You are on page 1of 10

Visoka škola Beograd Imotska 1, Beograd

strukovnih

studija

Mikroekonomija pojam i karakteristike

Profesor: Student: Mirjana Pantić 33/13 Mr Igor Pejović

inflacija i dr). formiranja cena. Mikroekonomija se bavi proučavanjem ponašanja pojedinačnih privrednih subjekata. pojedinačna tržišta. raspodele i potrošnje u pojedinoj privredi u određenom momentu. kao i odnose među njima. Proučava se zašto pojednici daju prednost jednom tipu robe ili usluge u odnosu na drugi. ona proučava pojedinačne privredne subjekte kao što su domadinstva. Mikroekonomija proučava ponašanje preduzeda proizvođača i potrošača. sastoji se iz dva osnovna dela mikroekonomije i makroekonomije. proizvodnje i distribucije roba i usluga. nezaposlenost. kao pojedinih delova ukupne privrede. formiranja i raspodele profita. kao što su domadinstva I preduzeda. kao naučna delatnost. životni standard i ličnu potrošnju itd. istražuje faktore njihovog uspeha ispoznaje zakonitosti pojava u njihovu poslovanju. Makroekonomija proučava privredu u celini (nacionalni dohodak. Kao naukamikroekonomija proučava privredne probleme preduzeda. Kao nastavna disciplina mikroekonomija saznaje za nova naučna dostignuda na svom području. dok funkcionisanje privrede u celini odnosno ponašanje ekonomskih agregata ukupne proizvodnje I potrošnje predstavlja predmet makroekonomije.1 UVOD Ekonomija. U tom slučaju se istražuju tržišta automobila i motora ) i prilikom njihoveog poređenja i poređenja odnosa ulaganja i profita odlučuje o tome šta de se proizvoditi. Izučava i donošenje odluka o upotrebi određenih proizvodnih resursa. te kako na kraju proizvođači odlučuju da li de proizvoditi automobile ili motore. individualnu štednju i akumulaciju. Ona je naučna i nastavna disciplina koja se bavi privrednim problemima preduzeda i njihovim ponašanje m na domadem i svetskom tržištu. POJAM I KARAKTERISTIKE MIKROEKONOMIJE Mikroekonomija potiče od grčke reči micros (mali) i oikonomia (privreda). Na primer zašto pojedinci više vole automobile od motora. preduzeda i tržišta. Istražuje individualne ekonomske veličine.1. Mikroekonomija proučava pojedinačne subjekte sa stanovišta troškova proizvodnje. prihvata proverene naučne spoznaje i proučava o svemu što je neosporno i što je od značenja za savremeno obučavanje ekonomista 2 . Dakle ona proučava svako tržište za svaku robu i pruža šansu za razumevanje celokupnog repro ciklusa proizvodnje.

godine napisao delo Bogatstvo naroda (eng. radu. konkurencija raspodela dohodaka i ekonomska uloga savremene države. kretanje ukupne novčane mase. Ekonomija pita što (koja dobra) treba proizvoditi. dok makroekonomija proučava širim objektivom: inflaciju. U njemu razmatra kako se određuju individualne cene. nezaposlenost. rada i kapitala te ispituje snage i slabosti tržišnog mehanizma. Mikroekonomija promatrajudi mikroskopom određuje pojedine cene (zemlji. Mikroekonomija predstavlja teoriju ekonomskih sistema. proučava odrednice cene zemlje. Predmet mikroekononije su problem teorija cena troškova tržišta ponude i tražnje određenih roba. Wealth of nations). kako se ta dobra trebaju proizvesti i za koga. Adam Smit je osnivač mikroekonomske analize odnosno mikroekonomske nauke. Bio je Škotski politički ekonomist i filozof.Osnovni pojmovi u mikroekonomiji su: Tržište Oskudnost Efikasnost Granica proizvodnih mogudnosti Oportunitetni trošak Ponuda I potrošnja Elastičnost Predmet mikroekonomije je ponašanje individua pojedinačnih domadinstava i preduzeda .). kudanstva i sl. 3 . Adam Smit je 1776. Ekonomija je proučavanje kako društva koriste oskudne resurse da bi proizvela vrijedne robe i raspodelila ih među različitim ljudima. Adam Smit je rođen 1723. Ona proučava odnose ponašanja pojedinačnih privrednih subjekata i privrednih grana u okviru ukupne privrede. a umro 1790. U ekonomiji je istražena međuzavisnost mikro i makro pojava i procesa. A mikroekonomija proučava pojedine komponente privrede (poduzeda. kapitalu) ta istražuje tržišni mehanizam.

E. U tom je smislu njihov međusobni odnos uzajaman i komplementaran. p o v e z a n i s a s t v a r n o š d u I namenjeni određenoj svrsi“. prosuđivati naročito po tom e dolazi li ona 4 . . CHAMBERLAINU. HEINENU I H. O b o j e z a v i s e o t o m e u v a ž a v a l i t e o r i j a . Tako se o mikroekonomiji može. Chamberlain . a samo izn imnon e u s k l a đ e n i p r o t i v r e č a n . Odnos teorije I prakse prema N.SIMONU Nije samo praksa sudac teoriji. odnosno preduzeda i domadinstava u upotrebi ograničenih resursa u savremenim ekonomijama. po istom autoru. ili ignoriše poverenje naučne spoznaje. a praktični značaj u činjenici da p o l a z i o d p o s t o j e d i h p r i v r e d n i h p r o b l e m a p r e d u z e d a i d a u n j i h o v o j p r a k s i p r o v e r a v a ispravnost vlastitih pretpostavki i spoznaja. Teorije su prema Edmundu Heineu „ n e p r o t i v r e č n i s i s t e m i s p o z n a j a . odnosno prihvata li praksa. I teorija kritički prosuđuje o praksi i nastoji je unaprediti. Njen teorijski značaj je u tome što nastoji proširiti postojede i dodi do novih spoznaja. U mikroekonomiji dominiraju analize ponašanja pojedinačnih ekonomskih subjekata.U njegovim teorijama se ističe da sve što je dobro za određenog privrednog subjekta mora biti prihvatljivo i korisno za društvo. ili zanemaruje„kumulativnu težinu empirijskog dokaznog materijala“ n a što u p o z o r a v a N e i l W . .Teorijski I praktični značaj mikroekonomije Mikroekonomija istovremeno je i teorijska i praktična disciplina. čime je izvršio presudni podsticaj na dalje pravce ekonomske nauke posebno neoklasične teorije koje se bave pojedinačnim subjektima kao proizvođačima i potrošačima u modernim privredama. W.

zadatak I cilj mikroekonomije (PREMA A.raspod ele i potrošnje dobara i usluga“. po karakteru vlasništva. po 5 . BABIĆU. po Pierreu Picardu „proučava najpovoljnije modalitete za organizaciju proizvodnj e. Herbert Simon k a ž e d a o n o š t o n a u k a r a z l i k u j e o d s v a k e d r u g e l j u d s k e intelektualne delatnosti je sto to što ona spekulativno disciplinuje činjenicama. Uz to još valja dodati i stav Paula Samuelsona da normativna ekonomika uključuje i etičke i vrednosne zaključke -Predmet. a zatim opštim privrednim problemima i spoznajama bitnima za sva preduzeda bez obzira na raz like među njima po predmetu poslovanja. u p u d u j e l i s v o j e p r e d l o g e p r a k s i . TURKU I SAMUELSONU) Predmet ove discipline u prvom je redu određen njenim nazivom. t e d a l i i h p r a k s a p r i m e n j u j e . a normativna je po tomešto.Š. Eksplikativna n a u k a j e p o t o m e š t o objašnjava privredne aktivnosti u preduzedu i njegovom okruženju. po njihovom organizacijskom obliku. MARSHALLU. i l i m o ž e l i i h primeniti. jer oštrice nisu simetrične. ali metafora nije sasvim ispravna. Teorija i praksa su dve oštrice mača.do svojih spoznaja istražujudi stvarno postojede probleme u p r a k s i . teorije moraju ustuknuti Teorija kao eksplikativna I kao primenjena nauka Teorijski karakter mikroekonomije podrazumeva i dalje njene važnosti : d a j e o n a istovremeno i eksplikativna i normativna nauka. Kad se teorija i činjenice sukobe.

Samuelson da objašnjava ekonomske pojave u tom poslovanju Š. Po Marshallu mikroekonomija se bavi „pobudama koje najsnažnije i najredovitije deluju na ponašanje ljudi u poslovnom delu njihovog života“. drugih organizacija i ustanova.Mikroekonomija se bavi proučavanjem organizacijskih jedinica 6 . Samuelson smatra da ona pita „što (koja dobra) treba proizvesti. kako se trebaju proizvesti i za koga ih treba proizvesti“. Heinen Cilj mikroekonomije je : Da kao naučna disciplina podstiče i razvija istraživački rad na području privrede u preduzedima i da kao nastavna disciplina školuje i stvara ekono miste i rukovodioce za potrebe poduzeda.Babid i da omogudi delotvornije odlučivanje E.veličini ili drugom obeležju. Makroekonomija je mlađa disciplina i bavi se ponašanjem cele ekonomije. . Umesto da pokušava objasniti određivanje cena pojedinih dobara i usluga. istražuje opšti nivo cena. Š. a po Turku mikroekonomija proučava privredne pojave u preduzedu i u njihovim odnosima s drugim preduzedima. Zadatak mikroekonomje je da pruži osnovna znanja za uspešno poslovanje preduzeda ( P.Povezanost mikroekonomije sa makroekonomskim disciplinama Ekonomija je razdvojena disciplina od sredine 30i h g o d i n a ( n a m i k r o i m a k r o ) . Babid vidi predmet mikroekonomije u „procesu društvene reprodukcije koji se odvija u poduzedu“. dok P.

koje funkcionišu unutar v e l i k e e k o n o m i j e . ekonomikom regija. Proučavanje veza između nadnica. te je značajna komplementarnost iuzajamnost mikro i makroekonomije. društvenih i ekonomskih pojava u svetlu raznih koncepcija: idealizam. s druge strane I spoznaje mikroekonomije koja se najneposrednije suočava s praksom procesa društvenereprodukcije u preduzedu. Isto su tako. raznih vidova konkurencije. U e k o n o m i j i j e m e đ u t i m n e m o g u d e r a z u m e t i o d r e đ e n e e k o n o m s k e fenomene bez poznavanja makro i mikroekonomske teorije.manifestuje se u dva vida. Iz njihove tisudgodišnje oporbe. nacionalnim.Osnovna saznanja o uslovljenosti društvenih ekonomskih pojava Sve to (njem. Marx . koja analizira i objašnjava složene privredne pojave na domadem i svetskom tržištu. posebno u sferi odnosa ponude i potražnje. nezaposlenosti i inflacije zahteva detaljno poznavanje i drugog segmenta ekonomske teorije. regionalnim. od značaja i koristi za sve pomenute makroekonomske discipline ved i stoga što se i privredne pojave u preduzedima odražavaju na zbivanja u privrednim granama i regijama. da proučava i objašnjava privredne pojave u njihovom radu i da na toj osnovi uočava zakonitosti i oblikuje načela po kojima se mogu poboljšavati rezultati poslovanja. spoznaje i dostignuda makroekonomskih disciplina omoguduju mikroekonomici da sigurnije stupi na područje poslovanja poduzeda. S jedne strane.Povezanost mikroekonomije s makroekonomskim disciplinama tj. . 7 . prvenstveno s političkom ekonomijom ili ekonomikom.ekonomikom industrij e i drugim sličnim ekonomikama. I. Feuerbach . napokon. koji joj pomažu u sagledavanju uticaja što ih na delatnost i uspešnost poslovanja prezeda imaju I vrše gospodarsko uređenje i ekonomski ciljevi i mere određene zemlje. K. L. osobito u 19. ekonomikom narodne privrede. valja ukazati i na povezanost mikroekonomije sa teorijom tržišta i cijena. Weltanschaung) je shvadanje sveta. dijalektika itd.Hegel . gradskim) okvirima.( G. materijalizam. u narodnoj i svetskoj privredi. metafizik a. ekonomskih i neekonomskih odrednica formiranja cena itd. st. Od ostalih makroekonomskih disciplina za mikroekonomiju još su od značenja ekonomski sistemi i ekonomska politika. i 20. koje se procesom društvene reprodukcije bave u širim (svetskim.F.

teoriju troškova upotpunio 8 . tržište. ljudske grupe i njihove težnje) 2. subjektivne snage su odlučujudi (usmeravajudi) čimbenik društvenih i ekonomskih pojava 4. -Osamostaljenje mikroekonomije u posebnu disciplinu (4 OKOLNOSTI) . a tome su narocito doprinele ove okolnosti:1. TAYLOR-FORD-FAYOL) Do osamostaljenja mikroekonomije u p osebnu znanstvenu disciplinu došlo je krajem 19. E. mikroekonomsku analizu je pretpostavio makroekonomskoj analizi.. u Europi)3. ) p r o i z a š l e s u o v e t e m e l j n e spoznaje o uvetovanosti društvenih i ekonomskih pojava uopšte :1. Pojava i razvitak naucne organizacije rada Marshall (1842-1924). u svom delu «Načela ekonomije» je izvršio višestruki obrat: koncept političke ekonomije kao teorijske discipline zamenio je konceptom ekonomije kao čiste i primenjene znanosti. najistaknutiji predstavnik neoklasične škole. MARSHALL. pokretanje prvog časopisa s područja mikroekonomije 4. Marshallova sinteza makroekonomije i mikroekonomije 2.A. pojave valja promatrati i proučavati u njihovoj povezanosti i međuzavisnost. Osnivanje prvih visokih poslovnih škola (1898. a ne statične pojave 5. pojedinci.) i delovanjem subjektivnih snaga (ideje. itd. Schleisinger i d r . objektivne datosti su određujudi (presudni) čimbenik društvenih i ekonomskih pojava 3. E. Durkheim . Spencer . B. Russel . sastav. država.F. društvo. i ekon. društvene i ekonomske pojave su dinamične. društv. A. SCHAMENBACH. način proizvodnje. društvene i ekonomske pojave istovremeno su determinirane i objektivnim datostima(priroda. i početkom 20. H. teorije. Engels . profesor u britanskom Cambridgeu. st.

Pojava i razvitak naucne organizacije rada još su više pojačali zanimanje naucnika i poduzetnika za probleme poduzeda i omogudili do tad neviđeni porast proizvodnosti rada I efikasnost uopste. U m e s t o d a v i s o k i m n o r m a m a p r i v l a č i r a d n i k e k p o s l u . postupio je drugačije o d T a y l o r a . g. definirajudi pojam administracije. dao teoriji i praksi petelemenata univerzalnog značenja: 1 . razvio je teoriju firme. Njemu dugujemo djelo„Moj život i rad“ i veliku misao: “Ne postoji rad koji se ved sutra ne bi mogao obavljati boljei u s p j e š n i j e n e g o d a n a s “ . g. f r a n c u s k i r u d a r s k i i n ž e n j e r . «Zeitschrift für betriebswirtschaftliche Forschung»(časopis za ist raživanja u ekonomici poduzeda) koji i danas izlazi u Nemačkoj s modificiranim nazivom «Schmalenbach's Zeitschrift für betriebswirtschaftliche Forschung». Zasluga za taj veliki napredak pripada trojici veliki h p r a k t i č a r a Amerikancima Tayloru i Fordu i Francuzu Fayolu. F. studije pokreta i studije rada uopšte. W. američki tvorničar automobila. pokrenuo prvičasopis s područja mikroekonomije.je razmatranjem graničnih troškova. Henry Fayol . On je redom razvio studije vremena. Henry Ford . Taylor osnivač je i najistaknutiji predstavnik naucne organizacije rada koju je definisao kao «cjelovitu revoluciju u oblasti duha i odnosa između radnika i poslodavca». uvođenjem 1912. a zatim je iz temelja počeo menjati način rada i gospodarenje u industrijskom poduzedu.Temeljna je Fayolova zasluga što je. s a v s e p o s v e t i o unapređivanju administracije jer je shvatio da se i uz najbolje organiziranu proizvodnju nemože postidi pun uspeh poduzeda ako ono istovremeno ima neefikasnu administraciju. zalagao se za pravednij je 1906. tekude vrpce u proizvodnji automobila. kritički je pisao o ekonomskim slobodama. o n p o s a o p r i v o d i k radniku. pr e dv i đa t i 2.organizovati 9 .

us kl a đi v a t i 5 . nar e đi v a t i 4 . n a d z i r a t i K o r i š d e n a l i t e r a t u r a : Knjiga Mikroekonomija Mr Igor Pejovid Knjiga Mikroekonomija Jozo Bakalar Internet 10 .3 .