You are on page 1of 4

Hod po ivici

Osam je sati, a Boris jo spava. Ima obiaj da dan nakon puta posveuje sebi, i meni, osim ako je tada njegovo prisustvo negde ba neophodno.. Trenuci poput ovog, kada se budim prva, jedina su mi prilika da se zagledam u njegovo lice i pokuam da odgonetnem ta u stvari oseam... Kako sam se to nala u istom krevetu i u istom ivotu sa ovekom o kakvom svaka normalna ena sanja? Ba ja.. ona sa grekom, ena koja odavno ne zna za san.. ona koja duboko u sebi i dalje eli jedino to ne bi smela. O Boe, kakav sam ja klie... Nikada nisam elela previe mukaraca u svom ivotu. Da se mene pitalo, postojao bi samo jedan.. onaj uz koga ne bih ni pomislila da poelim bilo kog drugog. Ikada.. Kako sam tako sigurna u to? Neke unutranje sigurnosti su kao aksiomi, injenice koje se ne dokazuju, niti bi to vredelo i pokuavati. Kada voli, to zna. Iste sekunde... ali kada voli samo na jedan nain... Ljubavlju spaljivanjem.. Ljubavlju u kojoj izmeu sebe i njega nikada ne bira sebe.. Ljubavlju rtvovanjem.. Ljubavlju kakvom sam i ja volela. Jednom... A sada gledam Borisa i stvarno elim da osetim barem pare takvog ivota u sebi, prvi put nakon isuvie mnogo vremena.. Pogled na jasne crte lica omekalog snenom ranjivou, okrenutog ka mom jastuku, uz svee seanje na posedniku udnju iju estoku snagu vreme nikako ni da okrzne; izaziva moje divlje gladi na ve dobro poznat nain. Dugo, dugo mi je to bilo dovoljno.. Razgoliena pouda, proiena od sputavajuih okova bola koji obavezno prate razornu, neunitivu ljubav, bila je neverovatno otkrovenje.. i olakanje. Raskalano zadovoljstvo bez tereta proklete enje koja ubija svakom minutom bez onoga za kim sam se raspadala, pokazalo mi je recept za preivljavanje.. Godinama nisam poelela vie od toga. Do sada.. Zaudo, ta stidljiva nova elja me ne plai.. umorna sam od toga da se oseam kao stranac u svom telu jer.. ivot bez ljubavi ipak nije onaj koji umem da ivim... Polako sklanjam sa sebe Borisovu ruku i izvlaim se iz kreveta to tie mogu. Ne elim da mu uskratim tu retku priliku da se naspava... Uzimam sa naslona stolice La Perla bade-mantil, njegov najnoviji poklon, koji oblaim tek nakon to zatvaram vrata za sobom. ovek koji eli da me poznaje dovoljno dobro, toliko da nikada ne grei pri odabiru naina kojim da me usrei, ne moe biti pogrean. Nikako... Ponekad je to kamir.. nekad okolada.. A nekad samo Ostajem na moje Ne idi... kada me iz ista mira dohvate demoni iz prolosti, pritom ak ni ne pitajui ta mi je... I kako onda... kako da to ne bude vie od puke elje? Znam da mogu to. Znam... ja sam ona koja hoda svetom samo s jednim razlogom da slepo slui svom svetom boanstvu.. Ljubavi.

Par minuta kasnije, u oku stana najudaljenijem od spavae sobe, seckam Ninin monolog u svakoj prilici koju ugrabim: - U pravu si, nisam se javljala... i Nina, zna da e se ponoviti.. Hoe, da. Neu da se izvinjavam, nigde ne gori, da je u bilo kojoj tvojoj poruci pisalo da je hitno, ostavila bih sve.. Ila sam i po Borisa na aerodrom. Komplikovana? ula sam to i pre. Daj, zna da te volim, zna i koliko ali ne drami vie, molim te... ta se desilo? Kakav kreator? Gde si tu budalu nala..? Aha, Aleksa.. da, seam se pomalo.. jesu, druili su se na faksu.. tj., on se druio s njima, ja nisam imala ivaca ni vremena za njega..... Pogledau tu sliku, ponesi je kad se vidimo ali da ti budem iskrena.. ko zna ko je pravi kreator te venanice.. svako moe da se potpie na crte. Za to je potreban samo jedan razred osnovne a mislim da je toliko izgurao... nekako. On je moda uvukao u Fotoop i to je sve.. pod uslovom da uopte zna da ukljui raunar. ta? Kakav kreten...! Ma, nisi debela.. otkud debela? Vidi, idem sada da se spremim pa dolazim po tebe, moe? OK.. Za oko sat, sat i po.. Smiri se, samo je hteo da te iznervira a koliko vidim, nije da mu nije uspelo... Ej.. kako ti ono stalno govorim? Reiv problem jedva da je problem... tako je..

Konano zavravam razgovor a olakanje koje oseam moe da se poredi samo sa dodirom iste posteljine nakon dana divljake jurnjave za obavezama. Neu se hvaliti da u tim trkama esto pobeujem. Neu, jer se gadim lai. Hoe li ikada odrasti, pitam se.. Moda sam i sama doprinela njenom produenom pubertetu. Ja sam je upoznala sa Aleksom.. Dovukla sam ga iz itaonice jednog uarenog avgustovskog prepodneva u potrazi za nekom knjigom koju sam viala na njenim policama. Seanje na taj dan je jedno od lepih koje uvam. anse da se pronau i prepoznaju dvoje ljudi stvoreni jedno za drugo su skoro nikakve a ja sam jednoj takvoj pomogla da se desi... Ninu volim kao sestru i ne traim razloge za to. tedim je ega god mogu i svesno negujem istou njene due u strahu da bi bilo ta moglo da je zaprlja. Sebino moda... ali u njoj vidim sebe nekad. A Aleksa.. on o meni zna sve, ama ba sve.

Otvaranje vrata i otar bat mukih koraka prekidaju moj povratak u prolost, sekund pre prekasno. Bogu hvala na tome. Tano znam ta sledi... jo samo malo.. znam da u uti i druga vrata... Ba tako. U glavi mi se oblikuje vizija u iju istinitost ne sumnjam ni malo.. Kontura napete Borisove figure obavijene samo vrelom parom razbudjuje poslednji daak moje jutarnje letargije. Sve mi se gubi iz svesti osim jasnog puta ka naoj najblioj budunosti. I ovo vie nisam ja. Pod mojom koom i nad mojim umom poinje vladavina one neunitive druge mene koja ne robuje nikome osim sebi i klei samo pred svojom sopstvenom umetnou... svojom senzualnou.. Kao u blagom transu, moje telo se gipko prilagoava svojoj nameri zateui mi kou do gladne elje.. Nisam sigurna da li je zbog tepiha ili se kreem maje neujno na putu ka zvuku tua. Labav pojas bade-mantila poputa pod mojim prstima i on u svilenom slapu proklizava niz moja ramena u trenutku me razotkrivajui svu i ostavljajui obuenu u najbezobrazniji.. najskuplji.. od svih mojih omiljenih brendova. Pred vratima kupatila na sebi nosim ulje vanile koje se ve pola sata stapa s mojom koom i miris kafe u obliku vela koji me prati poput paa.. Spasi me Boe grenu, uivam u svakoj sekundi etnje ka svojoj lomai.. Dobro jutro, duo, apuem u vru vlaan vazduh iako znam da Boris ne moe da me uje a uzbudljiva istinitost tih rei ubrzava moj korak ka vratima tu-kabine. Moj alter-ego, hirovita Domina, potpuno preuzima kontrolu nad mojim postupcima... Moda me ne uje, ali me oekuje.. i pravi se da ne primeuje dah hladnog vazduha koji mu se uvlai u kou usled otvaranja vrata.. ali poznat trzaj njegovog tela odaje svest o mojim prstima koji mu bogato premazani gelom za tuiranje glatko klize po donjoj liniji lea i puzei uz blaga izboenja njegovih kukova vode moje nokte ka ve topljivoj koi stomaka u koju se blago zarivaju u ubrzanom ritmu njegovog disanja.. Oseam vrtoglavicu koja preti da ga savlada dok mu lagano grickam uho u koje zatim tiho apuem: Ne pomeraj se.. ne radi nita.. pusti mene.. Svaki trzaj kojim zatim reaguje na moj dodir, na moje zube, prste pa nokte jo mi po malo izvija rub usana u jedva vidan luk zadovoljstva. Tako volim kad je srean a jo vie kada je.. opet srean.. ..ali zbog mene. Nakon nekoliko minuta, konano ga rukama navodim da se okrene ka meni i on prepoznaje taj znak... Brzinom svetlosti iznosi me iz kabine i vie nisam gospodarica nego posluna robinja sa leima na podu, stopalima na ploicama, tela pod telom mukarca koji me eli do ludila, odluan da svoju elju zalei golim pravom sirove snage. Slepljeni svakom priblienom porom, odbacujemo poslednje lance nametnutih stega zajedno sa lanim ljudskim moralom i preputamo se svojoj izvornoj prirodi. Dok se svesti zamagljenih u ekstazi moji zubi zarivaju u meso njegovog ramena a on sav duboko u moje telo, s naih izmeanih koa voda se cedi u lokvu koja u ploice utiskuje jo jedan nevidljiv portret naih strasti...

Posle petnaestak minuta, sedimo na podu u dnevnoj sobi. Tanije, on sedi na podu a ja njemu u krilu dok jednu ruku stee oko mog struka a drugom posee za kafom na stoliu.. Kakav ti je plan za danas? Treba da se vidim s Ninom, ubie me ako se to konano ne desi, zna kakva je.. Znam, da.. ali reci joj da ne moe dugo da se zadrava.. ..i mislila sam prekidam ga, - volim i ja nae vreme kao ti..

To je istina. Oboavam dane kada se pravimo da svet postoji samo zbog nas jer samo mi u njemu i ivimo... U stvari, mata kojom se bahatimo, esto ini da izgleda kao da nas je tu mnogo vie... volim da izmiljam sve mogue naine da ga iznenaujem a moja najbolja nagrada za to je njegovo pitanje: Koliko ena imam u tebi? Ceo harem duo...

Luda sam za naim igrama. Zato dodajem: A da me pusti da se obuem i odem? Vidi, ne bih ni ja vie to da odgaam.. jesi li znao koliko ima zezanja oko planiranja venanja? Hahaa.. pa ena si, mislio sam da vi to volite.. Da budem skroz iskrena, imam i boljih ideja za takva slavlja.. Je li? Aha... I koliko zvanica ukljuuju te tvoje ideje? Rauna tu nas ili ne? Ne. Onda nijednu... O da....

Izvlaim se iz njegovog stiska i ustajem dok mi kroz glavu prolazi cela lista obaveza.. O emu sada razmilja? pita me. A ta misli... napola odsutno mu prenosim ta mi je u glavi da to obavimo samo ti i ja? Stvarno? Mislim, pomoi u Nini koliko mogu ali... jo joj nisam rekla, zna? ta? Pa za nas.. da planiramo isto.. Zato? Ma.. ve je vidim.. dupla svadba i sline fiks ideje.. mrzi me da joj objanjavam zato mi nije do toga.. Jedino.. nisam te ni pitala ta ti eli... ima porodicu i prijatelje koje treba da ispotuje, neu da te ja koim ako eli da to obelei na klasian nain.. Mui te to ba, je l da? Pa da.. I nije ti najlagodnija ta tema? Nije.. Borise? Molim? Zato sam ja uvek izrod od ostatka sveta?

Naglo ustaje, prilazi mi i posee prstima za pojasom mog predivnog novog ogrtaa. Opet... Nisi znala da ve vieno podnosim samo ako moram? Hmm... a ta bi ti onda prijalo? Neki izrod ako moe... oni su mi tajni feti... Haha.. jesu li? vreli trnci mi se sputaju niz stomak. I retko me privlai bilo ta klasino, da ti odmah odgovorim i na to pitanje. A ba bih sada da probam neto malo drugaije kad ve spominje obeleavanja.. i to hou toliko da e malo zakasniti na tu kafu... Malo samo? I ba hoe? Haha.. Preiveu.. Neto drugaije, kae..? Volim takve misterije, jako ih