You are on page 1of 1

49 uzroci zaboravljanja, retroaktivna inhibicija Smatralo se da je zaboravljanje vece sto vise vremena prolazi no to nije tacno jer se stari

ljudi secaju detinjstva i sl. Tragovi u mozgu ostali od ucenja, ako u medjuvremenu nema ponavljanja ucenja ili obnavljanja, vremenom se menjaju.. to je SPONTANO ZABORAVLJANJE. Ali i ovo nije jedini uzrok zaboravljanja po danasnjem shvatanju. Po Frojdu, glavni uzrok zaboravljanja jeste potiskivanje iz nase svesti sadrzaja koji su nam neprijatni. Zaboravljanje je motivisano zaboravljanje(nije se mogao setiti ime pacijenta kojeg nije uspesno lecio; ili vojnici koji se secaju svega pred borbu, ali ne i borbe). Iako ni ovo nije jedini uzrok zaboravljanja. Danas je usvojeno da je glavni uzrok u tome sto nasa aktivnost posle ucenja ometa obnavljanje onog sto smo ucili pre. Naknadna aktivnost deluje unazad, retroaktivno i koci ono ranije nauceno. To je RETROAKTIVNA INHIBICIJA. Dakle ranije nauceno i naknadna aktivnost, ometaju jedno drugo u nekoj meri i zaboravljaju. Kolicina zaboravljanja u snu i budnom stanju, posle sna manje se zaboravlja, a u budnom stanju vise. 5 je uslova koji uticu na stepen delovanja retroaktivne inhibicije: 1) SLICNOST ranije naucenog gradiva i novog. Sto je veca slicnost, vece je i zaboravljanje. 2) Vreme proteklo izmedju ucenja 2 gradiva. Ako je vreme duze, manje se zaboravlja. 3) Stepen naucenosti gradiva. Ukoliko su bolje naucena gradiva utoliko ce se manje ometati. 4) Stepen organizovanosti gradiva. Ako je gradivo bolje povezano u smislenu celinu, to ce biti manje interferencije 5) Isticanje specificnosti svakog gradiva. Ako su vise naglasene karakteristike svakog materijala, razlike i slicnosti, toliko ce se menje ometati.

Proaktivna inhibicija je kad aktivnost koju smo vrsili pre ucenja izaziva zaboravljanje onoga sto kasnije ucimo.