You are on page 1of 6

VLADAN VIRIJEVI] Kraqevo

JAVORSKI KORPUS JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTAXBINI USTROJSTVO I KARAKTERISTIKE

Apstrakt Rad prou~ava najva`nije karakteristike i ustrojstvo Javorskog korpusa, jedne od zna~ajnijih vojnih formacija Jugoslovenske Vojske u Otaxbini, koja je delovala na prostorima jugozapadne Srbije. Ambicija autora bila je da, koriste}i neobjavqenu i objavqenu arhivsku gra|u, te dostupnu literaturu, popuni neke beline o istorijatu ravnogorskog pokreta i wegovih oru`anih snaga na prostoru Ibarske doline, Golije, Rogozne i kopaoni~kog masiva, bez pretenzija da dubqe ulazi u analizu wihovih borbenih dejstava, smatraju}i da to prevazilazi okvire ovog ~asopisa, tj. zaslu`uje da bude obra|eno kao posebna sinteza. Kqu~ne re~i: II svetski rat, JVuO, Javorski korpus Po~etkom druge ratne godine, 10. januara 1942, ukazom kraqa Petra II Kara|or|evi}a dotada{wi naziv oru`anih formacija koje su se nalazile pod zapovedni{tvom pukovnika Dragoquba Mihailovi}a, Vojno-~etni~ki odredi, bio je promewen u Jugoslovenska Vojska u Otaxbini (u daqem tekstu JVuO), kojom je komandovala Vrhovna komanda. Ovo preimenovawe bilo je su{tinskog karaktera jer je Mihailovi} na taj na~in za zapadne saveznike postao vo|a antifa{isti~kog otpora na tlu Jugoslavije, pa je kao takav mogao da ra~una na wihovu materijalnu, finansijsku i vojnu pomo}. Osim promene naziva Mihailovi} je, uvi|aju}i da se lokalni i regionalni komandanti ~esto ne osvr}u na wegove instrukcije i naredbe, nastojao da {to je mogu}e vi{e centralizuje komandovawe, pa je zato 14. februara 1942. godine izdao Uputstvo broj 5, koje je detaqno izlo`ilo principe ustrojstva JVuO.1 Nova reorganizacija JVuO sprovedena je po teritorijalnom na~elu. Vojne jedinice bile su tako, po principu obrnute piramide, vezane za selo, op{tinu i srez. Na teritoriji svakog sreza formirana je po jedna brigada koju je sa~iwavalo 25 bataqona, a u teritorijalno prostranijim srezovima bile su formirane po dve brigade.2 Na taj na~in ubrzo je do{lo i do stvarawa krupnijih vojnih formacija korpusa, koji }e tokom rata biti biti osnovna takti~ka jedinica JVuO, neka vrsta gerilskih zdru`eno-teritorijalnih sastava, mada nikad nisu do`iveli da i brojem i naoru`awem prerastu u korpuse kakvi su postojali u drugim vojskama.3 O datumu formirawa Javorskog korpusa ne postoje pouzdani podaci. Prema dosada{wim saznawima, to se dogodilo aprila 1942. godine na terenima planine Golije.4 U wegov sastav u{le su tri brigade koje su delovale na teritorijama De`evskog, Studeni~kog i Moravi~kog sreza De`evska (komandant poSrpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

Odredbama Uputstva, koje je imalo karakter nare|ewa, bilo je predvi|eno da se u svakom mestu gde je to bilo mogu}e, formiraju tri ~ete: prva, druga i tre}a. Prvu ~etu sa~iwavalo bi qudstvo starosti od 41 do 50 godina sa zadatkom za{tite svog sela od opasnosti i za odr`avawe reda, druga ~eta sa~iwena od qudi `ivotne dobi izme|u 31 i 40 godina bila je predvi|ena za izvo|ewe diverzija na komunikacijama (putevima, `elezni~kim prugama), a tre}a ~eta, sa~iwena od mladi}a starosti od 20 do 30 godina, predstavqala bi udarnu osnovu jedinica pod Mihailovi}evom komandom (ulaze u sastav operativnih jedinica i odlaze prema dobivenom nare|ewu zadatku). Dragoqub M. Mihailovi}, Rat i mir |enerala izabrani ratni spisi, kw. 1, Beograd, 1998, 106.

Kosta Nikoli}, Istorija ravnogorskog pokreta 19411945, kw. 1, Beograd, 1999, 216.

Bojan B. Dimitrijevi}, Vaqevski ravnogorci Jugoslovenska vojska u otaxbini u vaqevskom kraju 19411945, Vaqevo, 1998, 144. Prema istra`ivawima Branka Bo{kovi}a, Javorski korpus je bio jedan od prvih, ako ne i prvi korpus JVuO, a prvi dokument koji govori o wegovim aktivnostima datiran je na 21. april 1942. godine. Dr Branko Bo{kovi}, Narodnooslobodila~ka borba u Ibarskom bazenu, Pri{tina, 1968, 170.

Cveti} Radoslava Radomir ro|en je u selu Tioxu, u Studeni~kom srezu. Do Aprilskog rata u ~inu in`ewerijskog kapetana I klase nalazio se na du`nosti u {tabu I pionirskog puka u Ni{u. Ratnim rasporedom bio je odre|en na du`nost komandira 2. ~ete 22. pionirskog bataqona u Pri{tini, a kapitulacija jugoslovenske vojske zatekla ga je u {tabu Kosovskomitrova~kog odreda u Kosovskoj Mitrovici. Za svoje vojni~ke zasluge, do 1941. godine, bio je odlikovan Zlatnom medaqom za vojni~ke vrline i Ordenom Jugoslovenske krune I reda. Arhiv Vojnoistorijskog instituta ( u daqem tekstu AVII), ^etni~ka arhiva ( u daqem tekstu ^A), 32129. 6 Desa Pe{i}, Studeni~ki srez u NOR-u i revoluciji, Beograd, 1977, 211.
7 U jesen 1943. godine Drugom de`evskom brigadom zapovedao je poru~nik Milan ^arapi}. Zbornik NOR-a, tom XIV, kw. 3, dokument br. 21.

Prema saznawima prire|iva~a Zbornika dokumenata i podataka o narodnooslobodila~kom ratu naroda Jugoslavije u sastavu Korpusa, jedno vreme, postojala je i [tavi~ka briga-

169

da. Zbornik NOR-a, tom XIV, kw. 4, dokument br. 31.


9

Zbornik NOR-a, tom XIV, kw. 1, dokument br. 73.

10 AVII, ^A), 32343, 32347, 3257. 11

Lo{ sistem veza Javorskog korpusa sa Vrhovnom komandom i ostalim jedinicama JVuO, koji je umnogome umawivao efekte wegovih borbenih dejstava, opisao je pripadnik engleske vojne misije koja je 1943. godine izvesno vreme provela na Goliji, kapetan Robert Mensfild: Dok smo pukovnik Sejts i ja bili na na{em inspekcijskom putovawu, videli smo u kojoj meri jedan tako neodgovaraju}i sistem (radio-oda{iqa~) mo`e da onemogu}i rukovawe jednom vojskom. Na pr. dok sam bio u ju`nom delu Cveti}eve oblasti, na~inio sam dvodnevno putovawe preko planina, po dubokom snegu, do [titkova poku{avaju}i da na|em Luka~evi}a ili Kalaitovi}a, koji su imali radio-oda{iqa~e, pomo}u kojih bih uspostavio vezu sa Vrhovnom komandom. Kada sam stigao video sam da su oba komandanta napustili taj kraj jo{ pre dva dana i da smo sa tri strane opkoqeni Nemcima i partizanima. Sve se ovo moglo izbe}i da je Cveti}ev komandant korpusa imao radio-vezu sa Vrhovnom komandom ili Luka~evi}em. Dejvid Martin, Mre`a dezinformacija, Beograd, 1991, 384. Zbornik NOR-a, tom XIV, kw. 1, dokument br. 113 i 163. D. Pe{i}, Navedeno delo., 515.

12

13

14

Ina~e, kada je u pitawu nacionalni sastav bora~kog kadra, za Javorski korpus vezana je i jedna zanimqivost. Naime, tokom prve polovine 1944. godine u wegovim jedinicama nalazilo se i oko ~etrdeset Poqaka koji su, kao nema~ki zarobqenici, radili u basenu Borskog rudnika, odakle su prebegli u neke jedinice JVuO na prostoru Homoqa. U sporazumu s poqskom emigrantskom vladom generala Sikorskog, Britanci su tokom leta 1943. godine u rejon Homoqa uputili svog kapetana Nesa, sa zadatkom da pomenute Poqake okupi i, u sporazumu s lokalnim komandantima JVuO, formira oru`anu jedinicu koju bi oru`jem i opremom opskrbila britanska komanda iz Kaira. Tokom jeseni 1943. godine ova grupa predvo|ena kapetanom Nesom prebacila se na prostor jugozapadne Srbije, a nakon pogibije ovog britanskog kapetana u selu Luke kod Ivawice, decembra 1943. godine, sa improvizovanog aerodroma u Prawanima ona je ukqu~ena u bora~ki sastav Javorskog korpusa. Ve}ina ovih Poqaka evakuisana je ameri~kim avionima avgusta 1944. godine, prilikom evakuacije ameri~kih pilota oborenih nad teritorijom Srbije, a koje su spasili pripadnici JVuO. Zbornik NOR-a, tom XIV, kw. 3, dokument br. 12 AVII, ^A, 32515.

15

16

Kvalitet naoru`awa pripadnika ravnogorskog pokreta slikovito do~arava slede}i opis: ^etni~ki vojnik u Srbiji naj~e{}e nosi jugoslovensku pu{ku, izjedene cevi i istro-

ru~nik Dragor Pavlovi}), Studeni~ka (komandant in`ewerijski kapetan I klase Radomir Cveti})5 i Moravi~ka (komandant vazduhoplovni kapetan BranivojeBrana Petrovi}). Za wegovog prvog zapovednika imenovan je kapetan Brana Petrovi}, koga je na du`nosti komandanta Moravi~ke brigade zamenio poru~nik Uro{ Katani}.6 Ovakva organizaciona struktura Korpusa mewana je kasnije formirawem novih brigada, pa je tako po~etkom 1944. godine on u svom sastavu imao {est brigada: Prvu i Drugu de`evsku,7 Prvu i Drugu studeni~ku, Moravi~ku i Lete}u brigadu.8 Pored formacijskog naziva, svaka od ovih jedinica je, poput ostalih jedinica JVuO, imala i svoj broj gorskog {taba koji je kori{ten u me|usobnoj korespondenciji, a na pe~atu {taba Javorskog korpusa pisalo je komanda Jugoslovenske Vojske u Otaxbini Gorski {tab br. 17.9 Osim korpusnog, i {tabovi svih brigada imali su svoje numeri~ke oznake koje su kori{tene radi konspiracije, ukoliko bi se dogodilo da slu`bena prepiska sa drugim jedinicama padne u ruke neprijatequ. Tako je Prva studeni~ka brigada nosila oznaku 113, Druga studeni~ka 113/I, Prva de`evska 114, a Druga de`evska 114/I.10 Vezu sa Vrhovnom komandom JVuO (Gorskim {tabom br. 1) komanda Javorskog korpusa odr`avala je prete`no {ifrovanim porukama putem radio-stanice, a kada su prilike to nalagale i omogu}avale, i kurirskom slu`bom.11 Osim numeri~kog prikrivawa formacijskog naziva jedinice, postojala je i praksa da se na poverqivijim dokumentima istaknutiji komandanti potpisuju odre|enim pseudonimima, ili da ih pak koriste prilikom radio-komunikacije. Tako se Brana Petrovi} ogla{avao pod pseudonimom Milo{, dok se Radomir Cveti} potpisivao kao Ajbih ili Bi-bi.12 Iako je u pogledu qudstva Javorski korpus smatran jednim od sna`nijih korpusa JVuO, wegov mobilni, tj. stalni sastav, nije bio brojan. [tab Korpusa je pod neposrednom komandom imao, u proseku, oko 60 qudi, a {tabovi brigada oko 30 do 40. Jedino u slu~aju vojnih operacija ve}ih obima, brojno stawe qudstva Korpusa zna~ajnije je uve}avano mobilizacijom koja je izvo|ena po unapred ustrojenim spiskovima vojnih obveznika, a svako neodazivawe na poziv strogo je sankcionisano. Tako je prilikom mobilizacije u leto 1944. godine ravnogorskim komandantima De`evskog i Studeni~kog sreza nare|eno da ponovo pozovu one koji se nisu odazvali prvom pozivu, i to }e ih komandanti op{tina privesti na odre|eno mesto stra`arno, vezane. One koji js po drugi put ne odazovu staviti pred preki sud i suditi im kao saboterima.13 Bora~ki kadar sa~iwavalo je, uglavnom, lokalno stanovni{tvo sa teritorije De`evskog, Moravi~kog i Studeni~kog sreza, ali zna~ajan procenat ~inile su i izbeglice sa prostora Kosova i Metohije i Ra{ke oblasti (Novopazarskog sanxaka).14 Primera radi, prema jednom dokumentu, od 100 boraca, koliko je imala Prva de`evska brigada sredinom 1944. godine, iz De`evskog sreza je bilo wih 82, Studeni~kog tri, Beranskog {est, [tavi~kog ~etiri, Sjeni~kog, Kola{inskog, Kosani~kog i Moravi~kog po jedan, a jedan borac je bio ruskog porekla.15 U pogledu socijalne strukture jedinica Korpusa, najvi{e je bilo seqaka, a potom aktivnih podoficira, oficira i `andarma. Jedan od osnovnih problema sa kojim se suo~avalo qudstvo Korpusa bio je ~esta oskudica naoru`awa (posebno automatskog), municije i ostale vojne opreme. Osim {to je naoru`awe bilo dosta niske upotrebne vrednosti, dodatne pote{ko}e proisticale su i iz raznorodnosti wegovih tipova i kalibara. Najzastupqenija je bila pu{ka M-1924, koja se nalazila u naoru`awu jugoslovenske vojske.16 Veoma popularni, posebno kod stare{inskog kadra, bili su ne170
Vladan Virijevi}

ma~ki automati MP-40, tzv. {majseri, kao i automati tipa Thompson i Sten, dobijeni od saveznika. [arenilo je vladalo i kada se radilo o pu{komitraqezima. Najbrojniji su bili ~ehoslova~ki Brno i zbrojovka, zatim nema~ki M-34, poznatiji kao {arac, kao i pu{komitraqezi holandske proizvodwe, tzv. holandezi. U arsenalu Korpusa nalazilo se i nekoliko te{kih mitraqeza,17 a tokom 1944. godine u naoru`awe je uveden i izvestan broj lakih i te{kih minobaca~a.18 Od ostalog lakog naoru`awa pojedinci su bili naoru`ani i pi{toqima, bombama i no`evima kamama. Popuna naoru`awem, municijom i ostalim ratnim materijalom vr{ena je na razne na~ine: kupovinom na crnoj berzi, ratnim plenom,19 a posebno dragocenu pomo} ~inio je ratni materijal dobijen od saveznika tokom leta 1942. godine, koji je dostavqan pomo}u padobrana.20 Snabdevawe `ivotnim namirnicama i hranom za kowe i drugu tovarnu i zapre`nu stoku vr{eno je uglavnom kupovinom od mesnog stanovni{tva, a ponekad i rekvizicijama.21 U okviru svake brigade postojala je intendantska slu`ba koja se starala o tome.22 Uniforma pripadnika Korpusa bila je krajwe {arenolika. Na wima su se mogli videti razni delovi jugoslovenske, bugarske, nema~ke ili engleske uniforme, kombinovani sa delovima obi~ne gra|anske ili seqa~ke ode}e.23 Na glavama su no{ene prete`no kape jugoslovenske vojske, {ajka~e ili {ubare, sa ili bez kokarde, a neizbe`ni dekor kod pojedinaca bili su redenici ukr{teni preko grudi.24 O na~inu na koji je bila organizovana sanitetska slu`ba, koja je zasigurno postojala, nemamo detaqnijih podataka.25 Prema svedo~ewu kapetana Mensfilda, Mihailovi}evoj vojsci tragi~no nedostaju sanitetski oficiri i oprema. Svaka pojedina oblast, u najboqem slu~aju, ima po jednog ili dva sanitetska oficira, i nikakve sanitetske opreme osim zavoja. U nekim krajevima, kao na primer u Cveti}evoj oblasti, nema vojnih lekara, ali je komandant sklopio dogovor sa nekim lekarima u gradu da uka`u pomo} kada budu pozvani26. Ipak, je da su nakon sukoba sa jedinicama Udarne grupe divizija NOV-a i POJ-a, vo|enih krajem marta 1944. godine, raweni pripadnici korpusa le~eni u nema~kim vojnim bolnicama. Prema navodima Dese Pe{i}, u bolnici u Beogradu le~en je i major Radomir Cveti}, koji je bio rawen u borbama oko Rudna, krajem aprila.27 Zna~ajnu pa`wu {tab Korpusa je, u skladu s instrukcijama Vrhovne komande, posve}ivao obuci mladih regruta. Tako je tokom leta 1943. godine organizovana obuka za one generacije mladi}a koje je Aprilski rat omeo u odlasku na odslu`ewe vojnog roka.28 Nedostatak odgovaraju}eg stare{inskog kadra, boqka mawe-vi{e ~itave JVuO, bio je jedan od krupnijih problema sa kojim se suo~avala i komanda Korpusa.29 Radi toga je 1944. godine na Rudnu obrazovana podoficirska {kola, o ~ijem radu ne raspola`emo podrobnijim podacima, ali pouzdano se zna da je nakon napada jedinica V narodnooslobodila~ke divizije NOVJ-a na Rudno, 8. septembra 1944. godine, ona bila definitivno rasformirana.30 Dosta truda ulagano je i na planu propagande, na ~emu je u brojnim dopisima upu}ivanim {tabu Korpusa, insistirala i Vrhovna komanda.31 Sredstva propagande bila su pisana (novine, leci, bro{ure, plakati) i usmena (govori i predavawa na zborovima i raznim sve~anostima, `iva re~, pesme sa nacionalnom sadr`inom i sl.).32 Tokom 1942. godine pri {tabu Korpusa pokrenut je list Ravnogorski omladinac, umno`avan na ge{tetneru na polutabaku na 8 stranica slabije tehni~ke izrade.33
Javorski korpus Jugoslovenske vojske u otaxbini ustrojstvo i karakteristike

{enu, koja izgleda kao da je bila zakopana neko vreme posle kapitulacije... Ukratko, prose~na pu{ka vi{e li~i na muzejski primerak nego na instrument koji treba da se upotrebi na bojnom poqu... D. Martin, Navedeno delo, 381382.
17

Prilikom razoru`awa De`evske brigade na Odvra}enici, u no}i 34. novembra 1943. godine, partizani su zaplenili, pored ostalog naoru`awa, i tri te{ka mitraqeza. D. Pe{i}, Navedeno delo, 392. D. M. Mihailovi}, Navedeno delo, 190. Radomir Cveti} je krajem avgusta 1944. godine nare|ivao pot~iwenim komandantima da gu`vu i pometwu kod okupatora iskoriste do maksimuma, te da se do|e do oru`ja, municije i svog ostalog materijala, nagla{avaju}i da mi nemamo ni oru`ja ni municije, ali jedinice moraju da funkcioni{u. U ciqu dobijawa oru`ja upotrebite sva sredstva: kra|a, pqa~ka, otimawe pod vidom partizana. Ako je potrebno ofirati se, pa makar bilo i `rtava. - D. Pe{i}, Navedeno delo, 509; K. Nikoli}, Navedeno delo, kw. 2, 264.

18

19

Aprila 1942. godine teritorija koja se nalazila u zoni odgovornosti Javorskog korpusa (Golija, okolina Ivawice) predstavqala je prostoriju na kojoj su britanski avioni, u nekoliko navrata, bacali oru`je, municiju i ostali ratni materijal (radiostanice, baterije za radio-stanice, ru~ne lampe, busole, dvoglede, sanitetski materijal, petrolej, skije, zlatne funte) namewen jedinicama JVuO, od ~ega je deo zadr`avan za potrebe Korpusa. Me|utim, usled toga {to mesta za bacawe materijala nisu bila sasvim dobro utvr|ena, zatim lo{ih vremenskih uslova, mraka i lo{ih oznaka na tlu, deo materijala se razbio o zemqu, deo je rasturen, a bilo je i slu~ajeva da je lokalno stanovni{tvo ne{to prigrabilo. Jovan Marjanovi}, Dra`a Mihailovi} izme|u Britanaca i Nemaca, kw. I, ZagrebBeograd, 1979, 265.
21 U zapovesti pot~iwenim komandantima od 21. oktobra 1943. godine Cveti} je nagla{avao: Snabdevawe hranom sa terena. Svaki bataqon mora da ima komesara a brigada intendanta koji }e skupqenu hranu iznositi na polo`aj. Vojnici ne smeju ulaziti u selo u ciqu ishrane, jer imamo iskustva da je najvi{e vojnika poginulo u selu ba{ pri tra`ewu hrane. Za sve uzeto od naroda dati priznanice, pqa~ku zabrawujem. Zbornik NOR-a, tom XIV, kw. 3, dokument br. 21. 22

20

U jesen 1942. godine na lokalitetu [eremetovica, na Goliji, radila je pekara za hleb Javorskog korpusa. D. Pe{i}, Navedeno delo, 265.

23 Nedostatak kvalitetne uniforme uzrokovao je dosta pote{ko}a, umawuju}i borbenu spremnost qudstva Korpusa. Tako se u jednoj depe{i {taba Korpusa upu}enoj Vrhovnoj komandi 21. januara 1944. godine, navodi: Ve}i deo qudstva nam se razboleo zbog slabe ode}e i obu}e kao i

171

mrazeva. - Zbornik NOR-a, tom XIV, kw. 3, dokument br. 67.


24 Izgled pripadnika ravnogorskog pokreta predstavqa nam ve} pomenuti kapetan Mensfild: Sada{wi rezultat je prili~no jadan izgled trupa... Jedini izvor ode}e je napad na neprijateqske trupe... Trenutno, Mihailovi}eve trupe nose sve vrste raspara, ukqu~uju}i seqa~ku no{wu, italijanske, nema~ke, bugarske i britanske uniforme. Najve}i broj wih nosi doma}e opanke, a oni su slaba za{tita od ki{e, kamewa i snega... I pored svega, retko se mo`e ~uti da se vojnici i wihovi oficiri `ale na nedostatak ode}e. Sve {to zahtevaju jesu oru`je i municija. Polovina ~etnika imaju velike brade, nose uza se municiju, i jednu ili dve ru~ne bombe oka~ene o pojas, i bez sumwe izgledaju ~vrsti momci... D. Martin, Navedeno delo, 381-382. 25

U jednoj naredbi {taba Korpusa podre|enim jedinicama isticano je da je va`no rawenika izneti do prvog zaklona gde }e ga primiti bolni~ar. AVII, ^A, 3257. D. Martin, Navedeno delo, 389. D. Pe{i}, Navedeno delo, 449.

26

27

28

Po~etkom jula 1943. godine {tab Javorskog korpusa primio je od Vrhovne komande depe{u slede}e sadr`ine: Preduzmite mere da se nedeqom i praznikom izvodi ve`ba regruta koji su navr{ili 17 godina. Nastava ga|awa, upotreba bombe, borbena obuka, najpotrebnije iz strojeve obuke, pored toga moralne pouke. Ovo mo`e biti najboqi bora~ki elemenat jer ne zna za strah. - D. Pe{i}, Navedeno delo, 336.

29 O ovom pitawu major Cveti}, koji je 17. oktobra 1943. godine bio imenovan za komandanta Leve grupe ~etni~kih odreda Jugoslovenske vojske u Otaxbini, privremene komande formirane za borbu protiv jedinica 2. udarnog korpusa NOVJ u dolini reke Lima, izve{tavaju}i Dra`u Mihailovi}a, zapisao je: Stare{insko osobqe u op{te se ne pridr`ava izdatih zapovesti i radi po svom naho|ewu. ^ak i pojedini komandanti korpusa i aktivni oficiri smatraju da je i to inicijativa ako ne izvr{e zapovest na vreme ili pak promene dati pravac. Komandanti brigada, komandanti bataqona i ostale stare{ine nesposobni su za izvo|ewe samostalnih zadataka u najve}oj ve}ini slu~ajeva. Broj sposobnih stare{ina vrlo je mali. (...) Stare{ine se ne pridr`avaju ni najosnovnijih odredaba ratne slu`be u pogledu izvi|awa, obezbe|ewa i vo|ewa same borbe. Stare{ine bacaju u borbu celu jedinicu, ostaju}i bez rezerve i u slu~aju neuspeha na jednom delu fronta dolazi do neizbe`nog povla~ewa na celom frontu. Zbornik NOR-a, tom XIV, kw. 3, dokument br. 35. 30

D. Pe{i}, Navedeno delo, 528.

U jednom od wih Mihailovi} je nagla{avao: Ne treba dozvoliti da nas komunisti nadja~aju u propagandi. U tu svrhu treba da koristimo istinu, a ne la`. Svaku wihovu la` treba izobli~iti i opovrgavati. Evo nekoliko najbitnijih dokaza na

31

Nedostatak ~vrste vojni~ke discipline i prili~no nizak borbeni moral, posebno kod mobilisanog qudstva, bili su jedna od osnovnih slabosti Korpusa. U ciqu da se pona{awe vojnika dovede {to je mogu}e vi{e u red, {tabovi brigada i korpusni {tab izdavali su gomile naredbi, pa je tako zabele`eno da je Cveti} u leto 1942. godine upozoravao borce da }e svako ko uzme ma koju tu|u stvar biti streqan.34 Ipak, da je bahato pona{awe bilo svojstveno ne samo obi~nim vojnicima, ve} i oficirima, svedo~i pismo koje je Cveti} septembra 1942. godine uputio Dra`i Mihailovi}u, u kome kao glavnog krivca za osionost i nequdsko pona{awe prema stanovni{tvu pomiwe kapetana Branu Petrovi}a, u to vreme komandanta Korpusa: Gospodine Ministre, da sada do|ete na Rudno ili u okolna sela videli bi da i deca be`e od svakog naoru`anog ~oveka i da qudi ku}e ostavqaju i idu da se kriju pod za{titu Nemaca u varo{i. Za ovo je razlog i to {to kapetan Petrovi} i wegovi qudi ne biraju prilike da u pijanstvu prete svakom i to smr}u. (...) [ta ja predstavqam za qude pred kojima zastupam jugoslovensku misao i Vas, kada na mom terenu, koji ja trebam da {titim, vr{qaju drugi koji pqa~kaju, ubijaju i tirani{u35. Sukob i nesuglasice na relaciji Petrovi} Cveti} karakterisali su ~itavo leto 1942. godine.36 Te`e}i da smiri uzavrele strasti i na taj na~in konsoliduje pokret na Goliji i Javoru, Mihailovi} se li~no ume{ao i arbitrirao. Tako je Brana Petrovi}, krajem septembra 1942. godine, smewen i imenovan za delegata Vrhovne komande pri Varvarinskom, Ivankova~kom i Resavskom korpusu, a za komandanta Javorskog korpusa imenovan je Radomir Cveti}. Slab borbeni moral ispoqavan je posebno prilikom mobilizacija ili odlazaka jedinica na druge terene, daleko od domova mobilisanih. Primera radi, prilikom mobilizacije za pokret Korpusa ka Limu i Bosni, u prole}e 1943. godine, bilo je planirano da se iz tri op{tine Studeni~kog sreza (Beo~ke, Grada~ke i Trnavske) mobili{e oko 200 mladi}a, ali se na poziv odazvalo svega {ezdesetak, kojih su se neki tako|e, tokom putovawa ka odredi{tu razbe`ali i vratili natrag.37 Sli~no se dogodilo i po~etkom septembra 1944. godine, kada se, prema zapisniku Op{tinskog ravnogorskog odbora u Vra~evu, od 635 pozvanih vojnih obveznika, na zbori{tu pojavilo samo wih 89, od kojih je 59 vra}eno ku}ama kao ~lanovi ravnogorskih odbora ili su bili nesposobni i prestareli za vojnu slu`bu.38 Rezigniran slabim odzivom na mobilizacijske pozive i niskim borbenim moralom, Radomir Cveti} je u izve{taju Vrhovnoj komandi s kraja 1943. godine pisao: Idealni borci u borbi protiv komunista su samo {umski qudi, dok je mobilisano qudstvo vrlo slabo, skoro pani~no. I {umski borci nerado idu u borbu u Sanxak iz slede}ih razloga: stanovni{tvo nesigurno u Sanxaku, zbog nepoznavawa terena ose}aju se nesigurno, ishrana vrlo slaba, obave{tajnu slu`bu nemogu}e je organizovati zbog nesigurnosti me{tana. 27. oktobra (1943. godine prim. V. Virijevi}) naredio sam da Moravi~ka brigada krene i posedne Uvac, {to qudstvo nije htelo da izvr{i govore}i ,Na granici }e mo svi izginuti, ali preko Uvca ne idemo. Za ovo sam streqao trojicu vinovnika bunta.39 Mobilisano qudstvo je lako napu{talo borbene polo`aje, {to se najboqe mo`e uo~iti posmatraju}i rasulo koje je usledilo prilikom borbe sa partizanskim snagama na Crepuqniku, 19. jula 1944. godine. Usled op{te be`anije {tab Korpusa je bio primoran da naredi povla~ewe, ne bi li tako o~uvao barem aktivni sastav svojih brigada.40 Naro~ito jak psiholo{ki efekat na borce, koji se grani~io sa panikom, ostavqala su dejstva neprijateqske artiqerije. Radi neutralisawa ove pojave Cveti} je 16. oktobra 1943. godine izdao naredbu stare{inama brigada u kojoj 172
Vladan Virijevi}

se, izme|u ostalog, navodilo: Primetio sam da se na{i vojnici pla{e baca~a, {to je potpuno neopravdano. Bomba baca~a opasna je samo kada padne u grupu, ina~e streqa~kom stroju izuzetno mo`e naneti i to mawe gubitke nego mitraqez. Baca~ mo`e da ga|a samo velike ciqeve i to nepokretne. Prema tome, apsolutna je besmislica pla{iti se baca~a41. Javorski korpus do`iveo je sudbinu ostalih korpusa JVuO. Prinu|en da pred plimom partizanskog pokreta i prodorom jedinica Crvene armije krajem 1944. godine odstupi sa svog mati~nog terena, do`iveo je pravu agoniju po bosanskim vrletima i bespu}ima. Veliki broj demoralisanih boraca napustio je borbeni stroj jo{ na po~etku povla~ewa ka zapadu, pa je tako, prema jednom nedatiranom dokumentu s kraja 1944. godine, u Prvoj studeni~koj brigadi ostalo svega wih 19.42 U skladu s nastalim okolnostima i naredbama Vrhovne komande o reorganizaciji snaga JVuO, jedinice Korpusa su krajem 1944. i tokom zimskih meseci 1945. godine nekoliko puta pregrupisavane ili objediwavane s drugim jedinicama JVuO. Posledwih dana decembra 1944. godine Korpus se nalazio u sklopu trupa Komande Srbije, tj. 2. juri{nog korpusa,43 da bi, s obzirom na ~iwenicu da se brojno stawe qudstva JVuO usled gladi, bolesti, surovih vremenskih uslova i gubitaka u borbama protiv partizana i usta{a, iz dana u dan rapidno smawivalo, a u skladu s nare|ewem Vrhovne komande o preformirawu jedinica JVuO od 11. marta 1945. godine, bio sveden na rang brigade i uvr{ten u sastav Cerskog korpusa, kojim je komandovao potpukovnik Dragoslav S. Ra~i}.44 Na ovaj na~in Javorski korpus je, kao formacijski borbeni sastav, prestao da postoji. Sudbina wegovih pripadnika, onih koji su odstupali ka zapadu, nam nije poznata, tj. ne raspola`emo pouzdanim podacima koliko wih je pre`ivelo Drugi svetski rat. ^iwenica je da je nekoliko pojedinaca i mawih grupa (Paja Pavlovi}a, Branislava Raketi}a Gembe{a i dr.) ostalo da, sticajem prilika, i nakon odstupawa Korpusa preko Drine, deluju na terenima Ibarske doline, Kopaonika, Rogozne i Golije, gaje}i u sebi iluzije o intervenciji zapadnih saveznika protiv nove komunisti~ke vlasti, vode}i neku svoju borbu koja je bila osu|ena na propast i izgubqena pre nego {to je i zapo~ela.

na{oj strani: Komunisti su stranci a mi smo iz naroda. Oni ru{e porodicu i crkvu a mi je branimo. Oni ho}e proleterijat i besku}nike, a mi ho}emo doma}i `ivot kako seqaka, tako i radnika. Oni ho}e komunisti~ku diktaturu... Mi ho}emo kraqa iz narodne dinastije, a ne}emo ni Hitlera ni Musolinija, ni fa{izam ni komunizam. Mi ho}emo slobodu, pravu narodnu slobodu. - Dr B. Bo{kovi}, Navedeno delo, 127. Propaganda je posebno bila intenzivirana onda kada je rasla opasnost od komunista za koje je isticano da su najve}i unutra{wi neprijateqi, i bila bazirana na konceptu patrijarhalnog konzervativizma i tradicionalizma. Tako je u proglasu objavqenom 16. oktobra 1943. godine major Cveti} poru~ivao: Jugoslovenska vojska vodi danas odlu~nu i nemilosrdnu borbu protiv svih na{ih neprijateqa, kako spoqnih, tako i unutra{wih. Duh Kosova, Kumanova, Cera, Kajmak~alana mora i danas da pokre}e i vodi neustra{ive borce Jugoslovenske vojske na wenom slavnom putu ka pobedi i slobodi. Budimo dostojni svojih predaka! K. Nikoli}, Navedeno delo, 195.
33 Sa~uvan je samo jedan primerak ovih novina (broj 3 od 1. februara 1943. godine). U ~lanku Svi moramo biti ravnogorska omladina mladima se poru~ivalo da stupaju u jedinice Korpusa i bore se za pobedu ravnogorskih ideja: Svaki mladi}, od 17 do 21 godine, mo`e biti Ravnogorski omladinac, ako ispuwava potrebne uslove. Prvo i najva`nije je da svaki mora biti nacionalno ~ist i da je ve} do sada pokazao da je wegova qubav prema otaxbini, kraqu i narodu ni~im neokaqana, daqe, da je potpuno spreman na sve `rtve radi ispuwewa op{teg zadatka, tj. stvarawa nove Jugoslavije oslobo|ene od neprijateqa spoqa i zelena{a i korupcije unutra i tre}e, da do|e u vezu sa predstavnicima Ravnogorskog omladinskog pokreta, koji bi svakoga pojedinca u~lanili u pokret i dali mu du`nosti i prava. Prva dva uslova ve}ina na{ih mladi}a potpuno ispoqava, naro~ito oni sa sela. Na{a mlade` vaspitana je nacionalno u po{tenim, doma}inskim ku}ama, ima ve} od prvih dana u srcima svojim usa|enu qubav prema narodnim svetiwama i velikanima i ona te nacionalne veli~ine istinski i u svakom momentu po{tuje. To je ~iwenica i na wih mo`emo biti ponosni i vedra ~ela gledati u budu}nost, imaju}i u du{i qubav prema otaxbini i iza sebe slavnu istoriju na{eg naroda. Za tre}i uslov potrebno je samo malo truda. Omladinski predstavnici obi}i }e svako selo i grad i olak{ati omladini i tu te{ko}u, ako se tako mo`e nazvati, da do|e do veze. Razume se da }e omladinci u svim slu~ajevima biti du`ni da ovim omladinskim predstavnicima pru`e svaku pomo}, a kada oni izvr{e organizaciju, da se pokoravaju nare|ewima i da s voqom izvr{avaju poverene zadatke. Ovo }e se ra~unati kao i vojni rok... Dr Milan B. Mati}, Ravnogorska ideja u {tampi i propagandi ~etni~kog pokreta u Srbiji 19411944, Beograd, 1995, 119120. 34 32

D. Pe{i}, Navedeno delo, 244.

Javorski korpus Jugoslovenske vojske u otaxbini ustrojstvo i karakteristike

173

35

Isto.

Vladan Virijevi} JAVOR CORPS OF THE YUGOSLAV ARMY IN FATHERLAND ORGANIZATION AND CHARACTERISTICS Summary
The Javor corps represented an armed formation of the Yugoslav Army in the Fatherland, which was active on the territories of the Middle Ibar basin and the Kopaonik massif, Golija, Javor, Rogozna and other neighbouring mountains of south-western Serbia during the second half of 1942 and in the years of 1943 and 1944. Its organizational structure was adjusted to the circumstances imposed by the war. The corps staff, whose number varied, was mainly composed of domicile population recruited primarily from peasants. Unfavourable conditions of the guerrilla way of fighting imposed a series of difficult circumstances to the soldiers and commanding staff of the Corps, which reduced the effects of their activities. Similarly to other units of the Yugoslav Army in the Fatherland, this Corps experienced agony and definite collapse during the autumn of 1944 and in the first half of 1945.

Naime, Cveti} je svakim danom sve te`e podnosio kabadahijsko pona{awe svog pretpostavqenog i wegovih najbli`ih saradnika iz {taba Korpusa, naro~ito narednika Jezdimira Vidi}a, koga su po zlu upamtili mnogi `iteqi golijskih sela. O tome kolika je bila napetost u odnosima {taba Korpusa i Cveti}eve brigade svedo~i i ~iwenica da je Cveti} svake no}i mewao kona~i{te, boje}i se napada Petrovi}a i wegovih qudi. Milija K. Malikovi}, Ra{ka i okolina, Kraqevo, 1971, 123.
37 Dr B. Bo{kovi}, Navedeno delo, 173. 38 Dr @arko Jovanovi}, Seqa{tvo okoline Kraqeva u borbi za oslobo|ewe, Borbe sa glavninom nema~ke vojske grupe armija E u oslobo|ewu Zapadne Srbije 1944. godine, Beograd Kraqevo ^a~ak, 1990, 459460. 39

36

AVII, ^A, 32-2-44. D. Pe{i}, Navedeno delo, 466. AVII, ^A, 32-2-29. Isto, 32-5-7.

40

41

42

43

Dvadeset petog decembra 1944. godine Korpus je vodio borbu protiv partizana na pravcu Zvornik Tuzla, a 10. januara 1945. godine protiv usta{a u rejonu Modri~e. Zbornik NOR-a, tom XIV, kw. 4, dokument br. 139. Osim Javorske, u sastav ovog Ra~i}evog korpusa u{le su jo{ dve brigade nastale od ranijih istoimenih korpusa Cerska i Rogati~ka. Isto, dokument br. 171.

44

174

Vladan Virijevi}