UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE – Banja Luka FAKULTET ZA PRIMJENJENU EKONOMIJU – Sarajevo

Predmet: Trgovinski menadžment

Tema: SPECIFIČNOSTI SPOLJNO TRGOVINSKOG POSLOVANJA (seminarski rad)

MENTOR: Doc. Dr. Biljana Rađenović-Kozić

STUDENT:

... INSTRUMENTI SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE........................................ 8 8...................... POJAM SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLOVANJA.................................9 9................................................................................. OBAVLJANJE PRIVREDNIH DJELATNOSTI U INOSTRANSTVU............................ S a d r ž a j: 1.... 9 ... 10 10.................................................................................................................................... maj 2013........................... PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE...........................................................................Istočno Sarajevo................. PRIVREMENI UVOZ I IZVOZ.................10 2 ..................UVOD...5 6........ UTICAJ SPOLJNE TRGOVINE NA DRŽAVU................................... 3 2.............................................................................3 3........4 4......... KAZNENE ODREDBE.........................

osiguranje.Savremena ekonomska teorija i praksa. privredne informacije i propaganda. svoj način života i životni standard uopšte. Promet robe i usluga jedne zemlje sa inostranstvom predstavlja spoljnu trgovinu. U teorijskom smislu trgovina predstavlja organizovanu razmjenu dobara izmjenu pojedinih članova svjetske privrede po načelima celishodnosti i ekonomičnosti. usled čega proizilazi potreba poznavanja i najudaljenijih tržišta u svetu. kako za nerazvijene tako i za razvijene zemlje. carinskih. Za svaku zemlju je jako bitan odnos sa inostranstvom. još i obavijanje najrazličitijih proizvodnih i neproizvodnih usluga po nalogu i za račun inostranih državljana ( transport.) već kretanje zlata i investicije u inostranstvu. kao vrlo značajan deo ekonomske aktivnosti svake zemlje. odnosno u stanju su međusobne uslovljenosti i zavisnosti. kreditnih i valutnih sistema. pored razmene internih dobara. Možemo reći da u osnovi međunarodnih ekonomskih odnosa stoje tri razloga zbog kojih zemlje pojedinačno učestvuju u njima: : • Razlike u uslovima proizvodnje među zemljama i područijima sveta 3 . Zbog toga kažemo da su sve zemlje ekonomski upućene jedna na drugu. Spoljna trgovina predstavlja deo prometa u kome se razmena obavlja na taj način što predmet kupoprodaje prelazeći carinsku liniju napušta teritoriju zemlje prodavca izvoz ili ulazi na teritoriju zemlje kupca uvoz. izdavačka i druge uslužne delatnosti). međunarodnim ekonomskim odnosima i spoljnotrgovinskom poslovanju pridaju posebnu pažnju i značaj. U savremenom svetu nijedna zemlja bez obzira na svoje razvojne potencijale i uslove nije sama sebi dovoljna. Ova razmena obuhvata. s obzirom da su funkcije trgovine gotovo iste. U spoljnotrgovinskom poslovanju je od posebnog značaja zaštita domaće proizvodnje. bankarske usluge. pomoći i sl. njihovih spoljnotrgovinskih deviznih. Podjela trgovine na unutrašnju i spoljnu je stvar konvencije. Spoljnotrgovinska razmena je i u prošlosti i sada podsticana težnjom čoveka i svim društvenim formacijama da poboljša svoje uslove rada. Međutim u striktnom smislu spoljna trgovina obuhvata promet roba i usluga koje jedna zemlja obavi sa inostranstvom. Ovo poslovanje se obavlja u skladu sa osnovnim načelima društveno-ekonomskog uređenja države.UVOD Pod pojmom spoljne trgovine podrazumevaju se svi oblici ekonomske saradnje jedne zemlje sa inostranstvom. 2. Spoljna trgovina se najčešće definiše kao organizovani i razvijeni vid robne razmjene. POJAM SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLOVANJA Spoljnotrgovinski promet-poslovanje predstavlja promet robe i usluga između trgovinskopravnih subjekata čija se sedišta nalaze na teritorijama različitih država. posebno ne u ekonomiji i ekonomskom razvoju.1. špedicija. turizam. Ovde ne spadaju jednosmerni transferi (pokloni. Postoji veliki rizik u poslovanju. U zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju se spoljna trgovina definiše kao prekogranični promet roba i usluga.

Međunarodni ekonomski odnosi. proizvodima namenjenim zadovoljavanju različitih potreba. pojedine zemlje 4 . Ako bi svaka zemlja pojedinačno zasnivala svoju proizvodnju samo na sopstvenim prirodnim uslovima i izvorima. Zemlje koje nemaju svoje izvore nafte uvozom iz drugih zemalja podmiruju potrebe za njom. Inovacije u nauci. 2. niži troškovi proizvodnje. primenjuju u svim zemljama sveta. bolji kvalitet proizvoda. Zbog toga svaka zemlja nastoji da u svojoj spoljnotrgovinskoj aktivnosti iskoristi prednosti koje ima u proizvodnji određenih proizvoda i usluga u odnosu na druge zemlje sa kojima održava ekonomske odnose. predstavlja procentualni deo sredstava ostvarenih izvozom koji ostaje izvozniku na slobodno raspolaganje. manje više. Taj proces ima značaj za one zemlje koje nisu u stanju da same razvijaju nauku i naučna istraživanja kao pretpostavke razvoja svoje proizvodnje. Te prednosti se ispoljavaju kao korišćenje sopstvenih povoljnih uslova za njihovu proizvodnju. imaju široku primenu u podsticanju izvoza roba i usluga i koristi ih većina zemlja za sve ili samo pojedine proizvode sa kojima izlazi na međunarodno tržište. viši stepen primene tehnike i tehnologije.Retenciona kvota. ona stimuliše izvoznike. Spoljna trgovina i uopšte međunarodni ekonomski odnosi. Ovo omogućava viši nivo produktivnosti rada i doprinosi rastu dohotka. odnosno na taj način poveća svoj novčani priliv i aktivno deluje na rešavanje svojih platnobilansnih problema. Njih odobrava država iz specijalnih fondova. ima zadatak da omogući izvoznicima da dođu do povoljnih kredita kojima će povećati proizvodnju namenjenu izvozu ili olakšati plasman te proizvodnje na inostranom tržištu. obojenom metalima. U svojim novčanim sistemima. isto to čine zemlje koje nemaju prirodnih bogatstava u gvožđu. Izvozne premije i subvencija. Kreditiranje izvoza. Spoljnom trgovinom. INSTRUMENTI SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE Današnja praksa spoljnotrgovinske politike u svetu stvorila je čitav niz različitih instrumenata pa politike koji se danas. konkretnije uvozom i izvozom roba i usluga. tehnici i tehnologiji danas se brzo šire svetom čime se prevazilazi neravnomernost u tehničko-tehnološkom napretku.• Opadajući troškovi proizvodnje • Različitost u ukusima-veća ponuda na tržištu i potpunije zadovoljavanje potreba. utiče se na regulisanje odnosa ponude i tražnje na domaćem tržištu. Instrumenti za regulisanje izvoza: 1. Instrumenti za regulisanje izvoza primenjuju se u sistemu mera spoljnotrgovinske politike sa osnovnim ciljem da zemlja poveća izvoz svojih proizvoda i usluga. Zahvaljujući spoljnoj trgovini dolazi do prevazilaženja neravnomernosti u rasporedu prirodnih bogatstava i uslova. onda bi struktura proizvodnje bila vrlo siromašna. Na taj način se doprinosi ubrzanju razvoja proizvodnje ali i potrošnje u svetu. Zahvaljujući spoljnoj trgovini i međunarodnoj razmeni ponuda poljoprivrednih proizvoda gotovo je ista u svim zemljama sveta bez obzira na postojanje velikih prirodnih i klimatskih razlika koje opredeljuju mogućnosti proizvodnje pojedinih poljoprivrednih proizvoda u tim zemljama pojedinčno. ekonomski vrlo neracionalna a proizvodnja mnogih proizvoda nemoguća. mineralnim sirovinama i dr. prenose znanja iz jednog u druge delove sveta koja su sadržana u novim mašinama. kao činioca razvoja proizvodnje. Njih daje država iz svog budžeta izvoznicima proizvoda i usluga i na taj način. 3. 3. posebno spoljna trgovina dovode do ubrzanja naučnog i tehničko-tehnološkog razvoja u svetskim razmerama i u svakoj zemlji posebno. proizvodnoj opremi.

izvozne i tranzitne. osvajanje novih tržišta. Što je razvoj robne proizvodnje brži i nacionalno tržište manje. carine mogu biti ad valorem-prema vrednosti. specifične i mešovite. predstavlja specifičan instrument spoljnotrgovinske politike koji se primenjuje u zemljama sa državnim sistemom raspolaganja sredstvima. Nacionalno tržište postaje nedovoljno za plasman domaće proizvodnje tako da je domaći proizvođač prinuđen da jedan deo proizvoda plasira na tržišta izvan granica svoje zemlje. Grupu ostalih carina čine:preferencijalne. Instrumenti za regulisanje uvoza primenom različitih instrumenata i mera u osnovi može imati sledeće ciljeve: zaštitu domaće privrede od inostrane konkurencije. Prema ekonomskoj funkciji carine mogu biti zaštitne i fiskalne. obezbeđenje sredstava za državni budžet. ako uslov za nastanak novog ciklusa proizvodnje.propisuju obavezu da izvoznici ostvareni priliv sredstava. Ova grupa instrumenata spoljnotrgovinske politike je vrlo brojna. po osnovu izvoza roba i usluga u celini ili delimično. utiče se na ekonomski položaj izvoznika i uvoznika. Promenom kursa domaće. ali i uvoznika. Rastuća proizvodnja. uticaj na uspostavljanje željenih odnosa između ponude i tražnje na domaćem tržištu. uticaj na privrednu strukturu zemlje. Carine. Prema načinu carinjenja robe. Prema načinu određivanja carine mogu biti autonomne ili konvencionalne. UTICAJ SPOLJNE TRGOVINE NA DRŽAVU Razvoj robne proizvodnje usko je vezan sa potrebom širenja nacionalnog-domaćeg tržišta na kome proizvođači pretvaraju svoju robu u novac. Ciljevi primene dampinga mogu se odnositi na potiskivanje konkurenata sa određenih tržišta. Prema načinu obračuna i naplate. prevazilazi potrebe i okvire nacionalnog tržišta. kompezatorske. U zavisnosti od ostvarenog izvoza. Prema smeru kretanja robe. borbene. carine mogu biti:uvozne. To praktično znači da svaka zemlja ima svoj carinski režim. 4.Regulisanjem kursa domaće valute. 5. to je neophodnost izlaska na svetko tržište veća. u primarnoj raspodeli u zemlji. prodaju državi po određenom kursu. često i niže od njihovih troškova proizvodnje. Vezivanje uvoznih prava za izvoz.Damping. 4. 6. Unutar zemlje moguće je da postoje slobodne carinske zone u kojima roba ne podleže carinjenju. označava prodaju robe i usluga na inostranom tržištu po cenama koje su niže od njihovih cena na domaćem tržištu. razlikujemo jedinstvene i diferencijalne carine. izvoznicima se odobrava pravo na uvoz određenih proizvoda. izvoz po svaku cenu radi povećanja novčanog priliva zemlje i slično. vrši se poboljšanje ili pogoršanje položaja izvoznika. Svaka zemlja ima svoj carinski sistem kao deo sistema ekonomskih odnosa sa inostranstvom. 5 . Njihova pojedinačna ili grupna primena uslovljena je ciljevima koje treba ostvariti u politici uvoza ali i drugim oblastima spoljnotrgovinske politike. kao rezultat međunarodne podele rada. za regulisanje uvoza robe ali mogu biti primenjene i za regulisanje njenog izvoza pa i tranzita preko državne teritorije. Carine se koriste pre svega. strukturiranje uvoza i izvoza. Mera stimulacije izvoza primenjuje se devalvacija domaće valute. čine najčešće upotrebljavani instrument spoljnotrgovinske politike za regulisanje uvoza.Možemo ih definisati kao posebnu vrstu poreza koji se naplaćuje na robu koja prolazi državnu ili carinsku granicu. ili se taj režim proteže na zemlje članice carinske unije ako takav oblik zajedništva između zemalja postoji. antidampinške.

veterinarska. Spoljnotrgovinski promet i privredne delatnosti u inostranstvu mogu da obavljaju preduzeća i druga pravna lica. ekološka ili fitopatološka kontrola ili kontrola kvaliteta može se uvoziti ili privremeno uvoziti ako ispunjava propisane uslove. obično 10 godina. 5. Bankarske i druge finansijske poslove u inostranstvu mogu da obavljaju banke u skladu sa ovim zakonom i saveznim zakonom kojim se uređuje osnivanje i poslovanje banaka. onda se dobija prosečna sklonost izvozu. Preduzeće i drugo pravno lice ne može uvoziti opremu i 6 . Roba za koju je obavezna zdravstvena. Najvažniji pokazatelj stepena zavisnosti zemlje od spoljne trgovine je spoljnotrgovinski koeficijent. Ako se pri tome ovaj pokazatelj posmatra u dužem vremenskom periodu za niz uzastopnih. kao takođe jedan od pokazatelja zavisnosti zemlje od spoljne trgovine. sklonost uvozu. onda je zemlja srednje ili umereno zavisna od spoljne trgovine. Roba se ne može uvoziti ili privremeno uvoziti ako je njen promet zabranjen u zemlji iz koje se uvozi ili u zemlji u kojoj je proizvedena. a usluge u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima. ZAKON O SPOLJNOTRGOVINSKOM PROMETU Ovim zakonom uređuje se spoljnotrgovinsko poslovanje koje obuhvata spoljnotrgovinski promet i obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu. Prosečna sklonost uvozu podrazumeva količnik u vidu odnosa vrednosti uvoza i nacionalnog dohotka u više uzastopnih godina i predstavlja trajniju karakteristiku neke privrede.osiguravajuće i reosiguravajuće organizacije. Stavljanjem u odnos vrednosti uvoza prema nacionalnom dohotku dobija se koeficijent zavisnosti zemlje od uvoza ili kako se još naziva. a poslove osiguranja i reosiguranja u inostranstvu . Spoljnotrgovinski promet može za potrebe svoje delatnosti obavljati domaće fizičko lice koje obavlja privrednu delatnost. Ako je ovaj koeficijent između 5 i 20%. a preduzeće i drugo pravno lice koje nije upisano u registar za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa može da izvrši pojedinačan posao spoljnotrgovinskog prometa za svoje potrebe. jer spoljnotrgovinski koeficijent može da prikrije slučajeve nekih zemalja koje su više zavisne od uvoza u odnosu na izvoz ili obrnuto. ako ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom. u skladu sa ovim zakonom i saveznim zakonom kojim se uređuje osnivanje i poslovanje tih organizacija. usled čega se ne može sagledati prava slika o uzrocima kretanja u spoljnotrgovinskom bilansu.Važnost spoljne trgovine u nacionalnoj privredi meri se relativnim učešćem vrednosti izvoza i uvoza u nacionalnom dohotku.Roba se može uvoziti ili privremeno uvoziti ako ispunjava uslove propisane za stavljanje u promet. odnosno za upotrebu na domaćem tržištu. politička stranka i druga organizacija mogu izvršiti pojedinačan posao spoljnotrgovinskog prometa za svoje potrebe. ukoliko je spoljnotrgovinski koeficijent iznad 25%. kao trajnije obeležje dotične privrede. Odvojeno posmatranje koeficijenta zavisnosti zemlje od uvoza i izvoza i spoljno-trgovinskog koeficijenta pruža realniju sliku zavisnosti zemlje od spoljne trgovine. Državni organ. Stavljanjem u odnos samo vrednosti izvoza jedne zemlje prema nacionalnom dohotku u istoj godini dobija se koeficijent zavisnosti zemlje od izvoza. To se pokazalo opravdanim. dobija se kao odnos vrednosti spoljne trgovineizvoz+uvoz i nacionalnog dohotka. Koeficijent zavisnosti zemlje od izvoza ustvari izražava sklonost uvozu. onda je zemlja visoko ili izraženo zavisna od spoljne trgovine. Ako je vrednost spoljnotrgovinskog koeficijenta do 5% onda se govori o maloj ili niskoj zavisnosti zemlje od spoljne trgovine. ako je upisano u registar kod nadležnih organa u skladu sa ovim zakonom. I najzad.

5. pomorskom. Odobrenje se može dati ako je ugovor zaključen u pismenom obliku sa rokom trajanja od najmanje tri godine. istraživacko-razvojne i usluge pružanja i korišćenja informacija i znanja u privredi i nauci. kao i ugovarati i vršiti snabdevanje tih platformi rezervnim delovima.trajna dobra za ličnu potrošnju ako nije u zemlji obezbedilo rezervne delove. posredovanje i zastupanje u prometu robe i usluga. sortiranju. u okviru svoje proizvodne delatnosti. hranom za posadu i drugim potrebama. sklopovi i gotovi proizvodi u istorodnoj proizvodnji. 5. utovaru. – Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za obavljanje pomorsko-tehničkih i istraživačkih usluga na moru može ugovarati i vršiti vađenje potonulih stvari i njihovo dopremanje na obalno odredište. Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za poslove međunarodne špedicije može organizovati otpremanje i dopremanje robe u međunarodnom saobraćaju u svoje ime i po nalogu i za račun komitenta i zaključivati ugovore o prevozu. Izvoz. -Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za međunarodni transport robe i putnika može prevoziti robu i putnike u međunarodnom železničkom. ispostavljati i pribavljati transportna i druga dokumenta i vršiti druge poslove u vezi sa špediterskim uslugama u spoljnotrgovinskom prometu. pomorsko-tehničke usluge na moru i druge usluge koje su u vezi sa međunarodnim transportom (međunarodna špedicija. Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za međunarodne saobraćajnoagencijske poslove može zastupati i posredovati u prevozu robe i putnika u međunarodnom saobraćaju i vršiti druge poslove u vezi sa tim prevozom. usluge atestiranja i druge usluge u skladu sa prihvaćenom klasifikacijom. pretovaru. zastupati i vršiti poslove u vezi sa carinjenjem robe. Uslugama u spoljnotrgovinskom prometu smatraju se naročito: izvođenje investicionih radova u inostranstvu i ustupanje investicionih radova stranom licu u zemlji. usluge međunarodnog transporta robe i putnika. uskladištenju i osiguranju robe. poluproizvodi. a radi specijalizacije te proizvodnje. istraživanje nafte i mineralnih dobara sa dna mora. može sa stranim licem proizvođačem zaključiti ugovor o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji na osnovu odobrenja nadležnog saveznog organa. osiguranjem povlastica. usluge kontrole kvaliteta i kvantiteta u izvozu i uvozu robe.).2. Usluge u spoljnotrgovinskom prometu Usluge u spoljnotrgovinskom prometu mogu da obavljaju preduzeća i druga pravna lica upisana u registar za obavljanje tih usluga. Posebni oblici spoljnotrgovinskog prometa Preduzeće i drugo pravno lice. ugostiteljske i turističke usluge. utovarati i servisirati i popravljati transportna sredstva i delove. istovaru. agencijske usluge u transportu i sl. odnosno uvoza robe smatra se dan kad je izvršeno carinjenje robe. organizovati prevoz različitim prevoznim sredstvima. pakovanju. ako ovim zakonom nije drugačije određeno. vazdušnom. Kao dan izvoza. poštansko. odnosno uvoz izvršen je kad je roba ocarinjena i kad je prešla carinsku liniju. 7 . rečnom i jezerskom saobracaju. potrošni materijal i pribor za njihovo održavanje u rokovima predviđenim propisima o stavljanju robe u promet na domaćem tržištu. skladištenje i aerodromske usluge.1. ako je vrednost izvoza po tom ugovoru najmanje jednaka vrednosti uvoza i ako se razmenjuju reprodukcioni materijal. drumskom.telefonsko-telegrafske i druge telekomunikacione usluge. delovi sklopova. ugovarati i organizovati postavljanje platformi za eksploataciju nafte i mineralnih dobara. odnosno kad je usluga pružena. naučnoistraživacke.

organizovati sportski lov i ribolov. Te mere se primenjuju za vreme neophodno za sprečavanje ili otklanjanje štete.Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za vršenje turističkih poslova sa inostranstvom može pružati usluge stranim licima. rokove privremenog izvoza i uvoza po namenama. vlada može preduzeti mere privremenog ograničavanja ili zabrane izvoza tih proizvoda. doradu i obradu) stranog lica ili preduzeća koje obavlja poslove reeksporta. odnosno privremeno uvoziti. PRIVREMENE MJERE Ako nastanu poremećaji u spoljnotrgovinskoj razmeni i platnom bilansu. vlada privremeno preduzima mere za otklanjanje nastalih poremećaja i šteta. kao i radi zaštite iscrpljivih prirodnih izvora. a naročito: ugostiteljske. odnosno koja je oplemenjena. snabdevati i otpremati te vazduhoplove. odnosno može dati na oplemenjivanje robu stranom licu. odnosno uvoza i pod uslovima propisanim saveznim zakonom i propisima donetim na osnovu njega. prihvatati. izložbe i druge oblike prikazivanja privrednih i drugih delatnosti i pružati druge usluge u oblasti organizovanja međunarodnih sajmova. iznajmljivati motorna vozila i plovila. odnosno privremeni uvoz opreme u zakup. Radi sprečavanja poremećaja u snabdevanju prehrambenim proizvodima i drugim strateškim proizvodima. PRIVREMENI UVOZ I IZVOZ Radi pružanja usluga stranim licima i korišcenja usluga stranih lica i u drugim slučajevima kad se roba izvozi. u skladu sa propisanim oblikom izvoza. Ugovor o zakupu obavezno sadrži rok trajanja zakupa. uslugu oplemenjivanja platiti. Preduzeće i drugo pravno lice može. Na izvoz i uvoz robe kojom se plaća. odnosno lizing. a može odrediti koja se roba ne može privremeno izvoziti i uvoziti.organizovati posete kulturnim. Preduzeće obavlja poslove oplemenjivanja robe (preradu. Ako se usled nepredviđenih okolnosti u kratkom vremenskom periodu znatno poveća uvoz određene robe ili se uvoz te robe vrši pod uslovima koji dovode do poremećaja na domaćem tržištu i nanose. a može se predvideti da po isteku ugovornog roka zakupac trajno zadrži privremeno izvezenu. može naročito prihvatiti i otpremati stranu robu i putnike u vazdušnom saobraćaju. privrednim. Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za organizovanje međunarodnih sajmova može priređivati sajmove. pružati usluge pri sletanju i preletanju stranih vazduhoplova. vlada preduzima mere za otklanjanje tih poremećaja. Ako se u posebno sprovedenom postupku utvrdi da uvoz prouzrokuje štetu ili postoji opasnost od nastanka štete za domaću 8 . turističkoagencijske usluge. na osnovu odobrenja nadležnog saveznog organa. roba se može privremeno izvoziti. u istom ili promenjenom stanju. sportskim ili drugim priredbama. ili prete da nanesu znatnu štetu domaćoj proizvodnji. odnosno naplatiti u robi koja je data na oplemenjivanje. odnosno uvezenu opremu lizing. 7. Savezna vlada određuje vrstu i namenu privremenog izvoza i uvoza. odobrava privremeni izvoz. odnosno uvoziti u zakup opremu radi korišcenja u proizvodnji i radi pružanja usluga. odnosno naplaćuje usluga oplemenjivanja primenjuju se propisi kojima se uređuje izvoz i uvoz te robe. Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za pružanje aerodromskih usluga. odnosno uvozi sa obavezom vraćanja u određenom roku. Carinarnica. 6. Preduzeće i drugo pravno lice može privremeno izvoziti.

u slučajevima predviđenim ovim zakonom i po propisima zemlje u kojoj je osnovano. OBAVLJANJE PRIVREDNIH DJELATNOSTI U INOSTRANSTVU Pod obavljanjem privrednih delatnosti u inostranstvu. odnosno u drugom pravnom licu dužni su da u spoljnotrgovinskom poslovanju čuvaju ugled preduzeća. a u zemlji nije obezbedilo rezervne delove. naučnoistraživackih i istraživacko-razvojnih delatnosti. potrošni materijal i pribor za njihovo održavanje u propisanom roku 4) ako se ne pridržava propisanog oblika izvoza ili uvoza za robu koju izvozi ili uvozi kojim je roba razvrstana na pojedine oblike izvoza i uvoza ili ako uveze opasne otpadne materije 5) ako bez odobrenja nadležnog organa sa stranim licem zaključi ugovor o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji 6) ako bez odobrenja odnosno suprotno odobrenju nadležnog saveznog organa vrši kompenzacione poslove ili kupuje robu u inostranstvu radi prodaje u inostranstvu. Ako preduzeće u inostranstvu iskaže gubitak po godišnjem obračunu. Povredom ugleda smatra se postupanje protivno dobrim poslovnim običajima. Smatra se da postoji damping kada se neka roba uvozi po ceni koja je niža od njene normalne vrednosti pri čemu izaziva ili preti da izazove ozbiljnu štetu postojećoj domaćoj proizvodnji ili ako bi takav uvoz znatno usporio osvajanje određene domaće proizvodnje. u smislu ovog zakona. uslužnih. taj gubitak pokriva saglasno propisima te zemlje. podrazumeva se obavljanje proizvodnih. Osnivač holding preduzeća može odlučiti da to preduzeće osnuje u istoj ili drugoj zemlji. kao i nanošenje štete drugim preduzećima i drugim pravnim licima nelojalnom utakmicom. u skladu sa propisima zemlje u kojoj se te delatnosti obavljaju. Preduzeće u inostranstvu može prestati sa radom po odluci osnivača. drugog pravnog lica i zemlje u inostranstvu. odnosno za upotrebu te robe na domaćem tržištu. Osnivač može osnovati preduzeće u inostranstvu za holding poslovanje ako ispunjava uslove iz ovog zakona i ako u tom preduzeću raspolaže sa više od 50% udela u osnivačkom ulogu. 8. odnosno ako zaključi ugovor o uvozu usluga koji nije u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim konvencijama. osiguravajuće i reosiguravajuće organizacije koji obavljaju privredne delatnosti u inostranstvu upisuju se u registar koji vodi nadležni savezni organ. ili robe čiji je plasman zabranjen u zemlji porekla. odnosno kupljenu i uvezenu ili privremeno uvezenu robu ponovo. u smislu ovog zakona. KAZNENE ODREDBE Novčanom kaznom kazniće se za privredni prestup preduzeće ili drugo pravno lice: 1) ako bez upisa u odgovarajući registar obavlja spoljnotrgovinsko poslovanje. po propisima zemlje u kojoj je osnovano. 9. bankarskih i drugih finansijskih poslova i poslova osiguranja i reosiguranja. osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano 2) ako obavlja poslove spoljnotrgovinskog prometa za čije izvršenje nije dobilo odobrenje od nadležnog saveznog organa 3) ako zaključi ugovor o uvozu ili privremenom uvozu robe koja ne ispunjava uslove za stavljanje u promet. odnosno ako uvozi opremu i trajna dobra za ličnu potrošnju.proizvodnju (damping) nadležni savezni organ propisuje antidampinšku dažbinu. Preduzeća i druga pravna lica. trgovinskih. poslovnom moralu. Čuvanje ugleda u spoljnotrgovinskom poslovanju Preduzeće i drugo pravno lice i zaposleni u tom preduzeću. podrazumeva se osnivanje i finansiranje drugih preduzeća i upravljanje drugim preduzećima u inostranstvu. 9 . Pod holding poslovanjem.

Propisi i drugi opšti akti koji su doneseni na osnovu ovlašćenja iz Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na snagu. odnosno registracijom.10. 10 . PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE U slučaju prestanka prava za obavljanje spoljnotrgovinskog poslovanja preduzeće može započete poslove spoljnotrgovinskog poslovanja završiti ili ih ustupiti preduzeću i drugom pravnom licu koje je registrovano za spoljnotrgovinsko poslovanje. s tim što su dužni o svim statusnim promenama u organizovanju da obaveste nadležni organ. odnosno kojima je registrovano obavljanje određenog oblika privrednih delatnosti u inostranstvu. Osnivači kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona izdato odobrenje. mogu nastaviti obavljanje tih delatnosti u skladu sa izdatim odobrenjem.

proda u inostranstvo raspoložive fondove dobara i usluga saglasno dinamici njihovog ostvarivanja. Sredstva plaćanja ostvarena izvozom se centralizovano evidentiraju. kroz uklanjanje barijera slobodnom kretanju robe. usluga. Zadatak spoljne trgovine je da u narednom periodu izveze. Pri tome je važno da postoje i društvene snage koje mogu relativno samostalno da odlučuju o svim elementima unutrašnjeg razvoja i saradnje sa inostranstvom. što zavisi od uslova pod kojima se odvija ekonomska saradnja sa inostranstvom. Spoljnoekonomski faktor može da odigra kako pozitivnu tako i negativnu ulogu u razvoju i funkcionisanju nacionalne privrede. koji su namenjeni izvozu po najpovoljnijim uslovima. da pravilno primene preferencijalne stope carine za robu koju uvoze iz EU za potrebe sopstvene proizvodnje ili plasman na domaćem tržištu. u najpovoljnijem trenutku i na najpovoljnijem mestu.ZAKLJUČAK U savremenim uslovima koje karakteriše rastući značaj spoljne trgovine između zemalja. Ovde se možemo upoznati sa prednostima koje donose sporazumi o slobodnoj trgovini domaćim proizvođačima i uvoznicima. Od ekonomske saradnje sa inostranstvom treba očekivati pozitivne efekte na nacionalnu privredu ako se spoljno ekonomski faktor koristi u skladu sa planovima i programima privrednog razvoja nacionalne privrede. odnosi jedne zemlje sa međunarodnim okruženjem igraju sve važniju ulogu za njen razvoj i privredni rast. predstavljaju osnov poslovanja za uvozno -izvozno orijentisane firme. centralni devizni fond. oplemenjen je otvaranjem novih radnih mesta i rastom privredne aktivnosti. novca i ljudi. Carinski zakon i Zakon o Carinskoj tarifi. Po utvrđenom postupku i tokovima iz ovog fonda se finansira uvoz po ustanovljenim proporcijama materijalnog bilansa i vidovima potrošnje. u tzv. Tokom poslednjih decenija proces ekonomske integracije. 11 . Poznavanje carinskih propisa u međunarodnom poslovanju je od velikog značaja.

2006 • Miodrag Stanković. Sanja Stanković : Međunarodno poslovno pravo. Megatrend univerzitet.com • www.scribd.LITERATURA • Dragan Kostić: Međunarodno poslovanje I.com 12 .ekapija. 2001 • Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju • www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful