1

ИМПРЕСУМ

2

3

ZAŠTO I KAKO? Vrijeme tranzicije na Balkanu traje isuviše dugo, a svi narodi koji ţive na ovoj nakrivljenoj barci koja polako tone, traţe ruku spasenja da ih odvede ako ne naprijed, onda bar na onaj isti poĉetak sa koga krenuše unazad. Vjerujem da će i do tada proteći još mnogo mutne vode, tamni virovi će i dalje vući sebi, a mi pokušavajući da se domognemo obale spasa, biti oĉajni i ogorĉeni. Pišući pjesmu – pismo, ţeljela sam da saznam kako se ţivi u drugim dijelovima Balkana i na to moje pismo dobih mnogo odgovora. Pokazalo se da se svugdje sliĉno ţivi, a sve one razliĉitosti koje se godinama koriste za podjele meĊu narodima su, u stvari, maska za lakše obmanjivanje manjih grupa ljudi. Moje sestre po peru su to shvatile i spremno doĉekale da o tome pjevaju. Ako ne moţemo ništa da promijenimo, onda bar moţemo da govorimo, jer na ćutanje nemamo pravo. TakoĎe sam ţeljela da dokaţemo kako je poloţaj ţene isti kao i ranije i da će trebati još mnogo snage i istrajnosti da se to promijeni. Sva pisma su napisana u desetercu jer je njegova ljepota u jednostavnosti, ali i izazov za svakog ko piše zbog ograniĉenosti da se sloţe misli u toj strogo-rimovanoj formi, a da se pri tom bude i duhovito. U poĉetku nisam ni pomišljala da će ovo naše pisanje izrasti u velik Balkanski ep, ali kako se broj pisama povećavao, shvatila sam da je ovo djelo jedinstveno na ovim našim prostorima i kao takvo zasluţuje da se naĊe u knjizi. A sa tim saĉuvano od zaborava. Moje pismo je bilo samo jedan mali potoĉić koji je idući niz sivu Balkansku planinu nailazio na iste takve ţuborave potoke, pa tako zdruţeni napraviše rijeku, koja nabujala i snaţna poruši pred sobom sve brane nerazuma i izli se u ovu knjigu. Ţelim da se zahvalim svim autorkama na njihovom sjajnom doprinosu jer bez njih ova knjiga ne bi ni postojala. Branka Vojinović Jegdić

4

Branka Vojinović-Jegdić, Podgorica Reci, sele, da li kod vas laţu, koje boje koriste kad maţu i kakvo vam odijelo kroje je li ono ruţiĉaste boje, jel’ tijesno i kratkih rukava boli li vas zbog tog ĉesto glava? Mi navikli na sve ove šare godinama u dţepu ni pare, s mrtve taĉke nismo se pomakli čini mi se da smo dno dotakli. Branka Vojinović Jegdić, roĊena u Pljevljima, ţivi u Podgorici. Piše savremenu poeziju, djeĉiju, haiku, satiru, prozu, prikaze knjiga… Za svoje stvaralaštvo nagraĊivana više puta.Zastupljena u mnogim časopisa, zbornicima, almanasima, panoramama, sajtovima... a haiku poezijom i u antologijama. U štampi joj je druga zbirka. Član je Knjiţevnog kluba „Stihom govorim” iz Bijelog Polja, kao i Knjiţevnog kluba „Dalma” iz Pljevalja.

5

ĐurĎa Vukelić-Rožić, Ivanić-Grad Ajme meni, i laţu i kradu tuţna djeca ţele ĉokoladu na nama je sramota od prnja manji smo od makova mi zrnja. Uz kredite uţasa i jeze obećali nove nam poreze sve se moţe kupiti na rate nema onih koji bi da plate. Padamo mi u sve veće muke demokratske svezane nam ruke. ĐurĎa Vukelić-Roţić je spisateljica i prevoditeljica koja objavljuje kratke priĉe, poeziju, haiku, aforizme i humoreske. Do sada objavila 11 knjiga. Glavna i odgovorna urednica ĉasopisa za haiku IRIS (Ivanić Grad, Hrvatska). U Diogen pro cultura magazinu (Sarajevo, Bosna i Hercegovina) vodi kolumnu za haiku poeziju. Primila nagradu Zagrebaĉke ţupanije za doprinos ugledu i promociji Zagrebaĉke ţupanije u zemlji i svijetu (2012.).

6

Vida Nenadić, Bela Zemlja I kod nas niko ništa ne kaţe a da pri tom debelo ne slaţe. Kod nas je svaka laţ na izvoli. Laţu nas obuĉeni i goli. A tada oni mirno svi spavaju i raĉune na Kipru sanjaju takmiĉe se ko sad ima više na sirotinju svako kidiše a savesti, ne da je nemaju nego o njoj ništa i ne znaju. Vida Nenadić, roĊena u Uţicu.Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Zastupljena je u više novina, ĉasopisa, zbornika, antologija i elektronskih medija na srpskom i engleskom, a neke pesme su joj prevedene na bugarski, makedonski i nemaĉki jezik. Do sada je objavila sedam knjiga. Dobitnik nagrade „Miroslav Dereta” za roman kao i „Zavetina“ za dvojezičnu knjigu poezije. Prevela knjigu Peni Feguson sa engleskog jezika. Ĉlan je UKS.
7

Jasmina Hanjalić, Sarajevo Laţu, sele, noge dobro drţe trkaju se k'o će bolje, brţe lako maţu obećanja pusta do izbora zinula im usta u tri boje šaraju hajvane raja z'jeva u troglave ale. I On nas je, seko, napustio vukovima gladnim ostavio doĊe vakat najgrdnije fele ni strane aţdahe nas ne ţele. Jasmina Hanjalić (Peć), doktorica medicine iz Sarajeva, piše poeziju, kratke priĉe, prikaze recenzije. Objavljuje u elektronskim i štampanim časopisima u regionu. Djela su joj prevoĊena na engleski, makedonski i italijanski. Uĉesnica je knjiţevnih skupova u zemlji i inostranstvu, zastupljena u preko dvadeset zbornika i antologija. Urednica je blogova: Knjiţevni kutak, PRIMPO, BH fantasy, Zone Sf. U pripremi druga knjiga.

8

Сњежaна Јокановић Савановић, Приједор Селе мила, бригу ми зададе. код нас слично великани раде. Ил' још горе, да горе не може, деру са нас све до голе коже. А одјела покрпана, стара, как' ко хоће с нас дере и пара. Џепови нам шупљи већ одавно, преживјети, е то нам је главно. Таква ти је наше слике боја, чини ми се иста к’о и твоја. Сњежана Јокановић, рођена у Горњој Требеуши код Травника. Објавила је збирку пјесама „Шапат дубине" у издању књижевног клуба „Милош Црњански" из Бјељине. Члан је Друштва књижевника „Снага Ријечи" Приједор из Приједора. Објављиване су јој пјесме у зборницима књижевног клуба „Душко Трифуновић" из Кикинде као иу електронским часописима. Живи у Приједору.

9

Љиљана Браловић, Прњани Отписујем, селе, ситну књигу да ублажим несрећу и бригу. Код нас ти је мало горе стање на добош нам отишло имање. Банке су нам запржиле чорбу на срамоту и тешку грдобу. Стојимо у реду пред казаном у стиду речима неискaзаном, још ме само мисао покреће: Љиљана се сагињати неће! Љиљана Браловић, рођена у Чачку. Живи у селу Прањани. Објавила до сада седам књига. Две монодраме „Кад умрех ономад“ и „Улица црвених вењера“, игране у неколико градова у Србији. Заступљена у зборницима, антологијама и часописима. Песме су јој превођене на пољски, шведски и француски језик. Добитник награде ,,Вуко Безаревић“ за сатиру у Пљевљима. Члан КД „Запис“ из Горњег Милановца и УКС.

10

Sofija Sonja Perović, Nikšić Laţu, sele, ni grane ne drţi laţima pustim ĉorbu zaprţi. Odijelo k’o u golog cara stid poštena, diĉi se fukara. Glavu nam na ramenima drţe da bi nam je savijali brţe. Navikli smo na sve osim dobra moţeš zato pitat' moga pobra Koji Ċeci ni mlijeka nema, sustigla ih naša anatema! Sofija Sonja Perović, roĊena u Nikšiću, gdje i sad ţivi. Svojim najvećim ţivotnim uspjehom smatra to što je roditelj jednoj djevojĉici. Poeziju piše od malena.U zbirci poezije, grupe utora sa prostora bivše Jugoslavije „Dajem riječ za osmijeh", dala je svoje uĉešće. Objavljivala na društvenim mreţama, sajtovima, elektronskim novinama… Ĉlan je meĊunarodnog pjesniĉkog udruţenja „Stihom govorim".
11

Duška Dunja Gievska, Kumanovo Laţu, laţu, laţu sve što kaţu pa i sami vjeruju svom laţu, zatvorili na sve oĉi svoje misle, sele, zatvoriće moje. Ni ja nisam od neki ĉas, juĉe teško doĊe i proĊe ko tuĉe, ruke mi se od rada protegle plata mi je samo za dve tegle. Zato srce još radosno bije kada uĊe u svet poezije. Duška Dunja Gievska, roĊena i ţivi u Kumanovu. Piše od rane mladosti, poeziju i poneku priĉu, sada završava svoj prvi roman. Izdala zbirke poezije: Svetlost duše i Priĉa sa ove strane ljubavi. Objavljuje u zbornicima, almanasima i drugim vrstama zajedniĉkih knjiga na srpskom i makedonskom jeziku. Ĉlan je MeĊunarodnog udruţenja Stihom govorim. Član je Društva pisaca u svom gradu, Savezu pesnika Republike Makedonije.

12

Štefica Vanjek, Ivanić Grad Kod nas, sele, istinu ne vele a boje im svakojake fele, indijansko odijelo nama oni kroje rese vise a perjanice stoje. Široko je ali nema gaća odnio ih sobom, neki bogat ćaća. Na odijelo mi navikli nismo Europi poslali smo pismo da nas uzme moţda će pomoći da po trnju ne moramo proći. Štefica Vanjek-Štefi, odgajatelj po zanimanju, bavi se pisanjem poezije od rane mladosti. Svoj prvijenac, zbirku poezije „Prozor s pogledom u dušu", objavila 2012 godine. U štampi je nova zbirka poezije „Stihom ljubim". Mnoge pjesme su joj uvrštene u zajedniĉke zbirke više autora kao i u meĊunarodne zbirke poezije.

13

Мирјана Јовичић, Сремски Карловци Селе моја, лажу на фатове, шаренилом надмаше сватове. Кроје нама грдно одијело, шта их брига за наше тијело. Себи кроје одјело по мери, не би л' прошли и као швалери. У глобалу не боли нас глава, депресија добро нас успава. Забуњени због свих, злијех шара, живот троше живећи без пара. Мирјана Јовичић, рођена у Сремским Карловцима. Дипломирала на Факултету физичке културе, смер Спортска рекреација у Новом Саду. Радни век је провела у три школе, а најдуже у свом месту. Објавила 2011. своју прву збирку поезије „Просути бисери”. Песме објављује у часопису „Светосавско звонце“ које је одлуком Светог Архијерејског Синода СПЦ проглашено помоћним средством у настави веронауке.

14

Zdravka Babić, Bileća Sele moja, odgovor slijedi srca moga slani ispovjedi. Kad me ĉuješ, biće tebi ţao i moj ţivot u uzdah je stao, kaput mi je od pelina skrojen cio ţivot u maglu obojen. Navikli smo na dva zrna sreće da nam drugi nevolje nameće, al’ se ne dam, biće boljih dana preţivjeće ţene sa Balkana. Zdravka Babić, roĊena u Bileći.U svijetu poezije od školskih dana. Piše...diše, mašta i voli, zajedno sa svojim najdraţim prijateljima i pjesnicima koji su joj inspiracija. Poeziju objavljuje kroz druţenja na internetu i na fb mreţama ...knjiţevnim udruţenjima i zbornicima. Vukovi Lastari , Stihom govorim, More na dlanu... U pripremi prva knjiga: Razglednice iz Bileće.

15

Suada Kovačević, Brčko Kad me pitaš, reći ću ti pravo, kod nas stanje isto nije zdravo! Niko dosad nije ovo pit'o, prošli smo ti rešeto i sito. Propadosmo mi mali i sitni, za vlast nismo apsolutno bitni! U crno su zavili nas, seko, sirotan je samo infarkt stek'o. Ne ĉešu se za narod po...glavi, preţivjeti, to je horor pravi! Suada Malkoĉ Kovaĉević, roĊena u Dubravama, Bos. Gradiška, BiH. Pisanjem se bavi duţi niz godina. Piše poeziju za djecu i odrasle.Objavljivala radove u brojnim BH ĉasopisima, raznim elektronskim novinama, kao i putem svije fb stranice. Ima jednu samostalnu zbirku poezije i četiri zajedničke. Ţivi u Brĉkom.

16

Slavica Jovanović Mače, Niš Odgovaram, sele, tebi hitno sve šaljivo a i dinamitno. Ne da nas, sele, već dugo laţu i svim bojama po nama maţu. Odelo nam više tesno nije kost i koţu lako svu prekrije, a te rite što vise na nama sad su dokaz da je svuda tama. Stali u mesto, ni makac više svuda na kontejnere miriše. Slavica Jovanović Maĉe, roĊena u Nišu, bliznakinja. Osnovnu školu završila u Doljevcu. Srednju tehniĉku završila u Nišu.Radila u Doljevcu, u organu uprave. Obolela od cancera 2009, a 2010. otišla u invalidsku penziju. Bolest savladala. Imala 7 operacija i 3 kliniĉke smrti. Pronašla sebe i tvrdim da sam ja ja, bez obzira kako se zvala, Slavica, Maĉe ili Tea.

17

Alma Tijanić, Karlovac Godine kao strijela lete, iz usta izroda nema svéte. Sebi grabe, nama bljuju laţu... Kako da se preţivi ne kaţu. Sve lijepo brzo je propalo, u dţepove sve im se strpalo. Bojama se sluţe vrlo vješto, prekrajaju da odrţe mjesto. Prazan ţivot i duša nam prazna, rĊoljudi najveća su kazna! Alma Tijanić, roĊena u Ivangradu (Berane), Crna Gora. Diplomirani je ing. elektrotehnike. Svoje stvaralaštvo objavljuje u mnogim zbornicima, almanasima i zajedniĉkim knjigama kao i u elekronskim objavama. Ĉlan je MeĊunarodnog knjiţevnog udruţenja Stihom govorim. Ţivi i stvara u Karlovcu, Hrvatska.

18

Мирјана Маринковић, Београд Лажу, сејо, па се не смирују, свим бојама народ премазују, вазда нам га потијесно скроје, неважно је од које су боје. Скроје нам га да заболи глава, скусе нам га скоро до рукава. Од бриге се прошараше главе како паре брзо да направе. Ал' какви смо, ни Запад нас неће, с мртве тачке ништа нам не креће. Мирјана Маринковић, професор руског језика и књижевности, оснивач и диригент дечијег Руског хора, пише песме, хаику и прозу, пева, компонује, слика, организује концерте и поетске вечери.Oбјавила је четири збирке поезије. Аутор је пројекта Поетско ћоше - вечери које су заживеле у Београду, Бања Луци, Прњавору и Чачку а помаже младим ауторима.Своје радове објављује у многим часописима и порталима.

19

Nataša Ţurić ex Rakočević, Mojkovac Laţu, sele, laţ im smjelo rovi niz ramena pucaju šavovi. Odijelo htješe da mi skroje al' ne nosim te njihove boje. Misle guje da smo dno dotakli, u brojanju para se spotakli mrtva taĉka sada na njih spava od razvrata nek' ih boli glava dok dţepovi naši ponos nose njine mrtve duše sram pronose. Nataša Ţurić, roĊena u Mojkovcu, gdje je završila osnovnu i dio srednje škole, a medicinsku školu završila u Podgorici. Nosilac Luĉe. Piše od ranih dana, u školi prezentovana na raznim takmiĉenjima, ureĊenjem školskih novina i sl. Objavljuje na sajtovima, u mnogim knjiţevnim grupama,... Objavljena u zajedniĉkoj knjizi „Stihom govorim“, uĉesnik u internet knjizi „Ţene Balkana“, a u pripremi je i zbirka pjesama, koja će ubrzo ugledati svjetlost dana.

20

Biljana Kitić-Čakar, Prnjavor Sele moja, odakle da krenem bojim ti se, s uma ću da skrenem. Laţu, mila, i to na vagone lopovluka svud, tone i tone. Kroje nam odela, kratka, uska sve se plašim, postala sam guska šara mutna k’o faca njihova nigde ĉoveka, ni od korova. Putem idem, ne znam kud sam pošla voda svima do grla je došla. Biljana Kitić Ĉakar, roĊena u Sarajevu, a od kraja 1995. godine nastanjena u Prnjavoru. Po zanimanju inţinjer organizacije i menadţmenta. Radovi su joj, do sada, objavljeni u jedanaest zajedniĉkih zbirki i zbornika poezije, ĉasopisima, a u pripremi je i prva samostalna zbirka poezije.

21

Dragica Gajić, Pomoravlje Kod nas laţu i nikad ne maţu opravdano sve je, oni kaţu. Odelo nam više ţute boje stesne nam ga jer ga brzo kroje. Od toga nas zabolela glava noćima se ne moţe da spava. A u dţepu male stisli pare većih nema da nas ne pokvare. Sa taĉke se na taĉku miĉemo sporo je to, ali ne tonemo. Dragica Gajić slika od 1972. godine. Izlagala na grupnim a imala više desetina samostalnih izloţbi. Uporedo sa slikarstvom piše poeziju koju objavljuje u lokalnim novinama kao i na fejsbuku. Zastupljena u knjizi Levaĉki pesnici: „Tovar pera”. Njen moto je: „Uspeh je kada od zrna peska napraviš stenu”.

22

Saša Vaţić, Batajnica Rasanit se ĉo’ek ne moga kad eto ti za miloga boga onaj reţi, onaj striţe, preti ma, ĉuj ba, sad ćeš ti odapeti. S milim bogom daj Velika brata, ne dolaz’ ti viš’ pred moja vrata. Drma mi se ozdo, spred i gori tebe, huljo, ta muka ne mori, još bi tija djecu da mi buniš da ćup zlata puniš i prepuniš. Saša Vaţić je slobodan novinar, ĉlan UNS-a, ĉlan UKPS, pisac proze i poezije, urednik dvojeziĉnog časopisa za haiku (Haiku Reality/Stvarnost), sa Robertom D. Wilsonom, urednik meĊunarodnog časopisa za haiku (Simply Haiku), esejista i knjiţevni kritiĉar. Dobitnik je 47 nagrada za haiku na meĊunarodnim konkursima. Prevedena na 18 stranih jezika. Uvrštena u brojnim ĉasopisima, antologijama, zbirkama i zbornicima širom sveta. Prevela 35 knjiga.
23

Željka Čakan, Vukovar Sestro slatka, k` o robinja ja sam perem, peglam, a usput i glasam. Od zla, gore nije izbor neki, kao sud ili usud prijeki pa, gledamo, k`o da je sitnica u njihova našminkana lica. A njima, med i mlijeko teĉe, oni za nas, ni pitati neće. Hoće li to povjesniĉar znati, kad se jednom pisanja uhvati. Ţeljka Čakan, roĎena u Vukovaru, ţivi u Zagrebu. Piše kratke priĉe, crtice, minijature, poeziju i haiku. Objavljivana mnogim u zbirkama, ĉasopisima, zbornicima... Haiku objavljuje u svjetskim časopisima. Dječja pjesma „Kaplja i kamen“, skladana i aranţirana od strane Nevena Duţević, registrirana u ZAMP-u, a nalazi se na stranicama You tube. Ĉlan Udruge „Jutro poezije" u Zagrebu.
24

Biljana Gajić, Banja Luka Sestro l’jepa, ovdje ista priĉa, i nama se laţ vjeĉito priĉa, ispali smo odavno iz forme skrojiše nam roza uniforme. Al' dţepova za sitniš nemaše a rukave poduge srezaše. Da se ne bi spleli, tad kazaše, pa na leĊa mašne nam vezaše, sad u mraku ruţiĉaste boje ţute jame grlimo k’o svoje. Biljana Gajić, ţivi i stvara u Banjaluci. Piše poeziju, prozu, a napisala i jednu dramu. Objavljivala u mnogobrojnim knjiţevnim ĉasopisima, zbornicima, na raznim portalima, ali i u 2 antologije. NagraĊivana ... Izdala zbirku poezije "Snovi na dlanovima" u izdanju izdavaĉke kuće ARTE Beograd, a jedan je od koautora i haiku zbirke "Biću hain “ Piše recenzije za druge autore. Amaterski se bavi slikanjem i fotografijom.U pripremi dva romana.
25

Milena Mrkela, Pančevo Laţu, laţu, meštri od zanata muka naša krvava im plata. Svoj su zanat kod Drakule pekli Luciferu zavjet svoj su rekli. Da se ne bi podizala larma staraju se Big brother i Farma. Od laţi im usta ruţne njuške je li ovaj narod pao s kruške, što s’ ne diţe kuka i motika otkud ruglo da postane dika. Milena Burĉul Mrkela, roĊena i odrasla u Zadru. Ţivi i radi kao profesor u Pančevu. Piše poeziju, haiku, pomalo poeziju za djecu. Pjesme su joj objavljene u više zbornika i ĉasopisa u našoj zemlji i inostranstvu.

26

Sneţana Jovanovic, Kalamata Greece Sele moja, i nas stalno laţu, iste boje koriste kad maţu. I odela nama sliĉna kroje od ljubiĉaste i bele boje. Ljubiĉasta za samoubice, a, bela za ostale psihice. Rukavi im kratki, ona tesna dţepovi bušni, a kola besna. Čudan paradoks u vremena zlo ništa nas nije dobro zapalo. Sneţana Jovanović roĊena u Kragujevcu. Završila srednju medicinsku školu i 1994 godine otišla u Grĉku. Od tada ţivi i radi u gradu Kalamati na Peloponezu. Udata je za Grka i ima dvoje dece. U slobodno vreme se amaterski bavi pisanjem. Objavljuje na fejsbuku i nekim sajtovima.

27

Tatjana Debeljački, Uţice Istina i laţ se udruţile purpurno plavo sve namnoţile veĉernja haljina im od svile ruţĉaste leptir mašne se krive. U roju sad prebiram sećanja kilometarska kolona laganja navika se ogleda opreĉno ne jadikuj samotno i veĉno. Hitrim pogledom kipeće strasti na planeti buĊenja svi će pasti. Tatjana Debeljaĉki, roĊena u Uţicu. Piše poeziju, kratku prozu i haiku.Ĉlan UKS, HDS, HUSCG i HDPR. Član udruţenja pisaca „Poeta" iz Beograda.Član HKD od Croatia 2009. Član Društva pesnika „Antun Ivanošić" Osijek, SKOR-Beograd, KK Jesenjin-Beograd. Izdala ĉetri knjige: „KUĆA OD STAKLA”, „TVOJA”, „NARODNA KNJIGA”, „VULKAN” .CD Knjiga „KUĆA OD STAKLA“ SR-EN sa muzikom. Poezija i haiku prevedeni na više jezika.

28

Zlata Bogović, Varaţdin Šta vam je ţene, oni ne laţu već vrludaju, oĉi nam maţu. Što govore istina je, kaţu meĊu redke skrivaju blamaţu. Da se otkrije veo sa lica iz oĉiju leti crna ptica. Šta ćemo, ljudi, svjetlosti nema poštenje i pravda sad drijema. Mora se novi "spasitelj" naći a do tada - mi ćemo se snaći. Zlata Bogović roĊena u Varaţdinu, gdje i sad ţivi. Po zanimanju je ekonomistica. Objavljuje poeziju, priĉe, aforizme, poeziju i prozu za djecu i mladeţ. TakoĊer antologijska je haiku pjesnikinja; haiku piše na hrvatskom knjiţevnom jeziku i kajkavskom narjeĉju a za svoje haiku je nagraĊivana u zemlji i Japanu. Ĉlanica je Varaţdinskog knjiţevnog društva. Pjesme su joj uglazbljene i izvoĊene na festivalima. Objavljuje u zbornicima, ĉasopisima i internetu.

29

Светлана Биорац-Матић, Алексинац Сестре моје, сестре са Балкана, дошло време, јао, куку нама, на све стрaне лаж су и проблеми, ево нешто на ум паде мени, док нам нису задњу макли банку ај’мо сестре да правимо странку, удружене жене са Балкана да се боре против овог шљама што нас мучи на све четри стране нека једном и Балкану сване. Светлана Биорац-Матић рођена у Рашки . Правни факлутет завршила у Нишу. Објављује песме, приче и новинске чланке у многобројим часописима. Добитник је стотинак награда, похвала и признања.Члан је КК „Велимир Рајић" из Алексинца, где живи и ствара.Објавила је књиге: „Камене стопе" и „Тетоваже душе", а заступљена је и у низу зборника и антологија поезије. Песме су јој превођене на више светских језика.
30

Marica Radić Vidić, Adaševci Evo i ja još koju da kaţem oni laţu, ali ja ne laţem i ovde se bez posla ostaje ali srce još se ne predaje delićemo i koricu hleba izdrţati baš koliko treba. Ne kleĉimo pa kako nam bude dušmani će postat carske lude ponosni smo pa neka smo golje jednog dana mora biti bolje. Marica Radić Vidić, roĊena u Ivancima , opština Vinkovci. Ţivi u Adaševcima kod Šida. Zastupljena je u mnogim ĉasopisima, zbirkama i zbornicima, kao i na sajtovima. NagraĊivana i pohvaljivana. Ĉlan Knjiţevnog kluba „Blagoje Jastrebić“ iz Vašice, „Miroslav Mika Antić“ iz InĊije kao i MeĊunarodnog udruţenja knjiţevnika i slikara „Stihom govorim“ Bijelo Polje.

31

Slobodanka Vučenović-Đukanović, Banja Luka Draga sestro, doĊoše vremena da i ţena nije više ţena na ekranu zagraĉu k'o vrane ulizice i duše prodane uz odijela demode kravate od ovaca poslaše ih tate. Suknjice mi od pokojnog Tite i vremenom prešla je u rite aj' se snaĊi u takvoj prilici sejo moja, mi smo umjetnici. Slobodanka Vuĉenović Đukanović, roĊena u Javoranima pored Kneţeva u Republici Srpskoj. Srednja škola Gimnazija u Banjaluci. Objavila knjige poezije „Osjećanja i sjećanja“ i „Tragovima raskršća“, a objavljuje i u zajedniĉkim zbornicima kao „Stihom govorim“ i dr. Ţivi i stvara u Banjaluci, Republika Srpska, BiH.

32

Dušanka Milatović, Sombor I kod nas se lagat dobro znade, sestro draga šta nam sve ne rade. Vlada grabeţ a glad svuda hara jadna kuća s mnogo gospodara. Kod nas evo ovo ĉudo vaţi što više laţu sve su nam draţi. Balkanko, zasuĉimo rukave rasterajmo sve laţljive brave. Po onoj: šta košta neka košta laganja je, sestro, bilo dosta. Dušanka Milatović iz Sombora. Piše poeziju, prozu, aforizme. Objavila sledeće zbirke poezije: „Suzama ću napraviti reku", „Kamena molitva", „Plava kazna". Zastupljena u mnogim ĉasopisima, zbirkama i zbornicima kao i na internetu.

33

Sanja Petrov, Oprtalj Kad bi zemljom ţene zavladale riješile bi probleme male. Znadu riješit teškoće veće poĉistiti ispred kuće smeće. Al’ dok ţene k pameti ne doĊu jedna protiv druge u rat poĊu svijet će biti kakav je sada ruţno mjesto gdje umire nada. Zato neka nama vlada sloga ţivot je vrijedan svega toga. Sanja Petrov, roĊena u Zagrebu. Završila Filozofski fakultet, smjer jugoslavistika, danas kroatistika. Zadnjih dvadeset godina ţivi i radi u Oprtlju, u OŠ ,,Milana Šorga’’. Piše poeziju i igrokaze, vodi dramsku grupu i aktivna je u MH Umag. Objavljuje na mnogim sajtovima. Prakticira pozitivno mišljenje.

34

Lidija Brezavšček, Radovoljica Tudi tukaj, sestre, je enako laţejo nam, ja, sekundo vsako. Ni Slovenija deţela zlata, ni bilo še pravega obrata! Janeza smo se, ţe res, znebili, a niĉesar nismo pridobili. Lopovi so isti, desni, levi, mi pa blodno sanjamo podnevi ... Tu je bedna godlja sakramenska, niĉ ni bolje zdaj, ko vlada ţenska. Lidija Brezavšĉek, roĊena u Ljubljani, ţivi u Radovljici. Profesorica fiziĉkog odgoja, trkaĉica. Piše pjesme, jer joj je to nešto, što dolazi samo. Urednica pjesniškog portala pesem.si. Za njom je pjesniĉka zbirka Niĉ ali skrivnost pesmi (zaloţba Maks Viktor, 2012).

35

Rabija Mameledţija, Travnik Bona ţeno, u nas je još gore našu zemlju niko viš’ ne ore prodali su i šumu i njivu da bi sveli svojtu u ĉaršiju skelarina više se ne plaća u gradu su sva njihova braća sm’ještaju ih oni u fotelje zaposjeli kvartove cijele. Kad je tako, pomozi nam Boţe, da se više skotovi ne mnoţe. Rabija Mameledţija roĊena u Jajcu. Uĉiteljica u penziji. Ţivi u Travniku. Sa odlaskom u penziju poĉela aktivno pisati. Objavila roman - Gašinci, Zbirka pjesama za djecu - Školska torba, pjesme i pripovijetke o Vlašiću - Starac Vlašić i Njegova Djeca i Zbirku pripovijetki - Ulica Jorgovana. Objavljena pripovijetka Lašva u knjizi Mostovi Djetinjstva i pripovijetka - Srebronja u Antologiji - Slavin Poj. Pisala za ĉasopis - Aura i Divan.

36

Slavka Klikovac, Mojanovići Ţalim redom sve takve jadnike ubrajam ih ja u muĉenike, sami sebe oni otrovali sna nemaju ni kad su zaspali. Doprinos je i pismo od mene da drugĉije r’ješimo probleme Evropa je zakon propisala brani one sumnjivog morala, prodaje nam maglu na veliko da l’ će tamo progledati iko. Slavka Klikovac, rodjena Đuretić, MojanovićiPodgorica. Objavila šest knjiga. Zastupljena u čitanci za osnovnu školu. Bavi se lutkarskom u obrazovanju, kao i pozorišnim predstavama za djecu. Dobitnik je mnogih nagrada: Branko Miljković i Statue Ćele Kula, III nagrada na International Kusamakura Japan. Zastupljena u grĉkoj anologiji haiku poezije, japanskom zborniku, mnogim antologijama, zbornicim i časopisima. PrevoĎena na mnoge jezike.

37

Оливера Цупаћ, Чачак Сејо мила, мало мање драми наћи ћемо пут у овој тами, Од кукњаве нема више вајде, утихнуше и звона и гајде. Излечимо, најзад,наше мане не чекајмо помоћи са стране. Окренимо себи своје лице вратимо се са те стрампутице. Биће боље кад битанге плате што покраше народу да врате. Оливера - Оља Цупаћ, девој. Башић, рођена у Лесковцу. Студије Дефектологије завршила у Београду. Пише поезију, прозу, драмске текстове, игроказе за децу, новеле, сатиру, есеје, рецензентска мишљења. Радови су јој објављивани у многим дневним и књижевним часописима, зборницима, алманасима, антологијама... Добитник је многих награда. Члан УКС, УСКОР, као и више КК. До сада објавила шест књига.
38

Milena Drpa, Modriča Ista ih je pravila mašina, svi lišeni svjetla i visina, mutnom vodom nama doplivali, svoje nisko kolo zaigrali! Sivom bojom peĉate nam dane, za vrline proglasili mane, u novĉanik svaku ţelju slaţu, rijeĉ sahrane, a laţ glasno kaţu. Još ne znaju da mi sve ohole jednog dana pošaljemo dole. Milena Drpa, roĊena u Gornjoj Slatini kod Šamca. Završila Pedagošku akademiju u Tuzli ( srpskohrvatski jezik i knjiţevnost). Vodi Omladinski KK „Mladost''. Piše pjesme za djecu i odrasle, pripovijetke, kratke priĉe i haiku. Objavila tri knjige pjesama i jednu pripovjedaka. Kao predsjednica KK priredila tri zbornika radova. Zastupljena u brojnim zbornicima i dobitnik više nagrada a najdraţa joj je priznanje Najdraţi uĉitelj. Član UK Republike Srpske.

39

Evica Kraljić, Nova Gradiška Kiša vani izlijeva svoj oĉaj, kao da će svijetu biti kraj! Mene glava tako silno boli, srce moje dragog Boga moli: O, Boţe, Boţe dragi, premili, ne daj srcu da ţalosno cvili! Zaogrni dobrotom sve ljude, neka sa kišom i pjesma bude. Neka se svi poštuju i ljube, neka se sretni sutra probude. Evica Kraljić roĊena je u Novoj Gradiški. Piše prozu i poeziju bavi dugi niz godina. Pjesme su joj uglazbljene i izvoĊene na Poţeškom festivalu.Ĉetiri samostalne zbirke poezije i zbirka ratnih priĉa.NagraĊivana je brojnim nagradama i priznanjima, a najdraţa joj je Medalja grada Nove Gradiške koju je dobila 2001. godine. Ĉlanica KLU Petrović iz Rešetara, NGLU „Vladimir Nikolić”, kao i MH u NG.Piše i haiku, bavi se i slikarstvom.

40

Alenka Kveder, Celje Drage sestre, evo povabila: Jaz bom lutke iz krpic naredila, v njih vse slabe duše bom zašila, Nato dobimo se na ĉrno noĉ, še zvezde vzamemo si za pomoĉ, iz isker drobnih vzklije naša moĉ. V kres mogoĉni bomo jih zmetale, jih preklinjale in se smejale in okoli celo noĉ plesale. Kar ostane, bomo zakopale. Alenka Kveder, iz Celja, piše preteţno poeziju. Objavljena joj je samostalna zbirka pjesama „ Lunini o(d)pilki", 2012. Uĉesnica je više poetskih susreta u zemlji I inostranstvu, zastupljena u mnogim ĉasopisima i slovenaĉkim i regionalnim knjiţevnim zbornicima.

41

Zorica Tijanić, Beograd Laţu, sele, istinu ne kaţu, reĉenice u ţuto nam maţu, odijelo nama loše skroje i to, sele, ruţiĉaste boje. Rukavi mu uski, okraćali boli glava jer sve nešto fali. A odelu dţepovi su prazni, dinar grca u poslednjoj fazi. Batrgamo se takvim beznaĊem, sele moja, kako da se snaĊem? Zorica Tijanić, roĊena u Đakovu, odrasla u Splitu. Prekida studije prava i zbog rata se seli u Herceg Novi, gde je provela šest godina i najviše se posvetila pisanju. Nakon toga u Beogradu završava Višu pedagošku školu, potom Uĉiteljski fakultet i master na istom fakultetu. Uĉestvovala u više meĊunarodnih zajedniĉkih zbirki poezije, objavljuje na raznim blogovima svoje pesme. U pripremi je prva zbirka pjesama.

42

Ljudmila Milena Mršić, Ivanić Grad Od jutra do sutra mi smo vukle kuća, djeca, samo dvije ruke trk na pos'o, trĉi kući, sele, bolovanje nismo nikad srele, slane suze bez mora nas guše mirovine proraĉune ruše. Krasne smo mi ţene sa Balkana nek je kruha, juha, obećanja nema srama lopova i tata rešetke su njihove od zlata. Ljudmila Milena Mršić roĊena u Ivanić Gradu, Hrvatska gdje i ţivi. Аngaţirana u kulturi i javnom ţivotu svoga grada. Poeziju i haiku biljeţi na hrvatskom standardu i kajkavskom narjeĉju. Оbjavila zbirku haiku poezije na hrvatskom i engleskom jeziku „Malo vjetra u kosi”. Za svoje haiku primila nekoliko priznanja u zemlji i svijetu. Njena najveća i najvaţnija okupacija je obitelji kojoj se posvetila, a njene umirovljeniĉke dane obogaćuje troje unuĉadi.
43

Смиља Арсић, Нови Сад Сестре моје, балканске фемине, лонац нам је заједничко име око нас све слатка обећања давно знана - лудом радовања! Наивност је болест нелечива она нас је стопут оборила. Све мислимо да смо мудре, јаке а у исте улећемо замке. Лаж царује и интерес лични Очигледно да смо много слични! Смиља Арсић, рођена у Горњем Романовцу. Дипломирала на Правном факултету у Нишу. Живи у Новом Саду. Објавила пет књига поезије. Хаику су јој објављени у Италији, Хрватској и Румунији, превођена на више језика. Награђена на међународном конкурсу WINTER HAIKU 2012 Диоген. Награђена за песму Слапови Вучјанке 2011, похваљена на конкурсу КК „Рујно“ у Ужицу 2011. године. Објављена у више зборника.
44

Malvina Mileta, Labin Drage moje, u mojoj su Istri ofarbane ruţiĉasto misli hvale sv'jetom našu zemlju rajsku laţu, sele, svu kuglu zemaljsku. Nema više smijeha ni šale dţepovi nam bez ijedne pare oko smeća k'o na kolodvoru guţva veća nego li na moru ambicija duše zarobila sirotinjom mnoge uĉinila. Malvina Mileta roĊena u Vineţu, ţivi u Ţupanićima, Istra. Piše na standardu i ĉakavici. Članica je HDK Rijeka. Izdala je dvije knjige na labinskoj ĉakavici, zbirku poezije „ZAD NAŠ PORTON” i roman „CRNI SNIH’’. NagraĊivana i zastpljena u mnogimzbornicima. Autorica je dviju kazališnih predstava koje su i izvedene. Piše haiku poeziju za koju je dobila mnoge nagrade širom svijeta. Dva puta izabrana u TOP 100 najboljih Haiku pjesnika Evrope.
45

Jovanka Boţić, Valjevo Niko ne laţe – istinu zbore onu ljudsku što ljubavlju tvore sve boje duge dušom slikaju blago ljudima - zemlju imaju. Visina ĉoveštva nedostiţna veliĉina odela - ni pribliţna. Pre svih u nama istina spava lepo i dobro iz nas isijava. Svi novci sveta sreću ne plode sa suncem, beba – sleteše rode. Jovаnkа Boţić, Vrelo Ub.Diplomirаlа i magistrirala Politiĉke nаuke u Beogrаdu. Od 1976. profesor sociologije u Vаljevskoj gimnаziji, a od 2009. nа Visokoj poslovnoj školi strukovnih studijа u Vаljevu, gde ţivi. Slika i piše. Za haiku prva, senrju druga i kratku priĉu druga nagrada. Objavila hаiku (srpsko-rumunsko) izdanje „Prozirаn oblаk“. PrevoĊenаnа frаncuski, nemаčki, engleski, jаpаnski, poljski, mаkedonski. Objavila nekoliko struĉnih knjiga.

46

Andrea Knapić, Gradec Kabanica mi kineska kroja a prazan novĉanik turskih boja, avaj, tamo kune više nema strane banke kaţu - no problema, kune daju, a švicarce pišu kabanica već propušta kišu. Na putu iz njemaĉka dućana ne tješi me ni ameriĉka hrana, kaţu danas u Europskoj uniji kabanicu na uvid komisiji. Kreativka, idealistica, vegetarijanka. Samohrana majka i samostalna umjetnica. Voljela bi imati više vremena za odmor. Ţivi na selu, okruţena drvećem.

47

Iva Pejković, Zadar Alo ţeno, ovdi ništa manje jadi i malograĊansko sranje. Betonizacija je hit, Forum stiga’ prirez i nama na moru. Orgulje morske u teškoj gripi njivas gleda što će lako zdipit’ kumĉe vlasti posta otpadak svak’ na Pozdrav suncu pao njihov mrak. Njušku bi mu ja rado pljunija a projekte će platit’ Unija. Iva Pejković, roĊena u Zadru. Diplomirala 2009. na Odjelu za izobrazbu uĉitelja Sveuĉilišta u Zadru. Objavila roman '„Maĉka u ĉizmama'' u ediciji Katapult, Rijeka, 2007. Vodi Klub ĉitatelja za mlade u Gradskoj knjiţnici Zadar. Urednica je portala ezadar i piše za blogosferu Veĉernjeg lista. Kratke priĉe objavila u Zarezu, Slijepom putniku, zbirci Rukopisi 33, zbirci „Samo ti priĉaj''.

48

Marina Bulajić, Drvar Sele moja, davno nas slagaše, sve boje se redom otkrivaše. A od’jela koja nama kroje najĉešće su prefarbane boje, šavovi im prekratkoga v’jeka glavobolji ovoj nema l’jeka, te svikosmo na sve ove šare i da za nas baš oni ne mare, mrtva trka ide bez sudije ko će koga pretrĉati prije. Marina Bulajić, roĊena u Drvaru, gdje i sad ţivi... Završila gimnaziju, piše od malih nogu...Izdala tri zbirke poezije: Tuga nema prijatelje, AnĊeo smjeli, Nevjesta gromova... Zastupljena u obje knjige Stihom govorim.....U pripremi ĉetvrta zbirka poezije. Član MeĎunarodnog udruţenja Stihom govorim, KK Poeta, KK Miloš Crnjanski. Drugo mjesto na konkursu Čukarica 2012.

49

Tanja Petrović, Novi Sad Ne laţu nas, već laţemo sebe, duša se pita zalud da l’ zebe. Nema goreg od straha i ćutnje, glave u pesku, jalove slutnje. Kratkovidost slepilom se leĉi, pred glupošću pamet, bedna, kleĉi. Golog svlaĉi, bogatog odevaj, ţivot bolji, goljo, samo snevaj. Piši, sestro, pero nek svest budi, nismo gluvi, slepi, ima još ljudi. Tatjana Petrović, roĊena u Novom Sadu. Profesor matematike u istom gradu, posvećena šahu i pisanju za svoju dušu. Ti zapisu su se sluĉajno našli kod našeg poznatog pesnika Pere Zupca, i tako je nastala knjiga, kojoj je bio i recenzent „Na postavi nebeskog kaputa”. Objavljivala u zbornicima: „Tragovi na pesku” i u knjizi „Stihom govorim” ĉije je promocije u Novom Sadu, bila i jedan od organizatora. Objavila drugu knjigu ,,Provetravanje srca”.

50

Nerina Kramar, Ljubljana Odkud vam samo takva ideja EU kroji najbolja odela. Zastava njena zvezdice ima, preko dana sunce sjaji svima. Od mora, planina i nizina, sveg’ kod nas u izobilju ima. Na sonĉni strani Alp je Deţela, EU ţivot naš na šerbet svela. Prema vama ona sada hrli. a radosti vaše kad vas zagrli. Nerina Kramar, roĊena u Postojni. Završila srednju medicinsku školu. Radi kao projektni saradnik za razliĉite projekte. Piše za svoju dušu a objavljuje na fejsbuku. Pisanje joj pomаţe da se oslobodi pritiska. Majka je dvoje djece. Ţivi u Ljubljani.

51

Jelica Ivanović, Paraćin Odavno smo mi u dance pali, od udarca ĉvonte mi po glavi! Moja sele, i dalje nas laţu, ţuto crnim laţama nas maţu. Obećaju na svim izborima, daće pare za odela nova. Bos iz Amerike udeliće ordenja na kaput okaĉiće. Avion dolara za nas, sestro, kaţu biće na kukovo leto. Jelica Ivanоvić, roĊena u Titovom Uţicu. U rodnom gradu završila uĉiteljsku školu. U Beogradu studirala i diplomirala na Filozofskom fakultetu filozofiju. Svoj radni vek zapoĉela u gimnaziji u Bajinoj Bašti. Potom se udala i preselila u Paraćin gde je radila do penzije. Pre godinu dana poĉela je malo da „piskara", više za svoju dušu, nego iz drugih pobuda.

52

Jasminka Predojević, Zagreb Pozdrav šaljem, sestre svih nacija ubi li vas oholokracija. Sami menadţeri i tajkuni jaĉi nego li svi tajfuni. Oderaše koţu našoj dici ne dopiru do njih ljudski krici. Sirotinjo, ti šuti i radi i sa plaćom skapavaš od gladi. Lipo ţivi lopovska manjina na ljubav se svela domovina. Јasminka Predojević, roĊena Đerek u Imotskom, gdje je završila gimnaziju. Studirala na Interfakultetskom studiju za socijalni rad u Zagrebu gdje ţivi i radi kao bankarska djelatnica. Haiku piše desetak godina, objavljuje u ĉasopisu Haiku, ludbreškom i kloštranskom zborniku te sudjeluje na susretima haiku pjesnika. Za svoje haikue primila nagrade i pohvale u zemlji i Japanu.

53

Gordana Glišić, Beograd Laţu sele, laţu nas i maţu a i boje sve po redu slaţu odelo nam već odavno tesno nije ĉudo što je društvo besno. Ruţiĉasto odelo i lice dok slušamo njine besmislice para nema, dţepovi nam prazni sudbinu nam kroje ljudi razni. S mrtve taĉke dići se moramo da se na dno ne orkotrljamo. Gordana Glišić, roĊena u Borovu. Piše od najranije mladosti. Objavila tri zbirke pesama: „Oĉaj i malo nade", „Memoari kolibrija", „Makovi pored puta". Četvrta knjiga u pripremi. Objavljivala (i objavljuje) u više ĉasopisa, zbirki pesama, antologija, almanaha. Predsednik Knjizevnog kluba „Miroslav Antić" u Novom Beogradu. Ţivjela u mnogim mjestima što je obogatilo njen ţivot i pisanje. Ţivi i stvara u Beogradu.

54

Jovanka Babić Jelovac, Zagreb Sve je ludo, sele moja mila, gdje je ljubav, kamo se je skrila? Sm’ješe nam se i debelo laţu, sramota me što nam mladi kaţu. Ne vjeruju da će biti bolje, pitaju se što li će im škole? O ljubavi ne govore više jer novac novu povijest piše. Sele draga, uzvikujmo svima: „Bit će bolje dok ovakvih ima!“ Jovanka Babić Jelovac, Karlovac. Završila Filozofski fakultet u Zagrebu. Radila kao profesor hrvatskog jezika i knjiţevnosti. Objavila zbirku pjesama „S ljubavlju na usnama“, Društvo Karlovĉana u Zagrebu objavilo njene pjesme u knjizi „Zašto volim Karlovac". Sudjelovala na domaćim i meĊunarodnim susretima pjesnika. Objavljena u raznim ĉasopisima i zbornicima. Članica KK Karlovac. PrevoĎena na više jezika. Piše recenzije i lektorira. Ţivi u Zagrebu.

55

Anica Prekajski, Ada Laţ (na) reĉ, duboka kao rana, krvari polako svakog dana. U satima prodatim za siću u bescenju naše zore sviću. Laţ (na) reĉ, istog smo peha sa gorĉinom iznuĊenog smeha, uskogruda, okuplja gluposti, u vremenu ove bezdušnosti. Okrećemo novi list na knjizi ne vjerujemo njihovoj brizi. Anica Filipović Prekajski, roĊena u Senti, Srbija. Po zanimanju tehniĉar pravne struke. Svoje radove objavila u antologijama, zbornicima i zajedniĉkim zbirkama: „Deca starog Bakunjina” Ivana Glišića, „Naša knjiga”- Saveza književnih stvaralaca Zapadnog Balkana, „Dajem riječ za osmijeh”, „Almanahu br.1", i „Stihom Govorim”. Objavila svoju prvu zbirku „Koraci Tišine”. Zastupljena u elektronskom časopisu Argus Books Online Magazine. Ţivi u Adi.
56

Мирјана Бурник, Битола Лажат сестро, со лаги не гушат се пред себе безмилосно рушат, ниту милост, ниту срам имаат што можат со две раце земаат. Не отруја со зборови лажни, останавме и неми и тажни. Дечината се голи и гладни а што скривиле, пак тие јадни нема пари сестро, ниту за лек се живее бедно, се’ е на почек. Мирјана Бурник е родена во Битола. Дипломирала на Правниот факултет во Скопје. Првата нејзина збирка песни ја доби како Подарок, објавена во Битола.Во нејзината втора стихозбирка со наслов Прозорец кон душата, објавена во Битола, се појавуваат извонредно добри поетски приказни за кои не може со сигурност да се каже оваа е прва, а оваа е десетта. Во 2012. година ја издава трета стихозбирка Рането срце.

57

Nada Petrović, Kragujevac Došlo vreme da se progovori gde nas svrbi, onde nas i boli duša rušna kuka nam iznutra oteše nam i juĉe i sutra. Kako ćemo decu mi u zoru da šaljemo u visoku školu da nauĉe kako da se kleĉi da oćute kad trebaju reĉi... Nemam reĉi da ti tugu kaţem zato ćutim da te ćutnjom blaţem. Nada Petrović, ţivi i radi u Kragujevcu...Od 1993. prisutna u mnogim poznatim i priznatim knjiţevnim časopisima...Piše i objavljuje: poeziju, kratku prozu, romane, haiku, kritiku, aforizme... Objavila do sada 5 knjiga poezije (od kojih je jedna imala nominaciju za nagradu Meše Selimovića). Zastupljena u antologijama: Pevaĉi usnule prestonice, Lirski bruj Šumadije, Srce otkucava. NagraĊivana.Primljena u UKS 2004.godine.

58

Mladenka Hudi, Supetar Što da kaţem, draga sele moja, zbog njih me je prošla dobra volja, obećavaju, a ništa ne daju, kradu,laţu, sve nas zafrkavaju, zasjeli su u fotelje svoje pa nam stalno krvna zrnca broje. Dobro im je a i dobro jedu oko sebe ne vide bijedu, zato, sele, neka ĉuju i nas za bolje sutra podignimo glas. HEDRA-Mladenka Hudi, roĊena u Trogiru. Piše od školskih dana, zaljubljenik u poeziju i rijeĉi. Objavljuje na sajtovima I fejsbuku. Zastupljena u zbornicima. U pripremi prva knjiga poezije. Ţivi u Supetru, na otoku Braču.

59

Maja Đurić, Beograd Posestrime ţene sa Balkana, evo mene usred Srbistana, gdje ne cvatu ni lale ni ruţe, gladan narod ulicama puţe, nad nama se diţe piramida bogataša bez srama i stida, koţu su nam s leĊa oderali, svoje duše profitu prodali, zaprţiše svom narodu puru kunući se u demokraturu! Maja Đurić, roĊena u Sarajevu, gdje je završila Filozofski fakultet. Objavila dva romana i scenario za TV seriju. Poĉetkom rata odlazi u Beograd gdje nastupa veoma muĉan period njenog ţivota. Ipak i dalje piše i postaje ĉlan UKS. Objavljuje dvije knjige. Ţivi spokojnim ţivotom od kad je uspjela da povrati stan. I piše.

60

Вера Коропкин Ратковац, Дервента Драга моја, по пјесми сестрице, од живота још имам пјесмице. Кад ми тешко, ја стихове слажем, не црвеним и никог' не лажем. На терет смо и ми се навикли, чини ми се на све смо обикли. Плате касне, а пензије мале, све покрали, с њима нема шале. Поздрављам те, а боље ће бити... ваљда ће се једном заситити. Вера Коропкин Ратковац, рођена у Бања Луци. Живи у Дервенти. Члан је Српског књижевног клуба „Вихор” из Дервенте. Објавила збирку поезије „Кап росе на длану”, а у припреми је друга збирка „Ми у вјечности вјечност у нама". Заступљена у зборницима „Гарави сокак” и „Видовданске бесједе”. Добитник је награда за друго и треће мјесто на Међународним пјесничким сусретима Прљача 2012 и 2011.

61

Милијана-Мика Голубовић, Ужице Селе моја, рингишпил лопова масте, лажу а одела нова продадоше све што имадосмо, да ни сами не знадосмо ко смо. Мало одеће, од Тита оста, превелико од силнога поста. Неистином бију децу, старе не бирају средства, боле главе. Испиран мозак, ђепови празни голи, боси и намети разни. Милијана Мика Голубовић, рођена је у Дреновцима код Ражане. Пише дечију, љубавну поезију, прозу, а бави се и хуманитарним радом. Члан је СКОР-а, Вукове задужбине, KК „Рујно“ у Ужицу, чији је и председник, удружења писаца „Чегар“ Ниш, Kњижевне заједнице Југославије и Групе Арте-Београд. Објавила је две збирке поезије и књигу дечије поезије, а у припреми је и нова књига. Заступљена је у више антологиjа поезије.

62

Vesna Radić, G.Vakuf-Uskoplje Laţu nas, sestro, i to baš jako što je dobro sad je naopako. Izvore zamutiše pa toĉe uvoze nam GMO povrće i voće strpani smo u tor kao ovce šišajuć nas zaraĊuju novce. Postah bijesna i jako ljuta na rijeĉ POLITIKA - bumbuta i sve volim s kim me zavaĊaju ne kupujem što reklamiraju. Vesna Radić, roĊena u Bugojnu. Ţivi u G.VakufUskoplje. Udata, majka ĉetvoro djece. Prije rata radila – UNIS - Tehniĉka kontrola. Poslije rata, što stigne.... U zadnje vrijeme pokušava pisati pjesme koje objavljuje na fejsbuku i nekim sajtovima. Voli djecu, ĉitanje i prirodu.

63

Suzana Dragić Stupar, Prijedor Ništa sveto više nikom nije uzeše nam što je najmilije: zemlju, ponos, pravdu i istinu kako iz mutljaga u bistrinu? S osmijehom noţ u leĊa riju dok se braća meĊusobno biju. U Evropi znaju šta da rade šalju banke da kapital vade. Isisaće svaku kaplju krvi nismo im, ni posljednji ni prvi. Suzana Dragić Stupar, roĊena u Prijedoru. Diplomirala novinarstvo u Banjoj Luci. Piše na srpskom i njemaĉkom. Objavila tri zbirke pjesama i četvrtu poezije i kratke proze. Uštampi knjiga novinarsko-knjiţevne satire.Zastupljena u mnogim časopisima, zbornicima,...Uvrštena u antologiju Augsburško sjemenje mira i zbornik umjetnosti 39 godina za razmišljanje (srpski i njemaĉki).NagraĊivana.Predsjednik DK SNAGA RIJEĈI Prijedor i ĉlan UK Srpske.

64

Radica Milošević, Pančevo Pored vaših iznetih problema ovde ĉistog ni vazduha nema, buvljak cveta kao nikad prije čovek proda što mislio nije. S besparicom isto stoje stvari narod vuĉe k’o volovi stari. Dosta nam je politiĉke bruke uzimajte stvar u svoje ruke. Nedajte se biće boljih dana, nek Bog ĉuva ţene sa Balkan Radica Milošević, roĊena u Panĉevu, gradu koji izlazi na dve reke,Tamiš i Dunav. Srednju školu završila u Panĉevu. Ljubav prema pоeziji se rodila u srednjoškolskim danima. Majka dvoje odrasle dece, radila 18 god. Trenutno ne radi, ali joj poezija i druţenje sa pesnicima ulepšava ţivot. Priprema rukopis za knjigu . Uĉesnik mnogih knjiţevnih manifestacija. Poezija i knjiga su njeno drugo ja.

65

Ranka Grbić, Brčko Mi nešto za neljude imamo pjesmom NJIMA lekciju da damo, ako shvate naše dobre duše dok nam snove o ljubavi ruše. TuĊa suza, sele, njih ne boli, djeĉja ruka koja hljeba moli. Podignimo u molitvi ruke, za sve tuĊe nesreće i muke, zaštitimo stihom makar, gladne, prozivajuć' lopovĉine jadne!!! Ranka Grbić roĊena u Sarajevu, gdje je ţivjela do 1996. Trenutno nastanjena u Brĉkom. Izdala jednu zbirku poezije pod nazivom Igra leptira, tri zajedniĉke zbirke. U pripremi nova zbirka koja će izaći ove godine iz štampe. Ĉlan knjiţevnog kluba „Miloš Crnjanski”- Bijeljina.

66

Vesna Mandrapa, Podgorica Ne vrijedi trošiti rijeĉi svaka priĉa jedna drugoj liĉi. Kad o ovoj govorimo temi ne smijemo podleći dilemi. Ne brine me što to oni ĉine i nas griju zraci mjeseĉine. Kako došli tako će i poći doţivotno niko neće moći. Sunce neće samo njih da grije je l' vidite i nama se smije. Vesna Mandrapa, roĊena Obradović, u Brezojevicama, Plav. Piše poeziju i prozu za djecu i odrasle. Objavila zbirku poezije "Mjeseca ima više" u izdanju KP Zajednice Podgorice. Zastupljena u antologijama, zbornicima i zajedniĉkim knjigama, ĉasopisima kao i na internet- stranama. U pripremi su joj tri knjige poezije: "Ĉekajući mene", „Bijeli san” i „Kosmička rapsodija”. Više puta nagraĊivana. Ĉlan MUK “Stihom govorim”. Ţivi i stvara u Podgorici.

67

Mirjana Djapo, Brčko I ja ţelim da nešto poruĉim, već se dugo ovom mišlju muĉim: Mi smo ţene krive za nevolje, moţda nismo zasluţile bolje. Svaka muţa za Boga proglasi, pa se, onda, muĉi da ga skrasi. Klanja mu se i peva mu ode, odriĉe se vlastite slobode... Nije ĉudo što je stalno gazi kad ga sama paţnjama razmazi! Mirjana Djapo, roĊena u Smederevu. Studije srpskog jezika i knjiţevnosti završila u Beogradu. Piše savremenu i djeĉiju poeziju, eseje, pripovetke, romane. Objavila pet knjiga. Za svoje stvaralaštvo dobila je više prestiţnih priznanja od kojih je najvrednije Zlatna znaĉka Kulturno prosvetne zajednice Srbije i Knjiga godine za 2012.- Izdavaĉke kuće Arte. PrevoĊena na više jezika, zastupljena u mnogim antologijama, zbornicima... Ĉlan je UKS-a.
68

Љиљана Милосављевић, Смедеревска Паланка К’о да сам мртва али без знања сита трајања, за(мај)авања, партија, председника, слабића лажова и лезилебовића, сецикеса, ала, гуликожа, граничара, рата,бљеска ножа. Заменити ова слова нећу, продали су снове ми и срећу, иде доба када ћемо бити више гладни него што смо сити. Љиљана Милосављевић, живи и ради у Смедеревској Паланци. Поезијом заступљена у разним листовима, зборницима, сајтовима, домаћим и страним.Заступљена у Antologija slavenskih umjetnosti (Krosno 2011. Poljska) и ,,Aquillrelle“ – Антологија сто песника (F.A.Q. 2011). Објавила књигу поезије. Прва награда на конкурсу за најлепшу љубавну песму Ивањица 2003. Оснивач и председница Књижевног клуба 21 из Смедеревске Паланке.

69

Keti Radevska, Bitola (umjesto pjesme šalje karikaturu)

Keti Radevska, roĊena i ţivi u selu Bukovo-Bitola, Makedonija. Završila srednju rudarsku školu, a dugo godina bavi se slikarstvom i karikaturom.Uĉestvuje na festivalima karikature u Makedonii i inostranstvu na meĊunarodnim konkursima karikature. Ima iza sebe dve izloţbe karikatura.

70

Бранка Војиновић-Јегдић, Подгорица Сестре миле, велико вам хвала Све почесмо као да је шала Мало шала, али збиља више Свако перо из срца ми пише Осмјех ми се повратио сада И нова се ево рађа нада Покренусмо лавину да иде Па ће моћи многи да је виде Нека крила ову пјесму свету Лако носе по далеком свијету.

71

DEPEŠE PODRŠKE: „Satira, sarkazam ili zbilja?“ Ne pišem za sadrţaj pisama, nego za našu stvarnost koju su pjesnikinje opisale epskim desetercem jer naša tragikomedija poprima epski karakter. Raslojavanje i polarizacija na bijedu i bogatstvo, potpuni sunovrat obiĉnog ĉovjeka i njegove sudbine, uz krizu morala i pretvaranje svih univerzalnih ideja u njihove karikature i suprotnosti, oĉito su centralni motiv pisama koje doţivljavam pobunom pjesnikinja i nemirenjem ţene "stuba kuće i porodice" sa stvarnošću koja prijeti temeljima sretnog i normalnog društva. Valjalo bi kad bi ova pisma bila dostavljena na adrese ljudi koji odluĉuju o sudbinama naroda na ovim prostorima. Pisana iskreno iz srca i duše, vapaj majki i sestara da se probudi savjest i da se ljudi trgnu iz uĉmalosti. Ovo je ujedno i poziv da se preduzme nešto za bolje sjutra našoj djeci. Pisma su opomena danas, ali i svjedoĉanstvo za sjutra. Neuruĉeno pismo isto kao da nije napisano, ova pisma koja piše narod perom svojih pjesnikinja neophodno je "uruĉiti". Milka Obradović
72

SADRŢAJ: 5.Branka Vojinović-Jegdić, Podgorica 6.ĐurĎa Vukelić-Roţić, Ivanić-Grad 7.Vida Nenadić, Bela Zemlja 8.Jasmina Hanjalić, Sarajevo 9.Сњежена Јокановић Савановић, Приједор 10.Љиљана Браловић, Прњани 11.Sofija Sonja Perović, Nikšić 12.Duška Dunja Gievska, Kumanovo 13.Štefica Vanjek, Ivanić Grad 14.Мирјана Јовичић, Сремски Карловци 15.Zdravka Babić, Bileća 16.Suada Kovačević, Brčko 17.Slavica Jovanović -Mače, Niš 18.Alma Tijanić, Karlovac 19.Мирјана Маринковић, Београд 20.Nataša Ţurić ex Rakoĉević, Mojkovac 21.Biljana Kitić-Čakar, Prnjavor 22.Dragica Gajić, Pomoravlje 23.Saša Vaţić, Batajnica 24.Ţeljka Čakan, Vukovar 25.Biljana Gajić, Banja Luka 26.Milena Mrkela, Pančevo 27.Sneţana Jovanovic, Kalamata Greece 28.Tatjana Debeljački, Uţice 29.Zlata Bogović, Varaţdin 30.Светлана Биорац-Матић, Алексинац 31.Marica Radić Vidić, Adaševci 32.Slobodanka Đukanović, Banja Luka 33.Dušanka Milatović, Sombor 34.Sanja Petrov, Oprtalj 35.Lidija Brezavšček, Radovoljica 36.Rabija Mameledţija, Travnik 37.Slavka Klikovac, Mojanovići 38.Оливера Цупаћ, Чачак 39.Milena Drpa, Modriča

40.Evica Kraljić, Nova Gradiška 41.Alenka Kveder, Celje 42.Zorica Tijanić, Beograd 43.Ljudmila Milena Mršić, Ivanić Grad 44.Смиља Арсић, Нови Сад 45.Malvina Mileta, Labin 46.Jovanka Boţić, Valjevo 47.Andrea Knapić, Gradec 48.Iva Pejković, Zadar 49.Marina Bulajić, Drvar 50.Tanja Petrović, Novi Sad 51.Nerina Kramar, Ljubljana 52.Jelica Ivanović, Paraćin 53.Jasminka Predojević, Zagreb 54.Gordana Glišić, Beograd 55.Jovanka Babić Jelovac, Zagreb 56.Anica Prekajski, Ada 57.Мирјана Бурник, Битола 58.Nada Petrović, Kragujevac 59.Mladenka Hudi, Supetar 60.Maja Đurić, Beograd 61.Вера Коропкин Ратковац, Дервента 62.Милијана-Мика Голубовић, Ужице 63.Vesna Radić, G.Vakuf-Uskoplje 64.Suzana Dragić Stupar, Prijedor 65.Radica Milošević, Panĉevo 66.Ranka Grbić, Brčko 67.Vesna Mandrapa, Podgorica 68.Mirjana Djapo, Brčko 69.Љиљана Милосављевић, Смедеревска Паланка 70.Keti Radevska, Bitola 71.Бранка Војиновић Јегдић, Подгорица

73

www.sipaknovine.blogspot.com

74

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful