You are on page 1of 15

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA UNIVERZITET U NOVOM SADU

AZO JEDINJENJA

STUDENT: VOJISLAV STOJMIROVI GI84


NOVEMBAR 2012.

MENTOR: DR. JELENA KIURSKI

AZO JEDINJENJA

SADRAJ

1. UVOD ........................................................................................................... 3 2. DIAZONIJUM-SOLI, DIAZO JEDINJENJA, I AZO JEDINJENJA ............ 4 2.1. DIAZO JEDINJENJA ............................................................................. 5 2.2. DIAZONIJUM SOLI .............................................................................. 5 3. AZO JEDINJENJA ....................................................................................... 6 4. POJAM BOJE ............................................................................................... 7 4.1. HEMIJSKA PODELA BOJA .................................................................. 8 5. AZO BOJE .................................................................................................... 9 6. ZAKLJUAK ............................................................................................. 13 7. LITERATURA ........................................................................................... 14

AZO JEDINJENJA

UVOD
Uz kiseonik, azot je verovatno najzastupljeniji heteroatom u organskim jedinjenjima Organska azotna jedinjenja ine veliku grupu strukturno razliitih jedinjenja Azot ulazi u sastav veeg broja funkcionalnh grupa: amino nitro amido nitrilna nitrozo heterocikline alifatine i aromatine grupe sa azotom u prstenu, itd.

Slika br.1-Valahova reakcija prevoenja aromatinih azoksi jedinjenja u azo jedinjenja pomou sumporne kiseline.

Azo jedinjenja su supstance koje sadre azo-grupu -N=N- vezanu za dva ugljovodonina radikala, opte formule R1-N=N-R2. (3) Azo jedinjenja su obojene supstance, i mogu biti veoma razliitih boja u zavisnosti od supstituenata u aromatinom jezgru Variranjem supstituenata u oba jezgra dobija se niz jedinjenja raznih boja, koja nazivamo azo boje.(1).
3

AZO JEDINJENJA

Diazonijum-soli, diazojedinjenja i azojedinjenja


Za sva jedinjenja ove grupe zajedniko je to da sadre dva atoma azota meusobno vezana -N2-.Kod diazonijum soli ti atomi su meusobno vezani trostrukom vezom, a za preostale valence vezani su aril-grupa Ar i kiselinski ostatak A. Diazo i azo jedinjenja sadre grupu -N=N-. Kod diazo jedinjenja za tu grupu su vezani ugljovodonini deo i neki drugi jednovalentni ostatak-X, a kod azojedinjenja za obe valence su vezani ugljovodonini ostaci Ar. To mogu biti i alifatine grupe, ali vei znaaj je onih jedinjenja koja sadre anil-grupe. Opte formule aromatinih diazo i azojedinjenja su sledee: Ar-N=N-X diazojedinjenja Ar-N=N-Ar azojedinjenja

Poto ova jedinjenja sadre dvostruku vezu, rotacija oko nje je spreena, pa se javlja geometrijska izomerija. Cis i trans-izomeri se mogu izolovati, a uobiajeno je da se oni zovu sin i anti izomeri. Slika br. 2

Slika br .2-sin-azobenzol i anti-azobenzol(2) Diazonijum-soli i diazojedinjenja su obuhvaeni nazivom diazojedinjenja, jer dva atoma azota pripadaju jednom aromatinom jezgru, a kod azojedinjenja na jedno aromaticno jezgro dolazi jedan atom azota. Jedinjenja, koja spadaju u ovu grupu jedinjenja imaju vrlo veliki praktini znaaj, jer omoguuju sinteze raznih aromatinih jedinjenja.(2)

AZO JEDINJENJA

Diazo jedinjenja -su najvaniji derivati primarnih aromatinih amina. Kada anilin reaguje sa azotastom kiselinom HNO2 (iz NaNO2+HCL) na 0-50C, nastaje diazonijum-so, tj. benzendiazonijum-hlorid.(7)Slika br. 2

Slika br. 3-Dobijanje benzendiazonijum-hlorida (7) Diazonijum-soli - su vrste supstance, rastvorljive u vodi i nerastvorljive u organskim rastvaraima. U razblaenim vodenim rastvorima su potpuno disosovane. Uglavnom su nepostojana jedinjenja, a u suvom stanju su eksplozivne, pa se zbog toga ne izoluju kao ista jedinjenja, ve se radi sa njihovim vodenim rastvorima. Diazonijum-soli se mogu dobiti reakcijom soli amina sa azotastom kiselinom u jako kiseloj sredini. Ta reakcija se zove diazotovanje, a obino se izvodi tako to se uzima NaNO2 iz koga se oslobaa azotasta kiselina dejstvom prisutne mineralne kiseline.(2) Fizicke osobine: Diazonijum soli su kristalne supstance od kojih su mnoge eksplozivne. Lako se rastvaraju u vodi a vodeni rastvori provode elektrinu struju. Hemijske osobine :Diazonijum soli su vrlo reaktivna jedinjenja i mnoge reakcije u kojima uestvuju mogu se podeliti u dve grupe: -reakcije nukleofilne supstitucije koje se vre zamenom azota, (koji se oslobaa iz molekula diazonijum soli), nekim nukleofilom, i -reakcije kuplovanja, pri kojima azot ostaje u proizvodima reakcije.(7)

AZO JEDINJENJA

AZO JEDINJENJA
Reakcijom diazonijum soli sa fenolima i tercijernim aromaticnim aminima (reakcija kuplovanja) dobijaju se intezivno obojena azo jedinjenja kod kojih su dva aromaticna jezgra povezana azo grupama, -N=N-, i koja se mogu shvatiti kao derivati azobenzola. (1) Azo jedinjenja su supstance koje sadrze azo-grupu N=N- vezanu za dva ugljovodonicna radikala, opste formule R1-N=N-R2. Izvode se od nepoznatog azotvodonika NH=NH, u kome su oba vodonika zamenjena fenil-grupama. Najprostije azojedinjenje je azo-benzen.

C6H5-N=N-C6H5
azo-benzen Slika br.4-Strukturna formula azo-benzena

CH3-C6H4-N=N-C6H4-CH3
azo-toluen

C6H5-N=N-C6H4-CH3
benzen-azo-toluen

Najesce se dobijaju redukcijom nitro-jedinjenja kao medjuproizvodi redukcije nitro-benzena u anilin u alkalnoj sredini. 2C6H5-NO2C6H5-N+O-=N-C6H5
Nitrozo-benzen azoksi-benzen

C6H5-N=N-C6H5C6H5-NH-NH-C6H52C6H5-NH2
Azo-benzen hidroazi-benzen anilin

U kiseloj sredini odvija se reakcija: C6H5-NO2C6H5-NOC6H5-NHOHC6H5-NH2


Nitro-benzen nitrozo-benzen fenil-hidroksid--amin anilin 6

AZO JEDINJENJA

Azobenzen (Slika br. 4) je narandzasto-crvena kristalna supstanca ciju boju uslovljavaju hromoforne azo-grupe. (3) Azobenzen nalazi vanu primenu kao fotoaktivna supstanca. Njegova osobina da menja kofiguraciju pod uticajem svetla (kao i dobre mogunosti za sintezu raznih derivata) koristi se u tehnici (fotoindukovani signali, teni kristali, molekulski ureaji...). Takodje, azobenzen je polazna supstanca za sinteze mnogih boja. Azobenzen se dobija redukcijom nitrobenzena, u laboratoriji litijum-aluminijum-hidridom (u kljualom etru), a industrijski pomou cinka (uz prisustvo baze).(8)

POJAM BOJE
U organskoj hemiji boja se definie kao materija koja ima specifinu mo davanja obojenja drugim materijama (bojilo), takozvani proces bojenja. Ljudski osecaj boje ogranien je na vidljivi deo spektra elektromagnetnog zraenja. Boja je subjektivni doivljaj ula vida. Ovaj ulni oseaj stvara se u nervnim elijama moga pod uticajem svetlosti, razliitih talasnih duina, koja u oku posmatraa pobuuje doivljaj boje kao fizioloki nadraaj. Za doivljaj boje neophodna su tri inioca: svetlost, obojeni objekat-telo, receptor (oko i mozak posmatraa) Meusobno dejstvo ova tri inioca daje utisak boje. Bez obzira na poreklo, prirodno ili sintetsko, boje se definiu kao intezivno obojena nezasiena organska jedinjenja koja su sposobna da oboje druge neobojene materije sa dovoljnom postojanou.(3) Slika br.5.

AZO JEDINJENJA

Slika br. 5 Primer boja

Hemijska podela boja


Postoji vise naina podele organskih boja, ali je najvanija podela prema hemijskom sastavu i podela prema nainu upotrebe na azo, trifenilmetanske, hinonske i antrahinonske, indigo, idigoidne, sumporne, ftalocijanske, cijanske, ksantenske, akridinske, azinske, polimetinske, nitro, i nitrozo, tiazolonske i druge.(5)

Azo boje
Azo jedinjenja su obojene supstance, i mogu biti veoma razliitih boja u zavisnosti od supstituenata u aromaticnom jezgru. Azo boje mogu biti oksiazo-boje, koje su kiselog karaktera, i aminoazo-boje,koje, su baznog karaktera. Mogu se dobiti redukcijom nitro-jedinjenja. Na primer, nitrobenzol redukcijom moze dati azobenzol, pri cemu kao medjuprodukt nastaje azoksibenzol.

AZO JEDINJENJA

Slika br.6-Derivati benzola Prvu azo boju otkrio je William Henry Perkin kao 18-togodinji student na Royal College of Chemistry kod August Wilhelm von Hofmann-a. Hofmann i Perkin su svoj pronalazak patentirali i komercijalizovali. Od tada poinje intenzivna proizvodnja i razvoj azo boja.(9) Ova grupa komercijalno je najvanija grupa boja (50% od ukupne proizvodnje boja.) Karakteristino je da sadre najmanje jednu azo grupu: -N=N-, pa je opta formula: AN=N-B u kojoj je A (akceptorska grupa) najee aromatino jezgro sa hromofornom grupom, na primer NO2, a B (donorska grupa) aromatino jezgro sa auksohromnom grupom, na primer NR1R2 ili OH. Prema broju azo-grupa u molekulu, azo boje se obino dele na: monazo i poliazo boje. Prema nainu bojenja u praksi takoe postoji podela i na kisele, bazne, supstantivne, metalkompleksne i disperzne hrom-mocilske boje. U industriji najvanije azo-boje spadaju: kisele azo-boje (metiloran, naftoloran, naftol G), bazne azo (anilinsko uto,hrizoidin), supstantivne boje (kiselo hromno-uto, kiselo-hromno-plava 2) I kiselo moilske diazoboje (naftol plavo-crna) . Reakcija kuplovanja ima veliki tehniki znaaj za proizvodnju azo boja . Kuplovanjem sa fenolima ili naftolima dobijaju se oksiazo boje koje su kiselog karaktera, jer sadrze fenolnu OH grupu, a sa kuplovanjem sa aminima dobijaju se aminoazo boje koje su baznog karaktera, jer sadrze NH2 ili supstituisanu NH2 grupu. Do kuplovanja dolazi u para poloaju prema OH grupi fenola ili NH2 grupi amina. Ako je ovaj polozaj zauzet, onda se supstituise H-atom u orto poloaju. Reakcija kuplovanja je elektrofilna aromaticna supstitucija u kojoj je elektrofilna estica diazonijum katjon. Kako je diazonijum katjon slabo elektrofilan, druga komponenta u reakciji kuplovanja mora biti naroito aktivna,sto je sluaj sa fenolima i aromaticnim aminima kod kojih je aromaticno jezgro jako aktivirano za reakcije elektrofilne aromatine supstitucije, jer se na benzolovom jezgru nalazi grupa koja je supstituent prvog reda. Uslovi za odvijanje reakcije kuplovanja moraju biti takvi da se
9

AZO JEDINJENJA reakcija brzo odvija. Ukoliko reakcija ide sporo,moe doi i do reakcije sa vodom uz nastajanje fenola koji se i sam moe kuplovati. Ako je sredina suvie alkalna,diazonijum katjon prelazi u diazo kiselinu odnosno diazotat koji se ne kupluje. Ako je sredina suvise kisela,amin prelazi u anilinijum katjon cija pozitivna amonijum grupa dezaktivira jezgro, a fenol se nalazi u obliku sa OH grupom, a ne kao fenoksidni anjon, koji se kupluje mnogo brze. Amini se najbre kupluju u slabo kiseloj,a fenoli u slabo alkalnoj sredini. Azo jedinjenja,dobijena reakcijom kuplovanja,intezivno su obojena. Variranjem supstituenata u oba jezgra dobija se niz jedinjenja raznih boja,koja nazivamo azo boje.(1) Anilin se dobija iz nitrobenzena redukcijom. Upotreba: 85% za proizvodnju metilendifenilizocijanata 9% za hemikalije u proizvodnji gume 2% za proizvdnju herbicida 2% za proizvodnju boja i pigmenata(9)

Metiloran, helijantin, dobija se diazotovanjem sulfanilne kiseline i kuplovanjem dobijene diazobenzolsulfonske kiseline sa dimetilanilinom.(1)Nastaje tako sto se prvo diazotuje sulfanilna kiselina, pri emu nastaje diazobenzosulfonska kiselina .Kuplovanjem ove kiseline dimetilanilinom ,nastaje p-dimetilamino-azobenzosulfonska kiselina, odnosno njena natrijumova so,poto se radi u alkalnoj sredini. Ta so je metiloran.(2) Metiloran, kisela azo boja usled prisustva sulfo grupe koja istovremeno poveava rastvorljivost metiloranza u vodi, se koristi kao indikator.(1) Kod pH < 3,1 metiloranz je crvene boje, kod pH od 3,1 do 4,4 oran, a kod pH >4,4 je zute boje.(2)

10

AZO JEDINJENJA

Slika br.7- Metiloran Naftoloran, oran II,se dobija kuplovanjem diazobenzol-sulfonske kiseline sa -naftolom. Spada u kisele azo boje,zbog prisustva dve kisele grupe, SO3H i OH. (1) Slika br. 8

Slika br.8-Naftoloran (1) Anilinsko uto je bazna azo boja.(Slika br. 9)

Slika br.9-Anilinsko uto (1)


11

AZO JEDINJENJA

Slika br.10-Anilin Navedene azo boje spadaju u direktne boje za vunu i svilu. Animalna vlakna (vuna,svila) izgradjena su od proteina a proteini od aminokiselina. Pojedine od aminokiselina u molekulu imaju slobodnu karboksilnu grupu,a druge aminokiseline imaju slobodnu amino grupu. Azo boja se vezuje za animalno vlakno na taj nain to kisele grupe boja reaguju sa baznim grupama vlakna a bazne gupe boje sa kiselim grupama vlakna,ime se boja fiksira za vlakno. Direktne boje ne reaguju sa molekulima celuloze od koje su izgradjena vlakna pamuka i lana, kao i sa sintetikim vlaknima koja ne sadre kisele ili bazne grupe. Takva vlakna se boje supstativnim bojama ciji molekuli imaju izduen oblik i koje se vezuju za celulozna i druga neutralna vlakna adsorpcijom ili vodonicnim vezama.

Kongocrveno je primer supstativne boje. Dobija se kuplovanjem bisdiazotovanog benzidina sa naftionskom kiselinom,koja se dobija sulfonovanjem -naftilamina. U baznoj sredini kongocrveno je obojeno crveno (Na-so) a u kiseloj sredini (slobodna kiselina) plavo, tako da nije pogodan kao boja ve se koristi kao indikator.

Benzopurpurin je postojana supstantivna boja (1)Slika br. 11


12

AZO JEDINJENJA

Slika br.11- Benzopurpurin (1) N,N-dimetilanilin sa benzendiazonijum-hloridom daje jako narandzastu Buter utu boju.Ovo jedinjenje nekada se koristilo kao sredstvo za bojenje hrane,li je deklarisano kao mogui karcinogen od strane Direkcije za hranu I lekove SAD. (4)

13

AZO JEDINJENJA

ZAKLJUAK
Azo boje po lepoti i sjaju zaostaju za drugim bojama. Upotrebaljavaju se za bojenje svile, vune, pamuka, vetake svile, koe i hartije.(6) Takoe se lako koriste, relativno su jeftine, daju jasne, jake i stabilne boje.(9) Zahvaljujui ovim osobinama, skoro polovina proizvodnje u svetu pripada azo bojama.(7)

Slika br.12-Spektar boja

14

AZO JEDINJENJA

LITERATURA
1. PILETI M. V, MILI B.LJ, 1985, ORGANSKA HEMIJA II DEO 2. VUKAJLOVI ANELKA, LUKI MARIJANA, VOJVODI EREBET, 1987, ORGANSKA HEMIJA 3. KIURSKI JELENA, 2009, HEMIJA U GRAFIKOM INENJERSTVU 4. PETER K, VOLLHARDT C, 1994, ORGANSKA HEMIJA 5. KIURSKI JELENA, PRICA MILJANA, FIL JULIJA, 2010, HEMIJA U GRAFIKOM INENJERSTVU PRAKTIKUM 6. HORVAT ROZALIJA, RAKOEVI MILOJE, 1989, HEMIJA ZA PRVI RAZRED SREDNJEG OBRAZOVANJA I VASPITANJA 7. MILOVANOVI ALEKSANDAR, PAVLOVI VLADIMIR, 1996, ORGANSKA HEMIJA SA PRAKTIKUMOM ZA VEBE 8. http://www.svethemije.com/?q=node/447 , 2009 9. http://polj.uns.ac.rs/predmeti/HEMIJA/ORGANSKA%20JEDINJENJA%20SA% 20S%20i%20AZOTOM2008-9.pdf , 2008 10. Slika broj 5. http://1.bp.blogspot.com/_Y1ScBXBxA1w/TDnioFrDKI/AAAAAAAABaE/h6Eoj1-leac/s1600/light-color-spectrum.jpg 11.Slika broj 6. http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/09/Methyl-orange-sample.jpg

15