You are on page 1of 5

Univerzitet u Niu FILOZOFSKI FAKULTET Departman za novinarstvo Master studije Medijska kultura

Prezentacija:

Elementi Storyboarda-a Uramljene prie

Profesor: Prof. Dr Zoran Jovanovi

Student: Jelena Cani Ni, 2013.

Ljudi veruju u ono to proitaju u novinama, uju na radiju ili vide na televizji, to je sasvim izvesno. Tu injenicu mediji koriste kako bi oblikovali miljenja, ali i nametnuli ljudima o emu da misle. U vremenu informatike i sada ve polako digitalne revolucije koja je oko nas, mediji su neizostavni deo svakodnevnice. Oni su, kako je to Mekluan jo davno primetio "ovekovi produeci", bez kojih bi ovek bio izgubljen. Mediji "pomau" ljudima da izaberu garderobu, kupe praak za ve, glasaju za najboljeg kandidata na izborima...Sve to uspevaju nudei masovnoj publici paljivo konstruisanu stvarnost. Mediji ak i ne kriju da ele da kroje miljenja veine, to pokazuje i uvena deviza britanskog Bi-Bi-Sija, postavljena jo 30-ih godina prolog veka, koja glasi :Mi ne proizvodimo program kakav ljudi vole i ele, ve program kakav treba da vole i ele. Nain na koji mediji i strunjaci za odnose sa javnou pakuju poruke, prevashodno utie na to kako javnost razume i tumai dogaaje. Kako ima bezbroj informacija kojima nas mediji "zasipaju", ljudi esto nemaju vremena da puno razmiljaju i "deifruju", pa tako prihvataju lako ono to im je "servirano". Kako bi se oblikovao auditorijom i gledao kroz ramove, timovi strunjaka koriste medijske skice - storyboard. Storyboard je najjednostavnije reeno serija crtea kojom skicirate kako e biti organizovana multimedijalna pria i kako e biti rasporeeni elementi sadrani u projektu. To je vizuelni nain da objasnite glavne elemente prie.1 Koristi se u proizvodnji igranog ili animiranog filma, za pripremu televizijske reklame itd. Elementi storyboad-a su: tekst slika zvuk specijalni efekti (animacije). Kako e biti ispriana pria, jako je vano za medijsko oblikovanje stvarnosti. Din Jangblad, jedan od najuticajnih teoretiara teorije medija smatra da je fabula, odnosno pria, kao i ono to se uobiajeno podvodi pod pojam "drama", jesu sredstva
1

Izvor: www.viser.edu.rs/download.php?id=7324

koja omoguavaju komercijalnom zabavljau da manipulie svojom publikom (Crnobrnja, 2010:190). Sutina televizijske dramaturgije (pripovedanja) jeste da sve situacije, likovi i odnosi izmeu likova, budu namerno postavljeni tako da izgledaju sluajni (nenamerni), kae Umberto Eko. John Fiske je dokazivao da televizijske vesti imaju vlastitu narativnu strukturu, s junacima i zlikovcima iz mitologije. "U samom sreditu reportae nalaze se pojedini likovi okrenuti prema jednom cilju, a mogu se prepoznati prema svojoj drutvenoj ulozi- politiki voa, lan sindikata, rtva zloina itd. Zatim se ove drutvene uloge organizuju u posebne narativne funkciije, na primer: policajci ("junaci"), socijalni radnici ("pomonici"), dileri drogom ("negativci") i narkomani ("rtve")" (Mek Kvin, 2000:147). Izreka "Kamera nikada ne lae!" govori u prilog nainu na koji ovek doivljava fotografske ili elektronske slike. "Objektivnost" kamere esto sakriva injenicu da i televizijska slika podlee pravilima kompozicije i produkcije, slino kao fotograija ili ulje na platnu. "Gledalac, kako se ini, ne doivljava televizijsku sliku kao aktivnu proizvodnju znakova ve jednostavno prima prizor kao istu, neposrednu informaciju" (Crnobrnja, 2010:31). Meutim, ugao snimanja moe da definie objekat ili da mu izmeni karakter. Donji rakurs podstie superiornost, uzvienost, dominaciju snimanog objekta nad posmatraem. Dobar primer za to je dokumentarni film Trijumf volje iz 1935. godine. Leni Rifental,snima Hitlera za govornicom odozdo i tako stvara utisak velikog i monog oveka. Kadar u ravni je onaj kada objektiv kamere stoji u liniji ljudskog pogleda i gledaoca asocira na objektivnost, realnost. Koristi se u intervjuima i kontakt emisijama uivo iz studija. Gornji rakurs ukazuje na fiziku inferiornost, bezizlaznost i podreenost onoga koji je tako snimljen. Total koji predstavlja iroki plan i obuhvata najvei prostor ispred objektiva, definie ambijent i lokaciju radnje. Opti plan, koji je za razliku od totala, manji i ograniava prostor ispred objektiva. Srednji plan, koji definie predmet interesovanja i najee identifikaciju sa akterom ili akterima dogaaja. iri krupni plan, kada je osoba u portretu ili je re o objanjenju karaktera. Krupni plan, kada je u kadru lice na kojem dominiraju oi. Ovaj plan ima, pre svega, zadatak da doara emociju. Detalj,

recimo, samo ruka koja ili samo oi... Na televiziji su pozadina i kontekst samo su skicirani, a odredeni detalj moe istaknuti zvukom, muzikom ili animacijom. Kada se sve lepo "upakuje", storyboard se realizuje, montira, ulazi u postprodukciju i tako iznosi pred publiku. Ono to je vano je da pria imao smisao, kako bi bila prihvaena. "Ribari ljudskih dua svesni su razlike izmeu istine i smisla. Jedan iskaz ili sistem iskaza ima smisla bez obzira na to da li je istinit ili neistinit. La nije istina, ali la ima smisla, jer da ga nema, ljudi se ne bi sluili laima" (unji, 1976:37). Izostavljanjem nepoeljnih sadraja, a ulepavanjem poeljnih mediji uspeno kreiraju stvarnost onako kako im odgovara. Filip Breton u svojoj knjizi "Izmanipulisana re" (Breton, 2000:96) navodi manipulatorsko "kadriranje" kao vrstu kognitivnog manipulisanja. On razlikuje tri oblika manipulatorskog kadriranja: kadriranje pomou lai (npr. dezinformacija), kadriranje dovoenjem u zabludu, odnosno svesnim izlobliavanjem stvarnosti i kadriranje maskiranjem dela injenica tako da poslednice prihvatanja predloenog ostanu skrivene. Pored tehnikih mogunosti istovremenog i brzog prenosa poruka masovnom broju ljudi, ramovanje (framing) je druga najsnanija alatka mas medija za postizanje uticaja na javno mnenje. "Ramovanje moemo objasniti kao proces pakovanja poruke i slanja iste do primalaca, sa ciljem da poruku shvate na poeljan nain. Nain poeljan medijima ili naruiocima poruka". (Lazarevi- Aritonovi, 2012:314) Kunczik Michael i Zipfel Astrid kau da "frame" moemo tumaiti kao interpretacijjski okvir, kao kognitivne strukture u svesti novinara koje olakavaju selekciju i obradu informacija ( Kunczik - Zipfel, 2006: 137). Oni navode i da uramnjivanje istie odreene delove realnosti, dok drugima umanjuje vanost ili ih ignorie. Epizodne i tematske ramove opisao je ameriki profesor komunikacija i politikih nauka Shanto Iyengar, koji je dao znaajan doprinos u istraivanju fenomena ramovanja i uobliavanja informacija. On navodi da elektronski mas mediji, jurei senzacionalnost i aktuelnost u trci sa vremenom, po pravilu koriste epizodne ramove. Njima se postie brz i snaan efekat, raunajui na emociju pre nego na razum i izbegava tumaenje ireg konteksta poruke. Nasuprot epizodnim ramovima, postoje tematski ramovi, koji se bave irim kontekstom prie. Ako se epizodni ramovi bave posledicom, tematski se kroz istraivanje bave uzrokom i mogu dosei dalje u prolost

(Lazarevi- Aritonovi, 2012:317). Da bi ljudi izbegli ramove u koje ih mediji uvlae, moraju biti medijski obrazovani, jaati svoje kritiko miljenje i trebaju razmiljati outside the box (izvan kutije).

Literatura: Bojd E. (2002), Novinarstvo u elektronskim medijima, Clio, Beograd Breton F. (2000), Izmanipulisana re, Clio, Beograd Crnobrnja S. (2010), Estetika televizije i novih medija, Clio, Beograd Kunczik M, Zipfel A. (2006), Uvod u publicistiku znanost i komunikologiju, Zaklada Friedrich Ebert, Zagreb Lazarevi T, Aritonovi I. (2012), "Epizodni i tematski ramovi zapadnih medija o Srbima- negativcima sa severa Kosova i Metohije", u: Politika revija vol.32, Institut za politike studije, Beograd, 313-338 Mek Kvin D. (2000), Televizija, Clio, Beograd unji .(1976) Ribari ljudskih dua, NIP "Mladost", Beograd Veb izvor; www.viser.edu.rs/download.php?id=7324