LJUBOMIR KLJAKIĆ

KOSMOPOLIS
OGLED O CELINI SVETA I UPRAVLJANJU SVETSKIM POSLOVIMA
rukopis

Beograd, avgust 2005 - februar 2007. © Copyright, Ljubomir Kljakić.

2

"Priroda tera ljude da u početku čine nesavršene pokušaje, da bi na kraju, posle mnogih pustošenja, padova, pa čak i opšteg unutrašnjeg iscrpljivanja svojih snaga, učinili ono što im je um i bez toliko žalosnih iskustava mogao reći: da izađu iz stanja bezakonja i da stupe u savez naroda." Imanuel Kant (Immanuel Kant), 1784.1 "Ono što mi predviđamo jeste da cela Evropa može da postane jedna velika republika, a da čovek može potpuno da se oslobodi." Tomas Pejn (Thomas Paine), 1791.2 "Idući napretku društvo ide pravo ka svetskom jedinstvu, koje dobija svoj izraz u Svetskoj državi." Dragiša Stanojević, 1870.3 "Jer, svet je jedan. Čovečanstvo je celina." Dimitrije Mitrinović, 19214 "Funkcija svetske vlade jeste da spreči rat, stoga jedino ona treba da poseduje za to neophodnu moć." Bertrand Rasel (Bertrand Russell), 1949.5

1

Imanuel Kant: Ideja opšte istorije usmerena ka ostvarenju svetskog građanskog poretka [1784], objavljeno u Imanuel Kant: Um i sloboda. Spisi iz filozofije istorije, prava i države , priredio Danilo N. Basta, Velika edicija Ideja, posebno izdanje časopisa Ideje, Beograd 1974, str. 34 - 35.
2

Tomas Pejn: Prava čoveka [prvi deo 1791, drugi deo 1792], Filip Višnjić, Beograd 1987, str. 250.
3

Dragiša Stanojević: Individualistički komunizam. Nov nacrt društvene reorganizacije [1870], Izabrani spisi Dragiše Stanojevića, izbor i objašnjenja Miloš Jovanović, Istoriski arhiv Pokrajinskog komiteta SKS za Vojvodinu, Novi Sad 1957, str. 177.
4

Dimitrije Mitrinović: Svetski poslovi [World Affairs, 1921] u Dimitrije Mitrinović: Sabrana djela, I - III, priredio Predrag Palavestra, Svjetlost, Sarajevo 1991, knj. III, str. 96.
5

Bertrand Russell: Authority and the Individual [1949], George Allen & Unwin Ltd., London 1977, p. 76.

3

1.
"Ja sam kosmopolita", odgovorio je Diogen iz Sinope (404 - 323. p.n.e) kada su ga pitali odakle je rodom.6 Iako je ova izjava prvog kinika od pre 2.400 godina takođe i najstarija sačuvana potvrda shvatanja da je pojedinac građanin sveta i da je ljudski svet jedan svet, razume se da je samo shvatanje mnogo starije. Ovo potvrđuje i Anaharsis (ili Anahardid, pre 600 oko 580. p.n.e), Skit iz zemlje Kimerijaca na obalama Ponta, koji je "proputovao mnoge zemlje i na tom putu pokazao veliku mudrost".7 Između 591. i 588, živeo je u Atini, bio Solonov prijatelj i prvi stranac koji je proglašen za punopravnog atinskog građanina, a takođe i prvi stranac koji je iniciran u Euleuzinske misterije i kult Velike Majke. Sačuvano je i Anaharsisovo pismo Krezu, kralju Lidije u Maloj Aziji u kome se kaže: "Anaharsis pozdravlja Kreza/ Ja sam, o kralju lidijski, došao u zemlju Grka, da bih se obrazovao u njihovim navikama i poslovima. Zlato mi nije potrebno, ali je dovoljno da se vratim u Skitiju kao bolji čovek. Dođoh u Sard, jer veoma cenim da se upoznam s tobom."8 Kao filozof, Anahasis je prethodnik skeptika i kiničke škole Diogena iz Sinope, pa tako i onog Diogenovog "Ja sam građanin sveta", a predanje kaže da je ovaj radoznali putnik zadužio čovečanstvo još i kao pronalazač sidra i grnčarskog točka. Na scenu istorije potom je stupio još jedan od onih koji je "proputovao mnoge zemlje i na tom putu pokazao veliku mudrost". Bio je to "građanin sveta" Pitagora (582 - 493). Kako god bilo, činjenica je da su od Anaharsisa do danas, dakle tokom čitavih 2.600 godina, mnogi zastupali i zastupaju ovo stanoviše. Ne treba da čudi takav tok događaja. "Jer, svet je jedan. Čovečanstvo je celina."
6

Diogen Laertije: Životi i mišljenja istaknutih filozofa [3. vek n.e.], BIGZ, Beograd 1973, str. 187.
7 8

Herodot: Istorija, I - II, Matica Srpska, Novi Sad 1980, IV, 76, knj. I, str. 302. Diogen Laertije: Životi i mišljenja istaknutih filozofa [3. vek n.e.], isto, str. 35.

New Left Review 13. 2002. of Sociology. Daniele Archibugi: Cosmopolitical Democracy. polis.17 September 2003. pojam kosmopolis označava svetski grad. 566 . Naprijed.sagepub. Barry Sandywell: E-topia as Cosmopolis or Citadel: On the Democratizing and Dedemocratizing Logics of the Internet. 1-2. August 2 . Edward Spence: Cosmopolitanism and the Internet. Izveden od gr. Debating Cosmopolitics. 137 . University of Helsinki. Stephen Toulmin: Cosmopolis: The Hidden Agenda of Modernity.sagepub. USA). or. kasnije. Danilo Zolo: Cosmopolis. globalna međuzavisnost. Don DeLillo: Cosmopolis. Zagreb 1981. ed. 16 . London School of Economics and Political Science. odnosno grad ili uređena zajednica. Dept. . kosmopolítēs. naročito tokom proteklih 250 godina. I. kosmos. Vol. Daniele Archibugi.newleftreview. pp. 75 . Beograd 2005]. koja je organizovana u idealnom skladu sa logosom samog kosmosa. 1990. http://purl. 2002. Culture & Society.9 Brojni pojmovi izvedeni iz kosmopolisa ušli su potom u upotrebu. http://tcs. New Left Review. Prvi razvijeni filozofski.ntu. International Confernce. Toward a Critique of the New Technological Fetishism . ed. Knjiga II. http://www. New York 2003. http://tcs.org/iagp/. No.org/dc/elements/1. David Held: Democracy and the Global Order: From the Nation State to Cosmopolitan Governance . I . 1-2. MA. Finland. Polity Press. Charles University Prague. Vol. 127 . pp.com/cgi/reprint/19/1-2/127.138. Theory. Katharine N. MA. Za stanje aktuelnih rasprava o različitim koncepcijama kosmopolisa videti.ac.hri. Vol. 197 . Paper Submitted to A Dual International Conference on Ethics.571. Farrell: Complexity and Democratic Theory: Building a new Cosmopolis for the 21st century .com/cgi/reprint/19/1-2/197. str.com/stoicvoice/. K. The New Left Review. Polis and Cosmopolis: Problems of a Global Eras. Scribner. imamo i pojam kosmopolis.geocities. Czech Academy of Sciences. The Departement of Philosophy of the Universaity of Athens. January .February 2001. Free Press. 1995. 2005. kao i njihovih docnijih derivata.net/PDFarticles/NLR24702. 2 . savremenih pojmova svetska federacija. Polity Press.4 Sledstveno. onaj koji je postavio Zenon (335 . 14th International Conference on Greek Philosophy. http://tcs.1 i drugo. pp.225. odnosno opštu i uređenu ljudsku zajednicu na Zemlji. Citizenship and Global Cosmopolitanism. što znači uređeni univerzum i gr. 19. Verena Andermatt Conley: Chaosmopolis. moralni i politički program ovog kosmopolisa.uk/tcs/. Prospects for World Government. 1997. globalna uprava i 9 10 Videti. pp. http://www.84. No.150. January February 2002. Theory. Oni su manifestacija savremenih nastojanja da se imenuju istorijski procesi mondijalizacije i globalizacije.3 June 2000.August 2000. International Association for Greek Philosophy (IAGP). published in Polis and Cosmopolis: Problems of a Global Era. Don DeLilo: Kosmopolis. Martin Hand. Oleg Suša: Learning to Live in a Global Cosmopolis: Information. Verso. odnosno integrisanja ljudske zajednice i upravljanja njenim poslovima na svetskoj skali. Island of Samos. Boudouris. Complexity & Organisations . The International Center for Greek Philosophy & Culture (SAGP. od ovog građanina sveta ili kosmopolite. Theory. New York. Second International Conference of the Australian Institute of Computer Ethics [AICE] held at the Australian National University in November 2000. 19. Daniele Archibugi: Demos and Cosmopolis.10 U ovom radu. Culture & Society Centre. osnivač Stoe i koga su. Geopoetika. July .III (1959).pdf. svetsko carstvo i svetska vlada.7. svetska republika. zastupali svi stoici. Institute of Philosophy. gr. Cosmopolis: Democratizing Global Economy and Culture. Cambridge. New York 2003 [prevod. 7. opštu i uređenu ljudsku zajednicu na Zemlji vidi kao univerzalnu svetsku državu sazdanu od humanosti. http://www. to će naročito biti pokazano na primeru pojmova svetska država. Cambridge. 4. Ernst Bloch: Princip nada. Athens 2003.262). Culture & Society. 2002. Timothy Brennan: Cosmopolitanism and Internationalism.

načelno ograničeni s obzirom na činjencu neodgovarajućih komunikacija i tansporta. 12 World government. 13 World government.org/wiki/World_Government. nedelotvornim. više-manje čitavo vladanje. ali najpre razlike i napetosti između konkurentskih struktura moći koje pretenduju na svetsku hegemoniju. Basil Blackwell Ltd. in Wikipedia. UK . edited by Vernon Bogdanor. definicije oko kojih postoji kakva takva saglasnost. ali neznatnu istoriju primene". navodi da je "svetska vlada… hipotetički entitet sastavljen od jednog ili više nivoa vlasti sa autoritetom koji obuhvata čitavu planetu. Često nepremostive razlike između različitih sadržaja koji se označavaju ovim istim pojmovima. http://en. . da novembra 2006."13 Premda svetska vlada u idealnom teorijskom i praktičnom obliku. ista Wikipedia određuje pojam svetska vlada sa primetno drugačijeg stanovišta."12 Zanimljivo je. http://en. svetska vlada bi iznad postojećih nacionalnih vlada uspostavila naredni nivo administriranja ili bi obezbeđivala koordinaciju u oblastima gde nacionalne vlade nisu u stanju da adekvatno deluju kao nezavisni politički autoriteti. takođe i različite strategije upravljanja svetskim poslovima.. in Wikipedia. Zato su i dostupne definicije ovih pojmova. p. reflektuju različite koncepte celine sveta. definiše kao način "upravljanja svetskim poslovima posredstvom centralizovane moći" koja "ima dugu intelektualnu genealogiju. The Blackwell Encyclopedia of Political Science koja nema definiciju svetske države. na primer. world government. istorijski primeri učinili su svetsku organizaciju bilo koje vrste. pojam svetska vlada. resursima i 11 The Blackwell Encyclopedia of Political Science. sa svim svojim funkcijama. Tako.5 globalno upravljanje.wikipedia. međutim. page was last modified 11:13. USA 1993. uopštene i neodređene. u svakom slučaju sa manje skepse i više činjenica u prilog tog koncepta: "Svetska vlada je koncept političkog tela koje bi uspostavljalo. sa svojim nesumnjivim planetarnim autoritetom.wikipedia. nekorespodentnosti koje posledično vode i do uzajamnog potiranja tih sadržaja. 27 November 2006. Wikipedia u odrednici World Government iz 2005. Massachusetts. u bitno inoviranoj odrednici World Government.org/wiki/World_government. Oxford. iako su velike imperije i supersile prisvajale nešto od ovog oblika moći. 643.Cambridge. Takva svetska vlada nikada nije postojala.11 Isto tako. tumačilo i primenjivalo međunarodno pravo… Praktično. page was last modified 26 June 2005.

ucr.nifty. uostalom kao što nije uspostavljena ni svetska država. može obavljati poslove iz pretpostavljenih nadležnosti ove svetske vlade. 14 Videti. School of Phisics. Joseph Preston Baratta: The Politics of World Federation. Preliminary Draft of a World Constitution (1947-1948). http://homepage3. http://ascop.org/.dwfed. Greenwood Publishing Group. World Federalist Movement. svakako od 1945. A Global Parliament.edu.6 prerogativima. Christopher Hamer: A Global Parliament.html. The Global Ratification and Election Network.14 Slika 1. http://www. Palais des Nations. United Nations Office in Geneva 18 July 2003. http://www.cigionline. Principles of World Federation. Vol. ipak pokazuje snažnu tendenciju da se strukturira upravo tako da faktički i funkcionalno. I-II (Vol. jedne moguće svetske federacije. aktuelni sistem međunarodnih odnosa. Oyster Bay. 298 pp. World Federalist Movement (Japan). godine. Adler. Australia 1998.phys. Westport CT 2004. World Government Institute.phys. a naročito od 1980. http://www. 1: The United Nations.N. 2: From World Federalism to Global Governance. 1996.).unsw. Democratic World Federalists. World Citisents Alliance for World Citisenship.com.html. zagovornike i protagoniste.w-g. 2. Prepared by Robert Hutchins and Mortimer J. The Case for a United Nations Parliamentary Assembly. Paper Presented to the 41st Geneva Graduate Study Programme. http://jwsr. in The Radical Academy. Inc. World Federalist Movement. do sada još nije uspostavljena..jp/wgi/wcpa-constitution.au/COURSES/GENS4008/book. Vol. http://www. Maria A.w-g. http://www.htm.org/site/index. Journal of World System Research. http://radicalacademy. Oyster Bay Books.. The World Constitution and Parliament Association. Toshio Suzuki: International Party for the World Government. U. na različitim nivoima i posredstvom različitih oblika. To je razlog zbog koga ideje svetske države i svetske vlade.editme. The Centre for International Governance Innovation (CIGI). naročito u obliku različitih projekata federalne svetske vlade.htm. Australia.org/. Tim Murithi: Re-thinking the United Nations System: Prospects for a World Federation of Nations?. Principles of World Federation. No.jp/wgi/article. New York. Sidney.edu/archive/vol2/.html. http://oneworldtrust. xiv.edu. federal world government. world federation (Slika 1). Atomic Control.wcpagren.au/COURSES/GENS4008/book. http://www. A Constitution for the Fedration of Earth. May 1997. . Vol.com/wfmj/.com/adlerdirectory. October 1992. Dieter Heinrich. One World Trust.com/home. http://www.php/base/main.unsw. The University of New South Wales.htm.org/about. Ph. http://www. Global Justice and World Democracy.D. Reform. 2. danas imaju svoje brojne pristalice. 527 pp.wfm. NSW. Pozas: What will an integrated socialist world look like? Brief comments on Warren Wagar's article: "Toward a Praxis of a World Integration".

str. posle 14 godina provedenih na dužnosti prvog čoveka američkih i svetskih finansija. proširena Rusijom. Stiv Džobs (Steve Jobs.gif. Izvor: World Government. kao i predlog The New York Timesa za reorganizaciju članstva (tadašnje) Grupe 7. Po tom predlogu. Nelson Mendela (Nelson Mandela. ali i nezaobilazni motiv planetarne popularne kulture. odnosno William Henry Gates III. oktobar 2005. čovek koji je 1992. dobitnik Nobelove nagrada za mir 1989). ali i deset godina posle juna 1995. danas je to Grupa 8. Ričard Brenson (Sir Richard Branson. Indija i Brazil. 6. od 1996. videti. 2. filozofa. veliki kritičar politike SAD. dobitnik Nobelove nagrada za mir 1993). predsednik US Fderal Reserve Bank. borac za ljudska prava. na prvom mestu Forbesove liste 400 najbogatijih Amerikanaca. aktuelni generalni sekretar OUN). osnivač i predsednik korporacije Microsoft čiji je OS instalisan u 97% kompjutera na svetu. Grupu 7 trebalo bi dovesti u sklad sa stanjem stvarnih planetarnih činjenica. 10. Posle sedamnaest dana. Francuska. mestu Forbesove liste 400 najbogatijih Amerikanaca 2005). Dragović: Jedinstvena anketa Bi-Bi-Sija. jednog od oblika današnje svetske vlade. 9. takođe prvi na listi Najbogatiji ljudi na svetu). Kofi Anan (Kofi Annan. da se u godini obeležavanja pedesetogodišnjice OUN. teorijske i medijske prakse. polovina je bila iz SAD. lingvista i filozof. otišao je u penziju februara 2006). BBC je postavio na stranicu Who Runs Your World. odnosno Lhamo Dhondrub. bivši predsednik SAD). Čak 15. Noam Čomski (Noam Chomsky. nego i prijemom zemalja kao što su to Kina. Mandela wins BBC's 'global election'. poznat kao "milijarder buntovnik". 4.wikipedia. Politika. još jedan od oblika današnje svetske vlade) prekomponuje. Fantasy World Government (Power Play igra dizajnirana po modelu popularne kompjuterske igre Fantasy Football). do Čomskog i Anana. Za tadašnji lokalni komentar ovog predloga videti. suosnivač i predsednik korporacije Apple koja je pokrenula kompjutersku revoluciju 1980. za članove idealne svetske vlade izabrani su: 1. Wikipedia. 27. Ljubomir . . 30 September 2005. osnivač i predsednik Soros Fund Management i Open Society Institute. BBC News ‫׀‬Africa‫׀‬. i onog predloga New York Timesa. dobro ilustruju dva događaja podjednako namenjena nosiocima i predstavnicima moći.uk/2/hi/in_depth/4298568. Alen Grinspen (Alan Greenspan. mestu liste najbogatijih Sunday Timesa za 2005. 85. 7.Kastro ispred Buša. na BBC listi 100 najvećih Britanaca 2002. verski poglavar tibetanskog budizma i tibetanski politički vođa. od 1993.7 Shema idealne svetske federacije i njene federalne svetske vlade. na 7.000 učesnika iz čitavog sveta.org/wiki/image:world_government_hierarchy. sa izuzetkom 1997. poslovnih ljudi. na osnovu odgovarajućih propozicija. dobitnik Nobelove nagrada za mir 1984). prvi čovek koji je u balonu preleteo Atlanski i Tihi okean). do 2005. 5. Friday. N. virtuelni izbori za idealnu svetsku vladu koje je BBC organizovao u avgustu i septembru 2005. osnivač i predsednik korporacije Virgin. iz juna 1995. 11. pa čak i prijemom jedne mega-zvezde američke profesionalne košarke. Da su ove ideje danas standardni deo političke. ne samo isključivanjem zemalja kao što su to Engleska. naime sa 15 Interaktivnu igru Fantastična svetska vlada. na 67. Bil Klinton (William Jafferson Clinton. ali i masovnoj publici. Po redosledu broja dobijenih glasova. ali i prijemom nekolicine bogatih. njegov izbor BBC je proglasio najvećim iznenađenjem ovih izbora).co. muzičara i pripadnika drugih profesija iz čitavog sveta. uključujući i imaginarnog Hari Potera (Harry Potter). Dalaj Lama (Dalai Lama. ovdašnja Politika takođe je informisala svoju publiku o rezultatima ovih izbora. odnosno Steven Paul Jobs. verskih lidera. ponedeljak 17. na Forbesovoj listi 400 najbogatijih Amerikanaca 2005).stm. 2005. Željena 'svetska vlada'. Kanada i Italija. sportista. Videti. Sa liste od 100 ponuđenih imena poznatih naučnika. Džordž Soroš (George Soros. učesnici ove igre izabrali su jedanaest članova idealne svetske vlade. moćnih i globalno uticajnih pojedinaca koji upravljaju najvećim svetskim korporacijama. 3. bivši predsednik Južnoarfičke Republike. političara. http://news. sastav ondašnje Grupe 7 (grupa sedam najzarvijenijih zemalja sveta. 8. Ko vodi tvoj svet svog Internet portala u leto 2005. suosnivač Quantum Investment Fund. Od Mandele i Gejtsa.bbc. "slomio Bank of England". Izbore za idealnu svetsku vladu. 15 Oba događaja dizajnirana su unutar identičnog konceptualnog modela. do 2005. BBC je organizovao u godini obeležavanja šest decenija postojanja OUN. http://en. odazvalo se pozivu na učešće u ovim virtuelnim izborima. 5. biskup Desmond Tutu (biskup Johanesburga. Bil Gejts (Bill Gates. čiji učesnici treba da izaberu idealnu svetsku vladu. kao i nekih zvaničnika tadašnje vašingtonske administracije.

Beograd 18. moć civilnog društva. Inovativni karakter modela upravljanja svetskim poslovima koji je proigravan 1995. moć tradicionalnih religija. . kritičkog racionalizma i univerzalnih etičkih načela. Sasvim u skladu sa konceptom globalne međuzavisnosti. globalne uprave i globalnog upravljanja koji je postavljen 1995. socijalizma. Kako je došlo do toga da (različite) ideje svetske države i svetske vlade postanu standardni deo današnje političke. jul 1995. Zato idealna svetska vlada iz septembra 2005. Korpus ideja liberalizma. asimetričnu i fleksibilnu mrežnu strukturu u koju su "delegirani" svi reprezentativni predstavnici glavnih struktura moći današnjeg. teorijske i medijske prakse. ima za cilj da osigura njegovu održivost. ugrađen u ovaj model. 1967. ogleda se u tome što taj model predstavlja višespratnu. a posebno moć korporacija visokih tehnologija. ali i nezaobilazni motiv svetske popularne kulture? Kljakić: Globalna enigma. korporativna moć upravljanja svetskim finansijskim tržištem. veoma promenjenog sveta: moć tradicionalnih politička ustanova suverenih država. a 2005. kao i idealna svetska vlada iz juna 1995. egalitarizma. 17. Novosti Enigma br. str.8 stanovišta uverenja da se upravljanje svetskim poslovima danas može funkcionalno organizovati tek ukoliko se i model upravljanja transformiše tako da reflektuje strukturalne promene samog svetskog društva. prihvatljivost i unutrašnju ravnotežu. godine i o kome će docnije biti više reči. naročito moć protagonista borbe za zaštitu univerzalnih ljudskih prava. odstupaju od oblikâ tradicionalnog političkog upravljanja u kome glavne uloge igraju suverene države. korporativna moć. na stranicama New York Timesa. na BBC Internet portalu.

com/alchemy/texts_philosophical. Petrides: Hierarchy and Order.edu/cgi-local/DHI/dhi. free e-journal.27. Posebne istorije praktične operacionalizacije ovih ideja mogu se. 19 . zatim u dugom 16.edu/cgi-local/DHI/dhi. Tokom prosvećenog i prosvetljenog 18. veka do danas. http://jwsr. ? . Danteova Komedija. http://etext. ed. posle čega su usledila i nova izdanja na nemačkom. bio je veoma uticajan. http://www.14. . čija su prva četiri nemačka izdanja objavljena 1723. zlatni lanac. aurae catena. ponovo. pripisuje autorstvo. New York 1973 . Studies of Selected Privotal Ideas. danas u obliku svetske države. pa ponovo od 18.720. Đurić.virginia. Homerov zlatni lanc. Novi Sad 1985. sledimo li istorije ovih ideja. No. aurae catena Homeri.virginia. http://etext.edu/DicHist/images/dict_05b.html. stanjâ i kretanjâ.gif. elektronsko izdanje.virginia.edu/cgi-local/DHI/dhi. a svakako prvo poznato pominjanje zlatnog lanca. 203. u obliku svetskog carstva. Vol.). 1728.9 2. Matica Srpska. koristi se i kao Homerov zlatni lanac. Sledimo li onu nit koja kao zlatni lanac.virginia. http://etext. pratiti kroz čitavu danas poznatu i zapisanu povest čovečanstva. veku. A. http://etext. tokom potonje istorije. 655 .1746).edu/ . samog čoveka i prirode čitavog kosmosa. Electronic Text Center. ljudskog društva.cgi?id=dv1-45. aurae catena. Journal of WorldSystems Research.13. veku. pokazao Dejvid Vilkinson (David Wilkinson) u radu Sekvence konfiguracija moći centralnog svetskog sistema.cgi?id=dv1-62. Dictionary of the History of Ideas. s pravom. Charles Scribner's Sons. ovo je 2004. University of Virginia Library. npr. neće nam biti teško da ustanovimo kako su ideje kosmopolisa.000 godina. predstavlja jednu interpretaciju Homerovog zlatnog lanca. videti. VIII. metafora za univerzalno načelo sveopšte povezanosti oblikâ. kroz istoriju povezuje generacije protagonista idejâ o svesnom i institucionalizovanom upravljanju celinom svetskih poslova. na primer. naime. latinski prevod tog teksta objavljen je 1762. Homeru se. pp. videti: The Golden Chain of Homer in The Alchemy Web Site. svetske vlade.cgi?id=dv2-50. danas zaboravljeni rad Aurae catena Homerii. svetske federacije.17 Na osnovu raspoloživih 16 Zlatni lanac.n. Otuda.levity. naročito u vremenima velikih promena. 17 David Wilkinson: The Power Configuration Sequence of the Central World System. mnogo starije od njihove moderne povesti. 3. Videti. dakle tokom proteklih 6. Lovejoy: Chain of Being. Homer: Ilijada. The Power Configuration Sequence of the Central World System. Na osnovu analize najstarije arhivske građe koja je stigla do našeg vremena. vek p. globalne uprave i.1974. a sa ciljem da metaforično predstavi različite nivoe i oblike filozofskih. u Frankfurtu. aurae catena16. teoloških. u Frankfurtu i Lajpcigu. tokom doba svetlosti u 12 . uključujući i povesti nastojanja da se one ostvare.ucr. matematičkih i drugih naučnih znanja o zakonima univerzalne povezanosti oblikâ terestrijalne prirode. naročito odrednice: Arthur O. Wiener. traktat austrijskog lekara i alhemičara Antona Josefa Kirčvegera (Anton Josef Kirchweger. 1738 i 1757. fall 2004. Philip P. C. preveo Miloš N. a to je arhiv iz Tel-el-Amarne (15 . str.e. veka. Salomon Bochner: Continuity and Discontinuity in Nature and Knowledge. Šire o aurae catena. X.

Otokar Keršovani. multipolarni svet. kraljevina Mitani.e.5% Multipolarni svet: 36/81 = 44. pp. bipolarni svet.oko 600). njegove osnovne koordinate. koji do danas određuje osnovne koordinate i opštu dinamiku svetskih poslova.e. uostalom.e. nedvosmisleno je postavljen u 6. struktura moći tadašnjeg kosmopolisa bila zasnovana na ritmičkom smenjivanju pet od sedam osnovnih modela moći (imperija. 182 .n. p. Zaratustra ili Zoroaster (? .e. hegemonija. političkih i vojnih odnosa između pet konkuretskih sila: Egipat. veku p. tamo se na str. pored ostalog i stoga što predstavalja sam početak naše istorijske spirale o kojoj.7% Unipolarni svet: 21/81 = 25.4% Tripolarni svet: 15/81 = 18. na koju je tada presudno uticala dinamika ekonomskih. Kosmos. veku p. najviše i znamo. FPN. odnosno u "trenutku" kada je pokrenut onaj "kontinuum talasa verovatnoće" koji do danas određuje "centralni poredak" čovečanstva. p. smer Politička sociologija. što znači filozofski temelj na kome počivaju današnji oblici kosmopolisa. za ljudsku istoriju. videti Bertrand Rasel: Istorija zapadne filozofije. .n.9% Bipolarni svet: 6/81 = 7. veka p. reformatora i revolucionara tog stoleća. Novi 'centralni poredak' svetskog društva sa svojim novim 'kontinuum talasa verovatnoće'. 53. Vilkinson je analizirao strukturu moći svetskog sistema između 1500. veka p. isto. videti Ljubomir Kljakić: Pitagora i Rasel. 705 .e.707. 33. naročito str.n. uspostavljen je zahvaljujući pre svega pregnućima glavnih učitelja.n.19 18 David Wilkinson: The Power Configuration Sequence of the Central World System. Vilkinson je pokazao da je u tom periodu od 800 godina.183.n. i 700. Beograd jul 2005. ispitni rad iz Političke antropologije. Statistička slika ovog ritma promene svetske moći do koje je došao Vilkonson izgleda ovako: Imperija: 0/81 = 0% Hegemonija: 3/81 = 3. Rijeka 1982. 14. zahvatila je svet tokom 6. str.4% Nepolarizovani svet: 0/81 = 0%18 Ugaoni kamen. Beograd 1962. pored ostalog. Jedan ogled o shvatanju Bertranda Rasela da "nijedan čovek nije izvršio toliki uticaj u oblasti misli" kao Pitagora . Vavilon i Asirija. Hetitsko kraljevstvo. tripolarni svet. nepolarizovani svet). zbog čega se konfiguracija svetske moći u ovom periodu promenila čak 81 put. 19 O značaju 6.10 pisanih dokumenata.. Poslediplomske studije. kaže sledeće: "Jedna od najzanimljivijih revolucija u dugoj povesti ljudske recepcije strukturalnih svojstava realnosti. unipolarni svet.e. Tokom ovih 800 godina jedino imperija (kao univerzalno svetsko carstvo) i nepolarizovani svet nisu mogli bili uspostavljeni. Takođe.. posebno napomena na str. njegova opšta unutrašnja i spoljašnja strukturalna svojstva. kao i talasnu putanju koju ritmički ispisuje kao vlastitu istoriju.n. Karl Sagan: Kosmos. o 6.

pa do danas. nacionalna država. i Vestfalskog mira 1648. veka (1450 . nacija. poznatog kao Evangelistički Savez ili Savez iz Auhausena. Videti i različite savremene recepcije Vestfalskog mira i njegovog poretka suverenih nacionalnih država. na promene samih temelja istorije. K'ung Fu-Tzu.493). http://www.htm. omogućava da se bogata i uzbudljiva intelektualna i socijalna povest kosmopolisa i njegovih brojnih derivata prilično dobro rekonstruiše. kapitalizam. kao dva glavna oblika tog modela mondijalne organizacije.11 Jedna impresivna biblioteka radova napisanih od ovog "trenutka" u 6. Glavna pozornica za ove događaje bila je postavljena u Evropi i njenim kolonijalnim "produžetcima" u Amerikama. do 1648. revolucija. naime. a svet u kome danas živimo postao je moguć.480). ovi događaji imali su da se odigraju posle Tridesetogodišnjeg verskog rata od 1618.e.htm. sloboda. centralnu ulogu u ovim događajima odigrao je Pitagora. uticali su na strukturalne promene. osigurao je onaj prvi talas moderne svetske revolucije. slobodna trgovina. stoleća. The Avalon Project at Yale Law School. International History. Reč je o procesima na samom početku dubokih strukturalnih transformacija svetskog društva koji su pokrenuti tokom dugog 16.edu/lawweb/avalon/westphal. Sidharta Gautama Buda (oko 560 . Veliki učitelj K'ung ili Konfucije (551 . Lao C' (oko 570 . http://www. demokratija.1630) i koji su svoj vrhunac dostigli u dobu prosvećenosti. veku p.yale. najveći među ovim odličnicima. prostor za uloge koje različiti koncepti kosmopolisa danas igraju na glavnoj pozornici savremenog sveta. Historical Resources on Capitalism. odnosno zahvaljujući slučaju koji igra tako važnu ulogu u istoriji.htm. dostupan je na adresama: Treaty of Westphalia in Global Policy Forum. pre svega na istočnoj obali Severne Amerike. Razume se. večnog. naročito u svetlosti ciklusa ratova koji su pokrenuti . nacionalni suverenitet.20 Pitagora (582 . Sa drugim velikim idejama epohe modernosti – prirodno ljudsko pravo.?). čovečanstvo je transformisao. istinskog i stoga Bratskog".org/nations/nature/westphalia. čovek građanin. Vremenski i sasvim u skladu sa ritmom istorije. uspostavljen je novi obrazac ljudske istorije kao istorije modernosti. a naročito za uspostavljanje ili svetskog carstva ili svetske republike. http://www. komunizam – tada se.globalpolicy. privatno vlasništvo. jednakost. poslednjih decenija 18." Zahvaljujući kumulativnom dejstvu brojnih faktora.479). iskristalisao i skup ideja od značaja za postavljanje ideje kosmopolisa kao ideje moderne svetske države. između zemalja članica Protestantskog Saveza.marxists. pravda. Treaty of Westphalia in Marxists Internet Archive.org/history/index. Upravo tada. 20 Engleski prevod integralnog teksta Vestfalskog mirovnog ugovora iz 1648. podela vlasti. kojim je taj rat okončan i uspostavljen novi međunarodni poredak suverenih nacionalnih država kao poredak "Hrišćanskog i Univerzalnog Mira.n. a sa druge strane zemalja članica Katoličke Lige. sloboda plovidbe. Treaty of Westphalia.

uk/Iraq/Story/0. umesto bazične ideje dotadašnjeg poretka po kojoj je Sveto rimsko carstvo nemačkog naroda kao najviša sekularna vlast dominiralo nad čitavim hrišćanskim svetom. Saturday March 6. "A global threat needs a global response" Extracts from Tony Blair's speech yesterday on the threat of global terrorism. http://www. The Center for Strategic and International Studies and the Massachusetts Institute of Technology. BBC. http://informationclearinghouse.stanford. sve zemlje potpisnice Vestfalskog mira izričito su priznale i potvrdile valjanost Augsburškog mira iz 1555. pp. The Boston Globe. The World Needs a New Treaty of Westphalia . posle stogodišnje pobune i ratova postala je međunarodno pravno priznata nezavisna Holandija. in NATO.com/id/6370505/site/newsweek/.oup.ellopos. Noam Chomsky Interview.htm.com/other/2005/3204berlin_semnr.pdf. kao dotadašnji posed Habzburga i španske krune. New York 2005.cfm?SectionID=17&ItemID=5331. Douglas Lummis: The Madman and the Sword. http://www.info/article6235.96. Jun 2004.pdf.co. http://www.zmag. http://msnbc. Kissinger: America's Assignment. May 20. Speech by the Secretary General at the Symposium on the Political Relevance of the 1648 Peace of Westphalia.htm. Oxford University Press. I:i.uk/article/0.twq. Dr.3933-1918340. 2003. C.co. Wissenschaftszentrum Berlin für Sozialforschung (WZB). 2004.uk/pdf/0-19-928401-6. Tom Barry: Return of the NationState . posebno princip cuius regio. Information Clearing House.html. The United Nations Convention to Combat Desertification. "HRIŠĆANSKI I UNIVERZALNI MIR. protestantska Švedska dobila je znatna teritorijalna proširenja i postala.1163351. Occasional Paper Series 1/2001. Introduction.and the Leviathan. http://www. 2004.co. April 15. ISTINSKI I STOGA BORATSKI" Glavni rezultati Vestfalskog mira bili su: protestantska Nizozemska.int/docu/speech/1998/s981112a. uključujući ovde i delove habzburškog Alzasa. istini za volju kratkotrajno.org/reports/rc/pellet.edu/entries/sovereignty/. Stocholm International Peace Research Institute: SIPRI Yearbook 2005. What they don't teach in college can hurt us. najviše zahvaljujući Francuskoj. 85 . Pugwash Conferences on Science and World Affairs Online. or why religion and politics should never mix. 23: 3. http://www. Canberra 2001.de/pdf/2004/p04-001. Joschka Fischer: The nation-state is irreplaceable.00. Global security governance: a world of change and challenge. Francuska je. Transcript of Speeches. Disarmament and International Security (pp. Sovereignty in Stanford Encyclopedia of Philosophy.htm. Bailes. http://skylla.com/02summer/rotberg.globalpolicy. devedesetih godina 20. veka. Isto tako. http://plato. Secretary General of NATO: Securing Peace in Europe. 12 May 2000. http://www. by Aluson J. Pugwash Occasional Papers. Edited by Barry Hindess and Margaret Jolly.html.org/content/showarticle. February 2000.12 *** MEĐUIGRA PRVA VESTFALSKI MIR IZ 1648. http://www. The Times. K. Andreas Rechkemmer: Global Environmental Governance.timesonline. January 12 13. in Global Policy Forum. What will we face in the next four years? Newsweek. http://www. The European Prospect. Thinking Peace.msn. 2006.. The Washington Quarterly.boston. Armaments. http://www. Znet. Henry A. http://www. November 2002. Rotberg: The New Nature of Nation-State Failure.htm. dobila teritorijalna proširenja. Robert I.com/news/local/articles/2006/04/23/the_leadership_thing/ . velika evropska sila. takođe.pugwash. Executive Intelligence Review (EIR) Seminar.html. Making Peace. Academy of the Social Sciences in Australia. Speech at the Humboldt University in Berlin.nato.guardian. 2004. 904). Švajcarska je priznata kao nezavisna i suverena protestantskokatolička konfederacija.00.htm. VEČAN. http://www. Münster. OTAN. Javier Solana. 2005. uspostavljen je novi sistem po kome suverene nacionalne države predstavljaju najviši nivo vlasti iznad koje nema nikakve druge sile osim Boga. 12 November 1998. Sam Allis: The leadership thing. Jonathan Sacks: Different freedoms. Summer 2002.pdf). November 8.wzberlin. Germany.org/nations/nature/11leviathan. 2005.larouchepub. North Atlantic Treaty Organisation.2763. Alain Pellet: State sovereignty and the protection of fundamental human rights: an international law perspective. April 23. . The Guardian. December 10. 2004.net/politics/fischer. Berlin.

Španskim ugovorom od 30.2001. sekularnih i eklezijalnih. vojvodstvo (30). Vestfalski mirovni ugovor predstavlja stoga manifestaciju jednog istorijski novog koncepta arhitektonike međunarodnih odnosa i međunarodnog poretka uopšte. i od savršenstva. Pruska i Rusija. Reč je.1766.1748. opatija . kao i načelo nemešanja neke države u unutrašnje poslove drugih država. Loreni.1763. dominion (76). koji su zastupljeni u Rajhstagu – sekularni suvereni entiteti: kraljevstvo (1). Sledstveno.13 eius religio. proširio se na Francusku. Dva svetska rata. ali nikako ne i kraj procesa na čijem se početku nalazi "Hrišćanski i Univerzalni Mir.manastir (36). Španija. načelo jednakosti između nacionalnih država. nego i u Amerikama – Rat za Poljsko nasleđe 1733 . Austrija. večni. veka i to u onom delu Evrope na koji se izvorni Vestfalski mir nije ni odnosio. Španiju. koji za suverena imaju jedino cara kao garanta njihovih prava [ove teritorije bile su podeljene na 4 područja (Kreise). taj međunarodno-pravno priznati koncept uređenja kontinenta uspešno je generisao uslove za nove kontinentalne krize i ratove. Bavarsku i Austriju i angažovao Englesku na strani Austrije. takođe je priznato i postojanje oko 1500 manjih autonomnih teritorija pod upravom carskih vitezova. Napuljskom kraljevstvu i na Siciliji. eklezijalni suvereni entiteti: arhiepiskopija (4). "trenutni" su vrhunac. ovaj put za ratove između suverenih nacionalnih država. konceptualna ograničenja Vestfalskog poretka bila su očigledna (i) devedesetih godina 20. koji se između suverenih nacionalnih država vodio ne samo u Evropi. Isto tako. magistrat (3)]. marka (6). a naročito daleko bio je od proklamovane večnosti. biće temelj međunarodnog poretka suverenih evropskih država narednih 350 godina. zemlja (6). istinski i stoga Bratski" Vestfalski mira iz 1648. Kalvinisti i Anabaptisti. hladni rat i preko 150 tzv. kao što je to na primer ciklus tridesetogodišnjih ratova 1733 . Razume se. Vestfalski ugovor. Francuski i Indijanski rat u Amerikama i Sedmogodišnji rat u Evropi 1756 . načelo uređenja međunarodnih odnosa između nacionalnih država putem ugovora. grofovija (71). to pokazuje istorija kriza i ratova između nacionalnih država pokrenuta odmah posle ustanovljenju Vestfalskog poretka. veku. Ukratko. sačinjava sistem kontinentalnih ugovora koji uređuje odnose između suverenih aktera na međunarodnoj sceni. Od samog početka primene. Vestfalski mir uveo je načelo suvereniteta nacionalnih država. pa su pored Katolika i Luteranaca. Naravno. tzv. u skladu sa ovim načelom. Engleska. Vestfalski poredak bio je daleko i od univerzalnosti. Pirinejskim ugovorom o obustavi neprijateljstava između Španije i Francuske. Zbog svoje inovativnosti. januara 1648. Rat za Austrijsko nasleđe 1740 . sada kao jednakopravni priznati i pripadnici drugih reformisanih crkava. biskupija (21). u kome su na evropskim i američkim ratištima bile angažovane sve velike sile vremena. sve do poretka koji će biti uspostavljen posle Drugog svetskog rata. ali i serija ratova na samom početku 21. Francuska. palatinat (1). naime.1739. potpisanim tzv. kao 1659. pravo na versko i političko samoodređenje. Lombardiji. koji se vodio ne u Poljskoj nego i u Belgiji. koji sa tzv. Ovim eklezijanim ustanovama i posedima priznata je puna jurisdikcija na svojoj maloj teritoriji kao i pravo da prikupljaju porez. koja su unutar sebe dodatno bila podeljena na više kantona (Kantone). sistem međunarodnih ugovora koji . o Desetogodišnjim ratovima za Jugoslovensko nasleđe i suverene nacionalne države 1991 . Reichsritterschaft. koji je počeo u Šleziji. Nedvosmisleno. lokalnih ratova u 20. u nemačkim zemljama je međunarodnopravno priznat versko-politički poredak u onih oko 360 suverenih državnih entiteta. principat (33). carski grad (54). veka. priznato je i postojanje velikog broja autonomnih crkvenih ustanova i poseda sa ograničenim suverenitetom u okviru sekularnih suverenih entiteta.

Ali. prava i države . Večni mir. aspiracija i realne moći različitih socijalnih grupa. isto. industrijalci. Za njih. koncept svetske vlade pojavio se na sceni posredno. teokratskog kosmosa bio je. strukturalno ograničavajućim poretkom i kanonima artificijelnog. radikalni raskid sa starim." Za Kanta. Mnogi među pripadnicima trećeg staleža. 142. Filozofski nacrt [1795]. "Uređenje koji je zasnovano. na samom početku Prvog definitivnog člana večnog mira. ali i obrazovani građani uopšte. Spisi iz filozofije istorije. otuda. prvo: na principima slobode svih članova jednog društva (kao ljudi). predstavlja savremenu verziju Vestfalskog poretka. videli su čitav poznati svet kao prostor za legitimno zadovoljenje svojih aspiracija i neograničenu ekspanziju. slojeva i klasa tzv. nužan i neizbežan.14 je prekinuo Desetogodišnje ratove za Jugoslovensko nasleđe i suverene nacionalne države i na prostoru izvorne Jugoslavije uspostavio mir. priredio Danilo Basta. Godine 1795. naročito ljudi od knjige. kaže Kant.21 Obnova ideala kosmopolisa u obliku univerzalne svetske republike. trgovci. na kojoj mora da počiva sveukupno pravno zakonodavstvo jednog naroda – jeste republikansko uređenje". bila je jedna od istorijski novih manifestacija dostignutog kapaciteta. brodovlasnici i morepolovci. nalazila se struktura moći i vlasti koja je tokom istorije počivala na kapacitetu organizovanih religija 21 Imanuel Kant: Um i sloboda. i treće: na zakonu jednakosti svih (kao građana) – jedino koje proističe iz ideje prvobitnog ugovora. na vrhuncu prvog talasa moderne svetske revolucije. bankari i finansijeri. na braniku starog poretka artificijelnog kosmosa. . uz to i sekularne svetske republike sa njenom sekularnom svetskom vladom. odnosno univerzalne svetske države. kao autonomna konsekvenca tada snažno obnovljenog ideala antičkog kosmopolisa. Kant u svom Večnom miru ne ostavlja prostor za neki drugi oblik organizovanja ljudskog društva osim za republiku i njene ustanove: "Građansko uređenje u svakoj državi treba da bude republikansko. str. posebno trgovačko-industrijske buržoazije. trećeg staleža. drugo: na načelima zavisnosti svih od jednog zajedničkog zakonodavstva (kao podanika). ovaj put naročito kao univerzalne svetske republike. ovo sledi već iz same prirode republikanskog uređenja. *** Tokom ovog prvog talasa moderne svetske revolucije.

dakle na smrt. kancelarija ovog magistrata nazvana je cenzura. pa je rimski patricijat iskoristio ovo stanje da reformiše jednu staru ustanovu kojom je konzul rukovodio još od vremena poslednjih kraljeva i uspostavljanja republike. parohijalni i tiranski poredak neslobode univerzalnog teokratskog carstva.e.535).n. administrativnim registrom informacija o imovinskom. građanskom. godine p. Zbog agnosticizma koji je zastupao u knjizi O bogovima.e.e. službenici najvišeg ranga u republici sa titulom cenzor. preko 500 filozofa.n. p.15 i njihovih crkava da dostupni svet organizuju kao vlastitu repliku. aleksandrijski hrišćani spalili su sve knjige Aleksandrijske biblioteke koje su proglasili za "paganske".e. Protagora iz Andere (481 . nego i sam konzul. Jeremiju (625 .n. uspeo je da pobegne.e. faraona Amenhotepa IV. ali je njegova knjiga O bogovima bila javno spaljena na atinskom trgu. ustanovljeno da će censusom kao instrumentom vlade.1355.246. p. Godine 213. a spaljena su i sva zaplenjena Konfučijeva dela (551 ..). cenzori.) za jeretika.n.n.e. tiranija protagonista univerzalnog teokratskog carstva dobro je dokumentovana tokom čitave pisane istorije. proglasio je školu Teroveda za jedino pravovernu. odnosno zbirkom dozvoljenih učenja koju je odobrio car. ali i sami građani. Godine 442. *** MEĐUIGRA DRUGA UNIVERZALNO TEOKRATSKO CARSTVO Kao što pokazuju brojni poznati slučajevi. p. Bila je to dužnost upravljanja cenzusom. Neizbor konzula 442.e. Nad pitagorejskim Savezom bio je 509. što znači kao dogmatski. ali i do kraja carstva. naučnika i pesnika bilo je ubijeno u toj kampanji "čišćenja". populus Romanus. zahvaćena verskom histerijom i predvođena . godine. najpoznatiji među sofistima. plebejci. sledstveno.587) su u Jerusalimu maltretirli. hapsili i proganjali. finansijskom. p. Cenzus je osnovao Servije Tulije (578 . U istom gradu. i duhovna i svetovna vlast.e. vojničkom. iskorišćen je da se izglasa zakon po kome se iz upravljanja censusom i dalje isključuju ne samo svi obični građani. hiljade njih proterano je u izgnanstvo. p. pa je na pravom političkom procesu bio osuđen da ispije čašu otrova.. temelji cenzure. ali 415. šesti od sedam prvih etrurskih kraljeva Rima u sklopu svoje političke revolucije koja je pripadnike seoskih plemenskih zajednica transformisala u građane Rima. Rimski patricijat sačuvao je monopol na ministarstvo cenzure sve do kraja republike. iako osuđen na smrt. odnosno censor. Takođe u Atini. moralnom i javnom statusu svakog građanina Rima.e.n.410). gomila hrišćanskih sledbenika aleksandrijskog patrijarha Ćirila. u Krotonu izvršen pravi pogrom. u Kini su bile spaljene sve "nepodobne" knjige koje nisu bile u skladu sa enciklopedijom Carsko ogledalo (oko 220. odnosno Akhenatona (vladao 1362 . Tako su postavljeni temelji jedne od najstarijih političkih ustanova arbitrane kontrole kojom u istoriji raspolaže vrh vlasti i moći u nekoj zemlji i tako kontroliše mišljenje i ponašanje svakog podanika.n. upravljati dva ministra. Treći budistički sabor održan 247 . censores. censura. optužen je 411. Sokrat (469 399) je 399. p. u Atini za bezbožništvo. p..475). Sveštenička kasta proglasila je 1355. dok je sva druga budistička učenja proglasio za jeres i onda ih kao jeretička ekskomunicirao iz "pravovernog" budizma.n. bio optužen za bezbožništvo i rđav uticaj na omladinu. p. u Rimu nije bio izabran konzul. p. n.n.e. Godine 391. takođe. magistrata. Zakonom je. magisteres. a njegove rukopise spaljivali svi.n.e.

Hamurabijev zakonik. I .2/full. Weindelfeld and Nicolson. čovečanstvo je doživelo tiraniju univerzalnog ideološkog carstva. klinaste tablice Epa o Gilgamešu. samo 2003. religije i ideologije. 23 Videti.2001. objavio je u Rimu oko 496. svukla je do gola.. New York 1955. Car Justinijan I. vojni i svaki drugi – ljudske istorije od samog njenog "početka". 1982. određuje opšti konceptualni okvir – kulturni. na primer.. uključujući i verovanja. Henry Charles Lea: A History of the Inquisition of the Middle Ages. 80. Alex Byrne: The end of history: censorship and libraries. pesnikinju. sveta mesta i hramove koji su za ove ustanove i organizacije bili vezani. The Australian Library Journal. docnije države. neoplatoničarku i poslednju upravnicu Bibloteke. kao i tiraniju univerzalnog korporativnog carstva). zatim države. rad neoplatoničarske Akademije u Atini. September 2003. moralni. umetnički. Bertrand Russell: Why I Am Not a Christian and Other Essays on Religion and Related Subjects [1957]. Godine 476.org. religiozni.16 Petrom Čitačem. Touchstone Book.n.e. Tako je. do danas. kao i najstariji pravni spomenik u istoriji. u Konstantinopolju.000 "jeretičkih" i "bogohulnih" knjiga.363) sa 120. i dalje je na sceni.000 p. opljačkano i netragom nestalo mnoštvo istorijskih spomenika od neprocenjivog značaja za istoriju čovečanstvo: kameni artefakti iz oko 100. sastrugavši joj meso sa kostiju oštrim školjkama. religije. kada su SAD okupirale Irak.html. veka. Povremeno uravnotežavan u oblicima stabilnog poretka udruženog saveza moći prvobitno države i religije. ili američki ratovi protiv Avganistana i Iraka od 2002. London 1980 i drugo. ideologije i korporacije. skinula je sa kola u prolazu Hipatiju. zabranio je 529. kao savez moći ili kao spor nepomirljivih suparnika. Papa Galasije I. ženu koju je patrijarh Ćirilo optužio za svaku jeres i sve najveće zločine protiv hrišćanstva. tako su postavljeni temelji svakog docnijeg kataloga nepodobnih knjiga. 22 Čitavih 1500 godina posle Justinijana. tiranija protagonista univerzalnog teokratskog carstva. http://www. najstarije poznato delo svetske književnosti. Russell & Russell. ekonomski.au/publishing/alj/53. Keith Thomas: Religion & the Decline of Magic [1971].23 *** Uostalom.alia. socijalni. matematičarku. vremenom prilagođavana menama istorije (tokom 20.n. odnos između nosilaca svetovnih i nosilaca duhovnih pretenzija na vrhovnu moć i vlast u ovozemaljskim poslovima. među kojima je i ona na kojoj je zabeleženo posmatranje Venere 700. New York etc. kao i rad svih drugih predhrišćanskih ustanova i organizacija. videti. iz bagdadskih i drugih iračkih muzeja. na primer.III [1888]..000 klinastih tablica. najstariji sačuvani primeri klinastog pisma. izmanipulisani hrišćanski fanatici zahvaćeni religioznom histerijom spalili su carsku biblioteku Julijana Otpadnika (361 . kultove. a naročito vatikanskog Indeksa zabranjenih knjiga. politički. . godine p.e. Index Librorum Prohibitorum. tako dobro prilagođavan menama istorije 22 Za događaje iz ove serije u kasnijem toku istorije. prvu listu nepodobnih i podobnih knjiga sa stanovišta ustanovljenih verskih dogmi hrišćanstva. kao što je pokazao Desetogodišnji rat za jugoslovensko nasleđe 1991 . odvukla do obližnje crkve i divljački iskasapila.text/byrne.

ova konfliktna napetost između tiranije i slobode traje i trajaće koliko i samo čovečanstvo.17 da je tokom 20. počeo je da se odvija i planetarni proces obnavljanja starog saveza moći između nosilacâ svetovnih (država. Beograd 1991. jedna je od posledica ovakvog toka stvari. danas sprovodi na globalnoj skali. prolazeći kroz periode plima i oseka već u skladu sa ritmom talasa same istorije. . sa prvim državama i prvim organizovanim religijama. a uobrazilju kao proročanstva. taj je zanesenjak. 24 Danas se. Čigoja. videti. takođe i jedini prostor u kome se taj odnos delotvorno razrešava i može razrešiti u prilog samog čoveka i čovečanstva uopšte. početkom sedamdesetih godina 20. veka. kao jedini prostor ovog konfliktnog odnosa i jedini prostor u kome se generišu uslovi za njegovo održavanje i obnavljanje. na "početku". Mahabharata. […] Ti ljudi su 24 Za opšta konceptualna svojstva odnosa između nosilaca svetovnih i nosilaca duhovnih pretenzija na vrhovnu moć i vlast u ovozemaljskim poslovima. pre oko 6. ko snove shvata kao stvarnost. fanatik je. ko ima priviđenja. Ovu dimenziju stvarnosti osvetljavaju svi "prvi" epovi čovečanstva. manifestovao se. čovečanstvo doživelo tiraniju univerzalnog ideološkog carstva. Prosveta. ideologija. I . što je bes prema ljutini. I .456) je ovekovečio taj motiv u svom Okovanom Prometeju. ispostaviće se kao konstanta dosadašnje istorije. taj odnos između nosilaca moći "profanog" sveta i nosilaca moći "sakralnog" sveta. pre 250 godina napisao Volter (Voltaire): "Fanatizam je prema sujeverju ono što je zanos prema grozničavosti. Religiozno ili ideološko fanatizovanje masa koje je preduslov svake tiranije i koje se.II. Već tada. Vojislav Stanovčić: Političke ideje i religija. ponovo nalazimo u ciklusu karakterističnom po prevlasti protagonista poretka tiranije. Zato je i dalje aktuelno ono što je o fanatizmu kao mračnoj. na primer. Ilijada. Mirča Elijade: Istorija verovanja i religijskih ideja [1989].000 godina. iracionalnoj strani ljudske prirode i ljudske istorije uopšte. Eshil (525/524 . izgleda. Kao reakcija na duboku strukturalnu krizu istorijske demisije svetskog (kapitalističkog) sistema.2001. to je i pokazao Desetogodišnji rat za jugoslovensko nasleđe 1991 .III. Gilgameš. korporcija) i nosilaca duhovnih (organizovane religije) pretenzija na vrhovnu vlast u ovozemaljskim poslovima. Onaj ko pada u zanos. Veoma uverljivo. veka. kao i tiraniju univerzalnog korporativnog carstva. onaj koji svoju ludost potkrepljuje ubistvom. Sa promenljivim uspehom. Beograd 2003. pokazalo se i to da je ljudska zajednica. povremeno destabilizovan u oblicima pravog rata između ovih konkurentskih struktura moći. zahvaljujući informacionim tehnologijama.

neizbežna od onog "trenutka" u kome je nepovratno pokrenut točak mondijalne ekspanzije merkantilnog kapitalizma. Matica Srpska. theory of everything. TOE. nije se moglo izbeći čak i da tiranija protagonista univerzalnog teokratskog carstva kroz vekove nije bila nametana i branjena sa tako pogubnim posledicama po čovečanstvo i svako lokalno društvo. postao je deo standardnog naučnog žargona devedesetih godina 20. bilo prirodan izbor za svakog onoga ko je bio odlučan da iskorači izvan dogmi starog poretka. Ogólna Teoria Wszystkiego. radikalno drugačija Velika Slika kosmosa sa Zemljom koja više nije centar toga 25 Volter: Filozofski rečnik (1764. sama istorija (različitih) teorijâ svega mnogo je starija od pojma kojim se ove teorije danas imenuju. proteže se kroz čitavu povest čovečanstva.. 26 kao odgovarajući kosmološki i filozofski okvir za taj svet u nastajanju. 391. Zvezdani dnevnici. Naravno. theory of everything. kada je Nikola Kopernik (Mikolaj Kopernik. veka. Autor ovog pojma je Stanislav Lem (Stanislaw Lem. u svakom slučaju kao poretka slobode kapitala. u kome je postavio novu teoriju svega. TOE. .18 ubeđeni da je sveti duh. 1921 2006). Lem je pisao o Ijonovom pradedi poznatom po radu na Opštoj Teoriji Svega. Razume se. slobode građanina. kojim se danas u teorijskoj fizici. […] Na čelu fanatika obično se nalaze hulje i oni su ti koji stavljaju nož u ruke. Bila je to Kopernikova heliocentrična teorija. Zato je tokom poslednjih decenija 18. da je njihov zanos jedini zakon koji moraju slušati. Mir na Zemlji. Obnova ideala kosmopolisa bila je. 1769. str. kojim su prožeti. a još veći napor bio je neophodan da se izvan takvog poretka izađe i zatim osmisli. 1770). postavi. 1473 . Novi Sad 1990.). Od najstarijih kosmologija i kosmogonija. a naročito od 24. razvije i održi jedan drugačiji svet. veka obnavljanje ideala antičkog kosmopolisa kao idealnog poretka slobode. 26 Pojam teorija svega.. naime. parohijalnog i tiranskog poretka neslobode univerzalnog teokratskog carstva bio je potreban istinski titanski napor. obnavljanje ideala kosmopolisa kao univerzalne svetske republike ili kao univerzalne svetske imperije. 1765. što znači čitav univerzum sa svim njegovim manifestacijama. slobode plovidbe. U jednoj od svojih satiričnih SF priča o pustolovinama Ijona Tihog (Ijon Tichy) iz šezdesetih godina 20. astronomiji i matematici imenuje skup osnovnih principa koji celovito objašnjavaju i povezuju sve poznate fizičke fenomene. veka (Futurološki kongres. odnosno De revolutionibus orbium coelestium libri vi. jedna nova. maja 1543."25 Za radikalno poricanje dogmatskog. slobode mišljenja. iznad zakona.1543) dobio prvi štampani primerak svog životnog dela De revolutionibus orbium mundi. Tako je pojam teorija svega prvi put uveden u javni život kao satirična dosetka. 392. Nikolaus Copernicus. slobode trgovine i slobode osvajanja.

The Journal of Astronomy in Culture. The Cognitive Beginnings of Man's First Art. SKZ.html. P.uk/jha. bio je poredak vrhovnog boga Sunca. izvan svake je sumnje. Akhenaton je u Tebi (Luksor) izgradio monumentalni hram Karnak. Man's introduction to the world (1977). in Antiquity.e. pp. u društvu sa drugim planetama i nebeskim telima.su/gorm/dating/spence1. McGrow Hill. p. Unversity of Oklahoma Press. http://hbar.n. Rehabilitovao je onu izvorno centralnu ulogu Sunca u ljudskom kosmosui ovu ulogu dokazao sledeći ne kanon Svetog pisma nego Pitagoru i pitagorejsku tradiciju uopšte. Zato kulturna evolucija čovečanstva i počinje sa solarnim i lunarnim mitovima i kultovima. http://www. University of Texas Press.shpltd. Vol. svetski sistem agrarne civilizacije koji je uspostavila neolitska ili prva svetska revolucija. No. poznatiji po svom solarnom imenu Akhenaton. a naročito upečatljivo paleolitski alati i simboli.n. zatim fizička evolucija planete Zemlje. 408.phys. I (1986) . Vol. Bauer and D. London 1994. dinastije iz perioda Novog Carstva.htm. Kate Spence: Ancient Egyptian chronology and the astronomical orientation of pyramids. p. New York 1972.msu. u Egiptu proglasio i održavao Amenhotep IV. Nature. Austin 1995. 27 O ulozi Sunca u prvobitnim kosmologijama i kosmogonijama. http://www.co. 1. bio je tokom čitavih deset hiljada godina (od oko 12000. A. Symbol and Notation. vratio u prošlost. Kao što to svedoče artefakta materijalne i duhovne kulture.) organizovan i reprodukovan na ovim opštim konceptualnim pretpostavkama. tako bez Sunca nije zamisliva ni kulturna evolucija čovečanstva. koji je od 1362. Kao što prvo hemijska. U čast Amon-Raa.Vol. Amona ili Amon-Raa kao univerzalnog tvorca života. okreće oko Sunca kao glavnog aktera u samom centru ovih događaja.utexas. Cambridge.e. Zenon Kosidovski: Kad je Sunce bilo bog (1956).53. I (1970) Vol.antiquity. potom i evolucija njene biosfere nije zamisliva bez Sunca. Ljudi su od samog "početka" svesni ove svoje fundamentalne povezanosti sa najbližom zvezdom.pdf.19 univerzuma nego se sada i sama. zatim neolitski urbanizam.uk/ant/001/Ant0010042. England. Dearborn: Astronomy and Empire in the Ancient Andes. 1991. prerađeno i prošireno izdanje Moyer Bell. 1927.html.e. 1.27 Prvi istorijski poznati monoteistički religiozni i socijalni poredak. videti. Trotter: Stonehenge as an Astronomical Instrument. Journal for the History of Astronomy. Archaeoastronomy. Evan Hadingham: Early Man and the Cosmos. NY. 1985. The Myth of the Eternal Return (1954). . New York 1959. neolitske astronomske opservatorije i kalendari. Austin. Vol. 16 November 2000. Vol. Kopernik je svoju teoriju razvio tako što se.edu/utpress/journals/jarch. The Cultural Origins of Inca Sky Watching. 42 . p. dakle pomoću geometrije i matematike. Harper Row Publishers. Thames and Hudson.n. takođe poznat i kao jeretički faraon. B. Mircea Eliade: Cosmos and History. http://www. XXXVI (2006). David Maclagan: Creation Myths. Mount Kisco. koliko je god to bilo moguće.ac. University of Texas Press. faraon 18. Alexander Marshak: The Roots of Civilization. Beograd 1987. do 1355. a vrhovna uloga Sunca u tim najstarijim kosmologijama i kosmogonijama. XVIII (2004). do oko 2000.

20 kolonade tog hrama postavljene su tako da samo jedanput godišnje, na dan letnjeg solsticija, zraci izlazećeg Sunce podjednako obasjavaju čitav prostor između dva reda stubova; na osnovu toga, sveštnici Amon-Raa izračunali su dužinu godine, postignuće od izuzetnog značaja za hidrauličko društvo kakav je bio tadašnji Egipat u svemu upućen na Nil i ritam njegovih godišnjih ciklusa. Tragovi Akhenatonove solarne revolucije sačuvani su u knjigama Starog zaveta. Čitavih 1.000 godina posle faraona Akhenatona, jedan drugi prvosveštenik Sunca Nepobedivog, Sol Invictus, rimski car Konstantin Veliki (vladao 306 - 337), bio je prvi koji je hrišćanstvo izjednačio sa drugim religijama carstva, postao zaštitnik ove mlade religije, legalizovao je, pomogao njenu brzu ekspanziju u sve delove carstva i najzad, na samrtnoj postelji, i sam primio ovu religiju u čijim starozavetnim knjigama nailazimo na tragove Akhenatonove solarne revolucije. U prvim vekovima hrišćanstva, svakako do 6. veka, Isus Hristos je predstavljan kao Sunce Nepobedivo, Sol Invictus. Hiljadu godina docnije, Nikola Kopernik je rehabilitovao, obnovio i osnažio ovu centralnu ulogu Sunca u ljudskim poslovima, ovaj put sa stanovišta nauke. Na ovu dimenziju Kopernike teorije skreće nam pažnju i Žan Delimo (Jean Delumeau): "Tako je povratak Drevnima paradoksalno omogućio prevazilaženje nauke nasleđene od njih. Ovo je samo ilustracija opšteg toka koji je renesansu doveo do stvaranja samosvojnog dela, uza sav povremeni – ne stalni – privid da se vraća unazad. Slučaj Kopernika je najbolja ilustracija takvog postupka. On je pročitao sva grčka dela koja raspravljaju o sklopu svemira i otkrio je da su Ekfantos, Hiketas i Heraklid iz Ponta verovali da se zemlja kreće. Uprkos prividnoj nejasnoći takvog shvatanja, Kopernik je odlučio da ga prouči i na kraju ga prihvatio. A ova tri filozofa bili su pitagorejci, dok je Heraklid, osim toga, posećivao i časove Platona. Kopernik je, dakle, do svog velikog otkrića došao vrativši se, dalje od Platona i Aristotela, pitagorejskoj misli. Nama sumnje da duboko pitagorejsko nadahnuće, sasvim na liniji renesansnog neoplatonizma, prožima prvu knjigu De revolutionibus orbium coelestium, koja sadrži pravu himnu suncu, 'zenici i duhu sveta', njegovom 'poglavaru' i 'vidljivom Bogu prema Trismegistu'. Tako zamršeni i odveć ambiciozni vitalizam najautentičnije humanističke filozofije nije uvek bio daleko od prave nauke".28

28

Žan Delimo: Civilizacija Renesanse (1984), Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1989, str. 477.

21 Držeći se, dakle, ovih putokaza, Kopernik je pokazao je da se zaista može zakoračiti izvan parohijalnih granica dotadašnjeg arteficijelnog kosmosa i njegove parohijalne ljudske replike na Zemlji, u prostor stvarnog kosmosa i stvarnog ljudskog sveta. Za tako veliko preduzeće radikalnog raskida sa obrascem i kanonima imaginarnog, artificijelnog i parohijalnog kosmosa, u ovom slučaju starog Ptolomejevog geocentričnog kosmosa u interpretaciji evropskog hrišćanstva, jedna nova paradigma bila je više nego neophodna. I zaista, umesto do tada vladajućih kanona teološke paradigme, Kopernik je postavio i formulisao paradigmu nauke. Bio je to onaj preko potrebni odgovor na krizu koji omogućava da se iz krize izađe. Reč je o prvoj, inicijalnoj i zato do danas najpoznatijoj naučnoj revolucija u času rađanja našeg sveta modernosti. Njenu strukturu rekonstruisao je Tomas Kun (Thomas S. Kuhn, 1922 - 1994).29 Kopernikov odgovor na krizu znanja bio je delotvoran, između ostalog i stoga, što je on sam bio duboko svestan njenih razmera. "Kad je ova situacija akutna (misli se na stanje krize u koje, vremenom, dolazi svaka paradigma; u ovom slučaju reč je o krizi teološke paradigme, prim. Lj.K.), naučnici koji su uključeni ponekad je uviđaju. Kopernik se žalio da su astronomi u njegovo vreme bili tako 'nedosledni u ovim (astronomskim) istraživanjima... da čak nisu mogli da objasne, ili da se drže, konstantne dužine sezonske godine.' 'S njima je tako', nastavlja Kopernik, 'kao da je neki umetnik trebalo da pokupi ruke, noge, glavu i druge delove za svoje slike od raznih modela, svaki deo za sebe izvanredno nacrtan, ali nepovezan ni za jedno pojedinačno telo, pa kako ti delovi nikako ne odgovaraju jedan drugome, rezultat bi pre bilo neko čudovište negoli čovek.' Ajnštajn, koji je tekućom upotrebom bio ograničen na manje kitnjast jezik, napisao je samo: 'Bilo je to kao da se tle izmaklo ispod nogu, bez čvrste osnove koja bi se bilo gde mogla videt, na kojoj bi se moglo graditi.' A Volfgang Pauli, u onim mesecima pre nego što je Hajzenbergov članak o mehanici matrica pokazao put ka novoj kvantnoj
29

Videti, Tomas Kun: Struktura naučnih revolucija (1962, 1969), Nolit, Beograd 1974. Za pojam paradigma, koji je ovde prvi put uveo u naučni i filozofski žargon, Kun u Postscriptu iz 1969, kaže da "označava čitavu konstelaciju uverenja, vrednosti, tehnka i tako dalje, koje dele članovi jedne date zajednice, a s druge denotira jednu vrstu elemenata u toj konstelaciji, ona konkretna rešenja zagonetki koja, upotrebljena kao modeli ili kao primeri, mogu da zamene eksplicitna pravila kao osnovu za rešenje preostalih zagonetki normalne nauke." Prvo značenje paradigme je sociološko, drugo je filozofsko (Kun, isto, str. 239). Za aktuelne diskusije o Kunovom modelu strukture naučnih revolucija, videti korisne putokaze na adresi Thomas Kuhn and The Structure of Scientific Revolutions. A Paradigm Shift in the History of Science, http://webpages.shepherd.edu/maustin/kuhn/kuhn.htm.

22 teoriji, pisao je jednom prijatelju: 'U ovom trenutku fizika se ponovo nalazi u strahovitoj zbrci. Fizika mi je, u svakom slučaju, suviše teška i voleo bih da sam bio filmski komičar ili nešto slično, a da za fiziku nikad nisam čuo'. Ovo svedočenje posebno je impresivno ako se uporedi sa onim što je Pauli napisao manje od pet meseci docnije: 'Hajzenbergova vrsta mehanike ponovo mi je donela nadu i radost u životu. Ona, naravno, ne pruža rešenje zagonetke, ali verujem da je sada mogućno opet krenuti napred'."30 Tako je svet arhetipova, simboličkih struktura i dogmi artificijelnog kosmosa i njegove teološke paradigme bio napušten. Razume se, sledeći iskustva i preporuke svih onih koji su kroz istoriju imali posla sa vlastima uvek spremnim da najsurovije kazne svaku za ustanovljeni poredak opasnu i zato subverzivnu i jeretičku misao, Kopernik je svoju revoluciju pripremao dugo, onako kao što su na vlastitim programima radili njegovi učeni savremenici širom tadašnje Evrope, dakle u najvećoj mogućoj tajnosti. Trenutak objavljivanja svoje teorije, pa tako i trenutak dubokih strukturalnih promena koju je ova teorija pokrenula, odlagao je koliko god je to mogao, sve do poslednjeg dana svog života. Godine 1508, tada tridesetpetogodišnji doktor kanonskog prava i administrator Ermelandske biskupije, Nikola Kopernik počeo je, u Vroclavu ili Krakovu, da radi na rukopisu De hypothesibus motuum coelestium a se constitutis commentariolus, O hipotezi zvezdanog kretanja sa malim komentarom, rad je danas poznat kao Commentariolus, Mali komentar, nameran da predstavi svoju heliocentričnu teoriju, koju je postavio desetak godina ranije, za vreme svojih studija u Italiji. Naime, Kopernik je u Bolonji otkrio staru, tokom vremena potisnutu, zaboravljenu, najzad i zabranjenu pitagorejsku interpretaciju teorije o heliocentričnom univerzumu, osnažio je ovu teoriju novim filozofskim, matematičkim i astrološko-astronomskim saznanjima i počeo da radi na njenom egzaktnom dokazivanju. Mali komentar, prvo delo u kome je heliocentrična teorija bila izložena na osnovu argumenata koje je obezbedila ne samo filozofija, nego naročito matematika i astronomija, Kopernik je završio 1514. Ipak, taj rad nije objavio. Commentariolus, Mali komentar, postaće poznat tek mnogo godina posle autorove smrti. Ideja da se nebeska sfera sa Suncem, planetama i drugim zvezdama ne okreće oko Zemlje, nego da se, naprotiv, sama Zemlja, sa svim drugim nebeskim telima okreće oko Sunca koje se nepomično nalazi u centru univerzuma, bila je do te mere prevratnička i
30

Tomas Kun: Struktura naučnih revolucija, isto, str. 135 – 136.

potpisan je Georg Joakim Retikus (Georg Joachim Rheticus. 1514 . Duboko razočaran. maja 1543. Andeas Osiander (Andreas Osiander. dakle za čitavih 36 godina. astronomsku studiju Narratio Prima. predao je najboljem štamparu u Frauenburgu rukopis koji je imao da obavi taj delikatni zadatak. pomagao Koperniku da taj rad pripremi za štampu dok je 1539 . godine boravio kod njega u Frauenburgu.1574). kada je 36 godina (4 x po 9 godina) prošlo. nego za ovaj devetogodišnji period pomnožen sa 4. Ovaj novi. teško oboleli Nikola Kopernik primio i prvi štampani primerak svog životnog dela De revolutionibus. Tako je Narratio Prima imala da odigra ulogu "probnog balona" koji treba da ispita na kakav će sve odjek naići Kopernikova slika univerzuma kada se De revolutionibus pojavi. Naime. O revolucijama nebeskih orbita u šest knjiga. preko posrednika. na dan 24. originalni Kopernikov naslov De revolutionibus orbium mundi. Mistifikacija sa imenom glavnog autora bila je motivisana činjenicom da je u Narratio Prima prvi put javno objavljen rezime Kopernikove heliocetrične teorije i to prema rukopisu njegovog glavnog dela De revolutionibus orbium mundi. I to ne za 9 godina kao što u sličnim slučajevima savetuje Horacije. najzad. Narratio Prima odigrala je uspešno svoju ulogu pa je. Bio je to njihov zajednički rad.1552). promenio je u De revolutionibus orbium coelestium libri vi. Godine 1540. svestan implikacija koji njegova slika univerzuma može imati na svet koji je već 1000 godina ustrojen po dogmatizovanom obrascu Ptolomejeve astronomije. a uz to je kao uvod objavio vlastiti i nepotpisani tekst Pismo čitaocu u kome kaže da je heliocentrična teorija ništa više nego jedna "hipoteza" nastala bez pretenzije da bude istinita. Najzad. odlučio da njeno javno publikovanje odloži. umro je istog dana. Vitemberške vlasti zataškavale su ovo cenzorsko nasilje nad Kopernikom sve do 1609. Kopernikov univerzum Retikus je uporedio sa muzičkom partiturom i skladnim radom sistema zupčanika u časovniku. Kao autor Prve objave. kada je Johanes Kepler detaljno opisao taj slučaj u svojoj . luteranac i Kopernikov učenik. 1498 . Knjiga je štampana 1541. kome je poverio da vodi računa o štampanju njegovog životnog dela kod Johana Petriusa u Vitembergu. naime.1541. delâ koje je već je bilo završeno i spremno da bude objavljeno. O revolucijama svetskih orbita. budući da je sama astronomija nemoćna da otkrije stvarne uzroke i zakone nebeskih pojava. Prva objava. Kopernik je rešio da objavi glavne elemente svoje teorije.23 revolucionarna da je Kopernik. O revolucijama svetskih orbita. Retikus je. profesor astronomije na Univerzitetu u Vitembergu.

Današnji papa Benedikt XVI. naročito u svetlosti uspeha reformacije. Pun uspona i padova. jednostavno. bogumila. centralizuje i standardizuje dotadašnje instrumente za borbu protiv svakog odstupanja od propisane verske doktrine. Matrica jednog novog i drugačijeg kosmosa sa njegovim simboličkim poljem. njenih zakona i njenog vrednosnog sistema. veka koristi naročito u verskim ratovima koje papski Rim inspiriše i vodi protiv katara. koji će 1555. Sa mnogo entuzijazma i odlučnosti Rimska inkvizicija stupila je na scenu svetskih poslova. Šest kardinala. postavljen je na čelo ove ustanove. Ova revolucija bila je u tom času nepovratno pokrenuta.2005). bizarna cenzorska epizoda sa promenom naslova i Pismom čitaocu nije uticala na veliku epistemološku revoluciju koju je Kopernik pokrenuo objavivši De revolutionibus orbium coelestium. dominikanac Đovani Marija Tolosani (Giovani Maria Tolosani). potražiti. Naravno. Ime ove ustanove. radiće sve do Drugog vatikanskog koncila 1965. "čarobnjaci" i drugi novi i sve brojniji neprijatelji biće nemilosrdno proganjani i sistematski uništavani tokom narednih vekova. spreman da njegove zagonetke i tajne budu otkrivene. Godinu dana posle osnivanja vatikanske Kongregacije za inkviziciju. počela je da se izgrađuje na tom putu. a on sam rekonstruisan i strukturiran na temelju nove paradigme koju je osigurala nauka. mnogo uzbudljiviji i mnogo složeniji kosmos. odnosno Kongregacija za Inkviziciju ili Sveti Oficio. ka ponovnoj rekonstrukciji obrasca same prirode i odgonetanju njenih šifri. neslućeno veći. pitati. dobili su moć suverenog odlučivanja o pravovernosti i podobnosti ideja i ljudi sa stanovišta dogmatike i politike Rimokatoličke crkve.31 na dan 24. Zadatak novoosnovane Kongregacije za Inkviziciju bio je da u skladu sa novim istorijskim okolnostima. ustanove poznate kao Sveti Oficio. veruju ili rade drugačije mogao da otpočene punom snagom. dakle 1543. i sâm postati papa Pavle IV). godine. papa Pavle III osnovao je Kongregaciju za Inkviziciju. objavio je protiv Kopernika traktat u kome je njega i njegovu heliocentričnu teoriju optužio za blasfemični zločin poricanja apsolutnih istina Svetog pisma. biće to dug. tražiti razjašnjenje i dokaze za tužbu. bio je na čelu Kongregacije za doktrinu vere tokom dugog pontifikata pape Jovana Pavla II (1979 . . u južnoj Francuskoj i severnoj Italiji. Rimska inkvizicija ili. korak izvan artificijelnog obrasca starog sveta vodio je na put ka izvornom ljudskom polazištu. izvedeno je od latinskog glagola inquiro što znači tražiti. pa je novi mondijalni ciklus proganjanja i kažnjavanja svih onih koji misle. neizvestan i veoma mukotrpan put. Na osnovu neizmenjenih doktrinarnih pretpostavki Rimska inkvizicija. ustanovu poznatiju kao Sveti Oficio ili Rimska Inkvizicija. "veštice". da formuliše nove ciljeve. albigenežana. njenih simboličnkih struktura. razvije nove instrumente i povede novi bezpoštedni rat protiv svih onih koji ugrožavaju univerzalni papski primat i primat Rimokatoličke crkve uopšte. Pred ljudima se otvorio jedan novi.24 Novoj astronomiji. istraživati. Astronomia Nova. Sledstveno. Kardinal Karafa (Carafa. koja se od 13. "Jeretici". maja 1543. Kopernik je primio prvi primerak svog životnog dela De revolutionibus i umro nekoliko sati docnije. Kopernik je primio prvi primerak svog životnog dela De revolutionibus. Već 1546. Godinu dana posle osnivanja Papske inkvizicije. kao i drugih slobodnih crkava i pokreta na Balkanu. kada je reorganizovana i preimenovana u Kongegaciju za doktrinu vere. a njegova epistemološka revolucija bila je pokrenuta. članova Kongregacije za Inkviziciju i vrhovnih inkvizitora. Papska inkvizicija. Akademska zajednica počela je da se konfiguriše na (antiklerikane) 31 Godine 1542.

Bartholomaeus Keckermann. Nicolaus Cardinal von Schönberg. Petrus Pitatus. Leonardo Botallo. Tiedamann Giese. Francesco Maurolico. Valentin Otho. John Blagrave. Johanes Petrius. Thomas Blundeville. Nicolao Zoravio. Georg Joachim Rheticus. Guillaume de Saluste du Bartas. Johanes Stadius. Nicolaus Neodomus. Christian Urstitius ili Wursteisen. Lambert Danneau. Rimska inkvizicija proglasila je i službeno Kopernikov rad za jeretički i subverzivan. Valentin Steinmetz. Philipp Melanchthon. François Viète. 32 Tokom svih ovih šezdeset godina. 1642 . a reč je o periodu početnog ubrzanja i zato još uvek spore istorije.32 Sasvim u skladu sa dinamikom sveta koji se rađa. Marin Mersenne. godine 1616. Johannes Kepler. kosmološki i uopšte naučni okvir vremena u kome će kroz faktičku iako ne i formalno proklamovanu svetsku republiku učenosti biti obnovljen stari antički ideal kosmopolisa kao univerzalne ljudske zajednice. Erasmus Reinhold. Cyprianus Leovitius. Pierre de Bérulle. Elia Diodati. U Gasendijevom katalogu kopernikanaca nalaze se: Bernard Wapowski. John Feild ili Field. Johannes Danticus. Joseph Gaultier. Sledstveno. Tycho Brahe. Brunone Seidelius. čitavih šezdeset godina posle pomenutih događaja. nalaze se: Paul Eber. Nicolas Fabri de Peiresc. Christopher Clavius. Matthias Bernegger. trajala je borba između kopernikanaca i antikopernikanaca za koju znamo zahvaljujući Kopernikovoj biografiji Pjera Gasendija (Pierre Gassendi) iz 1654. Robert Record ili Recorde. Giovanni Antonio Magini. Julius Ceasar Scaliger.25 kopernikance i (klerikalne) antikopernikance. Petrus Ramus ili de la Ramée. Nicolaus Mulerius. kada je Isak Njutn (Isaac Newton. Thomas Digges. William Gilbert. John Dee. Regnier Gemma Frisius. Omer Talon.1727) objavio svoje Matematičke principe prirodne filozofije. Johannes Laurentius Gevaliensis. Johannes Amos Comenius. David Origano ili Tost. Tako je sa Kopernikom postavljen jedan opšti filozofski. Jean-Antoine de Baïf. Heinrich Zell. Francesco Patrizio. itd. Giordano Bruno. Pierre Gassendi. u trenutku otvaranja slučaja protiv Galilea Galileja (Galileo Galilei). kada je Kopernik pokrenuo točak dubokih strukturalnih promena svetskog društva sa De revolutionibus. Erasmus Oswald Schreckenfuchs. Jean Calvin. Francesco Barozzi. Nicodème Frischlin. . Martin Luter. Jonas Petrejus Upsaliensis. Jean-Baptiste Morin. Bartholomäus Scultetus. Giulio Cesare LaGalla. Joseph Justus Scaliger. Giovani Maria Tolosani. Johannes Angelus. Diego Lopez de Zuñiga. ispostaviće se da je Kopernikova teorija nepovratno otovorila prostor i za radikalno drugačiju. Christoph Rothmann. Jorgen Christoffersen Dibvardius. Michael Mastlin. Paul Wittich. Wilhelm Misocacus. biće okončan 144 godine kasnije. i drugi. George Buchanan. Jacopo Mazzoni. Philosopha naturalis principia mathematica. Michel Eyquem de Montaigne. Andreas Aurifaber. takođe istorijski novu Veliku Sliku ljudskog sveta u ovom ponovo otkrivenom poretku nebeske mehanike. Jean Bodin. U grupi antikopernikanaca. Proces postavljanja nove paradigme koji je otpočeo 1543. Jacob Christmann. René Descartes. Novi kosmos sa novim ljudskim svetom u tom kosmosu dobio je tako primereno naučno objašnjenje univerzalnih zakona na kojima počiva. Archille Pirmin Gasser. u Kembridžu 1687. Duncan Liddel. Johan Albrecht Widmannstetter. Giovanni Battista Benedetti. pa je De revolutionibus uvrštena u papski Index librorum prohibitorum da na njemu ostane sve do 1835. Pontus de Tyard.

str. latinsko revolutio transformisano je u ital. veka. imao je da se dovede u sklad sa univerzalnim načelima nove prirodne filozofije i tako optimalno uskladi sa ritmom heliocentričnog poretka same prirode. već u drugoj polovini 17. i kao što je već rečeno. revoluzione. Jedinstveni socijalni prostor ljudskog sveta na Zemlji čije su koordinate posle pesnika i filozofa ispisali moreplovci i istraživači. ispostaviće se da je Kopernikovo otkriće planetarnih revolucija oko Sunca istovremeno i više nego spasonosan metodološki i konceptualni putokaz za izlaz iz tog stanja opšte ljudske osujećenosti. pretežno trgovačkih. isto. a za njima trgovci. Ali. bio je potreban "samo" onaj jedan korak koji od prepoznavanja revolucijâ nebeskih tela u Kopernikovoj kosmologiji vodi do toga da se i velike promene u ljudskim poslovima na Zemlji takođe prepoznaju i 33 34 Videti. ovo revolutio. Razume se. i engl. 81. revolucija. plovilo je samo između Evrope i Amerike).000 brodova. jezik kao revolution. do 1650.26 3. tiranija neprirodnog poretka neslobode koja je zarobila ljudski svet. Glavni protagonisti svetske republike učenosti bili su uvereni da će se ona. reč koja je prevedena na fr. u skladu sa prirodnom filozofijom i njenim idealom ljudske slobode. Žan Delimo: Civilizacija Renesanse (1984).33 razvijati u pravcu jedne idealne velike republike sveta i njene svetske vlade kao gravitacionog središta tako uređenog čovečanstva. Kopernik je svojim otkrićem Zemljinih revolucija oko Sunca znatno proširio značenje ovog revolutio. vojnici. Pojam revolucija. revoluzione. Međutim. u Renesansi. . ali su u ranom srednjem veku ovu reč uveli u upotrebu sv. revoluzione. izveden je od novolatininskog revolutio.34 Da bi se to shvatilo. reči koja je nepoznata u klasičnom latinskom. bila je nepremostiva prepreka na putu ostvarenja tog velikog cilja. čak 18. hrišćanski misionari i drugi kolonizatori. Izvorno. znači povratak objekta koji se kreće po nebeskoj sferi u početni položaj. revolution. revolution. Augustin i drugi hrišćanski autori. uostalom po logici interesa merkatilnog kapitalizma koji za prostor svoje ekspanzije ima čitav svet (od 1504.

27 imenuju kao revolucije. Opšti i posebni uslovi za jedan takav korak vremenom su obezbeđeni, nekolicina među Kopernikovim savremenicima na različite načine najavljivali su takav ishod događaja, pa je ovaj odlučujući korak najzad bio i učinjen. Korak o kome je reč postao je moguć tek po okončanju duboke ekonomske i svake druge krize koja je od kraja 13. pa do polovine 15. veka, dakle čitavih 150 godina, doslovice desetkovala Evropu i njene ljudske i materijalne resurse. Godine 1450, postalo je jasno da je novi ciklus privredne, kulturne i socijalne konjukture konačno pokrenut. Severnoitalijanski gradovi, a naročito Firenca, bili su centri tog preokreta. Sa mnogo entuzijazma, samopouzdanja i umeća, iz haosa stopedesetogodišnje krize na scenu istorije stupila je Renesansa sa svojim humanizmom. Tako se dogodilo da je korak o kome je reč omogućio renesansni humanizam, ono kumulativno dejstvo velikog skupa faktora veoma različite genealogije, morfologije i snage koji su uticali na vektore evropske, sledstveno i svetske istorije tokom dugog 16. veka, odnosno između 1450. i 1630. godine. Za početak talasa koji će dovesti do Kopernikove koncepcije planetarnih revolucija, a odatle i do kristalisanja ideje o revoluciji u ljudskim poslovima, može se uzeti obnova Platonove Akademije, Academia Platonica, u Firenci 1450. godine, a naročito onaj nepoznati datum 1460, kada je izvesni monah u službi Kozima de Medičija (Cosimo de Medici, 1389 - 1464), doneo iz Makedonije u Firencu grčki rukopis traktata Primander Hermesa Trismagista, legendarnog prvog filozofa, teologa i maga, osnivača ovih disciplina kod starih Egipćana. Od 1471, kada je prvi put štampan Fičinov (Marsiglio Ficino, 1433 - 1499) prevod Primandera na latinski, pa do kraja tog stoleća, ali i tokom čitavog 16. i 17. veka, Primadner, rukopis kome će se uskoro pridružiti i drugi traktati Hermesa Trismagista poznati kao Corpus Hermeticum, Hermesova zbirka, imaće odlučujuću ulogu u profilisanju glavnih filozofskih, teoloških i naučnih ideja vremena. Sve do početak 17. veka smatralo se da je Hermes Trismagist bio stvarna istorijska ličnost, a njegova Zbirka imala je snagu prve objave budući da se čvrsto verovalo kako je nastala u sam osvit civilizacije, za vreme prve egipatske dinastije pre više hiljada godina. Tek je učeni Isak Kazaubon (Isaack Casaubon, 1559 - 1614), francuski jezuita koji je u službi engleskog kralja Džejmsa I između 1610. i 1614. godine radio na kritičkom izdanju Baroniusovih Crkvenih anala, Annales Ecclessiastici, izneo argumentaciju na osnovu koje je autorstvo Hermesove zbirke pripisivano Heremsu

28 Trismagistu stavljeno pod znak pitanja, a vreme njenog nastanka bilo datovano u znatno mlađi period istorije (Isaac Casaubonus: De rebus sacris et ecclesiasticis Exercitationes, London 1614). Današnji istraživači saglasni su da su tekstovi Hermesove zbirke nastali u periodu između 3. veka p.n.e. i 3. veka n.e, u Aleksandriji. Kako god bilo, Corpus Hermeticum, Hermesova zbirka, predstavljala je opšti konceptualni okvir unutar koga se iskristalisao renesansni humanizam sa Kopernikovom epistemološkom revolucijom kao svojim nesumnjivim vrhuncem.35 Apokaliptične vizije "poslednjeg dana", "strašnog suda" i "kraja sveta" s jedne strane, a milenarističke vizije "novog početka", "novog sveta" i "novog neba" s druge, osnovne su dve eshatološke vizije 16. veka. Razume se, obe vizije reflektuju stvarni život stvarnih ljudi. Masovni i apokaliptični progoni i spaljivanja "veštica", "jeretika", "inovernika" i svih drugih "otpadnika" (jeres židovstvujušćih u Rusiji 1490; Granadski edikt proglašen 31. marta 1492, kojim su Jevreji i Mavari na Iberskom poluostrvu stavljeni pod režim verskog terora, masovnih egzekucija, spaljivanja, nasilne konverzije, pljačke i progona), odvijaju se paraleno sa poletom renesansnog humanizma, milenarističkim i hilijastičkim pokretima, kao i velikim geografskim otkrićima. Godine 1510, u vreme dok Kopernik piše Commentariolus, Mali komentar, Henrih Kornelijus Agripa od Neteshajma (Heinrich Cornelius Agrippa von Nettesheim, 1486 - 1535), završio je svoju knjigu De occulta philosophia, O tajnoj filozofiji, najuticajnije humanističko i filozofsko delo u prvim decenijama 16. veka, u svakom slučaju do pojave Paracelsusa i Kopernika. Glavni cilj koji je Agripa želo da postigne sa De occulta philosophia bio je da posle hiljadu godina ljudske zarobljenosti u mraku neznanja i pod tiranijom univerzalnog teokratskog carstva, sakupi najvažnije ideje koje su nastale tokom poznate istorije, da skrupulozno identifikuje sve ono šta je u njima zajedničko i da, na temelju svega toga, postavi i objavi opštu Veliku Sliku Univerzuma koja sledi iz ovih ideja. Agripa je, dakle, želeo da formuliše ono što se u 20. veku naziva teorija svega, theory of everything, TOE. Marsilio Fičino i njegovi radovi iz područja tzv. spirutualne
35

O Corpus Hermeticum i Hermesu Trismegistu, o recepciji ove zbirke u 15, a naročito u 16. veku, videti Frances A. Yates: Giordano Bruno and the Hermetic Tradition, The University of Chicago Press, Chicago - London 1964; Francis A. Jejts: Hermetička filozofija i elizabetansko doba (1979), SKC, Beograd 1999; Garth Fowden: The Egyptian Hermes. A Historical Approach to the Late Pagan Mind (1986), Princeton University Press, Princeton, New Jersey 1993; Erna Banić-Pajnić: Smisao i značenje Hermesove objave, Globus, Institut za povijesne znanosti Sveučilišta u Zegrebu, Zagreb 1989.

29 magije, kao i tzv. demonska magija Agripinog učitelja i mentora Johana Tritemiusa (Johannes Trithemius (1462-1516), napolitanskog opata, kriptografa i maga, polazište su ovog Agripinog rada, ali ne i jedini autoriteti na koje se pozivao. Knjigu je napisao sledeći, takođe, Zoroastera, Pitagoru, Platona i neoplatoničare, Rodžera Bekona (Roger Bacon), Roberta od Jorka (Robert of York), Petra od Abana (Peter Apponus ili Peter de Abano), Alberta Velikog (Albertus Magnus), a posebno opširno, citirao je dela kao što su firentinski Cicclus Asculus, Plinijeva Historia Naturalis, Picatrix, Corpus Hermeticum Hermesa Trismegista, Liber de Mirabilibus Mundi Pseudo Alberta Velikog, Oratio de Dignitate Hominis i Apologia Pika dela Mirandole, De Verbo Mirifico Johanesa Reuhlina i druga. Pošto je pažljivo uporedio ideje o univerzalnim zakonima prirode do kojih su kroz istoriju došli veliki prethodnici, pošto je identifikovao korespodencije, simetrije i konvergencije u odnosima između ovih ideja, Agripa je došao do zaključka da Univerzum sačinjavaju tri sveta u međusobnoj interakciji: prvi je svet elemenata, drugi je celestijalni svet ili svet zvezda, treći je svet intelekta. Interaktivni trougao koji ova tri sveta uspostavljaju nije ništa drugo nego sâm Univerzum, koji je, za Agripu, isto što i Bog. Čovek i Univerzum, nalaze se u odnosu međuzavisnosti i preslikavaju se jedan u drugom: Makrokosmos, odnosno Univerzum - Bog, i Mikrokosmos, odnosno Čovek. Zato su filozofija, fizika, matematika i teologija one discipline koje jedine pomažu da se dođe do spoznaje fundamentalnih, dobro skrivenih unutrašnjih principi Univerzuma i svih oblika njegovog manifestovanja. Tako stečeno znanje omogućava da se svesno deluje na sve oblike egsistencije i da se oni podvrgnu volji onoga ko je ovim znanjima ovladao. Načelno, time se otvara i mogućnost da se svesno deluje na ponašanje čitavog Univerzuma. U skladu sa ovim konceptom tri sveta koji su jedan, De occulta philosophia podeljena je u tri knjige: knjiga prva posvećena je prirodnoj magiji, magiji prirode, knjiga druga govori o celestijalnoj magiji, magiji zvezda, dok se u trećoj raspravlja problem ceremonijalne, odnosno religiozne magije. Kada je završio rukopis De occulta philosophia, Agripa je krenuo na dugo putovanje po Evropi, jedno od onih koje poznavaoci nazivaju "misterioznim". Zahvaljujući rukom prepisivanim kopijama koje su dostupne samo onim najpoverljivijim među učenim ljudima, De occulta philosophia od tog trenutka počela je da vrši snažan uticaj na najkreativnije među Agripinim evropskim savremenicima, naročito u Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj i Italiji. Agripa će svoje

oktobra 1517. Dana 24. 1493 . prikucao je na vrata kneževske crkve u Vitenbergu plakat sa 95 teza protiv crkvene trgovine papskim indulgencijama. Albreht Direr (Albrecht Dürer. svoj verovatno najslavniji i najezoteričniji rad. Iako to nije nameravao. dakle opasan jeretik. medicine. Jeronim se rodio u Stridonu.1546). Paracelsus je spasao život vratolomnim noćnim bekstvom iz Bazela. na granici provincija Dalmacije i Bosne. apotekarskog i univerzitetskog ceha. Pobegao je u gornji Alzas. Na dan 31. "Zašto me . on "u neku ruku predstavlja sveca zaštitnika kabalista i često se pojavljuje u literatuiri hrišćanske kabale. Paracelsusove. doktor i profesor Svetog pisma na univerzitetu u Vitenbergu (Wittenberg). Ovaj Jeronimov ugled temelji se ne samo na činjenici što je kao znalac grčkog i hebrejskog bio prvi koji je preveo Sveto pismo na latinski i što je za sobom ostavio bogat opus učenih komentara o pitanjima hrišćanske doktrine. slavni lekar i tamošnji profesor medicine Filip Aurelije Teofrast Bombast fon Hohenhajm Paracelsus (Philippus Aureolus Theophrastus Bombastus Von Hohenheim Paracelsus. dočekali su ovo buntovničko spaljivanje knjiga Avicene i Gelena kao bogohulnu jeres. gde se skrivao kod pouzdanih prijatelja često menjajući boravište. Martin Luter (Martin Luther. demostrativno je spalio medicinske knjige Avicene i Galena i tako označio kraj jalovog pozivanja na antičke autoritete i početak moderne. pred sam kraj života. augustinski redovnik. Odmah su optužili Paracelsusa da je "Martin Luter medicinske nauke". kao kod Reuhlina". Brojni Paracelsusovi protivnici i neprijatelji iz lekarskog. 1471 . U gužvi koja je nastala.30 najvažnije delo objaviti 23 godine kasnije. pred masom studenata okupljenih ispred univerziteta u Bazelu. piše Frensis A. veliki pokret evropske Reformacije. Ove dve gravire predstavljaju Direrovu interpretaciju Agripine teorije svega iz De occulta philosophia. indulgentiarum institori oppositas.1528) je završio graviru Melanholija I. ponosan na svoje seljačko poreklo. kada je Kopernik završio Commentariolus. tekst koji će postati slavan pod naslovom B. 1483 . Godine 1514. na teritoriji rimske Ilirske prefekture.1541). prvu masovnu revoluciju modernog vremena. juna 1527. kao i graviru Sveti Jeronim u radnoj sobi. Luter je tako pokrenuo događaje koji su samo čekali da budu pokrenuti. u gradu koji se nalazio kod današnjeg Bosanskog Grahova. ali i spasonosni casus belli za konačni obračun. Jeronima (348 420). nego naročito na tome što je bio prvi hrišćanski komentator slova hebrejskog alfabeta u kabalističkom ključu. Jejts. Što se tiče samog sv. Martini Lutheri theses Tezelio.

Iste godine. Godine 1536. istraživanju. vrata moderne naučne medicine kakvu poznajemo danas. avgusta 1534. merenju i iskustvu. a posle smrti 1535. pojedinačna prosvetljena svest za Paracelsusa nije i konačni cilj duhovne alhemije. Ova sedmorica iberskih diplomaca sa pariske Sorbone (Loyola. Marije na pariskom Monmartru. 1491 . Proricanje vremena. biće pominjan kao tipični crni mag i Đavolov učenik. Razume se. odgovorio je tada Paracelsus svojim neprijateljima. Peter Faber. ima na tom ljudskom putu u zlatno doba ulogu od odlučujuće važnosti. Ignjacio de Lojola (Iñigo Lopez de Loyola. rad u kome je izložio osnovne ideje duhovne alhemije. Jacob Laines i Nicholas Bobedilla koji su Španci i Simon Rodrigues. Paracelsus u . a ja ću biti odgovoran za ono što ja kažem. Sledstveno. deluje u Bazelu. Ipak. Tri godine docnije. inkvizitora i cenzora. Kornelijus Agripa fon Neteshajm najzad je objavio De occulta philosophia. ni poredak nije sedeo skrštenih ruku. Francis Xavier. navodi da neki "ne sasvim verodostojni rukopisi" obaveštavaju kako su lože sa istim imenom delovale u Nemačkoj već u 12. da kao disciplinovani vojnici bez razmišljanja izvrše svako naređenje rimskog pape i da se suprotstave silama jeretičke reformacije koje su ugrozile veru. To je. ideologa. 1533. Izvesno Bratstvo prosvetljenih. takođe prpisujete i meni: vi nas obojicu želite u vatri". Proricanje vremena je istovremeno i praktični priručnik za dostizanje prosvetljene svesti. Paracelsus je objavio i knjigu Prognosticatio. Konačni cilj jeste ponovno uspostavljanje univerzalnog zlatnog doba. Agripa je proglašen za opasnog jeretika. Paracelsus je objavio svoje najznačajnije delo. revolucionarnu Knjigu o velikoj hirurgiji. Veštičarenje koje pripisujete Luteru.1556) sa šestoricom sledbenika osnovao je Društvo Isusovo. Alfonso Salmeron. odnosno samosvesti. Paracelsus je objavio i da jedna tajna loža Bratstva Ruže i Krsta. Fraternitas de Rosea Cruce. u borbenoj lektiri rimskih i drugih hrišćanskih teologa. Dana 15. svoju teoriju svega.31 nazivate Martinom Luterom? Luteru prepuštam da brani ono što sam govori. eksperimentu. Societas Iesu. crkvu i papu. Ernest Bloh (Ernest Bloch). kao najvišeg cilja duhovne alhemije i svakoga ko u skladu s njenim intencijama radi na sebi. u crkvi Sv. koji je Portugalac) rešeni su da se svim raspoloživim sredstvima bore za stvar katoličke vere i crkve. Ordens des Rosencreutzes. Godine 1530. prvo spominjanje Fraternitas de Rosea Cruce. veku. međutim. Der grossen Wundartzney pa je tako nepovratno otvorio vrata medicine zasnovane na racionalnom i kritičkom posmatranju. koliko se danas zna.

Društvo Isusovo. iznenada je umro u Salzburgu. glavnom gradu istoimene arhiepiskopije. iako je do kraja života ostao u njenim redovima. papa Pavle III objavio je bulu Regimini militantis i odobrio red Societas Iesu. u Veneciji. Razume se. koji je tada imao 48 godina. Poznat slučaj ovakvog korišćenja pojma revolucija predstavlja rad La Rivoluzioni di Napoli. koji je Aleksandar Girafi (Alessandro Giraffi) objavio 1647. Samo što je ušao u Belog Konja. vojvodom Ernestom od Bavarske. naročito u nemačkim zemljama. revolucija. počeo je da se koristi i za imenovanje radikalnih socijalnih promena koje omogućavaju povratak ljudskog sveta iz neprirodnog poretka tiranije u prvobitni. Godine 1540. bez Jezuita. Tako je počela istorija Lojoline vojnomonaške organizacije. kojim je Kopernik označio ritmičko kretanje i povratak u polazni položaj Zemlje i svakog drugog nebeskog tela koje kuži oko Sunca. revolution. revolution. papa Pavle III osnovao je Kongregaciju za Inkviziciju. Dana 34. njegova zbirka Clarastella. Ideal univerzalne. veka omogućiti "veliku roznkrojcersku eksploziju" koju pozitivna istoriografija smatra "klasičnim roznkrojcerstvom". doputovao je u Salzburg na zakazani sastanak sa princom-nadbiskupom. Paracelsus. revoluzione. Together with Poems Occasional. septembra 1541. dakle prirodni poredak ljudske slobode. na početku ustanka koji je protiv Habzburga u Napulju vodio ribar Masanileo (Masanilleo). Epigrams. Najzad. Ovaj vrhunski ideal. danas u Austriji. Paracelsusova dela biće odmah stavljena na vatikanski Index librorum prohibitorum. Već u drugoj polovini 17. veliki lekar je naprasno umro pod misterioznim i nikad razjašnjenim okolnostima. Indeks zabranjenih knjiga. Iz Celovca (nem. revolucija. ma kako zabačenog i udaljenog. revoluzione. godine. ustanovu poznatiju kao Sveti Oficio ili Rimska Inkvizicija. Satyrs u kome se pojam . veku. svratište gde je sastanak trebalo da se održi. Engleski pesnik Robert Hit (Robert Heath) upotrebio je. njihovih misija i njihove delatnosti.32 Prognosticatio sebe predstavlja kao onoga koji je žrtvovan i stoga prinuđen da deluje na strani svojih neprijatelja kako bi omogućio da se na svetlu dana u punom sjaju pojavi ovo Bratstvo prosvetljenih. manje od godinu dana posle Paracelsusove smrti. pojam revolucija da označi radikalne društvene promene koje će u budućnosti učiniti ljudski svet boljim. a on sam biće klasifikovan kao nepopravljivi jeretik i mag opasan za stvar Rimske crkve. Uskoro. takođe. neće biti ni jednog dela sveta. 36 36 Pojam revolutio. do koje se stiže mukotrpnim unutrašnjim dosezanjem prosvetljene svesti ili samosvesti. osnovni je motiv Prognosticatio. Revolucija u Napulju. 1542. veka pojam revolutio. Klagenfurt) gde je tada živeo. u času rađanja sveta modernosti. Elegies. počeo je da se koristi za imenovanje radikalnih promena u ljudskom društvu u 17. totalne spoznaje. dalje će razvijati Paracelsusovi učenici iz pokreta pansofista što će početkom 17.

prevedena je na poljski i objavljena 1736. Revolucije univerzuma. Godine 1733. ovaj prevod imao je brojna izdanja. the necessity of giving immediate of powerful succour to the Emperor against France and her present allies." 37 Imanuel Wallerstein: Suvremeni svjetski sistem (The Modern World-System I. O tome svedoče sačuvane publikacije sa revolucijiom u naslovu: Révolutions d’Anglettere. Fridrih Veliki. Brojne istoriografske studije anonimnih ostrvskih autora sa mnogo entuzijazma tada su predstavljale slavnu revoluciju javnosti na Kontinentu. veka. . koji je predstavio sve promene u čovečanstvu od Noja do Luja XIV zvao se Les Révolutions de l’univers. koja je izmenila gotovo čitav sistem Evrope. Jezuita Pjer-Žozef Dorlean (Pierre-Joseph Dorléans). Grivank (K. navodi iscrpan katalog istorija revolucije. a zatim i širom Starog Sveta. u Londonu dramu The Revolution in Sweden. Paris 1670. Weimer. zaslužuje da je ispita Filozofsko oko. Katarina Kokburn (Chatarine Cockburn) objavila je 1706. 1548 . 1974. napisao je: "Revolucija tako velika i tako jedinstvena. Veliki geografsko-istorijski atlas iz 1763. iako je izučava samo manjina znanstvenika. Pariz 1692. u Varšavi. nazvan je slavna revolucija. nepotpisani autor upotrebio je pojam revolucija za opis novog tipa politike u spisu Revolution politicks: being a compleat collection of all reports. sa revolucija u naslovu.1600) i Kampanela (Tommaso Campanella. Prevrat kojim je u Engleskoj 1688. rad The Real Crisis or. Nepoznati autor koji se potpisao pseudonimom Viljem Revolucija (William Revolution) objavio je 1735." 37 Sa ovim transferom pojma revolucija iz Kopernikove astronomije u prostor društvenih odnosa. kada pređe taj solarni put kao put svojih unutrašnjih radikalnih revolucija koristi sa ovim novim značenjem. Jedna od tih općenito priznatih prekretnica. Histoire de la révolution d’Irlande. Griewank) u Der neuzeitliche Revolutionsbegriff. 1980). Bili su to Bruno (Giordano Bruno. Zagreb 1986. 1955. glorious revolution. Tako je. kao i sedam engleskih pamfleta objavljenih između 1689. prvo u Engleskoj i engleskim kolonijama u Novom Svetu. O fenomenu dubokih promena u ljudskom društvu koje nazivamo revolucijama. naročito novih. str. Vertota iz 1719. godine 1751. Istorija revolucije u Irskoj. Trotomna Histoire des révolutions arrivées dans le gouvernment de la République romaine R. Druga velika prekretnica je stvaranje suvremenog svijeta. ponovo uspostaviljena monarhija. histories des revolutions u gotovo svakoj zemlji krajem 17. napisao je da "revolucije koje doživljavaju monarhije i republike imaju svoj uzrok u nepromenljivim zakonima prirode. lyes and stories which were fore-runners of the great revolution in 1688. i 1693. takođe u Londonu. isto tako u Londonu." O Luterovoj reformaciji. jest tzv. The Modern World-System II. štampana je u Londonu 1650.33 Ljudski svet krenuo je talasnom putanjom moderne svetske revolucije. vrata za izlazak iz poretka tiranije bila su nepovratno otvorena. Engleska revolucija. Protagonisti moderne svetske revolucije bili su i ostali čvrsto uvereni da će se ljudski svet. 13. bio je prvi koji je interpretirao istoriju revolucije kao samostalnu pojavu u svom trotomnom delu Histoire des révolutions d’Angleterre depuis le commencement de la monarchie iz 1693. Prvi moderni protagonisti radikalnih programa za promenu sveta svoje čvrsto utemeljenje imali su u Kopernikovom heliocentrizmu i simboličkom potencijalu ove teorije. Valerštajn (Imanuel Wallerstein) kaže sledeće: "Jedna od glavnih postavki u svjetskoj društvenoj znanosti govori o postojanju nekoliko velikih prekretnica u povjesti ljudskog društva. koji je revolucije video kao deo sudbine naroda. revolucija postala pozitivni politički ideal. neolitska ili poljoprivredna revolucija. i početkom 18. cekade. 1568 1639). Entstehung und Etwicklung.

vratiti u svoje prvobitno prirodno stanje i da će na Zemlji ponovo biti obnovljeno zlatno doba. Integrisni kao jedinstven deo partiture one gigantske kosmičke simfonije. "tendencioznim procesnim likovima prirode" koji su. Reč je o dinamičnim i istoričnim "figurama napetosti". pa sledstveno imaju i naročitu "produktivno-utopijsku" funkciju. . Do tog časa u raskoraku. dešifruju i shvate sve tajne. ispune svoju ulogu u velikom projektu ljudskog i opštečovečanskog oslobađanja. onaj izvorni poredak same prirode koji nije ništa drugo nego poredak ljudske slobode. Dešifrovati ove prirodne oblike "arhaično uskladištene anticipacije" znači osloboditi njihove dobro skrivene. da izraze izlazak Sunca". sa svojim velikim protagonistima i svojim ogorčenim neprijateljima." Univerzalni Haos rodiće Univerzalnu Harmoniju. dva poretka – zemaljski poredak čije središte je čovek sa njegovim kosmopolisom i nebeski poredak sa Suncem koje kao središte makrokosmosa drži na okupu sve stvari i na nebu i na Zemlji – tada će uskladiti svoje ritmove. biће organizovanа u skladu sa univerzalnim solarnim načelima nebeskog poretka. da "izraze ono što još nije bilo. sadrže "arhaično uskladištenu anticipaciju". na scenu svetske istorije zakoračila je moderna utopija. Zemaljski kosmopolis. "sposobni za budućnost".34 transformacija. Idealni prirodni sklad između solarnog i zemaljskog poretka biće tada ponovo. protagonisti moderne utopije naročito su bili (i ostali) zainteresovani za njene "realne simbole" ili "realne šife". uspostavljen. do kraja. i onaj nebeski i ovaj zemaljski.1977) "dvojnog pisma same prirode". Protagonisti moderne svetske revolucije takođe su bili i ostali uvereni da će se oba poretka. nastaviće potom da se kreću do kraja vremena. naime. da izraze izlazak Sunca". zavisno od stajne tačke posmatrača. neosvešćene sadržaje i pomoći im da. ili pun krug ili spirala. Čovečanstvo je celina. ovaj put i konačno. 1880 . zahvaljujući svojoj "produktivno-utopijskoj funkciji". "Jer. svojim veštinama i svojim moralnim vrlinama. odnosno univerzalna svetska republika. arhetipove i simbole koje sadrži Knjiga Prirode sa njenim zakonom sveopšte povezanosti. a on je. svet je jedan. pa upravo zbog tog svojstava imaju naročitu moć da "izraze ono što još nije bilo. Odlučni u nameri da odgonetnu i oslobode skriveni i neosvešćeni sadržaj onog Blohovog (Ernest Bloch. iz Mraka rodiće se Sunce. Sa svojim visokim idealima slobode i etosom socijalnog savršenstva. Oni. najzad ostvariti kao celovita i jedinstvena Univerzalna Harmonija onda kada ljudi. zahvaljujući svom znanju. odgonetnu.

juna 1905. a sa njom. Bio je to članak Zur Elektrodynamik bewegter Körper. Lj. str.III. rehabilitovao je i na temelju novog čitanja pitagorejske tradicije. stigli doista kući..... sve te alegorije i simboli. u realnom objektu. pokazali su se upotrebljivim u službi prosvjetiteljstva. suštinske promene korpusa ljudskih znanja koji je pokrenut 1905. nedeterminističkog i nelinearnog univerzuma. Prvi u toj seriji. centralnu ulogu Sunca u ljudskom kosmosu. 39 Naime.. jednu arhaično uskladištenu anticipaciju o još-ne-svjesnomu. Ajnštajn je u Annalen der Physik objavio i svoj drugi rad iz serije koja će od te godine napraviti njegovu Annus Mirabilis. Reč je promeni naučne paradigme. štoviše. naprotiv. kao nedemonskom hramu. isto. dokazao Kopernik. godini koja je bila Annus Mirabilis. da izraze izlazak Sunca. Arhetipovi te vrste uopće nisu sazdani naprosto od ljudske građe. rad za koji će Ajnštajn dobiti Nobelovu nagradu za fiziku 1921. Tako se jedan oštro upečatljiv dio svijeta pojavljuje kao skupina simbola objektivne vrste. one su figure napetosti. ukoliko su one unatoč čaroliji u sebi prema dvostrukom smislu sposobne za budućnost. videli smo. još-ne-uspjelomu. artikulisan je i novi koncept 38 "Ali Čarobna frula – da uzmemo fantastičan komad koji nesumnjivo humanizira – upotrebljava gotovo same arhaične alegorije i simbole. 38 Opšti filozofski okvir koji je postavio Kopernik ostaće dominantan od 17. Bloh je prepoznao i osvetlio rekonstruišući filozofski smisao i socijalnu funkciju arhetipskih i simboličkih struktura koje Mocart koristi u Čarobnoj fruli.) čine te realne šifre prepoznatljivima. Tako se kroz ovaj proces dešifrovanja "dvojnog pisma same prirode" iskristalisala "jedna objektski-utopijska nauka o figurama". odnosno o procesu duboke. godine 1905. i osposobljuje te slike da izraze ono što još nije bilo.. bio je to članak Über einen die Erzeugung und Verwandlung des Lichtes betreffenden heuristischen Gesichtspunkt. 1879 . Ovu dimenziju ljudske egzistencije na granici dvaju istorijskih svetova. Na taj način utopijska funkcija ne otkriva samo kulturni višak kao ono što pripada njoj nego također iz dvosmislene dubine arhetipova vraća natrag sebi jedan element same sebe. a ne možda tek njegovu ljudskom poimanju. O elektrodinamici tela u pokretu. oni.. Bez obzira na to. rad u kome je Ajnštajn prvi put formulisao i predstavio svoju . Ta stvar graniči s problemom jedne objektski-utopijske znanosti o figurama. Realni je simbol onaj simbol kojega je značenjski predmet još skriven. O heurističkom stanovištu u vezi proizvodnje i transformacije svetlosti. objavljen 17. neku vrstu realne šifre ili realnog simbola.).. jedne nanovo kvalitativne filozofije prirode. Tako produktivno-utopijska funkcija izvlači i slike iz nezastarjelog bivšeg. 189. dakle. Godina čuda Alberta Ajnštajna (Albert Einstein. sasvim konsekventno. Takozvana znanost morfologije samo je apstraktna karikatura toga. sa zaboravljenim (pitagorejskim) problemom kvalitativne matematike." (podvl.. čije matematike i filozofije još podjednako nema. marta 1905. Ljudska simbolska slika toga dade se odslikati samo na zastupajući način. ni od arhajske niti od kasnije povjesti.K. Oni su u Mozartovoj muzici bajke. jer realne šifre nisu statične.) Ernest Bloch: Princip nada. samom sebi. i primereni socijalni program obnovljene pitagorejske kvalitativne matematike jedne kvalitativno nove filozofije prirode. veka kada je na talasu jedne nove epistemološke i kognitivne revolucije postavljena nova naučna paradigma i skicirana nova teorija svega kao Velika Slika novog. objavio četiri svoja rada. pa sve do prve trećine 20. I . napokon. likovi ocrtanih objekata (. Knjiga I. od kojih su dva predstavljala revoluciju. Već 30.39 Na talasu ove promene. Ajnštajn je u časopisu Annalen der Physik.35 Držeći se argumenata geometrije i matematike. to su tendenciozni procesni likovi i na taj način nadasve simbolični. na samom početku moderne epohe. Vrste gibanja (. pokazuju dio dvojnog pisma same prirode.1955)....

News & Archives . Bantam Books. Goenner: On the History of Unified Field Theories. A Theory of Everything?. O računarima. Rijeka 1988].hawking. P. sada transformiše u pravcu kompleksnog. videti Stephen Hawking Website. New York 1993. Davies and J. asimetričnog.html. 1988. Vintege Books. svet je jedan. © Max Planck Society 2004. Beograd 2005. [Godine 2005. na stogodišnjicu objavljivanja navedenih članaka.org. Albert Einstein: Fundamental ideas and problems of the theory of relativity. veka. Minds. Hebrew University. Roger Penrose: The Emperor's New Mind: Concerning Computers. Beograd 2004]. iako redefinisan u novom epistemološkom ključu. od početka pedesetih godina istog stoleća astronomija i astrofizika sa novim modelom kosmosa. naročito iscrpan i kompetentan pregled nastojanja da se u 20.livingreviews. Albert Einstein: On the Generalized Theory of Gravitation (between 04/01/1950 and 04/30/1950). Takođe videti. Iako artikulisan na temelju novih znanja o prirodi univerzuma i principa na kojima univerzum počiva.alberteinstein. Videti. Nobel Lecture. . http://www. 1923. Međunarodna unija za čistu i primenjenu fiziku. naročito od dvadesetih i tridesetih godina 20.info/db/ViewImage. International Union of Pure and Applied Physics. Nordic Assembly of Naturalists at Gothenburg. "Jer. videti u Đorđe Minić: U potrazi za još jednom čudesnom godinom.uk/info/iindex. na scenu je zakoračila kvantna mehanika i kvantna fizika. veku formuliše TOE. Brown: Superstrings. na svom službenom sajtu. Einstein papers Project. http://en. Oxford University Press. Informatika. Hoking poziva na bojkot ovog svog rada čije objavljivanje kao autor nije odobrio. upadljiva je konceptualna srodnost njegove teorije svega sa teorijom svega Kornelijusa Agripe. Najmenje u jednom slučaju. DN Centar. Okokar Keršovani. M. July 11. videti u Hubert F.W. Princeton University Press.wikisource.org/lrr2004-2. nelinearnog i naglašeno federalnog koncepta mrežno strukturiranog kosmopolisa i njegovih ustanova za globalno upravljanje. Stephen Hawking and Roger Penrose: The Nature of Space and Time.C. Stephen Hawking: A Brief History of Time. umu i zakonima fizike. Stephen Hawking: The Theory of Everything: The Origin and Fate of the Universe. and The Laws of Physics. http://www. UK. Steven Weinberg: Dreams of a Final Theory: The Scientist's Search for the Ultimate Laws of Nature . IUPAP.org/wiki/Nobel_Lecture_Physics_1921. Cambridge. obeležila je Ajnštajnovu Annus Mirabilis kao Svetsku godinu fizike. 1996. Veoma dobar pregled problema od interesa za sledeću naučnu revoluciju.do?DocumentID=34170&Page=1.] Zatim. Stephen W. rastresitog. Čovečanstvo je celina. a reč je o Rodžeru Penrouzu." revolucionarnu specijalnu teoriju relativiteta. unauthorized 2002 book (ISBN 1893224791) assembled from seven lectures on audiotape by Hawking originally released in 1994 under the title. a od šezdesetih i sedamdesetih godina i brojni pokušaji da se ove promene integrišu u koherentnu teoriju svega. 2005 [Stiven Hoking: Kratka povest vremena. sâm utopijski ideal kosmopolisa kao Univerzalne Harmonije ostao je ne samo nepromenjen. 1989 [Rodžer Penrouz: Carev novi um. Jerusalem and California Institute for Technology. http://www.36 kosmopolisa koji se od univerzalne svetske republike ili univerzalne svetske imperije kao idealnih oblika svetske države sa jakom centralnom svetskom vladom. Hawking's Life Works: The Cambridge Lectures (ISBN 1558009868). a naredni talas revolucionisanja našeg znanja i jedna nova naučna paradigma uveliko se očekuju. Cambridge University Press. Einstein Archives Online. New York 1988. Čovečanstvo se još nije adaptiralo na ove promene. nego je još i dodatno osnažen.

aurae catena. Johana Valentina Andreu (Johann Valentin Andreæ 1586 . 1493 . sledili velike uzore iz prošlosti. Bartolomeja de las Kazasa (Bartolomé de Las Casas. a u stvari kosmopolisa. bratstva i jednakosti. Erazma (Geert Geerts.1321) i njegovu Monarhiju (De Monarchia. Civitas Solis. Mora (Thomas More. Platona (427 .1654) i druge rozenkrojcerske autore.n. veka. legendarnog Hermesa Trismegista (spisi koji mu se pripisuju nastali su između 3. Pitagoru i pitagorejce.347) i neoplatoničare. idejama slobode. napisana između 1310. liberalizmom i raconalizmom. 1465 . njegovu idealnu svetsku državu i sve docnije stoike. Dantea (Dante Alighieri.37 4. rasprava o univerzalnom svetskom carstvu.1541). Kao protagonisti revolucije oni su. kao i drugim velikim idejama svetske revolucije svog vremena. 1518). i 1313). a posebno Kopernika. 1623). pa sledstveno i prvi moderni interpretatori njegove svetske vlade.e. Erazmo Roterdamski. Agripu (Heinrich Cornelius Agrippa von Nettesheim. 1478 . Prvi moderni zastupnici ideala kosmopolisa tokom 18. kao i veliku naučnu i filozofsku revoluciju dugog 16 veka uopšte. 1486 .1494). naročito Marsilija Fičina (Marsilio Ficino. 1484 . Idea republicae philosophicae. kroz istoriju povezuje Anaharsisa. takođe. naročito onu nit koja kao zlatni lanac. 1463 .1535).1553). bili su nadahnuti visokim univerzalnima načelima prirodne filozofije. Bruna. i 3. alias Erazmo Desiderius. Zenona. Rablea (François Rabelais. Paracelsusa (Philippus Aureolus Theophrastus Bombastus Von Hohenheim Paracelsus.1630). unutar Realis philosophiae epilogistice. 1433 1499) i Pika dela Mirandolu (Giovanni Pico de la Mirandola. 1571 . 1494 . Diogena.1566).1535) i njegovu Utopiju (De optimo Republicae statu deque Nova insula Utopia. Kampanelu i njegov Grad Sunca (Appendix politicae. 1265 . Keplera (Johanes Keppler. renesansne humaniste. Frensisa . veka n.1536).) i sve kasnije aktere hermetičke filozofije.e. veka p.

prožima prvu knjigu De revolutionibus orbium coelestium. 1596 1650). 1561 . koja sadrži pravu himnu suncu. Komentarišući Kopernikov rad. godine 1583. njegovom 'poglavaru' i 'vidljivom Bogu prema Trismegistu'". Delimo je. na osnovu empirijskih posmatranja kretanja nebeskih tela dokazao ispravnost Keplerove . Nova astronomija iz 1609. najzad. učinio još jedan korak dalje u približavanju istini o stvarnima nebeske mehanike našeg Sunčevog sistema. Bruno je u Londonu ostao godinu dana i tamo napisao svoje najznačajnije knjige. knjiga u kojoj je napustio koncept zatvorenog Kopernikovog kosmosa i učinio radikalan korak u pravcu koncepta univerzuma kao dinamične otvorene strukture koju sačinjava beskonačno veliki broj svetova. socijalne. već izvođen pred sud papske Inkvizicije pod sumnjom za jeres. spaljeni su i svi zaplenjeni primerci njegovih knjiga koje su. već je rečeno. Lajbnica (Gottfried Wilhelm Leibniz. Haromonija sveta. kao i to da "tako zamršeni i odveć ambiciozni vitalizam najautentičnije humanističke filozofije nije uvek bio odaleko od prave nauke. Johan Kepler je sa svojim delima Astronomia Nova. proslavljana tzv. 1632 .1645). istu onu revoluciju sveta koju je nekoliko decenija ranije najavljivao Paracelsus. Đordano Bruno je živ spaljen na rimskom trgu Campo di Fiore.1626) i njegovu Novu Atlantidu (The New Atlantis.1679). 1588 . osuđen zbog svog učenja i svojih uverenja kao opasni jeretik od strane papske Inkvizicije i pape Klimenta VIII. 1646 1716) i. februara po novom kalendaru) 1600. De l'infinito. 1583 . u London je stigao Đordano Bruno. universo e mondi (1594). Dekarta (Rene Descartes. Takođe sledeći Kopernikovu teoriju. događaj se odigrao na početku velikih svetkovina kojima je tokom čitave 1600. 1564 . zaključio kako "nama sumnje da duboko pitagorejsko nadahnuće. Sveta godina Rimokatoličke crkve koju je proglasio papa Kliment VIII. kao i Harmonice Mundi. uključujući i O beskraju. Kada je Galileo Galilej. februara (17." Sledeći filozofske. stavljene i na papskli Index librororum prohibitorum da na njemu trajno ostanu. iz 1618. Njutna. Hobsa (Thomas Hobbes. 5. 1627).1642).1704). nameren da upravo u skladu sa ovom teorijom i upravo iz tog grada pokrene novu sveopštu svetsku reformaciju. Grocijusa (Hugo Grotius. sa Brunom. 'zenici i duhu sveta'. Loka (John Lock. političke i etičke posledice ove pitagorejske heliocentričke slike univerzuma koju je u novom ključu osigurao Kopernik. sasvim na liniji renesansnog neoplatonizma. univerzumu i svetovima.38 Bekona (Francis Bacon. Cartesius Renatus. Galileja (Galileo Galilei. uostalom.

39 teorije o eliptičnim putanjama planeta i drugih objekata oko Sunca, ova svoja saznanja objavio 1632. godine u knjizi Dijalog povodom dva glavna sistema sveta, Ptolomejevog i Kopernikovog, onda je i ta knjiga bila zabranjena, zaplenjena i uništena i, naravno, stavljena na papski Index librorum prohibitorum na kome će ostati sve do 1822. godine; sam Galilej osuđen je kao jeretik od strane Inkvizicije na kućni zatvor u kome je ostao sve do smrti 1642. [Papa Jovan Pavle II objavio je 1992, punih 359 godina posle Galilejeve smrti, razume se u ime čitave Rimokatoličke crkve, izvinjenje povodom slučaja Galilej; istakavši da su sudije Inkvizicije bile neobaveštene o Galilejevoj istinskoj privrženosti veri, te da su optužbe protiv njega bile neosnovane, Jovan Pavle II proglasio je taj slučaj zaključenim.] Najzad, na temelju Kopernikovih, Keplerovih i Galilejevih, ali takođe i Brunovih uvida, Isak Njutn je 1687. godine objavio svoje kapitalno delo Philosopha Naturalis Principia Mathematica, Matematički principi prirodne filozofije i tako svetu otkrio univerzalni zakon gravitacije. Velika naučna i filozofska revolucija dugog 16 veka, čiji su svi glavni događaji smešteni u one 144 godine između 1543. kada je Kopernik pokrenuo točak ove revolucije objavljujući De revolutionibus orbium coelestium libri vi i 1687. kada je Njutn objavio svoje Philosophia naturalis principia mathematica, predstavljala je onaj istorijski "momenat" koncentracije celokupnog dotadašnjeg znanja čovečanstva u kome je nova paradigma ne samo postala moguća nego je i neporecivo bila postavljena. Tako se iskristalisala epohalno nova Velika Slika kosmosa i ljudskog mesta u tom složenom poretku nebeske mehanike. Bila je to najzad zaokružena teorija svega, opšti filozofski i naučni okvir jedne epohe u kojoj će se na talasu svetske revolucije 18. veka iskristalisati ideja novog kosmopolisa, odnosno buduće univerzalne svetske države i njene svetske vlade kao gravitacionog središta tako uređenog čovečanstva. Osvetljavajući tokom 18. veka, posebno u njegovoj drugoj polovini, ideju kosmopolisa kao i brojna pitanja koja ona otvara iz različitih vizura i na različite načine, naročit doprinos tom konceptu dali su: Emanuel Svedeborg (Emanuel Swedenborg, 1688 - 1772), Monteskje (Charles Louis de Secondant, Baron de Montesquieu, 1689 - 1755), Volter (François-Marie Arouet Voltaire, 1694 - 1778), grof Sen Žermen (Comte De St. Germain, ? - 1784), Bendžamin Franklin (Benjamin Franklin, 1706 - 1790), Dejvid Hjum (David Hume, 1711- 1776), Lomonosov (Михаи́л Васи́льевич Ломоно́сов, 1711 -

40 1765), Ruđer Bošković (1711 - 1787), Ruso (Jean-Jacques Rousseau, 1712 - 1778), Fridrih II Hoencolern Veliki (Friedrich II Hohenzollern der Große, 1712 - 1786), pruski kralj poznat i kao "građanin na prestolu" kako ga je zvao Volter, Denis Didro (Denis Diderot, 1713 - 1784), D'Alamber (Jean Le Rond d'Alembert, 1717 - 1783), Holbah (Paul Henry Thiry, baron d'Holbach, 1723 - 1789), Adam Smit (Adam Smith, 1723 - 1790), Kant (Immanuel Kant, 1724 - 1804), Đakomo Kazanova (Giacomo Girolamo Casanova, 1725 - 1798), Edmund Berk (Edmund Burke, 1729 - 1797), Džordž Vašington (George Washington, 1732 - 1797), Džon Adams (John Adams, 1735 - 1826), Retif de la Breton (Nicolas-Edme Rétif, nazvan Rétif de la Bretonne, 1734 - 1806), Edvard Gibon (Edward Gibbon, 1737 - 1794), Tomas Pejn (Thomas Pain, 1737 - 1809), Džon Robison (John Robison, 1739 - 1805), Markiz de Sad (Donatien Alphonse François Marqis de Sade, 1740 - 1814), Ogist de Bariel (August De Barruel, 1741 - 1820), Dositej Obradović (1742. ili 1743 - 1811), Tomas Džeferson (Thomas Jefferson, 1743 - 1826), Žan-Pol Mara (Jean-Paul Marat, 1743 – 1793), Kaliostro (Count Alessandro di Cagliostro, 1743 1795), Nikolaj Ivanovič Novikov (Николай Ивановч Новиков, 1744 - 1818), Tadeuš Košćuško (Andrzej Tadeusz Bonawentura Kościuszko, 1746 - 1817), Adam Vajshaupt (Adam Weishaupt, 1748 - 1830), Mirabo (Honoré Gabriel Riqueti, Comte de Mirabeau, 1749 - 1791), Gete (Johann Wolfgang von Göethe, 1749 - 1832), Stefan Zanović (Comte Stephan Zannovich prince Castrioto d'Albanie, 1751 - 1786) i njegova braća Premislav Marko (oko 1747 - posle 1790) i Hanibal (? - 1775), Žozef de Mestr (Joseph de Maistre, 1753 - 1820), Aleksandar Hamilton (Alexander Hamilton, 1755. ili 1757 - 1804), Anaharsis Klots (Jean-Baptiste du Val-de-Grâce, baron de Cloots, alias Anacharsis Cloots, 1755 - 1794), Mocart (Johann Chrysostom Wolfgang Amadeus Mozart, 1756 1791), Vilijem Godvin (William Godwin, 1756 - 1836), La Fajet (Marie-Joseph-PaulRoch-Yves-Gilbert du Motier, Marquis de La Fayette, 1757 - 1834), Vilijem Blejk (William Blake, 1757 - 1827), Robespjer (Maximilien François Marie Isidore de Robespierre, 1758 - 1794), Meri Volstonkraft (Mary Wollstonecraft, 1759 - 1797), Fridrih Šiler (Johann Christoph Friedrich von Schiller, 1759 - 1805), Fransoa-Noel Babef (François-Noël Babeuf, 1760 - 1797), Sen Simon (Claude Henri de Saint-Simon, 1760 1825), Filip Buonaroti (Filippo Giuseppe Maria Ludovico Buonarroti, 1761 - 1837), Tomas Maltus (Thomas Robert Malthus, 1766 - 1834), Sen-Žist (Louis Antoine de Saint-

41 Just, 1767 - 1794), Napoleon Bonaperte (itl. Napoleone di Buonaparte, korz. Nabolione ili Nabulione di Buonaparte, 1769 - 1821), Betoven (Ludwig van Beethoven, 1770 1827), Šarl Furije (François-Marie-Charles Fourier, 1772 - 1837), Klemens Meternik (Clemens Wenzel Nepomuk Lothar von Metternich-Winneburg, 1773 - 1859)… Ovi protagonisti veka prosvetiteljstva do danas su ostavili naročito dubok trag kao zastupnici različitih, ne retko i radikalno suprotstavljenih shvatanja kosmopolisa, odnosno univerzalne svetske države, pa su sledstveno rodonačelnici i one dve suprotstavljene, danas takođe dominatne, koncepcije svetske vlade. Za jedne (na primer, Kant, Pejn, Vajshaupt, Anaharsis, Godvin, Volstonkraftova), svetska vlada ima da kroz uzburkani okean istorije pouzdano upravlja brodom velike svetske republike, za druge (na primer, Gibon, Berk, Mirabo, Meternik), zadatak jedne takve imaginarne ustanove može biti samo to da izgradi brod velike svetske imperije i uvede ga u sigurnu luku. Kao reakcija na svetsku revoluciju 18. veka, pa sledstveno i kao reakcija na ova shvatanja, tada je artikulisana i treća, danas takođe aktuelna, interpretacija kosmopolisa i njegove svetske vlade. Zastupnici ove škole mišljenja (na primer, Robison, de Bariel) nalaze da je svaka svetska vlada svakog kosmopolisa, naročito ako je ona vlada velike svetske republike, ništa drugo nego veliko svetsko zlo, rezultat mračne zavere bezbožnih neprijatelja čovečanstva udruženih sa ciljem da sruše hiljadugodišnji hrišćanski poredak svakog oltara i svakog trona i uvedu svoju tiraniju. Svi glavni događaji bitni za nastanak, razvoj i recepcije modernih oblika kosmopolisa i njihovih svetskih vlada, odigrali su se između 1775. i 1800. godine unutar geografskog, socijalnog, političkog, ekonomskog i kulturnog prostora Evroamerike, a naročito sinhrono na sceni Atlantske revolucije, kako je u novije vreme imenovana srodnost strukturalnih promena u Ujedinjenim Državama Amerike, Ujedinjenom Kraljevstvu Engleske, Škotske i Irske i kraljevini Francuskoj krajem 18. veka. Kao akter događaja u sva tri pomenuta slučaja, dinamiku i dramu promena na dve obale Atlantika, kao i njihov svetskoistorijski značaj, na gotovo idealan način reprezentuje Tomas Pejn.

***
MEĐUIGRA TREĆA REVOLUCIJA, PRVI TALAS SINHRONICITETA 1775 - 1801.

Red iluminata. Pensilvanija. mladi profesor kanonskog prava na univerzitetu u Inglštatu. gostoprimstvo za 200 jezuita tada je pružila ruska carica Katarina Velika. Dana 10. vaspitanik i učenik raspuštenog jezuitskog reda [Papa Kliment XIV zabranio je 1773. ovu dužnost preuzeo je 1. Red prosvetljenih. od samih početaka hrišćanstva (1 . Bavarskoj i Tiringiji. Kao illuminati. engleski Kveker. postao američki patriota. godine. borac protiv robovlasništva. founding fathers. a između 1722. preuzeli su ova shvatanja od balkanskih bogumila. i 1794. Tako. Zdrav razum. Na Iberijskom poluostrvu. republikanac i borac za slobodu i nezavisnost od britanske krune. pojavili u Pikardiji. prosvetljeni su se oko 1623. osnovao je 1. naime.5 miliona kolonista.000 članova na svim kontinentima. O bogumilima kao velikoj slovenskoj jeresi koja je istorijska preteča evropskog protestantizma. Družba Isusova i raspustio njegovih 25. deista i slobodni mislilac koji je. najuticajnije delo američke i jedno od najuticajnijih dela svetske revolucije uopšte. znanje) i koje. prosvetljeni su se javili pod imenom alumbrados oko 1492.e. u 37. Dva meseca kasnije. [Razume se. još jedna mala zajednica jezuita ostala je da bude aktivna unutar Kongregacije Uspeća Naše Gospe u "tvrđavi jezuita" Šamberiju. tajna i skrivena znanja (gr. Posle sloma iberskih alumbradosa početkom 16. gnostička crkva balkanskih bogumila od 10. grad Boston u Masačusetsu. na primer. lat. ali u Evropi. Brüder und Schwestern des Freien Geistes i naročito uticajni u Šampanji. upravo zbog toga. predstavljali su se tokom 13. ovi bavarski prosvetljeni nisu bili i prvi iluminati u istoriji. a naročito velikog idela evropske revolucije . crkvene i državne vlasti nemilosrdno proganja kao otpadnike i jeretike. garnizon britanske vojske da napusti svoje najvažnije uporište u Americi. tajni antiklerikalni savez pod imenom Illuminaten Orden. januara 1776. napustio Ujedinjeno Kraljevstvo. jedan od prvih ljudi američke revolucije. a po savetu svog američkog prijatelja Bendžamina Franklina. illuminati. vek n. Bavarska. prisilile su u martu 1776.4. veka. veka predstavlja pripadnike svoje zajednice kao svetlost svetu.) označava one pojedince. januara 1776). Tako su američki patrioti uspostavili faktičku vojnu i političku kontrolu nad svih 13 pobunjenih kolonija. odnosno gnoza. Albigenežani na severu Apeninskog poluostrva i Katari u Lengedoku na jugu današnje Francuske. Strazburu i na jugu Francuske uopšte. ovaj rad je za nekoliko meseci štampan i prodat u tiražu između 200.42 I PARADIGMATIČNI SLUČAJ GRAĐANINA TOMASA PEJNA 1776. čovek koji je prvi upotrebio ime United States of America. i 14. Pojam prosvetljeni. godine kada je papa Pije VII ponovo odobrio rad njihovog reda. Francuska pod imenom Illuminés.1207) organizovani kao pokret Braća i sestre slobodnog duha. za vrhovnog komandanta armije Kongresa. jedne od pokrajina kraljevine Sardinije. posle političkog progona kome je bio izložen. maja 1776.000 primeraka. grupe ili pokrete koji poseduju retke drevne tekstove i teško dostupna. glavnom gradu Savojskog vojvodstva. majka pripadnica Anglikanske crkve). krajem 1774. ovi Illuminés bili su aktivni naročito u Lionu. objavio je raspravu Common Sense. jezuiti će ostati i delovati u Rusiji sve do 1814. godini doputovao u Ameriku.]. Ujedinjene Države Amerike i jedan od očeva osnivača. Trupe američkih patriota pod komandom generala Džordža Vašingtona (imenovan krajem 1775. katolički monaški red Societas Iesu. γνώσις. veka i sledbenici panteističkog učenja Amarlika iz Bena (? . sa četvoricom istomišljenika. Tomas Pejn (otac Kveker. Unutar zajednice od 3. ove Velike Republike. u Filadelfiji. urednik Pensilvanijskog glasnika i prvi američki abolicionista.000 i 500. prosvetljeni. Adam Vajshaupt. gnosis.

Džona Adamsa i Bendžamina Franklina za članove Prvog kongresnog komiteta za izradu Velikog Pečat. VI)]. Traganje o prirodi i razlozima bogatstva nacija. takođe. nepoznatog rimskog autora koja je. 1781 (II. džave Virdžinija. kao simbol je usvojeno i svevideće oko u trouglu sa zracima slave koji se probijaju kroz oblak i okružuju trougao. istom prilikom. Tomas Džeferson napisao je Deklaraciju nezavisnosti. Drugi kontinentalni Kongres izglasao je ukidanje svakog oblika vlasti britanske krune na teritorijama 13 Ujedinjenih Država. Južna Karolina i Novi Džersi proglasile su svoje ustave kao nezavisne i suverene republike. Svoj program postupnih institucionalnih promena. liberali. Takođe 1776. U međuvremenu. Great Seal. Franklin je predložio da se za moto usvoji Rebellion to tyrants is obedience to God. 1788 (IV. odnosno Iz mnoštva. bratstvo. Bila je to omiljena Džefersonova fraza koju je izabrao za moto Velikog Pečata države Virdžinije i koju je kao vlastiti kredo koristio na memorandumima svojih pisama. Pobuna protiv tirana jeste privrženost prema Bogu. Slobodna i nezavisna američka nacija bila je tako potvrđena. pripisivana Vergiliju. bavarski Iluminati imali su za cilj da postepeno. dok su Rod Ajland i Konektiket iz svojih kraljevskih povelja jednostavno izbacili svako pominjanje krune. godine. britanske kraljevske trupe uspele su do novembra da zaposednu grad Njujork i da ga pretvore u svoje najvažnije strateško uporište u Americi. S druge strane. jula 1776. Tokom kontraofantive koju su protiv američkih patrota pokrenule krajem avgusta 1776. u značenju: od 13 država (bivših kolonija) jedna država (konfederacija). O jednoj aktivnoj zajednici hercegovačkih bogumila. 1851 .43 sloboda. 1828 -1901). jedan. kao dopisnik Manchester Guardiana iz hercegovačkobosanskog ustanka 1875. ali u Londonu. maja 1776. Tako su definisana prva dva elementa od kojih će uskoro biti dizajniran glavni simbol Ujedinjenih Država Amerike. imenovao Tomasa Džefersona. Iste godine. pisao je Artur Evans (Sir Arthur John Evans. koju je američki Kongres usvojio 4. objavljen je francuski prevod Pejnovog Zdravog razuma. primer . Stillman. Isto tako. godine. nego je usvojen predlog Pjera Eugena de Simitjera (Pierre Eugene du Simitiere. dugim maršem kroz institucije zamene klerikalno-opresivni režim koji je vladao tom najkatoličkijom među svim nemačkim zemljama i uspostave prosvećeni liberalno-demokratski poredak zasnovan na visokim moralnim načelima prirodnog prava i Kantove etike. Takođe u maju 1776. evropsku javnost obavestio je i Vilijem Stilman (William J. The Declaration of Indenpendens. I . odnosno grba Ujedinjenih Država Amerike. ali u Americi. III). Opadanje i propast Rimskog carstva. ni Britanci nisu sedeli skrštenih ruku. Posle toga. 1736 ? .VI [1776 (I). jednakost. ponovo na američkoj strani Atlantika. učvršćivanje i održavanje svake buduće univerzalne imperije.1784) da se za moto uzme latinska fraza E Pluribus Unum.] Kao racionalisti. ateisti i čak sekularni revolucionari. Franklinov predlog nije prihvaćen.1941). Istovremeno. Nekoliko nedelja kasnije. takođe u Londonu. deisti. Iluminati su videli kao "imanentnu revoluciju ljudskog mišljenja". Adam Smit postavio je temelje moderne političke ekonomije kada je objavio svoju kapitalnu studiju An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations. V. u Parizu. Bio je to stih iz pesme Moretum. dopisnik londonskog Timesa iz Hercegovačkog ustanka 1875. Gibonovo istraživanje istorije propasti Rimskog carstva steći će ubrzo ugled kompetentnog priručnika u tako delikatnom području znanja i veština kao što je to izgradnja. Kongres je. Edvard Gibon objavio je prvi tom velike istoriografske studije The Decline and Fall of the Roman Empire.

kada su Ujedinjene Države Amerike i kraljevina Francuska potpisale ugovore o trgovini i vojno-odbrambenom savezu. bio je . Sledećeg dana. novoproizvedeni general-major upoznao je svog novog vrhovnog komandanta i budućeg prijatelja. uz to.44 antičkog Rima. sklopio je sa Silasom Dinom (Silas Deane. čovek takođe slavan zbog pronalaska gromobrana. Ovi plaćenici bili su pretežno iz pokrajine Hesen-Kasel. osamdesetrogodišnji Volter vratio se 10. dana 31. Naime. uključujući ovde i kontigent od 12. pa su po među Amerikancima postali poznati kao tzv. Tako je počela vojna karijera markiza La Fajeta u američkom ratu za nezavisnost. februara 1778. Isto tako. Godine 1778. da se uspostavi izvesna ravnoteža ratujućih strana. godine. naročito kada je La Fajet svečano izjavio da uprkos ugovoru. zameni Silasa Dina i kao ovlašćeni ambasador zastupa stvar svoje zemlje u Francuskoj i Evropi uopšte. devetnaestogodišnji francuski kapetan kraljevskih dragona markiz La Fajet. Franklin će na ovoj dužnosti u Parizu ostati dugo. takođe. generala Džordža Vašingtona. Lanac događaja bio je pokrenut 6. Posle izvesnog dvoumljenja i na početku nesklon da tom mladom francuskom kapetanu prizna najveći čin u američkoj vojsci posle vrhovnog komandanta. jula 1777. omogućilo je. Međudržavnim ugovorom legalizovano francusko vojno prisustvo na strani Ujedinjenih Država Amerike. Ovaj ugovor potvrdio je i unapredio dotadašnju francuskoameričku saradnju u ratu protiv Britanaca. Južna Karolina i odmah otputovao u Filadelfiju. juna 1777.000 vojnika) reši dodatnim angažovanjem plaćenka iz Rusije nije dao rezultat. dramu Irena. kao i novu verziju svojih Filozofskih pisma o Englezima. 1777. Irene. 1737 1789). Pošto je uspešno savladao brojne prepreke. želi da služi samo kao dobrovoljac i potpuno besplatno. Sâm Bendžamin Franklin bio je slobodni zidar još od 1731 (iniciran je u filadelfijskoj Loži Bratoljublje). posebno republikanskog Rima. aprila 1778. severnoamerička revolucija prerasla je u interkontinentalni. u Pariz i bio dočekan kao heroj. sedište Kongresa i glavni grad konfederacije Ujedinjenih Država. on je omogućio još veću francusku vojnu pomoć Ujedinjenim Državama. Dana 7. Britanija je za svoje vojne operacije u Americi angažovala kontigent od preko 30. u Pariz je doputovao Bendžamin Franklin da kao jedan od vodećih ljudi američke revolucije. biće potvrđen kao istorijski uzor glavnih protagonista američke revolucije. hesenaci. sve do 1785. markiz La Fajet iskrcao se 13. februara 1778. rad čiju je prvu verziju objavio još 1734. 1778. da se stavi na raspolaganje američkoj armiji.000 francuskih vojnika i oficira. Sa sobom. posle rituala inicijacije u kome je učestvovao i Bendžamin Franklin. pošto britanski pokušaj da se problem hroničnog nedostatka regularnih borbenih trupa u ratu protiv snaga američkih patriota (brojno stanje britanske vojske u Americi bilo je oko 36. u Parizu. transatlanski rat glavnih evropskih sila. Pruskoj i Švajcarskoj. zbog potpisivanja američko-francuskog ugovora britansko Ujedinjeno Kraljevstvo odmah je objavilo rat kraljevini Francuskoj. Volter je primljen u savez slobodnih zidara i postao član pariske lože Devet Sestara. živeo je u Engleskoj. Kako god da bilo. ugovor da sa činom general-majora stupi u redove američke armije. usvojio rezoluciju kojom se La Fajet prima u službu sa činom general-majora.000 plaćenika iz nemačkih zemalja. Lettres philosophiques sur les Anglais. decembra 1776. u blizini Džordžtauna. ipak je Kongres. Posle 28 godina života u političkoj emigraciji. Dana 7. Istog meseca decembra 1776. ovlašćenim američkim predstavnikom. doneo je i poslednje delo koje je napisao.

sa kojom je istorija spekulativnog slobodnog zidarstva i počela. "Jevreji koji su razapeli Spasioca bili su slobodni zidari. izvesni Šuf (Schuff). godine po slobodnozidarskom kalendaru. Zanimljivo je da i Andersonove Konstitucije. U dodatku štampanom na kraju knjige. istovremeno. ritualima i simbolima. koji je 1707. u starozavetnoj egzegezi ("Tako da su Izrailji. Charges. fr. a Pilat i Herod visoki oficiri Lože. prešao u London. Andersonovih Konstitucija (Filadelfija. postao slobodni zidar. Koje sadrže istoriju. Anderson je 1721. član Kraljevskog društva. U tom času. od Velike Lože dobio zadatak da na osnovu starih kodeksa za potrebe spekulativnog slobodnog zidarstva sačini novo uputstvo o organizaciji loža. a sa druge u savremenim protestantskim idealima morala.45 poznat kao izdavač prvog američkog izdanja tzv. Ali. pa je ovaj rad od onda poznat pod imenom Andersonove Konstitucije. sačinjena je na samom početku moderne istorije ovog saveza. izumitelj planetarijuma. Aix-la-Chapelle. s jedne strane. dužnosti. u jednoj antimasonskoj propovedi koju je održao u Ahenu (nem. to je i doba artikulisanja snažne opozicije protiv ove organizacije i njenih socijalnih ciljeva. odnosno 5723. iako iz drugih razloga i na temelju drugih argumenata. takođe insistiraju na navodno starozavetnim korenima slobodnog zidarstva. najzad i visoki starešina novoosnovane londonske Velike Lože. obogatio je retoriku antimasonske akcije kada je. kao i da ukratko izloži istoriju organizacije. kaže se ovde). ovaj obimom neveliki rad (57 strana malog formata) objavljen je u Londonu 1723. Iste 1778. drevnog i priznatog Bratstva. Centar antimasonske delatnosti bila je Katolička crkva. takođe je i zlatno doba spekulativnog slobodnog zidarstva. svešteniku Škotske protestantske crkve. Bilo je to šest godina posle osnivanja londonske Velike Lože 1717. Tako je antimasonska kampanja osnažena antisemitizmom. [Andersonove Konstitucije. Razume se. napuštajući Egipat. prva kolekcija pravila spekulativnog slobodnog zidarstva. poznat kao veliki kolekcionar najstarijih slobodnozidarskih rukopisa. Pod naslovom The Constitutions of the Free-Masons. naime. Of the most Ancient and Right Wortshipful Fraternity. lože Devet Sestara. sin francuskog hugenotskog sveštenika. Andersonove Konstitucije. sugerišu da slobodno zidarstvo u svom novom obliku ima korene. Aken). i raspuštanja davali su Jezuiti. sasvim u duhu protestantske doktrine. pravila &td. rekao je Šuf. diplomac oksfordskog koledža Christ Church. Vreme u kome se odigrao pariski događaj sa Franklinom i Volterom u glavnim ulogama. 1734). 1683 -1744). sama antimasonska akcija ovim nije bila obustavljena. kada je i Volter postao slobodni zidar. Konstitucije slobodnih zidara. Anderson je i obavio svoj zadatak. a glavni ton akcijama koje su preduzimane protiv slobodnog zidarstva sve do 1773. ovaj Šuf je Hristovo raspeće protumačio kao zločin Jevreja koji su zapravo bili slobodnih zidara. Naprotiv. kao autor identifikovan je Džejms Anderson. Zbirka je nazvana po Džejmsu Andersonu (James Anderson. Upravo pod mentorstvom ovog Disagilijea. kao i još dve druge francuske lože. Juda je bio primljen za masona u sinagogi pre nego što je izdao Hrista… on nije učinio ništa drugo nego je platio cenu za inicijaciju u (taj) red".] Na osnovu toga. uskoro i Majstor. Aachen. radio kao paroh u nekoliko tamošnjih parohija. Regulations. hol. &tc. Genealogija .1739). u celosti bili Kraljevstvo Masona… pod vođstvom Velikog Majstora Mojsija". profesor eksperimentalne filozofije. slobodne zidare izjednačio sa Javrejima. vriline i jednakosti. pripadnik katoličkog reda Kapucina. Modifikujući staru hrišćansku tradiciju o istorijskoj odgovornosti Jevreja. razume se. zatim Majstor jedne od loža. Containing the History. Franklin je postao član. oko 1679 . Veliki Majstor londonske Velike Lože bio je Džon Teofil Desagilije (John Theophilus Desaguliers.

Poëme en six chants. Budući da je zbog kritike struktura moći svog vremena. otisnuo se na put preko Atlantika i sa činom pukovnika stupio u redove američke armije. a pod zabranom našla se i sama Akademija kojoj nije bilo dozvoljeno da održi komemorativnu sednicu svom uglednom preminulom članu. a od 1774. još za života bio proglašen za opasnog buntovnika i jeretika koji je izgubio sva pravo. fizičar. Španija je odbila da prizna nezavisnost Ujedinjenih Država. u jedinicu pod komandom markiza La Fajeta. kao kandidat za člana Kraljevskog društva. Predložem 1760.46 slobodnog zidarstva po Andersonovim Konstitucijama počinje sa Adamom. a naročito Rimokatoličke crkve. Bio je to francuski prevod poeme koju je Bošković pisao na latinskom između 1735. koji rodoslov svoje porodice izvodi iz vremena Karla Velikog. Sâm markiz La Fajet. godine. knez elektor Hanovera od 1698. pa čak i pravo da bude sahranjen na hrišćanskom groblju. dočekan sa velikim uvažavanjem doputovao je u Francusku 11. Dédié a sa Majesté. Volter je pao u postelju i umro u noći 30. Bošković je za člana Kraljevskog društva izabran u januaru 1761. i bio unapređen u čin pukovnika francuske konjice. Irena je bila odigrana kao prava apoteoza velikom filozofu. Solomona. čekao na odluku tog veoma prestižnog udruženja (pod naslovom Pomračenja Sunca i Meseca. maja 1778. arhitekta. u Šampanji. Iste 1779. i 1752. marta 1778. prijatelji su Voltera tajno sahranili u opatiji Skelijer. u kontinuitetu se proteže sve do vremena kada su Konstitucije napisane. posvećanu njegovom Veličanstvu. Les Éclipses.1727. srpski prevod ove poeme objavljen je u Begradu 1995). 160 kilometara daleko od Pariza. a naročito zbog toga što je želela da obeshrabri slične pobunjeničke i revolucionarne pokrete unutar američkih granica svoje imperije. kraljevina Španija obnovila je Pakt dinastije Burbon i kao saveznik Francuske ušla u rat protiv Ujedinjenog Kraljevstva. takođe član raspuštenog jezuitskog reda. matematičar. inženjer. objavio je u Parizu Eklipse. slavan zbog svog glavnog dela Theoria philosophiae Naturalis redacta an unicam legm virium in Natura existentium. kralj Velike Britanije i Irske od 1714). Krajem meseca. Hirama Abifa. upravnik Optike francuske ratne mornarice. državljanin Francuske od 1773. Autor francuskog prevoda Boškovićeve poeme bio je opat Augustin de Bariel. razume se zbog svojih kolonijalnih interesa u Amerikama. Za ovu priliku. Teorija prirodne filozofije svedena na jedan jedini zakon sila koje postoje u prirodi (prvo izdanje Beč 1758. Dva meseca kasnije. Abrahama. a kao velike preteče uključuje starozavetnog Noja. Poemu u šest pevanja. ponovo se vratio na američko ratište.1763). pisac je smogao snage da i lično dođe na predstavu. u vreme Francuskog i Indijanskog rata u Amerikama i Sedmogodišnjeg rata u Evropi (1756 . filozof i pesnik. odnosno do vlade kralja Džordža I (Georg Ludwig. geolog. Ruđer Bošković. Nabukodonosora. Gaja Julija Cezara Oktavijana Augusta i Džejmsa I od Engleske. Ipak. američki general-major i francuski kapetan. Pariskim novinama vlasti su zabranile da objave komemorativne članke povodom Volterove smrti. dok je. Mojsija. Posle šest meseci. za razliku od Francuske. Juna 1779. drugo i konačno izdanje Venecija 1763) i teorije svega koju je u tom delu razvio (Boškovića danas smatraju pretečom teorije polja i kvantne fizike). i koju je pod naslovom De Solis ac Lunae defectibus. O pomračenjima Sunca i Meseca. januara 1779. takođe pripadnik . Iste 1778. Vitruvija. arheolog. filozof se i posle smrti suočio sa represivnim aparatom poretka. 1660 . devetnaestogodišnji grof Sen Simon. Royall Society. D'Alamberov učenik. 1779. prvi put objavio u Londonu 1760. astronom. Najzad. Volterova Irena premijerno je bila prikazana 16.

kaže: "Amerika. Izvorni naslov ove kolekcije bio je Encyclopédie. Tu majus mihi numen eris.129 ilustracija. Drugi kongresni komitet za izradu Velikog Pečata. 1780. Razgovarali su o nauci i naučnim eksperimentima. Dosledno kritički.Poezija. poznatog kao Kvekeri. Bošković u Pomračenju kaže čak i to da će jednog dana zbog svog otkrića zakona gravitacije biti proglašen za najveće božanstvo.500 primeraka. mis en ordre par M. objaviće između 1782. Tako je evroamerički transatlantski rat prerastao u evroameričkoazijski rat. devetnaest godina docnije. U opširnoj i kitnjastoj posveti kralju Luju XVI. osnivač Pensilvanije i socijalni reformator koji je ostavio trag u istoriji svojim projektom njenog unutrašnjeg uređenja.Istorija. umetnosti i veština. Inspirisani radovima Frensisa Bekona. Godine 1780.K. Takođe 1780. kada su objavljene poslednje dve. ou Dictionnaire raisonné des sciences. Na tom gigantskom projektu angažovao je 2. objavljeno je 4. takođe glavni francuski saveznik u tom delu sveta i britanski kolonijalni guverner Madrsa. racionalistički i antiklerikalni stav prema dogmama teološkog mišljenja i organizovanoj religiji uopšte. Boškovićeva poema iznad svega je pohvala Isaku Njutnu i Kraljevskom društvu. Delaver nije više pod opsadom njegovih lađa. ljubomorna na svoju slobodu. Šarl Žozef Pankuk (Charles Joseph Panckoucke). Razvoj učenja (1605). a naročito njegovim Advancement of Learning. osnivači. Encyclopédie. pored ostalog. Od 1751. vladar kraljevstva Misor. štampano je 35 tomova Enciklopedije sa 71. poslednji izdavač Enciklopedije. dok se rat koji su Francuska i Britanija vodile u Severnoj Americi proširio i na Indiju. d'Alembert de l'Académie royale des Sciences de Paris. ali na suprotnoj obali Atlantika. Za Njutna.47 raspuštenog jezuitskog reda. Bošković se u Parizu upoznao i dva puta sreo sa Bendžaminom Franklinom.Filozofija i Imaginacija . des arts et des métiers. a ovo novo carstvo uzdiže se pod Tvojim okriljem. protestantska republika Holandija takođe se priključila američko-francusko-španskom savezu u ratu protiv Britanije.250 kompleta." (podvl. et quant à la partie mathématique. čovek koji će. sinovi Pena [Vilijem Pen. postati jedan od dva utemeljivača modernog konspiracionalizma. de celle de Prusse et de la Société royale de Londres. Lj. Uskoro je Filadelfija videla svoje neprijatelje kako beže. godine.1718. a Tvoje brodovlje puno ratnika leti preko Okeana ogromnog. kada je objavljena prva knjiga pa do 1780. Zaratili su sultan Tipu. urednici i saradnici Enciklopedije nastojali su da na stranicama tomova tog velikog projekta kritički predstave celokupno ljudsko znanje podeljeno u tri glavna područja: Sećanje . kao i projektom Velikog Sporazuma kojim je osiguravo spoljašnju stabilnost ove severnoameričke kolonije. ou dictionnaire raisonné des sciences. bori se da zbaci jaram svojih ugnjetača. par une société de gens de lettres.818 članaka i 3. Iste 1780.250 saradnika i nekoliko stotina tipografskih radnika. Ukupno. usvojio je još tri elementa budućeg simbola Unije: 13 crvenih i . a svaki pojedinačni tom bio je štampan u tiražu od preko 1.) Ipak. par M. William Penn. Ovim je najveći kulturni i naučni projekat u veku prosvećenosti bio završen. da im odnese junake i oružje sposobno da je brane. 1644 . Diderot de l'Académie des Sciences et Belles-Lettres de Prusse. des arts et des métiers. Ruđer Bošković. Ona priziva Tvoju moć. njeno prošireno izdanje pod naslovom Encyclopédie méthodique u čak 166 tomova. predstavljao je samo jezgro koncepta Enciklopedije. i 1832. godine. u Parizu su objavljene i dve poslednje knjige indeksâ velike Didroove i D'Alamberove Ekciklopedije ili sistematskog rečnika nauke. Razum . član engleskog disidentskog verskog pokreta Društvo religioznih prijatelja.] vraćaju se s pouzdanjem svojoj prestonici.

Kritika čistog uma.48 belih traka na štitu." Ali. Ratni američko-francusko-špansko-britanski zaplet na severnom. 13 zvezda koje su grupisane u obliku Solomonovog pečata. studije Kritik der reinen Vernunft. stvar revolucije nije bila završena ovim uspehom u Americi. britanski Parlament odlučio je većinom glasova da Ujedinjeno Kraljevstvo prekine rat sa Ujedinjenim Državama. kada je Treći kongresni komitet. ispostaviće se klasične. Proviđenje je naklonjeno. nezavršenu piramidu sa 13 spratova. Između zaraćenih strana otpočeli su pregovori o odredbama budućeg mirovnog sporazuma. Pejn. oktobra 1781. Pejn je tada definisao i vlastiti kredo: "Svet je moje selo." U skladu sa ovim uverenjem. Pruska. na osnovu izveštaja Čarlsa Tomsona (Primedbe i objašnjenje. američkog beloglavog orla. prvo izdanje svoje. sada 13 nezavisnih republika. i drugo. koji su krajem 17. sekretara Kongresa. Kao repliku na Franklinovo: "Gde je sloboda. a Ujedinjeno Kraljevstvo i kraljevinu Francusku video je kao zemlje u kojima je revolucija najizglednija. usvojio dva poslednja simbola: prvo. 1729 . U novembru iste godine. bili su to simboli koji predstavljaju 13 bivših engleskih kolonija. Remarks and Explanation). Virdžinija. na preporuku Čarlsa Tomsona (Charles Thomson. Imanuel Kant. za samog Pejna. 1783. Rad na Velikom Pečatu severnoameričkih Ujedinjenih Država okončan je 1782. Aprila 1782. članica konfederacije Ujedinjenih Država Amerike. posvetio se naučnom radu i eksperimentima sa novim građevinskim materijalima. Novi poredak vremenâ (reč je o parafrazi onih poznatih stihova o poslednjem proročanstvu kumske Sibile iz Vergilijeve Četvrte ekloge). Gde slobode nema. 1782. Uskoro. tamo je moja domovina". posle francuske pobede nad britanskom flotom kod Čispika. preliminarni mirovni ugovor između Ujedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva potpisan je u Parizu. veka kao svoju koloniju osnovali izbegli francuski Hugenoti). koji je u međuvremenu dobio zvanje magistra filozofije od Pensilvanijskog univerziteta i postao član Američkog filozofskog društva za unapređenje korisnih znanja. O američkim prilikama i međunarodnim posledicama tamošnje revolucije. Profesor filozofije iz Kenisberga. juna 1782. 1781. ispod piramide. kao i Društva za politička istraživanja. odnosno šestokrake zvezde. u Berlinu. položila oružje pred armijom generala Vašingtona. Njegova ideja bila je da prvi u istoriji konstruiše gvozdeni most. sledećim rečima: "Vremena koja su kušala čovekovu dušu. iznad piramide i tekstom Novus Ordo Seclorum. diplomatski predstavnik Dubrovnika i . kada je. "Revolucija je moj zanat i kada je završena. objavio je iste 1781.1824). najveća i najpotpunija revolucija koju je svet video. tamo je moja otadžbina. Kongres je najzad usvojio konačni izgled Velikog Pečata Ujedinjenih Država Amerike koji je do danas u upotrebi. južnom i pomorskom američkom frontu faktički je razrešen u prilog antibritanske koalicije 19. Firentinac Frančesko Favi (Francisco Favi). 19. na svom imanju u Nju Rošelu (New Rochelle. grad u državi Njujork. kao i 13 strela i maslinovu granu. govorio je Pejn tokom prvih mirnodopskih meseci posle trijumfa američke revolucije. aprila 1783. završena su. glavnina britanskih trupa stacionirna u Jorktaunu. slavno je i srećno ostvarena. nadao se da će sledeća revolucija ubrzo biti pokrenuta i na drugoj obali Atlantika. sa tekstom Annuit Coeptis. osećam se kao suvišan čovek". Očekujući taj veliki događaj. Dana 20. Tomas Pejn mogao je da započne trinaesti esej iz svog serijala Američka kriza.

iznosi ovakvo mišljenje: "Počinju se obistinjavati proročanstva što ih učiniše najprosvećeniji političari. takođe poznat kao američki revolucionarni rat i formalno bio završen. 1732 1808) i general Benedikt Arnold (Benedict Arnold. Drejton (William H. U Amerikama.] Dana 3. Pjer Eugen de Simitjer objavio mapu gravira sa portretima trinaest najuticajnijih predstavnika ove frakcije američke politike. Sen Simon je za sobom ostavio i projekat kanala koji bi trebalo prokopati između Tihog i Atlantskog okeana. Čarls Tomson. 1724 . 1742 . veoma uticajni akteri američke revolucije. Drayton. kao ovlašćeni predstavnici Ujedinjenih Država Amerike. i kanal je pušten u saobraćaj. 1783. a sa druge strane Džon Adams. završeni su 1914. [Razume se. 1726 . Bila je to grupa od trinaest pravnika. septembra 1783. plovni put između istočne i zapadne obale SAD skraćen za 8. Freiherr von Steuben. u Parizu. Džozef Rid. postavši jednom slobodna. inženjer sa činom pukovnika američke vojske. pa je ovim činom rat za američku nezavisnost. Zbog toga je 1783.1779).1801).britanskih odnosa. dovesti do serije manjih i većih oružanih sukoba. Bendžamin Frankilin i Džon Džej (John Jay). trgovaca. 1730 . Henri Lorens (Henry Laurens. Istog dana. Govemer Moris (Gouvemeur Morris). [Radovi koje su na prokopavanju Panamskog kanala 1904. 1731 . potpisali su Pariski mirovni sporazum između Ujedinjenog Kraljevstva i Ujedinjenih Država. Džon Dikinson (John Dickinson. bogatih plantažera. posebne mirovne sporazume Ujedinjeno Kraljevstvo potpisalo je i sa drugim akterima rata. da će Amerika. Ujedinjeno Kraljevstvo je sve njihove teritorije između Apalačkih planina i doline reke Misisipi predalo pod vlast Ujedinjenih Država što će.000 nautičkih milja ili za 13. 1741 . Sledstveno. Vilijam H. Baron von Steuben. robovlasnika i vojnika. član britanskog Parlamenta Dejvid Hartli. 1741-1785).1794). neki drugi. a najzad i do velikog Severozapadnog indijanskog rata i kolonijalnih osvajanja Ujedinjenih Država na američkom kontinentu. sa kraljevinama Francuskom i Španijom i republikom Holandijom. spremnih na odgovarajuće nagodbe sa britanskom krunom i njenom vladom. engl. Džon Džej (John Jay. kao i drugi slični sporazumi tokom poznate istorije. novembra iste godine. bili su još general Fon Steuben (nem. u godinama koje su dolazile. ali na odvojenim ceremonijama. smatrali su da je došlo vreme za obnovu američko .] . takođe u Parizu. Friedrich Wilhelm Rudolf Gerhard August von Steuben. otpočele SAD.1829). uvereni da je ona ispunila svoj cilj i da je stvar prošlosti. ni ovaj Pariski mirovni saporazum nije bio savršen. Kongres Ujedinjenih Država ratifikovao je Pariski mirovni sporazum 14. Semjuel Hantington (Samuel Huntingdon. Naime.1806). za razliku od Pejna koji je s nestrpljenjem očekivao da se revolucija nastaviti u Evropi. general Horacio Gejts (Horatio Lloyd Gates.1792).000 kilometara. Poslednji britanski garnizon napustio je Njujork 25. sasvim u skladu sa Sen Simonovim projektom. u Londonu. Frederick William Rudolph Gerald Augustus von Steuben. ne obaveštavajući svoje saveznike među autohtonim narodima Amerike. u svakom slučaju političara i visokih uglednika Ujedinjenih Država Amerike. 1745 .1796).49 Toskane u Parizu. iz Amerike se u Francusku vratio grof Sen Simon. u ovom društvu trinaestorice. naročito u Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj. takođe i bliskih političkih prijatelja Džordža Vašingtona. (Joseph Reed. januara 1784. kao ovlašćeni predstavnik Ujedinjenog Kraljevstva i samog Džordža III. Pored samog Vašingtona. 1784. u jednom poverljivom izveštaju za dubrovačke vlasti iz 1783. Istovremeno. apsorbovati Evropu". Silas Din. Tako je.

Ostaće u tom gradu sve do juna 1785. Ova ideja. Lj. konspirativno ime Filo. Imanuel Kant napisao je dva rada od naročitog interesa za problem kosmopolisa kao svetske republike. godine. Dana 1. Nezrelost je ljudska nesposobnost da svoje razumevanje upotrebi bez usmeravanja od strane drugog. Philo) u Landsutu i zaplenila deo arhive saveza (statut. simbolima. doputovao u Pariz. 1787. završio je dvogodišnje školovanje u toj ustanovi za godinu dana i u januaru 1786. 1787. Vollstständige Geschichte der Verfolgung der Illuminaten in Bayern. Das verbesserte System der Illuminaten mit allen seinen Graden und Einrichtungen. deo popisa članova. Ali.. Sapere aude! 'Imaj hrabrosti da upotrebiš vlastiti razum!'. doneo . Herzog zu Braunschweig-Lüneburg. Kurze Rechtfertigung meiner Absichten. Fürst von Braunschweig-Wolfenbüttel-Bevern. Vajshaupt se posvetio pisanju knjiga o delatnosima i ciljevima svog zabranjenog saveza prosvećenih: Apologie der Illuminaten. Na samom početku Odgovora na pitanje: Šta je Prosvećenost?. Tomas Pejn je bio dočakan kao veliki filozof i pronalazač i jedan od najslavnijih heroja američke revolucije. U isto vreme. novembarskom broju berlinskog časopisa Berlinischer Monatscrift.. 1737 . Oktobra 1786. insignijama.1803).) U Londonu. uputstva za prijem novih članova i ritual inicijacije. Proteran posle ove policijske akcije iz Bavarske. u Konigsbergu. 1787. preuzeo dužnost u francuskoj armiji kao artiljerijski potporučnik. I." (podvl.50 Takođe 1784. to je moto prosvećenosti. u drugom. Bio je to Napoleon Bonaperte. Reč je o traktatu Idee zu einer allgemeinen Geschichte in weltbürgerlicher Absicht. Vilijem Godvin objavio je Sketches of History. Kant kaže sledeće: "Prosvećenost je ljudsko odbacivanje samoindukovane nezrelosti. Gete i Herder (Johann Gottfried von Herder. Ideja opšte istorije usmerena ka ostvarenju svetskog građanskog poretka. Kao njegov naslednik na mestu ambasadora Ujedinjenih Država u Francuskoj. takođe Iluminata. decembra 1784. ritualima i ciljevima reda). potomak italijanske porodice sa Korzike. Pruska. 1744 . prvom iz grupe od nekoliko docnijih tekstova u kojima će razviti koncept kosmopolisa kao svetske federacije prosvećenih republika. u London je doputovao Dositej Obradović. 1787. Odgovor na pitanje: Šta je Prosvećenost? Oba rada objavljena su iste 1784. 1785. obezbediće Godvinu trajni ugled nepokolebljivog ateiste. Sa sobom. Ksavijara Cvaka (Xavier Zwack. Kada je 1787. 1786. Nachtrag zur Rechfertigung meiner Absichten. Kraljevsko vojno učilište. Glavna ideja tog rada bila je da Bog sâm nema pravo da bude tiranin. iste 1784. 1786. Članovi Iluminata bili su mnogi uglednici tog vremena. mladi diplomac najprestižnije francuske vojne škole École Royale Militaire. doputovao je Tomas Džeferson. među kojima i vojvoda Ferdinand od Brunsvika (Karl Wilhelm Ferdinand.1806 ). Skice iz istorije su i prvi rad budućeg utemeljivača modernog anarhizma. Adam Vajshaupt se sklonio u Gotu pod zaštitu tamošnjeg vojvode. Samoindukovana nezrelost postoji kada njen uzrok ne leži u nedostatku razuma nego u nedostatku odluke i hrabrosti da se on upotrebi bez usmeravanja od strane drugog. 1786.K. Godine 1785. u Goti. bavarska policija izvršila je pretres kuće drugog čoveka Iluminata. Hazaelu i Isusu u stilu ortodoksnog kalvinizma. jednu raspravu o Aaronu. Franklin je završio svoju misiju u Parizu i vratio se u Filadelfiju. Skice iz istorije. kao i o kratkom eseju Beantwortung der Frage: Wasd ist Äufklarung?. preko 200 pisama o unutrašnjim pitanjima organizacije koja su razmenili Cvak i Vajshaupt. kao i dokumenta o unutrašnjem ustrojstvu.

Ugarska. p. Engleska. Već pet godina prošlo je od rata između Ujedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva. Italija). dok je kao visoki američki uglednik boravio u Parizu. septembra 1787. U Federalističkim spisima. pod pretnjom strogih kazni. Ali. Jedne večeri. ispitivanja njegove nove građevinsko-inženjerske tehnologije počela su u Roterdamu. bavarske vlasti štampale su u Minhenu dve knjige u kojima su publikovali dokumente Iluminata zaplenjene oktobra 1786: Einige Originalschriften des Illuminaten Ordens i Nachtrag von weiteren Originalschriften. u čast rimskog konzula Publiusa Valerijusa Publikole (Publius Valerius Publicola. The Federalist Papers. bio je Pejnov londonski domaćin koji će. što znači "prijatelj naroda". Mahom proterani. Holandija. Kao prilog pokrenutoj diskusiji između zastupnika do tada vladajućeg koncepta konfederacije i zagovornika novog programa federalnog ustrojstva zajednice. filozof. ustavotovorna skupština Ujedinjenih Država Amerike usvojila je federalni Ustav. Ujedinjeno Kraljevstvo. Primili su ga sa uvažavanjem i radoznalošću. Poljska. član Parlamenta i Vigovac uvažavan među britanskim liberalalima zbog svojih antitorijevskih govora u kojima se zalagao za mir sa Ujedinjenim Državama i pravedno rešavanje Irskog pitanja. Dana 17. kao i dalji rad svakog njegovog pojedinačnog člana. Dok se Pejn zabavljao u Parizu. oktobra 1787. ali i drugde po Evropi. Dana 16. Pejn je odlučio da poseti i Englesku. Edmund Berk. u tri njujorške novine. Francuska.51 je izum na koji je bio naročito ponosan. Pejn je bio dočekan takođe sa pažnjom i uvažavanjem.e. Austrija. izjasne povodom tog akta. svaki tron i svaki oltar.n. Berk je svečano predstavio Pejna vigovskoj eliti u Bruksovom klubu. a on je mogao da stupi na snagu tek kada ga ratifikuju i prihvate sve republike članice. Posle toga. Države članice imale su da se. ? . Na osnovu ovih dokumenata. Independent Journal.n. Holandija i Jorkširu. veka p.1836) i Džon Džej. uključujući i najtežu. jula 1784) kojim se ponovo. ali ne zbog njegovog Zdravog razuma i drugih zasluga za stvar revolucije.e. postati i njegov prijatelj. bavarski vojvoda objavio je treći edikt protiv Iluminata (prvi put savez je zabranjen 1. smrtnu. ova trojica predstavili su snažne argumente u prilog koncepta Ujedinjenih Država Amerike kao federalne republike sa jakim federalnim ustavom i jakom centralnom vladom. prvi iz serije članaka koji će uskoro postati poznati kao Federalistički spisi. svaka pojedinačno. maketu gvozdenog mosta nameran da ovaj projekat realizuje negde u Francuskoj i Evropi. bavarski Iluminati sklonili su se u protestantske nemačke i druge evropske zemlje gde su postojale njihove lože (Švedska. Istovremeno. bili su optuženi za zločin "imanentne univerzalne revolucije".. takođe 1787. Iluminati su proglašeni za mračne antidruštvene zaverenike namerene da sruše hrišćanski poredak. 1751 . zabranjuje dalji rad ovog tajnog saveza.503. Danska. ovu seriju od 85 eseja pisali su Aleksandar Hamilton (autor najvećeg broja članaka). u Bavarskoj. Rusija. Sledstveno. avgusta 1787. pojavio se 27.) iz prve godine rimske republike krajem 6. Smatra se da je u času zabrane. poznati govornik. New York Packet i Daily Advertiser. u Filadelfiji. nego ponajviše zbog toga što su visoko vrednovali Pejnovo prijateljstvo sa generalom Džordžom Vašingtonom. osim vigovske aristokratije koja je bila ne samo ravnodušna nego i odbojna prema . Uskoro. Džejms Medison (James Madison. Pod zajedničkim pseudonimom Publius. pa je to bila prilika da posle punih 13 godina ponovo vidi svoju majku i prijatelje.500 članova. prvim predsednikom američke Velike Republike. u Londonu. ubrzo. ili Poplicola. red Iluminata brojao oko 2.

objavio je. a takođe i prvi stranac koji je iniciran u . 165 plemića. prvi kraljevski ministar i ministar finansija. delovao je kao vatreni zagovornik slobode i revolucije. Skita iz zemlje Kimerijaca u crnomorskoj oblasti. Putovanje mladog Anaharsisa po Grčkoj sredinom IV veka. koja zahteva obnovu parlamenta. bio Solonov prijatelj i prvi stranac uopšte koji je proglašen za punopravnog atinskog građanina. Pejn je. juna u Dižonu i Tuluzu izbile su pobune. tzv.1837). odnosno prvom staležu. Žan Žak Bartelmi (Jean Jacques Barthelemy. De Kondijaka (Étienne Bonnot de Condillac. uprkos svojoj pripadnosti kleru. 1788. tadašnjem londonskom predgrađu i u Francuskoj. glavni junak ovog istorijskog romana. juna. 1716 1796). liberala. živeo u Atini. osetio zov revolucije.52 Pejnovim zaslugama za revoluciju. četvorotomno delo Voyage du jeune Anarcharsis en Grèce dans le milieu du IVe siècle. Šta on predstavlja u političkom poretku? Ništa. bio je izabran za poslednjeg. svoje veliko. Među njima i Vilijem Blejk. 1715 .. Mladi Anaharsis.n. sazivanje skupštine državnih staleža i donosi deklaraciju u kojoj se kaže: "Tri staleža Dofineje nikada neće odvajati svoje interese od interesa ostalih pokrajina. veoma ugledni poznavalac i istraživač starina. 276 predstavnika trećeg staleža). republikanaca i drugih buntovnika. Iste 1788. Vizilska skupština (50 sveštenika. a sa druge loši prinosi te godine. Bila je doneta odluka da se izgrade čak dva njegova gvozdena mosta. pokrenuli su u proleće 1788. jula. 1732 . 1748 . 21. posle trideset godina rada. koji je želeći da upozna svet i različite običaje putovao po helenskim gradovima. radikalne grupe londonskih i engleskih nekonformista. podnosi ostavku. 7. u gradskoj većnici Grenobla održan je sastanak predstavnika sva tri staleža (9 sveštenika. a podržavajući njihova posebna prava. Sijezov pamflet veoma čitan. u Vizileu kod Grenobla. Šta je treći stalež? Odgovor na pitanje šta je treći stalež. u Padingtonu. Među onima koji su odgovorili na Nekerov poziv bio je i opat Emanuel Žozef Sijez (Emmanuel Joseph Sieyés. revolucionarnih demokrata. Krećući se u tom ambijentu alternativnog i radikalnog Londona. pripadnici trećeg staleža pobunili su se protiv lokalnog plemstva. 14. a predstavnici buržoazije preuzeli su rukovodstvo pobune. septembra donosi odluku da se državni staleži posle 150 godina sazovu u istom obliku kao 1614. takođe pripadnik raspuštenog reda Jezuita. počeli su nemiri u Rensu koji će trajati čitavog juna. Sijez je započeo ovako: "Sve. pobunjeni narod u Grenoblu blokirao je čitav grad. 1727 . najzad." Fraza je namah postala čuvena. generalni vikar i kancelar dioceze Šartr. 24. neće napustiti interese nacije". pod pritiskom događaja koji su izmakli kontroli. fiktivni je potomak onog Anaharsisa iz oko 600. ponovo. Dobio je i ohrabrujuće vesti. održana je skupština opštinskih veća pokrajine Dofineje. 33 plemića i 59 pripadnika trećeg staleža). S jedne strane reforma pravosudnog sistema kojom je razvlašćena sudijska aristokratija. ateista. a naročito kao zagovornik velike ideje Svetske Republike. dvadesetog delegata trećeg staleža grada Pariza za predstojeću skuštinu Državnih staleža. juna. juna u Pauu. kralj Luj XVI na njegovo mesto ponovo postavlja Žaka Nekera (Jacques Necker. Šta on želi? Da bude nešto. avgusta. deista. ovaj 21. a on sam. 11. razume se i revolucije u Ujedinjenom Kraljevstvu.1804).1780) i Enciklopedista. Ponovo. talas socijalnog i političkog nezadovoljstva širom Francuske: tokom maja. Opat Sijez objavio je pamflet Qu’est-ce que le tiers état?. sveštenik obrazovan na radovima Džona Loka. takođe u Parizu. tuluski nadbiskup Lomeni de Brien (Étienne Charles de Loménie de Brienne.1794). godine p.e. i poziva sve misleće ljude da iznesu svoje predloge o tome kako staleže organizovati u budućnosti. sa autorom Zdravog razuma želeli su da se druže i oni kojima je stvar revolucije bila na srcu. 19.

jula. a njeni prevodi ubrzo su objavljeni u Ujedinjenim Državama Amerike. a ne tajne. Revolucionarni Pariz dočekao je Pejna kao . proces sukcesivnog usvajanja tog najvišeg zakonodavnog akta Unije bio je završen 21. Istoričari su danas saglasni da je Tomas Džeferson. Istovremeno.] Pošto je svaka od Ujedinjenih Država Amerike ratifikovala federalni ustav. Zahvaljujući Putovanju mladog Anaharsisa plima filohelenizama koja je tada zahvatila Francusku. juna 1788. a 11. uticao na koncept. a on sâm bio primljen za punopravnog člana francuske Akademije. jula 1789. godine. Na zasedanju 4. petao. ali u kraljevini Pruskoj. general La Fajet predložio je Skupštini da.). kako je nazvano ovo Bartelmijevo delo. Šest nedelja kasnije. U 19. pa čak i na sadržaj Deklaracije o pravima čoveka i građanina. Naravoučenije koje je napisao uz basnu Br.53 Eleuzinske misterije i kult Velike Majke. na dan 17. radoznalom putniku i "varvarinu" kao filozofu i prethodniku skeptika i kinika. predstavnici Trećeg staleža u Parlamentu. najvišu zakonodavnu vlast u zemlji. juna 1789. zauzeli je.K. usvojila je tekst Deklaracije o pravima čoveka i građanina. 1789. Jedan od onih koji su radili na doterivanju teksta Deklaracije bio je i opat Sijez. Nacionalna ustavotvorna skupština proglasila je ukidanje feudalizma u Francuskoj. Iste 1789. pravda i dobrodjetlj svet ljube. Dositej Obradović objavio je svoje Basne. 30. pojavio se u Parizu. zgradi u njujorškoj ulici Wall Street. mladi Šarl Furije počeo je da studira arhitekturu. oslobodili onih nekoliko zatvorenika i krenuli da ruše ovaj simbol monarhije i starog režima. glavni autor američke Deklaracije nezavisnosti i La Fajetov prijatelj iz američkog rata za nezavisnost. građani Pariza krenuli su gradskim ulicama u pravcu Bastilje. "Istina. zanjimljiva je napomena o bavarskim Iluminatima. Pošto je tokom proleća sa Tomasom Džefersonom. Tomas Pejn napustio je London i u septembru 1789. Počela je Francuska revolucija. u nemačkim zemljama. u Holu Federacije. usvoji Deklaraciju o pravima čoveka i građanina. Godinu dana kasnije. bio je to i početak delovanja unutrašnjih i međunarodnih sila kontrarevolucije. avgusta. Prateći pustolovine mladog Anaharsisa. kao prvi korak u pravcu izrade Ustava. Putovanje mladog Anaharsisa inspirisalo je mnoge Evropljane da ovu borbu pomognu. [Knjiga je doživela brojna izdanja u Francuskoj. Iste 1788. kokoši i psi. Déclaration des droits de l' homme et du citoyen. avgusta 1789. 124. pod pretpostavkama tiranije i pod pretpostavkama prosvećenog poretka slobode. svojim prijateljem i ambasadorom Ujedinjenih Država u Parizu. Nacionalna skupština proglasila se za Nacionalnu ustavotvornu skupštinu. kaže ovde Dositej. Dana 14. a na zasedanju 26. u Parizu. aprila 1789. u Lajpcigu. tokom borbe za nezavisnost Grčke od Otomanske imperije. po uzoru na američku Deklaraciju nezavisnosti. Protiv neprijatelja otečestva tajnu upotrebljavati. Federal Hall. veku. već 9. proglasili su sebe za Nacionalnu skupštinu. to je sasvim druga rabota" (podvl. razmenio brojna pisama o revolucionarnim prilikama u Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu. Lisica. Tada je Ustav severnoameričke federacije stupio na snagu. jula. general Džordž Vašington položio je zakletvu kao prvi predsednik SAD. Lj. vrhovni komandant armije Kongresa. a sada ambasador Ujedinjenih Država u Francuskoj. Bartelmi je sa mnogo erudicije tako rekonstuisao svet antičke Helade da je njegov rad preko noći stekao ogromnu popularnost. Herodot i Diogen Laertije pišu o ovom Anaharsisu. kao i drugde po Evropi. naročito o smislu tajnih političkih saveza u dve vrste poredaka. pomrčinu i budžake. dobila je svoju autoritativnu "enciklopediju novog kulta antike".

koja će da iskoreni glad i bedu unapređenjem proizvodnje. Biće to narodna vladavina za narod. Restif de la Breton. Dana 9. čuvenog maga i samozvanog velikog majstora Rozenkrojcera. a naročito Iluminata za koje se tvrdilo da iza scene upravljaju događajima i planiraju ne samo svrgavanje monarhije u Francuskoj. Skupštinom zavladala tišina puna iščekivanja. odnosno prvih deset amandmana na federalni Ustav. Bili su to Pio Napolitanac. decembra 1789. autor amandmana bio je Džejms Medison. potom su prekidale govornika i posle svake naredne rečenice koju je izgovorio. pruski baron Trenč. ovi događaji će krajem 20. nego i rušenje same papske vlasti u Rimu. napisao ih je po uzoru na Deklaraciju o pravima Virdžinije. u Hagu. dajući od sebe sve što je mogao. septembra 1789. jula 1790. liberarlni Ustav monarhije proglašen je 6. A on je. Ružokrstaša. Tomas Pejn je tako u jedinstveni događaj povezao revolucionarne promene u tri zemlje na dvema obalama Atlantskog okeana. a on je. Kao jedan od najuticajnijih aktera ovih zbivanja. pa je. Kaliostro je posle četiri godine umro. jednog od najživopisnijih aktera prosvetljenog 18. veka. mi dolazimo iz Azije. pred Nacionalnu ustavotvornu skupštinu Francuske svečano je istupilo 36 stranaca. Utamničen u zamku Sv. Stvar revolucije razvija se u tom času tako dobro. mi smo Čovečanstvo!" Ovacije odobravanja kojim su članovi Skupštine propratili ove reči. Dana 27. oktobra 1789. veka biti nazvani zbirnim imenom Atlantska revolucija (čime je. Ne samo zbog Pejna. u tom ambijentu velikog istorijskog preokreta. pariski novinar. na svom zasedanju u Njujorku. "Pre kraja veka. Optužen za zločin osnivanja subverzivnih slobodnozidarskih loža i drugih tajnih društava opasnih po poredak. ali i zbog Pejna. Restif de la Breton bio je prvi koji je. imenovana srodnost promena u Ujedinjenim Državama. 1790. a mržnju i zločin vaspitanjem i prosvećivanjem". veka). U ime ove živopisne grupe. kao naročit simbolički poklon revolucionarne Francuske preda generalu Džordžu Vašingtonu. prvom predsedniku Ujedinjenih Država Amerike. papska Inkvizicija uhapsila je u Rimu grofa Aleksandra Kaliostra. mi dolazimo iz Amerike. u ime čovečanstva . pisao je i govorio Pejn tih nedelja u Parizu. da je Pejn već video ostvarenje svog ideala. ou idées d’un projet de règlement. proposé à toutes les nations de l’Europe. U Francuskoj. proširiće se ujedinjene republike širom sveta. Leo. Virginia Declaration of Rights. čestitajući Skupštini na svemu što je uradila za prava čoveka. mogao da podeli svoje bogato američko i englesko revolucionarno iskustvo učestvujući u svim najvažnijim događajima. sa namerom da se obrate tom vrhovnom organu revolucije i stave se na raspolaganje njenim opštečovečanskim ciljevima. Kaliostro je od strane Inkvizicije osuđen na smrt. Iste 1789. upotrebio pojam komunizam da označi buduće idealno društvo.54 najrođenijeg. holandski patrioti i drugi. svi obučeni u nošnje zemalja iz kojih su dolazili. govorio je mladi čovek koga su pratili Arapin i Afrikanc. Kazna je zamenjena doživotnim zatvorom. Bill of Rights. pre svega. Prva rečenica koju je izgovorio mladi govornik. bila je: "Mi dolazimo iz Evrope. upravo u tom radu. General La Fajet predao je Pejnu ključ Bastilje da ga. Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj. u Ujedinjenim Državama Amerike. pour opérer une reforme générale des loix: avec des notes historiques. Dana 25. don Pablo Olavida iz Španije. Ujedinjene Republike Amerike sjedinjene sa Ujedinjenim Republikama Evrope u Ujedinjene Republike Sveta. Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu krajem 18. zbog same pojave ove trojke. objavio je svoj projekat opšte reformacije svih evropskih nacija kao prilog za Le Tesmographe. američki Kongres usvojio je Zakon o pravima.

Uskoro. dodao je. Fete de la Federation. Lord Stanhop. Constitutional Society i. blizak i sa drugim akterima epohe kao što je to Adam Smit ili sam Tomas Pejn. neprijateljske i dobro skrivene sile. ali i protiv revolucije uopšte. neopisivo oduševljenje zahvatilo je članove Skupštine i oni su. naročito. kao prvi moderni priručnik za kontrarevoluciju. dakle 14. bliski prijatelj Edvarda Gibona. Samo društvo imalo je svoje sedište u delu Londonu gde se nekada nalazio jevrejski Geto. Prema izveštaju savremenika. jula 1790. svečano izjavio da čitav svet pristupa Deklaraciji o pravima čoveka i građanina i prihvata je kao najviši izraz svoje volje. koja će. kako "oni koji su na izgled najbučniji na sceni možda i nisu pravi pokretači događaja". aludirajući tako na skrivenog "pravog pokretača" njihovih delatnosti. Anaharsis Klots vatreno je zastupao ideju univerzalne svetske republike kao jedinog političkog okvira za svakog pojedinačnog pripadnika ljudskog roda. jula 1790. Berk je svojim radom takođe pomogao da se artikuliše moderna ideja o revoluciji kao događaju kojim upravljaju mračne. čuvenog filozofa. biti ne samo francuska nego i proslava svih naroda sveta. Konstatujući. 1739 1799). Među članovima Revolucionarnog društva posebno uticajni bili su Vilijam Godvin. prihvatili ovo "Čovečanstvo" oličeno u njegovih 36 prisutnih predstavnika. Kao borbeni ateista. pročitao Putovanje mladog Anaharsisa po Grčkoj sredinom IV veka Žan Žak Bartelmija. skandirajući u znak odobravanja. Horn Tuk i Holkroft. Razmišljanja o revolucij u Francuskoj. Revolution Society. Dana 1. objavio je Reflections on the revolution in France. savez francuskih rojalista i evropskih monarhista prihvatiće Berkova Razmišljanja o revolucij u Francuskoj kao teorijski okvir za restauraciju i ponovno uspostavljanje starog poretka. Pet dana posle govora Anaharsisa Klotsa u Nacionalnoj ustavotvornoj skupštini Francuske. delo protiv Francuske revolucije. sestrić opata Kornelijusa de Pava (Cornelius de Pauw. kralj Luj XVI Burbonski prihvatio je Ustav iz 1789. Bio je to mladi. Takođe. Kao "na izgled najbučnije na sceni" u slučaju imperijalne Britanije. na samom početku Razmišljanja. autor Razmišljanja označio je Konstitucionalno društvo. na dan Fete de la Federation. učestuju na Proslavi Federacije. veoma obrazovani i bogati pruski plemić danskog porekla Žan-Batist du Valde-Gres baron de Klots. Govornika koji je tako spektakularno Nacionalnu ustavotvornu skupštinu Francuske proglasio za "centar sveta" i učinio da se prisutni u tom času osete kao da se u tom "u centru sveta" i nalaze. odmah su prozvali Govornik Čovečanstva i Građanin Sveta. novembra 1790. u Londonu. Zato članove Revolucionarnog društva Berk stalno naziva "gospodom iz starog Jevrejskog kvarta". . Mladi baron de Klots predstavljao se već gotovo godinu dana pod svojim revolucionarnim imenom Anaharsis Klots. liberalni vigovac. nekoliko meseci ranije. rekao je da su on i njegovi drugovi počastvovani zbog mogućnosti da za pet dana. Edmund Berk. Posle ovih reči. uz burni i dugotrajni aplauz. svi prisutni su taj trenutak u Nacionalnoj ustavotvornoj skupštini Francuske doživeli kao da se zaista nalaze "u centru sveta". Ovim je Berk postavio temelj moderne ideologije konzervativizma. dakle 14. odnosni "stari Jevrejski kvart". Ime Anaharsis. geografa i diplomate na dvoru pruskog kralja Fridiriha II Velikog. zahvaljujući tom govoru. počeo je da koristi odmah pošto je. a naročito protiv nastojanja da se model revolucionarne promene primeni u Ujedinjenom Kraljevstvu.55 prisutnog preko svojih 36 predstavnika. kako to piše Berk. svečanosti obeležavanja prve godišnjice pada Bastilje. Revolucionarno društvo. svakako i njegov politički istomišljenik.

pa se prvi deo Prava čoveka pojavio u londonskim knjižarama već 13. pozorištima. sada napada Francusku revoluciju. uz naročite počasti. neposredno posle objavljivanja Berkove knjige. a naročito u nejednakosti i obespravljenosti žena. do 10. takođe 1791. štampar Pejnove knjige Džordan bio je optužen "za izdaju krune zbog štampanja zločinačke knjige zvane Prava čoveka". ali su. istovremeno. represivna akcija vlasti nije dala željeni rezultat. Berkova shvatanja Pejn je podvrgao bezpoštednoj kritici u svojoj knjizi Rights of Man. Zakon o pravima.56 Meri Volstonkraft. februara 1792). širom bile otvorene mogućnosti koje mu je nudio radikalni London./A slobodu je proglasio/ Od pola do pola. Ubrzo. radionicama i štamparijama. Čim je dobio prve vesti o Bekovoj knjizi. kako bi bili položeni u novootvoreni Panteon (od gr. slikara Romnija i hemičara Džozefa Prislija (Joseph Priestley. Oni su Pejnu pomogli da nađe izdavača. Uskoro. Bila je to ne samo parodija na himnu monarhije Bože spasi Kralja. pijacama. postavio je osnove republikanskog. stalna sradnica radikalnog londonskog časopisa Analytical Review. nego i prava alternativna nacionalna himna britanskih revolucionarnih demokrata. u klubovima.1804). postali sastavni deo američkog Ustava. liberala. U smiraj dana. pantheon. hram bogova). širom Ujedinjenog Kraljevstva. protiv samog Pejna pokrenuta je mračna kampanja kleveta. pa je vlast rešila da uzvrati. žensko pitanje ima svoj koren u opštoj nejednakosti i obespravljenosti. još preciznije federalističkog. 1791. Dana 9. 1733 . Friends of the Liberty. jula 1791. God Save Great Thomas Paine. vrata vigovske vrhuške i londonske aristokratije bila su sada za Pejna zatvorena. marta 1791 (drugi deo biće objavljen 17. Pejn je napisao pravi priručnik za revoluciju. po ulicama. objavila svoju kritiku njegovih shvatanja. Odbrana prava čoveka. koja je prva povela borbu za promenu položaja žena i tako utemeljila moderni pokret za ženska prava. koja je prva pokazala da tzv. Protiv Berkovog priručnika za kontrarevoluciju. sanduk sa Volterovim ostacima bio je simbolično položen na ruševine ." Države članice severnoameričke Unije. U Pravima čoveka. ratifikovale su. a na osnovu kraljevskog proglasa kojim se "zabranjuju svi nedozvoljeni spisi i buntovnički skupovi"./ On je učinio da slepi progledaju/ Ma koliko varani i porobljeni bili. Međutim.000 primeraka ove knjige našlo je put do čitalaca. republkanaca i nekonformista: "Bože spasi velikog Tomasa Pejna/ Njegova Prava čoveka jasna su svakoj duši. knjigu A Vindication of the Rights of Men. takođe je bila i prva osoba koja je veoma oštro odgovorila Berku. plebejska grupa revolucionarnih demokrata okupljena oko Vilijema Blejka. Pejn je napustio Pariz i pohitao u London da ovu stvar lično ispita i umanji eventualnu štetu koju Berkova knjiga može proizvesti za stvar revolucije u Ujedinjenom Kraljevstvu i Evropi uopšte. počela je da se peva subverzivna pesma Bože spasi velikog Tomasa Pejna. Naravno. Volstonkraftova je iste 1790. Volterovi posmrtni ostaci preneti su iz opatije Skelijer u Pariz. Pejnove ideje uticale su na radikalizaciju političkih prilika u Ujedinjenom Kraljevstvu. posle čega su amandmani od 1. trgovima i dokovima. ali i anarhističkog koncepta svetske države kao svetske federativne republike. naročito Prijatelji slobode. večnu kuću najzaslužnijih ljudi Francuske u pariskom Latinskom Kvartu. ubijen je veliki broj aktivista koji su distribuirali Pejnovu knjigu. Zapanjena i ljuta zbog činjenice da čovek koji je podržavao američku nezavisnost. Prava čoveka čitala su se i dalje. Pod nikada razjašnjenim okolnostima. preko 50. Prava čoveka. God Seve The King.

klerikalaca i religioznih fanatika. Čarobna frula premijerno je izvedena u Beču već sutradan. Na dan 28. kada je 1864. istoričar. [Međutim. 10. i pošto je napisao Masonsku kantatu za svoju masonsku ložu i taj . Čuva se u pariskoj Nacionalnoj Biblioteci." Članovi Narodne skupštine. 24 godine posle ovog događaja. odmah pored zemnih ostataka Rene Dekarta. radeći povremeno na Rekvijemu za koji ga je u proleće te iste godine angažovao anonimni naručilac pod uslovom da i sam Rekvijem ostane tajna. Keplerovog i Njutnovog heliocentrizma i tekuće svetske revolucije. Volterovo srce i njegov mozak imali su da se čuvaju kao posebno dragocene relikvije u drugim nacionalnim ustanovama Republike. Slučaj je otkriven tek posle 50 godina. "Zraci Sunca savladali su noć/ Sile mraka ustuknule su pred svetlošću". Veliki orkestar bio je raspoređen oko sarkofaga impozantnih razmera u kome su bili Volterovi posmrtni ostaci. Bibliotheque Nationale. za njom išli su predstavnici škola i univerziteta. slobodnozidarskih loža i drugih udruženja. u vreme sloma Napoleona i na početku restauracije. u sceni ispred Hrama Sunca – sasvim u duhu Kopernikovog. Pripremio nas je da postanemo slobodni. hram je na premijeri scenografski predstavljalo ogromno Sunce usred isto tako ogromnog trougla – hor peva poslednje stihove: "Die Strahlen der Sonne vertreiben die Nacht. poslednjem mestu gde se našao posle serije premeštanja tokom perioda od preko 100 godina. Furije se iz rodnog Besansona preselio u Lion gde je L'Anž (Francois-Joseph l'Ange) razvijao ideju nacionalizovanja kompanije koja bi se bavila otkupom i distribucijom kukuruza kroz mrežu tzv. septembra. centurija. koračali su oni koji su rušili Bastilju noseći okove koje su tamo našli. jula. oktobra. povorka od 100. Ipak. Sam sarkofag bio je ukrašen pozorišnim maskama i natpisom "Pesnik. Čarobna frula postaće najpopularnija Mocartova opera. predstavnici sudskih i opštinskih vlasti grada Pariza koračali su iza kovčega. konačno. Uskoro. Čarobna frula po narudžbini i na osnovu libreta svog prijatelja Šikanedera (Emanuel Schikaneder). grupa radikalnih desničara. zaustavljala se ispred Opere. dok su glumci oko njih nosili zastave na kojima su bili ispisani naslovi svih glavnih knjiga velikog filozofa. 30. Istog dana. Volterovo srce i danas postoji. Comédie Francois pa je tek pred ponoć stigle do Panteona gde su. filozof. Volfgang Amadeus Mocart završio je muziku za operu Die Zauberflöte. septembra 1791. Što se Mocarta tiče. monarhista. septembra 1791.000 ljudi krenula je od Bastilje prema Panteonu prateći Voltera na njegovom poslednjem putovanju. 1. ali u Parizu. Sutradan. Bila je to jedna od najvećih manifestacija u slavu Revolucije ikada održana. Furije se angažovao na ovom projektu. Po istom protokolu. počela je sa radom Nacionalna zakonodavna skupština. 30. bilo je to 1814. Zatim su nastupala četvorica obučena u klasične pozorišne kostime koji su nosili veliku Volterovu pozlaćenu statuu. Duga kolona kretala se sporo. Njegovom mozgu izgubio se svaki trag na jednoj akuciji.] Isto tako 1791. a sutradan. zatim ispred stare i nove zgrade Komedi Frances. Katafalk sa sarkofagom vukla je zaprega od 22 bela konja. otvoren Volterov sarkofag i kada se ispostavilo da je prazan.57 Bastilje gde je ostao tokom noći. raspuštena je Nacionalna ustavotvorna skupština. Na kraju predstave./ Zernichten der Heuchler erschlichten Macht". ukrala je Volterove posmrtne ostatke iz Panteona i bacila ih na smetlište. položeni Volterovi ostaci. on se. političkih klubova. Na čelu neprekledne mase ljudi u paradnom poretku kretala se konjička jedinica Nacionalne garde. a u naročitom pozlaćenom sanduku nošena su 92 toma njegovih upravo objavljenih celokupnih dela. on je napravio veliki korak u ljudskom duhu. kao i grupe pozorišnih glumaca. Posle njih.

Oduševljeni Parižani tada su Ratnu pesmu Rajnske armije nazvali Marseljeza. delo u kome zastupa jednakost polova i postavlja teorijske temelje modernog ženskog pokreta. smatrali su Luj XVI i Marija Antoaneta. Kada su 10. Sahranjen je u zajedničkoj. slomom Napoleona. U noći između 24. naročito omiljena na patriotskim banketima u Marseju. objavila je u Londonu svoju raspravu Vindication on the Rights of Women. Muzičari koji su ovu nacionalno-patriotsku i revolucionarnu pesmu prvi izveli. posle dugotrajnih frakcijskih borbi između pristalica rata i pristalica mira unutar samog revolucionarnog bloka. niti pobednika. što bi omogućilo restauraciju starog poretka. najzad i zbog stvarne opasnosti koja je pretila. Istok i Zapad zagrliće se na polju Federacije. ujediniće svoje obale. Rim je bio metropola sveta kroz rat.1853). aprila 1792. Tako je za Francusku počeo period dugog rata koji će biti završen tek 1815. i 25. avgusta 1792. Bečkim kongresom velikih sila i uspostavljanjem poretka Svete Alijanse. Meri Volstonkraft. Već je bilo štampano preko 500. niti pokorenih. nego samo jednom njegovom delu. u Beču. prevagnula je stranka rata i Francuska je 20. pevali su ovu pesmu. grobnici za siromašne i uopšte osobe odbačene od društva. Ratna pesma Rajnske armije postala je veoma popularna koračnica. Pejn objavio i drugi deo ovog svog rada. radili su na tome da u jednom takvom "dobrom ratu" Francuska zapravo bude poražena. u Francuskoj. Istovremeno.000 primeraka prvog dela Prava čoveka. Anaharsis Klots objavio je svoj rad La république universelle ou adresse aux tyrannicides. Ljudi će putovati od Pariza do Pekinga isto onako lako kao od Bordoa do Strazbura. aprila 1792. Posle otpora koju su monarhističkom planu da se objavi rat dali predstavnici revolucionarne stranke mira. napisao je stihove i komponovao muziku Ratne pesme Rajnske armije. Histoire de la revolution francaise (1847 . Okean. La Marseillaise. ali ne Svetom rimskom carstvu. objavila rat. "ugarskom i češkom kralju". decembra 1791. niti armija. na talasu ratnog patriotizma i revolucionarnog zanosa. uz mnogo zakulisne politike i tajne diplomatije. dobrovoljci revolucionarne armije iz Marseja umarširali u Pariz krećući se ka Tiljerijima. predstavili su nekoliko meseci ranije.K. Odbrana prava žena. zbog njihovih . da učestvuju u hapšenju Luja XVI i Marije Antoanete. Univerzalna republika ili obraćanje tiranoubicama. Chant de guerre de l'Armée du Rhin. 17. prvi put francuskoj publici i Mocartovu Čarobnu frulu. novembra. 1792. odnosno Austriji. jer bi sa vojnim porazom Francuske bila poražena i sama revolucija. Pariz će to biti kroz mir…" (podvl. ponovo razboleo i umro 5. kapetan inženjerijskih jedinca i muzičar-amater Klod Žozef Rože de Lisl (Claude Joseph Rouget de Lisle). Ubrzo. u istom gradu. a naročito Robespjer. februara 1792.58 komad izveo na njenom sastanku 18. u Strazburu. Lj. Luj XVI i Marija Antoaneta javno su zahtevali da Francuska objavi rat Svetom rimskom carstvu nemačkog naroda – čije su pojedine zemalje pružile utočište izbeglim protivnicima revolucije i omogućili im subverzivnu antifrancusku delatnost – a tajno. pun brodova. Pariz je bio "kolevka i glavni grad generalne konfederacije ljudi gde će biti uspostavljena Generalna Država Sveta … Tada više neće biti provincija.) Takođe 1792. kada je u Londonu. Iste 1792. donela je deklaraciju kojom se osamnaestorici stranaca. Takav ishod bio bi više nego dobrodošao. Kao što navodi Žil Mišle (Jules Michelet) u svojoj Istoriji Francuske revolucije. za Klotsa. Nacionalna zakonodavna skupština Francuske na jednom od poslednjih zasedanja pod tim imenom. danas nepoznatoj. javna i tajna kampanja vlasti protiv autora i njegovih prijatelja bila je u punom jeku.

citoyenne. pred Konventom je otpočeo sudski proces protiv Luja XVI i Marije Antoanete koji su optuženi za veleizdaju Francuske i zločin protiv naroda. Mekintoša (James Mackintosh. Košćuška i Šilera. Na dan 11. 21.1832). Anaharsis Klots i drugi počasni građani Francuske postali su članovi Konventa. 1760 . proglasila se za Nacionalni Konvent i pod novim imenom počela sa radom. 1759 . nacionalna Skupština proglašava dodeljivanje zvanje Francuskog građanina za Prislija. 1754 . januara 1793. dokazali tako izvanrednu vrednost.1818). Dana 20. Pestalocija (Johann Heinrich Pestalozzi. 1793. decembra 1792. smatrajući da je.1832). Umesto njih.1799). pisanjem i hrabrošću. 1724 .1803). 1765 . neophodno da se velikodušni i slobodni ljudi pozovu i u skladu sa ovom mudrošću budu nagrađeni pravom da učestvuju u ovom velikom aktu razuma kao ljudi koji su. i pošto je održao još jedan govor u Društvu prijatelja slobode.1846). Kornelija Pova. Klopstoka (Friedrich Gottlieb Klopstock. a gradonačelnik ga je svečano obavestio da su ga izabrali za svog predstavnika u Nacionalnoj zakonodavnoj skupštini Francuske. Vašingtona. Pejna su dočekali oduševljeni građani tog grada na francuskoj obali. septembra 1792. Bentama (Jeremy Bentham. za šta je bila previđena smrtna kazna. monsieur i gospođa. septembra 1792.59 velikih zasluga za stvar ljudske slobode. glavni grad Savojskog vojvodstva jedne od provincija kraljevine Sardinije – taj grad već je tri meseca bio pod upravom francuske revolucionarne vojske – Žozef de Mestr. ukinuta je monarhija. Tomas Pejn. proglašena je obaveza javne upotrebe pojmova građanin. 1746 1827). Kada je jednog septembarskog dana 1792. Pošto su ga Vilijam Blejk i drugi prijatelji obavestili o nalogu za hapšenje pod optužbom za izdaju krune i subverzivnu delatnost. Dana 10. Dejvida Vilijamsa (David Williams. pojmova koji su nastali tokom Revolucije. Ludvigu van Betovenu. 1740 . svojim shvatanjima. 1759 . Tajnim glasanjem u okviru prve tačke dnevnog reda na zasedanju Konventa održanom sutradan. Klarksona (Thomas Clarkson. Medisona. francuska Nacionalna zakonodava skupština održala je svoju poslednju sednicu. koji uveliko radi na tome da postane katolički i kontinentalni pandan protestantskom i ostrvskom konzervativizmu Edmunda Berka. 1748 . 1754 .1819). 1746 . Goranija (Giuseppe Gorani. čija se parafraza već jedanaest godina nalazi na Velikom Pečatu Ujedinjenih Država Amerike: Novus rerum nascitur ordo. stigao u Kale. Kada se vratio u rodni Šamberi.1831). Hamiltona. dodeljuje počasno zvanje Francuski građanin: "Smatrajući da se ljudi koji su svojim pisanjem i hrabrošću služili stvari slobode i pripremanju oslobođenja naroda ne mogu smatrati strancima u naciji čija ih je mudrost i hrabrost učinila slobodnima… na kraju." Počasno zvanje Francuskog građanina. Vilberforsa (William Wilberforce. u trenutku kada će Nacionalni Konvent odrediti sudbinu Francuske i možda istu pripremiti za čovečanstvo. Pejna. Džoelu Barlou (Joel Barlow. madame u međusobnom oslovljavanju.1796) i Joakimu Hajnrihu Kampu (Joachim Heinrich Campe. a Francuska je proglašena za republiku. oktobra 1792. Anaharsisa Klotsa. Robertu Barnsu (Robert Burns. citoyen i građanka. . potvrdio je 12. Konvent je takođe dodelio Tomasu Mjuiru (Thomas Muir.1833). Konvent je doneo dekret po kome se u Francuskoj zabranjuje korišćenje pojmova gospodin. Tomas Pejn je uspeo da napusti London i krene put Pariza.1812). 1765 . stvaranje novog poretka sveta i početak jedne nove epohe zapisavši u svoj dnevnik onaj Vrgilijev stih iz Četvrte ekloge.

Anaharsis Klots objavio je svoj drugi rad o univerzalnoj republici. S druge strane. februara. u Londonu 1793. oktobra 1793. u Francuskoj je proglašen Režim terora. Knez Meternik bio je veliko pojačanje za ove konspiratore koji su predstavljali glavnu snagu kontrarevolucije i restauracije. delo poznato kao Political Justice. Politička pravda. potvrdili su i proglasili novi Ustav Republike. odnosno 22. Konvent je usvojio Republikanski kalendar. avgusta 1793. la Terreur. sva vlast u Francuskoj koncentrisana je u Komitetu javnog spasa i Komitetu javne bezbednosti. januara 1793. jedna posebna komisija Konventa dobila je zadatak da pripremi tekst novog Ustava Republike. januara. septembra 1792. Najzad. republikom Holandijom i kraljevinom Španijom. dominacije i vlasti. Mnoge demokratske ustanove bile su suspendovane. Konvent je objavio da je Francuska u ratu sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Dana 24. Na osnovu toga. Tomas Pejn je glasao protiv ove kazne. što znači britanski i nemački podanici zatečeni na teritoriji Francuske. Mladi austrijski diplomata od karijere knez Klemens Meternik. takođe uveren da je najbolja vlast ona koja je najjednostavnija i koja se najmanje oslanja na silu. kao najviša sudska vlast za neprijatelje revolucije i Francuske. Calendrier républicain. Revolucionarni tribunal. čija je prva godina počela prvog dana Republike. Dana 10. aprila 1793.000 građana. a među merama koje su počele da se primenjuju bila je i uredba na osnovu koje su svi državljani zemalja sa kojima je Francuska u ratu. dana 5.800. a dana 6. Ali. and its Influence on General Virtue and Happiness. Godvin ovde zastupa ideju da svaka vlada već po vlastitoj unutrašnjoj prirodi radi protiv čoveka jer ograničva napredak ljudskog mišljenja. imali smesta da budu otpušteni iz službe i uhapšeni. zaključio je prvo. sutradan giljotinirana je i kraljica.60 Dva dana kasnije. Smatrajući da će giljotiniranje Luja XVI i Marije Antoanete štetiti stvari revolucije. savez unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja revolucije i dalje je ozbiljno ugrožavao Republiku i na unutrašnjem i na međunarodnom planu. Pejn je ostao u manjini. 14. a već 1. Godvin u svom delu traga za načelima moralnog i istinitog upravljanja unutar samog društva. Bio je veoma toplo primljen u nadbiskupskom dvorcu. Konvent je izglasao da su Luj XVI i Marija Antoaneta krivi po svim tačkama optužbe. Za neprijatelje Revolucije i Francuske sudovi su počeli da izriču mahom najtežu kaznu. Istovremeno. širom Francuske za ove skupštine prethodno je glasalo 4. Tokom ovih događaja 1793. da je svaki oblik kontrole čoveka . kralj Francuse giljotiniran je u Parizu 21. januara 1793. čak 8. a već 17. većina članova Konventa izglasala je za kraljevski par smrtnu kaznu. ustanovljen je 10. stigao je iste 1793. smrt pod sečivom giljotine. Uveren da je monarhija oblik vlasti koji je nedvosmisleno korumpiran. Smatrajući da politička pravda znači postojanje principâ morala i istine u praksi zajednice. septembra 1793. a naročito u krugovima izbeglih francuskih rojalista koji su u Majncu i drugim nemačkim gradovima kovali brojne zavere protiv Francuske. u Majnc. kao odgovor na ovu pretnju i u cilju odbrane revolucije. marta. Ustavne osnove republike ljudskog roda. Traganje za Političkom Pavdom i njenim uticajem na opšte vrednosti i sreću. Bases constitutionelles de la république du genre humain. što znači izvan postojećih struktura moći. raspravu Enquiry concerning Political Justice. odnosno Kalendar francuske revolucije. Vilijam Godvin objavio je svoje najvažnije delo.000 delegata koje su izabrale lokalne i regionalne revolucionarne skupštine. Član ove komisije bio je i Tomas Pejn. Calendrier révolutionnaire français.

Istog dana kada i Pejn. jer sebi odriče pravo da ih promeni. kada će svaki čovek. Anaharsis Klots i nekolicina drugih članova Konventa koji su uhapšeni iste noći. uskoro uživati ugled trećeg najvažnijeg tumača Francuske revolucije i njenih ciljeva." Francuski prevod Doba razuma pojavio se na ulicama Pariza već u februaru 1794. Druga Godina Francuske Republike. da će doći dan. Na osnovu ove Morisove izjave. zbog čega obrazovanje treba da uči prihvatanju religije i ljudskim dužnostima prema Bogu". On sadrži moja shvatanja o religiji. Vilijam Godvin je postavio osnove teorije modernog anarhizma. Komitet javnog spasa uhapsio je i Anaharsisa Klotsa. 27. moralno i istinito. januar 1794. knjiga je našla svoj put do čitalaca. Najjače zamislivo oružje protiv grešaka svake vrste jeste Razum. Sadašnje istraživanje istinite i legendarne teologije. ostavi rukopis prvog dela svoje nove knjige Doba razuma. brojna udruženja kupovala su je i davala na čitanje svojim članovima. Pejn kaže sledeće: "Mojim sugrađanima u Ujedinjenim Državama Amerike: Sledeći rad stavljam pod vašu zaštitu. ni samog Robespjera. ambasador Moris je. Bio je 8. u prvom odeljku prvog dela. kada je Tomas Pejn. Pejn je uspeo da kod prijatelja Džoela Barloua. Ovde. Komitet javnog spasa izdao je nalog da se uhapsi Tomas Pejn pod optužbom da kao britanski državljanin ugrožava interese Amerike i Francuske.61 nad čovekom u većoj ili manjoj meri neprihvatljiv. istovremeno raditi i ono što je najbolje za zajednicu. sâm Godvin će posle Berka i Pejna.000 primeraka. Naglasivši na samom početku. Pejn je uhapšen u tri sata ujutro 28. januar 1794. i drugo. decembra 1793. 1794. a čak su bili organizovani čitalački časovi za nepismene. 8. nije impresionirao Komitet javnog spasa. Kao lojalni izvršilac politike predsednika Džordža Vašingtona. Vaš odani prijatelj i sugrađanin Tomas Pejn. Luksemburg. jer će biti vođen načelima čistog razuma. naime. Pre nego što su Pejn. Obratio se sugrađanima Amerikancima i svoje delo stavio pod njihovu visoku zaštitu. napisao kratki Uvod za svoje Doba razuma. čije je francusko izdanje uveliko bilo u pripremi. pravi od sebe roba vlastitih trenutnih shvatanja. Being an Investigation of True and of Fabulous Theology. do danas upamćen po izjavi da je "religija jedina stvarna osnova morala. kako tokom nekoliko . Nikada nisam upotrebio ni jedno drugo. američki ambasador u Parizu i Pejnov politički neprijatelj. utamničen u Luksemburškoj palati. Učinićete mi pravdu ako se setite da sam uvek snažno podržavao pravo svakog čoveka na njegovo sopstveno mišljenje. Odlučujuću ulogu u takvom raspletu događaja imao je Govemer Moris. počasni građanin Francuske i član Konventa. Pluvius. na osnovu iste uredbe o građanima zemalja sa kojima je Francuska u ratu. a njegov protest što ga hapse iako je građanin Ujedinjenih Država Amerike. Age of Reason. Onaj koji ovo pravo drugome uskraćuje. Sa Političkom pravdom. sprovedeni u Luksemburšku palatu gde će biti utamničeni dok čekaju na giljotinu. i verujem da nikada i neću. odnosno 27. bez ikakve spoljašnje prisile i nadzora. jedne i nedeljive. ma koliko ono moglo biti različito od moga. Istovremeno u Parizu. na pitanje koje mu je Komitet javnog spasa postavio u vezi državljanstva Tomasa Pejna odgovorio da njemu kao ambasadoru Ujedinjenih Država Amerike nije poznato da je Pejn ikada bio primljen u američko državljanstvo. ubrzo prodato je preko 4. Zahvaljujući Političkoj pravdi. Iako se prodavala za u to vreme fantastičnu sumu od preko 1£ po primerku. na osnovu uredbe o podanicima zemalja sa kojima je Francuska u ratu. Komitet javnog spasa je i optužio Pejna da kao britanski državljanin ugrožava interese Amerike i Francuske. radeći ono što je po njegovom mišljenju pravedno. Pluvius Druge Godine Francuske Republike.

Grčka crkva. Hrišćanske ili Turske. Pejn je tada opozvao svoj nalog da se pismo pošalje u Ameriku. nasilje. i nadam se sreći posle ovog života. a ne u više njih. Sen Žist i neki drugi članovi Komiteta javnog spasa.000 ljudi. do 28. u Francuskoj pogubljeno između 18. svi su giljotinirani bez ikakve sudske presude. uvideo sam vanrednu mogućnost da posle revolucije sistema vladanja bude sprovedena revolucija u sistemu religije". septembra 1793. Sve nacionalne institucije crkava. bile one Jevrejske. Na scenu je. jula 1794. Ja verujem u jednakost ljudi. Ostao je utamničen sve do 4. kaže ovde Pejn. naročito ističući nameru da Doba razuma takođe bude i "poslednja ponuda koju ću učiniti mojim sugrađanima svih nacija". Ali. Robespjer.300 egzekucija. Moj vlastiti um jeste moja crkva. Ni sam Pejn nije bio oslobođen odmah po okončanju Režima Terora. dok se oporavljao od zatvora stanujući u pariskoj rezidenciji svog prijatelja. Pejn je odmah posle ovih napomena. otvoreno izložio i svoje temeljno stanovište u stvarima religije. izneću stvari u koje ne verujem. Kada je završio pismo i predao ga poverljivoj osobi da ga ponese preko Atlantika. Meternik je u Briselu. Na izričitu ambasadorovu molbu. Samo u poslednjem mesecu pre termidorskog puča. i da prisvajaju moć i profit… Ubrzo pošto sam u Americi objavio pamflet Zdrav razum. objavio svoju prvu knjigu. Dana 22. Režim Terora bio je tako okončan. Turska crkva. takođe poznat i kao Doba belog terora. "Ja verujem u jednog Boga. termidora II godine. i verujem da se religiozne dužnosti sastoje od vršenja pravde. bilo je izvršeno 1. 1795. iako je Režim Terora doživeo slom. odnosno 27. Terimidora ili 28. termidora II godine. Dana 9. Tomas Pejn je upravo ovde završio opširno pismo predsedniku Vašingtonu. od 5. kao i članovi pariske Komune (uprava grada Pariza) bili su pohapšeni. jula 1794. Svi su pogubljeni. takođe 1794.500 i 40. evropskog poretka kao poretka ravnoteže moći velikih sila udruženih u Svetu Alijansu. Pukim slučajem. uspostavljeni da terorišu i porobljavaju čovečanstvo. . Istovremeno. Tako je Pejnovo pismo Džordžu Vašingtonu. Protestantska crkva niti bilo koja druga crkva za koju znam. Anaharsis Klots i drugi Pejnovi prijatelji nisu bili te sreće. jedan rad protiv Francuske revolucije u kome se založio za restauraciju predrevolucionarne evropske diplomatije koja može osigurati uspeh u borbi protiv revolucije. jula 1974. američkog ambasadora Monroa. U tom pismu. "veoma svestan poteškoća koje prate ovaj predmet".62 proteklih godina namerava da objavi svoja razmišljanja o religiji. milosrđa i napora da se naši srodnici učine srećnim… U nastavku ovog rada. a već sutradan. naime. februara 1795. dok traju ovi dramatični događaji u Parizu i Francuskoj. 10. stupio režim Terimidorske Reakcije. Pejn je izbegao smrt pod sečivom giljotine tokom ovih događaja. Hiljade jakobinaca pobijeno je u nasilju koje je zahvatilo Francusku posle 10. Temelji Meternikovog životnog dela. Rimska crkva. kada je. izgledaju mi nikako drugačije nego kao ljudski izumi. u Parizu je izvršen puč. bili su postavljeni u tom radu. novog američkog ambasadora u Parizu i svog prijatelja. masovne represalije i ubistva nisu prestali. Pejn je sasvim otvoreno i bez dlake na jeziku analizirao nečasnu ulogu samog Vašingtona i Govemera Morisa u zaveri koja je dovela do njegovog hapšenja i desetomesečnog zatvora u senci giljotine. kao i razloge da u njih ne verujem. Ja ne verujem u doktrinu koju propoveda Jevrejska crkva. pokazao ga je i Monrou. oslobođen na inicijativu Džejmsa Monroa. Na osnovu arhivskih izvora i statističkih procena. različiti autori smatraju da je tokom trajanja Režima Terora. konačno. novembra 1794.

a dve himne počeće da se izvode nezavisno jedna od druge. Italijanskom armijom. Napoleona je na početku kampanje od svojih vojnika dobio nadimak Mali Kaplar. Marseljeza će ponovo biti odobrena kao francuska nacionalna himna 1879. među kojima i grupe rojalista i kontrarevolucionara. januara 1796.000 vojnika koje su u borbi sa pobunjenim građanima koristile artiljeriju i odbranile Konvent. oktobra 1795. oktobra 1795. objavio Zum ewingen Frieden. Nekoliko dana pošto se vratio iz Italije – papu nije detronizovao – Napoleon je pozvao Tomasa Pejna na večeru. Za vreme Pariske komune 1871.1799). ponovo odobrena i autorizovana za vreme Julske revolucije 1830. operacije na Apeninskom poluostrvu sa glavnim zadatkom da potuče trupe Papske države. Kada je 1870. ostalo nepoznato javnosti. Bonaparta je rekao Pejnu da zbog zasluga koje ima za čovečanstvo.000 primeraka ovog izdanja Pejn je poslao Bendžaminu Franklinu Bahu (Benjamin Franklin Bache). uskoro. rad od izvanrednog značaja za moderni koncept kosmopolisa. [Marseljeza će biti zabranjena za vreme Napoleona i za vreme Luja XVIII. samo privremeno. Konvent je proglasio zakon kojim se Marseljeza potvrđuje i prihvata kao francuska nacionalna himna. po drugi put biće zabranjena u vreme Napoleona III. represalije nad jakobincima i drugim radikalnim grupama nastavile su se. komandovao je mladi general Napoleon Bonaparta. Jer. Ukupno 15. a autoritet Konventa sasvim se istopio. . naime te godine Pjer Dežiter (Pierre Degeyter) napisaće posebnu muziku za Internacionalu po kojoj je ova pesma i danas poznata. Internacionala i Marseljeza muzički će biti razdvojene. sinu Bendžamina Franklina. a takođe i to da je počastvovan Pejovim pismima i savetima koje je od njega primio. Godine 1888. velikog neprijatelja revolucije i uspostavi revolucionarnu republiku. Eine philosophischer Entwurt. 4. Večni mir. na desnoj obali Sene. u Londonu se pojavila i engleska verzija drugog dela Pejnovog Doba razuma. Sutradan. godine Ežen Potije (Eugène Pottier). svaki grad u svetu treba da na glavnom trgu ima Pejnovu zlatnu statuu. Filozofski nacrt. ono će u američkoj i evroatlatskoj javnosti eksplodirati kao prava bomba. le Petit Caporal. Na dan 1.63 prvom predsedniku Ujedinjenih Država Amerike. u Parizu. stvari u Francuskoj nisu se odvijale dobro. Konvent je svu vlast preneo na petočlani direkorijum. kada se u londonskim knjižarama pojavila engleska verzija prvog dela Pejnovog Doba razuma. oktobra 1795. Otprilike u isto vreme. ova Internacionala Marseljeza prihvaćena je za himnu Komune. Bio je 25. Dana 14. odnosno. Popularan među svojim vojnicima. Dodao je još i to da spava sa njegovim Pravima čoveka ispod jastuka. zbog toga što je sa njima delio sve teškoće rata i mnoge među njima poznavao čak i po imenu. Istovremeno. Komandujući francuskom tzv. u Pruskoj. Međutim. organizovana i naoružana masa nezadovoljnih građana Pariza. Pejn je u Parizu objavio francuski prevod i drugog dela svog Doba razuma. detronizuje papu Pija VI (Pius VI. brimera godine IV. Tom prilikom. u svakom slučaju u poznu jesen 1795. Dana 3. Kant je takođe krajem 1795. napisao pesmu Internacionala. ona je prvi put bila izvedena na muziku Marseljeze. jula 1795. general Napoleon Bonaparta otpočeo je 7. okupira ove teritorije. 1796. krenula je u napad na Konvent koji je zasedao u Palati Tijeri. marta 1796. odnosno 26. da ih ovaj distribuira u Americi. Snagama od 2. u Parizu. Beli teror Termidorske reakcije nije prestajao. Đovani Anđelo Braši. 1717 . Giovanni Angelo Braschi.] Ali.

etc. Ustanak na kome je Tajni direktorijum. koga je Tajni direktorijum neoprezno primio za člana svog Vojnog komiteta. Razume se. uključujući ovde vojsku i policiju). Pejn je podsetio na činjenicu da se Vašingtonova uloga vrhovnog komandanta Kongresa u vreme rata za nezavisnost mora ocenjivati sasvim drugačije nego što to radi sam Vašington i njegova politička propaganda koji insistiraju na njegovoj navodno ključnoj i presudnoj ulozi u revoluciji. Paris. ovi prijatelji jednakosti smatrali su da je nužno učiniti sve kako bi se osigurao povratak na Ustav iz 1793. odnosno 19. bio je ispraćen kao čovek koji je "bio dugo mučenik svoje ljubavi prema Čovečanstvu i koji nikada nije prestao razmišljati o mogućnostima da ga učini sretnijim. uticati na moderne koncepcije kosmopolisa. bio je zapravo agent provokator. objavile sve dokumente o zaveri za jednakost zaplenjene tokom hapšenja Babefa i drugova: Copie des piéces saisies dans la local que Babouef occupait de son aresstation. kao i drugi zaverenici. Darte (Darthé). isto tako.decembar 1796). etc. stvari stoje upravo obrnuto. a ostali na višegodišnje kazne zatvora. visoki oficir francuske vojske. Ne samo da Vašington kao formalni vrhovni komandant nije imao efektivnu komandu nad svim trupama Kongresa.000 ljudi bilo obuhvaćeno ovom organizacijom na različitim nivoima. april 1796). . uskoro preimenovan u Ustanički direktorijum javnog spasa. Nationale. Dana 15 floreala godine IV (15. april 1796) Žrisel je podneo detaljnu prijavu vlastima protiv zaverenika. umro. Frimaire . ukinula tiranija saveza egoista. jul 1796. Na suđenju koje je trajalo dva meseca. kada je Tomas Pejn poslao svoje pismo Džordžu Vašingtonu u Ameriku. Izvesni Žrisel (Grisel).2.64 Događaji koji će. žerminala IV godine.. Ipak."] Bio je 30. kada je 1828. jedan od članova samog zavereničkog jezgra. vol. a u rano jutro 21. Isto tako. Babef i Darte osuđeni su na smrt. Pejn je. Fransoa-Noel Babef zvan Grah Babef. et des pièces justificatives. a Francuska organizovala kao slobodna zajednica jednakih i srećnih ljudi. uhapšeni su članovi Ustaničkog direktorijuma. u Briselu. 1 . sedmorica drugih članova Ustaničkog direktorijuma osuđeni su na doživotnu robiju u Francuskoj Gvajani. Ovde. Ne čudi što je javno objavljivanje ovog pisma izazvalo pravi potres u toj zemlji. mart 1796. 19. Feliks Lepeletier (Félix Lepelletier) i Marešel (Silvain Maréchal). kada je u Parizu počeo da radi Tajni direktorijum javnog spasa u sastavu Antonel (Antonelle). Filip Buonaroti.nivöse an V (novembar . ukupno njih 52. Imp. objavio Conspiration pour l'egalité dite de Babeuf. sprečila rojalistička restauracija. ovde izneo niz činjenica koje ne samo da osvetljavaju Vašingtonovu nečasnu ulogu u Pejnovom hapšenju i zatočeništvu. kaže Pejn. bio je onemogućen zahvaljujući uspešnoj infiltraciji vojnih vlasti u sam vrh Ustaničkog direktorijuma. otpočeli su dvanast dana docnije. svi su "smatrali jednakost u radu i uživanju dobara kao jedini cilj dostojan pravog građanina i samo u tome videli su opravdani razlog ustanka". floreala godine IV (21. članovi Tajnog direktorijuma javnog spasa bili su uvereni da će čitav civilizovani svet slediti francuski primer kada prijatelji jednakosti pokrenu novu revoluciju i ostvare svoj veliki cilj. nego je saopštio i svoja saznanja o tajnim pregovorima na štetu Ujedinjenih Država Amerike. slučaj o kome je reč ovekovečio je Filip Buonaroti. naročito njihovih trgovačkih i pomorskih interesa koje je Vašington vodio sa britanskom vladom preko Govemera Morisa kao svog tajnog agenta u Londonu. rad od tada poznat i uticajan pod naslovom Zavera za jednakost zvana Babefova. suivie du procès auquel elle donna lieu. kada je Buonaroti 1837. [Vlasti su krajem 1796. naime. radio kroz gustu mrežu konspirativnih veza i organizacija koju je postavio širom Francuske (navodi se da je 17. Da bi ostvarili svoj cilj.

kada on. ." Vašingtonove pristalice (tzv. i to u danima opasnosti). oni su Pejna nastojali da opravdaju tvrdnjom da je neprimerena oštrina njegovog jezika posledica pogoršanog zdravstvenog stanja posle višemesečnog zatvora. Nadalje. licemera i nezahvalnog čoveka. kao što su uvek primećivali njegovi prijatelji. Ako joj je u srcu ostalo imalo osećanja da pocrveni. federalisti) videle su u Pejnovom pismu još jedan. Analizurajući Vašingtonovu ličnost. Dodatno. Pejn kaže i ovo: "Smešno je kada se od g. U javnosti. vojska pod neposrednom Vašingtonovom komandom nije prolazila dobro. pošto je analizirajući slučaj svog hapšenja i zatočeništva. dokaz za tvrdnju da francuski revolucionari nameravaju da sruše američke ustanove i da u tu svrhu koriste Pejna da bi se narušila popularnost koju među Amerikancima uživa Džordž Vašington kao "otac zemlje". a vlast Direktorijuma bila je ozbiljno ugrožena. Dana 18. kao egoistu. i pošto je sledstveno Vašingtona optužio kao najodgovornijeg za ukupno loše stanje u kome se posle njegovih sporazuma sa britanskom vladom nalaze Ujedinjene Države Amerike. na izborima u Francuskoj. stvar američkih paptriota i njihove revolucije bila bi dovedena u pitanje. rojalisti su organizovali propagandnu kampanju protiv Napoleona. da li ste napustili dobre principe ili ih nikada niste ni imali. meni nije ponudio ni jedan dokaz da ih ima. njegovog programa vojnog uspostavljanja revolucionarnih republika u Italiji i njegovih pregovora sa Austrijom. iskoristili su Pismo kao dokaz za tvrdnju da je Pejn poludeo. Isto tako povodom vas gospodine.65 nego je. Vašingtonova administracija mora se postideti. nema nikakva osećanja. svet će biti zbunjen dvoumeći se da li ste otpadnik ili varalica. Vašingtona čuje da govori o svojim saosećanjim. džefersonijanci). činjenica da je Pismo napisano u pariskoj kući Džejmsa Monroa. Međutim. naprotiv. osvetlio Vašingtona kao politikanta sklonog zaverama protiv drugih ljudi. Sva njena prava trgovine i plovidbe obnavljaju se i to sa gubitkom svojstava sa kojima su ustanovljena. uzimana je kao nedvosmislen dokaz da su radikalne snage u Americi upletene u antiameričku zaveru ogromnih razmera. Pejn je ovako završio svoje pismo: "Ovo je podloga na kojoj sada počiva Amerika. a licemer u javnom životu." Konačno. Kao odgovor na rojalistički pritisak. jednog od vodećih političkih istomišljenika i pristalica Tomasa Džefersona (tzv. kao što to pokazuje Pejn navodeći sve borbe u kojima je Vašington komandovao. dok je vojnike pod svojom komandom izlagao nepotrebnom stradanju i pogibiji onda kada su trupe Ujedinjenog Kraljevstva bile znatno nadmoćnije. koji ste podmukli u privatnim prijateljstvima (u svakom slučaju bili ste to za mene. Kako god bilo. ni njima se nije dopadao oštar jezik autora Pisma. Isto tako. Ovo utoliko pre. Polovinom 1797. Zdrav razum i ovo pismo Džordžu Vašingtonu. Da nije bilo drugih komandanata i njihovih uspešnih operacija protiv Britanaca na drugim frontovima. Kako bilo da bilo. svi oni koji su nastojali da umanje značaj Pejnovog Zdravog razuma i suzbiju uticaj ove knjige u javnosti. naročito njihova prekomorska trgovina i njihova pomorska flota. 1797. po mnogima ključni. U oba slučaja. svoju ulogu formalnog vrhovnog komandanta vršio tako što nije preduzimao ništa u periodima kada je to zaista bilo potrebno i kada su britanske trupe bile slabije. Napoleon je poslao svoje trupe u Pariz. rojalistička partija postala je vodeća politička snaga. bilo je i onih koji su podržali Pejna nalazeći da je njegova kritika Vašingtona osnovana. što su Džeferson i Pejn bili prijatelji koji su delili bliska ili istovetna shvatanja o glavnim političkim pitanjima pred kojima su se nalazile Ujedinjene Države Amerike. Naravno. trajno su odredili ono što će se sa Pejnom događati tokom naredna dva stoleća.

Popularniji od bilo kog drugog člana Direktorijuma. postao profesor prirodne filozofije na Univerzitetu u Edinburgu (predavao je mehaniku. Ono što je 1797. španski. S. Džozef Blek. zaključili su da revolucija koja već 22 godine potresa i menja svet. bio je dočekan kao najveći heroj. objavio svoje uticajno delo Historie du Clergé pendant la Revolution Francaise (posvećena engleskoj naciji u znak zahvalnosti za njenu gostoljubivost u teškim trenucima za francusko sveštenstvo. Kao nepokolebljivi zastupnik klerikalnih i rojalističkih interesa starog poretka. matematičar sa diplomom Londonskog univerziteta. a zatim. nezavisno jedan od drugog. najzad i sekretar Kraljevskog društva Edinburga. bavarskih Iluminata. pre svega. Siège envers la France). današnja Češka. takođe i britanski pomorski oficir koji je u sklopu sporazuma između Rusije i Ujedinjenog Kraljevstva. bili su i Alexander Carlyle. i 1792. na britanskim ostrvima. kao i čitav niz borbenih klerikalnih pamfleta protiv republikanskog Ustava. jedan škotski naučnik iz Edinburga i jedan francuski jezuita. koji je. astronomiju. preveo je na francuski Eklipse. a tokom proteklih 8 godina naročito intenzivno Francusku. videli smo. odigrala je značajnu ulogu u jačanju opozicije prema francuskoj revoluciji i njenim načelima). ova knjiga odmah je prevedena na nemački.66 frusidora godine V. 1736 1819). saradnik Britanske enciklopedije. nije ništa drugo nego vidljivi rezultat okultne antihrišćanske zavere opskurnih tajnih društava. bio profesor matematike na ruskoj pomorskoj akademiji u Kronštatu. istaknuti pripadnik pokreta škotskog prosvetiteljstva i član prestižnog kluba tog pokreta. kao i rad A Dissertation on Ecclesiastical Jurisdiction in the Catholic Church. veka). elektricitet i magnetizam. nešto više od dva veka posle tog događaja. u Londonu dovelo do toga da se životni putevi Džona Robinsona i Augustina de Bariela ukrste toliko da danas. Dok su trajali ovi događaji u Francuskoj. u rangu pukovnika ruske armije. Sam Napoleon vratio se u Pariz u decembru iste godine. ova dvojica rešila su da sa svojim otkrićem upoznaju svet i upozore ga na opasnost koja mu preti. a među 66 članova čija su imena sačuvana do danas. Napoleonove trupe izvršile su državni udar i počistile rojaliste. uređivao uticajni klerikalni časopis Journal Ecclesiastique. dodeljen na rad u ruskom Admiralitetu u St. zatim se vratio u Francusku. a njegov koncept mehaničke filozofije postaće veoma uticajan među britanskim fizičarima tokom 19. saradnik Džejmsa Vata (James Watt. a razume se i član jedne slobodnozidarske lože u Edimburgu pod suverenitetom škotske Velike Lože. britanski pomorski navigacioni oficir u kampanji u Kvebeku. Adam Ferguson. engleska verzija doživela je nekoliko izdanja. koji je do 1773. dva autora na drugoj obali Kanala. poljski i engleski. priključio se grupi rojalističkih emigranta okupljenih oko princa Kontea u Londonu. gde je objavio svoju poznatu. nastavio da se bavi publicističkim radom (godine 1779. Prvi od dvojice bio je Džon Robinson. optiku. Drugi od ove dvojice bio je francuski jezuita Augustin de Bariel. Encyclopedia Brittanica. Peterburgu. Poemu u šest pevanja. Zatim je napustio Francusku. septembra 1797. Džon Hjum i Adam Smit). posvećanu njegovom Veličanstvu Ruđera Boškovića). ova dvojica uživaju nepodeljeni autoritet utemeljivača modernog konspiracionalizma. posle svega toga. Odlučni u nameri da ovu zaveru raskrinkaju. hidrostatiku. odnosno 18. gde je 1793. i raspuštanja Jezuitskog reda radio u Moravskoj i Bohemiji. italijanski. politički emigrant nastanjen u Londonu. edimburškog Poker kluba (osnivač Poker kluba bio je Dejvid Hjum. jeste fascinacija koju su ova dvojica delili prema bavarskim Iluminatima i njihovoj . naročito masona i. Bariel je između 1788. vatrenu odbranu pape Pija VI (La Conduite du.

Dokazi o zaveri protiv svih evropskih religija i vlada koja se sprovodi na tajnim sastancima Slobodnih zidara. Bariel ovde naširoko obrazlaže svoje uverenje da francuska revolucija nije ništa drugo nego posledica zavere tajnih masonskih i jevrejskih loža iza kojih se naziru opskurni prsti najdijaboličnijeg od svih tajnih društava. Posmatrajući sa različitih stanovišta različite segmente dubokih strukturalnih promena svetskog društva čiji su bili savremenici i akteri. Prvo je Džon Robinson objavio knjigu Proofs of a Conspiracy Against All the Religions and Governments of Europe. 1787. collected from good authorities. Robinson je nazvao ljudskim đavolom. nastojali da uspostave direktnu vezu između starih lionskih i starzburških Illuminés i bavarskih Ilumina tvrdeći da je takva veza svakako morala postojati budući da je u oba slučaja reč o nereligioznim. carried on in the secret meetings of Free Masons. and Reading Societies. Samog Adama Vajshaupta. Lodge des Chevaliers Bienfaisant. Augustin de Bariel stavio je na uvid javnosti prvu knjigu svog višetomno koncipiranog projekta Memoirs Illustrating the History of Jacobinism. Izvori na koje se Bariel poziva dokazujući ovu svoju tvrdnju veoma su skromni. sve što će se dogoditi. na tajnim . čak ateističkim pa stoga i nesumnjivo antisocijalnim društvima. mahom falsifikovanih dokumenata. dok je u Parizu. Izveštaji koji ilustruju istoriju Jakobinizma. jedna loža osnovana 1781). a naročito u Francuskoj. u Parizu (Mirabo je tada imao 20 godina.. na osnovu Robinsonove knjige. loža pod ovim imenom osnovana je u Lionu posle 1778. kao i na osnovu drugih. još više. poznatog kao Građanin Jednakost. bavarskih Iluminata. našavši kako je evropsko slobodno zidarstvo. i treće. Robinson se ovde u prvom redu bavio kritikom kontinentalne masonerije (naročito loža pod upravom francuskog Velikog Orijenta koji britanska masonerija nije priznavala). ili 1788. Robinson i Bariel su. Augustin de Bariel se u trećem i četvrtom tomu svojih Izveštaja. a njen moto "Vladari i nacije nestaće sa lica Zemlje. Prvo. Antihrišćanska zavera. na primer: navodni tekst Miraboovog predavanja u Loži Blagotvornih Vitezova. u lionskoj Loži Blagotvornih Vitezova povodom posete Velikog Majstora Luja Filipa Žozefa (Louis Philippe Joseph). Essai sur la Secte Illuminiés izvesnog Lušea (Luchet). nezavisno jedan od drugog. Isto tako. fatalno kontaminirano i korumpirano. o Iluminatima u Poglavlju II). ova dvojica su u navodnoj zaveri bavarskih Iluminata prepoznali isti spasonosni ključ koji objašnjava sve što se dogodilo i. pa je. pod sličnim imenom.. iako bavarski Iluminati u to vreme nisu ni bili osnovani. ono što je čuo od bečkog novinara Leopolda Alojzija Hofmana (Léopold Aloys Hoffman). kada je Ferdinand od Brunsvika bio izabran za Velikog Majstora jedne od masonskih organizacija. boravili u Parizu i da su tada. to je njegova konfuzna interpretacija Eseja o sekti Iluminata. godine. Robinson je naveo mnoštvo nepouzdanih. prikupljeni iz pouzdanih izvora (496 strana. Kasnije. Kao dokaze za svoje tvrdnje. Ipak. za takav tok događaja optužio bavarske Iluminate. isto tako nepouzdanih izvora. ova revolucija biće delo tajnih društava". Odmah zatim. Iluminata i Književnih društava.67 navodnoj ulozi glavnih arhitekata navodne planetarne zavere protiv dotadašnjeg svetskog poretka. kao krunski dokaz za svoje tvrdnje Robinson i Bariel navode to što su Bode i Buše (Busche). vojvode od Šartra. Citizen Egalité. Naslov Barielove prve knjige (261 strana) bio je The Antichristian Conspiracy. 1770. Illuminati. tekst navodnog predavanja održanog 1770. navodni carski proglas povodom opasnosti koja preti od bavarskih Iluminata iz 1772. dva važna člana bavarskih Iluminata. kao što su to. ono što je čuo od luteranskog pastora i masona Žan Augusta Starka (Jean Auguste Starcke). drugo. prevashodno bavio raskrinkavanjem samih bavarskih Ilumninata i naročito Adama Vajshaupta.

Mesec dana kasnije. bio je Nepoleon.68 sastancima sa tamošnjim masonskim ložama. preko nevidljivih ekonomskih ratova do manipulisanja informacijama na masovnom uzorku. bio je pouzdan znak da je Francuska revolucija ovim događajem bila završena. pa ih tako nije ni objavio za života. Svakako najmoćniji među njima. novembra 1799. oblik mišljenja koji od onda do danas. navodno skovali zaveru koja preti da uništi čitav svet. denuncirali kao dijaboličku antihrišćansku zaveru protiv svakog trona i svakog oltara. Uskoro. Robinson i Bariel su svetsku revoluciju 18. or an Historical Essay on the Temporal Power of the Pope. 1799. pristrasnog i paranoidnog korišćenja neproverenih. a njegova glavna socijalna uloga bila je i ostala da od neposredno zainteresovane javnosti sakrije nesumnjivu činjenicu da su upravo vladajuće strukture moći i dominacije (država. Kada je Napoleon 1801. u vreme kada Robinson i Bariel lociraju početak ove navodne zavere. brimera godine VIII. njihovu zaplenjenu arhivu već su bile objavile bavarske vlasti. general Napoleon Bonaparta izveo je državni udar. a naročito Francusku revoluciju. Izostanak bilo kakve reakcije na ulicama Pariza povodom Napoleonovog puča. ona je uskoro objavljena na svim glavnim evropskim jezicima. Tako je rođen moderni konspiracionalizam. ljudsku istoriju redukuje i tumači na osnovu nekritičnog. kao i propagande starog poretka. Međutim. autori oba ova naslova posredno su kao dokaze za svoje tvrdnje koristili upravo kolekciju Vajshauptovih dokumenata koju je publikovala klerikalna bavarska vlada. veka. kao i o projektu pobijanja filozofskog sistema Imanuela Kanta. crkva. Dissertation sur la Croisade contre les Albigeois. opat Emanuel Žozef Sijes i Rože Dikos (Pierre Roger Ducos. bavarski Iluminati su kao organizacija uveliko bili razbijeni. a danas i na globalnoj skali. neproverljivih i falsifikovanih "činjenica" i "izvora". tri ambiciozna rada do kojih mu je naročito bilo stalo i koja je najvio. klerikalne i rojalističke reakcije. Nezavisno jedan od drugoga. Papska moć ili jedan istorijski esej o papinoj zemaljskoj vlasti). Reč je o njegovom projektu Istorija tajnih društava u srednjem veku. Dana 18. Opat Augustin de Bariel podržao je uspostavljanje Napoleonove diktature. on će se vratiti u Francusku. Bariel je objavio Du Pape et de ses Droits Religieux . zbacio sa vlasti Direktorijum i uspostavio režim u kome je celokupna vlast koncentrisana u rukama trojice konzula: Napoleon Bonaparte. Umro je 1820.] . dakle tokom proteklih 200 godina. Papa i njegova religiozna prava. Kako bilo da bilo. Razgranavši se tokom poslednja dva stoleća u mnoge "teorije" i "škole mišljenja". a naročito propagandnu kampanju koja je tim povodom bila vođena. o projektu Disertacija o krstaškom ratu protiv Albigenežana. [Bariel je objavio niz publikacija u znak podrške Napoleonu. ovaj oblik redukcionizma potvrđivao je svoj značaj i uticaj naročito u vremenima dubokih kriza. zastupajući stanovište papske Inkvizicije. a i sam Adam Vajshaupt takođe je objavio svoje radove o istoriji reda. korporacija) one koje ne mogu bez instrumenta i tehnika zavere. od politike interesnih sfera i tajne diplomatije. Napoleon je sebe proglasio za prvog konzula i u svojim rukama faktički koncentrisao svu vlast Republike. Historie des Sociétés Secrètes au Moyen-Age. Sa pojavom Robinsonove i Barielovih knjiga postavljen je konceptualni okvir za svako kasnije redukovanje svetske istorije na jednu ili više dijaboličkih "antidruštvenih zavera". Bariel nije napisao. sklopio Konkordat sa papom Pijem VII.1816). Ipak. odnosno 9. 1747 . Pošto se se uskoro pojavio i engleski prevod ove knjige (The Papal Power. u Parizu.

Oba rada. naročito evangelističkih hrišćana koji su ga nemilosrdno napadali kao ateistu zbog njegovog Doba razuma." 1801. pravom i jednakošću. Tomas Pejn je umro 8. ali nedoumicu u čitav događaj unosi vest iz 1850. razmišljao isto tako tajno i mistički oprezno. Tomas Džeferson. bez ikakvih posebnih ceremonija. ne bi razmišljao o nekoj tajnoj mašineriji za tu svrhu. posvetio velikim idealima opštečovečanske slobode. Tokom tridesetih godina 20. engleski novinar i politički pisac. veka. a Pejnove kosti završile su u drvenom sanduku na Kobetovom tavanu. radikalni agrarijanac. izložen političkom progonu i posle zatvora u Ujedinjenom Kraljevstvu. većina američkih novina objavila posmrtnu belešku iz lista New York Citizen: "Živeo je dugo. godine o izvesnom svešteniku engleske Unitarijanske crkve koji je 1850-tih izjavljivao da poseduje Pejnovu lobanju i desnu ruku. doputovao je u Ujedinjene Države. Kada je 1835.) gde nikakva tajnost u našim naporima da čoveka učinimo mudrijim i veštijim nije neophodna. doživeli istu "sudbinu" kao i Volterovi. bio izabran za trećeg predsednika Ujedinjenih Država Amerike. Ali. Tomas Džeferson je uputio pismo svom prijatelju Tomasu Pejnu i pozvao ga da se konačno vrati iz Francuske. na vlastitom imanju. pokopan je. juna 1809.69 1800. Vajshaupt je znao da je za tako velike ciljeve – čak i za širenje samog znanja i moralnih načela – zavera bila neophodna. Kao što bi verovatno Gudvin. između ostalog i sa namerom da Pejnove posmrtne ostatke vrati u Englesku i da ih tamo sahrani onako kako to dolikuje. uradio nešto dobro i naneo mnogo štete. nije imao dilema oko njihove činjenične zasnovanosti. Ali. godine. Iako je 1805. nije realizovao. u Nju Rošelu. iako je Pejn bio zapravo deista. Samo šest ljudi prisustvovalo je tom događaju. vratio na svoje imanje u Nju Rošelu. ipak je povodom Pejnove smrti. Prihvativši poziv. Sa sobom. njegov sin pokušao je nekoliko puta da proda Pejnove kosti. Na kraju svog pisma. da je pisao u Nemačkoj. 1763 – 1835). Kvekeri su odbili da ga kao opasnog ateistu. iz najdubljih moralnih uverenja. naziva Vajshaupta "entuzijastičkim filantropom" koji veruje u mogućnost beskonačnog ljudskog usavršavanja i koji se. [Zanimljivo je da su i posmrtni ostaci Tomasa Pejna. Vilijam Kobet (William Cobbett. januara 1800. Džon Adams o Pejnu napisao sledeće: "Neznam da li je ijedan čovek na svetu tokom poslednjih trideset godina imao više uticaja na svoje sugrađane i događaje od Tomasa Pejna". ali bez uspeha. budući da živi pod tiranijom despota i sveštenstva. Kao i Dositej Obradović u svojim Basnama iz 1788. u kući u Grinvič Vilidžu (Greenwich Village). Njujork. sahrane na svom groblju. prim. koji je imao priliku da konsultuje radove Robinsona i Barela. jedna žena iz Brajtona u Engleskoj tvrdila . Umesto doborodošlice američke javnosti kojoj se nadao. rešen da učini sve što može kako bi ljudima pomogao da nauče da upravljaju sami sobom u skladu sa prirodnom religijom. Neki smatraju da je Kobetov sin Pejnove ostatke možda sahranio na porodičom imanju. stoga. Svoj plan. Pejna je dočekala kontinuirana neprijateljska kampanja njegovih političkih neprijatelja. sa svim počastima koje sleduju velikog revolucionara. Pošto je 1801. Lj.K. naročito Barelov." Osam godina posle Pejnove smrti. Džeferson u ovom pismu izričito odbacije sve klerikalne optužbe protiv Vajshaupta i njegovog saveza. na Menhetnu. njegova očekivanja nisu se ispunila. Džeferson je prokomentarisao u pismu biskupu Džejmsu Medisonu (James Madison) od 31. Džeferson kaže i ovo: "Verujem da ćete se složiti sa mnom da ni Vajshaupt. dakle 1817. Kobet umro. međutim. kada bi pisao ovde (Džeferson misli na američku Republiku. nosio je i Pejnove posmrtne ostatke. Pejn se 1802. praveći paralelu između Adama Vajshaupta i Vilijema Godnvina. Kobet se vratio u Englesku novembra 1819.

70 je da poseduje Pejnovu viličnu kost. godine 1987. Austraija. Thomas Paine National Historical Association. uostalom. gde se. država Njujork. čiji je cilj da sakupi sve sačuvane ostatke Tomasa Pejna i dostojno ih sahrani u Nju Rošelu. godine građansku inicijativu Citizen Paine Restoration Initiative. nalazi Pejnova kuća i muzej koji mu je posvećen. u Sidneju.] *** . Naposletku. izvesni poslovni čovek saopštio je da je boraveći na odmoru u Londonu kupio Pejnovu lobanju. Prodao ju je Australijancu Džonu Bardžesu (John Burgess) koji tvrdi da je potomak Pejnovog vanbračnog deteta. pokrenula je 2001. Građanska inicijativa za Pejnovu restauraciju. Nacionalna istoriografska asocijacija Tomas Pejn iz Nju Rošela.

Godine 1960. starija je samo Svepartijska grupa za tunel ispod Kanala. WFM. na predlog većine svojih poslanika u Donjem domu. Od osnivanja. veka. povelju za globalnu demokratiju. godine. All-Party Parliamentary Group for World Government. i 1967. Tokom prvih 20 godine svog postojanja. obraćajući se neposredno vladi i njenim ministrima. Godine 1951. ili nastojeći da preko štampe pridobije naklonost javnosti. Od nje. Uspostavljanje svetske federacije suverenih nacija i njene svetske federalne vlade. tada podržalo ovu inicijativu.oneworldtrust.] Videti. ustao je i u ime vlade svečano izjavio: "Vlada njenog veličanstva u potpunosti je saglasna sa svetskom vladom. http://www. Najzad. veka. [Osnovana tokom tridesetih godina 20. za proces svetskog razoružanja i sprečavanje atomskog rata "nešto kao svetska vlada… jedini izlaz za čovečanstvo". u novembru 1967. Tunel ispod Kanala već više godina povezuje Englesku i Francusku. Učlanivši se 1947. House of Lords. mrežna međunarodna asocijacija organizacija i pojedinaca. a naročito dobro stanje činjenica ilustruje jedna od članica ove asocijacije. kroz poslanička pitanja. moći] cilj njene spoljne politike". Švajcarska sa ciljem da doprinese ostvarenju "pravednog svetskog poretka kroz jačanje Ujedinjenih Nacija".org/pages/download3. između 1947. Grupa za svetsku vladu naročito se angažovala na osnivanju Međunarodnog krivičnog suda. rad GWG podržavao je i Vinston Čerčil (Winston Churchill). Grupa je članica Svetskog federalističkog pokreta. u vreme dok je još bio ministar odbrane. posebno posle Drugog svetskog rata. u Montreu. Uz podršku labirističkog premijera Klementa Atlija (Clement Atlee). Harold Makmilan (Harold Macmillan). posledica je toka i ritma same istorije i kumulativnog delovanja mnogih njenih činilaca. a Tunel je službeno otvoren za saobraćaj u maju 1994. osnovao je laburistički poslanik Henri Usborn (Henry Usborne). predstavnik vlade u Domu lordova. kao i druga dokumenta dostupna na adresi One World Trust. kompleksne i adaptibilne. britanska Svepartijska parlamentarna grupa za svetsku vladu. Grupa se obratila vladi i parlamentu sa predlogom da "Vlada njenog veličanstva u striktnoj formi objavi deklaraciju da je stvaranje svetskog autoriteta [vlasti. International Criminal Court. na dug rok. Iako nije bio njen član. odnosno Kontinent i Britanska ostrva. istini za volju još ne i formalno proglašene svetske federacije. osnova 1947. Laburistička partija usvojila je ideju svetske vlade kao jedan od ciljeva svog izbornog programa. u Svepartijsku parlamentarnu grupu za svetsku vladu. naročito same prirode nastojanja da se ljudski poslovi tokom povesti optimalno urede. asimetrične i policentrične mrežne strukture jedne univerzalne svetske federacije. Kao jedna od autoritativnih nevladinih organizacija uključena u sistem OUN.cfm?did=172. takođe 1947. Svepartijsku parlamentarnu grupu za svetsku vladu. House of Commons.. Današnji koncept kosmopolisa kao višeslojne. takođe zastupnik ideje svetske vlade još iz godina pre Drugog svetskog rata. bila je završena 1991. Grupa za svetsku vladu obnavljala je uporno ovaj predlog 23 puta. čak je 200 britanskih poslanika." Krajem devedesetih godina 20. koji danas ima konsultativni status u Ekonomskosocijalnom komitetu OUN.40 Unutar koordinata celovitog prostorvremena međuzavisnosti svih aktera 40 Ovo stanje činjenca dobro ilustruje Svetski federalistički pokret. izgradnja je počela sa obe strane 1987 . Charter 99. članova Laburističke i Konzervativne partije. Simon Burall: A History of the All-Party Parliamentary Group for World Government. Labour Party Election Manifesto.org. isto tako konzervativac i britanski premijer. Već 1947.1988. One World Trust objavilo je Povelju 99. www. sa ciljem da se za ideju uspostavljanja autoriteta jedinstvene svetske vlade zalaže i na širem lokalnom i međunarodnom planu. World Federalist Movement. Povereništvo Jednog Sveta. naročito Strategic Goals and Objectives. rasprave i druge akcije u Parlamentu. Grupa za svetsku vladu danas je druga najstarija grupa u britanskom Parlamentu. ali je i rezultat rada brojnih aktivnih zagovornika ovog koncepta u novije vreme. . Korak po korak borićemo se za postizanje tog cilja.71 5. naročito je cilj zbog koga je ova Grupa osnovana i čijem su ostvarenju do danas posvećeni njeni članovi. izričito je smatrao kako je. i da zatim pozove druge vlade da se "pridruže toj deklaraciji".oneworldtrust. Grupa je osnovala nevladinu organizaciju One World Trust. Grupa za tunel ostvarila je cilja zbog koga je osnovana. All-Party Channel Tunnel Group.

wikipedia.html . Karl Lueger (1844 . 41 42 Global Governance."42 Sa ovim aktuelnim interpretacijma globalne uprave i globalnog upravljanja zatvoren je ciklus traganje za optimalnim oblikom upravljanja svetom i svetskim poslovima karakterističan za 20.1947. 1853 .1904).org/publication/8626/global_governance_issue_brief. Ovo traganje manifestovalo se u prvoj trećini 20. Council on Foreign Relations: Global Governance Issue Brief. dr.72 svetskih poslova. moć se decentralizuje. isto opšte stanovište zastupa i američki Savet za inostrane odnose. niti je svetska vlada prihvaćena ili prihvatljiva za Sjedinjene Države ili većinu nacija. CFR. prim. definiše se danas kao "široko strukturirani sistem koji. Binyamin Ze'ev Herzl. Martha Beatrice Potter Webb. ne retko radikalno suprotstavljene koncepcije kosmopolisa koje su postavili i zastupali Petar Kropotkin (Пётр Алексе́евич Кропо́ткин. Herzl Tivadar. Svetom se niti upravlja niti je njime moguće upravljati u smislu 'svetske vlade'. vek. naročito u pogledu očuvanja primata tradicionalne nacionalne države i njenog suvereniteta. Sidni i Beatris Veb (Sidney James Webb. Nikola Tesla (1856 .doc. Vatikan. Globalna uprava. 2005. 1859 .org/wiki/Global_governance. neka neformalna – i ona imaju značajan uticaj na države i na svakodnevni ljudski život. 1st Baron Passfield. 1842 . global governance. u kome danas smatraju da "pojam globalna uprava ne može obuhvatiti [čitav] svet u kome se pravila menjaju. hebr. osnovan 1902). a međunarodne ustanove nalaze se pred izazovima očuvanja mira. http://www. a u ovom posebnom slučaju reč je o globalnom primatu SAD i njenim unilateralnim aktivnostima. Lj.org/documents/Org%20and%20Prog%20Objectives. Ipak postoje pravila – neka formalna. veka kroz različite.1943).1910). Council on Foreign Relations.41 Sa izvesnim otklonom.cfr. ima ulogu faktičke federalne svetske vlade ovog kosmopolisa koji je strukturiran kao neformalna svetska federacija. http://www. 1860 . K. Benjamin Teodor Hercl (nem. global governance. mađ.oneworldtrust. višeslojna planetarna mreža ustanova globalne uprave. 1858 1943) i Klub koeficijenata za večere (The Coefficients Dining Club. in Wikipedia.1921). Fabinjansko društvo (The Fabian Society. http://en. Benjamin Theodor Herzl. August 1.). osnovano 1884). u odsustvu nadređenog političkog autoriteta (što znači centralnog planetarnog političkog autoriteta. istovremeno omogućava i ograničava ponašanje učesnika unutar odnosa međuzavisnosti".1910) i Petar Ivanovič Račkovski (Пётр Иванович Рачковский.

Colonel House. gradonačelnik Beča. (Thule-Gesellschaft. Christlichsoziale Partei. osnovana 1918) i Institut za međunarodne poslove.1953).1938).1937) i Nikolaj Dimitrijevič Kondratjev (Николай Дмитриевич Кондратьев. osnovano 1909). 1872 . Institute of International Affairs (osnovan 1919) sa svoja dva autonomna centra u Londonu (osnovan 1920) i Njujorku (osnovan 1921). Studijska grupa za nemačke starine. među kojima.1936. Herbert Džordž Vels (Herbert George Wells. 1878 . 1866 .1945). osnovana 1918).1938). 1870 .1924). uspešan administrator.73 Grupe Rods .Milnerovog Okruglog stola (The Rhodes . takođe je i čovek koji je sa Georgom fon Šenererom (Georg Heinrich Ritter von Schönerer. *** MEĐUIGRA ČETVRTA REVOLUCIJA. 1842 - . 1858 .Milner Round Table Groups. Benito Musolini (Benito Amilcare Andrea Mussolini. ÖVP). nikako ne na poslednjem mestu i neki akteri na južnoslovenskom prostoru.1910). CS deluje pod imenom Austrijska narodna partija. grupa Tragači (Inquiery. Jevgenij Ivanovič Zamjatin (Евге́ний Ива́нович Замя́тин 1884 . Vladimir Ilič Lenjin (Владимир Ильич Ульянов Ленин. CS (osnovana 1893.1970) i drugi. (biran od 1895. stupio je na dužnost 1897.1924).1940). Lav Trocki (Лев Давидович Бронштейн Троцкий. (Edward Mandell House. 1892 . Edvard Mandel Haus. Österreichische Volkspartei. Bertrand Rasel (Bertrand Arthur William Russell.1946). 3rd Earl Russell.1947) i Adolf Hitler (1889 . od 1945. Henri Ford (1863 . I TRAGANJE ZA IDEALNOM SVETSKOM DRŽAVOM DR KARL LUEGER I MODERNI POLITIČKI ANTISEMITIZAM Dr Karl Lueger (1844 . i na njoj ostao do smrti 1910). DRUGI TALAS SINHRONICITETA 1900 . Komunistička internacionala (osnovana 1919).1945). Studiengruppe für germanisches Altertum. 1879 . Josif Visarionovič Staljin (Ио́сиф Виссарио́нович Джугашвили Сталин. 1883 . Društvo Tula. Vudro Vilson (Thomas Woodrow Wilson. 1856 . osnivač i šef Hrišćanskosocijalne partije.

Zastupajući interese zemljišne aristokratije. sve do 1. papa Jovan Pavle II (Karol Jozef Wojtyla. Vatikan je pretrpeo teške finansijske gubitke kad je pokušao da jedan deo svoje agrarno-feudalne ekonmije prenese na komercijano-kapitalističku osnovu. U vezi sa političkim antisemitizmom koji je pokrenut iz Vatikana i Beča krajem 19. Udarna snaga te politike bio je jezuitski red i njegov list 'Cività Cattolica'.2005.74 1921) osnivač modernog političkog antisemitizma. birokratskog aparata. Nova forma modernog katoličkog antisemitizma počela je da cveta pod vladavnom pape Lava XIII. zbog oštre konkurecije kapitalista koji su propovdali teoriju 'laissez-faire' i odgovarajući vrstu liberalizma. vek. Kao što je istakao Salvemini. 1978 . Lueger je izjavio da će "njegova politika voditi oslobađanju rimokatolika od jevrejskog ugnjetavanja i ostvarenju nezavisnosti Austrije. austrijskim političarem. naročito zemljišne. Od časa objavljivanja. encikliku Centesimus Annus.' . veka. bilo pokršteni ili nepokršteni. kaže sledeće: "Još od francuske revolucije. naročito 'Jevreji. 'Dok to ne postane zakon. Jevreji su optuženi da su. papa Leo XIII. pokreta i partija koje se bore protiv svakog oblika liberalizma. 1808 1892). katoličkog klera. maja 1891. Posebo važnu ulogu u pisanju Rerum Novarum imao je kardinal Mening (Henry Edward Manning. papa Ioannes Paulus PP. maja 1991. a njegova enciklika Rerum Novarum. Luegerova Hrišćanskosocijalna partija bila je na javnoj političkoj sceni udarna pesnica ove politike. II. Stota godina. po drugi put bio izabran za gradonačenika Beča. buržoazije i konzervativne ruralne populacije. socijalizma i komunizma. Njegove pristalice bile su oštrije: Gregorig je podneo amandman da se Jevreji. kada je 15. klerikalnih i reakcionarnih grupa. slobodni zidari i protestanti'. veka zahvatio Evropu i čitav svet. ostaće osnov socijalnog i političkog učenja Katoličke crkve tokom čitavog 20. nacionalističkih. Vladimir Dedijer u Sarajevu 1914. objavio encikliku Rerum Novarum. 1878 . bio je jedan od osnivača modernog antisemitizma krajem XIX veka… Kada je 1896.2005) objavio novi socijalni i politički program Katoličke crkve za 21. kada je povodom stogodišnjice njenog objavljivanja. visokog oficirskog kora. Činjenica što je među kapitalistima bilo nekoliko Jevreja poslužila je osamdesetih godina XX veka Vatikanu kao izgovoir za oživljavanje antisemitizma. O novim stvarima. ove bezočne osobe ne zaslužuju ništa drugo do bič. modernizma. 1920 . konzervativnih. zajedno sa Georgom fon Šenererom./ Posle enciklike Rerum Novarum Lava XII. služeći se jednakošću svih ljudi kao izgovorom. Rerum Novarum predstavlja osnovnu ideološku platformu za svetski savez populističkih (völkisch). Lueger je svoju Hrišćanskosocijalnu partiju osnovao u trenutku pokretanja široke ideološke i političke ofanzive Katoličke crkve koju je inicirao papa Lav XIII (Vincenzo Gioacchino Raffaele Luigi Pecci. u Austriji je organizovana Hrišćanska socijalna stranka. isključe iz uživanja građanskih prava. Papa Lav XIII umro je 20. a da bi zavladali svetom. uspeli da dobiju onaj status koji imaju ostali građani. Jedan od najvažnijih instrumenata ove ofanzive Vatikana i saveza moći koji se oslanjao na Rerum Novarum bio je politički antisemitizam. Oživele su teorije da su francusku revoluciju pokrenule 'zle' sile spolja. Ne bi trebalo podceniti činjenicu da je i u Italiji i Austro-Ugarskoj katolička crkva imala velike finansijske interese. Dodao je da su Jevreji zlo cele zajednce i da nema drugog načina da se ljudi zaštite od njihovog prisvajanja tuđih prava sem konfiskacije njihove imovine. glavna meta napada konzervativnog krila katoličke crkve bili su liberalizam i racionalizam. Njen izvanredno dinamični vođa bio je dr Karl Lueger… Dr Lueger. engleski anglikanski konvertit koji je prešao u katoličanstvo. Ideja jednakosti proglašena je za plod jevrejske taktike.1903). 1810 1903. jula 1903.

rekao je i ovo: "Jevrejsko pitanje. duboko je impresionirao dr Lueger. Franc Ferdinand optužio je protestantizam.75 Šnajder je. vojvotkinja od Hohenberga (Sophie Maria Josephine Albina Chotek Gräfin von . Tom prilikom.'" Povodom svega. U Mein-Kampf." Oko 1900. u jednom govoru održanom u Beču 1901. nap. rasno je pitanje. Frantz Ferdinand 1863 . u demonstracijama se naročito istakla Sofija. Katolischer Schulverein. ove demonstracije inicirao je nadvojvoda. aprila 1901. Anschluss. Dedijer zaključuje: "Nije puka slučajnost što je nacistički antisemitizam tridesetih i četrdesetih godina ovoga veka našao ne samo ideološku već i praktičnu interpretaciju u antisemitskim idejama i merama dr Luegera i Šenerera. Posle ovog prestolonaslednikovog govora koji je prenela i međunarodna štampa. zastupao ideju ujedinjenih nemačkih zemalja kao proširene i centralizovane Habzburške monarhije sa odlučujućom ulogom Nemaca. Lj. na čijem su čelu stajali jezuitski red. kao nepristojnan čin. takođe osnivač i protagonista modernog političkog antisemitizma. aprila 1901. za vreme njegovog boravka u Beču. te mislim da bismo. Naime. rekao da građanska prava u ljudskom društvu mogu uživati samo ljudi. Napred iz Rima." Šnajder. dr. Rimokatolička crkva sa svojim nadnacionalim i konzervativnim idejama bila je glavna trvđava Habzburgovaca. Franc Ferdinand primio je delegaciju jedne od Luegerovih masovnih organizacija za mlade.K. kao što uči istorija. da je živeo u Nemačkoj. ja bih ih tako držao pet minuta. od 1896 i prestolonaslednik. mada on nije bio za ujedinjenje Austrije i Nemačke. smatrajući da bi dr Lueger. na dan 23. "U tom smislu on je Habzburgovce u istoriji Nemaca poistovećivao s rimokatoličkom kontrareformacijom. godine. Bio je to pokret koji je osnovao Georg fon Šenerer. Ove koncepcije snažno su ujedinjavale nadvojvodu Franju Ferdinanda (Franc Ferdinand. partija dr Lugera i krugovi oko nadvojvode Franje Ferdinanda. koji se zalagao za prisajedinjenje. aktivnosti fon Šenererovog pokreta Los-von-Rom. Cilj pokreta Los-vonRom bio je da stvori uslove za Anschluss na taj način što će devet miliona Nemaca koji žive u Austro-Ugarskoj preći iz katoličandstva u protestantizam. naime. stao u red najvećih duhova nemačkog naroda. po Krivičnom zakonu. bile su organizovane pomenute demonstracije protiv navodno protestantske. nekoliko dana pre uličnih demonstracija protiv pokreta Los-von-Rom. On je.). radio bih to prema nešto poboljšanom sistemu svetog Jovana.u. katoličke crkve i katoličkom dinastijom Habzburga na vrhu. slobodno zidarstvo i Jevreje za pokušaje destabilizacije Austro-Ugarske. Koračajući na čelu povorke odlučnih i borbenih katoličkih godspođa. Svojim prvim javnim političkim nastupom. Hitler je opisao dr Luegera kao 'najvećeg nemačkog gradonačelnika svih vremena'." U atmosferi koju su podgrevale ovakve izjave. svaku vezu između ljudi i Jevreja morali proglasiti kažnjivom. on ih je na krštenju zagnjurio u vodu. između Nemačke i Austrije. Mladoga Hitlera. Ne želim da se upuštam ni u kakvu diskusiju o pokrštavanju Jevreja.1914. Karl Lueger bio je odlučni protivnik ovog projekta. Franc Ferdinand. vatreni zastupnik ideje pangermanskog jedinstva na čelu sa protestantskom Pruskom. 'Ja Jevrejima ne mogu priznati pravo na ljudskost. i ta se istina ne može izbeći. poznate i kao Klerikalno društvo." Tako je i došlo do demonstracija od 23. politički prijatelj dr Karla Luegera i funkcioner njegove Hrišćanskosocijalne partije. slobodnozidarske i jevrejske opasnosti koja preti Austro-Ugarskoj i kući Habzburga. suprotan prirodi. pitanje krvi i čelika. Luegera i one organizacije katoličke crkve koje su inspirisale tu politiku. podržavajući ovaj predlog. S druge strane. ulicama Beča prošla je povorka demonstranata koji su oštro protestvovali protiv politike pokreta Los-von-Rom. izazvala je "neku vrstu kontrareformističkog pokreta u Beču. ali kažem ovo: Kad bih morao da pokrštavam Jevreje.

Kada se upoznao sa sadržajem tog dokumenta. prvi ruski Ustav. jednom članaku iz serijala Pisma susedima. u Parizu. Новое Время. Petersburgu i Moskvi praktično je paralisao Rusiju. PROTOKOLI SIONSKIH MUDRACA Aprila 1902. Dialogue aux Enfers entre Montesquieu et Machiavel. Na talasu ove ofanzive. U ambijentu antisemitizma koji je zahvatio Francusku. izdajnik i zaverenik protiv Francuske. rukovodio Petar Ivanovič Račkovski. Nikolaj II Romanov proglasio je 30. Охранное отделение. u značenju Tajno odeljenje. pod lažnom optužbom da je kao Jevrejin bio nemački agent. reakcionarnih i monarhističkih snaga evropske kontrarevolucije koju je 1891. Samo nekoliko meseci pre nego što je objavio Jevrejski program za osvajanje sveta. List Zastava vodio je Pavel Kruševan iz Besarabije (današnja Moldavija). ovaj Kruševan organizovao je pogrom nad Jevrejima u rodnom Kišinjevu. Ligue d'Action française (osnovana sredinom 1899). pa čak i doslovnog prepisivanja. Bez obzira na ograničeni karakter ovih reformskih mera. Письма к ближним. koji Mihail Menšikov redovno objavljuje u peterburškom listu Novo vreme. i 1898. Ipak. tipični pogromščik. Od 28. propagandne i političke ofanzive saveza klerikalnih. Tako su se interesi francuske i ruske reakcije poklopili u slučaju falsifikovanog Protokola sionskih mudraca koji je Račkovski proizveo u pariskom sedištu svoje službe. preteča fašističke Francuske akcije. u Brislu. stoga. za radikalnu francusku desnicu više nego dobrodošao instrument. objavio je u nastavcima Jevrejski program za osvajanje sveta. Знамя. modernizacije i korenitih reformi carstva. koji je previđao i konstituisanje Dume.1878) objavio 1864. 1868 . prvi put je pomenuto postojanje izvesnog tajnog dokumenta koji govori o navodnoj jevrejskoj zaveri da se osvoji čitav svet. u sedištu inostranog odeljenja ruske carske tajne policije Okhrane (rus. Reč je o falsifikatu koji je sačinjen na osnovu adaptacije. Sâm falsifikat napravljen je između 1894. supruga nadvojvode Ferdinanda. strah da će . kasnije Fürstin von Hohenberg. oktobra 1905. bio je. petrogadski list Zastava. septembra 1903. 1859 . štrajk preko dva miliona radnika. kojim je od 1882. posebno u St. demokratizacije. nacionalnog parlamenta sa ograničenom vlašću.1935). profesionalni podstrekač antijevrejskih pogroma u Rusiji tog vremena. dokument koji navodnu Drajfusovu izdaju locira u kontekst navodne jevrejske zavere da se pokori čitav svet. Ruskom carskom režimu takav dokument takođe je bio potreban kao sredstvo za borbu protiv brojnih grupa radikalne antisistemske opozicije koje već dugo vrše pritisak u pravcu liberalizacije. još jednu protoverziju spisa koji će postati poznat pod imenom Protokoli sionskih mudraca. avgusta do 7. pokrenula enciklika Rerum Novarum. pod naslovom Zavere protiv čovečanstva. Bilo je to u vreme snažne ideološke. filozofsko-satiričnog Dijaloga u Paklu između Monteskjea i Makijavelija. koji je Moris Žoli (Maurice Joly.76 Chotkova und Wognin.1914). Сионские протоколы. Menšikov je postao skeptičan u pogledu njegove autentičnosti i nije ga objavio. Drajfusov slučaj kreirala je i vodila francuska klerikalna desnica. od 1909 Herzogin von Hohenberg. za manje od tri godine. do 1902. 1829 . Протоколы сионских мудрецов ili Sionski protokoli. uhapšen je i osuđen francuski oficir Alfred Drajfus (Alfred Dreyfus. deo Ministarstva unutrašnjih poslova). taj dokument sumnjive autentičnosti postaće poznat pod imenom Protokoli sionskih mudraca. Prisljen takvim razvojem događaja. Do oktobra 1905.

Prvi cionistički kongres i na njemu osnovao Cionističku organizaciju. krovnu ustanovu za koordiniranje akcija svetske mreže brojnih političkih. Nilus primio od svog prijatelja Petra Ivanoviča Račkovskog. Svoj puni ideološki i politički kapacitet za manipulaciju i destrukciju.1929). pronašao sam jevrejsku državu… Možda za pet godina. čak i sama ideja da do promena može doći. Freiheit. Nilusovim izdanjem otpočela je moderna istorija ovog falsifikata koji će tokom 20. takođe u vreme dok Petar Ivanovič Račkovski u Parizu radi na svom Protokolu sionskih mudraca. bankaru iz engleske grane . Kada je kasnije evocirao uspomene na Bazelski kongres. sazvao je 3. glavni cilj Cionističke organizacije jeste osnivanje nezavisne jevrejske države. a svakako za pedeset svako će to znati. Otadžbina). potomak ugledne jevrejske porodice iz Budimpešte i autor godinu dana ranije (1896) objavljene knjige Der Judenstaat. Švajcarska. odnosno obnova jevrejske države. u poslednjem dvanaestom poglavlju trećeg izdanja svoje knjige Veliko u malom. novembr 1917. jevrejsko pitanje je svetsko pitanje i drugo. 1st Earl of Balfour. Artur Balfur (Arthur James Balfour. 1862 . Karl Lueger sa svojim antisemitizmom stupio na položaj gradonačelnik Beča. septembra 1897. Osnovano se predpostavlja da je ovu "definitivnu" verziju Protokola sionskih mudraca. 1848 . Hercl je u Bazelu izabran za prvog predsednika Cionističke organizacije. 2nd Baron Rothschild. godine. Butmi. u Bazelu. Великое въ маломъ. čovek koji je sve do 1894. bio anti-cionista dosledan u svom zalaganju za asimilaciju Jevreja. V. imali su stoga da budu denuncirani kao antiruska opasnost najvišeg stepena. posledica antiruske jevrejske zavere. rukopis Protokola u obliku koji je i danas poznat objavio je ekscentrični ruski mistik Sergej Nilus (Сергей Александрович Нилус. Njegova namera bila je da samog cara Nikolaja II upozori na to da su promene. sekularni Jevrejin koji je u mladosti bio velikonemački nacionalista i član Burschenschaft.1937). kulturnih ili religioznih jevrejskih grupa koje od šezdesetih godina 19. još jednu protoverziju Protokola sionskih mudraca. Benjamin Teodor Hercl. Motivisani ovim razlozima. Tako je Benjamin Hercl. Kongres je kao svoje strateško opredeljenje usvojio dve glavne Hercelove ideje: prvo. osnivači antisemitskog pokreta Crne stotine. jedan drugi stanovnik Beča. uputio je u ime kraljevske vlade pismo lordu Rotšildu (Lionel Walter Rothschild. britanski ministar spoljnih poslova (premijer 1902 . BENJAMIN TEODOR HERCL I JEVREJSKO PITANJE KAO SVETSKO PITANJE Iste godine kada je dr. i posle Prvog svetskog rata i to paralelno u SAD i Nemačkoj.77 one pokrenuti talas dubokih promena ruskog društva i posebno njegovih tradicionalnih struktura moći. takođe i pisac lakih komada za bečka pozorišta. Crnostotinaši. Vaterland (Čast. Londona i Istambula. novinar lista Neue Freie Presse i njegov dopisnik iz Pariza. veka imati tako destruktivnu funciju.1905. Razume se. Jevrejska država. Protokoli sionskih midraca razviće posle ruske Oktobarske revolucije 1917. zahvatio je nosioce starog poretka. Herzel je zapisao: "U Bezelu. Pavel Kruševan i G. objavili su Korene naših muka. Nešto docnije. veku). 1868 . Sloboda." Dana 2. veka pripadaju cionističkom pokretu.1930). jedan od najintelektualnijih britanskih premijera u 20. čak i sam Ustav i Duma. bio prvi koji je na talasu novog političkog antisemitizma istakao zastavu novog političkog cionizma čiji je glavni cilj uspostavljanje. Mogućnost promena. saveza koji se zalagao za svenemačko jedinstvo pod parolom Ehre. iste 1905.

1856 .000 priključenih članova Cionističkog pokreta u Ujedinjenom Kraljevstvu. nazvanog Onaj koji odlaže odluku. januara 1883. Cunctator.1950). britanska Cionistička Federacija udružena je u Herclovu Cionističku organizaciju i sa drugima predano radi na ostvarenju njenih strateških ciljeva. piše Balfur na kraju svog pisma. Počevši sa "Dragi Lorde Rotšild". imao je da na simboličan način pokaže kako Fabijansko društvo nije za radikalne i revolucionarne društvene promene. Program naseljavanja Palestine na kome radi Cionistička organizacija. Odlagač. Dokument je odmah postao poznat kao Balfurova deklaracija. veka brojala oko 80. Odmah pošto je osnovano. ministar Balfur u svom pismu upoznaje Lajonela Rotšilda sa deklaracijom britanske vlade kojom ona izražava simpatije prema aspiracijama Cionstičke Federacije u pogledu zasnivanja jevrejske države. koristio taktiku postepenog slabljenja snaga protivnika. KLUB KOEFICIJENATA ZA VEČERE I SVETSKA ILI IMPERIJALNA FEDERACIJA Fabijansko društvo.183. bila kolonijalni domnion Velike Britanije. naime. Kada je pedesetjednu godinu posle 1897. Sidnija i Beatris Veb. u ovom slučaju Velike Britanije. na dan 14. Značaj tog dokumenta jeste u tome što je to bila prva izjava vlade neke svetske sile. proglašena država Izrael. zbog toga što je u Drugom punskom ratu koji je Rim vodio protiv Kartagine čijim je trupama komandovao Hanibal Barka (Hanibal Barca. Velsa. [Smatra se da je jevrejska zajednica u Palestini početkom dvadesetih godina 20. "Biću zahvalan ukoliko sa ovom deklaracijom upoznate Cionističku Federaciju". nego se zalaže za postepen. maja 1948. zbog akcija usmerenih na obezbeđenje prostora za stalnu naseobinu jevrejskog naroda). krovne organizacije za preko 150 jevrejskih organizacija sa više od 50. konceprtualno i praktično razvijale u okviru Cionističke organizacije. kaananitskom i arapskom). i osnivačkog kongresa u Bazelu. Eni Besant (Annie Wood . pa sledstveno i britanska Cionistička Federacija u tom trenutku već je dao prve ohrabrujuće rezultate. njene ustanove mogle su da profunkcionišu odmah zahvaljujući tome što su se od 1897. 4.203).78 međunarodne bankarske dinastije Rotšild i prvom čoveku Cionističke Federacije Velike Britanije i Irske (poznata kao Britanska Cionistička Federacija ili kao Cionistička Federacija. 275 . kaže se u prvoj rečenici ove kratke deklaracije. Barca. Fabijansko društvo privuklo je brojne intelektualce sklone socijalizmu. Svoje ime novoosnovana grupa. The Fellowship of the New Life. Palestina je. kojom se podržava plan za uspostavljanje moderne jevrejske države. FABIJANSKO DRUŠTVO I SOCIJALIZAM. Cionistička organizacija promenila je ime u Svetska cionistička organizacija. Takav izbor imena. osnovana 1899. H. osnovanog godinu dana ranije. "Vlada Njegovog Visočanstva sa naklonošću gleda na uspostavljanje nacionalne kuće za jevrejski narod u Palestini…". Razume se. Januara 1960. kao grupa socijalizmu bliskih intelektualaca u okviru društva Sledbenici novog života. uključujući Džordža Bernarda Šoa (George Bernard Show. Dž. reformski razvoj britanskog društva u pravcu socijalizma. usvojila je u čast rimskog političara i vojskovođe Kvintusa Fabiusa Maksimusa (Quintus Fabius Maximus. žena i dece. Njena centrala nalazi se u Jerusalimu.000 muškaraca. Fabian Society. osnovano je u Londonu. a ne taktiku čeonih sudara. 247 .] U deklaraciji se zatim navodi da u Palestini ne sme biti učinjeno ništa što može dovesti u pitanje prava zajednica koje tamo već žive. naročito na obnovi jevrejske države. odnosno Prosvetljeni na feničanskom.

1932) i druge.79 Besant. LCR je promenio ime u Radnička partija. osnovali su asocijaciju pod imenom Komitet za radničko predstavništvo. novinar i urednik). imperijalni funkcioner i konzervatvni političar).). pisac i pesnik). tokom jedne večere sa nekolicinom prijatelja koji dele zajedničke poglede na glavna društvena pitanja. vodeći članovi engleskog Fabijanskog društva i Komiteta za radničko predstavništvo. Social Democratic Federation (prva britanska organizovana socijalistička partija. . poslovni čovek iz Sitija i visoki javni službenik imperije). veka. Na parlamentarnim izborima 1906. Graham Vels i Džordž Bernard Šo. na zajedničkoj konferenciji održanoj 27 . ratni ministar spoljnih poslova. urednik National Review koji je već 1902. Sidni i Beatris Veb. premijer 1902 . osnovali su 1902. geograf i geopolitičar). imperijalni funkcioner i kolonijalni admnistrator. The London School of Economics. Halford Džon Makinder (Halford John Mackinder. jedan od najintelektualnijih britanskih premijera u 20. istoričar i pesnik). zatim Socijalno demokratska federacija. The London School of Economics and Political Science. u Londonu (Memorial Hall.1933). imperijalni funkcioner sa Novog Zelanda. Vilijam Pember Rivs (William Pember Reeves. visoki oficir ratne mornarice i član Parlamenta). Džejms Luis Gervin (James Louis Garvin. Bertrand Rasel (Bertrand Russell. predlagao rat protiv Nemačke). Fabijansko društvo izraslo je u najuticajniju intelektualnu grupu Ujedinjenog Krljevstva. Lord Arthur Balfour (Arthur James Balfour. Ričard Bardon Haldejn (Richard Brdon Haldane. Farringdon Street). Već početkom devedesetih godina 19. budući osnivač Grupâ Rods Milnerovog Okruglog stola. LRC je osvojio 29 poslaničkih mesta. sa ciljem da koordinira zajedničke akcije udruženih socijalističkih grupa kako bi njihovi kandidati. 1847 . kada je četvoro članova tog društva. 1858 . Michael Sadler. LRC. bili su: ser Edvard Grej (Sir Edward Grey. liberalni političar. februara 1906. Lord Alfred Milner (novinar. Karlion Beler (Carlyon Bellairs. Independent Labour Party (osnovana 1893). Bio je to forum za večernje društvene susrete i neformalne diskusije između engleskih socijalističkih reformatora i imperijalnih liberala Edvardijanske ere o budućnosti britanske imperije. ekonomsko i svako drugo rešenje koje može osigurati opstanak britanske imperije. avgusta 1894. Dobar primer da se to pokaže jeste onaj doručak 4. kao predstavnici radničke klase. Scottich Labour Party (osnovana 1888). matematičar i filozof. Labour Party. Grahama Valasa (Graham Wallas. na predstojećim izborima postali članovi britanskog parlamenta. U Klubu koeficijenata za večere uskoro je artikulisano shvatanje da je svetska federacija ili imperijalna federacija jedino geopolitičko. koji je napustio ovaj klub već krajem 1902). osnovana 1881). Sidni i Beatris Veb. neformalnu asocijaciju pod imenom Klub koeficijenata za večere. Leo Makse (Leo Maxse. ser Klinton Edvard Dokins (Sir Clinton Edward Dawkins. ali i svetskog društva uopšte. odlučilo da osnuje Londonsku školu za ekonomiju. Leopold Stenet Ameri (Leopold Stennett Amery. Labour Representation Committee.28 februara 1900. kao i Nezavisna radnička partija. danas Londonska škola za ekonomiju i političke nauke. The Coefficients Dining Club. Škotska radnička partija. veku). Henri Njubolt (Henry Newbolt. Beatris i Sidni Veb. na prvom sastanku održanom posle izbora. Dve godine posle osnivanja LRC. Među prvim članovima Kluba koeficijenata. liberalni političar advokat i filozof).1905. Lord Robert Cecil. Dana 16. liberalni političar). Fabijansko društvo. bankar. Herbert Džordž Vels i drugi.

poverljiva ličnost britanske imperijalne i spoljne politike). trenutno u svom članstvu ima 53 suverene nacionalne države. British Empire. osnovali su pokret Grupe Rods . ili samo Zajednica. Lionel Kertis (Lionel Curtis. dokument takođe nazvana po svom autoru Arturu Balfuru. Džefri Davson (Geoffrey Dawson. postavljeni su na Imperijalnoj konferenciji. Australiju. do 1919. Godine 1910. GRUPE RODS-MILNARNOVOG OKRUGLOG STOLA I IMPERIJALNA FEDERACIJA Na konferenciji održanoj septembra 1909.Milnerovog Okruglog stola." Kao pojam. The Round Table Journal. ova kolonija je i dobila ime Rodezija. British Commonwealth. takođe pristalica politike zadovoljavanja Nemačke). na imanju lorda Englsija (Plas Newydd. koji će od 1912. Južnu Afriku. kada je usvojena nova Balfurova deklaracija. The RhodesMilner Round Table Groups. biti urednik londonskog Tajmsa. do 1905. Kao mreža malih diskusionih grupa i grupa za pritisak u svakom većem gradu širom sveta čija se delatnost koordinira iz centrale u Londonu. A Quarterly Review of the Politics of the British Empire. Commonwealth.1902). British Commonwealth. pokret je kao svoj cilj proklamovao očuvanje britanske imperije kroz uniju Ujedinjenog Kraljevstva i Ujedinjenih Država Amerike. Milnar. Lord Lothian. Ova zajednica koja se danas zove Zajednica nacija. Tako je teritorijalna celovitost nekadašnje Britanske imperije u izvesnom obliku sačuvana. Kanadu. Milner's Kindergarten.1925. što bi omogućilo uspostavljanje svetske federacije kao imperijalne federacije sa njenom imperijalnom federalnom vladom. osnivaču i vlasniku najveće svetske kompanije za eksploataciju dijamanata. jednake po statusu. rudarskom magnatu.80 SESIL RODS. U ovoj Balfurovoj deklaraciji iz 1926. Commonwealth of Nations. ali su ujedinjene zajedničkom podaničkom pokornošću prema Kruni i slobodno udružene kao članice Britanske Zajednice (država). takođe znači i Britanska federacija.Milnerovog Okruglog stola. Wels). Ker i Davson osnovali su i pokrenuli časopis ovog pokreta. podeljena je na severnu i južnu Rodeziju. uključujući Englesku. danas su to Zambija i Zimbabve). Uslovi za imperijalnu federaciju na kojoj predano rade Grupe Rods . Milnarovog obdaništa. takođe i čoveku koji je ostavio materijalna sredstva za realizaciju samog projekta Grupâ Rods . kolonijalnom administratoru Južne Afrike i čoveku koji je kolonizovao Rodeziju (njemu u čast. kasnije. a potom i nacističke Nemačke) i Filip Ker (Philip Kerr.1940. 1853 . kaže se da su Ujedinjeno Kraljevstvo i njegovi dominioni "… autonomne zajednice unutar Britanske Imperije. Časopis The Round Table Journal izlazi i danas. britanski ambasador u SAD 1939 . Kertis. lord Alfred Milner (1854 . visoki komesar kolonijalne uprave u Južnoj Africi od 1897. rodonačelniku ovog koncepta imperijalne federacije. Već 1915.Milnerovog Okruglog stola. poznatom po izjavi "da mogu anektirao bih druge planete". U imenu novoosnovanog pokreta odaje se priznanje Sesilu Rodsu (Cecil John Rhodes. Grupe Rods . Novi Zeland. u tom času Lordu predsedniku Visokopoštovanog Privatnog Saveta Njegovog Kraljevskog Visočanstva. godine 1926. protagonista politike zadovoljavanja aspiracija prvo Vajmarske. Britanska Zajednica. do 1941. liberalni političar. Indiju i SAD. Imperial Conference vođa Britanske imperije. koje ni na koji način nisu podređene jedna drugoj u bilo kom aspektu njihovih unutrašnjih ili spoljašnjih poslova. južnoafričke kompanije De Beers.Milnerovog Okruglog stola biće aktivne u više zemalja. kasnije član britanskog ratnog kabineta Lojda Džordža). Većina su bivše britanske kolonije. svi pripadnica tzv. sada sa poromenjenim . Lord President of the His Majesty's Most Honourable Privy Council. LORD ALFRED MILNER. a od 1923.

1859 .1943). 1867 . i pošto je zaključio da uslovi za uspostavljanje Ujedinjenih Država Evrope. veka iskristalisale u londonskim raspravama o imperijalnoj federaciji sa njenom imperijalnom federalnom vladom. savez radikalnih političkih partija levice – Boljševici i Menjševici. drugi najuticajniji član Blerovog kabineta i njegov mogući naslednik na čelu Laburističke stranke i vlade. Njihova aktuelna politika liberalnog kolonijalizma ili humanog kolonijalizma. Kanadi. rus. Zove se The Round Table. Osim toga. TROCKI. KAO PRVI KORAK PREMA UJEDINJENIM DRŽAVAMA EVROPE I UJEDINJENIM DRŽAVAMA SVETA Kroz saradnja sa Aleksandrom Parvusom (Alexander Parvus. posle sloma ruske vojske na Istočnom frontu u avgustu 1915. prerasli su u Februarsku revoluciju. marta). decembra 1914. Ipak. najvažnijim članicama Komonvelta. takođe su aktivni članovi Fabijanskog društva. Nemiri koji su tokom februara (po Gregorijanskom kalendaru) 1917. dvovlašća. novembar po Gregorijanskom kalendaru). . marta (15. zvan Tony) i njegov kabinet Novih laburista. Privremena vlada i Petrogradski sovjet preuzeli su celokupnu efektivnu vlast u zemlji. Александр Парвус. u studiji Rat i Internacionala. Kerenskog (Алекса́ндр Фёдорович Ке́ренский. odnosno kolonijalizma sa ljudskim licem. oktobra 1917 (7.1970). a naročito ideju o permanentnoj revoluciji i nužnosti da ona poprimi univerzalno svetske razmere.810 članova (prema podacima za 2005) i danas najuticajnija intelektualna grupa na javnoj sceni Ujedinjenog Kraljevstva.1924) i pod njegovim uticajem. a zatim i Ujedinjenih Država Sveta još ne postoje. ili politika liberalnog i humanog neoimperijalizma. Cirihu. The Commonwealth Journal of International Affairs. autonomne podružnice Fabijanskog društva postoje još u Indiji. 1881 . uspostavljen je nedelotvorni režim dijarhije. Na početku Prvog svetskog rata. Trocki se zalažio za uspostavljanje posleratnih republikanskih Ujedinjenih Država Evrope kao temelja budućih Ujedinjenih Država Sveta. New Labour. Za Ujedinjene Države Evrope koje treba da se uspostave posle rata i koje su prvi nužni korak u pravcu stvaranja Ujedinjenih Država Sveta. LENJIN. Politička strategija tzv.81 podnaslovom. Njegovo ostvarenje prepustio je budućnosti. zahvatili Rusiju. ono je sa svojih 5. Dana 25. Lenjin se takođe zalažio za Ujedinjene Države Evrope i Ujedinjene Države Sveta. a car Nikolaj II Romanov abdicirao je 2. Lenjin je napustio taj koncept. U svojim oktobarskim tezama o socijalističkoj ratnoj politici iz 1914. počiva na idejama koje su se do dvadesetih godina 20. F. koju je napisao i objavio u 1914. kao i Gordon Braun (Gordon Brown). kao oblike posleratnog uređenja sveta. razume se posle samog Ujedinjenog Kraljevstva. rođen kao Израиль Лазаревич Гельфанд. Što se Fabijanskog društva tiče. uobličio ideju o kraju nacionalnih država. odnosno obe frakcije Socijaldemokratske partije Rusije. razvijena je i postavljena pod snažnim uticajem rasprava vođenih u Fabijanskom društvu. Lav Trocki je 1904. Trećeg puta koju zastupaju današnji britanski premijer Toni Bler (Anthony Charles Lynton Blair. zatim levi Socijalrevolucionari i anarhisti – preuzeo je odlučnu akciju protiv nedelotvorne privremene vlade A. ali i pod uticajem shvatanja liberalnog ruskog istoričara Pavla Miljukova (Павел Николаевич Милюков. STALJIN I RUSKA REVOLUCIJA 1917. Australiji i na Novom Zelandu. Sam premijer Bler. Lenjin se ponovo založio 1.

Već 21. Rumunska socijaldemokratska partija. vojničkih i seljačkih deputata usvojio je Dekret o miru koji je napisao sam Lenjin i koji nalaže hitan izlazak Rusije iz Prvog svetskog rata. Sovjet radničkih. Lenjin. ratnog komunizma i rata sa intervencionističkim trupama velikih sila. revolucionarno krilo Češke socijaldemokratske partije. sada pod imenom Komunistička internacionala (Коммунистический Интернационал) ili Kominterna. sazvan prvi osnivački kongres Treće Internacionale. Industrijski radnici sveta (Australija). od 11. Na moskovskom osnivačkom kongresu Kominterne. Norveška radnička partija. moderni kosmopolis imao je da bude strukturiran kao svetska komunistička država.1927). Kunova sovjetska republika biće slomljena već posle 133 dana. Beloruska komunistička partija. Industrijski radnici sveta (Britanija). Posle tog putovanja. Tako je počela Oktobarska revolucija. marta 1919. revolucionarne radničke organizacije iz Irske. poznata i kao Oktobarska ili Boljševička revolucija. Radnička internacionalna industrijska unija (SAD).82 Na čelu ovog saveza bio je Lenjin. Italijanska socijalistička partija. u Rusiji je boravio Bertrand Rasel i tom prilikom sreo se sa Lenjinom. u Budimpešti. U jeku građanskog rata. Ukrajinska komunistička partija. na inicijativu Lenjina i Ruske komunističke partije (boljševika). prvi čovek Boljševika. druga faza Ruske revolucije 1917. do 6. u 208. broju lista Izvestija. Na čelu ovih događaja nalazio se Bela Kun (Béla Kun. avgusta 1919.1938). juna. Mađarska revolucija bila je druga komunistička revolucija posle ruske Oktobarske revolucije. grupa britanskih socijalista Džona Meklina. Industrijski radnici sveta (SAD). i Trocki. 26. maja do 16. revolucionarno krilo Španske socijaldemokratske partije. Komunistička partija Finske. Proglašena je Mađarska sovjetska republika. marta 1919. levo krilo Srpske socijaldemokratske partije. 1. Kominterna je za svoj osnovni zadatak imala da koordinira aktivnosti nacionalnih komunističkih organizacija u cilju pokretanja svetske revolucije i njenog uspešnog okončanja uspostavljanjem poretka svetskog komunizma. socijalističke grupe iz Tokija i Jokohame i Omladinska socijalistička internacionala. vlast je preuzela Komunistička radnička partija Mađarske. Operaciju preuzimanja vlasti sproveli su Petrogradski sovjet. Poljska komunistička radnička partija. Mađarska komunistička radnička partija. Socijalistička radnička partija Britanije. revolucionarno krilo Portugalske socijaldemokratske partije. oktobra 1917. Bugarska socijaldemokratska partija. revolucionarne grupe francuskih socijalista i sindikata. Litvanska komunistička partija. 1886 . koji vodi Lav Trocki i Vojni revolucionarni komitet na čijem je čelu Adolf Jofe (Адольф Абрамович Иоффе. levo krilo Socijalističke partije Amerike. Sredinom 1920. grupa Klassenkampen. Socijaldemokratska leva partija Švedske. Komunistička partija Austrije. Socijalistička radnička partija SAD. učestvovali su predstavnici sledećih revolucionarnih partija i grupa: Savez Spartak (Nemačka). Već sutradan. Latvijska komunistička partija. Bio je to prvi veliki međunarodni skup snaga radikalne političke levice posle raspuštanja Druge socijalističke internacionale 1916. bili su glavne ličnosti ovih događaja koji će promeniti svet. U interpretaciji Kominterne. koji je iz emigracije u Švajcarskoj uoči Oktobarske revolucije doputovao u Rusiju vozom. revolucionarno krilo Radničke partije Belgije. koji je uoči Oktobarske revolucije u Rusiju doputovao brodom iz SAD. rođen kao Béla Kohn. 1883 . revolucionarne grupe britanskih trgovačkih pomoćnika. oktobra 1917. Socijaldemokratska levica Švajcarske. Komunistička partija Estonije. Klasna borba iz Danske. Komunistička partija Holandije. Tekst Dekreta objavljen je 27. Ruska komunistička partija (boljševika). Rasel je iste godine u Njujorku i . Kao "štab svetske revolucije" lociran u Moskvi. u Moskvi je od 2.

takođe. marta 1921. druga je pobeda boljševika koja će biti propraćena gubitkom njihovih ideala i stvaranjem režima napoleonovskog imperijalizma. Dana 16. i 1921. Povodom toga događaja. 1806 . Jevgenij Ivanovič Zamjatin (Евге́ний Ива́нович Замя́тин 1884 1937). 17. i sa svojom jednostavnom usredotočenošću na njegovom ostvarenju. loš. marta 1921. odnosno ГУОТ. novinarka. godine." Oktobra iste godine. 1748 1832) kao suprotnost idealnom svetu Morove i svake druge utopije.Dž. Vanderlinga (Washington B. Ona se dva puta srela sa Lenjinom i u razgovoru sa njim provela više sati. prvo i danas klasično delo moderne distopije. bila je zabrana objavljivanja Zamjatinovog romana Mi. Naredno 1922. treća je produženi svetski rat u kome će civilizacija propasti pa će sve njene manifestacije (uključujući komunizam) biti zaboravljene. Jedan od prvih akata ГУОТ.] Roman prati život i doživljaje glavnog junaka po imenu D-503 koji je stanovnik fiktivnog svetskog grada-države budućnosti izgrađenog od stakla i organizovanog na principima matematike. završio roman Mi. u Petrograd je doputovao H.1965. svetska putnica i. u Rusiju je doputovala i Kler Konzuelo Šeridan (Clare Consuelo Sheridan. Tokom drugog razgovora Kler Konzuelo Šeridan rekla je Lenjinu: "Dajte mi neku poruku da je odnesem Vinstonu (misli se na Čerčila. Lj. jedna atraktivna Engleskinja. Ovaj svetski grad-državu Zamjatin je nazvao Jedna Država. Rasel je zaključio da su za Rusiju i čitav svet podjednako izvesne tri moguća ishoda: "Prva je konačan poraz boljševizma koji će mu naneti snage kapitalizma. U knjizi Russia in Shadows. [Pojam distopija. osnovana je i počela sa radom Glavna uprava za zaštitu državnih tajni u štampi.).K.) Posle Rasela i Velsa. Kao ekvivalent za distopiju i kakotopiju danas se takođe koriste i pojovi antiutopija ili negativna utopija. što je najinteresantnije. objavljeno 1924. Vanderling) uputio službenu pismenu ponudu vladi SAD o uspostavljanju trgovinskih odnosa između dve zemlje. sovjetska Rusija i Ujedinjeno Kraljevstvo potpisali su ugovor o međusobnoj trgovini. Distopija se. Ovde. bio je za mene veliko osveženje. kako bi nasuprot utopiji kao mestu idealnom za život. Lj. Lenjin je izjavio kako je potpisivanjem ovog ugovora uspostavljena "određena ravnoteža" između Rusije i "spoljašnjeg sveta". . nego je njegovo prvo izdanje. ГУОГТП. naziva i cacotopia. sa svojim iskrenim priznanjem da je projekat komunizma golem i zamršen. Vels. Главное управление по охране государственных тайн в печати.83 Londonu objavio knjigu Bolshevism: Practice and Theory. centralna sovjetska cenzura. koju je posle povratka u Englesku iste godine objavio u Londonu. što je pojam koji je prvi put koristio Džeremi Bentam (Jeremy Bentham. u prevodu na engleski. takođe sa namerom da se na licu mesta upozna sa karakterom i razmerama ruske revolucije. 1868 . pisao je tokom 1920. On bar ima viziju jednog promenjenog sveta. Lenjin je preko Vašingtona B. prim. pomogao je Velsu da se u Moskvi sretne i razgovara sa Lenjinom." (podvl. bliska rođaka Vinstona Čerčila (Sir Winston Leonard Spencer-Churchill. Boljševizam: praksa i teorija. označi ono mesto koje je za život idealno nepovoljno. a on je na nju odgovorio posredno. Vels je o Lenjinu napisao: "… Ovaj zadivljujući čovečuljak. prvi lord Admiraliteta u Prvom svetskom ratu). 1874 . preko jednog ogorčenog novinskog članka u kome je rekao da sam ja najstrašnije stvorenje…" Kler Konzuelo Šeridan takođe je objavila knjigu o ovom svom iskustvu u Rusiji. Maksim Gorki (Алексей Максимович Пешков.1974). planiranog i iznova izgrađenog. Sutradan.1936). najgori). [Tako roman Mi nije objavljen u Risiji." Lenjin je odgovorio: "Već sam mu poslao poruku preko britanske laburističke delegacije. kakotopija (caco = rđav. 1901 .1873). prvi put je u jednom govoru u britanskom Parlamentu upotrebio Džon Stjuart Mil (John Stuart Mill.K. vajarka.

kada je reformisao sve ustanove poretka. izdavač Filipa Drua. u šestom broju za 1936. naročito blizak idejama britanskog fabijanskog socijalizma. koji u času pojavljivanja Filipa Drua obavlja dužnost guvernera države Nju Džersi. pobediće Staljin. transideološku i transpolitičku kontrolu Republikanske i Demokratske partije. administrator ponajmanje je književno delo. članak Glavni ekonomski ciklusi u kome je konzistentno postavio i izložio svoju teoriju dugih talasa u svetskoj ekonomiji. Drugo rusko izdanje štampano je 1952. glavni karakter ovog romana. Posle Lenjinove smrti 1924. Uskoro. progresivno oporezivanje. Posle francuskog prevoda. kako ga zovu zbog počasnog čina koji je dobio za političke zasluge u Teksasu. koji se jednom prilikom predstavio kao marksistički socijalista. Pod naslovom Die langen Wellen der Konjunktur. u Beogradu. Najzad.W. završio je i kod uglednog njujorškog izdavača B. modernih ustanova. ali u Pragu. početkom 1912. Reč je o interpretaciji strateške političke platforme buduće predsedničke administracije Vudra Vilsona. Huebsch) anonimno objavio roman Filip Dru. roman Mi objavljen je prvi put 1988. Oficir Filip Dru. Philip Dru: The Administrator. 1892 – 1938) objavio je 1925. Pukovnik Haus. Na konvenciji Demokratske partije .1953). Trinaest godina kasnije. kao i ustanove za efektivnu ekspertsku. časopisa Review of Economic Statistics američkog Univerziteta Harvard. takođe u Njujorku. kancelarija Generalnog sekretarijata sa Staljinom na čelu postaće pored Politbiroa SKP(b) drugi centar vlasti u Rusiji. pobeđuje u tom sukobu. a zatim. administrator. povlači se sa vlasti i nestaje sa javne scene. uspostavlja svoju diktatorsku vlast u SAD. u ovom romanu razvija priču o zaveri unutar SAD koja ima za cilj da se u toj zemlji osnuje mreža novih. osigura predsedničku nominaciju Hausovog prijatelja Vudra Vilsona. a potom i predsednika Univerziteta Prinston. Huebša (B. u bezpoštednoj borbi za prevlast između različitih grupa i frakcija koje su svoje uporište imale ili u Politbirou ili u Generalnom sekretarijatu. bio je poznat kao "omiljeni izdavač levice i tokom mnogih godina vredni saradnik grupa Američkih Fabijanskih socijalista".V. predvodi američki demokratski zapad u građanskom ratu protiv američkog plutokratskog istoka. B. Josif Visarionovič Džugašvili Staljin (Ио́сиф Виссарио́нович Джугашвили Сталин. ovaj članak objavljen je na nemačkom jeziku godine u trećem broju berlinskog časopisa Archiv für Sozialwissenschaft und Sozialpolitik za 1926. ovaj nemački prevod Kondratijevljevog članka preveden sada na engleski. proglašava i sprovodi čitav niz reformiskih mera i zakona. aprila 1922. dve glavne stranke na američkoj sceni. 1878 . uključujući centralnu banku. uglednog profesora istorije i političkih nauka. u prvom broju novog petrogradskog časopisa Pitanja konjukture. RAĐANJE SAD KAO MODERNE IMPERIJE I KONCEPT SVETSKE VLADE Edvard Mandel Haus. Iako napisan u obliku romana. Prvo izdanje na srpskom jeziku objavljeno je 1969. Osnovno čemu ovaj rad treba da doprinese jeste da na listi Demokratske partije za predstojeće predsedničke izbore u SAD. Nikolaj Dimitrijevič Kondratjev (Николай Дмитриевич Кондратьев. roman Mi prvi put je na izvornom ruskom jeziku objavljen 1927. postavljen je za sekretara Generalnog sekretarijata Centralnog komiteta Sveruske komunističke partije (boljševika).V. Filip Dru. EDVARD MANDEL HAUS. odnosno Pukovnik Haus. U samoj Rusiji.84 godine u SAD.] Na dan 3. objavljen je pod naslovom The Long Waves in Economic Life. Huebš.

Naime. Pukovnik Haus radio i stanovao u Beloj Kući. specijalni savetnik i njegov alter ego. iako liberal i demokrata. pobedio je Vudro Vilson. ali zato kao Vilsonov prijatelj. Pukovnik Haus je. Franklin Delano Ruzvelt (Franklin Delano Roosevelt. Po moći kojom je raspolagao. kandidata Socijalističke partije. Tokom kampanje. reviziju poreske politike. 1882 . dok njegova Nova sloboda insistira na individualnim političkim i ekonomskim slobodama i njihovoj odbrani od takvih pojava kao što su to korporativni konglomerati. kao i temeljnu reformu bankarskog i monetarnog sistema SAD. Tokom januara 1913. monopoli i trustovi.R. po izričitom Vilsonovom nalogu.1930) sa liste Republikanske partije. administrator. Federal reserve Acta. T.. predsednik SAD. The New Freedom. Ovde. juna do 2.85 koja je održana od 25. iako bez formalne titule i položaja. Glavni konkurent Vilsonove Nove slobode bio je Ruzveltov Novi nacionalizam. 1855 . Dana 23. Tom prilikom. Vilson je opširno obrazložio svoj plan unutrašnjih reformi američkog društva. Teodora Ruzvela (Theodore Roosevelt.1945).1919) sa liste Partije Progresa i protiv Eugena Debsa (Eugene Victor Debs. Sâm Vudro Vilson. položi zakletvu i preuzme dužnost kao 28. The Federal Reserve Syustem.1926). Vilson je otputovao na Bermude da se odmori. Teddy 1858 . predsednik SAD. Zanimljivo je što je Vilson. novembra 1912. postao najvažnija i najuticajnija ličnost ove vlade. objavio je u januaru knjigu Nova sloboda. Vilson i Ruzvelt se razlikuju samo u shvatanju nivoa do koga federalna vlada može ići u ograničavanju privatne ekonomske moći u američkom društvu. Vilson je tvrdio da Ruzbeltov Novi nacionalizam predstavlja zalaganje za kolektivizam. Pukovnik Haus bio je ako već ne prvi. Tako je sve do 1916. The New Freedom. takođe bio poznat po svom nepokolebljivom rasizmu. unapređivanje individualne konkurentnosti. Iako je na izbornoj sceni Vilsonova Nova sloboda bila direktno suprotstavljena Ruzveltovom Novom nacionalizmu. 1857 . Federal Open Market Committee. . jula 1912. Među onima koji su sa zanimanjem pročitali njegovog Filipa Drua. Šef Vilsonovog izbornog štaba bio je Pukovnik Haus. razlike između ova dva pogleda na budućnost američkog društva nisu bile tako velike. kao i brojnim privatnim bankama koje u njima poseduju akcije.. odnosno Sistem federalnih rezervi. snažnu podršku malim preduzećima. Na američkim predsedničkim izborima 5. Strategija Nove slobode predviđala je ograničavanje monopola u ekonomiji. Jr. koordinira Federalni komitet za otvoreno tržište. Vudro Vilson je osvojio predsedničku nominaciju. u Baltimorui. onda nesumnjivo drugi čovek administracije. nalazio se i novopostavljeni pomoćnik ministra mornarice (assistant Secretary of the Navy) u Vilsonovoj administraciji i budući 32. na temelju koga je centralna finansijska vlast SAD ustanovljena kao paradržavni sistem privatnih banka pod imenom Banke federalnih rezervi. protiv Vilijama Tafra (William Howard Taft. New York Times je objavio članak u kome se navodi da identitet autora Filipa Drua još uvek predstavlja veliku zagonetku. decembra 1913. FED. dok čitavim sistemom. pročitao je Hausov roman Filip Dru. kao glavni protagonisti dve suprotstavljene strategije. Vilson je predstavio svoj plan unutaršnjih reformi američkog društva pod nazivom Nova sloboda. Dok je čekao da u januaru 1913. Bio je toliko uticajan da mu je. The Federal Reserve Banks. Kao kandidat svoje stranke ušao je tada u izbornu utakmicu za položaj predsednka SAD protiv čak trojice konkurenata. Vilson je potpisao Zakon o federalnim rezervama. "slobodno tržište". bio dodeljen smeštaj i radni prostor u jednom krilu Bele Kuće. Pošto su Vilson i njegova administracija preuzeli dužnost u januaru 1913. Kao izbornu platformu. Rad ovog složenog sistema od 12 regionalnih banaka Federalnih rezervi u svim najvećim gradovima SAD.

za razumevanje prema Rusiji zahvaćenoj građanskim ratom. januara 1918. na konceptu jednakosti uslova u međunarodnoj trgovini i konceptu uspostavljanja svetske asocijacije slobodnih i nezavisnih nacija posle rata.86 autonomno i suvereno upravlja Odbor guvernera. Vilson se snažno založio za "mir bez pobednika". naselio u SAD. predsednik Vilson imenovao je Pola M. uklanjanje veštačkih trgovinskih barijera i. U to vreme. u kojima se snažno založio za uspostavljanje centralne banke kao glavne vlasti u finansijskoj i monetarnoj politici SAD. Plan za prilagođavanje centralne banke). koji označava proces čiji je cilj uvećavanje znanja. ovi autori . Nedostaci i potrebe našeg bankarskog sistema i drugo A Plan for A Modified Central Bank. Board of Governors sa sedištem u Vašingtonu. Umesto stare diplomatije vojnopolitičkih saveza koja je u prošlosti dovodila do ratova. dana 22. Zalažući se za koncept Lige naroda. poverljivi Vilsonov savetnik. januarskom broju za 1919. kao najvažnije. The Inquiry (od pojma inquiry. Iako SAD nisu u ratu. konceptu uklanjanja svih ekonomskih barijera između nacija. objavio dva članka u New York Timesu (prvo Defects and Needs of Our Banking System. Vudro Vilson je u četrnaest paragrafa izložio svoje glavne ideje o posleratnom mirovnom aranžmanu i novom međunarodnom poretku koji na temelju tog aranžmana treba da bude uspostavljen. Varburg (Paul Moritz Warburg. Vilson je istakao i to da je najvažniji interes SAD da "učine svet bezbednim za demokratiju". za nepristrasno uređenje kolonijalnih prava. U govoru pred Senatom povodom rasprave o uređenju sveta posle Prvog svetskog rata. za obnovu Poljske kao nezavisne države. Američki časopis The Atlantic Monthly u svom prvom. Vilson je predložio koncept otvorene diplomatije. Bio je to Vilsonov program za uspostavljanje mira i posleratno uređenje sveta. Za glavnu ličnost Odbora guvernera ovog novoustanovljenog sistema upravljanja tokovima novca u SAD. za povratak Alzas-Lorena Francuskoj. bankar i partner investicione njujorške kompanije Kuhn. 1871 .1956). koji se 1901. Ovaj plan uskoro će postati sastavni deo Vilsonovog programa Četrnaest tačaka. objavio je prvi deo članka The Idea of a League of Nations. Loeb & Co. Lionel Kertis i Henri Vikham Stid (Henry Wickham "Stickum" Steed. Godinu dana docnije. Herbert Džordž Vels (koji je predsedavao ovom grupom pisaca). poznat kao program Četrnaest tačaka. političkog i poslovnog života i predložio im da u neformalnim i slobodnim debatama pronađu odgovore na otvorena pitanja posleratnog sveta. 1868 . potomak ugledne jevrejske bankarske porodice iz Hamburga (Nemačka). i koji je još 1907. otklanjanje sumnji ili rešavanje problema iz različitih uglova i na osnovu različitih oblika traganja za istinom o nekoj pojavi). januara 1917. pozvao je u Njujork oko stotinu uglednika iz akademskog. Govoreći o konkretnim pitanjima. glavne ideje iz ovog govora Vilson će razviti i predstaviti kao svoj program Četrnaest tačaka. založio se za opštu slobodu plovidbe. njeni učesnici sačinili su plan koji se zasnivao na pravu nacija na samoopredeljenje.1932). odnosno za takav mirovni aranžman ratujućih strana koji bi trajno otklonio uzroke budućih ratova i bio osnov za uspostavljanje međunarodnog mehanizma za održavanje mira. Bio je to rad grupe britanskih autora koju su sačinjavali Lord Edvard Grej.. kao i za pravo na samoopredeljenje naroda koji su bili u sastavu Austro-Ugarskog i Otomanskog carstva. Autor plana na osnovu koga je osnovan Sistem federalnih rezervi bio je Pol M. za opšte razoružanje. za posleratno uspostavljanje svetskog saveza nacija u cilju očuvanja mira i zaštite njihovog teoritorijalnog integriteta. Vilson se založio za obnovu Belgije koju je Nemačka razrušila. Varburga. Nazvavši ovu neformalnu grupu Tragači. članovima oba doma američkog Kongresa. Ideja Lige naroda. Pukovnik Haus. Obraćajući se 8.

objavio je drugi i zaključni deo članka Ideja Lige naroda Lorda Edvarda Greja. drugi sa sedištem u Njujorku. Uloga ove svetske vlade bila bi da osigura univerzalni mir." Kao udruženje oko 4. u Parizu. Američki deo Instituta za međunarodne poslove. Nešto kasnije. nego da Liga naroda. počela je sa radom Pariska mirovna konferencija koju su sazvali sile pobednice prvog svetskog rata sa ciljem da utvrde uslove mirovnog ugovora između ratujućih strana. u pariskom hotelu Majestic. dok je Lajonel Kertis bio počasni sekretar. kao i političku arhitektoniku posleratnog sveta. Dana 18. Institute of International Affairs. The Royal Institute of International Affairs.87 takođe se zalažu i za to da taj savez ne bude puki skup vladâ suverenih nacionalnih država. Pored predsednika Vilsona. The Inquiry. bude nadređeni politički autoritet za ove vlade.. osnovan je 21. kao i dvadesetak članova grupe Tragači. BENITO MUSOLINI I KORPORATIVNA IMPERIJA Dana 18.1965). konferencija će trajati sve do 21. u delegaciji SAD nalazili su se Pukovnik Haus. osnovan je u Londonu 1920. De Ambris je zahtevao hitan . Sa nekoliko prekida. [Od 1945. političkih i privrednih krugova. kada je potpisan Pariski mirovni ugovor. Pukovnik Haus organizovao je sastanak američkih i britanskih delegata na Mirovnoj konferenciji i predložio osnivanje Instituta za međunarodne poslove. januara 1919. Snažno se založivši za neodložnu vojnu pomoć koju Italija mora da pruži Francuskoj i Velikoj Britaniji u ratu koji ove zemlje vode protiv Nemačke i Austro-Ugarske. avgusta 1914. Council on Foreign Relations (CFR). na konferenciji Milanske sindikalne unije. jula 1921. odnosno da bude svetska vlada. Američki časopis The Atlantic Monthly u svom drugom. Chatam House po imenu zgrade u kojoj je smešten od prvog dana. teorijskom glasilu CFR. zgradi koju je poklonila porodica Pratt iz Rokfelerove korporacije Standard Oil. CFR ima sedište u njujorškoj Harold Pratt House. Centralni problem današnjice jeste svetska vlada. objavio je 15. 1889 1975). bankari Pol Varburg i Bernard Baruh (Bernard Mannes Baruch. koji bi imao dva autonomna centra. februarskom broju za 1919. Kraljevski institut za međunarodne poslove. povremeno i odlučujućim uticajem na unutrašnju i posebno međunarodnu strategiju SAD. članak o tadašnjem stanju međunarodnih odnosa u kome se kaže: "Očigledno je da neće biti ni mira ni napretka za čovečanstvo onoliko dugo koliko (Zemlja) ostane podeljena na 50 ili 60 nezavisnih država i dok se ne oformi neka vrsta međunarodnog sistema. Lionele Kertisa i Henrija Vikhama Stida. maja 1919. pod imenom Savet za inostrane odnose. Kraljevski institut za međunarodne poslove radi i danas. oštro je napao sindikalinu politiku italijanske neutralnosti u svetskom ratu. Njegov prvi predsednik bio je Robert Sesil. tačaka bio je glavna platforma mirovne konferencije i samog mirovnog ugovora. jedan sa sedištem u Londonu. decembra 1921. član CFR. Predlog je prihvaćen. 1874 . a njen časopis Foreign Affairs danas uživa ugled neslužbene teorijske publikacije najkreativnije frakcije američkog establišmenta. godine. Poznat je kao Čatam Haus.] Filip Ker. kao institucija. Dana 30. anarhosindikalista Alkeste de Ambris (Alceste De Ambris. Tojnbi (Arnold Joseph Toynbee. Herberta Džordža Velsa. januara 1920. Vilsonov Program 14.1934). u časopisu Foreign Affairs.. kao britanski centar Instituta za međunarodne poslove. Savet za inostrane odnose danas je nevladina asocijacija sa izvanrednim.500 uglednih i uticajnih privatnih osoba iz akademskih. za direktora je izabran Arnold J. 1870 .

predao je 28. fasci). ovo je izazvalo dubok rascep između većine koja je podržavala politiku neutralnosti i radikalne manjine koja je zastupala intervencionističku ratnu politiku.1896. oktobra 1914. krupni kapitalisti i desni liberali podržali su Musolinija. svu vlast u zemlji Benitu Musolinuju. Musolini je ujedinio grupe Fasci d'azione rivoluzionaria internazionalista i Fasci autonomi d'azione rivoluzionaria u novu političku organizaciju. Kao odgovor. svoj pokret organizovao kao Nacionalnu fašističku partiju sa oko 700. napustile su Savez italijanskih sindikata i osnovali novu organizaciju pod imenom Fasci d'Azione rivoluzionaria internazionalista.000 USD koji je sakupio od dvanaest investitora. socijaliste i komuniste. Milanska većina nije podržala De Ambrisovu intervencionističku i proratnu koncepciju. Fašio revolucionarne akcije. oktobra 1922. ponekad i opozitnih orijentacija. decembra 1914. pripadnik levog krila Socijalističke partije i bivši urednik njenog lista Avanti. Najzad. HENRI FORD I AMERIČKE KORPORACIJE Sa početnim kapitalom od 28. izveden je od latinske reči fasces. Vojska. Italijanska vlada ignorisala je ove akte radikalnog nasilja. ADOLF HITLER.000 članova. osnovao Kompaniju Henrija Forda. na skupu Fašia revolucionarne akcije i drugih srodnih grupa pod Musolinijevim vođstvom. veka grupe revolucionarnih demokrata i socijalista na Siciliji počele da ovim pojmom imenuju činjenicu što je svaka od tih grupa sastavljena od više predstavnika različitih. oktobra 1908. Najpoznatija od ovih grupa bila je Fasci Siciliani. Mičigen. Novoosnovana grupa postala je poznata kao Milan fascio. osnovana je nacionalna organizacija koja je objedinila sve ove radikalne grupe širom Italije. završio se neuspehom. Fašio akcije revolucionarnih internacionalista.88 ulazak Italije u Veliki Rat čiji je istorijski smisao izjednačio sa Francuskom revolucijom 1789. 1895 . debata se proširila i na druge sindikalne organizacije širom zemlje. koja će uskoro postati najveći svetski proizvođač automobila. u Milanu. Posle ovog milanskog skupa Musolinijev fašizam postao je politički pokret.1947) je 1903. predstavila je . sa sedištem u Detroitu. Henry Ford Company. Za antički Rim fasces. Nekoliko nedelja kasnije. Henri Ford (1863 . camicie nere ili squadristi. 1883 . Musolini je usvojio radikalno nacionalistički i konzervativni politički program i u julu 1922. Radnička komora Palerma i druge grupe radikalnih sindikalista. Kao udarnu pesnicu svog pokreta. Najzad. Pokušaj italijanske vlade da raspusti squadriste u oktobru 1921. januara 1915. snop. marša na Rim. a podela na pristalice i protivnike rata produbila se i radikalizovala. posle tzv. Zadatak ove formacije sastavljene od ratnih veterana bio je da teroriše anarhiste. Pojam fascio ušao je u moderni italijanski jezik kada su tokom sedamdesetih godina 19. Već 11. italijanski kralj Viktor Emanuel III. Ovoj grupi odmah se priključio Benito Musolini (Benito Amilcare Andrea Mussolini. Tako je pokrenut lanac događaja u kojima će Musolini i njegova fašistička Italija uskoro postati glavni saveznici Trećeg Rajha i Adolfa Hitlera. Musolini je postao vođa Fašia akcije revolucionarnih internacionalista. Već 1. Kompanija Henrija Forda. Sicilijanski fašio. Milanski fašio. Pojam fascio (plural. NOVI EVROPSKI I SVETSKI POREDAK KAO TREĆE NEMAČKO CARSTVO. 1. Fasci d'azione rivoluzionaria. Ubrzo. snop štapova uvezanih oko sekire bio je simbol vlasti magistrata jer označava snagu postignutu kroz jedinstvo. 24.1945). Musolini je organizovao paravojnu formaciju crne košulje. Unutar Saveza italijanskih sindikata.

i takođe poznatog pod imenom Tevtonski Red. Isto tako u Minhenu. osnovao je 17.1950). 1884 . Za ministra predsednika nove socijalističke republike Bavarske. Kurt Ajsner (Kurt Eisner. KPD. socijaldemokrata Fridrih Ebert (Friedrich Ebert. januara 1919. prodato već 472. kupio je 1918. Ernest Libold (Ernest G. Thule-Gesellschaft i Germanenorden zastupaju reakcionarnu nacionalističku ideologiju rasne superiornosti nordijske"rase". godine Društvo Tula. Cilj ove investicije bio je da se osigura prostor za publikovanje Fordovih pogleda na glavna svetska pitanja. a njegova kompanija postala je najveći svetski proizvođač.1925). Kommunistische Partei Deutschlands. numerolog. rođen kao Adam Alfred Rudolf Glauer. hakenkreuz. Freier Ausschuss für einen deutschen Arbeiterfrieden. distancirao od ruskih boljševika i založio za očuvanje privatne svojine. Nekoliko nedelja kasnije. prvi automobil namenjen masovnom tržištu po ceni od 825 dolara. Dana 7. ubijeni su istog dana. pa je 1916. USPD. gotovo magijsku filozofiji. istovremeno. Savez Spartak. 1871 . Berlin je zahvatio generalni štrajk nazvan Spartakov ustanak. januara 1919. Anton Dreksler (Anton Drexler. Događaj se dramatično radikalizovao kada je došlo do oružanih sukoba između carske vojske i nacionalističkih paravojnih trupa poznatih kao Freikorps. podvrgnuto torturi i ubijeno odmah i na licu mesta. blizak saradnik i lični sekretar Henrija Forda. Liebold).1942) i Mihael Loter (Michael Lotter). što pre svega znači germanske "rase". 1870 . u minhenskom Café Gasteig. Simbol ovog reda je kukasti krst. po nalogu svog poslodavca niskotiražni nedeljnik The Dearborn Independent. januara 1919. osnovali su bavarski ogranak Slobodnog komiteta za mir nemačkih radnika. angažovao Freikorps i naredio pripadnicima ovih nacionalističkih paravojnih grupa da primenom najbrutalnije sile prekinu štrajk. podržao je predlog svojih osnivača. Roze Luksemburg (Rosa Luxemburg. Studijsku grupu za nemačke starine. Studiengruppe für germanisches Altertum. Roza Luksemburg i Karl Libknet bili su uhapšeni 15. poznat i kao Januarski ustanak. Njegova cena padala je iz godine u godinu. Thule-Gesellschaft. Bio je to minhenski ogranak Nemačkog reda. S druge strane Atlantika. proglasio je deklaraciju o Bavarskoj kao slobodnoj državi.89 svoj novi automobil. Model T postigao je munjevit uspeh. poznat kao astrolog. Erwin Torre. Maks Veber pominje primer Kurta Ajsnera kao jedan od slučajeva harizmatskog autoritrta u politici. Do 1918. alhemičar i čovek koji je upražnjavao druge okultne discipline. antisemitizam i okultnu. swastika. Posle mučenja.000 komada po ceni od 360 dolara. novembra 1918.1919). na konferenciji u Berlinu.1919) i promenio ime u Komunistička partija Nemačke. 1. Više stotina članova KPN. član Nezavisne socijaldemokratske partije Nemačke. jedne od brojnih grupa nemačke nacionalističke desnice. Već 5. Spartakusbund. Unabhängige Sozialdemokratische Partei Deutschlands. sa jedne strane. Roza Luksemburg bačena je u reku (njeno telo voda je izbacila u maju 1919). automobili Model T iz Fordovih fabrika predstavljali su polovinu svih automobila na ulicama SAD. avgusta 1918. Dana 7. osavremenjena verzija svastike. Rudolf fon Sebotendorf (Rudolf von Sebottendorff. i naoružanih radnika sa druge. Germanenorden. učesnika Spartakovog ustanka. 1875 . dobrovoljački korpusi. . 1867 . solarnog simbola koji se širom sveta koristi još od epohe neolita. na godišnjicu ruske Oktobarske revolucije. marta 1918. januara 1919. Minhenska organizacija brojala je oko 40 članova. Bio je to Model T. tajnog društva osnovanog 1912. koji se još predstavljao i kao Ervin Tore. a sa vlasti je zbačena monarhija dinastije Vitelbah (Wittelbach) koja je vladala Bavarskom 700 godina. bilo je uhapšeno. kada je nemački kancelar.1919) i Karla Libknehta (Karl Liebknecht. 1871 . Spartakov ustanak slomljen je u krvi 12. proglašen je sam Ajsner koji se.

među kojima knez Gustaf fon Turn i Taksis (Gustav von Thurn und Taxis). Reichswehr. antisemitizmom. Odeljenje Ib/P. "potencijalnim nemačkim Lenjinom". objavili rat Švajcarskoj (zbog 60 lokomotiva koje je ta zemlja odbila da isporuči Bavarskoj Sovjetskoj Republici) i budući da nisu uspeli da zavedu red u Bavarskoj. Dana 29. USPD. ovi protagonisti revolucije bili su svrgnuti. sasvim ekscentrično. naime. februara 1919. štab 4. učesnik rata na Zapadnom frontu i austrijski državljanin koji će postati državljanin Nemačke tek 1932. združene snage Reichswehra (9. Cilj ove kampanje bio je da se građanstvo ubedi da su "krivci" za gubitak rata i teške prilike koje su usledile. radikalni članovi Nezavisne socijaldemokratske partije Nemačke.000 ljudi). Međutim. Jednog junskog dana 1919. i anarhisti kao što su to dramski pisac Ernest Toler (Ernst Toller. Među njima. informator što znači operativac najnižeg ranga Obaveštajne komande. Deutsche Arbeiterpartei. minhenski Slobodni komitet za mir nemačkih radnika. Rote Armee. koja je ubrzo brojala 20. pošto su. Crvena Armija počela je da zavodi red i hapsi sve one osumnjičene za kontrarevolucionarnu deltanost. DAP. uspele da slome otpor Crvene Armije. izvesni Verbindungsmann. a vlast u Minhenu preuzeli su komunisti na čelu sa Eugenom Levinom (1883 . ohrabreni vestima o revoluciju u Mađarskoj. a naročito "nacije krivci" za izbijanje Velikog Rata i poraz Nemačke. Deutsche Arbeiterpartei. Odmah posle sloma Minhenska Sovjetska Republika. . pod komandom kapetana Karla Majera (Karl Mayer). mahom nezaposlenih radnika. šekspirolog i prevodilac Šekspirovih dela na nemački Gustav Landauer (1870 . Adolf Hitler (1889 .1939). došao je na skup ove partije u jednoj minhenskoj pivnici. koji je dobio zadatak da se inflitrira u malobrojnu Nemačku radničku partije. proglasili su Bavarsku Sovjetsku Republiku. Kurt Ajsner je ubijen u atentatu koji je na njega izvršio izvesni Anton Graf Arco-Valley. Odeljenje za obrazovanje i propagandu Bavarske komande Reichswehra. sekretarica Thule-Gesellschaft. Među učesnicima masovne pogrebne povorke koja se u Minhenu kretala iza Ajsnerovog kovčega na dan njegove sahrane. u Nemačku radničku partije. antikapitalizmom. marta 1919.1945). komunisti i političari. ušle su u Minhen i posle žestokih uličnih borbi.1919). Dana 6.1934). Kada je 21.000 ljudi) i paramilitarnog Freikorpsa (30.1919). bili su proglašeni krivim za špijunažu u korist desnice. a kazna je odmah izvršena. preimenovan je 24. Nekoliko dana docnije. posebno oni iz partija posleratne Vajmarske koalicije.90 dok je Libkneht otpremljen u mrtvačnicu sa naznakom "nepoznat". sumnja da je potencijalno socijalistička. DAP. Atentat je izazvao velike nemire i bezakonje u Minhenu i širom Bavarske. 1893 . neposredno pre tog događaja izbačen iz Thule-Gesellschaft zbog jevrejskog porekla svoje majke. angažovan do tada na širenju ideja Odeljenja Ib/P među vojnicima. 3. osam ljudi. Freier Ausschuss für einen deutschen Arbeiterfrieden. "internacionalno Jevrejstvo".000 dobrovoljaca. osuđeni su na smrt streljanjem. Bavarske komande Reichwehra. ostao je ipresioniran nacionalizmom. posle svega šest dana. krenuo u parlament da preda svoju ostavku zbog gubitka izbora. Oko 700 muškaraca i žena bilo je uhapšeno i na licu mesta streljano od strane pripadnika Reichswehra i Freikorpsa. kao i grofica Hela fon Vestarp (Hella von Westarp). za koju se. pesnik i boem Erih Muhsam (Erich Mühsam. 1878 . nalazio se i aktivni kaplar nemačke carske armije. takođe u Minhenu. Tako je Minhenska Sovjetska Republika prestala da postoji. Aufklärungskommando. nalazio se i Levin. Pošto su se za savete i pomoć istovremeno obratili i Lenjinu i papi Benediktu XV. maja 1919. Pod neposrednim uticajem Thule-Gesellschaft. Levin je po ugledu na ruske prilike odmah organizovao Crvenu Armiju. pokrenulo je seriju kurseva "nacionalnog mišljenja". aprila 1919. aprila 1919.

Najveći svetski problem. Već 22. The International Jew: the world’s foremost problem (str. maja 1920. Anton Dreksler. Deutsche Arbeiterpartei. kockarnice. u Nemačkoj. The International Jew. Jewish activities in the United States. sa tekstovima objavljenim u The Dearborn Independent od 9. Zapravo. International Jew. istog dana. na još jednom skupu Nemačke radničku partije. ovaj Verbindungsmann. štampana je knjiga Međunarodni Jevrejin. nemači nacizam dobio je tako jedno od svojih najjačih ideoloških oružja. februara 1920. "nejevrejskog socijalizma" i organske solidarnosti svih članova društva organizovanih u nemačku državu. štampana je knjiga Međunarodni Jevrejin . Protocols of the Learned Elders of Zion. Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei. kao i drugi. ili Međunarodni Jevrejin . u martu 1921. sa diktatorskim ovlašćenjima. Ovaj rat. Naravno. 1868 1923). da oslabe američki narod. u martu 1920. The Dearborn Independent objavio je i prvi članak iz serijala Međunarodni Jevrejin. Nationalsozialistische . antikomunizmom. antimakrsizmom. Die Geheimnisse der Weisen von Zion.91 antisocijalizmom. Hitlerov mentor u DAP i njegov duhovni učitelj. koje je zastupao jedan od osnivača ove stranke i njen šef. Septembra 1919. 29. Na samom početku vlastite istorije. član DAP. 235). oktobra 1920. Čitavu kolekciju Fordovog serijala Međunarodni Jevrejin. ujedini se sa Austrijom i formira posebnu nezavisnu naciju. maja do 2. objavila je u četiri knjige njegova izdavačka kuća The Dearborn Publishing Co. Nekoliko dana posle ovog događaja. The International Jew . Nemačka radnička partija. sa prvih 20 članaka objavljenih u The Dearborn Independent od 22.The World’s Foremost Problem. bio je kaplar Adolf Hitler. Deutsche Arbeiterpartei. bio je 55. ubeđivali su američku javnost da Jevreji koriste komunizam. jula 1921. promenila je 24. Adolf Hitler se suprotstavio govorniku koji se zalagao da Bavarska raskine savez sa Pruskom. Biće to kolekcija od 91 članka protiv Jevreja koje će Fordovo glasilo publikovati iz nedelje u nedelju sve do 1922. a naročito idejama jake države. Već u novembru 1920. Taj impresionirani operativac najnižeg ranga Obaveštajne komande Reichwehra. Članci pod naslovom Razmere jevrejske diktature u Sjedinjenim Državama. Hitlerov nastup bio je toliko upečatljiv da mu je šef stranke Dreksler odmah prišao i predao kopiju svoje brošure Moje političko buđenje. NSDAP. pa čak i džez muziku samo sa jednim ciljem. u tom času. Uskoro. budući da je broj članova ove partije počinjao sa brojem 500 kao prvim brojem. veoma istaknuti član Thule-Gesellschaft i jedan od osnivača DAP. DAP. Hitler je kao Vođa. Ford je otpočeo sa objavljivanjem prvog engleskog prevoda Protokola Sionskih mudraca. oktobra 1920. Ludvig fon Muler (Ludwig von Muller). Deutsche Arbeiterpartei. operativac najnižeg ranga Obaveštajne komande Reichwehra nije znao da je Dreksler takođe i jedan od najvažnijih članova Thule-Gesellschaft. Jevrejske aktivnosti u Sjedinjenim državama. marta 1921. Kasnije. Hitler je dobio pismo u kome ga obeveštavaju da je doneta odluka o njegovom prijemu u Nemačku radničku partije. do 19. The Scope of Jewish Dictatorship in the United States. Führer. radničke sindikate. Nešto kasnije.Najveći svetski problem. pod pseudonimom Gotfrid zur Bek (Gottfried zur Beck) objavio je u Berlinu knjigu Tajne sionskih mudraca. prvi nemački prevod Nulisove ruske verzije Protokola sionskih mudraca. zatim Jevrejsko degradiranje američkog bejzbola. Jewish Degradation of American Baseball. preuzeo još uvek malobrojnu Nacionalno socijalističku radničku partiju Nemačke. U to vreme. Henri Ford je poveo pravi antijevrejski propagandni rat na stranicama svog lista The Dearborn Independent. Hitler je to prihvatio i dobio člansku kartu DAP broj 555. DAP. DAP. postao je Ditrih Ekart (Dietrich Echart. ime u Nacionalno socijalistička radnička partije Nemačke.

Main Kampf. Hitler je Main Kampf posvetio Ditrihu Ekartu. kroz opsežni program ponovnog naoružanja. za redefinisanje i reorganizaciju prvo Nemačke. ali i svake nacionalne. nosi naslov Obračun. predviđa Hitler. Drugi tom Mein Kampf štampan je 1926. i tako obezbedi nemački Lebesraum. Aspekti jevrejske moći u Sjedinjenim Državama. Već od prvog izdanja. naime. Na prvom stepenu. odnosno germanskih naroda.000 primeraka. Hitler je izjavio da će učiniti sve što može da Fordove ideje praktično ostvari i sprovede u Nemačkoj. počiva na doktrini rasne superiornosti Arijevaca. Protokola sionskih mudraca. naročito evropske istorije. Aspects of Jewish power in the United States. naročito zbog četiri knjige Međunarodnog Jevrejina. Dve godine kasnije. Thule-Gesellschaft i Fordovog Međunarodnog Jevrejina kao bazičnog interpretativnog modela svetske. takođe već hiljadama godina. Űbermensch i držeći se dosledno političkog antisemitizma dr Luegera. Tom 3 Međunarodnog Jevrejina. nego kao rasa gospodara zauzimaju sam vrh rasne piramide na čijem se dnu nalaze dve najinferironije rase. bio toliko fasciniran Fordovim uspesima u automobilskoj industriji i njegovim antisemitizmom. Jewish Influence in American Life. da je fotografiju ovog Amerikanca držao na zidu svoje radne sobe kao neku svetinju. kada je postao kancelar. u Minhenu je 1923. kada je Fordov antisemitski nedeljnik The Dearborn Independent dostigao tiraž od 900. Hitler je u Mein Kampf detaljno predstavio svoj Stufenplan. Do kraja Drugog svetskog rata. Jevrejski uticaj na američki život. što je ekvivalrent za današnjih 6 miliona evra ili 8 miliona USD. zaradio je ukupno 405. a naročito nemačke istorije. Sledeće. najzad i čitavog sveta pod nemačkom dominacijom. Nemačka i njeni saveznici krenuće u rat protiv Francuske i njenih saveznika u Istočnoj Evropi sa ciljem da pokore Francusku i razbiju taj savez. jul 1925. svom učitelju iz Thule-Gesellschaft. [Između 1926. Stepenasti plan. NSDAP. a do 1933. Nemačka će. godine. 1922.000 primeraka i ogromnu čitanost u SAD. Ditriha Ekarta. Hitlerova Main Kampf prodata je u preko 240. prodato ili besplatno podeljeno čak 10 miliona primeraka ove knjige (svaki mladi bračni par i svaki nemački vojnik na frontu dobijali su svoj besplatni primerak). Hitler je od procenta na ime prodatih primeraka kupio najnoviji model Mercedesa. a iste godine ovjavljen je u Britaniji engleski prevod obe knjige Mein Kampf u jednom tomu na 720 strana. Ova prva knjiga Moje borbe. vode Jevreji u stalnom nastojanju da ljude skrenu sa njihovog prirodnog puta. godine. Bio je to borbeni antisemitski pamflet čiji autori tvrde da već hiljadama godina postoji okultna moć subverzivnih revolucionarnih snaga koje. Jedini Amerikanac koga Hitler pominje na stranicama svoje knjige jeste Henri Ford. Krajem ove 1921. Pod naslovom Boljševizam od Mojsija do Lenjina. štampana je i treća knjiga antisemitskih tekstova iz Fordovog nedeljnika. objavljena je i četvrta knjiga ove kolekcije. Ovaj Hitlerov Stufenplan. dok je još bio u zatvoru. Treći stepen biće rat protiv Judeo-boljševičkog režima u SSSR čiji će cilj biti da se istovremeno unište "đavolski blizanci". Na drugom stepenu. Der Bolshewismus von Moses bis Lenin. objavljena knjiga razgovora između Ditriha Ekarta i Adolfa Hitlera. biće štampano. i 1934. Hitler je. Eine Abrechnung. Adolf Hitler je objavio prvi tom svoje autobiografske i programske knjige Moja borba. Predstavljajući sebe kao nadčoveka. . komunizam i judaizam. Main Kampf je odmah postala veoma popularna i rado čitana knjiga.92 Deutsche Arbeiterpartei.000 rajhsmaraka. Reichmark. životni prostor na istoku. na dan 18. potom Evrope. Takođe. a posebno Nemaca koji ne samo da su izvorni baštinici nasleđa drevnih Arijevaca. Jevreji i Romi. odbaciti okove Versajskog mira i tako oslobođena stupiti u savez sa Britanskom imperijom i fašističkom Italijom. Vol 3 of The International Jew.

godine. počeo je sa radom prvi nacistički koncetracioni logor. Njegove dve jedine kopije pohranjene su 1935. Der Mythus des 20. Ipak. dobio je taj orden pre Forda iste godine. Dana 30. neki američki oficir pronašao je taj rukopis. kada je napisan. a naročito o "Jevrejskom pitanju". Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei. NSDAP. Velika Nemačka i Britanska imperija. zasluge Henrija Forda za stvar Trećeg Rajha bile su izvanredno velike. službeni ideolog Nacionalno socijalističke radničke partije Nemačke. Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei. tokom trajanja Trećeg Rajha. 1855 . Jedna piratska kopija ovog izdanja u prevodu na engleski objavljena je 1962. godine konfiguraciju svetske moći presudno profilisati tri velike sile.] Godine 1930. niti su samo podružne fabrike njegove . Adolf Hitler postao je kancelar Nemačke. a prvo oficijelno englesko izdanje štampano je 2003. Fordove fabrike radile su u Nemačkoj tokom čitavog Drugog svetskog rata proizvodeći teška transportna vozila za nemačku vojsku. kada ga je u jednoj od arhivskih zbirki nacističke građe. na parlamentarnim izborima koji su održani 1928. Alfred Rosenberg (1893 . niti kasnije.93 Posle veoma slabih rezultata svoje Nacionalno socijalističke radničke partije Nemačke. Godine 1961. najveća je Fordova zasluga bila njegova investiciona strategija.1946). raktora. Hitler je u ovoj knjizi izneo pretpostavku da će se konačni obračun za svetsku dominaciju oko 1980. Međutim. Ford je u Nemačkoj osnovao više fabrika za proizvodnju poljoprivrednih i transportnih motornih vozila. Godine 1945. a već 21. u Njujorku. Zaista. marta 1933. otkrio američki istoričar Drugog svetskog rata Gerhard Vajnberg (Gerhard Ludwig Weinberg. guseničara i drugih. Hitler je u julu 1938. Ovaj rad (200 stranica rukopisa) nije objavljen ni 1928. Vajnberg je uredio nemačko izdanje Druge knjige. Engleza koji je postao naturalizovani Nemac. Hitler u ovoj knjizi previđa da će oko 1980. Ne samo zbog njegove ideologije antisemitizma. najvećim ordenom koji Rajh može dodeliti nekome ko nije Nemac. rukopis je nazvan Zweites Buch. NSDAP. utemeljivač rasne teorije i "prorok Trećeg Rajha". Hitlerov glavni evropski saveznik. objavio je Mit 20. srednjovekovnom gradiću pored Minhena. koju je u Minhenu objavio tamošnji Institut za savremenu istoriju. sa drugom brojnom zaplenjenom građom iz nacističkih izvora prenet je u SAD. Uveren da Ujedinjeno Kreljevstvo neće osporavati evropsku i svetsku dominaciju Velike Nemačke sve dok ona ne ugrozi imperijalne interese ostrvske velesile.). Jahrhunderts. Die Grundlagen des neunzehnten Jahrhunderts. nije samo Ford učestvovao u dovođenju na vlast nacističkog režima u Nemačkoj. januara 1933. Povodom 75. u sef jednog protivvazdušnog skloništa. rad u kome je raspravljao o najvažnijim pitanjima nacizma. poznate knjige Hjustona Stjuart Čemberlena (Houston Stewart Chamberlain. on se naročito pozabavio predviđanjem konfiguracije svetske moći i mestom Velike Nemačke u toj konfiguraciji po isteku narednih 50 godina. i to SAD. Musolini. u Dahauu. veka. nego još i više zbog čiunjenice da je Ford direktno ili posredno finansijski pomagao Hitlera pre nego što je taj došao na vlast u Nemačkoj. rođendana Henrija Forda i njegovih izvanrenih zasluga za Treći Rajh. ekspertiza je potvrdila njegovu autentičnost. godine voditi između SAD i Velike Nemačke. Ovde. Druga knjiga. Naime. kako ga je nazvao Adolf Hitler. Hitler je napisao i drugu knjigu u kojoj je dalje razvio ideje iz Main Kampf. odlikovao Forda Velikim krstom najvišeg stepena nemačkog orla. Ford je tako postao jedan od ukupno četiri nosioca tog najvišeg ordena Trećeg Rajha u čitavom svetu.1927). Rosenberg je predstavio svoju rasnu teoriju kao fundament nacističke ideologije uopšte. Rosenbergova knjiga bila je jedna vrsta nastavka Osnova devetnaestog veka. gde je ostao nepoznat sve do 1958. Ovde.

DžM (Dženeral Motors) pogoni u Nemačkoj proizveli su na hiljade bombarderskih i mlaznih pogonskih sistema za Luftwaffe u isto vreme kada su njegovi amerčki pogoni proizvodili avionske motore za američko ratno vazduhoplovstvo. veka. Ovo je 1974. Dženeral Motors. nedvosmisleno potvrdio i Senatski pravni komitet Sjedinjenih Država. prim. Bradford C. General Motors i Ford. Na terenu. Fordov glavni izvršni direktor primio je orden Orla nacističke Nemačke prvog reda.5 tone – kao i preko 70 procenata srednjih i teških transportera Rajha. svetskog sistema obrazovanja. objavio je u prvoj polovini 20. Snell: American Ground Transport: A Proposal for Restructuring the Automobile. Report presented to the Committee of the Judiciary. upravljanja svetskim poslovima uopšte i drugim gravitirajućim problemima: 1901. Dženeral Motrors i Ford postali su integralni deo nacističkih ratnih nastojanja.. SVETSKA DRŽAVA. Dženeral Motors i Ford zahtevali su reparacije od vlade SAD na ime ratne štete koje su njihova postrojenja u zemljama Osovine pretrpela od savezničkog bombardovanja. United States Senate Committee on the Judiciary. 1974. zapravo je jedan od najproduktivnijih. Lj. otvorio je (Ford. OTVORENA ZAVERA. Truck. prema vojnoj obaveštajnoj službi SAD. pisac prospektivne političke literature 20. ako ne i najproduktivniji. Bus and Rail Industries.Dž. Prvi čovek na Mesecu (The First Men in the Moon) i Anticipacije (Anticipations). Godine 1938 (godina u kojoj je Hitler odlikovao Henrija Forda. Ford je na ime oštećenja svojih postrojenja u Kelnu dobio od američke vlade odštetu od blizu milion tadašnjih dolara. Chraysel. liberalnog kolonijalizma. bili su poslovno. na primer. u izveštaju se kaže: "U Nemačkoj. February 26. 16-24) Pored ostalog.. da proizvodi transportna vozila za Wehrmacht. Washington. The Coefficients .K) postrojenje za proizvodnju traktora u Berlinu čija je 'stvarana svrha' bila. pp. Ova vozila. nedvosmisleno je rezultiralo potpunom konverzijom Fordovih i DžM postrojenja u zmljama sila Osovine na proizvodnju vojnih borbenih aviona i vozila. 1974.. Iste godine. široj javnosti pretežno poznat kao pisac naučno-fantastične književnosti. predstavljali grupu Tri Velika među američkim proizvođačima motornih vozila. DžM i Fordove podružnice proizvele su blizu 90 procenata oklopnih 'mazgi' – transportera od 3. koji su sa komapanijom Krajsler. prim.K). United States Senate. na primer.Vels. u svom opsežnom izveštaju o delatnostima ovih kompanija u okviru ratne privredne Trećeg Rajha. Naime.. veka čitavu jednu biblioteku knjiga u kojima se bavio razradom koncepta i razvojem projekata buduće svetske države. Lj." Posle rata. Subcommittee on Antitrust and Monopoly. (Videti.94 kompanije osnovane u Nemačkoj proizvodile za Treći Rajh tokom čitavog rata. tehnološki i na svaki drugi način aktivni u Nemačkoj pre i za vreme Drugog svetskog rata. 1902. Otkriće budućnosti (The Discovery of the Future). Izbijanje rata u septembru 1939. svetskih institucija. članstvo u Klubu koeficijenata za večeru. prema američkim obaveštajnm izveštajima. svetske vlade (naročito karakterom intelektualne elite koja ovu vladu ima da uspostavi).. SVETSKA VLADA I NOVI SVETSKI POREDAK KAO IDEAL FABIJANSKOG DRUŠTVA H. United States Government Printing Office. HERBERT DŽORDŽ VELS. predstavljala su 'kičmu transportnog sistema nemačke armije'.. finansijski. Ovaj neformalni ideolog fabijanskog socijalizma. Ford je takođe bio aktivan u pripremama nacističke Nemačke uoči rata.

1920. Posle demokratije (After Democracy). Ideja Lige naroda (The Idea of a League of Nations. DISKUSIJA 1919 . Staljin. Zdrav razum i svetski mir (Common Sense of (and) World Peace). zahvaljujući veoma naprednoj nauci kojom raspolažu njeni stanovnici. Intervju (Stalin. 1906. 1928. Oslobođeni svet (The World Set Free). Anticipacije svetskog mira (In The Fourth Year. Barnstaple.H. V. Joseph . novinar lista Liberal. Oblik stvari koje dolaze. 1912. Otovorena zavera. Ne računajući novinske članke u dnevnoj i periodičnoj štampi. razlika. Grejom. 1923. i to ne mala. Rat koji je završiti rat (The War That Will End War). Društvene snage u Engleskoj i Americi. u društvu sa nekolicinom drugih Engleza. Svetski mozak (World Brain). organizovana je kao svetska socijalistička država kojom upravlja svetska socijalistička vlada). An Interview. Ideja svetske enciklopedije (The Idea of a World Encyclopaedia). poseta boljševičkoj Rusiji i knjiga Rusija u senci (Russia in Shadows). SJEDINJENE DRŽAVE EVROPE. U četvrtoj godini. 1938. postoji. naime. Wells. 1932.Dž. isto tako. Kertisom i H.1939. 1905. Istorija je jedna (History is One). godine u Evopi je objavljeno preko 600 knjiga i tematskih svesaka različitih časopisa posvećenih projektu Sjedinjenih Država Evrope.95 Dining Club. Stidom).H. Moderna utopija (A Modern Utopia). takođe je otpočela i kontinentalna evropska diskusija o uspostavljanju Sjedinjenih Država Evrope. Wels. 1933. glavni junak tog romana. Liberalna svetska organizacija (A Liberal World Organization). od 1919. 1911.G. Anticipations of a World Peace ). Zakon i Znanje. Imperijalizam i otvorena zavera (Imperialism and The Open Conspiracy). Marksizam protiv Socijalizma. Socialism and the Great State). . Mr. to je svet gotovo identičan Zemlji sa koje su ovu Englezi došli. iznenada se našao u paralelnom univerzumu i na paralelnoj planeti Zemlji koja postoji u tom univerzumu. Bernstepl. naslov američkog izdanja. 1945. budućnost u Americi (The Future of (in) America). L. Socijalizam i porodica (Socialism and the Family). Velika Država. Novi Makijaveli (The New Machiavelli). do 1939. 1919. Vels opširno piše o neophodnosti usvajanja svetske Deklaracije o pravima čoveka). Josif . Ljudi kao bogovi (Men Like Gods. Marxism Verses Socialism. Konačna revolucija (The Shape of Things to Come: the Ultimate Revolution). Vels izričito kaže da "trougao Socijalizam. 1936. u koautorstvu sa E. ipak. Pogled na svet jednog Engleza (An Englishman Looks at the World. Plan za svetsku revoluciju (The Open Conspiracy: Blue Prints for a World Revolution). Budućnost Amerike. u desetom poglavlju ove knjige. 1914. naslov američkog izdanja Socijalizam i Velika Država. ovde. Esej o konstrukciji (The Great State: Essays in Construction. Neumrla vatra (The Undying Fire). uokviravauju Revoluciju koja još uvek može spasti svet". Novi svetski poredak (The New World Order. Social Forces in England and America). Godine 1919. 1940. Kraj koji je bio kralj (The King Who Was A King). ova paralelna Zemlja u paralelnom univerzumu. objavljeno posthumno). 1918.

organizovao je i čitavu mrežu tajnih ćelija liberalnih oficira po drugim garnizonima u austrijskom delu carstva. Ferdinanda su. Rame. naime. Privremenim štatutom je. još preciznije "ideal organizacije". da je Pribićević bio redovni pretplatnik teorijskog časopisa nemačkih socijaldemokrata Spzialistische Monatshefte. Major Pribćević bio je do 1906. Ipak. Galicije. juna 1914. krovna organizacija federacije pokrajinskih revolucionarnih društava. naročito u godinama posle Prvog svetskog rata. organizacije u cilju oslobođenja Južnih Slovena (Slovenca. godinama je bio predmet brojnih spekulacija. naime. naročito u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. stigao u Srbiji i sa činom majora aktivirao se u srpskoj vojsci. u kojima su prava narodna u najširem obimu ustavima zagarantovana. Milan Pribićević je 1906. Sâm Milan Pribićević. Od trenutka kada je završio Privremeni štatut. pucao je na austro-ugarskog prestolonaslednika. u Beogradu. aposolski kralj Ugarske. Kranjske i Bukovine.. Hrvatske. videli kao zatucanog klerikalca i reakcionara koji je glavna prepreka modernizaciji i reformisanju Austro-Ugarske. Salcburga. napustio Austro-Ugarsku. kralj Češke. itd. kralj Jerusalima. JUŽNOSLOVENSKA REVOLUCIONARNA ORGANIZACIJA I VELIKI SAVEZ REPUBLIKA Godine 1907. vojvotkinju od Hohenberga. Hrvata i Srba). takođe. Lombardije. Puna titula Franca Ferdinanda u trenutku eventualnog stupanja na presto Habzburškog austro-ugarskog carstva po jednom projektu trebala je da glasi: "Car Austrije. austro-ugarski oficir na službi u elitnom puku grofa Kevenhilera u Gracu. . veliki vojvoda Toskane i Krakova. Slavonije. ali i za narode koji čine ovu austrijsku internacionalu. Ovi oficiri čak su pripremali atentat na prestolonadlednika Franca Ferdinanda za vreme vojnih manevara u Štajerskoj. kralj Ilirije. Izuzimajući Vladimira Dedijera koji je o Milanu Pribićeviću. vojvoda Lotaringije. njegovom Privremenom štatutu. Da je autor Privremenog štatuta major Milan Pribićević ustanovljeno je i potvrđeno tek 1940. organizacije u cilju oslobođenja Južnih Slovena (Slovenca. Koruške. Hrvata i Srba). Dana 28. nadvojvodu Franca Ferdinanda od Austrije i njegovu ženu Sofiju.1918). Dalmacije. praktično ništa. kao i u Sloveniji" u godinama uoči i tokom Prvog svetskog rata. Oboje su podlegli ranama. grupa i organizacija koje su udružene u cilju revolucionarne borbe za oslobođenje i ujedinjenje Južnih Slovena. Pribićevićeva mreža bila je slična tajnoj organizaciji južnoslovenskih studenata nacionalnih revolucionara Slovenski Jug." Identitet autora Privremenog štatuta. organizacije u cilju oslobođenja Južnih Slovena (Slovenca. Poznato je. Drugi cilj za koji se Južnoslovenska revolucionarna organizacija zalaže. Hrvata i Srba). godine. major Milan Pribićević završio je Privremeni štatut. nadvojvoda Austrije-Este. taj dokument je od "velikog značaja za rad svih južnoslovenskih tajnih orhanizacija. osnovana Južnoslovenska revolucionarna organizacija. do danas se o Južnoslovenskoj revolucionarnoj organizaciji zna malo. ovaj problem nije bio predmet interesovanja ovdašnje istoriografije i društvene nauke uopšte. i Južnoslovenskoj revolucionarnoj organizaciji pisao u Sarajevu 1914. jeste "federalistička državna zajednica sa autonomijama pokrajinskim – veliki savez republika. čiji je faksimil objavio. gimnazijalac Gavrilo Princip (1894 . U svakom slučaju. Kumanije.96 MILAN PPRIBIĆEVIĆ. Bosne i Hercegovine. Štajerske. veliki vojvodda Transilvanije. pripadnik tajne omladinske revolucionarne organizacije Mlada Bosna. u Sarajevu. Pribićević je ovde bio član tajnog oficirskog saveza u kome su slobodnomisleći i radikalni oficiri porekom iz različitih krajeva carstva razmatrali društvena i politička pitnja od značaja za Austro-Ugarsku.

već osam godina kontinuirano je predlagao da se pritiv Srbije povede tzv. osnovano se smatra da je atentat bio kazna zbog ubistva Žana Žoresa. Zatim su 30. [Raul Vilen izveden je na sud zbog ubistva Žana Žoresa tek posle rata. Naime. Feldkirha. 1852 . kont od Hoenembasa. avgusta izvršila invaziju na Belgiju. avgusta objavila rat Rusiji. Austrija je za atentat u Sarajevu odmah optužila Srbiju i njenu vladu. klerikalno krilo Rimokatoličke crkve i krugovi oko samog Franca Ferinanda. grof Franc Konrad fon Hozendorf (Franz Graf Conrad von Hötzendorf. Nemačka je 3.] Budući da je Rusija ignorisala nemački ultimatum. Bregenca. Tim povodom. u trenutku sarajevskog atentata. šefa Generalštaba nemačke vojske. godine 1919." Iako bez ikakvih dokaza.97 markgrof Moravske. Pjačence i Gvastale. potom 1912 . koji je od 1906. 1848 1916). januara 1914. bečka i peštanska štampa pokrenule su sinhronizovanu rasističku i ratnohuškačku kampanju protiv Srba i Srbije. jula. dok je govorio okupljenima u Le café du croissant na pariskom Monmartru. Iako je identitet atentatora u ovom slučaju ostao nepoznat. objavila rat Srbiji. jednog od vodećih pripadnika Ratne stranke nemačkog Rajha. odnosno neformalnog interesnog saveza koji sačinjavaju Generalštab austro-ugarske vojske. Između 1. organizovan pravi pogrom protiv Srba. neposredno pred izbijanje Španskog građanskog rata. Belgija je odbila. Istog dana. bio šef Generalštaba austro-ugarske vojske. marta 1936. jula Austro-Ugarska i Rusija proglasile opštu mobilizaciju. protivnik učešća socijalista u buržoaskim vladama. grof od Habzburga i Tirola. itd.. sa dva revolverska hitca ispaljena u glavu ubijen je Žan Žores (Auguste Marie Joseph Jean Léon Jaurès. objavila je rat ." U ovoj stvari.1936).. Aušvica. na Vilena je izvršen atentat i on je ubijen. Gorice i Gradiške. i 1.1909. markgrof Gornje i Donje Lužice i Istre.1925). avgusta nemačke trupe okupirale su Luksemburg zahtevajući od Belgije da im omogući slobodan prolaz prema Francuskoj. Modene. vojvoda od Trenta i Briksena. Ratna dejstva počela su već sutradan. Hozendorf je imao punu podršku feldmaršala grofa Helmuta fon Moltkea (Helmuth Graf Johann Ludwig Graf von Moltke. Kotora. Samenberga. Zatora. vojvoda Gornje i Donje Šleske. Dubrovnika. itd. Na dan 19. Ligue des jeunes amis de l'Alsace-Lorraine. jula 1914. Već 2. dosledni pacifista i dugogodišnji borac protiv rata koji preti Evropi. Austrijska optužba i pozivanje na rat protiv Srbije bila je u punom skladu sa dugogodišnjom politikom austrijske Vojne stranke. Tješina. Nemačka je 1. januara 1913. Posle intenzivne jednomesečne propagandne kampanje protiv Srbije. 1859 . navodi i vojni istoričar Hju Strečen (Hew Francis Anthony Strachan): "Hozendorf je prvi put predložio preventivni rat protiv Srbije 1906. Austro-Ugarska je 28. Sutradan. on je predlagao rat protiv Srbije dvadesetpet puta. 1885 . od Kiburga. avgusta objavila rat Francuskoj i 4. 1. Furlanije. juna 1914. u Sarajevu je 30. zvanog i Moltke Mlađi. jula 1914. koja se zalaže za rat sa Nemačkom. Oslobođen na tom procesu. Nemačka je objavila ultimatum Rusiji zahtevajući da u roku od 12 sati obustavi mobilisanje svojih trupa. Luegerova Hrišćanskosocijalna partija. artiljerijskim granatiranjem Beograda. Atentat na Žoresa izvršio je izvesni Raul Vilen (Raoul Vilain. napustio je Francusku i nastanio se u španskoj Ibici. član studentske nacionalističke Lige mladih prijatelja Alzas-Lorene. u Francuskoj je proglašena opšta mobilizacija za rat sa Nemačkom. zatim je to ponovio 1908 . prvi čovek levog krila francuskih socijalista. preventivni rat. gospodar Trsta. itd. Austrijska socijaldemokratija takođe je snažno podržala ratnu politiku carske vlade. Dana 31.1914). 29. Parme. Velika Britanija kao jedan od međunarodnih garanata belgijske neutralnosti. i maju 1914. pa je ovaj događaj uzet za casus belli protiv Srbije. Kao što to 2001. avgusta 1914. u oktobru 1913. Zadra.1913.

43 Tok događaja koji je doveo do izveštaja Naše globalno susedstvo.98 Nemačkoj. u drugoj polovini sedamdesetih godina 20. Cambridge. čija su dva izveštaja – Sever-Jug. Naše globalno susedstvo. 1913 . MIT Press. veka osnovao je i vodio Nezavisnu komisiju za pitanja međunarodnog razvoja. Cambridge. Massachusetts 1980. kancelar Savezne republike Nemačke (1969 .1969). Program za preživljavanje iz 1980. 1913 . Independent Commission on Internacional Development Issues. ova istraživanja odbacila su ove tvrdnje kao puku propagandu. Saradnja Sever-Jug za obnovu sveta iz 1983 – i danas aktuelna. dobitnik Nobelove nagrade za mir (1971). naročito u američkoj istoriografiji. Nemačka. koga su savremenici nazvali Veliki Rat i Rat koji će okončati sve ratove. predsednik Socijaldemokratske partije Nemačke (1964 . gradonačelnik Zapadnog Berlina (1957 . neposredno posle pada Berlinskog zida 1989. .1992) i počasni predsednik Socijaldemokratske partije Nemačke (1987 ... uveren u tom trenutku da se čovečanstvo nalazi "na ivici novog vremena". Commision on Global Governance. osnovana 1992. sazvao je neformalni konsultativni sastanak u Kunigsvinteru. nekolicinu članova Palmeove 43 Vili Brant (Willy Brandt. koja su u više navrata preduzimana u evropskoj i svetskoj.1966). *** Na samom kraju 20.1992). stoleća. Videti. North-South: A Program for Survival.1992). Brant. Common Crisis. zasnovni su na filozofskoj i praktičnoj platformi koja je objavljena početkom 1995. MIT Press. rođen kao Herbert Ernst Karl Frahm. North-South Cooperation for World Recovery. i okončanja tzv.1974). predsednik Socijalističke internacionale (1976 . poznatu i kao Komisija Sever-Jug.1987). i Zajednička kriza. nemačko-norveški socijalista blizak trockizmu IV Internacionale za vreme Španskog građanskog rata i pripadnik norveškog pokreta otpora za vreme Drugog svetskog rata. godine 1995. ministar spoljnih poslova i vicekancelar Savezne republike Nemačke (1966 . U potpunosti i uverljivo. pokrenut je krajem 1989. na inicijativu Vili Branta (Willy Brandt. hladnog rata. uoči obeležavanja pet decenija postojanja međunarodnog sistema OUN. na koji je pozvao članove svoje Komisije za pitanja međunarodnog razvoja. Aktuelni koncept kosmopolisa i njegovih ustanova globalne uprave. Naprotiv. ovo traganje stiglo je do napuštanja različitih programâ u čijem se središtu nalazila ideja svetske države i formulisanja koncepta globalne uprave i globalnog upravljanja. predstavila u svom izveštaju Our Global Neighborhood. Tako je počeo Prvi svetski rat. čitavog onog institucionalnog poretka sveta uspostavljenog posle Drugog svetskog rata. nisu potvrdila tvrdnje austro-ugarske i nemačke propagande o odgovornosti Srbije i njene vlade za izbijanje rata.1992) i zbog toga poznata kao Brantova komisija. Massachusetts 1983. Reč je o razvijenom projektu za reformisanje svetskog političkog sistema. Istraživanja svih činjenica o početku Prvog svetskog rata i odgovornosti za njegovo izbijanje. koji je nezavisna međunarodna Komisije za globalnu upravu. kao i perspektiva čitave ove složene strukture.

koji tek što je izašao iz osmogodišnjeg rata sa Iranom (1980 . sastali Karlson. Buš (George Herbert Walker Bush). 3. politička i ekonomska kriza sa epicentrom na Bliskom Istoku. Dan kasnije. Među učesnicima. u okviru svoje kolonijalne uprave. u okviru Otomanskog Iraka. svet je zahvatila još jedna bezbednosna. nekoliko meseci kasnije. Savet bezbednosti OUN usvojio Rezoluciju 661 kojom se protiv Iraka uvode ekonomske sankcije. izkristalisala se ideja o formiranju posebne komisije za pitanja kratkoročnih i dugoročnih perspektiva čovečanstva. avgusta 1990. 1927 .99 (Sven Olof Joachim Palme. sa namerom da sačine izveštaj o novim mogućnostima miroljubive svetske saradnje u bliskoj budućnosti. Irak je ignorisao obe ove rezolucije. Stoga je 6. generalni sekretar britanskog Komonvelta i Jen Pronk (Johannes Pieter Pronk). ali su Britanci posle 1918. avgusta. Na ovom sastanku. Naime.Otomanske konvencije iz 1913. Međutim. predsednik SAD Džordž H. Pronk i sam Brant. Savet bezbednosti OUN po hitnom postupku usvojio je Rezoluciju 660 kojom je iračka invazija osuđuje. bili su takođe i Ingvar Karlson (Ingvar Carlsson). Brundlandove (Gro Harlem Brundtland) Komisije za životnu sredinu i razvoj i Njerereove (Julius Kambarage Nyerere. Istog 2. vojnu invaziju na Kuvajt nastojeći da ponovo uspostavi teritorijalno stanje u tom delu sveta kakvo je bilo do Prvog svetskog rata. 1922 . 7. casa. V. kao dva samostalna emirata. vojnu Operaciju Pustinjski štit. National Security Directive 26. Rampal. . avgusta 1990.1999) Komisije za Jug. bivši premijer Švedske i predsednik Socijaldemokratske partije Švedske. Prvi praktični korak u pravcu realizacije ove zamisli odigrao se već u januaru 1990. a od vlade u Bagdadu se zahteva da odmah povuče svoje vojne efektive iz Kuvajta. Tako je 2. posebno za pitanja globalne miroljubive saradnje u godinama i decenijama koje doleze. Arapska Liga usvojila je sličnu rezoluciju. koju je Buš potpisao 2. Ova operacija bila je planirana i odobrena u skladu sa poverljivom Direktivom o nacionalnoj bezbednosti 26. Kuvajt je bio autonomna oblast. Sutradan. Šridrat Rampal (Shridath Ramphal). sa ciljem sprečavanja Iraka da posle Kuvajta napadne i Saudijsku Arabiju. avgusta 1990. tretirali Kuvajt i Irak kao posebne zemlje.1986) Komisije za razoružanje i bezbednost. izvršio je 2. Operation Desert Shield. potpredsednik Laburističke partije Holandije. Irak. otvorena svetska politička i bezbednosna kriza.1988). avgusta 1990. kada su se na Brantov poziv. "čisto defanzivnu". saopštio je da SAD pokreću preventivnu. takođe zahtevajući povlačenje iračih trupa. avgusta 1990. na osnovu Britansko .

generalni sekretar Međunarodne . Posle veoma pažljivih i širokih konsultacija. a povodom ove krize. provinciju. oni su to prihvatili i počeli sa preliminarnim radovima. Commission on Global Governance. dana 17. prvi put javno upotrebio je pojam na kome je njegov glavni međunarodni partner (i konkurent) Mihail Sergejevič Gorbačov (Михайл Сергéевич Горбачёв). Međutim. neuspešno inistirao još 1988. u Komisiju je ušlo još 26 ličnosti sa respektabilnim međunarodnim ugledom: Ali Alatas (indonežanski ministar spoljnih poslova. na velika vrata ponovo uveden na svetsku pozornicu godine 1990. Najzad. Kolombo 1976. 8. u aprilu 1992. u okviru Operacije Pustinjski štit. Buš je. Najzad. "because it threatens the New World Order". izjavio da invazija Iraka na Kuvajt neće uspeti zato što "preti Novom Svetskom Poretku".000 vojnika. avgusta 1990. Irak je proglasio aneksiju Kuvajta. Abdlatif Al-Hamad (nekadašnji kuvajtski ministar finansija i planiranja. Tako je posle sedmogodišnjeg ciklusa u interpretaciji svetskog saveza siromašnih. Njujork 1974. Ingvara Karlsona i Šridrata Rampala. izabrani su i članovi Komisije za globalnu upravu. tadašnji generalni sekretar OUN. Ana Balebo i Puiž (Anna Balletbo i Puig. članica španskog parlamenta. generalni direktor i predsednik Arapskog fonda za ekonomski i socijalnu razvoj u Kuvajtu). delove teoritorije ove zemlje uključio je u proširenu provinciju Basra. V. naime. Beograd 1980). i koja počinje konstatacijom da je "pristup nafti u Persijskom Zalivu i bezbednost glavnih prijateljskih zemalja u regionu od vitalnog značaja za nacionalnu bezbednost SAD". Buš. Istog dana. avgusta 1990. sutradan. pojam Novi Svetski Poredak. Oskar Arijas (Oscar Arias. Butros Butros-Gali (Boutros Boutros-Ghali). podržao je u ime svetske organizacije formiranje i ciljeve nove komisije i za njen rad ponudio odgovarajuću logističku i finansijsku pomoć svetske organizacije. a ostatak je proglasio za svoju 19.100 oktobra 1989. Pošto se konsultovao sa Bruntlandom i Njerereom. pojam Novi Svetski Poredak. SAD su počele da koncentrišu jake pomorske i vazdušne snage u oblasti Persijskog Zaliva sa ciljem da u najkraćem mogućem roku tamo stacioniraju kontigent od 500. Džordž H. stalni predstavnik ove zemlje u UN). Pored dvojice kopredsednika. posle neuspešnog pokušaja Mihaila Gorbačova iz 1988. New World Order. predsednik Kostarike 1986 1990). članica Izvršnog komiteta Socijalističke partije Katalonije. odnosno Pokreta nesvrstanih ali i OUN (Alžir 1973. New World Order. Brant je predložio Karlsona i Rampala za kopredsednike buduće komisije. sada kao doktrina svetskog saveza bogatih.

Jirži Dinstbir (Jiri Dienstbier. predsedavajući Komiteta za razvoj Svetske banke i IMF). ministar za nacionalno ujedinjenje. I. vek). Manuel Kamačo Solis (Manuel Camacho Solis. Sadako Ogata (Japan. član izvršnog komiteta Cornell univerziteta). pomoćnik . dirktor Instituta za međunarodne odnose. Urugvaj. izvršni direktor IMF. predsedavajući Češkog saveta za međunarodne odnose). generalni sekretar Hrišćanskodemokratskje unije Nemačke). gradonačelnik Meksiko Sitija). borac za ženska prava). finansije i budžet. Kenija. član nemačkog parlamenta. Patel (guverner indijske Banke za rezerve. predsedavajući konferencije poznate kao Urugvajska runda pregovora o trgovini koja je rezultirala osnivanjem Svetske trgovinske organizacije. podsekretar UNCTAD-a. član upravnog odbora Smithsonian Institution. Bernard Čizero (Bernard Chidzero. državni ministar za inostranstvo i Komonvelt). predsedavajuća u Izvršnom bordu UNICEF-a. ministar finansija Zimbabvea. predsedavajući Afričkog nacionalnog kongresa. Enrike Inglesias (Enrique Iglesias. predsedavajući seulskog Komiteta 21. G. Olara Otunnu (Uganda. Žak Delor (Jacques Delors. predsednik Svetske alijanske za reformisane crkve). predsednik Evropske komisije od 1985. Vangari Matai (Wangari Maathai. Alen Bosek (Allan Boesak. izvršni sekretar Ekonomske komiije OUN za Latinsku Ameriku.Kina. Češka. Hongku Li (Hongkoo Lee. predsednik Međunarodne akademije za mir u Njujorku. predstavnik svoje zemlje u UN. predsedavajući Komiteta za odnose SAD . spiker nevladinih organizacija na Svetskom samitu u Rio De Ženeiru 1991). SAD. ministar za prekomirski razvoj. član Doma lordova britanskog Parlamenta. visoki komesar za izbeglice UN od 1991. zamenik premijera Republike Koreje. Francuska. ministarpredsednik Saksonije. glavni ekonomski savetnik indijske vlade. stalni sekretar indijskog ministarstva finansija. Kurt Bidenkof (Kurt Biedenkopf.101 fondacije Olof Palme. nekadašnji francuski ministar za ekonomiju. Frenk Džud (Frank Judd. državni podsekretar za odbrane UK.1991. južnoafrički političar. član Nezavisne komisije za međunarodna humanitarna pitanja). Barber Konabl (Barber Conable. profesor političkih nauka u Seulu. potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Češke. predsednica Nacionalnog saveta žena Kenije. direktor Londonske škole za ekonomske i političke nauke. predsednik Interameričke banke za razvoj od 1988. predsednik Svetske banke 1986 . STO). predsedavajući Komisije za ljudska prava OUN). gradonačelnik Klišija). nekadašnji ministar spoljnih poslova Meksika.

član Svetske komisije za okolinu i razvoj). Kian Džiadong (Qian Jiadong. Brajan Urgvart (Brian Urquhart. Senegal. predsednik Saveta Zemlje. Njen inicijator i osnivač Vili Brant umro je već narednog meseca. Francuskoj i Indiji. oktobra 1992. Avganistanu. vek). CFR. Posle dugotrajnog procesa. predsednica MacArthur Foundation. koja je do 31. Earth Council. Vrhovni sud Švedske doneo je 1998. presudu u kojoj se kaže da nemačka savezna država Bavarska ni po kom osnovu ne može biti vlasnik autorskih prava za Mein . Celina Vargas do Amaral Peixoto (generalni direktor Nacionalog arhiva Brazila. UK. Moris Strong (Maurice Strong. Adela Simons (Adele Simmons. ambasador za razoružanje. UN. član Nezavisne komisije za pitanja međunarodnog razvoja). naime. UNDP). u Švedskoj i to kod izdavača poznatog po svojim antinacističkim stavovima. savetnica visokog komesara za izbeglice UN. članica Saveta za međunarodne odnose. član nezavisne Komisije za pitanja razoružanja i bezbednosti). direktorka Afričkog odeljenja Populacionog fonda UN. Kanada.102 administratora Programa za razvoj UN. stalni istraživač u Programu za međunarodne odnose Fordove fondacije. Mari-Anželik Savan (MarieAngelique Savane. 1992. godine. članica Visokog savetodavnog tela UN za održivi razvoj. zahtevajući da se zbog toga ovo švedsko izdanje Mein Kampf zabrani. godine vlasnik autorskih prava za Mein Kampf (sa izuzetkom eventualnih izdanja na engleskom ili holandskom jeziku). zamenik generalnog sekretara UNCTAD-a. stalni kineski predstavnik u ženevskom sedištu UN. funkcioner u administracijama predsednika Kartera i predsednika Buša). Jurij Voroncov (sovjetski i ruski diplomata.1986. Nemačka savezna država Bavarska. pomoćnik generlnog direktora kineskog Centra za međunarodne studije. član Komisije za Jug). predsednica Asocijacije afričkih žena za istraživanja i razvoj. [Interesantno je to što je 1992. SAD. Komisija je počela sa radom u septembru 1992. ambasador svoje zemlje u SAD. takođe pokrenut talas novih izdanja Mein Kampf Adolfa Hitlera. Prvo legalno izdanje Mein Kampf pojavilo se. članica Obrazovne komisije UNESCO-a za 21. decembra 2015. Jan Pronk (potpredsednik Laburističke partije Holandije. savetnik Borisa Jeljcina za međunarodne odnose). pomoćnik generalnog sekretara UN za specijalna politička pitanja 1972 . tužila je nadležnom sudu izdavača zbog nepoštovanja autorskih prava i neovlašćenog objavljivanja dela. direktor Centra za istraživanje i dokumentaciju brazilske istorije). gneralni sekretar I i II Zemaljskog samita. 8.

com. a knjiga je dostupna u elektronskom formatu na više tamošnjih sajtova. kao i . preostalih pet u Njujorku. Common Security Forum. Izdanje Mein Kampf na arapskom jeziku. ova prodaja je obustavljana. Mein Kampf može se naći u Kanadi. sledstveno. u Ruskoj Federaciji štampana su tri izdanja Mein Kampf. štampano 1995. takođe. uključujući Mein Kampf i Protokole sionskih mudraca. MekArtur Fondacija. na francuskom tržištu. takođe se veoma dobro prodavalo u Engleskoj. Od 1992. rad Komisije podržale su vlade Kanade.000 evra dnevno zbog elektronske prodaje revizionističke lektire. Češki prevod Mein Kampf objavljen je 2000. Holandije. Univerzitet UN bio je sa Komisijom koorganizator javnog simpozijuma o ključnim pitanjima koji je održan u Tokiju. kada je objavljeno prvo izdanje na ruskom jeziku. Švedske i Švajcarske. Indije.] Komisije za globalnu upravu imala je jedanaest plenarnih zasedanja – šest u Ženevi. Do 1999. Tokiju. Godine 2002. Razgovori o konceptualnim i strateškim problemima bili su organizovani u okviru Foruma za zajedničku bezbednost. U slobodnoj prodaji. regionalne konsultacije bile su obavljene u San Hozeu (Kostarika). i Ford Fondacija (Ford Foundation) iz SAD. Kuernavaku (Meksiko). Norveške. Australiji. sud u Francuskoj presudio je da Internet kompanija Yahoo! mora da plaća 100. Ministarstva za međunarodne odnose Norveške i Centra za studije globalne uprave. Grčkoj i Turskoj (tursko izdanje štampano je 2005). London School of Economics. Indonezije. dve fondacije UN koje je osnovao Japan. gradska uprava Meksiko Sitija. Osim u više štampanih izdanja na različitim jezicima širom sveta. stručnjaci za pojedina posebna pitanja. Center for the study of Global Governance Londonske ekonomske škole. Danske. pa do 2006. Arapski fond za ekonomski i socijalni razvoj iz Kuvajta.103 Kampf te da. na više jezika. Karnegi Korporacija (Carnegie Corporation). Mein Kampf je trenutno dostupan u elektronskom obliku na više Internet sajtova i. zatim kanton Ženeva. Povereništvo za svetsku humanitarnu akciju (World Humanity Action Trust) iz UK. Posle izveštaja Centra Simon Vizental.com i Barnesandnoble. u Libanu. Mein Kampf se prodavao u Nemačkoj posredstvom Internet knjižara Amazon. Briselu i Visbiju (Švedska) – a u njenom radu učestvovali su i članovi više neđunarodnih organizacija civilnog društva. gde je smešten i sekretarijat Komisije. Kairu i Nju Delhiju. Evropska komisija. ne može ni podnositi tužbene zahteve u vezi sa izdavanjem ili zabranom ove knjige u Švedskoj. Finskoj.

http://web. http://www. videti: The Commision on Global Governance. Our Global Neighborhood.net/. http://sovereignty. Integralni tekst izveštaja dostupan je na adresama: The Commission on Global Governance. Environmental Conservation Organization.br/r09.htm. Oxford University Press. objavila svoj izveštaj.ch/contents.44 44 O samoj Brantovoj Komisiji za globalnu upravu i njenom istorijatu.htm.cgg.org/globalgovernance.libertymatters.104 Fondacija Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung) iz Nemačke.ufrgs. .libertymatters. Report of the Commission on Global Governance.org/web/20011205053354/www. http://www.htm. http://www.org/globalgovernance.rcgg. Najzad. Komisija je početkom 1995. Our Global Neighborhood. videti izveštaj Komisije. in The Research Centre for Global Governance . Global Governance.htm. 1995 [410 p]. Sovereignty.archive.

Upravljanje ekonomskom međuzavisnošću. Naše globalno susedstvo. Vrednosti za globalno susedstvo (globalna građanska etika. doživao tako radikalne strukturalne promene da one neizostavno nalažu i hitne. regionalnim i svetskim poslovima. kao i reformi OUN koja kroz ustanove globalnog građanskog društva i jačanje vladavine zakona na svetskom planu treba da dovede do institucionalnog obezbeđivanja neposrednog učešća svih građana u lokalnim. slede poglavlja: Novi svet. Unapređenje bezbednosti. nosioci promena u civilnom društvu. privatni sektor). koji su potpisali Karlson i Rampal. i 1995. Sa ovog opšteg stanovišta. naročito kada je reč o opštoj sigurnost čovečanstva i bezbednosti same planete. 3. borba protiv korupcije). 4.105 6. Društvene promene i promene životne sredine (stanovništvo i populacioni trendovi. Reformisanje Ujedinjenih Nacija. istočnoevropsko iskustvo tranzicije. 2. razaranja i nasilje na prostoru izvorne Jugoslavije i Ruandi. porast broja građanskih konflikata. ekonomskoj međuzavisnosti svih aktera svetske ekonomije. . kao primeri. etnička čišćenja. Vrednosti za novo susedstvo. globalni mediji. polaze od toga da je svet tokom 50 godina između 1945. Autori izveštaja Our Global Neighborhood. Ekonomski trendovi (siromaštvo. genocid. posebno se tematizuju problemi kao što su to: 1. transfer upravljačke moći kao i moći odlučivanja neposredno na građane). kao i planetarni rast agresije i nasilja). apostrofiraju se tada aktuelni građanski ratovi. takođe radikalne promene u samom institucionalnom aranžmanu upravljanja svetskim poslovima. u izveštaju podeljenom na sedam poglavlja (posle Predgovora. Vojne transformacije (trka u naoružanju. kopredsednici Komisije. Jačanje vladavine prava širom sveta i Poziv na akciju).

6. naročito razvoj nevladinih organizacija. svetski sud i unapređenje međunarodnog zakonodavstva uopšte). problem migracija. reforma Generalne skupštine OUN. kao i o razmerama sporova koje je pokrenuo. sa obavezom da se etika i vrednosti preuzmu kao temelj novog svetskog poretka. a ne samo vlade. redigovan 2004) u kome se. World View Commentary No.edu/depts/clinic/ihr/display_details. 7. O razmerama uticaja koji je ovaj izveštaj imao i ima na profilisanje strategije globalnog razvoja i strategije upravljanja svetskim poslovima uopšte."45 45 Videti. govore brojni izvori. MMF i globalna ekonomska stabilnost. a onda svakako njen koncept sveta. Chicago. 2004. ugovor o neširenju naoružanja. pored ostalog. Modified: July 14. održivi razvoj i Agenda 21.law. Komisija zamišlja svet kao 'susedstvo' sa ljudima. jašanje vladavine zakona na svetskom planu posebno kroz Savet bezbednosti. http://www. 119. pomoć u razvoju i borba protiv siromaštva. eliminisanje nuklearnog oružja. Unapređenje bezbednosti (okončanje pretnje od masovnog uništenja i globalnog uništenja čovečanstva. predlog za formiranje Saveta za ekonomsku bezbednost OUN. a ne državama u centru. tržišni instrumenti i životna sredina. u prilog predlogâ Brantove komisije kaže i ovo: "U sledećem veku – i možda ne tako daleko – istorija će izgleda opravdati. Center for International Human Rights. 1996. Upravljanje ekonomskom međuzavisnošću (demokratizacija procesa donošenja odluka na globalnom nivou. A People's Assembly. zabrana hemijskog i biološkog oružja. armijski transferi.cfm?ID=75&document_type=commentay . pravila za međunarodnu trgovinu i konkurenciju. nastojanje da se žene stave u centar odlučivanja. predlog za osnivanje Skupštine narodâ OUN. pa tako i onaj komentar (napisan 1996. razvoj globalnog građanskog društva. smanjenje vojnih izdataka i njihova konverzija u civilne programe. reforma ekonomskih i socijalnih operacija OUN. Reforma OUN (reforma Saveta Bezbednosti OUN. regionalizam i neformalni multilaterizam. UNCTAD i UNIDO.northwestern. sa sistemom upravljanja koji uključuje civilno društvo. kultura nenasilja). October 23.106 5. Northwestern University School of Law. formiranje Saveta za ekonomsku bezbednost OUN. zaštita životne sredine. principi globalnog upravljanja životnom sredinom). Douglass Cassel: Our Global Neighborhood: A Vision For The Future. ako ne sve detalje komisijinih preporuka. trgovina i Svetska trgovinska organizacija. odnosno uspostavljanje multilateralnog režima međunarodne trgovine.

Naš rad nije drugo nego tranzitna stanica na tom putu. The report of the Commission on Global Governance. isto. Harris. in Our Global Neighbourhood.org/wiki/John_Birch_Society. November 1994.com/mr/greenwood. mnogo neotpornijem prema hegemonističkim ambicijama.jsp?doi=10. Nije naša namera da ponudimo plan za sva vremena.000 međunarodnih organizacija. verovatno veoma rđavu. Međunarodni monetarni fond (International Monetary Isto tako videti i karakterističnu kritiku iz ugla radikalnog krila svetskog federalističkog pokreta. iako ovaj predloženi sistem svetske uprave i upravljanja svetskim poslovima ne znači zalaganje za uspostavljanje svetske vlade. koji se razvija više na osnovu uloga država i vlada nego na osnovu ljudskih prava. Ali.ch/foreword.htm.Stockholm. http://doi.contentdirections. pa sledstveno i praktični korak u pravcu uspostavljanja upravo jedne takve svetske federacije i njene federalne vlade sa planetarnim autoritetom. Praeger Publishers 1999. "Kao što ovaj izveštaj jasno naznačava. Greenwood Publishing Group. Mi ne predlažemo razvoj prema svetskoj vladi. globalna uprava nije globalna vlada. Grupa 8. http://en.wikipedia. http://en. and James A. a u novom obliku datih osnivanjem Ujedinjenih Nacija pre gotovo pedeset godina.107 Na samom početku izveštaja. Mogućnost za jedan takav ishod danas uverljivo demonstrira veoma gusto isprepletana mreža od preko 30. jer ukoliko se u tom pravcu uputimo možemo se naći u svetu mnogo manje demokratskom nego što je on danas – svetu naviklom na moć.London: Co-Chairmen's Foreword. svetsku vladu. dobro reprezentuju stavovi radikalnih zastupnika ideje nacionalnog suvereniteta kao što je to konzervativni časopis The New American.org/wiki/The_New_American. očigledno je da taj sistem po svojim intencijama i projektovanim mogućnostima predstavlja primeren supstitut ne samo za jednu hipotetičku. Ingvar Carlsson .cgg. Svetska Banka (World Bank).org/web/20020223232927/www. Errol E.wikipedia. ali i još reakcionarnija asocijacija John Birch Society. Nalazimo se u vremenu koje zahteva svežinu i inovativnost u globalnoj upravi.1336/0275964175. Shridath Ramphal . kopredsednici Karlson i Rampal. izričito kažu sledeće: "Razvoj globalne uprave deo je evolucije ljudskih napora da se organizuje život na planeti i taj će proces stalno napredovati. ali još ne i proglašene svetske federacije. http://web. odnosno međunarodnih organizacija država i vlada ili međunarodnih nevladinih organizacija za upravljanje svetskim poslovima na globalnoj skali: OUN i njene agencije.Yunker: Toward Genuine Global Governance: Critical Reactions to "Our Global Neighborhood". uvereni smo da je došlo vreme da svet iskorači iz matrica razvijanih vekovima. . nego i za vladu pretpostavljene.archive. Primere kritike izveštaja Komisije za globalno upravljanje sa stanovišta desnice. 46 Videti. Nikakvo nerazumevanje ne treba da izazove sličnost termina." 46 Ipak.

Organizacija Severnoatalntskog pakta (North Atlantic Treaty Organisation. i IRC iz 1906.000 međunarodne nevladine organizacije. kasnije će biti više reči. britanski Kraljevski institut za međunarodne poslove. Crvenog polumeseca u islamskim zemljama i Crvenog Lava i Sunca u Iranu. odnosno Međunarodna telegrafska unija. NATO). . u današnju Međunarodnu uniju za telekomunikacije. 47 Nevolja je. poznat kao Čatam Haus. osnovan 1921. O mogućnostima takvog ishoda. takođe njujorška Rokfelerova Fondacija. International Telegraph Convention. korporativnog ili civilnog sektora. osnovana 1913. Rockefeller Foundation. kao i organizacija čiji je cilj organizovanje debeta o glavnim socijalnim i političkim pitanjima vremene. koje predstavljaju nacionalno ili transnacionalno organizovane saveze moći. preko 5. a koje i danas imaju značajan. Union of International Organizations. The International Committee of the Red Cross. procenjuje se da je broj ovih organizacija u svetu znatno veći i da se kreće oko 50. Međunarodna radiotelegrafska konvencija. Što se tiče nevladinih ili akademskih organizacija. osnovan 1920. Najstarije među i danas aktivnim međunarodnim orgaizacijama država jesu: Međunarodni komitet Crvenog krsta. osnovano 1884. WTO). i 1934. Vol.108 Fund. objedinjene su 1932. koja danas koordinira rad 114 nacionalnih organizacija Crvenog krsta. Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization). donosi ove podatke o preko 30. International Telegraph Union. radikalno različit ishod događaja. mogućnost za uspostavljanje velike svetske imperije. Neke od ovih ustanova utiču na svetske poslove još od druge polovine 19. in Union of International Organizations. Njujorška Karnegi Korporacija. Međutim. 47 Godišnjak međunarodnih organizacija. osnovana 1906. osnovana 1865. Upečatljivi primeri su: britansko Fabijansko Društvo. interesne grupe ili profesionalne asocijacije čiji članovi dolaze iz državnog. neke od njih oslanjaju se na veoma dugu i bogatu tradiciju. godine objavljuje Unija međunarodnih orgasnizacija. 2006. u tome što ova ista mreža ustanova za upravljanje svetskim poslovima. Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organisation.uia. Yearbook of International Organizations. Yearbook of International Organizations. isto tako uverljivo danas demonstrira i mogućnost za jedan drugačiji. International Telecommunication Union. ICRC. međutim. Council for Foreign Relations.php. u svom najnovijem petotomnom izdanju u šest knjiga. fondacija osnovana 1911. The Royal Institute of International Affairs. International Radiotelegraph Convention.000. ITU iz 1865. http://www. IMF). videti. od tog broja. organizacija privatnih švajcarskih građana osnovana 1863. kao i hiljade drugih formalnih i neformalnih ustanova i organizacija. koji od 1950.org/organizations/pub. Međunarodna telegrafska konvencija. ITU. ITU. američki Savet za međunarodne odnose.000 su međunarodne organizacije država i vlada.000 međunarodnih organizacija. Carnegie Corporation of New York. Online Edition.V. Chatam House po imenu zgrade u kojoj je smešten od prvog dana. a preko 25. u Ženevi. ne retko i veoma značajan. uticaj na međunarodne odnose. I . IRC. veka i godina Prvog svetskog rata.

i 1974. siromaštva. saznajnog. kao i ljudske prirode uopšte. i na početku 21. koncept globalnog upravljanja u verziji Brantove komisije predstavlja destilat idejâ i tradicijâ upravljanja svetskim poslovima koje su zaista preživele 500 godina istorije i koje. verskog fanatizma i dogmatske osujećenosti. socijalno odgovorne i na socijalističkim načelima utemeljene frakcije planetarne moći. koncept Brantove Komisije za globalno upravljanje reflektuje nastojanja liberalno-demokratske. ljudskoj individualnoj i socijalnoj slobodi. oslobađanju iz mraka neznanja. da se svetski politički sistem uspostavi kao planetarno samoodrživa i uravnotežena horizontalna mrežna struktura ustanovâ za upravljanje svetskim poslovima u tranzitnoj epohi istorije. na kraju 20. posle iskustva sa različitim teorijama i praksama kosmopolisa tokom proteklih 500 godina modernosti – od ciklusa svetske revolucije krajem 18. . dakle već čitavih tridesetšest godina. Danas. predstavljaju konceptualni i praktični okvir za ublažavanje duboke tranzicione krize u kojoj se svet nalazi još od onog "trenutka" između 1970.109 7. Drugim rečima. pa do tekućeg cikusa svetske revolucije na početku 21. tehnološkog. veka. drugim rečima sve što je doprinelo ili može doprineti reprodukciji ljudske zajednice i održivom rastu njenog energetskog kapaciteta (što znači ekonomskog. veka. Sve što je preživelo iskušenja povesti. moralnog i svakog drugog potencijala). represije. predrasuda. naročito ono što je istorija potvrdila kao doprinos osvetljavanju i razumevanju prirode univerzuma i same terestrijalne prirode. kulturnog. nasilja i rata. zatim prirode ljudskih odnosa. veka – u ambijentu sveta čiju nestabilnu strukturu. godine kada je kriza pokrenuta. upravo zbog toga. možemo prepoznati unutar korpusa ideja na kojima počiva i sa kojima se legitimiše ovaj program globalnog upravljanja. ako već ne i ukidanju instrumenata i odnosa eksploatacije. morfologiju i prostor mogućnosti presudno profilišu odnosi konkurentske međuzavisnosti tradicionalnih i novih struktura planetarne moći. sve što može doprineti smanjenju.

uključujući ovde i program Brantove komisije.org/SI/May68docs. između 1970. Paper presented at the Sociology Seminar.stg. New Left Review 18. http://www. VI. http://www. the antiwar movement of the Vietnam era. Adam M. Martin's Press. William G. Bureau of Public Secrets. Chicago 1988. Warren Wagar: A Short History of the Future. videti David Farber: Chicago '68. Martin: Three Hundred Years of World Movements: Towards the End of the Capitalist World-Economy?.org/sept11/essays/wallerstein.rau. sa tzv. University of Chicago Press. Monthly Review. W.htm. dotadašnji ekvilibrijum svetskog sistema nepovratno je narušen kada je sa kolapsom međunarodnog finansijskog sistema iz Breton Vudsa.za/sociology/MartinW. New York 1995. bila pokrenuta njegova istorijska demisija.110 Naime. a polje mogućnosti za jedan naredni ciklus svetske revolucije i jedan novi istorijski sistem bilo postavljeno. Special Issue: Festchrift for Immanuel Wallerstein.. godine. Irwin Unger and Debi Unger: Turning Point 1968. Journal of World-Systems Research. July-August.edu/iwrise.binghamton. Syracuse University Press. New York 1989. 2004 . pp.edu/projects/1968/index. a joint project between South Kingstown High School and Brown University's Scholarly Technology Group. Immanuel Wallerstein: The Rise of East Asia. svetski sistem zahvatila strukturalna bifurkacija i time. avgusta 1971. 1997. St. Basic Books Inc. Brooklyn College. World Revolutions and the World-Systems Perspective. Jan. Martin: Still Partners and Still Dissident After All These Years? Wallerstein. May 1968 Documents. ekonomskim i tehnološkim. summer/fall 2000. 2001. Part I.org/empire/analysis/2003/0812hegemony. Charles DeBenedett: An American ordeal. http://www.htm. takođe nepovratno. Niksonovim šokom od 15. Immanuel Wallerstein: US Weakness and the Struggle for Hegemony. http://fbc. Chicago 1992. videti. dramatično brzo transformisati svetsko i svako pojedinačno lokalno društvo tokom narednih tridesetšest godina i kasnije). Breton Woods System. 2003. Dec. posebno sa distance od preko 30 godina i naročito iz optike teorije svetskog sistema.globalpolicy.bopsecrets. Rand Afrikans University. upravo tada. 48 Za recentne interpretacije svetske revolucije 1968. 23 .24. Social Science Research Council. i 1974. bili su ponuđeni čovečanstvu ili su počeli da se kristališu u ovim događajima na samom početku svetske tranzicione krize. The Whole World Was Watching: an oral history of 1968. http://www. 13 June 2003 http://general. University of Chicago Press. Meiji Gakuin University. takođe. Institute of International Studies.net/NLR18. 1990. in Global Policy Forum.htm.ac. Lawrence II Memorial Lecture.shtml. .2006.newleftreview.ssrc. i 1974)48. Novembar . Daniels: Year of the Heroic Guerrilla: World Revolution and Counterrevoulution in 1968 . 234-263. [Keynote Address at Symposium on Perspective of the Capitalist World-System in the Beginning of the Twenty-First Century.htm. Svi danas aktuelni strateški odgovori na izazove planetarne krize. 2. http://www. na talasu planetarnog suzbijanja svetske revolucije 1968 (reč je o kumulativnom dejstvu mnoštva događaja strukturalne prirode koji su potresali svet između 1964. Johannesburg. Charles Scribner's Sons. New York 1988. William G. posle čitavih 500 godina i u obliku mondijalne tranzicione krize (koja će. što znači novim strukturalnim pretpostavkama. the Charles R. 1998]. Garfinkle: Telltale hearts: the origins and impact of the Vietnam antiwar movement. kao inicijalnim događajem. Immanuel Walerstein: New Revolts Against the System.brown. 5.pdf. or The World-System in the Twenty-First Century. Robert V.html. Immanuel Wallerstein: America and the World: The Twin Towers as Metaphor. sponsored by Project Perspectives on International Studies.December 2002. pod novim doktrinarnim.

diktirati samo njeni nosioci. U drugom slučaju. vodio između SAD i saveznika s jedne strane. sa njegovom neokonzervativnom revolucijom i neoliberalnom ekonomijom. a to ovde u prvom redu znači moći kojima su raspolagali. NWICO. godinom. jedna s namerom da mondijalnu krizu pacifikuje i svet reintegriše federalistički horizontalno. veka. kao federalistički horizontalno udruženog čovečanstva. Svetski savez siromašnih oslanjao se na moć moralnog razloga i visoke ideale jednakosti. do 1990. Zastupnici obe strategije intenzivno su odmeravali svoje snage. rata kultura. Tako je. profiliše zapadnoevropsku kulturnu . a svet integriše vertikalno i pod pretpostavkama koje će. imao za cilj da na frontu tzv. finansijsku i svaku drugu podršku CIA. tokom čitave sedme decenije 20. razlike među njima bile su duboke i nepremostive. koji je osnovan 1950. tokom čitave sedme decenije 20. veka. Protagonisti obe strategije intenzivno su odmeravali svoje snage. NSP. new international economic order. NSIKP. The Congress for Cultural Freedom. Kongres za slobodu kulture. new world information and communication order. a to ovde u prvom redu znači moć znanja kojima su raspolagali. U prvom slučaju reč je o svetskom savezu siromašnih i njihovoj strategiji novog međunarodnog ekonomskog poretka. takođe horizontalnog i federalističkog novog svetskog informacionog i komunikacionog poretka. NOW. bez alternative. NWO. zaključno sa 1980.111 Naročito uverljivo. pravde i solidarnosti. reč je o svetskom savezu bogatih i njihovoj strategiji hijerarhijski vertikalno usrojenog novog svetskog poretka. da zadrži i učvrsti mesto sile na vrhu piramidalne strukture svetske moći. new world order. Iako su protagonisti obe strategije izlaz iz krize videli u neophodnosti uspostavljanja nove konfiguracije svetske moći kao jednog Novog Svetskog Poretka. CCF. bila je to neravnopravna borba. svetski savez bogatih oslanjao se na moć sile i široki spektar vidljivih i nevidljivih. a čiji je važan deo i zahtev za uspostavljanje. uz političku. to se može pokazati na primeru one dve konkurentske strategije koje su tada artikulisane. cultural war (jednom od najvažnijih frontova svetskog hladnog rata koji se od 1948. u svakom slučaju veoma razvijenih instrumenata za dizajniranje i usmeravanje toka događaja u željenom pravcu. druga sa ambicijom da krizu unilateralno produbi i eksploatiše. New World Order. NIEO. Razume se. i to pod pretpostavkama pravednije globalne redistribucije moći i bogatstva. na primer. a SSSR i njegovog bloka s druge).

gov/csi/studies/95unclass/Warner. Međunarodna asocijacija za slobodu kulture. Godine 1967.50.xml&style=tamwag/tamwag. Dvojica nepokolebljivih antikomunista i neumornih ratnika hladnog rata. https://www. na konferenciji održanoj u Palati Titanija u Zapadnom Berlinu. New York 1996. William Morrow. Volume 38.Robert F. Peter Coleman: The Liberal Conspiracy : The Congress for Cultural Freedom and the Struggle for the Mind of Postwar Europe. Origins of the Congress for Cultural Freedom. Oxford University Press. 1995 Edition. 1989. Hju Trevor-Roper (Hugh Trevor-Roper).112 scenu i njen vrednosni sistem u skladu sa političkim i bezbednosnim interesima SAD i "slobodnog sveta" uopšte. (Arthur Schlesinger. Oshinsky: Cranky Integrity on the Left. 1989.xsl. ed. 1945 . Džon Djui (John Dewey). Karl Jaspers. David M. centralne ličnosti i najangažovaniji aktivisti tog projekta. bili su čak i Franc Borkenau (Franz Borkenau). Ignjacio Silone (Ignazio Silone). Winter 1989 . https://www. pobedi u ratu kultura. 1949 . Rejmon Aron (Raymond Aron).gov/csi/studies/95unclass/index. Artur Šlezindžer Ml. Sigmund Diamond: Compromised Campus: The Collaboration of Universities with the Intelligence Community. New York 1987. Christopher Simpson: Science of Coercion: Communication Research and Psychological Warfare. do 1990. London. Peter Coleman. bili su glavni ideolozi.edu/eadapp/transform?source=tamwag/accf.lib. The Congress for Cultural Freedom (CCF).cia. osnovan je 26. Melvin Laski (Melvin Jonah Lasky. in Tamiment Library .book reviews. Kongres za slobodu kulture. Laski (Melvin J. da pronađe odgovor na tada preovlađujuće shvatanje da je liberalna demokratija manje kompatibilna sa kulturom od komunizma. Tenesi Vilijams (Tennessee Williams). Oxford University Press. Među učesnicima osnivačke konferencije. Archives and Manuscripts.nyu. kao i drugim gravitirajućim problemima hladnog rata. 5. Christopher Simpson. Michael Warner: Cultural cold war. http://dlib. otkriveno je da je CIA bila faktički osnivač ove grupe i finansijer njenih projekata. No. Sept 29. Ronald Radosh: The Liberal Conspiracy: The Congress for Cultural Freedom and the Struggle for the Mind of Postwar Europe.90. Foreign Affairs. Cloak: Scholars in the Secret War.2004) i Irving Kristol (1920). Elmer Holmes Bobst Library. Jr). Number 5.1961 .1957.xqy?q=Congress+for+Cultural+Freedom. da se bori protiv svakog uticaja komunističke ili bilo koje druge levice u kulturi i javnom životu uopšte i da. Congress for Cultural Freedom.uchicago. 49 49 O slučaju CCF . New York University Libraries. najzad. http://marklogic. Benedeto Kroče (Benedetto Croce). August 27. Andrew J. Artur Kestler (Arthur Koestler). Posle tog otkrića. grupa je promenila ime u International Association for Cultural Freedom (IACF). 1945 – 1955. Vol. Melvin Dž. 1939 .html. New York and Collier Macmillan. a rata kultura posebno. izlazio od 1953.cia. New York 1992. The New York Times.IACF. 68. .edu:8002/search. Gown Winks and Robin W. Glasilo CCF/IACF bio je književni časopis Encounter koji je uz finansijsku podršku CIA. Pierre (book review): The Liberal Conspiracy: The Congress For Cultural Freedom And The Struggle For The Mind Of Postwar Europe. Guide to the American Committee for Cultural Freedom Records 1939 . The Free Press. Bertrand Rasel. juna 1950. 1920 . Lasky). in The University of Chicago Library.1960. National Review. 1989. Wagner Labor Archives.: Universities and Empire: Money and Politics in the Social Sciences . videti.html in Central Intelligence Agency: Studies in Intelligence. Sidni Huk (Sidney Hook).

Giles Scott-Smith: The Congress for Cultural Freedom. Larry Hart.php?Article=Kulturkampf&Entity=OrwellG. Neal Kozodoy. Vol. Vijetnam. Frances Stonor Saunders: USA: The Cultural Cold War: The CIA and the World of Arts and Letters. Conference at the German Historical Institute. iako ove aktivnosti u SSSR i istočnoj Evropi..000 ljudi. sprovođen u okviru Operacije Kondor (špan. u Africi. Operação Condor). Kambodža. ograniči i neutrališe svaka "marksistička subverzija". svi oni bili su osumnjičeni kao osobe opasne za . the Cpngress for Cultural Freedom. itd. Nick Gillespie: The New Cold War: American cultural identity after September 11. 3. Journal of Contemporary History.larouchepub. do 1989. No. 1999. Primarni cilj ovih tajnih operacija bio je da se suzbije. http://www. Washington D. No. Meyer and Jeffrey Steinberg: The Congress for Cultural Freedom: Making the Postwar World Safe for Fascist `Kulturkampf'. samo u toj zemlji. Reason. 31.org/conpotweb/westernpapers/hochgeschwender.113 Isto tako.findarticles. od 1945. Španija. ne znači da nisu postojale niti da su bile manjeg opsega). . 2006. što zapravo znači svaki oblik autonomne ili alternativne strategije društvene organizacije i razvoja unutar bilo koje zemalje u svetu. u Paragvaju. 2002.50 kao i u During the Cold War . Michael Hochgeschwender: The Intellectual as Propagandist: Der Mont. The American Impact on Western Evrope: Americanization and Westernization in Transatlantic Perspective. 37. a 400. The New Press. The Modern History Project. March 25 . kao i u ondašnjoj Jugoslaviji. Japan. Grčka. Izvorna arhivska građa koja je dostupna istraživačima posle 1990. 30.modernhistoryproject. New York 2000. 50 Prema tzv. 2004. and the Process of Westernization in Germany. June 25.pdf. http://www. pp.com/other/2004/site_packages/3125ccf_kulturkampf.org: 1950 today: Corporate and state intervention in the arts . godine ubijeno je 50. od evropskih zemalja Zapadna Nemačka. Italija. Norveška. Frances Stonor Saunders: Who Paid the Piper?: CIA and the Cultural Cold War.27. Operación Cóndor. Matt Welch: Old Propaganda and New. http://www. Avganistan. Kipar.org/mhp/ArticleDisplay. New York 1998.ghi-dc. 1999. Executive Intelligence Review. ali i na drugim kontinentima. Angola. naročito Kongo. Laos. 437 -455.com/p/articles/mi_m1568/is_2_38/ai_n16545879.000 ljudi bilo je konfinirano. The New Press. Reason. nisu tako dobro i opsežno dokumentovane kao u navedenim slučajevima. veoma dobro dokumentuje planetarne razmere ovih operacija. Finska. Steven P.org/history/articles/cultural-cold-war/. decembra 1992. Dec 2001. http://libcom. posebno u slučaju organizovanog državnog terora koji je u Latinskoj Americi.C. the End of Ideology and the 1955 Milan Conference: 'Defining the Parameters of Discourse'. Vol. Široko razgranata i dobro organizovana mreža operativaca širom sveta radila je tokom čitavog hladnog rata na ostvarivanju glavnog cilja ove strategije subverzije. Libcom. Francuska. 25.000 je "nestalo" (desaparecidos). London 1999. a koja bi strategija mogla da na bilo koji način ugrozi vladajući poredak SAD i njegovih saveznika. u okviru Operacije Kondor. u Aziji posebno Iran. http://www.html. svetski savez bogatih paralelno je istrajavao na strategiji i instrumentima za svrgavanje nepodobnih režima i kreiranje politički prihvatljivih vlasti u zemljama širom sveta (sve zemlje Latinske Amerike. Turska. Making the Postwar World Safe for Fascist Kulturkampf. čak i Ujedinjeno Kraljevstvo. Granta. Steven Meyer & Jeffrey Steinberg: The Congress for Cultural Freedom. "arhivama terora" koji su otkriveni 22. port. June. Belgija.

Edition Raetia. John Prados: President's Secret Wars. Peter Kornbluh: The Pinochet File: A Declassified Dossier on Atrocity and Accountablity. La Habana. 2068. Hans Karl Peterlini: Bomben aus zweiter Hand. Publicación del IX Congreso Universitario de Derecho Penal. http://en. Guardian.19. strategy of tension. Videti.org/wiki/Operation_Condor. kao strategija usmerena na uspostavljanje svetske republike. New York 1986. Operación Cóndor.. Rowohlt. and a top-level campaign of political 'destabilisation'. Paris 1994. last modified 19:36. 2078 and 2087/90. p. November 22. Milano 1991. The Washington Post. eds. Voltairenet. D. J. čiji su pripadnici sprovodili strategiju tenzije.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB212/index. Acts of Terrorism.Comisión Nacional sobre Prisión Política y Tortura. C. Jan de Willems. Universidad de Salamanca. Zwischen Gladio und Stasi . Support.C. John Dinges: The Condor Years: How Pinochet and His Allies Brought Terrorism to Three Continents. Jean-Francois Brozzu-Gentile: L' affaire Gladio. Los años del lobo and Operación Cóndor: Pacto Criminal. Sandro Scarso.ch/serviceengine/FileContent?serviceID=PHP&fileid=265D9495-1EFF-DD87-C741-. Ministerio del Interior . 9 April 2007. 10. Edit. Marie-Monique Robin: Escadrons de la mort. 17 Nov 1990. a konzervativna revolucija kao strategija integrisanja sveta po neoliberalnim kanonima korporativne ekonomije poredak diktature u toj zemlji. U Argentini. U. Mario Coglitore. Santiago de Chile 2005. 5 December 1990.wikisource. New York 2004. eskadroni smrti ubili su tokom Operacije Kondor 30. ital.html. Calusca Edizioni. 2006. freemasons. Nov 14.December 12. 1994. Giulio Andreotti. Editions Albin Michel. Brussels 1991. http://se1.Previamente publicado en "Derecho penal: Implicaciones Internacionales". Hamburg 1991. itd. Pinochet: A Declassified Documentary Obit. Omissioni e silenzi della repubblica. 212. l'école française (Eskadroni smrti.122 -137. président du Conseil italien: Rapport Andreotti sur l’Opération Gladio. Bozen 1992. engl.vii (1999) .. in The World Traveler. 51 Videti. 2004.: Gladio. Washington.. Constable. Primo Moroni. Universum [online]. Terrorismo de Estado en el cono Sur. 6. Odonian Press. Lholé-Lumen. p. Informe de la Comisión Nacional sobre prisión politica y tortura. strategia della tensione u zemljama zapadne Evrope. in Wikipedia. 5 December 1990. Buenos Aires 1998. New York 1989. izvedena je od latinskog gladius što znači kratki mač gladijatora). Editorial Ciencias Sociales'. p.51 Konačno. Gutiérrez Contreras y Myrna Villegas Díaz: Derechos Humanos y Desaparecidos en Dictaduras Militares. 2006. Leo Müller: Gladio .otg.org/article8387. 12. 14 November 1990. Padova 1992. Colex. Clare Pedrick: CIA Organized Secret Army in Western Europe. 1990.S. bila je blokirana i neutralisana. Philip Willan: Puppetmasters: The political use of terrorism in Italy. European Parliament resolution on Gladio. Cezar Mariano. http://en. Ed Vulliamy: Secret agents. fascists.das Erbe des Kalten Krieges: Der Nato-Geheimbund und sein deutscher Vorläufer. Guardian. Archive Posts Records on former Dictator's Repression. edited by Peter Kornbluh and Yvette White. Marzo de 1999. Editions EPO.1. London 1991. 1990. KO'AGA ROÑE'ETA se. William Morrow Inc. 2058. p. strategija NIEO-NWICO. National Security Archive Electronic Briefing Book No. CIA and Pentagon Covert Operations since World War II.gwu. New York 2002. William Blum: Killing Hope: US Military and CIA interventions since . Guardian. p. Madrid. Nilson. Richard Norton-Taylor and David Gow: Secret Italian unit 'trained in Britain'. Sudamericana 2002.htm. po knjizi je iste godine snimljen i dokumentarni film. New Press.org/wiki/European_Parliament_resolution_on_Gladio.isn. Verso. Mark Zepezauer: The CIAs Greatest Hits.. David Pallister: How MI6 and SAS joined in.: La notte dei Gladiatori. francuska škola. Posted . Mondadori. knjiga i dokumentarni film na francuskom i španskom). Parlamentary Investigation of the Swiss Defense Ministry's Secret Army P-26. vol.114 slučaju tajne paravojne mreže Gladio (italijanska reč gladio. 12. Stella Calloni. no. Giampaolo Pansa: Il Gladio e l'alloro: l'Esercito di Salo.voltairenet. Alejandro Paredes: La Operación Cóndor y la guerra fria. Nato's secret network 'also operated in France'. http://www.000 ljudi.wikipedia. ISSN 0718-2376. http://www. Joint resolution replacing B3-2021. 17 November 1990. The New Press. Paramilitary Force Created To Resist Soviet Occupation. ed. 26 février 1991. Operation Condor.Suedtirols missbrauchter Terrorismus. Guardian. Christopher Hitchen: The Trial of Henry Kissinger. pod režimom vojne hunte.

Spring 2005. empire builders. http://www. moralno i pravno sasvim problematičnu i svakako mračnu istoriju tog velikog preduzeća osvajanja vrha planetarne World War II.com. UMI Dissertation Services. http://www. VI.760 . No.com.cfm?lng=en&id=15301. An approach to operation Gladio and terrorism in cold war Italy. . Updated: 20 Jan 2006. Giovanni Claudio con Pellegrino: Segreto di Stato: La verità da Gladio al caso Moro.danieleganser. The Whitehead Journal of Diplomacy and International Relations. Vol. Misinformation about "Gladio/Stay Behind" Networks Resurfaces. The Parallel History Project on Cooperative Security. October 2006. February 23. dramatičnu. Prison Planet. Infowar. UMI Number 9529217. Tiden Norsk Verlag. An Approach to NATO’s Secret Stay-Behind Armies . The Journal of International Issues. mogla je neometano da se razmahne. Thirty Year-Old Soviet Forgery Cited by Researchers.20. Center for Security Studies. videti. Zürich. London 2005. Jeffrey McKenzie Bale: The "Black" Terrorist International: Neo-Fascist Paramilitary Networks and the "Strategy of Tension" in Italy.htm.781. 3. 29 Nov 2004.S. Ediesse. Italy.mega. ed. Vol. Elefanten Press.4. No. February 2005.googlesyndicatedsearch.gov/media/Archive/2006/Jan/20-127177. Leopoldo Nuti: The United States. USINFO. http://usinfo.ch&q=covert+operation&btnG=Search&sitesearch=ethz. često nevidljivu. Arthur E. I. Bio je to veliki uspeh one nove.ethz. 4. Maine 1995. Torino 2000. Intelligence and National Security.Historien om Stay Behind. Ann Arbor. and the Opening to the Left.state. http://www.com/u/ethweb?hl=en&ie=UTF8&oe=UTF-8&sitesearch=ethz.GOV. Crime. Daniele Ganser: Nato's secret Armies. 1953 . Emanuele Bettini: Gladio: La republica parallela. pp. National Archives and Records Administration News Release. 2002. 9. hladnoratovske. pp.htm. Nazi War Crimes and Japanese Imperial Government Records Interagency Working Group: Opening of CIA Records under Nazi War Crimes Disclosure Act.com/articles/february2005/290205swordplay. pp.44. http://www. Common Courage Press. Frank Cass. pp. Einaudi Editore. 28 . and Finn Sjue: Norges Hemmelige Haer .prisonplanet. čiji su pripadnici predano i nesebično radili za taj veliki cilj još od Drugog svetskog rata. Edited by Daniele Ganser and Christian Nuenlist. ETH. Vol. Law & Social Change. 553 .isn. Rowse: Gladio: The Secret U. Oslo 1995. Daniele Ganser: Fear as a weapon. in The Architecture of Modern Political Power.ch&q=stay+behind+army&btnG=Search&sitesearch=ethz. Daniele Ganser: The Ghost of Machiavelli. u SAD i danas službeno tvrde da je slučaj Gladio jedna hladnoratovska dezinformacija i falsifikat Sovjetskog Saveza. Ronald Bye. Daniele Ganser: The British Secret Service in Neutral Switzerland: An Unfinished Debate on NATO’s Cold War Stay-behind Armies. "covert operation" bibliography.isn.ch/e/home/index. Daniele Ganser: The CIA in Western Europe and the Abuse of Human Rights.ethz.ch.115 kreativne destrukcije (koju danas nazivaju fleksibilna reciklaža) i novofeudalnog svetskog carstva. War to Subvert Italian Democracy.fas. Milano 1996. December 2006. 111 . razume se. Intelligence and National Security.php. Chris Floyd: Sword Play: Attacking Civilians to Justify "Greater Security". Giovanni e Sestieri Fasanella. Winter 2005. No.STATE. Eidgenössische Technische Hochschule. Daniele Ganser: Terrorism in Western Europe. videti posebno radove u okviru istraživačkog programa The Parallel History Project on Cooperative Security (ranije Parallel History Project on NATO and the Warsaw Pact). Daniel Ganser Website. ETH. Michigan 1996. Vol.googlesyndicatedsearch. Bogatu.com/u/ethweb?hl=en&ie=UTF8&oe=UTF-8&sitesearch=ethz. pp.html. Jens Mecklenburg. 69 . Journal of Cold War Studies. Summer 2002. 4. Swiss Federal Institute of Technology. No. Winter .ch/collections/colltopic. Mesopotamien Verlag.html.5.ch. 1996.97. http://www. 1968 . Operation Gladio and Terrorism in Western Europe. 20 Jan 2006.html. ETH.1963. Vol. pp. The effects of psychological warfare on domestic and international politics . http://www. "stay behind army" bibliography. http://www. ETH. generacije graditelja imperije. Zürich. Selahattin Celik: Die Todesmaschinerie: Türkische Konterguerilla.: Gladio: Die geheime Terrororganisation der Nato. World Affairs. Zürich.21.580. Center for Security Studies. Köln 1999.ch/. Secret Warfare: Operation Gladio and NATO's Stay-Behind Armies.nu:8080/ampp/gladio. Berlin 1997.php.org/sgp/news/2002/05/nara050802. 36 55. May 8.154. December 2005.1974. No. http://www.

Operations Coordinating Board (OCB). naročito uverljivo predstavlja najuspešniji i najuticajniji u ovoj novoj generaciji graditelja imperije. Kao jevrejska porodica ugrožena antisemitskim zakonima i progonom Jevreja u nacističkoj Nemačkoj. vojnoj obaveštajnoj organizaciji pod direktnom kontrolom američkog Generalštaba. Član je Departmana za upravu u Centru za međunarodne odnose. porodica Kisindžer emigrirala je 1938. Weapons Systems . nastanila se u Njujorku. služio je u Kontraobaveštajnom korpusu američke armije.116 piramide moći. 1955 . tajne grupe Saveta za nacionalnu bezbednost.1956. upisao se na univerzitet Harvard 1947. gde se definišu tajne akicije SAD protiv stranih vlada. univerziteta Harvard od 1954. CIC. iz te zemlje i posle kratkotrajnog boravka u Londonu. Center for International Affairs. *** MEĐUIGRA. Ike. Takođe. Godine 1955. Operations Research Office. gde je radio na visoko poverljivim projektima. Henri Kisindžer primljen je u američko državljanstvo za vreme Drugog svetskog rata. Oko 1955. Operations Coordinating Board (OCB). Rockefeller Brothers Fund 1956 . Henri Kisindžer (Heinz Alfred Kissinger. PSB će 1952. postao je najpoverljiviji pomoćnik Nelsona Rokfelera (Nelson Aldrich Rockefeller. Council on Foreign Relations. naročito obaveštajnih. Od 1943. U. kao i pristalica Trećeg Rajha za potrebe CIA. Konsultant je Grupe za razvoj sistema naoružanja pri Gneralštabu američke vojske. ostao je u aktivnoj vojnoj službi u Zapadnoj Nemačkoj kao oficir 970. po kojima će raditi i kasnije administracije u Vašingtonu.S. Doktorsku disertaciju A World Restored: Metternich. Nemačka. Fondacije braće Rokfeler. konsultant je direktora Odbora za psihološku strategiju. juna 1943. sin učitelja Luisa Kisindžera (Louis Kissinger) i Paule Stern (Paula Stern). Saveta za nacionalnu bezbednost.1969. PETA HENRI KISINDŽER. specijalnog savetnika predsednika Ajzenhauera (Dwight David Eisenhower. Direktor je Projekta posebnih studija. rođen 1923. Godine 1952. 1890 . Posle 1945. Cold War Planning i nadzor svih aktivnosti CIA. u Bavarskoj.1979).1949. konsultant je Odbora za koordiniranje operacija. and Problems of peace 1812 . do 1969. Direktor je projekta o nuklearnom naoružanju Saveta za međunarodne odnose. Department of Government.S. čija je funkcija uključivala i regrutovanje bivših nacističkih obaveštajnih oficira za tajne operacije unutar sovjektskog bloka. 1908 . Kao izabranik porodice Rokfeler. Army Counter Intelligence Corps. Harvard International Seminar. detašmana Kontraobaveštajnog korpusa američke armije. GRADITELJ AMERIČKE IMPERIJE Henri Kisindžer (Heinz Alfred Kissinger. uključujući i angažovanje bivših nemačkih oficira. do 1946. Knjigu Nuklearno naoružanje i međunarodna politika. Army. Izvršni direktor Harvardskog međunarodnog seminara. Special Studies Project. u Furtu. kasnije Henry). dok je bio na vojnoj obuci u Južnoj Karolini. Henry 1923). u okviru koga radi na definisanju bazičnih principa politike hladnog rata. Psychological Strategy Board (PSB). Castlereagh. Joint Chiefs of Staff. oblast Frankonija. U činu rezervnog kapetana vojne obaveštajne službe na službi je bio u periodu 1946 . National Security Council.1822 odbranio je na Harvardu 1954. promeniti ime u Odbor za koordinaciju operacija. bio je 1951 .1969) za Planiranje hladnog rata.1958. 970th CIC Detachment U. objavio je 1957. National Security Council. obavljao je dužnost konsultanta u Kancelariji za istraživačke operacije.

Kina. odobrio je 1974. Kisindžer je desna ruka Nelsona Rokfelera tokom Rokfelerove kampanje za predsedničku nominaciju Republikanske stranke 1968. Na tom položaju nasledio je Nelsona Rokfelera. WSAG. Washington Special Action Group. Kao ovlašćeni pregovarač SAD. Pregovara o prekidu vatre između Izraela i arapskih država u Oktobarskom ratu 1973. Le Duk Tou i Henri Kisindžer dobili su Nobelovu nagradu za mir 1973. Iran US Business Council. National Council for US-China Trade. Le Cercle. Saveta za nacionalnu bezbednost. Direktor je Saveta za međunarodne odnose. Kisindžer je osumnjičen za upletenost u Operaciju Kondor koja je pokrenuta 1975. Konsultant je Ministarstva spoljnih poslova.1977. Tokom sedamdesetih postao je član grupe Bilderberg. Godine 1973. Član je Društva Hodočasnika. Tokom istog perioda. osnvo je i vodio Specijalnu vašingtonsku akcionu grupu. osnovao je Kissinger Associates. National Security Council. mlađim bratom Nelsona Rokfelera. ministrom spoljnih poslova Demokratske Republike Vjetnam o prekidu neprijateljstava između dve zemlje. Kisindžer je bio predsedavajući tajnog Komiteta četrnaestorice. drugu veoma važnu grupu za međunarodnu politiku. SALT 1. koji nadgleda operacije CIA u svetu. i januara 1973. sa Dejvidom Rokfelerom (David Rockefeller. 1959 . Među prvima koji su se angažovali u Kissinger Associates bili su Brent Skrovkroft (Brent Scowcroft). u Parizu. do 1976. Konsultant je Agencije za kontrolu naoružanja i razoružanje SAD.000 komunista i socijalista. 1961 . Studija nacionalne bezbednosti Memorandum 200: Posledice svetskog populacionog rasta na bezbednost i prekomorske interese SAD. Konsultant je korporacije RAND 1961 . kao ovlašćeni pregovarač u ime SAD. Mirovni sporazum koji su Kisindžer i Le Duk Tou potpisali stupio je na snagu 27.1960. Department of State. Lorens . a Le Duk Tou se odrekao svog dela nagrade.Kina. Sa Sajrusom Vensom (Cyrus Vance) i Dejvidom Rokfelerom osnovao je Poslovni savet SAD . Security and Overseas Interests. 1915). Član Trilateralne komisije je od osnivanja 1973. Pilgrims Society. predsednika Ričarda Niksona 1969 .1990). Predsednik Džerald Ford. kompaniju za poverljive političke i ekonomske konsultantske usluge transnacionalnim korporacijama. Secretary of State.1962.1973. Godine 1982. Konsultant je Saveta za nacionalnu bezbednost. učesnik je na skupovima udruženja Bohemian Grove u kampu Mandalay. 1961 . Sr. odnosno ministar spoljnih poslova SAD.117 Evaluation Group of the Joint Chiefs of Staff. kao potpredsednik.S. 1911 . organizovao je dva tajna putovanja u Kinu i vodio pregovore sa Ču Enlajem (Zhou Enlai. ovu studiju kao zvaničnu politiku američke administracije. Savetnik je za nacionalnu bezbednost. Kao predsedavajući Komiteta četrnaestorice. Iste godine optužen je zbog upletenosti u puč Augusta Pinočea u Čileu i odobrava akciju indonežanskog predsednika Suharta na istočnom Timoru kojom prilikom je ubijeno 250.1981. Kisindžer je imao pristup i onim poverljivim informacijama koje nisu dostupne ostalim članovima Komiteta. Nadgleda pisanje dokumenta National Security Study Memorandum 200: Implications of Worldwide Population Growth for U.. Državni sekretar.1976). inicirao je osnivanje Nacionalnog saveta za trgovinu SAD . Godine 1971.SAD. 1898 . United States Arms Control and Disarmament Agency. Forty Committee. Najkasnije od 1969. Tokom decembra 1972.1968. Kisindžer je bio 1973 . National Security Advisor. 1965 . vodio je pregovore sa SSSR o nuklearnim raketama srednjeg dometa. januara 1973.1968. Učesnik je na sastancima grupe Krug.1968. Kisindžer je pregovara sa Le Duk Touom (Le Duc Thou. Kisindžer organizuje nova tajna putovanja u Kinu radi razmene osetljivih obaveštajnih podataka sa kineskim partnerima. Council on Foreign Relations 1977 . Osnovao je Poslovni savet Iran .

generalni konzul Izraela u Njujorku. u broju od 17. Armin Gutovski (Armin Gutowski) iz haburškog Zapadnonemačkog arhiva za svetsku ekonomiju. 1928). Jr. novinar londonskog Ekonomista sa reputacijom propagandiste tajnih operacija CIA i aktivnog učesnika u tim operacijama. Džulijan Ameri (Julian Amery). Učesnici tog skupa bili su Henri Kisindžer. od 1979. nekoliko meseci posle izraelske vojne invazije u Libanu. libanski ambasador u NR Kini. Na sastanku je razmatrana impelemntacija Projekta Nova Venecija. Čarls Daglas Houm (Charles Douglas-Home). u julu 1982. Učesnici ovog sastanka razmotrili su sve dimenzije projekta Nova Venecija.118 Iglberger (Lawrence Eagleburger). autralijsko-američki medijski mogul. 1900 . 5th Baron Harlech. oktobra 1982. Nafali Levi. 1987. 1926 . Jedan je od osnivača Društva Amerika . Ariel Sharon: Profile of an Unrepentant War Criminal. ser Edmund Pak (Sir Edmund Peck). 1919). mahom u Izraelu. podneo ostavku na dužnost Državnog sekretara u administraciji Ronalda Regana. na talasu jačanja američkog uticaja na Bliskom istoku. Uri Dan. planinskom štabu Kamila Šamona (Camille Nimr Chamoun. kao predsednik.1990).China Society. general Aleksandar Hejg (Alexander Meigs Haig. pokrenuta 1982.. Ernest Kuks (Ernst Kux) iz Neue Zeurcher Zeitung. do 1991. . Treći sastanak iz ovog ciklusa održan je 15.1984. objavio je članak Džefrija Stajnberga (Jeffrey Steinberg) Ariel Šaron: Profil ratnog zločinca koji se nije pokajo. tada već visoki oficir MI-6 u londonskoj centrali ove obaveštajne službe. 1931). 1918 . Robert Mos (Robert Moss). u Dir-al Kimaru. Glavna tema sastanka bilo je razmatranje mogućnosti da se ograniči uticaj SAD u regionu i ispita mogućnost aneksije južnog Libana od strane Izraela. postati Generalni sekretar NATO. novembra 1982. koji će već 1984. America . urednik londonskog dnevnika Times i A. West Germany World Economic Archives i Nikolas Eliot (Nicholas Elliot). saglasili se i odobrili njegovu primenu.Kina. Učesnici sastanka bili su helikopterima prevoženi na okupiranu Zapadnu Obalu i na Šaronovo imanje. poslanik Konzervativne partije u britanskom parlamentu. bivši vrhovni komandant NATO. 6th Baron Carrington. zatim lord Karington (Lord Carrington). Od 1985. kada je podneo ostavku. lidera libanske Falange. Ova izraelska strategija naseljavanja okupiranih teritorija definisana je na neformalnim sastancima više uticajnih ličnosti iz Izraela i drugih zemalja. direktor je odeljenja italijanske Banca Nazionale del Lavoro (BNL) u Atlanti. bivši šef britanske obaveštajne službe MI-6 na Bliskom Istoku. Bustani. i početkom 1983. 1924). lord Rol od Ipsdena (Lord Roll of Ipsden) i Per Gilenhamer (Pehr Gyllenhammar). naročito u Čileu. naročito SAD i Ujedinjenog Kraljevstva.1985). Taj projekat bio je zasnovan na ideji da država Izrael pokrene veliki investicioni ciklus na Zapadnoj Obali koji bi podstakao proces masovnog naseljavanja Jevreja na ovim okupiranim teritorijama. Henri Kisindžer je obavljao dužnost predsedavajućeg Nacionalne dvopartijske komisije za Centralnu Ameriku. Prvi iz serije tih sastanaka održan je 15. Rupert Mardok (Keith Rupert Murdoch. Lord Karington (Peter Alexander Rupert Carington. National Bipartisan Commission on Central America. Specijalizovani magazin Executive Intelligence Review. do 1982. Lord Herleh (William David Ormsby-Gore. maja 2002. britanski ministar spoljnih poslova u kabinetu Margaret Tačer. 1983 . Sastanku su prisustvovali Ariel Šaron (Ariel Sharon. New Venice Project. princ Johan fon Turm und Taksis (Johannes Baptista de Jesus Maria Louis Miguel Friedrich Bonifazius Lamoral Prinz von Thurn und Taxis. koji je nešto ranije.1987). na imanju Ariela Šarona u Izraelu. u kome se rekonstruiše istorijat izraelske strategije naseljavanja okupiranih arapskih teritorija koja je. predstavnik za štampu Ariela Šarona. Sastanci bili su održani tokom jeseni 1982.

Službeno je saopšteno da je Irak potom upotrebio taj novac za uvoz hrane i poljoprivredne tehnike. R. CBS i Revlon Group. Direktor je kompanije FreeportMcMoRan 1995 . Whitehead). Savetnik je Kineske nacionalne ofšor kompanije za naftu. Vajthed (John C. Kisindžer se oštro suprotstavio predlozima američke administracije da se tim povodom protiv Kine uvedu sankcije. Morgana. Sa Ričardom Holbrukom (Richard Holbrooke). kompaniju China Ventures za investiranje u kinesku privredu. koju su iste godine osnovali Sajrus Vens i Džon K. od 1995. privatno i javno partnerstvo čija je misija da pomogne izgradnju banaka i finansijskog sistema u tranzicionim zemljama i zemljama u razvoju.kuvajtskog. Počasni je vitez komander reda Sv. Firma Kissinger Associates. a zatim američko iračkog rata 1990. Džon Meršajmer (John Mearsheimer). takođe poznat kao aktivista Kongresa za slobodu kulture i dugogodišnji urednik časopisa Encounter. Atlantic Partnership. docnije priznati utemeljivač američkog neokonzervativizma. New Atlantic Initiative. Fricom Šternom (Fritz Stern) i grofom Otom Lambsdorfom (Otto Count Lambsdorff). Instituta za međunarodno obrazovanje. Američku akademiju. College William and Mary. predsednik je Ajzenhauerove fondacije za razmenu naučnika i predsednik je Niksonovog centra. kompanije Hicks. Institute of International Education i njujorškog Metropoliten muzeja umetnosti. Iza Kongresa za slobodu kulture i Encountera stajala je CIA. postao je direktor Dobrovoljnog korpusa za finansijske usluge. Počasni je predsednik magazina National Interest. CNOOC. FSVC. China National Offshore Oil Corp. Direktor je i kompanije Conrad Black's Hollinger International Inc. ali se ispostavilo da je sa tim novcem kupljena vojna oprema za iračku armiju. Bilo je to uoči izbijanja prvo iračko . Kancelar je koledža Vilijam i Meri. Mihajla i Sv.2001. J. hladnoratovskog glasila te organizacije. pokrovitelj je Atlantskog partnerstva. kao i konsultant televizijske kmpanije ABC News. osnovala je 1989. Konrad Blek (Conrad Black) i Džejms Šlezinger (James Schlesinger). koja je partner Kissinger Associates. International Advisory Board of the American International Group. Kisindžer je i kopredsedavajući uredničkog odbora magazina The National Interest. Dov Zakeim (Dov Zakheim). Tate & Furst. osnovao je 1994. Član je Odbora za evropsku strategiju. Predsedavajući je Međunarodnog savetodavnog odbora Američke međunarodne grupe. P. neokonzervativnog časopisa za međunarodnu politiku koji je osnovao Irving Kristol (1920). Muse. Među članovima saveta The National Interesta. član savetničke grupe Privredne komore SAD ." Takođe 1990. kao i Nove Atlantske Inicijative. Kisindžer je postao član upravnih odbora kompanija American Express. Za vreme slučaja Irakgejt 1989. nalaze se Morton Abramovič (Morton Abramowitz). poverenik je počasnog predsednika Udruženja za međunarodnu politiku. trockista i član IV Internacionale u mladosti. Foreign Policy Association. Direktor je kompanije Gulfstream Aerospace Corporation. Član je Atlantskog saveta SAD. Center Strategic and International Studies (CSIS). Macy. P. Financial Services Volunteer Corps. kao privatno finansiranu ustanovu u Berlinu. neocon. Đorđa. AIG. Rihardom fon Vajzekerom (Richard von Weizsäcker). FSVC se predstavlja kao "neprofitno. Union Pacific.119 Dobitnik je nagrade Karlo Veliki 1987. Posle masakra na trgu Tijananmen iste godine. Predsednik je Američke akademije u Berlinu. Član je Međunarodnog savetodavnog odbora Dž. American Acadamy.M. Predsedavajući . Morgan's International Advisory Council. Europe Strategy Board. Metropolitan Museum of Art. Godine 1990. Continental Grain.Azerbejdžan. poverenik strateških i međunarodnih studija. saznalo se da BNL iz Atlante raspolaže sa 4 milijarde USD na ime robe koju treba da kupi Irak.

1915). objavio je prvi nastavak teksta Kristofera Hičinsa (Christopher Hitchens) Zločini protiv čovečnosti. Feliks Rohatin (Felix Rohatyn) i Džejms Volfenson (James Wolfensohn). Kipru. kidnapovanja i torture. Kristofer Hičins objavio je 2001.120 je savetodavnih odbora. pokrivitelj Fondacije Otvorena Rusija. i početkom 20.Kina. do 1985. nije bez uticaja. takođe.China Trade. 4th Baron Rothschild. Trileteral . bio je Henri Kisindžer. Istočnom Timoru i Iraku. današnji starešina porodice Rokfeler. koju je u Moskvi osnovao ruski oligarh Mihail Hodorovski. Business Coalition for US . Buš (Georg W. predsednik SAD Džordž V. Veoma uverljivo. za kršenje običajnog i međunarodnog prava. 1936). Advisory Boards. predsedavajući američkog Saveta za inostrane odnose. osnivač i počasni predsednik Trilateralne komisije. CFR. Hičins. doživotni član i član Nadzornog komiteta. u Njujorku knjigu The Trial of Henry Kissinger. jedan od osnivača. AIG Azijskih infrastrukturnih fondova I i II. Jedan od samo nekolicine ljudi sa kojima se tokom svoje posete Sjedinjenim Američkim Državama u aprila 2005. Kisindžer je od 2001. šef kuće Habzburga i naslednik austro-ugarskog prestola. Council on Foreign Relations . AIG Asian Infrastructure Funds I & II i direktor AIG Global. traži da Kisindžer bude smesta uhapšen zbog ovih zločina i predat nadležnom sudu. Steering Committee. International Rescue Committee (IRC). *** Ipak. zločine protiv čovečnosti. dugogodišnji predsednik njujorške Chase Manhettan banke. imenovao je Henrija Kisindžera za predsedavajućeg posebnog istražnog komiteta koji ima zadatak da istraži sve aspekte napada na Njujork i Vašington 11. kao i za zaveru radi vršenja zločina ubistva. časopis Harper's Magazine. možda čak i presudnog uticaja. Open Russia Foundation. u kojoj optužuje bivšeg državnog sekretara za ratne zločine. Bilderberg Group (osnovana 1954). u svom prvom broju za 2001. Članovi ovog Odbora nadzornika IRC su još i Madlen Olbrajt (Madeleine Albright). Čileu. Suđenje Henri Kisindžeru. Sa lordom Jakobom Rotšildom (Nathaniel Charles Jacob Rothschild. sreo i razgovarao nadvojvoda Oto fon Habsburg (Archduke Franz Joseph Otto Robert Maria Anton Karl Max Heinrich Sixtus Xaver Felix Renatus Ludwig Gaetan Pius Ignatius of Austria. Decembra 2000. 1912). Moris Grinberg (Maurice Greenberg). veka. u ovim događajima. ni prethodna generacija graditelja imperije čija je moć uspostavljena još krajem 19. danas u zatvoru. Godine 1997. od 1970. Grupe Bildergberg. Međunarodnog komiteta za rizike. to pokazuje Dejvid Rokfeler (David Rockefeller. Bangladešu.000 vodećih kompanija koje žele da investiraju u Kini. Board of Overseers. Godine 2003. Bush). Crimes against humanity. septembra 2001. u kome se Henri Kisindžer optužuje za ratne zločine zbog posledica njegovih političkih odluka u Indokini. grupe u koju je udruženo oko 1. Kisindžer postaje glavni savetnik Poslovne koalicije za trgovinu SAD . Kisindžer je takođe počasni poverenik Aspen instuta i direktor Odbora nadzornika.

history. Lorimer. 2007. o ulozi porodice Rokfeler u američkim i svetskim poslovima od 1870. oil interests. John Ensor Harr and Peter J. jedan od najmoćnijih ljudi u svetskim poslovima druge polovine 20.1985. New York 1980. Covert Power Groups of the West.php. Holt. New York 1982. Elaine Dewar: Cloak of Green: The Links between Key Environmental Groups. (Reprint). and the astounding connections between them. a drugi u postmodernu svetsku 52 O porodici Rokfeler uopšte. William Hoffman: David: Report on a Rockefeller. Selected Bibliography of Books on the Rockefeller family and Their Philantropies..edu/fuels/tarbell/MAIN. Inc. Government and Big Business.rockefeller. Joe Alex Morris: Those Rockefeller Brothers: An Informal Biography of Five Extraordinary Young Men. Laurence H. o kompaniji Standard Oil koja je temelj globalne moći ove porodice. Johnson: The Rockefeller Conscience: An American Family in Public and in Private. New York 1989.. Cambridge University Press. Rockefeller family. http://www. Charles Scribner's Sons. član brojnih drugih uticajnih grupa i asocijacija. Viking Press. The Global Elite: Who are they?. The Trilateral Commission. McClure. Beograd 2004. 1945 . Basic Books. Sr. http://archive. N. Philips and Co. čitav svet transformisan i integrisan kao univerzalno svetsko tržište pod strukturalnim pretpostavkama one Šumpeterove ekonomije destrukcije. Ida M. Harper & Brothers. koju danas nazivaju i fleksibilnom reciklažom. and William Minter: Imperial Brain Trust: The Council on Foreign Relations and United States Foreign Policy .namebase. http://en. Wikipedia.. New York 2004. Converted to electronic format by Nalinda Sapukotana at University of Rochester. Interkomerc. New York 1999.HTM. Public Information Research. Wikipedia.. Doubleday. Global elite reasearch center.org/cgi-bin/nb01?Na=Rockefeller+David. Leonard Silk and Mark Silk: The American Establishment. http://en. a strategija neokonzervativne revolucije i njene neoliberalne ekonomije mogla je neometano da se razmahne.org/wiki/Rockefeller_family. The August Review. Pentacle Books.. Peter Grose: Continuing the Inquiry: The Council on Foreign Relations from 1921 to 1996. Random House.rochester. New York 1988. a naročito Dejvida Rokfelera na američke i svetske poslove od Drugog svetskog rata do danas. Kako god bilo. Boston 1986. John Donald Wilson: The Chase: The Chase Manhattan Bank. 1996. New York 1996. World Research Library. Rinehart & Winston.1958 . o uticaju Nelsona Rokfelera. New York 1980. New York 1904. veka.org/wiki/David_Rockefeller.edu/publications/biblio/bibliofamily. Rockefeller David. Lyle Stuart. http://www. Authors Choice Press. New York 1982. the Shah's money. Simon & Schuster. veka. 2003). debts. Boston 1991. Charles Scribner's Sons. New York 1992. strategija NIEO-NWICO. .. David Rockefeller. činjenica jeste da je početkom devedesetih godina 20. New York 1953. Compiled by the Staff of The Rockefeller Archive Center.wikipedia.php?option=com_content&task=view&id=6&Itemid=4.A.com/index. U tom obliku. NameBase. bila je neutrlisana. Bernice Kert: Abby Aldrich Rockefeller: The Woman in the Family.augustreview. 52 Najzad. New York 1988. Mark Hulbert: Interlock: The untold story of American banks. Johnson: The Rockefeller Century: Three Generations of America's Greatest Family. John Ensor Harr and Peter J. Stephen Gill: American Hegemony and the Trilateral Commission. Dejvid Rokfeler: Memoari (2002. The Rockefeller Archive Center. Council on Foreign Relations. Basic Books. Harvard Business School Press. Reprint Edition. New York 1971 (jedina do sada objavljena biografija Dejvida Rokfelera). Cary Reich: The Life of Nelson A.. Anthony Sampson: The Money Lenders: Bankers and a World in Turmoil. Reprint Edition. Lyle Stuart. Rockefeller: Worlds to Conquer 1908 .121 Commission (osnovana 1973). http://www. Tarbell: The History of The Standard Oil Company. New York 1996. Eric Darton: Divided We Stand: A Biography of New York City's World Trade Center. Shoup. New York 1995. Richardson & Snyder. svet je doveden na raskrsnicu dvaju puteva od kojih jedan vodi u postmoderno svetsko carstvo. videti.wikipedia. Ferdinand Lundberg: The Rich and the Super-Rich: A Study in the Power of Money Today. New York 1993. Robert Eringer: Global Manipulators: The Bilderberger Group. William Shawcross: The Shah's Last Ride. do danas. Peter Collier and David Horowitz: The Rockefellers: An American Dynasty. . New York 1976.

Na vrhuncu spora o perspektivama globalnog razvoja koji se tokom sedamdesetih godina 20.122 republiku. veka vodio između svetskog saveza siromašnih i svetskog saveza bogatih počela je da se kristališe strategija koju će 1995. predstaviti Brantova Komisija za globalnu upravu. .

odnosno svetskog monetarnog poretka koji je ustanovljen jula 1944.123 8. i to zbog troškova rata koji je ta zemlja vodila u Vijetnamu. širom sveta. i 1974 – kada je. predstavljala je celovitu strategiju za horizontalno i federalističko preuređenje svetskih odnosa moći i uspostavljanje arhitektonike jednog Novog Svetskog Poretka. Bio je to onaj posebni "trenutak" svetske revolucije 1968 – reč je o kumulativnom dejstvu mnoštva događaja struklturalne prirode koji su potresali svet između 1964. ekonomija . u Alžiru. kao i zbog krupnih investiciono-kreditnih operacija njenih banaka i kompanija. a naročito na Bliskom Istoku. godine. veka zastupao svetski savez siromašnih. Početkom 1970. a na temelju ugovora između SAD i drugih zemalja antihitlerovske koalicije. Na osnovu ugovora iz Breton Vudsa određivan je fiksni kurs glavnih svetskih valuta u odnosu prema zlatu. sedamdesetih godina 20. u obliku mondijalne tranzicione krize koja će dramatično menjati svetsko i svako pojedinačno lokalno društvo tokom narednih decenija. Sistem Breton Vuds počeo je da se urušava 1970. Strategija novog međunarodnog ekonomskog poretka sa kojom je koncept globalne uprave Brantove komisije tako srodna. to pokazuju predlozi Brantove komisije za reorganizaciju i unapređivanje ustanova za upravljanje ekonomskom i svakom drugom globalnom međuzavisnošću. Naročito uverljivo. septembra 1973. godine u SAD. Strategija Brantove komisije temelji se na konceptu horizontalne pacifikacije krize koju je kao strategiju novog međunarodnog ekonomskog poretka. pokrenuta istorijska demisija dotadašnjeg svetskog sistema. kao i njeni predlozi od značaja za uređenje globalnog sistema informacija i globalnog informatičkog društva uopšte. posebno naftnih kompanija. Ova strategija formulisana je na Četvrtom samitu šefova država ili vlada nesvrstanih zemalja. Bretton Woods System. Početak tog procesa istorijske demisije označio je kolaps Sistema Breton Vuds. Posle 25 godina primene i relativne stabilnosti svetskog monetarnog sistema. čiji je važan deo bio i zahtev za uspostavljanje novog svetskog informacionog i komunikacionog poretka. New World Order.

više se nije mogao uspostaviti. avgusta 1971. pa je tako. tehnoloških i svih drugih oblika globalne nejednakosti i pretećeg konflikta između svetskog saveza bogatih (razvijenog) Severa i svetskog saveza siromašnih (nerazvijenog) Juga.1987). koji je 1974. unilateralno proglasio devedesetodnevnu državnu kontrolu cena u SAD. drugim rečima proglasio je nekonvertibilnost dolara prema zlatu. kulturnih. Svoje teorijsko utemeljenje. sa Fridrihom . svetsko monetarno tržište i svetska ekonomija uopšte postali su veoma nestabilni.124 SAD suočila se. nesigurni. zahtev za uspostavljanje NIEO i NWICO imao je posebno u teoriji globalne ekonomske nejadnakosti Gunara Mirdala (Gunnar Myrdal. sa ekstremno visokim spoljnotrgovinskim deficitom. u ovom slučaju pokušaj svetskog saveza siromašnih zemalja. Strategija NIEO i NWICO predstavljala je jedan od pokušaja. Već u decembru 1971. tadašnji američki predsednik Ričard Nikson (Richard Milhous Nixon. 1913 .1994). Vašington je nastavio sa štampanjem ovih dolara bez pokrića. kao i investicija američkih kompanija u prekomorskim zemljama. Ipak. pravedno i na osnovu saznanja savremenih nauka o društvu. iznenadio je SAD i čitav svet odlukom koja će pokrenuti mondijalni lanac događaja sa dalekosežnim posledicama za svetski poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata. Ne konsultujući nikoga od potpisnika ugovora iz Breton Vudsa. za prvih šest meseci 1971. Ova odluka poznata je danas kao Niksonov šok. Na dan 15. Nikson je tog 15. da se mondijalna kriza razreši racionalno. ali ni State Department. kao i do revalvacije svih drugih glavnih valuta na svetskom tržištu. kao i sa i činjenicom da je zlatna podloga novčane mase američkog dolara sa 55% spala na 22%. socijalnih. rizični i nepredvidljivi. na svetsko finansijsko tržište upumpano čak 22 milijarde USD na ime pokrića američkih vojnih troškova. naime. "zatvaranje zlatnog prozora". veku. i to prvi put u 20. avgusta 1971. Niksonova monetarna odluka dovela je do devalvacije dolara za 8% u odnosu na zlato. Nixon Shock. 1898 . Ova strategija temeljila se na zahtevu za smanjenje i postepeno prevazilaženje dubokih i rastućih ekonomskih. a dinamika svetske krize dramatično je ubrzana. ministarstvo spoljnih poslova vlastite zemlje. Fiksni kurs dolara i drugih najvažnijih svetskih valuta kao što su to nalagali standardi Sistema Breton Vuds. povećanje uvoznih poreza za 10% i. najvažnije. miroljubivo.

jedna od najuticajnijih članica i svakako lider tog pokreta (prva osnivačka konferencija šefova država ili vlada nesvrstanih zemalja održana je 1961. Rich Lands and Poor: The Road to World Prosperity. Pelican. sutradan. 1969. pa tako i jedan od glavnih arhitekata strategije NIEO i NWICO. Duckworth. 19. To potvrđuju i tok događaja u 1973. odnosno vojno-politički i ekonomski savez zemalja tzv. bila je to i zemlja koja je unutar hladnoratovske geometrije tadašnjeg planetarnog trougla (Prvi svet. decembra. a naročito početkom sedamdesetih godina 20. odnosno zemlje u razvoju i zemlje koje su odbile da se svrstaju u bilo koji od dva suprotstavljana saveza). Isto tako. Harper and Row. Apollo 17 uspešno se vratio na Zemlju pa je tako 53 Videti. Osim toga. Economic Theory and Under Developed Regions. počelo je 18.html. odnosno vojnopolitički i ekonomski savez razvijenih zemlja pod dominacijom SAD. New York 1956. reč je o programu izgradnje samoupravnog socijalizma.1980) bio je centralna ličnost i glavni arhitekta događa koji su Jugoslaviji osigurali autoritet autonomnog aktera u samoj epicentralnoj zoni svetskih poslova. uživala respektabilan ugled i autoritet kao autonomni akter u svetskim poslovima. London 1970.125 Augustom fon Hajekom (Fridrich August von Hayek. koje je izazvalo talas ogorčenja i masovne proteste protiv SAD širom sveta (nemilosrdno američko bombardovanje Hanoja. . nego i aktivnog medijatora između svetova planetarnog trougla. Josip Broz Tito (1892 . The Challenge of World Poverty. in Nobelprize. Pelican.org/economics/laureates/1974/myrdal-bio. 1899 . Stoga je i uloga tadašnje Jugoslavije u teorijskom artikulisanju i praktičnoj operacionalizaciji strategije NIEO i NWICO kao strategije novog svetskog poretka za izlaz iz krize.org. Božićnog bombardovanja Hanoja. Harper and Row. bila od neporecivog značaja.1992) podelio Nobelovu nagradu za ekonomiju. godine u Beogradu).Biography. godini kada je i artikulisana strategija NIEO i NWICO. New York 1957. videti Gunnar Myrdal . Treći svet. London 1957. ova zemlja igrala je ne samo ulogu dostojnog protivnika ili pouzdanog partnera. http://nobelprize. tzv. London. U vremenima kriza. Gunnar Myrdal: An International Economy: Problems and Prospects.53 Kao što je poznato. socijalističkog lagera pod dominacijom SSSR. glavnog grada Severnog Vjetnama. zbog svoje alternativne strategije društvenog razvoja. Economic Theory and Underdeveloped Regions. Posle kampanje američkog. decembra 1972. veka kada je pokrenut ciklus dugotrajne istorijske demisije i tranzicione krize svetskog sistema. ondašnja SFR Jugoslavija bila je jedan od osnivača pokreta nesvrstanih. Drugi svet.

već u februaru 1973. kriza se dodatno zaoštrila. čiji je cilj izrada dugoročnih strateških analiza međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa. Položaj Ričarda Niksona kao predsednika SAD na samom početku njegovog drugog mandata. januara 1973. sreo se sa Josipom Brozom Titom i sa njim razgovarao o svetskim poslovima. Poslednji vojnik SAD napustio je Južni Vijetnam već 29. U martu. godine. u Parizu. Što se samog rata tiče.126 okončan do sada poslednja ljudska misija na Mesecu. naročito vladama najrazvijenjih zemalja. Zapadne Evrope i Japana. on nije prestao. glavnom gradu SFR Jugoslavije. stupio sporazum o prekidu neprijateljstava između SAD i Severnog Vijetnama koji su nekoliko dana ranije. Svetski monetarni sistem iz Breton Vudsa zasnovan na zlatnoj podlozi tako je predat istoriji. kao i formulisanje predloga konkretnih rešenja koja mogu pomoći vladama. Ubrzo. savetnik na nacionalnu bezbednost predsednika Niksona) i Le Duk Tou (Le Duc Thou. ministar spoljnih poslova Demokratske Republike Vjetnam). svako su morale biti razmotrene u razgovoru ove dvojice. konvertibilno tržište novca Sistema Breton Vuds ponovo je otvoreno. za dolar je uveden režim plivajućeg kursa. Henri Kisindžer (Henry Kissinger. Istog dana kada je proglašen prekid vatre u vijetnamskom ratu. međunarodnu neformalnu organizaciju moćnih i uticajnih privatnih osoba iz SAD. Dejvid Rokfeler je uz podršku nekolicine drugih uglednika. Trajao je sve do 1976. Jer. iste 1973. Umesto režima fiksnih kurseva. da uspešnije rešavaju probleme krize sa kojom je svet . bio je ovom aferom nepovratno doveden u pitanje. već u martu 1976. bombardovanje Hanoja trajalo je punih 11 dana. među kojima se nalazio i Henri Kisindžer. dakle 27. marta iste godine. i sve druge glavne svetske valute prešle su na novi režim plivajućeg kursa. dolar je ponovo devalvirao. sada "samo" između Severnog i Južnog Vjetnama. na snagu je 27. The Trilateral Commission. predsednik njujorške The Chase Manhettan Bank Dejvid Rokfeler (David Rockefeller). Nedugo posle januarskog susreta sa Titom. januara 1973. a SAD (i čitav svet) dodatno je potresao i destabilizovao događaj koji je istorija zapamtila kao Aferu Votergejt. Konvertibilno tržište novca Sistema Breton Vuds bilo je zatvoreno. osnovao Trilaterarnu komisiju. ali po novim propizicijama. decembra 1972). Kriza Sistema Breton Vuds i nimalo ružičasta perspektiva svetske ekonomije pod takvim uslovima. potpisali ovlašćeni predstavnici SAD i Severnog Vijetnama. ali u Beogradu. sve do 28.

a zatim komunistički disident i Brant.wikipedia. a zatim pripadnik desnog krila Socijaldemokratske partije.127 suočen. The Trilateral Commision. mnoge svetski uticajne ličnosti iz oblasti nauke.trilateral. Bžežinski će od 1977.54 Vili Brant. http://www. politike. Između dva doba. 2003. 54 Videti. Brant kao levi socijalista blizak katalonskom trockističkom POUN-u). i Brant kao pripadnik ilegalnog pokreta otpora Norveške). Membership List. . do 19. bliski pogledi na problem odnosa Sever . potom u Drugom svetskom ratu (Tito kao vrhovni komandant najuspešnijeg antifašističkog pokreta otpora i njegove armije. pa sve do danas. profesor na univerzitetu Kolumbija iz Njujorka. America's Role in the Technotronic. Neki od njih istovremeno su članovi i drugih neformalnih grupa u svetu. Tito i Brant su. boravio je u službenoj poseti Jugoslaviji od 15. koja je svojom inovativnošću oduševila Dejvida Rokfelera. 2003.org/wiki/Trilateral_Commission. bili su i lični prijatelji. Vezivalo ih je iskustvo koje su obojica imali u borbi protiv nacionalsocijalizma i fašizma prvo u Španiji (Tito kao komunista Treće Internacionale. takođe. aprila 1973. takođe. April 21. March 27. delili su ista ili veoma bliska stanovišta o stanju i perspektivama aktuelnih svetskih poslova. godine. i 1969. a u godinama posle rata. medija ili ekonomije. naročito od kraja šezdesetih godina. kao aktivni članovi učestvuju u realizaciji projekata na kojima radi Trilateralna komisija. istovremeno članovi i Brantove i Trilaterarne komisije. jugoslovenski komunista Treće Internacionale.net. Orden Jugoslovenske zvezde sa lentom. The Trilateral Commision. koji su javno prodržali "opravdane zahteve studenata" tokom studentskih demonstracija u svojim zemljama 1968. Od osnivanja 1973. Trilateralna Komisija odmah je počela sa radom. obavljati dužnost savetnika za nacionalnu bezbednost SAD. e-mail from: Sue Ellen Sisk. to: Ljubomir Kljakic. objavljene 1969. http://en. a za njenog prvog direktora imenovan je Zbignjev Bžežinski (Zbigniew Brezinski).yu. ljubaark@eunet. Sadako Ogata i Enrike Inglesias. Trilateral. kao što je to i Brantova komisija za globalnu upravu.org. na primer. u kabinetu predsednika Džimija Kartera (Jimmy Carter). Tito.Sisk@verizon. Trilateral Commission in Wikipedia. autor knjige Between Two Ages. sreo se i razgovarao sa Titom i od njega primio visoko jugoslovensko odlikovanje. Američka uloga u Tehnotroniku. tadašnji kancelar Savezne Republike Nemačke.Jug. prvo član Socijalističke radničke partije bliske trockizmu Četvrte Internacionale. jugoslovenskih partizana. bili i jedina dva političara na vlasti. Tako su.

samo dva dana posle Alžirske konferencije. uravnotežen i održiv globalni razvoj. septembra 1973. nego da je izvršio samoubistvo. pohapšeno je i podvrgnuto torturi. ova verzija nema mnogo pristalica).1973). Izrael je ovaj zahtev ignorisao. Narednih dana. pokazala je da predsednik Čilea. New World Order. new world information and communication order. do 9. predsednik SAD i Leonid Brežnjev. trupe pod komandom generala Augusta Pinočea (Augusto Pnochet) koje su otkazale lojalnost legalno izabranom predsedniku Republike Čile. miroljubiv. socijalisti Salvadoru Aljendeu (Salvador Allende. zahteva radikalno preispitivanje i promenu starog svetskog poretka moći pozivajući se na snagu empirijskih činjenica i moć moralnog razloga.128 Ričard Nikson. desetine hiljada ljudi. pripadnika socijalističke partije i drugih partija levice. sastali su se u junu 1973. glavnom gradu istoimene zemlje na južnom obodu Mediterana. takođe horizontalnog i federalističkog novog svetskog informacionog i komunikacionog poretka. pošto se poslednji put obratio naciji preko radija. ubijen je istog dana (ekshumacija Aljendeovih posmrtnih ostataka izvršena 1990. general Pinoče proglasio je sebe za šefa države. Procenjujući kako tekuća svetska kriza govori o tome da se svet nalazi na istorijskoj prekretnici koja može odvesti u sveopštu katastrofu. Četvrti samit šefova država ili vlada nesvrstanih zemalja. u Alžiru. navodno. Međutim. hiljade ljudi bilo je ubijeno preko noći. zabarikadiran sa grupom saradnika u predsedničkoj palati i pružajući otpor pučistima. u ovom slučaju grupa zemalja koja zastupa dve trećine čovečanstva. a u Čileu je zaveden surovi režim vojno-fašističke diktature. ali i prvi put u istoriji uopšte. koji u doglednoj budućnosti može obezbediti skladan. nije ubijen. drži pod oklupacijom. septembra 1973. i zajednički pozvali Izrael da se povuče u granice do tzv. 1908 . čiji je važan deo i zahtev za uspostavljanje. da neko. Šestodnevnog rata rata iz 1967. generalni sekretar KP SSSR. 11. godine i da Egiptu i Siriji vrati Sinajsko poluostvo i Golansku visoravan. učesnici ovog velikog skupa saglasili su se oko zajedničkog zahteva za uspostavljanje jednog Novog Svetskog Poretka. NIEO. NWICO. Sam Aljende. Tako je postavljana strategija novog međunarodnog ekonomskog poretka. ovaj put u Čileu. Naime. Bilo je to prvi put posle Drugog svetskog rata. a . zasedao je od 5. teritorije ovih zemalja koje Izrael od 1967. new international economic order. svet je potresla nova kriza. izvršile su vojni puč protiv legalno izabrane socijalističke vlade.

krenule u iznenadni napad na izraelska vojna uporišta na okupiranom Sinajskom poluostrvu i Golanskoj visoravni sa ciljem da ove teoritorije oslobode i ponovo vrate pod svoj suverenitet. Vlada. Postoje brojni dokazi na osnovu kojih su CIA i kompanija ITT. [Danas se zna da se tvrdnja o iznenadnom i neočekivanom egipatsko-sirijskom napadu na izraelske položaje mora uzeti sasvim uslovno. međutim. Suočeni sa pretnjom arapskog naftnog embarga i trgovinskim bojkotom arapskih zemalja.129 desetine hiljada drugih bilo je prisiljeno da emigrira. SAD i SSSR brzo su postigli dogovor o potrebi da se rat zaustavi. one su. a Izrael se do kraja oslonio na SAD. poznat i kao Oktobarski rat. pa je Savet bezbednosti OUN 22.] Počeo je još jedan arapsko-izraelski rat. Tako je počela energetska kriza. članice Organizacije Arapskih zemalja izvoznika nafte. naoružanjem i drugim vojnim materijalom. Kao odgovor na taj akt. potresti najrazvijenije ekonomije sveta i sledstveno čitavu planetarnu ekonomiju. nazvana naftni šok. nije preduzela nikakve vojne protivmere u ovom slučaju. naime. koja će tokom 1974. SAD su na dan 13. oktobra. što znači SAD i njene saveznike u Zapadnoj Evropi. svojih štićenika na Bliskom Istoku. pa je na dan 24. oktobra 1973. identifikovani i optuženi kao glavni inspiratori i organizatori ovog vojnog puča. Organization of Arab Petroleum Exporting Countries. Ramazanski rat ili Yom Kippur rat. bila upozorena. koalicione arapske snage predvođene Egiptom i Sirijom. da se ovaj napad priprema. Međutim. Savet bezbednosti UN izglasao Rezoluciju 339 kojom se ratujuće strane ponovo pozivaju na . Izraelska vlada je. usvojio Rezoluciju 338 kojom se zaraćene strane pozivaju na hitan prekid vatre i rešavanje spornih pitanja pregovorima. otvorile vazdušni most za snabdevanje Izraela municijom. sve do 5. i to iz više nezavisnih izvora. Upletenost SAD u ove događaje bila je više nego očigledna. nad događaje se nadvila čak i opasnost od nuklearne konfrontacije dve supersile. oktobra 1973. oktobra 1973. OAPEC. neprijateljstva nisu prestala. ipak. Drama u Čileu bila je u toku kada su u rano jutro 6. U takvim uslovima. zaključile da u njihovom interesu nije da započnu Treći svetski rat zbog Egipta i Izraela. zapadnoevropljani su ostali po strani u ovom sukobu. jednoglasno su usvojile deklaraciju u kojoj saopštavaju da više neće snadbevati naftom zemlje koje pomažu Izrael. pa sledstveno i administracija u Vašingtonu. oktobra 1973. I zaista. došlo je do zaoštravanja na relaciji Moskva – Vašington.

ekonomska i energetska kriza. kako se ispostavilo. dugogodišnji lični sekretar kancelara Vili Branta. u kome se predstavljeni ciljevi Trilaterarne komisije. 2. pre svega za vladu SAD. Trialogue No. potpredsednik SAD. Tako je u ovoj zemlji pokrenuta nenasilna revolucija poznata kao Revolucija karanfila. Dana 24. ali je zato Henri Kisindžer napredovao. duboka politička. Naime. Potom. 1. u kojoj su publikovane analize tekuće energetske krize. Novembarska sveska. povodom toga. kao i niz predloga za vlade najrazvijenijih zemalja. Generalna skupština OUN usvojila je i Akcioni . Revolução dos Cravos. na čelu sa kapetanima Otelom Saraiva de Karvaljom (Otelo Saraiva de Carvalho) i Franciskom da Kosta Gomesom (Francisco da Costa Gomesom).130 momentalni prekid neprijateljstava.2006). dobili su ravnopravno Nobelovu nagradu za miru u decembru 1973. oko 300 nižih oficira portugalske armije. donosi dokument Statement Of Purpose. usvojila je Deklaraciju o ustanovljenju Novog međunarodnog poretka. na Sedmom specijalnom zasedanju. Ipak. imenovan je za novog državnog sekretara. godine organizovani u ilegalni Pokret oružanih snaga. Dok traju ovi događaji. Kisindžer i Le Duk Tou. uhapšen je zbog špijunaže u korist Istočne Nemačke. Ginter Giljem (Günter Guillaume. ali se Le Duk Tou svoje nagrade odrekao. na predlog grupe nesvrstanih i zemalja u razvoju. koji su od 1973. Najzad. Generalna skupština UN. aprila 1974. jer je. Trilaterarna komisija objavila je tada prvu. odnosno SSSR. podnese ostavku na svoju funkciju. aprila 1974. u Bonu. Stazi. tokom prve nedelje svoje akcije. Spiro Egnju (Spiro Agnew). tajne službe Istočne Nemačke i njenog šefa Markusa Volfa (Marcus Wolf. u Lisabonu. pre svega bio dugogodišnji agent Staatsicherheit. grupe poznate kao G77. vojnici u Lisabonu i drugim portugalskim gradovima u puščanim cevima nosili su crvene karanfile budući da je sezona ovog cveća uveliko bila u toku. na svom Šestom specijalnom zasedanju. Declaration of the Establishment of a New International Economic Order. vojne operacije u ovom ratu obustavljene su 26. Movimento das Forças Armadas. 25. MFA. više se nije mogla zaustaviti. arhitekti Pariskog mirovnog ugovora. oktobra 1973.1995). takođe u oktobru. Sutradan. 1927 . bio je prinuđen da. oktobarsku svesku svoje edicije Trialogue: A Bulletin Of North American-EuropeanJapanese Affairs. 1923 . preuzela je vlast i zbacila fašistički režim koji je Portugalom vladao 40 godina. maja 1974.

držali vlast u Grčkoj još od 1967. podneo ostavku i da će u podne narednog dana napustiti Belu Kuću. naročito krivične. Dve nedelje posle hapšenja svog sekretara. maja 1974. Sâm Ford oslobodio je 8. naime. Konstantin Karamanlis bio je pozvan da se iz emigracije vrati u Atinu i da kao premijer preuzme privremenu vladu. a u sklopu svoje žive međunarodne aktivnosti. a na dan 1. kao i nekim drugim problemima. grčka vojna hunta koja je vladala tom zemljom od 1967. ali i svetsku javnost uopšte.131 program. Action Programme koji treba praktično da doprinese realizaciji ciljeva Deklaracije. pala je sa vlasti. godine. Na zajedničkoj sednici veća Skupštine SFR Jugoslavije. 1912 . Makarios je napustio Kipar. do 15. decembra 1974.. Pukovnici su. pa je preko Malte odleteo u London. Tito je u Beogradu primio Henrija Kisindžera. Tito je posetio i Demokratsku Republiku Nemačku i tamo razgovarao sa Erihom Honekerom (Erich Honecker. boravio je i u Bonu gde je o bilateralnim odnosima dve zemlje. naročito o krizi na Bliskom istoku. Od 12. septembra 1974. državnog sekretara SAD i sa njim razgovarao o odnosima između dve zemlje. 7. kao i problemima svetskih poslova razgovarao sa Helmutom Šmitom. Nikson je sutradan predao predsedničku dužnost svom dotadašnjem potpredsedniku Džeraldu Fordu (Gerald Rudolph Ford. Brant je podneo ostavku na kancelarsku dužnost. da je zbog Afere Votergejt. Josip Broz Tito izabran je za predsednika republike bez ograničenja mandata. a već 24. Turska je poslala svoje trupe na Kipar. u . Ričarda Niksona bilo kakve odgovornosti. jula 1974. Dana 4. u Nikoziji na Kipru. Krajem jula 1974. 16. za novog kancelara izabran je Helmut Šmit (Helmut Schmidt). a Brant je zadržao položaj predsednika Socijaldemokratske partije Nemačke. avgusta 1974. Početkom jula 1974. oficiri grčke Nacionalne garde Kipra pokušali su da izvrše državni udar protiv predsednika Makariosa kako bi omogućili ujedinjenje Kipra sa Grčkom. maja 1974. u udarnom televizijskom trminu. od 24. juna.2006). novembra. do 27. I zaista. naročito zbog istrage u Kongresu koja ga je u ovom slučaju dovela pred opoziv i krivičnu istragu zbog zavere. Državni udar na Kipru isplanirala je i organizovala vojna hunta u Atini. Jr. 1913 . Na dan 8. takođe socijaldemokrata. Ričard Nikson obavestio je javnost SAD. za slučaj Votergejt. novembra. Istovremeno.1994). Ove snage zauzele su severni deo ostrva i tamo proklamovale posebnu republiku kiparskih Turaka.

Prepared for R.. http://unesdoc.htm.nps.J.0027. UNESCO.globalautonomy. Adam Sneyd.org/images/0006/000657/065765eo. Routledge Encyclopedia of International Political Economy. Na osnovu svoje aprilske Deklaracije o ustanovljenju Novog međunarodnog ekonomskog poretka. Generalna skupština OUN usvojila je u decembru 1974.jsp?id=EV.pdf. Robert Looney: New International Economic Order. Jones ed. Povelju o ekonomskim pravima i obavezama država.navy. http://www. . Tako je strategija nesvrstanih zemalja za uspostavljanje novog svetskog poretka postala i strategija OUN. London 1999. uključujući nukearni reaktor. isporučiocem tehnologije i glavne opreme. Hamelink: The New International Economic Order: Links between Economics and Communications. McMaster University: New International Economic Order (NIEO). in Globalization and Autonomy.55 55 Videti. Paris 1985. Charter of Economic Rights and Duties of States. Breda Pavlic and Cees J. Action Programme. Declaration of the Establishment of a New International Economic Order. http://web. kao i Akcionog programa.unesco.ca/global1/glossary_entry. Routledge.132 Krškom je postavio kamen temeljac za prvu jugoslovensku nuklearnu centralu čija je izgradnja počela na osnovu ugovora sa američkom kompanijom Westinghouse.mil/~relooney/routledge_15b.B.

do 22.NWICO. http://www. The Belgrade Charter. Reč je o dokumentu u kome je prvi put jasno definisana neophodnost globalnog obrazovanja o životnoj sredini. B. usvojena je Beogradska povelja. http://www. NAAEE. EE. Perspectives. Tom prilikom. u tamošnjim menjačnicama konvertuje svoje dinare za engleske funte i francuske franke i to po istom kursu kao i kod kuće.133 9.gdrc. koja je postala i strategija OUN.html. A Global Framework for Environmental Education. in Environmental Education. . Globalni okvir za obrazovanje o životnoj sredini. organizovao je UNESCO-UNEP International Environmental Education Programme (IEEP). održana Međunarodna radionica posvećena obrazovanju o životnoj sredini. dokument koji se danas smatra temeljnim međunarodnim aktom u ovoj oblasti i svakako jednim od dokumenta na koji se oslanja izveštaj Brantove komisije iz 1995. u Kolombu. ovu 56 Videti. sasvim u skladu sa novoustanovljenim standardima plivajućeg kursa.unesco.gcrio.org/education/en/file_download. avgusta 1975. To je i ovom potpisniku omogućilo da u julu iste godine. A Global Framework for Environmental Education. in North American Association for Environmental Education.org/edu/pcsd/endnotes. Kao svoju. International Workshop on Environmental Education. i jugoslovenski dinar postao je međunarodno konvertibilna valuta. do 19. njenoj ugroženosti. Education for sustainability: an agenda for action. značaju njenog očuvanja i ulozi koju ona ima u svetskoj strategiji održivog razvoja.56 Peti samit šefova država ili vlada nesvrstanih zemalja održan od 16.php/47f146a292d047189d9b3ea7651a2b98The+Belgra de+Charter. artikulisao je zahtev za uspostavljanje novog svetskog informacionog i komunikacionog poretka u konzistentnu strategiju. oktobra 1975. na kome je učestvovalo 96 učesnika iz 60 zemalja sveta.Foundations of EE. u saradnji sa Centrom za međunarodne studije Beogradskog Univerziteta. http://eelink. u Londonu i Parizu. Titom 3.org/uem/ee/belgrade.net/pages/Perspectives+Foundations+of+EE. u Beogradu je. http://portal. The Belgrade Charter. Predsednik SAD Džerald Ford i državni sekretar Henri Kisindžer boravili su u Beogradu i razgovarali sa J. U skladu sa strategijom NIEO . The Belgrade Charter. The Belgrade Charter. Početkom 1975. avgusta 1976. Ovaj skup.pdf.html. od 13.

Kolumbija).1988. Elebe Ma Ekonzo (Zair). 1908 . bile su i dve poslednje aktivne godine J. Johanes Pronk (Johannes Pieter Pronk. Za članove komisije. I.B. predsednik Amnesty International 1961 . Huan Somavia (Juan Somavia. Hua Guofeng. International Commision for the Study of Communication Problemsna.134 strategiju usvojio je UNESCO na 19. irski državnik.1975. dobitnik Nobelove nagrade za mir 1974. Mohtar Lubis (Mochtar Lubis. na poziv Džimija Kartera. koju je podelio sa Eisaku Satom (1901 . sreo se i razgovarao sa svim glavnim akterima na svetskoj i domaćoj sceni. Gabriel Garsija Markez (Gabriel Garcia Marques.1975). gde se sreo i razgovarao sa britanskom kraljicom Elitzebetom II i brtanskim premijerom Džejmsom Kalaganom. Bogdan Osolnik (Jugoslavija). Gamal El Oteifi (Egipat). Tako je od 7. Hubert Buve Meri (Hubert Beuve-Méry. premijerom Japana. Tita. u službenoj poseti Jugoslaviji i razgovarao sa Titom 21. Dana 8. Mustafa Masmundi (Mustapha Masmoundi. Mičio Nagai (Michio Nagai. u Beogradu. Na poziv britanske vlade. Generalnoj konferenciji održanoj u Najrobiju. predsednik CK KP Kine i Državnog saveta NR Kine boravio je od 21. Tokom 1978. Japan). Fred. Indija) i Beti Cimerman (Betty Zimmerman. avgusta 1978. predsednika Socijaldemokratske partije Nemačke i predsednika Socijalističke internacionale. i 1979. Mandat ove komisije bio je da za naredno zasedanje Generalne konferencije UNESCO-a. Omu (Fred Isaac Akporuaro Omu. i 11. borac za ljudska prava i pisac. Iskoristio ih je najbolje što je mogao. Istom prilikom. marta 1978. marta boravio u Londonu. Kanada). do 9. Dve godine pre beogradske konferecnije UNECO-a. predsednika SAD boravio u zvaničnoj poseti toj zemlji gde je sa Karterom i drugim američkim zvaničnicima imao razgovore o bilateralnoj saradnji između dve zemlje i svetskim poslovima uopšte. imenovani su: Eli Abel (Elie Abel. Francuska). Tunis). A. imenovana je Međunarodna komisija za studiju problema komunikacija.1977. izradi analitički izveštaj o stanju činjenica u oblasti informacija i komunikacija i da predloži odgovarajuće praktične akcije usmerene ka uspostavljanju NWICO. avgusta u Beogradu. Indonezija). takođe i . do 29. Tito je na Brdu kod Kranja primio Vili Branta. Tito je 10. SAD). Bubli Džordž Velgeze (Boobli George Verghese. Za predsednika komisije bio je imenovan Šon Mekbrajd (Seán MacBride. predviđeno da se održi 1980. Nigerija). Čile). septembar 1978. Segej Losev (SSSR). Holandija). predsednik Komisije UN za Namibiju u rangu pomoćnika generalnog sekretara UN za ovu zemlju 1973 .

Many Voices One World. UNESCO . Towards a new more just and more efficient world information and communication order. Uklanjanje unutrašnjih ili spoljašnjih ograničenja za slobodan protok informacija. naročito o problemu odnosa Sever . Generalnoj konferenciji održanoj u Beogradu. 3.unesco. Kogan Page . 57 Videti. Najzad. 11. Uklanjanje neravnoteže i nejednakosti u oblasti globalnih informacija.57 Tako je strategija nesvrstanih zemalja za uspostavljanje NWICO postala globalna strategija koju OUN zastupa preko jedne od svojih agencija kao što je to UNESCO. pod naslovom Many Voices One World. predsednikom njujorške Chais Manhattan Bank. jula 1979. 2. oktobra 1979. Oktobra 1980. Tito je primio Paula Nikoleskuo Mizila. osnivačem i predsednikom Trilateralne komisije.135 predsednika Nezavisne komisije za pitanja međunarodnog razvoja.London. Unipub . bivšim državnim sekretarom SAD i "zadržao se sa njim u dužem razgovoru.org/images/0004/000400/040066eb. 2. generalnog direktora UNCTAD-a. Istog dana. koji se odnosio na aktuelna pitanja međunarodnih odnosa". jedan svet. Independent Commission for International Developmental Issues (Brant je ovu komisiju osnovao 1977) i sa njim razgovarao o međunarodnim.pdf. . međudržavnim i međupartijskim odnosima. po savetu lekara smešten u ljubljanski Klinički centar gde je i umro 4. 14. Krajem te godine. Uspostavljanje i negovanje pluralizma izvora i pluralizma kanala informacija. Nekoliko meseci docnije.New York.Jug. Tito se sa Brantom sreo i naredne godine. Tito je govorio na svečanoj sednici 34. UNESCO je primio i usvojio izveštaj i preporuke Mekbrajdove Međunarodne komisije za studiju problema komunikacija. na Brionima. maja 1980. u Karađorđevu. Report by the International Commision for the Study of Communication Problems. Ciljevi koje je strategija NWICO imala da ostvari bili su: 1. Tito je. 4. Četiri dana kasnije. na svojoj 21. Redovne godišnje skupštine Međunarodnog monetarnog fonda i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i njenih organizacija. Tito se sreo sa profesorom Henrijem Kisindžerom. a zatim se susreo i sa Dejvidom Rokfelerom. koja se održavala u Centru Sava u Beogradu. Tito je primio i predsednika MMF-a. integralni tekst na adresi http://unesdoc. Žaka de Laroziera. oktobra 1979. Uklanjanje negativnih posledica koje proizvode javni ili privatni monopoli u oblasti informacija. Mnogo glasova.Paris 1980. Communication and Society Today and Tomorrow.

a SAD i Velike Britanije sa druge strane. One World. vašingtonska administracija predsednika Ronalda Regana (Ronald Wilson Reagan. knjiga Common Crisis. Džordž Šulc (George Schultz). aspiracijama. jasno artikulisala anti-NWICO poziciju svetske organizacije i to sa .2004) donela odluku da istupi iz ove međunarodne organizacije. Bio je to jedan od prvih akata tzv. Predstavnici Velike Britanije i SAD na beogradskom zasedanju UNESCO-a odbili su da prihvate izveštaj Many Voices. SAD su se ponovo vratile u članstvo UNESCO-a tek 1990. demonopolizaciji i demokratizaciji svetskog informatičkog prostora. North-South Cooperation for World Recovery. Ali. Ova takođe horizontalna strategija postala je poznata kao doktrina slobodnog protoka informacija. državni sekretar SAD. novog hladnog rata koji je kao svoju strategiju za obnovu globalne hegemonije SAD zastupala administracija Ronalda Regana. uputio je prvih dana januara 1984. pojavio se i drugi izveštaj Brantove komisije. Sloboda štampe i informacija. Spor između UNESCO-a sa jedne. usvajanje izveštaja i preporuka Mekbrajdove komisije nije prošlo bez krupnih problema. Istovremenom. Poštovanje kulturnog identiteta svakog pojedinačnog naroda i pravo svake nacije da svetsku javnost informiše o svojim interesima. Sloboda novinara koja je nerazdvojiva od njihove odgovornosti. eskalirao je toliko da je 28. Iste 1980. 6. Pomoć zemljama u razvoju da uspostave. Saradnja Sever-Jug za svetski oporavak. decembra 1983. pojaviće se i prvi izveštaj Brantove Nezavisne komisije za pitanja međunarodnog razvoja. kulturnim i socijalnim vrednostima. kada je Teres PaketSavinji (Thérèse Paquet-Sévigny).136 5. prva žena na dužnosti pomoćnika generalnog sekretara OUN za informisanje. naročito zbog njegovih preporuka usmerenih ka uspostavljanju slobodnog protoka informacija. 8. Sever-Jug. godine. razviju i edukuju vlastite ljudske i tehničke informacione kapacitete. 7. medijska industrija SAD optužila je UNESCO za pokušaj uspostavljanja globalne cenzure. takođe tokom 1983. knjiga North-South: A Program for Survival. 1911 . Zajednička kriza. pismo generalnom direktoru UNESCO-a Amadu-Mahtar M' Bou (Amadou-Mahtar M'Bow) u kome ga obaveštava o toj odluci svoje vlade. Zbog strategije NWICO. Program za preživljavanje.

137 stanovišta službene politike i ideologije vlade SAD.). na primer na koncepte novog svetskog informacionog poretka. "Tokom mnogo godina. koji su u očima brojnih aktera u polju komunikacija ugrožavali međunarodne napore da se uspostavi svetsko informatičko društvo. izjavila je Teres Paket-Savinji. Želim samo da podsetim na neke od diskusija. a world-wide information society" (podvl. a prostor za realizaciju jedne drugačije strategije za uspostavljanje novog svetskog poretka bio je oslobođen od svakog alternativnog pristupa. . Lj.K. međunarodna debata o informacijama i komunikacijama nije rezultirala saglasnošću oko zajedničkog pristupa. Tako je strategija NWICO stavljena ad acta.

taj plan predat je zaboravu za nešto manje od dve godine pošto ga je Gorbačov predstavio u Ujedinjenim Nacijama.answers. General Assembly Session. December 7. redovnom zasedanju Generalne Skupštine OUN. u Njujorku. .war/episodes/23/documents/gorbachev/. u procesu ujedinjenja Nemačke. Sasvim u skladu sa ulogom koju je SSSR imao u američko-sovjetskom svetskom poretku koji je bio uspostavljen posle Drugog savetskog rata.Gorbachev. može se. http://www. Saglasnost čitavog čovečanstva oko budućeg Novog Svetskog Poretka. najdelotvornije uspostaviti u miru. Mikhail Gorbachev: Address to 43rd U. New World Order.com/SPECIALS/cold. on je konstatovao kako je dalji svetski napredak moguć jedino kroz traganje za saglasnošću čitavog čovečanstva oko svojstava i ustanova budućeg Novog Svetskog Poretka.com/topic/address-to-the-43rd-u-n-general-assembly-session. Gorbačovljev predlog plana za postizanje međunarodne saglasnosti o Novom Svetskom Poretku nije prošao kao globalno rešenje.N.org/files/Documents/1988-1107. Pokušaj Mihaila Sergejeviča Gorbačova da u ime SSSR i njegovih istočnoevropskih saveznika artikuliše jednu alternativnu strategiju za čitav svet. Tom prilikom. 1988: http://www. http://www. Pozivajući se na tradiciju Francuske revolucije iz 1789. Gorbačov je ovu strategiju predstavio u svom govoru na 43.138 10. http://www. Gorbačov je i sâm prvi put upotrebio pojam Novi Svetski Poredak. kao i na samom početku Desetogodišnjeg rata za Jugoslovensko nasleđe.writespirit. decembra 1988. kroz međusobnu saradnju (cooperation) svih zemalja i naroda sveta koju je nazvao međusobnim stvaralaštvom (cocreation) i međusobnim razvojem (co-development). Pošto je delimično odigrao svoju ulogu u procesu samoraspuštanja komunističkih režima u SSSR i Istočnoj Evropi.58 Naravno. Gorbačevljev predlog za uspostavljanje nove međunarodne arhitektonike ostao je lokakalizovan kao opšti okvir za promene u SSSR i istočnoevropskim zemljama njegove interesne zone.cnn. 7. takođe nije urodio plodom. 58 Videti.net/inspirational_talks/mikhail_gorbachev_talks/united_nations_address.coldwarfiles.pdf. i Ruske revolucije iz 1917. rekao je tada Gorbačov.

u Beogradu. počeo da radi na formiranju svoje Komisija za globalnu upravu. posle kratkotrajnog sedmogodišnjeg ciklusa u interpretaciji svetskog saveza siromašnih (Alžir 1973. spor između zastupnika različitih koncepcija Novog Svetskog Poretka ovim nije bio i završen. Beograd 1980). Naime. One World. ova operacija bila je planirana i odobrena u skladu sa tajnom Direktivom o nacionalnoj bezbednosti 26. 7. i sâm je prvi put javno upotrebio pojam Novi Svetski Poredak. MacBride Roundtable on Communication. i koja počinje konstatacijom da je "pristup nafti u Persijskom Zalivu i bezbednost glavnih prijateljskih zemalja u regionu od vitalnog značaja za nacionalnu bezbednost SAD". avgusta 1990. Dan kasnije. Columbia University. avgusta 1990. Preko noći. Što se pak tiče nasleđa Mekbrajdove komisije. vojnu Operaciju Pustinjski štit.139 Poziv za uspostavljanje Novog Svetskog Poretka tada je stigao sa druge obale Atlantika. ponovo uveden na svetsku pozornicu. i posle neuspešnog pokušaja Mihaila Sergejeviča Gorbačova iz 1988. oktobra 1980. veka do danas sukcesivno zaseda Mekbrajdov okrugli sto o komunikacijama. iz Vašingtona. nepune dve godine posle Gorbačevljevog predloga za postizanje koncenzusa oko Novog Svetskog Poretka. Mehan (International Communications. na prvom inicijalnom sastanku. onaj izveštaj Mekbrajdove komisije usvojen na 21. bilo je to dve nedelje posle invazije Iraka na Kuvajt. Operation Desert Shield. potpredsednik Laburističke partije Holandije i jedan od članova Mekbrajdove komisije. Njujork 1974. Kao što je već rečeno. Videli smo da je Brant već krajem 1989. Joseph A. New York): Why the NWICO never had a chance with the American media. koju je Buš potpisao 2.59 Istorijska je ironija što Brantova komisija koja 59 Videti. Generalnoj konferenciji UNESCO-a. u verziji Džordža H. New World Order. New World Order. avgusta 1990. bio prisutan i Jen Pronk (Johannes Pieter Pronk). predsednik Buš saopštio je da SAD pokreću preventivnu. V. Ali. "čisto defanzivnu". "because it threatens the New World Order". sa ciljem sprečavanja Iraka da posle Kuvajta napadne i Saudijsku Arabiju. Tako je 7. Buša postao je glavna svetska lozinka. School of International Affairs. National Security Directive 26. godine pojam Novi Svetski Poredak. pojam New World Order. nego je ponovo aktuelan i rad Meny Voices. predsednik SAD Džordž Herbert Voker Buš. 17. . Kolombo 1976. oktobra 1989. sada u interpretaciji svetskog saveza bogatih. NWO. ne samo da od devedesetih godina 20. Američki predsednik izjavio je tada da invezija neće uspeti zato što "preti Novom Svetskom Poretku". kao i to da je.

teorijski napuštena ideja svetske države. veka. u svom izveštaju iz 1995.122. NORDICOM. onih koji su zastupali različite programe za idealno vladanje nad ljudima s jedne strane i onih koji su zastupali mogućnosti za idealnu ljudsku slobodu s druge. Paper presented to the Ninth MacBride Roundtable on Communication.7 May.HTM.bfsf. ovu zemlju. veka. veka.it/wsis/Storia_ordine_mondiale. a naročito od kraja 18. Dr Ulla Carlsson (Director. dominantno profilisala prostor socijalnog konflikta između zastupnika dve ekstremno udaljene mogućnosti.bfsf.151. veka. Empire. Basil (Department of Mass Communications. Paper presented at EURICOM Colloquium: Information Society: Visions and Governance. http://137. http://www. 2005.it/wsis/cosa%20dietro%20al%20nuovo%20ordine. Ovim je. EURICOM & University of Padua (Padova). Fall 2000. USA. u društvu sa isto tako zlosrećnom Ruandom. Kako bilo da bilo. 1997. New World Information and Communication Order (NWICO) Debates. Boulder. pominje jedino kao primer za građanski rat. na samom kraju 20. Professor Leslie Regan Shade. The European Institute for Communication and Culture. Micky Lee: A historical account of critical views on communication technologies in the context of NWICO and the MacBride Report.org/empire/un/2005/macbride. CO.pdf. The Nordic Information Centre for Media and Communication Research).HTM. Gotovo 200 godina. pa sve do poslednje decenije 20. socijalni prostor koji se strukturirao kao posledica ovog konflikta između planetarne vlasti i planetane slobode. veka razvijana (i) u ondašnjoj Jugoslaviji.globalpolicy. University of Ottawa. Paper presented at Information Society: Visions and Governance. do kraja 20. Italy 5th .idsnet.140 se posredno i neposredno oslanja na strategiju NIEO i NWICO koja je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. koja je kroz poznatu istoriju. u slučaju strategije koju zastupa Brantova komisija reč je o strategiji koja je napustila u dekadentni i neproduktivni istorijski koncept vladanja nad ljudima i koja nastoji da se artikuliše kao upravljanje ljudskim poslovima i celinom sveta u interesu čovečanstva i svakog njegovog pojedinačnog pripadnika.7th May 2003.htm. Venice 5 . najmanje od 1848. In press in Quaderns del CAC (quarterly journal of the Catalonian Broadcasting Council).htm. October 1. 2003. Department of Communication. Andrew Calabrese: The MacBride Report: Its Value to a New Generation. in Culture and Communication. http://www. Göteborg University: The Rise and Fall of NWICO . .31/CMN2180/nwico.idsnet. The World Summit on the Information Society and beyond. Na samom kraju 20. ideja svetske države bila je i na levici i na desnici političkog spektra dominatni supstitut za ideju kosmopolisa. in Global Policy Forum.org/Papers/Communications/JOSEPH_MEHAN. etničko čišćenje i destrukciju. Zato je jedno od očiglednih svojstva koncepta globalnog upravljanja njegova srodnost sa idejama svetske federacije koje su artikulisane unutar opšte teorijske tradicije http://www. University of Denver.and Then? From a Vision of International Regulation to a Reality of Multilevel Governance. Michael D.html. http://www. http://www.org/Papers/Communications/MICHAEL_BASIL. CO): Alternative visions for NWICO: An historical and comparative evaluation. Padova. omogućio je artikulisanje koncepta globalne uprave i globalnog upravljanja.

141 socijalizma 19. usled kumulativnog dejstva brojnih faktora istorijske. koncentrisani destilat ideja o kojima je reč postao je moguć i manifestan u onom istom "trenutku" naše novije prošlosti kada je. Jer. veka. došlo do strukturalnog profilisanja aktuelnog oblika svetskog sistema pod pretpostavkama njegove istorijske demisije. i 20. . Ovo ne treba da nas čudi. ekonomske. naučne. tehnološke i kulturne prirode. kao i pod pretpostavkama opšte perspektive ljudskih poslova koja je tako bila otvorena. socijalne.

org. traganje za delotvornom alternativom tog nakaradno i pogrešno ustrojenog sveta.yu/sac/tribina/T012_KljakicLj/PredavanjeKljakicLj_T12?stdlang=us. sasvim u skladu sa ritmom Kondratijevljevih dugih talasa60. Istorija političkih teorija. april 2004. najzad.61 U punom skladu sa činjenicom da je ovaj anti-sistemski pokret bio u opoziciji prema svakom obliku autoritarne. kritika i odbacivanje poretka svetske dominacije kroz podjednaku kritiku i odbacivanje državnog kapitalizma sa SAD kao hegemonom. str. naročito programâ onih mislilaca čije su ideje o perspektivama čovečanstva i ljudskoj slobodi tokom vremena bile sistemski marginalizovane i neutralisane. Jedna uvertira za istraživanje ritma budućnosti u vremenu istorijske demisije svetskog sistema. uključujući i literaturu od interesa u toj stvari. godine. isti: Studije budućnosti 1987 . . traganje za alternativom počelo je kao novo. U skladu sa prirodom svetskog (kapitalističkog) sistema koji se tada manifestovao kao državni kapitalizam i kao državni socijalizam. New York 1987. i prve polovine 20. Beograd 2005.142 11. str. Beograd.255. Beograd 5. veka do danas određuje opštu talasnu putanju 60 O Kondratijevljevim dugim talasima ili K-talasima kako se ovaj analitički model još naziva. kulturne. a naročito mladu. 241 . http://www. sa 1968. kao mondijalni talas sinhronniciteta zaista zahvatio čovečanstvo. posebno Deo 2 tog rada. Smer Politička sociologija. naročito rad Poslednji ciklus poslednje krize ili ritam budućnosti. februar 2005. Ritam same istorije. kritika i odbacivanje svakog drugog etatizma. Bio je to masovni antisistemski pokret koji je između 1964. videti. inspirativno čitanje starih revolucionarnih programâ za promenu samog ustrojstva sveta iz 19. Poslediplomske studije. naučne i tehnološke promene koje su ne samo sastavni deo nego i sam temelj ove revolucije. veka. kao i državnog socijalizma čiji je hegemon SSSR.sac. konzervativne. naročito ona strukturna dinamika koja od dugog 16. Jedna strategija istraživanja. Narodna knjiga. FPN. opširnije sam pisao na drugim mestima. Pantheon Books. 24 . posebno ekonomske. predavanje u okviru zajedničkog ciklusa tribina Srpsko-američkog centra i Kolarčeve zadužbine. više faktora odredilo je karakter ovog planetarnog pokreta: duboke strukturalne promene svetskog društva. The Chomsky Reader. 61 Videti. godine. James Peck.28. Ovaj "trenutak" strukturalnog profilisanja i kristalizacije jeste mondijalni talas sinhroniciteta poznat kao svetska revolucija 1968. isti: Dugotrajna dvoglasna muzika. hijerarhijske. Noam Chomsky. kao svojim vrhuncem. ed. etatizovane. dogmatizovane i opresivne socijalne organizacije. militarizovane. svake hijerarhijski ustrojene organizacije i svakog oblika opresije. i 1974. Ljubomir Kljakić: Srbi i Amerikanci u svetskim poslovima kroz istoriju i otvorena pitanja budućnosti. posleratnu generaciju.2004.

MED.383. Little. Editions C.T. Velika edicija Ideja. u ovom pravcu.. fragmentirani. isto. religije i crkve. Harper & Row. zarđale odnose sa svim starinskim redstavama i shvatanjima koji ih prate. tako je i u duhovnoj proizvodnji. obrazovanje. predgovor za P.] Ona prisiljava sve nacije da prihvate buržoaski način proizvodnje. čije uvođenje postaje životno pitanje za sve civilizovane nacije.) Karl Marx. Beograd bez godine izdanja (verovatno 1984. / Brzim poboljšanjem svih oruđa za proizvodnju.K. 382 . na svoje međusobne odnose pogledaju trezvenim očima. Kropotkinovi spisi ponovo nalaze publiku. Collectivisations: L'Oeuvre constructive de la Révolution espagnole. etatizovani. već sirovine koje dolaze iz najudaljenijih oblasti. Čas promene bio je 62 Fenomen dinamike svetskog kapitalističkog sistema.. Duhovni proizvodi pojedinih nacija postaju opšta dobra.. kao i glavna svojstva čitave mondijalne strukture koja se reprodukuje na takvim pretpostavkama.N. London 1968. svestrana uzajamna zavisnost nacija. A svima ranijim industrijskim klasama bio je. Daniel Guérin. Lausanne . ed. rehabilituje ideje solidarnosti i samoorganizovanja. Time je na određeni način potvrđeno Kropotkinovo uverenje da tek razvijena industrijska društva omogućavaju uspostavljanje trajnih oblika samoorganizovanja. Uništene su prastare nacionalne industrije i uništavaju se svakodnevno i dalje. Potiskuju ih nove industrije. La Cité Editeur. Niz naslova objavljenih uoči i tokom svetske revolucije 1968. svakidašnji život uopšte – zahvaćen dubokom krizom našao se na samom pragu svoje istorijske demisije. 63 Naime. svi novi odnosi zastarijevaju prije no što očvrsnu. svugdje da se naseli.] Buržoazija ne može da postoji a da neprekidno ne revolucioniše oruđa za proizvodnju. ako neće da propadnu. Kropotkinu. / Potreba za sve prostranijim tržišteima na kojima će prodati svoje proizvode goni buržoaziju preko cijele Zemljine kugle." Videti. konzervativni. ideologije. str. prvi uslov egzistencije zadržavanje starog načina proizvodnje. naprotiv. to jest da postanu buržuji. koje za svoje zadovoljenje traže proizvode najudaljenijih zemalja i podneblja. Noam Chomsky: Cartesian Linguistics. Toulouse 1965. ona ih prisiljava da same kod sebe uvedu takozvanu civilizaciju. Fridrich Engels: Manifest Komunističke partije. 11. tom 7. ona je izvukla nacionalno tlo ispod nogu industrije. inudustrije koje više ne prerađuju domaće sirovine. dakle odnose proizvodnje. svugdje da uspostavi veze. zadovoljavanih domaćim proizvodima. Nacionalna jednostranost i ograničenost postaju sve nemogućnije. zainteresovanu ne toliko za pojedinačne teze i argumente koliko za opšti intelektualni i životni stav. ona stvara svoj svijet po sopstvenom liku. Zoran Đinđić: Beleška o P. ni Maítre. 63 "Studentski pokret 1968. [. Karakteristično je da renesansa anarhističkih motiva ne nastupa kao reakcija na krizu podržavljenog socijalizma nego kao izraz krize tradicionalnog političkog sistema u demokratskim društvima Zapada. Svetski sistem blokirao je sam sebe. A. Boston 1964. stari autoritarni. hijerarhijski. partije. Lj. Na mjesto starih potreba. sve što je sveto skrnavi se. Hugh Scanlon: The Way Forward for Workers' Control.143 svetskog (kapitalističkog) sistema62. Shlomo Avineri: The Social and Political Thought of Karl Marx. A kako je u materijalnoj. Na mjesto stare lokalne i nacionalne samodovoljnosti i ograđenosti stupa svestrani saobraćaj. identifikovni su još početkom 1848: "Buržoazija je u istoriji odigrala krajnje revolucionarnu ulogu. po vječnoj nesigurnosti i stalnom kretanju." (podvl. stupaju nove. Na veliku žalost reakcionara. pa i najvarvarskije nacije. Buržoaska epoha se razlikuje od svih ranijih epoha po stalnom revolucionisanju proizvodnje. uostalom kao i čitav tok svetske revolucije 1968. ili 1985) str. a iz mnogijh nacionalnioh i lokalnih književnosti stvara se svjetska književnost.. [. New York 1966.. Cambridge University Press. beskrajno olakšanim saobraćajem. veoma dobro ilustruju ovo traganje za delotvornom antisistemskom alternativom. ekonomija.d.. n. . Mladost. prvo izdanje Barcelona 1937. / Buržoazija je eksploatacijom svjetskog tržišta dala kosmopolitski karakter proizvodnji i potrošnji svih zemalja. Videti: James Joll: The Anarchists. Ni Dieu. i cijelokupne društvene odnose. militarizovani i opresivni poredak sveta sa svim svojim posebnim ustanovama organizacije socijalnog života – države. Svugdje ona mora da se ugnjezdi. i čiji se fabrikati ne troše samo u zemlji. Ona rastače sve čvrsto.. buržoazija uvlači u civilizaciju sve. po neprekidnom potresanju svih društvenih slojeva. ljudi najzad bivaju prisiljeni da na svoj životni položaj. Brown & Co. Jednom riječi. Sve što je čvrsto i ustaljeno pretvara se u dim. usmerili su traganje za alternativom. pa prema tome. Kropotkin: Zapisi jednog revolucionara. već u isto vrijem u svim dijelovima svijeta.

New York 1970. sledstveno. Editions du Cercle. 1936 . pa tako i "prelivanje" utopijskih. kao VII knjiga Furijeovih sabranih dela. Frank Mintz: L'Autogestion dans l'Espagne révolutionaire. strategija koju su proklamovale obe glavne frakcije moći svetskog sistema.1939: L'Oeuvre constructive de la Révolution espagnole. New York 1972.64 Uostalom. nisu mogle ponuditi čak ni kratkoročni izlaz iz tog stanja duboke strukturalne krize. niti su. Paris 1966 . Editions du Seuil. ideologija državnog socijalizma. Andrei Sakharov: Progress. no. ne može se poreći doprinos ove strategije u jednoj stvari. New York 1970. 1968. Éditions Anthropos. Anthropos nije objavio. Oeuvres de Charles Fourier. vol.1921. prvi put je objavljen njegov Novi ljubavni svet. ed. Paris 1966. ed. delo veoma uticajno tokom svetske revolucije 1968. New York 1968 [rad čuven kao Manifest. and Intellectual Freedom. Nottingham. mogla potvrditi ni strategija ideološkog priznanja činjenica o konvergentnosti državnog kapitalizma i državnog socijalizma.144 neizbežan. u Parizu. tada najavljenu XIII knjigu Furijeovih sabranih dela. vol. Porter Sargent. omogućila da se bolje shvate strukturalne identičnosti državnog kapitalizma i državnog socijalizma kao glavnih oblika moći svetskog sistema. Robert Laffont. takođe poznat pod naslovom Thoughts on Progress. I .1969. Coexistence and Intellectual Freedom]. Ona je. videti Roland Bart: Sad. Beograd 1979. 64 Videti. Boston 1969. Vuk Karadžić. pomogla je da se uspostavi prostor komunikacije i konvertibilnosti različitih teorijskih i ideoloških modela za izlazak iz krize. ideologija etatističkog nacionalnog oslobođenja – koje su do tada legitimisale glavne frakcije strukturâ moći svetskog sistema. Paris 1969. Porter Sargent. Daniel Guérin: Pour un marxisme libertaire. tradicionalne sistemske ideologije – ideologija državnog kapitalizma. Daniel Guérin: Anarchism: From Theory to Practice. liberterskih i anarhističkih ideja o ljudskoj slobodi u područja Institute for Workers' Control Pamphlet Series. by Sam Dolgoff. Noam Chomsky: At War with Asia. I . Éditions Anthropos. Priscilla Long.1968. Paris 1971. Michael Bakunin: Bakunin on Anarchy. Kao delotvorna platforma za izlazak iz krize nije se. César M. videti: Oeuvres de Claude-Henri de Saint-Simon. Extending Horizons Series. . Lorenzo. Paul Mattick: Marx and Keynes: The Limits of Mixed Economy. omogućila je smanjenje napetosti između frakcija koje su ih zastupale i. i docnije. Monthly Review Press. London 1969. Paris 1969. Paris 1971. Les Anarchistes espagnols et le pouvoir. kao ideologije mogle ostati sačuvane u dotadašnjem. Alfred A. Coexistence. Weidenfeld & Nicolson. ali zato faktičkog susreta omogućio je novi ciklus prožimanja i konvertovanja naizgled nepomirljivih ideja i ideologija. najzad. England. Boston 1969. Editions Bélibaste. Walter Kendall: The Revolutionary Movement in Britain 1900 . kratkoročno rešenje. Daniel Guérin: Pour un marxisme libertaire. Knopf. and trans. Furije i Lojola (1971). Taj prostor istina neformalnog. u vezi s novom recepcijom Furijea. Le Nouveau Monde amoreux. 1. Robert Laffont. razumljivo. 1868 . Norton. sama strategija ideološkog priznanja konvergencije bila je i proklamovana kao prelazno. Pantheon Books. Ipak.VI. The New Left: A Collection of Essays. Gaston Leval: Espagne libertaire. Na istom tragu je i obnova interesovanja za radove Sen Simona i Šarla Furijea.XII. naime. i 1968. Paris 1969. Ali. njihova sabrana dela štampana su između 1966. "čistom" obliku.

čiji je zadatak bio da više kompjutera poveže u integrisanu. godine Mrežu agencije za napredne istraživačke projekte. Naime. New York 1971. znamo i to da je tok događaja koji je doveo do Interneta i njegove Svetske Mreže. sa prvim personalnim računarima. naučni. tezu o istorijskom kraju epohe revolucija. na primer. pod pretpostavkom prilika koje mogu nastati posle hipotetičkog nuklearnog udara na teritoriju SAD i ozbiljnog narušavanja. uključujući ovde i područja pod apsolutnom dominacijom glavnih frakcija moći svetskog sistema. funkcionalnu i komunikabilnu necentralizovanu mrežu autonomnih jedinica – što svakom kompjuteru omogućava da sačuva svoju punu radnu samostalnost – i da tako realizuje jednu zamisao koja se javila šest godina ranije. Mar. ovo se može videti u oblasti istraživanja i razvoja. Paris 1970. naročito. veka. 1978. Encounter. psihološki. ARPA. Drugim rečima. od jedne do druge jedinice. sa ciljem da ponudi adekvatne naučne i tehnološke odgovore SAD na Sputnik. A23 (jedno prudonističko zalaganje za revoluciju). 1976. u najvećoj mogućoj meri. takođe. počela je informatička revolucija i sav onaj civilizacijski. kao vojni strateški projekat najvišeg stepena poverljivosti. (biće to) revolucija nove generacije". vlada SAD osnovala još 1957. napravio je takvo istraživanje i u svom izveštaju predložio više rešenja za postavljeni problem. D. T. kaže C. 32. Agencija za napredne istraživačke projekte – organizacija koju je. research and development. visokih tehnologija. a optimalne uslove za takav skokoviti transfer informacija pruža mreža međusobno povezanih kompjutera. odnosno paket . ekvivalentni sa. centralnu tezu ove knjige. Billington: Fire in the Minds of Men. Ona neće biti kao revolucije prošlosti. James H. premda ne i potpun. Revel: Ni Marx Ni Jésus. Origins of the Revolutionary Faith. J. 1979. Vital Speeches. R&D. iako ova područja tradicionalno predstavljaju zabrane ekstremno centralizovanih struktura državne moći uopšte. takođe bio ubrzan u vreme svetske revolucije 1968. proces ovog "prelivanja" bio je obostran i dvosmeran.. bilo koji paket informacija može se kroz mrežu autonomnih jedinica prenositi skokovito. znamo i to da je tok događaja koji je doveo do Interneta i njegove Svetske Mreže. Advanced Research Projects Agency Net. istraživač korporacije RAND. Basic Books Inc. New York 1980 (jedan opširan i učen. Rockefeller: The Second American Revolution. New York. F. u područjima osnovnih nauka i.. Cambridge. Razume se. komanda ratnog vazduhoplovstva SAD angažovala je 1962.. 1970. anarhističkim idealima svetske federacije slobodnih autonomnih pojedinaca i njihovih slobodnih autonomnih asocijacija.500 godina istorije utopija i revolucija). događaji demantovali samo četiri godine posle njenog pojavljivanja. Chicago 1976 (jedan pregled 2. Jan 15. ekonomski i svaki drugi zaplet u vezi sa tom revolucijom). prvi satelit u Zemljinoj orbiti koji je te godine lansirao SSSR – osnovala je upravo 1968. Washington Post. isprekidana paketna mreža. pregled revolucija od 18. Istorija Interneta idealan je slučaj da se ovo pokaže. kulturni. Kao optimalno rešenje. Jul 5. 1973. ARPANET. Po tom konceptu. godine 1984. naime. takođe bio ubrzan u vreme svetske revolucije 1968. Beré: The Second American Revolution. predložio je koncept packet switched network. J. neka komanda. and F. Danas. 66 Danas. Advanced Research Projects Agency.. Lasky: The Birth of a Metaphor: On the Origina of Utopia an Revolution. svoju korporaciju RAND da. 66 65 "Revolucija dolazi. a vojno-bezbednosnih struktura moći posebno.145 koja su do tada bila ekskluzivni zabrani tradicionalnih sistemskih ideologija. Isto tako. Naime.. 65 Veoma upečatljivo. Wertime: The New American Revolution. Mass. New York. engleski prevod Without Marx or Jesus. Manuel: Utopian Thought in the Western World . sociološki. Reich u The Greening of America. videti. ili čak raspada komandno-komunikacionog sistema. Lasky: Utopia and Revolution. na primer. J. videti. a sa druge aviona i raketnih sistema s druge strane. I&R. de la seconde révolution américaine à la seconde révolution mondiale. Pol Baran (Paul Baran). na primer. upravo su ovde koncipirani i dizajnirani projekti koji su. do 20. 1970. napravi istraživanje i studiju održivosti komunikacija između komandno-kontrolnih centara s jedne strane.

Ashgate. Tako su postavljeni temelji Interneta. Zagreb 1979. dizajniran je i prvi program elektronske pošte. http://ben. Behrens III: Granice rasta (1972.davesite. Posredstvom tzv. Jørgen Randers. Lester R. Cambridge University Press. informacija. Globus. isto. odnosno kompjutera koji su istovremeno i autonomani u svom radu i povezani u jedinstvenu. rad poznat kao Prvi izveštaj Rimskom klubu).html. Zagreb 1974. predstavila svoj koncept kosmopolisa kao neformalne i neproglašene svetske federacije sa njenom planetarnom mrežom ustanova globalnog upravljanja. već 1969. Upravo ovu zamisao mrežnog povezivanja više kompjutera imao je 1968. godine da praktično realizuje ARPANET. (c)1993-2005. J. Dennis L. Zakon Group LLC. projekat je bio neposredno podređen Ministarstvu odbrane.zakon.): Governance without Government: Order and Change in World Politics. Vermont 1992. godine. Kapacitet prenosa podataka ARPANET-a kao prve funkcionalne kompjuterske mreže bio je 50Kbps. DoD.67 Otuda je i današnji koncept kosmopolisa i globalnog upravljanja koji je 1995. Zbog strateškog značaja postignutih rezultata za američku vojsku. kao i čitavog kompleksa pitanja od značaja za problem upravljanja svetskim poslovima uopšte. praktičnoj primeni ovih strategija i njihovim rezultatima. Godina 1995. Olof Palme: Common Security: A Blueprint For Survival. . William W. http://www. Oxford University Press. Dave Kristula: The History of the Internet.home. Cambridge.shtml. predstavila Brantova komisija srodan idejama svetske federacije koje su artikulisane unutar tradicije socijalizma 19. Brown: Svijet bez granica (1972). načelno najotvorenijeg i najdemokratskijeg medija komunikacija u dosadašnjoj istoriji. Videti. SRI u Stanfordu. upoređivane su sa promenama koje je Evropa doživela u revoluciji 1848. poznata i kao Brantova komisija. Rosenau and Ernst-Otto Czempiel (eds. April. i 20. kulturnu i. Posledice promena koje je ova svetska revolucija izazvala 1995. Meadows. Massachusetts 1992. on se u svakom momentu može ponovo poslati preko drugih autonomnih jedinica povezanih u mrežu. Zagreb 1979. New York 1982. na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Barbari i na Univerzitetu Utah. One World. videti. e-mail. ali i socijalnu. http://www. u kojoj je Komisija za globalno upravljanje. bio dizajniran protokol kasnije nazvan TCP/IP. Department of Defens. bila je. mreža je u tom trenutku povezivala već 23 kompjutera sa isto toliko univerziteta uključenih u ovaj program vojnih istraživanja i razvoja. 1995. Ova preteča Interneta imala je četiri kompjutera u četiri laboratorije angažovane u vojnim istraživanjima na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu. Meadows. komunikalbilnu mrežu. veka. UK 1987. isto. Simon and Schuster. update: August 2001. DARPA. godina u kojoj je Internet doživeo i proizveo pravu informatičku. onda je to omogućilo različkitim kompjuterima umreženim u DARPANET da se autonomno povezuju i međusobno komuniciraju. a sledstveno i na promenu dotadašnjeg koncepta kosmopolisa kao centralizovane svetske države.ch/ben/TCPHIST.146 Sve je to presudno uticalo na promenu ljudske recepcije celine sveta. Izvještaj Rimskom klubu o novim horizontima svjetske zajednice (1977). emituje se iz komandno-kontrolnog centra i šalje primaocu (podređenoj komandi. na primer u Evropi. NCP. Donella H. Network Control Protocol. a prvo e-pismo prosleđeno je kroz ARPANET. James N. Brookfield. The Defense Advanced Research Projects Agency Net.org/robert/internet/timeline/. a ARPANET u Mrežu agencije za napredne odbrambene istraživačke projekte. postavljena je prva funkcionalna mreža kompjutera među kojima je ostvaren prenos paketa nformacija na daljinu. Willy Brandt: North-South: A Program for Survival.com/webstation/net-history. avionu ili raketi) tako da se skokovito prosleđuje od jednog do drugog autonomnog aktera mreže. Gro Harlem Brundtland: Our Common Future. I zaista. Falk: The End of Sovereignty? The Politics of a Shrinking and Fragmenting World . Hobbes' Internet Timeline v8. ekonomsku svetsku revoluciju. Globus. Ukoliko unutar mreže dođe do bilo kakvog problema koji bi prekinuo ili onemogućio dalji transfer ovog paketa informacija. The Defense Advanced Research Projects Agency. 67 S tim u vezi posebno videti. O današnjem stanju strategija globalnog upravljanja. Stvarnost. Camilleri and J. March 1997. takođe. Oxford. DARPA.cern. naročito unutar njenog marginalizovanog i potisnutog dela. Kada je 1973. Sean McBride: Many Voices.1 by Robert H'obbes' Zakon. naročito. Ben Segal/ CERN IT–PDP–TE: A Short History of Internet Protocols at CERN. Ervin Laszlo i suradnici: Ciljevi čovječanstva. godine. ARPA je iste godine preimenovana u Agenciju za napredne odbrambene istraživačke projekte. Godine 1972.

takođe. MIT Press. D. 68 Prema pokazateljima Programa za razvoj UN. Naime. bezbednosnih. obrazovanja i zdravlja. Priroda same stvari uspostavila je ovaj odnos ekvivalencije. Martin's Press. blizu 800 miliona ljudi patilo je od stalnog nedostatka hrane. Oxford University Press. Global Governance. Global Governance since 1850. London 2001. World Economic Forum. Derek Heater: World Citizenship and Government: Cosmopolitan Ideas in the History of Western Political Thought. meteoroloških. Izglednost ove perspektive potvrđuje funkcionalna srodnost između idealne svetske vlade i guste. pravosudnih. dokumentovani problemi svetskog društva u uslovima njegove aktuelne tranzicione nestabilnosti i krize. New York 2004. D. godine 1999. energetskih. ekonomskih.London 2004. problemi kao što su to problemi održavanja svetskog mira i svetske bezbednosti. Our Global Neighborhood. zdravstvenih.C. a oko 500 miliona ljudi bilo je hronično neishranjeno. Washington. Global Governance Initiative. posledice velikih prirodnih katastrofa i klimatskih poremećaja.London 2005. New York 1994. St. David Held: Democracy and the Global Order. World Economic Forum. England 1997. Drawing Insights from the Environmental Experience. Zed Books. ne mogu se rešiti. hidroloških. socijalnih. The Report of the Commision on Global Governance. nikako drugačije nego na globalnom novou. hronično neishranjeno. održivog razvoja i životne sredine. Mark Duffield: Global Governance and The New Wars. Stanford 1995. grupna i kolektivna ljudska prava. čak i u viskorazvijenim postindustrijskim zemljama. trgovinskih.68 "Jer. Derk Segaar: Corporate Power and Democratic Responsiveness: The Impact of Corporations on Global Public Policy. Murphy: International Organization and Industrial Change. New York 1996. problemi dalje izgradnje planetarne ekonomije i sa njom povezanog globalnog razvoja.: Another World is Possible: Popular Alternatives to Globalization at the World Social Forum. . London 2003. Stanford University Press. dramatično otvoreni problemi svetske nejednakosti i siromaštva. više od trećine ukupnog broja dece bilo je. svet je jedan. komunikacionih. Massachusetts . srodnost koja je tako izražena da pojmove svetska vlada i globalno upravljanje do daljnjeg možemo koristiti kao ekvivalentne pojmove. onda sledi da je aktuelni sistem globalnog upravljanja jedna istorijska međufaza do onog "trenutka" u bližoj ili daljoj budućnosti kada će svetska federacija. . čak ni identifikovati. Yung. United Nations Development Program. Edited by Oran R. Zed Books. naučnih i drugih fleksibilnih i adaptibilnih ustanova današnjeg sistema globalnog upravljanja. finansijskih. . eds. sa svojom federalnom svetskom vladom i mrežom njenih ustanova zaista biti uspostavljena i formalno proglašena kao "nadređeni politički autoritet" svetskog društva. višeslojno strukturirane mreže političkih.London. isto.147 Pratimo li logiku ovog toka događaja. Annual Report 2004. Craig N. Annual Report 2005. individualna. više od 100 miliona ljudi živelo je ispod granice siromaštva.C. Današnje stanje planetarnih činjenica dobar je slučaj da se to pokaže. ishrane i nezaposlenosti. Cambridge. From the Moderne State to Cosmopolitan Governance. William Fisher and Thomas Ponniah. Center on International Cooperation at New York University. a naročito problemi moći i odnosa moći. niti se njima može racionalno upravljati. Global Governance Initiative.

upozorili čovečanstvo na opasnost od atomskog oružja i predložili uspostavljanje planetarnog autoriteta. ova suma jednaka je ceni izgradnje Evro Diznilenda kod Pariza.100 milijardi USD danas. 160 miliona predškolske dece u zemljama u razvoju patilo je od hronične neishranjenosti. koja bi ovu opasnost mogla da otkloni. što je gotovo polovina ukupne svetske populacije. na 1% ukupnog svetskog dohotka. Prema podacima FAO. oko 2 miliona dece umrlo je usled oružanih konflikta tokom devedesetih godina. sa 800 milijardi USD koliko je u svetu potrošeno na naoružanje 1999. odnosno 514 miliona ljudi živi u uslovima ekstremnog siromaštva sa manje od 1 USD dnevno. septembra 2001.com. u periodu 2000 . mačake i druge. Takođe prema podacima FAO. najviše u Podsaharskoj Africi. United Nations Development Programme.5 %. stanovanje…) širom sveta koštalo ukupno 80 milijardi USD. Cena iskorenjivanja siromaštva procenjena je 1999.40 USD). što je za 1. došlo do drastičnog skoka ulaganja u naopružanje. odnosno u uslovima ekstremnog siromaštva. bilo je nepismeno. takođe je porastao i broj osoba zaraženih virusom HIV/AIDS. izračunato je da bi obezbeđivanje univerzalnog pristupa osnovnim oblicima socijalne zaštite (zdravstvo. na hranu za kućne ljubimce.1 %. stvari se nisu promenile. a 46." A to znači da bez bez nekog oblika planetarnog političkog sistema koji će osigurati instrumente za optimalno upravljanje poslovima od interesa za čitavo čovečanstvo. osim što je posle 11. Edited by Dexter Masters and Katharine Way. komparativni pregled izveštaja Svetske Banke. čak 852 miliona ljudi patilo je od hronične gladi.org/Facts&figures. takođe je procenjeno da bi efektivna pomoć od 5. godine (a to su poslednji prikupljeni i analizirani pokazatelji) 2. One World or None. 1. uz to sa neizvesnošću koja je bez presedana u celokupnoj njegovoj istoriji. od oko 23 miliona ljudi zaraženih virusom HIV/AIDS preko 93% živelo je u zemljama u razvoju. što je bilo manje od neto bogatstva sedmorice tada najbogatijih ljudi na svetu. 66 milijardi USD na kozmetiku i 800 milijardi USD na troškove naoružanja. na 45 miliona danas.2 milijarde ljudi živelo je bez čiste vode za piće. World Bank (World Development Indicators 2004).733 milijarde ljudi živelo sa manje od 2 USD dnevno (oko 1. Istovremeno.html. nema ni rešenja za otvorene probleme sa kojima je čovečanstvo danas tako dramatično suočeno. upravo na ovaj aspekt stvari koncentrisala se grupa svetskih naučnika i mislilaca koji su. Posle iskustva sa atomskim bombama bačenim na Hirošimu i Nagasaki. Drugi pokazatelji nisu se promenili. U Južnoj Aziji. .69 više od 5 miliona ljudi bili su beskućnici. Food and Agriculture Organisation. A Report to the Public on the Full Meaning of the Atomic Bomb . Facts & Figures. godine. faktičke svetske vlade. preko 840 miliona odraslih. školstvo.9 % i 31. od tog broja čak 1.5 milijardi USD bila dovoljna da se reši problem gladi u 20 najsiromašnijih zemalja na svetu. pokazuje da je 2001. u svetu je 1999. sa 23 miliona 1999. godine 1999.70 USD). Videti. od čega 538 miliona žena. na primer. pse. Videti. One World or None. isto tako. junkfood. FAO (The State of Food Insecurity in the World 2004 ) i Programa za razvoj UN. naročito u SAD. bilo potrošeno 92 milijarde USD na brzu hranu. ovi procenti su 76.htm. Podsaharska Afrika i Južna Azja su najsiromašniji svetskli regioni. http://www. Globalincom.148 Čovečanstvo je celina. u šest najrazvijenijih zemalja sveta trošilo se svakih devet dana 700 miliona USD. u zajedničkoj knjizi Jedan svet ili nijedan.3% populacije živi sa manje od 2 USD dnevno. odnosno oko 29 milijardi USD godišnje.101 milijarda ljudi živi sa manje od 1 USD dnevno (oko 0. godine 133 milijarde USD. Organizacije za hranu i poljoprivredu UN. 69 Videti. 110 miliona neeksplodiranih mina bilo je rasejano u 68 zemalja širom sveta. Istovremeno. http://www. više od 5 miliona dece umre od gladi svake godine. Facts and Figures on Poverty. a bez posla je bilo oko 40 miliona ljudi. isto tako. United Nations Development Program (World Development Report 2004). Contributors: Foreword by Niels Bohr. u Podsaharskoj Africi 76.globalincome. suma je porasla na preko 1. Introdction by Arthur H. Od 1999.2002.5 puta više od ukupnog nacionalnog dohotka najnerazvjenijih zemalja. svojim prilozima objavljenim 1946. Tako. neto bogatstvo 10 najbogatijih svetskih milijardera iznosilo je 1999.undprog/teams/english/facts. odnosno u uslovima siromaštva po kriterijumima Svetske Banke.

Condon. juna 1945.html 70 Ime Ujedinjene Nacije. Harlow Shapley. po redosledu engleske abecede: Australija. koju su 1. izgleda po analogiji sa imenom svoje zemlje Ujedinjene Države Amerike. na američkom ratnom brodu Augusta. Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil potpisali zajedničku deklaraciju. Ekvator. među kojima i na prvom mestu predstavnici onih osam zemalja koje su prethodno potpisale Atlantsku povelju. Čehoslovačka.org/oneworld/index. R. Turska. Kini. Iza predstavnika svake od zemalj stajali su ostali članovi njegove delegacije. Louis Ridenour. ovo su centralne teme i današnjih rasprava o globalnom upravljanju.V. Sutradan. Posle postignutih dogovora o podeli interesnih sfera između SAD.500 novinara. Čehoslovačka. pristupilo se svečanom potpisivanju Povelje. Walter Lippmann. Filipini. SSSR. to su. jedna za drugom. zastave svih 50 zemalja osnivača UN. dana 25. ovlašćeni predstavnici 50 zemalja zauzeli su svoja mesta za velikim okruglim stolom na kome su se nalazila dva istorijska dokumenta. Francuska. Soong) u ime Kine. Irving Langmuir. oktobra 1945. Kuba. centralna tema bila reforma ove svetske asocijacije suverenih država. zemlje koje su u ratu sa silama Osovine (Nemačka. El Salvador. Jugoslavija. Eugene P. Holandija. Philip Morrison. Belgija. Leo Szilard. H. prvoj žrtvi agresije sila Osovine. kao i posmatrača brojnih društava i nevladinih organizacija. Kolumbija. U.149 Razume se. Liberija. na dan 24. potpisali prvo predstavnici četiri glavne sile antihitlerovske koalicije. SSSR i UK na konferencijama u Dubmarton Oaksu i na Jalti. fleksibilni i adaptibilni da se Compton. United Nations. UK i SAD. Statute of the International Court of Justice. na svečanoj ceremoniji pred publikom u Veterans' Memorial Hall. to se dogodilo u Deklaraciji Ujedinjenih Nacija. mnogi pozdravili kao najzad uspostavljenu svetsku vladu. Luksemburg. Wigner.V. Frederick Seitz. kao i većina drugih . Postavljene u polukrug. Holandija. godine. Poljska. prisutni predstavnici 50 zemalja usvojili su aklamacijom Povelju Ujedinjenih Nacija.. Poljska. Iran. Inc. Maksim Litvinov u ime SSSR i T. priključile i druge zemlje i to. Saudijska Arabija. Prvi put. avgusta 1941. Hans Bethe. osim toga. Gvatemala. predsednik SAD Frenklin Ruzvelt imenujući tako. Na dan 24. sutradan. Atlantic Charter. u San Francisku. Indija. poznatu kao Atlanska povelja. Povelja Ujedinjenih Nacija i Statut međunarodnog suda pravde. Gale Young and the Federation of American (Atomic) Scientists. posebno su naglašavale istorijski značaj ovog trenutak. McGraw-Hill Book Company. Arnold. ima li su u vidu i brojno savetodavno i tehničko osoblje svake delegacije.71 Reč je o nastojanjima da se Ujedinjene Nacije redefinišu. januara 1942. Kostarika. po redosledu potpisivanja: Meksiko. Sirija i Liban. knjiga je integralno dostupna na adresi http://www. New York 1946. u elektronskoj formi. Kanada. Italija. Norveška. negde u Atlantiku. onda je ukupan broj učesnika tog istorijskog događaja bio 3. septembra iste godine u Londonu potpisali i ovlašćeni predstavnici još devet zemalja – prvo SSSR. The Federation of American Scientists. Albert Einstein. pripala je i čast da bude prvi potpisnik Povelje Ujedinjenih Nacija. kao i osoblje sekretarijata same konferencije. više od 2. Japan i njihovi lokalni saveznici). Brazil. Francuska. Paragvaj. predsednik Ruzvelt u ime SAD. Whittlesey House. Luksemburg. Harold Urey. Dok su unaokolo sevali blicevi i reflektori brojnih foto-reportera i filmskih ekipa. posle toga. Norveška. Egipat. u tamošnjoj Opera House. tokom priprema za obeležavanje i tokom samog obeležavanja 60 godina postojanja Ujedinjenih Nacija70. Irak. Grčka. predstavnici 22 ostale zemlje koje su isto tako bile u ratu sa silama Osovine. Deklaraciji su se. Urugvaj. kao i predstavnici francuskog pokreta otpora generala de Gola (Charles de Gaulle) – ime Ujedinjene Nacije moglo je da bude upotrebljeno i službeno. takođe je prisustvovalo ovoj konferenciji. Sung (T. Haiti. Osnivačkoj konferenciji UN u San Francisku prisustvalo je 850 ljudi sa statusom delegata. United Nations Charter.500 osoba. Panama. Etiopija. Čile. reorganizuju i osavremene tako i toliko da prerastu u mrežu autoritativnih međunarodnih institucija i instrumenata koji će biti dovoljno efikasni. Declaration by United Nations. Honduras. Nikaragva. Bolivija. a zatim po redosledu engleske abecede: Belgija.fas. Peru. Oppenheimer. takođe su potpisali Deklaraciju Ujedinjenih nacija. E. Pošto su 14. na početku Drugog svetskog rata. Novi Zeland. H. Južnoafrička Unija i Jugoslavija. skovao je. premijer Čerčil u ime UK. J. Otuda je i 2005. i pošto su ovaj dokument o ciljevima koje treba postići kako bi svet posle rata ušao u period mira i prosperiteta. Grčka. United States of America. Dominikanska Republika. organizacije sveta koju su 1945. kada su Kina.

Ekvator. Beču i drugde. Turska. 60th Anniversary of San Francisco Conference. 2003. Čile.org/wiki/UN . Francuska.150 zaista mogu upotrebiti kao instrumenti globalnog upravljanja poslovima od univerzalne važnosti za čitavo čovečanstvo. Liban. Millenium Project (Commisioned by the and Suported by UN Development Group. Kanada.72 Isto tako.21.00. History of Charter of the United Nations. Danska. Gvatemala. glavne agencije UN smeštene su u Ženevi. A Practical Plan to Achieve the Millennium Development Goals. po redosledu engleske abecede: Argentina.html. Egipat.htm i drugo. Čechoslovačka. New York 2005. Extracted from: Basic Facts About the United Nations 2000. The United Nations in the 21st Century: We the People. Juđna Afrika.20 potpisnica. kao veoma uverljiv argument u ovoj stvari godine 2006. na East Riveru u Njujorku.un. International Relations Studies and the United Nations Occasional Papers. SAD. po projektu arhitekte Oskara Nejmura (Oscar Niemeyr) sedište UN. http://www.un. http://www. Meksiko. stranica UN Reform.html. Kina. Holandija. na primer. a svakako 1947. aka Millenium Report of United Nations Secretary-General at Millennium Assembly of the United Nations held as Millenium Summit. Belorusija. ova zgrada podignuta je na zemljištu koje je Džon Rokfeler (John D. Global Policy Forum. Norveška.org/aboutun/sanfrancisco/history. in Wikipedia.un.org/millennium/sg/report/summ. tokom 1949. Nikaragva. Ukraina. 71 Diskusija o neophodnosti da se Ujedinjene Nacije reformišu u pravcu dostizanja visokog stepena međunarodnog autoriteta ove organizacije. Luksembourg. prvi put je predstavljen javnosti posle Sternovog sastanka sa premijerom Blerom i kancelarom Braunom. headed by Professor Jeffrey Sachs). Review on the Economics of Climate Change (izveštaj koji je Stern. naročito se ističe problem globalnog otopljavanja i klimatskih promena koje on proizvodi. Panama. Report to the UN Secretary-General. kao glavni ekonomski savetnik britanske vlade radio za njene potrebe. bile su. praktično je otpočela već u trenutku njihovog osnivanja. Indija.millenniumforum. No. report of the Millenium Forum. tačno 60 godina posle 1946.org/aboutun/history. Urugvaj. Hagu. Sales No.org/aboutun/charter. http://en.globalpolicy. http://www. oktobra 2006). Sirija. Irak. UK. Filipini. Etiopija. Grčka. 2000.8. Venecuela. New York. Ruska Federacija. Peru. Novi Zeland. Liberija. Kostarika. .org/reports/index. može videti iz opširne. Brazil. januara 1951. kao što se to. sedište UN svečano je predato na upotrebu 9. Jr. Kolombija. http://www. kao i druge izvore. Honduras. i 1959. Ova diskusija ponovo je intenzivirana tokom proteklih petnaest godina. Videti. izgrađeno je. http://www.5 miliona tadašnjih USD. ratifikovale Povelju.org/index.1. http://www. Paragvaj. Luck: Reforming the United Nations: Lessons from a History in Progress . About the United Nations/ History. Zemlje osnivači Ujedinjenih Nacija. Kuba. http://www.org/reform/index. 72 Kofi Annan: We the Peoples: The Role of the United Nations in the 21st Century. September 5 .htm.unmillenniumproject. tokom narednih 15 .I. Poljska. summit held by nongovernmental organizations on 22-26 May 2000 at UN Headquarters. nedvosmisleno zaključuje Nikolas Stern (Nickolas Stern) u svom izveštaju Pregled ekonomije klimatskih promena. Saudiska Arabija.globalpolicy. Dominikanska Republika. E.html. kada je opasnost od atomske bombe i nuklearne kataklizme bila argument za uspostavljanje odgovarajuće ustanove na koju se delegira deo suvereniteta tradicionalnog nacionalnih država i koja imaju planetarnu vlast i moć. Australija. Investing in Development. http://www.) poklonio Ujedinjenim Nacijama kao donaciju vrednu 8. Haiti.org/. procedura osnivanja Ujedinjenih Nacija bila je okončana i one su počele sa radom.un. premda ne i celovite bibliografije ovih radova koja je predstavljena u Edward C. United Nations. Iran.htm#1. Globalno otopljavanje i klimatske promene će. Rockeffeler.wikipedia. Bolivija. El Salvador. Belgija. u Londonu 30. Jugoslavija. godine.html.

ch/. Ovo je razlog zbog koga je upravo Aleksandar Gor. http://www.hmtreasury.151 godina dovesti do nesumnjivo kataklizmičkih posledica za čitavu planetu.cfm. videti u CCNet (Cambridge Conference Net)160/06. Stern review won't survive economic scrutiny. 73 Implikacija Sternovog izveštaja jeste da je za preusmeravanje ovog više nego izglednog toka dogđaja. naime.php. 22 November 2006.int/2860. http://unfccc. imperium. pokazala kako je ideal Rimske republike kao savršene univerzalne države od koje je samo korak do univerzalnog 73 Videti. odnosno kao univerzalna svetska imperija ove poslednje danas preostale super-sile. Stern Review on the Economics of Climate Change. . Izveštaj Međuvladinog panela OUN o klimatskim promenama. Intergovernmental Panel on Climate Change. odnosno globalnog upravljanja. odnosno zemlje koje nisu potpisale tzv. UNFCCC. empire. u svemu je potvrdio nalaze Sternovog dokumenta i takođe pozvao na hitnu globalnu akciju povodom globalnog otopljavanja.uk/independent_reviews/stern_review_economics_climate_change/sternreview_index. predstavljen svetskoj javnosti na konferenciji Okvirne konvencije Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama. februara 2007.gov. to je diskusija o razlozima za i protiv nastojanja da se svet uredi kao imperija SAD. angažovan za promociju Sternovih nalaza u SAD. takođe od interesa za problem svetske vlade.74 Paralelno sa ovim tokom događaja. Cabinet Office. u Parizu. uz ostalo i sa mnogo više entuzijazma i borbene gorljivosti sukobljenih strana. staklene bašte i klimatske promene. 12 January 2007. IPCC. uostalom.ipcc. The Stern review: a dual critique. odnosno univerzalnoj svetskoj imperiji. 74 Videti. Hana Arent (Hannah Arendt) je. otvorena ona stara rasprava o imperiji. Kina i Australija. bivši američki podpredsednik. UN’s Intergovernmental Panel on Climate Change. IPCC. kao i sredstvima da taj autoritet potvrđuje u svakom konkretnom slučaju. CCNet (Cambridge Conference Net) EXTRA. http://www. Indija. UN’s Intergovernmental Panel on Climate Change. Ponovo je. uključujući ovde i zemlje kao što su to SAD. ukoliko se ne postigne globalna saglasnost da se neumitni tok događaja preusmeri i opasnost ublaži. Zbirni pregled kritika Sternovog izveštaja. United Nations Framework Convention on Climate Change. efekat tzv. Kjoto protokol o smanjenju emisije gasova koji utiču na globalno zagrevanje. HM Treasury. Ovaj put. neophodnu uspostavljanje neke ustanove sa globalnim autoritetom. vodi se jedna drugačija diskusija. održanoj 2.

str. Pozdrav Velikoj Republici.org/images/imagesold/mw1/HailGreatRepublic. O'Saliven se snažno zalažio za pravo SAD na "celi Oregon". O'Salivenova fraza Objava Sudbine. datovanje ove Pejnove poeme u čast velike svetske republike nije poizdano. I zaista.." (podvl.K. O'Saliven u Aneksiji kaže sledeće: "naša objavljena sudbina jeste da se vođeni Proviđenjem proširimo preko kontinenta" (podvl.I kada Sen-Žist uzvikuje: 'Od Rimljana svijet je bio prazan. O'Sullivan. takođe nazivane Džeksonovi demokrati (po Endrju Džeksonu.K. Odbrana javne slobode (1963).K. sledećim stihovima: "Pozdrav za veliku Republiku sveta/ koja je svoju imperiju uzdigla na Zapadu/ gde je razvijena slavna Kolumbova zastava. tada on samo nešto teatralnije izražva ono što je Džon Adams mislio kad je rekao. takođe se imenuje skup vladajućih ideja u severnoameričkom društvu od druge polovine do kraja 19. i 1806. 76 Objava Sudbine. Weinberg: .76 75 ". Dana 27. nekada poznate kao Divlji Zapad. Kako je ustanovljeno 1927. 171. prvi put bila upotrebljena fraza Manifest Destiny. Manifest Destiny. jedni smatraju da je Pejn pesmu napisao odmah posle rata za američku nezavisnost. u listu New York Morning News. Albert K. Ovom frazom. naročito devedesetih godina tog stoleća kada su. ugrađen u same temelje velike severnoameričke federalne republike. SAD su okupirale i za svoje kolonije proglasile Kubu i Portoriko. danas se nazivaju Zapadne Sjedinjene Države). Lj. nije tada izazvala veći pažnju javnosti.) Objava Sudbine ponovo je odigrala svoju ulogu na javnoj sceni krajem 19. imala je da podrži politiku proširenja Unije pripajanjem novih teritorija na zapadu. Piscu se. Thomas Paine National Historical Association. videti. kao uzor i kao nadahnuće nekih među njenim osnivačima.. a 1898 izvršile su aneksiju Filipina. zagovarali prekomorsku kolonijalnu ekspanziju SAD. posrećilo kada je ovu frazu upotrebio drugi put. O'Saliven (John L. Fraza se danas koristi kao standardni istoriografski pojam. Hana Arent: O revoluciji.152 svetskog carstva i njegovih Cezara. na primer ideja o anglo-saksonskoj rasnoj superiornosti i sl. Uticaj rimskog primjera na duhovni stav ljudi revolucija bio je u svakom slučaju tako presudan da se čini neizvesnim da li bi se oni bez ovoga svijetlog primjera uopšte usudili da se upuste u ono što je potom trebalo ipak da bude bezprimjerno. sasvim precizno od onog letnjeg dana 1845. decembra 1845. proširimo i zaposednemo čitav kontinent koji nam je Proviđenje predalo radi razvoja velikog eksperimenta slobode. a potom i širom sveta i da tako pronose svoje ideale i ustanove demokratije i slobode. delovi Meksika.. Manifest Destiny. jer ono proističe iz "prava naše objavljene sudbine da se. Republika Teksas. a često i kao sinonim za kolonijalnu ekspanziju SAD preko severnoameričkog kontinenta u pravcu Tihog Okeana tokom druge polovine 19. frazu Objava Sudbine. Annexation. 1839) u eseju Aneksija. http://www.thomaspaine. sedmom predsedniku SAD [1829 . kada je u vreme kampanje za prisajedinjenje novih oblasti severnoameričkoj Uniji (teritorija Oregon. O'Salivenova Aneksija. Iako je ubrzo posle objavljivanja Aneksije Teksas zaista bio anektiran.. Filip Višnjić. Beograd 1991. dok drugi nalaze da je pesma verovatno nastala između 1802. O'Saliven je objavio članak povodom pregovora koje je vlada u Vašingtonu vodila sa Velikom Britanijom o ustupanju teritorije Oregon. Brojne studije bave se problemom Objave Sudbine i njene uloge u istoriji SAD./ Zemljo Ljubavi i Slobode!" (podvl. ispunjen samo sjećanjima na njih. veka. međutim.htm.).75 Što se tiče debate o svetskoj imperiji SAD. U tom članku. Pored ostalog. prvom izabranom demokrati na tom položaju). jeste fraza kojom se izražava uverenje da SAD imaju božansku misiju da se šire. ujedinjeni samoupravom koja nam je poverena. današnje savezne države Oregon.1837]./ koja je namučenoj Evopi ponudila scene spokoja. skovao je i prvi put javno objavio njujorški novinar Džon L. kako bi se popularisala i opravdavala ekspanzionistička i imperijalistička politika vašingtonske administracije. na primer. Objava Sudbine. veka. U tom duhu. 'da je rimsko uređenje iskovao najplemenitiji narod i stvorio najveću moć koja je ikada postojala'. koja nam sada proročki najavljuju slobodu'.) Thomas Paine: Hail Great Republic. The Great Nation of Futurity. uticajni autor poznat i kao pisac eseja Velika nacija budućnosti. štampanom u julsko-avgustovskom broju časopisa Democratic Review. glasila Demokratsko-republikanske partije SAD. Andrew Jackson. Lj. prvo preko kontinenta. Lj. čak i Tomas Pejn počinje svoju pesmu Hail Great Republic./ Zauvek budi velika i slobodna. ovaj put republikanci. Teksas i Novi Meksiko. ona u toj zemlji praktično traje već preko 150 godina. veka." Videti.

Anti-Imperialism in the United States. Džon Djui (John Dewey). dve zemlje koje će postati kolonije SAD (iako je formalno bila nezavisna. 1960. ona je artikulisana sa osnivanjem Američke anti-imperijalističke lige. Johns Hopkins. godine). naročito u SAD. Paul M. University of North Carolina Press. Walter A. Dee. Chicago 1996." Videti.com/ai/lanzar/. 1898-1935.edu/halsall/mod/modsbook.1933). izabran za predsednika Lige). Botvel (George S. Kuba je faktički bila kolonijalni privezak SAD.C.. Van Alstyne. a po mnogim mišljenjima i najbolja knjiga o problemu Objave Sudbine).internationalist. juna 1898.. American Anti-Imperialist League. Mark Tven (Mark Twain) i drugi. eds. Hayes and Christopher Morris. Reginald Horsman: Race and Manifest Destiny: The Origins of American Racial Anglo-Saxonism. bili su ugledni građani SAD kao Džordž S. R. Knopf.fordham. naročito ističu značaj pojave Van Alstinove knjige The Rising American Empire.K. McDougall: Promised Land. The Rising American Empire.boondocksnet.) bila je svedena na nekoliko funkcija koje su uživale odobravanje gotovo svih elemenata bogatih klasa: proširenje nacionalnog područja i zaštita interesa američkih poslovnih ljudi i investitora u inozemstvu. http://www. Sweezy: Monopolni kapital. Cambridge. Frederick Merk: Manifest Destiny and Mission in American History: A Reinterpretation. Liga je raspuštena 1921. 1899.5 (1930 . Videti.wikipedia. Paul A. Baran. in Internationalist Group.com/ai/. zemlje koju su do tada. Jim Zwick. . Naime. Texas A&M University Press./wiki/Manifest_Destiny/. Reginald C. United States Expansionism and British North America. Baran i Svizi dali su sledeću napomenu: "Najveća je slabost dijela američke hoistorijske literature što ne shvaća tu činjenicu. New York. bivši državni sekretar Trezora.org. N. i kraja hladnog rata. Sam W. Philippine Social Science Review 3 .html. R. 1988. godine 1898. Grover Klivlend (Grover Cleveland). Harvard University Press. Stvarnost. Boutwell. ed. William Earl Weeks: Building the Continental Empire: American Expansion from the Revolution to the Civil War . a to su upravo aktivnosti koje su u cijeloj nacionalnoj historiji bile prva briga federalne vlade. prim. na primjer. Esej o američkom ekonomskom i društvenom poretku. posle američke okupacije Kube i Portorika. Paul M. http://www. 17 na istoj strani. godine. New York 1963. Hill and Wang. League for the Forth Inernational. iz 1960: "Pozitivna uloga vlade (misli se na vladu SAD.78 Diskusija je ponovo intenzivirana posle 1990. Među članovima AAIL. SAD su imale "priznato pravo" da intervenišu u svim unutrašnjim i međunarodnim poslovima te ostrvske zemlje sve do 1937.html. osnovana je 15.org/marktwain3. Modern History Sourcebook: American Anti-Imperialist League. 78 Baran i Svizi (Paul A. University of Chicago Press. New York 1997. http://www.. nazivali crvena Manifest Destiny: A Study of Nationalist Expansionism in American History. Anders Stephanson: Manifest Destiny: American Expansionism and the Empire of Right. sa ciljem da se bori protiv prekomorskog imperijalnog ekspanzionzma vlade u Vašingtonu." Na ovom mestu. gdje se pravilno ocijenjuje odlučni karakter odnosa s inozemstvom u oblikovanju nacionalnog razvitka od najranijih dana. New York 1995. http://en. Lj. Vidi. Međutim. Maria Lanzar-Carpio: The Anti-Imperialist League. Chicago 1968. http://www. 1775 – 1871. American Anti-Imperialist League.153 Kada je reč o kritici ovog koncepta imperijalne moći u toj zemlji. str. College Station. Endrju Karnegi (Andrew Carnegie). sa napomenom br. Videti odrednicu Manifest Destiny in Wikipedia. Baran. postoje izuzeci. Ernest Lee Tuveson: Redeemer Nation: The Idea of America's Millennial Role.77 Aktuelni ciklus rasprava o imperijalnoj moći SAD pokrenut je 1960. 148. samoraspuštanja komunističkih režima u Evropi i samoraspuštanja samog SSSR. a naročito protiv njene odluke da anektira Filipine. posle okončanja hladnog rata. Baltimore 1935 (knjiga koju citiraju brojni autori. Sweezy) u Monopolnom kapitalu (1966).boondocksnet.: Manifest Destiny and Empire: American Antebellum Expansionism.W. Vilijam Džejms (William James). Zagreb 1969. Chapel Hill. Titta: Mark Twain and the Onset of the Imperialist Period. 77 Američka anti-imperijalistička liga. Stuart. Massachusetts 1981. Texas 1997. Houghton Mifflin. Ivan R. Crusader State: The American Encounter with the World Since 1776.

na dan 8. Walter A. Reagan understood why men must be free.New York & Oslo 1990.154 imperija. onda su neokonzervativci. Boulder. nepunih godinu dana posle svog nastupa pred članovima Britanskog parlamenta. Westview Press. Regan je u tom govoru koristio sinonim totalitarno zlo.nationalreview. The Great Liberator. http://www. kaže i sledeće: "Tako će Ronald Regan – za nas koji smo rođeni u tiranji – zauvek biti upamćen kao čovek koji nam je povratio slobodnu volju. Lefever: America’s Imperial Burden: Is the Past Prologue?. Forces and Resources for a New Century. a naročito značaj njegove kovanice imperija zla. Mass. Videti.asp.org/page. International Ethic: Empire and Democracy Project. Međutim. evil empire. godine do danas. UK. 1982.m. New York 1995. publikovao je 2004. Prvi put. neocon. 8. u skladu sa onom doktrinarnom izjavom Ronalda Regana o SSSR kao imperiji zla.org/Freedoms-Documents/Evil%20Empire%20Speech. http://www.cfm. Rebuilding America’s Defenses: Strategy. Haass: Intervention: The Use of American Military Force in the Post-Cold War World .com/comment/krnjevicmiskovic200406061525. http://www. da se čitav svet organizuje kao njen globalni imperijalni posed. CA 1992. sa izraženo nekritičkim patosom pominjali njegove zasluge.: Re-Imagining Political Community: Studies in Cosmopolitan Democracy. Norton. Boston 1997. 80 Veoma iscrpnu bibliografiju. Bouza: The Decline and Fall of the American Empire: Corruption. 1983. Thomas Donnelly. June 8.edu/halsall/mod/1982reagan1.htm. Houghton Mifflin. Ronald Reagan: Evil Empire Speech. 2004. and the American Dream. Decadence. Reagan. evil empire. umesto same kovanice imperija zla. evil empire. mladog neokonzervativca Damjana de Krnjevic-Miskovica objavljen u online izdanju neokonzervativnog vašingtonskog časopisa National Review. Kao uzoran primer takvog pristupa može se navesti članak Veliki Oslobodilac. 3:25 p. Reagan understood why men must be free. Ernest W.org/Research/Europe/WM106. Tako danas SAD uživaju nepodeljeni ugled jedine zemlje sa ambicijom da čitav svet organizuje kao svoju imperiju. DC. marta 1983.heritage. June 8.carnegiecouncil. Videti integralnu verziju ovog govora. pretežno kritičkih radova o nastojanjima da se SAD uspostave kao nova svetska imperija. Oxford University Press & Norwegian University Press. Kao što to već biva u sličnim slučajevima. principal author. Petras: Empire or Republic?: American Global Power and Domestic Decay . eds. Crusader State. Berkeley. Oxford . in The Heritage Foundation. MacDougall: Promised Land. in American Reformation Project. Florida. totalitarian evil. Christopher Lasch: The Revolt of the Elites and the Betrayal of Democracy. W. .79 pretežan deo svetske javnosti prepoznaje upravo u tekućoj međunarodnoj politici SAD ambiciju tamošnjih nosilaca moći i vlasti. Carnegie Endowment for International Peace. u govoru kojim se u Londonu obratio Britanskom parlamentu. Regan je razumeo zašto čovek mora biti slobodan . juna 1982. 1998.php/prmID/205. 1982 . Regan je eksplicitno upotrebio kovanicu imperija zla. 80 79 Smatra se da je Ronald Regan prvi put javno govorio o SSSR i tadašnjem komunističkom poretku u svetu uopšte kao o imperiji zla.americanreformation.fordham. Gore Vidal: The Decline and Fall of the American Empire. New York 1996. nationalreviewonline." Videti.. kada je Ronald Regan umro u junu 2004. Empire Bibliography. Washington. Geir Lundestad: The American “Empire” and Other Studies of US Foreign Policy in Comparative Perspective. June 06. 1994. project co-chairmen. http://www. March 8.html. June 8. Reagan's Westminster Speech. New York1995. Orlando. Speech to the House of Commons London. Cambridge. in Modern History Sorcebook. Address to Members of the British Parliament. CO 1999. Polity. Ronald Reagan: The "Evil Empire" Speech. Routledge. Donald Kagan and Gary Schmitt. Sa ove liste izdvajam. 1982. pre svega oni američki. Odonian Press. pored ostalog. Videti. i to u govoru koji je održao na Godišnjoj konvenciji Nacionalne evangelističke asocijacije u Orlandu. Carnegie Council on Ethics and International Affairs. Ronald W. Ovde se. Anthony V. Remarks at the Annual Convention of the National Association of Evangelicals. Plenum Press. Carnegie Council on Ethics and International Affairs u okviru svog projekta Empire and Democracy. Richard N. Čitavu debatu o ovom problemu veoma dobro ilustruje bogata bibliografija radova o SAD kao imperiji koji su u toj zemlji objavljeni od 1990. Daniele Archibugi. David Held and Martin Köhler. W. Florida. takođe videti i skraćenu verziju istog govora. http://www. James F. Damjan de Krnjevic-Miskovic: The Great Liberator.

Scribner. Michael Hudson: Super Imperialism: The Origin and Fundamentals of U. videćemo da se svetskim poslovima može upravljati podjednako ne-uspešno unutar svakog od ova tri modela organizovanja sveta. in Le Monde Diplomatique. Terrorism. Videti. Columbia University Press. Princeton University Press. Andrew J. između svetske vlade. September 2000. Knopf. Transaction Publishers. William Blum: Rogue State: A Guide to the World's Only Superpower. Penguin Press. VA 2003. Charles Kupchan: The End of the American Era: US Foreign Policy and the Geopolitics of the Twentyfirst Century. Common Courage. DC. Cambridge. Project for the New American Century. Jasno je. Daalder and James M. Monroe. Paris. Empire Journal. Verso.htm. 2003. Drugim rečima. DC. Walter Russell Mead: Special Providence: American Foreign Policy and How It Changed the World. Michael Hardt and Toni Negri: Empire. and the End of the Republic. http://globalpolicy. Jennifer Pitts: A Turn to Empire. Brookings Institution Press. Washington. 2000.us. veoma izražena funkcionalna srodnost. postoji i njihova. Neil Smith: American Empire: Roosevelt’s Geographer and the Prelude to Globalization. and Democracy. Lindsay: America Unbound: The Bush Revolution in Foreign Policy. naročito svetske federalne vlade. Harvard University Press.155 Priroda samog problema. W.oilempire. Chalmers Johnson: The Sorrows of Empire: Militarism. razmatranje prirode same stvari. Washington. naime. The Free Press. May 1.. Secrecy. http://www. prethodi svakoj raspravi o različitim modelima koji su tokom ljudske istorije bili artikulisani sa ambicijom da se ova celina shvati i da se praktično operacionalizuje takva organizacija. 2003. Ignacio Ramonet: Transition to an Empire. omogućila je da se i u slučaju današnje diskusije o imperijijalnoj moći SAD. Princeton 2004. David Halberstam: War in a Time of Peace: Bush. da pored brojnih razlika. 2001. Claes Ryn: America the Virtuous: The Crisis of Democracy and the Quest for Empire . Berkeley. Jesse Helms: An Empire for Liberty: A Sovereign America and Her Moral Mission. New York 2002. Michael Mann: Incoherent Empire. ME.com… . a to je problem upravljanja celinom svetskih poslova.S. 2004. uspostave odnosi ekvivalentnosti između različitih pojmova. Clinton and the Generals. Polity Press. London and Sterling. New York 2004. http://www. 2003. New York 2001.theempirejournal. 2002. a to je arhitektonika ljudskog društva. New York 2004. New York 2003. Routledge. takođe i nepremostivih razlika.globalpolicy. Oil Empire. takav planetarni politički sistem koji bi omogućio da se tom celinom optimalno i upravljanja. Henry Holt & Company. DC. Regnery. Richard Clarke: Against All Enemies: Inside America’s War on Terror. Noam Chomsky: Hegemony or Survival: America’s Quest for Global Dominance (The American Empire Project). http://www. Metropolitan Books. Diplomacy. New York 2002. The White House: The National Security Strategy of the United States.org/. Ivo H. Mass. Emmanuel Todd: After the Empire: The Breakdown of the American Order. 2003. W. Immanuel Wallerstein: The Decline of American Power. radove publikovane na sajtovima Global Policy Forum. njegova bazična unutrašnja struktura kao jedinstvene i celovite manifestacije svih terestrijalnih potencijala. 2001. New York 2003. Norton. Pluto Press. Cambridge. Niall Ferguson: Colossus: The Price of America’s Empire. Basic Books. Harvard University Press. globalnog upravljanja i svetskog carstva. New Press. isto tako.S. New York 2003. Alex Callinicos: New Mandarins of American Power: The Bush Administration’s Plans for the World. Mass. DC. Benjamin Barber: Fear’s Empire: War. New York 2003. 2004. University of California Press.org/empire/empireindex. Postavimo li čitav problem dovoljno apstraktno. Bacevich: American Empire: The Realities & Consequences of U. Niall Ferguson: Empire: The Rise and Demise of the British World Order and the Lessons for Global Power . New York 2003. September 2002.. CA 2003. World Dominance. naročito stranica Empire. Washington. Washington.

a u ovom slučaju naročito zahvaljujući teoriji kompleksnih sistema. dakle. 12. veka. "Za društvene nauke pojava studija kompleksnosti predstavlja epistemološku revoluciju". kaže Imanuel Valerštajn. danas znamo da je naš ljudski svet dinamična samoorganizujuća struktura ekstremne kompleksnosti. Na istom mestu. glavni konceptualni rezultat ove revolucije predstavio je ovako: "Već u poslednjoj trećini devetnaestog veka pokazao je Anri Poenkare (Henri Poincaré) da je takozvani problem tri tela nerešiv jer se dejstvo trećeg tela na odnose dva . počinje razmatranjem bazičnih strukturalnih razloga na kojima počivaju sve dosadašnje ideje kosmopolisa i svetske vlade u istoriji čovečanstva.156 Rasprava. Zahvaljujući velikoj epistemološkoj revoluciji 19. i 20.

celovita. a svi sistemi vremenom nastoje da se udalje od ekvilibrijuma. I naravno. http://fbc. 9. p.binghamton. SUNY. Istovremeno. a u izvesnom trenutku dolazi do bifurkacije (tehnički. . ekvilibrijumi su temporalni. Srce izazova klasičnoj mehanici leži u frazi 'strela vremena'. izmedu ova dva njegova lika – Jedan Svet koji je istovremeno mnoštvo posebnih svetova i obrnuto – nije nikakva čvrsta i teško premostiva barijera. da sve privlači sve.edu/iwsptm. FBC.htm. Cartagena. Jedinstvenost i celovitost terestrijalnog (što znači i kosmičkog) 81 Immanuel Wallernstein: SpaceTime as the Basis of Knowledge. 1997. ali se ne može odrediti kojom će se putanjom procesi dalje odvijati. Dvadesetičetiri slike na koje se razlaže svaki pokret na filmskoj traci. stabilna i kompaktna struktura. fraktali i čudni atraktori nisu bili ozbiljno uzimani čak ni u važnim segmentima zajednice prirodnih nauka. interpretira ovu kompleksnost." 81 Na svakom nivou svoje organizacije. svoju necelovitost. World Congress of Convergence. Ali. a fortiori ne može se precizirati ni za stvarno beskonačan broj tela koja postoje u realnom univerzumu. Granica između ova dva oblika našeg ljudskog sveta. to je uvek i bez ostatka Jedan Svet. oscilacije (ciklusi) postaju dramatične i oštre. to je situacija u kojoj postoje dva ili više rešenja za jednu jednačinu). fragmentarnost. ako se ne može precizirati za samo tri tela. naš ljudski svet manifestuje se kao jedinstvena. jedan svet manifestuje bezmernu strukturalnu raznovrsnost svojih oblika. u svakom momentu svoje istorije i u svakom od beskrajnog mnoštva svojih oblika. Upravo je suprotno. međutim. Reč je. Bifurkacija je neizbežna i stoga predvidljiva. da prošlost pritiska budućnost ali da je nikada ne determiniše. naime. interakcije i pretapanja jednog oblika našeg ljudskog sveta u njegov drugi oblik. dobra su metafora za ovaj porozni granični prostor. da postaje sve kompleksniji a da cilj nauke nije da redukuje ovu kompleksnost na nivo nemoguće jednostavnosti nego da objasni. Colombia. Kada se dovoljno udalje. Unutar ovog koncepta fizičkog sveta. Naš ljudski svet integrisani je skup mnogih posebnih svetova. keynote address at Convergencia. o poroznom prostoru susreta. nelinearna i neekvilibrijumska termodinamika. May 31 .June 5.157 tela koja se kreću bez ikakvih drugih uticaja osim gravitacije nikada ne može precizirati sa potpunom tačnošću. nestabilnost i rasutost u obliku mnoštvo posebnih svetova. Ono što možemo reći jeste da je svet kompleksan. Ono što ona potvrđuje jeste da vreme nikada nije reverzibilno. da je tako bilo i da će biti. kao Jedan Svet. sve do sedamdesetih godina koncepti kao što su asimetrija.

' . Jer. Sledeći implikacije Pitagorine filozofije broja. Kao univerzalno svojstvo. p. 63. manifestuje se bez izuzetka u svakom od bezbrojno mnogo njegovih posebnih oblika. Routledge. i taj mali komad zemlje davao je veliki prinos… Svi su redom bili od neke koristi… Panglos bi ponekad rekao Kandidu: 'Svi su događaji povezani jedni s drugim u ovom najboljem mogućem svetu.III. njegove dinamike i svih evolucija našeg ljudskog sveta. – Samo tako možemo učiniti život snošljivim. da niste 82 83 Ernst Bloch: Princip nada.158 prostorvremena.82 Tri su vrste kontinuiteta koje objašnjava lex continui: prostornovremenski kontinuitet. doveden je tamo ut operaretum eum: da radi. I. London 1992. dosledno u skladu sa logikom Lajbnicovog zakona kontinuiteta. važi univerzalno. I . zakon kontinuiteta. knj. događaja i oblika beskonačno kompleksnog sveta. Bertrand Russell: The Philosophy of Leibniz (1900. 83 Život i pustolovni doživljaji Kandida. a to dokazuje da nije stvoren da se odmara. prazno mjesto. odnosno zakon o celovitoj povezanosti prostora i vremena beskonačno kompleksnog sveta. nigdje". svakako. ne postoji nikakva metafizička nužnost koja uslovljava ovu celovitu povezanost i njena tri oblika. 1646 . Svako poče raditi što ume. nego je ova celovita povezanost prostorvremena. da vas nije stavila na muke inkvizicija. da niste pešice prešli Ameriku. isto. da niste dobro tresnuli barona. kontinuitet događaja i kontinuitet egzistencija ili oblika. da vi niste bili isterani s nekoliko dobrih udaraca nogom odastrag iz jednog lepog zamka zbog ljubavi prema gospođici Kunigundi. Ne samo da Volter prati svog heroja i njegove neobične doživljaje širom globusa. str. nego tom fundamentalnom načelu ustrojstva sveta odaje i dužno priznanje na samom kraju svoje poučne pripovesti o Kandidovih pustolovina: "'Ja znam – i u to upade Kandid – da treba da obrađujemo svoj vrt. na svakom nivou organizacije tog sveta i za svaku vremensku sekvencu njegove istorije. Za Lajbnica.'Radimo i ne raspravljajmo – reče Martin.'/ Celo se malo društvo složi sa ovom pohvalnom namerom.' – 'Imate pravo – reče Panglos – jer kad je čovek doveden u Edenski vrt. nisu mogući bez delovanja upravo ovog lex continui. podseća Rasel. glavnog junaka istoimene Volterove satire na Lajbnicovo shvatanje o najboljem od svih svetova iz 1759. potreba samog tog i takvog "poretka stvari". 1937). . "Taj lex continui ne trpi prekid.1716) je ovo stanje činjenica objasnio tako što je definisao lex continui. kaže Bloh. 151. Lajbnic (Wilhelm Gottfried Leibniz.

i izvrno smo se razumeli.137. U sećanju mi se posebno urezalo jedno veče. Poreklo tog reda je u načelima samog društva i u prirodi čoveka. Sasvim je sigurno da svi narodi razumeju šta znači srdačno tapšanje po ramenu. On je postojao i pre postojanja vlade." (podvl. Tomas Pein: Prava čoveka. i Petar Kropotkin86 je došao do istog zaključka: "Godine provedene u Sibiru naučile su me mnogo čemu što teško da bih igde mogao naučiti. Brzo sam shvatio da se za narod definitivno ništa korisno ne može učiniti pomoću administrativnog aparata. Mene je ubrzo okružila gomila od najmanje stotinu Kineza.' – 'Dobro je to rečeno – odgovori Kandid – ali mi treba da obrađujemo svoj vrt. Ponuditi nekoga duvanom ili vatrom da zapali duvan. i 1867.K. Onda sam počeo da razumevam ne samo ljude i čovekovu prirodu. dok je između 1862. Beograd 1994. ne biste sad ovde jeli ušećereni kedrat i morske lešnike. "Zaustavljali smo se u nekoliko kineskih sela. na obali Amura i učestvovao u više geografskih i geoloških ekspedicija u tim dalekim krajevima na granici Rusije i Kine. u Pravima čoveka kaže ovo: "Veliki deo postojećeg reda koji vlada čovečanstvom nije posledica učinka vlada. živo smo i srdačno pričali (ako se samo ta reč može za to upotrebiti) uz pomoć znakova. N. koje se retko pominju u knjigama.) Petar Kropotkin: Zapisi jednog revolucionara. isto. str. Aurae catena Homerii. i postojao bi i kada bi formalno utvrđeni oblik vlasti bio ukinut. Nekolicina nas siđosmo na obalu i upustismo se da lutamo selom. Divit. u drugim okolnostima i na sasvim drugom mestu. društvo sâmo obavlja gotovo sve što se pripisuje vladi. 136 . Iako ja ni reči nisam znao kineski."85 Sedamdeset godina kasnije. Od te sam se iluzije zauvek oprostio. Tolstoj u svome veličanstvenom delu 'Rat i mir' . takođe je sasvim razumljivi izraz prijateljskih osećanja ." 84 85 86 Volter: Kandid. i svuda su nas dočekivali veoma srdačno. isto. 123 . Pejn. naseljenih prognanima iz Nebeskog carstva. str. naime. str. Međusobna zavisnost i uzajamni interesi ljudi i svih delova civilizaovane zajednice stvaraju taj veliki lanac povezanosti koji sve to drži zajedno… Ukratko. Postao sam potpuno svestan stvaralačkog rada anonimnih masa. a ni oni ruski.159 izgubili sve svoje ovnove iz dobre zemlje Eldorado. 199. i shvatio sam značaj tog konstruktivnog rada za napredak društva… Došao sam do onih ideja o vođama i gomili koje iskazuje L. godine boravio u Sibiru. nego i skrivene opruge društvenog života.'"84 Kao univerzalno svojstvo svih oblika prostorvremena. Zastali smo pokraj živopisnog seoceta kada se suton već spustio. Lj. lex continuii je za Tomasa Pejna onaj veliki lanac povezanosti koji se javlja i kao već pominjani Homerov zlatni lanac.

Lj. mi se držimo zajedno neodvojivim vezama kao zvezde na nebu. kada je sa dvojicom svojih drugova u Ženevi pokrenuo list Le Révolté. Te znake treba pratiti. jeste nesumnjiva činjenica koju reflektuje celokupna ljudska istorija i tradicija i koju potvrđuju sva naša današnja znanja. str. ." (podvl. Svoje polazno stanovište o jedinstvenosti i celini čovečanstva. godine postavio i rešio problem povećanja ljudske energije. The Problem of Increasing Human Energy koji je Tesla objavio u njujorškom časopisu The Century Illustrated Monthly Magazine. na temelju ovih znanja. dosledno u skladu sa Lajbnicovim lex continui. i pre nego što primenimo naučne metode u ispitivanju njegovog kretanja. u začetoj pobuni protiv vekovne nepravde i u pokušaju stvaranja novih oblika života. i onog Kropotkinovog pulsirajućeg srca čovečanstva. Mi ne vidimo te veze ali ih osećamo.)87 Kropotkin je ovo svoje životno iskustvo sa obala Amura uskoro razvio u konzistentnu moralnu. Reč je o radu Problem povećanja ljudske energije. moramo to da prihvatimo kao fizičku činjenicu. isto. tako da se neodlučnima duhom pruži ona neprimetna i često nesvesna podrška koju napredna gledišta uočavaju svuda oko sebe kad se u društvu bude nove ideje. Zato je 1878. juna 1900. duboko svestan i onog Pejnovog velikog lanca povezanosti. Iako smo slobodni da mislimo i delamo.K. Tesla je saopštio na samom početku tog rada: "Kad govorimo o čoveku mislimo na pojam čovečanstva u celini. Zar to ne pokazuje da je svaki od nas samo jedan deo celine?/ Vekovima se ova ideja 87 88 Petar Kropotkin: Zapisi jednog revolucionara.K. Petar Kropotkin: Zapisi jednog revolucionara. o rađanju novih oblika društvenog života i o rastućem buntu protiv zastarelih institucija. pravilno ih upoređivati i povezivati.. isto. str. Lj.. 235. teorijsku i praktičnu strategiju za revolucionarnu transformaciju samih temelja svetskog društva. Svaki od mnogih posebnih i svaki od individualnih ljudskih svetova reflektuje Jedan Svet i njegovo pulsirajuće srce čovečanstva kao vlastito unutrašnje svojstvo.. Kropotkin i bio uveren "da revolucionarne novine prvenstveno treba da pišu o znacima koji nagoveštavaju nadolazak novog doba.160 (podvl. Uspešne revolucije rađa nada. Nikola Tesla je 1900.)88 Jedan Svet sa ovim Kropotkinovim pulsirajućim srcem čovečanstva. 125. Prvenstveni zadatak revolucionarnih novina jeste da navedu čoveka da vidi sebe u jedinstvu sa pulsirajućim srcem čovečanstva. a ne očajanje.. Na temelju ove istorije i tradicije.

The Century Illustrated Monthly Magazine. Mutual Aid: A Factor of Evolution [Uzajamna pomoć: Faktor evolucije]. Muzej Nikole Tesle." 90 Dve godine posle ove Tesline rasprave. kao što je Velika Britanija. Još više: to jedno ljudsko biće nastavlja da živi. London 1902.91 Na osnovu tadašnjih znanja koje su obezbedile prirodne i društvene nauke. 90 91 Nikola Tesla: Problem povećavanja ljudske energije. Hrišćani na drugi. objavio je svoju studiju Uzajamna pomoć. The Problem of Increasing Human Energy. Mutual Aid: A Factor of Evolution. Heinemann. Ovo.. Beograd. New York. Muzej Nikole Tesle i Elektroprivreda Srbije. takođe. bez godine izdanja.gutenberg. ali i jedni i drugi kažu: mi smo jedno. Beograd.txt . pp. Budisti to izražavaju na jedan način. integralni tekst u elektronskom formatu. 20. Muzej Nikole Tesle i Elektroprivreda Srbije. Faktor evolucije. Nauka takođe priznaje povezanost izdvojenih pojedinaca iako ne sasvim u istom smislu kao što priznaje da su sunce. The Project Gutenberg Etext of Mutual Aid. June 1900. ali ne oklevam da kažem da će budućnost ugledati osnivanje 'vazdušne sile' a centar neće biti daleko od New Yorka. Articles. Jedinka je efemerna."89 U istom radu. by P.. nisu i jedini koje možemo da iznesemo u prilog ove ideje. već i kao duboko ukorenjena istina. Jugoslovenski nacionalni komitet za proslavu i Muzej Nikole Tesle]. navedeno prema Nikola Tesla: Problem povećavanja ljudske energije. Beograd 2006 [povodom stopedesetogodišnjice rođenja]. Nikola Tesla: Problem povećavanja ljudske energije. bez godine izdanja. ne vidim razloga zašto vladajuća sila. Petar Kropotkin predstavio je konzistentnu teoriju koju je razvio iz ideje o pulsirajućem srcu čovečanstva. Videti. smatram potpuno pogrešnim gledištem. Kropotkin je ovde predstavio mnoštvo argumenata u prilog zaključka da je moralno 89 Nikola Tesla: The Problem of Increasing Human Energy.161 proklamovala u savršeno mudrom učenju religije. Metafizički dokazi. Yugoslavia 1956 [povodom stogodišnjice rođenja Nikole Tesle. 11. http://www. Beograd. Kropotkin. Tesla još kaže i ovo: "Civilizacije se najbolje unapređuje rušenjem svih barijera koje razdvajaju nacije i zemlje. međutim. u Nikola Tesla: Lectures. ali će uslovi ostati isti. str. ne bi mogla da vlada u vazduhu kao što vlada na moru. rase i nacije dolaze i odlaze ali čovek ostaje. Patents./ Drugi opet tvrde da će mašine za letenje doneti univerzalni mir. isto. Ne želim da se uvrstim u spisak proroka. U stvari. kao i ranije. Tu je ogromna razlika između jedinke i celine. prevod. Leteća mašina svakako dolazi. možda ne samo kao sredstvo za obezbeđivanje mira i harmonije među ljudima. u Londonu.org/dirs/etext03/mtlad10. str. Nikola Tesla Museum. Nikola Tesla: Problem povećavanja ljudske energije. planete i meseci sazvežđa jedno telo i nema sumnje da će to potvrditi i eksperimentima u budućnosti kada se naša sredstva i metodi ispitivanja fizičkih i drugih stanja i pojava. usavrše. A-109 – A-152. 1902. i to vrlo brzo.

Center for Children. dečiji psiholog. Na samom početku svog rada. Lorenc i oni koji ga slede. Molekularni biolozi. pa tako i život ljudske vrste i njenog socijalnog sveta. Brojni akti nasilja koji su vesti dana kao da potvrđuju njihovo stanovište. prirodno je da se zapitamo. kao što je to nedavno na ovim stranicama učinio Pat Šipman (Pat Shipman). jedno od bazačnih svojstava živog sveta i njegove evolucije uopšte. naročito od kad je Konrad Lorenc (austrijski zoolog i dobitrnik Nobelove nagrade) teoretizirao o evolucionim korenima takvog ponašanja u svom klasičnom delu O agresiji iz 1966.162 načelo. Život uopšte. Prince Kropotkin's Ghost. Na stogodišnjicu objavljivanja Kropotkinove Uzajamne pomoći. na Univerzitetu Kolumbija). održao se zahvaljujući tom načelu. profesorka ljudskog razvoja i direktorka Centra za decu. u kome ove dve autorke predstavljaju najnovije argumente koje je u prilog Kropotkinovog koncepta obezbedila današnja nauka. mi želimo da pokažemo da je ljudska sklonost prema agresiji izbalansirana sa podjednako snažnom tendencijom da se međusobno sarađuje što je knez Petar Kropotkin pokazao pre jednog veka u Međusobnoj pomoći. kaže Kropotkin.. nije li agresija duboko ukorenjena u ljudskoj prirodi. spremno primenjuju ovaj princip na objašnjavanje ponašanja muškaraca i žena. Ovo moralno načelo. predsednica Departmana za ekologiju. Ali. ima univerzalno značenje. pojavio se pod naslovom Duh kneza Kropotkina. pa tako i ljudskog društva od samih njegovih početaka. naučnici pretežno nastoje da objasne divljačke tendencije među ljudima praveći poređenja sa životinjama. Možda jeste.. Melani Kilen i Marina Kords kažu : "Sa svim nasiljem u svetu. Vođeni shvatanjem da je agresija bazični životinjski instinkt. Zaista./ Srećom. danas postoji veliki broj radova o razvojnoj psihologiji deteta ./ Lorencovo stanovište bilo je da je agresija neizbešna karakterna crta većine stvorenja zato što je funkcionalna: borbene dispozicije pomažu mužjacima da obezbede izvore. and Culture na Univerzitetu Merilend) i Marina Kords (Marina Cords. Evolution and Environmental Biology. odnose i kulturu. stručnjak za primate. sledstveno i načelo uzajamne pomoći. zajednički rad Melani Kilen (Melanie Killen. i nasuprot preovlađujućim idejama. nastoje da identifikuju gene koji kontrolišu agresiju kod miševa polazeći od pretpostavke da slični mehanizmi deluju kod ljudskih bića. na primer. a ženkama da zaštite svoj podmladak. evoluciju i biologiju sredine. pregledu altruističkih zajednica. zoolog. Department of Ecology. Relationships. u maju 2002.

rezultat evolucije i da je u svom današnjem obliku uspostavljena pre oko 50. Benoit Mandelbrot: Fraktali . str. pojam fraktal. Istraživanja pokazuju da deca ne pribegavaju automatski agresiji kada između njih nastupi konflikt. May-June 2002. 3.html. London 1998. New York 2006. uveo je Benoa Mandelbrot (Benoit Mandelbrot) 1974. 93 Videti. osnovna Kropotkinova pozicija dodatno je osnažena. http://www. Houser: Moral Minds: How Nature Designed Our Universal Sense of Right and Wrong . Vintage. Vol. http://classes. . 1734. svaki fraktal izgleda isto proučavan sa bilo koje udaljenosti.yale. kao što to pokazuju Slika 2.163 koje sugerišu nešto sasvim suprotno.93 Hauser ovde navodi argumente u prilog zaključka da je ljudska moralna matrica. 92 Videti.edu/fractals/IntroToFrac/Welcome. odnosno geometrija same prirode. prevod. 281 . u Izazov haosa. takođe.org/template/AssetDetail/assetid/18642/page/1. American Scientists Online. 208. podjednako nepravilan u svakoj srazmeri.". Benoit Mandelbrot: Fractals . New Scientist No. priredio Karel Turza. Mandelbrot je izveo od latinskog fractus što znači nepravilno razbijen kamen. ona često koriste lepezu strategija koje sprečavaju. Marina Cords: Prince Kropotkin's Ghost.americanscientist. Ecco. Treći program Radio Beograda.a geometry of nature. strukturiran po načelima fraktalne geometrije determinisanog haosa.94 Zato se ova bazična struktura jedinstvenog ljudskog sveta veoma dobro može vizuelizovati pomoću najjednostavnijih fraktala. Moral Minds: How Nature Designed Our Universal Sense of Right and Wrong. Videti. fraktal je sebi-sličan objekat. smanjuju i otklanjaju posledice neslaganja kako bi umanjile njihove efekte na vlastite socijalne odnose. onih ravnostranih trouglova koji se transformišu u vidljivi četvorodimenzionalni svet tetrahedrona Vaclava Sierpinskog (Waclaw Sierpinski). videti James Gleick: Chaos. uključujući ovde i bibliografiju najvažnijih radova.000 godina. The Amazing Science of the Unpredictable.geometrija prirode.92 Dve godine posle članka Duh kneza Kropotkina i 104 godine posle prvog izdanja Uzajamne pomoći: Faktora evolucije. I 1990.com/emachines/e11/86/mandel. naime. pojavila se knjiga Moralni umovi. Za kompetentan pregled istraživanja u oblasti teorije haosa i fraktalne geometrije. kako bi imenovao matematički model koji objašnjava determinisani haos kao osnovno svojstvo prirode i svakog njenog fenomena. Harper Collins. Introduction to fractals. rad harvardskog profesora bihevijoralne psihologije i neuronauka Marka Hausera. Krajem oktobra 2006. fraktalna geometrija.html. znamo i to da je naš ljudski svet pa tako i svaki od njegovih pojedinačnih oblika. odnosno moralna gramatika koja je odgovorna za naše razlikovanje dobra i zla. No. 15 September 1990. 90. http://www. Umesto toga. Kako je priroda kreirala naš univerzalni osećaj za ispravno i pogrešno. br.286. isto tako. 94 Pojmove fraktal. pp. 84. Danas. Marc D. Melanie Killen.fortunecity. ispravnog i pogrešnog. i Slika 3.

pravilne trostrane piramide.asu. Ova iteracija može se izvršiti beskonačno mnogo puta. Izvor. Postavljen u 4D prostor. trougao Sierpinskog transformiše se u beskonačno kompleksniju fraktalnu strukturu tetrahedrona. Trougao u 2D ravni koji je Vaclav Sierpinski konstruisao 1915.164 Slika 2.html.com/emachines/e11/86/mandel. Gayla Chandler: Photographs: Sierpinski Tetrahedron and its Complement. Izvor: http://www.fortunecity.edu/~starlite/sierpinski/html. . http://www. On se dobija uzastopnim deljenjem početnog trougla na sve manje i manje trouglove.public. Slika 3. godine predstavlja slučaj jednostavnog fraktala.

Fulerova projekcija znatno je bliža stvarnom stanju geografskih činjenica od Merkatorove (Gerardus Mercator. Fulerova projekcija u potpunosti je izbegla iskrivljenja. 1954. To je omogućilo da se čitava planeta Zemlja. Richard Buckminster Fuller: Dymaxion Airocean World. 676. one island in one ocean. Slika 4. U dugogodišnji rad na ovoj geografskoj karti. 1895 . Naime. U. potom. karakterističnu za Merkatorovu kartografiju. kao što pokazuje Slika 4. Reč je o prvoj geografskoj projekciji svetskih kontinenata i okeana na površinu jednog poliedra kakav je ikosahedron (geometrijsko telo konstruisano od 20 pravilnih trouglova) koji je. Fuler je krenuo pošto je 1927.S. Fuler (Richard Buckminster Fuller Bucky. međusobno povezana i celovita struktura: jedno ostrvo u jednom okeanu.1983) je između 1937. već bio nacrtao skicu Grad Svet. Da je Fulerov bio na dobrom putu.165 Sledeći ovu bazičnu strukturu terestrijalne morfologije i koristeći sve poznate geografske činjenice. The One-Town World ili Kosmopolis. No. "rasklopljen" u dvodimenzionalnoj ravni. Pat. godine konstruisao geografsku kartu sveta i pokazao da je taj svet i prostorno jedan svet. kao što se to vidi na Slici 5. svi oblici njene geografije sa svojim egzaktnim veličinama predstave i vide kao jedinstvena. . godine. nedvosmisleno su potvrdili satelitski snimci planete Zemlje od kojih je konstruisana mapa u svemu identična Fulerovoj projekciji. 1512 – 1594) projekcije iz 1569. 2. i 1954. što znači i neadekvatnu vizuelizaciju prostora.393.

http://bfi.htm. odnosno "noseća cigla života". "skladište" i "distributer" života. Kao što to pokazuje standardni model DNK predstavljen na Slici 6.easystorecreator. geografska karta sveta konstruisana od satelitskih snimaka planete Zemlje koje je uradila NASA. Our Spaceship Earth Satellite Map. onim poprečnim enzimskim vezama koje kao treći deo ove strukture sadrže i prenose genetsku poruku. Buskminister Fuller Institute.166 Slika 5. Naš svemirski brod Zemlja. Our Spaceship Earth. . Izvor. dve uvijene spirale molekula DNK povezane su u jedindstvenu molekularnu mašinu koja je "nosač". Danas znamo i to da je DNK.com/items/maps/our-spaceship-earth-satellitemap-305-detail. takođe tročlana interaktivna struktura. Dymaxion Map.

University of Washington Press. Sweden. Reč je o još jednom od relativno autonomnih planetarnih omotača – geosfera. interaktivnoj igri transformišu čitavu planetu Zemlju u pravcu energetskog potencijala višeg reda. Paper presented at the 37th annual convention of the International Studies Association in San Diego. vol. Videti. Prepared for the conference on World System History: The Social Science of Long-term Change. uostalom u skladu sa činjenicom da ona ima univerzalno važenje. The New Enlightenment Approach. atmosfera. March 25-29. April 12. na primer.30.96 95 Za problem rasta terestrjalnog energetskog kapacitetsa naročito videti. rad je uvršten u program grupe Experiental and Cultural Approachs III (science/epistemology. juna 2000.167 Slika 6. Journal of World-Systems Research. O rastu energetskog kapaciteta. Inc. April 8 .. Georg Modelski: Time. strukturirana je i terestrijalna sociosfera. četiri emisije. po identičnom bazičnom obrascu fraktalne geometrije. 1995. Number 7. Molekul DNK. altered states. 27 . reč je o saopštenju za Tucson II Conference on Consciousness. Vol. kao u nekoj velikoj. and Ir: Evolution of Global Politics in the 21st Century.April 1991. integrative models). Synergetic Press. April 16-20. 22 . Georg Modelski: World System Evolution. AZ. ovo je pokazao tako što je rekostruisao posebnu istoriju gradova i urbanizma uopšte za protekla četiri milenijuma ljudske istorije. sociosfera – koji. biosfera. često nedokučivoj. prva verzija ovog rada napisana je na engleskom jeziku pod naslovom The Model of the Universe-Consciousness Structure. 1996. takođe je tročlana struktura: dve uvijene spirale povezane su poprečnim enzimskim vezama koje prenose genetsku poruku. 1996. "Tetrahedron" DNK. Calendars. Tucson. Seattle 1987. London 1986.13. Technological Forecasting and Social Change. Razume se. Treći program Radio Beograda. monadi i centralnom poretku monade. Vladimir Vernadsky: The Biospher (1929). University of Lund. George Modelski: The Evolution of Global Economy. 96 Videti.95 Džordž Modelski (Georg Modelski). 1996. 39 (1-2). Poster Sesion III. posebno o triangularnom principu rasta i najmanjeg dejstva. pp. maj 1995. George Modelski & Gardner Perry III: Democratization in Long Perspective. pisao sam i sâm na drugom mestu. hidrosfera. George Modelski: Evolutionary . 1. March .34. parapsychology. 1995. Georg Modelski: Long Cycles in World Politics. Ljubomir Kljakić: Peto Polje. transformacionoj spirali. helth/medicine.

George Modelski: World System Evolution in R. Paper presented to the Globalization and World System Dynamics panel. preko 4 oko 1800. 2000. ovde na Slici 7. World System Evolution. December 28. George Modelski: Portuguese Seapower and the Evolution of Global Politics. do 299 koliko ih je bilo 2000. Paper delivered at the sessions on Macro-Historical Dynamics: Bridging Paradigms of the 22nd Annual meeting of the Social Science History Association. U ovom posebnom slučaju sociosfere imamo posla sa celovitim planetarnim sistemom društvenih oblika.washington.3000 to 2000. 2004… Svi radovi dostuponi na sajtu The Evolutionary World Politics Homepage. 2003. Lisbon. George Modelski: World Cities: . October 15.edu/modelski/index.html. The Calouste Gulbekian Foundation. George Modelski: Ages of Redistribution.htm. 40 (3). http://faculty. do godine 2000. Montreal. . Routledge New York. Table 1: Modern “millionaire” world cities (cities of one million inhabitants or more). World System History. Prepared for the Encyclopedia of World History. Lund. George Modelski: Evolution of the World Economy. i 16. George Modelski: World Cities. George Modelski: Learning from "A New Kind of Science": Can We Decode the Program for World System Evolution?. Boston MA. and World System Evolution. Broj gradova sa milion i više stanovnika porastao je od jednog u godini 1000. January 7-9. 2000. Denemark et al eds. October 16-9. Faros 2000. Washington DC. Lecture delivered to the Academia de Marinha. godine. Washington DC.washington. Petersburg Beijing Tokyo Calcutta Slika 7 Georg Modelski: World Cities in History: An Overview. 321 . Empires. Izvor.. kao što se to predstavlja na jednoj tabeli Modelskog. http://faculty. Portugal. Conference on Globalization: Science. March 18.. George Modelski: Human Civilization as Learning Project. annual conference of the International Studies Association. October 15-16.edu/modelski/WcitiesH. 2002. Culture and Religions.342. sponsored by the Association for the Study of the Grants Economy and the International Society for the Intercommunication of New Ideas at the annual meeting of the Allied Social Science Associations and the American Economic Association. grupnom. na koji je Modelski ukazao naročito uverljivo govori o rastu planetarnog energetskog potncijala. George Modelski: An Evolutionary Approach to World System History. Paper repared for the session on Social Dynamics and the Encyclopedia of Human Ecology: A Kenneth Boulding Retrospective. Vol. Conference on World System History and Global Environmental Change. kolektivnom i najzad globalnom nivou Paradigm for Global Politics. 2003. September 1996. 2003. 1000 1 Baghdad 1200 3 Baghdad Kaifeng Hangzhou 1400 1 Nanjing 1600 1 Beijing 1800 4 London Beijing Edo Guangzhou 1900 16 London Manchester Birmingham Glasgow New York Chicago Boston Philadelphia 2000 299 Paris Berlin Vienna Moscow St. The Problem of Periodiazation.168 Rast broja gradova sa milion i više stanovnika u periodu od godine 1000. International Studies Quarterly. ustanova i interakcija koje ljudi kreiraju i koriste kroz svoju istoriju nastojeći da na individualnom. oko 1900. 1996. Lisbon. pp.

Barry Cunliffe. istovremeno. pokazano da je za razumevananje Boginje iz Zohapilca. Grahame Clark: World Prehistory in New Perspective (1977). ova slika je.e. od presudnog značaja bila komparativna analiza tog artefakta sa sličnim kultnim predmetima iz oblasti neolitske Stare Evrope.182. ed. i 2200. The Cognitive Beginnings of Man's First Art. na primer.e. Takođe strukturirana po obrascu fraktalne geometrije. u svakom slučaju pojedinačnih i lokalnih istorija. opšta društvena istorija čovečanstva manifestuje se od samog svog "početka" kao intergrisana. Alexander Marshack: The Roots of Civilization. 121 . 18 38. Paul Mellars: The Upper Palaeolithic Revolution. Boginja iz Zohapilca kao predstava Velike boginje majke. individualnih. . svesno upravljaju čitavim ovom složenom strukturom.New Yor 1989. Penguin Books. Oxford University Press. Kao simbolička predstava ženske plodnosti ova figurina simboliše plodnost zemlje. pp. Symbol and Notation. p.. i da.n.e. isto. po rečima Josepha Campbella. uzima se kao krunski dokaz promena koje su se odigrale.New York 1994. Marija Gimbutas (1921 97 Videti. pp. "Kao ranije ženske figurine iz Stare Evrope. pp.n. Oxford . p. optimalno urede i svoje "unutrašnje" odnose sa svetom "spoljašnje".169 urede čitavu ovu bezmerno složenu mrežu svojih međusobnih odnosa i da njom upravljaju. Svaki trenutak istorije uverljivo demonstrira ovo svojstvo. koja je datovana u 3. in The Oxford Illustrated Prehistory of Europe. ova predstava izjednačava plodnost žene sa plodnošću zemlje i sledstveno vidi čovečanstvo kao dete koje hrani zemlja u svojoj ulozi velike majke.n. U vezi s tim. Colin Renfrew: Before Civilization. kao i to da je između 3000.e. Cambridge University Press. na istočnoj obali nekadašnjeg jezera čiji su ostaci danas poznati kao "plivajuće bašte" Xochimilca.n. The Radiocarbon Revolution and Prehistoric Europe (1973). doveli u puni sklad sa univerzalnim ritmom same prirode. u centralnoj oblasti meksičke Visoravni između planinskih venaca Sierra Madre Orinetal i Sierra Madre Occidental. Ova opšta istorija sociosfere jeste opšta društvena istorija čovečanstva. milenijum p. (oko godine 2300). Cambridge .78. da. Boginje iz Zohapilca pronađena je 1979. došlo do "izvanrednog napretka" ove zajednice. da ova svoja "unutrašnja" i "spoljašnja" nastojanja usklade jedna s drugim kako bi ih. tako usklađena. grupnih ili kolektivnih. prirode. 42 . od samog početka ljudske avanture pod zvezdama97 do danas. p. Stratigrafija Zohapilca pokazuje kontinuitet ljudske zajedice i njenih naseobina od oko godine 6000. 'početna apstrakcija koja oslobađa simboličku predstavu'. najstarije do sada otkrivene figurine u Srednjoj Americi. London 1978. što znači interaktivna mreža mnoštva posebnih. napokon. Tako je.

Balkansko poluostrvo je centralna zona te civilizacije sa Lepenskim Virom. i žena ljudske vrste i žena zemlja viđene kao 'misteriozna posuda života'. Mađarskoj i Jugoslaviji. Myths and Cult Images. p. i 3. milenijuma p. 99 Videti. Rumuniji. New York (1989) 1991.100 Komparativna analiza simbolike. ulazi u zemlju) zamenjene simbolima materice. etc.. London… etc. 1999. Penguin Books. Markman & Peter T. Starčevom i Vinčom kao najvažnijim nalazištima artefakata njene materijalne i duhovne kulture. na staništima koja datiraju unazad do šestog ili sedmog milenijuma pre nove ere. Marija Gimbutas: The Language of the Goddess. Richard Rudgley: Lost Civilisation of the Stone Age. Za samu Mariju Gimbutas. Arrow Books Limited. 1991.. Sacred Textsd & Images from Pre-Columbian Mexico & Central America . Anne Baring and Jules Cashford: The Myth of the Goddess. a naročito sa kultom medveda u sistemu verovanja neolitske Evrope. istraživači su našli na stotine glinenih figura koje predstavljaju medvede. 32." Fotografija jedne takve "skulpture od terakote koja predstavlja boginju u njenom životinjskom obliku sa novorođenim bogom vegetacije". Markman: The Flayed God. "Medvedi imaju dugu vezu sa agrikulturnim zajednicama Evrope. pojam Stara Evropa sinonim je za neolitsku Evropu odnosno za autohtonu evropsku civilizaciju između 7. Harper Collins Publishers Inc. 1993.170 1994) podvlači da su u Staroj Evropi pećine i grobnice (tj. 1994. jajeta i uterusa.e."98 Pojam Stara Evropa uvela je u akademsku zajednicu arheolog Marija Gimbutas. Harper Collins Publishers Inc.. The World of Old Europe. Marija Gimbutas: The Civilization of the Goddess. Marija Gimbutas: The Goddesses and Gods of Old Europe 6500 – 3500 BC. London (1982) 1989. 100 Videti. London. The Mythology of Mesoamerica. Harper Colins.1968.n. San Francisco. Rad arheologa Marije Gimbutas i drugih sugerišu da su oni epifanije drevene majke bogova u njenom životinjskom obliku.. Thames and Hudson. bila i direktor projekta za istraživanje neolitskih lokaliteta u Jugoslaviji i Grčkoj i koja je zavidnu međunarodnu reputaciju stekla brojnim radovima iz oblasti neolitske arheologije u tim oblastima. New York. koja rađajući obezbeđuje da duh uđe u svet prirode. publikovana je preko čitave strane kao prilog boljem razumevanju zaključka 98 Roberta H. . mitologije i rituala medveda autohtonih naroda Severne Amerike (antropološko terensko istraživanje na preko 50 još živih lokaliteta). Tako su obe. Na neolitskim staništima u Bugarskoj. dovela je Dejvida Rokvela (David Rockwell) do zaključka da je ovaj kult u vezi sa verovanjima različitih antičkih i tradicionalnih zajednica Evrope i Azije.99 Pojam Stara Evropa kao sinonim za autohtonu evropsku neolitsku civilizaciju danas standardno koriste i drugi autori. Arkana. koja je kao profesor za evropsku arheologiju na University of California Los Angeles (UCLA) od 1967 .

Krupp: Echos of The Ancient Skies. Childe: The Danube in Prehistory. autor likovne rekonstrukcije neolitskog naselja Lepenski Vir (1973).69. kulturnim i duhovnim entitetima. New York… etc.S.G. crno-bela reprodukcija ovog rada nalazi se u muzeju Lepenskog Vira na istoimenom lokalitetu. 192. Cambridge World Archaeology. V. naročito esej Was England a Yugoslav Colony? pp. U oba slučaja. Cambridge . 1988. Haldane: Everything Has a History.102 101 Videti. North American Indian Myths. Oxford 1929… i drugo. 67 . London 1951. reč je o kulturama karakterističnim za rane agrarne zajednice iz vremena neolitske revolucije odnosno prve globalizacije. .New York… etc. 191. jednom od centara ove kulture sa područja današnje Kosovske Mitrovice. takođe videti Alasdair Whittle: Neolithic Europe. Robert Rinehart Publishers. George Allen and Unwin Ltd. Colorado 1991.101 Zanimljivo je da i G. Cambridge University Press. The Astronomy of Lost Civilizations. and Images of the Bear. na desnoj obali Dunava kod Donjeg Milanovca u Srbiji. naime. p. Rituals. 102 O neolitskoj revoluciji. Oxford. C. ekonomskim. A Survey. pa sledi da razumevanje geneze i svojstava jedne od tih zajednica pomaže u rekonstrukciji svojstava one druge. a pronađena je na lokalitetu Fafos. Oxford University Press. photo p. E. Posredne ili neposredne paralele između neolitskih naseobina Stare Evrope – a u ovom konkretnom slučaju Starčeva. J. B. Niwot. Caselli. predstavlja ovu zajednicu i njene članove kao narod iz porodice autohtonih stanovnika Severne Amerike. Figura je iz epohe neolitske kulture Vinče. 1983. Oxford University Press. David Rockwell: Giving Voice to Bear. Vinče i drugih neolitskih staništa u Srbiji – i kultura autohronih naroda Severne i Srednje Amerike posledica su činjenice da u oba ova slučaja imamo posla sa bliskim sociološkim.171 do koga se došlo u ovoj komparativnoj analizi.

i prostor koji. prostor u kome se skladišti potencijal za medijaciju organizacije sveta. To je prostor konjukturalne istorije. međusobno takođe povezanih. da tokom mnogih vekova njihovog učinka u profilisanju ljudskog sveta nisu svesne čitave generacije savremenika. Ovaj tetrahedron istorije. dominantnih faktora. odnosno tročlani. trougaoni ili trospratni model ljudske istorije sa njegovom troslojnom strukturom različitih transformacionih potencijala. jeste medijalni prostor u kome se skladište verovatnoće i uslovi da se odozgo. na strukturu interaktivne mreže terestrijalne sociosfere utiču ljudske akcije u području brze događajne istorije. trougaoni ili trospratni model ljudske istorije.172 13. selekciju i razmenu informacija koje emituju. ova interaktivna mreža terestrijalne sociosfere strukturira se pod kumulativnim uticajem tri grupe. koja deluje po pravilu tako dugo i tako sporo. interaktivna mreža terestrijalne sociosfere od samog "početka" organizovana je kao jedinstven prostor ljudskih mogućnosti. omogućava njihovo naizmenično ili kumulativno dejstvo. jer između njihovih aktera omogućava transfer. naposletku. Sa jedne strane je ona grupa činilaca unutar prostora spore strukturalne istorije. triangularni. zaista odigra neki događaj ili skup nekih događaja. Iako ljudi toga nisu svesni tokom pretežnog dela svoje avanture pod zvezdama. kod . i tako neprimetno. Takođe od samog svog "početka". odozdo ili iz oba ova smera istovremeno. To je potencijal za organizovanje sveta odozgo. triangularni. ritmova i brzina. Sa druge strane. kao Jedan Svet. odnosno tročlani. To je potencijal za organizovanje sveta odozdo. Prostor koji povezuje ove dve grupacije moći. Na tetrahedron istorije. odnosno opštu društvenu istoriju čovečanstva. nailazimo na samom početku moderne istoriografije. proizvodi istoriju interaktivne mreže terestrijalne sociosfere.

boraveći 1787. . godine u Napulju. zaslužuje da bude napisana po ugledu na Darvina (Charles Robert Darwin. isto. preporučuje mu "francuski prevod: Le Science Nouvelle". prema Wolfu (Homer). odnosno istorija tehnologije. puno ime Isidore Marie Auguste François Xavier Comte. definitivna verzija. kao i to da se "mudrost beskrajno slavi" u tom delu.Viko je uticao i na Marksa. pa kaže kako "Vico sadrži jezgro. 1798 . onaj čiji je autor Mišle. Marks piše da "istorija proizvodnih organa društvenog čoveka". 1668 . smatrao je Vikoa "svojim ličnim Prometejem". 330. istorija ljudi razlikuje… od istorije prirode po tome što smo onu pravili mi. 105 Marx Ferdinandu Laselle-u u Berlin. Niebuhru (Römische Köningsgeschichte).K. objavljena posthumno 1744. nisi čitao Vicoa. primio izdanje te knjige iz 1730.. novi "fragmenti" 1729-1732. 1809 . Beograd 1979.. 551. Tako u Kapitalu I. Ogist Kont (Auguste Comte. MED.1882). drugo izdanje 1730. citiram ti samo sledeće rečenice. od jednog među malobrojnim entuzijastima koji su ne samo znali za Vika nego su studirali i njegove ideje. Gianbattista Vico: Načela nove znanosti. Pod neposrednim uticajem Nove nauke. razvio je vlastitu teoriju o tri epohe u razvoju ljudskog društva.104 U pismu Lasalu (Ferdinand Lassalle. Principi di scienza nuova – prva nepotpuna verzija 1720-1721. preveo i objavio francusko izdanje Nove nauke. Naprijed. tokom čitave četiri decenija pošto je napisana. Za ovo otkriće imamo da zahvalimo Geteu koji je. tom 21. Karl Marx: Kapital I. Gete navodi da mu je primerak Nove nauke predat kao najveća svetinja. i još mnogo šokova genijalnosti (kurziv.1864) od 28. 1798 .173 Đanbatista Vika (Giambattista Vico ili Giovanni Battista Vico.1857). što se "kako Vico kaže. koji je 1827. citira neka mesta iz te knjige.105 103 104 Videti.1874). Beograd 1977. osnove uporedne nauke o jezicima.". tom 37. a ovu nismo". utemeljivač "istorije odozdo" i preteča moderne socijalne istoriografije. ali i kasnije.103 Potpuno ignorisana za života pisca. aprila 1862. aprila 1862. koji je "privukao pažnju na istoriju prirodne tehnologije" i to naročito zbog toga. Lj. izgleda.)". U članku koji je objavio iste godine. MED. na str. str. isto.1744) u njegovom kapitalnom delu Načela nove nauke. Zagreb 1982. 1825 . "da bih ti otvorio apetit.. veliki istoričar francuskog društva i revolucije. napomena 88. 28.. Marks kaže "pada mi u oči da. Žil Mišle (Jules Michelet. nepotpuno izdanje 1725. Nova nauka "otkrivena" je u ono isto vreme kada je na svetsku pozornicu uveden i pojam svetska vlada. 'novu nauku'". dodaje Marks na istom mestu.

svet prirode i svet umova i Boga. 107 Gianbattista Vico: Pojam djela. "Živimo u novom svetu. "opet iznova čuo glas Julesa Michleta. a zatim i to da se. Tri Vikova sveta jedinstvena su interaktivna struktura. Naravno. od Lisjena Fevra (Licien Febvre) preuzeo katedru istorije na Collége de France. 79. 1678 .1745). i sam zastupnik "istorije odozdo" i istoričar revolucije.33. naslovna. stranica Nove nauke i kao njen Uvod. Objašnjenje slike izložene na naslovnom listu koja služi kao uvod u djelo. zahvaljujući pre svega Fevru. 51. str. Na kraju svog opširnog objašnjenja. centralno je pitanje na koje Brodel odgovara ovim predavanjem. Fernan Brodel je održao pristupno predavanje Pozicije istorije 1950. zašto onda ne bi postojala i nova istorija ?". str. za koji se moglo pomisliti da je zauvek zamukao. jednoj graviri koju je po Vikovoj ideji nacrtao Vakario (Domenico Antonio Vaccaro. Platonova interaktivna struktura univerzalne 106 Fernan Brodel: Pozicije istorije 1950.107 Ova trougaona struktura svetske istorije imala je za Vikoa univerzalno važenje. "godinama.174 Kada je na dan 1. Opšta svojstva svog koncepta istorije. u Fernan Brodel: Spisi o istoriji. decembra 1950. na kojoj je Dedijer. u Gianbattista Vico Načela nove znanosti. a litografisao Baldi (Antonio Baldi). Beograd 1992. Sve ljudske zajednice su prošle ili prolaze kroz identičan proces rasta. veoma iscrpno "objašnjenje slike izložene na naslovnom listu". dodaje da je Mišle prvi mađu "gorostasnim istoričarima". citirani navodi na str. Gravira predstavlja vizuelizaciju Vikovog koncepta i objavljena kao prva. isto. uvodnom tekstu Nove nauke i to tako što je objavio vlastito. 52. razvoj i savremene protagoniste nove istorije (Škola Anala. koji kaže da je "Michelet… duh koji ispunjava istoriju".3 . Sâm Brodel. Viko je izložio već u Pojmu dela. radio poslednjih godina svog života. nazvana po časopisu Annales d'histoire èconomique et sociale. godine. Brodel je citirao mesto iz jednog pisma Gastona Rapnela (Gaston Raupnel). Ističući naročito ulogu i značaj Žila Mišlea za nastajanje. SKZ. koji je pokrenut 1929).79. Reč je alegorijskoj predstavi složene simboličke srukture. na diku ove kuće". Viko kaže da slika-uvod "predstavlja tri svijeta onim redom kojim su se ljudski umovi neznaboštva podigli sa zemlje na nebo": svet nacija. godine i u njemu predstavio osnovna konceptualna svojstva nove istoriografije. ovde ćemo lako prepoznati uzor na koji se Viko oslonio postavljajući svoju podelu. 49 . Anali ekonomske i društvene istorije."106 U zaostavštini Vladimira Dedijera nalazi se obimna građa za knjigu Jules Michelet i Vuk Karadžić. . citirano mesto na str. 33.

Nolit. Vintage.1994): svet 1. svet koji nam omogućava ulazak u realnosti prvog i drugog sveta. To su geološka. na srpskom. To su metafizička sfera. razvio je posle 1960. 109. mentalni svet. da je upravo Jovan Cvijić (1865 . Mnogo kasnije. Beograd 2004. ili dijelektika kao svojstvo koje omogućava da se ispod površine "sveta pojava" otkrije "svet ideja" i da se mnoštvo njegovog sadržaja shvati i interpretira u njihovom jedinstvu. predložio još jednu mogućnost za imenovanje univerzalnog trougla: Platonov svet. svet čistih pojmova. Pariz 1918. 1902 . 110 Videti.1954). i Karl Poper (Sir Karl Raimund Popper.175 istorije – i njegova teorija saznanja – takođe je tročlana: svet ideja.109 Najzad. navedeno prema. Analizirajući strukturalne dimenzije i svojstva Balkanskog poluostrva i njegovih ljudskih zajednica. međutim.110 Izgleda. Beograd 1983. u Branislav Petronijević: O vrednosti života. Beograd 1991.108 Srodan triangularni model. Taj svet. godine 1937. za Petronijevića predstavlja jedinstvo tri. str. i posle. 109 Videti. svet fizičkih objekata. London 1994. svet 2. Rodžer Penrouz (Roger Penrose) je 1994. svet ideja. dopunjeno i potpuno izdanje. koji sačinjavaju pojavni i promenljivi materijalni oblici ospoljenog sveta ideja. 2. svet pojavnosti. svet iskaza po sebi. na francuskom. Beograd 1922) bio prvi koji je inovirao Vikoov svetski kognitivni trougao. njihovo razumevanje i interpretaciju. proveravajući njegovu delotvornost kroz komparativnu analizu dostupnih činjenica tri relativno autonomne istorije povezane u jedinstveni interaktivni sistem. međusobno povezane sfere. stanja i procesa. Rodžer Penrouz: Carev novi um (The Emperor's New Mind. razume se. 230 – 244. svet znanja. koja je predmet nauke. La Pénisule Balkanique. svet subjektivnog iskustva. nikako usamljen u toj stvari. Informatika. 1989). svet čistih. svet manifestacija. 108 Videti. nekoliko decenija kasnije. Nolit. arhetipova svih manifestovanih oblika. Branislav Petronijević: Moj filozofski sistem. socijalna i psihološka istorija.1927) sa svojim Balkanskim poluostrvom (prvo izdanje. koja je predmet filozofije. nepromenljivih i večitih obrazaca. Roger Penros: Shadows of the Mind. fizički svet. str. Karl Poper: Traganje bez kraja. koja je predmet filozofije nauke i empirička sfera. No. koji je prostor nepromenljivih i nezavisnih obrazaca. svet 3. isti problem slično je formulisao i Branislav Petronijević (1875 . svet pojava. Résumé des travaux philosophiques et scientifiques de Branislav Petronievics. Bulletin de l'Academie des letters. Belgrade 1937. Intelektualna autobiografija. prelazna sfera. relativno autonomne. . interpretirajući vlastito shvatanje "celokupnog ljudskog saznanja".

prostor veoma sporog ali vidljivog ritma. Pojam planinsko ostrvo. istorija sticanja okolnosti ili konjukturalna istorija. prerađeno izdanje 1966). Beograd 1987. socijalne zajednice. 1966).II (1949. naročito čitav vol. Brodel je preciznije imenovao ova tri nivoa: događajna istorija ili mikroistorija. socijalni prostorvreme sa oblicima kroz koje ljudi organizuju svoj život i svoju reprodukciju: civilizacije. biološkim i klimatskim osobenostima. Treći. psihološki prostorvreme: socijalnopsihološki tipovi. predstavlja za Brodela u Mediteranu snažan oslonac i uzor. neposredno vidljivi sloj. 112 Videti. and Harper & Row. polaganiji". Kasnije.176 Cvijić je ubedljivo pokazao interaktivni karakter relacija koje se uspostavljaju unutar trougla: geološki prostorvreme sa svojim geografskim.111 Da je Cvijićev doprinos od izvanrednog značaja podseća nas upravo Fernan Brodel sa svojom klasičnom studijom La Méditerranée at le Monde Méditerranée à L'Epoque de Philipe II. strukturalna istorija ili istorija dugog trajanja. jeste prostor tradicionalne istorije.New York 1972. Cvijićev model domonstriran u Balkanskom poluostrvu. "u kojoj igraju ulogu čitava stoleća". varijeteti i psihosocijalne grupe. . I . Jogvan Cvijić: Balkansko poluostrvo. istorijski procesi i promene. Najdublji je sloj gotovo bezvremene istorije. "čiji je ritam širi. William Collins Sons & Co Ltd. kulturni pojasevi. a "zbog svojih dugo vremena ustaljenih vrednosti deluje kao nepromjenljiva" u odnosu na druge istorije. NIRO Književne novine. Zavod za ubenike i nastavna sredstva. "koja se kreće u vremenu kratkog trajanja".112 Komparativno istražujući istorije Mediterana – geografski i klimatski prostor. kao metodološko i analitičko sredstvo. povest promena – Brodel je upravo sa ovom studijom artikulisao svoju teoriju nove istorije kao troslojne kompleksne strukture. Part Two. odnosno događajna istorija ili "pena talasa koje struje istorije nose na svojim snažnim plećima". iz 1949 (drugo. koja je "na granici kretanja i nepokretnosti". The Role of the Environment. Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II. jedan od centralnih pojmova 111 Videti. London . "koje zapravo gravitiraju oko nje". Fernand Braudel: The Mediterranean and the Mediterranean World in the Age of Philip II . SANU. Ove slojeve Brodel razlikuje samo kao "sredstvo izražavanja". kao dimenzije žive istorije koja je "fundamentalno jedinstvena". Collective Destinies and General Trends. I u kome su štampani prvi i drugi deo ovog rada: Part One. prostor jedva vidljivog toka: dubinske strukture koje nastaju kroz osnovni odnos čoveka i njegovog prirodnog okruženja. Naredni sloj je prostor socijalne istorije.

Beograd 1987. Imanuel Valerštajn ovako se odredio prema pitanju Jednog Sveta kao svetskog sistema: "Svjetski sistem je društveni sistem. Zagreb 1992. koji je uostalom i razvio taj istraživački model. Naprijed.III. Fernan Brodel: Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II. Fernand Braudel: Strukture vsakdanjeg življenja: mogoče in nemogoče. . str. Fernand Braudel: Materijalna civilizacija. Braudel: Civilisation Matérielle. 59 127. I . Njegov se život sastoji od sukobljenih sila koje ga drže zajedno napetošću i razdiru ga kako svaka grupacija stalno nastoji da ga preobliči na svoju korist. zajedničko ime za mediteranske planine i planinske oblasti bude Dinaridi.113 Ovaj integrisani i interaktivni sistem organizacije ljudskog sveta i svetskih poslova koje ljudi u tom svetu obavljaju. Ljubljana 1989.110. Brodel je koristio kao primeren analitički model za komparativno istraživanje planinskih ostrva Mediterana. ekonomija in kapitalizem. koji predlaže da.II (1963). Tokom proteklih 50 godina. Ekonomika. 2001. "Prvo dolaze planine". Geopoetika . I . Fernand Braudel: Podela prostora i vremena u Evropi (prvo poglavlje iz F. Fernand Braudel: The Indentity of France. I . 94 . srpski prevod. stoletje. ekonomija i kapitalizam od XV. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. javlja se kao svetski sistem. o trospratnoj strukturi istorije Brodel. Fernand Braudel: The Mediterranean and the Mediterranean World in the Age of Philip II.II.177 Brodelove rekonstrukcije identiteta Mediterana kao celovitog istorijskog prostora i kao zbira po istorijama mediteranskih ljudskih zajednica i kultura. ŠKUC i Filozofska fakulteta.II (1979). Ljubljana 1988. takođe je jedan od centralnih pojmova u Cvijićevom Balkanskom poluostrvu. knj. Zagreb 1990. Harper & Row. isto.Podgorica.II (1986). Fernand Braudel: Historija i sociologija. u Georges Gurvitch (redaktor): Sociologija. Fernan Brodel: Dinamika kapitalizma (1985). Sremski Karlovci – Novi Sad. XV.III. Beograd . I II (1979). Cvijićeve nalaze o svojstvima društvenog života u oblastima balkanskih planinskih ostrva. strukturama.XVIII. kaže Brodel. Armand Colin.II (1949. XV. stoletje. I . I . Zagreb 1964. Economie et Capitalisme. pisao je veoma mnogo i opširno. te koherencijom. zbog srodnosti. Fernan Brodel: Spisi o istoriji (1969). On posjeduje karakteristike organizma jer ima svoj životni raspon u kojem se njegove karakteristike mjenjaju u nekim pogledima i ostaju stabilne u 113 Videti. 1989. tom I: Strukture svakidašnjice. 1966). Od privrede sveta do svetske privrede . na samom početku istorijske demisije aktuelnog svetskog sistema i njegove duboke strukturalne krize. Paris 1979) u Dušan Pirec i Miomir Jakšić: Svetski kapitalistički sistem. I . . Materialna civilizacija. I . ekonomija in kapitalizem. grupacijama. tom II: Igra razmjene. Navodeći klasična dela od značaja za razumevanje geološke istorije Moditerana. tom III: Vrijeme svijeta. str. I. s granicama. Fernand Braudel: Civilizacije kroz povjest (1987). do XVIII. ŠKUC i Filozofska fakulteta. stoljeća. Materialna civilizacija. . Naprijed. isto.CID.XVIII. New York 1989. Brodel takođe pominje "jasnu i podsticajnu knjigu" Géographie de l'Europe (1936) Raula Blanšara (Raoul Blanchard). Globus. pravilima i zakonitostima. Godine 1974. Fernand Braudel: Igre menjave.

178 drugima. Njegove su strukture u različitim vremenima jake ili slabe prema unutarnjoj logici njegovog funkcioniranja… Po mom mišljenju, društveni sistem karakterizira činjenica da je život u njemu uglavnom zatvoren i da je dinamika njegovog razvoja uglavnom internog tipa… Koristeći takav kriterij, tvrdim da većina entiteta koji se obično opisuju kao društveni sistemi – 'plemena', zajednice, nacionalne države: zapravo nisu totalni sistemi. Štoviše, tvrdim da su, naprotiv, jedini realni društveni sistemi, s jedne strane, one relativno male i vrlo autonomne naturalne ekonomije koje nisu dio nekog redovnog sistema s obaveznim davanjima i, s druge strane, svjetski sistemi. Potonje treba svakako razlikovati od prvih jer su razmjerno veliki; to jest, oni su, u uobičajenom jeziku, 'svjetovi'..." 114 Svaki od ovih svetova, odnosno svaki svetski sistem u dosadašnjoj istoriji, strukturiran je hijerarhijski, što znači piramidalno. Zato je ona poznata i već klasična interpretacija svetske piramide moći iz 1911. godine (Slika 8) i dalje aktuelna kao što to potvrđuju činjenice o današnjoj strukturi svetske moći i svetskog bogatstva.115

114

Immanuel Wallerstein: Suvremeni svjetski sistem (The Modern World-System I & II, 1974, 1980), cekade, Zagreb 1986, str. 261, 262.
115

Na osnovu Izveštaja o ljudskom razvoju UN, United Nations Human Development Report, za 1992. godinu može se pratiti globalni trend po kome bogati postaju još bogatiji, a siromašni još siromašniji; po ovom izveštaju ukupni svetski dohodak raspoređivan je na 20% najbogatijih i 20% najsiromašnijih od ukupne svetske populacije po sledećim proporcijama: godine 1960, 20% najbogatijih raspolagalo je sa 70,2% svetskog dohotka, a 20% najsiromašnijih sa 2,3%, što je odnos 30 : 1 u korist najbogatijih; godine 1970, 20% najbogatijih raspolagalo je sa 73,9% svetskog dohotka, a 20% najsiromašnijih sa 2,3%, što je odnos 32 : 1 u korist najbogatijih; godine 1980, 20% najbogatijih raspolagalo je sa 76,3% svetskog dohotka, a 20% najsiromašnijih sa 1,7%, što je odnos 45 : 1 u korist najbogatijih; godine 1989, 20% najbogatijih raspolagalo je sa 82,7% svetskog dohotka, a 20% najsiromašnijih sa 1,4%, što je odnos 59 : 1 u korist najbogatijih. Prema analizi Economic Policy Institute, godine 1999, njbogatijih 10% svetske populacije raspolagalko je prihodima koji su 117 puta veći od prihoda najsiromašnijih 10% svetske populacije, što je odnos 117 : 1 u korist najbogatijih; izuzme li se iz ove analize Kina, onda je odnos 154 : 1 u korist najbogatijih. Prema podacima Federal Reserve Bank US, godine 1989, 1% najbogatijih američkih domaćinstava (od kojih svako raspolaže sa neto bogatstvom od najmanje 2,3 miliona dolara) posedovalo je blizu 40% ukupnog nacionalnog bogatstva, dok je 20% američkih domaćinstava na vrhu socijalne lestvice (svako je raspolagalo bogatstvom od najmanje 180.000 USD pa naviše) posedovalo 80% ukupnog nacionalnog bogatstva. Videti, Explorations in Social Inequality. Sociological Tour Through Cyberspace, http://www.trinity.edu/~mkearl/index.html#in; takođe videti podatke navedene u napomeni broj 13 ovog rada.

179

Slika 8. Politički plakat Piramida kapitalističkog sistema, Pyramid of Capitalist System, autori Nedeljković (Nedeljkovich), Brašić (Brashich) i Kuharć (Kuharich), International Pub. Co., Clevelend, Ohio, USA, 1911. Na plakatu je objavljen i poziv za godišnju pretplatu na list Industrial Worker, "glasilo revolucionarnog industrijskog sindikalizma", sa sedištem u mestu Spokane, država Washington. Izvor, Wikipedia, free enciclopedia, http://en.wikipedia.org/wiki/Industrial_Worker.116

116

List Industrial Worker, "glas revolucionarnog rada", bio je od 1909. do 1931. godine organ Industrijskih radnika sveta, Industrial Workers of the World (IWW), sindikalnog saveza koji je okupljao revolucionarne grupe i organizacije širokog spektra, a naročito anarhiste i anarhosindikaliste; list je štampan u Spokaneu, a zatim u Seatlleu, država Washington, SAD. Nedeljković (Nedeljkovich), Brašić (Brashich) i Kuharć (Kuharich), autori plakata Pyramid of Capitalist System, očigledno su poreklom iz južnoslovenskih zemalja. Od kraja 19. veka pa do početka Prvog svetskog rata, u najvećem talasu naseljavanja SAD, kada je u tu zemlju iz Evrope emigriralo preko 25 miliona ljudi, nalazio se i veliki broj ekonomskih emigranata iz naših krajeva, naročito iz Dalmacije, Hercegovine i Crne Gore. Industrial Worker je, verujem, bio poznat mnogima pd tim ljudima. Kako god bilo, Industrial Worker jedna je od najvažnijih publikacija američkog socijalizma i američke levice uopšte iz prvih decenija 20. veka. Videti, Victoria Thorpe and Chris Perry: Labour Press Project. The Industrial Worker, istraživački projekat na University of Washington, http://faculty.washington.edu/gregoryj/laborpress/Thorpe.htm; za osnovne podatke o IWW, videti, Morris Hillquit: History of Socilism in the United States, Dover Publications, Inc., New York 1971, pp. 332 - 339; kao radikalna sindikalna organizacija IWW postoji i danas, videti, Industrial Workers of the World. One Big Union, http://www.iww.org/en/node. Nedeljković, Brašić i Kuharć svoj plakat Piramida kapitalističkog sistema, dizajnirali su, možda, po uzoru na anticarističku karikaturu na kojoj je prikazana piramidalna socijalno-klasna struktura Rusije 1900. godine; videti reprodukciju ovog ruskog rada na adresi http://www.ssdec.nsw.edu.au/history/romanovs/nicholas2a.html.

180 Drugim rečima, sociosfera je i po svojoj vertikali strukturirana po onom istom obrascu fraktalne geometrije o kome je već bilo reči. Fernan Brodel, na samom početku Vremena sveta, trećeg i poslednjeg od predavanja koja je 1977. održao na univerzitetu John Hopkins, SAD, gde je izložio osnovne ideje svog tada završenog, ali u tom času još ne i objavljenog dela Civilisation Matérielle, Economie et Capitalisme, kaže da se tokom istorije "osnovno načelo sveta gotovo... nije izmenilo: on je i dalje, po svojoj strukturi, podeljen na povlašćene i one koji nisu povlašćeni. Postoji neka vrsta svetskog društva, koje je isto toliko hijerarhizovano koliko i neko obično društvo, i koje predstavlja takoreći njegovu uveličanu, ali prepoznatljivu sliku. Tu su u pitanju mikrokosmos i makrokosmos, a oni, na kraju krajeva, imaju istu strukturu."117 Opšta društvena istorija čovečanstva predstavlja jedinstvenu i celovitu strukturu. Njenu arhitektoniku i konfiguraciju profilisale su i profilišu četiri mega-epohe kao četiri posebna ljudska sveta, i one tri evolucije, od ukupno četiri, koje su ove mega-epohe pokrenule.118 Ovde, imamo posla sa posebnim oblikom ekstremno kompleksnog talasnog
117

Fernan Brodel: Dinamika kapitalizma, Izdavača knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci 1989, str. 88 - 89.
118

Četiri naša ljudska sveta kao četiri mega-epohe ljudske istorije i četiri evolucije, od kojih je ta istorija pokrenuila tri, jesu: "a) Svet 0 ili Nulti svet, koji se "proteže" od 6 ili 7 miliona godina p.n.v. (pre našeg vremena) do oko 280.000 godina p.n.v. To je svet čiji je identitet uspostavljen kontigentnim i kumulativnim dejstvom brojnih astrofizičkih, geo-hemijskih, klimatskih, bioloških i kulturnih faktora. Reč je o periodu geoloških epoha pliocen i rani pleistocen tokom kojih je pokrenut talas nabiranja najmlađih planina na Zemlji. Klimatske prilike Nultog sveta određuju klimatske epohe Pre-Günz (?), Günz i prvi interglacijal, a nulta ili inicijalna epoha kulturne evolucije poznata kao donji paleolit predstavlja "trenutak" strukturiranja nultog znanja i njegovog ritma./ Nosioci potencijala kulturne evolucije u prostoru Nultog sveta su grane prvih humanoidnih vrsta - Toumaï odnosno sahelanthropus tchadensis je, koliko se danas zna, najstarija grana u ovom lancu; potom se javljaju australopithecus, homo habilis i homo erectus - a zatim i homo sapiens neanderthalis, koji na planetarnu pozornicu izlazi krajem tog perioda, oko 500.000 godina p.n.v./ U prostoru mogućnosti Nultog sveta postavljene su sve glavne verovatnoće za budući tok događaja u polju kulturne evolucije. b) Svet 1 ili Prvi svet od oko 280.000 godina p.n.v. do oko godine 12.000. pre naše ere (p.n.e.), kao prostor novih mogućnosti u koji se transformisao Nulti svet zahvaljujući kontigentnim i kumulativnim dejstvu novog skupa brojnih faktora. Prvi svet je doba geološke epohe mlađi pleistocen tokom koje je nastavljeno nabiranje najmlađih terestrijalnih planina kao jedinstvene strukture. Zatvoren je krug od Atlasa i Pirineja, preko Alpa, Dinarskog sistema, Karpata, Tavora, Kavkaza, Iranskih planina i Hindukuša do Tibeta, Himalaja, Papue Nove Gvineje, Stenovitih planina, Meksičke visoravni i Anda. Karakteristična klimatska razdoblja su treći interglacijal i Würm./ Sa stanovišta prostora kulturne evolucije ovo je svet čiji je identitet presudno i nepovratno odredio mlađi paleolit, odnosno Aurignacian epoha, čiji je tok pokrenut je između 50.000 i 35.000 godina p.n.v. Nosioci potencijala Prvog sveta i njegove Aurignacian epohe - rast kapaciteta nultog znanja, razvijeni simbolički jezici i simboličko polje, modernizovana industrija kamena - su homo sapiens neanderthalis, ljudska vrsta koja je nestala sa istorijske pozornice oko 50.000 godina p.n.v., kao i nova ljudska vrsta koja se na sceni pojavila oko 100.000 godina p.n.v.; to je čovek u nauci poznat kao čovek iz Cro-Magnona - kromanjonac - odnosno moderni čovek, homo sapiens sapiens./ Procenjuje se da je oko 12.000. godine p.n.e. na Zemlji živelo već oko 6 miliona kromanjonaca. c) Svet 2 ili Drugi svet od oko 12.000. godine p.n.e. do oko 2000. godine n.e.

000 p. spiritualna. p. sada su pokrenute i dve nove evolucije. 70 .n. Iako je ona još bezimena. Definisane su sve mogućnosti današnjeg sveta na jedinstvenoj skali od oko godine 12. i geološkoj i klimatskoj sadašnjosti.e. .n.000 p.e. godine n.radikalno narušena ravnoteža biosfere i bio-geološke posledice tog stanja stvari. Sveta 1 i Sveta 2.današnje nanotehnologije. str.000.n. veka" do danas./ Nosioci transformacionog ciklusa Sveta 3 su homo sapiens sapiens. od oko 2000. Beograd 2004. 244 . p. beskrajno kompleksnoj spirali dugih talasâ kulturne evolucije.od oko 12. . Institut za evropske studije. Narodna knjiga. Reč je o višestrukoj. Ove dve nove evolucije predstavljaju posebna svojstva Sveta 3 i bazične uslove njegovog uspustavljanja. Tek tada će psihozoik era i noosfera potpuno "zameniti" geo-hemijsku sadašnjost i aktuelnu biosferu Sveta 2. komunikaciona revolucija koja je postavila današnji svet i radikalno ubrzala njegov transformacioni ciklus .n. d) Svet 3 ili Treći svet koji je budućnost Sveta 0. još preciznije o spiralno strukturiranom prostornovremenskom kontinuumu čiju konfiguraciju određuje ritam talasâ dugog trajanja koje "ispisuje" ljudska vrsta. veka n. odnosno genetski inženjering.e. Ne samo da su određene apstraktne talasne putanje svih njegovih verovatnih i mogućih budućnosti. Uspostavljena je klimatska sadašnjost. veka n.i revolucija modernosti od "dugog 16. 233 . do oko 2000. svih 6 ili 7 miliona godina.72..e. To su evolucija artificijelnih oblika života i nova samo-oblikujuća biološka evolucija.2004.181 kretanja unutar apstraktnog obrasca univerzalne istoričnosti.n. veka. p. urbanistička. Spirala istorije Sveta 3 pokrenuta je onda kada su pokrenute ove dve nove evolucije. priredio Jovan Teokarević. opšta društvena istorija čovečanstva.e. Ljubomir Kljakić: Studije budućnosti 1987 . str. odnosno istorije budućnosti.e. prepliću i uslovljavaju jedan drugi. naprimer . a zatim i mogućnosti sinteze DNK molekula i molekula silikonskog života koje je obezbedila nauka Sveta 2 . Verovatnoće i polje mogućnosti svih istorija budućnosti Sveta 3 neopozivo su postavljeni tokom 20. Glavni događaji su neolitska revolucija od oko 12. takođe je omogućila i testirala funkcionalnost i održivost (± 50 godina). Nastavljeno je pulsiranje najmlađih planina. na Zemlji živelo 70 milijardi jedinki ove ljudske vrste.poljoprivredna.000. U još većoj meri to važi za promene klimatske sadašnjosti . To je svet koji se inicijalno strukturirao u krilu Sveta 2.234. Beograd 2005. zatim od oko godine 3. Reč je o aktuelnoj epohi kulturne evolucije." Videti.e. (± 50 godina) i dalje. Tada se geografski prostor uglavnom stabilizovao u svom današnjem obliku . nego je pokrenut i tok događaja na vidljivom delu spirale njegove istorije.. Procenjuje se da je za proteklih 40.249.e. veka. razvoja i nestajanja koji se naizmenično smenjuju.000. Kao jedinstveni i celoviti spiralno strukturirani prostornovremenski kontinuum. odnosno homo sapiens sapiens. Aktuelna geološka epoha takođe je ušla u transformacioni prostor . To je konačno beskonačni ritam ciklusâ nastajanja.e. p. traje na Zemlji od pojave prvih humanoida.e. iskoračio je iz njega kao svog inicijalnog prostora i manifestovao se. Od oko 6 miliona ljudi na početku Drugog sveta ovaj broj je narastao na današnjih 6 milijardi. do 16. metalurška. tzv.presudno su uticale na pojavu ove nove ljudske vrste.fenomen "ozonske rupe" detektovan je u drugoj polovini sedamdesetih godina 20./ Pored geo-biološke evolucije i kulturne evolucije na kojima primarno počiva sistem blisko pakovanih sfera sva četiri sveta.000 godina zaključno sa našim vremenom oko godine 2000. do oko 3. ali i nova ljudska vrsta na čiju pojavu presudno utiču upravo ove dve nove evolucije. ovde ću je nazvati samo-oblikujući homo sapiens sapiens. str. a proces transformacije kopnenih masa okončan je kada se nivo svih vodenih površina na Zemlji podigao za prosečno 150 metara. kao što je to dvadesetih godina dvadesetog veka najavio Vernadski./ Ukoliko neki iznenadni događaj. (± 50 godina).n.e. neka kontingentna odluka radikalno ne prekine ovaj tok stvari. do oko 3. idealni ekvilibrijum Sveta 3 biće uspostavljen onda kada se njegovi potencijali do kraja manifestuju. a posebno u godinama posle Drugog svetskog rata. Post-Würm epoha. do 20. Mogućnosti manipulisanja genetskim materijalom.n. Još ne možemo znati kada će se i da li će se to uopšte dogoditi.000. self-design evolution. u Balkan kao evropski region.000 p. Ova spirala dugih talasâ ljudske povesti. najzad od 16. godine n. Nosilac potencijala Drugog sveta je kromanjonski čovek.kontinenti su dobili današnje obrise oko godine 5. Rast nultog znanja odvijao se kroz tri ciklusa . Ljubomir Kljakić: Velika slika.

182 različitih modela organizacije sveta i upravljanja tom bezmerno kompleksnom mrežom odnosâ.000 p. uspostavljen je svetski sistem kao svetska privreda. Jedno je model organizacije sveta odozdo ili svetski sistem kao svetska privreda. svet.e. p. proizvod je bifurkacije. svetski sistem kao svetska privreda i kao svetsko carstvo. odnosno prva globalizacija. 4. od dugog 16. Dostupne činjenice i rezultati istraživanja nedvosmisleno potvrđuju da su dominatne modele organizacije sveta i upravljanja tom složenom strukturom. račvanja svetskog sistema agrarne civilizacije.n. Revolucija modernosti ili druga globalna revolucija.. odnosno svetski sistem kao svetska privreda agrarnog društva i dalje je organizovan odozdo. a na sceni istorije pojavio se sa hidrauličkim despotijama. od oko 100. a drugo je model organizacije sveta odozgo ili svetski sistem kao svetsko carstvo. 3. od oko 12000. koja je proizvela savremeni svet i njegov svetski kapitalistički sistem. odnosno nulta globalizacija i njen svetski sistem. njegove transformacione i tranzicione krize. tokom više hiljada godina presudno profilisala naročito tri zaista velika preokreta. Prvi model. odnosno treća globalizacija. Drugi model je manifestacija potencijala socijalne fisije i kao takav. Neolitska revolucija ili prva globalna revolucija.v.n. veka (2000 ± 50 godina). veka (2000 ± 50 godina) do nepoznatog vremenskog odsečka u budućnosti.n. zatim i kao sistemska entropija u uslovima istorijske demisije.000 p. jeste manifestacija potencijala socijalne fuzije. veka (1450 . Dva osnovna modela organizacije terestrijalne sociosfere proizvod su ovih revolucija. strukturalna svojstva novog svetskog sistema još nisu profilisana.1630) do dugog 21. od dugog 21..n. Transhumana revolucija ili treća globalna revolucija. p. (pre našeg vremena) do oko 12. a na scenu istorije stupio je sa ekvilibrijumom svetskog sistema koji je kao planetarnu civilizaciju proizveo neolit. Paleolitska revolucija ili nulta globalna revolucija. odnosno druga globalizacija. prvim . kada je svet nepovratno zakoračio u prostor istorijske demisije postojećeg svetskog sistema. svet organizovan odozdo i odozgo.e. 2. do oko 3000.e. tri istinske revolucije sveta: 1. svet je organizovan odozdo.

jeste u tome što svet organizovan odozdo nema jedinstven politički sistem. svetska agrarna federacija. od 5. . perspektivno. Svet modernosti od dugog 16. globalno umrežavanje na horizontalnom planu. 6. Svet organizovan odozgo po teokratskim načelima pax ecclesia. Svet organizovan odozgo po načelima bipolarnosti pax egypthobabilonica u 6. pax america-asiatica.323) i po načelima pax india u vreme Ašoke I Velikog (Ashoka Veliki. tok istorijskih promena organizacije jedinstvenog sveta i upravljanja tom složenom strukturom za proteklih cca.000 godina. do dugog 21.n. od 1.yugoslavica-sovietica. Svet organizovan odozgo po načelima pax romana. za razliku od svetskog carstva koje se uspostavlja tek onda kada se određeni politički sistem odozgo i efektivno uspostavi na čitavoj teritoriji koju carstvo pokriva.e. rimski imperium kao svetsko carstvo. 3000. pax americasovietica.n. veka n. p. Razlika između između svetskog sistema organizovanog odozdo kao svetska privreda i sveta organizovanog odozgo kao svetsko carstvo.e. veka. 4.).e. onda kada je njegova istorijska demisija već bila uveliko pokrenuta. do 5. danas pax america i. do 1000.e. sukob između ideje svetske imperije i ideje federalne svetske republike početkom 21. Svet organizovan odozgo i odozdo po načelima pax macedonica u vreme Aleksandra Makedonskog Velikog (356 . načelima nepolarizovanog pax neolithica neolitske civilizacije. veku p. izgleda ovako: 1.232 p. p. do 15. veka organizovan odozgo: sukcesivno smenjivanje silom nametnutih načelâ pax britanica.e. pax america. vladar Marijanskog carstva 273 . upravljanje tim svetom kao sukob između zastupnika teokratske imperije papstva i svetovne imperije carstva.183 organizovanim državama na samom kraju tog planetarnog poretka. Svet organizovan odozdo po. 5. 7. Shematski. Svet organizovan odozgo po načelima multipolarnosti pax egypthoanadolica. veka. od 3000.n. 12000 . cca.n. p.cca. 3.n. 15. 2.e.

ponovo biti organizovan odozdo. . isto. Radi prikladnosti i zato što nam nedostaje bolji izraz. 262. kao ekonomski modalitet. Takav oblik danas ne postoji. naime. nije izvestan – princip neodređenosti. godine: "… do sada [su] postojale samo dvije vrste takvih svjetskih sistema: svjetska carstva (imperiji) u kojima postoji jedan jedini politički sistem na većini površine. / Napokon. a u šesnaestom stoljeću nije bio ni izdaleka zamisliv. K. ima univerzalno važenje – on je ne samo verovatan. transformacione i tranzicione krize i istorijske demisije. Posve suprotvno! U kapitalizmu politički entiteti stalno preuzimaju ekonomske gubitke. Kapitalizam je mogao i može uspjevati upravo zato što granice svjetske privrede ne obuhvaćaju samo jedan politički sistem već mnogo njih. socijalističku svjetsku državu. iako je raspodjela koristi vrlo nesimetrična. Neobična je osobina suvremenog svjetskog sistema što je svjetska privreda preživjela već 500 godina i još se nije pretvorila u svjetsko carstvo – i u toj neobičnoj osobini leži tajna njegove snage. temelji načinjenici da ekonomski faktori djeluju na području koje je veće od onoga što ga bilo koji politički entitet može potpuno kontrolirati. razume se. pokazuju da postoji otvoren prostor za model kosmopolisa koji će primarno. To bi predstavljalo treći mogući oblik svjetskog sistema./ Ne mislim ovdje zagovarati klasičnu postavku kapitalističke ideologije prema kojoj je kapitalizam sistem koji se zasniva na neuplitanju države u ekonomske poslove. koliko god oslabljen bio stupanj njegove stvarne vlasti. str. zaključili smo da su prije suvremene ere svjetske privrede bile vrlo nestabilne strukture koje su se obično pretvarale u carstva ili raspadale.) Immanuel Wallerstein: Suvremeni svjetski sistem. opisujemo potonje sisteme izurazom 'svjetska privreda'. Valrštajn je ukazao 1974." (podvl. nego i moguć. To se naročito jasno vidi od sedamdesetih godina dvadesetog veka kada je ekvilibrijum današnjeg svetskog sistema nepovratno narušen a on sam. ušao u polje svoje sistemske neravnoteže. ovaj treći model sveta. Ona omogućava stalnu ekonomsku ekspanziju svjetskog sistema. 119 Beograd. na neki istorijski nov način. dok se ekonomska dobit raspoređuje u 'privatne' ruke. Stoga prije tvrdim da se kapitalizam. Lj. bifurkacije. takođe nepovratno. Jedini alternativni svjetski sistem koji bi mogao održati visok nivo produktivnosti i izmjeniti sistem raspodjele podrazumjevao bi reintegraciju nivoa političkog i ekonomnskog odlučivanja. Iako. avgust 2005 . kosmopolis koji se ponovo organizuje odozdo./ Ta neobičnost je političla strana oblika ekonomske organizacije koji nazivamo kapitalizmom. i sistemi u kojima takav jedinstveni politički sistem ne postoji na cijelom ili praktički cijelom prostoru. To daje kapitalistima strukturno zasnovanu slobodu manevriranja.184 Nastojanja da se ova dva osnovna strukturalna modela organizacije sveta i upravljanja svetskim poslovima – svet organizovan odozdo. po načelima socijalne fuzije. svet organizovan odozdo – usklade tokom istorije. 119 Na mogućnost takvog raspleta.februar 2007.