LJUBOMIR KLJAKIĆ

KOSMOPOLIS
OGLED O CELINI SVETA I UPRAVLJANJU SVETSKIM POSLOVIMA
rukopis

Beograd, avgust 2005 - februar 2007. © Copyright, Ljubomir Kljakić.

2

"Priroda tera ljude da u početku čine nesavršene pokušaje, da bi na kraju, posle mnogih pustošenja, padova, pa čak i opšteg unutrašnjeg iscrpljivanja svojih snaga, učinili ono što im je um i bez toliko žalosnih iskustava mogao reći: da izađu iz stanja bezakonja i da stupe u savez naroda." Imanuel Kant (Immanuel Kant), 1784.1 "Ono što mi predviđamo jeste da cela Evropa može da postane jedna velika republika, a da čovek može potpuno da se oslobodi." Tomas Pejn (Thomas Paine), 1791.2 "Idući napretku društvo ide pravo ka svetskom jedinstvu, koje dobija svoj izraz u Svetskoj državi." Dragiša Stanojević, 1870.3 "Jer, svet je jedan. Čovečanstvo je celina." Dimitrije Mitrinović, 19214 "Funkcija svetske vlade jeste da spreči rat, stoga jedino ona treba da poseduje za to neophodnu moć." Bertrand Rasel (Bertrand Russell), 1949.5

1

Imanuel Kant: Ideja opšte istorije usmerena ka ostvarenju svetskog građanskog poretka [1784], objavljeno u Imanuel Kant: Um i sloboda. Spisi iz filozofije istorije, prava i države , priredio Danilo N. Basta, Velika edicija Ideja, posebno izdanje časopisa Ideje, Beograd 1974, str. 34 - 35.
2

Tomas Pejn: Prava čoveka [prvi deo 1791, drugi deo 1792], Filip Višnjić, Beograd 1987, str. 250.
3

Dragiša Stanojević: Individualistički komunizam. Nov nacrt društvene reorganizacije [1870], Izabrani spisi Dragiše Stanojevića, izbor i objašnjenja Miloš Jovanović, Istoriski arhiv Pokrajinskog komiteta SKS za Vojvodinu, Novi Sad 1957, str. 177.
4

Dimitrije Mitrinović: Svetski poslovi [World Affairs, 1921] u Dimitrije Mitrinović: Sabrana djela, I - III, priredio Predrag Palavestra, Svjetlost, Sarajevo 1991, knj. III, str. 96.
5

Bertrand Russell: Authority and the Individual [1949], George Allen & Unwin Ltd., London 1977, p. 76.

3

1.
"Ja sam kosmopolita", odgovorio je Diogen iz Sinope (404 - 323. p.n.e) kada su ga pitali odakle je rodom.6 Iako je ova izjava prvog kinika od pre 2.400 godina takođe i najstarija sačuvana potvrda shvatanja da je pojedinac građanin sveta i da je ljudski svet jedan svet, razume se da je samo shvatanje mnogo starije. Ovo potvrđuje i Anaharsis (ili Anahardid, pre 600 oko 580. p.n.e), Skit iz zemlje Kimerijaca na obalama Ponta, koji je "proputovao mnoge zemlje i na tom putu pokazao veliku mudrost".7 Između 591. i 588, živeo je u Atini, bio Solonov prijatelj i prvi stranac koji je proglašen za punopravnog atinskog građanina, a takođe i prvi stranac koji je iniciran u Euleuzinske misterije i kult Velike Majke. Sačuvano je i Anaharsisovo pismo Krezu, kralju Lidije u Maloj Aziji u kome se kaže: "Anaharsis pozdravlja Kreza/ Ja sam, o kralju lidijski, došao u zemlju Grka, da bih se obrazovao u njihovim navikama i poslovima. Zlato mi nije potrebno, ali je dovoljno da se vratim u Skitiju kao bolji čovek. Dođoh u Sard, jer veoma cenim da se upoznam s tobom."8 Kao filozof, Anahasis je prethodnik skeptika i kiničke škole Diogena iz Sinope, pa tako i onog Diogenovog "Ja sam građanin sveta", a predanje kaže da je ovaj radoznali putnik zadužio čovečanstvo još i kao pronalazač sidra i grnčarskog točka. Na scenu istorije potom je stupio još jedan od onih koji je "proputovao mnoge zemlje i na tom putu pokazao veliku mudrost". Bio je to "građanin sveta" Pitagora (582 - 493). Kako god bilo, činjenica je da su od Anaharsisa do danas, dakle tokom čitavih 2.600 godina, mnogi zastupali i zastupaju ovo stanoviše. Ne treba da čudi takav tok događaja. "Jer, svet je jedan. Čovečanstvo je celina."
6

Diogen Laertije: Životi i mišljenja istaknutih filozofa [3. vek n.e.], BIGZ, Beograd 1973, str. 187.
7 8

Herodot: Istorija, I - II, Matica Srpska, Novi Sad 1980, IV, 76, knj. I, str. 302. Diogen Laertije: Životi i mišljenja istaknutih filozofa [3. vek n.e.], isto, str. 35.

No. New York 2003 [prevod. onaj koji je postavio Zenon (335 . 1995. Daniele Archibugi: Demos and Cosmopolis. to će naročito biti pokazano na primeru pojmova svetska država. Island of Samos. Charles University Prague. od ovog građanina sveta ili kosmopolite. Toward a Critique of the New Technological Fetishism . Vol. David Held: Democracy and the Global Order: From the Nation State to Cosmopolitan Governance . pp. Paper Submitted to A Dual International Conference on Ethics. Theory. 7. MA.ac. Boudouris. Debating Cosmopolitics.262). . Free Press. I .138. kosmopolítēs. što znači uređeni univerzum i gr. http://www.org/dc/elements/1. or. Don DeLilo: Kosmopolis. Institute of Philosophy. July . January . I. Vol. 1-2. Second International Conference of the Australian Institute of Computer Ethics [AICE] held at the Australian National University in November 2000. http://tcs. Barry Sandywell: E-topia as Cosmopolis or Citadel: On the Democratizing and Dedemocratizing Logics of the Internet. January February 2002. globalna međuzavisnost. Dept. str. 1990. International Confernce. New York. Culture & Society. gr. Verso. Za stanje aktuelnih rasprava o različitim koncepcijama kosmopolisa videti. 137 . kosmos. Finland. 14th International Conference on Greek Philosophy. Citizenship and Global Cosmopolitanism. Geopoetika. Oleg Suša: Learning to Live in a Global Cosmopolis: Information. Daniele Archibugi: Cosmopolitical Democracy. Vol. Edward Spence: Cosmopolitanism and the Internet. The International Center for Greek Philosophy & Culture (SAGP. Theory. savremenih pojmova svetska federacija.sagepub. http://tcs. Oni su manifestacija savremenih nastojanja da se imenuju istorijski procesi mondijalizacije i globalizacije.org/iagp/. 2 . Ernst Bloch: Princip nada. Polity Press.geocities. pp. 19. polis. Prospects for World Government. K. USA).newleftreview. No. 2002. odnosno integrisanja ljudske zajednice i upravljanja njenim poslovima na svetskoj skali. Polis and Cosmopolis: Problems of a Global Eras. koja je organizovana u idealnom skladu sa logosom samog kosmosa.net/PDFarticles/NLR24702. Cambridge.9 Brojni pojmovi izvedeni iz kosmopolisa ušli su potom u upotrebu. http://www.10 U ovom radu. of Sociology.August 2000. svetska republika.17 September 2003. Culture & Society. Prvi razvijeni filozofski. svetsko carstvo i svetska vlada. 19.com/stoicvoice/. odnosno grad ili uređena zajednica. naročito tokom proteklih 250 godina.hri. Stephen Toulmin: Cosmopolis: The Hidden Agenda of Modernity. Timothy Brennan: Cosmopolitanism and Internationalism.84. 566 . 1997.III (1959). http://www. moralni i politički program ovog kosmopolisa. 4. http://purl. 1-2. The New Left Review. Don DeLillo: Cosmopolis. University of Helsinki. http://tcs. published in Polis and Cosmopolis: Problems of a Global Era.4 Sledstveno. Izveden od gr. August 2 . Athens 2003. kasnije. Daniele Archibugi.150. zastupali svi stoici.3 June 2000.uk/tcs/. pp. Farrell: Complexity and Democratic Theory: Building a new Cosmopolis for the 21st century . Cambridge. Zagreb 1981. London School of Economics and Political Science. pojam kosmopolis označava svetski grad. 197 .225. ed. 16 . Polity Press. osnivač Stoe i koga su. The Departement of Philosophy of the Universaity of Athens.ntu. Danilo Zolo: Cosmopolis.571. Cosmopolis: Democratizing Global Economy and Culture.7. Beograd 2005].sagepub. Culture & Society Centre. 75 . Katharine N. odnosno opštu i uređenu ljudsku zajednicu na Zemlji. kao i njihovih docnijih derivata. 127 . opštu i uređenu ljudsku zajednicu na Zemlji vidi kao univerzalnu svetsku državu sazdanu od humanosti. Verena Andermatt Conley: Chaosmopolis. New York 2003.February 2001. Scribner. Czech Academy of Sciences. International Association for Greek Philosophy (IAGP). Naprijed. ed.com/cgi/reprint/19/1-2/197. MA.1 i drugo. globalna uprava i 9 10 Videti.com/cgi/reprint/19/1-2/127. Complexity & Organisations . New Left Review 13.pdf. Knjiga II. 2005. 2002. pp. imamo i pojam kosmopolis. 2002. Martin Hand. New Left Review. Theory.

uopštene i neodređene. page was last modified 11:13. definicije oko kojih postoji kakva takva saglasnost. Tako.org/wiki/World_government. edited by Vernon Bogdanor.5 globalno upravljanje. definiše kao način "upravljanja svetskim poslovima posredstvom centralizovane moći" koja "ima dugu intelektualnu genealogiju. na primer. 27 November 2006. p. u svakom slučaju sa manje skepse i više činjenica u prilog tog koncepta: "Svetska vlada je koncept političkog tela koje bi uspostavljalo. reflektuju različite koncepte celine sveta."12 Zanimljivo je. sa svojim nesumnjivim planetarnim autoritetom. Wikipedia u odrednici World Government iz 2005. pojam svetska vlada."13 Premda svetska vlada u idealnom teorijskom i praktičnom obliku. resursima i 11 The Blackwell Encyclopedia of Political Science. navodi da je "svetska vlada… hipotetički entitet sastavljen od jednog ili više nivoa vlasti sa autoritetom koji obuhvata čitavu planetu. 13 World government. u bitno inoviranoj odrednici World Government. ali najpre razlike i napetosti između konkurentskih struktura moći koje pretenduju na svetsku hegemoniju. USA 1993. više-manje čitavo vladanje. 643. međutim. UK . Oxford. iako su velike imperije i supersile prisvajale nešto od ovog oblika moći.org/wiki/World_Government. ista Wikipedia određuje pojam svetska vlada sa primetno drugačijeg stanovišta. Massachusetts. Takva svetska vlada nikada nije postojala. page was last modified 26 June 2005. Zato su i dostupne definicije ovih pojmova.Cambridge. istorijski primeri učinili su svetsku organizaciju bilo koje vrste. in Wikipedia. in Wikipedia. The Blackwell Encyclopedia of Political Science koja nema definiciju svetske države.wikipedia.wikipedia. 12 World government. svetska vlada bi iznad postojećih nacionalnih vlada uspostavila naredni nivo administriranja ili bi obezbeđivala koordinaciju u oblastima gde nacionalne vlade nisu u stanju da adekvatno deluju kao nezavisni politički autoriteti. http://en. načelno ograničeni s obzirom na činjencu neodgovarajućih komunikacija i tansporta. sa svim svojim funkcijama. da novembra 2006. ali neznatnu istoriju primene". nedelotvornim.11 Isto tako. Basil Blackwell Ltd. nekorespodentnosti koje posledično vode i do uzajamnog potiranja tih sadržaja. tumačilo i primenjivalo međunarodno pravo… Praktično. takođe i različite strategije upravljanja svetskim poslovima. world government. Često nepremostive razlike između različitih sadržaja koji se označavaju ovim istim pojmovima.. . http://en.

http://radicalacademy. October 1992. May 1997. World Federalist Movement. http://www. in The Radical Academy. Principles of World Federation. http://ascop. World Government Institute. može obavljati poslove iz pretpostavljenih nadležnosti ove svetske vlade. Sidney. Maria A.htm. Principles of World Federation. a naročito od 1980.html. http://www. xiv.. uostalom kao što nije uspostavljena ni svetska država.).w-g.jp/wgi/wcpa-constitution.au/COURSES/GENS4008/book. Preliminary Draft of a World Constitution (1947-1948). Vol. aktuelni sistem međunarodnih odnosa. Westport CT 2004. I-II (Vol. Dieter Heinrich. Australia.nifty. Greenwood Publishing Group. One World Trust.com/home. .phys.org/. Vol. World Federalist Movement. federal world government. 1996. The Global Ratification and Election Network. http://www. zagovornike i protagoniste.edu/archive/vol2/.edu. Atomic Control. http://homepage3. Palais des Nations.6 prerogativima. godine.au/COURSES/GENS4008/book.wfm. A Constitution for the Fedration of Earth.com.unsw. To je razlog zbog koga ideje svetske države i svetske vlade.htm. Prepared by Robert Hutchins and Mortimer J. http://www.edu. http://www. do sada još nije uspostavljena.ucr. na različitim nivoima i posredstvom različitih oblika. Paper Presented to the 41st Geneva Graduate Study Programme. ipak pokazuje snažnu tendenciju da se strukturira upravo tako da faktički i funkcionalno. danas imaju svoje brojne pristalice.com/adlerdirectory. 2: From World Federalism to Global Governance. Reform.org/site/index. Joseph Preston Baratta: The Politics of World Federation. A Global Parliament. U.w-g. http://www.com/wfmj/.phys. Australia 1998. jedne moguće svetske federacije.htm.org/. http://www. Tim Murithi: Re-thinking the United Nations System: Prospects for a World Federation of Nations?. Journal of World System Research.unsw. Christopher Hamer: A Global Parliament. Vol.org/about.editme. 527 pp. The World Constitution and Parliament Association. Democratic World Federalists. NSW. World Citisents Alliance for World Citisenship. Toshio Suzuki: International Party for the World Government. Ph.jp/wgi/article. Oyster Bay Books.html. Adler.N. The Centre for International Governance Innovation (CIGI). United Nations Office in Geneva 18 July 2003. http://www. naročito u obliku različitih projekata federalne svetske vlade. Inc. 2. 298 pp. http://oneworldtrust. Oyster Bay. Pozas: What will an integrated socialist world look like? Brief comments on Warren Wagar's article: "Toward a Praxis of a World Integration". 1: The United Nations. New York. School of Phisics. The Case for a United Nations Parliamentary Assembly.html.dwfed.D. http://jwsr. The University of New South Wales. 14 Videti.php/base/main. 2.wcpagren. svakako od 1945. No.cigionline.. World Federalist Movement (Japan). Global Justice and World Democracy. world federation (Slika 1).14 Slika 1.

teorijske i medijske prakse. kao i nekih zvaničnika tadašnje vašingtonske administracije. dobitnik Nobelove nagrada za mir 1993). nego i prijemom zemalja kao što su to Kina. biskup Desmond Tutu (biskup Johanesburga. polovina je bila iz SAD. Bil Klinton (William Jafferson Clinton. Stiv Džobs (Steve Jobs.Kastro ispred Buša. čiji učesnici treba da izaberu idealnu svetsku vladu. oktobar 2005. na Forbesovoj listi 400 najbogatijih Amerikanaca 2005). ovdašnja Politika takođe je informisala svoju publiku o rezultatima ovih izbora. na BBC listi 100 najvećih Britanaca 2002. http://en. još jedan od oblika današnje svetske vlade) prekomponuje. kao i predlog The New York Timesa za reorganizaciju članstva (tadašnje) Grupe 7. 4. Dalaj Lama (Dalai Lama. Po redosledu broja dobijenih glasova. Fantasy World Government (Power Play igra dizajnirana po modelu popularne kompjuterske igre Fantasy Football). dobro ilustruju dva događaja podjednako namenjena nosiocima i predstavnicima moći. od 1996. Grupu 7 trebalo bi dovesti u sklad sa stanjem stvarnih planetarnih činjenica. 6. poznat kao "milijarder buntovnik". suosnivač i predsednik korporacije Apple koja je pokrenula kompjutersku revoluciju 1980. da se u godini obeležavanja pedesetogodišnjice OUN. za članove idealne svetske vlade izabrani su: 1. dobitnik Nobelove nagrada za mir 1984). 5. sportista. mestu Forbesove liste 400 najbogatijih Amerikanaca 2005). borac za ljudska prava. proširena Rusijom. učesnici ove igre izabrali su jedanaest članova idealne svetske vlade. Politika.000 učesnika iz čitavog sveta.co. na prvom mestu Forbesove liste 400 najbogatijih Amerikanaca. Posle sedamnaest dana.bbc. 2. jednog od oblika današnje svetske vlade. otišao je u penziju februara 2006). BBC je organizovao u godini obeležavanja šest decenija postojanja OUN. 11. pa čak i prijemom jedne mega-zvezde američke profesionalne košarke.wikipedia. do 2005. ne samo isključivanjem zemalja kao što su to Engleska. do 2005.7 Shema idealne svetske federacije i njene federalne svetske vlade. političara. odazvalo se pozivu na učešće u ovim virtuelnim izborima. Videti. mestu liste najbogatijih Sunday Timesa za 2005. ali i deset godina posle juna 1995. verski poglavar tibetanskog budizma i tibetanski politički vođa. "slomio Bank of England". predsednik US Fderal Reserve Bank. lingvista i filozof. N. osnivač i predsednik Soros Fund Management i Open Society Institute. ali i prijemom nekolicine bogatih. ali i nezaobilazni motiv planetarne popularne kulture. Kanada i Italija.uk/2/hi/in_depth/4298568. Izvor: World Government. Bil Gejts (Bill Gates. sastav ondašnje Grupe 7 (grupa sedam najzarvijenijih zemalja sveta. iz juna 1995. naime sa 15 Interaktivnu igru Fantastična svetska vlada. Noam Čomski (Noam Chomsky. bivši predsednik Južnoarfičke Republike. 9. Ko vodi tvoj svet svog Internet portala u leto 2005. osnivač i predsednik korporacije Virgin. 85. . 27. 15 Oba događaja dizajnirana su unutar identičnog konceptualnog modela. moćnih i globalno uticajnih pojedinaca koji upravljaju najvećim svetskim korporacijama. 7. odnosno Lhamo Dhondrub. posle 14 godina provedenih na dužnosti prvog čoveka američkih i svetskih finansija. suosnivač Quantum Investment Fund. 10. aktuelni generalni sekretar OUN). čovek koji je 1992. njegov izbor BBC je proglasio najvećim iznenađenjem ovih izbora). na 7. od 1993. virtuelni izbori za idealnu svetsku vladu koje je BBC organizovao u avgustu i septembru 2005. Željena 'svetska vlada'. Alen Grinspen (Alan Greenspan. do Čomskog i Anana. http://news. sa izuzetkom 1997. Dragović: Jedinstvena anketa Bi-Bi-Sija. Za tadašnji lokalni komentar ovog predloga videti. danas je to Grupa 8. Wikipedia. bivši predsednik SAD). na osnovu odgovarajućih propozicija. Džordž Soroš (George Soros. Izbore za idealnu svetsku vladu. Ljubomir . BBC je postavio na stranicu Who Runs Your World. Francuska. Indija i Brazil. prvi čovek koji je u balonu preleteo Atlanski i Tihi okean). 8. ali i masovnoj publici. Od Mandele i Gejtsa. 5. odnosno Steven Paul Jobs.org/wiki/image:world_government_hierarchy. veliki kritičar politike SAD. Kofi Anan (Kofi Annan.gif. filozofa. 30 September 2005. muzičara i pripadnika drugih profesija iz čitavog sveta. odnosno William Henry Gates III. Čak 15. ponedeljak 17. Friday. BBC News ‫׀‬Africa‫׀‬. osnivač i predsednik korporacije Microsoft čiji je OS instalisan u 97% kompjutera na svetu. i onog predloga New York Timesa.stm. Po tom predlogu. str. dobitnik Nobelove nagrada za mir 1989). Da su ove ideje danas standardni deo političke. Mandela wins BBC's 'global election'. 2005. 3. takođe prvi na listi Najbogatiji ljudi na svetu). videti. Sa liste od 100 ponuđenih imena poznatih naučnika. Nelson Mendela (Nelson Mandela. poslovnih ljudi. Ričard Brenson (Sir Richard Branson. verskih lidera. na 67. uključujući i imaginarnog Hari Potera (Harry Potter).

1967. moć civilnog društva. Korpus ideja liberalizma. kritičkog racionalizma i univerzalnih etičkih načela. Novosti Enigma br. socijalizma. prihvatljivost i unutrašnju ravnotežu. asimetričnu i fleksibilnu mrežnu strukturu u koju su "delegirani" svi reprezentativni predstavnici glavnih struktura moći današnjeg. . na BBC Internet portalu. kao i idealna svetska vlada iz juna 1995. korporativna moć. str. a posebno moć korporacija visokih tehnologija. odstupaju od oblikâ tradicionalnog političkog upravljanja u kome glavne uloge igraju suverene države. teorijske i medijske prakse. egalitarizma. Inovativni karakter modela upravljanja svetskim poslovima koji je proigravan 1995. Beograd 18. naročito moć protagonista borbe za zaštitu univerzalnih ljudskih prava. moć tradicionalnih religija. a 2005. ugrađen u ovaj model. ali i nezaobilazni motiv svetske popularne kulture? Kljakić: Globalna enigma. ima za cilj da osigura njegovu održivost. jul 1995.8 stanovišta uverenja da se upravljanje svetskim poslovima danas može funkcionalno organizovati tek ukoliko se i model upravljanja transformiše tako da reflektuje strukturalne promene samog svetskog društva. godine i o kome će docnije biti više reči. veoma promenjenog sveta: moć tradicionalnih politička ustanova suverenih država. Kako je došlo do toga da (različite) ideje svetske države i svetske vlade postanu standardni deo današnje političke. Sasvim u skladu sa konceptom globalne međuzavisnosti. na stranicama New York Timesa. globalne uprave i globalnog upravljanja koji je postavljen 1995. Zato idealna svetska vlada iz septembra 2005. 17. korporativna moć upravljanja svetskim finansijskim tržištem. ogleda se u tome što taj model predstavlja višespratnu.

19 . No. teoloških. čija su prva četiri nemačka izdanja objavljena 1723. Đurić. pp. stanjâ i kretanjâ. free e-journal. a sa ciljem da metaforično predstavi različite nivoe i oblike filozofskih. predstavlja jednu interpretaciju Homerovog zlatnog lanca. Homer: Ilijada. tokom doba svetlosti u 12 . http://jwsr. ed.edu/cgi-local/DHI/dhi. kroz istoriju povezuje generacije protagonista idejâ o svesnom i institucionalizovanom upravljanju celinom svetskih poslova. 17 David Wilkinson: The Power Configuration Sequence of the Central World System.edu/ . ljudskog društva. 3. Homerov zlatni lanc.000 godina. Videti. samog čoveka i prirode čitavog kosmosa. bio je veoma uticajan. globalne uprave i. latinski prevod tog teksta objavljen je 1762.720.17 Na osnovu raspoloživih 16 Zlatni lanac. zatim u dugom 16. aurae catena.virginia. pratiti kroz čitavu danas poznatu i zapisanu povest čovečanstva.levity. Dictionary of the History of Ideas. New York 1973 .). veku. 655 .1746). svetske federacije. Charles Scribner's Sons. Wiener. VIII. preveo Miloš N. matematičkih i drugih naučnih znanja o zakonima univerzalne povezanosti oblikâ terestrijalne prirode. ? . Homeru se. Danteova Komedija. a svakako prvo poznato pominjanje zlatnog lanca. http://etext. uključujući i povesti nastojanja da se one ostvare. Philip P. Matica Srpska. C. Lovejoy: Chain of Being. naime. Salomon Bochner: Continuity and Discontinuity in Nature and Knowledge.edu/DicHist/images/dict_05b. mnogo starije od njihove moderne povesti.gif.virginia. Otuda. veka do danas. posle čega su usledila i nova izdanja na nemačkom.9 2.virginia.27. University of Virginia Library. http://etext. naročito odrednice: Arthur O. videti.cgi?id=dv1-62. aurae catena. metafora za univerzalno načelo sveopšte povezanosti oblikâ. ovo je 2004. X.com/alchemy/texts_philosophical. ponovo. str. Petrides: Hierarchy and Order. u obliku svetskog carstva. veka. Šire o aurae catena. sledimo li istorije ovih ideja. u Frankfurtu i Lajpcigu. pripisuje autorstvo.cgi?id=dv2-50. http://etext. tokom potonje istorije. danas zaboravljeni rad Aurae catena Homerii.html. veku.edu/cgi-local/DHI/dhi.13.n. vek p. fall 2004. pokazao Dejvid Vilkinson (David Wilkinson) u radu Sekvence konfiguracija moći centralnog svetskog sistema.1974. koristi se i kao Homerov zlatni lanac. Na osnovu analize najstarije arhivske građe koja je stigla do našeg vremena. npr. 203. http://etext. http://www.e. neće nam biti teško da ustanovimo kako su ideje kosmopolisa. Posebne istorije praktične operacionalizacije ovih ideja mogu se. aurae catena Homeri. aurae catena16. A.cgi?id=dv1-45. . videti: The Golden Chain of Homer in The Alchemy Web Site. Studies of Selected Privotal Ideas. Novi Sad 1985. a to je arhiv iz Tel-el-Amarne (15 . 1728. u Frankfurtu. na primer. Electronic Text Center. Vol. danas u obliku svetske države.virginia. s pravom. dakle tokom proteklih 6. Journal of WorldSystems Research. The Power Configuration Sequence of the Central World System. pa ponovo od 18. naročito u vremenima velikih promena.14. Sledimo li onu nit koja kao zlatni lanac. traktat austrijskog lekara i alhemičara Antona Josefa Kirčvegera (Anton Josef Kirchweger. 1738 i 1757. zlatni lanac. Tokom prosvećenog i prosvetljenog 18. elektronsko izdanje.ucr.edu/cgi-local/DHI/dhi. svetske vlade.

nepolarizovani svet). uostalom.n.n. Kosmos. 14. Hetitsko kraljevstvo. veku p. kaže sledeće: "Jedna od najzanimljivijih revolucija u dugoj povesti ljudske recepcije strukturalnih svojstava realnosti. naročito str. Vavilon i Asirija. videti Bertrand Rasel: Istorija zapadne filozofije.4% Tripolarni svet: 15/81 = 18.e. reformatora i revolucionara tog stoleća.4% Nepolarizovani svet: 0/81 = 0%18 Ugaoni kamen. 182 . i 700.5% Multipolarni svet: 36/81 = 44. 705 . koji do danas određuje osnovne koordinate i opštu dinamiku svetskih poslova. str. na koju je tada presudno uticala dinamika ekonomskih. unipolarni svet.707. Zaratustra ili Zoroaster (? . 33.n. Vilkinson je analizirao strukturu moći svetskog sistema između 1500. Poslediplomske studije.7% Unipolarni svet: 21/81 = 25. uspostavljen je zahvaljujući pre svega pregnućima glavnih učitelja. veku p. ispitni rad iz Političke antropologije. pored ostalog i stoga što predstavalja sam početak naše istorijske spirale o kojoj. Beograd jul 2005. smer Politička sociologija. isto. pp. multipolarni svet. Vilkinson je pokazao da je u tom periodu od 800 godina. kao i talasnu putanju koju ritmički ispisuje kao vlastitu istoriju. zahvatila je svet tokom 6. najviše i znamo. hegemonija.e. pored ostalog. političkih i vojnih odnosa između pet konkuretskih sila: Egipat.e. odnosno u "trenutku" kada je pokrenut onaj "kontinuum talasa verovatnoće" koji do danas određuje "centralni poredak" čovečanstva. 19 O značaju 6. tamo se na str. veka p. nedvosmisleno je postavljen u 6. zbog čega se konfiguracija svetske moći u ovom periodu promenila čak 81 put. p. FPN. Tokom ovih 800 godina jedino imperija (kao univerzalno svetsko carstvo) i nepolarizovani svet nisu mogli bili uspostavljeni. videti Ljubomir Kljakić: Pitagora i Rasel. . njegova opšta unutrašnja i spoljašnja strukturalna svojstva. bipolarni svet.10 pisanih dokumenata. Jedan ogled o shvatanju Bertranda Rasela da "nijedan čovek nije izvršio toliki uticaj u oblasti misli" kao Pitagora .n..e. struktura moći tadašnjeg kosmopolisa bila zasnovana na ritmičkom smenjivanju pet od sedam osnovnih modela moći (imperija. p.n. Otokar Keršovani.e. za ljudsku istoriju. njegove osnovne koordinate.9% Bipolarni svet: 6/81 = 7. Statistička slika ovog ritma promene svetske moći do koje je došao Vilkonson izgleda ovako: Imperija: 0/81 = 0% Hegemonija: 3/81 = 3. što znači filozofski temelj na kome počivaju današnji oblici kosmopolisa.. Takođe. veka p. 53.e.n. posebno napomena na str.oko 600). o 6. tripolarni svet.183. kraljevina Mitani. Rijeka 1982. Karl Sagan: Kosmos. Beograd 1962. Novi 'centralni poredak' svetskog društva sa svojim novim 'kontinuum talasa verovatnoće'.19 18 David Wilkinson: The Power Configuration Sequence of the Central World System.

revolucija. ovi događaji imali su da se odigraju posle Tridesetogodišnjeg verskog rata od 1618.org/nations/nature/westphalia. večnog. odnosno zahvaljujući slučaju koji igra tako važnu ulogu u istoriji. poslednjih decenija 18. Treaty of Westphalia in Marxists Internet Archive. kao dva glavna oblika tog modela mondijalne organizacije. čovečanstvo je transformisao. K'ung Fu-Tzu. nacionalna država.11 Jedna impresivna biblioteka radova napisanih od ovog "trenutka" u 6. iskristalisao i skup ideja od značaja za postavljanje ideje kosmopolisa kao ideje moderne svetske države. nacionalni suverenitet.n. uticali su na strukturalne promene. između zemalja članica Protestantskog Saveza. Lao C' (oko 570 . demokratija.e. dostupan je na adresama: Treaty of Westphalia in Global Policy Forum. pa do danas.edu/lawweb/avalon/westphal. Treaty of Westphalia. Sa drugim velikim idejama epohe modernosti – prirodno ljudsko pravo.yale. http://www. nacija. osigurao je onaj prvi talas moderne svetske revolucije. The Avalon Project at Yale Law School. stoleća. a sa druge strane zemalja članica Katoličke Lige.493). a naročito za uspostavljanje ili svetskog carstva ili svetske republike. uspostavljen je novi obrazac ljudske istorije kao istorije modernosti.htm. Sidharta Gautama Buda (oko 560 . http://www.1630) i koji su svoj vrhunac dostigli u dobu prosvećenosti. Vremenski i sasvim u skladu sa ritmom istorije. sloboda. istinskog i stoga Bratskog". komunizam – tada se. Reč je o procesima na samom početku dubokih strukturalnih transformacija svetskog društva koji su pokrenuti tokom dugog 16. sloboda plovidbe.org/history/index.htm. slobodna trgovina. kapitalizam. najveći među ovim odličnicima. podela vlasti.globalpolicy. Veliki učitelj K'ung ili Konfucije (551 . jednakost. pravda. 20 Engleski prevod integralnog teksta Vestfalskog mirovnog ugovora iz 1648.20 Pitagora (582 . do 1648. prostor za uloge koje različiti koncepti kosmopolisa danas igraju na glavnoj pozornici savremenog sveta. poznatog kao Evangelistički Savez ili Savez iz Auhausena.?). i Vestfalskog mira 1648. pre svega na istočnoj obali Severne Amerike. centralnu ulogu u ovim događajima odigrao je Pitagora. International History. čovek građanin. a svet u kome danas živimo postao je moguć. Razume se. kojim je taj rat okončan i uspostavljen novi međunarodni poredak suverenih nacionalnih država kao poredak "Hrišćanskog i Univerzalnog Mira. na promene samih temelja istorije. naročito u svetlosti ciklusa ratova koji su pokrenuti . Upravo tada." Zahvaljujući kumulativnom dejstvu brojnih faktora.marxists. privatno vlasništvo.479).htm. Videti i različite savremene recepcije Vestfalskog mira i njegovog poretka suverenih nacionalnih država. Glavna pozornica za ove događaje bila je postavljena u Evropi i njenim kolonijalnim "produžetcima" u Amerikama. veku p. veka (1450 . naime. http://www. Historical Resources on Capitalism. omogućava da se bogata i uzbudljiva intelektualna i socijalna povest kosmopolisa i njegovih brojnih derivata prilično dobro rekonstruiše.480).

pp. http://informationclearinghouse.uk/article/0.com/other/2005/3204berlin_semnr. Oxford University Press. takođe. Wissenschaftszentrum Berlin für Sozialforschung (WZB). 12 May 2000. Transcript of Speeches. Pugwash Occasional Papers.00. http://msnbc.nato.ellopos.and the Leviathan.htm. Tom Barry: Return of the NationState .net/politics/fischer.com/news/local/articles/2006/04/23/the_leadership_thing/ . The European Prospect. Douglas Lummis: The Madman and the Sword. devedesetih godina 20.globalpolicy.co. posebno princip cuius regio. http://www. Münster.org/nations/nature/11leviathan. Isto tako. New York 2005.uk/pdf/0-19-928401-6. The Washington Quarterly.co. 12 November 1998. http://skylla. . January 12 13. http://www. http://www.htm. Robert I. or why religion and politics should never mix. Global security governance: a world of change and challenge. April 15. umesto bazične ideje dotadašnjeg poretka po kojoj je Sveto rimsko carstvo nemačkog naroda kao najviša sekularna vlast dominiralo nad čitavim hrišćanskim svetom. November 8. K. Kissinger: America's Assignment. Andreas Rechkemmer: Global Environmental Governance. 85 . Canberra 2001. Znet.oup. veka. Executive Intelligence Review (EIR) Seminar. http://www. November 2002.html. 2005. What they don't teach in college can hurt us. istini za volju kratkotrajno. Joschka Fischer: The nation-state is irreplaceable. by Aluson J. Saturday March 6.cfm?SectionID=17&ItemID=5331.2763.uk/Iraq/Story/0.. velika evropska sila.pdf. Summer 2002.wzberlin.co.guardian. Stocholm International Peace Research Institute: SIPRI Yearbook 2005. Bailes. Jonathan Sacks: Different freedoms.edu/entries/sovereignty/. http://www. What will we face in the next four years? Newsweek. in Global Policy Forum. http://www. Speech by the Secretary General at the Symposium on the Political Relevance of the 1648 Peace of Westphalia.pdf). kao dotadašnji posed Habzburga i španske krune. BBC. Javier Solana. Jun 2004. Pugwash Conferences on Science and World Affairs Online. December 10. http://www.12 *** MEĐUIGRA PRVA VESTFALSKI MIR IZ 1648. Germany. Henry A.htm. Thinking Peace. Dr. http://www. The Guardian. 2004.msn.pugwash.00. http://www. uključujući ovde i delove habzburškog Alzasa. VEČAN. Francuska je. North Atlantic Treaty Organisation. 2005. uspostavljen je novi sistem po kome suverene nacionalne države predstavljaju najviši nivo vlasti iznad koje nema nikakve druge sile osim Boga.larouchepub. May 20. dobila teritorijalna proširenja. Berlin.htm. posle stogodišnje pobune i ratova postala je međunarodno pravno priznata nezavisna Holandija. sve zemlje potpisnice Vestfalskog mira izričito su priznale i potvrdile valjanost Augsburškog mira iz 1555.com/id/6370505/site/newsweek/. http://www. The United Nations Convention to Combat Desertification. Disarmament and International Security (pp.org/content/showarticle.org/reports/rc/pellet. 2004. protestantska Švedska dobila je znatna teritorijalna proširenja i postala. 904). najviše zahvaljujući Francuskoj. The Times. Sovereignty in Stanford Encyclopedia of Philosophy.stanford. The Boston Globe. Sam Allis: The leadership thing.html.boston. I:i.pdf.timesonline. Secretary General of NATO: Securing Peace in Europe. 2004. C. 2004. Academy of the Social Sciences in Australia. 23: 3. "A global threat needs a global response" Extracts from Tony Blair's speech yesterday on the threat of global terrorism. 2006. The Center for Strategic and International Studies and the Massachusetts Institute of Technology. "HRIŠĆANSKI I UNIVERZALNI MIR.3933-1918340. Armaments. Speech at the Humboldt University in Berlin.info/article6235.zmag. ISTINSKI I STOGA BORATSKI" Glavni rezultati Vestfalskog mira bili su: protestantska Nizozemska. April 23.1163351. Making Peace. http://plato. Švajcarska je priznata kao nezavisna i suverena protestantskokatolička konfederacija. in NATO.int/docu/speech/1998/s981112a. Information Clearing House. Rotberg: The New Nature of Nation-State Failure. Introduction.htm.twq.96. Alain Pellet: State sovereignty and the protection of fundamental human rights: an international law perspective. 2003.de/pdf/2004/p04-001. The World Needs a New Treaty of Westphalia .html. Noam Chomsky Interview. Edited by Barry Hindess and Margaret Jolly. http://www.com/02summer/rotberg. OTAN. Occasional Paper Series 1/2001. February 2000.

pa su pored Katolika i Luteranaca. marka (6). carski grad (54).13 eius religio. Španskim ugovorom od 30. vojvodstvo (30). Zbog svoje inovativnosti.1739. biće temelj međunarodnog poretka suverenih evropskih država narednih 350 godina. grofovija (71). sekularnih i eklezijalnih. pravo na versko i političko samoodređenje. veka.2001. u kome su na evropskim i američkim ratištima bile angažovane sve velike sile vremena. taj međunarodno-pravno priznati koncept uređenja kontinenta uspešno je generisao uslove za nove kontinentalne krize i ratove. potpisanim tzv. Francuska. a naročito daleko bio je od proklamovane večnosti.1748. kao što je to na primer ciklus tridesetogodišnjih ratova 1733 . koji je počeo u Šleziji. priznato je i postojanje velikog broja autonomnih crkvenih ustanova i poseda sa ograničenim suverenitetom u okviru sekularnih suverenih entiteta. januara 1648. Reč je. eklezijalni suvereni entiteti: arhiepiskopija (4). i od savršenstva. konceptualna ograničenja Vestfalskog poretka bila su očigledna (i) devedesetih godina 20. veku. Lombardiji. magistrat (3)]. sve do poretka koji će biti uspostavljen posle Drugog svetskog rata. u nemačkim zemljama je međunarodnopravno priznat versko-politički poredak u onih oko 360 suverenih državnih entiteta. lokalnih ratova u 20. Bavarsku i Austriju i angažovao Englesku na strani Austrije. Španija. Razume se. Kalvinisti i Anabaptisti. takođe je priznato i postojanje oko 1500 manjih autonomnih teritorija pod upravom carskih vitezova. Francuski i Indijanski rat u Amerikama i Sedmogodišnji rat u Evropi 1756 . ali nikako ne i kraj procesa na čijem se početku nalazi "Hrišćanski i Univerzalni Mir. Ukratko. sistem međunarodnih ugovora koji . Rat za Austrijsko nasleđe 1740 . Naravno. Engleska. ovaj put za ratove između suverenih nacionalnih država. palatinat (1). koja su unutar sebe dodatno bila podeljena na više kantona (Kantone). veka i to u onom delu Evrope na koji se izvorni Vestfalski mir nije ni odnosio. naime. koji se između suverenih nacionalnih država vodio ne samo u Evropi. kao i načelo nemešanja neke države u unutrašnje poslove drugih država. Sledstveno. Pirinejskim ugovorom o obustavi neprijateljstava između Španije i Francuske. Vestfalski ugovor. o Desetogodišnjim ratovima za Jugoslovensko nasleđe i suverene nacionalne države 1991 . u skladu sa ovim načelom. Loreni. Ovim eklezijanim ustanovama i posedima priznata je puna jurisdikcija na svojoj maloj teritoriji kao i pravo da prikupljaju porez. koji su zastupljeni u Rajhstagu – sekularni suvereni entiteti: kraljevstvo (1).1763. načelo uređenja međunarodnih odnosa između nacionalnih država putem ugovora. Vestfalski mir uveo je načelo suvereniteta nacionalnih država. sačinjava sistem kontinentalnih ugovora koji uređuje odnose između suverenih aktera na međunarodnoj sceni. tzv. koji sa tzv. Pruska i Rusija. biskupija (21). koji za suverena imaju jedino cara kao garanta njihovih prava [ove teritorije bile su podeljene na 4 područja (Kreise). zemlja (6). nego i u Amerikama – Rat za Poljsko nasleđe 1733 . opatija . koji se vodio ne u Poljskoj nego i u Belgiji. Napuljskom kraljevstvu i na Siciliji. Isto tako. proširio se na Francusku. sada kao jednakopravni priznati i pripadnici drugih reformisanih crkava. istinski i stoga Bratski" Vestfalski mira iz 1648.manastir (36). ali i serija ratova na samom početku 21. Reichsritterschaft. dominion (76). hladni rat i preko 150 tzv. to pokazuje istorija kriza i ratova između nacionalnih država pokrenuta odmah posle ustanovljenju Vestfalskog poretka. Austrija. Vestfalski poredak bio je daleko i od univerzalnosti. Nedvosmisleno.1766. Dva svetska rata. večni. Od samog početka primene. "trenutni" su vrhunac. Vestfalski mirovni ugovor predstavlja stoga manifestaciju jednog istorijski novog koncepta arhitektonike međunarodnih odnosa i međunarodnog poretka uopšte. principat (33). Španiju. načelo jednakosti između nacionalnih država. kao 1659.

na samom početku Prvog definitivnog člana večnog mira. industrijalci. strukturalno ograničavajućim poretkom i kanonima artificijelnog. naročito ljudi od knjige. ovo sledi već iz same prirode republikanskog uređenja. nalazila se struktura moći i vlasti koja je tokom istorije počivala na kapacitetu organizovanih religija 21 Imanuel Kant: Um i sloboda. ovaj put naročito kao univerzalne svetske republike. Mnogi među pripadnicima trećeg staleža." Za Kanta. kaže Kant. Ali. i treće: na zakonu jednakosti svih (kao građana) – jedino koje proističe iz ideje prvobitnog ugovora. Kant u svom Večnom miru ne ostavlja prostor za neki drugi oblik organizovanja ljudskog društva osim za republiku i njene ustanove: "Građansko uređenje u svakoj državi treba da bude republikansko. *** Tokom ovog prvog talasa moderne svetske revolucije. uz to i sekularne svetske republike sa njenom sekularnom svetskom vladom. na vrhuncu prvog talasa moderne svetske revolucije. Za njih. 142. koncept svetske vlade pojavio se na sceni posredno. prvo: na principima slobode svih članova jednog društva (kao ljudi). kao autonomna konsekvenca tada snažno obnovljenog ideala antičkog kosmopolisa.21 Obnova ideala kosmopolisa u obliku univerzalne svetske republike. isto. str. Večni mir. prava i države . radikalni raskid sa starim.14 je prekinuo Desetogodišnje ratove za Jugoslovensko nasleđe i suverene nacionalne države i na prostoru izvorne Jugoslavije uspostavio mir. predstavlja savremenu verziju Vestfalskog poretka. bankari i finansijeri. Spisi iz filozofije istorije. Filozofski nacrt [1795]. slojeva i klasa tzv. aspiracija i realne moći različitih socijalnih grupa. brodovlasnici i morepolovci. priredio Danilo Basta. videli su čitav poznati svet kao prostor za legitimno zadovoljenje svojih aspiracija i neograničenu ekspanziju. na braniku starog poretka artificijelnog kosmosa. drugo: na načelima zavisnosti svih od jednog zajedničkog zakonodavstva (kao podanika). bila je jedna od istorijski novih manifestacija dostignutog kapaciteta. nužan i neizbežan. odnosno univerzalne svetske države. trećeg staleža. otuda. ali i obrazovani građani uopšte. Godine 1795. na kojoj mora da počiva sveukupno pravno zakonodavstvo jednog naroda – jeste republikansko uređenje". teokratskog kosmosa bio je. "Uređenje koji je zasnovano. trgovci. posebno trgovačko-industrijske buržoazije. .

Zakonom je. p.). ali i do kraja carstva.n. hiljade njih proterano je u izgnanstvo.e.n. Protagora iz Andere (481 .. nego i sam konzul. Godine 213. p. p.e. n. Sokrat (469 399) je 399. temelji cenzure. p. dok je sva druga budistička učenja proglasio za jeres i onda ih kao jeretička ekskomunicirao iz "pravovernog" budizma. što znači kao dogmatski. iskorišćen je da se izglasa zakon po kome se iz upravljanja censusom i dalje isključuju ne samo svi obični građani.n. takođe. p.e. Treći budistički sabor održan 247 . a njegove rukopise spaljivali svi.n.e. plebejci.n. Zbog agnosticizma koji je zastupao u knjizi O bogovima. Nad pitagorejskim Savezom bio je 509. magistrata. p.e. ali 415. Jeremiju (625 .n. Rimski patricijat sačuvao je monopol na ministarstvo cenzure sve do kraja republike.e. Godine 391. Tako su postavljeni temelji jedne od najstarijih političkih ustanova arbitrane kontrole kojom u istoriji raspolaže vrh vlasti i moći u nekoj zemlji i tako kontroliše mišljenje i ponašanje svakog podanika. sledstveno.n. aleksandrijski hrišćani spalili su sve knjige Aleksandrijske biblioteke koje su proglasili za "paganske". faraona Amenhotepa IV. censura. moralnom i javnom statusu svakog građanina Rima. uspeo je da pobegne. upravljati dva ministra. ali je njegova knjiga O bogovima bila javno spaljena na atinskom trgu. optužen je 411. odnosno Akhenatona (vladao 1362 . bio optužen za bezbožništvo i rđav uticaj na omladinu.. administrativnim registrom informacija o imovinskom.n.1355. preko 500 filozofa.15 i njihovih crkava da dostupni svet organizuju kao vlastitu repliku. hapsili i proganjali.n. zahvaćena verskom histerijom i predvođena . dakle na smrt. i duhovna i svetovna vlast.e. odnosno censor. najpoznatiji među sofistima.410). kancelarija ovog magistrata nazvana je cenzura. populus Romanus. iako osuđen na smrt. proglasio je školu Teroveda za jedino pravovernu.e. u Kini su bile spaljene sve "nepodobne" knjige koje nisu bile u skladu sa enciklopedijom Carsko ogledalo (oko 220. gomila hrišćanskih sledbenika aleksandrijskog patrijarha Ćirila. p.535). u Krotonu izvršen pravi pogrom. U istom gradu. magisteres. p. vojničkom.475). ustanovljeno da će censusom kao instrumentom vlade. cenzori. *** MEĐUIGRA DRUGA UNIVERZALNO TEOKRATSKO CARSTVO Kao što pokazuju brojni poznati slučajevi. finansijskom.246. godine. građanskom.587) su u Jerusalimu maltretirli. u Rimu nije bio izabran konzul. ali i sami građani.e. Sveštenička kasta proglasila je 1355. a spaljena su i sva zaplenjena Konfučijeva dela (551 . u Atini za bezbožništvo. tiranija protagonista univerzalnog teokratskog carstva dobro je dokumentovana tokom čitave pisane istorije.e. naučnika i pesnika bilo je ubijeno u toj kampanji "čišćenja". p.. šesti od sedam prvih etrurskih kraljeva Rima u sklopu svoje političke revolucije koja je pripadnike seoskih plemenskih zajednica transformisala u građane Rima. pa je na pravom političkom procesu bio osuđen da ispije čašu otrova. Bila je to dužnost upravljanja cenzusom.) za jeretika. Cenzus je osnovao Servije Tulije (578 . Takođe u Atini. službenici najvišeg ranga u republici sa titulom cenzor.n.e. pa je rimski patricijat iskoristio ovo stanje da reformiše jednu staru ustanovu kojom je konzul rukovodio još od vremena poslednjih kraljeva i uspostavljanja republike. odnosno zbirkom dozvoljenih učenja koju je odobrio car. Godine 442. parohijalni i tiranski poredak neslobode univerzalnog teokratskog carstva. censores. godine p. Neizbor konzula 442.

Car Justinijan I. zatim države. odnos između nosilaca svetovnih i nosilaca duhovnih pretenzija na vrhovnu moć i vlast u ovozemaljskim poslovima.html. veka. Povremeno uravnotežavan u oblicima stabilnog poretka udruženog saveza moći prvobitno države i religije. najstarije poznato delo svetske književnosti. odvukla do obližnje crkve i divljački iskasapila.2001.23 *** Uostalom. vojni i svaki drugi – ljudske istorije od samog njenog "početka". socijalni. izmanipulisani hrišćanski fanatici zahvaćeni religioznom histerijom spalili su carsku biblioteku Julijana Otpadnika (361 .. samo 2003. 22 Čitavih 1500 godina posle Justinijana. Godine 476. svukla je do gola.363) sa 120. Keith Thomas: Religion & the Decline of Magic [1971].e.text/byrne. http://www. kao savez moći ili kao spor nepomirljivih suparnika. Hamurabijev zakonik. umetnički.au/publishing/alj/53. skinula je sa kola u prolazu Hipatiju. i dalje je na sceni. kao i rad svih drugih predhrišćanskih ustanova i organizacija. Weindelfeld and Nicolson. September 2003. Papa Galasije I. London 1980 i drugo. uključujući i verovanja. docnije države. ili američki ratovi protiv Avganistana i Iraka od 2002. Index Librorum Prohibitorum. klinaste tablice Epa o Gilgamešu. na primer. tako su postavljeni temelji svakog docnijeg kataloga nepodobnih knjiga.III [1888]. najstariji sačuvani primeri klinastog pisma. Touchstone Book. tako dobro prilagođavan menama istorije 22 Za događaje iz ove serije u kasnijem toku istorije. neoplatoničarku i poslednju upravnicu Bibloteke.org. sveta mesta i hramove koji su za ove ustanove i organizacije bili vezani. New York 1955. sastrugavši joj meso sa kostiju oštrim školjkama. . kada su SAD okupirale Irak. Alex Byrne: The end of history: censorship and libraries.000 klinastih tablica. ideologije i korporacije. kultove.. zabranio je 529.n.16 Petrom Čitačem. New York etc. kao i tiraniju univerzalnog korporativnog carstva). religije i ideologije. iz bagdadskih i drugih iračkih muzeja.n.. videti. religiozni.e. Tako je. 1982. Russell & Russell.alia. a naročito vatikanskog Indeksa zabranjenih knjiga. ekonomski. 23 Videti. Bertrand Russell: Why I Am Not a Christian and Other Essays on Religion and Related Subjects [1957].2/full. rad neoplatoničarske Akademije u Atini.000 "jeretičkih" i "bogohulnih" knjiga. objavio je u Rimu oko 496. 80. određuje opšti konceptualni okvir – kulturni. opljačkano i netragom nestalo mnoštvo istorijskih spomenika od neprocenjivog značaja za istoriju čovečanstvo: kameni artefakti iz oko 100. politički. među kojima je i ona na kojoj je zabeleženo posmatranje Venere 700. kao i najstariji pravni spomenik u istoriji. do danas. The Australian Library Journal. kao što je pokazao Desetogodišnji rat za jugoslovensko nasleđe 1991 . pesnikinju.000 p. godine p. matematičarku. ženu koju je patrijarh Ćirilo optužio za svaku jeres i sve najveće zločine protiv hrišćanstva. moralni. tiranija protagonista univerzalnog teokratskog carstva. vremenom prilagođavana menama istorije (tokom 20. Henry Charles Lea: A History of the Inquisition of the Middle Ages. čovečanstvo je doživelo tiraniju univerzalnog ideološkog carstva. u Konstantinopolju. prvu listu nepodobnih i podobnih knjiga sa stanovišta ustanovljenih verskih dogmi hrišćanstva. na primer. religije. I .

ideologija. Prosveta.000 godina.2001. taj je zanesenjak. manifestovao se. ko ima priviđenja. Eshil (525/524 . sa prvim državama i prvim organizovanim religijama. onaj koji svoju ludost potkrepljuje ubistvom. I . kao jedini prostor ovog konfliktnog odnosa i jedini prostor u kome se generišu uslovi za njegovo održavanje i obnavljanje. Zato je i dalje aktuelno ono što je o fanatizmu kao mračnoj.456) je ovekovečio taj motiv u svom Okovanom Prometeju. Kao reakcija na duboku strukturalnu krizu istorijske demisije svetskog (kapitalističkog) sistema. prolazeći kroz periode plima i oseka već u skladu sa ritmom talasa same istorije. veka.II. a uobrazilju kao proročanstva. jedna je od posledica ovakvog toka stvari. počeo je da se odvija i planetarni proces obnavljanja starog saveza moći između nosilacâ svetovnih (država. 24 Danas se. pre oko 6. izgleda. Gilgameš. pokazalo se i to da je ljudska zajednica. Čigoja. Beograd 2003. zahvaljujući informacionim tehnologijama. kao i tiraniju univerzalnog korporativnog carstva. što je bes prema ljutini. Mirča Elijade: Istorija verovanja i religijskih ideja [1989]. videti. ko snove shvata kao stvarnost. korporcija) i nosilaca duhovnih (organizovane religije) pretenzija na vrhovnu vlast u ovozemaljskim poslovima. taj odnos između nosilaca moći "profanog" sveta i nosilaca moći "sakralnog" sveta. na primer. povremeno destabilizovan u oblicima pravog rata između ovih konkurentskih struktura moći. danas sprovodi na globalnoj skali. početkom sedamdesetih godina 20. I . […] Ti ljudi su 24 Za opšta konceptualna svojstva odnosa između nosilaca svetovnih i nosilaca duhovnih pretenzija na vrhovnu moć i vlast u ovozemaljskim poslovima. ponovo nalazimo u ciklusu karakterističnom po prevlasti protagonista poretka tiranije. Sa promenljivim uspehom. iracionalnoj strani ljudske prirode i ljudske istorije uopšte. to je i pokazao Desetogodišnji rat za jugoslovensko nasleđe 1991 . ispostaviće se kao konstanta dosadašnje istorije. fanatik je. . takođe i jedini prostor u kome se taj odnos delotvorno razrešava i može razrešiti u prilog samog čoveka i čovečanstva uopšte. Vojislav Stanovčić: Političke ideje i religija. veka. Veoma uverljivo. Ilijada. Već tada. Onaj ko pada u zanos. pre 250 godina napisao Volter (Voltaire): "Fanatizam je prema sujeverju ono što je zanos prema grozničavosti.17 da je tokom 20.III. ova konfliktna napetost između tiranije i slobode traje i trajaće koliko i samo čovečanstvo. Ovu dimenziju stvarnosti osvetljavaju svi "prvi" epovi čovečanstva. čovečanstvo doživelo tiraniju univerzalnog ideološkog carstva. Beograd 1991. na "početku". Mahabharata. Religiozno ili ideološko fanatizovanje masa koje je preduslov svake tiranije i koje se.

Novi Sad 1990. Tako je pojam teorija svega prvi put uveden u javni život kao satirična dosetka. sama istorija (različitih) teorijâ svega mnogo je starija od pojma kojim se ove teorije danas imenuju. Bila je to Kopernikova heliocentrična teorija. Od najstarijih kosmologija i kosmogonija. parohijalnog i tiranskog poretka neslobode univerzalnog teokratskog carstva bio je potreban istinski titanski napor. U jednoj od svojih satiričnih SF priča o pustolovinama Ijona Tihog (Ijon Tichy) iz šezdesetih godina 20.18 ubeđeni da je sveti duh. razvije i održi jedan drugačiji svet. a još veći napor bio je neophodan da se izvan takvog poretka izađe i zatim osmisli. kojim se danas u teorijskoj fizici. Zato je tokom poslednjih decenija 18."25 Za radikalno poricanje dogmatskog. odnosno De revolutionibus orbium coelestium libri vi. postao je deo standardnog naučnog žargona devedesetih godina 20. nije se moglo izbeći čak i da tiranija protagonista univerzalnog teokratskog carstva kroz vekove nije bila nametana i branjena sa tako pogubnim posledicama po čovečanstvo i svako lokalno društvo. Autor ovog pojma je Stanislav Lem (Stanislaw Lem. theory of everything. str. […] Na čelu fanatika obično se nalaze hulje i oni su ti koji stavljaju nož u ruke. u svakom slučaju kao poretka slobode kapitala. 1765. TOE. Razume se. radikalno drugačija Velika Slika kosmosa sa Zemljom koja više nije centar toga 25 Volter: Filozofski rečnik (1764. obnavljanje ideala kosmopolisa kao univerzalne svetske republike ili kao univerzalne svetske imperije. 26 kao odgovarajući kosmološki i filozofski okvir za taj svet u nastajanju. Naravno. jedna nova. veka (Futurološki kongres. slobode građanina.1543) dobio prvi štampani primerak svog životnog dela De revolutionibus orbium mundi.). 1769. maja 1543. Lem je pisao o Ijonovom pradedi poznatom po radu na Opštoj Teoriji Svega. proteže se kroz čitavu povest čovečanstva. u kome je postavio novu teoriju svega. 1473 . . Mir na Zemlji. 26 Pojam teorija svega. theory of everything. da je njihov zanos jedini zakon koji moraju slušati. 1921 2006). slobode trgovine i slobode osvajanja. Zvezdani dnevnici. 392. slobode mišljenja. veka. 391. iznad zakona. Obnova ideala kosmopolisa bila je. kada je Nikola Kopernik (Mikolaj Kopernik. 1770). kojim su prožeti.. bilo prirodan izbor za svakog onoga ko je bio odlučan da iskorači izvan dogmi starog poretka. neizbežna od onog "trenutka" u kome je nepovratno pokrenut točak mondijalne ekspanzije merkantilnog kapitalizma.. Ogólna Teoria Wszystkiego. što znači čitav univerzum sa svim njegovim manifestacijama. veka obnavljanje ideala antičkog kosmopolisa kao idealnog poretka slobode. TOE. a naročito od 24. slobode plovidbe. Nikolaus Copernicus. postavi. naime. Matica Srpska. astronomiji i matematici imenuje skup osnovnih principa koji celovito objašnjavaju i povezuju sve poznate fizičke fenomene.

a vrhovna uloga Sunca u tim najstarijim kosmologijama i kosmogonijama. videti. do 1355. England. I (1986) . do oko 2000. Trotter: Stonehenge as an Astronomical Instrument. a naročito upečatljivo paleolitski alati i simboli. http://www.n. Journal for the History of Astronomy.msu. Austin. Archaeoastronomy. Kopernik je svoju teoriju razvio tako što se. Mount Kisco.uk/ant/001/Ant0010042. http://www. The Journal of Astronomy in Culture. 1. tako bez Sunca nije zamisliva ni kulturna evolucija čovečanstva. The Myth of the Eternal Return (1954).27 Prvi istorijski poznati monoteistički religiozni i socijalni poredak. takođe poznat i kao jeretički faraon. 42 . Zenon Kosidovski: Kad je Sunce bilo bog (1956). Akhenaton je u Tebi (Luksor) izgradio monumentalni hram Karnak. Cambridge.html. New York 1972. London 1994. poznatiji po svom solarnom imenu Akhenaton. pp. University of Texas Press. bio je poredak vrhovnog boga Sunca. No. dinastije iz perioda Novog Carstva. David Maclagan: Creation Myths. svetski sistem agrarne civilizacije koji je uspostavila neolitska ili prva svetska revolucija. Austin 1995. Vol. Alexander Marshak: The Roots of Civilization. p. bio je tokom čitavih deset hiljada godina (od oko 12000. http://www. Beograd 1987. Rehabilitovao je onu izvorno centralnu ulogu Sunca u ljudskom kosmosui ovu ulogu dokazao sledeći ne kanon Svetog pisma nego Pitagoru i pitagorejsku tradiciju uopšte.n. http://hbar. neolitske astronomske opservatorije i kalendari. Vol.su/gorm/dating/spence1.antiquity.e. P. 408.19 univerzuma nego se sada i sama. XXXVI (2006). p. Kao što to svedoče artefakta materijalne i duhovne kulture. University of Texas Press. Zato kulturna evolucija čovečanstva i počinje sa solarnim i lunarnim mitovima i kultovima.phys. SKZ. p.edu/utpress/journals/jarch. Symbol and Notation. u društvu sa drugim planetama i nebeskim telima. Vol. Vol. 1. koliko je god to bilo moguće. XVIII (2004).uk/jha. Nature. potom i evolucija njene biosfere nije zamisliva bez Sunca. in Antiquity. prerađeno i prošireno izdanje Moyer Bell.html. vratio u prošlost.utexas. A. Kao što prvo hemijska. Kate Spence: Ancient Egyptian chronology and the astronomical orientation of pyramids. dakle pomoću geometrije i matematike. McGrow Hill. 1985. Dearborn: Astronomy and Empire in the Ancient Andes. NY. Harper Row Publishers.htm.ac. New York 1959. The Cultural Origins of Inca Sky Watching. zatim neolitski urbanizam. B. 16 November 2000. zatim fizička evolucija planete Zemlje. The Cognitive Beginnings of Man's First Art. Evan Hadingham: Early Man and the Cosmos.co. Man's introduction to the world (1977). Amona ili Amon-Raa kao univerzalnog tvorca života.53. I (1970) Vol. 27 O ulozi Sunca u prvobitnim kosmologijama i kosmogonijama.) organizovan i reprodukovan na ovim opštim konceptualnim pretpostavkama. okreće oko Sunca kao glavnog aktera u samom centru ovih događaja. Unversity of Oklahoma Press. Ljudi su od samog "početka" svesni ove svoje fundamentalne povezanosti sa najbližom zvezdom. koji je od 1362.shpltd. u Egiptu proglasio i održavao Amenhotep IV. Mircea Eliade: Cosmos and History. U čast Amon-Raa. . faraon 18.n. Bauer and D.e. 1927.Vol. izvan svake je sumnje. 1991.e. Thames and Hudson.pdf.

20 kolonade tog hrama postavljene su tako da samo jedanput godišnje, na dan letnjeg solsticija, zraci izlazećeg Sunce podjednako obasjavaju čitav prostor između dva reda stubova; na osnovu toga, sveštnici Amon-Raa izračunali su dužinu godine, postignuće od izuzetnog značaja za hidrauličko društvo kakav je bio tadašnji Egipat u svemu upućen na Nil i ritam njegovih godišnjih ciklusa. Tragovi Akhenatonove solarne revolucije sačuvani su u knjigama Starog zaveta. Čitavih 1.000 godina posle faraona Akhenatona, jedan drugi prvosveštenik Sunca Nepobedivog, Sol Invictus, rimski car Konstantin Veliki (vladao 306 - 337), bio je prvi koji je hrišćanstvo izjednačio sa drugim religijama carstva, postao zaštitnik ove mlade religije, legalizovao je, pomogao njenu brzu ekspanziju u sve delove carstva i najzad, na samrtnoj postelji, i sam primio ovu religiju u čijim starozavetnim knjigama nailazimo na tragove Akhenatonove solarne revolucije. U prvim vekovima hrišćanstva, svakako do 6. veka, Isus Hristos je predstavljan kao Sunce Nepobedivo, Sol Invictus. Hiljadu godina docnije, Nikola Kopernik je rehabilitovao, obnovio i osnažio ovu centralnu ulogu Sunca u ljudskim poslovima, ovaj put sa stanovišta nauke. Na ovu dimenziju Kopernike teorije skreće nam pažnju i Žan Delimo (Jean Delumeau): "Tako je povratak Drevnima paradoksalno omogućio prevazilaženje nauke nasleđene od njih. Ovo je samo ilustracija opšteg toka koji je renesansu doveo do stvaranja samosvojnog dela, uza sav povremeni – ne stalni – privid da se vraća unazad. Slučaj Kopernika je najbolja ilustracija takvog postupka. On je pročitao sva grčka dela koja raspravljaju o sklopu svemira i otkrio je da su Ekfantos, Hiketas i Heraklid iz Ponta verovali da se zemlja kreće. Uprkos prividnoj nejasnoći takvog shvatanja, Kopernik je odlučio da ga prouči i na kraju ga prihvatio. A ova tri filozofa bili su pitagorejci, dok je Heraklid, osim toga, posećivao i časove Platona. Kopernik je, dakle, do svog velikog otkrića došao vrativši se, dalje od Platona i Aristotela, pitagorejskoj misli. Nama sumnje da duboko pitagorejsko nadahnuće, sasvim na liniji renesansnog neoplatonizma, prožima prvu knjigu De revolutionibus orbium coelestium, koja sadrži pravu himnu suncu, 'zenici i duhu sveta', njegovom 'poglavaru' i 'vidljivom Bogu prema Trismegistu'. Tako zamršeni i odveć ambiciozni vitalizam najautentičnije humanističke filozofije nije uvek bio daleko od prave nauke".28

28

Žan Delimo: Civilizacija Renesanse (1984), Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1989, str. 477.

21 Držeći se, dakle, ovih putokaza, Kopernik je pokazao je da se zaista može zakoračiti izvan parohijalnih granica dotadašnjeg arteficijelnog kosmosa i njegove parohijalne ljudske replike na Zemlji, u prostor stvarnog kosmosa i stvarnog ljudskog sveta. Za tako veliko preduzeće radikalnog raskida sa obrascem i kanonima imaginarnog, artificijelnog i parohijalnog kosmosa, u ovom slučaju starog Ptolomejevog geocentričnog kosmosa u interpretaciji evropskog hrišćanstva, jedna nova paradigma bila je više nego neophodna. I zaista, umesto do tada vladajućih kanona teološke paradigme, Kopernik je postavio i formulisao paradigmu nauke. Bio je to onaj preko potrebni odgovor na krizu koji omogućava da se iz krize izađe. Reč je o prvoj, inicijalnoj i zato do danas najpoznatijoj naučnoj revolucija u času rađanja našeg sveta modernosti. Njenu strukturu rekonstruisao je Tomas Kun (Thomas S. Kuhn, 1922 - 1994).29 Kopernikov odgovor na krizu znanja bio je delotvoran, između ostalog i stoga, što je on sam bio duboko svestan njenih razmera. "Kad je ova situacija akutna (misli se na stanje krize u koje, vremenom, dolazi svaka paradigma; u ovom slučaju reč je o krizi teološke paradigme, prim. Lj.K.), naučnici koji su uključeni ponekad je uviđaju. Kopernik se žalio da su astronomi u njegovo vreme bili tako 'nedosledni u ovim (astronomskim) istraživanjima... da čak nisu mogli da objasne, ili da se drže, konstantne dužine sezonske godine.' 'S njima je tako', nastavlja Kopernik, 'kao da je neki umetnik trebalo da pokupi ruke, noge, glavu i druge delove za svoje slike od raznih modela, svaki deo za sebe izvanredno nacrtan, ali nepovezan ni za jedno pojedinačno telo, pa kako ti delovi nikako ne odgovaraju jedan drugome, rezultat bi pre bilo neko čudovište negoli čovek.' Ajnštajn, koji je tekućom upotrebom bio ograničen na manje kitnjast jezik, napisao je samo: 'Bilo je to kao da se tle izmaklo ispod nogu, bez čvrste osnove koja bi se bilo gde mogla videt, na kojoj bi se moglo graditi.' A Volfgang Pauli, u onim mesecima pre nego što je Hajzenbergov članak o mehanici matrica pokazao put ka novoj kvantnoj
29

Videti, Tomas Kun: Struktura naučnih revolucija (1962, 1969), Nolit, Beograd 1974. Za pojam paradigma, koji je ovde prvi put uveo u naučni i filozofski žargon, Kun u Postscriptu iz 1969, kaže da "označava čitavu konstelaciju uverenja, vrednosti, tehnka i tako dalje, koje dele članovi jedne date zajednice, a s druge denotira jednu vrstu elemenata u toj konstelaciji, ona konkretna rešenja zagonetki koja, upotrebljena kao modeli ili kao primeri, mogu da zamene eksplicitna pravila kao osnovu za rešenje preostalih zagonetki normalne nauke." Prvo značenje paradigme je sociološko, drugo je filozofsko (Kun, isto, str. 239). Za aktuelne diskusije o Kunovom modelu strukture naučnih revolucija, videti korisne putokaze na adresi Thomas Kuhn and The Structure of Scientific Revolutions. A Paradigm Shift in the History of Science, http://webpages.shepherd.edu/maustin/kuhn/kuhn.htm.

22 teoriji, pisao je jednom prijatelju: 'U ovom trenutku fizika se ponovo nalazi u strahovitoj zbrci. Fizika mi je, u svakom slučaju, suviše teška i voleo bih da sam bio filmski komičar ili nešto slično, a da za fiziku nikad nisam čuo'. Ovo svedočenje posebno je impresivno ako se uporedi sa onim što je Pauli napisao manje od pet meseci docnije: 'Hajzenbergova vrsta mehanike ponovo mi je donela nadu i radost u životu. Ona, naravno, ne pruža rešenje zagonetke, ali verujem da je sada mogućno opet krenuti napred'."30 Tako je svet arhetipova, simboličkih struktura i dogmi artificijelnog kosmosa i njegove teološke paradigme bio napušten. Razume se, sledeći iskustva i preporuke svih onih koji su kroz istoriju imali posla sa vlastima uvek spremnim da najsurovije kazne svaku za ustanovljeni poredak opasnu i zato subverzivnu i jeretičku misao, Kopernik je svoju revoluciju pripremao dugo, onako kao što su na vlastitim programima radili njegovi učeni savremenici širom tadašnje Evrope, dakle u najvećoj mogućoj tajnosti. Trenutak objavljivanja svoje teorije, pa tako i trenutak dubokih strukturalnih promena koju je ova teorija pokrenula, odlagao je koliko god je to mogao, sve do poslednjeg dana svog života. Godine 1508, tada tridesetpetogodišnji doktor kanonskog prava i administrator Ermelandske biskupije, Nikola Kopernik počeo je, u Vroclavu ili Krakovu, da radi na rukopisu De hypothesibus motuum coelestium a se constitutis commentariolus, O hipotezi zvezdanog kretanja sa malim komentarom, rad je danas poznat kao Commentariolus, Mali komentar, nameran da predstavi svoju heliocentričnu teoriju, koju je postavio desetak godina ranije, za vreme svojih studija u Italiji. Naime, Kopernik je u Bolonji otkrio staru, tokom vremena potisnutu, zaboravljenu, najzad i zabranjenu pitagorejsku interpretaciju teorije o heliocentričnom univerzumu, osnažio je ovu teoriju novim filozofskim, matematičkim i astrološko-astronomskim saznanjima i počeo da radi na njenom egzaktnom dokazivanju. Mali komentar, prvo delo u kome je heliocentrična teorija bila izložena na osnovu argumenata koje je obezbedila ne samo filozofija, nego naročito matematika i astronomija, Kopernik je završio 1514. Ipak, taj rad nije objavio. Commentariolus, Mali komentar, postaće poznat tek mnogo godina posle autorove smrti. Ideja da se nebeska sfera sa Suncem, planetama i drugim zvezdama ne okreće oko Zemlje, nego da se, naprotiv, sama Zemlja, sa svim drugim nebeskim telima okreće oko Sunca koje se nepomično nalazi u centru univerzuma, bila je do te mere prevratnička i
30

Tomas Kun: Struktura naučnih revolucija, isto, str. 135 – 136.

kome je poverio da vodi računa o štampanju njegovog životnog dela kod Johana Petriusa u Vitembergu. dakle za čitavih 36 godina. promenio je u De revolutionibus orbium coelestium libri vi. I to ne za 9 godina kao što u sličnim slučajevima savetuje Horacije. astronomsku studiju Narratio Prima. Knjiga je štampana 1541. Vitemberške vlasti zataškavale su ovo cenzorsko nasilje nad Kopernikom sve do 1609. preko posrednika. budući da je sama astronomija nemoćna da otkrije stvarne uzroke i zakone nebeskih pojava. delâ koje je već je bilo završeno i spremno da bude objavljeno. Godine 1540. Duboko razočaran. svestan implikacija koji njegova slika univerzuma može imati na svet koji je već 1000 godina ustrojen po dogmatizovanom obrascu Ptolomejeve astronomije. odlučio da njeno javno publikovanje odloži. Kopernikov univerzum Retikus je uporedio sa muzičkom partiturom i skladnim radom sistema zupčanika u časovniku. potpisan je Georg Joakim Retikus (Georg Joachim Rheticus.1541. 1514 . a uz to je kao uvod objavio vlastiti i nepotpisani tekst Pismo čitaocu u kome kaže da je heliocentrična teorija ništa više nego jedna "hipoteza" nastala bez pretenzije da bude istinita. Prva objava. godine boravio kod njega u Frauenburgu. Narratio Prima odigrala je uspešno svoju ulogu pa je. teško oboleli Nikola Kopernik primio i prvi štampani primerak svog životnog dela De revolutionibus. luteranac i Kopernikov učenik. Naime. na dan 24. Kao autor Prve objave. kada je Johanes Kepler detaljno opisao taj slučaj u svojoj . Kopernik je rešio da objavi glavne elemente svoje teorije. Tako je Narratio Prima imala da odigra ulogu "probnog balona" koji treba da ispita na kakav će sve odjek naići Kopernikova slika univerzuma kada se De revolutionibus pojavi. kada je 36 godina (4 x po 9 godina) prošlo.23 revolucionarna da je Kopernik. umro je istog dana. O revolucijama svetskih orbita. Najzad. profesor astronomije na Univerzitetu u Vitembergu. predao je najboljem štamparu u Frauenburgu rukopis koji je imao da obavi taj delikatni zadatak. naime.1552). Ovaj novi. Bio je to njihov zajednički rad. nego za ovaj devetogodišnji period pomnožen sa 4. Retikus je. pomagao Koperniku da taj rad pripremi za štampu dok je 1539 . Andeas Osiander (Andreas Osiander. O revolucijama nebeskih orbita u šest knjiga. najzad. O revolucijama svetskih orbita. maja 1543. originalni Kopernikov naslov De revolutionibus orbium mundi.1574). Mistifikacija sa imenom glavnog autora bila je motivisana činjenicom da je u Narratio Prima prvi put javno objavljen rezime Kopernikove heliocetrične teorije i to prema rukopisu njegovog glavnog dela De revolutionibus orbium mundi. 1498 .

spreman da njegove zagonetke i tajne budu otkrivene. centralizuje i standardizuje dotadašnje instrumente za borbu protiv svakog odstupanja od propisane verske doktrine. mnogo uzbudljiviji i mnogo složeniji kosmos. njenih simboličnkih struktura. neizvestan i veoma mukotrpan put. Na osnovu neizmenjenih doktrinarnih pretpostavki Rimska inkvizicija. njenih zakona i njenog vrednosnog sistema. Kardinal Karafa (Carafa. odnosno Kongregacija za Inkviziciju ili Sveti Oficio. Ime ove ustanove. Sa mnogo entuzijazma i odlučnosti Rimska inkvizicija stupila je na scenu svetskih poslova. a njegova epistemološka revolucija bila je pokrenuta. kao i drugih slobodnih crkava i pokreta na Balkanu. u južnoj Francuskoj i severnoj Italiji. ka ponovnoj rekonstrukciji obrasca same prirode i odgonetanju njenih šifri. koja se od 13. maja 1543. Matrica jednog novog i drugačijeg kosmosa sa njegovim simboličkim poljem. Kopernik je primio prvi primerak svog životnog dela De revolutionibus i umro nekoliko sati docnije. biće to dug. Današnji papa Benedikt XVI. neslućeno veći. ustanove poznate kao Sveti Oficio. objavio je protiv Kopernika traktat u kome je njega i njegovu heliocentričnu teoriju optužio za blasfemični zločin poricanja apsolutnih istina Svetog pisma. tražiti razjašnjenje i dokaze za tužbu. Pun uspona i padova. "Jeretici". Već 1546. jednostavno. postavljen je na čelo ove ustanove. potražiti.24 Novoj astronomiji. Šest kardinala. kada je reorganizovana i preimenovana u Kongegaciju za doktrinu vere. dakle 1543. članova Kongregacije za Inkviziciju i vrhovnih inkvizitora. veka koristi naročito u verskim ratovima koje papski Rim inspiriše i vodi protiv katara. Zadatak novoosnovane Kongregacije za Inkviziciju bio je da u skladu sa novim istorijskim okolnostima. Naravno. koji će 1555. Godinu dana posle osnivanja Papske inkvizicije.2005). izvedeno je od latinskog glagola inquiro što znači tražiti. ustanovu poznatiju kao Sveti Oficio ili Rimska Inkvizicija. naročito u svetlosti uspeha reformacije. "veštice". dominikanac Đovani Marija Tolosani (Giovani Maria Tolosani). Akademska zajednica počela je da se konfiguriše na (antiklerikane) 31 Godine 1542. veruju ili rade drugačije mogao da otpočene punom snagom. Pred ljudima se otvorio jedan novi. istraživati.31 na dan 24. Ova revolucija bila je u tom času nepovratno pokrenuta. godine. Kopernik je primio prvi primerak svog životnog dela De revolutionibus. Godinu dana posle osnivanja vatikanske Kongregacije za inkviziciju. bio je na čelu Kongregacije za doktrinu vere tokom dugog pontifikata pape Jovana Pavla II (1979 . bizarna cenzorska epizoda sa promenom naslova i Pismom čitaocu nije uticala na veliku epistemološku revoluciju koju je Kopernik pokrenuo objavivši De revolutionibus orbium coelestium. da formuliše nove ciljeve. razvije nove instrumente i povede novi bezpoštedni rat protiv svih onih koji ugrožavaju univerzalni papski primat i primat Rimokatoličke crkve uopšte. Sledstveno. pa je novi mondijalni ciklus proganjanja i kažnjavanja svih onih koji misle. Astronomia Nova. i sâm postati papa Pavle IV). papa Pavle III osnovao je Kongregaciju za Inkviziciju. Papska inkvizicija. "čarobnjaci" i drugi novi i sve brojniji neprijatelji biće nemilosrdno proganjani i sistematski uništavani tokom narednih vekova. . dobili su moć suverenog odlučivanja o pravovernosti i podobnosti ideja i ljudi sa stanovišta dogmatike i politike Rimokatoličke crkve. počela je da se izgrađuje na tom putu. radiće sve do Drugog vatikanskog koncila 1965. pitati. a on sam rekonstruisan i strukturiran na temelju nove paradigme koju je osigurala nauka. korak izvan artificijelnog obrasca starog sveta vodio je na put ka izvornom ljudskom polazištu. bogumila. Rimska inkvizicija ili. albigenežana.

32 Tokom svih ovih šezdeset godina. Jonas Petrejus Upsaliensis. Jacopo Mazzoni. Nicolas Fabri de Peiresc. Thomas Blundeville. Johannes Danticus. David Origano ili Tost. Johannes Laurentius Gevaliensis. Pontus de Tyard. Marin Mersenne. Sledstveno. Philosopha naturalis principia mathematica. U Gasendijevom katalogu kopernikanaca nalaze se: Bernard Wapowski. ispostaviće se da je Kopernikova teorija nepovratno otovorila prostor i za radikalno drugačiju. Omer Talon. . Philipp Melanchthon. Lambert Danneau. trajala je borba između kopernikanaca i antikopernikanaca za koju znamo zahvaljujući Kopernikovoj biografiji Pjera Gasendija (Pierre Gassendi) iz 1654. Giovanni Antonio Magini. Nicolao Zoravio. Pierre de Bérulle. Jacob Christmann. Nicolaus Mulerius. John Blagrave. Martin Luter.1727) objavio svoje Matematičke principe prirodne filozofije. godine 1616. Petrus Pitatus. Johanes Petrius. Jean Bodin. Paul Wittich. René Descartes. Nicodème Frischlin. Andreas Aurifaber. čitavih šezdeset godina posle pomenutih događaja. Tycho Brahe. kosmološki i uopšte naučni okvir vremena u kome će kroz faktičku iako ne i formalno proklamovanu svetsku republiku učenosti biti obnovljen stari antički ideal kosmopolisa kao univerzalne ljudske zajednice. Novi kosmos sa novim ljudskim svetom u tom kosmosu dobio je tako primereno naučno objašnjenje univerzalnih zakona na kojima počiva. George Buchanan. Erasmus Reinhold. Nicolaus Cardinal von Schönberg. Duncan Liddel. Petrus Ramus ili de la Ramée. Thomas Digges. Wilhelm Misocacus. Johan Albrecht Widmannstetter. 1642 . pa je De revolutionibus uvrštena u papski Index librorum prohibitorum da na njemu ostane sve do 1835. Michael Mastlin. John Dee. nalaze se: Paul Eber. Johannes Amos Comenius. Robert Record ili Recorde. Regnier Gemma Frisius. u Kembridžu 1687. Matthias Bernegger. Christian Urstitius ili Wursteisen. i drugi. Francesco Patrizio. Leonardo Botallo. U grupi antikopernikanaca. Johannes Kepler. Diego Lopez de Zuñiga. Johannes Angelus. Giulio Cesare LaGalla. a reč je o periodu početnog ubrzanja i zato još uvek spore istorije. takođe istorijski novu Veliku Sliku ljudskog sveta u ovom ponovo otkrivenom poretku nebeske mehanike.32 Sasvim u skladu sa dinamikom sveta koji se rađa. Archille Pirmin Gasser. biće okončan 144 godine kasnije. Brunone Seidelius. Jean Calvin. kada je Isak Njutn (Isaac Newton. Christoph Rothmann. Cyprianus Leovitius. itd. Francesco Barozzi. Michel Eyquem de Montaigne. Jean-Antoine de Baïf. Rimska inkvizicija proglasila je i službeno Kopernikov rad za jeretički i subverzivan. Nicolaus Neodomus. John Feild ili Field.25 kopernikance i (klerikalne) antikopernikance. Heinrich Zell. Valentin Steinmetz. kada je Kopernik pokrenuo točak dubokih strukturalnih promena svetskog društva sa De revolutionibus. Julius Ceasar Scaliger. Valentin Otho. Elia Diodati. Bartholomaeus Keckermann. Joseph Gaultier. Christopher Clavius. Tako je sa Kopernikom postavljen jedan opšti filozofski. Bartholomäus Scultetus. Giordano Bruno. Georg Joachim Rheticus. Proces postavljanja nove paradigme koji je otpočeo 1543. u trenutku otvaranja slučaja protiv Galilea Galileja (Galileo Galilei). François Viète. Jorgen Christoffersen Dibvardius. Giovani Maria Tolosani. Pierre Gassendi. William Gilbert. Francesco Maurolico. Guillaume de Saluste du Bartas. Tiedamann Giese. Johanes Stadius. Jean-Baptiste Morin. Giovanni Battista Benedetti. Joseph Justus Scaliger. Erasmus Oswald Schreckenfuchs.

pretežno trgovačkih. veka. reči koja je nepoznata u klasičnom latinskom. revoluzione. bio je potreban "samo" onaj jedan korak koji od prepoznavanja revolucijâ nebeskih tela u Kopernikovoj kosmologiji vodi do toga da se i velike promene u ljudskim poslovima na Zemlji takođe prepoznaju i 33 34 Videti. tiranija neprirodnog poretka neslobode koja je zarobila ljudski svet. i kao što je već rečeno. isto. ovo revolutio. Žan Delimo: Civilizacija Renesanse (1984). Jedinstveni socijalni prostor ljudskog sveta na Zemlji čije su koordinate posle pesnika i filozofa ispisali moreplovci i istraživači. ali su u ranom srednjem veku ovu reč uveli u upotrebu sv. bila je nepremostiva prepreka na putu ostvarenja tog velikog cilja. čak 18. jezik kao revolution.26 3. hrišćanski misionari i drugi kolonizatori. a za njima trgovci. Glavni protagonisti svetske republike učenosti bili su uvereni da će se ona. latinsko revolutio transformisano je u ital. imao je da se dovede u sklad sa univerzalnim načelima nove prirodne filozofije i tako optimalno uskladi sa ritmom heliocentričnog poretka same prirode. Međutim. do 1650. Razume se. znači povratak objekta koji se kreće po nebeskoj sferi u početni položaj. str. revoluzione. ispostaviće se da je Kopernikovo otkriće planetarnih revolucija oko Sunca istovremeno i više nego spasonosan metodološki i konceptualni putokaz za izlaz iz tog stanja opšte ljudske osujećenosti. i engl. već u drugoj polovini 17.34 Da bi se to shvatilo. uostalom po logici interesa merkatilnog kapitalizma koji za prostor svoje ekspanzije ima čitav svet (od 1504. u Renesansi. revolution. Ali. revolucija. Kopernik je svojim otkrićem Zemljinih revolucija oko Sunca znatno proširio značenje ovog revolutio. vojnici. Pojam revolucija. plovilo je samo između Evrope i Amerike). Izvorno. revolution. reč koja je prevedena na fr.000 brodova. 81. izveden je od novolatininskog revolutio. . Augustin i drugi hrišćanski autori. revoluzione.33 razvijati u pravcu jedne idealne velike republike sveta i njene svetske vlade kao gravitacionog središta tako uređenog čovečanstva. u skladu sa prirodnom filozofijom i njenim idealom ljudske slobode.

27 imenuju kao revolucije. Opšti i posebni uslovi za jedan takav korak vremenom su obezbeđeni, nekolicina među Kopernikovim savremenicima na različite načine najavljivali su takav ishod događaja, pa je ovaj odlučujući korak najzad bio i učinjen. Korak o kome je reč postao je moguć tek po okončanju duboke ekonomske i svake druge krize koja je od kraja 13. pa do polovine 15. veka, dakle čitavih 150 godina, doslovice desetkovala Evropu i njene ljudske i materijalne resurse. Godine 1450, postalo je jasno da je novi ciklus privredne, kulturne i socijalne konjukture konačno pokrenut. Severnoitalijanski gradovi, a naročito Firenca, bili su centri tog preokreta. Sa mnogo entuzijazma, samopouzdanja i umeća, iz haosa stopedesetogodišnje krize na scenu istorije stupila je Renesansa sa svojim humanizmom. Tako se dogodilo da je korak o kome je reč omogućio renesansni humanizam, ono kumulativno dejstvo velikog skupa faktora veoma različite genealogije, morfologije i snage koji su uticali na vektore evropske, sledstveno i svetske istorije tokom dugog 16. veka, odnosno između 1450. i 1630. godine. Za početak talasa koji će dovesti do Kopernikove koncepcije planetarnih revolucija, a odatle i do kristalisanja ideje o revoluciji u ljudskim poslovima, može se uzeti obnova Platonove Akademije, Academia Platonica, u Firenci 1450. godine, a naročito onaj nepoznati datum 1460, kada je izvesni monah u službi Kozima de Medičija (Cosimo de Medici, 1389 - 1464), doneo iz Makedonije u Firencu grčki rukopis traktata Primander Hermesa Trismagista, legendarnog prvog filozofa, teologa i maga, osnivača ovih disciplina kod starih Egipćana. Od 1471, kada je prvi put štampan Fičinov (Marsiglio Ficino, 1433 - 1499) prevod Primandera na latinski, pa do kraja tog stoleća, ali i tokom čitavog 16. i 17. veka, Primadner, rukopis kome će se uskoro pridružiti i drugi traktati Hermesa Trismagista poznati kao Corpus Hermeticum, Hermesova zbirka, imaće odlučujuću ulogu u profilisanju glavnih filozofskih, teoloških i naučnih ideja vremena. Sve do početak 17. veka smatralo se da je Hermes Trismagist bio stvarna istorijska ličnost, a njegova Zbirka imala je snagu prve objave budući da se čvrsto verovalo kako je nastala u sam osvit civilizacije, za vreme prve egipatske dinastije pre više hiljada godina. Tek je učeni Isak Kazaubon (Isaack Casaubon, 1559 - 1614), francuski jezuita koji je u službi engleskog kralja Džejmsa I između 1610. i 1614. godine radio na kritičkom izdanju Baroniusovih Crkvenih anala, Annales Ecclessiastici, izneo argumentaciju na osnovu koje je autorstvo Hermesove zbirke pripisivano Heremsu

28 Trismagistu stavljeno pod znak pitanja, a vreme njenog nastanka bilo datovano u znatno mlađi period istorije (Isaac Casaubonus: De rebus sacris et ecclesiasticis Exercitationes, London 1614). Današnji istraživači saglasni su da su tekstovi Hermesove zbirke nastali u periodu između 3. veka p.n.e. i 3. veka n.e, u Aleksandriji. Kako god bilo, Corpus Hermeticum, Hermesova zbirka, predstavljala je opšti konceptualni okvir unutar koga se iskristalisao renesansni humanizam sa Kopernikovom epistemološkom revolucijom kao svojim nesumnjivim vrhuncem.35 Apokaliptične vizije "poslednjeg dana", "strašnog suda" i "kraja sveta" s jedne strane, a milenarističke vizije "novog početka", "novog sveta" i "novog neba" s druge, osnovne su dve eshatološke vizije 16. veka. Razume se, obe vizije reflektuju stvarni život stvarnih ljudi. Masovni i apokaliptični progoni i spaljivanja "veštica", "jeretika", "inovernika" i svih drugih "otpadnika" (jeres židovstvujušćih u Rusiji 1490; Granadski edikt proglašen 31. marta 1492, kojim su Jevreji i Mavari na Iberskom poluostrvu stavljeni pod režim verskog terora, masovnih egzekucija, spaljivanja, nasilne konverzije, pljačke i progona), odvijaju se paraleno sa poletom renesansnog humanizma, milenarističkim i hilijastičkim pokretima, kao i velikim geografskim otkrićima. Godine 1510, u vreme dok Kopernik piše Commentariolus, Mali komentar, Henrih Kornelijus Agripa od Neteshajma (Heinrich Cornelius Agrippa von Nettesheim, 1486 - 1535), završio je svoju knjigu De occulta philosophia, O tajnoj filozofiji, najuticajnije humanističko i filozofsko delo u prvim decenijama 16. veka, u svakom slučaju do pojave Paracelsusa i Kopernika. Glavni cilj koji je Agripa želo da postigne sa De occulta philosophia bio je da posle hiljadu godina ljudske zarobljenosti u mraku neznanja i pod tiranijom univerzalnog teokratskog carstva, sakupi najvažnije ideje koje su nastale tokom poznate istorije, da skrupulozno identifikuje sve ono šta je u njima zajedničko i da, na temelju svega toga, postavi i objavi opštu Veliku Sliku Univerzuma koja sledi iz ovih ideja. Agripa je, dakle, želeo da formuliše ono što se u 20. veku naziva teorija svega, theory of everything, TOE. Marsilio Fičino i njegovi radovi iz područja tzv. spirutualne
35

O Corpus Hermeticum i Hermesu Trismegistu, o recepciji ove zbirke u 15, a naročito u 16. veku, videti Frances A. Yates: Giordano Bruno and the Hermetic Tradition, The University of Chicago Press, Chicago - London 1964; Francis A. Jejts: Hermetička filozofija i elizabetansko doba (1979), SKC, Beograd 1999; Garth Fowden: The Egyptian Hermes. A Historical Approach to the Late Pagan Mind (1986), Princeton University Press, Princeton, New Jersey 1993; Erna Banić-Pajnić: Smisao i značenje Hermesove objave, Globus, Institut za povijesne znanosti Sveučilišta u Zegrebu, Zagreb 1989.

29 magije, kao i tzv. demonska magija Agripinog učitelja i mentora Johana Tritemiusa (Johannes Trithemius (1462-1516), napolitanskog opata, kriptografa i maga, polazište su ovog Agripinog rada, ali ne i jedini autoriteti na koje se pozivao. Knjigu je napisao sledeći, takođe, Zoroastera, Pitagoru, Platona i neoplatoničare, Rodžera Bekona (Roger Bacon), Roberta od Jorka (Robert of York), Petra od Abana (Peter Apponus ili Peter de Abano), Alberta Velikog (Albertus Magnus), a posebno opširno, citirao je dela kao što su firentinski Cicclus Asculus, Plinijeva Historia Naturalis, Picatrix, Corpus Hermeticum Hermesa Trismegista, Liber de Mirabilibus Mundi Pseudo Alberta Velikog, Oratio de Dignitate Hominis i Apologia Pika dela Mirandole, De Verbo Mirifico Johanesa Reuhlina i druga. Pošto je pažljivo uporedio ideje o univerzalnim zakonima prirode do kojih su kroz istoriju došli veliki prethodnici, pošto je identifikovao korespodencije, simetrije i konvergencije u odnosima između ovih ideja, Agripa je došao do zaključka da Univerzum sačinjavaju tri sveta u međusobnoj interakciji: prvi je svet elemenata, drugi je celestijalni svet ili svet zvezda, treći je svet intelekta. Interaktivni trougao koji ova tri sveta uspostavljaju nije ništa drugo nego sâm Univerzum, koji je, za Agripu, isto što i Bog. Čovek i Univerzum, nalaze se u odnosu međuzavisnosti i preslikavaju se jedan u drugom: Makrokosmos, odnosno Univerzum - Bog, i Mikrokosmos, odnosno Čovek. Zato su filozofija, fizika, matematika i teologija one discipline koje jedine pomažu da se dođe do spoznaje fundamentalnih, dobro skrivenih unutrašnjih principi Univerzuma i svih oblika njegovog manifestovanja. Tako stečeno znanje omogućava da se svesno deluje na sve oblike egsistencije i da se oni podvrgnu volji onoga ko je ovim znanjima ovladao. Načelno, time se otvara i mogućnost da se svesno deluje na ponašanje čitavog Univerzuma. U skladu sa ovim konceptom tri sveta koji su jedan, De occulta philosophia podeljena je u tri knjige: knjiga prva posvećena je prirodnoj magiji, magiji prirode, knjiga druga govori o celestijalnoj magiji, magiji zvezda, dok se u trećoj raspravlja problem ceremonijalne, odnosno religiozne magije. Kada je završio rukopis De occulta philosophia, Agripa je krenuo na dugo putovanje po Evropi, jedno od onih koje poznavaoci nazivaju "misterioznim". Zahvaljujući rukom prepisivanim kopijama koje su dostupne samo onim najpoverljivijim među učenim ljudima, De occulta philosophia od tog trenutka počela je da vrši snažan uticaj na najkreativnije među Agripinim evropskim savremenicima, naročito u Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj i Italiji. Agripa će svoje

1483 . gde se skrivao kod pouzdanih prijatelja često menjajući boravište. nego naročito na tome što je bio prvi hrišćanski komentator slova hebrejskog alfabeta u kabalističkom ključu. na teritoriji rimske Ilirske prefekture. prikucao je na vrata kneževske crkve u Vitenbergu plakat sa 95 teza protiv crkvene trgovine papskim indulgencijama. Pobegao je u gornji Alzas. kao kod Reuhlina". Martini Lutheri theses Tezelio. kao i graviru Sveti Jeronim u radnoj sobi. indulgentiarum institori oppositas. pred masom studenata okupljenih ispred univerziteta u Bazelu. Jeronim se rodio u Stridonu. Paracelsusove. Iako to nije nameravao. apotekarskog i univerzitetskog ceha. Ove dve gravire predstavljaju Direrovu interpretaciju Agripine teorije svega iz De occulta philosophia. svoj verovatno najslavniji i najezoteričniji rad. oktobra 1517. dakle opasan jeretik. medicine. Albreht Direr (Albrecht Dürer. U gužvi koja je nastala. augustinski redovnik. veliki pokret evropske Reformacije. Dana 24. Jejts. u gradu koji se nalazio kod današnjeg Bosanskog Grahova.1546). Odmah su optužili Paracelsusa da je "Martin Luter medicinske nauke". slavni lekar i tamošnji profesor medicine Filip Aurelije Teofrast Bombast fon Hohenhajm Paracelsus (Philippus Aureolus Theophrastus Bombastus Von Hohenheim Paracelsus.30 najvažnije delo objaviti 23 godine kasnije.1541). on "u neku ruku predstavlja sveca zaštitnika kabalista i često se pojavljuje u literatuiri hrišćanske kabale. 1471 . Martin Luter (Martin Luther. doktor i profesor Svetog pisma na univerzitetu u Vitenbergu (Wittenberg). "Zašto me . Ovaj Jeronimov ugled temelji se ne samo na činjenici što je kao znalac grčkog i hebrejskog bio prvi koji je preveo Sveto pismo na latinski i što je za sobom ostavio bogat opus učenih komentara o pitanjima hrišćanske doktrine. tekst koji će postati slavan pod naslovom B. Što se tiče samog sv. ponosan na svoje seljačko poreklo. prvu masovnu revoluciju modernog vremena. Na dan 31. 1493 . dočekali su ovo buntovničko spaljivanje knjiga Avicene i Gelena kao bogohulnu jeres. pred sam kraj života. Luter je tako pokrenuo događaje koji su samo čekali da budu pokrenuti. Jeronima (348 420). Paracelsus je spasao život vratolomnim noćnim bekstvom iz Bazela.1528) je završio graviru Melanholija I. juna 1527. piše Frensis A. ali i spasonosni casus belli za konačni obračun. Brojni Paracelsusovi protivnici i neprijatelji iz lekarskog. Godine 1514. kada je Kopernik završio Commentariolus. na granici provincija Dalmacije i Bosne. demostrativno je spalio medicinske knjige Avicene i Galena i tako označio kraj jalovog pozivanja na antičke autoritete i početak moderne.

Iste godine. u borbenoj lektiri rimskih i drugih hrišćanskih teologa. pojedinačna prosvetljena svest za Paracelsusa nije i konačni cilj duhovne alhemije. Peter Faber. Francis Xavier. 1533. inkvizitora i cenzora. eksperimentu. u crkvi Sv. crkvu i papu. Razume se. prvo spominjanje Fraternitas de Rosea Cruce. 1491 . Konačni cilj jeste ponovno uspostavljanje univerzalnog zlatnog doba. Ova sedmorica iberskih diplomaca sa pariske Sorbone (Loyola. deluje u Bazelu. Proricanje vremena je istovremeno i praktični priručnik za dostizanje prosvetljene svesti. Ipak. Veštičarenje koje pripisujete Luteru.31 nazivate Martinom Luterom? Luteru prepuštam da brani ono što sam govori.1556) sa šestoricom sledbenika osnovao je Društvo Isusovo. merenju i iskustvu. koliko se danas zna. međutim. rad u kome je izložio osnovne ideje duhovne alhemije. vrata moderne naučne medicine kakvu poznajemo danas. Alfonso Salmeron. Paracelsus je objavio i da jedna tajna loža Bratstva Ruže i Krsta. revolucionarnu Knjigu o velikoj hirurgiji. Ignjacio de Lojola (Iñigo Lopez de Loyola. Godine 1530. To je. Godine 1536. Ernest Bloh (Ernest Bloch). Jacob Laines i Nicholas Bobedilla koji su Španci i Simon Rodrigues. Der grossen Wundartzney pa je tako nepovratno otvorio vrata medicine zasnovane na racionalnom i kritičkom posmatranju. Paracelsus u . da kao disciplinovani vojnici bez razmišljanja izvrše svako naređenje rimskog pape i da se suprotstave silama jeretičke reformacije koje su ugrozile veru. koji je Portugalac) rešeni su da se svim raspoloživim sredstvima bore za stvar katoličke vere i crkve. Societas Iesu. kao najvišeg cilja duhovne alhemije i svakoga ko u skladu s njenim intencijama radi na sebi. Paracelsus je objavio i knjigu Prognosticatio. istraživanju. Agripa je proglašen za opasnog jeretika. Sledstveno. Paracelsus je objavio svoje najznačajnije delo. veku. biće pominjan kao tipični crni mag i Đavolov učenik. ni poredak nije sedeo skrštenih ruku. svoju teoriju svega. Tri godine docnije. ideologa. ima na tom ljudskom putu u zlatno doba ulogu od odlučujuće važnosti. avgusta 1534. Marije na pariskom Monmartru. a ja ću biti odgovoran za ono što ja kažem. a posle smrti 1535. takođe prpisujete i meni: vi nas obojicu želite u vatri". Proricanje vremena. Ordens des Rosencreutzes. navodi da neki "ne sasvim verodostojni rukopisi" obaveštavaju kako su lože sa istim imenom delovale u Nemačkoj već u 12. Dana 15. Fraternitas de Rosea Cruce. Kornelijus Agripa fon Neteshajm najzad je objavio De occulta philosophia. odnosno samosvesti. odgovorio je tada Paracelsus svojim neprijateljima. Izvesno Bratstvo prosvetljenih.

1542. u času rađanja sveta modernosti. septembra 1541. Tako je počela istorija Lojoline vojnomonaške organizacije. veliki lekar je naprasno umro pod misterioznim i nikad razjašnjenim okolnostima. glavnom gradu istoimene arhiepiskopije. Iz Celovca (nem. revolucija. Društvo Isusovo. koji je tada imao 48 godina. svratište gde je sastanak trebalo da se održi. veku. Najzad. Engleski pesnik Robert Hit (Robert Heath) upotrebio je. bez Jezuita.32 Prognosticatio sebe predstavlja kao onoga koji je žrtvovan i stoga prinuđen da deluje na strani svojih neprijatelja kako bi omogućio da se na svetlu dana u punom sjaju pojavi ovo Bratstvo prosvetljenih. doputovao je u Salzburg na zakazani sastanak sa princom-nadbiskupom. njegova zbirka Clarastella. revoluzione. naročito u nemačkim zemljama. Poznat slučaj ovakvog korišćenja pojma revolucija predstavlja rad La Rivoluzioni di Napoli. koji je Aleksandar Girafi (Alessandro Giraffi) objavio 1647. Revolucija u Napulju. revoluzione. počeo je da se koristi za imenovanje radikalnih promena u ljudskom društvu u 17. revolucija. Together with Poems Occasional. vojvodom Ernestom od Bavarske. ma kako zabačenog i udaljenog. Ovaj vrhunski ideal. počeo je da se koristi i za imenovanje radikalnih socijalnih promena koje omogućavaju povratak ljudskog sveta iz neprirodnog poretka tiranije u prvobitni. a on sam biće klasifikovan kao nepopravljivi jeretik i mag opasan za stvar Rimske crkve. dakle prirodni poredak ljudske slobode. do koje se stiže mukotrpnim unutrašnjim dosezanjem prosvetljene svesti ili samosvesti. Već u drugoj polovini 17. na početku ustanka koji je protiv Habzburga u Napulju vodio ribar Masanileo (Masanilleo). Dana 34. Paracelsusova dela biće odmah stavljena na vatikanski Index librorum prohibitorum. revolution. revolution. pojam revolucija da označi radikalne društvene promene koje će u budućnosti učiniti ljudski svet boljim. danas u Austriji. Satyrs u kome se pojam . papa Pavle III osnovao je Kongregaciju za Inkviziciju. Indeks zabranjenih knjiga. 36 36 Pojam revolutio. godine. veka pojam revolutio. Klagenfurt) gde je tada živeo. osnovni je motiv Prognosticatio. papa Pavle III objavio je bulu Regimini militantis i odobrio red Societas Iesu. Paracelsus. manje od godinu dana posle Paracelsusove smrti. Razume se. iako je do kraja života ostao u njenim redovima. totalne spoznaje. dalje će razvijati Paracelsusovi učenici iz pokreta pansofista što će početkom 17. neće biti ni jednog dela sveta. iznenada je umro u Salzburgu. Uskoro. u Veneciji. Godine 1540. takođe. njihovih misija i njihove delatnosti. Samo što je ušao u Belog Konja. Elegies. ustanovu poznatiju kao Sveti Oficio ili Rimska Inkvizicija. Ideal univerzalne. veka omogućiti "veliku roznkrojcersku eksploziju" koju pozitivna istoriografija smatra "klasičnim roznkrojcerstvom". Epigrams. kojim je Kopernik označio ritmičko kretanje i povratak u polazni položaj Zemlje i svakog drugog nebeskog tela koje kuži oko Sunca.

The Modern World-System II. glorious revolution. cekade. Druga velika prekretnica je stvaranje suvremenog svijeta. godine 1751. rad The Real Crisis or. Prevrat kojim je u Engleskoj 1688. sa revolucija u naslovu. Jedna od tih općenito priznatih prekretnica. Revolucije univerzuma. the necessity of giving immediate of powerful succour to the Emperor against France and her present allies. kada pređe taj solarni put kao put svojih unutrašnjih radikalnih revolucija koristi sa ovim novim značenjem. Trotomna Histoire des révolutions arrivées dans le gouvernment de la République romaine R. nazvan je slavna revolucija. Paris 1670. ponovo uspostaviljena monarhija. veka. Katarina Kokburn (Chatarine Cockburn) objavila je 1706.1600) i Kampanela (Tommaso Campanella. u Londonu dramu The Revolution in Sweden. lyes and stories which were fore-runners of the great revolution in 1688. naročito novih. Vertota iz 1719. jest tzv. napisao je: "Revolucija tako velika i tako jedinstvena. zaslužuje da je ispita Filozofsko oko. u Varšavi. Godine 1733. Entstehung und Etwicklung. Weimer. histories des revolutions u gotovo svakoj zemlji krajem 17. navodi iscrpan katalog istorija revolucije. Histoire de la révolution d’Irlande. Engleska revolucija. Griewank) u Der neuzeitliche Revolutionsbegriff. ovaj prevod imao je brojna izdanja. prvo u Engleskoj i engleskim kolonijama u Novom Svetu. Grivank (K. str. Fridrih Veliki." 37 Sa ovim transferom pojma revolucija iz Kopernikove astronomije u prostor društvenih odnosa. Prvi moderni protagonisti radikalnih programa za promenu sveta svoje čvrsto utemeljenje imali su u Kopernikovom heliocentrizmu i simboličkom potencijalu ove teorije." 37 Imanuel Wallerstein: Suvremeni svjetski sistem (The Modern World-System I. štampana je u Londonu 1650. Zagreb 1986. vrata za izlazak iz poretka tiranije bila su nepovratno otvorena. Pariz 1692. napisao je da "revolucije koje doživljavaju monarhije i republike imaju svoj uzrok u nepromenljivim zakonima prirode. O tome svedoče sačuvane publikacije sa revolucijiom u naslovu: Révolutions d’Anglettere. koja je izmenila gotovo čitav sistem Evrope. Nepoznati autor koji se potpisao pseudonimom Viljem Revolucija (William Revolution) objavio je 1735. Jezuita Pjer-Žozef Dorlean (Pierre-Joseph Dorléans). koji je revolucije video kao deo sudbine naroda. prevedena je na poljski i objavljena 1736. Protagonisti moderne svetske revolucije bili su i ostali čvrsto uvereni da će se ljudski svet. isto tako u Londonu. 1980). 1955. koji je predstavio sve promene u čovečanstvu od Noja do Luja XIV zvao se Les Révolutions de l’univers." O Luterovoj reformaciji. i 1693. . i početkom 18. neolitska ili poljoprivredna revolucija. 13. revolucija postala pozitivni politički ideal. a zatim i širom Starog Sveta. Valerštajn (Imanuel Wallerstein) kaže sledeće: "Jedna od glavnih postavki u svjetskoj društvenoj znanosti govori o postojanju nekoliko velikih prekretnica u povjesti ljudskog društva.33 Ljudski svet krenuo je talasnom putanjom moderne svetske revolucije. iako je izučava samo manjina znanstvenika. 1568 1639). O fenomenu dubokih promena u ljudskom društvu koje nazivamo revolucijama. Brojne istoriografske studije anonimnih ostrvskih autora sa mnogo entuzijazma tada su predstavljale slavnu revoluciju javnosti na Kontinentu. Bili su to Bruno (Giordano Bruno. Veliki geografsko-istorijski atlas iz 1763. 1548 . Istorija revolucije u Irskoj. bio je prvi koji je interpretirao istoriju revolucije kao samostalnu pojavu u svom trotomnom delu Histoire des révolutions d’Angleterre depuis le commencement de la monarchie iz 1693. Tako je. takođe u Londonu. kao i sedam engleskih pamfleta objavljenih između 1689. nepotpisani autor upotrebio je pojam revolucija za opis novog tipa politike u spisu Revolution politicks: being a compleat collection of all reports. 1974.

da "izraze ono što još nije bilo. Odlučni u nameri da odgonetnu i oslobode skriveni i neosvešćeni sadržaj onog Blohovog (Ernest Bloch. i onaj nebeski i ovaj zemaljski. pa sledstveno imaju i naročitu "produktivno-utopijsku" funkciju. Oni. ovaj put i konačno. ispune svoju ulogu u velikom projektu ljudskog i opštečovečanskog oslobađanja. 1880 . onaj izvorni poredak same prirode koji nije ništa drugo nego poredak ljudske slobode. pa upravo zbog tog svojstava imaju naročitu moć da "izraze ono što još nije bilo. da izraze izlazak Sunca". a on je." Univerzalni Haos rodiće Univerzalnu Harmoniju. zahvaljujući svom znanju. Sa svojim visokim idealima slobode i etosom socijalnog savršenstva. arhetipove i simbole koje sadrži Knjiga Prirode sa njenim zakonom sveopšte povezanosti. biће organizovanа u skladu sa univerzalnim solarnim načelima nebeskog poretka. Integrisni kao jedinstven deo partiture one gigantske kosmičke simfonije. dva poretka – zemaljski poredak čije središte je čovek sa njegovim kosmopolisom i nebeski poredak sa Suncem koje kao središte makrokosmosa drži na okupu sve stvari i na nebu i na Zemlji – tada će uskladiti svoje ritmove. neosvešćene sadržaje i pomoći im da. odgonetnu. sa svojim velikim protagonistima i svojim ogorčenim neprijateljima. zavisno od stajne tačke posmatrača. da izraze izlazak Sunca". do kraja. zahvaljujući svojoj "produktivno-utopijskoj funkciji". ili pun krug ili spirala. . Čovečanstvo je celina. nastaviće potom da se kreću do kraja vremena. protagonisti moderne utopije naročito su bili (i ostali) zainteresovani za njene "realne simbole" ili "realne šife". Protagonisti moderne svetske revolucije takođe su bili i ostali uvereni da će se oba poretka. dešifruju i shvate sve tajne. Reč je o dinamičnim i istoričnim "figurama napetosti".34 transformacija.1977) "dvojnog pisma same prirode". svojim veštinama i svojim moralnim vrlinama. "Jer. Dešifrovati ove prirodne oblike "arhaično uskladištene anticipacije" znači osloboditi njihove dobro skrivene. sadrže "arhaično uskladištenu anticipaciju". uspostavljen. najzad ostvariti kao celovita i jedinstvena Univerzalna Harmonija onda kada ljudi. naime. vratiti u svoje prvobitno prirodno stanje i da će na Zemlji ponovo biti obnovljeno zlatno doba. "sposobni za budućnost". "tendencioznim procesnim likovima prirode" koji su. iz Mraka rodiće se Sunce. Zemaljski kosmopolis. svet je jedan. odnosno univerzalna svetska republika. Idealni prirodni sklad između solarnog i zemaljskog poretka biće tada ponovo. Do tog časa u raskoraku. na scenu svetske istorije zakoračila je moderna utopija.

. Tako se kroz ovaj proces dešifrovanja "dvojnog pisma same prirode" iskristalisala "jedna objektski-utopijska nauka o figurama". Na taj način utopijska funkcija ne otkriva samo kulturni višak kao ono što pripada njoj nego također iz dvosmislene dubine arhetipova vraća natrag sebi jedan element same sebe. Već 30." (podvl.K. a sa njom. samom sebi. godine 1905. rad za koji će Ajnštajn dobiti Nobelovu nagradu za fiziku 1921. sve te alegorije i simboli.. jednu arhaično uskladištenu anticipaciju o još-ne-svjesnomu. jer realne šifre nisu statične. centralnu ulogu Sunca u ljudskom kosmosu. sasvim konsekventno.. Tako produktivno-utopijska funkcija izvlači i slike iz nezastarjelog bivšeg. Bez obzira na to.. juna 1905. Bio je to članak Zur Elektrodynamik bewegter Körper. Arhetipovi te vrste uopće nisu sazdani naprosto od ljudske građe. isto.. likovi ocrtanih objekata (.39 Na talasu ove promene. Godina čuda Alberta Ajnštajna (Albert Einstein. od kojih su dva predstavljala revoluciju. dakle. Realni je simbol onaj simbol kojega je značenjski predmet još skriven. stigli doista kući. str. Ovu dimenziju ljudske egzistencije na granici dvaju istorijskih svetova. bio je to članak Über einen die Erzeugung und Verwandlung des Lichtes betreffenden heuristischen Gesichtspunkt. Knjiga I. dokazao Kopernik. Prvi u toj seriji. i primereni socijalni program obnovljene pitagorejske kvalitativne matematike jedne kvalitativno nove filozofije prirode. neku vrstu realne šifre ili realnog simbola. Vrste gibanja (. na samom početku moderne epohe..) čine te realne šifre prepoznatljivima. Reč je promeni naučne paradigme.. naprotiv.. oni. 38 Opšti filozofski okvir koji je postavio Kopernik ostaće dominantan od 17. štoviše. ukoliko su one unatoč čaroliji u sebi prema dvostrukom smislu sposobne za budućnost. sa zaboravljenim (pitagorejskim) problemom kvalitativne matematike. O heurističkom stanovištu u vezi proizvodnje i transformacije svetlosti. I . 1879 . objavio četiri svoja rada. artikulisan je i novi koncept 38 "Ali Čarobna frula – da uzmemo fantastičan komad koji nesumnjivo humanizira – upotrebljava gotovo same arhaične alegorije i simbole. jedne nanovo kvalitativne filozofije prirode. O elektrodinamici tela u pokretu. Ljudska simbolska slika toga dade se odslikati samo na zastupajući način.. ni od arhajske niti od kasnije povjesti. čije matematike i filozofije još podjednako nema. još-ne-uspjelomu.. Ta stvar graniči s problemom jedne objektski-utopijske znanosti o figurama. marta 1905. Ajnštajn je u Annalen der Physik objavio i svoj drugi rad iz serije koja će od te godine napraviti njegovu Annus Mirabilis.).. pa sve do prve trećine 20. 39 Naime. da izraze izlazak Sunca. odnosno o procesu duboke. Oni su u Mozartovoj muzici bajke. kao nedemonskom hramu.) Ernest Bloch: Princip nada. Takozvana znanost morfologije samo je apstraktna karikatura toga. Ajnštajn je u časopisu Annalen der Physik. a ne možda tek njegovu ljudskom poimanju. Tako se jedan oštro upečatljiv dio svijeta pojavljuje kao skupina simbola objektivne vrste. Bloh je prepoznao i osvetlio rekonstruišući filozofski smisao i socijalnu funkciju arhetipskih i simboličkih struktura koje Mocart koristi u Čarobnoj fruli. nedeterminističkog i nelinearnog univerzuma.III. to su tendenciozni procesni likovi i na taj način nadasve simbolični. pokazali su se upotrebljivim u službi prosvjetiteljstva. u realnom objektu. godini koja je bila Annus Mirabilis. veka kada je na talasu jedne nove epistemološke i kognitivne revolucije postavljena nova naučna paradigma i skicirana nova teorija svega kao Velika Slika novog. objavljen 17. videli smo. napokon. 189. Lj. rehabilitovao je i na temelju novog čitanja pitagorejske tradicije..35 Držeći se argumenata geometrije i matematike. suštinske promene korpusa ljudskih znanja koji je pokrenut 1905. one su figure napetosti. i osposobljuje te slike da izraze ono što još nije bilo.1955). rad u kome je Ajnštajn prvi put formulisao i predstavio svoju . pokazuju dio dvojnog pisma same prirode.

Hoking poziva na bojkot ovog svog rada čije objavljivanje kao autor nije odobrio. 1923. na svom službenom sajtu.do?DocumentID=34170&Page=1." revolucionarnu specijalnu teoriju relativiteta. Bantam Books. . Oxford University Press. naročito od dvadesetih i tridesetih godina 20. Rijeka 1988]. Veoma dobar pregled problema od interesa za sledeću naučnu revoluciju.wikisource. Hebrew University. umu i zakonima fizike. na scenu je zakoračila kvantna mehanika i kvantna fizika.livingreviews. Minds. July 11. [Godine 2005. A Theory of Everything?. Takođe videti. a naredni talas revolucionisanja našeg znanja i jedna nova naučna paradigma uveliko se očekuju. New York 1993. asimetričnog. svet je jedan. International Union of Pure and Applied Physics. Albert Einstein: Fundamental ideas and problems of the theory of relativity.html. New York 1988. unauthorized 2002 book (ISBN 1893224791) assembled from seven lectures on audiotape by Hawking originally released in 1994 under the title. Beograd 2005. na stogodišnjicu objavljivanja navedenih članaka. Einstein Archives Online.C. Stephen Hawking: A Brief History of Time. Roger Penrose: The Emperor's New Mind: Concerning Computers. 1988. Međunarodna unija za čistu i primenjenu fiziku. "Jer. Iako artikulisan na temelju novih znanja o prirodi univerzuma i principa na kojima univerzum počiva. M. 1989 [Rodžer Penrouz: Carev novi um. Princeton University Press. Čovečanstvo je celina. Cambridge University Press. 1996. Informatika. http://en. Hawking's Life Works: The Cambridge Lectures (ISBN 1558009868).uk/info/iindex. http://www. iako redefinisan u novom epistemološkom ključu. Albert Einstein: On the Generalized Theory of Gravitation (between 04/01/1950 and 04/30/1950).] Zatim. Okokar Keršovani. a reč je o Rodžeru Penrouzu. obeležila je Ajnštajnovu Annus Mirabilis kao Svetsku godinu fizike. nelinearnog i naglašeno federalnog koncepta mrežno strukturiranog kosmopolisa i njegovih ustanova za globalno upravljanje.alberteinstein. Beograd 2004]. Cambridge. upadljiva je konceptualna srodnost njegove teorije svega sa teorijom svega Kornelijusa Agripe. nego je još i dodatno osnažen. videti u Đorđe Minić: U potrazi za još jednom čudesnom godinom. videti u Hubert F. Goenner: On the History of Unified Field Theories. UK. 2005 [Stiven Hoking: Kratka povest vremena. Vintege Books.W.info/db/ViewImage. P. and The Laws of Physics.org. naročito iscrpan i kompetentan pregled nastojanja da se u 20. Nobel Lecture. od početka pedesetih godina istog stoleća astronomija i astrofizika sa novim modelom kosmosa. Davies and J. http://www.org/lrr2004-2. IUPAP. Stephen Hawking and Roger Penrose: The Nature of Space and Time.hawking. sâm utopijski ideal kosmopolisa kao Univerzalne Harmonije ostao je ne samo nepromenjen. News & Archives . Videti.org/wiki/Nobel_Lecture_Physics_1921. veka. Stephen W. sada transformiše u pravcu kompleksnog. videti Stephen Hawking Website. O računarima. Najmenje u jednom slučaju. rastresitog. Brown: Superstrings.36 kosmopolisa koji se od univerzalne svetske republike ili univerzalne svetske imperije kao idealnih oblika svetske države sa jakom centralnom svetskom vladom. a od šezdesetih i sedamdesetih godina i brojni pokušaji da se ove promene integrišu u koherentnu teoriju svega. Nordic Assembly of Naturalists at Gothenburg. Steven Weinberg: Dreams of a Final Theory: The Scientist's Search for the Ultimate Laws of Nature . Einstein papers Project. Čovečanstvo se još nije adaptiralo na ove promene. Stephen Hawking: The Theory of Everything: The Origin and Fate of the Universe. veku formuliše TOE. © Max Planck Society 2004. Jerusalem and California Institute for Technology. DN Centar. http://www.

37 4.1535) i njegovu Utopiju (De optimo Republicae statu deque Nova insula Utopia. alias Erazmo Desiderius. veka n. 1463 . 1518). liberalizmom i raconalizmom. naročito Marsilija Fičina (Marsilio Ficino. Zenona.e.1321) i njegovu Monarhiju (De Monarchia. Bruna. takođe. Frensisa . i 1313). Dantea (Dante Alighieri.) i sve kasnije aktere hermetičke filozofije.1494). 1433 1499) i Pika dela Mirandolu (Giovanni Pico de la Mirandola. bratstva i jednakosti. veka. Prvi moderni zastupnici ideala kosmopolisa tokom 18. bili su nadahnuti visokim univerzalnima načelima prirodne filozofije. pa sledstveno i prvi moderni interpretatori njegove svetske vlade.1566). Bartolomeja de las Kazasa (Bartolomé de Las Casas. Erazma (Geert Geerts. Kao protagonisti revolucije oni su. 1486 .e. renesansne humaniste. Agripu (Heinrich Cornelius Agrippa von Nettesheim. rasprava o univerzalnom svetskom carstvu. Johana Valentina Andreu (Johann Valentin Andreæ 1586 . a u stvari kosmopolisa. 1494 . Paracelsusa (Philippus Aureolus Theophrastus Bombastus Von Hohenheim Paracelsus.1535).1541).n.1630). 1571 . Civitas Solis. Keplera (Johanes Keppler. kao i veliku naučnu i filozofsku revoluciju dugog 16 veka uopšte. aurae catena. naročito onu nit koja kao zlatni lanac. 1478 . Diogena. Pitagoru i pitagorejce. Idea republicae philosophicae. idejama slobode. 1465 . njegovu idealnu svetsku državu i sve docnije stoike. legendarnog Hermesa Trismegista (spisi koji mu se pripisuju nastali su između 3. 1623). Rablea (François Rabelais. 1493 . 1484 . Mora (Thomas More.1553).347) i neoplatoničare. kroz istoriju povezuje Anaharsisa. kao i drugim velikim idejama svetske revolucije svog vremena. sledili velike uzore iz prošlosti. Platona (427 .1536). napisana između 1310.1654) i druge rozenkrojcerske autore. i 3. Erazmo Roterdamski. unutar Realis philosophiae epilogistice. 1265 . veka p. Kampanelu i njegov Grad Sunca (Appendix politicae. a posebno Kopernika.

političke i etičke posledice ove pitagorejske heliocentričke slike univerzuma koju je u novom ključu osigurao Kopernik. njegovom 'poglavaru' i 'vidljivom Bogu prema Trismegistu'". stavljene i na papskli Index librororum prohibitorum da na njemu trajno ostanu. Sveta godina Rimokatoličke crkve koju je proglasio papa Kliment VIII. Haromonija sveta. De l'infinito. Komentarišući Kopernikov rad. 1646 1716) i. 1596 1650). Galileja (Galileo Galilei. već je rečeno. Bruno je u Londonu ostao godinu dana i tamo napisao svoje najznačajnije knjige.1626) i njegovu Novu Atlantidu (The New Atlantis. februara po novom kalendaru) 1600. uostalom. Johan Kepler je sa svojim delima Astronomia Nova. osuđen zbog svog učenja i svojih uverenja kao opasni jeretik od strane papske Inkvizicije i pape Klimenta VIII. Hobsa (Thomas Hobbes. kao i to da "tako zamršeni i odveć ambiciozni vitalizam najautentičnije humanističke filozofije nije uvek bio odaleko od prave nauke.1704). koja sadrži pravu himnu suncu. spaljeni su i svi zaplenjeni primerci njegovih knjiga koje su.1642). prožima prvu knjigu De revolutionibus orbium coelestium. 1561 . Grocijusa (Hugo Grotius. sasvim na liniji renesansnog neoplatonizma. Cartesius Renatus. februara (17. Nova astronomija iz 1609. učinio još jedan korak dalje u približavanju istini o stvarnima nebeske mehanike našeg Sunčevog sistema. već izvođen pred sud papske Inkvizicije pod sumnjom za jeres.1645). Dekarta (Rene Descartes." Sledeći filozofske. Kada je Galileo Galilej. iz 1618. kao i Harmonice Mundi. univerzumu i svetovima.38 Bekona (Francis Bacon. na osnovu empirijskih posmatranja kretanja nebeskih tela dokazao ispravnost Keplerove . Njutna. Delimo je. Loka (John Lock. uključujući i O beskraju. Lajbnica (Gottfried Wilhelm Leibniz. događaj se odigrao na početku velikih svetkovina kojima je tokom čitave 1600. 1627). zaključio kako "nama sumnje da duboko pitagorejsko nadahnuće. proslavljana tzv. 1632 . 'zenici i duhu sveta'. istu onu revoluciju sveta koju je nekoliko decenija ranije najavljivao Paracelsus. 1588 . 5. knjiga u kojoj je napustio koncept zatvorenog Kopernikovog kosmosa i učinio radikalan korak u pravcu koncepta univerzuma kao dinamične otvorene strukture koju sačinjava beskonačno veliki broj svetova. socijalne. u London je stigao Đordano Bruno. godine 1583.1679). nameren da upravo u skladu sa ovom teorijom i upravo iz tog grada pokrene novu sveopštu svetsku reformaciju. 1583 . Đordano Bruno je živ spaljen na rimskom trgu Campo di Fiore. najzad. 1564 . sa Brunom. universo e mondi (1594). Takođe sledeći Kopernikovu teoriju.

39 teorije o eliptičnim putanjama planeta i drugih objekata oko Sunca, ova svoja saznanja objavio 1632. godine u knjizi Dijalog povodom dva glavna sistema sveta, Ptolomejevog i Kopernikovog, onda je i ta knjiga bila zabranjena, zaplenjena i uništena i, naravno, stavljena na papski Index librorum prohibitorum na kome će ostati sve do 1822. godine; sam Galilej osuđen je kao jeretik od strane Inkvizicije na kućni zatvor u kome je ostao sve do smrti 1642. [Papa Jovan Pavle II objavio je 1992, punih 359 godina posle Galilejeve smrti, razume se u ime čitave Rimokatoličke crkve, izvinjenje povodom slučaja Galilej; istakavši da su sudije Inkvizicije bile neobaveštene o Galilejevoj istinskoj privrženosti veri, te da su optužbe protiv njega bile neosnovane, Jovan Pavle II proglasio je taj slučaj zaključenim.] Najzad, na temelju Kopernikovih, Keplerovih i Galilejevih, ali takođe i Brunovih uvida, Isak Njutn je 1687. godine objavio svoje kapitalno delo Philosopha Naturalis Principia Mathematica, Matematički principi prirodne filozofije i tako svetu otkrio univerzalni zakon gravitacije. Velika naučna i filozofska revolucija dugog 16 veka, čiji su svi glavni događaji smešteni u one 144 godine između 1543. kada je Kopernik pokrenuo točak ove revolucije objavljujući De revolutionibus orbium coelestium libri vi i 1687. kada je Njutn objavio svoje Philosophia naturalis principia mathematica, predstavljala je onaj istorijski "momenat" koncentracije celokupnog dotadašnjeg znanja čovečanstva u kome je nova paradigma ne samo postala moguća nego je i neporecivo bila postavljena. Tako se iskristalisala epohalno nova Velika Slika kosmosa i ljudskog mesta u tom složenom poretku nebeske mehanike. Bila je to najzad zaokružena teorija svega, opšti filozofski i naučni okvir jedne epohe u kojoj će se na talasu svetske revolucije 18. veka iskristalisati ideja novog kosmopolisa, odnosno buduće univerzalne svetske države i njene svetske vlade kao gravitacionog središta tako uređenog čovečanstva. Osvetljavajući tokom 18. veka, posebno u njegovoj drugoj polovini, ideju kosmopolisa kao i brojna pitanja koja ona otvara iz različitih vizura i na različite načine, naročit doprinos tom konceptu dali su: Emanuel Svedeborg (Emanuel Swedenborg, 1688 - 1772), Monteskje (Charles Louis de Secondant, Baron de Montesquieu, 1689 - 1755), Volter (François-Marie Arouet Voltaire, 1694 - 1778), grof Sen Žermen (Comte De St. Germain, ? - 1784), Bendžamin Franklin (Benjamin Franklin, 1706 - 1790), Dejvid Hjum (David Hume, 1711- 1776), Lomonosov (Михаи́л Васи́льевич Ломоно́сов, 1711 -

40 1765), Ruđer Bošković (1711 - 1787), Ruso (Jean-Jacques Rousseau, 1712 - 1778), Fridrih II Hoencolern Veliki (Friedrich II Hohenzollern der Große, 1712 - 1786), pruski kralj poznat i kao "građanin na prestolu" kako ga je zvao Volter, Denis Didro (Denis Diderot, 1713 - 1784), D'Alamber (Jean Le Rond d'Alembert, 1717 - 1783), Holbah (Paul Henry Thiry, baron d'Holbach, 1723 - 1789), Adam Smit (Adam Smith, 1723 - 1790), Kant (Immanuel Kant, 1724 - 1804), Đakomo Kazanova (Giacomo Girolamo Casanova, 1725 - 1798), Edmund Berk (Edmund Burke, 1729 - 1797), Džordž Vašington (George Washington, 1732 - 1797), Džon Adams (John Adams, 1735 - 1826), Retif de la Breton (Nicolas-Edme Rétif, nazvan Rétif de la Bretonne, 1734 - 1806), Edvard Gibon (Edward Gibbon, 1737 - 1794), Tomas Pejn (Thomas Pain, 1737 - 1809), Džon Robison (John Robison, 1739 - 1805), Markiz de Sad (Donatien Alphonse François Marqis de Sade, 1740 - 1814), Ogist de Bariel (August De Barruel, 1741 - 1820), Dositej Obradović (1742. ili 1743 - 1811), Tomas Džeferson (Thomas Jefferson, 1743 - 1826), Žan-Pol Mara (Jean-Paul Marat, 1743 – 1793), Kaliostro (Count Alessandro di Cagliostro, 1743 1795), Nikolaj Ivanovič Novikov (Николай Ивановч Новиков, 1744 - 1818), Tadeuš Košćuško (Andrzej Tadeusz Bonawentura Kościuszko, 1746 - 1817), Adam Vajshaupt (Adam Weishaupt, 1748 - 1830), Mirabo (Honoré Gabriel Riqueti, Comte de Mirabeau, 1749 - 1791), Gete (Johann Wolfgang von Göethe, 1749 - 1832), Stefan Zanović (Comte Stephan Zannovich prince Castrioto d'Albanie, 1751 - 1786) i njegova braća Premislav Marko (oko 1747 - posle 1790) i Hanibal (? - 1775), Žozef de Mestr (Joseph de Maistre, 1753 - 1820), Aleksandar Hamilton (Alexander Hamilton, 1755. ili 1757 - 1804), Anaharsis Klots (Jean-Baptiste du Val-de-Grâce, baron de Cloots, alias Anacharsis Cloots, 1755 - 1794), Mocart (Johann Chrysostom Wolfgang Amadeus Mozart, 1756 1791), Vilijem Godvin (William Godwin, 1756 - 1836), La Fajet (Marie-Joseph-PaulRoch-Yves-Gilbert du Motier, Marquis de La Fayette, 1757 - 1834), Vilijem Blejk (William Blake, 1757 - 1827), Robespjer (Maximilien François Marie Isidore de Robespierre, 1758 - 1794), Meri Volstonkraft (Mary Wollstonecraft, 1759 - 1797), Fridrih Šiler (Johann Christoph Friedrich von Schiller, 1759 - 1805), Fransoa-Noel Babef (François-Noël Babeuf, 1760 - 1797), Sen Simon (Claude Henri de Saint-Simon, 1760 1825), Filip Buonaroti (Filippo Giuseppe Maria Ludovico Buonarroti, 1761 - 1837), Tomas Maltus (Thomas Robert Malthus, 1766 - 1834), Sen-Žist (Louis Antoine de Saint-

41 Just, 1767 - 1794), Napoleon Bonaperte (itl. Napoleone di Buonaparte, korz. Nabolione ili Nabulione di Buonaparte, 1769 - 1821), Betoven (Ludwig van Beethoven, 1770 1827), Šarl Furije (François-Marie-Charles Fourier, 1772 - 1837), Klemens Meternik (Clemens Wenzel Nepomuk Lothar von Metternich-Winneburg, 1773 - 1859)… Ovi protagonisti veka prosvetiteljstva do danas su ostavili naročito dubok trag kao zastupnici različitih, ne retko i radikalno suprotstavljenih shvatanja kosmopolisa, odnosno univerzalne svetske države, pa su sledstveno rodonačelnici i one dve suprotstavljene, danas takođe dominatne, koncepcije svetske vlade. Za jedne (na primer, Kant, Pejn, Vajshaupt, Anaharsis, Godvin, Volstonkraftova), svetska vlada ima da kroz uzburkani okean istorije pouzdano upravlja brodom velike svetske republike, za druge (na primer, Gibon, Berk, Mirabo, Meternik), zadatak jedne takve imaginarne ustanove može biti samo to da izgradi brod velike svetske imperije i uvede ga u sigurnu luku. Kao reakcija na svetsku revoluciju 18. veka, pa sledstveno i kao reakcija na ova shvatanja, tada je artikulisana i treća, danas takođe aktuelna, interpretacija kosmopolisa i njegove svetske vlade. Zastupnici ove škole mišljenja (na primer, Robison, de Bariel) nalaze da je svaka svetska vlada svakog kosmopolisa, naročito ako je ona vlada velike svetske republike, ništa drugo nego veliko svetsko zlo, rezultat mračne zavere bezbožnih neprijatelja čovečanstva udruženih sa ciljem da sruše hiljadugodišnji hrišćanski poredak svakog oltara i svakog trona i uvedu svoju tiraniju. Svi glavni događaji bitni za nastanak, razvoj i recepcije modernih oblika kosmopolisa i njihovih svetskih vlada, odigrali su se između 1775. i 1800. godine unutar geografskog, socijalnog, političkog, ekonomskog i kulturnog prostora Evroamerike, a naročito sinhrono na sceni Atlantske revolucije, kako je u novije vreme imenovana srodnost strukturalnih promena u Ujedinjenim Državama Amerike, Ujedinjenom Kraljevstvu Engleske, Škotske i Irske i kraljevini Francuskoj krajem 18. veka. Kao akter događaja u sva tri pomenuta slučaja, dinamiku i dramu promena na dve obale Atlantika, kao i njihov svetskoistorijski značaj, na gotovo idealan način reprezentuje Tomas Pejn.

***
MEĐUIGRA TREĆA REVOLUCIJA, PRVI TALAS SINHRONICITETA 1775 - 1801.

Ujedinjene Države Amerike i jedan od očeva osnivača. Dva meseca kasnije. Trupe američkih patriota pod komandom generala Džordža Vašingtona (imenovan krajem 1775. Zdrav razum.]. januara 1776). Bavarska. od samih početaka hrišćanstva (1 . prosvetljeni su se oko 1623. preuzeli su ova shvatanja od balkanskih bogumila. Posle sloma iberskih alumbradosa početkom 16. u Filadelfiji. januara 1776. Tako su američki patrioti uspostavili faktičku vojnu i političku kontrolu nad svih 13 pobunjenih kolonija. najuticajnije delo američke i jedno od najuticajnijih dela svetske revolucije uopšte. Družba Isusova i raspustio njegovih 25. Pojam prosvetljeni. ali u Evropi. crkvene i državne vlasti nemilosrdno proganja kao otpadnike i jeretike. a po savetu svog američkog prijatelja Bendžamina Franklina. jedan od prvih ljudi američke revolucije. γνώσις. Red prosvetljenih. ovi Illuminés bili su aktivni naročito u Lionu. predstavljali su se tokom 13. prosvetljeni su se javili pod imenom alumbrados oko 1492. glavnom gradu Savojskog vojvodstva. maja 1776. Na Iberijskom poluostrvu. tajni antiklerikalni savez pod imenom Illuminaten Orden. ovi bavarski prosvetljeni nisu bili i prvi iluminati u istoriji. na primer. jedne od pokrajina kraljevine Sardinije. veka i sledbenici panteističkog učenja Amarlika iz Bena (? . prosvetljeni. za vrhovnog komandanta armije Kongresa. gostoprimstvo za 200 jezuita tada je pružila ruska carica Katarina Velika. upravo zbog toga. jezuiti će ostati i delovati u Rusiji sve do 1814. Tako.1207) organizovani kao pokret Braća i sestre slobodnog duha. Strazburu i na jugu Francuske uopšte. veka predstavlja pripadnike svoje zajednice kao svetlost svetu. još jedna mala zajednica jezuita ostala je da bude aktivna unutar Kongregacije Uspeća Naše Gospe u "tvrđavi jezuita" Šamberiju. republikanac i borac za slobodu i nezavisnost od britanske krune. urednik Pensilvanijskog glasnika i prvi američki abolicionista. Francuska pod imenom Illuminés. objavio je raspravu Common Sense. osnovao je 1. Adam Vajshaupt. posle političkog progona kome je bio izložen. vek n. Dana 10. godini doputovao u Ameriku. katolički monaški red Societas Iesu. founding fathers. u 37. gnosis. sa četvoricom istomišljenika. i 1794. grupe ili pokrete koji poseduju retke drevne tekstove i teško dostupna. i 14. grad Boston u Masačusetsu. Red iluminata. Kao illuminati. čovek koji je prvi upotrebio ime United States of America. Albigenežani na severu Apeninskog poluostrva i Katari u Lengedoku na jugu današnje Francuske. znanje) i koje. [Razume se. a naročito velikog idela evropske revolucije . napustio Ujedinjeno Kraljevstvo. naime. Bavarskoj i Tiringiji.42 I PARADIGMATIČNI SLUČAJ GRAĐANINA TOMASA PEJNA 1776. O bogumilima kao velikoj slovenskoj jeresi koja je istorijska preteča evropskog protestantizma.4. Pensilvanija. godine kada je papa Pije VII ponovo odobrio rad njihovog reda. tajna i skrivena znanja (gr. veka. odnosno gnoza. pojavili u Pikardiji. majka pripadnica Anglikanske crkve). mladi profesor kanonskog prava na univerzitetu u Inglštatu. illuminati. borac protiv robovlasništva. engleski Kveker. Unutar zajednice od 3. deista i slobodni mislilac koji je. lat. godine.5 miliona kolonista. gnostička crkva balkanskih bogumila od 10.e. ove Velike Republike. postao američki patriota. Brüder und Schwestern des Freien Geistes i naročito uticajni u Šampanji. ovaj rad je za nekoliko meseci štampan i prodat u tiražu između 200. a između 1722.000 primeraka.000 i 500. krajem 1774.) označava one pojedince. Tomas Pejn (otac Kveker. vaspitanik i učenik raspuštenog jezuitskog reda [Papa Kliment XIV zabranio je 1773. garnizon britanske vojske da napusti svoje najvažnije uporište u Americi. ovu dužnost preuzeo je 1.000 članova na svim kontinentima. prisilile su u martu 1776.

Iste godine. dok su Rod Ajland i Konektiket iz svojih kraljevskih povelja jednostavno izbacili svako pominjanje krune. Traganje o prirodi i razlozima bogatstva nacija. godine. imenovao Tomasa Džefersona.1784) da se za moto uzme latinska fraza E Pluribus Unum. ali u Americi. Svoj program postupnih institucionalnih promena. Bila je to omiljena Džefersonova fraza koju je izabrao za moto Velikog Pečata države Virdžinije i koju je kao vlastiti kredo koristio na memorandumima svojih pisama. evropsku javnost obavestio je i Vilijem Stilman (William J. Istovremeno. liberali. Slobodna i nezavisna američka nacija bila je tako potvrđena. Tako su definisana prva dva elementa od kojih će uskoro biti dizajniran glavni simbol Ujedinjenih Država Amerike. Tokom kontraofantive koju su protiv američkih patrota pokrenule krajem avgusta 1776. kao simbol je usvojeno i svevideće oko u trouglu sa zracima slave koji se probijaju kroz oblak i okružuju trougao. objavljen je francuski prevod Pejnovog Zdravog razuma. britanske kraljevske trupe uspele su do novembra da zaposednu grad Njujork i da ga pretvore u svoje najvažnije strateško uporište u Americi. jula 1776. odnosno grba Ujedinjenih Država Amerike. Franklinov predlog nije prihvaćen. The Declaration of Indenpendens. maja 1776. ni Britanci nisu sedeli skrštenih ruku. jednakost. bavarski Iluminati imali su za cilj da postepeno. Great Seal. Posle toga. deisti. Isto tako. u značenju: od 13 država (bivših kolonija) jedna država (konfederacija). Tomas Džeferson napisao je Deklaraciju nezavisnosti. učvršćivanje i održavanje svake buduće univerzalne imperije. Kongres je. S druge strane.1941). takođe u Londonu. godine. džave Virdžinija. V. 1781 (II. Opadanje i propast Rimskog carstva. Takođe u maju 1776. koju je američki Kongres usvojio 4. U međuvremenu. Takođe 1776.] Kao racionalisti. Iluminati su videli kao "imanentnu revoluciju ljudskog mišljenja". Gibonovo istraživanje istorije propasti Rimskog carstva steći će ubrzo ugled kompetentnog priručnika u tako delikatnom području znanja i veština kao što je to izgradnja. pisao je Artur Evans (Sir Arthur John Evans. Južna Karolina i Novi Džersi proglasile su svoje ustave kao nezavisne i suverene republike.43 sloboda. dugim maršem kroz institucije zamene klerikalno-opresivni režim koji je vladao tom najkatoličkijom među svim nemačkim zemljama i uspostave prosvećeni liberalno-demokratski poredak zasnovan na visokim moralnim načelima prirodnog prava i Kantove etike. ponovo na američkoj strani Atlantika. Stillman. 1851 . jedan. u Parizu. nepoznatog rimskog autora koja je. Pobuna protiv tirana jeste privrženost prema Bogu. I . primer . O jednoj aktivnoj zajednici hercegovačkih bogumila. Džona Adamsa i Bendžamina Franklina za članove Prvog kongresnog komiteta za izradu Velikog Pečat.VI [1776 (I). nego je usvojen predlog Pjera Eugena de Simitjera (Pierre Eugene du Simitiere. 1788 (IV. Nekoliko nedelja kasnije. Franklin je predložio da se za moto usvoji Rebellion to tyrants is obedience to God. istom prilikom. bratstvo. ali u Londonu. Edvard Gibon objavio je prvi tom velike istoriografske studije The Decline and Fall of the Roman Empire. takođe. odnosno Iz mnoštva. Drugi kontinentalni Kongres izglasao je ukidanje svakog oblika vlasti britanske krune na teritorijama 13 Ujedinjenih Država. 1736 ? . ateisti i čak sekularni revolucionari. pripisivana Vergiliju. kao dopisnik Manchester Guardiana iz hercegovačkobosanskog ustanka 1875. VI)]. dopisnik londonskog Timesa iz Hercegovačkog ustanka 1875. Bio je to stih iz pesme Moretum. Adam Smit postavio je temelje moderne političke ekonomije kada je objavio svoju kapitalnu studiju An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations. 1828 -1901). III).

živeo je u Engleskoj. februara 1778. posebno republikanskog Rima. Istog meseca decembra 1776. Irene. usvojio rezoluciju kojom se La Fajet prima u službu sa činom general-majora. omogućilo je. zameni Silasa Dina i kao ovlašćeni ambasador zastupa stvar svoje zemlje u Francuskoj i Evropi uopšte. uključujući ovde i kontigent od 12. Naime. sve do 1785. kao i novu verziju svojih Filozofskih pisma o Englezima. dana 31. hesenaci. Posle 28 godina života u političkoj emigraciji. Međudržavnim ugovorom legalizovano francusko vojno prisustvo na strani Ujedinjenih Država Amerike. takođe. Južna Karolina i odmah otputovao u Filadelfiju. Kako god da bilo. februara 1778. Ovi plaćenici bili su pretežno iz pokrajine Hesen-Kasel. sedište Kongresa i glavni grad konfederacije Ujedinjenih Država. Franklin će na ovoj dužnosti u Parizu ostati dugo. zbog potpisivanja američko-francuskog ugovora britansko Ujedinjeno Kraljevstvo odmah je objavilo rat kraljevini Francuskoj. Sa sobom. u Pariz i bio dočekan kao heroj. severnoamerička revolucija prerasla je u interkontinentalni. transatlanski rat glavnih evropskih sila. rad čiju je prvu verziju objavio još 1734. aprila 1778. 1777.000 vojnika) reši dodatnim angažovanjem plaćenka iz Rusije nije dao rezultat. pa su po među Amerikancima postali poznati kao tzv.44 antičkog Rima. Godine 1778. on je omogućio još veću francusku vojnu pomoć Ujedinjenim Državama. sklopio je sa Silasom Dinom (Silas Deane. Pošto je uspešno savladao brojne prepreke. novoproizvedeni general-major upoznao je svog novog vrhovnog komandanta i budućeg prijatelja. pošto britanski pokušaj da se problem hroničnog nedostatka regularnih borbenih trupa u ratu protiv snaga američkih patriota (brojno stanje britanske vojske u Americi bilo je oko 36. biće potvrđen kao istorijski uzor glavnih protagonista američke revolucije. posle rituala inicijacije u kome je učestvovao i Bendžamin Franklin. markiz La Fajet iskrcao se 13. Isto tako. naročito kada je La Fajet svečano izjavio da uprkos ugovoru. čovek takođe slavan zbog pronalaska gromobrana. Dana 7. Dana 7. želi da služi samo kao dobrovoljac i potpuno besplatno. godine. Ovaj ugovor potvrdio je i unapredio dotadašnju francuskoameričku saradnju u ratu protiv Britanaca. juna 1777. Britanija je za svoje vojne operacije u Americi angažovala kontigent od preko 30. ovlašćenim američkim predstavnikom. kada su Ujedinjene Države Amerike i kraljevina Francuska potpisale ugovore o trgovini i vojno-odbrambenom savezu.000 francuskih vojnika i oficira. uz to. decembra 1776. devetnaestogodišnji francuski kapetan kraljevskih dragona markiz La Fajet. ugovor da sa činom general-majora stupi u redove američke armije. u Pariz je doputovao Bendžamin Franklin da kao jedan od vodećih ljudi američke revolucije.000 plaćenika iz nemačkih zemalja. Lanac događaja bio je pokrenut 6. u Parizu. bio je . Pruskoj i Švajcarskoj. u blizini Džordžtauna. Posle izvesnog dvoumljenja i na početku nesklon da tom mladom francuskom kapetanu prizna najveći čin u američkoj vojsci posle vrhovnog komandanta. dramu Irena. 1737 1789). da se uspostavi izvesna ravnoteža ratujućih strana. da se stavi na raspolaganje američkoj armiji. ipak je Kongres. Volter je primljen u savez slobodnih zidara i postao član pariske lože Devet Sestara. Lettres philosophiques sur les Anglais. jula 1777. Tako je počela vojna karijera markiza La Fajeta u američkom ratu za nezavisnost. 1778. Sledećeg dana. osamdesetrogodišnji Volter vratio se 10. doneo je i poslednje delo koje je napisao. Sâm Bendžamin Franklin bio je slobodni zidar još od 1731 (iniciran je u filadelfijskoj Loži Bratoljublje). generala Džordža Vašingtona.

ovaj obimom neveliki rad (57 strana malog formata) objavljen je u Londonu 1723. Modifikujući staru hrišćansku tradiciju o istorijskoj odgovornosti Jevreja. Razume se. kao autor identifikovan je Džejms Anderson. godine po slobodnozidarskom kalendaru. zatim Majstor jedne od loža. i raspuštanja davali su Jezuiti.] Na osnovu toga. ovaj Šuf je Hristovo raspeće protumačio kao zločin Jevreja koji su zapravo bili slobodnih zidara. kada je i Volter postao slobodni zidar.45 poznat kao izdavač prvog američkog izdanja tzv. Konstitucije slobodnih zidara. od Velike Lože dobio zadatak da na osnovu starih kodeksa za potrebe spekulativnog slobodnog zidarstva sačini novo uputstvo o organizaciji loža.1739). prva kolekcija pravila spekulativnog slobodnog zidarstva. istovremeno. Bilo je to šest godina posle osnivanja londonske Velike Lože 1717. kao i da ukratko izloži istoriju organizacije. "Jevreji koji su razapeli Spasioca bili su slobodni zidari. sačinjena je na samom početku moderne istorije ovog saveza. član Kraljevskog društva. rekao je Šuf. &tc. Charges. Genealogija . pripadnik katoličkog reda Kapucina. Aken). Vreme u kome se odigrao pariski događaj sa Franklinom i Volterom u glavnim ulogama. to je i doba artikulisanja snažne opozicije protiv ove organizacije i njenih socijalnih ciljeva. postao slobodni zidar. svešteniku Škotske protestantske crkve. fr. a Pilat i Herod visoki oficiri Lože. napuštajući Egipat. sama antimasonska akcija ovim nije bila obustavljena. poznat kao veliki kolekcionar najstarijih slobodnozidarskih rukopisa. u starozavetnoj egzegezi ("Tako da su Izrailji. Zanimljivo je da i Andersonove Konstitucije. radio kao paroh u nekoliko tamošnjih parohija. Juda je bio primljen za masona u sinagogi pre nego što je izdao Hrista… on nije učinio ništa drugo nego je platio cenu za inicijaciju u (taj) red". naime. Containing the History. dužnosti. U dodatku štampanom na kraju knjige. Naprotiv. a glavni ton akcijama koje su preduzimane protiv slobodnog zidarstva sve do 1773. izumitelj planetarijuma. pa je ovaj rad od onda poznat pod imenom Andersonove Konstitucije. oko 1679 . Koje sadrže istoriju. u celosti bili Kraljevstvo Masona… pod vođstvom Velikog Majstora Mojsija". s jedne strane. izvesni Šuf (Schuff). lože Devet Sestara. 1734). sin francuskog hugenotskog sveštenika. profesor eksperimentalne filozofije. takođe insistiraju na navodno starozavetnim korenima slobodnog zidarstva. u jednoj antimasonskoj propovedi koju je održao u Ahenu (nem. Andersonove Konstitucije. kao i još dve druge francuske lože. sugerišu da slobodno zidarstvo u svom novom obliku ima korene. ritualima i simbolima. vriline i jednakosti. [Andersonove Konstitucije. Aix-la-Chapelle. Veliki Majstor londonske Velike Lože bio je Džon Teofil Desagilije (John Theophilus Desaguliers. takođe je i zlatno doba spekulativnog slobodnog zidarstva. uskoro i Majstor. iako iz drugih razloga i na temelju drugih argumenata. prešao u London. Andersonovih Konstitucija (Filadelfija. sasvim u duhu protestantske doktrine. sa kojom je istorija spekulativnog slobodnog zidarstva i počela. pravila &td. Franklin je postao član. obogatio je retoriku antimasonske akcije kada je. Zbirka je nazvana po Džejmsu Andersonu (James Anderson. koji je 1707. razume se. diplomac oksfordskog koledža Christ Church. najzad i visoki starešina novoosnovane londonske Velike Lože. Anderson je i obavio svoj zadatak. a sa druge u savremenim protestantskim idealima morala. Regulations. Anderson je 1721. Upravo pod mentorstvom ovog Disagilijea. 1683 -1744). Ali. odnosno 5723. kaže se ovde). Of the most Ancient and Right Wortshipful Fraternity. Iste 1778. hol. Centar antimasonske delatnosti bila je Katolička crkva. U tom času. Aachen. slobodne zidare izjednačio sa Javrejima. Tako je antimasonska kampanja osnažena antisemitizmom. Pod naslovom The Constitutions of the Free-Masons. drevnog i priznatog Bratstva.

fizičar. za razliku od Francuske. a od 1774. Predložem 1760. Španija je odbila da prizna nezavisnost Ujedinjenih Država. Posle šest meseci. Poëme en six chants. odnosno do vlade kralja Džordža I (Georg Ludwig. godine. Bošković je za člana Kraljevskog društva izabran u januaru 1761. filozof i pesnik. Najzad. arhitekta. Volter je pao u postelju i umro u noći 30. ponovo se vratio na američko ratište. inženjer. srpski prevod ove poeme objavljen je u Begradu 1995). marta 1778. američki general-major i francuski kapetan. u kontinuitetu se proteže sve do vremena kada su Konstitucije napisane. Ruđer Bošković. dočekan sa velikim uvažavanjem doputovao je u Francusku 11. Teorija prirodne filozofije svedena na jedan jedini zakon sila koje postoje u prirodi (prvo izdanje Beč 1758. Iste 1779. državljanin Francuske od 1773. Krajem meseca. razume se zbog svojih kolonijalnih interesa u Amerikama. 1779. u jedinicu pod komandom markiza La Fajeta. Irena je bila odigrana kao prava apoteoza velikom filozofu. Iste 1778. O pomračenjima Sunca i Meseca. a kao velike preteče uključuje starozavetnog Noja. Abrahama. Sâm markiz La Fajet. Juna 1779. Hirama Abifa. Les Éclipses. Pariskim novinama vlasti su zabranile da objave komemorativne članke povodom Volterove smrti. Ipak. Autor francuskog prevoda Boškovićeve poeme bio je opat Augustin de Bariel. još za života bio proglašen za opasnog buntovnika i jeretika koji je izgubio sva pravo. otisnuo se na put preko Atlantika i sa činom pukovnika stupio u redove američke armije. u vreme Francuskog i Indijanskog rata u Amerikama i Sedmogodišnjeg rata u Evropi (1756 . matematičar. januara 1779. 160 kilometara daleko od Pariza. kao kandidat za člana Kraljevskog društva. drugo i konačno izdanje Venecija 1763) i teorije svega koju je u tom delu razvio (Boškovića danas smatraju pretečom teorije polja i kvantne fizike).1727. Dédié a sa Majesté. koji rodoslov svoje porodice izvodi iz vremena Karla Velikog. i 1752. i bio unapređen u čin pukovnika francuske konjice. Mojsija. kralj Velike Britanije i Irske od 1714). Poemu u šest pevanja. a naročito Rimokatoličke crkve. 1660 . astronom. filozof se i posle smrti suočio sa represivnim aparatom poretka. Bio je to francuski prevod poeme koju je Bošković pisao na latinskom između 1735. D'Alamberov učenik. arheolog. Nabukodonosora.1763). geolog. čekao na odluku tog veoma prestižnog udruženja (pod naslovom Pomračenja Sunca i Meseca. Royall Society. Za ovu priliku. Budući da je zbog kritike struktura moći svog vremena. a naročito zbog toga što je želela da obeshrabri slične pobunjeničke i revolucionarne pokrete unutar američkih granica svoje imperije. devetnaestogodišnji grof Sen Simon. prvi put objavio u Londonu 1760. a pod zabranom našla se i sama Akademija kojoj nije bilo dozvoljeno da održi komemorativnu sednicu svom uglednom preminulom članu. Solomona. slavan zbog svog glavnog dela Theoria philosophiae Naturalis redacta an unicam legm virium in Natura existentium. Gaja Julija Cezara Oktavijana Augusta i Džejmsa I od Engleske. i koju je pod naslovom De Solis ac Lunae defectibus. takođe član raspuštenog jezuitskog reda. pa čak i pravo da bude sahranjen na hrišćanskom groblju. Volterova Irena premijerno je bila prikazana 16. prijatelji su Voltera tajno sahranili u opatiji Skelijer. Dva meseca kasnije. posvećanu njegovom Veličanstvu. kraljevina Španija obnovila je Pakt dinastije Burbon i kao saveznik Francuske ušla u rat protiv Ujedinjenog Kraljevstva. dok je. Vitruvija. knez elektor Hanovera od 1698. objavio je u Parizu Eklipse. pisac je smogao snage da i lično dođe na predstavu. takođe pripadnik .46 slobodnog zidarstva po Andersonovim Konstitucijama počinje sa Adamom. u Šampanji. upravnik Optike francuske ratne mornarice. maja 1778.

Bošković se u Parizu upoznao i dva puta sreo sa Bendžaminom Franklinom. kaže: "Amerika. Šarl Žozef Pankuk (Charles Joseph Panckoucke). mis en ordre par M. dok se rat koji su Francuska i Britanija vodile u Severnoj Americi proširio i na Indiju. godine. Ukupno. d'Alembert de l'Académie royale des Sciences de Paris. da im odnese junake i oružje sposobno da je brane.818 članaka i 3.250 kompleta. u Parizu su objavljene i dve poslednje knjige indeksâ velike Didroove i D'Alamberove Ekciklopedije ili sistematskog rečnika nauke. Diderot de l'Académie des Sciences et Belles-Lettres de Prusse.129 ilustracija. pored ostalog. osnivač Pensilvanije i socijalni reformator koji je ostavio trag u istoriji svojim projektom njenog unutrašnjeg uređenja. Uskoro je Filadelfija videla svoje neprijatelje kako beže. Izvorni naslov ove kolekcije bio je Encyclopédie. usvojio je još tri elementa budućeg simbola Unije: 13 crvenih i . Iste 1780.47 raspuštenog jezuitskog reda. Takođe 1780. predstavljao je samo jezgro koncepta Enciklopedije. Delaver nije više pod opsadom njegovih lađa. a ovo novo carstvo uzdiže se pod Tvojim okriljem. umetnosti i veština. ali na suprotnoj obali Atlantika. i 1832. objaviće između 1782. sinovi Pena [Vilijem Pen. kada je objavljena prva knjiga pa do 1780. protestantska republika Holandija takođe se priključila američko-francusko-španskom savezu u ratu protiv Britanije. devetnaest godina docnije. bori se da zbaci jaram svojih ugnjetača. 1644 .Poezija. poslednji izdavač Enciklopedije. osnivači. Encyclopédie. et quant à la partie mathématique. kao i projektom Velikog Sporazuma kojim je osiguravo spoljašnju stabilnost ove severnoameričke kolonije. ljubomorna na svoju slobodu. ou dictionnaire raisonné des sciences.Istorija. Dosledno kritički. takođe glavni francuski saveznik u tom delu sveta i britanski kolonijalni guverner Madrsa. U opširnoj i kitnjastoj posveti kralju Luju XVI. Lj. Boškovićeva poema iznad svega je pohvala Isaku Njutnu i Kraljevskom društvu. Zaratili su sultan Tipu. racionalistički i antiklerikalni stav prema dogmama teološkog mišljenja i organizovanoj religiji uopšte. a Tvoje brodovlje puno ratnika leti preko Okeana ogromnog. par une société de gens de lettres. Na tom gigantskom projektu angažovao je 2. Za Njutna. Razum . vladar kraljevstva Misor." (podvl. čovek koji će. njeno prošireno izdanje pod naslovom Encyclopédie méthodique u čak 166 tomova. a svaki pojedinačni tom bio je štampan u tiražu od preko 1. des arts et des métiers. Inspirisani radovima Frensisa Bekona. poznatog kao Kvekeri. Ovim je najveći kulturni i naučni projekat u veku prosvećenosti bio završen. 1780. godine. Tako je evroamerički transatlantski rat prerastao u evroameričkoazijski rat.1718. Ona priziva Tvoju moć. Od 1751.) Ipak. a naročito njegovim Advancement of Learning. postati jedan od dva utemeljivača modernog konspiracionalizma. štampano je 35 tomova Enciklopedije sa 71. Drugi kongresni komitet za izradu Velikog Pečata.Filozofija i Imaginacija . ou Dictionnaire raisonné des sciences. de celle de Prusse et de la Société royale de Londres. des arts et des métiers. William Penn. Ruđer Bošković. Razvoj učenja (1605).250 saradnika i nekoliko stotina tipografskih radnika.] vraćaju se s pouzdanjem svojoj prestonici. Bošković u Pomračenju kaže čak i to da će jednog dana zbog svog otkrića zakona gravitacije biti proglašen za najveće božanstvo. kada su objavljene poslednje dve. urednici i saradnici Enciklopedije nastojali su da na stranicama tomova tog velikog projekta kritički predstave celokupno ljudsko znanje podeljeno u tri glavna područja: Sećanje . Tu majus mihi numen eris. par M.500 primeraka. Godine 1780. Razgovarali su o nauci i naučnim eksperimentima. član engleskog disidentskog verskog pokreta Društvo religioznih prijatelja.K. objavljeno je 4.

grad u državi Njujork. sekretara Kongresa. Ratni američko-francusko-špansko-britanski zaplet na severnom. Očekujući taj veliki događaj. 1729 .48 belih traka na štitu. položila oružje pred armijom generala Vašingtona. Dana 20. ispod piramide. nezavršenu piramidu sa 13 spratova. Firentinac Frančesko Favi (Francisco Favi). 1781. posle francuske pobede nad britanskom flotom kod Čispika. oktobra 1781. veka kao svoju koloniju osnovali izbegli francuski Hugenoti). slavno je i srećno ostvarena." Ali. Pejn je tada definisao i vlastiti kredo: "Svet je moje selo. osećam se kao suvišan čovek". Remarks and Explanation). američkog beloglavog orla. govorio je Pejn tokom prvih mirnodopskih meseci posle trijumfa američke revolucije. Između zaraćenih strana otpočeli su pregovori o odredbama budućeg mirovnog sporazuma. Aprila 1782. članica konfederacije Ujedinjenih Država Amerike. britanski Parlament odlučio je većinom glasova da Ujedinjeno Kraljevstvo prekine rat sa Ujedinjenim Državama. U novembru iste godine. kao i 13 strela i maslinovu granu. preliminarni mirovni ugovor između Ujedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva potpisan je u Parizu. objavio je iste 1781. Rad na Velikom Pečatu severnoameričkih Ujedinjenih Država okončan je 1782.1824). iznad piramide i tekstom Novus Ordo Seclorum. usvojio dva poslednja simbola: prvo. Kritika čistog uma. Imanuel Kant. bili su to simboli koji predstavljaju 13 bivših engleskih kolonija. južnom i pomorskom američkom frontu faktički je razrešen u prilog antibritanske koalicije 19. a Ujedinjeno Kraljevstvo i kraljevinu Francusku video je kao zemlje u kojima je revolucija najizglednija. Njegova ideja bila je da prvi u istoriji konstruiše gvozdeni most. nadao se da će sledeća revolucija ubrzo biti pokrenuta i na drugoj obali Atlantika. sledećim rečima: "Vremena koja su kušala čovekovu dušu. diplomatski predstavnik Dubrovnika i ." U skladu sa ovim uverenjem. koji je u međuvremenu dobio zvanje magistra filozofije od Pensilvanijskog univerziteta i postao član Američkog filozofskog društva za unapređenje korisnih znanja. Tomas Pejn mogao je da započne trinaesti esej iz svog serijala Američka kriza. "Revolucija je moj zanat i kada je završena. Uskoro. 1782. Kao repliku na Franklinovo: "Gde je sloboda. na svom imanju u Nju Rošelu (New Rochelle. 13 zvezda koje su grupisane u obliku Solomonovog pečata. prvo izdanje svoje. na preporuku Čarlsa Tomsona (Charles Thomson. završena su. posvetio se naučnom radu i eksperimentima sa novim građevinskim materijalima. Pejn. studije Kritik der reinen Vernunft. Virdžinija. juna 1782. na osnovu izveštaja Čarlsa Tomsona (Primedbe i objašnjenje. za samog Pejna. kada je Treći kongresni komitet. stvar revolucije nije bila završena ovim uspehom u Americi. O američkim prilikama i međunarodnim posledicama tamošnje revolucije. Pruska. sada 13 nezavisnih republika. Proviđenje je naklonjeno. glavnina britanskih trupa stacionirna u Jorktaunu. kao i Društva za politička istraživanja. najveća i najpotpunija revolucija koju je svet video. aprila 1783. i drugo. koji su krajem 17. odnosno šestokrake zvezde. Novi poredak vremenâ (reč je o parafrazi onih poznatih stihova o poslednjem proročanstvu kumske Sibile iz Vergilijeve Četvrte ekloge). kada je. u Berlinu. sa tekstom Annuit Coeptis. Kongres je najzad usvojio konačni izgled Velikog Pečata Ujedinjenih Država Amerike koji je do danas u upotrebi. tamo je moja domovina". ispostaviće se klasične. 1783. Profesor filozofije iz Kenisberga. tamo je moja otadžbina. Gde slobode nema. 19.

iznosi ovakvo mišljenje: "Počinju se obistinjavati proročanstva što ih učiniše najprosvećeniji političari.1796). u Parizu. 1783. inženjer sa činom pukovnika američke vojske. Vilijam H. naročito u Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj. Frederick William Rudolph Gerald Augustus von Steuben. Sledstveno. ali na odvojenim ceremonijama. U Amerikama. Drayton. pa je ovim činom rat za američku nezavisnost. Pjer Eugen de Simitjer objavio mapu gravira sa portretima trinaest najuticajnijih predstavnika ove frakcije američke politike. takođe i bliskih političkih prijatelja Džordža Vašingtona. otpočele SAD.] Dana 3. 1724 . Kongres Ujedinjenih Država ratifikovao je Pariski mirovni sporazum 14. 1741-1785). takođe u Parizu. iz Amerike se u Francusku vratio grof Sen Simon.1801). u svakom slučaju političara i visokih uglednika Ujedinjenih Država Amerike. u jednom poverljivom izveštaju za dubrovačke vlasti iz 1783.britanskih odnosa. novembra iste godine. bogatih plantažera. Istog dana. Baron von Steuben. Govemer Moris (Gouvemeur Morris). i kanal je pušten u saobraćaj. Čarls Tomson. 1731 . (Joseph Reed.000 kilometara.000 nautičkih milja ili za 13.1806). septembra 1783. Zbog toga je 1783. završeni su 1914. trgovaca. kao i drugi slični sporazumi tokom poznate istorije. Poslednji britanski garnizon napustio je Njujork 25. robovlasnika i vojnika. a sa druge strane Džon Adams. Semjuel Hantington (Samuel Huntingdon. Freiherr von Steuben. Džon Dikinson (John Dickinson. general Horacio Gejts (Horatio Lloyd Gates. u ovom društvu trinaestorice. da će Amerika. Friedrich Wilhelm Rudolf Gerhard August von Steuben. 1745 . 1732 1808) i general Benedikt Arnold (Benedict Arnold. sa kraljevinama Francuskom i Španijom i republikom Holandijom. Ujedinjeno Kraljevstvo je sve njihove teritorije između Apalačkih planina i doline reke Misisipi predalo pod vlast Ujedinjenih Država što će. u Londonu. spremnih na odgovarajuće nagodbe sa britanskom krunom i njenom vladom. potpisali su Pariski mirovni sporazum između Ujedinjenog Kraljevstva i Ujedinjenih Država.1792). apsorbovati Evropu". Džozef Rid. uvereni da je ona ispunila svoj cilj i da je stvar prošlosti. Silas Din. Bendžamin Frankilin i Džon Džej (John Jay). Drejton (William H. 1741 . 1726 . ne obaveštavajući svoje saveznike među autohtonim narodima Amerike. engl. Istovremeno. sasvim u skladu sa Sen Simonovim projektom. takođe poznat kao američki revolucionarni rat i formalno bio završen. [Razume se. kao ovlašćeni predstavnici Ujedinjenih Država Amerike. postavši jednom slobodna. posebne mirovne sporazume Ujedinjeno Kraljevstvo potpisalo je i sa drugim akterima rata. veoma uticajni akteri američke revolucije. kao ovlašćeni predstavnik Ujedinjenog Kraljevstva i samog Džordža III. Džon Džej (John Jay. neki drugi. član britanskog Parlamenta Dejvid Hartli. bili su još general Fon Steuben (nem. Bila je to grupa od trinaest pravnika. a najzad i do velikog Severozapadnog indijanskog rata i kolonijalnih osvajanja Ujedinjenih Država na američkom kontinentu. u godinama koje su dolazile. Sen Simon je za sobom ostavio i projekat kanala koji bi trebalo prokopati između Tihog i Atlantskog okeana.49 Toskane u Parizu. 1730 . Henri Lorens (Henry Laurens.1794).1829). ni ovaj Pariski mirovni saporazum nije bio savršen. 1784. plovni put između istočne i zapadne obale SAD skraćen za 8. za razliku od Pejna koji je s nestrpljenjem očekivao da se revolucija nastaviti u Evropi. [Radovi koje su na prokopavanju Panamskog kanala 1904. dovesti do serije manjih i većih oružanih sukoba. 1742 . Pored samog Vašingtona.] . Tako je. smatrali su da je došlo vreme za obnovu američko . januara 1784.1779). Naime.

Lj. ritualima i ciljevima reda). 1787. Fürst von Braunschweig-Wolfenbüttel-Bevern.50 Takođe 1784. Kant kaže sledeće: "Prosvećenost je ljudsko odbacivanje samoindukovane nezrelosti. Imanuel Kant napisao je dva rada od naročitog interesa za problem kosmopolisa kao svetske republike. 1744 . Kada je 1787. Pruska. iste 1784. Nachtrag zur Rechfertigung meiner Absichten. Dana 1. decembra 1784. Ova ideja. u Konigsbergu. Članovi Iluminata bili su mnogi uglednici tog vremena. doneo . 1785. Sa sobom. Reč je o traktatu Idee zu einer allgemeinen Geschichte in weltbürgerlicher Absicht. I.1806 ). novembarskom broju berlinskog časopisa Berlinischer Monatscrift. mladi diplomac najprestižnije francuske vojne škole École Royale Militaire. 1786. konspirativno ime Filo. Bio je to Napoleon Bonaperte. doputovao je Tomas Džeferson. među kojima i vojvoda Ferdinand od Brunsvika (Karl Wilhelm Ferdinand. kao i dokumenta o unutrašnjem ustrojstvu. u London je doputovao Dositej Obradović. simbolima. Hazaelu i Isusu u stilu ortodoksnog kalvinizma. Odgovor na pitanje: Šta je Prosvećenost? Oba rada objavljena su iste 1784. prvom iz grupe od nekoliko docnijih tekstova u kojima će razviti koncept kosmopolisa kao svetske federacije prosvećenih republika. Skice iz istorije. Franklin je završio svoju misiju u Parizu i vratio se u Filadelfiju. Sapere aude! 'Imaj hrabrosti da upotrebiš vlastiti razum!'. Nezrelost je ljudska nesposobnost da svoje razumevanje upotrebi bez usmeravanja od strane drugog. Kurze Rechtfertigung meiner Absichten.. u drugom. obezbediće Godvinu trajni ugled nepokolebljivog ateiste. Philo) u Landsutu i zaplenila deo arhive saveza (statut. jednu raspravu o Aaronu. Glavna ideja tog rada bila je da Bog sâm nema pravo da bude tiranin. Tomas Pejn je bio dočakan kao veliki filozof i pronalazač i jedan od najslavnijih heroja američke revolucije. 1787." (podvl. uputstva za prijem novih članova i ritual inicijacije.K. u Goti. Herzog zu Braunschweig-Lüneburg. Ksavijara Cvaka (Xavier Zwack.. Das verbesserte System der Illuminaten mit allen seinen Graden und Einrichtungen. U isto vreme. Vajshaupt se posvetio pisanju knjiga o delatnosima i ciljevima svog zabranjenog saveza prosvećenih: Apologie der Illuminaten.1803). 1787. Gete i Herder (Johann Gottfried von Herder.) U Londonu. deo popisa članova. Ostaće u tom gradu sve do juna 1785. Ali. bavarska policija izvršila je pretres kuće drugog čoveka Iluminata. Na samom početku Odgovora na pitanje: Šta je Prosvećenost?. Kao njegov naslednik na mestu ambasadora Ujedinjenih Država u Francuskoj. to je moto prosvećenosti. Skice iz istorije su i prvi rad budućeg utemeljivača modernog anarhizma. takođe Iluminata. Oktobra 1786. Proteran posle ove policijske akcije iz Bavarske. insignijama. 1737 . završio je dvogodišnje školovanje u toj ustanovi za godinu dana i u januaru 1786. Godine 1785. godine. 1786. potomak italijanske porodice sa Korzike. Kraljevsko vojno učilište. Ideja opšte istorije usmerena ka ostvarenju svetskog građanskog poretka. doputovao u Pariz. 1787. kao i o kratkom eseju Beantwortung der Frage: Wasd ist Äufklarung?. Samoindukovana nezrelost postoji kada njen uzrok ne leži u nedostatku razuma nego u nedostatku odluke i hrabrosti da se on upotrebi bez usmeravanja od strane drugog. 1786. Vilijem Godvin objavio je Sketches of History. preuzeo dužnost u francuskoj armiji kao artiljerijski potporučnik. Adam Vajshaupt se sklonio u Gotu pod zaštitu tamošnjeg vojvode. preko 200 pisama o unutrašnjim pitanjima organizacije koja su razmenili Cvak i Vajshaupt. Vollstständige Geschichte der Verfolgung der Illuminaten in Bayern.

ubrzo. Francuska. Ugarska. Ujedinjeno Kraljevstvo. ali i drugde po Evropi. Pejn je odlučio da poseti i Englesku. Dana 16. bavarski Iluminati sklonili su se u protestantske nemačke i druge evropske zemlje gde su postojale njihove lože (Švedska.51 je izum na koji je bio naročito ponosan. Uskoro. ili Poplicola. ? . ustavotovorna skupština Ujedinjenih Država Amerike usvojila je federalni Ustav. Na osnovu ovih dokumenata.n. svaki tron i svaki oltar. Berk je svečano predstavio Pejna vigovskoj eliti u Bruksovom klubu. bili su optuženi za zločin "imanentne univerzalne revolucije". Poljska. 1751 . Dok se Pejn zabavljao u Parizu. Jedne večeri. osim vigovske aristokratije koja je bila ne samo ravnodušna nego i odbojna prema .503. Istovremeno. filozof. uključujući i najtežu. Holandija. maketu gvozdenog mosta nameran da ovaj projekat realizuje negde u Francuskoj i Evropi. takođe 1787.n. nego ponajviše zbog toga što su visoko vrednovali Pejnovo prijateljstvo sa generalom Džordžom Vašingtonom. postati i njegov prijatelj. pojavio se 27. Džejms Medison (James Madison. pa je to bila prilika da posle punih 13 godina ponovo vidi svoju majku i prijatelje. bavarski vojvoda objavio je treći edikt protiv Iluminata (prvi put savez je zabranjen 1. Pejn je bio dočekan takođe sa pažnjom i uvažavanjem. Smatra se da je u času zabrane. Austrija. Rusija. Engleska. dok je kao visoki američki uglednik boravio u Parizu.500 članova. jula 1784) kojim se ponovo. septembra 1787. Kao prilog pokrenutoj diskusiji između zastupnika do tada vladajućeg koncepta konfederacije i zagovornika novog programa federalnog ustrojstva zajednice. U Federalističkim spisima. ispitivanja njegove nove građevinsko-inženjerske tehnologije počela su u Roterdamu.. Dana 17. ova trojica predstavili su snažne argumente u prilog koncepta Ujedinjenih Država Amerike kao federalne republike sa jakim federalnim ustavom i jakom centralnom vladom. Sledstveno. Holandija i Jorkširu. izjasne povodom tog akta. Pod zajedničkim pseudonimom Publius. oktobra 1787. prvim predsednikom američke Velike Republike.1836) i Džon Džej. u Londonu. New York Packet i Daily Advertiser.e. The Federalist Papers. Danska. svaka pojedinačno. bavarske vlasti štampale su u Minhenu dve knjige u kojima su publikovali dokumente Iluminata zaplenjene oktobra 1786: Einige Originalschriften des Illuminaten Ordens i Nachtrag von weiteren Originalschriften. član Parlamenta i Vigovac uvažavan među britanskim liberalalima zbog svojih antitorijevskih govora u kojima se zalagao za mir sa Ujedinjenim Državama i pravedno rešavanje Irskog pitanja. Primili su ga sa uvažavanjem i radoznalošću. u tri njujorške novine. ali ne zbog njegovog Zdravog razuma i drugih zasluga za stvar revolucije. veka p. Države članice imale su da se. u čast rimskog konzula Publiusa Valerijusa Publikole (Publius Valerius Publicola. Mahom proterani. Iluminati su proglašeni za mračne antidruštvene zaverenike namerene da sruše hrišćanski poredak.e. smrtnu. zabranjuje dalji rad ovog tajnog saveza. Edmund Berk. prvi iz serije članaka koji će uskoro postati poznati kao Federalistički spisi. što znači "prijatelj naroda". Već pet godina prošlo je od rata između Ujedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva. p. red Iluminata brojao oko 2. Ali. Posle toga. bio je Pejnov londonski domaćin koji će. Independent Journal. u Filadelfiji. u Bavarskoj. avgusta 1787. Italija). pod pretnjom strogih kazni. a on je mogao da stupi na snagu tek kada ga ratifikuju i prihvate sve republike članice. ovu seriju od 85 eseja pisali su Aleksandar Hamilton (autor najvećeg broja članaka).) iz prve godine rimske republike krajem 6. kao i dalji rad svakog njegovog pojedinačnog člana. poznati govornik.

Pejn je. pobunjeni narod u Grenoblu blokirao je čitav grad. Šta on predstavlja u političkom poretku? Ništa. Šta on želi? Da bude nešto. bio Solonov prijatelj i prvi stranac uopšte koji je proglašen za punopravnog atinskog građanina. uprkos svojoj pripadnosti kleru. juna. avgusta. godine p. septembra donosi odluku da se državni staleži posle 150 godina sazovu u istom obliku kao 1614. prvi kraljevski ministar i ministar finansija. Bila je doneta odluka da se izgrade čak dva njegova gvozdena mosta. kralj Luj XVI na njegovo mesto ponovo postavlja Žaka Nekera (Jacques Necker. juna. u gradskoj većnici Grenobla održan je sastanak predstavnika sva tri staleža (9 sveštenika.n.1794). Mladi Anaharsis. pokrenuli su u proleće 1788. tuluski nadbiskup Lomeni de Brien (Étienne Charles de Loménie de Brienne. 1748 . takođe u Parizu. a podržavajući njihova posebna prava. posle trideset godina rada. fiktivni je potomak onog Anaharsisa iz oko 600. 21. a sa druge loši prinosi te godine. radikalne grupe londonskih i engleskih nekonformista. u Vizileu kod Grenobla. ponovo. ovaj 21. tadašnjem londonskom predgrađu i u Francuskoj. Među onima koji su odgovorili na Nekerov poziv bio je i opat Emanuel Žozef Sijez (Emmanuel Joseph Sieyés. 33 plemića i 59 pripadnika trećeg staleža). 24. sa autorom Zdravog razuma želeli su da se druže i oni kojima je stvar revolucije bila na srcu. dvadesetog delegata trećeg staleža grada Pariza za predstojeću skuštinu Državnih staleža. pripadnici trećeg staleža pobunili su se protiv lokalnog plemstva. 165 plemića. Vizilska skupština (50 sveštenika. Krećući se u tom ambijentu alternativnog i radikalnog Londona. Skita iz zemlje Kimerijaca u crnomorskoj oblasti. Sijezov pamflet veoma čitan. De Kondijaka (Étienne Bonnot de Condillac.1780) i Enciklopedista. i poziva sve misleće ljude da iznesu svoje predloge o tome kako staleže organizovati u budućnosti.1804). počeli su nemiri u Rensu koji će trajati čitavog juna. S jedne strane reforma pravosudnog sistema kojom je razvlašćena sudijska aristokratija. 1715 . republikanaca i drugih buntovnika.1837).e. ateista. četvorotomno delo Voyage du jeune Anarcharsis en Grèce dans le milieu du IVe siècle. juna u Pauu. a naročito kao zagovornik velike ideje Svetske Republike. sveštenik obrazovan na radovima Džona Loka. delovao je kao vatreni zagovornik slobode i revolucije. 1732 . održana je skupština opštinskih veća pokrajine Dofineje. Dobio je i ohrabrujuće vesti. neće napustiti interese nacije". takođe pripadnik raspuštenog reda Jezuita. talas socijalnog i političkog nezadovoljstva širom Francuske: tokom maja. osetio zov revolucije. a predstavnici buržoazije preuzeli su rukovodstvo pobune. 7. deista. juna u Dižonu i Tuluzu izbile su pobune. koji je želeći da upozna svet i različite običaje putovao po helenskim gradovima. najzad. Među njima i Vilijem Blejk. Šta je treći stalež? Odgovor na pitanje šta je treći stalež. pod pritiskom događaja koji su izmakli kontroli. Opat Sijez objavio je pamflet Qu’est-ce que le tiers état?. glavni junak ovog istorijskog romana. razume se i revolucije u Ujedinjenom Kraljevstvu. liberala. generalni vikar i kancelar dioceze Šartr. živeo u Atini." Fraza je namah postala čuvena. Sijez je započeo ovako: "Sve. sazivanje skupštine državnih staleža i donosi deklaraciju u kojoj se kaže: "Tri staleža Dofineje nikada neće odvajati svoje interese od interesa ostalih pokrajina. 1788. 276 predstavnika trećeg staleža). Žan Žak Bartelmi (Jean Jacques Barthelemy. 19. 14. Ponovo. u Padingtonu. revolucionarnih demokrata. koja zahteva obnovu parlamenta. objavio je. podnosi ostavku. bio je izabran za poslednjeg. a takođe i prvi stranac koji je iniciran u . Putovanje mladog Anaharsisa po Grčkoj sredinom IV veka. Iste 1788.. 1716 1796). a on sam.52 Pejnovim zaslugama za revoluciju. 11. svoje veliko. veoma ugledni poznavalac i istraživač starina. odnosno prvom staležu. jula. tzv. 1727 .

U 19. jula 1789. avgusta 1789. Lj. radoznalom putniku i "varvarinu" kao filozofu i prethodniku skeptika i kinika. Na zasedanju 4. tokom borbe za nezavisnost Grčke od Otomanske imperije. Dositej Obradović objavio je svoje Basne. Šest nedelja kasnije. naročito o smislu tajnih političkih saveza u dve vrste poredaka. vrhovni komandant armije Kongresa. zanjimljiva je napomena o bavarskim Iluminatima. razmenio brojna pisama o revolucionarnim prilikama u Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu. Prateći pustolovine mladog Anaharsisa. juna 1788.] Pošto je svaka od Ujedinjenih Država Amerike ratifikovala federalni ustav. general Džordž Vašington položio je zakletvu kao prvi predsednik SAD. Lisica. Počela je Francuska revolucija. Dana 14. u Holu Federacije. a ne tajne. po uzoru na američku Deklaraciju nezavisnosti. a sada ambasador Ujedinjenih Država u Francuskoj. građani Pariza krenuli su gradskim ulicama u pravcu Bastilje. proces sukcesivnog usvajanja tog najvišeg zakonodavnog akta Unije bio je završen 21. u Lajpcigu. "Istina. Bartelmi je sa mnogo erudicije tako rekonstuisao svet antičke Helade da je njegov rad preko noći stekao ogromnu popularnost. dobila je svoju autoritativnu "enciklopediju novog kulta antike". 1789. Déclaration des droits de l' homme et du citoyen. Pošto je tokom proleća sa Tomasom Džefersonom. Herodot i Diogen Laertije pišu o ovom Anaharsisu. na dan 17. predstavnici Trećeg staleža u Parlamentu. zgradi u njujorškoj ulici Wall Street. a njeni prevodi ubrzo su objavljeni u Ujedinjenim Državama Amerike.). u Parizu. u nemačkim zemljama. Iste 1788. veku. Revolucionarni Pariz dočekao je Pejna kao . pa čak i na sadržaj Deklaracije o pravima čoveka i građanina. najvišu zakonodavnu vlast u zemlji. Naravoučenije koje je napisao uz basnu Br. a on sâm bio primljen za punopravnog člana francuske Akademije. već 9. ali u kraljevini Pruskoj. general La Fajet predložio je Skupštini da. glavni autor američke Deklaracije nezavisnosti i La Fajetov prijatelj iz američkog rata za nezavisnost. kokoši i psi. kako je nazvano ovo Bartelmijevo delo. avgusta. mladi Šarl Furije počeo je da studira arhitekturu. jula. Protiv neprijatelja otečestva tajnu upotrebljavati.53 Eleuzinske misterije i kult Velike Majke. Jedan od onih koji su radili na doterivanju teksta Deklaracije bio je i opat Sijez. 124. Godinu dana kasnije. pomrčinu i budžake. oslobodili onih nekoliko zatvorenika i krenuli da ruše ovaj simbol monarhije i starog režima. aprila 1789. Tada je Ustav severnoameričke federacije stupio na snagu. proglasili su sebe za Nacionalnu skupštinu. zauzeli je. kao i drugde po Evropi. Nacionalna ustavotvorna skupština proglasila je ukidanje feudalizma u Francuskoj. Tomas Pejn napustio je London i u septembru 1789. pod pretpostavkama tiranije i pod pretpostavkama prosvećenog poretka slobode. usvoji Deklaraciju o pravima čoveka i građanina. pravda i dobrodjetlj svet ljube. petao. Putovanje mladog Anaharsisa inspirisalo je mnoge Evropljane da ovu borbu pomognu. uticao na koncept. Nacionalna skupština proglasila se za Nacionalnu ustavotvornu skupštinu. kao prvi korak u pravcu izrade Ustava. 30. godine. Federal Hall. Iste 1789. usvojila je tekst Deklaracije o pravima čoveka i građanina. pojavio se u Parizu. bio je to i početak delovanja unutrašnjih i međunarodnih sila kontrarevolucije. [Knjiga je doživela brojna izdanja u Francuskoj. Istovremeno. Zahvaljujući Putovanju mladog Anaharsisa plima filohelenizama koja je tada zahvatila Francusku. a na zasedanju 26. Istoričari su danas saglasni da je Tomas Džeferson. svojim prijateljem i ambasadorom Ujedinjenih Država u Parizu.K. to je sasvim druga rabota" (podvl. a 11. juna 1789. kaže ovde Dositej. jula.

Tomas Pejn je tako u jedinstveni događaj povezao revolucionarne promene u tri zemlje na dvema obalama Atlantskog okeana. ovi događaji će krajem 20. don Pablo Olavida iz Španije. veka. da je Pejn već video ostvarenje svog ideala. Bili su to Pio Napolitanac. govorio je mladi čovek koga su pratili Arapin i Afrikanc. američki Kongres usvojio je Zakon o pravima. Bill of Rights. Kao jedan od najuticajnijih aktera ovih zbivanja. veka). pisao je i govorio Pejn tih nedelja u Parizu. mi dolazimo iz Amerike. pariski novinar. kao naročit simbolički poklon revolucionarne Francuske preda generalu Džordžu Vašingtonu. pre svega. U ime ove živopisne grupe. Skupštinom zavladala tišina puna iščekivanja. proposé à toutes les nations de l’Europe. liberarlni Ustav monarhije proglašen je 6. Restif de la Breton bio je prvi koji je. oktobra 1789. proširiće se ujedinjene republike širom sveta. 1790. u Hagu. Dana 25. Iste 1789. čuvenog maga i samozvanog velikog majstora Rozenkrojcera. "Pre kraja veka. napisao ih je po uzoru na Deklaraciju o pravima Virdžinije. sa namerom da se obrate tom vrhovnom organu revolucije i stave se na raspolaganje njenim opštečovečanskim ciljevima. Kaliostro je od strane Inkvizicije osuđen na smrt. Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu krajem 18. pour opérer une reforme générale des loix: avec des notes historiques. u tom ambijentu velikog istorijskog preokreta. koja će da iskoreni glad i bedu unapređenjem proizvodnje. veka biti nazvani zbirnim imenom Atlantska revolucija (čime je. u ime čovečanstva . pred Nacionalnu ustavotvornu skupštinu Francuske svečano je istupilo 36 stranaca. na svom zasedanju u Njujorku. Virginia Declaration of Rights. upravo u tom radu. Leo. Kaliostro je posle četiri godine umro. a on je. mi smo Čovečanstvo!" Ovacije odobravanja kojim su članovi Skupštine propratili ove reči. papska Inkvizicija uhapsila je u Rimu grofa Aleksandra Kaliostra. a mržnju i zločin vaspitanjem i prosvećivanjem". Dana 9. A on je. odnosno prvih deset amandmana na federalni Ustav. decembra 1789. Optužen za zločin osnivanja subverzivnih slobodnozidarskih loža i drugih tajnih društava opasnih po poredak. u Ujedinjenim Državama Amerike. Kazna je zamenjena doživotnim zatvorom. Biće to narodna vladavina za narod. dajući od sebe sve što je mogao. mogao da podeli svoje bogato američko i englesko revolucionarno iskustvo učestvujući u svim najvažnijim događajima. Dana 27. holandski patrioti i drugi. čestitajući Skupštini na svemu što je uradila za prava čoveka. General La Fajet predao je Pejnu ključ Bastilje da ga.54 najrođenijeg. zbog same pojave ove trojke. ali i zbog Pejna. autor amandmana bio je Džejms Medison. jula 1790. Ne samo zbog Pejna. jednog od najživopisnijih aktera prosvetljenog 18. Stvar revolucije razvija se u tom času tako dobro. U Francuskoj. bila je: "Mi dolazimo iz Evrope. pruski baron Trenč. ou idées d’un projet de règlement. imenovana srodnost promena u Ujedinjenim Državama. mi dolazimo iz Azije. objavio je svoj projekat opšte reformacije svih evropskih nacija kao prilog za Le Tesmographe. Ujedinjene Republike Amerike sjedinjene sa Ujedinjenim Republikama Evrope u Ujedinjene Republike Sveta. septembra 1789. nego i rušenje same papske vlasti u Rimu. a naročito Iluminata za koje se tvrdilo da iza scene upravljaju događajima i planiraju ne samo svrgavanje monarhije u Francuskoj. pa je. upotrebio pojam komunizam da označi buduće idealno društvo. Prva rečenica koju je izgovorio mladi govornik. prvom predsedniku Ujedinjenih Država Amerike. Utamničen u zamku Sv. Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj. potom su prekidale govornika i posle svake naredne rečenice koju je izgovorio. Ružokrstaša. svi obučeni u nošnje zemalja iz kojih su dolazili. Restif de la Breton.

uz burni i dugotrajni aplauz. rekao je da su on i njegovi drugovi počastvovani zbog mogućnosti da za pet dana. naročito. blizak i sa drugim akterima epohe kao što je to Adam Smit ili sam Tomas Pejn. Revolucionarno društvo. Konstatujući. Razmišljanja o revolucij u Francuskoj. kako to piše Berk. neprijateljske i dobro skrivene sile. učestuju na Proslavi Federacije. autor Razmišljanja označio je Konstitucionalno društvo. novembra 1790. odnosni "stari Jevrejski kvart". dakle 14. Dana 1. kao prvi moderni priručnik za kontrarevoluciju. Kao borbeni ateista. svečano izjavio da čitav svet pristupa Deklaraciji o pravima čoveka i građanina i prihvata je kao najviši izraz svoje volje. Pet dana posle govora Anaharsisa Klotsa u Nacionalnoj ustavotvornoj skupštini Francuske. jula 1790. svi prisutni su taj trenutak u Nacionalnoj ustavotvornoj skupštini Francuske doživeli kao da se zaista nalaze "u centru sveta". ali i protiv revolucije uopšte. Posle ovih reči. na dan Fete de la Federation. Među članovima Revolucionarnog društva posebno uticajni bili su Vilijam Godvin. u Londonu. sestrić opata Kornelijusa de Pava (Cornelius de Pauw. Ovim je Berk postavio temelj moderne ideologije konzervativizma. veoma obrazovani i bogati pruski plemić danskog porekla Žan-Batist du Valde-Gres baron de Klots. 1739 1799). delo protiv Francuske revolucije. pročitao Putovanje mladog Anaharsisa po Grčkoj sredinom IV veka Žan Žak Bartelmija. na samom početku Razmišljanja. kralj Luj XVI Burbonski prihvatio je Ustav iz 1789. Mladi baron de Klots predstavljao se već gotovo godinu dana pod svojim revolucionarnim imenom Anaharsis Klots. Prema izveštaju savremenika. počeo je da koristi odmah pošto je. Bio je to mladi. odmah su prozvali Govornik Čovečanstva i Građanin Sveta. Horn Tuk i Holkroft. nekoliko meseci ranije. Anaharsis Klots vatreno je zastupao ideju univerzalne svetske republike kao jedinog političkog okvira za svakog pojedinačnog pripadnika ljudskog roda. Zato članove Revolucionarnog društva Berk stalno naziva "gospodom iz starog Jevrejskog kvarta". zahvaljujući tom govoru. svakako i njegov politički istomišljenik. prihvatili ovo "Čovečanstvo" oličeno u njegovih 36 prisutnih predstavnika. Lord Stanhop. kako "oni koji su na izgled najbučniji na sceni možda i nisu pravi pokretači događaja". geografa i diplomate na dvoru pruskog kralja Fridiriha II Velikog. koja će. Takođe. Berk je svojim radom takođe pomogao da se artikuliše moderna ideja o revoluciji kao događaju kojim upravljaju mračne. liberalni vigovac. Ime Anaharsis. Revolution Society. . savez francuskih rojalista i evropskih monarhista prihvatiće Berkova Razmišljanja o revolucij u Francuskoj kao teorijski okvir za restauraciju i ponovno uspostavljanje starog poretka. neopisivo oduševljenje zahvatilo je članove Skupštine i oni su. Edmund Berk. bliski prijatelj Edvarda Gibona. skandirajući u znak odobravanja. Constitutional Society i. dakle 14. Fete de la Federation.55 prisutnog preko svojih 36 predstavnika. biti ne samo francuska nego i proslava svih naroda sveta. Kao "na izgled najbučnije na sceni" u slučaju imperijalne Britanije. dodao je. Samo društvo imalo je svoje sedište u delu Londonu gde se nekada nalazio jevrejski Geto. aludirajući tako na skrivenog "pravog pokretača" njihovih delatnosti. objavio je Reflections on the revolution in France. Govornika koji je tako spektakularno Nacionalnu ustavotvornu skupštinu Francuske proglasio za "centar sveta" i učinio da se prisutni u tom času osete kao da se u tom "u centru sveta" i nalaze. a naročito protiv nastojanja da se model revolucionarne promene primeni u Ujedinjenom Kraljevstvu. jula 1790. čuvenog filozofa. svečanosti obeležavanja prve godišnjice pada Bastilje. Uskoro.

pijacama. naročito Prijatelji slobode. postavio je osnove republikanskog. u klubovima. Volstonkraftova je iste 1790. Uskoro. Prava čoveka. još preciznije federalističkog. a naročito u nejednakosti i obespravljenosti žena. Čim je dobio prve vesti o Bekovoj knjizi. pozorištima. Dana 9. U smiraj dana. Berkova shvatanja Pejn je podvrgao bezpoštednoj kritici u svojoj knjizi Rights of Man. postali sastavni deo američkog Ustava. U Pravima čoveka. preko 50. objavila svoju kritiku njegovih shvatanja.1804). marta 1791 (drugi deo biće objavljen 17. takođe je bila i prva osoba koja je veoma oštro odgovorila Berku./ On je učinio da slepi progledaju/ Ma koliko varani i porobljeni bili. protiv samog Pejna pokrenuta je mračna kampanja kleveta. koja je prva pokazala da tzv. plebejska grupa revolucionarnih demokrata okupljena oko Vilijema Blejka. 1733 . štampar Pejnove knjige Džordan bio je optužen "za izdaju krune zbog štampanja zločinačke knjige zvane Prava čoveka"./A slobodu je proglasio/ Od pola do pola. do 10. ali i anarhističkog koncepta svetske države kao svetske federativne republike. Odbrana prava čoveka. Prava čoveka čitala su se i dalje. Oni su Pejnu pomogli da nađe izdavača. Volterovi posmrtni ostaci preneti su iz opatije Skelijer u Pariz. hram bogova). trgovima i dokovima. radionicama i štamparijama.56 Meri Volstonkraft. Ubrzo. ali su. slikara Romnija i hemičara Džozefa Prislija (Joseph Priestley. Zakon o pravima. takođe 1791. liberala. koja je prva povela borbu za promenu položaja žena i tako utemeljila moderni pokret za ženska prava. Zapanjena i ljuta zbog činjenice da čovek koji je podržavao američku nezavisnost. a na osnovu kraljevskog proglasa kojim se "zabranjuju svi nedozvoljeni spisi i buntovnički skupovi". Međutim. God Seve The King. pantheon. republkanaca i nekonformista: "Bože spasi velikog Tomasa Pejna/ Njegova Prava čoveka jasna su svakoj duši. kako bi bili položeni u novootvoreni Panteon (od gr. širom Ujedinjenog Kraljevstva. jula 1791. sada napada Francusku revoluciju. širom bile otvorene mogućnosti koje mu je nudio radikalni London. Friends of the Liberty. Naravno. počela je da se peva subverzivna pesma Bože spasi velikog Tomasa Pejna. Pejnove ideje uticale su na radikalizaciju političkih prilika u Ujedinjenom Kraljevstvu. uz naročite počasti. Bila je to ne samo parodija na himnu monarhije Bože spasi Kralja. Pejn je napisao pravi priručnik za revoluciju. ratifikovale su. sanduk sa Volterovim ostacima bio je simbolično položen na ruševine . žensko pitanje ima svoj koren u opštoj nejednakosti i obespravljenosti. represivna akcija vlasti nije dala željeni rezultat. pa se prvi deo Prava čoveka pojavio u londonskim knjižarama već 13. istovremeno. knjigu A Vindication of the Rights of Men. God Save Great Thomas Paine. posle čega su amandmani od 1.000 primeraka ove knjige našlo je put do čitalaca. stalna sradnica radikalnog londonskog časopisa Analytical Review. Pod nikada razjašnjenim okolnostima. 1791. vrata vigovske vrhuške i londonske aristokratije bila su sada za Pejna zatvorena. Pejn je napustio Pariz i pohitao u London da ovu stvar lično ispita i umanji eventualnu štetu koju Berkova knjiga može proizvesti za stvar revolucije u Ujedinjenom Kraljevstvu i Evropi uopšte. februara 1792). ubijen je veliki broj aktivista koji su distribuirali Pejnovu knjigu. večnu kuću najzaslužnijih ljudi Francuske u pariskom Latinskom Kvartu. pa je vlast rešila da uzvrati. po ulicama. Protiv Berkovog priručnika za kontrarevoluciju. neposredno posle objavljivanja Berkove knjige. nego i prava alternativna nacionalna himna britanskih revolucionarnih demokrata." Države članice severnoameričke Unije.

septembra 1791. slobodnozidarskih loža i drugih udruženja. 1. Volfgang Amadeus Mocart završio je muziku za operu Die Zauberflöte. i pošto je napisao Masonsku kantatu za svoju masonsku ložu i taj . a sutradan. radeći povremeno na Rekvijemu za koji ga je u proleće te iste godine angažovao anonimni naručilac pod uslovom da i sam Rekvijem ostane tajna. monarhista. Comédie Francois pa je tek pred ponoć stigle do Panteona gde su. [Međutim. Uskoro. on se. ukrala je Volterove posmrtne ostatke iz Panteona i bacila ih na smetlište. istoričar. Na čelu neprekledne mase ljudi u paradnom poretku kretala se konjička jedinica Nacionalne garde. konačno. Čarobna frula po narudžbini i na osnovu libreta svog prijatelja Šikanedera (Emanuel Schikaneder). 10. Posle njih. koračali su oni koji su rušili Bastilju noseći okove koje su tamo našli. u sceni ispred Hrama Sunca – sasvim u duhu Kopernikovog. položeni Volterovi ostaci. Čarobna frula premijerno je izvedena u Beču već sutradan. odmah pored zemnih ostataka Rene Dekarta. Njegovom mozgu izgubio se svaki trag na jednoj akuciji. hram je na premijeri scenografski predstavljalo ogromno Sunce usred isto tako ogromnog trougla – hor peva poslednje stihove: "Die Strahlen der Sonne vertreiben die Nacht. poslednjem mestu gde se našao posle serije premeštanja tokom perioda od preko 100 godina. filozof.57 Bastilje gde je ostao tokom noći. Na kraju predstave.000 ljudi krenula je od Bastilje prema Panteonu prateći Voltera na njegovom poslednjem putovanju. Sutradan." Članovi Narodne skupštine. klerikalaca i religioznih fanatika. septembra. oktobra. Volterovo srce i njegov mozak imali su da se čuvaju kao posebno dragocene relikvije u drugim nacionalnim ustanovama Republike. centurija. političkih klubova. on je napravio veliki korak u ljudskom duhu. Katafalk sa sarkofagom vukla je zaprega od 22 bela konja. Keplerovog i Njutnovog heliocentrizma i tekuće svetske revolucije. Zatim su nastupala četvorica obučena u klasične pozorišne kostime koji su nosili veliku Volterovu pozlaćenu statuu. a u naročitom pozlaćenom sanduku nošena su 92 toma njegovih upravo objavljenih celokupnih dela. grupa radikalnih desničara. Što se Mocarta tiče. Istog dana.] Isto tako 1791. Sam sarkofag bio je ukrašen pozorišnim maskama i natpisom "Pesnik. za njom išli su predstavnici škola i univerziteta. septembra 1791. otvoren Volterov sarkofag i kada se ispostavilo da je prazan. 24 godine posle ovog događaja. Na dan 28. kao i grupe pozorišnih glumaca. 30. Furije se iz rodnog Besansona preselio u Lion gde je L'Anž (Francois-Joseph l'Ange) razvijao ideju nacionalizovanja kompanije koja bi se bavila otkupom i distribucijom kukuruza kroz mrežu tzv. Bila je to jedna od najvećih manifestacija u slavu Revolucije ikada održana. Furije se angažovao na ovom projektu. Čuva se u pariskoj Nacionalnoj Biblioteci. Volterovo srce i danas postoji. dok su glumci oko njih nosili zastave na kojima su bili ispisani naslovi svih glavnih knjiga velikog filozofa. zatim ispred stare i nove zgrade Komedi Frances. u vreme sloma Napoleona i na početku restauracije. Ipak. Čarobna frula postaće najpopularnija Mocartova opera. Bibliotheque Nationale. predstavnici sudskih i opštinskih vlasti grada Pariza koračali su iza kovčega. Pripremio nas je da postanemo slobodni. kada je 1864. Slučaj je otkriven tek posle 50 godina. raspuštena je Nacionalna ustavotvorna skupština. Duga kolona kretala se sporo. Veliki orkestar bio je raspoređen oko sarkofaga impozantnih razmera u kome su bili Volterovi posmrtni ostaci. Po istom protokolu. jula. 30. ali u Parizu. zaustavljala se ispred Opere. "Zraci Sunca savladali su noć/ Sile mraka ustuknule su pred svetlošću"./ Zernichten der Heuchler erschlichten Macht". bilo je to 1814. povorka od 100. počela je sa radom Nacionalna zakonodavna skupština.

Nacionalna zakonodavna skupština Francuske na jednom od poslednjih zasedanja pod tim imenom. delo u kome zastupa jednakost polova i postavlja teorijske temelje modernog ženskog pokreta. avgusta 1792. na talasu ratnog patriotizma i revolucionarnog zanosa. Anaharsis Klots objavio je svoj rad La république universelle ou adresse aux tyrannicides. pun brodova. Bečkim kongresom velikih sila i uspostavljanjem poretka Svete Alijanse. Chant de guerre de l'Armée du Rhin. grobnici za siromašne i uopšte osobe odbačene od društva. prvi put francuskoj publici i Mocartovu Čarobnu frulu. radili su na tome da u jednom takvom "dobrom ratu" Francuska zapravo bude poražena. pevali su ovu pesmu. Pariz je bio "kolevka i glavni grad generalne konfederacije ljudi gde će biti uspostavljena Generalna Država Sveta … Tada više neće biti provincija. Posle otpora koju su monarhističkom planu da se objavi rat dali predstavnici revolucionarne stranke mira. U noći između 24.) Takođe 1792. u Beču. zbog njihovih . februara 1792. Pejn objavio i drugi deo ovog svog rada. ujediniće svoje obale. La Marseillaise. Luj XVI i Marija Antoaneta javno su zahtevali da Francuska objavi rat Svetom rimskom carstvu nemačkog naroda – čije su pojedine zemalje pružile utočište izbeglim protivnicima revolucije i omogućili im subverzivnu antifrancusku delatnost – a tajno. najzad i zbog stvarne opasnosti koja je pretila. objavila rat. Ljudi će putovati od Pariza do Pekinga isto onako lako kao od Bordoa do Strazbura. uz mnogo zakulisne politike i tajne diplomatije. kapetan inženjerijskih jedinca i muzičar-amater Klod Žozef Rože de Lisl (Claude Joseph Rouget de Lisle). smatrali su Luj XVI i Marija Antoaneta. slomom Napoleona. da učestvuju u hapšenju Luja XVI i Marije Antoanete. što bi omogućilo restauraciju starog poretka. u Francuskoj. Ratna pesma Rajnske armije postala je veoma popularna koračnica.1853). decembra 1791. Histoire de la revolution francaise (1847 . i 25. u istom gradu. ponovo razboleo i umro 5. a naročito Robespjer. odnosno Austriji. kada je u Londonu.58 komad izveo na njenom sastanku 18. jer bi sa vojnim porazom Francuske bila poražena i sama revolucija. novembra. Odbrana prava žena. Pariz će to biti kroz mir…" (podvl. 1792. Već je bilo štampano preko 500. Meri Volstonkraft. Sahranjen je u zajedničkoj. Lj. 17. niti armija. Kada su 10. ali ne Svetom rimskom carstvu.000 primeraka prvog dela Prava čoveka. prevagnula je stranka rata i Francuska je 20. niti pobednika. Takav ishod bio bi više nego dobrodošao. naročito omiljena na patriotskim banketima u Marseju. Istok i Zapad zagrliće se na polju Federacije. niti pokorenih. za Klotsa. dobrovoljci revolucionarne armije iz Marseja umarširali u Pariz krećući se ka Tiljerijima. Tako je za Francusku počeo period dugog rata koji će biti završen tek 1815. aprila 1792. Ubrzo. donela je deklaraciju kojom se osamnaestorici stranaca. posle dugotrajnih frakcijskih borbi između pristalica rata i pristalica mira unutar samog revolucionarnog bloka. Rim je bio metropola sveta kroz rat. u Strazburu. Istovremeno.K. Univerzalna republika ili obraćanje tiranoubicama. danas nepoznatoj. Kao što navodi Žil Mišle (Jules Michelet) u svojoj Istoriji Francuske revolucije. Okean. nego samo jednom njegovom delu. javna i tajna kampanja vlasti protiv autora i njegovih prijatelja bila je u punom jeku. objavila je u Londonu svoju raspravu Vindication on the Rights of Women. Iste 1792. Muzičari koji su ovu nacionalno-patriotsku i revolucionarnu pesmu prvi izveli. napisao je stihove i komponovao muziku Ratne pesme Rajnske armije. aprila 1792. predstavili su nekoliko meseci ranije. "ugarskom i češkom kralju". Oduševljeni Parižani tada su Ratnu pesmu Rajnske armije nazvali Marseljeza.

1724 .1831). stvaranje novog poretka sveta i početak jedne nove epohe zapisavši u svoj dnevnik onaj Vrgilijev stih iz Četvrte ekloge.1803)." Počasno zvanje Francuskog građanina.1833). Konvent je doneo dekret po kome se u Francuskoj zabranjuje korišćenje pojmova gospodin. 1746 1827). a gradonačelnik ga je svečano obavestio da su ga izabrali za svog predstavnika u Nacionalnoj zakonodavnoj skupštini Francuske.1796) i Joakimu Hajnrihu Kampu (Joachim Heinrich Campe. koji uveliko radi na tome da postane katolički i kontinentalni pandan protestantskom i ostrvskom konzervativizmu Edmunda Berka. ukinuta je monarhija. Medisona. Kada se vratio u rodni Šamberi. Goranija (Giuseppe Gorani. Klopstoka (Friedrich Gottlieb Klopstock. Džoelu Barlou (Joel Barlow. decembra 1792. pisanjem i hrabrošću. Tajnim glasanjem u okviru prve tačke dnevnog reda na zasedanju Konventa održanom sutradan. Robertu Barnsu (Robert Burns. za šta je bila previđena smrtna kazna. dodeljuje počasno zvanje Francuski građanin: "Smatrajući da se ljudi koji su svojim pisanjem i hrabrošću služili stvari slobode i pripremanju oslobođenja naroda ne mogu smatrati strancima u naciji čija ih je mudrost i hrabrost učinila slobodnima… na kraju. Pestalocija (Johann Heinrich Pestalozzi. oktobra 1792. septembra 1792. i pošto je održao još jedan govor u Društvu prijatelja slobode. pred Konventom je otpočeo sudski proces protiv Luja XVI i Marije Antoanete koji su optuženi za veleizdaju Francuske i zločin protiv naroda. 1765 . citoyenne. čija se parafraza već jedanaest godina nalazi na Velikom Pečatu Ujedinjenih Država Amerike: Novus rerum nascitur ordo. 1765 . 1793. smatrajući da je. dokazali tako izvanrednu vrednost. potvrdio je 12. stigao u Kale. Anaharsis Klots i drugi počasni građani Francuske postali su članovi Konventa. Vilberforsa (William Wilberforce.1832).1819). a Francuska je proglašena za republiku. nacionalna Skupština proglašava dodeljivanje zvanje Francuskog građanina za Prislija. Košćuška i Šilera. proglasila se za Nacionalni Konvent i pod novim imenom počela sa radom. 1754 . Dana 10. 1759 . monsieur i gospođa. neophodno da se velikodušni i slobodni ljudi pozovu i u skladu sa ovom mudrošću budu nagrađeni pravom da učestvuju u ovom velikom aktu razuma kao ljudi koji su. Vašingtona. 1740 . Tomas Pejn je uspeo da napusti London i krene put Pariza. pojmova koji su nastali tokom Revolucije. Anaharsisa Klotsa. Pejna su dočekali oduševljeni građani tog grada na francuskoj obali. Dejvida Vilijamsa (David Williams. Ludvigu van Betovenu. Hamiltona. Konvent je takođe dodelio Tomasu Mjuiru (Thomas Muir. glavni grad Savojskog vojvodstva jedne od provincija kraljevine Sardinije – taj grad već je tri meseca bio pod upravom francuske revolucionarne vojske – Žozef de Mestr. svojim shvatanjima. 1754 . madame u međusobnom oslovljavanju.59 velikih zasluga za stvar ljudske slobode. Umesto njih. Pejna. Kornelija Pova. 1746 . citoyen i građanka. 21. Kada je jednog septembarskog dana 1792.1799). proglašena je obaveza javne upotrebe pojmova građanin.1812). francuska Nacionalna zakonodava skupština održala je svoju poslednju sednicu. u trenutku kada će Nacionalni Konvent odrediti sudbinu Francuske i možda istu pripremiti za čovečanstvo. Tomas Pejn. Klarksona (Thomas Clarkson. 1759 .1832). Bentama (Jeremy Bentham. Pošto su ga Vilijam Blejk i drugi prijatelji obavestili o nalogu za hapšenje pod optužbom za izdaju krune i subverzivnu delatnost. januara 1793.1818).1846). 1760 . . Na dan 11. 1748 . Mekintoša (James Mackintosh. Dana 20. septembra 1792.

Konvent je objavio da je Francuska u ratu sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Pejn je ostao u manjini. a već 1. Bases constitutionelles de la république du genre humain. u Londonu 1793. a naročito u krugovima izbeglih francuskih rojalista koji su u Majncu i drugim nemačkim gradovima kovali brojne zavere protiv Francuske. kao odgovor na ovu pretnju i u cilju odbrane revolucije. potvrdili su i proglasili novi Ustav Republike. dana 5. Konvent je usvojio Republikanski kalendar. delo poznato kao Political Justice. Uveren da je monarhija oblik vlasti koji je nedvosmisleno korumpiran. jedna posebna komisija Konventa dobila je zadatak da pripremi tekst novog Ustava Republike. republikom Holandijom i kraljevinom Španijom. čak 8. Anaharsis Klots objavio je svoj drugi rad o univerzalnoj republici. Politička pravda. oktobra 1793. imali smesta da budu otpušteni iz službe i uhapšeni. dominacije i vlasti.000 građana. raspravu Enquiry concerning Political Justice. Istovremeno. odnosno 22. zaključio je prvo. a već 17. Revolucionarni tribunal. januara 1793. septembra 1792. Godvin u svom delu traga za načelima moralnog i istinitog upravljanja unutar samog društva. u Majnc.000 delegata koje su izabrale lokalne i regionalne revolucionarne skupštine. a među merama koje su počele da se primenjuju bila je i uredba na osnovu koje su svi državljani zemalja sa kojima je Francuska u ratu. januara 1793.60 Dva dana kasnije. ustanovljen je 10. S druge strane. aprila 1793. Godvin ovde zastupa ideju da svaka vlada već po vlastitoj unutrašnjoj prirodi radi protiv čoveka jer ograničva napredak ljudskog mišljenja. što znači izvan postojećih struktura moći. la Terreur. savez unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja revolucije i dalje je ozbiljno ugrožavao Republiku i na unutrašnjem i na međunarodnom planu. kralj Francuse giljotiniran je u Parizu 21. Mnoge demokratske ustanove bile su suspendovane. odnosno Kalendar francuske revolucije. Calendrier républicain. Calendrier révolutionnaire français. Konvent je izglasao da su Luj XVI i Marija Antoaneta krivi po svim tačkama optužbe. 14. stigao je iste 1793. septembra 1793. januara. Član ove komisije bio je i Tomas Pejn. Smatrajući da će giljotiniranje Luja XVI i Marije Antoanete štetiti stvari revolucije. Smatrajući da politička pravda znači postojanje principâ morala i istine u praksi zajednice. čija je prva godina počela prvog dana Republike. Za neprijatelje Revolucije i Francuske sudovi su počeli da izriču mahom najtežu kaznu. februara. većina članova Konventa izglasala je za kraljevski par smrtnu kaznu. Mladi austrijski diplomata od karijere knez Klemens Meternik. Tokom ovih događaja 1793. sutradan giljotinirana je i kraljica. širom Francuske za ove skupštine prethodno je glasalo 4. smrt pod sečivom giljotine. Bio je veoma toplo primljen u nadbiskupskom dvorcu. marta. Na osnovu toga. u Francuskoj je proglašen Režim terora. takođe uveren da je najbolja vlast ona koja je najjednostavnija i koja se najmanje oslanja na silu. and its Influence on General Virtue and Happiness. Najzad.800. što znači britanski i nemački podanici zatečeni na teritoriji Francuske. Ali. Vilijam Godvin objavio je svoje najvažnije delo. Dana 10. avgusta 1793. a dana 6. Knez Meternik bio je veliko pojačanje za ove konspiratore koji su predstavljali glavnu snagu kontrarevolucije i restauracije. Traganje za Političkom Pavdom i njenim uticajem na opšte vrednosti i sreću. Tomas Pejn je glasao protiv ove kazne. Ustavne osnove republike ljudskog roda. da je svaki oblik kontrole čoveka . Dana 24. sva vlast u Francuskoj koncentrisana je u Komitetu javnog spasa i Komitetu javne bezbednosti. kao najviša sudska vlast za neprijatelje revolucije i Francuske.

a njegov protest što ga hapse iako je građanin Ujedinjenih Država Amerike. ni samog Robespjera. Vaš odani prijatelj i sugrađanin Tomas Pejn. kada je Tomas Pejn. Luksemburg. kako tokom nekoliko . Age of Reason. Naglasivši na samom početku. Odlučujuću ulogu u takvom raspletu događaja imao je Govemer Moris. radeći ono što je po njegovom mišljenju pravedno. Učinićete mi pravdu ako se setite da sam uvek snažno podržavao pravo svakog čoveka na njegovo sopstveno mišljenje. na pitanje koje mu je Komitet javnog spasa postavio u vezi državljanstva Tomasa Pejna odgovorio da njemu kao ambasadoru Ujedinjenih Država Amerike nije poznato da je Pejn ikada bio primljen u američko državljanstvo. naime. u prvom odeljku prvog dela. pravi od sebe roba vlastitih trenutnih shvatanja. i verujem da nikada i neću. Vilijam Godvin je postavio osnove teorije modernog anarhizma. Kao lojalni izvršilac politike predsednika Džordža Vašingtona. Onaj koji ovo pravo drugome uskraćuje. Komitet javnog spasa je i optužio Pejna da kao britanski državljanin ugrožava interese Amerike i Francuske. napisao kratki Uvod za svoje Doba razuma. istovremeno raditi i ono što je najbolje za zajednicu. januar 1794. Iako se prodavala za u to vreme fantastičnu sumu od preko 1£ po primerku.61 nad čovekom u većoj ili manjoj meri neprihvatljiv. Istovremeno u Parizu. počasni građanin Francuske i član Konventa. Pejn kaže sledeće: "Mojim sugrađanima u Ujedinjenim Državama Amerike: Sledeći rad stavljam pod vašu zaštitu. Being an Investigation of True and of Fabulous Theology. Komitet javnog spasa uhapsio je i Anaharsisa Klotsa. sâm Godvin će posle Berka i Pejna. 27. Pluvius. Na osnovu ove Morisove izjave. knjiga je našla svoj put do čitalaca. ostavi rukopis prvog dela svoje nove knjige Doba razuma. 1794. Pluvius Druge Godine Francuske Republike. ambasador Moris je. odnosno 27. Pejn je uspeo da kod prijatelja Džoela Barloua. Ovde. ubrzo prodato je preko 4. Istog dana kada i Pejn. da će doći dan. američki ambasador u Parizu i Pejnov politički neprijatelj. Pejn je uhapšen u tri sata ujutro 28. decembra 1793. Sa Političkom pravdom. uskoro uživati ugled trećeg najvažnijeg tumača Francuske revolucije i njenih ciljeva. 8. čije je francusko izdanje uveliko bilo u pripremi. kada će svaki čovek. jedne i nedeljive. jer sebi odriče pravo da ih promeni. jer će biti vođen načelima čistog razuma. sprovedeni u Luksemburšku palatu gde će biti utamničeni dok čekaju na giljotinu." Francuski prevod Doba razuma pojavio se na ulicama Pariza već u februaru 1794. Obratio se sugrađanima Amerikancima i svoje delo stavio pod njihovu visoku zaštitu. ma koliko ono moglo biti različito od moga. zbog čega obrazovanje treba da uči prihvatanju religije i ljudskim dužnostima prema Bogu". utamničen u Luksemburškoj palati. januar 1794. Druga Godina Francuske Republike. Komitet javnog spasa izdao je nalog da se uhapsi Tomas Pejn pod optužbom da kao britanski državljanin ugrožava interese Amerike i Francuske. na osnovu uredbe o podanicima zemalja sa kojima je Francuska u ratu. Bio je 8. Anaharsis Klots i nekolicina drugih članova Konventa koji su uhapšeni iste noći.000 primeraka. bez ikakve spoljašnje prisile i nadzora. Najjače zamislivo oružje protiv grešaka svake vrste jeste Razum. moralno i istinito. do danas upamćen po izjavi da je "religija jedina stvarna osnova morala. nije impresionirao Komitet javnog spasa. brojna udruženja kupovala su je i davala na čitanje svojim članovima. Sadašnje istraživanje istinite i legendarne teologije. Zahvaljujući Političkoj pravdi. Nikada nisam upotrebio ni jedno drugo. On sadrži moja shvatanja o religiji. Pre nego što su Pejn. na osnovu iste uredbe o građanima zemalja sa kojima je Francuska u ratu. i drugo. a čak su bili organizovani čitalački časovi za nepismene.

. Turska crkva. dok se oporavljao od zatvora stanujući u pariskoj rezidenciji svog prijatelja. termidora II godine. 1795. Istovremeno. Pejn je tada opozvao svoj nalog da se pismo pošalje u Ameriku. Rimska crkva.500 i 40. Ni sam Pejn nije bio oslobođen odmah po okončanju Režima Terora. izneću stvari u koje ne verujem. do 28. Sve nacionalne institucije crkava. objavio svoju prvu knjigu. Dana 9. uvideo sam vanrednu mogućnost da posle revolucije sistema vladanja bude sprovedena revolucija u sistemu religije". Na osnovu arhivskih izvora i statističkih procena. u Francuskoj pogubljeno između 18. i nadam se sreći posle ovog života. jula 1794. Hrišćanske ili Turske. Pejn je odmah posle ovih napomena.000 ljudi. jula 1974. jula 1794. a ne u više njih. od 5. evropskog poretka kao poretka ravnoteže moći velikih sila udruženih u Svetu Alijansu. pokazao ga je i Monrou. Ja ne verujem u doktrinu koju propoveda Jevrejska crkva. Na scenu je. kaže ovde Pejn. novembra 1794. Sen Žist i neki drugi članovi Komiteta javnog spasa. naime. Na izričitu ambasadorovu molbu. oslobođen na inicijativu Džejmsa Monroa. američkog ambasadora Monroa. naročito ističući nameru da Doba razuma takođe bude i "poslednja ponuda koju ću učiniti mojim sugrađanima svih nacija". Režim Terora bio je tako okončan. septembra 1793. a već sutradan. konačno. U tom pismu. Kada je završio pismo i predao ga poverljivoj osobi da ga ponese preko Atlantika. Svi su pogubljeni. Pejn je izbegao smrt pod sečivom giljotine tokom ovih događaja. izgledaju mi nikako drugačije nego kao ljudski izumi. bilo je izvršeno 1. Tomas Pejn je upravo ovde završio opširno pismo predsedniku Vašingtonu. nasilje. takođe poznat i kao Doba belog terora. uspostavljeni da terorišu i porobljavaju čovečanstvo. svi su giljotinirani bez ikakve sudske presude. milosrđa i napora da se naši srodnici učine srećnim… U nastavku ovog rada.62 proteklih godina namerava da objavi svoja razmišljanja o religiji. Temelji Meternikovog životnog dela. Grčka crkva. Dana 22. 10. Protestantska crkva niti bilo koja druga crkva za koju znam. bile one Jevrejske.300 egzekucija. takođe 1794. iako je Režim Terora doživeo slom. različiti autori smatraju da je tokom trajanja Režima Terora. stupio režim Terimidorske Reakcije. Ali. februara 1795. Robespjer. bili su postavljeni u tom radu. Ostao je utamničen sve do 4. Terimidora ili 28. kada je. Ja verujem u jednakost ljudi. u Parizu je izvršen puč. "veoma svestan poteškoća koje prate ovaj predmet". Hiljade jakobinaca pobijeno je u nasilju koje je zahvatilo Francusku posle 10. Tako je Pejnovo pismo Džordžu Vašingtonu. Pejn je sasvim otvoreno i bez dlake na jeziku analizirao nečasnu ulogu samog Vašingtona i Govemera Morisa u zaveri koja je dovela do njegovog hapšenja i desetomesečnog zatvora u senci giljotine. Samo u poslednjem mesecu pre termidorskog puča. Pukim slučajem. kao i razloge da u njih ne verujem. Moj vlastiti um jeste moja crkva. termidora II godine. kao i članovi pariske Komune (uprava grada Pariza) bili su pohapšeni. i da prisvajaju moć i profit… Ubrzo pošto sam u Americi objavio pamflet Zdrav razum. novog američkog ambasadora u Parizu i svog prijatelja. Meternik je u Briselu. dok traju ovi dramatični događaji u Parizu i Francuskoj. "Ja verujem u jednog Boga. Anaharsis Klots i drugi Pejnovi prijatelji nisu bili te sreće. jedan rad protiv Francuske revolucije u kome se založio za restauraciju predrevolucionarne evropske diplomatije koja može osigurati uspeh u borbi protiv revolucije. masovne represalije i ubistva nisu prestali. odnosno 27. i verujem da se religiozne dužnosti sastoje od vršenja pravde. otvoreno izložio i svoje temeljno stanovište u stvarima religije.

rad od izvanrednog značaja za moderni koncept kosmopolisa. Pejn je u Parizu objavio francuski prevod i drugog dela svog Doba razuma. Sutradan. svaki grad u svetu treba da na glavnom trgu ima Pejnovu zlatnu statuu. Napoleona je na početku kampanje od svojih vojnika dobio nadimak Mali Kaplar. Đovani Anđelo Braši. velikog neprijatelja revolucije i uspostavi revolucionarnu republiku. Dodao je još i to da spava sa njegovim Pravima čoveka ispod jastuka. Otprilike u isto vreme. oktobra 1795. Ukupno 15. Međutim.] Ali.000 vojnika koje su u borbi sa pobunjenim građanima koristile artiljeriju i odbranile Konvent. u Londonu se pojavila i engleska verzija drugog dela Pejnovog Doba razuma. a dve himne počeće da se izvode nezavisno jedna od druge. jula 1795. januara 1796. . Italijanskom armijom. po drugi put biće zabranjena u vreme Napoleona III. le Petit Caporal. Konvent je proglasio zakon kojim se Marseljeza potvrđuje i prihvata kao francuska nacionalna himna. Snagama od 2. oktobra 1795. general Napoleon Bonaparta otpočeo je 7. Eine philosophischer Entwurt. 4. u svakom slučaju u poznu jesen 1795. detronizuje papu Pija VI (Pius VI. okupira ove teritorije. a takođe i to da je počastvovan Pejovim pismima i savetima koje je od njega primio. Internacionala i Marseljeza muzički će biti razdvojene. ona je prvi put bila izvedena na muziku Marseljeze. [Marseljeza će biti zabranjena za vreme Napoleona i za vreme Luja XVIII. uskoro. organizovana i naoružana masa nezadovoljnih građana Pariza. brimera godine IV. Večni mir. Marseljeza će ponovo biti odobrena kao francuska nacionalna himna 1879. odnosno. sinu Bendžamina Franklina. ono će u američkoj i evroatlatskoj javnosti eksplodirati kao prava bomba. samo privremeno. Bonaparta je rekao Pejnu da zbog zasluga koje ima za čovečanstvo. Dana 14. a autoritet Konventa sasvim se istopio. u Parizu. Istovremeno. naime te godine Pjer Dežiter (Pierre Degeyter) napisaće posebnu muziku za Internacionalu po kojoj je ova pesma i danas poznata. u Parizu. operacije na Apeninskom poluostrvu sa glavnim zadatkom da potuče trupe Papske države. represalije nad jakobincima i drugim radikalnim grupama nastavile su se.000 primeraka ovog izdanja Pejn je poslao Bendžaminu Franklinu Bahu (Benjamin Franklin Bache). Godine 1888. Dana 3. Za vreme Pariske komune 1871. oktobra 1795. krenula je u napad na Konvent koji je zasedao u Palati Tijeri.63 prvom predsedniku Ujedinjenih Država Amerike.1799). Filozofski nacrt. ostalo nepoznato javnosti. 1796. Popularan među svojim vojnicima. stvari u Francuskoj nisu se odvijale dobro. Komandujući francuskom tzv. na desnoj obali Sene. da ih ovaj distribuira u Americi. marta 1796. u Pruskoj. komandovao je mladi general Napoleon Bonaparta. Na dan 1. 1717 . Kada je 1870. Konvent je svu vlast preneo na petočlani direkorijum. objavio Zum ewingen Frieden. Tom prilikom. Kant je takođe krajem 1795. Jer. Giovanni Angelo Braschi. Bio je 25. ova Internacionala Marseljeza prihvaćena je za himnu Komune. ponovo odobrena i autorizovana za vreme Julske revolucije 1830. Beli teror Termidorske reakcije nije prestajao. Nekoliko dana pošto se vratio iz Italije – papu nije detronizovao – Napoleon je pozvao Tomasa Pejna na večeru. kada se u londonskim knjižarama pojavila engleska verzija prvog dela Pejnovog Doba razuma. među kojima i grupe rojalista i kontrarevolucionara. napisao pesmu Internacionala. zbog toga što je sa njima delio sve teškoće rata i mnoge među njima poznavao čak i po imenu. odnosno 26. godine Ežen Potije (Eugène Pottier).

Na suđenju koje je trajalo dva meseca. Feliks Lepeletier (Félix Lepelletier) i Marešel (Silvain Maréchal). ovde izneo niz činjenica koje ne samo da osvetljavaju Vašingtonovu nečasnu ulogu u Pejnovom hapšenju i zatočeništvu. uticati na moderne koncepcije kosmopolisa. Pejn je podsetio na činjenicu da se Vašingtonova uloga vrhovnog komandanta Kongresa u vreme rata za nezavisnost mora ocenjivati sasvim drugačije nego što to radi sam Vašington i njegova politička propaganda koji insistiraju na njegovoj navodno ključnoj i presudnoj ulozi u revoluciji. 1 . Razume se. koga je Tajni direktorijum neoprezno primio za člana svog Vojnog komiteta.64 Događaji koji će. objavile sve dokumente o zaveri za jednakost zaplenjene tokom hapšenja Babefa i drugova: Copie des piéces saisies dans la local que Babouef occupait de son aresstation. Darte (Darthé). u Briselu. Ne čudi što je javno objavljivanje ovog pisma izazvalo pravi potres u toj zemlji. Isto tako. radio kroz gustu mrežu konspirativnih veza i organizacija koju je postavio širom Francuske (navodi se da je 17. kada je u Parizu počeo da radi Tajni direktorijum javnog spasa u sastavu Antonel (Antonelle). visoki oficir francuske vojske. sprečila rojalistička restauracija. žerminala IV godine. sedmorica drugih članova Ustaničkog direktorijuma osuđeni su na doživotnu robiju u Francuskoj Gvajani. mart 1796. kaže Pejn. ovi prijatelji jednakosti smatrali su da je nužno učiniti sve kako bi se osigurao povratak na Ustav iz 1793. a Francuska organizovala kao slobodna zajednica jednakih i srećnih ljudi. floreala godine IV (21. uskoro preimenovan u Ustanički direktorijum javnog spasa. naročito njihovih trgovačkih i pomorskih interesa koje je Vašington vodio sa britanskom vladom preko Govemera Morisa kao svog tajnog agenta u Londonu. bio je onemogućen zahvaljujući uspešnoj infiltraciji vojnih vlasti u sam vrh Ustaničkog direktorijuma. Babef i Darte osuđeni su na smrt.nivöse an V (novembar . Filip Buonaroti. otpočeli su dvanast dana docnije.2. jul 1796. ukinula tiranija saveza egoista. svi su "smatrali jednakost u radu i uživanju dobara kao jedini cilj dostojan pravog građanina i samo u tome videli su opravdani razlog ustanka". umro. Frimaire . Fransoa-Noel Babef zvan Grah Babef. Paris. 19. uključujući ovde vojsku i policiju). rad od tada poznat i uticajan pod naslovom Zavera za jednakost zvana Babefova. bio je ispraćen kao čovek koji je "bio dugo mučenik svoje ljubavi prema Čovečanstvu i koji nikada nije prestao razmišljati o mogućnostima da ga učini sretnijim. bio je zapravo agent provokator. a ostali na višegodišnje kazne zatvora. Imp. naime. kao i drugi zaverenici. et des pièces justificatives. Dana 15 floreala godine IV (15. kada je Buonaroti 1837. kada je 1828. Ovde.decembar 1796). Nationale. kada je Tomas Pejn poslao svoje pismo Džordžu Vašingtonu u Ameriku. [Vlasti su krajem 1796. . odnosno 19. Da bi ostvarili svoj cilj. članovi Tajnog direktorijuma javnog spasa bili su uvereni da će čitav civilizovani svet slediti francuski primer kada prijatelji jednakosti pokrenu novu revoluciju i ostvare svoj veliki cilj. a u rano jutro 21. Pejn je. objavio Conspiration pour l'egalité dite de Babeuf. april 1796) Žrisel je podneo detaljnu prijavu vlastima protiv zaverenika. uhapšeni su članovi Ustaničkog direktorijuma. suivie du procès auquel elle donna lieu. stvari stoje upravo obrnuto.. april 1796). isto tako. etc. etc. Ne samo da Vašington kao formalni vrhovni komandant nije imao efektivnu komandu nad svim trupama Kongresa. jedan od članova samog zavereničkog jezgra. Ustanak na kome je Tajni direktorijum. slučaj o kome je reč ovekovečio je Filip Buonaroti. Izvesni Žrisel (Grisel).000 ljudi bilo obuhvaćeno ovom organizacijom na različitim nivoima. ukupno njih 52. nego je saopštio i svoja saznanja o tajnim pregovorima na štetu Ujedinjenih Država Amerike."] Bio je 30. vol. Ipak.

i to u danima opasnosti). Napoleon je poslao svoje trupe u Pariz. a vlast Direktorijuma bila je ozbiljno ugrožena. Pejn kaže i ovo: "Smešno je kada se od g. što su Džeferson i Pejn bili prijatelji koji su delili bliska ili istovetna shvatanja o glavnim političkim pitanjima pred kojima su se nalazile Ujedinjene Države Amerike. 1797. njegovog programa vojnog uspostavljanja revolucionarnih republika u Italiji i njegovih pregovora sa Austrijom. stvar američkih paptriota i njihove revolucije bila bi dovedena u pitanje. Naravno. po mnogima ključni. Kako god bilo. da li ste napustili dobre principe ili ih nikada niste ni imali." Konačno. dok je vojnike pod svojom komandom izlagao nepotrebnom stradanju i pogibiji onda kada su trupe Ujedinjenog Kraljevstva bile znatno nadmoćnije. Sva njena prava trgovine i plovidbe obnavljaju se i to sa gubitkom svojstava sa kojima su ustanovljena. Analizurajući Vašingtonovu ličnost. Kao odgovor na rojalistički pritisak. i pošto je sledstveno Vašingtona optužio kao najodgovornijeg za ukupno loše stanje u kome se posle njegovih sporazuma sa britanskom vladom nalaze Ujedinjene Države Amerike. Vašingtonova administracija mora se postideti. oni su Pejna nastojali da opravdaju tvrdnjom da je neprimerena oštrina njegovog jezika posledica pogoršanog zdravstvenog stanja posle višemesečnog zatvora. Isto tako povodom vas gospodine. bilo je i onih koji su podržali Pejna nalazeći da je njegova kritika Vašingtona osnovana. meni nije ponudio ni jedan dokaz da ih ima. Nadalje. Dana 18.65 nego je. rojalistička partija postala je vodeća politička snaga. ni njima se nije dopadao oštar jezik autora Pisma. džefersonijanci). U javnosti. kao što su uvek primećivali njegovi prijatelji. iskoristili su Pismo kao dokaz za tvrdnju da je Pejn poludeo. kao egoistu. uzimana je kao nedvosmislen dokaz da su radikalne snage u Americi upletene u antiameričku zaveru ogromnih razmera. kada on. rojalisti su organizovali propagandnu kampanju protiv Napoleona. Isto tako. Ako joj je u srcu ostalo imalo osećanja da pocrveni. činjenica da je Pismo napisano u pariskoj kući Džejmsa Monroa. Pejn je ovako završio svoje pismo: "Ovo je podloga na kojoj sada počiva Amerika. trajno su odredili ono što će se sa Pejnom događati tokom naredna dva stoleća. osvetlio Vašingtona kao politikanta sklonog zaverama protiv drugih ljudi. koji ste podmukli u privatnim prijateljstvima (u svakom slučaju bili ste to za mene. svi oni koji su nastojali da umanje značaj Pejnovog Zdravog razuma i suzbiju uticaj ove knjige u javnosti. vojska pod neposrednom Vašingtonovom komandom nije prolazila dobro. licemera i nezahvalnog čoveka. federalisti) videle su u Pejnovom pismu još jedan. svet će biti zbunjen dvoumeći se da li ste otpadnik ili varalica. kao što to pokazuje Pejn navodeći sve borbe u kojima je Vašington komandovao. Zdrav razum i ovo pismo Džordžu Vašingtonu. Kako bilo da bilo. pošto je analizirajući slučaj svog hapšenja i zatočeništva." Vašingtonove pristalice (tzv. a licemer u javnom životu. na izborima u Francuskoj. jednog od vodećih političkih istomišljenika i pristalica Tomasa Džefersona (tzv. Vašingtona čuje da govori o svojim saosećanjim. Dodatno. Međutim. Polovinom 1797. Da nije bilo drugih komandanata i njihovih uspešnih operacija protiv Britanaca na drugim frontovima. U oba slučaja. nema nikakva osećanja. . Ovo utoliko pre. svoju ulogu formalnog vrhovnog komandanta vršio tako što nije preduzimao ništa u periodima kada je to zaista bilo potrebno i kada su britanske trupe bile slabije. dokaz za tvrdnju da francuski revolucionari nameravaju da sruše američke ustanove i da u tu svrhu koriste Pejna da bi se narušila popularnost koju među Amerikancima uživa Džordž Vašington kao "otac zemlje". naročito njihova prekomorska trgovina i njihova pomorska flota. naprotiv.

saradnik Britanske enciklopedije. na britanskim ostrvima. saradnik Džejmsa Vata (James Watt. a među 66 članova čija su imena sačuvana do danas. septembra 1797. zatim se vratio u Francusku. posvećanu njegovom Veličanstvu Ruđera Boškovića). gde je 1793. Poemu u šest pevanja. nastavio da se bavi publicističkim radom (godine 1779. zaključili su da revolucija koja već 22 godine potresa i menja svet. jedan škotski naučnik iz Edinburga i jedan francuski jezuita. naročito masona i. Napoleonove trupe izvršile su državni udar i počistile rojaliste. Siège envers la France). a njegov koncept mehaničke filozofije postaće veoma uticajan među britanskim fizičarima tokom 19. vatrenu odbranu pape Pija VI (La Conduite du. u rangu pukovnika ruske armije. odnosno 18. priključio se grupi rojalističkih emigranta okupljenih oko princa Kontea u Londonu. bio profesor matematike na ruskoj pomorskoj akademiji u Kronštatu. Bariel je između 1788. jeste fascinacija koju su ova dvojica delili prema bavarskim Iluminatima i njihovoj . politički emigrant nastanjen u Londonu.66 frusidora godine V. gde je objavio svoju poznatu. Encyclopedia Brittanica. nezavisno jedan od drugog. koji je. Džozef Blek. španski. preveo je na francuski Eklipse. Sam Napoleon vratio se u Pariz u decembru iste godine. dva autora na drugoj obali Kanala. bili su i Alexander Carlyle. Dok su trajali ovi događaji u Francuskoj. videli smo. ova dvojica uživaju nepodeljeni autoritet utemeljivača modernog konspiracionalizma. Prvi od dvojice bio je Džon Robinson. Džon Hjum i Adam Smit). elektricitet i magnetizam. 1736 1819). Zatim je napustio Francusku. Adam Ferguson. odigrala je značajnu ulogu u jačanju opozicije prema francuskoj revoluciji i njenim načelima). Odlučni u nameri da ovu zaveru raskrinkaju. britanski pomorski navigacioni oficir u kampanji u Kvebeku. ova dvojica rešila su da sa svojim otkrićem upoznaju svet i upozore ga na opasnost koja mu preti. današnja Češka. posle svega toga. ova knjiga odmah je prevedena na nemački. a zatim. italijanski. Kao nepokolebljivi zastupnik klerikalnih i rojalističkih interesa starog poretka. Ono što je 1797. kao i čitav niz borbenih klerikalnih pamfleta protiv republikanskog Ustava. nešto više od dva veka posle tog događaja. poljski i engleski. S. matematičar sa diplomom Londonskog univerziteta. u Londonu dovelo do toga da se životni putevi Džona Robinsona i Augustina de Bariela ukrste toliko da danas. objavio svoje uticajno delo Historie du Clergé pendant la Revolution Francaise (posvećena engleskoj naciji u znak zahvalnosti za njenu gostoljubivost u teškim trenucima za francusko sveštenstvo. dodeljen na rad u ruskom Admiralitetu u St. koji je do 1773. nije ništa drugo nego vidljivi rezultat okultne antihrišćanske zavere opskurnih tajnih društava. najzad i sekretar Kraljevskog društva Edinburga. bavarskih Iluminata. postao profesor prirodne filozofije na Univerzitetu u Edinburgu (predavao je mehaniku. kao i rad A Dissertation on Ecclesiastical Jurisdiction in the Catholic Church. a tokom proteklih 8 godina naročito intenzivno Francusku. i raspuštanja Jezuitskog reda radio u Moravskoj i Bohemiji. bio je dočekan kao najveći heroj. astronomiju. Peterburgu. istaknuti pripadnik pokreta škotskog prosvetiteljstva i član prestižnog kluba tog pokreta. hidrostatiku. i 1792. Popularniji od bilo kog drugog člana Direktorijuma. takođe i britanski pomorski oficir koji je u sklopu sporazuma između Rusije i Ujedinjenog Kraljevstva. Drugi od ove dvojice bio je francuski jezuita Augustin de Bariel. veka). optiku. edimburškog Poker kluba (osnivač Poker kluba bio je Dejvid Hjum. a razume se i član jedne slobodnozidarske lože u Edimburgu pod suverenitetom škotske Velike Lože. uređivao uticajni klerikalni časopis Journal Ecclesiastique. engleska verzija doživela je nekoliko izdanja. pre svega.

vojvode od Šartra. nezavisno jedan od drugog. Prvo je Džon Robinson objavio knjigu Proofs of a Conspiracy Against All the Religions and Governments of Europe.. Ipak.. bavarskih Iluminata. Citizen Egalité. Lodge des Chevaliers Bienfaisant. Robinson je naveo mnoštvo nepouzdanih. sve što će se dogoditi. iako bavarski Iluminati u to vreme nisu ni bili osnovani. na osnovu Robinsonove knjige. Odmah zatim. Bariel ovde naširoko obrazlaže svoje uverenje da francuska revolucija nije ništa drugo nego posledica zavere tajnih masonskih i jevrejskih loža iza kojih se naziru opskurni prsti najdijaboličnijeg od svih tajnih društava. Augustin de Bariel stavio je na uvid javnosti prvu knjigu svog višetomno koncipiranog projekta Memoirs Illustrating the History of Jacobinism. carried on in the secret meetings of Free Masons. godine. fatalno kontaminirano i korumpirano. nastojali da uspostave direktnu vezu između starih lionskih i starzburških Illuminés i bavarskih Ilumina tvrdeći da je takva veza svakako morala postojati budući da je u oba slučaja reč o nereligioznim. u Parizu (Mirabo je tada imao 20 godina. ova revolucija biće delo tajnih društava". u lionskoj Loži Blagotvornih Vitezova povodom posete Velikog Majstora Luja Filipa Žozefa (Louis Philippe Joseph). pod sličnim imenom. 1770. dva važna člana bavarskih Iluminata. Naslov Barielove prve knjige (261 strana) bio je The Antichristian Conspiracy. and Reading Societies. loža pod ovim imenom osnovana je u Lionu posle 1778. Illuminati. Isto tako. Kasnije. tekst navodnog predavanja održanog 1770. to je njegova konfuzna interpretacija Eseja o sekti Iluminata. Kao dokaze za svoje tvrdnje. mahom falsifikovanih dokumenata. 1787. poznatog kao Građanin Jednakost. Essai sur la Secte Illuminiés izvesnog Lušea (Luchet). na primer: navodni tekst Miraboovog predavanja u Loži Blagotvornih Vitezova. a naročito u Francuskoj. kao što su to. ono što je čuo od bečkog novinara Leopolda Alojzija Hofmana (Léopold Aloys Hoffman). kada je Ferdinand od Brunsvika bio izabran za Velikog Majstora jedne od masonskih organizacija. Iluminata i Književnih društava. Augustin de Bariel se u trećem i četvrtom tomu svojih Izveštaja. Robinson se ovde u prvom redu bavio kritikom kontinentalne masonerije (naročito loža pod upravom francuskog Velikog Orijenta koji britanska masonerija nije priznavala). kao krunski dokaz za svoje tvrdnje Robinson i Bariel navode to što su Bode i Buše (Busche). na tajnim . Prvo. Dokazi o zaveri protiv svih evropskih religija i vlada koja se sprovodi na tajnim sastancima Slobodnih zidara. prevashodno bavio raskrinkavanjem samih bavarskih Ilumninata i naročito Adama Vajshaupta. i treće. kao i na osnovu drugih. Posmatrajući sa različitih stanovišta različite segmente dubokih strukturalnih promena svetskog društva čiji su bili savremenici i akteri.67 navodnoj ulozi glavnih arhitekata navodne planetarne zavere protiv dotadašnjeg svetskog poretka. navodni carski proglas povodom opasnosti koja preti od bavarskih Iluminata iz 1772. isto tako nepouzdanih izvora. o Iluminatima u Poglavlju II). ono što je čuo od luteranskog pastora i masona Žan Augusta Starka (Jean Auguste Starcke). Izvori na koje se Bariel poziva dokazujući ovu svoju tvrdnju veoma su skromni. jedna loža osnovana 1781). ova dvojica su u navodnoj zaveri bavarskih Iluminata prepoznali isti spasonosni ključ koji objašnjava sve što se dogodilo i. collected from good authorities. čak ateističkim pa stoga i nesumnjivo antisocijalnim društvima. a njen moto "Vladari i nacije nestaće sa lica Zemlje. za takav tok događaja optužio bavarske Iluminate. našavši kako je evropsko slobodno zidarstvo. Robinson i Bariel su. još više. drugo. boravili u Parizu i da su tada. ili 1788. Izveštaji koji ilustruju istoriju Jakobinizma. Robinson je nazvao ljudskim đavolom. dok je u Parizu. Samog Adama Vajshaupta. Antihrišćanska zavera. pa je. prikupljeni iz pouzdanih izvora (496 strana.

1799. Svakako najmoćniji među njima. zastupajući stanovište papske Inkvizicije. Izostanak bilo kakve reakcije na ulicama Pariza povodom Napoleonovog puča. Sa pojavom Robinsonove i Barielovih knjiga postavljen je konceptualni okvir za svako kasnije redukovanje svetske istorije na jednu ili više dijaboličkih "antidruštvenih zavera". Kako bilo da bilo. Napoleon je sebe proglasio za prvog konzula i u svojim rukama faktički koncentrisao svu vlast Republike. u Parizu. brimera godine VIII. pa ih tako nije ni objavio za života.] . a naročito propagandnu kampanju koja je tim povodom bila vođena. Bariel je objavio Du Pape et de ses Droits Religieux . njihovu zaplenjenu arhivu već su bile objavile bavarske vlasti. bio je Nepoleon. 1747 . a i sam Adam Vajshaupt takođe je objavio svoje radove o istoriji reda. bio je pouzdan znak da je Francuska revolucija ovim događajem bila završena. oblik mišljenja koji od onda do danas. Historie des Sociétés Secrètes au Moyen-Age. Razgranavši se tokom poslednja dva stoleća u mnoge "teorije" i "škole mišljenja". a danas i na globalnoj skali. Nezavisno jedan od drugoga. novembra 1799. autori oba ova naslova posredno su kao dokaze za svoje tvrdnje koristili upravo kolekciju Vajshauptovih dokumenata koju je publikovala klerikalna bavarska vlada. Papa i njegova religiozna prava. kao i propagande starog poretka. navodno skovali zaveru koja preti da uništi čitav svet. Uskoro.1816). Papska moć ili jedan istorijski esej o papinoj zemaljskoj vlasti). Tako je rođen moderni konspiracionalizam. crkva. Kada je Napoleon 1801. veka. Reč je o njegovom projektu Istorija tajnih društava u srednjem veku. [Bariel je objavio niz publikacija u znak podrške Napoleonu. korporacija) one koje ne mogu bez instrumenta i tehnika zavere. tri ambiciozna rada do kojih mu je naročito bilo stalo i koja je najvio. sklopio Konkordat sa papom Pijem VII. bavarski Iluminati su kao organizacija uveliko bili razbijeni. on će se vratiti u Francusku.68 sastancima sa tamošnjim masonskim ložama. a naročito Francusku revoluciju. kao i o projektu pobijanja filozofskog sistema Imanuela Kanta. Mesec dana kasnije. Ipak. denuncirali kao dijaboličku antihrišćansku zaveru protiv svakog trona i svakog oltara. Bariel nije napisao. pristrasnog i paranoidnog korišćenja neproverenih. or an Historical Essay on the Temporal Power of the Pope. Opat Augustin de Bariel podržao je uspostavljanje Napoleonove diktature. preko nevidljivih ekonomskih ratova do manipulisanja informacijama na masovnom uzorku. Dissertation sur la Croisade contre les Albigeois. dakle tokom proteklih 200 godina. Međutim. neproverljivih i falsifikovanih "činjenica" i "izvora". odnosno 9. general Napoleon Bonaparta izveo je državni udar. a njegova glavna socijalna uloga bila je i ostala da od neposredno zainteresovane javnosti sakrije nesumnjivu činjenicu da su upravo vladajuće strukture moći i dominacije (država. opat Emanuel Žozef Sijes i Rože Dikos (Pierre Roger Ducos. Robinson i Bariel su svetsku revoluciju 18. zbacio sa vlasti Direktorijum i uspostavio režim u kome je celokupna vlast koncentrisana u rukama trojice konzula: Napoleon Bonaparte. Pošto se se uskoro pojavio i engleski prevod ove knjige (The Papal Power. o projektu Disertacija o krstaškom ratu protiv Albigenežana. od politike interesnih sfera i tajne diplomatije. ona je uskoro objavljena na svim glavnim evropskim jezicima. Umro je 1820. klerikalne i rojalističke reakcije. u vreme kada Robinson i Bariel lociraju početak ove navodne zavere. Dana 18. ljudsku istoriju redukuje i tumači na osnovu nekritičnog. ovaj oblik redukcionizma potvrđivao je svoj značaj i uticaj naročito u vremenima dubokih kriza.

doživeli istu "sudbinu" kao i Volterovi. Džon Adams o Pejnu napisao sledeće: "Neznam da li je ijedan čovek na svetu tokom poslednjih trideset godina imao više uticaja na svoje sugrađane i događaje od Tomasa Pejna". dakle 1817. koji je imao priliku da konsultuje radove Robinsona i Barela. jedna žena iz Brajtona u Engleskoj tvrdila . iako je Pejn bio zapravo deista. kada bi pisao ovde (Džeferson misli na američku Republiku. Džeferson u ovom pismu izričito odbacije sve klerikalne optužbe protiv Vajshaupta i njegovog saveza. bez ikakvih posebnih ceremonija.K. vratio na svoje imanje u Nju Rošelu. u kući u Grinvič Vilidžu (Greenwich Village). [Zanimljivo je da su i posmrtni ostaci Tomasa Pejna. Pošto je 1801. naročito Barelov. Oba rada. a Pejnove kosti završile su u drvenom sanduku na Kobetovom tavanu. Kobet se vratio u Englesku novembra 1819. juna 1809. 1763 – 1835). nije imao dilema oko njihove činjenične zasnovanosti. Prihvativši poziv. sahrane na svom groblju. januara 1800. rešen da učini sve što može kako bi ljudima pomogao da nauče da upravljaju sami sobom u skladu sa prirodnom religijom.) gde nikakva tajnost u našim naporima da čoveka učinimo mudrijim i veštijim nije neophodna. između ostalog i sa namerom da Pejnove posmrtne ostatke vrati u Englesku i da ih tamo sahrani onako kako to dolikuje. sa svim počastima koje sleduju velikog revolucionara. Iako je 1805. doputovao je u Ujedinjene Države. godine. Ali. izložen političkom progonu i posle zatvora u Ujedinjenom Kraljevstvu. da je pisao u Nemačkoj. Džeferson kaže i ovo: "Verujem da ćete se složiti sa mnom da ni Vajshaupt. engleski novinar i politički pisac. Vilijam Kobet (William Cobbett. naziva Vajshaupta "entuzijastičkim filantropom" koji veruje u mogućnost beskonačnog ljudskog usavršavanja i koji se. Tomas Džeferson. godine o izvesnom svešteniku engleske Unitarijanske crkve koji je 1850-tih izjavljivao da poseduje Pejnovu lobanju i desnu ruku. uradio nešto dobro i naneo mnogo štete. Kobet umro. većina američkih novina objavila posmrtnu belešku iz lista New York Citizen: "Živeo je dugo. ipak je povodom Pejnove smrti. razmišljao isto tako tajno i mistički oprezno. Ali.69 1800. u Nju Rošelu. međutim. na Menhetnu. Samo šest ljudi prisustvovalo je tom događaju. Džeferson je prokomentarisao u pismu biskupu Džejmsu Medisonu (James Madison) od 31. Kao i Dositej Obradović u svojim Basnama iz 1788. Umesto doborodošlice američke javnosti kojoj se nadao. radikalni agrarijanac. naročito evangelističkih hrišćana koji su ga nemilosrdno napadali kao ateistu zbog njegovog Doba razuma. Njujork. Neki smatraju da je Kobetov sin Pejnove ostatke možda sahranio na porodičom imanju. ali bez uspeha. Na kraju svog pisma. Lj. pravom i jednakošću. Svoj plan. posvetio velikim idealima opštečovečanske slobode." 1801. njegova očekivanja nisu se ispunila. Kada je 1835. Pejna je dočekala kontinuirana neprijateljska kampanja njegovih političkih neprijatelja. stoga. ne bi razmišljao o nekoj tajnoj mašineriji za tu svrhu. Kao što bi verovatno Gudvin. Pejn se 1802. nije realizovao. praveći paralelu između Adama Vajshaupta i Vilijema Godnvina. Sa sobom. Tomas Pejn je umro 8. ali nedoumicu u čitav događaj unosi vest iz 1850. Vajshaupt je znao da je za tako velike ciljeve – čak i za širenje samog znanja i moralnih načela – zavera bila neophodna." Osam godina posle Pejnove smrti. prim. Tomas Džeferson je uputio pismo svom prijatelju Tomasu Pejnu i pozvao ga da se konačno vrati iz Francuske. budući da živi pod tiranijom despota i sveštenstva. iz najdubljih moralnih uverenja. na vlastitom imanju. pokopan je. Tokom tridesetih godina 20. Kvekeri su odbili da ga kao opasnog ateistu. nosio je i Pejnove posmrtne ostatke. bio izabran za trećeg predsednika Ujedinjenih Država Amerike. njegov sin pokušao je nekoliko puta da proda Pejnove kosti. veka.

70 je da poseduje Pejnovu viličnu kost.] *** . pokrenula je 2001. država Njujork. nalazi Pejnova kuća i muzej koji mu je posvećen. gde se. izvesni poslovni čovek saopštio je da je boraveći na odmoru u Londonu kupio Pejnovu lobanju. Austraija. u Sidneju. Thomas Paine National Historical Association. Prodao ju je Australijancu Džonu Bardžesu (John Burgess) koji tvrdi da je potomak Pejnovog vanbračnog deteta. čiji je cilj da sakupi sve sačuvane ostatke Tomasa Pejna i dostojno ih sahrani u Nju Rošelu. Naposletku. Građanska inicijativa za Pejnovu restauraciju. Nacionalna istoriografska asocijacija Tomas Pejn iz Nju Rošela. godine 1987. uostalom. godine građansku inicijativu Citizen Paine Restoration Initiative.

House of Commons. naročito Strategic Goals and Objectives. na predlog većine svojih poslanika u Donjem domu. posledica je toka i ritma same istorije i kumulativnog delovanja mnogih njenih činilaca. Švajcarska sa ciljem da doprinese ostvarenju "pravednog svetskog poretka kroz jačanje Ujedinjenih Nacija".cfm?did=172. Grupa za svetsku vladu naročito se angažovala na osnivanju Međunarodnog krivičnog suda. naročito je cilj zbog koga je ova Grupa osnovana i čijem su ostvarenju do danas posvećeni njeni članovi. kao i druga dokumenta dostupna na adresi One World Trust. Charter 99. Već 1947. ili nastojeći da preko štampe pridobije naklonost javnosti. britanska Svepartijska parlamentarna grupa za svetsku vladu. Grupa za tunel ostvarila je cilja zbog koga je osnovana. Kao jedna od autoritativnih nevladinih organizacija uključena u sistem OUN. Uspostavljanje svetske federacije suverenih nacija i njene svetske federalne vlade. Laburistička partija usvojila je ideju svetske vlade kao jedan od ciljeva svog izbornog programa. starija je samo Svepartijska grupa za tunel ispod Kanala. rasprave i druge akcije u Parlamentu. [Osnovana tokom tridesetih godina 20. između 1947. odnosno Kontinent i Britanska ostrva. Grupa je osnovala nevladinu organizaciju One World Trust. povelju za globalnu demokratiju. naročito same prirode nastojanja da se ljudski poslovi tokom povesti optimalno urede. sa ciljem da se za ideju uspostavljanja autoriteta jedinstvene svetske vlade zalaže i na širem lokalnom i međunarodnom planu. u vreme dok je još bio ministar odbrane. koji danas ima konsultativni status u Ekonomskosocijalnom komitetu OUN. Grupa je članica Svetskog federalističkog pokreta. Najzad. Učlanivši se 1947. članova Laburističke i Konzervativne partije. http://www. House of Lords. www. Labour Party Election Manifesto. One World Trust objavilo je Povelju 99. takođe 1947. . godine. rad GWG podržavao je i Vinston Čerčil (Winston Churchill). WFM. veka. Uz podršku labirističkog premijera Klementa Atlija (Clement Atlee). Tokom prvih 20 godine svog postojanja. posebno posle Drugog svetskog rata. Korak po korak borićemo se za postizanje tog cilja.oneworldtrust. u novembru 1967. obraćajući se neposredno vladi i njenim ministrima. Harold Makmilan (Harold Macmillan). veka. Iako nije bio njen član. Današnji koncept kosmopolisa kao višeslojne. Godine 1960.71 5. osnovao je laburistički poslanik Henri Usborn (Henry Usborne). Grupa za svetsku vladu danas je druga najstarija grupa u britanskom Parlamentu. isto tako konzervativac i britanski premijer.1988. Simon Burall: A History of the All-Party Parliamentary Group for World Government. a naročito dobro stanje činjenica ilustruje jedna od članica ove asocijacije. za proces svetskog razoružanja i sprečavanje atomskog rata "nešto kao svetska vlada… jedini izlaz za čovečanstvo". kompleksne i adaptibilne. osnova 1947. ustao je i u ime vlade svečano izjavio: "Vlada njenog veličanstva u potpunosti je saglasna sa svetskom vladom. predstavnik vlade u Domu lordova. Godine 1951. World Federalist Movement.] Videti. tada podržalo ovu inicijativu." Krajem devedesetih godina 20.oneworldtrust. u Montreu. kroz poslanička pitanja. Grupa za svetsku vladu obnavljala je uporno ovaj predlog 23 puta. takođe zastupnik ideje svetske vlade još iz godina pre Drugog svetskog rata. izričito je smatrao kako je. istini za volju još ne i formalno proglašene svetske federacije. asimetrične i policentrične mrežne strukture jedne univerzalne svetske federacije. čak je 200 britanskih poslanika. All-Party Parliamentary Group for World Government. All-Party Channel Tunnel Group. i da zatim pozove druge vlade da se "pridruže toj deklaraciji". mrežna međunarodna asocijacija organizacija i pojedinaca. International Criminal Court. i 1967. u Svepartijsku parlamentarnu grupu za svetsku vladu. moći] cilj njene spoljne politike". a Tunel je službeno otvoren za saobraćaj u maju 1994. bila je završena 1991. Svepartijsku parlamentarnu grupu za svetsku vladu.org. ali je i rezultat rada brojnih aktivnih zagovornika ovog koncepta u novije vreme. izgradnja je počela sa obe strane 1987 .. Tunel ispod Kanala već više godina povezuje Englesku i Francusku. Od osnivanja. Od nje.org/pages/download3. Povereništvo Jednog Sveta. na dug rok.40 Unutar koordinata celovitog prostorvremena međuzavisnosti svih aktera 40 Ovo stanje činjenca dobro ilustruje Svetski federalistički pokret. Grupa se obratila vladi i parlamentu sa predlogom da "Vlada njenog veličanstva u striktnoj formi objavi deklaraciju da je stvaranje svetskog autoriteta [vlasti.

Svetom se niti upravlja niti je njime moguće upravljati u smislu 'svetske vlade'.wikipedia. in Wikipedia."42 Sa ovim aktuelnim interpretacijma globalne uprave i globalnog upravljanja zatvoren je ciklus traganje za optimalnim oblikom upravljanja svetom i svetskim poslovima karakterističan za 20. Martha Beatrice Potter Webb.72 svetskih poslova. http://www. Ovo traganje manifestovalo se u prvoj trećini 20. Nikola Tesla (1856 .41 Sa izvesnim otklonom. Globalna uprava.1910).org/wiki/Global_governance. 1853 . hebr. Lj. 1858 1943) i Klub koeficijenata za večere (The Coefficients Dining Club. veka kroz različite. Karl Lueger (1844 . 2005. osnovano 1884). ima ulogu faktičke federalne svetske vlade ovog kosmopolisa koji je strukturiran kao neformalna svetska federacija. dr. Benjamin Teodor Hercl (nem. neka neformalna – i ona imaju značajan uticaj na države i na svakodnevni ljudski život.org/documents/Org%20and%20Prog%20Objectives. višeslojna planetarna mreža ustanova globalne uprave. August 1.1943). http://www. Fabinjansko društvo (The Fabian Society. vek. u kome danas smatraju da "pojam globalna uprava ne može obuhvatiti [čitav] svet u kome se pravila menjaju. 41 42 Global Governance. a međunarodne ustanove nalaze se pred izazovima očuvanja mira.1904). global governance. isto opšte stanovište zastupa i američki Savet za inostrane odnose. global governance. Binyamin Ze'ev Herzl. Council on Foreign Relations. prim. a u ovom posebnom slučaju reč je o globalnom primatu SAD i njenim unilateralnim aktivnostima.1910) i Petar Ivanovič Račkovski (Пётр Иванович Рачковский.org/publication/8626/global_governance_issue_brief. naročito u pogledu očuvanja primata tradicionalne nacionalne države i njenog suvereniteta. 1860 . 1st Baron Passfield. Vatikan.1921). osnovan 1902). 1842 .1947.oneworldtrust. Council on Foreign Relations: Global Governance Issue Brief. CFR. http://en. 1859 . Benjamin Theodor Herzl. definiše se danas kao "široko strukturirani sistem koji. istovremeno omogućava i ograničava ponašanje učesnika unutar odnosa međuzavisnosti". Ipak postoje pravila – neka formalna.cfr. Herzl Tivadar. moć se decentralizuje. Sidni i Beatris Veb (Sidney James Webb. K. ne retko radikalno suprotstavljene koncepcije kosmopolisa koje su postavili i zastupali Petar Kropotkin (Пётр Алексе́евич Кропо́ткин. niti je svetska vlada prihvaćena ili prihvatljiva za Sjedinjene Države ili većinu nacija.).doc.html . mađ. u odsustvu nadređenog političkog autoriteta (što znači centralnog planetarnog političkog autoriteta.

Herbert Džordž Vels (Herbert George Wells.1946).1924). osnovana 1918). i na njoj ostao do smrti 1910). uspešan administrator. DRUGI TALAS SINHRONICITETA 1900 . takođe je i čovek koji je sa Georgom fon Šenererom (Georg Heinrich Ritter von Schönerer. grupa Tragači (Inquiery.1910). Komunistička internacionala (osnovana 1919).1938). Josif Visarionovič Staljin (Ио́сиф Виссарио́нович Джугашвили Сталин. 1856 .1945). 1842 - . Colonel House.73 Grupe Rods .1924). 1872 . ÖVP). nikako ne na poslednjem mestu i neki akteri na južnoslovenskom prostoru. gradonačelnik Beča. Studijska grupa za nemačke starine. Društvo Tula. Bertrand Rasel (Bertrand Arthur William Russell. 1879 . CS (osnovana 1893. Henri Ford (1863 .Milnerovog Okruglog stola (The Rhodes . Lav Trocki (Лев Давидович Бронштейн Троцкий.1937) i Nikolaj Dimitrijevič Kondratjev (Николай Дмитриевич Кондратьев. Christlichsoziale Partei. osnovano 1909).1947) i Adolf Hitler (1889 . Institute of International Affairs (osnovan 1919) sa svoja dva autonomna centra u Londonu (osnovan 1920) i Njujorku (osnovan 1921). Studiengruppe für germanisches Altertum. (biran od 1895. Österreichische Volkspartei. 1858 . (Thule-Gesellschaft. 1878 .1936. među kojima. *** MEĐUIGRA ČETVRTA REVOLUCIJA.1938). 1870 . stupio je na dužnost 1897. I TRAGANJE ZA IDEALNOM SVETSKOM DRŽAVOM DR KARL LUEGER I MODERNI POLITIČKI ANTISEMITIZAM Dr Karl Lueger (1844 . 1883 . 1892 . (Edward Mandell House.1953). Jevgenij Ivanovič Zamjatin (Евге́ний Ива́нович Замя́тин 1884 . 1866 . Edvard Mandel Haus. 3rd Earl Russell.1940).1970) i drugi.1945). osnivač i šef Hrišćanskosocijalne partije. Benito Musolini (Benito Amilcare Andrea Mussolini. CS deluje pod imenom Austrijska narodna partija. Vladimir Ilič Lenjin (Владимир Ильич Ульянов Ленин. osnovana 1918) i Institut za međunarodne poslove. Vudro Vilson (Thomas Woodrow Wilson. od 1945.Milner Round Table Groups.

jula 1903. Papa Lav XIII umro je 20. Posebo važnu ulogu u pisanju Rerum Novarum imao je kardinal Mening (Henry Edward Manning. visokog oficirskog kora.2005. modernizma. Stota godina. klerikalnih i reakcionarnih grupa. birokratskog aparata. Nova forma modernog katoličkog antisemitizma počela je da cveta pod vladavnom pape Lava XIII. Njegove pristalice bile su oštrije: Gregorig je podneo amandman da se Jevreji. zbog oštre konkurecije kapitalista koji su propovdali teoriju 'laissez-faire' i odgovarajući vrstu liberalizma. veka zahvatio Evropu i čitav svet. Jedan od najvažnijih instrumenata ove ofanzive Vatikana i saveza moći koji se oslanjao na Rerum Novarum bio je politički antisemitizam. bilo pokršteni ili nepokršteni. naročito 'Jevreji. Od časa objavljivanja. 1920 . po drugi put bio izabran za gradonačenika Beča.1903). nacionalističkih./ Posle enciklike Rerum Novarum Lava XII. a da bi zavladali svetom. II. katoličkog klera.' . isključe iz uživanja građanskih prava. 1878 . zajedno sa Georgom fon Šenererom. ove bezočne osobe ne zaslužuju ništa drugo do bič. vek. Ideja jednakosti proglašena je za plod jevrejske taktike.2005) objavio novi socijalni i politički program Katoličke crkve za 21. uspeli da dobiju onaj status koji imaju ostali građani. sve do 1. Luegerova Hrišćanskosocijalna partija bila je na javnoj političkoj sceni udarna pesnica ove politike. ostaće osnov socijalnog i političkog učenja Katoličke crkve tokom čitavog 20. Vladimir Dedijer u Sarajevu 1914. kada je povodom stogodišnjice njenog objavljivanja. maja 1991. Činjenica što je među kapitalistima bilo nekoliko Jevreja poslužila je osamdesetih godina XX veka Vatikanu kao izgovoir za oživljavanje antisemitizma. u Austriji je organizovana Hrišćanska socijalna stranka. Udarna snaga te politike bio je jezuitski red i njegov list 'Cività Cattolica'. objavio encikliku Rerum Novarum. kada je 15. 1978 . glavna meta napada konzervativnog krila katoličke crkve bili su liberalizam i racionalizam. naročito zemljišne. maja 1891. Dodao je da su Jevreji zlo cele zajednce i da nema drugog načina da se ljudi zaštite od njihovog prisvajanja tuđih prava sem konfiskacije njihove imovine. a njegova enciklika Rerum Novarum. Lueger je svoju Hrišćanskosocijalnu partiju osnovao u trenutku pokretanja široke ideološke i političke ofanzive Katoličke crkve koju je inicirao papa Lav XIII (Vincenzo Gioacchino Raffaele Luigi Pecci. buržoazije i konzervativne ruralne populacije. socijalizma i komunizma. pokreta i partija koje se bore protiv svakog oblika liberalizma. Ne bi trebalo podceniti činjenicu da je i u Italiji i Austro-Ugarskoj katolička crkva imala velike finansijske interese. Njen izvanredno dinamični vođa bio je dr Karl Lueger… Dr Lueger. papa Ioannes Paulus PP. Rerum Novarum predstavlja osnovnu ideološku platformu za svetski savez populističkih (völkisch). Oživele su teorije da su francusku revoluciju pokrenule 'zle' sile spolja. papa Jovan Pavle II (Karol Jozef Wojtyla.74 1921) osnivač modernog političkog antisemitizma. služeći se jednakošću svih ljudi kao izgovorom. 1810 1903. austrijskim političarem. 'Dok to ne postane zakon. encikliku Centesimus Annus. Vatikan je pretrpeo teške finansijske gubitke kad je pokušao da jedan deo svoje agrarno-feudalne ekonmije prenese na komercijano-kapitalističku osnovu. Jevreji su optuženi da su. Lueger je izjavio da će "njegova politika voditi oslobađanju rimokatolika od jevrejskog ugnjetavanja i ostvarenju nezavisnosti Austrije. U vezi sa političkim antisemitizmom koji je pokrenut iz Vatikana i Beča krajem 19. veka. Kao što je istakao Salvemini. slobodni zidari i protestanti'. bio je jedan od osnivača modernog antisemitizma krajem XIX veka… Kada je 1896. kaže sledeće: "Još od francuske revolucije. O novim stvarima. Zastupajući interese zemljišne aristokratije. engleski anglikanski konvertit koji je prešao u katoličanstvo. 1808 1892). papa Leo XIII. konzervativnih.

poznate i kao Klerikalno društvo. godine. "U tom smislu on je Habzburgovce u istoriji Nemaca poistovećivao s rimokatoličkom kontrareformacijom. on ih je na krštenju zagnjurio u vodu.'" Povodom svega. Bio je to pokret koji je osnovao Georg fon Šenerer. U Mein-Kampf. Naime. koji se zalagao za prisajedinjenje. na čijem su čelu stajali jezuitski red. Lj. On je. izazvala je "neku vrstu kontrareformističkog pokreta u Beču." U atmosferi koju su podgrevale ovakve izjave. Franc Ferdinand. od 1896 i prestolonaslednik." Tako je i došlo do demonstracija od 23. naime. Karl Lueger bio je odlučni protivnik ovog projekta. na dan 23. vojvotkinja od Hohenberga (Sophie Maria Josephine Albina Chotek Gräfin von . stao u red najvećih duhova nemačkog naroda. po Krivičnom zakonu. ali kažem ovo: Kad bih morao da pokrštavam Jevreje. rasno je pitanje.K. zastupao ideju ujedinjenih nemačkih zemalja kao proširene i centralizovane Habzburške monarhije sa odlučujućom ulogom Nemaca. između Nemačke i Austrije. kao nepristojnan čin. rekao je i ovo: "Jevrejsko pitanje. ulicama Beča prošla je povorka demonstranata koji su oštro protestvovali protiv politike pokreta Los-von-Rom. Mladoga Hitlera. u demonstracijama se naročito istakla Sofija. Luegera i one organizacije katoličke crkve koje su inspirisale tu politiku. Franc Ferdinand optužio je protestantizam. Dedijer zaključuje: "Nije puka slučajnost što je nacistički antisemitizam tridesetih i četrdesetih godina ovoga veka našao ne samo ideološku već i praktičnu interpretaciju u antisemitskim idejama i merama dr Luegera i Šenerera. ove demonstracije inicirao je nadvojvoda. 'Ja Jevrejima ne mogu priznati pravo na ljudskost. smatrajući da bi dr Lueger." Oko 1900. Svojim prvim javnim političkim nastupom." Šnajder. svaku vezu između ljudi i Jevreja morali proglasiti kažnjivom. da je živeo u Nemačkoj. ja bih ih tako držao pet minuta.). Rimokatolička crkva sa svojim nadnacionalim i konzervativnim idejama bila je glavna trvđava Habzburgovaca. pitanje krvi i čelika. Katolischer Schulverein. vatreni zastupnik ideje pangermanskog jedinstva na čelu sa protestantskom Pruskom. S druge strane. za vreme njegovog boravka u Beču. bile su organizovane pomenute demonstracije protiv navodno protestantske. dr. Napred iz Rima. mada on nije bio za ujedinjenje Austrije i Nemačke. Ove koncepcije snažno su ujedinjavale nadvojvodu Franju Ferdinanda (Franc Ferdinand. rekao da građanska prava u ljudskom društvu mogu uživati samo ljudi. i ta se istina ne može izbeći. slobodno zidarstvo i Jevreje za pokušaje destabilizacije Austro-Ugarske. Ne želim da se upuštam ni u kakvu diskusiju o pokrštavanju Jevreja. Franc Ferdinand primio je delegaciju jedne od Luegerovih masovnih organizacija za mlade.1914. politički prijatelj dr Karla Luegera i funkcioner njegove Hrišćanskosocijalne partije. takođe osnivač i protagonista modernog političkog antisemitizma. duboko je impresionirao dr Lueger. nap. Cilj pokreta Los-vonRom bio je da stvori uslove za Anschluss na taj način što će devet miliona Nemaca koji žive u Austro-Ugarskoj preći iz katoličandstva u protestantizam. aprila 1901. slobodnozidarske i jevrejske opasnosti koja preti Austro-Ugarskoj i kući Habzburga. Posle ovog prestolonaslednikovog govora koji je prenela i međunarodna štampa. podržavajući ovaj predlog. te mislim da bismo. suprotan prirodi. u jednom govoru održanom u Beču 1901. nekoliko dana pre uličnih demonstracija protiv pokreta Los-von-Rom. Hitler je opisao dr Luegera kao 'najvećeg nemačkog gradonačelnika svih vremena'. Tom prilikom.75 Šnajder je. radio bih to prema nešto poboljšanom sistemu svetog Jovana. katoličke crkve i katoličkom dinastijom Habzburga na vrhu.u. Frantz Ferdinand 1863 . kao što uči istorija. Anschluss. partija dr Lugera i krugovi oko nadvojvode Franje Ferdinanda. Koračajući na čelu povorke odlučnih i borbenih katoličkih godspođa. aprila 1901. aktivnosti fon Šenererovog pokreta Los-von-Rom.

koji Mihail Menšikov redovno objavljuje u peterburškom listu Novo vreme. kasnije Fürstin von Hohenberg. koji je Moris Žoli (Maurice Joly. deo Ministarstva unutrašnjih poslova). koji je previđao i konstituisanje Dume. Petersburgu i Moskvi praktično je paralisao Rusiju. dokument koji navodnu Drajfusovu izdaju locira u kontekst navodne jevrejske zavere da se pokori čitav svet. jednom članaku iz serijala Pisma susedima. preteča fašističke Francuske akcije. Охранное отделение. supruga nadvojvode Ferdinanda. izdajnik i zaverenik protiv Francuske. Tako su se interesi francuske i ruske reakcije poklopili u slučaju falsifikovanog Protokola sionskih mudraca koji je Račkovski proizveo u pariskom sedištu svoje službe. Menšikov je postao skeptičan u pogledu njegove autentičnosti i nije ga objavio. pa čak i doslovnog prepisivanja. petrogadski list Zastava. Ligue d'Action française (osnovana sredinom 1899). Сионские протоколы. Od 28. Kada se upoznao sa sadržajem tog dokumenta. i 1898. Знамя. rukovodio Petar Ivanovič Račkovski. pod lažnom optužbom da je kao Jevrejin bio nemački agent. Nikolaj II Romanov proglasio je 30. u Parizu.1878) objavio 1864. List Zastava vodio je Pavel Kruševan iz Besarabije (današnja Moldavija). za radikalnu francusku desnicu više nego dobrodošao instrument. Samo nekoliko meseci pre nego što je objavio Jevrejski program za osvajanje sveta. Reč je o falsifikatu koji je sačinjen na osnovu adaptacije. Протоколы сионских мудрецов ili Sionski protokoli. od 1909 Herzogin von Hohenberg. tipični pogromščik. pokrenula enciklika Rerum Novarum. demokratizacije. stoga. u sedištu inostranog odeljenja ruske carske tajne policije Okhrane (rus. Na talasu ove ofanzive. još jednu protoverziju spisa koji će postati poznat pod imenom Protokoli sionskih mudraca. ovaj Kruševan organizovao je pogrom nad Jevrejima u rodnom Kišinjevu. Sâm falsifikat napravljen je između 1894.1914). bio je. Bilo je to u vreme snažne ideološke. oktobra 1905. Новое Время. 1829 . do 1902. Do oktobra 1905. septembra 1903. U ambijentu antisemitizma koji je zahvatio Francusku. 1859 .76 Chotkova und Wognin. profesionalni podstrekač antijevrejskih pogroma u Rusiji tog vremena. PROTOKOLI SIONSKIH MUDRACA Aprila 1902. prvi put je pomenuto postojanje izvesnog tajnog dokumenta koji govori o navodnoj jevrejskoj zaveri da se osvoji čitav svet. nacionalnog parlamenta sa ograničenom vlašću. posebno u St. u Brislu. objavio je u nastavcima Jevrejski program za osvajanje sveta. uhapšen je i osuđen francuski oficir Alfred Drajfus (Alfred Dreyfus. Ruskom carskom režimu takav dokument takođe je bio potreban kao sredstvo za borbu protiv brojnih grupa radikalne antisistemske opozicije koje već dugo vrše pritisak u pravcu liberalizacije. strah da će . modernizacije i korenitih reformi carstva. filozofsko-satiričnog Dijaloga u Paklu između Monteskjea i Makijavelija. 1868 . Bez obzira na ograničeni karakter ovih reformskih mera. Dialogue aux Enfers entre Montesquieu et Machiavel.1935). štrajk preko dva miliona radnika. Prisljen takvim razvojem događaja. za manje od tri godine. prvi ruski Ustav. kojim je od 1882. u značenju Tajno odeljenje. Письма к ближним. Drajfusov slučaj kreirala je i vodila francuska klerikalna desnica. taj dokument sumnjive autentičnosti postaće poznat pod imenom Protokoli sionskih mudraca. avgusta do 7. pod naslovom Zavere protiv čovečanstva. Ipak. reakcionarnih i monarhističkih snaga evropske kontrarevolucije koju je 1891. propagandne i političke ofanzive saveza klerikalnih.

veku). Nilus primio od svog prijatelja Petra Ivanoviča Račkovskog. Karl Lueger sa svojim antisemitizmom stupio na položaj gradonačelnik Beča. rukopis Protokola u obliku koji je i danas poznat objavio je ekscentrični ruski mistik Sergej Nilus (Сергей Александрович Нилус. sazvao je 3. Njegova namera bila je da samog cara Nikolaja II upozori na to da su promene. u poslednjem dvanaestom poglavlju trećeg izdanja svoje knjige Veliko u malom. čak i sam Ustav i Duma. krovnu ustanovu za koordiniranje akcija svetske mreže brojnih političkih. Hercl je u Bazelu izabran za prvog predsednika Cionističke organizacije. Razume se.77 one pokrenuti talas dubokih promena ruskog društva i posebno njegovih tradicionalnih struktura moći. Herzel je zapisao: "U Bezelu. 1868 . Crnostotinaši. Londona i Istambula. saveza koji se zalagao za svenemačko jedinstvo pod parolom Ehre. iste 1905. još jednu protoverziju Protokola sionskih mudraca. Svoj puni ideološki i politički kapacitet za manipulaciju i destrukciju. u Bazelu. novembr 1917. Kongres je kao svoje strateško opredeljenje usvojio dve glavne Hercelove ideje: prvo. bio anti-cionista dosledan u svom zalaganju za asimilaciju Jevreja. Benjamin Teodor Hercl. Prvi cionistički kongres i na njemu osnovao Cionističku organizaciju. Mogućnost promena. novinar lista Neue Freie Presse i njegov dopisnik iz Pariza. 1848 . BENJAMIN TEODOR HERCL I JEVREJSKO PITANJE KAO SVETSKO PITANJE Iste godine kada je dr. godine. osnivači antisemitskog pokreta Crne stotine. posledica antiruske jevrejske zavere. kulturnih ili religioznih jevrejskih grupa koje od šezdesetih godina 19. veka imati tako destruktivnu funciju. Nilusovim izdanjem otpočela je moderna istorija ovog falsifikata koji će tokom 20. glavni cilj Cionističke organizacije jeste osnivanje nezavisne jevrejske države. čovek koji je sve do 1894. Švajcarska.1929). čak i sama ideja da do promena može doći. bankaru iz engleske grane . i posle Prvog svetskog rata i to paralelno u SAD i Nemačkoj. 1862 . Vaterland (Čast. britanski ministar spoljnih poslova (premijer 1902 . takođe i pisac lakih komada za bečka pozorišta. Freiheit. takođe u vreme dok Petar Ivanovič Račkovski u Parizu radi na svom Protokolu sionskih mudraca. 1st Earl of Balfour. veka pripadaju cionističkom pokretu. uputio je u ime kraljevske vlade pismo lordu Rotšildu (Lionel Walter Rothschild.1905. sekularni Jevrejin koji je u mladosti bio velikonemački nacionalista i član Burschenschaft. jedan od najintelektualnijih britanskih premijera u 20. pronašao sam jevrejsku državu… Možda za pet godina. imali su stoga da budu denuncirani kao antiruska opasnost najvišeg stepena. Pavel Kruševan i G. a svakako za pedeset svako će to znati. Nešto docnije. Tako je Benjamin Hercl. Protokoli sionskih midraca razviće posle ruske Oktobarske revolucije 1917.1930). Motivisani ovim razlozima." Dana 2. Kada je kasnije evocirao uspomene na Bazelski kongres. potomak ugledne jevrejske porodice iz Budimpešte i autor godinu dana ranije (1896) objavljene knjige Der Judenstaat. zahvatio je nosioce starog poretka. objavili su Korene naših muka. jevrejsko pitanje je svetsko pitanje i drugo. 2nd Baron Rothschild. septembra 1897. V. jedan drugi stanovnik Beča. Jevrejska država. Sloboda. Butmi. Великое въ маломъ.1937). Otadžbina). bio prvi koji je na talasu novog političkog antisemitizma istakao zastavu novog političkog cionizma čiji je glavni cilj uspostavljanje. odnosno obnova jevrejske države. Artur Balfur (Arthur James Balfour. Osnovano se predpostavlja da je ovu "definitivnu" verziju Protokola sionskih mudraca.

naime. a ne taktiku čeonih sudara. uključujući Džordža Bernarda Šoa (George Bernard Show. konceprtualno i praktično razvijale u okviru Cionističke organizacije. Počevši sa "Dragi Lorde Rotšild". njene ustanove mogle su da profunkcionišu odmah zahvaljujući tome što su se od 1897. i osnivačkog kongresa u Bazelu. nazvanog Onaj koji odlaže odluku. Fabijansko društvo privuklo je brojne intelektualce sklone socijalizmu. osnovano je u Londonu. Palestina je. koristio taktiku postepenog slabljenja snaga protivnika. Dž. naročito na obnovi jevrejske države. H. maja 1948. imao je da na simboličan način pokaže kako Fabijansko društvo nije za radikalne i revolucionarne društvene promene. januara 1883. britanska Cionistička Federacija udružena je u Herclovu Cionističku organizaciju i sa drugima predano radi na ostvarenju njenih strateških ciljeva.] U deklaraciji se zatim navodi da u Palestini ne sme biti učinjeno ništa što može dovesti u pitanje prava zajednica koje tamo već žive. kaže se u prvoj rečenici ove kratke deklaracije. reformski razvoj britanskog društva u pravcu socijalizma. piše Balfur na kraju svog pisma. nego se zalaže za postepen. ministar Balfur u svom pismu upoznaje Lajonela Rotšilda sa deklaracijom britanske vlade kojom ona izražava simpatije prema aspiracijama Cionstičke Federacije u pogledu zasnivanja jevrejske države.203). odnosno Prosvetljeni na feničanskom. KLUB KOEFICIJENATA ZA VEČERE I SVETSKA ILI IMPERIJALNA FEDERACIJA Fabijansko društvo. osnovanog godinu dana ranije.1950). osnovana 1899. Razume se. zbog toga što je u Drugom punskom ratu koji je Rim vodio protiv Kartagine čijim je trupama komandovao Hanibal Barka (Hanibal Barca. Program naseljavanja Palestine na kome radi Cionistička organizacija. Sidnija i Beatris Veb. na dan 14. veka brojala oko 80. žena i dece. kaananitskom i arapskom). Kada je pedesetjednu godinu posle 1897. 275 . 1856 . Velsa. Eni Besant (Annie Wood . pa sledstveno i britanska Cionistička Federacija u tom trenutku već je dao prve ohrabrujuće rezultate. "Biću zahvalan ukoliko sa ovom deklaracijom upoznate Cionističku Federaciju". Barca. "Vlada Njegovog Visočanstva sa naklonošću gleda na uspostavljanje nacionalne kuće za jevrejski narod u Palestini…". Dokument je odmah postao poznat kao Balfurova deklaracija. proglašena država Izrael. 247 . kojom se podržava plan za uspostavljanje moderne jevrejske države. zbog akcija usmerenih na obezbeđenje prostora za stalnu naseobinu jevrejskog naroda). Odmah pošto je osnovano. Januara 1960. u ovom slučaju Velike Britanije. krovne organizacije za preko 150 jevrejskih organizacija sa više od 50. The Fellowship of the New Life. Takav izbor imena. Cunctator. usvojila je u čast rimskog političara i vojskovođe Kvintusa Fabiusa Maksimusa (Quintus Fabius Maximus. Njena centrala nalazi se u Jerusalimu.000 priključenih članova Cionističkog pokreta u Ujedinjenom Kraljevstvu.183. Odlagač.000 muškaraca. Fabian Society. kao grupa socijalizmu bliskih intelektualaca u okviru društva Sledbenici novog života. FABIJANSKO DRUŠTVO I SOCIJALIZAM. Svoje ime novoosnovana grupa.78 međunarodne bankarske dinastije Rotšild i prvom čoveku Cionističke Federacije Velike Britanije i Irske (poznata kao Britanska Cionistička Federacija ili kao Cionistička Federacija. Značaj tog dokumenta jeste u tome što je to bila prva izjava vlade neke svetske sile. 4. Cionistička organizacija promenila je ime u Svetska cionistička organizacija. [Smatra se da je jevrejska zajednica u Palestini početkom dvadesetih godina 20. bila kolonijalni domnion Velike Britanije.

imperijalni funkcioner i konzervatvni političar). urednik National Review koji je već 1902. avgusta 1894. jedan od najintelektualnijih britanskih premijera u 20. Leo Makse (Leo Maxse. geograf i geopolitičar). Među prvim članovima Kluba koeficijenata. The London School of Economics and Political Science. Bio je to forum za večernje društvene susrete i neformalne diskusije između engleskih socijalističkih reformatora i imperijalnih liberala Edvardijanske ere o budućnosti britanske imperije. Sidni i Beatris Veb. ratni ministar spoljnih poslova. osnovali su 1902.79 Besant. Independent Labour Party (osnovana 1893). na zajedničkoj konferenciji održanoj 27 . kao i Nezavisna radnička partija. liberalni političar advokat i filozof). Herbert Džordž Vels i drugi. imperijalni funkcioner sa Novog Zelanda. poslovni čovek iz Sitija i visoki javni službenik imperije). bankar. Lord Arthur Balfour (Arthur James Balfour. na predstojećim izborima postali članovi britanskog parlamenta. Social Democratic Federation (prva britanska organizovana socijalistička partija. Labour Party. Scottich Labour Party (osnovana 1888). Henri Njubolt (Henry Newbolt.). veku). osnovali su asocijaciju pod imenom Komitet za radničko predstavništvo. liberalni političar. pisac i pesnik). vodeći članovi engleskog Fabijanskog društva i Komiteta za radničko predstavništvo. 1858 . LRC. sa ciljem da koordinira zajedničke akcije udruženih socijalističkih grupa kako bi njihovi kandidati. Dobar primer da se to pokaže jeste onaj doručak 4. Beatris i Sidni Veb. zatim Socijalno demokratska federacija.1905. neformalnu asocijaciju pod imenom Klub koeficijenata za večere. Farringdon Street).1932) i druge. kada je četvoro članova tog društva. Labour Representation Committee. Ričard Bardon Haldejn (Richard Brdon Haldane. Leopold Stenet Ameri (Leopold Stennett Amery. veka. . The London School of Economics. Lord Alfred Milner (novinar. novinar i urednik). LCR je promenio ime u Radnička partija. Škotska radnička partija. osnovana 1881). Graham Vels i Džordž Bernard Šo. matematičar i filozof.1933). Bertrand Rasel (Bertrand Russell. ser Klinton Edvard Dokins (Sir Clinton Edward Dawkins. visoki oficir ratne mornarice i član Parlamenta).28 februara 1900. Lord Robert Cecil. Fabijansko društvo. Karlion Beler (Carlyon Bellairs. bili su: ser Edvard Grej (Sir Edward Grey. budući osnivač Grupâ Rods Milnerovog Okruglog stola. kao predstavnici radničke klase. Vilijam Pember Rivs (William Pember Reeves. LRC je osvojio 29 poslaničkih mesta. na prvom sastanku održanom posle izbora. istoričar i pesnik). premijer 1902 . ali i svetskog društva uopšte. danas Londonska škola za ekonomiju i političke nauke. Džejms Luis Gervin (James Louis Garvin. 1847 . u Londonu (Memorial Hall. predlagao rat protiv Nemačke). liberalni političar). Fabijansko društvo izraslo je u najuticajniju intelektualnu grupu Ujedinjenog Krljevstva. Sidni i Beatris Veb. Dana 16. Već početkom devedesetih godina 19. koji je napustio ovaj klub već krajem 1902). odlučilo da osnuje Londonsku školu za ekonomiju. imperijalni funkcioner i kolonijalni admnistrator. Na parlamentarnim izborima 1906. tokom jedne večere sa nekolicinom prijatelja koji dele zajedničke poglede na glavna društvena pitanja. ekonomsko i svako drugo rešenje koje može osigurati opstanak britanske imperije. Dve godine posle osnivanja LRC. The Coefficients Dining Club. U Klubu koeficijenata za večere uskoro je artikulisano shvatanje da je svetska federacija ili imperijalna federacija jedino geopolitičko. Grahama Valasa (Graham Wallas. Halford Džon Makinder (Halford John Mackinder. Michael Sadler. februara 1906.

Većina su bivše britanske kolonije. takođe znači i Britanska federacija. British Empire.1940. The Round Table Journal. uključujući Englesku. a od 1923. dokument takođe nazvana po svom autoru Arturu Balfuru. Lord President of the His Majesty's Most Honourable Privy Council. britanski ambasador u SAD 1939 . U imenu novoosnovanog pokreta odaje se priznanje Sesilu Rodsu (Cecil John Rhodes.Milnerovog Okruglog stola. do 1919. liberalni političar. visoki komesar kolonijalne uprave u Južnoj Africi od 1897. Kanadu. južnoafričke kompanije De Beers. osnivaču i vlasniku najveće svetske kompanije za eksploataciju dijamanata. a potom i nacističke Nemačke) i Filip Ker (Philip Kerr. Kertis. do 1905. A Quarterly Review of the Politics of the British Empire. Milner's Kindergarten.Milnerovog Okruglog stola. takođe pristalica politike zadovoljavanja Nemačke). biti urednik londonskog Tajmsa. pokret je kao svoj cilj proklamovao očuvanje britanske imperije kroz uniju Ujedinjenog Kraljevstva i Ujedinjenih Država Amerike. Južnu Afriku. ova kolonija je i dobila ime Rodezija. Džefri Davson (Geoffrey Dawson. takođe i čoveku koji je ostavio materijalna sredstva za realizaciju samog projekta Grupâ Rods . kasnije član britanskog ratnog kabineta Lojda Džordža). LORD ALFRED MILNER. sada sa poromenjenim ." Kao pojam. kasnije. Milnarovog obdaništa. Časopis The Round Table Journal izlazi i danas. British Commonwealth. trenutno u svom članstvu ima 53 suverene nacionalne države. Ker i Davson osnovali su i pokrenuli časopis ovog pokreta. Ova zajednica koja se danas zove Zajednica nacija. Godine 1910. koji će od 1912.80 SESIL RODS. GRUPE RODS-MILNARNOVOG OKRUGLOG STOLA I IMPERIJALNA FEDERACIJA Na konferenciji održanoj septembra 1909. The RhodesMilner Round Table Groups. što bi omogućilo uspostavljanje svetske federacije kao imperijalne federacije sa njenom imperijalnom federalnom vladom. Lord Lothian.1925. kaže se da su Ujedinjeno Kraljevstvo i njegovi dominioni "… autonomne zajednice unutar Britanske Imperije. na imanju lorda Englsija (Plas Newydd. Imperial Conference vođa Britanske imperije. Milnar. Grupe Rods . Commonwealth. Uslovi za imperijalnu federaciju na kojoj predano rade Grupe Rods . Wels). rodonačelniku ovog koncepta imperijalne federacije. Lionel Kertis (Lionel Curtis. postavljeni su na Imperijalnoj konferenciji. do 1941. poverljiva ličnost britanske imperijalne i spoljne politike). ili samo Zajednica. protagonista politike zadovoljavanja aspiracija prvo Vajmarske. koje ni na koji način nisu podređene jedna drugoj u bilo kom aspektu njihovih unutrašnjih ili spoljašnjih poslova. u tom času Lordu predsedniku Visokopoštovanog Privatnog Saveta Njegovog Kraljevskog Visočanstva. Commonwealth of Nations. kolonijalnom administratoru Južne Afrike i čoveku koji je kolonizovao Rodeziju (njemu u čast.Milnerovog Okruglog stola biće aktivne u više zemalja. Australiju. podeljena je na severnu i južnu Rodeziju. kada je usvojena nova Balfurova deklaracija. Novi Zeland. poznatom po izjavi "da mogu anektirao bih druge planete". osnovali su pokret Grupe Rods . Britanska Zajednica. 1853 . lord Alfred Milner (1854 . Već 1915. svi pripadnica tzv. rudarskom magnatu. British Commonwealth. ali su ujedinjene zajedničkom podaničkom pokornošću prema Kruni i slobodno udružene kao članice Britanske Zajednice (država). Kao mreža malih diskusionih grupa i grupa za pritisak u svakom većem gradu širom sveta čija se delatnost koordinira iz centrale u Londonu. Tako je teritorijalna celovitost nekadašnje Britanske imperije u izvesnom obliku sačuvana. danas su to Zambija i Zimbabve). Indiju i SAD. jednake po statusu.1902). U ovoj Balfurovoj deklaraciji iz 1926. godine 1926.Milnerovog Okruglog stola.

1970). rođen kao Израиль Лазаревич Гельфанд. koju je napisao i objavio u 1914. 1881 . drugi najuticajniji član Blerovog kabineta i njegov mogući naslednik na čelu Laburističke stranke i vlade. najvažnijim članicama Komonvelta. marta).1943). rus. Politička strategija tzv. Kerenskog (Алекса́ндр Фёдорович Ке́ренский. Nemiri koji su tokom februara (po Gregorijanskom kalendaru) 1917. uspostavljen je nedelotvorni režim dijarhije. Osim toga. 1867 . veka iskristalisale u londonskim raspravama o imperijalnoj federaciji sa njenom imperijalnom federalnom vladom. Trocki se zalažio za uspostavljanje posleratnih republikanskih Ujedinjenih Država Evrope kao temelja budućih Ujedinjenih Država Sveta. Lav Trocki je 1904. The Commonwealth Journal of International Affairs. Privremena vlada i Petrogradski sovjet preuzeli su celokupnu efektivnu vlast u zemlji. Njihova aktuelna politika liberalnog kolonijalizma ili humanog kolonijalizma. TROCKI. novembar po Gregorijanskom kalendaru). takođe su aktivni članovi Fabijanskog društva. prerasli su u Februarsku revoluciju. posle sloma ruske vojske na Istočnom frontu u avgustu 1915. savez radikalnih političkih partija levice – Boljševici i Menjševici. i pošto je zaključio da uslovi za uspostavljanje Ujedinjenih Država Evrope. Australiji i na Novom Zelandu.1924) i pod njegovim uticajem. kao oblike posleratnog uređenja sveta. Što se Fabijanskog društva tiče. 1859 . Trećeg puta koju zastupaju današnji britanski premijer Toni Bler (Anthony Charles Lynton Blair. Cirihu. a zatim i Ujedinjenih Država Sveta još ne postoje. autonomne podružnice Fabijanskog društva postoje još u Indiji. Dana 25. u studiji Rat i Internacionala. a car Nikolaj II Romanov abdicirao je 2. razume se posle samog Ujedinjenog Kraljevstva. oktobra 1917 (7. Александр Парвус. Zove se The Round Table. kao i Gordon Braun (Gordon Brown). zahvatili Rusiju. Lenjin se takođe zalažio za Ujedinjene Države Evrope i Ujedinjene Države Sveta. ono je sa svojih 5. odnosno kolonijalizma sa ljudskim licem. razvijena je i postavljena pod snažnim uticajem rasprava vođenih u Fabijanskom društvu. marta (15. zatim levi Socijalrevolucionari i anarhisti – preuzeo je odlučnu akciju protiv nedelotvorne privremene vlade A. . uobličio ideju o kraju nacionalnih država. počiva na idejama koje su se do dvadesetih godina 20. KAO PRVI KORAK PREMA UJEDINJENIM DRŽAVAMA EVROPE I UJEDINJENIM DRŽAVAMA SVETA Kroz saradnja sa Aleksandrom Parvusom (Alexander Parvus. ili politika liberalnog i humanog neoimperijalizma. F. zvan Tony) i njegov kabinet Novih laburista. LENJIN. ali i pod uticajem shvatanja liberalnog ruskog istoričara Pavla Miljukova (Павел Николаевич Милюков. U svojim oktobarskim tezama o socijalističkoj ratnoj politici iz 1914. decembra 1914. Sam premijer Bler. dvovlašća. odnosno obe frakcije Socijaldemokratske partije Rusije. a naročito ideju o permanentnoj revoluciji i nužnosti da ona poprimi univerzalno svetske razmere. STALJIN I RUSKA REVOLUCIJA 1917. Na početku Prvog svetskog rata. Njegovo ostvarenje prepustio je budućnosti.81 podnaslovom. Ipak. Kanadi.810 članova (prema podacima za 2005) i danas najuticajnija intelektualna grupa na javnoj sceni Ujedinjenog Kraljevstva. Lenjin je napustio taj koncept. New Labour. Za Ujedinjene Države Evrope koje treba da se uspostave posle rata i koje su prvi nužni korak u pravcu stvaranja Ujedinjenih Država Sveta. Lenjin se ponovo založio 1.

Već sutradan. maja do 16. druga faza Ruske revolucije 1917. 1886 . koji je iz emigracije u Švajcarskoj uoči Oktobarske revolucije doputovao u Rusiju vozom. Kao "štab svetske revolucije" lociran u Moskvi. učestvovali su predstavnici sledećih revolucionarnih partija i grupa: Savez Spartak (Nemačka). grupa Klassenkampen. Na moskovskom osnivačkom kongresu Kominterne. vlast je preuzela Komunistička radnička partija Mađarske. Komunistička partija Holandije. avgusta 1919. levo krilo Srpske socijaldemokratske partije. 26. prvi čovek Boljševika. Rasel je iste godine u Njujorku i . Socijalistička radnička partija Britanije. do 6. revolucionarno krilo Češke socijaldemokratske partije. Beloruska komunistička partija. Kunova sovjetska republika biće slomljena već posle 133 dana. moderni kosmopolis imao je da bude strukturiran kao svetska komunistička država.82 Na čelu ovog saveza bio je Lenjin. Na čelu ovih događaja nalazio se Bela Kun (Béla Kun. Bugarska socijaldemokratska partija. ratnog komunizma i rata sa intervencionističkim trupama velikih sila. broju lista Izvestija. Proglašena je Mađarska sovjetska republika. Tako je počela Oktobarska revolucija. juna. Komunistička partija Austrije. Kominterna je za svoj osnovni zadatak imala da koordinira aktivnosti nacionalnih komunističkih organizacija u cilju pokretanja svetske revolucije i njenog uspešnog okončanja uspostavljanjem poretka svetskog komunizma. U interpretaciji Kominterne. grupa britanskih socijalista Džona Meklina. Socijalistička radnička partija SAD. Posle tog putovanja. Ukrajinska komunistička partija. revolucionarno krilo Portugalske socijaldemokratske partije. poznata i kao Oktobarska ili Boljševička revolucija. Već 21. marta 1919. Industrijski radnici sveta (Britanija). na inicijativu Lenjina i Ruske komunističke partije (boljševika). u Moskvi je od 2. levo krilo Socijalističke partije Amerike.1938). bili su glavne ličnosti ovih događaja koji će promeniti svet. Klasna borba iz Danske. 1883 . u Rusiji je boravio Bertrand Rasel i tom prilikom sreo se sa Lenjinom. u 208. Industrijski radnici sveta (Australija). revolucionarno krilo Radničke partije Belgije. Ruska komunistička partija (boljševika). revolucionarno krilo Španske socijaldemokratske partije. koji je uoči Oktobarske revolucije u Rusiju doputovao brodom iz SAD. Lenjin. Rumunska socijaldemokratska partija. Socijaldemokratska levica Švajcarske. U jeku građanskog rata. Radnička internacionalna industrijska unija (SAD). Tekst Dekreta objavljen je 27. Komunistička partija Estonije. u Budimpešti. od 11. marta 1919. oktobra 1917. rođen kao Béla Kohn. Bio je to prvi veliki međunarodni skup snaga radikalne političke levice posle raspuštanja Druge socijalističke internacionale 1916. 1. Mađarska komunistička radnička partija. Litvanska komunistička partija. revolucionarne grupe britanskih trgovačkih pomoćnika. sada pod imenom Komunistička internacionala (Коммунистический Интернационал) ili Kominterna. Latvijska komunistička partija. Mađarska revolucija bila je druga komunistička revolucija posle ruske Oktobarske revolucije. Sovjet radničkih. Komunistička partija Finske. Operaciju preuzimanja vlasti sproveli su Petrogradski sovjet. revolucionarne radničke organizacije iz Irske.1927). socijalističke grupe iz Tokija i Jokohame i Omladinska socijalistička internacionala. revolucionarne grupe francuskih socijalista i sindikata. Socijaldemokratska leva partija Švedske. oktobra 1917. Sredinom 1920. koji vodi Lav Trocki i Vojni revolucionarni komitet na čijem je čelu Adolf Jofe (Адольф Абрамович Иоффе. sazvan prvi osnivački kongres Treće Internacionale. Norveška radnička partija. Industrijski radnici sveta (SAD). i Trocki. Poljska komunistička radnička partija. vojničkih i seljačkih deputata usvojio je Dekret o miru koji je napisao sam Lenjin i koji nalaže hitan izlazak Rusije iz Prvog svetskog rata. Italijanska socijalistička partija.

83 Londonu objavio knjigu Bolshevism: Practice and Theory. marta 1921. objavljeno 1924. druga je pobeda boljševika koja će biti propraćena gubitkom njihovih ideala i stvaranjem režima napoleonovskog imperijalizma. 1868 . Vanderlinga (Washington B. Ovaj svetski grad-državu Zamjatin je nazvao Jedna Država.1936). Maksim Gorki (Алексей Максимович Пешков. a on je na nju odgovorio posredno." Lenjin je odgovorio: "Već sam mu poslao poruku preko britanske laburističke delegacije. najgori). On bar ima viziju jednog promenjenog sveta. Povodom toga događaja. centralna sovjetska cenzura. Boljševizam: praksa i teorija. u Petrograd je doputovao H. Kao ekvivalent za distopiju i kakotopiju danas se takođe koriste i pojovi antiutopija ili negativna utopija. osnovana je i počela sa radom Glavna uprava za zaštitu državnih tajni u štampi. planiranog i iznova izgrađenog. Sutradan. pomogao je Velsu da se u Moskvi sretne i razgovara sa Lenjinom.] Roman prati život i doživljaje glavnog junaka po imenu D-503 koji je stanovnik fiktivnog svetskog grada-države budućnosti izgrađenog od stakla i organizovanog na principima matematike. bliska rođaka Vinstona Čerčila (Sir Winston Leonard Spencer-Churchill. [Pojam distopija. takođe. završio roman Mi.) Posle Rasela i Velsa.K. pisao je tokom 1920.). Jevgenij Ivanovič Zamjatin (Евге́ний Ива́нович Замя́тин 1884 1937). što je najinteresantnije. loš. nego je njegovo prvo izdanje.1974). naziva i cacotopia.Dž. novinarka. Vanderling) uputio službenu pismenu ponudu vladi SAD o uspostavljanju trgovinskih odnosa između dve zemlje. Lenjin je preko Vašingtona B. označi ono mesto koje je za život idealno nepovoljno. kako bi nasuprot utopiji kao mestu idealnom za život. . Tokom drugog razgovora Kler Konzuelo Šeridan rekla je Lenjinu: "Dajte mi neku poruku da je odnesem Vinstonu (misli se na Čerčila. svetska putnica i. prvi lord Admiraliteta u Prvom svetskom ratu). Lenjin je izjavio kako je potpisivanjem ovog ugovora uspostavljena "određena ravnoteža" između Rusije i "spoljašnjeg sveta". [Tako roman Mi nije objavljen u Risiji. Ovde. Lj. Naredno 1922. 1874 . Vels. sa svojim iskrenim priznanjem da je projekat komunizma golem i zamršen. marta 1921. 1901 . kakotopija (caco = rđav. Ona se dva puta srela sa Lenjinom i u razgovoru sa njim provela više sati. 1748 1832) kao suprotnost idealnom svetu Morove i svake druge utopije. 1806 .1873). jedna atraktivna Engleskinja. prvi put je u jednom govoru u britanskom Parlamentu upotrebio Džon Stjuart Mil (John Stuart Mill. Jedan od prvih akata ГУОТ. bio je za mene veliko osveženje. Vels je o Lenjinu napisao: "… Ovaj zadivljujući čovečuljak. sovjetska Rusija i Ujedinjeno Kraljevstvo potpisali su ugovor o međusobnoj trgovini. 17. treća je produženi svetski rat u kome će civilizacija propasti pa će sve njene manifestacije (uključujući komunizam) biti zaboravljene. Главное управление по охране государственных тайн в печати.1965." (podvl." Oktobra iste godine. takođe sa namerom da se na licu mesta upozna sa karakterom i razmerama ruske revolucije. Dana 16. prim. Distopija se.K. preko jednog ogorčenog novinskog članka u kome je rekao da sam ja najstrašnije stvorenje…" Kler Konzuelo Šeridan takođe je objavila knjigu o ovom svom iskustvu u Rusiji. u Rusiju je doputovala i Kler Konzuelo Šeridan (Clare Consuelo Sheridan. što je pojam koji je prvi put koristio Džeremi Bentam (Jeremy Bentham. Lj. U knjizi Russia in Shadows. odnosno ГУОТ. godine. i 1921. ГУОГТП. Rasel je zaključio da su za Rusiju i čitav svet podjednako izvesne tri moguća ishoda: "Prva je konačan poraz boljševizma koji će mu naneti snage kapitalizma. prvo i danas klasično delo moderne distopije. vajarka. i sa svojom jednostavnom usredotočenošću na njegovom ostvarenju. bila je zabrana objavljivanja Zamjatinovog romana Mi. koju je posle povratka u Englesku iste godine objavio u Londonu. u prevodu na engleski.

a zatim. završio je i kod uglednog njujorškog izdavača B. časopisa Review of Economic Statistics američkog Univerziteta Harvard. Najzad.] Na dan 3. proglašava i sprovodi čitav niz reformiskih mera i zakona. Iako napisan u obliku romana. bio je poznat kao "omiljeni izdavač levice i tokom mnogih godina vredni saradnik grupa Američkih Fabijanskih socijalista". izdavač Filipa Drua. Filip Dru. Reč je o interpretaciji strateške političke platforme buduće predsedničke administracije Vudra Vilsona. kako ga zovu zbog počasnog čina koji je dobio za političke zasluge u Teksasu. u Beogradu. uključujući centralnu banku. u prvom broju novog petrogradskog časopisa Pitanja konjukture. progresivno oporezivanje. početkom 1912. kancelarija Generalnog sekretarijata sa Staljinom na čelu postaće pored Politbiroa SKP(b) drugi centar vlasti u Rusiji. glavni karakter ovog romana. U samoj Rusiji. Huebš. koji u času pojavljivanja Filipa Drua obavlja dužnost guvernera države Nju Džersi.V. roman Mi objavljen je prvi put 1988. takođe u Njujorku. naročito blizak idejama britanskog fabijanskog socijalizma. odnosno Pukovnik Haus. povlači se sa vlasti i nestaje sa javne scene. članak Glavni ekonomski ciklusi u kome je konzistentno postavio i izložio svoju teoriju dugih talasa u svetskoj ekonomiji. roman Mi prvi put je na izvornom ruskom jeziku objavljen 1927.84 godine u SAD. Posle Lenjinove smrti 1924. Huebsch) anonimno objavio roman Filip Dru. uglednog profesora istorije i političkih nauka. Posle francuskog prevoda. koji se jednom prilikom predstavio kao marksistički socijalista. ali u Pragu. uspostavlja svoju diktatorsku vlast u SAD. Philip Dru: The Administrator. B. Huebša (B. administrator.1953). kao i ustanove za efektivnu ekspertsku. objavljen je pod naslovom The Long Waves in Economic Life. Pod naslovom Die langen Wellen der Konjunktur. u bezpoštednoj borbi za prevlast između različitih grupa i frakcija koje su svoje uporište imale ili u Politbirou ili u Generalnom sekretarijatu. u ovom romanu razvija priču o zaveri unutar SAD koja ima za cilj da se u toj zemlji osnuje mreža novih. transideološku i transpolitičku kontrolu Republikanske i Demokratske partije. predvodi američki demokratski zapad u građanskom ratu protiv američkog plutokratskog istoka. Osnovno čemu ovaj rad treba da doprinese jeste da na listi Demokratske partije za predstojeće predsedničke izbore u SAD. Trinaest godina kasnije. administrator ponajmanje je književno delo. 1878 .W. osigura predsedničku nominaciju Hausovog prijatelja Vudra Vilsona. EDVARD MANDEL HAUS. Pukovnik Haus.V. a potom i predsednika Univerziteta Prinston. Prvo izdanje na srpskom jeziku objavljeno je 1969. 1892 – 1938) objavio je 1925. dve glavne stranke na američkoj sceni. ovaj članak objavljen je na nemačkom jeziku godine u trećem broju berlinskog časopisa Archiv für Sozialwissenschaft und Sozialpolitik za 1926. u šestom broju za 1936. Nikolaj Dimitrijevič Kondratjev (Николай Дмитриевич Кондратьев. Oficir Filip Dru. kada je reformisao sve ustanove poretka. RAĐANJE SAD KAO MODERNE IMPERIJE I KONCEPT SVETSKE VLADE Edvard Mandel Haus. pobediće Staljin. ovaj nemački prevod Kondratijevljevog članka preveden sada na engleski. Drugo rusko izdanje štampano je 1952. postavljen je za sekretara Generalnog sekretarijata Centralnog komiteta Sveruske komunističke partije (boljševika). Josif Visarionovič Džugašvili Staljin (Ио́сиф Виссарио́нович Джугашвили Сталин. pobeđuje u tom sukobu. Na konvenciji Demokratske partije . Uskoro. aprila 1922. modernih ustanova.

R. Među onima koji su sa zanimanjem pročitali njegovog Filipa Drua. Zanimljivo je što je Vilson. objavio je u januaru knjigu Nova sloboda. . Na američkim predsedničkim izborima 5. Vudro Vilson je osvojio predsedničku nominaciju. specijalni savetnik i njegov alter ego. Federal reserve Acta. "slobodno tržište". novembra 1912. položi zakletvu i preuzme dužnost kao 28. Naime. u Baltimorui. Dana 23. FED. dok čitavim sistemom. Kao izbornu platformu. New York Times je objavio članak u kome se navodi da identitet autora Filipa Drua još uvek predstavlja veliku zagonetku. predsednik SAD. Bio je toliko uticajan da mu je. monopoli i trustovi.85 koja je održana od 25. 1857 . Tokom januara 1913. Vilson je otputovao na Bermude da se odmori. odnosno Sistem federalnih rezervi. takođe bio poznat po svom nepokolebljivom rasizmu. juna do 2. reviziju poreske politike. Tako je sve do 1916. Dok je čekao da u januaru 1913. po izričitom Vilsonovom nalogu. decembra 1913. The New Freedom. Federal Open Market Committee. Pukovnik Haus je. protiv Vilijama Tafra (William Howard Taft.1945). Pošto su Vilson i njegova administracija preuzeli dužnost u januaru 1913. T. Iako je na izbornoj sceni Vilsonova Nova sloboda bila direktno suprotstavljena Ruzveltovom Novom nacionalizmu. nalazio se i novopostavljeni pomoćnik ministra mornarice (assistant Secretary of the Navy) u Vilsonovoj administraciji i budući 32. iako bez formalne titule i položaja. The Federal Reserve Banks. postao najvažnija i najuticajnija ličnost ove vlade. Glavni konkurent Vilsonove Nove slobode bio je Ruzveltov Novi nacionalizam. jula 1912. Kao kandidat svoje stranke ušao je tada u izbornu utakmicu za položaj predsednka SAD protiv čak trojice konkurenata. Vilson je potpisao Zakon o federalnim rezervama. Tom prilikom.1919) sa liste Partije Progresa i protiv Eugena Debsa (Eugene Victor Debs.. na temelju koga je centralna finansijska vlast SAD ustanovljena kao paradržavni sistem privatnih banka pod imenom Banke federalnih rezervi. Ovde. Vilson je tvrdio da Ruzbeltov Novi nacionalizam predstavlja zalaganje za kolektivizam. Pukovnik Haus bio je ako već ne prvi. Strategija Nove slobode predviđala je ograničavanje monopola u ekonomiji. Franklin Delano Ruzvelt (Franklin Delano Roosevelt. unapređivanje individualne konkurentnosti. snažnu podršku malim preduzećima. Teddy 1858 . pročitao je Hausov roman Filip Dru. Šef Vilsonovog izbornog štaba bio je Pukovnik Haus. kao i brojnim privatnim bankama koje u njima poseduju akcije. koordinira Federalni komitet za otvoreno tržište. kao glavni protagonisti dve suprotstavljene strategije. administrator. Po moći kojom je raspolagao. kandidata Socijalističke partije.. ali zato kao Vilsonov prijatelj. Vilson je predstavio svoj plan unutaršnjih reformi američkog društva pod nazivom Nova sloboda. Teodora Ruzvela (Theodore Roosevelt. razlike između ova dva pogleda na budućnost američkog društva nisu bile tako velike. 1882 . The New Freedom.1926). The Federal Reserve Syustem. Vilson i Ruzvelt se razlikuju samo u shvatanju nivoa do koga federalna vlada može ići u ograničavanju privatne ekonomske moći u američkom društvu. Vilson je opširno obrazložio svoj plan unutrašnjih reformi američkog društva. kao i temeljnu reformu bankarskog i monetarnog sistema SAD. Tokom kampanje. Pukovnik Haus radio i stanovao u Beloj Kući. predsednik SAD. pobedio je Vudro Vilson.1930) sa liste Republikanske partije. Rad ovog složenog sistema od 12 regionalnih banaka Federalnih rezervi u svim najvećim gradovima SAD. onda nesumnjivo drugi čovek administracije. Jr. 1855 . dok njegova Nova sloboda insistira na individualnim političkim i ekonomskim slobodama i njihovoj odbrani od takvih pojava kao što su to korporativni konglomerati. Sâm Vudro Vilson. bio dodeljen smeštaj i radni prostor u jednom krilu Bele Kuće. iako liberal i demokrata.

. Loeb & Co. konceptu uklanjanja svih ekonomskih barijera između nacija. članovima oba doma američkog Kongresa. Za glavnu ličnost Odbora guvernera ovog novoustanovljenog sistema upravljanja tokovima novca u SAD. Varburg (Paul Moritz Warburg. Vilson je istakao i to da je najvažniji interes SAD da "učine svet bezbednim za demokratiju". objavio dva članka u New York Timesu (prvo Defects and Needs of Our Banking System. njeni učesnici sačinili su plan koji se zasnivao na pravu nacija na samoopredeljenje. Vilson je predložio koncept otvorene diplomatije. odnosno za takav mirovni aranžman ratujućih strana koji bi trajno otklonio uzroke budućih ratova i bio osnov za uspostavljanje međunarodnog mehanizma za održavanje mira. Board of Governors sa sedištem u Vašingtonu. Američki časopis The Atlantic Monthly u svom prvom. Vilson se snažno založio za "mir bez pobednika". Bio je to rad grupe britanskih autora koju su sačinjavali Lord Edvard Grej. otklanjanje sumnji ili rešavanje problema iz različitih uglova i na osnovu različitih oblika traganja za istinom o nekoj pojavi). Varburga. Ovaj plan uskoro će postati sastavni deo Vilsonovog programa Četrnaest tačaka. Bio je to Vilsonov program za uspostavljanje mira i posleratno uređenje sveta. političkog i poslovnog života i predložio im da u neformalnim i slobodnim debatama pronađu odgovore na otvorena pitanja posleratnog sveta. glavne ideje iz ovog govora Vilson će razviti i predstaviti kao svoj program Četrnaest tačaka. uklanjanje veštačkih trgovinskih barijera i. Herbert Džordž Vels (koji je predsedavao ovom grupom pisaca). ovi autori . Nazvavši ovu neformalnu grupu Tragači. za obnovu Poljske kao nezavisne države. U to vreme. i koji je još 1907. potomak ugledne jevrejske bankarske porodice iz Hamburga (Nemačka). kao i za pravo na samoopredeljenje naroda koji su bili u sastavu Austro-Ugarskog i Otomanskog carstva. januarskom broju za 1919. naselio u SAD. u kojima se snažno založio za uspostavljanje centralne banke kao glavne vlasti u finansijskoj i monetarnoj politici SAD. januara 1918. 1871 . 1868 . dana 22. Govoreći o konkretnim pitanjima. koji se 1901. Iako SAD nisu u ratu. pozvao je u Njujork oko stotinu uglednika iz akademskog. Autor plana na osnovu koga je osnovan Sistem federalnih rezervi bio je Pol M. januara 1917. na konceptu jednakosti uslova u međunarodnoj trgovini i konceptu uspostavljanja svetske asocijacije slobodnih i nezavisnih nacija posle rata. bankar i partner investicione njujorške kompanije Kuhn.1956). Obraćajući se 8.86 autonomno i suvereno upravlja Odbor guvernera. Nedostaci i potrebe našeg bankarskog sistema i drugo A Plan for A Modified Central Bank. za nepristrasno uređenje kolonijalnih prava. Pukovnik Haus.1932). poznat kao program Četrnaest tačaka. poverljivi Vilsonov savetnik. The Inquiry (od pojma inquiry. U govoru pred Senatom povodom rasprave o uređenju sveta posle Prvog svetskog rata. Godinu dana docnije. Lionel Kertis i Henri Vikham Stid (Henry Wickham "Stickum" Steed. Plan za prilagođavanje centralne banke). objavio je prvi deo članka The Idea of a League of Nations. za posleratno uspostavljanje svetskog saveza nacija u cilju očuvanja mira i zaštite njihovog teoritorijalnog integriteta. založio se za opštu slobodu plovidbe. Vudro Vilson je u četrnaest paragrafa izložio svoje glavne ideje o posleratnom mirovnom aranžmanu i novom međunarodnom poretku koji na temelju tog aranžmana treba da bude uspostavljen. Ideja Lige naroda. za povratak Alzas-Lorena Francuskoj. za opšte razoružanje. za razumevanje prema Rusiji zahvaćenoj građanskim ratom. Vilson se založio za obnovu Belgije koju je Nemačka razrušila. koji označava proces čiji je cilj uvećavanje znanja. Zalažući se za koncept Lige naroda. Umesto stare diplomatije vojnopolitičkih saveza koja je u prošlosti dovodila do ratova. kao najvažnije. predsednik Vilson imenovao je Pola M.

koji bi imao dva autonomna centra. nego da Liga naroda. Kraljevski institut za međunarodne poslove. član CFR. pod imenom Savet za inostrane odnose. The Inquiry. Chatam House po imenu zgrade u kojoj je smešten od prvog dana.500 uglednih i uticajnih privatnih osoba iz akademskih. Nešto kasnije.. oštro je napao sindikalinu politiku italijanske neutralnosti u svetskom ratu. Snažno se založivši za neodložnu vojnu pomoć koju Italija mora da pruži Francuskoj i Velikoj Britaniji u ratu koji ove zemlje vode protiv Nemačke i Austro-Ugarske. februarskom broju za 1919. decembra 1921. Predlog je prihvaćen. dok je Lajonel Kertis bio počasni sekretar. odnosno da bude svetska vlada. Lionele Kertisa i Henrija Vikhama Stida. teorijskom glasilu CFR. jula 1921. 1870 . u delegaciji SAD nalazili su se Pukovnik Haus. The Royal Institute of International Affairs. Vilsonov Program 14. kao britanski centar Instituta za međunarodne poslove. u pariskom hotelu Majestic. Council on Foreign Relations (CFR). kada je potpisan Pariski mirovni ugovor. Kraljevski institut za međunarodne poslove radi i danas. kao i dvadesetak članova grupe Tragači. Sa nekoliko prekida. [Od 1945.1934). političkih i privrednih krugova. na konferenciji Milanske sindikalne unije. De Ambris je zahtevao hitan . tačaka bio je glavna platforma mirovne konferencije i samog mirovnog ugovora. povremeno i odlučujućim uticajem na unutrašnju i posebno međunarodnu strategiju SAD. počela je sa radom Pariska mirovna konferencija koju su sazvali sile pobednice prvog svetskog rata sa ciljem da utvrde uslove mirovnog ugovora između ratujućih strana. Pukovnik Haus organizovao je sastanak američkih i britanskih delegata na Mirovnoj konferenciji i predložio osnivanje Instituta za međunarodne poslove. Institute of International Affairs. Američki deo Instituta za međunarodne poslove. Centralni problem današnjice jeste svetska vlada. kao institucija. jedan sa sedištem u Londonu. u Parizu. avgusta 1914. članak o tadašnjem stanju međunarodnih odnosa u kome se kaže: "Očigledno je da neće biti ni mira ni napretka za čovečanstvo onoliko dugo koliko (Zemlja) ostane podeljena na 50 ili 60 nezavisnih država i dok se ne oformi neka vrsta međunarodnog sistema. Američki časopis The Atlantic Monthly u svom drugom. Dana 30. konferencija će trajati sve do 21. bude nadređeni politički autoritet za ove vlade.. januara 1920. objavio je 15. osnovan je u Londonu 1920. Savet za inostrane odnose danas je nevladina asocijacija sa izvanrednim. zgradi koju je poklonila porodica Pratt iz Rokfelerove korporacije Standard Oil. 1874 . objavio je drugi i zaključni deo članka Ideja Lige naroda Lorda Edvarda Greja. a njen časopis Foreign Affairs danas uživa ugled neslužbene teorijske publikacije najkreativnije frakcije američkog establišmenta. drugi sa sedištem u Njujorku. Tojnbi (Arnold Joseph Toynbee." Kao udruženje oko 4. kao i političku arhitektoniku posleratnog sveta. u časopisu Foreign Affairs. Poznat je kao Čatam Haus. Herberta Džordža Velsa. januara 1919. osnovan je 21. Njegov prvi predsednik bio je Robert Sesil.87 takođe se zalažu i za to da taj savez ne bude puki skup vladâ suverenih nacionalnih država. za direktora je izabran Arnold J.] Filip Ker. anarhosindikalista Alkeste de Ambris (Alceste De Ambris. Uloga ove svetske vlade bila bi da osigura univerzalni mir. maja 1919. BENITO MUSOLINI I KORPORATIVNA IMPERIJA Dana 18. godine. bankari Pol Varburg i Bernard Baruh (Bernard Mannes Baruch.1965). CFR ima sedište u njujorškoj Harold Pratt House. 1889 1975). Dana 18. Pored predsednika Vilsona.

ADOLF HITLER. svu vlast u zemlji Benitu Musolinuju.000 članova. ponekad i opozitnih orijentacija. Najzad. Milanski fašio. Tako je pokrenut lanac događaja u kojima će Musolini i njegova fašistička Italija uskoro postati glavni saveznici Trećeg Rajha i Adolfa Hitlera. oktobra 1922. fasci). Posle ovog milanskog skupa Musolinijev fašizam postao je politički pokret.1896.1947) je 1903. socijaliste i komuniste. Ovoj grupi odmah se priključio Benito Musolini (Benito Amilcare Andrea Mussolini. Sicilijanski fašio. Unutar Saveza italijanskih sindikata. Za antički Rim fasces. camicie nere ili squadristi. oktobra 1908. Henri Ford (1863 . snop. svoj pokret organizovao kao Nacionalnu fašističku partiju sa oko 700. decembra 1914. Već 11. Musolini je usvojio radikalno nacionalistički i konzervativni politički program i u julu 1922. a podela na pristalice i protivnike rata produbila se i radikalizovala. Ubrzo. Henry Ford Company. 1883 . Nekoliko nedelja kasnije.88 ulazak Italije u Veliki Rat čiji je istorijski smisao izjednačio sa Francuskom revolucijom 1789. 1895 . ovo je izazvalo dubok rascep između većine koja je podržavala politiku neutralnosti i radikalne manjine koja je zastupala intervencionističku ratnu politiku. Kao odgovor. Musolini je postao vođa Fašia akcije revolucionarnih internacionalista. Fašio revolucionarne akcije. italijanski kralj Viktor Emanuel III. na skupu Fašia revolucionarne akcije i drugih srodnih grupa pod Musolinijevim vođstvom. veka grupe revolucionarnih demokrata i socijalista na Siciliji počele da ovim pojmom imenuju činjenicu što je svaka od tih grupa sastavljena od više predstavnika različitih. osnovana je nacionalna organizacija koja je objedinila sve ove radikalne grupe širom Italije. pripadnik levog krila Socijalističke partije i bivši urednik njenog lista Avanti. Pokušaj italijanske vlade da raspusti squadriste u oktobru 1921. Musolini je organizovao paravojnu formaciju crne košulje. izveden je od latinske reči fasces. Italijanska vlada ignorisala je ove akte radikalnog nasilja. Pojam fascio (plural. završio se neuspehom. Milanska većina nije podržala De Ambrisovu intervencionističku i proratnu koncepciju. Pojam fascio ušao je u moderni italijanski jezik kada su tokom sedamdesetih godina 19. 24. Vojska. snop štapova uvezanih oko sekire bio je simbol vlasti magistrata jer označava snagu postignutu kroz jedinstvo. Najpoznatija od ovih grupa bila je Fasci Siciliani.000 USD koji je sakupio od dvanaest investitora. debata se proširila i na druge sindikalne organizacije širom zemlje. Zadatak ove formacije sastavljene od ratnih veterana bio je da teroriše anarhiste. Musolini je ujedinio grupe Fasci d'azione rivoluzionaria internazionalista i Fasci autonomi d'azione rivoluzionaria u novu političku organizaciju. predao je 28. 1. Kompanija Henrija Forda. napustile su Savez italijanskih sindikata i osnovali novu organizaciju pod imenom Fasci d'Azione rivoluzionaria internazionalista. NOVI EVROPSKI I SVETSKI POREDAK KAO TREĆE NEMAČKO CARSTVO. predstavila je . Mičigen. krupni kapitalisti i desni liberali podržali su Musolinija. Radnička komora Palerma i druge grupe radikalnih sindikalista. sa sedištem u Detroitu. Fasci d'azione rivoluzionaria. Novoosnovana grupa postala je poznata kao Milan fascio. osnovao Kompaniju Henrija Forda. u Milanu. koja će uskoro postati najveći svetski proizvođač automobila. Fašio akcije revolucionarnih internacionalista. Kao udarnu pesnicu svog pokreta.1945). posle tzv. Najzad. januara 1915. marša na Rim. Već 1. HENRI FORD I AMERIČKE KORPORACIJE Sa početnim kapitalom od 28. oktobra 1914.

osnovao je 17. 1871 . gotovo magijsku filozofiji. Isto tako u Minhenu. januara 1919. blizak saradnik i lični sekretar Henrija Forda. Spartakusbund. prvi automobil namenjen masovnom tržištu po ceni od 825 dolara. 1.1919) i Karla Libknehta (Karl Liebknecht. Studiengruppe für germanisches Altertum. Unabhängige Sozialdemokratische Partei Deutschlands. Rudolf fon Sebotendorf (Rudolf von Sebottendorff. angažovao Freikorps i naredio pripadnicima ovih nacionalističkih paravojnih grupa da primenom najbrutalnije sile prekinu štrajk. USPD. novembra 1918. Posle mučenja.89 svoj novi automobil.1950). S druge strane Atlantika. Spartakov ustanak slomljen je u krvi 12. Bio je to Model T. rođen kao Adam Alfred Rudolf Glauer. a sa vlasti je zbačena monarhija dinastije Vitelbah (Wittelbach) koja je vladala Bavarskom 700 godina. Cilj ove investicije bio je da se osigura prostor za publikovanje Fordovih pogleda na glavna svetska pitanja. Njegova cena padala je iz godine u godinu. automobili Model T iz Fordovih fabrika predstavljali su polovinu svih automobila na ulicama SAD. Roze Luksemburg (Rosa Luxemburg. član Nezavisne socijaldemokratske partije Nemačke. Liebold). koji se još predstavljao i kao Ervin Tore. numerolog. 1870 . podvrgnuto torturi i ubijeno odmah i na licu mesta. Berlin je zahvatio generalni štrajk nazvan Spartakov ustanak. osnovali su bavarski ogranak Slobodnog komiteta za mir nemačkih radnika. što pre svega znači germanske "rase". Model T postigao je munjevit uspeh. i takođe poznatog pod imenom Tevtonski Red. Roza Luksemburg bačena je u reku (njeno telo voda je izbacila u maju 1919). dobrovoljački korpusi. jedne od brojnih grupa nemačke nacionalističke desnice. solarnog simbola koji se širom sveta koristi još od epohe neolita. Dana 7. . KPD. Studijsku grupu za nemačke starine.1919). učesnika Spartakovog ustanka. Nekoliko nedelja kasnije. Kommunistische Partei Deutschlands. i naoružanih radnika sa druge. Dana 7. Savez Spartak. podržao je predlog svojih osnivača. Germanenorden. Simbol ovog reda je kukasti krst. na godišnjicu ruske Oktobarske revolucije. tajnog društva osnovanog 1912. antisemitizam i okultnu. Bio je to minhenski ogranak Nemačkog reda. proglašen je sam Ajsner koji se. 1875 . Više stotina članova KPN. socijaldemokrata Fridrih Ebert (Friedrich Ebert.1919) i promenio ime u Komunistička partija Nemačke. godine Društvo Tula.1925). januara 1919.1942) i Mihael Loter (Michael Lotter). Anton Dreksler (Anton Drexler.000 komada po ceni od 360 dolara. Thule-Gesellschaft. poznat i kao Januarski ustanak. sa jedne strane. avgusta 1918. Thule-Gesellschaft i Germanenorden zastupaju reakcionarnu nacionalističku ideologiju rasne superiornosti nordijske"rase". ubijeni su istog dana. Već 5. Za ministra predsednika nove socijalističke republike Bavarske. 1871 . swastika. Događaj se dramatično radikalizovao kada je došlo do oružanih sukoba između carske vojske i nacionalističkih paravojnih trupa poznatih kao Freikorps. a njegova kompanija postala je najveći svetski proizvođač. hakenkreuz. januara 1919. Minhenska organizacija brojala je oko 40 članova. proglasio je deklaraciju o Bavarskoj kao slobodnoj državi. osavremenjena verzija svastike. kada je nemački kancelar. u minhenskom Café Gasteig. Do 1918. bilo je uhapšeno. alhemičar i čovek koji je upražnjavao druge okultne discipline. Kurt Ajsner (Kurt Eisner. po nalogu svog poslodavca niskotiražni nedeljnik The Dearborn Independent. pa je 1916. 1884 . poznat kao astrolog. istovremeno. distancirao od ruskih boljševika i založio za očuvanje privatne svojine. prodato već 472. Freier Ausschuss für einen deutschen Arbeiterfrieden. na konferenciji u Berlinu. Roza Luksemburg i Karl Libknet bili su uhapšeni 15. kupio je 1918. Ernest Libold (Ernest G. marta 1918. Maks Veber pominje primer Kurta Ajsnera kao jedan od slučajeva harizmatskog autoritrta u politici. Erwin Torre. januara 1919. 1867 .

bili su proglašeni krivim za špijunažu u korist desnice. u Nemačku radničku partije. Međutim. za koju se. izvesni Verbindungsmann. Freier Ausschuss für einen deutschen Arbeiterfrieden. a vlast u Minhenu preuzeli su komunisti na čelu sa Eugenom Levinom (1883 . 1878 . Pošto su se za savete i pomoć istovremeno obratili i Lenjinu i papi Benediktu XV. minhenski Slobodni komitet za mir nemačkih radnika. ovi protagonisti revolucije bili su svrgnuti. aprila 1919. Odmah posle sloma Minhenska Sovjetska Republika. Oko 700 muškaraca i žena bilo je uhapšeno i na licu mesta streljano od strane pripadnika Reichswehra i Freikorpsa.1919). 3. . "internacionalno Jevrejstvo". Atentat je izazvao velike nemire i bezakonje u Minhenu i širom Bavarske. radikalni članovi Nezavisne socijaldemokratske partije Nemačke. takođe u Minhenu. Odeljenje za obrazovanje i propagandu Bavarske komande Reichswehra.1939).1945). posle svega šest dana. a kazna je odmah izvršena. informator što znači operativac najnižeg ranga Obaveštajne komande. koja je ubrzo brojala 20.000 dobrovoljaca. maja 1919. osam ljudi. antikapitalizmom. preimenovan je 24. Među učesnicima masovne pogrebne povorke koja se u Minhenu kretala iza Ajsnerovog kovčega na dan njegove sahrane.000 ljudi). februara 1919. nalazio se i Levin. Cilj ove kampanje bio je da se građanstvo ubedi da su "krivci" za gubitak rata i teške prilike koje su usledile. sasvim ekscentrično.90 dok je Libkneht otpremljen u mrtvačnicu sa naznakom "nepoznat". Deutsche Arbeiterpartei. ohrabreni vestima o revoluciju u Mađarskoj. objavili rat Švajcarskoj (zbog 60 lokomotiva koje je ta zemlja odbila da isporuči Bavarskoj Sovjetskoj Republici) i budući da nisu uspeli da zavedu red u Bavarskoj. Jednog junskog dana 1919. angažovan do tada na širenju ideja Odeljenja Ib/P među vojnicima. Deutsche Arbeiterpartei. Crvena Armija počela je da zavodi red i hapsi sve one osumnjičene za kontrarevolucionarnu deltanost.000 ljudi) i paramilitarnog Freikorpsa (30. štab 4. a naročito "nacije krivci" za izbijanje Velikog Rata i poraz Nemačke. ušle su u Minhen i posle žestokih uličnih borbi. sekretarica Thule-Gesellschaft. Rote Armee. šekspirolog i prevodilac Šekspirovih dela na nemački Gustav Landauer (1870 . Nekoliko dana docnije. krenuo u parlament da preda svoju ostavku zbog gubitka izbora. i anarhisti kao što su to dramski pisac Ernest Toler (Ernst Toller. Tako je Minhenska Sovjetska Republika prestala da postoji. Kada je 21. mahom nezaposlenih radnika. Bavarske komande Reichwehra. Dana 6. združene snage Reichswehra (9.1919). marta 1919. došao je na skup ove partije u jednoj minhenskoj pivnici. Pod neposrednim uticajem Thule-Gesellschaft. neposredno pre tog događaja izbačen iz Thule-Gesellschaft zbog jevrejskog porekla svoje majke. nalazio se i aktivni kaplar nemačke carske armije. kao i grofica Hela fon Vestarp (Hella von Westarp). aprila 1919. Aufklärungskommando. Kurt Ajsner je ubijen u atentatu koji je na njega izvršio izvesni Anton Graf Arco-Valley. USPD. koji je dobio zadatak da se inflitrira u malobrojnu Nemačku radničku partije. Odeljenje Ib/P. učesnik rata na Zapadnom frontu i austrijski državljanin koji će postati državljanin Nemačke tek 1932. uspele da slome otpor Crvene Armije. DAP. među kojima knez Gustaf fon Turn i Taksis (Gustav von Thurn und Taxis). 1893 . Među njima. DAP. Dana 29. Levin je po ugledu na ruske prilike odmah organizovao Crvenu Armiju. sumnja da je potencijalno socijalistička. Reichswehr. osuđeni su na smrt streljanjem. pod komandom kapetana Karla Majera (Karl Mayer). antisemitizmom. pošto su.1934). proglasili su Bavarsku Sovjetsku Republiku. naime. "potencijalnim nemačkim Lenjinom". ostao je ipresioniran nacionalizmom. Adolf Hitler (1889 . pokrenulo je seriju kurseva "nacionalnog mišljenja". komunisti i političari. pesnik i boem Erih Muhsam (Erich Mühsam. posebno oni iz partija posleratne Vajmarske koalicije.

Ford je otpočeo sa objavljivanjem prvog engleskog prevoda Protokola Sionskih mudraca. Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei. bio je kaplar Adolf Hitler. Hitler je dobio pismo u kome ga obeveštavaju da je doneta odluka o njegovom prijemu u Nemačku radničku partije. Jevrejske aktivnosti u Sjedinjenim državama. The International Jew . Deutsche Arbeiterpartei. maja 1920. Članci pod naslovom Razmere jevrejske diktature u Sjedinjenim Državama. promenila je 24. antikomunizmom. DAP. NSDAP. ujedini se sa Austrijom i formira posebnu nezavisnu naciju. antimakrsizmom. The International Jew. Hitler je to prihvatio i dobio člansku kartu DAP broj 555. Naravno. 1868 1923). Hitler je kao Vođa. objavila je u četiri knjige njegova izdavačka kuća The Dearborn Publishing Co. pa čak i džez muziku samo sa jednim ciljem. Već u novembru 1920. Deutsche Arbeiterpartei. Jewish activities in the United States. Führer. Nekoliko dana posle ovog događaja. jula 1921. Deutsche Arbeiterpartei. Adolf Hitler se suprotstavio govorniku koji se zalagao da Bavarska raskine savez sa Pruskom.Najveći svetski problem. 235). sa prvih 20 članaka objavljenih u The Dearborn Independent od 22. Nešto kasnije. The Dearborn Independent objavio je i prvi članak iz serijala Međunarodni Jevrejin. DAP. do 19. Nationalsozialistische . Jewish Degradation of American Baseball.Najveći svetski problem. Hitlerov mentor u DAP i njegov duhovni učitelj. Protocols of the Learned Elders of Zion. budući da je broj članova ove partije počinjao sa brojem 500 kao prvim brojem. 29.91 antisocijalizmom. The Scope of Jewish Dictatorship in the United States.The World’s Foremost Problem. u Nemačkoj. sa tekstovima objavljenim u The Dearborn Independent od 9. "nejevrejskog socijalizma" i organske solidarnosti svih članova društva organizovanih u nemačku državu. prvi nemački prevod Nulisove ruske verzije Protokola sionskih mudraca. ovaj Verbindungsmann. Anton Dreksler. na još jednom skupu Nemačke radničku partije. kockarnice. Već 22. International Jew. istog dana. kao i drugi. oktobra 1920. štampana je knjiga Međunarodni Jevrejin . Henri Ford je poveo pravi antijevrejski propagandni rat na stranicama svog lista The Dearborn Independent. u martu 1920. u tom času. štampana je knjiga Međunarodni Jevrejin. Hitlerov nastup bio je toliko upečatljiv da mu je šef stranke Dreksler odmah prišao i predao kopiju svoje brošure Moje političko buđenje. oktobra 1920. zatim Jevrejsko degradiranje američkog bejzbola. Čitavu kolekciju Fordovog serijala Međunarodni Jevrejin. nemači nacizam dobio je tako jedno od svojih najjačih ideoloških oružja. u martu 1921. maja do 2. Kasnije. Nemačka radnička partija. Taj impresionirani operativac najnižeg ranga Obaveštajne komande Reichwehra. ubeđivali su američku javnost da Jevreji koriste komunizam. da oslabe američki narod. veoma istaknuti član Thule-Gesellschaft i jedan od osnivača DAP. marta 1921. ili Međunarodni Jevrejin . Biće to kolekcija od 91 članka protiv Jevreja koje će Fordovo glasilo publikovati iz nedelje u nedelju sve do 1922. operativac najnižeg ranga Obaveštajne komande Reichwehra nije znao da je Dreksler takođe i jedan od najvažnijih članova Thule-Gesellschaft. sa diktatorskim ovlašćenjima. U to vreme. Ovaj rat. Na samom početku vlastite istorije. postao je Ditrih Ekart (Dietrich Echart. a naročito idejama jake države. bio je 55. Ludvig fon Muler (Ludwig von Muller). radničke sindikate. Septembra 1919. pod pseudonimom Gotfrid zur Bek (Gottfried zur Beck) objavio je u Berlinu knjigu Tajne sionskih mudraca. Uskoro. Zapravo. preuzeo još uvek malobrojnu Nacionalno socijalističku radničku partiju Nemačke. februara 1920. član DAP. Die Geheimnisse der Weisen von Zion. DAP. koje je zastupao jedan od osnivača ove stranke i njen šef. ime u Nacionalno socijalistička radnička partije Nemačke. The International Jew: the world’s foremost problem (str.

Jevreji i Romi. a do 1933.000 primeraka. Adolf Hitler je objavio prvi tom svoje autobiografske i programske knjige Moja borba. Dve godine kasnije. odbaciti okove Versajskog mira i tako oslobođena stupiti u savez sa Britanskom imperijom i fašističkom Italijom. kada je Fordov antisemitski nedeljnik The Dearborn Independent dostigao tiraž od 900. Ova prva knjiga Moje borbe. Hitler je Main Kampf posvetio Ditrihu Ekartu. vode Jevreji u stalnom nastojanju da ljude skrenu sa njihovog prirodnog puta. Jedini Amerikanac koga Hitler pominje na stranicama svoje knjige jeste Henri Ford. Stepenasti plan. bio toliko fasciniran Fordovim uspesima u automobilskoj industriji i njegovim antisemitizmom. Predstavljajući sebe kao nadčoveka. Do kraja Drugog svetskog rata. Űbermensch i držeći se dosledno političkog antisemitizma dr Luegera. jul 1925. Hitler je u Mein Kampf detaljno predstavio svoj Stufenplan. Thule-Gesellschaft i Fordovog Međunarodnog Jevrejina kao bazičnog interpretativnog modela svetske. komunizam i judaizam. NSDAP. dok je još bio u zatvoru. Nemačka i njeni saveznici krenuće u rat protiv Francuske i njenih saveznika u Istočnoj Evropi sa ciljem da pokore Francusku i razbiju taj savez. Hitler je. nosi naslov Obračun. i 1934. počiva na doktrini rasne superiornosti Arijevaca. Ditriha Ekarta. Pod naslovom Boljševizam od Mojsija do Lenjina. objavljena je i četvrta knjiga ove kolekcije. a posebno Nemaca koji ne samo da su izvorni baštinici nasleđa drevnih Arijevaca. nego kao rasa gospodara zauzimaju sam vrh rasne piramide na čijem se dnu nalaze dve najinferironije rase. Hitler je izjavio da će učiniti sve što može da Fordove ideje praktično ostvari i sprovede u Nemačkoj. Der Bolshewismus von Moses bis Lenin. Sledeće. Main Kampf. životni prostor na istoku. za redefinisanje i reorganizaciju prvo Nemačke. Eine Abrechnung. naročito evropske istorije. Aspects of Jewish power in the United States. 1922. prodato ili besplatno podeljeno čak 10 miliona primeraka ove knjige (svaki mladi bračni par i svaki nemački vojnik na frontu dobijali su svoj besplatni primerak). na dan 18. [Između 1926. Drugi tom Mein Kampf štampan je 1926. Tom 3 Međunarodnog Jevrejina. takođe već hiljadama godina. Već od prvog izdanja. ali i svake nacionalne. odnosno germanskih naroda. naime. Hitlerova Main Kampf prodata je u preko 240. Na drugom stepenu. Vol 3 of The International Jew.000 rajhsmaraka. što je ekvivalrent za današnjih 6 miliona evra ili 8 miliona USD. Nemačka će. Krajem ove 1921. Main Kampf je odmah postala veoma popularna i rado čitana knjiga. Na prvom stepenu. a naročito nemačke istorije. predviđa Hitler. zaradio je ukupno 405. i tako obezbedi nemački Lebesraum.000 primeraka i ogromnu čitanost u SAD. Jevrejski uticaj na američki život. Bio je to borbeni antisemitski pamflet čiji autori tvrde da već hiljadama godina postoji okultna moć subverzivnih revolucionarnih snaga koje. objavljena knjiga razgovora između Ditriha Ekarta i Adolfa Hitlera. . kroz opsežni program ponovnog naoružanja. da je fotografiju ovog Amerikanca držao na zidu svoje radne sobe kao neku svetinju. najzad i čitavog sveta pod nemačkom dominacijom. u Minhenu je 1923. naročito zbog četiri knjige Međunarodnog Jevrejina.92 Deutsche Arbeiterpartei. a iste godine ovjavljen je u Britaniji engleski prevod obe knjige Mein Kampf u jednom tomu na 720 strana. Treći stepen biće rat protiv Judeo-boljševičkog režima u SSSR čiji će cilj biti da se istovremeno unište "đavolski blizanci". Ovaj Hitlerov Stufenplan. Jewish Influence in American Life. Protokola sionskih mudraca. Hitler je od procenta na ime prodatih primeraka kupio najnoviji model Mercedesa. Takođe. svom učitelju iz Thule-Gesellschaft. kada je postao kancelar. štampana je i treća knjiga antisemitskih tekstova iz Fordovog nedeljnika. godine. biće štampano. Reichmark. potom Evrope. godine. Aspekti jevrejske moći u Sjedinjenim Državama.

Ford je tako postao jedan od ukupno četiri nosioca tog najvišeg ordena Trećeg Rajha u čitavom svetu. u Dahauu. Hitler je u ovoj knjizi izneo pretpostavku da će se konačni obračun za svetsku dominaciju oko 1980. NSDAP. odlikovao Forda Velikim krstom najvišeg stepena nemačkog orla. Vajnberg je uredio nemačko izdanje Druge knjige. Rosenbergova knjiga bila je jedna vrsta nastavka Osnova devetnaestog veka. rad u kome je raspravljao o najvažnijim pitanjima nacizma. Ne samo zbog njegove ideologije antisemitizma. Ipak. u Njujorku. rukopis je nazvan Zweites Buch. poznate knjige Hjustona Stjuart Čemberlena (Houston Stewart Chamberlain. Fordove fabrike radile su u Nemačkoj tokom čitavog Drugog svetskog rata proizvodeći teška transportna vozila za nemačku vojsku. srednjovekovnom gradiću pored Minhena. službeni ideolog Nacionalno socijalističke radničke partije Nemačke. godine konfiguraciju svetske moći presudno profilisati tri velike sile. dobio je taj orden pre Forda iste godine.] Godine 1930. Druga knjiga. januara 1933. Musolini. raktora. Povodom 75. nije samo Ford učestvovao u dovođenju na vlast nacističkog režima u Nemačkoj. Hitlerov glavni evropski saveznik. kada ga je u jednoj od arhivskih zbirki nacističke građe.1927). neki američki oficir pronašao je taj rukopis. Ford je u Nemačkoj osnovao više fabrika za proizvodnju poljoprivrednih i transportnih motornih vozila. Godine 1961. Engleza koji je postao naturalizovani Nemac. tokom trajanja Trećeg Rajha. najveća je Fordova zasluga bila njegova investiciona strategija. Die Grundlagen des neunzehnten Jahrhunderts. utemeljivač rasne teorije i "prorok Trećeg Rajha". on se naročito pozabavio predviđanjem konfiguracije svetske moći i mestom Velike Nemačke u toj konfiguraciji po isteku narednih 50 godina. počeo je sa radom prvi nacistički koncetracioni logor. objavio je Mit 20. kada je napisan. ekspertiza je potvrdila njegovu autentičnost. Naime. Hitler je napisao i drugu knjigu u kojoj je dalje razvio ideje iz Main Kampf.1946). 1855 . godine voditi između SAD i Velike Nemačke. Alfred Rosenberg (1893 . a prvo oficijelno englesko izdanje štampano je 2003. nego još i više zbog čiunjenice da je Ford direktno ili posredno finansijski pomagao Hitlera pre nego što je taj došao na vlast u Nemačkoj. godine. niti kasnije. Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei. zasluge Henrija Forda za stvar Trećeg Rajha bile su izvanredno velike. veka. Ovaj rad (200 stranica rukopisa) nije objavljen ni 1928. niti su samo podružne fabrike njegove . gde je ostao nepoznat sve do 1958. Hitler je u julu 1938. rođendana Henrija Forda i njegovih izvanrenih zasluga za Treći Rajh. Ovde. Uveren da Ujedinjeno Kreljevstvo neće osporavati evropsku i svetsku dominaciju Velike Nemačke sve dok ona ne ugrozi imperijalne interese ostrvske velesile. na parlamentarnim izborima koji su održani 1928. i to SAD.93 Posle veoma slabih rezultata svoje Nacionalno socijalističke radničke partije Nemačke. najvećim ordenom koji Rajh može dodeliti nekome ko nije Nemac. otkrio američki istoričar Drugog svetskog rata Gerhard Vajnberg (Gerhard Ludwig Weinberg. a već 21. Jahrhunderts. kako ga je nazvao Adolf Hitler. Der Mythus des 20. guseničara i drugih. Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei. koju je u Minhenu objavio tamošnji Institut za savremenu istoriju. Dana 30. Zaista. Ovde. marta 1933. Jedna piratska kopija ovog izdanja u prevodu na engleski objavljena je 1962. Hitler u ovoj knjizi previđa da će oko 1980.). Godine 1945. Međutim. Rosenberg je predstavio svoju rasnu teoriju kao fundament nacističke ideologije uopšte. Velika Nemačka i Britanska imperija. u sef jednog protivvazdušnog skloništa. Njegove dve jedine kopije pohranjene su 1935. sa drugom brojnom zaplenjenom građom iz nacističkih izvora prenet je u SAD. Adolf Hitler postao je kancelar Nemačke. a naročito o "Jevrejskom pitanju". NSDAP.

DžM i Fordove podružnice proizvele su blizu 90 procenata oklopnih 'mazgi' – transportera od 3. nedvosmisleno je rezultiralo potpunom konverzijom Fordovih i DžM postrojenja u zmljama sila Osovine na proizvodnju vojnih borbenih aviona i vozila. 1974. svetskog sistema obrazovanja... veka. Dženeral Motors i Ford zahtevali su reparacije od vlade SAD na ime ratne štete koje su njihova postrojenja u zemljama Osovine pretrpela od savezničkog bombardovanja.K) postrojenje za proizvodnju traktora u Berlinu čija je 'stvarana svrha' bila. DžM (Dženeral Motors) pogoni u Nemačkoj proizveli su na hiljade bombarderskih i mlaznih pogonskih sistema za Luftwaffe u isto vreme kada su njegovi amerčki pogoni proizvodili avionske motore za američko ratno vazduhoplovstvo. tehnološki i na svaki drugi način aktivni u Nemačkoj pre i za vreme Drugog svetskog rata. Dženeral Motors. Ova vozila.. pisac prospektivne političke literature 20.5 tone – kao i preko 70 procenata srednjih i teških transportera Rajha.. bili su poslovno.94 kompanije osnovane u Nemačkoj proizvodile za Treći Rajh tokom čitavog rata. Prvi čovek na Mesecu (The First Men in the Moon) i Anticipacije (Anticipations). Izbijanje rata u septembru 1939. finansijski. zapravo je jedan od najproduktivnijih.Dž. upravljanja svetskim poslovima uopšte i drugim gravitirajućim problemima: 1901. Ovaj neformalni ideolog fabijanskog socijalizma. HERBERT DŽORDŽ VELS. da proizvodi transportna vozila za Wehrmacht. prema američkim obaveštajnm izveštajima. prema vojnoj obaveštajnoj službi SAD. prim. prim. ako ne i najproduktivniji. Otkriće budućnosti (The Discovery of the Future).. Na terenu. liberalnog kolonijalizma. Ford je na ime oštećenja svojih postrojenja u Kelnu dobio od američke vlade odštetu od blizu milion tadašnjih dolara. na primer. Bus and Rail Industries. Dženeral Motrors i Ford postali su integralni deo nacističkih ratnih nastojanja. (Videti. 16-24) Pored ostalog. Ford je takođe bio aktivan u pripremama nacističke Nemačke uoči rata. SVETSKA VLADA I NOVI SVETSKI POREDAK KAO IDEAL FABIJANSKOG DRUŠTVA H. Fordov glavni izvršni direktor primio je orden Orla nacističke Nemačke prvog reda. članstvo u Klubu koeficijenata za večeru. objavio je u prvoj polovini 20. veka čitavu jednu biblioteku knjiga u kojima se bavio razradom koncepta i razvojem projekata buduće svetske države. predstavljala su 'kičmu transportnog sistema nemačke armije'. nedvosmisleno potvrdio i Senatski pravni komitet Sjedinjenih Država. koji su sa komapanijom Krajsler. u svom opsežnom izveštaju o delatnostima ovih kompanija u okviru ratne privredne Trećeg Rajha. Chraysel." Posle rata. Truck.. OTVORENA ZAVERA. Ovo je 1974. United States Senate. Snell: American Ground Transport: A Proposal for Restructuring the Automobile. Lj. 1974. u izveštaju se kaže: "U Nemačkoj. Iste godine. Bradford C. pp. SVETSKA DRŽAVA.Vels. Washington. široj javnosti pretežno poznat kao pisac naučno-fantastične književnosti. Report presented to the Committee of the Judiciary. svetske vlade (naročito karakterom intelektualne elite koja ovu vladu ima da uspostavi). Lj. The Coefficients . 1902. Naime. General Motors i Ford. United States Senate Committee on the Judiciary. otvorio je (Ford. na primer.K). United States Government Printing Office. Subcommittee on Antitrust and Monopoly. Godine 1938 (godina u kojoj je Hitler odlikovao Henrija Forda. February 26. svetskih institucija. predstavljali grupu Tri Velika među američkim proizvođačima motornih vozila.

poseta boljševičkoj Rusiji i knjiga Rusija u senci (Russia in Shadows). 1911. Joseph . naslov američkog izdanja. 1936. 1906.95 Dining Club. ipak. Kertisom i H. ovde. Istorija je jedna (History is One). Stidom). 1914. Vels izričito kaže da "trougao Socijalizam. od 1919. U četvrtoj godini. Esej o konstrukciji (The Great State: Essays in Construction. Anticipations of a World Peace ). SJEDINJENE DRŽAVE EVROPE. 1938. Godine 1919. zahvaljujući veoma naprednoj nauci kojom raspolažu njeni stanovnici. 1919. Društvene snage u Engleskoj i Americi. organizovana je kao svetska socijalistička država kojom upravlja svetska socijalistička vlada). Novi Makijaveli (The New Machiavelli). budućnost u Americi (The Future of (in) America). Socijalizam i porodica (Socialism and the Family). i to ne mala. Pogled na svet jednog Engleza (An Englishman Looks at the World. An Interview. isto tako. Ideja Lige naroda (The Idea of a League of Nations.G. takođe je otpočela i kontinentalna evropska diskusija o uspostavljanju Sjedinjenih Država Evrope. Staljin. Plan za svetsku revoluciju (The Open Conspiracy: Blue Prints for a World Revolution). naslov američkog izdanja Socijalizam i Velika Država. 1932. godine u Evopi je objavljeno preko 600 knjiga i tematskih svesaka različitih časopisa posvećenih projektu Sjedinjenih Država Evrope. 1945. Novi svetski poredak (The New World Order. Liberalna svetska organizacija (A Liberal World Organization). Marxism Verses Socialism. Bernstepl. Oblik stvari koje dolaze. 1940. Moderna utopija (A Modern Utopia). Grejom. Posle demokratije (After Democracy). Wels. 1933. to je svet gotovo identičan Zemlji sa koje su ovu Englezi došli. razlika. Rat koji je završiti rat (The War That Will End War). 1928. Konačna revolucija (The Shape of Things to Come: the Ultimate Revolution). glavni junak tog romana. L. u društvu sa nekolicinom drugih Engleza. . u desetom poglavlju ove knjige. 1918. iznenada se našao u paralelnom univerzumu i na paralelnoj planeti Zemlji koja postoji u tom univerzumu. Vels opširno piše o neophodnosti usvajanja svetske Deklaracije o pravima čoveka). ova paralelna Zemlja u paralelnom univerzumu. postoji. Budućnost Amerike. Imperijalizam i otvorena zavera (Imperialism and The Open Conspiracy). u koautorstvu sa E. 1912. Ideja svetske enciklopedije (The Idea of a World Encyclopaedia). Neumrla vatra (The Undying Fire). DISKUSIJA 1919 . Mr. Ne računajući novinske članke u dnevnoj i periodičnoj štampi. Kraj koji je bio kralj (The King Who Was A King). Social Forces in England and America). 1920. Wells. Oslobođeni svet (The World Set Free). V. Otovorena zavera. Socialism and the Great State). Intervju (Stalin.H. 1905. naime. Barnstaple. Marksizam protiv Socijalizma. Zakon i Znanje. Josif . uokviravauju Revoluciju koja još uvek može spasti svet". Zdrav razum i svetski mir (Common Sense of (and) World Peace).1939. Ljudi kao bogovi (Men Like Gods. 1923. objavljeno posthumno). novinar lista Liberal. Velika Država.Dž. do 1939. Svetski mozak (World Brain).H. Anticipacije svetskog mira (In The Fourth Year.

U svakom slučaju. nadvojvoda Austrije-Este. Da je autor Privremenog štatuta major Milan Pribićević ustanovljeno je i potvrđeno tek 1940. veliki vojvoda Toskane i Krakova. Hrvata i Srba). godine. Izuzimajući Vladimira Dedijera koji je o Milanu Pribićeviću. jeste "federalistička državna zajednica sa autonomijama pokrajinskim – veliki savez republika. Drugi cilj za koji se Južnoslovenska revolucionarna organizacija zalaže. Hrvatske. naime. organizovao je i čitavu mrežu tajnih ćelija liberalnih oficira po drugim garnizonima u austrijskom delu carstva.. u Beogradu. do danas se o Južnoslovenskoj revolucionarnoj organizaciji zna malo. Poznato je. Rame. praktično ništa. Kumanije. taj dokument je od "velikog značaja za rad svih južnoslovenskih tajnih orhanizacija. krovna organizacija federacije pokrajinskih revolucionarnih društava. ovaj problem nije bio predmet interesovanja ovdašnje istoriografije i društvene nauke uopšte. godinama je bio predmet brojnih spekulacija. stigao u Srbiji i sa činom majora aktivirao se u srpskoj vojsci. kralj Jerusalima. Privremenim štatutom je. njegovom Privremenom štatutu. i Južnoslovenskoj revolucionarnoj organizaciji pisao u Sarajevu 1914. Slavonije. naročito u godinama posle Prvog svetskog rata. vojvotkinju od Hohenberga. naročito u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. aposolski kralj Ugarske. videli kao zatucanog klerikalca i reakcionara koji je glavna prepreka modernizaciji i reformisanju Austro-Ugarske. Štajerske. Pribićević je ovde bio član tajnog oficirskog saveza u kome su slobodnomisleći i radikalni oficiri porekom iz različitih krajeva carstva razmatrali društvena i politička pitnja od značaja za Austro-Ugarsku. veliki vojvodda Transilvanije. major Milan Pribićević završio je Privremeni štatut. Oboje su podlegli ranama. Lombardije. u kojima su prava narodna u najširem obimu ustavima zagarantovana. Hrvata i Srba). kralj Češke. takođe. organizacije u cilju oslobođenja Južnih Slovena (Slovenca. Milan Pribićević je 1906. Sâm Milan Pribićević.1918). vojvoda Lotaringije. Od trenutka kada je završio Privremeni štatut. još preciznije "ideal organizacije". nadvojvodu Franca Ferdinanda od Austrije i njegovu ženu Sofiju. u Sarajevu. da je Pribićević bio redovni pretplatnik teorijskog časopisa nemačkih socijaldemokrata Spzialistische Monatshefte. pripadnik tajne omladinske revolucionarne organizacije Mlada Bosna. Kranjske i Bukovine. JUŽNOSLOVENSKA REVOLUCIONARNA ORGANIZACIJA I VELIKI SAVEZ REPUBLIKA Godine 1907. gimnazijalac Gavrilo Princip (1894 . Koruške. Hrvata i Srba). Puna titula Franca Ferdinanda u trenutku eventualnog stupanja na presto Habzburškog austro-ugarskog carstva po jednom projektu trebala je da glasi: "Car Austrije. Ipak. čiji je faksimil objavio. Galicije. kralj Ilirije. Salcburga. austro-ugarski oficir na službi u elitnom puku grofa Kevenhilera u Gracu. Bosne i Hercegovine.96 MILAN PPRIBIĆEVIĆ. itd. napustio Austro-Ugarsku. Ferdinanda su. Ovi oficiri čak su pripremali atentat na prestolonadlednika Franca Ferdinanda za vreme vojnih manevara u Štajerskoj. ali i za narode koji čine ovu austrijsku internacionalu. organizacije u cilju oslobođenja Južnih Slovena (Slovenca. Major Pribćević bio je do 1906. kao i u Sloveniji" u godinama uoči i tokom Prvog svetskog rata. pucao je na austro-ugarskog prestolonaslednika. grupa i organizacija koje su udružene u cilju revolucionarne borbe za oslobođenje i ujedinjenje Južnih Slovena. Dana 28." Identitet autora Privremenog štatuta. Pribićevićeva mreža bila je slična tajnoj organizaciji južnoslovenskih studenata nacionalnih revolucionara Slovenski Jug. naime. Dalmacije. organizacije u cilju oslobođenja Južnih Slovena (Slovenca. juna 1914. . osnovana Južnoslovenska revolucionarna organizacija.

1925). Samenberga. potom 1912 . Iako je identitet atentatora u ovom slučaju ostao nepoznat. preventivni rat. Furlanije. već osam godina kontinuirano je predlagao da se pritiv Srbije povede tzv. avgusta izvršila invaziju na Belgiju. 1852 . Istog dana. on je predlagao rat protiv Srbije dvadesetpet puta. jula. 29. itd.1909. grof od Habzburga i Tirola.1913. u Francuskoj je proglašena opšta mobilizacija za rat sa Nemačkom. Hozendorf je imao punu podršku feldmaršala grofa Helmuta fon Moltkea (Helmuth Graf Johann Ludwig Graf von Moltke. Pjačence i Gvastale. Parme. avgusta objavila rat Francuskoj i 4. Belgija je odbila. od Kiburga. [Raul Vilen izveden je na sud zbog ubistva Žana Žoresa tek posle rata. neposredno pred izbijanje Španskog građanskog rata. Sutradan. avgusta nemačke trupe okupirale su Luksemburg zahtevajući od Belgije da im omogući slobodan prolaz prema Francuskoj. vojvoda od Trenta i Briksena. 1848 1916). 1859 . i maju 1914. jula 1914. Tješina. Na dan 19. dok je govorio okupljenima u Le café du croissant na pariskom Monmartru. Oslobođen na tom procesu. u trenutku sarajevskog atentata. markgrof Gornje i Donje Lužice i Istre. Kao što to 2001. dosledni pacifista i dugogodišnji borac protiv rata koji preti Evropi. Naime. pa je ovaj događaj uzet za casus belli protiv Srbije.. napustio je Francusku i nastanio se u španskoj Ibici. avgusta objavila rat Rusiji. Već 2. Velika Britanija kao jedan od međunarodnih garanata belgijske neutralnosti. itd.1936). Luegerova Hrišćanskosocijalna partija. Austrijska optužba i pozivanje na rat protiv Srbije bila je u punom skladu sa dugogodišnjom politikom austrijske Vojne stranke. na Vilena je izvršen atentat i on je ubijen. januara 1913. Nemačka je 1. juna 1914. u Sarajevu je 30. Austrija je za atentat u Sarajevu odmah optužila Srbiju i njenu vladu. prvi čovek levog krila francuskih socijalista. gospodar Trsta. odnosno neformalnog interesnog saveza koji sačinjavaju Generalštab austro-ugarske vojske. organizovan pravi pogrom protiv Srba.97 markgrof Moravske. objavila je rat ." U ovoj stvari. navodi i vojni istoričar Hju Strečen (Hew Francis Anthony Strachan): "Hozendorf je prvi put predložio preventivni rat protiv Srbije 1906. Zadra. Kotora.] Budući da je Rusija ignorisala nemački ultimatum. Modene. itd. grof Franc Konrad fon Hozendorf (Franz Graf Conrad von Hötzendorf. Ratna dejstva počela su već sutradan. jednog od vodećih pripadnika Ratne stranke nemačkog Rajha. Dubrovnika. Nemačka je objavila ultimatum Rusiji zahtevajući da u roku od 12 sati obustavi mobilisanje svojih trupa. zatim je to ponovio 1908 . Aušvica. marta 1936. osnovano se smatra da je atentat bio kazna zbog ubistva Žana Žoresa. kont od Hoenembasa. vojvoda Gornje i Donje Šleske. godine 1919. avgusta 1914. jula Austro-Ugarska i Rusija proglasile opštu mobilizaciju. 1.1914). Zatora. Ligue des jeunes amis de l'Alsace-Lorraine. klerikalno krilo Rimokatoličke crkve i krugovi oko samog Franca Ferinanda. artiljerijskim granatiranjem Beograda. i 1. protivnik učešća socijalista u buržoaskim vladama. Atentat na Žoresa izvršio je izvesni Raul Vilen (Raoul Vilain. koja se zalaže za rat sa Nemačkom. januara 1914. Feldkirha. jula 1914. zvanog i Moltke Mlađi." Iako bez ikakvih dokaza. Dana 31.. u oktobru 1913. član studentske nacionalističke Lige mladih prijatelja Alzas-Lorene. bečka i peštanska štampa pokrenule su sinhronizovanu rasističku i ratnohuškačku kampanju protiv Srba i Srbije. Gorice i Gradiške. Austrijska socijaldemokratija takođe je snažno podržala ratnu politiku carske vlade. 1885 . Nemačka je 3. Posle intenzivne jednomesečne propagandne kampanje protiv Srbije. Austro-Ugarska je 28. šefa Generalštaba nemačke vojske. koji je od 1906. sa dva revolverska hitca ispaljena u glavu ubijen je Žan Žores (Auguste Marie Joseph Jean Léon Jaurès. objavila rat Srbiji. Bregenca. Između 1. bio šef Generalštaba austro-ugarske vojske. Zatim su 30. Tim povodom.

hladnog rata. nekolicinu članova Palmeove 43 Vili Brant (Willy Brandt. Naprotiv. Videti.1992) i počasni predsednik Socijaldemokratske partije Nemačke (1987 . North-South Cooperation for World Recovery.98 Nemačkoj. zasnovni su na filozofskoj i praktičnoj platformi koja je objavljena početkom 1995.1992). čija su dva izveštaja – Sever-Jug. Massachusetts 1983.. Reč je o razvijenom projektu za reformisanje svetskog političkog sistema.1992) i zbog toga poznata kao Brantova komisija. Commision on Global Governance. dobitnik Nobelove nagrade za mir (1971). Aktuelni koncept kosmopolisa i njegovih ustanova globalne uprave. Saradnja Sever-Jug za obnovu sveta iz 1983 – i danas aktuelna.1974).1992). uoči obeležavanja pet decenija postojanja međunarodnog sistema OUN. .43 Tok događaja koji je doveo do izveštaja Naše globalno susedstvo. i okončanja tzv. Independent Commission on Internacional Development Issues. nisu potvrdila tvrdnje austro-ugarske i nemačke propagande o odgovornosti Srbije i njene vlade za izbijanje rata. predsednik Socijaldemokratske partije Nemačke (1964 . i Zajednička kriza. Naše globalno susedstvo. ova istraživanja odbacila su ove tvrdnje kao puku propagandu. na inicijativu Vili Branta (Willy Brandt. 1913 . rođen kao Herbert Ernst Karl Frahm. čitavog onog institucionalnog poretka sveta uspostavljenog posle Drugog svetskog rata.1966). Istraživanja svih činjenica o početku Prvog svetskog rata i odgovornosti za njegovo izbijanje.1987). koji je nezavisna međunarodna Komisije za globalnu upravu. MIT Press. Cambridge. nemačko-norveški socijalista blizak trockizmu IV Internacionale za vreme Španskog građanskog rata i pripadnik norveškog pokreta otpora za vreme Drugog svetskog rata. koja su u više navrata preduzimana u evropskoj i svetskoj. ovo traganje stiglo je do napuštanja različitih programâ u čijem se središtu nalazila ideja svetske države i formulisanja koncepta globalne uprave i globalnog upravljanja. North-South: A Program for Survival. Nemačka. gradonačelnik Zapadnog Berlina (1957 . neposredno posle pada Berlinskog zida 1989. Brant. poznatu i kao Komisija Sever-Jug. ministar spoljnih poslova i vicekancelar Savezne republike Nemačke (1966 . Tako je počeo Prvi svetski rat.. na koji je pozvao članove svoje Komisije za pitanja međunarodnog razvoja. 1913 . predstavila u svom izveštaju Our Global Neighborhood. Cambridge. uveren u tom trenutku da se čovečanstvo nalazi "na ivici novog vremena". U potpunosti i uverljivo. kancelar Savezne republike Nemačke (1969 . godine 1995. *** Na samom kraju 20. Program za preživljavanje iz 1980.1969). u drugoj polovini sedamdesetih godina 20. osnovana 1992. Common Crisis. Massachusetts 1980. MIT Press. koga su savremenici nazvali Veliki Rat i Rat koji će okončati sve ratove. naročito u američkoj istoriografiji. predsednik Socijalističke internacionale (1976 . stoleća. pokrenut je krajem 1989. veka osnovao je i vodio Nezavisnu komisiju za pitanja međunarodnog razvoja. sazvao je neformalni konsultativni sastanak u Kunigsvinteru. kao i perspektiva čitave ove složene strukture.

avgusta 1990. posebno za pitanja globalne miroljubive saradnje u godinama i decenijama koje doleze. Istog 2. Tako je 2. koji tek što je izašao iz osmogodišnjeg rata sa Iranom (1980 . Arapska Liga usvojila je sličnu rezoluciju. u okviru svoje kolonijalne uprave. 1922 .1999) Komisije za Jug. avgusta 1990. Prvi praktični korak u pravcu realizacije ove zamisli odigrao se već u januaru 1990. V. Sutradan. Operation Desert Shield. . Savet bezbednosti OUN usvojio Rezoluciju 661 kojom se protiv Iraka uvode ekonomske sankcije. Šridrat Rampal (Shridath Ramphal). National Security Directive 26. bivši premijer Švedske i predsednik Socijaldemokratske partije Švedske. takođe zahtevajući povlačenje iračih trupa. Ova operacija bila je planirana i odobrena u skladu sa poverljivom Direktivom o nacionalnoj bezbednosti 26. 7. Na ovom sastanku. avgusta 1990. bili su takođe i Ingvar Karlson (Ingvar Carlsson). 3. Irak. Pronk i sam Brant.1988).Otomanske konvencije iz 1913. avgusta. Buš (George Herbert Walker Bush). kao dva samostalna emirata. na osnovu Britansko .1986) Komisije za razoružanje i bezbednost. "čisto defanzivnu". Stoga je 6. vojnu Operaciju Pustinjski štit. ali su Britanci posle 1918. avgusta 1990. Međutim. kada su se na Brantov poziv. potpredsednik Laburističke partije Holandije. svet je zahvatila još jedna bezbednosna. sa ciljem sprečavanja Iraka da posle Kuvajta napadne i Saudijsku Arabiju. avgusta 1990. 1927 . generalni sekretar britanskog Komonvelta i Jen Pronk (Johannes Pieter Pronk). sastali Karlson. tretirali Kuvajt i Irak kao posebne zemlje. u okviru Otomanskog Iraka. Kuvajt je bio autonomna oblast. politička i ekonomska kriza sa epicentrom na Bliskom Istoku. Savet bezbednosti OUN po hitnom postupku usvojio je Rezoluciju 660 kojom je iračka invazija osuđuje. Irak je ignorisao obe ove rezolucije. casa. vojnu invaziju na Kuvajt nastojeći da ponovo uspostavi teritorijalno stanje u tom delu sveta kakvo je bilo do Prvog svetskog rata. Među učesnicima. nekoliko meseci kasnije. predsednik SAD Džordž H. Naime. koju je Buš potpisao 2. saopštio je da SAD pokreću preventivnu. sa namerom da sačine izveštaj o novim mogućnostima miroljubive svetske saradnje u bliskoj budućnosti. Rampal.99 (Sven Olof Joachim Palme. otvorena svetska politička i bezbednosna kriza. Brundlandove (Gro Harlem Brundtland) Komisije za životnu sredinu i razvoj i Njerereove (Julius Kambarage Nyerere. Dan kasnije. izvršio je 2. a od vlade u Bagdadu se zahteva da odmah povuče svoje vojne efektive iz Kuvajta. izkristalisala se ideja o formiranju posebne komisije za pitanja kratkoročnih i dugoročnih perspektiva čovečanstva.

Tako je posle sedmogodišnjeg ciklusa u interpretaciji svetskog saveza siromašnih. Ingvara Karlsona i Šridrata Rampala. Brant je predložio Karlsona i Rampala za kopredsednike buduće komisije. u okviru Operacije Pustinjski štit. Oskar Arijas (Oscar Arias. predsednik Kostarike 1986 1990). avgusta 1990. Međutim. generalni direktor i predsednik Arapskog fonda za ekonomski i socijalnu razvoj u Kuvajtu). pojam Novi Svetski Poredak. stalni predstavnik ove zemlje u UN). Beograd 1980). i koja počinje konstatacijom da je "pristup nafti u Persijskom Zalivu i bezbednost glavnih prijateljskih zemalja u regionu od vitalnog značaja za nacionalnu bezbednost SAD". Abdlatif Al-Hamad (nekadašnji kuvajtski ministar finansija i planiranja. članica Izvršnog komiteta Socijalističke partije Katalonije. sada kao doktrina svetskog saveza bogatih. 8. Džordž H. izjavio da invazija Iraka na Kuvajt neće uspeti zato što "preti Novom Svetskom Poretku". odnosno Pokreta nesvrstanih ali i OUN (Alžir 1973. delove teoritorije ove zemlje uključio je u proširenu provinciju Basra. Posle veoma pažljivih i širokih konsultacija. New World Order. generalni sekretar Međunarodne . Pored dvojice kopredsednika. neuspešno inistirao još 1988. podržao je u ime svetske organizacije formiranje i ciljeve nove komisije i za njen rad ponudio odgovarajuću logističku i finansijsku pomoć svetske organizacije. Buš. tadašnji generalni sekretar OUN. Pošto se konsultovao sa Bruntlandom i Njerereom. dana 17.000 vojnika. provinciju.100 oktobra 1989. naime. na velika vrata ponovo uveden na svetsku pozornicu godine 1990. posle neuspešnog pokušaja Mihaila Gorbačova iz 1988. a ostatak je proglasio za svoju 19. "because it threatens the New World Order". članica španskog parlamenta. oni su to prihvatili i počeli sa preliminarnim radovima. u aprilu 1992. u Komisiju je ušlo još 26 ličnosti sa respektabilnim međunarodnim ugledom: Ali Alatas (indonežanski ministar spoljnih poslova. Ana Balebo i Puiž (Anna Balletbo i Puig. avgusta 1990. izabrani su i članovi Komisije za globalnu upravu. New World Order. Njujork 1974. Istog dana. Irak je proglasio aneksiju Kuvajta. Buš je. sutradan. Butros Butros-Gali (Boutros Boutros-Ghali). Kolombo 1976. Najzad. Najzad. prvi put javno upotrebio je pojam na kome je njegov glavni međunarodni partner (i konkurent) Mihail Sergejevič Gorbačov (Михайл Сергéевич Горбачёв). pojam Novi Svetski Poredak. Commission on Global Governance. V. SAD su počele da koncentrišu jake pomorske i vazdušne snage u oblasti Persijskog Zaliva sa ciljem da u najkraćem mogućem roku tamo stacioniraju kontigent od 500. a povodom ove krize.

Jirži Dinstbir (Jiri Dienstbier. predsedavajuća u Izvršnom bordu UNICEF-a. glavni ekonomski savetnik indijske vlade. predsedavajući Afričkog nacionalnog kongresa. generalni sekretar Hrišćanskodemokratskje unije Nemačke). zamenik premijera Republike Koreje. predsednik Evropske komisije od 1985. Sadako Ogata (Japan. Kurt Bidenkof (Kurt Biedenkopf. južnoafrički političar. gradonačelnik Klišija). borac za ženska prava). Hongku Li (Hongkoo Lee. Kenija. finansije i budžet. podsekretar UNCTAD-a. član Nezavisne komisije za međunarodna humanitarna pitanja). profesor političkih nauka u Seulu. predsednik Svetske banke 1986 . član Doma lordova britanskog Parlamenta. vek). Francuska. Češka. Vangari Matai (Wangari Maathai. predsedavajući seulskog Komiteta 21. Bernard Čizero (Bernard Chidzero. stalni sekretar indijskog ministarstva finansija. I. državni podsekretar za odbrane UK. Enrike Inglesias (Enrique Iglesias. predsedavajući Češkog saveta za međunarodne odnose). STO). član izvršnog komiteta Cornell univerziteta). nekadašnji ministar spoljnih poslova Meksika. predstavnik svoje zemlje u UN. SAD. predsednik Svetske alijanske za reformisane crkve). gradonačelnik Meksiko Sitija). Manuel Kamačo Solis (Manuel Camacho Solis. ministar za nacionalno ujedinjenje. predsedavajući Komisije za ljudska prava OUN). izvršni sekretar Ekonomske komiije OUN za Latinsku Ameriku. državni ministar za inostranstvo i Komonvelt). predsednik Međunarodne akademije za mir u Njujorku. predsednik Interameričke banke za razvoj od 1988. Patel (guverner indijske Banke za rezerve. Alen Bosek (Allan Boesak. Žak Delor (Jacques Delors. član upravnog odbora Smithsonian Institution. Frenk Džud (Frank Judd. potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Češke.1991. ministarpredsednik Saksonije. predsedavajući Komiteta za odnose SAD . G. izvršni direktor IMF. predsednica Nacionalnog saveta žena Kenije. nekadašnji francuski ministar za ekonomiju. ministar za prekomirski razvoj. predsedavajući konferencije poznate kao Urugvajska runda pregovora o trgovini koja je rezultirala osnivanjem Svetske trgovinske organizacije. pomoćnik . Olara Otunnu (Uganda. dirktor Instituta za međunarodne odnose. Barber Konabl (Barber Conable. predsedavajući Komiteta za razvoj Svetske banke i IMF).Kina.101 fondacije Olof Palme. Urugvaj. direktor Londonske škole za ekonomske i političke nauke. ministar finansija Zimbabvea. visoki komesar za izbeglice UN od 1991. spiker nevladinih organizacija na Svetskom samitu u Rio De Ženeiru 1991). član nemačkog parlamenta.

tužila je nadležnom sudu izdavača zbog nepoštovanja autorskih prava i neovlašćenog objavljivanja dela. Komisija je počela sa radom u septembru 1992. SAD. Celina Vargas do Amaral Peixoto (generalni direktor Nacionalog arhiva Brazila. pomoćnik generlnog direktora kineskog Centra za međunarodne studije. Earth Council. direktor Centra za istraživanje i dokumentaciju brazilske istorije). naime. član Komisije za Jug). Posle dugotrajnog procesa. članica Saveta za međunarodne odnose. takođe pokrenut talas novih izdanja Mein Kampf Adolfa Hitlera. Prvo legalno izdanje Mein Kampf pojavilo se. 1992. član Svetske komisije za okolinu i razvoj). član Nezavisne komisije za pitanja međunarodnog razvoja). Kanada. Senegal. Brajan Urgvart (Brian Urquhart. UK. ambasador za razoružanje. koja je do 31. 8. godine. Nemačka savezna država Bavarska. Avganistanu. članica Visokog savetodavnog tela UN za održivi razvoj. zahtevajući da se zbog toga ovo švedsko izdanje Mein Kampf zabrani. Moris Strong (Maurice Strong. Kian Džiadong (Qian Jiadong. Njen inicijator i osnivač Vili Brant umro je već narednog meseca. funkcioner u administracijama predsednika Kartera i predsednika Buša). ambasador svoje zemlje u SAD. vek). gneralni sekretar I i II Zemaljskog samita. predsednik Saveta Zemlje. Vrhovni sud Švedske doneo je 1998. UNDP). Mari-Anželik Savan (MarieAngelique Savane. Adela Simons (Adele Simmons. član nezavisne Komisije za pitanja razoružanja i bezbednosti). pomoćnik generalnog sekretara UN za specijalna politička pitanja 1972 . članica Obrazovne komisije UNESCO-a za 21. stalni istraživač u Programu za međunarodne odnose Fordove fondacije. stalni kineski predstavnik u ženevskom sedištu UN. oktobra 1992. Jurij Voroncov (sovjetski i ruski diplomata. Francuskoj i Indiji. godine vlasnik autorskih prava za Mein Kampf (sa izuzetkom eventualnih izdanja na engleskom ili holandskom jeziku).1986. [Interesantno je to što je 1992.102 administratora Programa za razvoj UN. direktorka Afričkog odeljenja Populacionog fonda UN. Jan Pronk (potpredsednik Laburističke partije Holandije. zamenik generalnog sekretara UNCTAD-a. savetnik Borisa Jeljcina za međunarodne odnose). decembra 2015. predsednica MacArthur Foundation. presudu u kojoj se kaže da nemačka savezna država Bavarska ni po kom osnovu ne može biti vlasnik autorskih prava za Mein . savetnica visokog komesara za izbeglice UN. u Švedskoj i to kod izdavača poznatog po svojim antinacističkim stavovima. predsednica Asocijacije afričkih žena za istraživanja i razvoj. UN. CFR.

Australiji. Univerzitet UN bio je sa Komisijom koorganizator javnog simpozijuma o ključnim pitanjima koji je održan u Tokiju. Karnegi Korporacija (Carnegie Corporation). stručnjaci za pojedina posebna pitanja. Godine 2002. takođe se veoma dobro prodavalo u Engleskoj. zatim kanton Ženeva. kada je objavljeno prvo izdanje na ruskom jeziku. Arapski fond za ekonomski i socijalni razvoj iz Kuvajta. Tokiju. Holandije. u Ruskoj Federaciji štampana su tri izdanja Mein Kampf. Indije. preostalih pet u Njujorku. ne može ni podnositi tužbene zahteve u vezi sa izdavanjem ili zabranom ove knjige u Švedskoj. i Ford Fondacija (Ford Foundation) iz SAD. Osim u više štampanih izdanja na različitim jezicima širom sveta. Kairu i Nju Delhiju. Kuernavaku (Meksiko).] Komisije za globalnu upravu imala je jedanaest plenarnih zasedanja – šest u Ženevi. ova prodaja je obustavljana. sud u Francuskoj presudio je da Internet kompanija Yahoo! mora da plaća 100.000 evra dnevno zbog elektronske prodaje revizionističke lektire. Common Security Forum. na više jezika. uključujući Mein Kampf i Protokole sionskih mudraca. gradska uprava Meksiko Sitija.com i Barnesandnoble. Mein Kampf se prodavao u Nemačkoj posredstvom Internet knjižara Amazon. regionalne konsultacije bile su obavljene u San Hozeu (Kostarika). rad Komisije podržale su vlade Kanade. kao i . Od 1992. na francuskom tržištu. Razgovori o konceptualnim i strateškim problemima bili su organizovani u okviru Foruma za zajedničku bezbednost. Mein Kampf je trenutno dostupan u elektronskom obliku na više Internet sajtova i. Norveške. Češki prevod Mein Kampf objavljen je 2000. pa do 2006. Posle izveštaja Centra Simon Vizental. Ministarstva za međunarodne odnose Norveške i Centra za studije globalne uprave. takođe. Finskoj. Grčkoj i Turskoj (tursko izdanje štampano je 2005). a knjiga je dostupna u elektronskom formatu na više tamošnjih sajtova. dve fondacije UN koje je osnovao Japan. Indonezije.com. Povereništvo za svetsku humanitarnu akciju (World Humanity Action Trust) iz UK. gde je smešten i sekretarijat Komisije. Švedske i Švajcarske. London School of Economics. u Libanu. Izdanje Mein Kampf na arapskom jeziku. Danske. U slobodnoj prodaji. Briselu i Visbiju (Švedska) – a u njenom radu učestvovali su i članovi više neđunarodnih organizacija civilnog društva. štampano 1995. Center for the study of Global Governance Londonske ekonomske škole. MekArtur Fondacija. Evropska komisija. Do 1999. sledstveno.103 Kampf te da. Mein Kampf može se naći u Kanadi.

44 44 O samoj Brantovoj Komisiji za globalnu upravu i njenom istorijatu.htm. http://www. Our Global Neighborhood. . Report of the Commission on Global Governance.htm. in The Research Centre for Global Governance .org/web/20011205053354/www.libertymatters.ch/contents.archive. Global Governance. Sovereignty. Our Global Neighborhood. 1995 [410 p].rcgg.htm. http://www. videti: The Commision on Global Governance.cgg.br/r09. Komisija je početkom 1995. http://sovereignty. http://www.ufrgs.net/.org/globalgovernance.htm.org/globalgovernance.104 Fondacija Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung) iz Nemačke. Environmental Conservation Organization.libertymatters. Integralni tekst izveštaja dostupan je na adresama: The Commission on Global Governance. http://web. objavila svoj izveštaj. videti izveštaj Komisije. Oxford University Press. Najzad.

105 6. Vrednosti za novo susedstvo. polaze od toga da je svet tokom 50 godina između 1945. 2. porast broja građanskih konflikata. Ekonomski trendovi (siromaštvo. i 1995. slede poglavlja: Novi svet. u izveštaju podeljenom na sedam poglavlja (posle Predgovora. Društvene promene i promene životne sredine (stanovništvo i populacioni trendovi. 4. doživao tako radikalne strukturalne promene da one neizostavno nalažu i hitne. istočnoevropsko iskustvo tranzicije. regionalnim i svetskim poslovima. takođe radikalne promene u samom institucionalnom aranžmanu upravljanja svetskim poslovima. posebno se tematizuju problemi kao što su to: 1. 3. borba protiv korupcije). Naše globalno susedstvo. transfer upravljačke moći kao i moći odlučivanja neposredno na građane). kao primeri. kopredsednici Komisije. . etnička čišćenja. Reformisanje Ujedinjenih Nacija. Unapređenje bezbednosti. Upravljanje ekonomskom međuzavisnošću. kao i planetarni rast agresije i nasilja). kao i reformi OUN koja kroz ustanove globalnog građanskog društva i jačanje vladavine zakona na svetskom planu treba da dovede do institucionalnog obezbeđivanja neposrednog učešća svih građana u lokalnim. globalni mediji. Autori izveštaja Our Global Neighborhood. naročito kada je reč o opštoj sigurnost čovečanstva i bezbednosti same planete. Vojne transformacije (trka u naoružanju. nosioci promena u civilnom društvu. Jačanje vladavine prava širom sveta i Poziv na akciju). ekonomskoj međuzavisnosti svih aktera svetske ekonomije. Vrednosti za globalno susedstvo (globalna građanska etika. Sa ovog opšteg stanovišta. apostrofiraju se tada aktuelni građanski ratovi. koji su potpisali Karlson i Rampal. privatni sektor). genocid. razaranja i nasilje na prostoru izvorne Jugoslavije i Ruandi.

ugovor o neširenju naoružanja. a ne samo vlade. govore brojni izvori.northwestern. predlog za osnivanje Skupštine narodâ OUN. tržišni instrumenti i životna sredina. World View Commentary No. sa obavezom da se etika i vrednosti preuzmu kao temelj novog svetskog poretka. smanjenje vojnih izdataka i njihova konverzija u civilne programe."45 45 Videti. armijski transferi. Upravljanje ekonomskom međuzavisnošću (demokratizacija procesa donošenja odluka na globalnom nivou. regionalizam i neformalni multilaterizam. Komisija zamišlja svet kao 'susedstvo' sa ljudima. a ne državama u centru. reforma ekonomskih i socijalnih operacija OUN. A People's Assembly. UNCTAD i UNIDO. pomoć u razvoju i borba protiv siromaštva. kao i o razmerama sporova koje je pokrenuo. eliminisanje nuklearnog oružja. zaštita životne sredine. Chicago. 119. zabrana hemijskog i biološkog oružja. razvoj globalnog građanskog društva. naročito razvoj nevladinih organizacija. pa tako i onaj komentar (napisan 1996. sa sistemom upravljanja koji uključuje civilno društvo. svetski sud i unapređenje međunarodnog zakonodavstva uopšte). odnosno uspostavljanje multilateralnog režima međunarodne trgovine. formiranje Saveta za ekonomsku bezbednost OUN. ako ne sve detalje komisijinih preporuka.edu/depts/clinic/ihr/display_details. kultura nenasilja). O razmerama uticaja koji je ovaj izveštaj imao i ima na profilisanje strategije globalnog razvoja i strategije upravljanja svetskim poslovima uopšte. Center for International Human Rights. October 23.106 5. principi globalnog upravljanja životnom sredinom). jašanje vladavine zakona na svetskom planu posebno kroz Savet bezbednosti. 6. Unapređenje bezbednosti (okončanje pretnje od masovnog uništenja i globalnog uništenja čovečanstva. trgovina i Svetska trgovinska organizacija. MMF i globalna ekonomska stabilnost. nastojanje da se žene stave u centar odlučivanja. problem migracija. Reforma OUN (reforma Saveta Bezbednosti OUN. Modified: July 14. 7. Northwestern University School of Law. pravila za međunarodnu trgovinu i konkurenciju. održivi razvoj i Agenda 21.law. 1996. reforma Generalne skupštine OUN.cfm?ID=75&document_type=commentay . http://www. redigovan 2004) u kome se. pored ostalog. u prilog predlogâ Brantove komisije kaže i ovo: "U sledećem veku – i možda ne tako daleko – istorija će izgleda opravdati. Douglass Cassel: Our Global Neighborhood: A Vision For The Future. 2004. predlog za formiranje Saveta za ekonomsku bezbednost OUN. a onda svakako njen koncept sveta.

. Errol E. Shridath Ramphal .jsp?doi=10.contentdirections. verovatno veoma rđavu. http://doi.1336/0275964175. Ingvar Carlsson .cgg.wikipedia. "Kao što ovaj izveštaj jasno naznačava. Greenwood Publishing Group. svetsku vladu. ali još ne i proglašene svetske federacije.wikipedia. in Our Global Neighbourhood. Međunarodni monetarni fond (International Monetary Isto tako videti i karakterističnu kritiku iz ugla radikalnog krila svetskog federalističkog pokreta. http://en. and James A. Naš rad nije drugo nego tranzitna stanica na tom putu. Svetska Banka (World Bank). Nalazimo se u vremenu koje zahteva svežinu i inovativnost u globalnoj upravi. pa sledstveno i praktični korak u pravcu uspostavljanja upravo jedne takve svetske federacije i njene federalne vlade sa planetarnim autoritetom. Praeger Publishers 1999. Mogućnost za jedan takav ishod danas uverljivo demonstrira veoma gusto isprepletana mreža od preko 30. Nikakvo nerazumevanje ne treba da izazove sličnost termina. 46 Videti. The report of the Commission on Global Governance. http://en. isto.com/mr/greenwood.htm. Primere kritike izveštaja Komisije za globalno upravljanje sa stanovišta desnice. kopredsednici Karlson i Rampal.London: Co-Chairmen's Foreword.ch/foreword. Ali.org/wiki/The_New_American.Stockholm.org/web/20020223232927/www. Nije naša namera da ponudimo plan za sva vremena. odnosno međunarodnih organizacija država i vlada ili međunarodnih nevladinih organizacija za upravljanje svetskim poslovima na globalnoj skali: OUN i njene agencije. Harris. http://web. ali i još reakcionarnija asocijacija John Birch Society. globalna uprava nije globalna vlada. dobro reprezentuju stavovi radikalnih zastupnika ideje nacionalnog suvereniteta kao što je to konzervativni časopis The New American. mnogo neotpornijem prema hegemonističkim ambicijama. izričito kažu sledeće: "Razvoj globalne uprave deo je evolucije ljudskih napora da se organizuje život na planeti i taj će proces stalno napredovati.Yunker: Toward Genuine Global Governance: Critical Reactions to "Our Global Neighborhood".000 međunarodnih organizacija. koji se razvija više na osnovu uloga država i vlada nego na osnovu ljudskih prava.archive. November 1994. a u novom obliku datih osnivanjem Ujedinjenih Nacija pre gotovo pedeset godina.org/wiki/John_Birch_Society.107 Na samom početku izveštaja. iako ovaj predloženi sistem svetske uprave i upravljanja svetskim poslovima ne znači zalaganje za uspostavljanje svetske vlade. Mi ne predlažemo razvoj prema svetskoj vladi." 46 Ipak. nego i za vladu pretpostavljene. Grupa 8. jer ukoliko se u tom pravcu uputimo možemo se naći u svetu mnogo manje demokratskom nego što je on danas – svetu naviklom na moć. očigledno je da taj sistem po svojim intencijama i projektovanim mogućnostima predstavlja primeren supstitut ne samo za jednu hipotetičku. uvereni smo da je došlo vreme da svet iskorači iz matrica razvijanih vekovima.

osnovano 1884. ITU. uticaj na međunarodne odnose. Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organisation. Organizacija Severnoatalntskog pakta (North Atlantic Treaty Organisation. koje predstavljaju nacionalno ili transnacionalno organizovane saveze moći. Rockefeller Foundation. Yearbook of International Organizations. O mogućnostima takvog ishoda. fondacija osnovana 1911. a koje i danas imaju značajan. američki Savet za međunarodne odnose. veka i godina Prvog svetskog rata. 47 Godišnjak međunarodnih organizacija. IRC. isto tako uverljivo danas demonstrira i mogućnost za jedan drugačiji. Chatam House po imenu zgrade u kojoj je smešten od prvog dana. osnovana 1865. International Telegraph Union. 47 Nevolja je.000. ICRC. kasnije će biti više reči. međutim. Crvenog polumeseca u islamskim zemljama i Crvenog Lava i Sunca u Iranu. NATO). takođe njujorška Rokfelerova Fondacija. a preko 25. objedinjene su 1932. procenjuje se da je broj ovih organizacija u svetu znatno veći i da se kreće oko 50. neke od njih oslanjaju se na veoma dugu i bogatu tradiciju. korporativnog ili civilnog sektora. International Radiotelegraph Convention. International Telegraph Convention. Najstarije među i danas aktivnim međunarodnim orgaizacijama država jesu: Međunarodni komitet Crvenog krsta. ITU iz 1865. mogućnost za uspostavljanje velike svetske imperije.V. odnosno Međunarodna telegrafska unija. osnovan 1920.108 Fund. Neke od ovih ustanova utiču na svetske poslove još od druge polovine 19. The Royal Institute of International Affairs. ne retko i veoma značajan.org/organizations/pub. Upečatljivi primeri su: britansko Fabijansko Društvo. Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization). radikalno različit ishod događaja. u tome što ova ista mreža ustanova za upravljanje svetskim poslovima. Što se tiče nevladinih ili akademskih organizacija. kao i organizacija čiji je cilj organizovanje debeta o glavnim socijalnim i političkim pitanjima vremene. WTO). http://www.uia. Međunarodna telegrafska konvencija. poznat kao Čatam Haus. koji od 1950. donosi ove podatke o preko 30. i 1934. osnovana 1906. Union of International Organizations.php. Carnegie Corporation of New York. International Telecommunication Union. koja danas koordinira rad 114 nacionalnih organizacija Crvenog krsta. u Ženevi.000 su međunarodne organizacije država i vlada.000 međunarodnih organizacija. organizacija privatnih švajcarskih građana osnovana 1863. i IRC iz 1906. Međutim. u današnju Međunarodnu uniju za telekomunikacije. Council for Foreign Relations. od tog broja. ITU. Yearbook of International Organizations. . Online Edition. interesne grupe ili profesionalne asocijacije čiji članovi dolaze iz državnog. I . godine objavljuje Unija međunarodnih orgasnizacija.000 međunarodne nevladine organizacije. osnovana 1913. in Union of International Organizations. The International Committee of the Red Cross. osnovan 1921. britanski Kraljevski institut za međunarodne poslove. Njujorška Karnegi Korporacija. Vol. kao i hiljade drugih formalnih i neformalnih ustanova i organizacija. IMF). Međunarodna radiotelegrafska konvencija. preko 5. videti. 2006. u svom najnovijem petotomnom izdanju u šest knjiga.

na kraju 20. i 1974. tehnološkog. naročito ono što je istorija potvrdila kao doprinos osvetljavanju i razumevanju prirode univerzuma i same terestrijalne prirode.109 7. sve što može doprineti smanjenju. drugim rečima sve što je doprinelo ili može doprineti reprodukciji ljudske zajednice i održivom rastu njenog energetskog kapaciteta (što znači ekonomskog. moralnog i svakog drugog potencijala). kulturnog. Drugim rečima. predstavljaju konceptualni i praktični okvir za ublažavanje duboke tranzicione krize u kojoj se svet nalazi još od onog "trenutka" između 1970. posle iskustva sa različitim teorijama i praksama kosmopolisa tokom proteklih 500 godina modernosti – od ciklusa svetske revolucije krajem 18. koncept globalnog upravljanja u verziji Brantove komisije predstavlja destilat idejâ i tradicijâ upravljanja svetskim poslovima koje su zaista preživele 500 godina istorije i koje. veka – u ambijentu sveta čiju nestabilnu strukturu. Sve što je preživelo iskušenja povesti. . možemo prepoznati unutar korpusa ideja na kojima počiva i sa kojima se legitimiše ovaj program globalnog upravljanja. godine kada je kriza pokrenuta. represije. veka. morfologiju i prostor mogućnosti presudno profilišu odnosi konkurentske međuzavisnosti tradicionalnih i novih struktura planetarne moći. nasilja i rata. zatim prirode ljudskih odnosa. i na početku 21. ako već ne i ukidanju instrumenata i odnosa eksploatacije. dakle već čitavih tridesetšest godina. da se svetski politički sistem uspostavi kao planetarno samoodrživa i uravnotežena horizontalna mrežna struktura ustanovâ za upravljanje svetskim poslovima u tranzitnoj epohi istorije. socijalno odgovorne i na socijalističkim načelima utemeljene frakcije planetarne moći. verskog fanatizma i dogmatske osujećenosti. ljudskoj individualnoj i socijalnoj slobodi. oslobađanju iz mraka neznanja. upravo zbog toga. veka. saznajnog. siromaštva. koncept Brantove Komisije za globalno upravljanje reflektuje nastojanja liberalno-demokratske. Danas. predrasuda. pa do tekućeg cikusa svetske revolucije na početku 21. kao i ljudske prirode uopšte.

.net/NLR18. New York 1988. upravo tada. Journal of World-Systems Research. Immanuel Walerstein: New Revolts Against the System. 1998].edu/projects/1968/index. University of Chicago Press.December 2002.2006.ssrc. Social Science Research Council. the antiwar movement of the Vietnam era. University of Chicago Press. Part I.html. avgusta 1971. između 1970. http://fbc. Immanuel Wallerstein: America and the World: The Twin Towers as Metaphor. Charles DeBenedett: An American ordeal. svetski sistem zahvatila strukturalna bifurkacija i time. Monthly Review. bili su ponuđeni čovečanstvu ili su počeli da se kristališu u ovim događajima na samom početku svetske tranzicione krize.org/SI/May68docs.24. 5.htm. 2001. 234-263. Novembar . Meiji Gakuin University.newleftreview. a joint project between South Kingstown High School and Brown University's Scholarly Technology Group. Jan. July-August. William G. 1997.edu/iwrise. http://www. Bureau of Public Secrets. Martin: Three Hundred Years of World Movements: Towards the End of the Capitalist World-Economy?. posebno sa distance od preko 30 godina i naročito iz optike teorije svetskog sistema. Lawrence II Memorial Lecture. Svi danas aktuelni strateški odgovori na izazove planetarne krize.htm. Adam M. http://www. videti David Farber: Chicago '68. takođe.110 Naime. http://www. 2004 . Dec. takođe nepovratno. sponsored by Project Perspectives on International Studies. na talasu planetarnog suzbijanja svetske revolucije 1968 (reč je o kumulativnom dejstvu mnoštva događaja strukturalne prirode koji su potresali svet između 1964. 2003. The Whole World Was Watching: an oral history of 1968. Brooklyn College. kao inicijalnim događajem.htm. Johannesburg.bopsecrets. i 1974)48. uključujući ovde i program Brantove komisije.globalpolicy. World Revolutions and the World-Systems Perspective. New York 1995. Martin: Still Partners and Still Dissident After All These Years? Wallerstein. or The World-System in the Twenty-First Century. New York 1989. Niksonovim šokom od 15. 2.binghamton. 23 . Garfinkle: Telltale hearts: the origins and impact of the Vietnam antiwar movement. [Keynote Address at Symposium on Perspective of the Capitalist World-System in the Beginning of the Twenty-First Century. Immanuel Wallerstein: US Weakness and the Struggle for Hegemony. VI.ac. a polje mogućnosti za jedan naredni ciklus svetske revolucije i jedan novi istorijski sistem bilo postavljeno. što znači novim strukturalnim pretpostavkama. Daniels: Year of the Heroic Guerrilla: World Revolution and Counterrevoulution in 1968 . http://www. sa tzv.org/sept11/essays/wallerstein. Warren Wagar: A Short History of the Future. Robert V. Chicago 1988. Special Issue: Festchrift for Immanuel Wallerstein.org/empire/analysis/2003/0812hegemony. Chicago 1992. bila pokrenuta njegova istorijska demisija. Charles Scribner's Sons. in Global Policy Forum. dotadašnji ekvilibrijum svetskog sistema nepovratno je narušen kada je sa kolapsom međunarodnog finansijskog sistema iz Breton Vudsa. summer/fall 2000. 1990. Irwin Unger and Debi Unger: Turning Point 1968. 48 Za recentne interpretacije svetske revolucije 1968. William G. videti. May 1968 Documents. godine. i 1974. http://www. W. pp. Rand Afrikans University. pod novim doktrinarnim. St.stg.shtml.brown. 13 June 2003 http://general. dramatično brzo transformisati svetsko i svako pojedinačno lokalno društvo tokom narednih tridesetšest godina i kasnije).htm. Paper presented at the Sociology Seminar. Institute of International Studies. . New Left Review 18. the Charles R. posle čitavih 500 godina i u obliku mondijalne tranzicione krize (koja će. Martin's Press. ekonomskim i tehnološkim.pdf.rau. Breton Woods System. Immanuel Wallerstein: The Rise of East Asia.za/sociology/MartinW. Syracuse University Press. Basic Books Inc.

i to pod pretpostavkama pravednije globalne redistribucije moći i bogatstva. tokom čitave sedme decenije 20. diktirati samo njeni nosioci. to se može pokazati na primeru one dve konkurentske strategije koje su tada artikulisane. new world information and communication order. zaključno sa 1980. razlike među njima bile su duboke i nepremostive. imao za cilj da na frontu tzv. rata kultura. takođe horizontalnog i federalističkog novog svetskog informacionog i komunikacionog poretka. Iako su protagonisti obe strategije izlaz iz krize videli u neophodnosti uspostavljanja nove konfiguracije svetske moći kao jednog Novog Svetskog Poretka. u svakom slučaju veoma razvijenih instrumenata za dizajniranje i usmeravanje toka događaja u željenom pravcu.111 Naročito uverljivo. a to ovde u prvom redu znači moći kojima su raspolagali. NSP. NSIKP. New World Order. Zastupnici obe strategije intenzivno su odmeravali svoje snage. CCF. vodio između SAD i saveznika s jedne strane. da zadrži i učvrsti mesto sile na vrhu piramidalne strukture svetske moći. bez alternative. godinom. sa njegovom neokonzervativnom revolucijom i neoliberalnom ekonomijom. The Congress for Cultural Freedom. new world order. kao federalistički horizontalno udruženog čovečanstva. NOW. Svetski savez siromašnih oslanjao se na moć moralnog razloga i visoke ideale jednakosti. na primer. a to ovde u prvom redu znači moć znanja kojima su raspolagali. bila je to neravnopravna borba. a čiji je važan deo i zahtev za uspostavljanje. reč je o svetskom savezu bogatih i njihovoj strategiji hijerarhijski vertikalno usrojenog novog svetskog poretka. druga sa ambicijom da krizu unilateralno produbi i eksploatiše. NWICO. veka. Razume se. koji je osnovan 1950. new international economic order. U drugom slučaju. Tako je. NWO. pravde i solidarnosti. Protagonisti obe strategije intenzivno su odmeravali svoje snage. jedna s namerom da mondijalnu krizu pacifikuje i svet reintegriše federalistički horizontalno. tokom čitave sedme decenije 20. uz političku. do 1990. cultural war (jednom od najvažnijih frontova svetskog hladnog rata koji se od 1948. veka. NIEO. svetski savez bogatih oslanjao se na moć sile i široki spektar vidljivih i nevidljivih. a svet integriše vertikalno i pod pretpostavkama koje će. profiliše zapadnoevropsku kulturnu . U prvom slučaju reč je o svetskom savezu siromašnih i njihovoj strategiji novog međunarodnog ekonomskog poretka. Kongres za slobodu kulture. a SSSR i njegovog bloka s druge). finansijsku i svaku drugu podršku CIA.

bili su čak i Franc Borkenau (Franz Borkenau).html.uchicago. 1949 . 1920 . da se bori protiv svakog uticaja komunističke ili bilo koje druge levice u kulturi i javnom životu uopšte i da. Foreign Affairs. Sigmund Diamond: Compromised Campus: The Collaboration of Universities with the Intelligence Community. Međunarodna asocijacija za slobodu kulture. Christopher Simpson: Science of Coercion: Communication Research and Psychological Warfare.edu:8002/search. Michael Warner: Cultural cold war. Volume 38.book reviews.html in Central Intelligence Agency: Studies in Intelligence. No. London.lib. grupa je promenila ime u International Association for Cultural Freedom (IACF). a rata kultura posebno. otkriveno je da je CIA bila faktički osnivač ove grupe i finansijer njenih projekata. 68. Kongres za slobodu kulture. Andrew J.xml&style=tamwag/tamwag. Posle tog otkrića. Sept 29. Wagner Labor Archives. Cloak: Scholars in the Secret War. Peter Coleman. https://www. Artur Šlezindžer Ml. August 27. New York University Libraries.IACF. Glasilo CCF/IACF bio je književni časopis Encounter koji je uz finansijsku podršku CIA. in The University of Chicago Library. Jr). 1945 . Archives and Manuscripts. Elmer Holmes Bobst Library. pobedi u ratu kultura. Dvojica nepokolebljivih antikomunista i neumornih ratnika hladnog rata. do 1990. in Tamiment Library . izlazio od 1953.50.xsl. Peter Coleman: The Liberal Conspiracy : The Congress for Cultural Freedom and the Struggle for the Mind of Postwar Europe. centralne ličnosti i najangažovaniji aktivisti tog projekta. Bertrand Rasel.1961 . Guide to the American Committee for Cultural Freedom Records 1939 .gov/csi/studies/95unclass/Warner.gov/csi/studies/95unclass/index.112 scenu i njen vrednosni sistem u skladu sa političkim i bezbednosnim interesima SAD i "slobodnog sveta" uopšte. Ignjacio Silone (Ignazio Silone). (Arthur Schlesinger. http://dlib. Karl Jaspers. Lasky). 1945 – 1955. The Congress for Cultural Freedom (CCF). videti. 1995 Edition. ed.nyu. Melvin Laski (Melvin Jonah Lasky. New York 1996. Laski (Melvin J. Melvin Dž. na konferenciji održanoj u Palati Titanija u Zapadnom Berlinu.: Universities and Empire: Money and Politics in the Social Sciences .cia. Rejmon Aron (Raymond Aron).1960.90.Robert F. David M. Među učesnicima osnivačke konferencije. Vol. Džon Djui (John Dewey). Oxford University Press. Tenesi Vilijams (Tennessee Williams).1957. Congress for Cultural Freedom. New York 1992. 1989.edu/eadapp/transform?source=tamwag/accf. Godine 1967. Gown Winks and Robin W. 49 49 O slučaju CCF . Sidni Huk (Sidney Hook). National Review. Artur Kestler (Arthur Koestler). . 1989. Christopher Simpson. 1989. najzad. Hju Trevor-Roper (Hugh Trevor-Roper). Origins of the Congress for Cultural Freedom. William Morrow. da pronađe odgovor na tada preovlađujuće shvatanje da je liberalna demokratija manje kompatibilna sa kulturom od komunizma. kao i drugim gravitirajućim problemima hladnog rata. Pierre (book review): The Liberal Conspiracy: The Congress For Cultural Freedom And The Struggle For The Mind Of Postwar Europe. 5.2004) i Irving Kristol (1920). 1939 . bili su glavni ideolozi. Benedeto Kroče (Benedetto Croce). Ronald Radosh: The Liberal Conspiracy: The Congress for Cultural Freedom and the Struggle for the Mind of Postwar Europe. The Free Press. Oxford University Press. osnovan je 26.xqy?q=Congress+for+Cultural+Freedom. The New York Times. New York 1987. juna 1950.cia. Winter 1989 . Oshinsky: Cranky Integrity on the Left. New York and Collier Macmillan. Number 5. https://www. http://marklogic.

Dec 2001. No. The New Press. a koja bi strategija mogla da na bilo koji način ugrozi vladajući poredak SAD i njegovih saveznika. "arhivama terora" koji su otkriveni 22. port. 2006. June 25. od evropskih zemalja Zapadna Nemačka. od 1945.C. The New Press. svetski savez bogatih paralelno je istrajavao na strategiji i instrumentima za svrgavanje nepodobnih režima i kreiranje politički prihvatljivih vlasti u zemljama širom sveta (sve zemlje Latinske Amerike. u Africi. Larry Hart. Japan. No. 2002. Grčka. naročito Kongo. Italija. 37.000 ljudi bilo je konfinirano.pdf. pp. Izvorna arhivska građa koja je dostupna istraživačima posle 1990. . http://www.113 Isto tako. nisu tako dobro i opsežno dokumentovane kao u navedenim slučajevima. Michael Hochgeschwender: The Intellectual as Propagandist: Der Mont.. decembra 1992. March 25 . Vol. http://libcom. The American Impact on Western Evrope: Americanization and Westernization in Transatlantic Perspective. godine ubijeno je 50. Matt Welch: Old Propaganda and New. u Paragvaju.com/p/articles/mi_m1568/is_2_38/ai_n16545879.org/history/articles/cultural-cold-war/. Norveška. sprovođen u okviru Operacije Kondor (špan. Granta.27. u Aziji posebno Iran. 30.com/other/2004/site_packages/3125ccf_kulturkampf.larouchepub. Francuska. June. The Modern History Project. Španija. kao i u ondašnjoj Jugoslaviji. 50 Prema tzv. Belgija. the Cpngress for Cultural Freedom. Kipar. ali i na drugim kontinentima. u okviru Operacije Kondor. veoma dobro dokumentuje planetarne razmere ovih operacija. Conference at the German Historical Institute. New York 1998.modernhistoryproject. Turska. čak i Ujedinjeno Kraljevstvo.50 kao i u During the Cold War . Kambodža. ograniči i neutrališe svaka "marksistička subverzija". 25. što zapravo znači svaki oblik autonomne ili alternativne strategije društvene organizacije i razvoja unutar bilo koje zemalje u svetu. 1999. Primarni cilj ovih tajnih operacija bio je da se suzbije. Frances Stonor Saunders: Who Paid the Piper?: CIA and the Cultural Cold War.000 ljudi. Executive Intelligence Review. the End of Ideology and the 1955 Milan Conference: 'Defining the Parameters of Discourse'. London 1999. Široko razgranata i dobro organizovana mreža operativaca širom sveta radila je tokom čitavog hladnog rata na ostvarivanju glavnog cilja ove strategije subverzije. Avganistan. Finska. Meyer and Jeffrey Steinberg: The Congress for Cultural Freedom: Making the Postwar World Safe for Fascist `Kulturkampf'. samo u toj zemlji.ghi-dc. Reason.org/conpotweb/westernpapers/hochgeschwender. 3. Vol.php?Article=Kulturkampf&Entity=OrwellG. Operación Cóndor. a 400. Making the Postwar World Safe for Fascist Kulturkampf.000 je "nestalo" (desaparecidos).org/mhp/ArticleDisplay. 31. itd.org: 1950 today: Corporate and state intervention in the arts . Libcom. and the Process of Westernization in Germany. Steven P. 2004. Neal Kozodoy.findarticles. ne znači da nisu postojale niti da su bile manjeg opsega). Laos. 1999. Nick Gillespie: The New Cold War: American cultural identity after September 11. Angola. Vijetnam. http://www. Steven Meyer & Jeffrey Steinberg: The Congress for Cultural Freedom. Giles Scott-Smith: The Congress for Cultural Freedom. Journal of Contemporary History. do 1989. New York 2000. http://www. 437 -455. Washington D. Reason. Frances Stonor Saunders: USA: The Cultural Cold War: The CIA and the World of Arts and Letters. Operação Condor). http://www. svi oni bili su osumnjičeni kao osobe opasne za .html. iako ove aktivnosti u SSSR i istočnoj Evropi. posebno u slučaju organizovanog državnog terora koji je u Latinskoj Americi.

.1. http://en.S. Leo Müller: Gladio . Mondadori. l'école française (Eskadroni smrti. 2068. http://se1. 1994. Marie-Monique Robin: Escadrons de la mort. November 22. New York 2002. itd. Zwischen Gladio und Stasi . Support. vol. New Press.Comisión Nacional sobre Prisión Política y Tortura. Odonian Press. Hans Karl Peterlini: Bomben aus zweiter Hand. 12. p. 5 December 1990. Posted . 2004. 12. in Wikipedia. European Parliament resolution on Gladio.org/wiki/Operation_Condor.htm. 9 April 2007. no. 2006. Acts of Terrorism. a konzervativna revolucija kao strategija integrisanja sveta po neoliberalnim kanonima korporativne ekonomije poredak diktature u toj zemlji. strategy of tension. in The World Traveler. Archive Posts Records on former Dictator's Repression..das Erbe des Kalten Krieges: Der Nato-Geheimbund und sein deutscher Vorläufer. Verso. 2006. J.vii (1999) . Bozen 1992.000 ljudi. KO'AGA ROÑE'ETA se. Constable. Nilson.: Gladio. Universum [online]. knjiga i dokumentarni film na francuskom i španskom). p. Calusca Edizioni. Parlamentary Investigation of the Swiss Defense Ministry's Secret Army P-26. 5 December 1990.122 -137.html. The New Press. Editions Albin Michel. Gutiérrez Contreras y Myrna Villegas Díaz: Derechos Humanos y Desaparecidos en Dictaduras Militares. Terrorismo de Estado en el cono Sur. Mark Zepezauer: The CIAs Greatest Hits.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB212/index. http://www. engl. 51 Videti.isn. strategija NIEO-NWICO. Publicación del IX Congreso Universitario de Derecho Penal. Pinochet: A Declassified Documentary Obit. CIA and Pentagon Covert Operations since World War II. Alejandro Paredes: La Operación Cóndor y la guerra fria. eskadroni smrti ubili su tokom Operacije Kondor 30. Lholé-Lumen. John Dinges: The Condor Years: How Pinochet and His Allies Brought Terrorism to Three Continents. Informe de la Comisión Nacional sobre prisión politica y tortura. Rowohlt. Operación Cóndor.December 12. http://en. Washington. http://www. ital.. 26 février 1991.19. last modified 19:36. Sandro Scarso. Mario Coglitore. Jan de Willems. London 1991. David Pallister: How MI6 and SAS joined in. La Habana.wikisource. Colex. U. 212. Voltairenet. kao strategija usmerena na uspostavljanje svetske republike. The Washington Post. Editions EPO. eds. Nato's secret network 'also operated in France'. p. Peter Kornbluh: The Pinochet File: A Declassified Dossier on Atrocity and Accountablity. New York 1989. président du Conseil italien: Rapport Andreotti sur l’Opération Gladio. and a top-level campaign of political 'destabilisation'. Universidad de Salamanca. Ministerio del Interior . Giampaolo Pansa: Il Gladio e l'alloro: l'Esercito di Salo.C. U Argentini. Videti. Nov 14. Cezar Mariano. Primo Moroni.. 1990. p. 2058.org/article8387. Richard Norton-Taylor and David Gow: Secret Italian unit 'trained in Britain'. Stella Calloni. Hamburg 1991.voltairenet. C. ed. po knjizi je iste godine snimljen i dokumentarni film. Edit. Ed Vulliamy: Secret agents. 10. Paramilitary Force Created To Resist Soviet Occupation. francuska škola. Joint resolution replacing B3-2021. Milano 1991.otg. Guardian. izvedena je od latinskog gladius što znači kratki mač gladijatora). D. National Security Archive Electronic Briefing Book No. Paris 1994. New York 1986. Guardian. Brussels 1991. William Morrow Inc. Giulio Andreotti. Omissioni e silenzi della repubblica. strategia della tensione u zemljama zapadne Evrope.51 Konačno. 6. Sudamericana 2002. Santiago de Chile 2005. ISSN 0718-2376. 17 Nov 1990. Clare Pedrick: CIA Organized Secret Army in Western Europe. Buenos Aires 1998. Guardian. 2078 and 2087/90.Previamente publicado en "Derecho penal: Implicaciones Internacionales".org/wiki/European_Parliament_resolution_on_Gladio.114 slučaju tajne paravojne mreže Gladio (italijanska reč gladio. Editorial Ciencias Sociales'. New York 2004. Operation Condor. Guardian. fascists. Christopher Hitchen: The Trial of Henry Kissinger. p. pod režimom vojne hunte. Madrid. edited by Peter Kornbluh and Yvette White. Los años del lobo and Operación Cóndor: Pacto Criminal.: La notte dei Gladiatori. čiji su pripadnici sprovodili strategiju tenzije. William Blum: Killing Hope: US Military and CIA interventions since . Padova 1992. 1990.gwu.ch/serviceengine/FileContent?serviceID=PHP&fileid=265D9495-1EFF-DD87-C741-. bila je blokirana i neutralisana. 17 November 1990. Philip Willan: Puppetmasters: The political use of terrorism in Italy.wikipedia. freemasons. John Prados: President's Secret Wars.Suedtirols missbrauchter Terrorismus. 14 November 1990. Jean-Francois Brozzu-Gentile: L' affaire Gladio. Marzo de 1999. Edition Raetia.

nu:8080/ampp/gladio.com. Ronald Bye. Frank Cass. Vol. National Archives and Records Administration News Release. UMI Dissertation Services. Maine 1995. Nazi War Crimes and Japanese Imperial Government Records Interagency Working Group: Opening of CIA Records under Nazi War Crimes Disclosure Act. Zürich. Winter 2005. 1996. VI.1963.5. 9. http://www. Ediesse. February 23. Jeffrey McKenzie Bale: The "Black" Terrorist International: Neo-Fascist Paramilitary Networks and the "Strategy of Tension" in Italy. http://www.GOV. http://www. empire builders. Torino 2000.: Gladio: Die geheime Terrororganisation der Nato. Tiden Norsk Verlag. u SAD i danas službeno tvrde da je slučaj Gladio jedna hladnoratovska dezinformacija i falsifikat Sovjetskog Saveza. http://usinfo. Center for Security Studies.580.ch&q=stay+behind+army&btnG=Search&sitesearch=ethz.760 . I. Vol. Crime.prisonplanet.154. May 8.gov/media/Archive/2006/Jan/20-127177. ed. "covert operation" bibliography. razume se. http://www. No. 2002.html.ch. http://www. London 2005. Köln 1999.php. and Finn Sjue: Norges Hemmelige Haer .danieleganser. Intelligence and National Security. . Daniele Ganser: The CIA in Western Europe and the Abuse of Human Rights. December 2006. Rowse: Gladio: The Secret U.fas. http://www. Daniele Ganser: The Ghost of Machiavelli.ethz. Vol. Journal of Cold War Studies. Daniele Ganser: The British Secret Service in Neutral Switzerland: An Unfinished Debate on NATO’s Cold War Stay-behind Armies. Ann Arbor. ETH. Eidgenössische Technische Hochschule. Bio je to veliki uspeh one nove.org/sgp/news/2002/05/nara050802.com. Law & Social Change. Swiss Federal Institute of Technology. Intelligence and National Security. Italy.ch/e/home/index. in The Architecture of Modern Political Power. ETH.Historien om Stay Behind. 111 . The effects of psychological warfare on domestic and international politics .php. Einaudi Editore. Vol. An Approach to NATO’s Secret Stay-Behind Armies . 20 Jan 2006.4. pp. 29 Nov 2004.htm. No.mega. Berlin 1997. http://www. The Parallel History Project on Cooperative Security. Milano 1996. 3. pp. "stay behind army" bibliography. Michigan 1996. UMI Number 9529217.com/u/ethweb?hl=en&ie=UTF8&oe=UTF-8&sitesearch=ethz. hladnoratovske. Edited by Daniele Ganser and Christian Nuenlist. pp. pp.googlesyndicatedsearch.ch&q=covert+operation&btnG=Search&sitesearch=ethz. moralno i pravno sasvim problematičnu i svakako mračnu istoriju tog velikog preduzeća osvajanja vrha planetarne World War II. 553 . čiji su pripadnici predano i nesebično radili za taj veliki cilj još od Drugog svetskog rata. http://www. Operation Gladio and Terrorism in Western Europe. Daniele Ganser: Terrorism in Western Europe. Bogatu. No. Misinformation about "Gladio/Stay Behind" Networks Resurfaces. The Journal of International Issues. Arthur E. pp.21.ch/collections/colltopic. 36 55.781.html. Thirty Year-Old Soviet Forgery Cited by Researchers. An approach to operation Gladio and terrorism in cold war Italy. često nevidljivu. Vol.isn.44. ETH. The Whitehead Journal of Diplomacy and International Relations.ch/. Prison Planet. 4.cfm?lng=en&id=15301. ETH. Jens Mecklenburg. 1953 . 4. February 2005.com/articles/february2005/290205swordplay. Daniele Ganser: Fear as a weapon. Emanuele Bettini: Gladio: La republica parallela. Daniele Ganser: Nato's secret Armies.97.state. No. 69 .ethz.S. generacije graditelja imperije.Spring 2005. and the Opening to the Left. Center for Security Studies. videti. 28 . dramatičnu.html. pp.115 kreativne destrukcije (koju danas nazivaju fleksibilna reciklaža) i novofeudalnog svetskog carstva. USINFO.isn.com/u/ethweb?hl=en&ie=UTF8&oe=UTF-8&sitesearch=ethz.1974. No. Elefanten Press. Common Courage Press. War to Subvert Italian Democracy. mogla je neometano da se razmahne. Infowar. 1968 . World Affairs. October 2006. Winter . Mesopotamien Verlag. Selahattin Celik: Die Todesmaschinerie: Türkische Konterguerilla. Zürich. Zürich.20.ch.googlesyndicatedsearch.htm. Updated: 20 Jan 2006. Giovanni Claudio con Pellegrino: Segreto di Stato: La verità da Gladio al caso Moro. Oslo 1995. Leopoldo Nuti: The United States. Summer 2002. Giovanni e Sestieri Fasanella. Daniel Ganser Website. Secret Warfare: Operation Gladio and NATO's Stay-Behind Armies. videti posebno radove u okviru istraživačkog programa The Parallel History Project on Cooperative Security (ranije Parallel History Project on NATO and the Warsaw Pact). December 2005.STATE. Chris Floyd: Sword Play: Attacking Civilians to Justify "Greater Security".

Doktorsku disertaciju A World Restored: Metternich. upisao se na univerzitet Harvard 1947. Army Counter Intelligence Corps. Department of Government. U.1979). Army. 1908 . Psychological Strategy Board (PSB). vojnoj obaveštajnoj organizaciji pod direktnom kontrolom američkog Generalštaba.1822 odbranio je na Harvardu 1954. PSB će 1952. uključujući i angažovanje bivših nemačkih oficira. Joint Chiefs of Staff. Izvršni direktor Harvardskog međunarodnog seminara. specijalnog savetnika predsednika Ajzenhauera (Dwight David Eisenhower. do 1969. univerziteta Harvard od 1954. iz te zemlje i posle kratkotrajnog boravka u Londonu. Weapons Systems . postao je najpoverljiviji pomoćnik Nelsona Rokfelera (Nelson Aldrich Rockefeller. Kao jevrejska porodica ugrožena antisemitskim zakonima i progonom Jevreja u nacističkoj Nemačkoj.1969) za Planiranje hladnog rata. Godine 1952. Special Studies Project. Od 1943. CIC. Saveta za nacionalnu bezbednost. obavljao je dužnost konsultanta u Kancelariji za istraživačke operacije. PETA HENRI KISINDŽER. U činu rezervnog kapetana vojne obaveštajne službe na službi je bio u periodu 1946 . Operations Research Office. Henri Kisindžer primljen je u američko državljanstvo za vreme Drugog svetskog rata. služio je u Kontraobaveštajnom korpusu američke armije. Council on Foreign Relations. Posle 1945. naročito obaveštajnih. dok je bio na vojnoj obuci u Južnoj Karolini. National Security Council. rođen 1923. Rockefeller Brothers Fund 1956 . Konsultant je Grupe za razvoj sistema naoružanja pri Gneralštabu američke vojske. Knjigu Nuklearno naoružanje i međunarodna politika. tajne grupe Saveta za nacionalnu bezbednost. Godine 1955. porodica Kisindžer emigrirala je 1938. juna 1943. GRADITELJ AMERIČKE IMPERIJE Henri Kisindžer (Heinz Alfred Kissinger. 1955 .116 piramide moći. Kao izabranik porodice Rokfeler. čija je funkcija uključivala i regrutovanje bivših nacističkih obaveštajnih oficira za tajne operacije unutar sovjektskog bloka. Fondacije braće Rokfeler. 1890 . Nemačka. naročito uverljivo predstavlja najuspešniji i najuticajniji u ovoj novoj generaciji graditelja imperije. and Problems of peace 1812 . Takođe. u okviru koga radi na definisanju bazičnih principa politike hladnog rata. Operations Coordinating Board (OCB). do 1946. oblast Frankonija. Oko 1955. konsultant je direktora Odbora za psihološku strategiju. National Security Council. Član je Departmana za upravu u Centru za međunarodne odnose.S. Cold War Planning i nadzor svih aktivnosti CIA. promeniti ime u Odbor za koordinaciju operacija.1969. nastanila se u Njujorku. *** MEĐUIGRA.1958. detašmana Kontraobaveštajnog korpusa američke armije. kasnije Henry). ostao je u aktivnoj vojnoj službi u Zapadnoj Nemačkoj kao oficir 970.S. u Furtu. sin učitelja Luisa Kisindžera (Louis Kissinger) i Paule Stern (Paula Stern). Direktor je Projekta posebnih studija. bio je 1951 . 970th CIC Detachment U. objavio je 1957. Direktor je projekta o nuklearnom naoružanju Saveta za međunarodne odnose. gde je radio na visoko poverljivim projektima. Henry 1923). gde se definišu tajne akicije SAD protiv stranih vlada. Operations Coordinating Board (OCB). Harvard International Seminar. u Bavarskoj. kao i pristalica Trećeg Rajha za potrebe CIA. Ike. Center for International Affairs.1949. po kojima će raditi i kasnije administracije u Vašingtonu. konsultant je Odbora za koordiniranje operacija. Henri Kisindžer (Heinz Alfred Kissinger. Castlereagh.1956.

Savetnik je za nacionalnu bezbednost. odobrio je 1974.1977. mlađim bratom Nelsona Rokfelera. kao potpredsednik. 1898 . a Le Duk Tou se odrekao svog dela nagrade.1968. januara 1973. Najkasnije od 1969. Kisindžer je pregovara sa Le Duk Touom (Le Duc Thou. i januara 1973. Le Duk Tou i Henri Kisindžer dobili su Nobelovu nagradu za mir 1973.1968. Kisindžer je osumnjičen za upletenost u Operaciju Kondor koja je pokrenuta 1975. Konsultant je Ministarstva spoljnih poslova. Kisindžer je desna ruka Nelsona Rokfelera tokom Rokfelerove kampanje za predsedničku nominaciju Republikanske stranke 1968.1960. National Security Advisor. Mirovni sporazum koji su Kisindžer i Le Duk Tou potpisali stupio je na snagu 27. Iste godine optužen je zbog upletenosti u puč Augusta Pinočea u Čileu i odobrava akciju indonežanskog predsednika Suharta na istočnom Timoru kojom prilikom je ubijeno 250. odnosno ministar spoljnih poslova SAD. Washington Special Action Group. u Parizu. Tokom decembra 1972.1973. 1961 . Iran US Business Council. Konsultant je Agencije za kontrolu naoružanja i razoružanje SAD. Forty Committee.S. Tokom istog perioda. 1911 . Tokom sedamdesetih postao je član grupe Bilderberg.. Kisindžer je bio predsedavajući tajnog Komiteta četrnaestorice. Studija nacionalne bezbednosti Memorandum 200: Posledice svetskog populacionog rasta na bezbednost i prekomorske interese SAD. Kao predsedavajući Komiteta četrnaestorice. Član Trilateralne komisije je od osnivanja 1973. Konsultant je korporacije RAND 1961 .117 Evaluation Group of the Joint Chiefs of Staff. Među prvima koji su se angažovali u Kissinger Associates bili su Brent Skrovkroft (Brent Scowcroft). Osnovao je Poslovni savet Iran . učesnik je na skupovima udruženja Bohemian Grove u kampu Mandalay.Kina.1976). Kisindžer je bio 1973 . osnovao je Kissinger Associates. Le Cercle. organizovao je dva tajna putovanja u Kinu i vodio pregovore sa Ču Enlajem (Zhou Enlai. 1959 . Security and Overseas Interests. 1965 . Pilgrims Society. do 1976. Lorens . SALT 1. Sa Sajrusom Vensom (Cyrus Vance) i Dejvidom Rokfelerom osnovao je Poslovni savet SAD .1968. Na tom položaju nasledio je Nelsona Rokfelera. kao ovlašćeni pregovarač u ime SAD. Council on Foreign Relations 1977 . National Security Council. Pregovara o prekidu vatre između Izraela i arapskih država u Oktobarskom ratu 1973. Godine 1971. ministrom spoljnih poslova Demokratske Republike Vjetnam o prekidu neprijateljstava između dve zemlje.SAD.000 komunista i socijalista.1981. Secretary of State. 1961 . Učesnik je na sastancima grupe Krug. United States Arms Control and Disarmament Agency. Kisindžer je imao pristup i onim poverljivim informacijama koje nisu dostupne ostalim članovima Komiteta. vodio je pregovore sa SSSR o nuklearnim raketama srednjeg dometa. Godine 1982. ovu studiju kao zvaničnu politiku američke administracije.Kina. koji nadgleda operacije CIA u svetu. drugu veoma važnu grupu za međunarodnu politiku. Department of State. Direktor je Saveta za međunarodne odnose. osnvo je i vodio Specijalnu vašingtonsku akcionu grupu.1962. WSAG. Kao ovlašćeni pregovarač SAD. Član je Društva Hodočasnika. 1915). Godine 1973. sa Dejvidom Rokfelerom (David Rockefeller. kompaniju za poverljive političke i ekonomske konsultantske usluge transnacionalnim korporacijama. inicirao je osnivanje Nacionalnog saveta za trgovinu SAD . Konsultant je Saveta za nacionalnu bezbednost.1990). Saveta za nacionalnu bezbednost. Sr. National Council for US-China Trade. Predsednik Džerald Ford. Nadgleda pisanje dokumenta National Security Study Memorandum 200: Implications of Worldwide Population Growth for U. Državni sekretar. predsednika Ričarda Niksona 1969 . Kisindžer organizuje nova tajna putovanja u Kinu radi razmene osetljivih obaveštajnih podataka sa kineskim partnerima.

1990). 6th Baron Carrington. Henri Kisindžer je obavljao dužnost predsedavajućeg Nacionalne dvopartijske komisije za Centralnu Ameriku. Na sastanku je razmatrana impelemntacija Projekta Nova Venecija. Od 1985. America . Robert Mos (Robert Moss). 1928). maja 2002. objavio je članak Džefrija Stajnberga (Jeffrey Steinberg) Ariel Šaron: Profil ratnog zločinca koji se nije pokajo. Sastanci bili su održani tokom jeseni 1982. mahom u Izraelu.China Society. oktobra 1982. na imanju Ariela Šarona u Izraelu. koji će već 1984. autralijsko-američki medijski mogul.118 Iglberger (Lawrence Eagleburger). naročito SAD i Ujedinjenog Kraljevstva. 1900 . britanski ministar spoljnih poslova u kabinetu Margaret Tačer. 5th Baron Harlech. bivši vrhovni komandant NATO.Kina. pokrenuta 1982. u julu 1982. Džulijan Ameri (Julian Amery). predstavnik za štampu Ariela Šarona.1985). zatim lord Karington (Lord Carrington). 1983 . Glavna tema sastanka bilo je razmatranje mogućnosti da se ograniči uticaj SAD u regionu i ispita mogućnost aneksije južnog Libana od strane Izraela. Lord Herleh (William David Ormsby-Gore. Učesnici tog skupa bili su Henri Kisindžer. bivši šef britanske obaveštajne službe MI-6 na Bliskom Istoku. 1919). 1918 . Čarls Daglas Houm (Charles Douglas-Home). novembra 1982. Učesnici ovog sastanka razmotrili su sve dimenzije projekta Nova Venecija.. novinar londonskog Ekonomista sa reputacijom propagandiste tajnih operacija CIA i aktivnog učesnika u tim operacijama. na talasu jačanja američkog uticaja na Bliskom istoku. saglasili se i odobrili njegovu primenu. Taj projekat bio je zasnovan na ideji da država Izrael pokrene veliki investicioni ciklus na Zapadnoj Obali koji bi podstakao proces masovnog naseljavanja Jevreja na ovim okupiranim teritorijama. Sastanku su prisustvovali Ariel Šaron (Ariel Sharon. u broju od 17. Armin Gutovski (Armin Gutowski) iz haburškog Zapadnonemačkog arhiva za svetsku ekonomiju.1984. Treći sastanak iz ovog ciklusa održan je 15. Jr. . Ova izraelska strategija naseljavanja okupiranih teritorija definisana je na neformalnim sastancima više uticajnih ličnosti iz Izraela i drugih zemalja. Prvi iz serije tih sastanaka održan je 15. Uri Dan. Specijalizovani magazin Executive Intelligence Review. New Venice Project. postati Generalni sekretar NATO. 1924). nekoliko meseci posle izraelske vojne invazije u Libanu. libanski ambasador u NR Kini. u kome se rekonstruiše istorijat izraelske strategije naseljavanja okupiranih arapskih teritorija koja je. Nafali Levi. do 1991. koji je nešto ranije. Bustani. planinskom štabu Kamila Šamona (Camille Nimr Chamoun. Ariel Sharon: Profile of an Unrepentant War Criminal. od 1979. i početkom 1983. general Aleksandar Hejg (Alexander Meigs Haig. u Dir-al Kimaru. lord Rol od Ipsdena (Lord Roll of Ipsden) i Per Gilenhamer (Pehr Gyllenhammar). direktor je odeljenja italijanske Banca Nazionale del Lavoro (BNL) u Atlanti. ser Edmund Pak (Sir Edmund Peck). West Germany World Economic Archives i Nikolas Eliot (Nicholas Elliot). naročito u Čileu. 1931). do 1982. Ernest Kuks (Ernst Kux) iz Neue Zeurcher Zeitung. poslanik Konzervativne partije u britanskom parlamentu. 1987. Jedan je od osnivača Društva Amerika . kao predsednik. National Bipartisan Commission on Central America. Lord Karington (Peter Alexander Rupert Carington. princ Johan fon Turm und Taksis (Johannes Baptista de Jesus Maria Louis Miguel Friedrich Bonifazius Lamoral Prinz von Thurn und Taxis. podneo ostavku na dužnost Državnog sekretara u administraciji Ronalda Regana. lidera libanske Falange. Rupert Mardok (Keith Rupert Murdoch. 1926 . generalni konzul Izraela u Njujorku. urednik londonskog dnevnika Times i A. kada je podneo ostavku. Učesnici sastanka bili su helikopterima prevoženi na okupiranu Zapadnu Obalu i na Šaronovo imanje.1987). tada već visoki oficir MI-6 u londonskoj centrali ove obaveštajne službe.

Đorđa. Kancelar je koledža Vilijam i Meri. neocon. Član je Atlantskog saveta SAD. P. Institute of International Education i njujorškog Metropoliten muzeja umetnosti. Počasni je predsednik magazina National Interest. a zatim američko iračkog rata 1990. Morgana. Predsedavajući . privatno i javno partnerstvo čija je misija da pomogne izgradnju banaka i finansijskog sistema u tranzicionim zemljama i zemljama u razvoju. kompanije Hicks. Union Pacific. koju su iste godine osnovali Sajrus Vens i Džon K. Continental Grain. koja je partner Kissinger Associates. Morgan's International Advisory Council. kompaniju China Ventures za investiranje u kinesku privredu. Iza Kongresa za slobodu kulture i Encountera stajala je CIA. kao i konsultant televizijske kmpanije ABC News. Dov Zakeim (Dov Zakheim). osnovala je 1989. Macy. Kisindžer se oštro suprotstavio predlozima američke administracije da se tim povodom protiv Kine uvedu sankcije. hladnoratovskog glasila te organizacije. FSVC. saznalo se da BNL iz Atlante raspolaže sa 4 milijarde USD na ime robe koju treba da kupi Irak.M. Član je Međunarodnog savetodavnog odbora Dž. Whitehead). Center Strategic and International Studies (CSIS). CBS i Revlon Group. R.Azerbejdžan. American Acadamy. poverenik strateških i međunarodnih studija. docnije priznati utemeljivač američkog neokonzervativizma. kao i Nove Atlantske Inicijative. kao privatno finansiranu ustanovu u Berlinu. Bilo je to uoči izbijanja prvo iračko . takođe poznat kao aktivista Kongresa za slobodu kulture i dugogodišnji urednik časopisa Encounter. Muse.119 Dobitnik je nagrade Karlo Veliki 1987. pokrovitelj je Atlantskog partnerstva. Instituta za međunarodno obrazovanje. Fricom Šternom (Fritz Stern) i grofom Otom Lambsdorfom (Otto Count Lambsdorff). osnovao je 1994. International Advisory Board of the American International Group. trockista i član IV Internacionale u mladosti. FSVC se predstavlja kao "neprofitno.2001. Godine 1990. Kisindžer je postao član upravnih odbora kompanija American Express." Takođe 1990. China National Offshore Oil Corp. Metropolitan Museum of Art. Predsednik je Američke akademije u Berlinu. Financial Services Volunteer Corps. New Atlantic Initiative. CNOOC. Tate & Furst. Europe Strategy Board. ali se ispostavilo da je sa tim novcem kupljena vojna oprema za iračku armiju. Rihardom fon Vajzekerom (Richard von Weizsäcker). Posle masakra na trgu Tijananmen iste godine. Direktor je kompanije Gulfstream Aerospace Corporation. Direktor je i kompanije Conrad Black's Hollinger International Inc. Sa Ričardom Holbrukom (Richard Holbrooke). Vajthed (John C. Član je Odbora za evropsku strategiju. Direktor je kompanije FreeportMcMoRan 1995 . Džon Meršajmer (John Mearsheimer). Konrad Blek (Conrad Black) i Džejms Šlezinger (James Schlesinger). Među članovima saveta The National Interesta. Atlantic Partnership. Savetnik je Kineske nacionalne ofšor kompanije za naftu. Počasni je vitez komander reda Sv. J. Kisindžer je i kopredsedavajući uredničkog odbora magazina The National Interest. neokonzervativnog časopisa za međunarodnu politiku koji je osnovao Irving Kristol (1920). Američku akademiju. Firma Kissinger Associates. poverenik je počasnog predsednika Udruženja za međunarodnu politiku. predsednik je Ajzenhauerove fondacije za razmenu naučnika i predsednik je Niksonovog centra. Foreign Policy Association.kuvajtskog. P. AIG. College William and Mary. od 1995. Mihajla i Sv. nalaze se Morton Abramovič (Morton Abramowitz). postao je direktor Dobrovoljnog korpusa za finansijske usluge. Za vreme slučaja Irakgejt 1989. Službeno je saopšteno da je Irak potom upotrebio taj novac za uvoz hrane i poljoprivredne tehnike. Predsedavajući je Međunarodnog savetodavnog odbora Američke međunarodne grupe. član savetničke grupe Privredne komore SAD .

u ovim događajima. veka. Kipru. 1936). koju je u Moskvi osnovao ruski oligarh Mihail Hodorovski. Čileu. AIG Asian Infrastructure Funds I & II i direktor AIG Global. Godine 2003. septembra 2001. nije bez uticaja. u Njujorku knjigu The Trial of Henry Kissinger. Kisindžer postaje glavni savetnik Poslovne koalicije za trgovinu SAD .000 vodećih kompanija koje žele da investiraju u Kini. Članovi ovog Odbora nadzornika IRC su još i Madlen Olbrajt (Madeleine Albright). Board of Overseers. Istočnom Timoru i Iraku.China Trade. možda čak i presudnog uticaja. kao i za zaveru radi vršenja zločina ubistva. 1912). do 1985. traži da Kisindžer bude smesta uhapšen zbog ovih zločina i predat nadležnom sudu. Bangladešu. *** Ipak. Međunarodnog komiteta za rizike. Jedan od samo nekolicine ljudi sa kojima se tokom svoje posete Sjedinjenim Američkim Državama u aprila 2005. International Rescue Committee (IRC). Buš (Georg W. osnivač i počasni predsednik Trilateralne komisije. takođe. zločine protiv čovečnosti.120 je savetodavnih odbora. imenovao je Henrija Kisindžera za predsedavajućeg posebnog istražnog komiteta koji ima zadatak da istraži sve aspekte napada na Njujork i Vašington 11. Sa lordom Jakobom Rotšildom (Nathaniel Charles Jacob Rothschild. predsednik SAD Džordž V. Crimes against humanity. u kome se Henri Kisindžer optužuje za ratne zločine zbog posledica njegovih političkih odluka u Indokini. Kristofer Hičins objavio je 2001. Bilderberg Group (osnovana 1954). u kojoj optužuje bivšeg državnog sekretara za ratne zločine. Open Russia Foundation. jedan od osnivača. predsedavajući američkog Saveta za inostrane odnose. doživotni član i član Nadzornog komiteta. Suđenje Henri Kisindžeru.Kina. Business Coalition for US . danas u zatvoru. objavio je prvi nastavak teksta Kristofera Hičinsa (Christopher Hitchens) Zločini protiv čovečnosti. Advisory Boards. časopis Harper's Magazine. Kisindžer je od 2001. Kisindžer je takođe počasni poverenik Aspen instuta i direktor Odbora nadzornika. pokrivitelj Fondacije Otvorena Rusija. kidnapovanja i torture. za kršenje običajnog i međunarodnog prava. 1915). Trileteral . sreo i razgovarao nadvojvoda Oto fon Habsburg (Archduke Franz Joseph Otto Robert Maria Anton Karl Max Heinrich Sixtus Xaver Felix Renatus Ludwig Gaetan Pius Ignatius of Austria. bio je Henri Kisindžer. CFR. dugogodišnji predsednik njujorške Chase Manhettan banke. Veoma uverljivo. Council on Foreign Relations . to pokazuje Dejvid Rokfeler (David Rockefeller. u svom prvom broju za 2001. od 1970. Godine 1997. Feliks Rohatin (Felix Rohatyn) i Džejms Volfenson (James Wolfensohn). Decembra 2000. Grupe Bildergberg. Hičins. današnji starešina porodice Rokfeler. grupe u koju je udruženo oko 1. Bush). AIG Azijskih infrastrukturnih fondova I i II. Steering Committee. Moris Grinberg (Maurice Greenberg). i početkom 20. 4th Baron Rothschild. ni prethodna generacija graditelja imperije čija je moć uspostavljena još krajem 19. šef kuće Habzburga i naslednik austro-ugarskog prestola.

http://en. Harper & Brothers.121 Commission (osnovana 1973). 2007. Richardson & Snyder. 52 Najzad. Philips and Co. New York 1992. Cary Reich: The Life of Nelson A. Authors Choice Press. Holt. http://www. jedan od najmoćnijih ljudi u svetskim poslovima druge polovine 20.rockefeller. o uticaju Nelsona Rokfelera. Wikipedia. Viking Press.php. U tom obliku. Rockefeller David. http://www. Harvard Business School Press. Dejvid Rokfeler: Memoari (2002. Bernice Kert: Abby Aldrich Rockefeller: The Woman in the Family. The Global Elite: Who are they?. Boston 1986. New York 1982. New York 1976..org/cgi-bin/nb01?Na=Rockefeller+David. svet je doveden na raskrsnicu dvaju puteva od kojih jedan vodi u postmoderno svetsko carstvo.rochester. Rockefeller family. Sr. Lyle Stuart. Rockefeller: Worlds to Conquer 1908 . Basic Books. činjenica jeste da je početkom devedesetih godina 20. veka.. . do danas. videti. William Hoffman: David: Report on a Rockefeller. http://en. Basic Books. Eric Darton: Divided We Stand: A Biography of New York City's World Trade Center. Rinehart & Winston.HTM.history. Charles Scribner's Sons. the Shah's money. Inc. Selected Bibliography of Books on the Rockefeller family and Their Philantropies. Tarbell: The History of The Standard Oil Company. a drugi u postmodernu svetsku 52 O porodici Rokfeler uopšte. New York 1982. Boston 1991.. Charles Scribner's Sons. New York 1980.augustreview. Peter Collier and David Horowitz: The Rockefellers: An American Dynasty.. http://archive. Robert Eringer: Global Manipulators: The Bilderberger Group. New York 2004. Cambridge University Press. John Ensor Harr and Peter J. Joe Alex Morris: Those Rockefeller Brothers: An Informal Biography of Five Extraordinary Young Men. Leonard Silk and Mark Silk: The American Establishment.1958 . http://www. Global elite reasearch center. Reprint Edition. 1945 . Peter Grose: Continuing the Inquiry: The Council on Foreign Relations from 1921 to 1996. o kompaniji Standard Oil koja je temelj globalne moći ove porodice. koju danas nazivaju i fleksibilnom reciklažom. Lyle Stuart. Johnson: The Rockefeller Century: Three Generations of America's Greatest Family. Government and Big Business. Simon & Schuster. New York 1999. New York 1993.wikipedia. Random House.edu/fuels/tarbell/MAIN.. član brojnih drugih uticajnih grupa i asocijacija. New York 1904.. The August Review.1985. New York 1971 (jedina do sada objavljena biografija Dejvida Rokfelera). Shoup.. čitav svet transformisan i integrisan kao univerzalno svetsko tržište pod strukturalnim pretpostavkama one Šumpeterove ekonomije destrukcije. New York 1988. bila je neutrlisana. New York 1996. debts. Ferdinand Lundberg: The Rich and the Super-Rich: A Study in the Power of Money Today. (Reprint). Anthony Sampson: The Money Lenders: Bankers and a World in Turmoil.namebase. World Research Library. Ida M. William Shawcross: The Shah's Last Ride. Stephen Gill: American Hegemony and the Trilateral Commission. Beograd 2004. Wikipedia. Mark Hulbert: Interlock: The untold story of American banks.org/wiki/David_Rockefeller.A. strategija NIEO-NWICO. Reprint Edition. Kako god bilo.edu/publications/biblio/bibliofamily. oil interests.php?option=com_content&task=view&id=6&Itemid=4. N. 1996.wikipedia. The Trilateral Commission. Pentacle Books. Compiled by the Staff of The Rockefeller Archive Center. Elaine Dewar: Cloak of Green: The Links between Key Environmental Groups. Council on Foreign Relations. John Donald Wilson: The Chase: The Chase Manhattan Bank. New York 1980. McClure. Doubleday. New York 1953. NameBase.com/index. Lorimer. New York 1996. o ulozi porodice Rokfeler u američkim i svetskim poslovima od 1870. and the astounding connections between them. a naročito Dejvida Rokfelera na američke i svetske poslove od Drugog svetskog rata do danas. Interkomerc. Public Information Research. 2003). New York 1989. and William Minter: Imperial Brain Trust: The Council on Foreign Relations and United States Foreign Policy . David Rockefeller. John Ensor Harr and Peter J. veka. Converted to electronic format by Nalinda Sapukotana at University of Rochester. The Rockefeller Archive Center. New York 1995. Johnson: The Rockefeller Conscience: An American Family in Public and in Private. a strategija neokonzervativne revolucije i njene neoliberalne ekonomije mogla je neometano da se razmahne. Covert Power Groups of the West. Laurence H. New York 1988. .org/wiki/Rockefeller_family.

veka vodio između svetskog saveza siromašnih i svetskog saveza bogatih počela je da se kristališe strategija koju će 1995. predstaviti Brantova Komisija za globalnu upravu. .122 republiku. Na vrhuncu spora o perspektivama globalnog razvoja koji se tokom sedamdesetih godina 20.

Strategija Brantove komisije temelji se na konceptu horizontalne pacifikacije krize koju je kao strategiju novog međunarodnog ekonomskog poretka. Početak tog procesa istorijske demisije označio je kolaps Sistema Breton Vuds. kao i njeni predlozi od značaja za uređenje globalnog sistema informacija i globalnog informatičkog društva uopšte. Bio je to onaj posebni "trenutak" svetske revolucije 1968 – reč je o kumulativnom dejstvu mnoštva događaja struklturalne prirode koji su potresali svet između 1964. kao i zbog krupnih investiciono-kreditnih operacija njenih banaka i kompanija. godine. širom sveta. Na osnovu ugovora iz Breton Vudsa određivan je fiksni kurs glavnih svetskih valuta u odnosu prema zlatu. odnosno svetskog monetarnog poretka koji je ustanovljen jula 1944. Posle 25 godina primene i relativne stabilnosti svetskog monetarnog sistema. i to zbog troškova rata koji je ta zemlja vodila u Vijetnamu. ekonomija .123 8. a na temelju ugovora između SAD i drugih zemalja antihitlerovske koalicije. septembra 1973. i 1974 – kada je. pokrenuta istorijska demisija dotadašnjeg svetskog sistema. u Alžiru. Strategija novog međunarodnog ekonomskog poretka sa kojom je koncept globalne uprave Brantove komisije tako srodna. New World Order. veka zastupao svetski savez siromašnih. Naročito uverljivo. posebno naftnih kompanija. Sistem Breton Vuds počeo je da se urušava 1970. Ova strategija formulisana je na Četvrtom samitu šefova država ili vlada nesvrstanih zemalja. čiji je važan deo bio i zahtev za uspostavljanje novog svetskog informacionog i komunikacionog poretka. Bretton Woods System. Početkom 1970. predstavljala je celovitu strategiju za horizontalno i federalističko preuređenje svetskih odnosa moći i uspostavljanje arhitektonike jednog Novog Svetskog Poretka. u obliku mondijalne tranzicione krize koja će dramatično menjati svetsko i svako pojedinačno lokalno društvo tokom narednih decenija. a naročito na Bliskom Istoku. sedamdesetih godina 20. to pokazuju predlozi Brantove komisije za reorganizaciju i unapređivanje ustanova za upravljanje ekonomskom i svakom drugom globalnom međuzavisnošću. godine u SAD.

u ovom slučaju pokušaj svetskog saveza siromašnih zemalja. iznenadio je SAD i čitav svet odlukom koja će pokrenuti mondijalni lanac događaja sa dalekosežnim posledicama za svetski poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata. kulturnih. kao i investicija američkih kompanija u prekomorskim zemljama. tadašnji američki predsednik Ričard Nikson (Richard Milhous Nixon. ali ni State Department. avgusta 1971. Ova strategija temeljila se na zahtevu za smanjenje i postepeno prevazilaženje dubokih i rastućih ekonomskih.124 SAD suočila se. Niksonova monetarna odluka dovela je do devalvacije dolara za 8% u odnosu na zlato. na svetsko finansijsko tržište upumpano čak 22 milijarde USD na ime pokrića američkih vojnih troškova. pravedno i na osnovu saznanja savremenih nauka o društvu. nesigurni. sa ekstremno visokim spoljnotrgovinskim deficitom. pa je tako. rizični i nepredvidljivi. Fiksni kurs dolara i drugih najvažnijih svetskih valuta kao što su to nalagali standardi Sistema Breton Vuds. Vašington je nastavio sa štampanjem ovih dolara bez pokrića. Već u decembru 1971. a dinamika svetske krize dramatično je ubrzana. drugim rečima proglasio je nekonvertibilnost dolara prema zlatu. avgusta 1971. kao i sa i činjenicom da je zlatna podloga novčane mase američkog dolara sa 55% spala na 22%. ministarstvo spoljnih poslova vlastite zemlje.1987). veku. Svoje teorijsko utemeljenje.1994). 1913 . unilateralno proglasio devedesetodnevnu državnu kontrolu cena u SAD. najvažnije. Nixon Shock. "zatvaranje zlatnog prozora". koji je 1974. miroljubivo. Ne konsultujući nikoga od potpisnika ugovora iz Breton Vudsa. socijalnih. kao i do revalvacije svih drugih glavnih valuta na svetskom tržištu. Ova odluka poznata je danas kao Niksonov šok. sa Fridrihom . Nikson je tog 15. naime. više se nije mogao uspostaviti. za prvih šest meseci 1971. da se mondijalna kriza razreši racionalno. Ipak. i to prvi put u 20. tehnoloških i svih drugih oblika globalne nejednakosti i pretećeg konflikta između svetskog saveza bogatih (razvijenog) Severa i svetskog saveza siromašnih (nerazvijenog) Juga. Na dan 15. 1898 . zahtev za uspostavljanje NIEO i NWICO imao je posebno u teoriji globalne ekonomske nejadnakosti Gunara Mirdala (Gunnar Myrdal. povećanje uvoznih poreza za 10% i. Strategija NIEO i NWICO predstavljala je jedan od pokušaja. svetsko monetarno tržište i svetska ekonomija uopšte postali su veoma nestabilni.

sutradan. bila od neporecivog značaja. Posle kampanje američkog. socijalističkog lagera pod dominacijom SSSR. Osim toga. a naročito početkom sedamdesetih godina 20. Stoga je i uloga tadašnje Jugoslavije u teorijskom artikulisanju i praktičnoj operacionalizaciji strategije NIEO i NWICO kao strategije novog svetskog poretka za izlaz iz krize. in Nobelprize. Pelican. bila je to i zemlja koja je unutar hladnoratovske geometrije tadašnjeg planetarnog trougla (Prvi svet. godine u Beogradu). počelo je 18. Božićnog bombardovanja Hanoja. Economic Theory and Underdeveloped Regions. veka kada je pokrenut ciklus dugotrajne istorijske demisije i tranzicione krize svetskog sistema. Harper and Row. glavnog grada Severnog Vjetnama. London 1970. New York 1957. Pelican. 1899 . New York 1956.1992) podelio Nobelovu nagradu za ekonomiju. koje je izazvalo talas ogorčenja i masovne proteste protiv SAD širom sveta (nemilosrdno američko bombardovanje Hanoja. http://nobelprize.org/economics/laureates/1974/myrdal-bio. zbog svoje alternativne strategije društvenog razvoja. nego i aktivnog medijatora između svetova planetarnog trougla. godini kada je i artikulisana strategija NIEO i NWICO. decembra. Economic Theory and Under Developed Regions. Apollo 17 uspešno se vratio na Zemlju pa je tako 53 Videti. Harper and Row. tzv. Isto tako. decembra 1972. U vremenima kriza. Rich Lands and Poor: The Road to World Prosperity. Duckworth. ova zemlja igrala je ne samo ulogu dostojnog protivnika ili pouzdanog partnera. To potvrđuju i tok događaja u 1973. Drugi svet. videti Gunnar Myrdal .Biography. odnosno vojnopolitički i ekonomski savez razvijenih zemlja pod dominacijom SAD. jedna od najuticajnijih članica i svakako lider tog pokreta (prva osnivačka konferencija šefova država ili vlada nesvrstanih zemalja održana je 1961. The Challenge of World Poverty.html. 1969.1980) bio je centralna ličnost i glavni arhitekta događa koji su Jugoslaviji osigurali autoritet autonomnog aktera u samoj epicentralnoj zoni svetskih poslova.53 Kao što je poznato. . 19. Gunnar Myrdal: An International Economy: Problems and Prospects. ondašnja SFR Jugoslavija bila je jedan od osnivača pokreta nesvrstanih. uživala respektabilan ugled i autoritet kao autonomni akter u svetskim poslovima. reč je o programu izgradnje samoupravnog socijalizma.125 Augustom fon Hajekom (Fridrich August von Hayek. Treći svet.org. odnosno zemlje u razvoju i zemlje koje su odbile da se svrstaju u bilo koji od dva suprotstavljana saveza). London 1957. pa tako i jedan od glavnih arhitekata strategije NIEO i NWICO. London. Josip Broz Tito (1892 . odnosno vojno-politički i ekonomski savez zemalja tzv.

Zapadne Evrope i Japana. savetnik na nacionalnu bezbednost predsednika Niksona) i Le Duk Tou (Le Duc Thou. Svetski monetarni sistem iz Breton Vudsa zasnovan na zlatnoj podlozi tako je predat istoriji. Nedugo posle januarskog susreta sa Titom. ministar spoljnih poslova Demokratske Republike Vjetnam). svako su morale biti razmotrene u razgovoru ove dvojice. januara 1973. Dejvid Rokfeler je uz podršku nekolicine drugih uglednika. marta iste godine. za dolar je uveden režim plivajućeg kursa. sreo se sa Josipom Brozom Titom i sa njim razgovarao o svetskim poslovima. dakle 27. Poslednji vojnik SAD napustio je Južni Vijetnam već 29. konvertibilno tržište novca Sistema Breton Vuds ponovo je otvoreno. već u martu 1976.126 okončan do sada poslednja ljudska misija na Mesecu. bombardovanje Hanoja trajalo je punih 11 dana. decembra 1972). već u februaru 1973. predsednik njujorške The Chase Manhettan Bank Dejvid Rokfeler (David Rockefeller). Ubrzo. Istog dana kada je proglašen prekid vatre u vijetnamskom ratu. ali po novim propizicijama. Henri Kisindžer (Henry Kissinger. Trajao je sve do 1976. godine. ali u Beogradu. U martu. u Parizu. Jer. stupio sporazum o prekidu neprijateljstava između SAD i Severnog Vijetnama koji su nekoliko dana ranije. naročito vladama najrazvijenjih zemalja. Umesto režima fiksnih kurseva. da uspešnije rešavaju probleme krize sa kojom je svet . među kojima se nalazio i Henri Kisindžer. a SAD (i čitav svet) dodatno je potresao i destabilizovao događaj koji je istorija zapamtila kao Aferu Votergejt. međunarodnu neformalnu organizaciju moćnih i uticajnih privatnih osoba iz SAD. Što se samog rata tiče. osnovao Trilaterarnu komisiju. potpisali ovlašćeni predstavnici SAD i Severnog Vijetnama. na snagu je 27. glavnom gradu SFR Jugoslavije. kao i formulisanje predloga konkretnih rešenja koja mogu pomoći vladama. i sve druge glavne svetske valute prešle su na novi režim plivajućeg kursa. kriza se dodatno zaoštrila. sve do 28. dolar je ponovo devalvirao. The Trilateral Commission. on nije prestao. bio je ovom aferom nepovratno doveden u pitanje. Konvertibilno tržište novca Sistema Breton Vuds bilo je zatvoreno. sada "samo" između Severnog i Južnog Vjetnama. januara 1973. iste 1973. čiji je cilj izrada dugoročnih strateških analiza međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa. Kriza Sistema Breton Vuds i nimalo ružičasta perspektiva svetske ekonomije pod takvim uslovima. Položaj Ričarda Niksona kao predsednika SAD na samom početku njegovog drugog mandata.

koja je svojom inovativnošću oduševila Dejvida Rokfelera. ljubaark@eunet. Trilateral. delili su ista ili veoma bliska stanovišta o stanju i perspektivama aktuelnih svetskih poslova. . Trilateral Commission in Wikipedia. Bžežinski će od 1977. potom u Drugom svetskom ratu (Tito kao vrhovni komandant najuspešnijeg antifašističkog pokreta otpora i njegove armije. Tako su. America's Role in the Technotronic. a u godinama posle rata. jugoslovenski komunista Treće Internacionale.Jug. bliski pogledi na problem odnosa Sever . kao što je to i Brantova komisija za globalnu upravu. e-mail from: Sue Ellen Sisk. tadašnji kancelar Savezne Republike Nemačke. Sadako Ogata i Enrike Inglesias.54 Vili Brant. obavljati dužnost savetnika za nacionalnu bezbednost SAD. Membership List. Američka uloga u Tehnotroniku. a zatim komunistički disident i Brant.org/wiki/Trilateral_Commission. do 19. godine. kao aktivni članovi učestvuju u realizaciji projekata na kojima radi Trilateralna komisija. takođe. 2003. Trilateralna Komisija odmah je počela sa radom. aprila 1973. a za njenog prvog direktora imenovan je Zbignjev Bžežinski (Zbigniew Brezinski). bili i jedina dva političara na vlasti. a zatim pripadnik desnog krila Socijaldemokratske partije. Tito i Brant su. i 1969. naročito od kraja šezdesetih godina. koji su javno prodržali "opravdane zahteve studenata" tokom studentskih demonstracija u svojim zemljama 1968.wikipedia. April 21. 2003. profesor na univerzitetu Kolumbija iz Njujorka.127 suočen. 54 Videti. March 27. bili su i lični prijatelji.Sisk@verizon.yu. na primer. Tito.trilateral. sreo se i razgovarao sa Titom i od njega primio visoko jugoslovensko odlikovanje. medija ili ekonomije. i Brant kao pripadnik ilegalnog pokreta otpora Norveške). http://www. istovremeno članovi i Brantove i Trilaterarne komisije. Vezivalo ih je iskustvo koje su obojica imali u borbi protiv nacionalsocijalizma i fašizma prvo u Španiji (Tito kao komunista Treće Internacionale. to: Ljubomir Kljakic. jugoslovenskih partizana. prvo član Socijalističke radničke partije bliske trockizmu Četvrte Internacionale. The Trilateral Commision. takođe. Između dva doba. objavljene 1969. boravio je u službenoj poseti Jugoslaviji od 15. mnoge svetski uticajne ličnosti iz oblasti nauke.net. Od osnivanja 1973. http://en.org. Neki od njih istovremeno su članovi i drugih neformalnih grupa u svetu. politike. pa sve do danas. Orden Jugoslovenske zvezde sa lentom. Brant kao levi socijalista blizak katalonskom trockističkom POUN-u). The Trilateral Commision. u kabinetu predsednika Džimija Kartera (Jimmy Carter). autor knjige Between Two Ages.

socijalisti Salvadoru Aljendeu (Salvador Allende. Šestodnevnog rata rata iz 1967. takođe horizontalnog i federalističkog novog svetskog informacionog i komunikacionog poretka. uravnotežen i održiv globalni razvoj. Četvrti samit šefova država ili vlada nesvrstanih zemalja. da neko. ova verzija nema mnogo pristalica). miroljubiv. u Alžiru. trupe pod komandom generala Augusta Pinočea (Augusto Pnochet) koje su otkazale lojalnost legalno izabranom predsedniku Republike Čile. Međutim. navodno. pokazala je da predsednik Čilea. new international economic order. Sam Aljende. hiljade ljudi bilo je ubijeno preko noći. septembra 1973. a u Čileu je zaveden surovi režim vojno-fašističke diktature. teritorije ovih zemalja koje Izrael od 1967. učesnici ovog velikog skupa saglasili su se oko zajedničkog zahteva za uspostavljanje jednog Novog Svetskog Poretka. Narednih dana. drži pod oklupacijom. a . New World Order. Procenjujući kako tekuća svetska kriza govori o tome da se svet nalazi na istorijskoj prekretnici koja može odvesti u sveopštu katastrofu. sastali su se u junu 1973. do 9. desetine hiljada ljudi. Naime. ovaj put u Čileu. NWICO. izvršile su vojni puč protiv legalno izabrane socijalističke vlade. i zajednički pozvali Izrael da se povuče u granice do tzv. pripadnika socijalističke partije i drugih partija levice. generalni sekretar KP SSSR. ali i prvi put u istoriji uopšte. nije ubijen. zabarikadiran sa grupom saradnika u predsedničkoj palati i pružajući otpor pučistima. general Pinoče proglasio je sebe za šefa države. čiji je važan deo i zahtev za uspostavljanje. pošto se poslednji put obratio naciji preko radija. zahteva radikalno preispitivanje i promenu starog svetskog poretka moći pozivajući se na snagu empirijskih činjenica i moć moralnog razloga. zasedao je od 5. samo dva dana posle Alžirske konferencije. u ovom slučaju grupa zemalja koja zastupa dve trećine čovečanstva. ubijen je istog dana (ekshumacija Aljendeovih posmrtnih ostataka izvršena 1990. Bilo je to prvi put posle Drugog svetskog rata. NIEO. pohapšeno je i podvrgnuto torturi. predsednik SAD i Leonid Brežnjev.128 Ričard Nikson. 1908 . koji u doglednoj budućnosti može obezbediti skladan. glavnom gradu istoimene zemlje na južnom obodu Mediterana. new world information and communication order. godine i da Egiptu i Siriji vrati Sinajsko poluostvo i Golansku visoravan. septembra 1973. Tako je postavljana strategija novog međunarodnog ekonomskog poretka. svet je potresla nova kriza. 11. Izrael je ovaj zahtev ignorisao.1973). nego da je izvršio samoubistvo.

sve do 5. one su. otvorile vazdušni most za snabdevanje Izraela municijom. Upletenost SAD u ove događaje bila je više nego očigledna. [Danas se zna da se tvrdnja o iznenadnom i neočekivanom egipatsko-sirijskom napadu na izraelske položaje mora uzeti sasvim uslovno. da se ovaj napad priprema. svojih štićenika na Bliskom Istoku. oktobra. SAD su na dan 13. članice Organizacije Arapskih zemalja izvoznika nafte. Postoje brojni dokazi na osnovu kojih su CIA i kompanija ITT. koja će tokom 1974. naime. Drama u Čileu bila je u toku kada su u rano jutro 6. Suočeni sa pretnjom arapskog naftnog embarga i trgovinskim bojkotom arapskih zemalja. nije preduzela nikakve vojne protivmere u ovom slučaju. pa je na dan 24. naoružanjem i drugim vojnim materijalom. Međutim. međutim. oktobra 1973. a Izrael se do kraja oslonio na SAD. usvojio Rezoluciju 338 kojom se zaraćene strane pozivaju na hitan prekid vatre i rešavanje spornih pitanja pregovorima. oktobra 1973. I zaista. koalicione arapske snage predvođene Egiptom i Sirijom. potresti najrazvijenije ekonomije sveta i sledstveno čitavu planetarnu ekonomiju. zapadnoevropljani su ostali po strani u ovom sukobu. došlo je do zaoštravanja na relaciji Moskva – Vašington.129 desetine hiljada drugih bilo je prisiljeno da emigrira. krenule u iznenadni napad na izraelska vojna uporišta na okupiranom Sinajskom poluostrvu i Golanskoj visoravni sa ciljem da ove teoritorije oslobode i ponovo vrate pod svoj suverenitet. Kao odgovor na taj akt. oktobra 1973. Organization of Arab Petroleum Exporting Countries. Izraelska vlada je. OAPEC.] Počeo je još jedan arapsko-izraelski rat. zaključile da u njihovom interesu nije da započnu Treći svetski rat zbog Egipta i Izraela. ipak. neprijateljstva nisu prestala. što znači SAD i njene saveznike u Zapadnoj Evropi. pa je Savet bezbednosti OUN 22. Tako je počela energetska kriza. i to iz više nezavisnih izvora. poznat i kao Oktobarski rat. bila upozorena. SAD i SSSR brzo su postigli dogovor o potrebi da se rat zaustavi. pa sledstveno i administracija u Vašingtonu. jednoglasno su usvojile deklaraciju u kojoj saopštavaju da više neće snadbevati naftom zemlje koje pomažu Izrael. nazvana naftni šok. Ramazanski rat ili Yom Kippur rat. nad događaje se nadvila čak i opasnost od nuklearne konfrontacije dve supersile. U takvim uslovima. oktobra 1973. identifikovani i optuženi kao glavni inspiratori i organizatori ovog vojnog puča. Savet bezbednosti UN izglasao Rezoluciju 339 kojom se ratujuće strane ponovo pozivaju na . Vlada.

Naime. podnese ostavku na svoju funkciju. Declaration of the Establishment of a New International Economic Order. tokom prve nedelje svoje akcije. potpredsednik SAD. Movimento das Forças Armadas. u kojoj su publikovane analize tekuće energetske krize. jer je. koji su od 1973. Stazi. takođe u oktobru. Generalna skupština UN. usvojila je Deklaraciju o ustanovljenju Novog međunarodnog poretka. Generalna skupština OUN usvojila je i Akcioni . aprila 1974. na predlog grupe nesvrstanih i zemalja u razvoju. ali je zato Henri Kisindžer napredovao. odnosno SSSR. pre svega bio dugogodišnji agent Staatsicherheit. donosi dokument Statement Of Purpose. godine organizovani u ilegalni Pokret oružanih snaga. maja 1974. Sutradan.1995). vojnici u Lisabonu i drugim portugalskim gradovima u puščanim cevima nosili su crvene karanfile budući da je sezona ovog cveća uveliko bila u toku. duboka politička. uhapšen je zbog špijunaže u korist Istočne Nemačke. pre svega za vladu SAD. Kisindžer i Le Duk Tou. oktobarsku svesku svoje edicije Trialogue: A Bulletin Of North American-EuropeanJapanese Affairs. kako se ispostavilo. ekonomska i energetska kriza. 2. Dok traju ovi događaji. oktobra 1973. kao i niz predloga za vlade najrazvijenijih zemalja. u Bonu. Novembarska sveska. arhitekti Pariskog mirovnog ugovora. na čelu sa kapetanima Otelom Saraiva de Karvaljom (Otelo Saraiva de Carvalho) i Franciskom da Kosta Gomesom (Francisco da Costa Gomesom). Tako je u ovoj zemlji pokrenuta nenasilna revolucija poznata kao Revolucija karanfila. dugogodišnji lični sekretar kancelara Vili Branta. Revolução dos Cravos. oko 300 nižih oficira portugalske armije. grupe poznate kao G77. Ipak. 1923 . više se nije mogla zaustaviti. Ginter Giljem (Günter Guillaume. tajne službe Istočne Nemačke i njenog šefa Markusa Volfa (Marcus Wolf.2006). u kome se predstavljeni ciljevi Trilaterarne komisije. imenovan je za novog državnog sekretara. ali se Le Duk Tou svoje nagrade odrekao. Potom. Spiro Egnju (Spiro Agnew). povodom toga. Trilaterarna komisija objavila je tada prvu. MFA. preuzela je vlast i zbacila fašistički režim koji je Portugalom vladao 40 godina. Najzad. Trialogue No. 25. bio je prinuđen da. u Lisabonu. na svom Šestom specijalnom zasedanju. 1927 . 1. na Sedmom specijalnom zasedanju. Dana 24. dobili su ravnopravno Nobelovu nagradu za miru u decembru 1973. vojne operacije u ovom ratu obustavljene su 26.130 momentalni prekid neprijateljstava. aprila 1974.

od 24. Tito je u Beogradu primio Henrija Kisindžera. novembra. Od 12. juna. jula 1974. Dve nedelje posle hapšenja svog sekretara. maja 1974. Početkom jula 1974. naročito o krizi na Bliskom istoku. avgusta 1974. 7. Državni udar na Kipru isplanirala je i organizovala vojna hunta u Atini. Na dan 8. godine. Nikson je sutradan predao predsedničku dužnost svom dotadašnjem potpredsedniku Džeraldu Fordu (Gerald Rudolph Ford. pa je preko Malte odleteo u London. Ove snage zauzele su severni deo ostrva i tamo proklamovale posebnu republiku kiparskih Turaka. Jr. naročito krivične. grčka vojna hunta koja je vladala tom zemljom od 1967. Dana 4. Ričard Nikson obavestio je javnost SAD. držali vlast u Grčkoj još od 1967.1994). u Nikoziji na Kipru. Istovremeno. ali i svetsku javnost uopšte. za novog kancelara izabran je Helmut Šmit (Helmut Schmidt). maja 1974. do 15.131 program. a Brant je zadržao položaj predsednika Socijaldemokratske partije Nemačke. za slučaj Votergejt. Konstantin Karamanlis bio je pozvan da se iz emigracije vrati u Atinu i da kao premijer preuzme privremenu vladu. Action Programme koji treba praktično da doprinese realizaciji ciljeva Deklaracije.2006). Tito je posetio i Demokratsku Republiku Nemačku i tamo razgovarao sa Erihom Honekerom (Erich Honecker. a u sklopu svoje žive međunarodne aktivnosti. Brant je podneo ostavku na kancelarsku dužnost. I zaista. u udarnom televizijskom trminu. do 27. kao i nekim drugim problemima. Na zajedničkoj sednici veća Skupštine SFR Jugoslavije. naročito zbog istrage u Kongresu koja ga je u ovom slučaju dovela pred opoziv i krivičnu istragu zbog zavere. Ričarda Niksona bilo kakve odgovornosti. oficiri grčke Nacionalne garde Kipra pokušali su da izvrše državni udar protiv predsednika Makariosa kako bi omogućili ujedinjenje Kipra sa Grčkom. Turska je poslala svoje trupe na Kipar. a na dan 1. Josip Broz Tito izabran je za predsednika republike bez ograničenja mandata. državnog sekretara SAD i sa njim razgovarao o odnosima između dve zemlje.. kao i problemima svetskih poslova razgovarao sa Helmutom Šmitom. Makarios je napustio Kipar. a već 24. novembra. 16. u . Krajem jula 1974. takođe socijaldemokrata. pala je sa vlasti. da je zbog Afere Votergejt. boravio je i u Bonu gde je o bilateralnim odnosima dve zemlje. podneo ostavku i da će u podne narednog dana napustiti Belu Kuću. Pukovnici su. 1912 . Sâm Ford oslobodio je 8. septembra 1974. naime. 1913 . decembra 1974.

Tako je strategija nesvrstanih zemalja za uspostavljanje novog svetskog poretka postala i strategija OUN. in Globalization and Autonomy.0027. uključujući nukearni reaktor. Hamelink: The New International Economic Order: Links between Economics and Communications.jsp?id=EV. Routledge.ca/global1/glossary_entry.htm. UNESCO.. Action Programme. .132 Krškom je postavio kamen temeljac za prvu jugoslovensku nuklearnu centralu čija je izgradnja počela na osnovu ugovora sa američkom kompanijom Westinghouse.mil/~relooney/routledge_15b. Paris 1985.unesco.55 55 Videti. Charter of Economic Rights and Duties of States. Breda Pavlic and Cees J. Jones ed. Robert Looney: New International Economic Order.org/images/0006/000657/065765eo.B. http://unesdoc. Adam Sneyd. Prepared for R.navy. Generalna skupština OUN usvojila je u decembru 1974. Routledge Encyclopedia of International Political Economy. http://web. McMaster University: New International Economic Order (NIEO). London 1999. Na osnovu svoje aprilske Deklaracije o ustanovljenju Novog međunarodnog ekonomskog poretka. http://www.pdf. isporučiocem tehnologije i glavne opreme.globalautonomy.J. Povelju o ekonomskim pravima i obavezama država. Declaration of the Establishment of a New International Economic Order. kao i Akcionog programa.nps.

org/edu/pcsd/endnotes. značaju njenog očuvanja i ulozi koju ona ima u svetskoj strategiji održivog razvoja. .56 Peti samit šefova država ili vlada nesvrstanih zemalja održan od 16.html.NWICO. http://portal.Foundations of EE.gcrio.org/education/en/file_download. Reč je o dokumentu u kome je prvi put jasno definisana neophodnost globalnog obrazovanja o životnoj sredini. To je i ovom potpisniku omogućilo da u julu iste godine. avgusta 1976. u saradnji sa Centrom za međunarodne studije Beogradskog Univerziteta. i jugoslovenski dinar postao je međunarodno konvertibilna valuta. EE. u Beogradu je. Predsednik SAD Džerald Ford i državni sekretar Henri Kisindžer boravili su u Beogradu i razgovarali sa J. do 19. U skladu sa strategijom NIEO . ovu 56 Videti. The Belgrade Charter.net/pages/Perspectives+Foundations+of+EE. in Environmental Education.unesco. avgusta 1975.pdf.133 9. održana Međunarodna radionica posvećena obrazovanju o životnoj sredini. Kao svoju. na kome je učestvovalo 96 učesnika iz 60 zemalja sveta. u Londonu i Parizu. Perspectives. Titom 3. u Kolombu. Globalni okvir za obrazovanje o životnoj sredini. usvojena je Beogradska povelja. B. koja je postala i strategija OUN. The Belgrade Charter. Education for sustainability: an agenda for action.php/47f146a292d047189d9b3ea7651a2b98The+Belgra de+Charter.gdrc. The Belgrade Charter. artikulisao je zahtev za uspostavljanje novog svetskog informacionog i komunikacionog poretka u konzistentnu strategiju. dokument koji se danas smatra temeljnim međunarodnim aktom u ovoj oblasti i svakako jednim od dokumenta na koji se oslanja izveštaj Brantove komisije iz 1995. http://www. Početkom 1975. njenoj ugroženosti. A Global Framework for Environmental Education. Tom prilikom. u tamošnjim menjačnicama konvertuje svoje dinare za engleske funte i francuske franke i to po istom kursu kao i kod kuće. in North American Association for Environmental Education. organizovao je UNESCO-UNEP International Environmental Education Programme (IEEP). International Workshop on Environmental Education. The Belgrade Charter. od 13. sasvim u skladu sa novoustanovljenim standardima plivajućeg kursa. do 22. http://eelink. http://www. oktobra 1975.org/uem/ee/belgrade. A Global Framework for Environmental Education. Ovaj skup.html. NAAEE.

Tako je od 7. koju je podelio sa Eisaku Satom (1901 . Mohtar Lubis (Mochtar Lubis. u Beogradu. u službenoj poseti Jugoslaviji i razgovarao sa Titom 21.1988. Za predsednika komisije bio je imenovan Šon Mekbrajd (Seán MacBride. gde se sreo i razgovarao sa britanskom kraljicom Elitzebetom II i brtanskim premijerom Džejmsom Kalaganom. avgusta 1978. Gamal El Oteifi (Egipat). Nigerija). Tunis). Mandat ove komisije bio je da za naredno zasedanje Generalne konferencije UNESCO-a.1975. irski državnik. imenovani su: Eli Abel (Elie Abel.B. Omu (Fred Isaac Akporuaro Omu. predviđeno da se održi 1980. Japan). takođe i . Na poziv britanske vlade. Dana 8. A. Hubert Buve Meri (Hubert Beuve-Méry. SAD). premijerom Japana. Indija) i Beti Cimerman (Betty Zimmerman. imenovana je Međunarodna komisija za studiju problema komunikacija. Francuska). i 1979. Kolumbija). Huan Somavia (Juan Somavia. I. International Commision for the Study of Communication Problemsna. izradi analitički izveštaj o stanju činjenica u oblasti informacija i komunikacija i da predloži odgovarajuće praktične akcije usmerene ka uspostavljanju NWICO. Hua Guofeng. Gabriel Garsija Markez (Gabriel Garcia Marques. Kanada). predsednik CK KP Kine i Državnog saveta NR Kine boravio je od 21. Tita. Fred.134 strategiju usvojio je UNESCO na 19. septembar 1978. Iskoristio ih je najbolje što je mogao. borac za ljudska prava i pisac. Bubli Džordž Velgeze (Boobli George Verghese. Tito je 10. Mustafa Masmundi (Mustapha Masmoundi. Istom prilikom. Mičio Nagai (Michio Nagai. Generalnoj konferenciji održanoj u Najrobiju. Tito je na Brdu kod Kranja primio Vili Branta. Holandija). do 29. bile su i dve poslednje aktivne godine J. Tokom 1978. predsednika Socijaldemokratske partije Nemačke i predsednika Socijalističke internacionale. marta boravio u Londonu.1977. Čile). Za članove komisije. Bogdan Osolnik (Jugoslavija). dobitnik Nobelove nagrade za mir 1974. na poziv Džimija Kartera. predsednika SAD boravio u zvaničnoj poseti toj zemlji gde je sa Karterom i drugim američkim zvaničnicima imao razgovore o bilateralnoj saradnji između dve zemlje i svetskim poslovima uopšte. Indonezija). 1908 . predsednik Komisije UN za Namibiju u rangu pomoćnika generalnog sekretara UN za ovu zemlju 1973 . i 11. Segej Losev (SSSR). avgusta u Beogradu. marta 1978. Elebe Ma Ekonzo (Zair). Dve godine pre beogradske konferecnije UNECO-a. do 9. sreo se i razgovarao sa svim glavnim akterima na svetskoj i domaćoj sceni. Johanes Pronk (Johannes Pieter Pronk. predsednik Amnesty International 1961 .1975).

UNESCO je primio i usvojio izveštaj i preporuke Mekbrajdove Međunarodne komisije za studiju problema komunikacija. Tito se sa Brantom sreo i naredne godine. . na Brionima. Kogan Page . Generalnoj konferenciji održanoj u Beogradu. integralni tekst na adresi http://unesdoc.pdf. koji se odnosio na aktuelna pitanja međunarodnih odnosa". međudržavnim i međupartijskim odnosima. Oktobra 1980. Žaka de Laroziera. Mnogo glasova. Uspostavljanje i negovanje pluralizma izvora i pluralizma kanala informacija. 2. UNESCO . Ciljevi koje je strategija NWICO imala da ostvari bili su: 1. predsednikom njujorške Chais Manhattan Bank. Tito je govorio na svečanoj sednici 34.Paris 1980. po savetu lekara smešten u ljubljanski Klinički centar gde je i umro 4. oktobra 1979.unesco. u Karađorđevu. a zatim se susreo i sa Dejvidom Rokfelerom. Uklanjanje unutrašnjih ili spoljašnjih ograničenja za slobodan protok informacija. Tito je. pod naslovom Many Voices One World. Uklanjanje neravnoteže i nejednakosti u oblasti globalnih informacija. Towards a new more just and more efficient world information and communication order.org/images/0004/000400/040066eb.Jug.London. naročito o problemu odnosa Sever . jedan svet. jula 1979.57 Tako je strategija nesvrstanih zemalja za uspostavljanje NWICO postala globalna strategija koju OUN zastupa preko jedne od svojih agencija kao što je to UNESCO. Uklanjanje negativnih posledica koje proizvode javni ili privatni monopoli u oblasti informacija.New York. koja se održavala u Centru Sava u Beogradu.135 predsednika Nezavisne komisije za pitanja međunarodnog razvoja. maja 1980. Independent Commission for International Developmental Issues (Brant je ovu komisiju osnovao 1977) i sa njim razgovarao o međunarodnim. 11. Redovne godišnje skupštine Međunarodnog monetarnog fonda i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i njenih organizacija. Tito je primio Paula Nikoleskuo Mizila. Report by the International Commision for the Study of Communication Problems. 14. Tito se sreo sa profesorom Henrijem Kisindžerom. Istog dana. Nekoliko meseci docnije. bivšim državnim sekretarom SAD i "zadržao se sa njim u dužem razgovoru. 3. 57 Videti. generalnog direktora UNCTAD-a. 4. Communication and Society Today and Tomorrow. na svojoj 21. oktobra 1979. Tito je primio i predsednika MMF-a. 2. Many Voices One World. osnivačem i predsednikom Trilateralne komisije. Četiri dana kasnije. Najzad. Krajem te godine. Unipub .

novog hladnog rata koji je kao svoju strategiju za obnovu globalne hegemonije SAD zastupala administracija Ronalda Regana. demonopolizaciji i demokratizaciji svetskog informatičkog prostora. 7. SAD su se ponovo vratile u članstvo UNESCO-a tek 1990. državni sekretar SAD. One World. Iste 1980. razviju i edukuju vlastite ljudske i tehničke informacione kapacitete. pismo generalnom direktoru UNESCO-a Amadu-Mahtar M' Bou (Amadou-Mahtar M'Bow) u kome ga obaveštava o toj odluci svoje vlade. godine. naročito zbog njegovih preporuka usmerenih ka uspostavljanju slobodnog protoka informacija. takođe tokom 1983. Sever-Jug. knjiga North-South: A Program for Survival. knjiga Common Crisis. North-South Cooperation for World Recovery. Poštovanje kulturnog identiteta svakog pojedinačnog naroda i pravo svake nacije da svetsku javnost informiše o svojim interesima. jasno artikulisala anti-NWICO poziciju svetske organizacije i to sa . a SAD i Velike Britanije sa druge strane. kada je Teres PaketSavinji (Thérèse Paquet-Sévigny). kulturnim i socijalnim vrednostima. 6. usvajanje izveštaja i preporuka Mekbrajdove komisije nije prošlo bez krupnih problema. Spor između UNESCO-a sa jedne. Sloboda štampe i informacija. decembra 1983. Ali. uputio je prvih dana januara 1984. Sloboda novinara koja je nerazdvojiva od njihove odgovornosti. vašingtonska administracija predsednika Ronalda Regana (Ronald Wilson Reagan. aspiracijama. Zajednička kriza. prva žena na dužnosti pomoćnika generalnog sekretara OUN za informisanje. Džordž Šulc (George Schultz). Ova takođe horizontalna strategija postala je poznata kao doktrina slobodnog protoka informacija. Istovremenom. pojavio se i drugi izveštaj Brantove komisije. Pomoć zemljama u razvoju da uspostave. eskalirao je toliko da je 28.136 5. medijska industrija SAD optužila je UNESCO za pokušaj uspostavljanja globalne cenzure. Program za preživljavanje.2004) donela odluku da istupi iz ove međunarodne organizacije. Predstavnici Velike Britanije i SAD na beogradskom zasedanju UNESCO-a odbili su da prihvate izveštaj Many Voices. pojaviće se i prvi izveštaj Brantove Nezavisne komisije za pitanja međunarodnog razvoja. Saradnja Sever-Jug za svetski oporavak. Bio je to jedan od prvih akata tzv. 1911 . 8. Zbog strategije NWICO.

na primer na koncepte novog svetskog informacionog poretka.137 stanovišta službene politike i ideologije vlade SAD. međunarodna debata o informacijama i komunikacijama nije rezultirala saglasnošću oko zajedničkog pristupa. "Tokom mnogo godina. . koji su u očima brojnih aktera u polju komunikacija ugrožavali međunarodne napore da se uspostavi svetsko informatičko društvo. izjavila je Teres Paket-Savinji. Lj. Želim samo da podsetim na neke od diskusija.K. a world-wide information society" (podvl. a prostor za realizaciju jedne drugačije strategije za uspostavljanje novog svetskog poretka bio je oslobođen od svakog alternativnog pristupa. Tako je strategija NWICO stavljena ad acta.).

Gorbachev.com/topic/address-to-the-43rd-u-n-general-assembly-session. General Assembly Session. on je konstatovao kako je dalji svetski napredak moguć jedino kroz traganje za saglasnošću čitavog čovečanstva oko svojstava i ustanova budućeg Novog Svetskog Poretka. rekao je tada Gorbačov. najdelotvornije uspostaviti u miru.writespirit. Gorbačov je i sâm prvi put upotrebio pojam Novi Svetski Poredak.coldwarfiles. u procesu ujedinjenja Nemačke.org/files/Documents/1988-1107. http://www. Sasvim u skladu sa ulogom koju je SSSR imao u američko-sovjetskom svetskom poretku koji je bio uspostavljen posle Drugog savetskog rata. može se. i Ruske revolucije iz 1917. Gorbačov je ovu strategiju predstavio u svom govoru na 43. http://www.pdf. 7. decembra 1988. redovnom zasedanju Generalne Skupštine OUN. Saglasnost čitavog čovečanstva oko budućeg Novog Svetskog Poretka. Mikhail Gorbachev: Address to 43rd U. . Gorbačevljev predlog za uspostavljanje nove međunarodne arhitektonike ostao je lokakalizovan kao opšti okvir za promene u SSSR i istočnoevropskim zemljama njegove interesne zone.net/inspirational_talks/mikhail_gorbachev_talks/united_nations_address. 1988: http://www. New World Order.com/SPECIALS/cold. Pozivajući se na tradiciju Francuske revolucije iz 1789. Tom prilikom. 58 Videti. taj plan predat je zaboravu za nešto manje od dve godine pošto ga je Gorbačov predstavio u Ujedinjenim Nacijama.138 10.58 Naravno. December 7.N. u Njujorku.answers. kroz međusobnu saradnju (cooperation) svih zemalja i naroda sveta koju je nazvao međusobnim stvaralaštvom (cocreation) i međusobnim razvojem (co-development). Gorbačovljev predlog plana za postizanje međunarodne saglasnosti o Novom Svetskom Poretku nije prošao kao globalno rešenje. kao i na samom početku Desetogodišnjeg rata za Jugoslovensko nasleđe. Pošto je delimično odigrao svoju ulogu u procesu samoraspuštanja komunističkih režima u SSSR i Istočnoj Evropi. Pokušaj Mihaila Sergejeviča Gorbačova da u ime SSSR i njegovih istočnoevropskih saveznika artikuliše jednu alternativnu strategiju za čitav svet.war/episodes/23/documents/gorbachev/. http://www.cnn. takođe nije urodio plodom.

New York): Why the NWICO never had a chance with the American media. School of International Affairs. Ali. nepune dve godine posle Gorbačevljevog predloga za postizanje koncenzusa oko Novog Svetskog Poretka. nego je ponovo aktuelan i rad Meny Voices. Američki predsednik izjavio je tada da invezija neće uspeti zato što "preti Novom Svetskom Poretku". 17. avgusta 1990. 7. Columbia University. One World. avgusta 1990. veka do danas sukcesivno zaseda Mekbrajdov okrugli sto o komunikacijama. iz Vašingtona. spor između zastupnika različitih koncepcija Novog Svetskog Poretka ovim nije bio i završen. Buša postao je glavna svetska lozinka. ne samo da od devedesetih godina 20. National Security Directive 26. oktobra 1989. u Beogradu. sada u interpretaciji svetskog saveza bogatih. onaj izveštaj Mekbrajdove komisije usvojen na 21. predsednik Buš saopštio je da SAD pokreću preventivnu. avgusta 1990.59 Istorijska je ironija što Brantova komisija koja 59 Videti. "čisto defanzivnu". počeo da radi na formiranju svoje Komisija za globalnu upravu. Njujork 1974. bilo je to dve nedelje posle invazije Iraka na Kuvajt. pojam New World Order. Joseph A. MacBride Roundtable on Communication. New World Order. Što se pak tiče nasleđa Mekbrajdove komisije. ova operacija bila je planirana i odobrena u skladu sa tajnom Direktivom o nacionalnoj bezbednosti 26. ponovo uveden na svetsku pozornicu. bio prisutan i Jen Pronk (Johannes Pieter Pronk). Generalnoj konferenciji UNESCO-a. Videli smo da je Brant već krajem 1989. New World Order. Kolombo 1976. i sâm je prvi put javno upotrebio pojam Novi Svetski Poredak. NWO. Dan kasnije.139 Poziv za uspostavljanje Novog Svetskog Poretka tada je stigao sa druge obale Atlantika. predsednik SAD Džordž Herbert Voker Buš. Tako je 7. Preko noći. kao i to da je. i koja počinje konstatacijom da je "pristup nafti u Persijskom Zalivu i bezbednost glavnih prijateljskih zemalja u regionu od vitalnog značaja za nacionalnu bezbednost SAD". posle kratkotrajnog sedmogodišnjeg ciklusa u interpretaciji svetskog saveza siromašnih (Alžir 1973. na prvom inicijalnom sastanku. i posle neuspešnog pokušaja Mihaila Sergejeviča Gorbačova iz 1988. koju je Buš potpisao 2. V. godine pojam Novi Svetski Poredak. potpredsednik Laburističke partije Holandije i jedan od članova Mekbrajdove komisije. Beograd 1980). u verziji Džordža H. sa ciljem sprečavanja Iraka da posle Kuvajta napadne i Saudijsku Arabiju. Kao što je već rečeno. Operation Desert Shield. "because it threatens the New World Order". vojnu Operaciju Pustinjski štit. . Mehan (International Communications. Naime. oktobra 1980.

NORDICOM. University of Ottawa. pominje jedino kao primer za građanski rat. pa sve do poslednje decenije 20. socijalni prostor koji se strukturirao kao posledica ovog konflikta između planetarne vlasti i planetane slobode. u društvu sa isto tako zlosrećnom Ruandom. in Global Policy Forum. Andrew Calabrese: The MacBride Report: Its Value to a New Generation. Paper presented at EURICOM Colloquium: Information Society: Visions and Governance.idsnet. http://www. EURICOM & University of Padua (Padova). University of Denver.globalpolicy. USA. The World Summit on the Information Society and beyond.org/Papers/Communications/MICHAEL_BASIL. The Nordic Information Centre for Media and Communication Research). do kraja 20.7th May 2003. Michael D. Padova. omogućio je artikulisanje koncepta globalne uprave i globalnog upravljanja.HTM. ovu zemlju. veka. Professor Leslie Regan Shade. .bfsf. Kako bilo da bilo. Zato je jedno od očiglednih svojstva koncepta globalnog upravljanja njegova srodnost sa idejama svetske federacije koje su artikulisane unutar opšte teorijske tradicije http://www.org/Papers/Communications/JOSEPH_MEHAN. http://www. teorijski napuštena ideja svetske države. Dr Ulla Carlsson (Director. in Culture and Communication. Italy 5th .htm.pdf. etničko čišćenje i destrukciju. Ovim je. Göteborg University: The Rise and Fall of NWICO .151. onih koji su zastupali različite programe za idealno vladanje nad ljudima s jedne strane i onih koji su zastupali mogućnosti za idealnu ljudsku slobodu s druge. u svom izveštaju iz 1995. CO): Alternative visions for NWICO: An historical and comparative evaluation. Na samom kraju 20. dominantno profilisala prostor socijalnog konflikta između zastupnika dve ekstremno udaljene mogućnosti. CO. koja je kroz poznatu istoriju. Boulder. ideja svetske države bila je i na levici i na desnici političkog spektra dominatni supstitut za ideju kosmopolisa.HTM. a naročito od kraja 18. In press in Quaderns del CAC (quarterly journal of the Catalonian Broadcasting Council). 1997. October 1.it/wsis/Storia_ordine_mondiale. na samom kraju 20.31/CMN2180/nwico. veka razvijana (i) u ondašnjoj Jugoslaviji.122. 2005. Micky Lee: A historical account of critical views on communication technologies in the context of NWICO and the MacBride Report. Paper presented at Information Society: Visions and Governance. The European Institute for Communication and Culture. Paper presented to the Ninth MacBride Roundtable on Communication.140 se posredno i neposredno oslanja na strategiju NIEO i NWICO koja je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. Basil (Department of Mass Communications. Fall 2000.7 May. 2003.org/empire/un/2005/macbride. http://www. Venice 5 .html.idsnet. Department of Communication. veka. veka.htm. najmanje od 1848.and Then? From a Vision of International Regulation to a Reality of Multilevel Governance.bfsf. veka. http://www.it/wsis/cosa%20dietro%20al%20nuovo%20ordine. u slučaju strategije koju zastupa Brantova komisija reč je o strategiji koja je napustila u dekadentni i neproduktivni istorijski koncept vladanja nad ljudima i koja nastoji da se artikuliše kao upravljanje ljudskim poslovima i celinom sveta u interesu čovečanstva i svakog njegovog pojedinačnog pripadnika. Empire. http://137. Gotovo 200 godina. New World Information and Communication Order (NWICO) Debates.

socijalne. Ovo ne treba da nas čudi. došlo do strukturalnog profilisanja aktuelnog oblika svetskog sistema pod pretpostavkama njegove istorijske demisije. kao i pod pretpostavkama opšte perspektive ljudskih poslova koja je tako bila otvorena. i 20. Jer. . veka. naučne. tehnološke i kulturne prirode.141 socijalizma 19. koncentrisani destilat ideja o kojima je reč postao je moguć i manifestan u onom istom "trenutku" naše novije prošlosti kada je. usled kumulativnog dejstva brojnih faktora istorijske. ekonomske.

Ovaj "trenutak" strukturalnog profilisanja i kristalizacije jeste mondijalni talas sinhroniciteta poznat kao svetska revolucija 1968.255. posebno Deo 2 tog rada. dogmatizovane i opresivne socijalne organizacije. kao mondijalni talas sinhronniciteta zaista zahvatio čovečanstvo. isti: Dugotrajna dvoglasna muzika. naročito ona strukturna dinamika koja od dugog 16.61 U punom skladu sa činjenicom da je ovaj anti-sistemski pokret bio u opoziciji prema svakom obliku autoritarne. kulturne. etatizovane. opširnije sam pisao na drugim mestima. 241 . a naročito mladu. traganje za delotvornom alternativom tog nakaradno i pogrešno ustrojenog sveta. Bio je to masovni antisistemski pokret koji je između 1964. inspirativno čitanje starih revolucionarnih programâ za promenu samog ustrojstva sveta iz 19. svake hijerarhijski ustrojene organizacije i svakog oblika opresije. FPN. sasvim u skladu sa ritmom Kondratijevljevih dugih talasa60. Ritam same istorije. uključujući i literaturu od interesa u toj stvari. Pantheon Books. Jedna strategija istraživanja. Smer Politička sociologija.142 11. James Peck. ed. naučne i tehnološke promene koje su ne samo sastavni deo nego i sam temelj ove revolucije. hijerarhijske. veka. videti. godine. posebno ekonomske. kritika i odbacivanje svakog drugog etatizma. New York 1987. naročito rad Poslednji ciklus poslednje krize ili ritam budućnosti. veka do danas određuje opštu talasnu putanju 60 O Kondratijevljevim dugim talasima ili K-talasima kako se ovaj analitički model još naziva.yu/sac/tribina/T012_KljakicLj/PredavanjeKljakicLj_T12?stdlang=us. april 2004. Narodna knjiga. U skladu sa prirodom svetskog (kapitalističkog) sistema koji se tada manifestovao kao državni kapitalizam i kao državni socijalizam. konzervativne. predavanje u okviru zajedničkog ciklusa tribina Srpsko-američkog centra i Kolarčeve zadužbine. http://www. i prve polovine 20. Beograd 5.sac. sa 1968. . Jedna uvertira za istraživanje ritma budućnosti u vremenu istorijske demisije svetskog sistema. 61 Videti.org. The Chomsky Reader. str.2004. februar 2005. godine. posleratnu generaciju.28. str. Ljubomir Kljakić: Srbi i Amerikanci u svetskim poslovima kroz istoriju i otvorena pitanja budućnosti. 24 . kao i državnog socijalizma čiji je hegemon SSSR. kao svojim vrhuncem. isti: Studije budućnosti 1987 . Istorija političkih teorija. Beograd 2005. Poslediplomske studije. i 1974. Noam Chomsky. više faktora odredilo je karakter ovog planetarnog pokreta: duboke strukturalne promene svetskog društva. naročito programâ onih mislilaca čije su ideje o perspektivama čovečanstva i ljudskoj slobodi tokom vremena bile sistemski marginalizovane i neutralisane. najzad. kritika i odbacivanje poretka svetske dominacije kroz podjednaku kritiku i odbacivanje državnog kapitalizma sa SAD kao hegemonom. militarizovane. traganje za alternativom počelo je kao novo. Beograd.

ona ih prisiljava da same kod sebe uvedu takozvanu civilizaciju. Nacionalna jednostranost i ograničenost postaju sve nemogućnije. New York 1966. u ovom pravcu. buržoazija uvlači u civilizaciju sve." (podvl. Daniel Guérin.] Buržoazija ne može da postoji a da neprekidno ne revolucioniše oruđa za proizvodnju. Na veliku žalost reakcionara. Beograd bez godine izdanja (verovatno 1984. Cambridge University Press.. partije. Buržoaska epoha se razlikuje od svih ranijih epoha po stalnom revolucionisanju proizvodnje. Kropotkinovi spisi ponovo nalaze publiku. naprotiv. po vječnoj nesigurnosti i stalnom kretanju. tom 7. Collectivisations: L'Oeuvre constructive de la Révolution espagnole. uostalom kao i čitav tok svetske revolucije 1968.143 svetskog (kapitalističkog) sistema62.383. Noam Chomsky: Cartesian Linguistics.. pa i najvarvarskije nacije. n. Svetski sistem blokirao je sam sebe. ideologije. kao i glavna svojstva čitave mondijalne strukture koja se reprodukuje na takvim pretpostavkama. zarđale odnose sa svim starinskim redstavama i shvatanjima koji ih prate." Videti. pa prema tome. Svugdje ona mora da se ugnjezdi. identifikovni su još početkom 1848: "Buržoazija je u istoriji odigrala krajnje revolucionarnu ulogu. Kropotkin: Zapisi jednog revolucionara. zainteresovanu ne toliko za pojedinačne teze i argumente koliko za opšti intelektualni i životni stav. zadovoljavanih domaćim proizvodima. rehabilituje ideje solidarnosti i samoorganizovanja. i čiji se fabrikati ne troše samo u zemlji. obrazovanje. Fridrich Engels: Manifest Komunističke partije.] Ona prisiljava sve nacije da prihvate buržoaski način proizvodnje. hijerarhijski. fragmentirani. stari autoritarni. a iz mnogijh nacionalnioh i lokalnih književnosti stvara se svjetska književnost. prvi uslov egzistencije zadržavanje starog načina proizvodnje. Sve što je čvrsto i ustaljeno pretvara se u dim. Shlomo Avineri: The Social and Political Thought of Karl Marx. ili 1985) str. Harper & Row. veoma dobro ilustruju ovo traganje za delotvornom antisistemskom alternativom. / Brzim poboljšanjem svih oruđa za proizvodnju. ekonomija. etatizovani. ako neće da propadnu. Čas promene bio je 62 Fenomen dinamike svetskog kapitalističkog sistema. konzervativni. [.. Duhovni proizvodi pojedinih nacija postaju opšta dobra. Velika edicija Ideja. ed. A kako je u materijalnoj. London 1968. Time je na određeni način potvrđeno Kropotkinovo uverenje da tek razvijena industrijska društva omogućavaju uspostavljanje trajnih oblika samoorganizovanja. MED. 63 "Studentski pokret 1968. stupaju nove.T. A svima ranijim industrijskim klasama bio je. inudustrije koje više ne prerađuju domaće sirovine. dakle odnose proizvodnje.K. . A.. [. Lausanne . na svoje međusobne odnose pogledaju trezvenim očima. 11.d.. ona stvara svoj svijet po sopstvenom liku. 63 Naime. tako je i u duhovnoj proizvodnji. Zoran Đinđić: Beleška o P. Uništene su prastare nacionalne industrije i uništavaju se svakodnevno i dalje. čije uvođenje postaje životno pitanje za sve civilizovane nacije. 382 . Na mjesto stare lokalne i nacionalne samodovoljnosti i ograđenosti stupa svestrani saobraćaj. to jest da postanu buržuji. po neprekidnom potresanju svih društvenih slojeva. ljudi najzad bivaju prisiljeni da na svoj životni položaj. Jednom riječi. Little. beskrajno olakšanim saobraćajem. Toulouse 1965. Ona rastače sve čvrsto. ona je izvukla nacionalno tlo ispod nogu industrije. koje za svoje zadovoljenje traže proizvode najudaljenijih zemalja i podneblja. isto. predgovor za P. religije i crkve. Ni Dieu. / Buržoazija je eksploatacijom svjetskog tržišta dala kosmopolitski karakter proizvodnji i potrošnji svih zemalja. Mladost. La Cité Editeur. / Potreba za sve prostranijim tržišteima na kojima će prodati svoje proizvode goni buržoaziju preko cijele Zemljine kugle. svakidašnji život uopšte – zahvaćen dubokom krizom našao se na samom pragu svoje istorijske demisije. i cijelokupne društvene odnose. već sirovine koje dolaze iz najudaljenijih oblasti. već u isto vrijem u svim dijelovima svijeta. Editions C.N. svi novi odnosi zastarijevaju prije no što očvrsnu. Brown & Co. Karakteristično je da renesansa anarhističkih motiva ne nastupa kao reakcija na krizu podržavljenog socijalizma nego kao izraz krize tradicionalnog političkog sistema u demokratskim društvima Zapada. str. Niz naslova objavljenih uoči i tokom svetske revolucije 1968. Potiskuju ih nove industrije.. Boston 1964. Na mjesto starih potreba. Kropotkinu. militarizovani i opresivni poredak sveta sa svim svojim posebnim ustanovama organizacije socijalnog života – države. ni Maítre. svestrana uzajamna zavisnost nacija. prvo izdanje Barcelona 1937. Hugh Scanlon: The Way Forward for Workers' Control. usmerili su traganje za alternativom.) Karl Marx. Videti: James Joll: The Anarchists. svugdje da se naseli. Lj.. svugdje da uspostavi veze. sve što je sveto skrnavi se.

njihova sabrana dela štampana su između 1966. 64 Videti. The New Left: A Collection of Essays. Daniel Guérin: Pour un marxisme libertaire. razumljivo.1968. Porter Sargent. ne može se poreći doprinos ove strategije u jednoj stvari. I . 1968. videti Roland Bart: Sad. Lorenzo. Editions Bélibaste. nisu mogle ponuditi čak ni kratkoročni izlaz iz tog stanja duboke strukturalne krize. Extending Horizons Series. sledstveno. Beograd 1979. Ali.1939: L'Oeuvre constructive de la Révolution espagnole. liberterskih i anarhističkih ideja o ljudskoj slobodi u područja Institute for Workers' Control Pamphlet Series. Michael Bakunin: Bakunin on Anarchy. Paul Mattick: Marx and Keynes: The Limits of Mixed Economy. i 1968. Weidenfeld & Nicolson. ed. i docnije. Oeuvres de Charles Fourier. no. César M. Boston 1969. New York 1968 [rad čuven kao Manifest. "čistom" obliku. ali zato faktičkog susreta omogućio je novi ciklus prožimanja i konvertovanja naizgled nepomirljivih ideja i ideologija. tradicionalne sistemske ideologije – ideologija državnog kapitalizma. Anthropos nije objavio. Paris 1966 . Porter Sargent. ideologija državnog socijalizma. Paris 1971. videti: Oeuvres de Claude-Henri de Saint-Simon. I . London 1969. Boston 1969. Gaston Leval: Espagne libertaire. New York 1972. kao ideologije mogle ostati sačuvane u dotadašnjem. Pantheon Books. Daniel Guérin: Pour un marxisme libertaire. ed. Paris 1969. strategija koju su proklamovale obe glavne frakcije moći svetskog sistema. New York 1970. delo veoma uticajno tokom svetske revolucije 1968. Éditions Anthropos. Taj prostor istina neformalnog. Frank Mintz: L'Autogestion dans l'Espagne révolutionaire.VI. Alfred A. naime. omogućila je smanjenje napetosti između frakcija koje su ih zastupale i. Nottingham. England. Ona je. Coexistence and Intellectual Freedom]. Editions du Seuil.64 Uostalom. 1936 . Furije i Lojola (1971). Le Nouveau Monde amoreux. u vezi s novom recepcijom Furijea. takođe poznat pod naslovom Thoughts on Progress.XII. New York 1970.1969. .144 neizbežan. mogla potvrditi ni strategija ideološkog priznanja činjenica o konvergentnosti državnog kapitalizma i državnog socijalizma. 1868 . najzad. Knopf. Vuk Karadžić. Paris 1969. u Parizu. Paris 1971. pomogla je da se uspostavi prostor komunikacije i konvertibilnosti različitih teorijskih i ideoloških modela za izlazak iz krize. Norton. prvi put je objavljen njegov Novi ljubavni svet. niti su. Éditions Anthropos. Andrei Sakharov: Progress. Editions du Cercle. Paris 1969. omogućila da se bolje shvate strukturalne identičnosti državnog kapitalizma i državnog socijalizma kao glavnih oblika moći svetskog sistema. Priscilla Long. Na istom tragu je i obnova interesovanja za radove Sen Simona i Šarla Furijea. kratkoročno rešenje. Ipak. Daniel Guérin: Anarchism: From Theory to Practice. Les Anarchistes espagnols et le pouvoir. pa tako i "prelivanje" utopijskih. Robert Laffont. sama strategija ideološkog priznanja konvergencije bila je i proklamovana kao prelazno. Monthly Review Press. Coexistence. by Sam Dolgoff. ideologija etatističkog nacionalnog oslobođenja – koje su do tada legitimisale glavne frakcije strukturâ moći svetskog sistema. kao VII knjiga Furijeovih sabranih dela. Paris 1966. Walter Kendall: The Revolutionary Movement in Britain 1900 . Noam Chomsky: At War with Asia. vol. and trans. tada najavljenu XIII knjigu Furijeovih sabranih dela.1921. Robert Laffont. and Intellectual Freedom. Kao delotvorna platforma za izlazak iz krize nije se. 1. vol.

500 godina istorije utopija i revolucija). 1970. premda ne i potpun. de la seconde révolution américaine à la seconde révolution mondiale. Lasky: The Birth of a Metaphor: On the Origina of Utopia an Revolution. a vojno-bezbednosnih struktura moći posebno. Chicago 1976 (jedan pregled 2. komanda ratnog vazduhoplovstva SAD angažovala je 1962. vlada SAD osnovala još 1957. a optimalne uslove za takav skokoviti transfer informacija pruža mreža međusobno povezanih kompjutera. Advanced Research Projects Agency Net. Naime. Isto tako. isprekidana paketna mreža. Beré: The Second American Revolution. A23 (jedno prudonističko zalaganje za revoluciju). znamo i to da je tok događaja koji je doveo do Interneta i njegove Svetske Mreže. J. svoju korporaciju RAND da. iako ova područja tradicionalno predstavljaju zabrane ekstremno centralizovanih struktura državne moći uopšte. 1970. čiji je zadatak bio da više kompjutera poveže u integrisanu. u najvećoj mogućoj meri. znamo i to da je tok događaja koji je doveo do Interneta i njegove Svetske Mreže.. pod pretpostavkom prilika koje mogu nastati posle hipotetičkog nuklearnog udara na teritoriju SAD i ozbiljnog narušavanja. naročito. I&R. Manuel: Utopian Thought in the Western World . takođe. tezu o istorijskom kraju epohe revolucija. Cambridge. 32. pregled revolucija od 18. visokih tehnologija. 66 65 "Revolucija dolazi. na primer. u područjima osnovnih nauka i. događaji demantovali samo četiri godine posle njenog pojavljivanja.145 koja su do tada bila ekskluzivni zabrani tradicionalnih sistemskih ideologija. Basic Books Inc. od jedne do druge jedinice. Razume se. 1973. odnosno paket . F. Agencija za napredne istraživačke projekte – organizacija koju je. Origins of the Revolutionary Faith. D. do 20. ARPA. J. bilo koji paket informacija može se kroz mrežu autonomnih jedinica prenositi skokovito. kulturni. ekonomski i svaki drugi zaplet u vezi sa tom revolucijom). Reich u The Greening of America. godine 1984. Po tom konceptu. Pol Baran (Paul Baran). Istorija Interneta idealan je slučaj da se ovo pokaže. Jan 15. and F.. kao vojni strateški projekat najvišeg stepena poverljivosti. T. Revel: Ni Marx Ni Jésus. Washington Post. videti. napravio je takvo istraživanje i u svom izveštaju predložio više rešenja za postavljeni problem. ARPANET. research and development. sa prvim personalnim računarima. godine Mrežu agencije za napredne istraživačke projekte. 1979. videti. takođe bio ubrzan u vreme svetske revolucije 1968. New York. ovo se može videti u oblasti istraživanja i razvoja. engleski prevod Without Marx or Jesus. New York 1980 (jedan opširan i učen. R&D. predložio je koncept packet switched network. 1976. takođe bio ubrzan u vreme svetske revolucije 1968. istraživač korporacije RAND. New York 1971. Naime. Lasky: Utopia and Revolution. a sa druge aviona i raketnih sistema s druge strane.. Vital Speeches. napravi istraživanje i studiju održivosti komunikacija između komandno-kontrolnih centara s jedne strane. Mar. Drugim rečima. naime. 66 Danas. New York. upravo su ovde koncipirani i dizajnirani projekti koji su. Kao optimalno rešenje. prvi satelit u Zemljinoj orbiti koji je te godine lansirao SSSR – osnovala je upravo 1968. Advanced Research Projects Agency. kaže C. na primer. Ona neće biti kao revolucije prošlosti. centralnu tezu ove knjige. sa ciljem da ponudi adekvatne naučne i tehnološke odgovore SAD na Sputnik. na primer. Rockefeller: The Second American Revolution. anarhističkim idealima svetske federacije slobodnih autonomnih pojedinaca i njihovih slobodnih autonomnih asocijacija. James H. neka komanda.. uključujući ovde i područja pod apsolutnom dominacijom glavnih frakcija moći svetskog sistema. Wertime: The New American Revolution.. Billington: Fire in the Minds of Men. sociološki. veka. Paris 1970. J. ili čak raspada komandno-komunikacionog sistema. ekvivalentni sa. Jul 5. naučni. 1978. Mass. psihološki. Danas. funkcionalnu i komunikabilnu necentralizovanu mrežu autonomnih jedinica – što svakom kompjuteru omogućava da sačuva svoju punu radnu samostalnost – i da tako realizuje jednu zamisao koja se javila šest godina ranije. proces ovog "prelivanja" bio je obostran i dvosmeran. počela je informatička revolucija i sav onaj civilizacijski. 65 Veoma upečatljivo. Encounter. (biće to) revolucija nove generacije".

načelno najotvorenijeg i najdemokratskijeg medija komunikacija u dosadašnjoj istoriji. upoređivane su sa promenama koje je Evropa doživela u revoluciji 1848. (c)1993-2005. Godine 1972. Simon and Schuster. UK 1987. emituje se iz komandno-kontrolnog centra i šalje primaocu (podređenoj komandi.shtml. Posredstvom tzv. DoD. godine. naročito. poznata i kao Brantova komisija. Jørgen Randers. isto. Videti. Globus.com/webstation/net-history.davesite. Lester R. veka. ali i socijalnu. a prvo e-pismo prosleđeno je kroz ARPANET. Falk: The End of Sovereignty? The Politics of a Shrinking and Fragmenting World .html. Izvještaj Rimskom klubu o novim horizontima svjetske zajednice (1977). već 1969. Posledice promena koje je ova svetska revolucija izazvala 1995. Dennis L. Gro Harlem Brundtland: Our Common Future.zakon. komunikalbilnu mrežu. mreža je u tom trenutku povezivala već 23 kompjutera sa isto toliko univerziteta uključenih u ovaj program vojnih istraživanja i razvoja. Zbog strateškog značaja postignutih rezultata za američku vojsku. isto. godine. One World. The Defense Advanced Research Projects Agency Net.ch/ben/TCPHIST. Cambridge. Brown: Svijet bez granica (1972). godine da praktično realizuje ARPANET. 1995. naročito unutar njenog marginalizovanog i potisnutog dela. Upravo ovu zamisao mrežnog povezivanja više kompjutera imao je 1968. http://www. William W. Network Control Protocol. ekonomsku svetsku revoluciju. odnosno kompjutera koji su istovremeno i autonomani u svom radu i povezani u jedinstvenu. avionu ili raketi) tako da se skokovito prosleđuje od jednog do drugog autonomnog aktera mreže. NCP. bila je. J. Kada je 1973. rad poznat kao Prvi izveštaj Rimskom klubu). takođe. e-mail. http://www. Camilleri and J. praktičnoj primeni ovih strategija i njihovim rezultatima. April.org/robert/internet/timeline/. DARPA. Cambridge University Press. Ova preteča Interneta imala je četiri kompjutera u četiri laboratorije angažovane u vojnim istraživanjima na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu. u kojoj je Komisija za globalno upravljanje. Globus. on se u svakom momentu može ponovo poslati preko drugih autonomnih jedinica povezanih u mrežu. Zagreb 1979. update: August 2001. informacija. Meadows. Rosenau and Ernst-Otto Czempiel (eds. . Ben Segal/ CERN IT–PDP–TE: A Short History of Internet Protocols at CERN. predstavila svoj koncept kosmopolisa kao neformalne i neproglašene svetske federacije sa njenom planetarnom mrežom ustanova globalnog upravljanja. a sledstveno i na promenu dotadašnjeg koncepta kosmopolisa kao centralizovane svetske države. Oxford University Press.1 by Robert H'obbes' Zakon. Ashgate. Zakon Group LLC. The Defense Advanced Research Projects Agency. Kapacitet prenosa podataka ARPANET-a kao prve funkcionalne kompjuterske mreže bio je 50Kbps. godina u kojoj je Internet doživeo i proizveo pravu informatičku. Stvarnost. O današnjem stanju strategija globalnog upravljanja. 67 S tim u vezi posebno videti. onda je to omogućilo različkitim kompjuterima umreženim u DARPANET da se autonomno povezuju i međusobno komuniciraju.146 Sve je to presudno uticalo na promenu ljudske recepcije celine sveta. James N. Olof Palme: Common Security: A Blueprint For Survival. Zagreb 1974.cern. ARPA je iste godine preimenovana u Agenciju za napredne odbrambene istraživačke projekte. DARPA. Donella H. kao i čitavog kompleksa pitanja od značaja za problem upravljanja svetskim poslovima uopšte. Godina 1995. videti. Hobbes' Internet Timeline v8. March 1997.67 Otuda je i današnji koncept kosmopolisa i globalnog upravljanja koji je 1995. Zagreb 1979. Vermont 1992. a ARPANET u Mrežu agencije za napredne odbrambene istraživačke projekte.home. Massachusetts 1992. Ervin Laszlo i suradnici: Ciljevi čovječanstva. i 20. Willy Brandt: North-South: A Program for Survival. bio dizajniran protokol kasnije nazvan TCP/IP. http://ben. Tako su postavljeni temelji Interneta. predstavila Brantova komisija srodan idejama svetske federacije koje su artikulisane unutar tradicije socijalizma 19. postavljena je prva funkcionalna mreža kompjutera među kojima je ostvaren prenos paketa nformacija na daljinu. Meadows. I zaista. na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Barbari i na Univerzitetu Utah. Department of Defens. SRI u Stanfordu. kulturnu i. Oxford. Behrens III: Granice rasta (1972. na primer u Evropi. Ukoliko unutar mreže dođe do bilo kakvog problema koji bi prekinuo ili onemogućio dalji transfer ovog paketa informacija. Dave Kristula: The History of the Internet.): Governance without Government: Order and Change in World Politics. dizajniran je i prvi program elektronske pošte. projekat je bio neposredno podređen Ministarstvu odbrane. Brookfield. New York 1982. Sean McBride: Many Voices.

World Economic Forum.London 2004. eds. Yung. finansijskih. Priroda same stvari uspostavila je ovaj odnos ekvivalencije. isto. posledice velikih prirodnih katastrofa i klimatskih poremećaja. Derk Segaar: Corporate Power and Democratic Responsiveness: The Impact of Corporations on Global Public Policy. sa svojom federalnom svetskom vladom i mrežom njenih ustanova zaista biti uspostavljena i formalno proglašena kao "nadređeni politički autoritet" svetskog društva. The Report of the Commision on Global Governance. Oxford University Press. ne mogu se rešiti. godine 1999.London 2005. Center on International Cooperation at New York University. individualna. Washington. socijalnih.: Another World is Possible: Popular Alternatives to Globalization at the World Social Forum. Global Governance. trgovinskih. Annual Report 2005. Craig N. Murphy: International Organization and Industrial Change. problemi kao što su to problemi održavanja svetskog mira i svetske bezbednosti. više od trećine ukupnog broja dece bilo je. višeslojno strukturirane mreže političkih. MIT Press. St. Drawing Insights from the Environmental Experience. 68 Prema pokazateljima Programa za razvoj UN. naučnih i drugih fleksibilnih i adaptibilnih ustanova današnjeg sistema globalnog upravljanja. Global Governance since 1850. dramatično otvoreni problemi svetske nejednakosti i siromaštva. srodnost koja je tako izražena da pojmove svetska vlada i globalno upravljanje do daljnjeg možemo koristiti kao ekvivalentne pojmove. svet je jedan. D.68 "Jer. zdravstvenih. London 2003. Naime. komunikacionih. održivog razvoja i životne sredine.C. hidroloških. D. . Zed Books. bezbednosnih. London 2001. . onda sledi da je aktuelni sistem globalnog upravljanja jedna istorijska međufaza do onog "trenutka" u bližoj ili daljoj budućnosti kada će svetska federacija. United Nations Development Program. Edited by Oran R. Izglednost ove perspektive potvrđuje funkcionalna srodnost između idealne svetske vlade i guste. nikako drugačije nego na globalnom novou. Global Governance Initiative. niti se njima može racionalno upravljati. grupna i kolektivna ljudska prava. Martin's Press. a naročito problemi moći i odnosa moći. Stanford 1995. William Fisher and Thomas Ponniah. David Held: Democracy and the Global Order. New York 2004.London. Global Governance Initiative. Zed Books. više od 100 miliona ljudi živelo je ispod granice siromaštva. čak ni identifikovati. ekonomskih. problemi dalje izgradnje planetarne ekonomije i sa njom povezanog globalnog razvoja. Massachusetts . England 1997. Our Global Neighborhood. meteoroloških. obrazovanja i zdravlja. Derek Heater: World Citizenship and Government: Cosmopolitan Ideas in the History of Western Political Thought. Današnje stanje planetarnih činjenica dobar je slučaj da se to pokaže. Stanford University Press. New York 1996. Mark Duffield: Global Governance and The New Wars.C. blizu 800 miliona ljudi patilo je od stalnog nedostatka hrane. World Economic Forum. pravosudnih. a oko 500 miliona ljudi bilo je hronično neishranjeno. hronično neishranjeno. čak i u viskorazvijenim postindustrijskim zemljama. energetskih. dokumentovani problemi svetskog društva u uslovima njegove aktuelne tranzicione nestabilnosti i krize.147 Pratimo li logiku ovog toka događaja. Cambridge. . From the Moderne State to Cosmopolitan Governance. takođe. ishrane i nezaposlenosti. Annual Report 2004. New York 1994.

1 %. Posle iskustva sa atomskim bombama bačenim na Hirošimu i Nagasaki. u šest najrazvijenijih zemalja sveta trošilo se svakih devet dana 700 miliona USD. Drugi pokazatelji nisu se promenili. mačake i druge.2002.69 više od 5 miliona ljudi bili su beskućnici. što je za 1. Takođe prema podacima FAO. što je gotovo polovina ukupne svetske populacije. junkfood. isto tako.5 %. One World or None. neto bogatstvo 10 najbogatijih svetskih milijardera iznosilo je 1999.100 milijardi USD danas. na 1% ukupnog svetskog dohotka. isto tako.2 milijarde ljudi živelo je bez čiste vode za piće. sa 800 milijardi USD koliko je u svetu potrošeno na naoružanje 1999. izračunato je da bi obezbeđivanje univerzalnog pristupa osnovnim oblicima socijalne zaštite (zdravstvo. pokazuje da je 2001.htm." A to znači da bez bez nekog oblika planetarnog političkog sistema koji će osigurati instrumente za optimalno upravljanje poslovima od interesa za čitavo čovečanstvo. odnosno oko 29 milijardi USD godišnje. faktičke svetske vlade. koja bi ovu opasnost mogla da otkloni. bilo potrošeno 92 milijarde USD na brzu hranu. upravo na ovaj aspekt stvari koncentrisala se grupa svetskih naučnika i mislilaca koji su.733 milijarde ljudi živelo sa manje od 2 USD dnevno (oko 1. stanovanje…) širom sveta koštalo ukupno 80 milijardi USD. Istovremeno. ova suma jednaka je ceni izgradnje Evro Diznilenda kod Pariza.globalincome. čak 852 miliona ljudi patilo je od hronične gladi. One World or None. 1.3% populacije živi sa manje od 2 USD dnevno. Facts and Figures on Poverty. 69 Videti. školstvo. od tog broja čak 1. septembra 2001. stvari se nisu promenile. odnosno u uslovima ekstremnog siromaštva. na primer. http://www. Tako. u periodu 2000 . sa 23 miliona 1999. u Podsaharskoj Africi 76. uz to sa neizvesnošću koja je bez presedana u celokupnoj njegovoj istoriji. Facts & Figures. upozorili čovečanstvo na opasnost od atomskog oružja i predložili uspostavljanje planetarnog autoriteta. United Nations Development Program (World Development Report 2004). a bez posla je bilo oko 40 miliona ljudi.70 USD). 110 miliona neeksplodiranih mina bilo je rasejano u 68 zemalja širom sveta. Videti. http://www. Istovremeno.org/Facts&figures. 160 miliona predškolske dece u zemljama u razvoju patilo je od hronične neishranjenosti. osim što je posle 11. na 45 miliona danas. Od 1999. godine. takođe je procenjeno da bi efektivna pomoć od 5. komparativni pregled izveštaja Svetske Banke.com. godine 133 milijarde USD. naročito u SAD. Cena iskorenjivanja siromaštva procenjena je 1999.148 Čovečanstvo je celina. na hranu za kućne ljubimce.9 % i 31. United Nations Development Programme. FAO (The State of Food Insecurity in the World 2004 ) i Programa za razvoj UN. Contributors: Foreword by Niels Bohr. pse. svojim prilozima objavljenim 1946.html. 66 milijardi USD na kozmetiku i 800 milijardi USD na troškove naoružanja. godine 1999. Prema podacima FAO. u svetu je 1999. bilo je nepismeno. preko 840 miliona odraslih. od oko 23 miliona ljudi zaraženih virusom HIV/AIDS preko 93% živelo je u zemljama u razvoju. najviše u Podsaharskoj Africi. Edited by Dexter Masters and Katharine Way. došlo do drastičnog skoka ulaganja u naopružanje.40 USD). što je bilo manje od neto bogatstva sedmorice tada najbogatijih ljudi na svetu. od čega 538 miliona žena. . suma je porasla na preko 1. takođe je porastao i broj osoba zaraženih virusom HIV/AIDS. godine (a to su poslednji prikupljeni i analizirani pokazatelji) 2. a 46. Organizacije za hranu i poljoprivredu UN. Videti.undprog/teams/english/facts. odnosno 514 miliona ljudi živi u uslovima ekstremnog siromaštva sa manje od 1 USD dnevno. nema ni rešenja za otvorene probleme sa kojima je čovečanstvo danas tako dramatično suočeno. Introdction by Arthur H. više od 5 miliona dece umre od gladi svake godine. U Južnoj Aziji. ovi procenti su 76.5 milijardi USD bila dovoljna da se reši problem gladi u 20 najsiromašnijih zemalja na svetu. Food and Agriculture Organisation. Globalincom. Podsaharska Afrika i Južna Azja su najsiromašniji svetskli regioni.101 milijarda ljudi živi sa manje od 1 USD dnevno (oko 0.5 puta više od ukupnog nacionalnog dohotka najnerazvjenijih zemalja. odnosno u uslovima siromaštva po kriterijumima Svetske Banke. A Report to the Public on the Full Meaning of the Atomic Bomb . World Bank (World Development Indicators 2004). u zajedničkoj knjizi Jedan svet ili nijedan. oko 2 miliona dece umrlo je usled oružanih konflikta tokom devedesetih godina.

više od 2. takođe su potpisali Deklaraciju Ujedinjenih nacija. Kanada. Norveška. među kojima i na prvom mestu predstavnici onih osam zemalja koje su prethodno potpisale Atlantsku povelju. Wigner. Saudijska Arabija. Deklaraciji su se. januara 1942. Holandija. Sirija i Liban. Belgija. Holandija. Iza predstavnika svake od zemalj stajali su ostali članovi njegove delegacije. Kostarika. Paragvaj. prisutni predstavnici 50 zemalja usvojili su aklamacijom Povelju Ujedinjenih Nacija. na dan 24. to su.500 novinara. Pošto su 14. Čile. knjiga je integralno dostupna na adresi http://www. Whittlesey House. U. septembra iste godine u Londonu potpisali i ovlašćeni predstavnici još devet zemalja – prvo SSSR. pristupilo se svečanom potpisivanju Povelje. Kini. Osnivačkoj konferenciji UN u San Francisku prisustvalo je 850 ljudi sa statusom delegata. Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil potpisali zajedničku deklaraciju. organizacije sveta koju su 1945. onda je ukupan broj učesnika tog istorijskog događaja bio 3. centralna tema bila reforma ove svetske asocijacije suverenih država. Luksemburg. reorganizuju i osavremene tako i toliko da prerastu u mrežu autoritativnih međunarodnih institucija i instrumenata koji će biti dovoljno efikasni. Iran. Declaration by United Nations. izgleda po analogiji sa imenom svoje zemlje Ujedinjene Države Amerike. Frederick Seitz. kao i osoblje sekretarijata same konferencije. posle toga. Statute of the International Court of Justice. Harold Urey. priključile i druge zemlje i to. Japan i njihovi lokalni saveznici). SSSR. juna 1945. tokom priprema za obeležavanje i tokom samog obeležavanja 60 godina postojanja Ujedinjenih Nacija70. Bolivija. Postavljene u polukrug. skovao je. Walter Lippmann.fas. Etiopija. i pošto su ovaj dokument o ciljevima koje treba postići kako bi svet posle rata ušao u period mira i prosperiteta. Sutradan. koju su 1. Hans Bethe. Condon. Nikaragva. kao i posmatrača brojnih društava i nevladinih organizacija. Francuska. SSSR i UK na konferencijama u Dubmarton Oaksu i na Jalti. Maksim Litvinov u ime SSSR i T. E. Indija. zastave svih 50 zemalja osnivača UN. United Nations.. ovo su centralne teme i današnjih rasprava o globalnom upravljanju. predstavnici 22 ostale zemlje koje su isto tako bile u ratu sa silama Osovine. Atlantic Charter. Poljska. Grčka. Čehoslovačka. predsednik Ruzvelt u ime SAD. godine. UK i SAD. Philip Morrison. ima li su u vidu i brojno savetodavno i tehničko osoblje svake delegacije. Honduras. na početku Drugog svetskog rata. potpisali prvo predstavnici četiri glavne sile antihitlerovske koalicije. u San Francisku. R. Turska. mnogi pozdravili kao najzad uspostavljenu svetsku vladu. Egipat. Filipini. Ekvator. jedna za drugom. Grčka. Dominikanska Republika. negde u Atlantiku. Urugvaj. Soong) u ime Kine.149 Razume se. premijer Čerčil u ime UK. Eugene P. Dok su unaokolo sevali blicevi i reflektori brojnih foto-reportera i filmskih ekipa. u elektronskoj formi. Peru. Panama. avgusta 1941. poznatu kao Atlanska povelja. Leo Szilard. Brazil. Norveška. Irving Langmuir. fleksibilni i adaptibilni da se Compton. kao i predstavnici francuskog pokreta otpora generala de Gola (Charles de Gaulle) – ime Ujedinjene Nacije moglo je da bude upotrebljeno i službeno. predsednik SAD Frenklin Ruzvelt imenujući tako. McGraw-Hill Book Company. pripala je i čast da bude prvi potpisnik Povelje Ujedinjenih Nacija. Sung (T. Posle postignutih dogovora o podeli interesnih sfera između SAD. Albert Einstein. Na dan 24. ovlašćeni predstavnici 50 zemalja zauzeli su svoja mesta za velikim okruglim stolom na kome su se nalazila dva istorijska dokumenta. kada su Kina. Prvi put. dana 25. Harlow Shapley. The Federation of American Scientists.500 osoba. zemlje koje su u ratu sa silama Osovine (Nemačka. Haiti. Poljska. Novi Zeland. Italija.V. United States of America.org/oneworld/index.html 70 Ime Ujedinjene Nacije. u tamošnjoj Opera House. Čehoslovačka. kao i većina drugih . J. El Salvador. United Nations Charter.71 Reč je o nastojanjima da se Ujedinjene Nacije redefinišu. Kolumbija. Oppenheimer. oktobra 1945. sutradan. posebno su naglašavale istorijski značaj ovog trenutak. Povelja Ujedinjenih Nacija i Statut međunarodnog suda pravde. Inc. takođe je prisustvovalo ovoj konferenciji. to se dogodilo u Deklaraciji Ujedinjenih Nacija. Jugoslavija. a zatim po redosledu engleske abecede: Belgija. osim toga. Kuba. Luksemburg. Gale Young and the Federation of American (Atomic) Scientists. Francuska. prvoj žrtvi agresije sila Osovine. na američkom ratnom brodu Augusta. H. Gvatemala.V. po redosledu potpisivanja: Meksiko. Irak. na svečanoj ceremoniji pred publikom u Veterans' Memorial Hall. New York 1946. Liberija. Arnold. Južnoafrička Unija i Jugoslavija. Otuda je i 2005. po redosledu engleske abecede: Australija. H. Louis Ridenour.

Novi Zeland. Report to the UN Secretary-General. Juđna Afrika.millenniumforum. UK.un. http://www. po projektu arhitekte Oskara Nejmura (Oscar Niemeyr) sedište UN. Australija.72 Isto tako. godine.org/aboutun/charter. Sirija. Investing in Development. Luksembourg. Globalno otopljavanje i klimatske promene će. 60th Anniversary of San Francisco Conference. http://www. Jr. može videti iz opširne. i 1959. summit held by nongovernmental organizations on 22-26 May 2000 at UN Headquarters. 71 Diskusija o neophodnosti da se Ujedinjene Nacije reformišu u pravcu dostizanja visokog stepena međunarodnog autoriteta ove organizacije.htm#1. http://www. Čechoslovačka. Paragvaj.org/wiki/UN . sedište UN svečano je predato na upotrebu 9. Dominikanska Republika.org/reports/index. http://en.unmillenniumproject. Global Policy Forum. Indija. praktično je otpočela već u trenutku njihovog osnivanja. Turska.htm.htm i drugo. Belgija. Liberija. Etiopija.wikipedia. tačno 60 godina posle 1946.00. Ukraina. Jugoslavija. premda ne i celovite bibliografije ovih radova koja je predstavljena u Edward C. oktobra 2006). El Salvador. Filipini. Kolombija. About the United Nations/ History. Zemlje osnivači Ujedinjenih Nacija. Nikaragva.html. Venecuela. 72 Kofi Annan: We the Peoples: The Role of the United Nations in the 21st Century. Gvatemala. International Relations Studies and the United Nations Occasional Papers. Videti. A Practical Plan to Achieve the Millennium Development Goals.20 potpisnica. na primer. a svakako 1947. Ekvator.I. History of Charter of the United Nations.) poklonio Ujedinjenim Nacijama kao donaciju vrednu 8. procedura osnivanja Ujedinjenih Nacija bila je okončana i one su počele sa radom. http://www. u Londonu 30. http://www. United Nations. Poljska. Peru. Millenium Project (Commisioned by the and Suported by UN Development Group. New York.org/millennium/sg/report/summ. Honduras. Urugvaj. Danska. Iran.org/reform/index. stranica UN Reform. 2000. Hagu. tokom 1949. Irak. nedvosmisleno zaključuje Nikolas Stern (Nickolas Stern) u svom izveštaju Pregled ekonomije klimatskih promena. kao glavni ekonomski savetnik britanske vlade radio za njene potrebe. Kanada. . Egipat. http://www. ova zgrada podignuta je na zemljištu koje je Džon Rokfeler (John D. The United Nations in the 21st Century: We the People. Belorusija. Čile.un. E. kada je opasnost od atomske bombe i nuklearne kataklizme bila argument za uspostavljanje odgovarajuće ustanove na koju se delegira deo suvereniteta tradicionalnog nacionalnih država i koja imaju planetarnu vlast i moć.5 miliona tadašnjih USD. Rockeffeler. Liban. po redosledu engleske abecede: Argentina.globalpolicy. Grčka.un. Extracted from: Basic Facts About the United Nations 2000. headed by Professor Jeffrey Sachs). New York 2005. No. Kina. na East Riveru u Njujorku. http://www. Ova diskusija ponovo je intenzivirana tokom proteklih petnaest godina. in Wikipedia. prvi put je predstavljen javnosti posle Sternovog sastanka sa premijerom Blerom i kancelarom Braunom. Francuska.html.globalpolicy. ratifikovale Povelju. Haiti.org/.org/index. Brazil.1.150 zaista mogu upotrebiti kao instrumenti globalnog upravljanja poslovima od univerzalne važnosti za čitavo čovečanstvo. januara 1951. 2003. Saudiska Arabija.21.org/aboutun/sanfrancisco/history.org/aboutun/history. Ruska Federacija. bile su. Panama. aka Millenium Report of United Nations Secretary-General at Millennium Assembly of the United Nations held as Millenium Summit. SAD. Holandija. Meksiko. Bolivija.html. report of the Millenium Forum.html. Kuba. Kostarika. September 5 . Beču i drugde. Review on the Economics of Climate Change (izveštaj koji je Stern. naročito se ističe problem globalnog otopljavanja i klimatskih promena koje on proizvodi. http://www. Sales No. tokom narednih 15 .8. Norveška. kao što se to.un. glavne agencije UN smeštene su u Ženevi. Luck: Reforming the United Nations: Lessons from a History in Progress . izgrađeno je. kao veoma uverljiv argument u ovoj stvari godine 2006. kao i druge izvore.

HM Treasury. bivši američki podpredsednik. otvorena ona stara rasprava o imperiji. http://www.gov. Cabinet Office. februara 2007. Kjoto protokol o smanjenju emisije gasova koji utiču na globalno zagrevanje. uostalom. vodi se jedna drugačija diskusija. http://www. UNFCCC. 73 Implikacija Sternovog izveštaja jeste da je za preusmeravanje ovog više nego izglednog toka dogđaja. UN’s Intergovernmental Panel on Climate Change. 74 Videti. odnosno univerzalnoj svetskoj imperiji.hmtreasury. održanoj 2.151 godina dovesti do nesumnjivo kataklizmičkih posledica za čitavu planetu.ipcc. Zbirni pregled kritika Sternovog izveštaja. pokazala kako je ideal Rimske republike kao savršene univerzalne države od koje je samo korak do univerzalnog 73 Videti. 22 November 2006. uključujući ovde i zemlje kao što su to SAD. Hana Arent (Hannah Arendt) je. u Parizu. Izveštaj Međuvladinog panela OUN o klimatskim promenama. Ovaj put. Stern review won't survive economic scrutiny. ukoliko se ne postigne globalna saglasnost da se neumitni tok događaja preusmeri i opasnost ublaži.ch/. Ovo je razlog zbog koga je upravo Aleksandar Gor. imperium. http://unfccc. UN’s Intergovernmental Panel on Climate Change. uz ostalo i sa mnogo više entuzijazma i borbene gorljivosti sukobljenih strana. videti u CCNet (Cambridge Conference Net)160/06.uk/independent_reviews/stern_review_economics_climate_change/sternreview_index. Indija. Stern Review on the Economics of Climate Change. Kina i Australija. naime. u svemu je potvrdio nalaze Sternovog dokumenta i takođe pozvao na hitnu globalnu akciju povodom globalnog otopljavanja. to je diskusija o razlozima za i protiv nastojanja da se svet uredi kao imperija SAD. staklene bašte i klimatske promene. . efekat tzv. United Nations Framework Convention on Climate Change.74 Paralelno sa ovim tokom događaja. Ponovo je. IPCC. empire. takođe od interesa za problem svetske vlade. The Stern review: a dual critique. Intergovernmental Panel on Climate Change. odnosno globalnog upravljanja.php. IPCC. neophodnu uspostavljanje neke ustanove sa globalnim autoritetom.int/2860. odnosno kao univerzalna svetska imperija ove poslednje danas preostale super-sile. angažovan za promociju Sternovih nalaza u SAD. predstavljen svetskoj javnosti na konferenciji Okvirne konvencije Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama. CCNet (Cambridge Conference Net) EXTRA. 12 January 2007.cfm. odnosno zemlje koje nisu potpisale tzv. kao i sredstvima da taj autoritet potvrđuje u svakom konkretnom slučaju.

na primer ideja o anglo-saksonskoj rasnoj superiornosti i sl. frazu Objava Sudbine. ovaj put republikanci. jedni smatraju da je Pejn pesmu napisao odmah posle rata za američku nezavisnost. Objava Sudbine. U tom duhu. Lj. 'da je rimsko uređenje iskovao najplemenitiji narod i stvorio najveću moć koja je ikada postojala'.htm. čak i Tomas Pejn počinje svoju pesmu Hail Great Republic. nekada poznate kao Divlji Zapad.76 75 ". veka. O'Saliven je objavio članak povodom pregovora koje je vlada u Vašingtonu vodila sa Velikom Britanijom o ustupanju teritorije Oregon. Lj. Pored ostalog. http://www. Brojne studije bave se problemom Objave Sudbine i njene uloge u istoriji SAD. kada je u vreme kampanje za prisajedinjenje novih oblasti severnoameričkoj Uniji (teritorija Oregon. prvi put bila upotrebljena fraza Manifest Destiny. videti. i 1806.1837]. Lj. uticajni autor poznat i kao pisac eseja Velika nacija budućnosti. tada on samo nešto teatralnije izražva ono što je Džon Adams mislio kad je rekao. veka. jeste fraza kojom se izražava uverenje da SAD imaju božansku misiju da se šire. Iako je ubrzo posle objavljivanja Aneksije Teksas zaista bio anektiran. delovi Meksika. skovao je i prvi put javno objavio njujorški novinar Džon L. nije tada izazvala veći pažnju javnosti./ Zemljo Ljubavi i Slobode!" (podvl. u listu New York Morning News." Videti. takođe nazivane Džeksonovi demokrati (po Endrju Džeksonu. Fraza se danas koristi kao standardni istoriografski pojam. naročito devedesetih godina tog stoleća kada su. imala je da podrži politiku proširenja Unije pripajanjem novih teritorija na zapadu./ Zauvek budi velika i slobodna. Weinberg: . sasvim precizno od onog letnjeg dana 1845. 171.K.org/images/imagesold/mw1/HailGreatRepublic. Kako je ustanovljeno 1927. decembra 1845.K. SAD su okupirale i za svoje kolonije proglasile Kubu i Portoriko. dok drugi nalaze da je pesma verovatno nastala između 1802. Albert K. ona u toj zemlji praktično traje već preko 150 godina.K. sledećim stihovima: "Pozdrav za veliku Republiku sveta/ koja je svoju imperiju uzdigla na Zapadu/ gde je razvijena slavna Kolumbova zastava. glasila Demokratsko-republikanske partije SAD. Ovom frazom. ujedinjeni samoupravom koja nam je poverena. Filip Višnjić.. I zaista.. str. Beograd 1991. takođe se imenuje skup vladajućih ideja u severnoameričkom društvu od druge polovine do kraja 19. Pozdrav Velikoj Republici.75 Što se tiče debate o svetskoj imperiji SAD. Teksas i Novi Meksiko.. koja nam sada proročki najavljuju slobodu'." (podvl. Piscu se. zagovarali prekomorsku kolonijalnu ekspanziju SAD. Thomas Paine National Historical Association.) Thomas Paine: Hail Great Republic. prvo preko kontinenta.) Objava Sudbine ponovo je odigrala svoju ulogu na javnoj sceni krajem 19. ugrađen u same temelje velike severnoameričke federalne republike. veka. O'Sullivan. Uticaj rimskog primjera na duhovni stav ljudi revolucija bio je u svakom slučaju tako presudan da se čini neizvesnim da li bi se oni bez ovoga svijetlog primjera uopšte usudili da se upuste u ono što je potom trebalo ipak da bude bezprimjerno. na primer.I kada Sen-Žist uzvikuje: 'Od Rimljana svijet je bio prazan. a 1898 izvršile su aneksiju Filipina.thomaspaine. jer ono proističe iz "prava naše objavljene sudbine da se. O'Saliven se snažno zalažio za pravo SAD na "celi Oregon". Manifest Destiny./ koja je namučenoj Evopi ponudila scene spokoja. Manifest Destiny. sedmom predsedniku SAD [1829 . a potom i širom sveta i da tako pronose svoje ideale i ustanove demokratije i slobode. U tom članku. kao uzor i kao nadahnuće nekih među njenim osnivačima. kako bi se popularisala i opravdavala ekspanzionistička i imperijalistička politika vašingtonske administracije. proširimo i zaposednemo čitav kontinent koji nam je Proviđenje predalo radi razvoja velikog eksperimenta slobode. danas se nazivaju Zapadne Sjedinjene Države).). O'Saliven u Aneksiji kaže sledeće: "naša objavljena sudbina jeste da se vođeni Proviđenjem proširimo preko kontinenta" (podvl. međutim. Annexation. prvom izabranom demokrati na tom položaju). Hana Arent: O revoluciji. O'Saliven (John L. današnje savezne države Oregon. O'Salivenova fraza Objava Sudbine. 1839) u eseju Aneksija. O'Salivenova Aneksija. Odbrana javne slobode (1963). Dana 27. 76 Objava Sudbine. štampanom u julsko-avgustovskom broju časopisa Democratic Review. Andrew Jackson.152 svetskog carstva i njegovih Cezara.. a često i kao sinonim za kolonijalnu ekspanziju SAD preko severnoameričkog kontinenta u pravcu Tihog Okeana tokom druge polovine 19. posrećilo kada je ovu frazu upotrebio drugi put. datovanje ove Pejnove poeme u čast velike svetske republike nije poizdano. The Great Nation of Futurity. ispunjen samo sjećanjima na njih. Republika Teksas.

78 Diskusija je ponovo intenzivirana posle 1990.W.: Manifest Destiny and Empire: American Antebellum Expansionism. godine).com/ai/.153 Kada je reč o kritici ovog koncepta imperijalne moći u toj zemlji. Paul A. Chicago 1968. 1775 – 1871.internationalist.K. 17 na istoj strani. Ivan R. a to su upravo aktivnosti koje su u cijeloj nacionalnoj historiji bile prva briga federalne vlade. Maria Lanzar-Carpio: The Anti-Imperialist League. godine 1898. Botvel (George S. Hayes and Christopher Morris. Houghton Mifflin. postoje izuzeci. Reginald C.. Paul M.wikipedia.1933). samoraspuštanja komunističkih režima u Evropi i samoraspuštanja samog SSSR. Anders Stephanson: Manifest Destiny: American Expansionism and the Empire of Right. zemlje koju su do tada. Boutwell. nazivali crvena Manifest Destiny: A Study of Nationalist Expansionism in American History. a po mnogim mišljenjima i najbolja knjiga o problemu Objave Sudbine). Walter A. 1960. juna 1898.org.org/marktwain3. na primjer. Chicago 1996. Grover Klivlend (Grover Cleveland). Baran. http://en. Videti. eds. ed.C. Stvarnost. Van Alstyne. Sweezy: Monopolni kapital. Lj." Na ovom mestu. Ernest Lee Tuveson: Redeemer Nation: The Idea of America's Millennial Role. 1898-1935. Liga je raspuštena 1921.. bili su ugledni građani SAD kao Džordž S. Chapel Hill. Džon Djui (John Dewey). http://www.com/ai/lanzar/. 1899. William Earl Weeks: Building the Continental Empire: American Expansion from the Revolution to the Civil War ." Videti. Crusader State: The American Encounter with the World Since 1776. Knopf. ona je artikulisana sa osnivanjem Američke anti-imperijalističke lige. Među članovima AAIL.. godine. Modern History Sourcebook: American Anti-Imperialist League.html. Johns Hopkins. McDougall: Promised Land. R. Jim Zwick. Frederick Merk: Manifest Destiny and Mission in American History: A Reinterpretation. Paul M.edu/halsall/mod/modsbook. United States Expansionism and British North America. Mark Tven (Mark Twain) i drugi. Hill and Wang. 77 Američka anti-imperijalistička liga. naročito u SAD. Titta: Mark Twain and the Onset of the Imperialist Period. Massachusetts 1981. Esej o američkom ekonomskom i društvenom poretku.boondocksnet. Kuba je faktički bila kolonijalni privezak SAD. New York 1997. League for the Forth Inernational. Videti odrednicu Manifest Destiny in Wikipedia. Endrju Karnegi (Andrew Carnegie). i kraja hladnog rata. posle okončanja hladnog rata. 1988. . R. http://www. New York 1995. University of North Carolina Press. Sam W.77 Aktuelni ciklus rasprava o imperijalnoj moći SAD pokrenut je 1960. naročito ističu značaj pojave Van Alstinove knjige The Rising American Empire.boondocksnet. osnovana je 15.html. College Station. in Internationalist Group. Baran. Anti-Imperialism in the United States. Međutim.5 (1930 . New York 1963. Sweezy) u Monopolnom kapitalu (1966). The Rising American Empire. Harvard University Press.) bila je svedena na nekoliko funkcija koje su uživale odobravanje gotovo svih elemenata bogatih klasa: proširenje nacionalnog područja i zaštita interesa američkih poslovnih ljudi i investitora u inozemstvu. Stuart. Texas 1997./wiki/Manifest_Destiny/. University of Chicago Press. posle američke okupacije Kube i Portorika. Reginald Horsman: Race and Manifest Destiny: The Origins of American Racial Anglo-Saxonism. American Anti-Imperialist League. Vilijam Džejms (William James). sa ciljem da se bori protiv prekomorskog imperijalnog ekspanzionzma vlade u Vašingtonu. bivši državni sekretar Trezora. Dee. N. New York. Texas A&M University Press. American Anti-Imperialist League. gdje se pravilno ocijenjuje odlučni karakter odnosa s inozemstvom u oblikovanju nacionalnog razvitka od najranijih dana. Baran i Svizi dali su sledeću napomenu: "Najveća je slabost dijela američke hoistorijske literature što ne shvaća tu činjenicu. Philippine Social Science Review 3 . sa napomenom br.fordham. 148. iz 1960: "Pozitivna uloga vlade (misli se na vladu SAD. 78 Baran i Svizi (Paul A. Naime. Baltimore 1935 (knjiga koju citiraju brojni autori. izabran za predsednika Lige). http://www. http://www. Vidi. Zagreb 1969. prim. Cambridge. str. a naročito protiv njene odluke da anektira Filipine. dve zemlje koje će postati kolonije SAD (iako je formalno bila nezavisna. SAD su imale "priznato pravo" da intervenišu u svim unutrašnjim i međunarodnim poslovima te ostrvske zemlje sve do 1937.

1983. Ronald W. March 8.79 pretežan deo svetske javnosti prepoznaje upravo u tekućoj međunarodnoj politici SAD ambiciju tamošnjih nosilaca moći i vlasti. Kao uzoran primer takvog pristupa može se navesti članak Veliki Oslobodilac. in The Heritage Foundation. Reagan's Westminster Speech. http://www. Cambridge. 1998. New York 1995. juna 1982.nationalreview. Kao što to već biva u sličnim slučajevima. sa izraženo nekritičkim patosom pominjali njegove zasluge. totalitarian evil. i to u govoru koji je održao na Godišnjoj konvenciji Nacionalne evangelističke asocijacije u Orlandu. Speech to the House of Commons London. Regan je eksplicitno upotrebio kovanicu imperija zla. Thomas Donnelly. Geir Lundestad: The American “Empire” and Other Studies of US Foreign Policy in Comparative Perspective. CA 1992. godine do danas. Donald Kagan and Gary Schmitt. Videti integralnu verziju ovog govora. in American Reformation Project. mladog neokonzervativca Damjana de Krnjevic-Miskovica objavljen u online izdanju neokonzervativnog vašingtonskog časopisa National Review. Lefever: America’s Imperial Burden: Is the Past Prologue?. Čitavu debatu o ovom problemu veoma dobro ilustruje bogata bibliografija radova o SAD kao imperiji koji su u toj zemlji objavljeni od 1990. Rebuilding America’s Defenses: Strategy. evil empire. Ronald Reagan: Evil Empire Speech. W. Carnegie Council on Ethics and International Affairs u okviru svog projekta Empire and Democracy.: Re-Imagining Political Community: Studies in Cosmopolitan Democracy. Washington. http://www. James F. in Modern History Sorcebook. June 8. New York 1996. da se čitav svet organizuje kao njen globalni imperijalni posed. 1982.org/Freedoms-Documents/Evil%20Empire%20Speech. Routledge. project co-chairmen. Oxford . 2004. Međutim. Daniele Archibugi. evil empire. Sa ove liste izdvajam. Anthony V. Damjan de Krnjevic-Miskovic: The Great Liberator. evil empire. and the American Dream. http://www. u skladu sa onom doktrinarnom izjavom Ronalda Regana o SSSR kao imperiji zla. Odonian Press. 1982 .cfm.. nepunih godinu dana posle svog nastupa pred članovima Britanskog parlamenta. pre svega oni američki. Reagan. Tako danas SAD uživaju nepodeljeni ugled jedine zemlje sa ambicijom da čitav svet organizuje kao svoju imperiju.fordham. u govoru kojim se u Londonu obratio Britanskom parlamentu. Oxford University Press & Norwegian University Press. na dan 8. publikovao je 2004. 8. Videti. MacDougall: Promised Land. Empire Bibliography. principal author.org/Research/Europe/WM106. pretežno kritičkih radova o nastojanjima da se SAD uspostave kao nova svetska imperija. 80 Veoma iscrpnu bibliografiju. Crusader State. takođe videti i skraćenu verziju istog govora. Ovde se. Richard N. Orlando.org/page. Gore Vidal: The Decline and Fall of the American Empire. Carnegie Council on Ethics and International Affairs. W. Reagan understood why men must be free. Polity. June 8. . 1994. DC. Boston 1997. Prvi put. http://www.htm. Carnegie Endowment for International Peace. David Held and Martin Köhler. The Great Liberator. nationalreviewonline. kada je Ronald Regan umro u junu 2004. Norton. kaže i sledeće: "Tako će Ronald Regan – za nas koji smo rođeni u tiranji – zauvek biti upamćen kao čovek koji nam je povratio slobodnu volju. Address to Members of the British Parliament. Berkeley. Westview Press. marta 1983.edu/halsall/mod/1982reagan1. June 8. June 06. a naročito značaj njegove kovanice imperija zla. Ronald Reagan: The "Evil Empire" Speech. Christopher Lasch: The Revolt of the Elites and the Betrayal of Democracy.154 imperija.asp. Videti. New York1995.carnegiecouncil.html. UK. 3:25 p. Reagan understood why men must be free. Haass: Intervention: The Use of American Military Force in the Post-Cold War World . Plenum Press. eds. Florida. Mass. Florida. umesto same kovanice imperija zla. International Ethic: Empire and Democracy Project. CO 1999. onda su neokonzervativci. Remarks at the Annual Convention of the National Association of Evangelicals. Regan je u tom govoru koristio sinonim totalitarno zlo. Ernest W. 1982. Walter A.New York & Oslo 1990.heritage. Forces and Resources for a New Century.php/prmID/205. Bouza: The Decline and Fall of the American Empire: Corruption.com/comment/krnjevicmiskovic200406061525. Petras: Empire or Republic?: American Global Power and Domestic Decay . http://www. pored ostalog. Houghton Mifflin." Videti. 80 79 Smatra se da je Ronald Regan prvi put javno govorio o SSSR i tadašnjem komunističkom poretku u svetu uopšte kao o imperiji zla. Boulder. Regan je razumeo zašto čovek mora biti slobodan .m. neocon.americanreformation. Decadence.

org/. da pored brojnih razlika. Ignacio Ramonet: Transition to an Empire. Henry Holt & Company. Chalmers Johnson: The Sorrows of Empire: Militarism. New York 2004. http://www. DC. a to je arhitektonika ljudskog društva. prethodi svakoj raspravi o različitim modelima koji su tokom ljudske istorije bili artikulisani sa ambicijom da se ova celina shvati i da se praktično operacionalizuje takva organizacija. isto tako. Andrew J. 2003. Princeton University Press. New York 2002. Mass.. Knopf. Walter Russell Mead: Special Providence: American Foreign Policy and How It Changed the World. Routledge.. Neil Smith: American Empire: Roosevelt’s Geographer and the Prelude to Globalization. http://www. The Free Press. Project for the New American Century. Harvard University Press. DC. Diplomacy. a to je problem upravljanja celinom svetskih poslova. New York 2003. http://globalpolicy. Jasno je. Penguin Press. Claes Ryn: America the Virtuous: The Crisis of Democracy and the Quest for Empire . 2003. 2001. Terrorism. razmatranje prirode same stvari. DC. New York 2002. New Press. William Blum: Rogue State: A Guide to the World's Only Superpower. W. DC. ME. između svetske vlade.htm.us. uspostave odnosi ekvivalentnosti između različitih pojmova. Verso. in Le Monde Diplomatique. Washington. Paris. http://www. Benjamin Barber: Fear’s Empire: War. Ivo H. New York 2003. 2003. Washington. Monroe. 2002. Common Courage. and Democracy. Videti. 2004. World Dominance. September 2000. New York 2003. Niall Ferguson: Colossus: The Price of America’s Empire. Washington. Harvard University Press. 2000. Lindsay: America Unbound: The Bush Revolution in Foreign Policy. Daalder and James M. naročito stranica Empire.oilempire. Alex Callinicos: New Mandarins of American Power: The Bush Administration’s Plans for the World.S. Jennifer Pitts: A Turn to Empire. New York 2001.S. Michael Hudson: Super Imperialism: The Origin and Fundamentals of U. 2001. Bacevich: American Empire: The Realities & Consequences of U. Princeton 2004. Berkeley. Cambridge. VA 2003. Cambridge. David Halberstam: War in a Time of Peace: Bush. omogućila je da se i u slučaju današnje diskusije o imperijijalnoj moći SAD. New York 2003. njegova bazična unutrašnja struktura kao jedinstvene i celovite manifestacije svih terestrijalnih potencijala. Basic Books. Michael Hardt and Toni Negri: Empire. and the End of the Republic. Polity Press. Mass. Emmanuel Todd: After the Empire: The Breakdown of the American Order.globalpolicy. CA 2003. Charles Kupchan: The End of the American Era: US Foreign Policy and the Geopolitics of the Twentyfirst Century. Brookings Institution Press. postoji i njihova. London and Sterling. Scribner. University of California Press. Oil Empire. New York 2004.com… . radove publikovane na sajtovima Global Policy Forum. Transaction Publishers. May 1. 2004. Norton. Regnery. New York 2003. Clinton and the Generals.155 Priroda samog problema. naime. takav planetarni politički sistem koji bi omogućio da se tom celinom optimalno i upravljanja. September 2002. naročito svetske federalne vlade. Secrecy. Pluto Press. Columbia University Press. Drugim rečima. Jesse Helms: An Empire for Liberty: A Sovereign America and Her Moral Mission. globalnog upravljanja i svetskog carstva. Postavimo li čitav problem dovoljno apstraktno. Richard Clarke: Against All Enemies: Inside America’s War on Terror. The White House: The National Security Strategy of the United States. 2003. videćemo da se svetskim poslovima može upravljati podjednako ne-uspešno unutar svakog od ova tri modela organizovanja sveta.theempirejournal. Immanuel Wallerstein: The Decline of American Power.org/empire/empireindex. veoma izražena funkcionalna srodnost. Michael Mann: Incoherent Empire. Washington. Empire Journal. Noam Chomsky: Hegemony or Survival: America’s Quest for Global Dominance (The American Empire Project). Metropolitan Books. takođe i nepremostivih razlika. W. Niall Ferguson: Empire: The Rise and Demise of the British World Order and the Lessons for Global Power .

156 Rasprava. a u ovom slučaju naročito zahvaljujući teoriji kompleksnih sistema. glavni konceptualni rezultat ove revolucije predstavio je ovako: "Već u poslednjoj trećini devetnaestog veka pokazao je Anri Poenkare (Henri Poincaré) da je takozvani problem tri tela nerešiv jer se dejstvo trećeg tela na odnose dva . 12. Zahvaljujući velikoj epistemološkoj revoluciji 19. i 20. "Za društvene nauke pojava studija kompleksnosti predstavlja epistemološku revoluciju". veka. kaže Imanuel Valerštajn. počinje razmatranjem bazičnih strukturalnih razloga na kojima počivaju sve dosadašnje ideje kosmopolisa i svetske vlade u istoriji čovečanstva. dakle. danas znamo da je naš ljudski svet dinamična samoorganizujuća struktura ekstremne kompleksnosti. Na istom mestu.

ali se ne može odrediti kojom će se putanjom procesi dalje odvijati. p. sve do sedamdesetih godina koncepti kao što su asimetrija. Reč je. Ono što ona potvrđuje jeste da vreme nikada nije reverzibilno. da prošlost pritiska budućnost ali da je nikada ne determiniše. oscilacije (ciklusi) postaju dramatične i oštre.edu/iwsptm. I naravno. nestabilnost i rasutost u obliku mnoštvo posebnih svetova. keynote address at Convergencia. a fortiori ne može se precizirati ni za stvarno beskonačan broj tela koja postoje u realnom univerzumu. Bifurkacija je neizbežna i stoga predvidljiva.June 5. ako se ne može precizirati za samo tri tela. to je uvek i bez ostatka Jedan Svet. svoju necelovitost. SUNY. FBC. Jedinstvenost i celovitost terestrijalnog (što znači i kosmičkog) 81 Immanuel Wallernstein: SpaceTime as the Basis of Knowledge. Naš ljudski svet integrisani je skup mnogih posebnih svetova. fragmentarnost." 81 Na svakom nivou svoje organizacije. naime. Unutar ovog koncepta fizičkog sveta. 1997. dobra su metafora za ovaj porozni granični prostor. interpretira ovu kompleksnost. Colombia. ekvilibrijumi su temporalni. Srce izazova klasičnoj mehanici leži u frazi 'strela vremena'. a svi sistemi vremenom nastoje da se udalje od ekvilibrijuma. nelinearna i neekvilibrijumska termodinamika.binghamton. 9. stabilna i kompaktna struktura. u svakom momentu svoje istorije i u svakom od beskrajnog mnoštva svojih oblika.157 tela koja se kreću bez ikakvih drugih uticaja osim gravitacije nikada ne može precizirati sa potpunom tačnošću. May 31 . fraktali i čudni atraktori nisu bili ozbiljno uzimani čak ni u važnim segmentima zajednice prirodnih nauka. o poroznom prostoru susreta. kao Jedan Svet. Cartagena. Ono što možemo reći jeste da je svet kompleksan. World Congress of Convergence. jedan svet manifestuje bezmernu strukturalnu raznovrsnost svojih oblika. celovita. interakcije i pretapanja jednog oblika našeg ljudskog sveta u njegov drugi oblik. Kada se dovoljno udalje. Ali. to je situacija u kojoj postoje dva ili više rešenja za jednu jednačinu). . Dvadesetičetiri slike na koje se razlaže svaki pokret na filmskoj traci. Upravo je suprotno. Istovremeno.htm. http://fbc. da sve privlači sve. da je tako bilo i da će biti. međutim. da postaje sve kompleksniji a da cilj nauke nije da redukuje ovu kompleksnost na nivo nemoguće jednostavnosti nego da objasni. a u izvesnom trenutku dolazi do bifurkacije (tehnički. izmedu ova dva njegova lika – Jedan Svet koji je istovremeno mnoštvo posebnih svetova i obrnuto – nije nikakva čvrsta i teško premostiva barijera. Granica između ova dva oblika našeg ljudskog sveta. naš ljudski svet manifestuje se kao jedinstvena.

1716) je ovo stanje činjenica objasnio tako što je definisao lex continui. isto. 63. 1646 . njegove dinamike i svih evolucija našeg ljudskog sveta. doveden je tamo ut operaretum eum: da radi. da niste dobro tresnuli barona. p. nigdje". nisu mogući bez delovanja upravo ovog lex continui. svakako. I. Sledeći implikacije Pitagorine filozofije broja. podseća Rasel. manifestuje se bez izuzetka u svakom od bezbrojno mnogo njegovih posebnih oblika. knj. .' – 'Imate pravo – reče Panglos – jer kad je čovek doveden u Edenski vrt. na svakom nivou organizacije tog sveta i za svaku vremensku sekvencu njegove istorije.158 prostorvremena. "Taj lex continui ne trpi prekid. i taj mali komad zemlje davao je veliki prinos… Svi su redom bili od neke koristi… Panglos bi ponekad rekao Kandidu: 'Svi su događaji povezani jedni s drugim u ovom najboljem mogućem svetu. Routledge.III. str. ne postoji nikakva metafizička nužnost koja uslovljava ovu celovitu povezanost i njena tri oblika. prazno mjesto. da niste pešice prešli Ameriku. da niste 82 83 Ernst Bloch: Princip nada.' . odnosno zakon o celovitoj povezanosti prostora i vremena beskonačno kompleksnog sveta. London 1992.'/ Celo se malo društvo složi sa ovom pohvalnom namerom. – Samo tako možemo učiniti život snošljivim. Bertrand Russell: The Philosophy of Leibniz (1900. kontinuitet događaja i kontinuitet egzistencija ili oblika. Jer. 151. potreba samog tog i takvog "poretka stvari". glavnog junaka istoimene Volterove satire na Lajbnicovo shvatanje o najboljem od svih svetova iz 1759. Ne samo da Volter prati svog heroja i njegove neobične doživljaje širom globusa.'Radimo i ne raspravljajmo – reče Martin. I . zakon kontinuiteta. Lajbnic (Wilhelm Gottfried Leibniz. događaja i oblika beskonačno kompleksnog sveta. 1937). nego je ova celovita povezanost prostorvremena. dosledno u skladu sa logikom Lajbnicovog zakona kontinuiteta. važi univerzalno. kaže Bloh. 83 Život i pustolovni doživljaji Kandida. da vi niste bili isterani s nekoliko dobrih udaraca nogom odastrag iz jednog lepog zamka zbog ljubavi prema gospođici Kunigundi. Za Lajbnica. nego tom fundamentalnom načelu ustrojstva sveta odaje i dužno priznanje na samom kraju svoje poučne pripovesti o Kandidovih pustolovina: "'Ja znam – i u to upade Kandid – da treba da obrađujemo svoj vrt. Kao univerzalno svojstvo. da vas nije stavila na muke inkvizicija. Svako poče raditi što ume. a to dokazuje da nije stvoren da se odmara.82 Tri su vrste kontinuiteta koje objašnjava lex continui: prostornovremenski kontinuitet.

Aurae catena Homerii. Postao sam potpuno svestan stvaralačkog rada anonimnih masa. u drugim okolnostima i na sasvim drugom mestu. Sasvim je sigurno da svi narodi razumeju šta znači srdačno tapšanje po ramenu. Ponuditi nekoga duvanom ili vatrom da zapali duvan. Nekolicina nas siđosmo na obalu i upustismo se da lutamo selom. N. 136 . koje se retko pominju u knjigama. i izvrno smo se razumeli. Beograd 1994.) Petar Kropotkin: Zapisi jednog revolucionara. i svuda su nas dočekivali veoma srdačno. u Pravima čoveka kaže ovo: "Veliki deo postojećeg reda koji vlada čovečanstvom nije posledica učinka vlada. i shvatio sam značaj tog konstruktivnog rada za napredak društva… Došao sam do onih ideja o vođama i gomili koje iskazuje L. Onda sam počeo da razumevam ne samo ljude i čovekovu prirodu.159 izgubili sve svoje ovnove iz dobre zemlje Eldorado. živo smo i srdačno pričali (ako se samo ta reč može za to upotrebiti) uz pomoć znakova. na obali Amura i učestvovao u više geografskih i geoloških ekspedicija u tim dalekim krajevima na granici Rusije i Kine. i postojao bi i kada bi formalno utvrđeni oblik vlasti bio ukinut. str." 84 85 86 Volter: Kandid. nego i skrivene opruge društvenog života. Međusobna zavisnost i uzajamni interesi ljudi i svih delova civilizaovane zajednice stvaraju taj veliki lanac povezanosti koji sve to drži zajedno… Ukratko. Pejn. lex continuii je za Tomasa Pejna onaj veliki lanac povezanosti koji se javlja i kao već pominjani Homerov zlatni lanac. naime. Divit. Lj. "Zaustavljali smo se u nekoliko kineskih sela. Poreklo tog reda je u načelima samog društva i u prirodi čoveka. str. Od te sam se iluzije zauvek oprostio.137. godine boravio u Sibiru."85 Sedamdeset godina kasnije. str. U sećanju mi se posebno urezalo jedno veče. ne biste sad ovde jeli ušećereni kedrat i morske lešnike. On je postojao i pre postojanja vlade. i Petar Kropotkin86 je došao do istog zaključka: "Godine provedene u Sibiru naučile su me mnogo čemu što teško da bih igde mogao naučiti. 199. naseljenih prognanima iz Nebeskog carstva. Mene je ubrzo okružila gomila od najmanje stotinu Kineza.' – 'Dobro je to rečeno – odgovori Kandid – ali mi treba da obrađujemo svoj vrt.'"84 Kao univerzalno svojstvo svih oblika prostorvremena. Tomas Pein: Prava čoveka. isto. a ni oni ruski. Zastali smo pokraj živopisnog seoceta kada se suton već spustio. Iako ja ni reči nisam znao kineski." (podvl. isto. dok je između 1862. Tolstoj u svome veličanstvenom delu 'Rat i mir' . i 1867. 123 . Brzo sam shvatio da se za narod definitivno ništa korisno ne može učiniti pomoću administrativnog aparata. društvo sâmo obavlja gotovo sve što se pripisuje vladi.K. takođe je sasvim razumljivi izraz prijateljskih osećanja .

teorijsku i praktičnu strategiju za revolucionarnu transformaciju samih temelja svetskog društva. 125. i pre nego što primenimo naučne metode u ispitivanju njegovog kretanja. jeste nesumnjiva činjenica koju reflektuje celokupna ljudska istorija i tradicija i koju potvrđuju sva naša današnja znanja.. godine postavio i rešio problem povećanja ljudske energije. Zato je 1878. str. duboko svestan i onog Pejnovog velikog lanca povezanosti. Prvenstveni zadatak revolucionarnih novina jeste da navedu čoveka da vidi sebe u jedinstvu sa pulsirajućim srcem čovečanstva. pravilno ih upoređivati i povezivati.K. Uspešne revolucije rađa nada. Mi ne vidimo te veze ali ih osećamo. Lj. Tesla je saopštio na samom početku tog rada: "Kad govorimo o čoveku mislimo na pojam čovečanstva u celini.)88 Jedan Svet sa ovim Kropotkinovim pulsirajućim srcem čovečanstva. moramo to da prihvatimo kao fizičku činjenicu. Lj. mi se držimo zajedno neodvojivim vezama kao zvezde na nebu. The Problem of Increasing Human Energy koji je Tesla objavio u njujorškom časopisu The Century Illustrated Monthly Magazine. str.. i onog Kropotkinovog pulsirajućeg srca čovečanstva. juna 1900. isto. Svaki od mnogih posebnih i svaki od individualnih ljudskih svetova reflektuje Jedan Svet i njegovo pulsirajuće srce čovečanstva kao vlastito unutrašnje svojstvo. u začetoj pobuni protiv vekovne nepravde i u pokušaju stvaranja novih oblika života. Kropotkin i bio uveren "da revolucionarne novine prvenstveno treba da pišu o znacima koji nagoveštavaju nadolazak novog doba. Svoje polazno stanovište o jedinstvenosti i celini čovečanstva. Nikola Tesla je 1900.K. tako da se neodlučnima duhom pruži ona neprimetna i često nesvesna podrška koju napredna gledišta uočavaju svuda oko sebe kad se u društvu bude nove ideje." (podvl. Reč je o radu Problem povećanja ljudske energije.)87 Kropotkin je ovo svoje životno iskustvo sa obala Amura uskoro razvio u konzistentnu moralnu. Na temelju ove istorije i tradicije.160 (podvl. a ne očajanje. Te znake treba pratiti. 235. na temelju ovih znanja. isto. . dosledno u skladu sa Lajbnicovim lex continui. Zar to ne pokazuje da je svaki od nas samo jedan deo celine?/ Vekovima se ova ideja 87 88 Petar Kropotkin: Zapisi jednog revolucionara. kada je sa dvojicom svojih drugova u Ženevi pokrenuo list Le Révolté. o rađanju novih oblika društvenog života i o rastućem buntu protiv zastarelih institucija.. Petar Kropotkin: Zapisi jednog revolucionara.. Iako smo slobodni da mislimo i delamo.

integralni tekst u elektronskom formatu. Heinemann. Mutual Aid: A Factor of Evolution [Uzajamna pomoć: Faktor evolucije]. kao što je Velika Britanija. Tu je ogromna razlika između jedinke i celine. Ovo. Jedinka je efemerna. Videti.." 90 Dve godine posle ove Tesline rasprave. i to vrlo brzo. u Londonu. Ne želim da se uvrstim u spisak proroka.txt . Muzej Nikole Tesle i Elektroprivreda Srbije. navedeno prema Nikola Tesla: Problem povećavanja ljudske energije. Articles. A-109 – A-152.161 proklamovala u savršeno mudrom učenju religije. Muzej Nikole Tesle. kao i ranije. bez godine izdanja. by P. Muzej Nikole Tesle i Elektroprivreda Srbije. planete i meseci sazvežđa jedno telo i nema sumnje da će to potvrditi i eksperimentima u budućnosti kada se naša sredstva i metodi ispitivanja fizičkih i drugih stanja i pojava. Mutual Aid: A Factor of Evolution."89 U istom radu.org/dirs/etext03/mtlad10. The Project Gutenberg Etext of Mutual Aid. Tesla još kaže i ovo: "Civilizacije se najbolje unapređuje rušenjem svih barijera koje razdvajaju nacije i zemlje. Kropotkin. Nikola Tesla: Problem povećavanja ljudske energije. ali i jedni i drugi kažu: mi smo jedno. već i kao duboko ukorenjena istina. takođe. isto. Faktor evolucije. pp. objavio je svoju studiju Uzajamna pomoć. Patents. http://www. ali će uslovi ostati isti. Leteća mašina svakako dolazi. 90 91 Nikola Tesla: Problem povećavanja ljudske energije. Hrišćani na drugi. Beograd 2006 [povodom stopedesetogodišnjice rođenja]. Kropotkin je ovde predstavio mnoštvo argumenata u prilog zaključka da je moralno 89 Nikola Tesla: The Problem of Increasing Human Energy. ne bi mogla da vlada u vazduhu kao što vlada na moru. str. Beograd. nisu i jedini koje možemo da iznesemo u prilog ove ideje. bez godine izdanja. New York. 1902. Yugoslavia 1956 [povodom stogodišnjice rođenja Nikole Tesle. smatram potpuno pogrešnim gledištem. The Problem of Increasing Human Energy. 20./ Drugi opet tvrde da će mašine za letenje doneti univerzalni mir. Nikola Tesla Museum. Beograd. u Nikola Tesla: Lectures. Jugoslovenski nacionalni komitet za proslavu i Muzej Nikole Tesle]. možda ne samo kao sredstvo za obezbeđivanje mira i harmonije među ljudima.91 Na osnovu tadašnjih znanja koje su obezbedile prirodne i društvene nauke. Još više: to jedno ljudsko biće nastavlja da živi. U stvari. Nauka takođe priznaje povezanost izdvojenih pojedinaca iako ne sasvim u istom smislu kao što priznaje da su sunce. 11. ali ne oklevam da kažem da će budućnost ugledati osnivanje 'vazdušne sile' a centar neće biti daleko od New Yorka. ne vidim razloga zašto vladajuća sila. usavrše.. str. Beograd.gutenberg. Budisti to izražavaju na jedan način. June 1900. prevod. Nikola Tesla: Problem povećavanja ljudske energije. The Century Illustrated Monthly Magazine. Metafizički dokazi. London 1902. rase i nacije dolaze i odlaze ali čovek ostaje. Petar Kropotkin predstavio je konzistentnu teoriju koju je razvio iz ideje o pulsirajućem srcu čovečanstva. međutim.

nije li agresija duboko ukorenjena u ljudskoj prirodi. pojavio se pod naslovom Duh kneza Kropotkina. odnose i kulturu. Zaista. predsednica Departmana za ekologiju. i nasuprot preovlađujućim idejama. Lorenc i oni koji ga slede. Ali. nastoje da identifikuju gene koji kontrolišu agresiju kod miševa polazeći od pretpostavke da slični mehanizmi deluju kod ljudskih bića. dečiji psiholog. naročito od kad je Konrad Lorenc (austrijski zoolog i dobitrnik Nobelove nagrade) teoretizirao o evolucionim korenima takvog ponašanja u svom klasičnom delu O agresiji iz 1966. danas postoji veliki broj radova o razvojnoj psihologiji deteta ./ Lorencovo stanovište bilo je da je agresija neizbešna karakterna crta većine stvorenja zato što je funkcionalna: borbene dispozicije pomažu mužjacima da obezbede izvore. a ženkama da zaštite svoj podmladak. Relationships. stručnjak za primate. Prince Kropotkin's Ghost. Na samom početku svog rada. spremno primenjuju ovaj princip na objašnjavanje ponašanja muškaraca i žena. Evolution and Environmental Biology. Život uopšte. mi želimo da pokažemo da je ljudska sklonost prema agresiji izbalansirana sa podjednako snažnom tendencijom da se međusobno sarađuje što je knez Petar Kropotkin pokazao pre jednog veka u Međusobnoj pomoći. and Culture na Univerzitetu Merilend) i Marina Kords (Marina Cords. sledstveno i načelo uzajamne pomoći. u kome ove dve autorke predstavljaju najnovije argumente koje je u prilog Kropotkinovog koncepta obezbedila današnja nauka. pa tako i ljudskog društva od samih njegovih početaka. u maju 2002. kao što je to nedavno na ovim stranicama učinio Pat Šipman (Pat Shipman). na Univerzitetu Kolumbija). profesorka ljudskog razvoja i direktorka Centra za decu. pregledu altruističkih zajednica. Možda jeste. zajednički rad Melani Kilen (Melanie Killen. Ovo moralno načelo. evoluciju i biologiju sredine. na primer. kaže Kropotkin. ima univerzalno značenje. pa tako i život ljudske vrste i njenog socijalnog sveta.. jedno od bazačnih svojstava živog sveta i njegove evolucije uopšte.. Department of Ecology. Melani Kilen i Marina Kords kažu : "Sa svim nasiljem u svetu./ Srećom.162 načelo. zoolog. održao se zahvaljujući tom načelu. naučnici pretežno nastoje da objasne divljačke tendencije među ljudima praveći poređenja sa životinjama. Center for Children. Brojni akti nasilja koji su vesti dana kao da potvrđuju njihovo stanovište. prirodno je da se zapitamo. Na stogodišnjicu objavljivanja Kropotkinove Uzajamne pomoći. Molekularni biolozi. Vođeni shvatanjem da je agresija bazični životinjski instinkt.

Vol.94 Zato se ova bazična struktura jedinstvenog ljudskog sveta veoma dobro može vizuelizovati pomoću najjednostavnijih fraktala.163 koje sugerišu nešto sasvim suprotno. 84. fraktal je sebi-sličan objekat. Ecco. priredio Karel Turza. Melanie Killen. 208.92 Dve godine posle članka Duh kneza Kropotkina i 104 godine posle prvog izdanja Uzajamne pomoći: Faktora evolucije. Vintage. 3. ispravnog i pogrešnog. 92 Videti. takođe. Marc D. Za kompetentan pregled istraživanja u oblasti teorije haosa i fraktalne geometrije. Videti. odnosno moralna gramatika koja je odgovorna za naše razlikovanje dobra i zla. rad harvardskog profesora bihevijoralne psihologije i neuronauka Marka Hausera. ona često koriste lepezu strategija koje sprečavaju. strukturiran po načelima fraktalne geometrije determinisanog haosa. New Scientist No.fortunecity. Krajem oktobra 2006. pojavila se knjiga Moralni umovi.93 Hauser ovde navodi argumente u prilog zaključka da je ljudska moralna matrica. 1734. videti James Gleick: Chaos.com/emachines/e11/86/mandel. pojam fraktal. Benoit Mandelbrot: Fractals . svaki fraktal izgleda isto proučavan sa bilo koje udaljenosti. naime. The Amazing Science of the Unpredictable. 93 Videti. uveo je Benoa Mandelbrot (Benoit Mandelbrot) 1974. Istraživanja pokazuju da deca ne pribegavaju automatski agresiji kada između njih nastupi konflikt. br. smanjuju i otklanjaju posledice neslaganja kako bi umanjile njihove efekte na vlastite socijalne odnose. Kako je priroda kreirala naš univerzalni osećaj za ispravno i pogrešno. New York 2006. Umesto toga. osnovna Kropotkinova pozicija dodatno je osnažena. American Scientists Online. Houser: Moral Minds: How Nature Designed Our Universal Sense of Right and Wrong . Danas.org/template/AssetDetail/assetid/18642/page/1. prevod. http://www. onih ravnostranih trouglova koji se transformišu u vidljivi četvorodimenzionalni svet tetrahedrona Vaclava Sierpinskog (Waclaw Sierpinski). rezultat evolucije i da je u svom današnjem obliku uspostavljena pre oko 50. 94 Pojmove fraktal. i Slika 3.html. No.".edu/fractals/IntroToFrac/Welcome. 281 . odnosno geometrija same prirode.yale.a geometry of nature. fraktalna geometrija. podjednako nepravilan u svakoj srazmeri. znamo i to da je naš ljudski svet pa tako i svaki od njegovih pojedinačnih oblika. Marina Cords: Prince Kropotkin's Ghost. 90. Mandelbrot je izveo od latinskog fractus što znači nepravilno razbijen kamen. I 1990.000 godina.286. u Izazov haosa. 15 September 1990. http://www. . Benoit Mandelbrot: Fraktali . uključujući ovde i bibliografiju najvažnijih radova.geometrija prirode. kako bi imenovao matematički model koji objašnjava determinisani haos kao osnovno svojstvo prirode i svakog njenog fenomena. Moral Minds: How Nature Designed Our Universal Sense of Right and Wrong.html. Introduction to fractals. May-June 2002. Treći program Radio Beograda. kao što to pokazuju Slika 2. Harper Collins.americanscientist. http://classes. London 1998. isto tako. str. pp.

Postavljen u 4D prostor. godine predstavlja slučaj jednostavnog fraktala. Izvor. Ova iteracija može se izvršiti beskonačno mnogo puta. trougao Sierpinskog transformiše se u beskonačno kompleksniju fraktalnu strukturu tetrahedrona. http://www.edu/~starlite/sierpinski/html.asu. Gayla Chandler: Photographs: Sierpinski Tetrahedron and its Complement.com/emachines/e11/86/mandel. Trougao u 2D ravni koji je Vaclav Sierpinski konstruisao 1915. On se dobija uzastopnim deljenjem početnog trougla na sve manje i manje trouglove.164 Slika 2.public. Izvor: http://www.html. . Slika 3. pravilne trostrane piramide.fortunecity.

Da je Fulerov bio na dobrom putu.393. Pat. Reč je o prvoj geografskoj projekciji svetskih kontinenata i okeana na površinu jednog poliedra kakav je ikosahedron (geometrijsko telo konstruisano od 20 pravilnih trouglova) koji je. karakterističnu za Merkatorovu kartografiju. Fuler je krenuo pošto je 1927. Fulerova projekcija znatno je bliža stvarnom stanju geografskih činjenica od Merkatorove (Gerardus Mercator. i 1954. 1512 – 1594) projekcije iz 1569. već bio nacrtao skicu Grad Svet. 1895 . U dugogodišnji rad na ovoj geografskoj karti.S. The One-Town World ili Kosmopolis. "rasklopljen" u dvodimenzionalnoj ravni. Fulerova projekcija u potpunosti je izbegla iskrivljenja. To je omogućilo da se čitava planeta Zemlja. nedvosmisleno su potvrdili satelitski snimci planete Zemlje od kojih je konstruisana mapa u svemu identična Fulerovoj projekciji. Richard Buckminster Fuller: Dymaxion Airocean World.1983) je između 1937. Naime. one island in one ocean. što znači i neadekvatnu vizuelizaciju prostora. Slika 4.165 Sledeći ovu bazičnu strukturu terestrijalne morfologije i koristeći sve poznate geografske činjenice. svi oblici njene geografije sa svojim egzaktnim veličinama predstave i vide kao jedinstvena. godine. kao što pokazuje Slika 4. potom. 2. . 1954. 676. kao što se to vidi na Slici 5. međusobno povezana i celovita struktura: jedno ostrvo u jednom okeanu. Fuler (Richard Buckminster Fuller Bucky. U. godine konstruisao geografsku kartu sveta i pokazao da je taj svet i prostorno jedan svet. No.

. Naš svemirski brod Zemlja. Buskminister Fuller Institute.easystorecreator.htm. Kao što to pokazuje standardni model DNK predstavljen na Slici 6.166 Slika 5.com/items/maps/our-spaceship-earth-satellitemap-305-detail. Our Spaceship Earth. "skladište" i "distributer" života. Dymaxion Map. Danas znamo i to da je DNK. takođe tročlana interaktivna struktura. geografska karta sveta konstruisana od satelitskih snimaka planete Zemlje koje je uradila NASA. Izvor. Our Spaceship Earth Satellite Map. odnosno "noseća cigla života". http://bfi. onim poprečnim enzimskim vezama koje kao treći deo ove strukture sadrže i prenose genetsku poruku. dve uvijene spirale molekula DNK povezane su u jedindstvenu molekularnu mašinu koja je "nosač".

April 8 . O rastu energetskog kapaciteta. Razume se. London 1986. biosfera. maj 1995. Georg Modelski: Time. 39 (1-2). 96 Videti. George Modelski: The Evolution of Global Economy. Prepared for the conference on World System History: The Social Science of Long-term Change.April 1991. Sweden. posebno o triangularnom principu rasta i najmanjeg dejstva. 27 . The New Enlightenment Approach. George Modelski: Evolutionary . Number 7. uostalom u skladu sa činjenicom da ona ima univerzalno važenje. 1996. ovo je pokazao tako što je rekostruisao posebnu istoriju gradova i urbanizma uopšte za protekla četiri milenijuma ljudske istorije.13. George Modelski & Gardner Perry III: Democratization in Long Perspective. Georg Modelski: Long Cycles in World Politics. integrative models). Vol. Journal of World-Systems Research. Synergetic Press. takođe je tročlana struktura: dve uvijene spirale povezane su poprečnim enzimskim vezama koje prenose genetsku poruku. Seattle 1987. atmosfera. March 25-29. transformacionoj spirali. često nedokučivoj.96 95 Za problem rasta terestrjalnog energetskog kapacitetsa naročito videti. and Ir: Evolution of Global Politics in the 21st Century. Reč je o još jednom od relativno autonomnih planetarnih omotača – geosfera. prva verzija ovog rada napisana je na engleskom jeziku pod naslovom The Model of the Universe-Consciousness Structure.167 Slika 6. Poster Sesion III. Inc. 1995. Ljubomir Kljakić: Peto Polje. Vladimir Vernadsky: The Biospher (1929). Georg Modelski: World System Evolution. Technological Forecasting and Social Change. interaktivnoj igri transformišu čitavu planetu Zemlju u pravcu energetskog potencijala višeg reda. juna 2000. kao u nekoj velikoj. Molekul DNK. rad je uvršten u program grupe Experiental and Cultural Approachs III (science/epistemology. 22 .95 Džordž Modelski (Georg Modelski). reč je o saopštenju za Tucson II Conference on Consciousness.34. AZ. vol. hidrosfera. April 16-20. na primer. University of Lund. pp. pisao sam i sâm na drugom mestu. parapsychology. April 12. strukturirana je i terestrijalna sociosfera. Paper presented at the 37th annual convention of the International Studies Association in San Diego.30. Videti. po identičnom bazičnom obrascu fraktalne geometrije. 1996. 1995. Treći program Radio Beograda. March . altered states. Tucson. četiri emisije.. "Tetrahedron" DNK. University of Washington Press. helth/medicine. 1. monadi i centralnom poretku monade. 1996. Calendars. sociosfera – koji.

preko 4 oko 1800.edu/modelski/index. kolektivnom i najzad globalnom nivou Paradigm for Global Politics. http://faculty. pp. 2002. Culture and Religions. January 7-9. George Modelski: World Cities: . Montreal. . George Modelski: Portuguese Seapower and the Evolution of Global Politics. ovde na Slici 7. Portugal. grupnom. ustanova i interakcija koje ljudi kreiraju i koriste kroz svoju istoriju nastojeći da na individualnom.342. October 16-9. George Modelski: Learning from "A New Kind of Science": Can We Decode the Program for World System Evolution?. March 18.3000 to 2000.washington. October 15.. Paper repared for the session on Social Dynamics and the Encyclopedia of Human Ecology: A Kenneth Boulding Retrospective. Paper delivered at the sessions on Macro-Historical Dynamics: Bridging Paradigms of the 22nd Annual meeting of the Social Science History Association. The Calouste Gulbekian Foundation. Empires. 1000 1 Baghdad 1200 3 Baghdad Kaifeng Hangzhou 1400 1 Nanjing 1600 1 Beijing 1800 4 London Beijing Edo Guangzhou 1900 16 London Manchester Birmingham Glasgow New York Chicago Boston Philadelphia 2000 299 Paris Berlin Vienna Moscow St. 2003. Boston MA. 2003. The Problem of Periodiazation. Washington DC. Routledge New York. Prepared for the Encyclopedia of World History.. http://faculty. International Studies Quarterly. oko 1900. George Modelski: Ages of Redistribution. do 299 koliko ih je bilo 2000. kao što se to predstavlja na jednoj tabeli Modelskog. December 28. 2000. Petersburg Beijing Tokyo Calcutta Slika 7 Georg Modelski: World Cities in History: An Overview. Faros 2000. September 1996. Vol. George Modelski: An Evolutionary Approach to World System History. Washington DC. and World System Evolution.html. Lecture delivered to the Academia de Marinha.washington. George Modelski: World Cities. 2003. Table 1: Modern “millionaire” world cities (cities of one million inhabitants or more). godine. 40 (3). Broj gradova sa milion i više stanovnika porastao je od jednog u godini 1000. George Modelski: World System Evolution in R. Lund. Denemark et al eds. 321 . Lisbon.edu/modelski/WcitiesH. World System Evolution. na koji je Modelski ukazao naročito uverljivo govori o rastu planetarnog energetskog potncijala. sponsored by the Association for the Study of the Grants Economy and the International Society for the Intercommunication of New Ideas at the annual meeting of the Allied Social Science Associations and the American Economic Association. World System History. Conference on Globalization: Science. George Modelski: Evolution of the World Economy. Paper presented to the Globalization and World System Dynamics panel. U ovom posebnom slučaju sociosfere imamo posla sa celovitim planetarnim sistemom društvenih oblika.168 Rast broja gradova sa milion i više stanovnika u periodu od godine 1000. i 16. 1996. Izvor. 2000. Conference on World System History and Global Environmental Change. George Modelski: Human Civilization as Learning Project.htm. do godine 2000. 2004… Svi radovi dostuponi na sajtu The Evolutionary World Politics Homepage. October 15-16. annual conference of the International Studies Association. Lisbon.

i da. Barry Cunliffe. (oko godine 2300). da ova svoja "unutrašnja" i "spoljašnja" nastojanja usklade jedna s drugim kako bi ih. Takođe strukturirana po obrascu fraktalne geometrije. Oxford .e. pokazano da je za razumevananje Boginje iz Zohapilca. svesno upravljaju čitavim ovom složenom strukturom. doveli u puni sklad sa univerzalnim ritmom same prirode. 121 . p. najstarije do sada otkrivene figurine u Srednjoj Americi. pp. in The Oxford Illustrated Prehistory of Europe. pp. 18 38. Stratigrafija Zohapilca pokazuje kontinuitet ljudske zajedice i njenih naseobina od oko godine 6000. Marija Gimbutas (1921 97 Videti.n.New Yor 1989.. došlo do "izvanrednog napretka" ove zajednice. što znači interaktivna mreža mnoštva posebnih. Penguin Books. Boginja iz Zohapilca kao predstava Velike boginje majke. istovremeno. Cambridge University Press. Boginje iz Zohapilca pronađena je 1979.169 urede čitavu ovu bezmerno složenu mrežu svojih međusobnih odnosa i da njom upravljaju. Ova opšta istorija sociosfere jeste opšta društvena istorija čovečanstva. i 2200. Paul Mellars: The Upper Palaeolithic Revolution. u svakom slučaju pojedinačnih i lokalnih istorija. Kao simbolička predstava ženske plodnosti ova figurina simboliše plodnost zemlje. 'početna apstrakcija koja oslobađa simboličku predstavu'. uzima se kao krunski dokaz promena koje su se odigrale. Colin Renfrew: Before Civilization. Alexander Marshack: The Roots of Civilization.e.78. Oxford University Press. opšta društvena istorija čovečanstva manifestuje se od samog svog "početka" kao intergrisana. u centralnoj oblasti meksičke Visoravni između planinskih venaca Sierra Madre Orinetal i Sierra Madre Occidental. 42 . milenijum p. . p. The Cognitive Beginnings of Man's First Art. kao i to da je između 3000. individualnih. ova slika je. Tako je.n. koja je datovana u 3. Symbol and Notation. The Radiocarbon Revolution and Prehistoric Europe (1973). na istočnoj obali nekadašnjeg jezera čiji su ostaci danas poznati kao "plivajuće bašte" Xochimilca.n. grupnih ili kolektivnih.e. od presudnog značaja bila komparativna analiza tog artefakta sa sličnim kultnim predmetima iz oblasti neolitske Stare Evrope. Svaki trenutak istorije uverljivo demonstrira ovo svojstvo. optimalno urede i svoje "unutrašnje" odnose sa svetom "spoljašnje". "Kao ranije ženske figurine iz Stare Evrope. ova predstava izjednačava plodnost žene sa plodnošću zemlje i sledstveno vidi čovečanstvo kao dete koje hrani zemlja u svojoj ulozi velike majke. tako usklađena.e. na primer. London 1978. ed. Grahame Clark: World Prehistory in New Perspective (1977). U vezi s tim. od samog početka ljudske avanture pod zvezdama97 do danas. da. Cambridge . pp. napokon. p.n.New York 1994. isto. prirode. po rečima Josepha Campbella.182.

" Fotografija jedne takve "skulpture od terakote koja predstavlja boginju u njenom životinjskom obliku sa novorođenim bogom vegetacije". Mađarskoj i Jugoslaviji. Arkana. p. koja je kao profesor za evropsku arheologiju na University of California Los Angeles (UCLA) od 1967 . bila i direktor projekta za istraživanje neolitskih lokaliteta u Jugoslaviji i Grčkoj i koja je zavidnu međunarodnu reputaciju stekla brojnim radovima iz oblasti neolitske arheologije u tim oblastima. koja rađajući obezbeđuje da duh uđe u svet prirode. Za samu Mariju Gimbutas. 1991. London (1982) 1989. Rad arheologa Marije Gimbutas i drugih sugerišu da su oni epifanije drevene majke bogova u njenom životinjskom obliku. Sacred Textsd & Images from Pre-Columbian Mexico & Central America . milenijuma p. Marija Gimbutas: The Civilization of the Goddess. Thames and Hudson. London.. jajeta i uterusa. Harper Collins Publishers Inc. New York (1989) 1991. 1999. i 3. Myths and Cult Images. . Tako su obe. ulazi u zemlju) zamenjene simbolima materice. San Francisco. i žena ljudske vrste i žena zemlja viđene kao 'misteriozna posuda života'.. 1993. Marija Gimbutas: The Goddesses and Gods of Old Europe 6500 – 3500 BC.n. Markman: The Flayed God. Penguin Books. Anne Baring and Jules Cashford: The Myth of the Goddess. Na neolitskim staništima u Bugarskoj. Marija Gimbutas: The Language of the Goddess. New York. The World of Old Europe. 100 Videti. Harper Colins. Arrow Books Limited.. pojam Stara Evropa sinonim je za neolitsku Evropu odnosno za autohtonu evropsku civilizaciju između 7. Richard Rudgley: Lost Civilisation of the Stone Age. The Mythology of Mesoamerica.99 Pojam Stara Evropa kao sinonim za autohtonu evropsku neolitsku civilizaciju danas standardno koriste i drugi autori. dovela je Dejvida Rokvela (David Rockwell) do zaključka da je ovaj kult u vezi sa verovanjima različitih antičkih i tradicionalnih zajednica Evrope i Azije. na staništima koja datiraju unazad do šestog ili sedmog milenijuma pre nove ere.100 Komparativna analiza simbolike. 99 Videti. London… etc. 32. Rumuniji. "Medvedi imaju dugu vezu sa agrikulturnim zajednicama Evrope. mitologije i rituala medveda autohtonih naroda Severne Amerike (antropološko terensko istraživanje na preko 50 još živih lokaliteta). Starčevom i Vinčom kao najvažnijim nalazištima artefakata njene materijalne i duhovne kulture.170 1994) podvlači da su u Staroj Evropi pećine i grobnice (tj. istraživači su našli na stotine glinenih figura koje predstavljaju medvede.e. 1994.1968. etc."98 Pojam Stara Evropa uvela je u akademsku zajednicu arheolog Marija Gimbutas.. publikovana je preko čitave strane kao prilog boljem razumevanju zaključka 98 Roberta H. Harper Collins Publishers Inc. a naročito sa kultom medveda u sistemu verovanja neolitske Evrope. Markman & Peter T. Balkansko poluostrvo je centralna zona te civilizacije sa Lepenskim Virom.

67 . pa sledi da razumevanje geneze i svojstava jedne od tih zajednica pomaže u rekonstrukciji svojstava one druge. 102 O neolitskoj revoluciji. 1983. ekonomskim. jednom od centara ove kulture sa područja današnje Kosovske Mitrovice. naime. 1988. autor likovne rekonstrukcije neolitskog naselja Lepenski Vir (1973). The Astronomy of Lost Civilizations. naročito esej Was England a Yugoslav Colony? pp. and Images of the Bear. A Survey. Rituals.G. reč je o kulturama karakterističnim za rane agrarne zajednice iz vremena neolitske revolucije odnosno prve globalizacije. a pronađena je na lokalitetu Fafos. Posredne ili neposredne paralele između neolitskih naseobina Stare Evrope – a u ovom konkretnom slučaju Starčeva. Oxford University Press. Oxford University Press. J. George Allen and Unwin Ltd. crno-bela reprodukcija ovog rada nalazi se u muzeju Lepenskog Vira na istoimenom lokalitetu. na desnoj obali Dunava kod Donjeg Milanovca u Srbiji. Caselli. Cambridge World Archaeology. Cambridge . predstavlja ovu zajednicu i njene članove kao narod iz porodice autohtonih stanovnika Severne Amerike. takođe videti Alasdair Whittle: Neolithic Europe. Colorado 1991. Oxford 1929… i drugo.171 do koga se došlo u ovoj komparativnoj analizi.101 Zanimljivo je da i G. kulturnim i duhovnim entitetima. David Rockwell: Giving Voice to Bear. U oba slučaja. Niwot. New York… etc. C. p. Haldane: Everything Has a History. 192.New York… etc. Figura je iz epohe neolitske kulture Vinče. Robert Rinehart Publishers. 191. E. B. Oxford. photo p. London 1951. Cambridge University Press. Krupp: Echos of The Ancient Skies. Childe: The Danube in Prehistory. Vinče i drugih neolitskih staništa u Srbiji – i kultura autohronih naroda Severne i Srednje Amerike posledica su činjenice da u oba ova slučaja imamo posla sa bliskim sociološkim.S. North American Indian Myths.102 101 Videti.69. V. .

Iako ljudi toga nisu svesni tokom pretežnog dela svoje avanture pod zvezdama. triangularni. koja deluje po pravilu tako dugo i tako sporo. odnosno opštu društvenu istoriju čovečanstva. trougaoni ili trospratni model ljudske istorije sa njegovom troslojnom strukturom različitih transformacionih potencijala. da tokom mnogih vekova njihovog učinka u profilisanju ljudskog sveta nisu svesne čitave generacije savremenika. kao Jedan Svet. triangularni. međusobno takođe povezanih. ova interaktivna mreža terestrijalne sociosfere strukturira se pod kumulativnim uticajem tri grupe. jer između njihovih aktera omogućava transfer. To je potencijal za organizovanje sveta odozdo. selekciju i razmenu informacija koje emituju. Sa druge strane. trougaoni ili trospratni model ljudske istorije. i tako neprimetno. odozdo ili iz oba ova smera istovremeno. omogućava njihovo naizmenično ili kumulativno dejstvo. To je prostor konjukturalne istorije. zaista odigra neki događaj ili skup nekih događaja. jeste medijalni prostor u kome se skladište verovatnoće i uslovi da se odozgo. Ovaj tetrahedron istorije. Na tetrahedron istorije. Takođe od samog svog "početka". Prostor koji povezuje ove dve grupacije moći. dominantnih faktora. naposletku. odnosno tročlani. odnosno tročlani. prostor u kome se skladišti potencijal za medijaciju organizacije sveta. Sa jedne strane je ona grupa činilaca unutar prostora spore strukturalne istorije. i prostor koji.172 13. interaktivna mreža terestrijalne sociosfere od samog "početka" organizovana je kao jedinstven prostor ljudskih mogućnosti. proizvodi istoriju interaktivne mreže terestrijalne sociosfere. na strukturu interaktivne mreže terestrijalne sociosfere utiču ljudske akcije u području brze događajne istorije. kod . To je potencijal za organizovanje sveta odozgo. nailazimo na samom početku moderne istoriografije. ritmova i brzina.

1882). Lj. citira neka mesta iz te knjige.1864) od 28. Zagreb 1982. Principi di scienza nuova – prva nepotpuna verzija 1720-1721.. aprila 1862. zaslužuje da bude napisana po ugledu na Darvina (Charles Robert Darwin. utemeljivač "istorije odozdo" i preteča moderne socijalne istoriografije. od jednog među malobrojnim entuzijastima koji su ne samo znali za Vika nego su studirali i njegove ideje. prema Wolfu (Homer).103 Potpuno ignorisana za života pisca. MED. definitivna verzija. isto. Beograd 1979. Žil Mišle (Jules Michelet. koji je 1827. U članku koji je objavio iste godine. što se "kako Vico kaže. Za ovo otkriće imamo da zahvalimo Geteu koji je. Gianbattista Vico: Načela nove znanosti. 28. osnove uporedne nauke o jezicima. 330. i još mnogo šokova genijalnosti (kurziv. na str. pa kaže kako "Vico sadrži jezgro.173 Đanbatista Vika (Giambattista Vico ili Giovanni Battista Vico. puno ime Isidore Marie Auguste François Xavier Comte. smatrao je Vikoa "svojim ličnim Prometejem".K. objavljena posthumno 1744. 105 Marx Ferdinandu Laselle-u u Berlin. boraveći 1787. 1798 . Niebuhru (Römische Köningsgeschichte). novi "fragmenti" 1729-1732.1874). citiram ti samo sledeće rečenice. veliki istoričar francuskog društva i revolucije. 'novu nauku'". 1798 .".)". . preporučuje mu "francuski prevod: Le Science Nouvelle".104 U pismu Lasalu (Ferdinand Lassalle. 1809 . nisi čitao Vicoa. "da bih ti otvorio apetit.. Marks kaže "pada mi u oči da.Viko je uticao i na Marksa. str. Marks piše da "istorija proizvodnih organa društvenog čoveka". primio izdanje te knjige iz 1730. 1825 . kao i to da se "mudrost beskrajno slavi" u tom delu. izgleda. ali i kasnije. odnosno istorija tehnologije.. tom 21. Pod neposrednim uticajem Nove nauke. preveo i objavio francusko izdanje Nove nauke. godine u Napulju. Ogist Kont (Auguste Comte. razvio je vlastitu teoriju o tri epohe u razvoju ljudskog društva. Beograd 1977.. dodaje Marks na istom mestu. Naprijed. Gete navodi da mu je primerak Nove nauke predat kao najveća svetinja. Tako u Kapitalu I.105 103 104 Videti. tokom čitave četiri decenija pošto je napisana.1857). napomena 88. nepotpuno izdanje 1725. Nova nauka "otkrivena" je u ono isto vreme kada je na svetsku pozornicu uveden i pojam svetska vlada. onaj čiji je autor Mišle. 1668 . koji je "privukao pažnju na istoriju prirodne tehnologije" i to naročito zbog toga. aprila 1862. Karl Marx: Kapital I.1744) u njegovom kapitalnom delu Načela nove nauke. MED. drugo izdanje 1730. 551. isto. istorija ljudi razlikuje… od istorije prirode po tome što smo onu pravili mi. tom 37. a ovu nismo".

isto. veoma iscrpno "objašnjenje slike izložene na naslovnom listu". Platonova interaktivna struktura univerzalne 106 Fernan Brodel: Pozicije istorije 1950. Sâm Brodel. Naravno.107 Ova trougaona struktura svetske istorije imala je za Vikoa univerzalno važenje. 1678 . 33. Ističući naročito ulogu i značaj Žila Mišlea za nastajanje. stranica Nove nauke i kao njen Uvod. razvoj i savremene protagoniste nove istorije (Škola Anala."106 U zaostavštini Vladimira Dedijera nalazi se obimna građa za knjigu Jules Michelet i Vuk Karadžić. str. za koji se moglo pomisliti da je zauvek zamukao. godine. u Gianbattista Vico Načela nove znanosti. 51. citirano mesto na str. centralno je pitanje na koje Brodel odgovara ovim predavanjem. koji kaže da je "Michelet… duh koji ispunjava istoriju". Opšta svojstva svog koncepta istorije. . dodaje da je Mišle prvi mađu "gorostasnim istoričarima". Tri Vikova sveta jedinstvena su interaktivna struktura. 79. 49 . a litografisao Baldi (Antonio Baldi). Brodel je citirao mesto iz jednog pisma Gastona Rapnela (Gaston Raupnel). "opet iznova čuo glas Julesa Michleta. Gravira predstavlja vizuelizaciju Vikovog koncepta i objavljena kao prva. citirani navodi na str. na kojoj je Dedijer. zašto onda ne bi postojala i nova istorija ?". zahvaljujući pre svega Fevru. Reč je alegorijskoj predstavi složene simboličke srukture. Anali ekonomske i društvene istorije. svet prirode i svet umova i Boga. a zatim i to da se. i sam zastupnik "istorije odozdo" i istoričar revolucije. naslovna. decembra 1950. SKZ. uvodnom tekstu Nove nauke i to tako što je objavio vlastito. u Fernan Brodel: Spisi o istoriji. koji je pokrenut 1929). godine i u njemu predstavio osnovna konceptualna svojstva nove istoriografije.3 . "godinama. 107 Gianbattista Vico: Pojam djela. Sve ljudske zajednice su prošle ili prolaze kroz identičan proces rasta. str. nazvana po časopisu Annales d'histoire èconomique et sociale. na diku ove kuće". ovde ćemo lako prepoznati uzor na koji se Viko oslonio postavljajući svoju podelu. 52. radio poslednjih godina svog života.79. "Živimo u novom svetu. jednoj graviri koju je po Vikovoj ideji nacrtao Vakario (Domenico Antonio Vaccaro. Viko kaže da slika-uvod "predstavlja tri svijeta onim redom kojim su se ljudski umovi neznaboštva podigli sa zemlje na nebo": svet nacija. Viko je izložio već u Pojmu dela.174 Kada je na dan 1.33. od Lisjena Fevra (Licien Febvre) preuzeo katedru istorije na Collége de France. Fernan Brodel je održao pristupno predavanje Pozicije istorije 1950. Objašnjenje slike izložene na naslovnom listu koja služi kao uvod u djelo. Na kraju svog opširnog objašnjenja. Beograd 1992.1745).

koja je predmet filozofije. svet manifestacija. koji je prostor nepromenljivih i nezavisnih obrazaca. svet subjektivnog iskustva. međusobno povezane sfere. To su metafizička sfera. str. 1989). Rodžer Penrouz: Carev novi um (The Emperor's New Mind.175 istorije – i njegova teorija saznanja – takođe je tročlana: svet ideja. svet 2. To su geološka. svet znanja. svet iskaza po sebi. proveravajući njegovu delotvornost kroz komparativnu analizu dostupnih činjenica tri relativno autonomne istorije povezane u jedinstveni interaktivni sistem. Branislav Petronijević: Moj filozofski sistem. Rodžer Penrouz (Roger Penrose) je 1994. Informatika. str. Pariz 1918. Intelektualna autobiografija. Roger Penros: Shadows of the Mind. Analizirajući strukturalne dimenzije i svojstva Balkanskog poluostrva i njegovih ljudskih zajednica. Beograd 1922) bio prvi koji je inovirao Vikoov svetski kognitivni trougao. svet pojava. isti problem slično je formulisao i Branislav Petronijević (1875 .109 Najzad. nikako usamljen u toj stvari. 2. i posle.110 Izgleda. 109 Videti. godine 1937. mentalni svet. da je upravo Jovan Cvijić (1865 . 108 Videti. nekoliko decenija kasnije. arhetipova svih manifestovanih oblika. dopunjeno i potpuno izdanje. svet 3. razvio je posle 1960.1927) sa svojim Balkanskim poluostrvom (prvo izdanje. Mnogo kasnije. Vintage. 109. 1902 . međutim. svet koji nam omogućava ulazak u realnosti prvog i drugog sveta. ili dijelektika kao svojstvo koje omogućava da se ispod površine "sveta pojava" otkrije "svet ideja" i da se mnoštvo njegovog sadržaja shvati i interpretira u njihovom jedinstvu. svet pojavnosti. navedeno prema. u Branislav Petronijević: O vrednosti života. Résumé des travaux philosophiques et scientifiques de Branislav Petronievics. Bulletin de l'Academie des letters. koja je predmet filozofije nauke i empirička sfera. na francuskom. Beograd 1983. Nolit.108 Srodan triangularni model. Nolit. koja je predmet nauke. predložio još jednu mogućnost za imenovanje univerzalnog trougla: Platonov svet. La Pénisule Balkanique.1954). stanja i procesa. London 1994. socijalna i psihološka istorija. 110 Videti. Taj svet. na srpskom. No. Beograd 1991. Karl Poper: Traganje bez kraja. relativno autonomne. njihovo razumevanje i interpretaciju.1994): svet 1. . i Karl Poper (Sir Karl Raimund Popper. razume se. interpretirajući vlastito shvatanje "celokupnog ljudskog saznanja". 230 – 244. nepromenljivih i večitih obrazaca. Belgrade 1937. svet čistih pojmova. svet čistih. Beograd 2004. koji sačinjavaju pojavni i promenljivi materijalni oblici ospoljenog sveta ideja. svet ideja. fizički svet. za Petronijevića predstavlja jedinstvo tri. svet fizičkih objekata. prelazna sfera.

Kasnije. I . "koje zapravo gravitiraju oko nje".New York 1972. "čiji je ritam širi. Brodel je preciznije imenovao ova tri nivoa: događajna istorija ili mikroistorija. Part Two. socijalni prostorvreme sa oblicima kroz koje ljudi organizuju svoj život i svoju reprodukciju: civilizacije. prerađeno izdanje 1966). naročito čitav vol. odnosno događajna istorija ili "pena talasa koje struje istorije nose na svojim snažnim plećima". jeste prostor tradicionalne istorije. Collective Destinies and General Trends. Pojam planinsko ostrvo. a "zbog svojih dugo vremena ustaljenih vrednosti deluje kao nepromjenljiva" u odnosu na druge istorije. Fernand Braudel: The Mediterranean and the Mediterranean World in the Age of Philip II . I u kome su štampani prvi i drugi deo ovog rada: Part One. istorija sticanja okolnosti ili konjukturalna istorija. NIRO Književne novine. and Harper & Row. Naredni sloj je prostor socijalne istorije. polaganiji".II (1949.112 Komparativno istražujući istorije Mediterana – geografski i klimatski prostor. Cvijićev model domonstriran u Balkanskom poluostrvu. William Collins Sons & Co Ltd. kao dimenzije žive istorije koja je "fundamentalno jedinstvena". 1966). varijeteti i psihosocijalne grupe. socijalne zajednice. The Role of the Environment. povest promena – Brodel je upravo sa ovom studijom artikulisao svoju teoriju nove istorije kao troslojne kompleksne strukture. . prostor veoma sporog ali vidljivog ritma. istorijski procesi i promene. iz 1949 (drugo. Treći. Ove slojeve Brodel razlikuje samo kao "sredstvo izražavanja". psihološki prostorvreme: socijalnopsihološki tipovi. prostor jedva vidljivog toka: dubinske strukture koje nastaju kroz osnovni odnos čoveka i njegovog prirodnog okruženja. "u kojoj igraju ulogu čitava stoleća". kulturni pojasevi. 112 Videti. koja je "na granici kretanja i nepokretnosti".111 Da je Cvijićev doprinos od izvanrednog značaja podseća nas upravo Fernan Brodel sa svojom klasičnom studijom La Méditerranée at le Monde Méditerranée à L'Epoque de Philipe II. biološkim i klimatskim osobenostima. "koja se kreće u vremenu kratkog trajanja". neposredno vidljivi sloj. London .176 Cvijić je ubedljivo pokazao interaktivni karakter relacija koje se uspostavljaju unutar trougla: geološki prostorvreme sa svojim geografskim. Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II. Beograd 1987. Zavod za ubenike i nastavna sredstva. Najdublji je sloj gotovo bezvremene istorije. Jogvan Cvijić: Balkansko poluostrvo. strukturalna istorija ili istorija dugog trajanja. kao metodološko i analitičko sredstvo. SANU. jedan od centralnih pojmova 111 Videti. predstavlja za Brodela u Mediteranu snažan oslonac i uzor.

javlja se kao svetski sistem. 1989.XVIII. pisao je veoma mnogo i opširno. Naprijed. Fernand Braudel: Podela prostora i vremena u Evropi (prvo poglavlje iz F. ekonomija in kapitalizem.II (1963). Sremski Karlovci – Novi Sad. stoljeća. o trospratnoj strukturi istorije Brodel. I .113 Ovaj integrisani i interaktivni sistem organizacije ljudskog sveta i svetskih poslova koje ljudi u tom svetu obavljaju. te koherencijom. Ljubljana 1989. I. grupacijama. Fernand Braudel: The Mediterranean and the Mediterranean World in the Age of Philip II. I II (1979).II (1949. I . Naprijed. koji predlaže da. Geopoetika . tom II: Igra razmjene.II (1986). . I . stoletje. koji je uostalom i razvio taj istraživački model. New York 1989. . Fernan Brodel: Spisi o istoriji (1969). Njegov se život sastoji od sukobljenih sila koje ga drže zajedno napetošću i razdiru ga kako svaka grupacija stalno nastoji da ga preobliči na svoju korist. Fernand Braudel: Igre menjave. tom I: Strukture svakidašnjice. na samom početku istorijske demisije aktuelnog svetskog sistema i njegove duboke strukturalne krize. kaže Brodel. Harper & Row. srpski prevod. "Prvo dolaze planine". s granicama. Armand Colin. I . strukturama. Zagreb 1992. I . pravilima i zakonitostima. zbog srodnosti. Imanuel Valerštajn ovako se odredio prema pitanju Jednog Sveta kao svetskog sistema: "Svjetski sistem je društveni sistem.Podgorica. str. Tokom proteklih 50 godina. 1966). Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. XV. Paris 1979) u Dušan Pirec i Miomir Jakšić: Svetski kapitalistički sistem. zajedničko ime za mediteranske planine i planinske oblasti bude Dinaridi. ŠKUC i Filozofska fakulteta. Zagreb 1990. Materialna civilizacija. XV.II (1979). Navodeći klasična dela od značaja za razumevanje geološke istorije Moditerana. Economie et Capitalisme.III. Ljubljana 1988. u Georges Gurvitch (redaktor): Sociologija. Braudel: Civilisation Matérielle. Fernand Braudel: Materijalna civilizacija.CID. str. takođe je jedan od centralnih pojmova u Cvijićevom Balkanskom poluostrvu. 94 . I . Fernan Brodel: Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II. Fernand Braudel: Civilizacije kroz povjest (1987). Zagreb 1964. Beograd 1987.110. Fernan Brodel: Dinamika kapitalizma (1985). Brodel takođe pominje "jasnu i podsticajnu knjigu" Géographie de l'Europe (1936) Raula Blanšara (Raoul Blanchard). stoletje. . 59 127. Fernand Braudel: Historija i sociologija. Fernand Braudel: The Indentity of France. Fernand Braudel: Strukture vsakdanjeg življenja: mogoče in nemogoče. Brodel je koristio kao primeren analitički model za komparativno istraživanje planinskih ostrva Mediterana. Beograd .XVIII. ekonomija in kapitalizem.177 Brodelove rekonstrukcije identiteta Mediterana kao celovitog istorijskog prostora i kao zbira po istorijama mediteranskih ljudskih zajednica i kultura. Cvijićeve nalaze o svojstvima društvenog života u oblastima balkanskih planinskih ostrva. isto. Materialna civilizacija.III. Ekonomika. ŠKUC i Filozofska fakulteta. 2001. tom III: Vrijeme svijeta. On posjeduje karakteristike organizma jer ima svoj životni raspon u kojem se njegove karakteristike mjenjaju u nekim pogledima i ostaju stabilne u 113 Videti. isto. knj. I . Od privrede sveta do svetske privrede . Globus. do XVIII. Godine 1974. ekonomija i kapitalizam od XV.II.

178 drugima. Njegove su strukture u različitim vremenima jake ili slabe prema unutarnjoj logici njegovog funkcioniranja… Po mom mišljenju, društveni sistem karakterizira činjenica da je život u njemu uglavnom zatvoren i da je dinamika njegovog razvoja uglavnom internog tipa… Koristeći takav kriterij, tvrdim da većina entiteta koji se obično opisuju kao društveni sistemi – 'plemena', zajednice, nacionalne države: zapravo nisu totalni sistemi. Štoviše, tvrdim da su, naprotiv, jedini realni društveni sistemi, s jedne strane, one relativno male i vrlo autonomne naturalne ekonomije koje nisu dio nekog redovnog sistema s obaveznim davanjima i, s druge strane, svjetski sistemi. Potonje treba svakako razlikovati od prvih jer su razmjerno veliki; to jest, oni su, u uobičajenom jeziku, 'svjetovi'..." 114 Svaki od ovih svetova, odnosno svaki svetski sistem u dosadašnjoj istoriji, strukturiran je hijerarhijski, što znači piramidalno. Zato je ona poznata i već klasična interpretacija svetske piramide moći iz 1911. godine (Slika 8) i dalje aktuelna kao što to potvrđuju činjenice o današnjoj strukturi svetske moći i svetskog bogatstva.115

114

Immanuel Wallerstein: Suvremeni svjetski sistem (The Modern World-System I & II, 1974, 1980), cekade, Zagreb 1986, str. 261, 262.
115

Na osnovu Izveštaja o ljudskom razvoju UN, United Nations Human Development Report, za 1992. godinu može se pratiti globalni trend po kome bogati postaju još bogatiji, a siromašni još siromašniji; po ovom izveštaju ukupni svetski dohodak raspoređivan je na 20% najbogatijih i 20% najsiromašnijih od ukupne svetske populacije po sledećim proporcijama: godine 1960, 20% najbogatijih raspolagalo je sa 70,2% svetskog dohotka, a 20% najsiromašnijih sa 2,3%, što je odnos 30 : 1 u korist najbogatijih; godine 1970, 20% najbogatijih raspolagalo je sa 73,9% svetskog dohotka, a 20% najsiromašnijih sa 2,3%, što je odnos 32 : 1 u korist najbogatijih; godine 1980, 20% najbogatijih raspolagalo je sa 76,3% svetskog dohotka, a 20% najsiromašnijih sa 1,7%, što je odnos 45 : 1 u korist najbogatijih; godine 1989, 20% najbogatijih raspolagalo je sa 82,7% svetskog dohotka, a 20% najsiromašnijih sa 1,4%, što je odnos 59 : 1 u korist najbogatijih. Prema analizi Economic Policy Institute, godine 1999, njbogatijih 10% svetske populacije raspolagalko je prihodima koji su 117 puta veći od prihoda najsiromašnijih 10% svetske populacije, što je odnos 117 : 1 u korist najbogatijih; izuzme li se iz ove analize Kina, onda je odnos 154 : 1 u korist najbogatijih. Prema podacima Federal Reserve Bank US, godine 1989, 1% najbogatijih američkih domaćinstava (od kojih svako raspolaže sa neto bogatstvom od najmanje 2,3 miliona dolara) posedovalo je blizu 40% ukupnog nacionalnog bogatstva, dok je 20% američkih domaćinstava na vrhu socijalne lestvice (svako je raspolagalo bogatstvom od najmanje 180.000 USD pa naviše) posedovalo 80% ukupnog nacionalnog bogatstva. Videti, Explorations in Social Inequality. Sociological Tour Through Cyberspace, http://www.trinity.edu/~mkearl/index.html#in; takođe videti podatke navedene u napomeni broj 13 ovog rada.

179

Slika 8. Politički plakat Piramida kapitalističkog sistema, Pyramid of Capitalist System, autori Nedeljković (Nedeljkovich), Brašić (Brashich) i Kuharć (Kuharich), International Pub. Co., Clevelend, Ohio, USA, 1911. Na plakatu je objavljen i poziv za godišnju pretplatu na list Industrial Worker, "glasilo revolucionarnog industrijskog sindikalizma", sa sedištem u mestu Spokane, država Washington. Izvor, Wikipedia, free enciclopedia, http://en.wikipedia.org/wiki/Industrial_Worker.116

116

List Industrial Worker, "glas revolucionarnog rada", bio je od 1909. do 1931. godine organ Industrijskih radnika sveta, Industrial Workers of the World (IWW), sindikalnog saveza koji je okupljao revolucionarne grupe i organizacije širokog spektra, a naročito anarhiste i anarhosindikaliste; list je štampan u Spokaneu, a zatim u Seatlleu, država Washington, SAD. Nedeljković (Nedeljkovich), Brašić (Brashich) i Kuharć (Kuharich), autori plakata Pyramid of Capitalist System, očigledno su poreklom iz južnoslovenskih zemalja. Od kraja 19. veka pa do početka Prvog svetskog rata, u najvećem talasu naseljavanja SAD, kada je u tu zemlju iz Evrope emigriralo preko 25 miliona ljudi, nalazio se i veliki broj ekonomskih emigranata iz naših krajeva, naročito iz Dalmacije, Hercegovine i Crne Gore. Industrial Worker je, verujem, bio poznat mnogima pd tim ljudima. Kako god bilo, Industrial Worker jedna je od najvažnijih publikacija američkog socijalizma i američke levice uopšte iz prvih decenija 20. veka. Videti, Victoria Thorpe and Chris Perry: Labour Press Project. The Industrial Worker, istraživački projekat na University of Washington, http://faculty.washington.edu/gregoryj/laborpress/Thorpe.htm; za osnovne podatke o IWW, videti, Morris Hillquit: History of Socilism in the United States, Dover Publications, Inc., New York 1971, pp. 332 - 339; kao radikalna sindikalna organizacija IWW postoji i danas, videti, Industrial Workers of the World. One Big Union, http://www.iww.org/en/node. Nedeljković, Brašić i Kuharć svoj plakat Piramida kapitalističkog sistema, dizajnirali su, možda, po uzoru na anticarističku karikaturu na kojoj je prikazana piramidalna socijalno-klasna struktura Rusije 1900. godine; videti reprodukciju ovog ruskog rada na adresi http://www.ssdec.nsw.edu.au/history/romanovs/nicholas2a.html.

180 Drugim rečima, sociosfera je i po svojoj vertikali strukturirana po onom istom obrascu fraktalne geometrije o kome je već bilo reči. Fernan Brodel, na samom početku Vremena sveta, trećeg i poslednjeg od predavanja koja je 1977. održao na univerzitetu John Hopkins, SAD, gde je izložio osnovne ideje svog tada završenog, ali u tom času još ne i objavljenog dela Civilisation Matérielle, Economie et Capitalisme, kaže da se tokom istorije "osnovno načelo sveta gotovo... nije izmenilo: on je i dalje, po svojoj strukturi, podeljen na povlašćene i one koji nisu povlašćeni. Postoji neka vrsta svetskog društva, koje je isto toliko hijerarhizovano koliko i neko obično društvo, i koje predstavlja takoreći njegovu uveličanu, ali prepoznatljivu sliku. Tu su u pitanju mikrokosmos i makrokosmos, a oni, na kraju krajeva, imaju istu strukturu."117 Opšta društvena istorija čovečanstva predstavlja jedinstvenu i celovitu strukturu. Njenu arhitektoniku i konfiguraciju profilisale su i profilišu četiri mega-epohe kao četiri posebna ljudska sveta, i one tri evolucije, od ukupno četiri, koje su ove mega-epohe pokrenule.118 Ovde, imamo posla sa posebnim oblikom ekstremno kompleksnog talasnog
117

Fernan Brodel: Dinamika kapitalizma, Izdavača knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci 1989, str. 88 - 89.
118

Četiri naša ljudska sveta kao četiri mega-epohe ljudske istorije i četiri evolucije, od kojih je ta istorija pokrenuila tri, jesu: "a) Svet 0 ili Nulti svet, koji se "proteže" od 6 ili 7 miliona godina p.n.v. (pre našeg vremena) do oko 280.000 godina p.n.v. To je svet čiji je identitet uspostavljen kontigentnim i kumulativnim dejstvom brojnih astrofizičkih, geo-hemijskih, klimatskih, bioloških i kulturnih faktora. Reč je o periodu geoloških epoha pliocen i rani pleistocen tokom kojih je pokrenut talas nabiranja najmlađih planina na Zemlji. Klimatske prilike Nultog sveta određuju klimatske epohe Pre-Günz (?), Günz i prvi interglacijal, a nulta ili inicijalna epoha kulturne evolucije poznata kao donji paleolit predstavlja "trenutak" strukturiranja nultog znanja i njegovog ritma./ Nosioci potencijala kulturne evolucije u prostoru Nultog sveta su grane prvih humanoidnih vrsta - Toumaï odnosno sahelanthropus tchadensis je, koliko se danas zna, najstarija grana u ovom lancu; potom se javljaju australopithecus, homo habilis i homo erectus - a zatim i homo sapiens neanderthalis, koji na planetarnu pozornicu izlazi krajem tog perioda, oko 500.000 godina p.n.v./ U prostoru mogućnosti Nultog sveta postavljene su sve glavne verovatnoće za budući tok događaja u polju kulturne evolucije. b) Svet 1 ili Prvi svet od oko 280.000 godina p.n.v. do oko godine 12.000. pre naše ere (p.n.e.), kao prostor novih mogućnosti u koji se transformisao Nulti svet zahvaljujući kontigentnim i kumulativnim dejstvu novog skupa brojnih faktora. Prvi svet je doba geološke epohe mlađi pleistocen tokom koje je nastavljeno nabiranje najmlađih terestrijalnih planina kao jedinstvene strukture. Zatvoren je krug od Atlasa i Pirineja, preko Alpa, Dinarskog sistema, Karpata, Tavora, Kavkaza, Iranskih planina i Hindukuša do Tibeta, Himalaja, Papue Nove Gvineje, Stenovitih planina, Meksičke visoravni i Anda. Karakteristična klimatska razdoblja su treći interglacijal i Würm./ Sa stanovišta prostora kulturne evolucije ovo je svet čiji je identitet presudno i nepovratno odredio mlađi paleolit, odnosno Aurignacian epoha, čiji je tok pokrenut je između 50.000 i 35.000 godina p.n.v. Nosioci potencijala Prvog sveta i njegove Aurignacian epohe - rast kapaciteta nultog znanja, razvijeni simbolički jezici i simboličko polje, modernizovana industrija kamena - su homo sapiens neanderthalis, ljudska vrsta koja je nestala sa istorijske pozornice oko 50.000 godina p.n.v., kao i nova ljudska vrsta koja se na sceni pojavila oko 100.000 godina p.n.v.; to je čovek u nauci poznat kao čovek iz Cro-Magnona - kromanjonac - odnosno moderni čovek, homo sapiens sapiens./ Procenjuje se da je oko 12.000. godine p.n.e. na Zemlji živelo već oko 6 miliona kromanjonaca. c) Svet 2 ili Drugi svet od oko 12.000. godine p.n.e. do oko 2000. godine n.e.

n. Procenjuje se da je za proteklih 40. prepliću i uslovljavaju jedan drugi. Spirala istorije Sveta 3 pokrenuta je onda kada su pokrenute ove dve nove evolucije.radikalno narušena ravnoteža biosfere i bio-geološke posledice tog stanja stvari.. odnosno genetski inženjering.kontinenti su dobili današnje obrise oko godine 5. još preciznije o spiralno strukturiranom prostornovremenskom kontinuumu čiju konfiguraciju određuje ritam talasâ dugog trajanja koje "ispisuje" ljudska vrsta. veka. Reč je o višestrukoj.72. Tada se geografski prostor uglavnom stabilizovao u svom današnjem obliku .fenomen "ozonske rupe" detektovan je u drugoj polovini sedamdesetih godina 20.i revolucija modernosti od "dugog 16. Ljubomir Kljakić: Velika slika. metalurška.n. Od oko 6 miliona ljudi na početku Drugog sveta ovaj broj je narastao na današnjih 6 milijardi.181 kretanja unutar apstraktnog obrasca univerzalne istoričnosti. takođe je omogućila i testirala funkcionalnost i održivost (± 50 godina). p. do oko 2000. Nastavljeno je pulsiranje najmlađih planina. ali i nova ljudska vrsta na čiju pojavu presudno utiču upravo ove dve nove evolucije.e. nego je pokrenut i tok događaja na vidljivom delu spirale njegove istorije.e. . 70 . p. str. Beograd 2005. To je konačno beskonačni ritam ciklusâ nastajanja.e./ Nosioci transformacionog ciklusa Sveta 3 su homo sapiens sapiens. Post-Würm epoha.današnje nanotehnologije. ovde ću je nazvati samo-oblikujući homo sapiens sapiens. veka n. neka kontingentna odluka radikalno ne prekine ovaj tok stvari.000. zatim od oko godine 3.n. na Zemlji živelo 70 milijardi jedinki ove ljudske vrste. iskoračio je iz njega kao svog inicijalnog prostora i manifestovao se. To je svet koji se inicijalno strukturirao u krilu Sveta 2. beskrajno kompleksnoj spirali dugih talasâ kulturne evolucije. To su evolucija artificijelnih oblika života i nova samo-oblikujuća biološka evolucija. urbanistička. Mogućnosti manipulisanja genetskim materijalom. Sveta 1 i Sveta 2. veka.e. Ova spirala dugih talasâ ljudske povesti. priredio Jovan Teokarević. 244 .e. tzv. Narodna knjiga.n.e.od oko 12. do oko 3. Reč je o aktuelnoj epohi kulturne evolucije. godine n. godine n.000. (± 50 godina). Rast nultog znanja odvijao se kroz tri ciklusa .000 godina zaključno sa našim vremenom oko godine 2000./ Ukoliko neki iznenadni događaj.2004. Definisane su sve mogućnosti današnjeg sveta na jedinstvenoj skali od oko godine 12.presudno su uticale na pojavu ove nove ljudske vrste. 233 .n. i geološkoj i klimatskoj sadašnjosti. svih 6 ili 7 miliona godina. opšta društvena istorija čovečanstva. idealni ekvilibrijum Sveta 3 biće uspostavljen onda kada se njegovi potencijali do kraja manifestuju. p. razvoja i nestajanja koji se naizmenično smenjuju. Institut za evropske studije. Uspostavljena je klimatska sadašnjost. veka" do danas. veka n.000 p. str. traje na Zemlji od pojave prvih humanoida. Ljubomir Kljakić: Studije budućnosti 1987 .e. Još ne možemo znati kada će se i da li će se to uopšte dogoditi. do 16. Nosilac potencijala Drugog sveta je kromanjonski čovek.000.000 p./ Pored geo-biološke evolucije i kulturne evolucije na kojima primarno počiva sistem blisko pakovanih sfera sva četiri sveta.poljoprivredna. Aktuelna geološka epoha takođe je ušla u transformacioni prostor . Kao jedinstveni i celoviti spiralno strukturirani prostornovremenski kontinuum. Glavni događaji su neolitska revolucija od oko 12.e.249. Ne samo da su određene apstraktne talasne putanje svih njegovih verovatnih i mogućih budućnosti. Verovatnoće i polje mogućnosti svih istorija budućnosti Sveta 3 neopozivo su postavljeni tokom 20. Iako je ona još bezimena. odnosno istorije budućnosti.e. str.. U još većoj meri to važi za promene klimatske sadašnjosti . spiritualna. Beograd 2004.n. od oko 2000.e. do 20. d) Svet 3 ili Treći svet koji je budućnost Sveta 0. Tek tada će psihozoik era i noosfera potpuno "zameniti" geo-hemijsku sadašnjost i aktuelnu biosferu Sveta 2. naprimer . odnosno homo sapiens sapiens.e. (± 50 godina) i dalje.000. kao što je to dvadesetih godina dvadesetog veka najavio Vernadski.234. . do oko 3.n. a proces transformacije kopnenih masa okončan je kada se nivo svih vodenih površina na Zemlji podigao za prosečno 150 metara. sada su pokrenute i dve nove evolucije. self-design evolution. a zatim i mogućnosti sinteze DNK molekula i molekula silikonskog života koje je obezbedila nauka Sveta 2 ." Videti. u Balkan kao evropski region.000 p. a posebno u godinama posle Drugog svetskog rata. najzad od 16. komunikaciona revolucija koja je postavila današnji svet i radikalno ubrzala njegov transformacioni ciklus . p. Ove dve nove evolucije predstavljaju posebna svojstva Sveta 3 i bazične uslove njegovog uspustavljanja.

svet organizovan odozdo i odozgo. 3. tokom više hiljada godina presudno profilisala naročito tri zaista velika preokreta. koja je proizvela savremeni svet i njegov svetski kapitalistički sistem. svet. Dva osnovna modela organizacije terestrijalne sociosfere proizvod su ovih revolucija. veka (1450 .e. svetski sistem kao svetska privreda i kao svetsko carstvo. odnosno treća globalizacija. do oko 3000. veka (2000 ± 50 godina) do nepoznatog vremenskog odsečka u budućnosti.n. uspostavljen je svetski sistem kao svetska privreda.n. odnosno druga globalizacija. tri istinske revolucije sveta: 1. Revolucija modernosti ili druga globalna revolucija. kada je svet nepovratno zakoračio u prostor istorijske demisije postojećeg svetskog sistema. Drugi model je manifestacija potencijala socijalne fisije i kao takav.n. svet je organizovan odozdo. 2.. odnosno nulta globalizacija i njen svetski sistem. a drugo je model organizacije sveta odozgo ili svetski sistem kao svetsko carstvo. Jedno je model organizacije sveta odozdo ili svetski sistem kao svetska privreda. od dugog 21. Dostupne činjenice i rezultati istraživanja nedvosmisleno potvrđuju da su dominatne modele organizacije sveta i upravljanja tom složenom strukturom. p. odnosno svetski sistem kao svetska privreda agrarnog društva i dalje je organizovan odozdo. zatim i kao sistemska entropija u uslovima istorijske demisije. a na sceni istorije pojavio se sa hidrauličkim despotijama. (pre našeg vremena) do oko 12. strukturalna svojstva novog svetskog sistema još nisu profilisana. proizvod je bifurkacije. a na scenu istorije stupio je sa ekvilibrijumom svetskog sistema koji je kao planetarnu civilizaciju proizveo neolit.n.. njegove transformacione i tranzicione krize. od dugog 16. Prvi model. prvim .000 p. p.182 različitih modela organizacije sveta i upravljanja tom bezmerno kompleksnom mrežom odnosâ. jeste manifestacija potencijala socijalne fuzije. 4. od oko 100.000 p. Neolitska revolucija ili prva globalna revolucija. veka (2000 ± 50 godina).e. Transhumana revolucija ili treća globalna revolucija. odnosno prva globalizacija.1630) do dugog 21. račvanja svetskog sistema agrarne civilizacije.v.e. Paleolitska revolucija ili nulta globalna revolucija. od oko 12000.

p.n. perspektivno.). onda kada je njegova istorijska demisija već bila uveliko pokrenuta. veka. veka organizovan odozgo: sukcesivno smenjivanje silom nametnutih načelâ pax britanica.183 organizovanim državama na samom kraju tog planetarnog poretka.cca. od 1. 7. 6. načelima nepolarizovanog pax neolithica neolitske civilizacije. do 1000. svetska agrarna federacija. .n. do 5. pax america-asiatica. pax america. Svet organizovan odozgo i odozdo po načelima pax macedonica u vreme Aleksandra Makedonskog Velikog (356 . veka. Svet organizovan odozdo po. upravljanje tim svetom kao sukob između zastupnika teokratske imperije papstva i svetovne imperije carstva. od 5. veku p. cca. 15. danas pax america i.e. p. vladar Marijanskog carstva 273 . izgleda ovako: 1.n. rimski imperium kao svetsko carstvo. Svet organizovan odozgo po načelima bipolarnosti pax egypthobabilonica u 6.yugoslavica-sovietica. 3000. pax americasovietica.e. 2. p.323) i po načelima pax india u vreme Ašoke I Velikog (Ashoka Veliki. Razlika između između svetskog sistema organizovanog odozdo kao svetska privreda i sveta organizovanog odozgo kao svetsko carstvo.232 p. jeste u tome što svet organizovan odozdo nema jedinstven politički sistem.000 godina. sukob između ideje svetske imperije i ideje federalne svetske republike početkom 21. Svet organizovan odozgo po načelima pax romana. 5.e. od 3000. za razliku od svetskog carstva koje se uspostavlja tek onda kada se određeni politički sistem odozgo i efektivno uspostavi na čitavoj teritoriji koju carstvo pokriva.e. 3. do dugog 21. do 15.e. Shematski. Svet organizovan odozgo po teokratskim načelima pax ecclesia. Svet organizovan odozgo po načelima multipolarnosti pax egypthoanadolica. 4.n. tok istorijskih promena organizacije jedinstvenog sveta i upravljanja tom složenom strukturom za proteklih cca.n. 12000 . globalno umrežavanje na horizontalnom planu.e. Svet modernosti od dugog 16. veka n.

februar 2007. zaključili smo da su prije suvremene ere svjetske privrede bile vrlo nestabilne strukture koje su se obično pretvarale u carstva ili raspadale. Stoga prije tvrdim da se kapitalizam. po načelima socijalne fuzije. transformacione i tranzicione krize i istorijske demisije. kao ekonomski modalitet. / Napokon. bifurkacije. naime. 119 Beograd./ Ta neobičnost je političla strana oblika ekonomske organizacije koji nazivamo kapitalizmom. Kapitalizam je mogao i može uspjevati upravo zato što granice svjetske privrede ne obuhvaćaju samo jedan politički sistem već mnogo njih. 119 Na mogućnost takvog raspleta. 262. na neki istorijski nov način. dok se ekonomska dobit raspoređuje u 'privatne' ruke.184 Nastojanja da se ova dva osnovna strukturalna modela organizacije sveta i upravljanja svetskim poslovima – svet organizovan odozdo. avgust 2005 . Jedini alternativni svjetski sistem koji bi mogao održati visok nivo produktivnosti i izmjeniti sistem raspodjele podrazumjevao bi reintegraciju nivoa političkog i ekonomnskog odlučivanja. . Valrštajn je ukazao 1974. ima univerzalno važenje – on je ne samo verovatan. Radi prikladnosti i zato što nam nedostaje bolji izraz. takođe nepovratno. pokazuju da postoji otvoren prostor za model kosmopolisa koji će primarno. isto. iako je raspodjela koristi vrlo nesimetrična. ponovo biti organizovan odozdo./ Ne mislim ovdje zagovarati klasičnu postavku kapitalističke ideologije prema kojoj je kapitalizam sistem koji se zasniva na neuplitanju države u ekonomske poslove. socijalističku svjetsku državu. opisujemo potonje sisteme izurazom 'svjetska privreda'. svet organizovan odozdo – usklade tokom istorije." (podvl. godine: "… do sada [su] postojale samo dvije vrste takvih svjetskih sistema: svjetska carstva (imperiji) u kojima postoji jedan jedini politički sistem na većini površine. koliko god oslabljen bio stupanj njegove stvarne vlasti. nego i moguć. Takav oblik danas ne postoji. Posve suprotvno! U kapitalizmu politički entiteti stalno preuzimaju ekonomske gubitke. ušao u polje svoje sistemske neravnoteže. Neobična je osobina suvremenog svjetskog sistema što je svjetska privreda preživjela već 500 godina i još se nije pretvorila u svjetsko carstvo – i u toj neobičnoj osobini leži tajna njegove snage. To bi predstavljalo treći mogući oblik svjetskog sistema. i sistemi u kojima takav jedinstveni politički sistem ne postoji na cijelom ili praktički cijelom prostoru. kosmopolis koji se ponovo organizuje odozdo. razume se. To daje kapitalistima strukturno zasnovanu slobodu manevriranja. To se naročito jasno vidi od sedamdesetih godina dvadesetog veka kada je ekvilibrijum današnjeg svetskog sistema nepovratno narušen a on sam.) Immanuel Wallerstein: Suvremeni svjetski sistem. str. a u šesnaestom stoljeću nije bio ni izdaleka zamisliv. K. Lj. Iako. ovaj treći model sveta. Ona omogućava stalnu ekonomsku ekspanziju svjetskog sistema. temelji načinjenici da ekonomski faktori djeluju na području koje je veće od onoga što ga bilo koji politički entitet može potpuno kontrolirati. nije izvestan – princip neodređenosti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful