You are on page 1of 7

LEKOVI KOJI SE KORISTE U TERAPIJI MASTITISA Elizabeta Milievi, Marina Milanovi, Maja Milenovi, Milena Milenkovi, Mila Radenkovi

Mastitis predstavlja upalno oboljenje mlene lezde i mlenih kanala i od velikog je ekonomskog znaaja kod mlenih krava, s obzirom da moe dovesti do promene kvaliteta i smanjenog obima proizvodnje mleka. Na mastitis su krave najosetljivije u periodu teljenja tj. laktacije. Perakutni mastitis se esto zavrava smru. Druge zahvaene vrste ukljuuju: ovce, svinje, pse, make konje i koze; mujaci takoe mogu oboleti. Leenje mastitisa kod ovaca i koza je slino kao kod goveda. Generalno, infektivni organizmi ulaze u vime kroz mleni kanal tokom procesa mue. Izvor kontaminacije mogu biti sise i vime inficiranih krava, abrazije bradavica, spoljanja sredina, prljava oprema za muu, i u sluaju letnjeg mastitisa, muva Hydrotoea irritans. Glavni patogeni koji uzrokuju mastitis su: Staphylococcus aureus, Streptococcus agalactiae, Stept. dysgalacticaea, Strept.uberis, Actynomices pyogenes (letnji mastitis); Esherichia coli, Klebsiella spp., Enterobacter aerogenes (koliformni mastitis); neke gljive i kvasci. Ovi patogeni ulaze kroz mleni kanal i uzrokuju infekciju mlene lezde, koja moe da bude klinika ili subklinika u zavisnosti od broja i tipa patogena. Kliniki manifestni mastitis praen je pojavom simptoma koji se mogu uoiti pregledom ivotinja, dok se subkliniki mastitis moe ustanoviti iskljuivo laboratorijskim pregledom mleka, odnosno, na osnovu smanjene produkcije mleka). Veinu subklinikih mastitisa izazivaju: Staph.aureus, koagulaza negativne stafilokoke (CNS), Strept. agalactiae, Sterpt.uberis i Strept.dysgalacriae. Oni su zarazni mastitini mikroorganizmi iji rezervoar je u okviru samog vimena i prenose se sa krave na kravu tokom mue. Mikroorganizmi spoljanje sredine ive van vimena i prenose se na sise izmeu mue. U nekim sluajevima moe da doe do sistemske reakcije. Rana dijagnoza i terapija klinikog mastitisa obezbeuje bri oporavak, povratak na normalnu proizvodnju mleka i smanjeno oteenje mlene lezde. U perakutnom klinikom mastitisu, postoji akutna inflamacija mlene lezde sa toksemijom. Bakterije uzronici mogu da budu koliformi, Staph. aureus, A. pyogenes, Bacillus cereus ili Pseudomonas aeruginosa. Inficirane sise treba da se izmuzavaju to ee. Pored intramamarnih preparata, u terapiji klinikog mastitisa, preporuuje se parenteralna primena antibiotika, kao to su benzilpenicilin prokain u kombinaciji sa dihidrostreptomicinom, potentni sulfonamidi, cefalosporini i oksitetraciklin. U akutnom mastitisu se javljaju otoci i inflamacija mlene lezde sa ili bez sistemske reakcije, mleko je neispravno. Tretman se sastoji od toga da se vime potpuno izmuze pre primene intramamamarnog preparata. Oksitocin moe da se koristi da pomogne pranjenje vimena. U sluajevima kada postoji sistemska infekcija, indikovani su parenteralni antibiotici. Staph. Aureus je najei uzronik hroninog mastitisa kod mlenih krava. Neki sojevi ovih mikroorganizama su rezistentni na odreene anibiotike. Nakon leenja esto postoji kliniko

poboljanje, ali infekcija tei da perzistira. Hronini mastitis takoe moe biti izazvan Strept. uberis-om i povremeno koliformnim infekcijama. Najbolje vreme da se pokua sa eliminacijom infekcije kod hroninog mastitisa je period zasuivanja. U sluaju subklinikog mastitisa promene u izgledu ili sastavu mleka nisu oigledne. Sastojci mleka su izmenjeni i povean je broj somatskih elija u mleku je povean. Ovakvi sluajevi se obino lee kada ivotinja nije u periodu laktacije koristei intramamarne preparate sa produenim delovanjem. Subkliniki mastitis izazvan Strep. Agalactiae se moe biti uspeno leiti i tokom laktacije. Ako je celo stado leeno intramamarnim antibioticima da bi se eliminisala Strep. Agalactiae, vano je da pre leenja budu primenjene osnovne mere kontrole mastitisa. Preparati za iovotinje koje nisu u periodu laktacije koriste se za eliminaciju subklinike infekcije na kraju perioda laktacije i za prevenciju nastanka novih infekcija tokom perioda zasuivanja, ukljuujui letnji mastitis izazvan A. Pyogenes. Prilikom primene intramamarnih preparata, moraju se sprovoditi stroge higijenske mere da bi se izbegao razvoj jo ozbiljnih infekcija nego to su one za koje je sam preparat namenjen. To je od posebne vanosti kada se leenje sprovodi u periodu zasuivanja. Neodgovarajua primena preparata moe da dovede do toga da bakterije prodru u vime i izazovu mastitis tokom perioda zasuivanja ili tokom perioda graviditeta. Pre primene intramamarnih preparata, sise moraju biti temeljno oiene i dezinfikovane pomou pamune gaze natopljene alkoholom. Injektor treba malo uvui u mleni kanal i tako primeniti sadraj. Posle primene, preperat treba umasirati u vime i sise isprati rastvorom za dezinfekciju. Vano je da se antibakterijski preparat zadri u mlenom kanalu, zato to patogeni koji izazivaju mastitis esto kolonizuju kanal.

Intramamarni preparati za ivotinje u toku perioda laktacije Ovi preparati se koriste u tretmanu klinikog i subklinikog mastitisa. Najee su u obliku intramamarnih suspenzija i pasti i aplikuju se u mleni kanal pomou mast-injektora. Da bi se odredila optimalna terapija, potrebno je utvrditi patogene izazivae oboljenja, kao i njihovu osetljivost na dostupna antimikrobna sredstva. Kada ove informacije nisu dostupne, inicijalni tretman je obino empirijski i izabran tako da deluje na irok spektar bakterija. Pored odgovarajueg antibiotika, neki preparati u terapiji mastitisa sadre kortikosteroide da bi se smanjila inflamacija vimena. Mnogi sojevi Staph.aureus produkuju beta laktamazu koja im obezbedjuje rezistenciju na odreene tipove penicilina. Najbolje je primeniti u kombinaciji intramamarni i sistemski antibiotik. Leenje treba primeniti do kraja ak iako mleko povrati normalan kvalitet i pre zavretka terapije. Pojedinano leenje samo jednim od ovih lekova moe da povea verovatnou povratka infekcije i da doprinese razvoju rezistencije.

Generalno, mleko ne treba da se koristi za humanu upotrebu ako je ivotinja slabog zdravlja ili ako je produkcija mleka manja od 5 litara na dan. Rezidue lekova prisutne u mleku mogu da izazovu alergijske reakcije kod ljudi . Period karence za mleko i meso je strogo odredjen i mora se potovati. Primeri inramamarnih preparata registrovanih na svetskom tritu Pathocef (Pfizer) intramamarna suspenzija sa cefoperazonom Indikacija: mastitis Kontraindikacija: preosetljivost na peniciline i cefalosporine Cephaguard LC Intramammary (Intervet) intramamarna suspenzija sa cefkinomom Indikacija: mastitis Kontraindikacija: preosetljivost na peniciline i cefalosporine Noroclox QR (Norbrook) intramamarna suspentija sa kloksacilinom Indikacija: mastitis Kontraindikacija: preosetljivost na peniciline i cefalosporine Erythrocin intramammary (Ceva) intramamarni rastvor eritromicina Pirsue (Pfizer) intramamarni rastvor prilimicin hidrohlorida Indikacija: mastitis Kontraindikacija: preosetljivost na prilimicin. Sloeni antibiotski preparati: Intramamarna suspenzija (ampicilin + kloksacilin) Kloxerate plus milking cow (Fort Dodge) Intramamarna suspenzija (sulfadiazin + trimetoprim) Lactatrim (Elanco) Intramamarna suspenzija (linkomicin + neomicin) Lincocin forte (Pfizer) Intramamarna suspenzija (benzilpenicilin natrijum + dihidrostreptomicin + nafcilin) Nafpenazal (Intervet) Intramamarna pasta (dihidrostreptomicin + benzilpenicilin prokain) Streptopen milking cow (Schering-Plough) Sloeni antibiotski preparati sa kortikosteroidima: intramamarna pasta (dihidrostreptomicin + farmicetin sulfat + prednizolon) - Leo yellow milking cow (LEO) intramamarna suspenzija (neomicin sulfat + novobiocin + prednizolon + prokain benzilpenicilin + streptomicin sulfat) Multiject (Norbrook) intramamarna suspenzija (amoksicilin + klavulanska kiselina + prednizolon) - Noroclav Lactating Cow (Norbrook), Synulox Lactating Cow (Pfizer) intramamarna suspenzija (dihidrostreptomicin + novobiocin + prednizolon + benzilpenicilin prokain) - Tetra Delta (Pfizer) 3

Preparati za ivotinje koje nisu u periodu laktacije Dele se na: 1. Intramamarne preparate za ivotinje koje nisu u periodu laktacije 2. Preparate koji slue za zatvaranje kanala mlene lezde Intramamarni preparati za ivotinje koje nisu u periodu laktacije Terapija krava koje nisu u periodu laktacije se upotrebljava u cilju eliminacije bilo koje subklinke infekcije prisutne na kraju perioda laktacije i da bi se prevenirala pojava novih infekcija ukljuujui letnji mastitis tokom perioda zasuivanja. Vano je pregledati ivotinje esto, poeljno je dva puta dnevno u cilju postizanja to bolje kontrole pojave mastitisa. Izbor terapije u ovom periodu zavisi od vie faktora: patogena koji su prisutni u stadu, trajanja perioda zasuivanja, kao i od broja somatskih elija u mleku. Kako je Staph.aureus najei uzronik infekcije, antibiotska terapija treba da sadri lekove efikasne protiv svih sojeva ove bakterije. Upotreba parenteralnih antibiotika zajedno sa terapijom zasuivanja moe da povea brzinu oporavka. Kod ivotinja koje nisu u periodu laktacije mogu se koristiti intramamarni preparati sa produenim delovanjem. Formulacije preparata sa produenim delovanjem zasnovane su na primeni oleogelova sa aluminijum monostearatom. Primeri inramamarnih preparata registrovanih na svetskom tritu Intramamarna pasta sa cefalonijumom Cepravin Dry Cow (Schering Plough) Indikacija: mastitis Kontraindikacija: ivotinje u periodu laktacije Intramamarna suspenzija sa kloksacilinom Bimaclox Extra (Bimeda) Intramamarna suspenzija sa kloksacilinom Orbenin Dry Cow (Pfizer) Indikacija: mastitis Kontraindikacija: ivotinje u periodu laktacije, preosetljivost na peniciline i cefalosporine Sloeni antibiotski preparati: intramamarna suspenzija (ampicilin + kloksacilin + aluminijum monostearat) Bovaclox (Norbrook) intramamarna suspenzija ( ampicilin + kloksacilin) - Kloxerate gold (Fort Dodge) intramamarna suspenzija (ampicilin + kloksacilin + aluminijum monostearat ) - Kloxerate plus (Fort Dodge) intramamarna suspenzija (dihidrostreptomicin + benzilpenicilin prokain + nafcilin) Nafpenazal (Intravet)

Preparati koji slue za zatvaranje kanala mlene lezde To su preparati koji formiraju fiziku barijeru na dnu kanala mlene lezde i stoga smanjuju rizik od novih infekcija koje ulaze kroz vime. Bitno je da se sisa dobro dezinfikuje pre primene da bi se spreio ulazak infekcije kroz injektor. Ovi preparati mogu da se koriste kao alternativa antibiotskoj terapiji zasuivanja kod odreenih ivotinja pod uslovom da ne postoji subklinika infekcija. Podaci o broju somatskih elija u mleku kod svake inividue i podaci o klinikom mastitisu za poslednju laktaciju treba da se analiziraju da bi se odluilo da li ivotinji treba primeniti antibiotsku terapiju zasuivanja ili preparat kojim e da se zatvori kanal mlene lezde.

Slika 1. Primena preparata za zatvaranje kanala mlene lezde u prevenciji mastitisa Preparati za negu sisa i vimena Higijena i nega sisa i vimena su vani faktori u kontroli mastitisa, kao i pravilno odravanje maina za muu kako bi se obezbedila pravilna cirkulacija krvi i izbegle preterane promene pritiska na dnu sisa i njihovo oteenje. Koa vimena moe biti rezervoar mastitinih patogena, posebno Strept. dysgalactiae, koagulaza negativnih stafilokoka i Staph. Aureus, posebno ako postoje posekotine i ogrebotine. Ovi patogeni mogu da potiu iz okruenja ili sa inficiranih krava (infekcija se prenosi sa jedne na drugu kravu tokom mue). Dezinfekcija pre i posle mue uklanja ove organizme i tako se smanjuje rizik od nastanka mastitisa. Pre mue, sise umrljane blatom ili fecesom treba oprati vodom u koju moe biti dodat dezinficijens kao to je jod. iste sise zatim treba osuiti pojedinanim papirnim ubrusima. Upotreba zajednikih tkanina za pranje i suenje sisa na vimenu je strogo zabranjena zato to one mogu da prenesu infekciju sa krave na kravu ak i ako se potapaju u rastvor za dezinfekciju izmeu upotrebe. Sise moraju da se potope u kupke za dezinfekciju jer se na taj nain smanjuje broj bakterija na povrini sisa pre otpoinjanja mue. Ove kupke se zadravaju na sisama odreeno vreme. Rastvori za potapanje vimena nakon mue smanjuju bakterijsku populaciju na sisama nakon mue i pomau da se abrazija zalei. Bakterije koja su eventualno prenete tokom mue e biti unitene i tako e se ukloniti potencijalni izvor infekcije. Svaka sisa treba da se potapa u rastvor za dezinfekciju ili da se naprska odgovarajuim sprejom nakon svake mue. Krave treba da ostanu u stojeem poloaju 20-30 min nakon mue da bi prolo dovoljno vremena da se kanal zatvori, i na taj nain se izbegava da bakterije ue kroz otvoren kanal i izazovu mastitis.

Cetrimid (cetrimonijum bromid), hlorheksidin i poliheksanid su efikasni protiv gram pozitivnih i gram negativnih bakterija. Ovi dezinficijensi se inaktiviraju sapunima i anjonskim supstancama. Dodecilbenzensulfonska kiselina je efikasna protiv veine bakterija, ali je neefikasna protiv bakterijskih spora. Ima due dejstvo u poreenju sa mnogim kupkama i prilino je efikasna u prisustvu organskih materija. Glutaral (glutaraldehid) je efikasan protiv gram pozitivnih i gram negativnih bakterija; koncentrovani rastvori mogu izazvati dermatitis. Jedinjenja joda imaju irok spektar antibakterijske aktivnosti i imaju prednost jer boje sise i na taj nain se moe proveriti prekrivenost sisa dezinficijensom. Jedinjenja hlora imaju irok spektar antibakterijske aktivnosti ali se snano neutraliu u prisustvu organskih materija. Hlorna kiselina/hlor dioksid su efikasni protiv gram pozitivnih i gram negativnih bakterija, kao i protiv virusa i gljiva.. Kao to je ve pomenuto, antiseptici se pre i posle mue mogu primenjivati u obliku rastvoea za potapanje vimena ili u obliku spreja. Rastvori za potapanje su efikasniji jer je cela povrina pokrivena, za razliku od sprej preparata kod kojih to ne mora biti sluaj. Tokom hladnog i vetrovitog vremena, treba voditi rauna da krave ne napuste prostoriju za muu pre nego to se primenjeni preparat u obliku rastvora za potapanje ili spreja osui na mestu primene, alternativno mogu da se koriste kreme ili masti. Svi preperati negu i zatitu vimena pre i posle mue treba da se uvaju tako da se izbegne kontaminacija. Zaostali rastvor u posudi za potapanje vimena na kraju mue treba da se odbaci i posuda oisti izmeu dve mue. Preperati za negu sisa i vimena mogu sadrati i razliite emolijense, kao to su glicerol, lanolin, beli i uti vazelin i sorbitol koji se dodaju preparatima da bi poboljali hidrataciju koe, omekali kou i pospeili zaraivanje lezijama. Oteena koa vimena je podlonija infekcijama u odnosu na intaktnu. Emolijensi mogu da se primene na suve sise odmah nakon mue.

Primeri preparata registrovanih na svetskom tritu Deosan Thixodip (Johanson Diversey) rastvor za potapanje vimena nakon mue Sadri 4% benzil alkohola Indikacija: ienje i dezinfekcija sisa Cetriad (Fort Dodge) krema Sadri 2 % cetrimida Indikacija: ienje i dezinfekcija sisa i vimena Kontraindikacija: istovremena primena sapuna ili anjonskih supstanci Alfa Blue Plus (DeLaval) rastvor za potapanje vimena nakon mue ili sprej Sadri 0,425% hlorheksidin glukonata, glicerol i sorbitol Indikacija: ienje i dezinfekcija sisa i vimena Kontraindikacija: istovremena primena sapuna i anjonskih supstanci Preparati koji sadre jod Deosan Super Ex-Cel (Johanson Diversey) - rastvor za potapanje vimena nakon mue Dipal Concentrate (DeLaval) rastvor za pranje vimena, sprej, rastvor za potapanje vimena nakon mue Indikacija: ienje i dezinfekcija sisa i vimena

Sapphire (EvansVanodine) rastvor za potapanje vimena ili sprej Sadri poliheksanid i glicerol Indikacija: ienje i dezinfekcija sisa i vimena Kontraindikacija: istovremena primena sapuna ili anjonskih substanci Masodip (EvansVanodine) rastvor za potapanje vimena nakon mue, sprej, rastvor za pranje vimena Sadri 0,01% benzalkonijum hlorida, 0,425% hlorheksidin glukonata, glicerol i sorbitol Emolijensi Antiseptic Teat Ointment (Arnolds) mast sa 7% cink oksida Golden udder (Shep-Fair) mast sa 1,5% salicilne kiseline i 10% sumpora Lenisan (Nordic Star) mast koja sadri hlorheksidin i vazelin

LITERATURA 1. Bobo, Vidi, Mlena lezda preivara, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Nauni institut za veterinarstvo Novi Sad, Novi Sad, 2005. 2. The Veterinary Formulary 6th ed. London: Pharmaceutical Press, 2007 (353-362).