterijuma predstavljen na prikazu 17 ispunjava ovu funkciju. Kad se nastavnik pri svom posmatranju pridrava odreenih kriterijuma, transparentnih za sve uesnike, vremenom nastaje zaista izdiferencirana slika uinka, koja sigurno ne govori nita manje od uobiajenih pismenih snimanja trenutnog stanja. Naravno, nastavnik mora da nastavu oblikuje na odgovarajui nain usmeren na uenike (samostalan rad, rad u parovima, grupni rad), da bi imao dovoljno vremena za ciljano posmatranje ponaanja uenika pri uenju i radu. Pored toga vano je, da on ne pokuava da posmatra sve uenike istovremeno, jer je to, prema iskustvu, preveliko optereenje. tavie, pokazalo se praktinijim i razboritijim, da se u jednoj nedelji jedna grupa uenika stavi u centar posmatranja, tako da se ve posle 6 nedelja ima prvi utisak o metodskoj kompetenciji uenika. Prvi period je, dakle, zavren. Ovaj manje-vie precizan prvi utisak se uenicima prenosi na jednom samostalno isplaniranom asu na temu procena uinka. Razgovara se o nedostacima, postavljaju se pitanja i daju se podsticaju za dalji rad. Pomou ove procedure zadovoljavaju se dve centralne take kolskog propisa: prvo, zadovoljava se zahtev da se daju periodine ocene koje se odnose na odreen vremenski period, a drugo, udovoljava se zahtevu na blagovremenoj transparentnosti ocena i njihovom objavljivanju, da bi uenici pre dobijanja svedoanstva mogli uloiti dodatne napore. U transparentnost davanja ocena spada i sledee: da nastavnik dovoljno rano objavi skicirana oekivanja i kriterijume procene. Jer uenici moraju da znaju ta se od njih trai, da bi svoje napore ciljano usmerili. Pored toga, posle zavretka spomenutog perioda posmatranja (posle oko 6 nedelja) uenici bi trebalo da se izjasne o privremenim rezultatima procene nastavnika, da daju dodatna upozorenja i da, ako treba, trae objanjenja. Iskustvo pokazuje, da ovakvo objavljivanje i tematizovanje procene uenika poveava kako kompetenciju posmatranja odgovornog nastavnika, tako i prihvatljivost i razumevanje kod uenika. Pored toga, skicirani postupak e obezbediti da se svakodnevni procesi uenja i rada kod uenika dolino vrednuju.

Raster kriterijuma
Za obuhvatanje i procenjivanje metodskih vetina podvlaene, pravljenje izvoda,
saimanje reanje, podela, strukturiranje, pravljenje koncepta, vizualizacija uvebavanje pravilnih naina rada, prema normi disciplinovan, isplaniran, ciljani rad sastavljanje prikaza, tabela, dijagrama pisanje i sastavljanje referata i zapisnika postavljanje pitanja, obuhvatanje, odgovaranje samostalno nabavljanje informacija (korienje prirunika, itd.) razlikovanje vanog od nevanog ubedljivo obrazlaganje i argumentovanje sistematino sakupljanje i arhiviranje informacija analiziranje problema i promiljeno reavanje itd.

prikaz 17

269

10. Samo hrabro: Ko seje, taj i anje!

Na kraju ostaje jo samo pitanje: koliko se isplati itav ovaj rad na saradnji i inovacijama, koji je povezan sa trajnim nadograivanjem uenja metoda? Da li e se neophodni napori na kraju zaista isplatiti? Odgovor je, na osnovu dosadanjeg iskustva koliko jednoznaan, toliko i ohrabrujui: investicija u uenje metoda e se sa velikom verovatnoom i te kako isplatiti pod pretpostavkom da se navedena obuka dovoljno intenzivno i dovoljno konsekventno sprovede. U meri u kojoj, naime, uenici razviju sopstvenu liniju rada i metodski repertoar i pouzdano ga uvebaju, poboljae se i njihova samostalnost, samopouzdanje i spremnost da ue. To, dodue ne izaziva preokret kod svakog pojedinca, ali u proseku, kako dosadanja iskustva pokazuju, to pozitivno utie kako na atmosferu uenja u razredu, tako i na efikasnost pojedinih uenika pri uenju. ak i problematini uenici, po pravilu, nisu vie ni bezvoljni ni nesposobni da disciplinovano i konstruktivno rade, ve trae poten izgled na uspeh i samopotvrivanje. Obe stvari u velikoj meri zavise od njihovog metodskog repertoara. Sve u svemu, vai: to su izraenije metodske sposobnosti i vetine uenika, to je vea rutina i usmerenost ka cilju pri samostalnom uenju, to pre dolazi do eljenih rezultata. Psihologija uenja (Bruner) u vezi sa tim govori o kompetencijskoj motivaciji, koja poiva na iskustvu i izvesnosti, da postoji potrebna oprema, da se predstojei (kolski) zadaci ree sa zasnovanim izgledima na uspeh. Tako gledano, intenziviranje uenja metoda za odgovarajue nastavnike ima istovremeno dva pozitivna efekta, koji predstavljaju odtetu za odgovarajue angaovanje: na jednoj strani, poveavaju se izgledi za uspeh uenika, to odgovornim nastavnicima donosi vie potvrivanja i pozitivne povratne informacije. Kao drugo, poboljavanje samostalnosti i upravljanje sobom kod uenika prouzrokovano obukom prinudno vodi ka tome da se odgovarajui nastavnici u nastavi znaajno rasterete. Smetnje u nastavi se smanjuju, a faze disciplinovanog, samostalnog uenja i rada uenika se poveavaju. Sve u svemu, odgovarajui nastavnici oslobaaju se stalnog pritiska davanja, kao i iritirajue nezainteresovanosti malog ili veeg dela uenika. Ovo oslobaanje, dodue, nije uvek zagarantovano, jer, naravno, ne postoje samo smetnje i nedostaci u nastavi koji su prouzrokovani kompetencijama, ali porastom metodske kompetencije kod uenika ipak se smanjuje vaan izvor neuspeha i nezadovoljstva na relativno podnoljivu meru. To vai, kako za uenike, tako i za nastavnike. Jo jednom: autor ove knjige i ne pomilja da se pojaanim uenjem metoda mogu reiti svi kolski problemi; to bi svakako bilo nerealno i pogreno. Neosporno je, ipak, da

270
skicirano uenje metoda predstavlja obeavajue polazite za uenike, kao i za nastavnike, kako bi se svakodnevica u nastavi uinila lakom, uspenijom i to vie zadovoljavajuom. Ko bi osporio, da se angaovanje sa ovakvom opcijom i perspektivom isplati? Ili, da ponovimo naslov ovog poglavlja: Ko seje, taj i anje! Ovo obeanje je bez sumnje utemeljeno, i kroz dosadanja iskustva autora na ubedljiv nain ispunjeno. Zakljuak je, dakle: nastavnici, koji su stvarno u pozitivnom smislu egoistini i koji hoe da odre svoje pedagoko jezgro i ravnoteu, ne bi trebalo ni trenutka da oklevaju kad je u pitanju investiranje u pojaano uenje metoda. Dodue, ova strategija je samo jedan put koji nudi poboljanje, ali je sasvim sigurno i put kojim veina nastavnika bez preteranog napora i bez znatnog rizika moe da ide. Izgledi za uspeh su kao to je ve reeno veoma dobri!

271

Literatura

Aebli, H.: Zwlf Grundformen des Lehrens und Lernes. Eine allgemeine Didaktik auf psychologischer Grundlage, Stuttgart 1983. Arbeitsgemeinschaft Lernmethodik (Hrsg.):Gewut wie: Bewhrte Lerntips fr Schlerinnen und Schler ab Klasse 5, erschienen im Deutchen Sparkassenverlag, Stuttgart 1988. Bnsch, M.: ben und Wiederholen im Unterricht, Mnchen 1988. Bronnmann, W. u. a.: Lernen lehren. Training von Lernmethoden und Arbeitstechniken, Bad Heilbrunn 1981. Bruner, J. S.: Der Akt der Entdeckung. In: Entdeckendes Lernen, hrsg. von H. Neber, 3 Aufl., Wienheim/Basel 1981, S. 15 ff. Cube, F. v./Alshuth, D.: Fordern statt Verwhnen. Die Erkenntnisse der Verhaltensbiologie in Erziehung un Fhrung, 4. Aufl., Mnchen 1989. Dehmel, H./Heimerer, L.: Lern- und Arbeitstechnik, Bad Homburg v. d. H. 1974 Endres, W. u. a.: So macht Lernen Spa. Praktische Lerntips fr Schlers, 12. Aufl., Weinheim/Basel 1993 Gauding, H.: Die Schule im Dienste der werdenden Pernlichkeit, Leipzig 1922. Geppert, K./Preuss, E.: Selbstndiges Lernen. Zur Methode des Schlers im Unterricht. Bad Heilbrunn 1980. Giesecke, H.: Das Ende der Erziehung. Neue Chancen fr Familie und Schule, 4. Aufl., Stuttgart 1988. Hage, K.. u. a.: Das Methoden-Repertoire von Lehren. Eine Untersuchung zum Unterrichtsalltag in der Sekundarstufe I, Opladen 1985. Hilligen, W.: Zur Didaktik des politischen Unterrichts, 4 Aufl., Opladen 1985. Hlshoff, F./Kaldewey, R.: Training. Rationeller lernen und arbeiten, 9. Aufl., Stuttgart 1990. Hurrelmann, K.: Leistung und Versagen. Alltagstheorien von Schlern und Lehrern, Mnchen 1980. Keller, G: Lehrer helfen lernen. Lernfrderung - Lernhilfe - Lernberatung, 2. Aufl., Donauwrth 1986. K lafki, W.: Neue Studien zur Bildungstheorie und Didaktik. Zeitgeme Allgemeinbildbung und kritisch - konstruktive Didaktik, 2. Aufl., Weinheim/ Basel 1991 Klippert, H.: Der Schler hat Methode. Zur Erfassung und Beurteilung methodischer Fertigkeite, in: arbeiten = lernen, Heft 44/1986, S. 24 ff. Klippert, H.: Handlungsorientiertes Lehren und Lernen in der Schule, in: Schulmagazin 5-10, Helft 1/1991, S. 54 ff. Leitner, S.: So lernt man lernen, 16 Aufl., Freirburg/Basel/Wien 1991.

272
Lwe, H.: Probleme des Leistungsversagens in der Shule, Berlin/Ost 1972. Mannesmann-Demag: Vermittlung von Schlsselqualifikation in der Ausbildung, Duisburg 1988. Maturana, R. Varela, F.: Der Baum der Erkenntnis. Die biologischen Wurzeln des menschlichen Erkennens. Bern u. a. 1984. Metzig, W./Schuster, M.: Lernen zu lernen. Anwendung, Begrndung und Bewertung von Lernstrategien, Berlin u. a. 1982. Miller, R.: Sich in der Schule wohlfhlen. Wege fr Lehrerinnen und Lehrer zur Entlastung im Schulalltag, 4. Aufl., Weinheim/Basel 1991. Odenbach, K.: Die deutche Arbeitsschule, Braunschweig 1963. Ott, E. u. a.: Thema Lernen. Methodik Des Geistigen Arbeitens, 2. Aufl., Stuttgart 1990. Rainer, W.: Lernen lernen. Ein Bildungsaufrtag ser Schule, Parderborn u. a. 1981. Schrder-Naef, R.: Schler lernen Lernen. Vermittlung von Lern - und Arbeitststechniken in der Schule, 4 Aufl., Weinheim/Basel 1991. Schulz, W.,: Selbstndigkeit - Selbstbestimmung - Selbstverantwortung, in: Pdagogik, Heft 6/1990, S. 34 ff. Vester, F.: Denken, Lernen Vergessen, Mnchen 1978. Wang, M.: Entwicklung und Fderung von Kompetenzen zur Selbststeuerung und zum Selbst-Management bei Schlern, in: Unterrichtswissensschaft, Heft 2/1982, S. 129 ff. Wenzel, H.: Unterricht und Schleraktivitt. Problem und Mglichkeiten der Entwicklung von Selbststeuerungsfhigkeiten im Unterricht, Weinheim 1987. Witzenbacher, K.: Handlungsorientiertes Lernen in der Hauptschule Anregungen und Beispiele fr einen hauptschulgemen Unterricht, Ansbach 1985.