Hod po ivici

Osam je sati, a Boris još spava. Ima običaj da dan nakon puta posvećuje sebi, i meni, osim ako je tada njegovo prisustvo negde baš neophodno.. Trenuci poput ovog, kada se budim prva, jedina su mi prilika da se zagledam u njegovo lice i pokušam da odgonetnem šta u stvari osećam... Kako sam se to našla u istom krevetu i u istom životu sa čovekom o kakvom svaka normalna žena sanja? Baš ja.. ona sa greškom, žena koja odavno ne zna za san.. ona koja duboko u sebi i dalje želi jedino što ne bi smela. O Bože, kakav sam ja kliše... Nikada nisam želela previše muškaraca u svom životu. Da se mene pitalo, postojao bi samo jedan.. onaj uz koga ne bih ni pomislila da poželim bilo kog drugog. Ikada.. Kako sam tako sigurna u to? Neke unutrašnje sigurnosti su kao aksiomi, činjenice koje se ne dokazuju, niti bi to vredelo i pokušavati. Kada voliš, to znaš. Iste sekunde... ali kada voliš samo na jedan način... Ljubavlju spaljivanjem.. Ljubavlju u kojoj između sebe i njega nikada ne biraš sebe.. Ljubavlju žrtvovanjem.. Ljubavlju kakvom sam i ja volela. Jednom... A sada gledam Borisa i stvarno želim da osetim barem parče takvog života u sebi, prvi put nakon isuviše mnogo vremena.. Pogled na jasne crte lica omekšalog snenom ranjivošću, okrenutog ka mom jastuku, uz sveže sećanje na posedničku žudnju čiju žestoku snagu vreme nikako ni da okrzne; izaziva moje divlje gladi na već dobro poznat način. Dugo, dugo mi je to bilo dovoljno.. Razgolićena požuda, pročišćena od sputavajućih okova bola koji obavezno prate razornu, neuništivu ljubav, bila je neverovatno otkrovenje.. i olakšanje. Raskalašno zadovoljstvo bez tereta proklete čežnje koja ubija svakom minutom bez onoga za kim sam se raspadala, pokazalo mi je recept za preživljavanje.. Godinama nisam poželela više od toga. Do sada.. Začudo, ta stidljiva nova želja me ne plaši.. umorna sam od toga da se osećam kao stranac u svom telu jer.. život bez ljubavi ipak nije onaj koji umem da živim... Polako sklanjam sa sebe Borisovu ruku i izvlačim se iz kreveta što tiše mogu. Ne želim da mu uskratim tu retku priliku da se naspava... Uzimam sa naslona stolice „La Perla“ bade-mantil, njegov najnoviji poklon, koji oblačim tek nakon što zatvaram vrata za sobom. Čovek koji želi da me poznaje dovoljno dobro, toliko da nikada ne greši pri odabiru načina kojim da me usreći, ne može biti pogrešan. Nikako... Ponekad je to kašmir.. nekad čokolada.. A nekad samo „Ostajem“ na moje „Ne idi...“ kada me iz čista mira dohvate demoni iz prošlosti, pritom čak ni ne pitajući šta mi je... I kako onda... kako da to ne bude više od puke želje? Znam da mogu to. Znam... ja sam ona koja hoda svetom samo s jednim razlogom – da slepo služi svom svetom božanstvu.. Ljubavi.

Par minuta kasnije, u ćošku stana najudaljenijem od spavaće sobe, seckam Ninin monolog u svakoj prilici koju ugrabim: - U pravu si, nisam se javljala... i Nina, znaš da će se ponoviti.. Hoće, da. Neću da se izvinjavam, nigde ne gori, da je u bilo kojoj tvojoj poruci pisalo da je hitno, ostavila bih sve.. Išla sam i po Borisa na aerodrom. Komplikovana? Čula sam to i pre. Daj, znaš da te volim, znaš i koliko ali ne drami više, molim te... Šta se desilo? Kakav kreator? Gde si tu budalu našla..? Aha, Aleksa.. da, sećam se pomalo.. jesu, družili su se na faksu.. tj., on se družio s njima, ja nisam imala živaca ni vremena za njega..... Pogledaću tu sliku, ponesi je kad se vidimo ali da ti budem iskrena.. ko zna ko je pravi kreator te venčanice.. svako može da se potpiše na crtež. Za to je potreban samo jedan razred osnovne a mislim da je toliko izgurao... nekako. On je možda uvukao u Fotošop i to je sve.. pod uslovom da uopšte zna da uključi računar. Šta? Kakav kreten...! Ma, nisi debela.. otkud debela? Vidi, idem sada da se spremim pa dolazim po tebe, može? OK.. Za oko sat, sat i po.. Smiri se, samo je hteo da te iznervira a koliko vidim, nije da mu nije uspelo... Ej.. kako ti ono stalno govorim? Rešiv problem jedva da je problem... tako je..

. Dovukla sam ga iz čitaonice jednog užarenog avgustovskog prepodneva u potrazi za nekom knjigom koju sam viđala na njenim policama.. Ninu volim kao sestru i ne tražim razloge za to.. još samo malo... Sećanje na taj dan je jedno od lepših koje čuvam. znam da ću čuti i druga vrata. Spasi me Bože grešnu. Hoće li ikada odrasti.... Nakon nekoliko minuta. Tačno znam šta sledi. Neću se hvaliti da u tim trkama često pobeđujem. „Dobro jutro.. Kao u blagom transu.. pitam se.. jer se gadim laži. opet srećan. on o meni zna sve. Dok se svesti zamagljenih u ekstazi moji zubi zarivaju u meso njegovog ramena a on sav duboko u moje telo.. „ Svaki trzaj kojim zatim reaguje na moj dodir. dušo“. ali poznat trzaj njegovog tela odaje svest o mojim prstima koji mu bogato premazani gelom za tuširanje glatko klize po donjoj liniji leđa i puzeći uz blaga izbočenja njegovih kukova vode moje nokte ka već topljivoj koži stomaka u koju se blago zarivaju u ubrzanom ritmu njegovog disanja... uživam u svakoj sekundi šetnje ka svojoj lomači. hirovita Domina.. potpuno preuzima kontrolu nad mojim postupcima. od svih mojih omiljenih brendova. na moje zube.. Baš tako. s naših izmešanih koža voda se cedi u lokvu koja u pločice utiskuje još jedan nevidljiv portret naših strasti. Šanse da se pronađu i prepoznaju dvoje ljudi stvoreni jedno za drugo su skoro nikakve a ja sam jednoj takvoj pomogla da se desi.. Štedim je čega god mogu i svesno negujem čistoću njene duše u strahu da bi bilo šta moglo da je zaprlja.. ama baš sve. odbacujemo poslednje lance nametnutih stega zajedno sa lažnim ljudskim moralom i prepuštamo se svojoj izvornoj prirodi. I ovo više nisam ja. šapućem u vruć vlažan vazduh iako znam da Boris ne može da me čuje a uzbudljiva istinitost tih reči ubrzava moj korak ka vratima tuš-kabine. Bogu hvala na tome.. stopalima na pločicama. konačno ga rukama navodim da se okrene ka meni i on prepoznaje taj znak. moje telo se gipko prilagođava svojoj nameri zatežući mi kožu do gladne želje. sekund pre prekasno.. . A Aleksa. . ali u njoj vidim sebe nekad.. Osećam vrtoglavicu koja preti da ga savlada dok mu lagano grickam uho u koje zatim tiho šapućem: „Ne pomeraj se. Možda me ne čuje.. Labav pojas bade-mantila popušta pod mojim prstima i on u svilenom slapu proklizava niz moja ramena u trenutku me razotkrivajući svu i ostavljajući obučenu u najbezobrazniji. svojom senzualnošću.. Ja sam je upoznala sa Aleksom. Sve mi se gubi iz svesti osim jasnog puta ka našoj najbližoj budućnosti. odlučan da svoju želju zaleči golim pravom sirove snage. Slepljeni svakom približenom porom.. Neću...ali zbog mene. Tako volim kad je srećan a još više kada je. ali me očekuje.. Pred vratima kupatila na sebi nosim ulje vanile koje se već pola sata stapa s mojom kožom i miris kafe u obliku vela koji me prati poput paža..Konačno završavam razgovor a olakšanje koje osećam može da se poredi samo sa dodirom čiste posteljine nakon dana divljačke jurnjave za obavezama.. Kontura napete Borisove figure obavijene samo vrelom parom razbudjuje poslednji dašak moje jutarnje letargije. Nisam sigurna da li je zbog tepiha ili se krećem mačje nečujno na putu ka zvuku tuša... ne radi ništa. prste pa nokte još mi po malo izvija rub usana u jedva vidan luk zadovoljstva.. pusti mene.. najskuplji. tela pod telom muškarca koji me želi do ludila. U glavi mi se oblikuje vizija u čiju istinitost ne sumnjam ni malo.. Možda sam i sama doprinela njenom produženom pubertetu. Pod mojom kožom i nad mojim umom počinje vladavina one neuništive druge mene koja ne robuje nikome osim sebi i kleči samo pred svojom sopstvenom umetnošću.. Moj alter-ego. i pravi se da ne primećuje dah hladnog vazduha koji mu se uvlači u kožu usled otvaranja vrata. Otvaranje vrata i oštar bat muških koraka prekidaju moj povratak u prošlost. Sebično možda.. Brzinom svetlosti iznosi me iz kabine i više nisam gospodarica nego poslušna robinja sa leđima na podu.

Jedino..... jesi li znao koliko ima zezanja oko planiranja venčanja? Hahaa. I nije ti najlagodnija ta tema? Nije. jesu li? – vreli trnci mi se spuštaju niz stomak. – napola odsutno mu prenosim šta mi je u glavi – da to obavimo samo ti i ja? Stvarno? Mislim. jako ih - . nisam te ni pitala šta ti želiš..? Volim takve misterije.. prilazi mi i poseže prstima za pojasom mog predivnog novog ogrtača. . ali reci joj da ne možeš dugo da se zadržavaš...... I retko me privlači bilo šta klasično. znaš kakva je.... i to hoću toliko da ćeš malo zakasniti na tu kafu. Obožavam dane kada se pravimo da svet postoji samo zbog nas jer samo mi u njemu i živimo. da ti odmah odgovorim i na to pitanje.. neću da te ja kočim ako želiš da to obeležiš na klasičan način. U stvari..... Izvlačim se iz njegovog stiska i ustajem dok mi kroz glavu prolazi cela lista obaveza. O da. Je li? Aha.. već je vidim.. imam i boljih ideja za takva slavlja.. često čini da izgleda kao da nas je tu mnogo više..... pa žena si. pomoći ću Nini koliko mogu ali.. Znam.. a šta bi ti onda prijalo? Neki izrod ako može. A baš bih sada da probam nešto malo drugačije kad već spominješ obeležavanja.. O čemu sada razmišljaš? – pita me.. ne bih ni ja više to da odgađam. Malo samo? I baš hoćeš? Haha... oni su mi tajni fetiš. . volim da izmišljam sve moguće načine da ga iznenađujem a moja najbolja nagrada za to je njegovo pitanje: Koliko žena imam u tebi? Ceo harem dušo..Posle petnaestak minuta. ubiće me ako se to konačno ne desi. je l’ da? Pa da.. da. sedimo na podu u dnevnoj sobi. imaš porodicu i prijatelje koje treba da ispoštuješ..... Muči te to baš. To je istina. I koliko zvanica uključuju te tvoje ideje? Računaš tu nas ili ne? Ne.... Zato dodajem: A da me pustiš da se obučem i odem? Vidi..i mislila sam – prekidam ga. znaš? Šta? Pa za nas. da planiramo isto. Tačnije.volim i ja naše vreme kao ti. mrzi me da joj objašnjavam zašto mi nije do toga... kažeš. mislio sam da vi to volite.. Preživeću.. Onda nijednu. Luda sam za našim igrama.. mašta kojom se bahatimo. Opet. dupla svadba i slične fiks ideje. još joj nisam rekla. Kakav ti je plan za danas? Treba da se vidim s Ninom... Borise? Molim? Zašto sam ja uvek izrod od ostatka sveta? - Naglo ustaje.. Da budem skroz iskrena. Haha. A šta misliš... Nešto drugačije... on sedi na podu a ja njemu u krilu dok jednu ruku steže oko mog struka a drugom poseže za kafom na stoliću. Nisi znala da već viđeno podnosim samo ako moram? Hmm. Zašto? Ma..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful