P. 1
Полицијски досије – Policijski dosije 4/4

Полицијски досије – Policijski dosije 4/4

|Views: 615|Likes:
„Полицијски досије“ у четири тома садржи документацију Службе државне безбедности која је интензивно пратила др Војислава Шешеља од 1982. до 2003. године. Пратећи Шешељево свакодневно кретање, оперативци Службе су у извештајима бележили његове сусрете са тадашњим дисидентима – Љубом Тадићем и његовим сином Борисом, Вуком Драшковићем, Драгољубом Мићуновићем, Костом Чавошким, Гојком Ђогом, Рајком Ногом и другима. У извештајима су цитирали Шешељеве објављене и необјављене текстове, разговоре, говоре са трибина и скупова...
„Полицијски досије“ у четири тома садржи документацију Службе државне безбедности која је интензивно пратила др Војислава Шешеља од 1982. до 2003. године. Пратећи Шешељево свакодневно кретање, оперативци Службе су у извештајима бележили његове сусрете са тадашњим дисидентима – Љубом Тадићем и његовим сином Борисом, Вуком Драшковићем, Драгољубом Мићуновићем, Костом Чавошким, Гојком Ђогом, Рајком Ногом и другима. У извештајима су цитирали Шешељеве објављене и необјављене текстове, разговоре, говоре са трибина и скупова...

More info:

Published by: Др Војислав Шешељ on Jun 07, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/14/2014

pdf

text

original

Sections

Dr Vojislav [e{eq

POLICIJSKI DOSIJE

^ETVRTI DEO

Srpska radikalna stranka Beograd 2010.

Sabrana dela dr Vojislava [e{eqa, kwiga broj 116 POLICIJSKI DOSIJE
^ETVRTI DEO

Recenzenti Ogwen Mihajlovi} Boris Aleksi} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Vesna Mari}, Vesna Zobenica, Qubinka Bo`ovi}, Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Olui}, Severin Popovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija DOO “Dragi}”, Zrewanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 1000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 32:929 [e{eq V. 341.645.5 POLICIJSKI dosije, Deo 4 / (priredio) Vojislav [e{eq. - Zemun : Srpska radikalna stranka, 2010 (Zrewanin : Dragi}). - 972 str. ; 25 cm Na nasl. str. naziv mesta izdavawa: Beograd. - Tira` 1.000. ISBN 978-86-7886-073-7 1. [e{eq, Vojislav, 1954- (urednik) a) Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju (Hag) - Optu`nice b) [e{eq, Vojislav (1954-) - Su|ewe COBISS.SR-ID 174750476

Policijski dosije
(dokumenti Slu`be dr`avne bezbednosti od juna 1993. do januara 2003. godine, uz dodatak tri dokumenta iz 2007. i 2008. godine) MCDXXX
Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odeqewe – Savski Venac 71-0380 2. 6. 1993. godine

Slu`bena bele{ka – u vezi delatnosti Dragoslava Bokana –
U razgovoru sa pouzdanim izvorom informisani smo da su radnici Sekretarijata za unutra{we poslove Beograd, dana 1. 6. 1993. godine, izvr{ili pretres prostorija Srpskog otaybinskog saveza, kojom prilikom su na{li jednu automatsku pu{ku M-70-A, jedan ruski “{pagin” doma}e proizvodwe i oko 200 komada municije razli~itog kalibra. Pomenutom pretresu prisustvovala su ~etiri radnika obezbe|ewa Otaybinskog saveza koji su u razgovoru sa inspektorima rekli da oru`je i municija koji su na|eni pripadaju Bokanu. Nakon izvr{enog pretresa, oru`je i municija su oduzeti a radnici obezbe|ewa su odvedeni u SUP radi uzimawa izjava. U daqem razgovoru izvor nas je informisao da su radnici Sekretarijata za unutra{we poslove Beograd istog dana, 1. 6. teku}e godine, poku{ali da prona|u Bokana na adresama u ulici Ogwena Price gde `ivi kao podstanar, kod roditeqa u ulici Proleterskih brigada broj 37 i kod svastike Oli} Gordane, u ulici Kraqevi}a
3

Marka broj 12, ali da u tome nisu uspeli jer se Bokan nije nalazio ni na jednoj od pomenutih adresa. Kucano u 4 primerka Dostaviti: 1 h III uprava RDB MUP RS 1 h V uprava RDB MUP RS 1 h V odeqewe CRDB 1 h operativni radnik Operativni radnik, \urica Vladimir

MCDXXXI
Centar resora DB III uprava – ekstremizam 5-042 Dana 2. 6. 1993. godine Kraqevo

Slu`bena bele{ka
Preko pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je Dumanovi} Mirko, predsednik OO SPO u Kru{evcu, u kasnim ve~erwim satima, dana 1. 6. 1993. godine, kontaktirao centralu SPO u Beogradu. Od centrale je tra`io instrukcije za delovawe s obzirom na proteste koji se odr`avaju u Beogradu. Stav centrale je bio: SPO je objavio rat Socijalisti~koj partiji Srbije i u tom ciqu organizuje okupqawe svojih pristalica. Op{tinskim odborima, koji su blizu Beograda, nalo`eno je da organizuju dolazak ~lanstva i simpatizera, a odborima u unutra{wosti preporu~eno je da budu spremni za dolazak u slu~aju eventualnog poziva iz Beograda. Iako nema direktne veze izme|u incidenta u skup{tini SRJ i protesta, centrala je obavestila da je “neko iz SPS-a istukao Mihajla Markovi}a poslanika SPO-a. Dumanovi} je tim povodom kontaktirao Zlatanovi} Radeta i Nikolu \or|evi}a, ~lanove naju`eg rukovodstva OO SPO u Kru{evcu, prenose}i im stavove centrale. Nikola \or|evi}, advokat iz Kru{evca, poslao je depe{u CU SPO u ime OO SPO u Kru{evcu. Wih trojica, Dumanovi}, Zlatanovi} i \or|evi} dogovorili su se da kontaktiraju sve zainteresovane za odlazak u Beograd, kako bi bili spremni da na poziv CU otputuju.
4

S obzirom na problem zakupa autobusa, na~elno su se dogovorili da putuju redovnim autobuskim i voznim linijama. Procewujemo da bi u slu~aju poziva iz Beograda na protest oti{ao mali broj wihovih pristalica. O svim novim saznawima relevantnim za demonstracije u Beogradu, blagovremeno }emo obave{tavati. Intenzivira}emo rad na op. pokrivawu i pra}ewu ekstremista sa podru~ja Kru{evca. Kucano u 4 primerka 1 h MUP RS RDB III uprava 1 h MUP RS RDB V uprava 2 h ovom centru Operativni radnik, Radivoje Jovanovi}

MCDXXXII
Centar resora DB III – uprava – srpski ekstremizam 5-049 Dana 2. 6. 1993. godine Kraqevo

Slu`bena bele{ka
U razgovoru sa vi{e prijateqskih i operativnih veza do{li smo do slede}ih podataka: Iz Op{tinskog odbora SPO za op{tinu Brus lansirana je vest da je nad liderom stranke Vukom Dra{kovi}em izvr{en atentat od strane policije, odnosno izvr{en poku{aj ubistva i da se nalazi u vrlo te{kom stawu. Navodno, tu vest je potvrdio radio Vrwa~ka Bawa u vestima u jedan sat i trideset minuta, navode}i samo da ima nekoliko preloma i da se nalazi u te{kom stawu. Lider se nalazi u policijskim rukama i ako ne bude ubrzo oslobo|en i adekvatno le~en, postoji mogu}nost da zauvek nestane. Stoga }e, najverovatnije, biti potrebno da se ide za Beograd na demonstracije radi osloba|awa Vuka Dra{kovi}a kao i za obra~un sa onima koji su naredili i po~inili napred navedeno delo. ^lanovima i simpatizerima stranke upu}en je apel da budu strpqivi i ne preduzimaju ni{ta na svoju ruku, ve} da ~ekaju direktivu, koja im bude stigla iz centrale i da po istoj postupaju.
5

Isti~e se da su ~lanovi i simpatizeri stranke SPO uznemireni i ogor~eni {to se organi vlasti tako pona{aju prema wihovim liderima, dok [e{equ i wegovim simpatizerima dozvoqavaju da radi {ta ho}e. Zakqu~uju da je “po~elo” bez wihove krivice i da se do wihove kona~ne pobede “Srbija vi{e umirit ne mo`e...” Prisutna su zagovarawa da se odmah ide za Beograd u {to ve}em broju. Smatramo da }e jedan broj najodanijih simpatizera SPO, uglavnom ekstremista sigurno i}i za Beograd i ukqu~iti se u ru{ila~ke demonstracije, ako budu organizovane. Stoga }emo vr{iti wihovu identifikaciju i utvr|ivati stepen wihove militantnosti, odnosno dru{tvene opasnosti (no{ewe oru`ja i drugih predmeta kao i spremnosti wihove upotrebe radi ostvarivawa svojih ciqeva) i prema istim preduzimati odgovaraju}e mere. Kucano u 4 primerka 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 2 h ovom centru Operativni radnik, Qubodrag Mihailovi}

MCDXXXIII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB – Novi Sad Dana, 7. 6. 1993. godine Slu`bena tajna Strogo poverqivo

Informacija
Dana 5. juna 1993. godine, obavili smo razgovor sa “Vodolijom”, koji nam je izneo da je 3. juna ove godine, u Vukovaru odr`an sastanak Izvr{nog saveta op{tine Vukovar, na koji su bili pozvani svi direktori radnih organizacija iz Iloka, kao i ~lanovi upravnih odbora istih radnih organizacija. Dnevni red sastanka je bio – 1. Politi~ko-bezbednosna situacija u op{tini Vukovar, sa posebnim osvrtom na Ilok i pod 2. Privredna problematika. Uvodnu re~ za prvu ta~ku dao je predsednik Izvr{nog saveta Milovan Vi{i}. U uvodnoj re~i je izneo da je u ovom trenutku u Iloku
6

do{lo do velikih poreme}aja u odnosima Ilok – Vukovar, pre svega optu`uju}i prisutne zbog toga {to Ilok, navodno, `eli da se otcepi od Vukovara, te da formira sopstvenu op{tinu ili da se pripoji Ba~koj Palanci. U tom kontekstu, pomenut je i problem paravojnih formacija u Iloku (crvene beretke) kao i po~etak izla`ewa novina “Ilo~ka re~”. Posle uvodnog izlagawa, od pojedinaca koji su diskutovali, izneti su stavovi – da je sav haos i nered, te ometawe vlasti u Iloku posledica dolaska paravojnih formacija u Ilok, te se u tom kontekstu tra`i i “krivac” za wihovo dovo|ewe. Kao jedan od krivaca za dovo|ewe crvenih beretki u Ilok, pomiwe se i Zdravko Vra~arevi}, direktor “Agrokomerca” iz Iloka, koji je bio prisutan na pomenutom sastanku. Miroqub Vujovi}, sekretar za narodnu odbranu Vukovara, rekao je da je dovo|ewe paravojnih formacija Kertesovo maslo i DB Srbije, te da se u posledwe vreme Kertes opet vi|a u Iloku. Miroqub je nadaqe izneo da su crvene beretke napale i oterale sa Pajzo{a pripadnike Vojske Krajine. Milovan Buha, direktor “Razvitka” iz Iloka, izneo je, da je u posledwe vreme on li~no, a i radna organizacija u kojoj radi, pritisnuta “reketom”, te da se to stawe vi{e ne mo`e tolerisati. Milanovi} Milan, zvani Mrgud, tra`io je da mu se da deset dana vremena i da }e o~istiti Ilok od crvenih beretki. Posle ovih izjava za re~ se javio Vra~ari}, koji je, po{to je li~no optu`en, prisutnima pro~itao dokument (dostavqa se u prilogu ove informacije – prim. op. radnika) iz kojeg se vidi ko je insistirao na formirawu kampa u dolini “Lovka”, za sme{taj specijalne jedinice Vojske Krajine. S obzirom da se ovome niko nije nadao (da postoji ovakav dokument – prim. op. radnika) diskusija je prekinuta, jer je o~ito krenula ne`eqenim tokom. Odmah zatim donet je zakqu~ak da se za deset dana odr`i novi sastanak u Iloku, sa tim da Milanovi} prethodno isti o~isti od crvenih beretki i da o tome podnese izve{taj. U nastavku sastanka, pokrenuto je pitawe op{tine Ilok, pa je Vi{i} izneo direktne optu`be na ra~un prisutnih – da su oni inicijatori secesije Iloka u odnosu na Vukovar, s ciqem da se oformi nova op{tina Ilok, ili da se Ilok pripoji Ba~koj Palanci, {to je, u krajwem slu~aju, jednako lo{e, gledano sa stanovni{tva Vukovara. U svim diskusijama nakon toga, ~lanovi Izvr{nog saveta su prosto insistirali da predstavnici Iloka priznaju ovakve aktivnosti (iako objektivno ovakvih aktivnosti, u ovom trenutku u Iloku nema – prim, op. radnika). Ovoliko insistirawe pojedinaca iz Izvr{nog
7

saveta Vukovara na stvarawu “slu~aja Ilok”, nije bilo jasno nikom od prisutnih predstavnika Iloka, a obja{wewe je stiglo sutradan – 4. juna, na sastanku Oblasnog ve}a, gde je bio poku{aj da se na dnevni red stavi “problem Vukovara”. Na op{te iznena|ewe, to nisu tra`ili odgovorni qudi iz Vukovara (Vi{i} je ~ak protestvovao) ve} neki drugi predstavnici iz Oblasnog ve}a. O~ito je da nekim snagama u Vukovaru, a i Izvr{nom savetu ne odgovara pretresawe problematike Vukovara, pa je bilo hitno potrebno otvoriti problem Iloka. Po re~ima Vi{i}a, stvarawe op{tine Ilok ili pripajawa Ba~koj Palanci nije slu~ajno i to se, po wegovim re~ima, uklapa u mutne igre Srbije sa Hrvatskom, jer bi se, navodno trebao `rtvovati Vukovar otvarawem koridora Hrvatskoj prema Dunavu i vra}awe Hrvatskoj statusa podunavske zemqe. Po ovoj ta~ki nisu doneti nikakvi konkretni zakqu~ci. Vezano za novine “Ilo~ka re~”, Vi{i} je izneo da je to samo dokaz svega onoga {to je ranije re~eno (stvarawe op{tine Ilok) te da je o~ita veza izme|u “Ilo~ke re~i”, pojave crvenih beretki u ve}em broju u Iloku i rovarewe iz Ba~ke Palanke kroz stvarawe op{tine Ilok, odnosno pripajawa Ba~koj Palanci. U odnosu na ovu ta~ku, donet je zakqu~ak da privreda Iloka prestane finansirati “Ilo~ku re~”, kako bi dokazala da ne stoji iza secesije Iloka u odnosu na Vukovar. “Vodolija” je izneo svoje vi|ewe kompletnog sastanka uz komentar – da je o~ito da ne{to {to bi se moglo dogoditi u Vukovaru, pani~no se poku{ava preneti u Ilok, kako bi se skrenula pa`wa sa pravih problema u Vukovaru, te da je ovaj “obra~un” sa Ilokom propao zbog toga {to nije i{ao planiranim tokom, i da je sve, za sada, samo odgo|eno za neka “boqa vremena”. “Vodolija” je prisustvovao i Skup{tini Oblasnog ve}a i sastanku predstavnika ~etiri op{tine, koji je odr`an 2. juna ove godine u Borovu. Na tom sastanku, pored raznoraznih diskusija, doneti su i neki zakqu~ci, kao na primer: – du`nosti predsednika Oblasnog ve}a razre{en je Ilija Kon~arevi}, – zauzet je stav o teritorijalnom i ekonomskom statusu Oblasti Slavonija, Barawa i Zapadni Srem, tra`i se autonomija za ovu oblast, kako teritorijalna tako i ekonomska, sa svim atributima dr`avnosti, – zauzet je stav o hitnom raspisivawu izbora, gde se tra`i da se izbori sprovedu u {to kra}em roku, a najkasnije za 60 dana, – zauzet je stav i zadu`ena je delegacija koja }e prisustvovati Skup{tini Republike Krajine, da se pokrene pitawe razre{ewa funkcije predsednika Skup{tine Krajine, Mileta Paspaqa.
8

Po re~ima “Vodolije”, najkarakteristi~nija diskusija na navedene teme je bila diskusija Bogi} Steve, zvanog Jajo, koji je izneo da se vi{e ne mo`e dopustiti da nerazvijeni Knin koristi Oblast Slavonija, Barawa i Zapadni Srem, te da se iz Vukovara i okoline sve “vu~e” za Knin, a oni tamo ni{ta ne rade, nego primaju pomo} i dangube. Insistirao je na tome da Oblast mora imati svoju autonomiju, te da Oblast treba da ostane u istoj dr`avi, ali ni{ta vi{e o toga. Po svim drugim pitawima, Oblast treba da bude potpuno samostalna i naslowena na Srbiju. Vezano za ujediwewe Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, Bogi} je izneo da oni nemaju ni{ta protiv da se te dve Republike ujedine, ali da Oblast od toga nema gotovo ni{ta, te da je i fizi~ki razdvojena od ovih dveju Republika, pa tim pre treba insistirati na autonomiji. “Vodolija” je, tako|e, primetio, da u istupima delegata iz Barawe, sve vi{e dolazi do odvajawa Barawe od Slavonije i zapadnog Srema, jer po istupima, delegata iz Barawe, o~ito je da su oni dovoqni sami sebi, te da su veze sa ostalim delovima Oblasti, sve slabije. Na kraju razgovora, “Vodolija” je izneo svoje vi|ewe kompletne politi~ke situacije na raznim nivoima u Republici Srpskoj Krajini. Na nivou dr`ave: Predsednik dr`ave ne zna {ta rade predsednik Skup{tine i predsednik Vlade. Vlada ne zna i nema veze sa obojicom. U celoj dr`avi svi su za izbore, a sve se ~ini da do izbora ne do|e, uz istovremeno nastojawe da sve institucije u dr`avi {to vi{e oslabe, a to zna~i da i dr`ava oslabi. Na nivou oblasti: Svaka oblast vu~e na svoju stranu i svaka oblast misli da je ona druga iskori{tava. Ide se iz krajnosti u krajnost, tako da se u ovom trenutku od oblasti koje su bez ikakvih ingerencija, `eli stvoriti oblast sa atributima prave dr`ave. Na nivou op{tina: Svaka op{tina je zatvorena i protiv je one druge, susedne ili bilo koje druge. Sve op{tine negiraju svaku vi{u instancu, jer su lokalni mo}nici toliko oja~ali da su stvorili mini-dr`ave u okviru op{tina. Unutar samih op{tina, svaka mesna zajednica je tako|e zatvorena sredina, te se i tu mo`e re}i da su i to dr`ave u dr`avi. Operativni radnik, Lazar [arac
9

MCDXXXIV
Centar RDB Ni{ Ekstremizam 73-051 7. 6. 1993. godine OA “Jug”

Slu`bena bele{ka
Na osnovu podataka dobijenih od na~elnika OUP-a Aleksinac (prezentirala ih prijateqska veza) na relaciji Beograd – Novi Pazar odvija se ilegalna trgovina oru`jem sa olu~enim cevima. Glavna veza u ovoj transakciji je Hodoli Be}ir iz Podujeva, a posrednik u trgovini je Mehaq Haqiq, iz sela Pridoga kod Pe}i. Kupoprodaju oru`ja realizuju Biberovi} Refik iz Novog Pazara, ulica Gojka Bra~anina, koristi telefon 020-29-131 i Puzovi} Safet iz Novog Pazara, Gojka Bra~anina bb. U~esnik u ovim transakcijama je i Vukovi} Du{an iz Beograda, op{tina Zvezdara, ulica Odeska broj 1, koji i donosi oru`je u Novi Pazar. Navodno, ova ilegalna trgovina oru`jem se odvija pod lozinkom “Trula tre{wa”. S obzirom da navedena lica nisu sa na{eg podru~ja, nismo u mogu}nosti da proverimo indicije o ilegalnoj trgovini navedenih lica, te smatramo potrebnim da se Slu`bena bele{ka dostavi nadle`nim centrima radi upoznavawa i eventualnog daqeg operativnog kori{}ewa. Kucano u 3 primerka: 1 prim. RDB MUP RS – III uprava 1 prim. RDB MUP RS – V uprava 1 prim. Centar RDB Ni{ – OA “Jug” Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina: Saglasan, pomo}nik na~elnika Krasomir Risti} Analiti~ar, Radoje Nikoli}

MCDXXXV
Centar RDB Ni{ ITOS
10

73-030 22. 6. 1993. godine

Slu`bena bele{ka
Veza: Telegram Centra RDB Vaqevo broj 668 od 15. 6. 1993. godine. Postupaju}i po zahtevu Centra RDB Vaqevo, dana 16. 6. 1993. godine izvr{eno je preuzimawe Mazi} Ive, sve{tenika RKC iz Vaqeva, koji je kod CRDB Vaqevo zahva}en merama RDB, u ciqu preduzimawa mera i radwi RDB na wegovom pokrivawu za vreme boravka na podru~ju Centra RDB Ni{. Mazi} Ivo je preuzet dana 16. 6. 1993. godine, u 15 ~asova, u Aleksincu, gde je posetio vernika RKC, Stojanovi} Ivana u privatnom stanu u ulici D. Trivu`ye broj 34/5. Mazi} je doputovao u dru{tvu sa Iaco­ bu­ }i­\i­ ro­ la­ mom, italijanskim dr`avqaninom. U Aleksincu su se zadr`ali oko 30 minuta i nastavili su put za Ni{ u 15,30 ~asova. Sa sobom su povezli i Stojanovi} Ivana. Napomiwemo da je Stojanovi} Ivan, po~etkom ove godine, boravio u Vaqevu kod Mazi}a i bio u vezi sa \irolamom, koji je sa sve{tenikom Bonom boravio u Ni{u 20. 3. 1993. godine i sa izvesnim Radetom. Prema na{im saznawima, svrha wihovog tada{weg dolaska u Ni{ je bila s ciqem prikupqawa potrebne dokumentacije za lica koja su prihvatila da sa grupom vernika RKC, koju organizuju Mazi} i \irolamo, putuju u inostranstvo. Od zainteresovanih lica uzimali su fotokopije putnih isprava i odre|ena nov~ana sredstva. Sa ovom aktivno{}u bio je upoznat i izvesni Pero iz Ni{a, vernik RKC. Mazi} je u Ni{, sa ovim licima, doputovao u 16 ~asova. Usput je povezao i Jadranku Filipovi}, suprugu Zorana Filipovi}a. Sa vozilom marke “reno klio”, reg. oznake Peskara PE-349-253, crvene boje, u{li su u dvori{te RKC u Ni{u. Do~ekao ih je Pero. U crkvi su se na razgovoru zadr`ali do 18 ~asova i 15 minuta, kada su napustili Ni{ i otputovali u pravcu Aleksinca. Prema na{im saznawima, sve{tenik RKC u Ni{u, Stjepan Patqak, nije bio voqan da Mazi} i \irolamo do|u u Ni{, s obzirom da je odsutan Antun Pe~ar, stare{ina crkve. Prema navodima Mazi}a, u [apcu je organizovana grupa vernika RKC, koji treba da otputuju za Italiju, a svrha dolaska u Ni{ je da kandidatima za odlazak u Italiju, \irolamo i on daju bli`a uputstva i da se sretnu sa “qudima iz zajednice” (misli se na ni{ku `upu RKC, prim. operativni radnika). Kako Stjepan Patqak nije
11

bio voqan da ih primi u crkvenim prostorijama, Mazi} je izrazio spremnost da ovaj razgovor i susret sa vernicima obave i u ne~ijoj privatnoj ku}i. U vezi wihovog dolaska za Ni{, Ivan Stojanovi} je bio upoznat preko Mazi}a dana 13. 6. 1993. godine. Sastanku u RKC u Ni{u, pored Mazi}a i \irolama, prisutni su bili, Stojanovi} Ivan, Jadranka Filipovi}, Pero N. sa `enom i Miroslava N. iz Aleksinca. O ovom sastanku Stjepan Patqak je informisao Antuna Pe~ara, dana 17. 6. ove godine, prenev{i mu da su se pomenuti zadr`ali na sastanku dva sata i da je Ivan Stojanovi} dobio vizu i avgusta meseca ove godine putuje za Ameriku, dok \irolamo ostaje u Italiji, a na wegovo mesto dolazi drugo lice. Antun je ovu promenu \irolama sa olak{awem prihvatio. Napomene: boravak Mazi}a i \irolama u Ni{u je foto-dokumentovan. Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina Saglasan pomo}nik na~elnika, Vitomir @ivkovi} Kucano u 4 primerka 1 prim. RDB MUP RS – I uprava 1 prim. RDB MUP RS – V uprava 1 prim. Centar RDB Vaqevo 1 prim. Centar RDB Ni{ Operativni radnik, Neboj{a \or|evi}

MCDXXXVI
MUP RS – Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB Vrawe I odsek – MOS 55-035 28. 6. 1993. godine

Slu`bena bele{ka
Prema BJRM, SO Bosilegrad grani~i se u du`ini od 14 (~etrnaest) kilometara. Na tom prostoru SO Bosilegrad nalaze se sela: Karamance, Gole{ i @eravino, a na teritoriji sela @eravino na12

lazi se karaula VJ, koja je doskora pokrivala deo granice prema Bugarskoj, a sada i prema BJRM. Na podru~ju pomenute teritorije `ivi oko 600 ({esto) stanovnika, prete`no stara~kih doma}instava. Navedena sela od centra SO Bosilegrada udaqena su 40 km, a od Krive Palanke – BJRM oko dvadesetak, to je i dovelo do migracije stanovni{tva prema BJRM. Pored ekonomskih veza prema BJRM, karakteristi~no je da je 80 odsto doma}instava sa ovog podru~ja naseqeno u BJRM, a pre svega u Krivoj Palanci. Raspola`emo podacima da jedan broj lica sa ovog podru~ja koja su pre otcepqewa radila u MUP i VJ i sada rade tamo. [to se ti~e sredstva javnog informisawa, radija i televizije, zbog tehni~kih nemogu}nosti me{tani iskqu~ivo prate program RTV Skopqe, tako da je zbog neobjektivnog informisawa jedan broj lica potpao pod propagandni uticaj, a posebno se ose}a propagandna aktivnost stranke VMRO. Od po~etka juna meseca 1993. godine, na ovom prostoru, tj. na teritoriji BJRM prime}eni su vojnici stranih zemaqa iz sastava OUN. Raspola`emo proverenim podacima da su do sada vojnici OUN nekoliko puta ulazili na teritoriju SRJ, odnosno ovih sela, dolazili u kontakt sa stanovni{tvom, a boravili su i u prodavnici DP “Sloga” iz Bosilegrada u selu Gole{ u kojoj radi Jana~kov Dane, ro|en u selu Karamanica, SO Bosilegrad, a stalno je nastawen u Krivoj Palanci. Prema podacima koje imamo, Jana~kov je veoma blizak sa svim organima vlasti u Krivoj Palanci – BJRM. Sredinom meseca, patrola od tri pripadnika iz sastava OUN {vedske vojske, prona|ena je u dubini teritorije SRJ, tj. u blizini rezervoara na{e karaule. Od strane na{e vojne patrole sprovedeni su do karaule i nakon obavqenog razgovora od strane organa bezbednosti VJ opomenuti su da ubudu}e ne ~ine takve prekr{aje i povrede dr`avne granice SRJ. Preko pozicija i na drugi na~in i daqe }emo pratiti ovu i drugu aktivnost iz BJRM prema ovom prostoru, a posebno aktivnost Makedonske obave{tajne slu`be. Kucano u 3 primerka Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB I upravi 1 h MUP RS RDB V upravi 1 h Centru RDB Vrawe Operativni radnik, Ivanov Aleksandar
13

MCDXXXVII
Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odeqewe – Savski venac 71-0506 5. 7. 1993. godine

Slu`bena bele{ka – o delatnosti Mirka Jovi}a –
Preko pouzdanog izvora informisani smo da je Mirko Jovi}, 30. 6. 1993. godine, kontaktirao sa Mimom Bulatovi}em iz Podgorice. U kontaktu Bulatovi} izra`ava svoje nezadovoqstvo radom Op{tinskog odbora SNO u Podgorici, kao i celokupnim radom stranke u Crnoj Gori. Navodi primer da im je Liberalna stranka prakti~no preuzela Kola{in. Jovi} uverava Bulatovi}a da }e rad stranke potpuno druga~ije izgledati posle sednice Glavnog odbora koja }e se odr`ati krajem jula meseca. Na sednici }e se razgovarati o reorganizaciji stranke tako {to }e se formirati okru`ni i vojvodski odbori. Tako|e, obave{tava Bulatovi}a da }e nekoliko dana biti na putu, tj. da 2. 7. 1993. godine putuje za Prwavor a zatim za Suboticu. Kucano u 4 primerka Dostaviti: 1 h III uprava RDB MUP RS 1 h V uprava RDB MUP RS 1 h V odeqewe CRDB 1 h operativni radnik Operativni radnik, Mani} Jovica

MCDXXXVIII
MUP Srbije RSDB V uprava Centar za mikrofilm 8. 7. 1993. Fond PD1
14

Dokument, evidencioni broj: 9300 27007 Po~etna pozicija: 02176A07 Krajwa pozicija: 02176A10 Delovodni broj dokumenta: 38392 Broj snimaka: 4 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB Beograd IV Odeqewe Odsek u Zvezdari SAD, 71421 2. 7. 1993. Izve{taj o rezultatu tajne kontrole telefonskih razgovora Podaci se odnose na rezultate primene mere TKTR sa telefona koji koristi Zoran \or|evi}. Izvor saznawa: Kontrola telefonskog ili teleprintersko naziv: 336-314 broj: 01-819-92 Broj strana dokumenta: 002 priloga: Dokument ulo`en u dosije: PO \or|evi} Zoran Broj pisarnice stvaraoca: 7666 Broj pisarnice primaoca: 38392 Datum: 2. 7. 93. Datum: 5. 7. 93. MF-broj: 02176A07 – 02176A10 Datum obrade: 6. 7. 93. Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odeqewe – Zvezdara 71-0421 2. 7. 1993. godine

Izve{taj: – o rezultatima primene mere TKTR sa telefona broj 336-314 koji koristi Zoran \or|evi} –
Mera se primewuje na osnovu Re{ewa Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije br. 01-819/92. od 30. 9. 1992. godine.
15

Primenom mere dobijeni su slede}i rezultati: Dana 18. 6. 1993. godine, Zoran \or|evi} se preko oca Blagoja interesovao za stawe u zemqi, a posebno za stawe u Srpskoj Republici, nakon referenduma o ujediwewu sa Republikom Srpskom Krajinom. Blagoje ga je ukratko upoznao sa najnovijim doga|ajima uz napomenu da se referendum sprovodi zato {to su navodno Radovan Karayi} i Nikola Koqevi} protiv ujediwewa i protiv su referenduma, o ~emu ga je navodno upoznala Biqana Plav{i}. Biqana Plav{i} i Blagoje su u me|usobnoj polemici izrazili obostrani revolt {to se Zoranova saznawa iz Va{ingtona nedovoqno koriste od starne bosanskih Srba, a po pri~awu Biqane Plav{i}, samo zbog toga {to Zoran u svojim komentarima apostrofira predsednika Republike Srbije Slobodana Milo{evi}a. Sva saznawa koja Blagoje dobija od Zorana iz Va{ingtona, prosle|uju bosanskih Srbima, zbog ~ega ga je Zoran upozorio na opreznost, smatraju}i da jo{ uvek veliki uticaj me|u wima ima Ekme~i}, u koga Zoran nema poverewa. Po pri~awu Blagoja, Zoran i Miomir kontaktiraju lidera DSS Vojislava Ko{tunicu i navodno su se nedavno dogovorili da Ko{tunici naprave ekonomski program. U svojim komentarima Zoran i Miomir isti~u da Amerika prihvata sve {to narod Srbije usvaja, te smatra da }e prihvatiti i priznati referendum oko ujediwewa. Po wima, tome ide u prilog pogor{awe ukupne situacije u svetu, potenciraju}i demonstracije u (ne~itko ime mesta) gde su organizovane protiv Krav~uka, a za prisajediwewe Ukrajine Rusiji. Zoran smatra da bosanski Srbi treba da puste muslimane da iza|u na more, kako bi odvojili hercegova~ko primorje od severa, zbog ~ega ponovo potencira neophodnost ujediwewa i savetuje bosanskim Srbima da {to pre proglase ujediwewe. Isti~e da Zapad, odnosno SAD i Nema~ka isporu~uju oru`je muslimanima iako zvani~no nije ukinut embargo na isporuku oru`ja muslimanima. Kucano u 4 primerka Dostaviti: 1 h I up. RDB MUPRS 1 h V up. RDB MUPRS 1 h V odeq. CRDB 1 h op. radnik Operativni radnik, Milivoje Arsi}
16

MCDXXXIX
MUP Srbije RSDB V uprava Centar za mikrofilm 15. 7. 1993. godine Fond PD1 Dokument, evidencioni broj: 930027536 Po~etna pozicija: 02219C09 Krajwa pozicija: 02219C11 Delovodni broj dokumenta: 38909 Broj snimaka: 3 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB Beograd I odeqewe Obave{tajne slu`be – op{ti pojam, 71402 Dana: 12. 7. 1993. godine

Izve{taj o rezultatu tajne kontrole telefonskih razgovora
Podaci se odnose na rezultate OTM TKTR prema objektu “[ema”. Izvor saznawa: Kontrola telefonskog ili teleprintersko Naziv: Broj: Broj strana dokumenta: 001 Priloga: Dokument ulo`en u dosije: Broj pisarnice stvaraoca: 4959 Datum: 13. 7. 1993. godine Veza broj: Broj pisarnice primaoca: 38909 Datum: 14. 7. 1993. godine MF-broj: 02219C09 – 02219C11 Datum obrade: 14. 7. 1993. godine Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd
17

I odeqewe – IZOS 71-0402 12. 7. 1993. godine

Izve{taj – o rezultatima TKTR –
Primenom OTM TKTR prema objektu “[ema”, dana 7. 7. 1993. godine, do{li smo do slede}ih saznawa: “[emi” se javila Slavica i obavestila je da je vodila na ru~ak gospodina Doj~a koji joj je tom prilikom rekao da }e sve biti sre|eno. Advokat Gugl je nazvao “[emu” i obavestio je da }e gospodin Doj~ srediti trajni boravak ali u fazama – prvo 30 dana sa garancijom, pa 6 meseci, ponovo 6 meseci, potom na godinu dana i onda trajno. Protivusluga je konzulov (Doj~ev) boravak u “[eminom” hotelu na Kipru. “[ema” je nazvala Slobodana Rajha i najavila mu veliki posao pod uslovom da Kelman pristane da “to odradi”. Zato insistira da se Kelmanu ponudi ve}i procenat jer se radi od 10 miliona maraka za mesec dana. “[emu” je tra`io Dra{ko Kne`evi} iz GSUP-a u “29. novembru” ali je nije na{ao. “[ema” je razgovarala sa Mihaqem Kertesom i u jednom trenutku izme|u ostalog rekao “… revizija nije zavr{ena.. Vlada mi je problem jer on nema tri ~iste ni{ta da napi{e dok ]ur~i} ne stane iza wega!” “[ema” je razgovarala i sa Mrkowi}em iz CIP-a i obavestila ga “da bi \edovi} to hteo da uradi ali da Bora zeza!” “[ema” je razgovarala sa NN osobom o Klari Mandi} i izme|u ostalog rekla: “…sino} sam bila na brdu i Raja Konti} mi re~e da je iskqu~im iz svih ozbiqnijih poslova da ne pri~a i laje po gradu!” Kucano u 4 primeraka Dostavqeno: 1 h I uprava RDB MUP RS 1 h V uprava RDB MUP RS 1 h V odeqewe CRDB 1 h Operativnom radniku Operativni radnik, Goran Petrovi}
18

MCDXL
Centar Resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odeqewe – Zvezdara 71-0324 28. 7. 1993. godine

Slu`bena bele{ka o obavqenom razgovoru sa Bajkovi} Borisom, izbeglicom iz Hrvatske
Dana 15. 7. 1993. godine, u SM Zvezdara, po naredbi suda, priveden je Bajkovi} Boris zbog u~iwenog KD po ~lanu 33, st. 1 Zakona o javnom redu i miru (nelegalno posedovawe oru`ja). Bajkovi} je od radnika JB Zvezdara zatra`io da mu omogu}e kontakt sa SDB o ~emu su nas obavestili, te je nakon saglasnosti na~elnika IV odeqewa CRDB, sa Bajkovi}em obavqen razgovor, u kome je izneo slede}e: Bajkovi} Boris, ro|en 4. 7. 1960. godine u Novoj Gradi{ki, od oca Svetozara i majke Marije Krawa~evi}. @iveo je u Podravskoj Slatini gde je imao svoju ku}u u Sun~anoj ulici broj 7. Tamo je `iveo sa svojom porodicom, suprugom, Baya Sne`anom, ro|enom 8. 10. 1964. godine, od oca Bogdana i majke Milke i dva sina, Aleksandrom, ro|enim 1985. i Ninoslavom, ro|enim 1986. godine. Boris je zavr{io sredwu {kolu primewenih umetnosti, odsek fotografije u Osijeku, a bio je zaposlen u fabrici “Gaj” u Podravskoj Slatini. Boris se po nacionalnosti izjasnio Srbinom, iako je ro|en u braku od oca Srbina i majke Hrvatice, te je odmah po izbijawu hrvatsko-srpskih sukoba, bio, kao pripadnik TO, u okviru JNA Slavonije, Barawe, zapadnog Srema i Krajine. Navodi da mu je komandir jedinice bio poru~nik Goran Mihajlov, a komadant Veqko Vukeli}, sada{wi potpredsednik Skup{tine Krajine. Wegova jedinica je razbijena na polo`aju kod Burje, kod Pakraca, krajem decembra 1991. godine i nakon povla~ewa, Boris sa jo{ {estoricom svojih drugova prelazi u Srbiju, u Beograd, i od januara 1992. godine svi zajedno stavqaju se na raspolagawe SSNO. Formirana je diverzantska grupa koja je po nalozima SSNO dejstvovala na rati{tima u BiH, a Boris je postavqen za komandira ove grupe. Boris navodi da je neposredno bio u kontaktu i radio po zadacima pukovnika Gli{ovi}a i pukovnika Adamovi} Mihajla iz SB JA.
19

Nezadovoqan odnosom SB JA prema wemu, Boris samoinicijativno prekida vezu sa SB JA, a grupa kojom je komandovao rastura se i delom se prikqu~uju regularnoj srpskoj vojsci u Republici Srpskoj, a Boris se prikqu~uje “Srpskim sokolovima”. Ovde je isto delovao u okviru diverzantske grupe i ostao je vrlo kratko, tako da sada kao izbeglica sa porodicom `ivi u Mirijevu, u ulici Mirijevski venac broj 32, gde ima iznajmqen stan kod \or|evi} Svetislava. Boris navodi da u Hrvatsku, nakon napu{tawa rati{ta, nije odlazio, niti odr`ava vezu sa bilo kim, pa ni sa svojim roditeqima. Sa wima je do{ao u sukob jo{ pre izbijawa rata u Hrvatskoj, tako da ih je i tada vrlo retko kontaktirao. O ocu navodi da je u penziji od pre 5-6 godina, a radio je kao na~elnik SUP-a u Podravskoj Slatini i bio je funkcioner i ~lan komiteta op{tine Podravska Slatina. Navodi da i sada `ivi u Podravskoj Slatini bez ikakavih problema, iako je Srbin, a po saznawu da mu je sin bio u borbama u srpskoj vojsci, javno ga se odrekao. Majka Marija, ro|ena 1939. godine, poti~e iz porodice koja je u toku Drugog svetskog rata bila aktivna u usta{kom pokretu i navodi da su wena tri ujaka (~ija imena ne zna) emigrirala odmah nakon zavr{etka rata u Argentinu. Boris ima i sestru Svetlanu, ro|enu 1963. godine, zaposlena je u MUP Hrvatske kao inspektor po putnim ispravama i strancima u MUP Podravska Slatina. Za wu navodi da je, verovatno, u znak iskazivawa lojalnosti Hrvatskoj, wega iako joj je brat, stavila na listu ratnih zlo~inaca. Zbog svega ovog, Boris potpuno prekida sve kontakte sa svojim roditeqima i sestrom. Napomena: Mi{qewa smo da je Boris dao “dozirane” podatke, posebno vezane za wegove sada{we veze sa Hrvatskom, jer je dosta minimizirao, a kao glavni motiv za wegov kontakt sa SDB je bila potreba da uspostavi vezu sa Sini{om Vu~ini}em, radi intervencije kod privo|ewa. Po wegovim re~ima, on je preko Sini{e bio u kontaktu sa D. Filipovi}em iz I odeqewa CRDB. Nakon dogovora sa D. Filipovi}em, omogu}eno je Borisu da telefonom razgovara sa Vu~ini}em, od koga je tra`io da preko svojih veza poku{a da ga oslobodi. Nakon razgovora, ponovo je vra}en SJB, koji su ga daqe prosledili nadle`nom sudu. Sa Borisom je dogovoreno o ponovnom kontaktu nakon izlaska iz suda, u kome bi izneo jo{ detaqa vezanih za podatke od interesa za SDB.
20

Mi{qewa smo da bi u ciqu ra{~i{}avawa i ustanovqavawa wegovih veza od interesa za SDB, trebalo primeniti i odre|ene mere i radwe, nakon ~ega bismo se odlu~ili za daqe postavqewe prema wemu. Boris nije evidentiran u OE CRDB kao ni u OI “Kaptol”. Kucano u 4 primerka: 2 h II uprava RDB MUPRS 1 h V od. CRDB 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Nikola Milenkovi}

MCDXLI
MUP Srbije RSDB V uprava Centar za mikrofilm 30. 7. 1993. Fond PD1 Dokument, evidencioni broj: 9300 28393 Po~etna pozicija: 02289C07 Krajwa pozicija: 02289C10 Delovodni broj dokumenta: 39789 Broj snimaka: 4 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB Beograd IV odeqewe Odsek u Zvezdari SAD, 71421 Dana: 26. 7. 1993. Izve{taj o rezultatu tajne kontrole telefonskih razgovora. Podaci se odnose na rezultate primene mere TKTR prema \or|evi} Zoranu, OO PO AOS. Izvor saznawa: Kontrola telefonskog ili teleprintersko naziv: 336-314
21

broj: 01-819/92 Broj strana dokumenta: 002 priloga: Dokument ulo`en u dosije: OO \or|evi} Zoran 71123920 Broj pisarnice stvaraoca: 7791 Broj pisarnice primaoca: 39789 Datum: 27. 7. 93. Datum: 28. 7. 93. MF-broj: 02289C07 – 02289C10 Datum obrade: 29. 7. 93. Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odeqewe – Zvezdara 26. 7. 1993. godine 71-0421

Izve{taj – o rezultatima primene mere TKTR sa telefona br. 336-314, koji koristi Zoran \or|evi}, PO po AOS-u –
Mera se primewuje na osnovu Re{ewa Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije br. 01-819/92. od 30. 9. 1993. godine. Primenom mere dobijeni su slede}i rezultati: U vi{e navrata Zoran \or|evi} i wegov brat Miomir iz Va{ingtona su insistirali kod oca Blagoja da stupi u kontakt sa Aleksom Buhom ili nekim drugim iz rukovodstva Srpske Republike i savetuje im da se diplomatski i korektno odnose prema organima UN i Evropske zajednice, jer smatraju da razlozi za vojnu intervenciju u SRJ nisu prestali i svi koji su bili za intervenciju, nastoje i daqe da sukobe na bosansko-hercegova~kom rati{tu re{e vojnom intervencijom na ciqeve bosanskih Srba. Isti~u da Va{ington zvani~no nije odustao od vojne intervencije i na{i bosanski Srbi moraju da shvate da }e Va{ington istrajati u ostvarivawu svojih ciqeva, zbog ~ega savetuju rukovodstvu Srpske Republike da ne prave gre{ke u vezi sa konvojima humanitarne pomo}i. Smatraju da je sada Va{ington postao centar antisrpske kampawe. Zoran i Miomir preporu~uju rukovodstvu Srpske Republike i Srpske Krajine, da izbegavaju saradwu i pregovore sa Hrvatima, isti~u}i da su Hrvati lukavi i da }e im uvek, kada im se pru`i prilika, zabiti no` u le|a.
22

U razgovoru sa ^aslovom Oci}em, otac Zorana \or|evi}a, Blagoje, isti~e da su izjave Milana Babi}a aktuelne i preporu~uje ^aslavu da prenese svoje savete Milanu Babi}u da bude uporan i istrajan u svojim nastojawima. Dana 15. 7. 1993. godine, Biqana Plav{i}, potpredsednik Skup{tine Srpske Republike javila se iz svog kabineta Blagoju \or|evi}u i upoznala ga da je doputovala sa Pala gde su se dobro proveli na slavqu. Biqana je istakla da je na terenu dosta ura|eno i izrazila zadovoqstvo {to su bosanski Srbi ostvarili kontinuitet i kontrolu Hercegovine na ~ijem prostoru se sada mogu slobodno kretati. Biqana Plav{i} smatra da je dobro sve ono {to rade narod i Vojska, za razliku od politi~ara, i ako po woj i oni shvataju su{tinu i koriguju svoje stavove. Na interesovawe Blagoja za Kninsku Krajinu, Biqana mu je rekla: “Oni nas uveravaju da je to ~vrsto i sigurno opredeqewe” i smatra da ujediwewe treba realizovati {to pre, dok je jo{ vru}e, postaviti granice, uz povremeno vojno anga`ovawe u zavisnosti od procene i potrebe. Na kraju razgovora, Biqana je iznela Blagoju da je tekst faksa, koji je Blagoje dobio od Zorana iz Va{ingtona i prosledio ga Biqani ne~itak i zamolila ga da joj dostavi original teksta, {to je Blagoje i obe}ao, nakon dogovora da }e Biqana poslati voza~a ispred stana Blagoja \or|evi}a i preuzeti tekst. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h I uprava RDB MUPRS 1 h V uprava RDB MUPRS 1 h V odeqewe CRDB 1 h op. radniku Operativni radnik, Milivoje Arsi}

MCDXLII
MUP Srbije RSDB V uprava Centar za mikrofilm 30. 7. 1993. godine
23

Fond PD1 Dokument, evidencioni broj: 930028450 Po~etna pozicija: 02294A07 Krajwa pozicija: 02294B02 Delovodni broj dokumenta: 39812 Broj snimaka: 8 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB Sremska Mitrovica Odsek u Rumi Srpski nacionalizam i {ovinizam Operativni radnik: Dra`i} Zdravko Datum: 21. 7. 1993. godine Izve{taj o rezultatu kontrole telefonskih razgovora Podaci se odnose na rezultate OTM TKTR prema Jovi} Mirku Izvor saznawa: kontrola telefonskog ili teleprintersko Naziv: Broj: Broj strana dokumenta: 6 Priloga: Dokument ulo`en u dosije: OO Jovi} Mirko; broj 894501257 Broj pisarnice stvaraoca: 989/2; datum 26. 7. 1993. godine Broj pisarnice primaoca: 39812; datum 28. 7. 1993. godine MF-broj: 02294A07-02294B02 Datum obrade: 29. 7. 1993. Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar resora DB Sremska Mitrovica Odsek Ruma 21. 7. 1993. godine – Srpski ekstremizam –

Izve{taj o rezultatima primene TKTR
Primena TKTR prema Jovi} Mirku – OO – 894501357, po srpskom ekstremizmu, iz Nove Pazove, SO Stara Pazova, do{li smo do slede}ih podataka:
24

Dana 12. 7. 1993. godine, ^eda A{anin iz SAD u kontaktu sa Jovi}em, istog obave{tava da u Jugoslaviju, dana 23-24. 7. 1993. godine, preko Bugarske dolazi Slobodan Negojevi}, rodom iz Zaje~ara, urednik novina. Isti }e, pored zna~ajnih poruka od A{anina, doneti i novac u iznosu od 90.000 (verovatno USA dolara). A{anin o~ekuje da }e ve}i deo ovog novca biti upotrebqen za nabavku uniformi za pripadnike oru`anih formacija Jovi}a. A{anin, izve{tava da je nekoliko dana boravio u ^ikagu, na kongresu Srpskog nacionalnog odbora, na ~ijem ~elu je bio od smrti predsednika Tomovi}a. A{anin je podneo ostavku na to mesto zbog udaqenosti, velikih tro{kova i smawene mogu}nosti delovawa. Bez obzira na molbe Srpske narodne odbrane i ~etni~ke organizacije, morao je da se zahvali na poverewu. Pored navodnog Jovi} i A{anin su komentarisali trenutnu situaciju na rati{tu u Bosni, {to u celini prenosimo: M – “Pa da, oti}i }e jedan deo i za to, jer mi tamo imamo da vam ka`em, ka`em, ne znam da li ste ~uli, imamo jednu dobru, ne znam da li ste ~uli, imamo jednu dobru vest ovamo, najva`nije strate{ko mesto, vi ste to tamo obilazili jo{ u pro{lom ratu sigurno, Trnovo, ovo kod Sarajeva, to je kona~no sad u srpskim rukama. To je ina~e, strate{ki najva`nije ta~ka u ~itavoj Bosni i Hercegovini jer su preko tog Trnovo imali spoj muslimani iz ovog dela oko Gora`da daqe tamo sa Rogojem i tamo tim drugim krajevima, tako da je to sad izuzetno va`no ka`em ovaj, ovaj Gata~ki. Hercegova~ki odred je to zavr{io i sada je to vi{e nego zna~ajno. Jer, izgleda sada ova me|unarodna zajednica nam daje zeleno svetlo da malo ofanzivnije nastupilo, jer zate`u oko ovih pregovora. Pa sad izgleda da ih jedino tako mogu opametiti, da izgube nekoliko tih ta~aka jo{ pa }e pristati na te ponude koje dolaze sa srpske i hrvatske strane. Tako da eto malo smo i oko toga. ^ – Ima li imalo nekih znakova da ovi nesre}ni i bezobrazni zapadni mediji i evropski, odobravaju va{ stav, sada da ih jo{ malo potisnete ili zbijete u neki }o{ak tako da oni moraju milom ili silom da prime ovo {to je status kvo tri. M – Da, da, da, ja ne znam toliko za medije, mi dobijamo onako povremeno izve{taje te sa Zapada, javqaju nam se ovi na{i qudi iz Londona, tako ponekad se ~ujemo, ali ja mislim da politika zvani~na i posrednici ovaj Oven i sve ono {to dolazi ispred Evropske zajednice, a i ove ve}e sile, da uglavnom sad su re{ili da ih na taj na~in priteraju uza zid. Jer, i ovaj {ef Ujediwenih nacija on je isto navijao da mo`e da povu~e sve humanitarne organizacije i plave
25

{lemove i sve, jer oni na neki na~in do sada dr`e i poma`u muslimane tako da sad definitivno ne}e niko za wih da ratuje i da }e morati da prihvate ovo fakti~ko stawe. I to je kona~no ono {to nama garantuje, makar u prvoj fazi, dobar neki polaz za daqe, mislim. ^ – Da li ima nekih ve}ih okr{aja izme|u muslimana i nas oko Gora`da ili ne|e daqe? M – Pa nema, osim ovog sad {to je bilo, to je vrlo zna~ajno. To Trnovo jer je to wima bila glavna odstupnica, fakti~ki Gora`de je sad potpuno odse~eno. ina~e mi sad nemamo uop{te potrebe da napadamo Gora`de i ja mislim da je wima pametno da {to pre prihvate te uslove koje im nude Karayi} i ovaj Boban, jer oni ako to sad ne prihvate oni }e biti u vrlo nezgodnom polo`aju. Wih niko tu ne juri, niko wih ne}e gawati ne{to i terati odatle i ubijati, ali oni jednostavno moraju da predaju oru`je jer oni su usred na{e teritorije. Nama je to na putu izme|u Crne Gore i Srbije, izme|u Hercegovine i Srbije, to je va`na ta~ka, to Gora`de i ja verujem da }e oni morati da naprave jedan ustupak. A Karayi} im je nudio tamo delove Sarajeva da da za Gora`de i za Srebrenicu. Tako da ka`em da to nije lo{a varijanta za wih ako se jednostavno odlu~e za to, jer oni ako budu insistirali na nekoj ratnoj opciji ono ne mogu da dobiju rat ni protiv nas ni protiv Hrvata, tako da im je boqe da {to pre. Ina~e, nema na drugim krajevima, mi smo sad najmawe u ratu, bar trenutno ali mislim da posle mo`e da se otvori jo{ jednom front u Krajini, ako budu Hrvati krenuli da napadnu Krajinu jo{ jednom, imamo sad malo kod Gora`da, Srebrenice i malo kod Tuzle, to su sad te tri strate{ke ta~ke. E sad ostaje da se vidi, mi se sad spremamo tamo u Hercegovini jo{, dole u dolini Neretve. To su Hrvati bili zauzeli zajedno sa muslimanima jedan na{ deo i tamo su nam prekopali i preru{ili one na{e manastire, i one jame koje su iz pro{log rata jo{ ostale. Ali sad su muslimani dobili Hrvate tu u dolini Neretve, a sad ja mislim da po{to nije lo{a situacija izme|u nas i Hrvata da tu postoji {ansa da mi napravimo jo{ jednu akciju u dolini Neretve i da se na Neretvi podeli granica izme|u nas i Hrvata. ^ – To bi idealno bilo. M – Ja mislim da se sada ~eka da se zavr{i taj wihov sukob tamo oko Mostara, oko Kowica, a onda ja mislim da mi imamo dovoqno snage da potisnemo muslimane i da podelimo sa Hrvatima, oni jednu obalu, mi drugu. I onda bi to bila neka prirodna granica izme|u nas i wih. To je to, ina~e ide se na pregovore, kontaktiramo sa qudima iz Krajine, dolaze oni ovamo, odlazimo mi tamo. Oni ako budu napadnuti ne mogu sami izdr`ati taj napad, tako da bi morali pomo}i mnogo i ovi iz Bosne i mi iz Crne Gore i Srbije.
26

^ – Bez daqwega, pa to se mora raditi. M – Mi radimo mnogo na tome i sa Marti}em i sa qudima koji su tamo, wihovi u vojsci, tako da sa te strane smo vrlo oprezni, mislim. Srbi u Bosni su se dobro organizovali, stvorili fakti~ki ve} svoju dr`avu i tamo }e wih te{ko neko ugroziti. Moramo im samo pomagati da brane te granice i eventualno da se vrati ta Neretva i tih par gradova, ali, ali za Krajinu se spremamo dobro da ukoliko zagusti ne{to da tamo pomognemo. ^ – Ja mislim da }e Tu|man napasti jo{ jednom. M – Po svemu sude}i ho}e, ti na{i obave{tajni krugovi javqaju da se oni spremaju i da sad oni samo takti~ki, zbog situacije u Bosni jer oni bez nas ne mogu ni{ta da urade. Ali oni }e posle toga da krenu. Tako da bi to bila jo{ jedna ofanziva od nekoliko meseci i, ako to izdr`imo, onda bi dobili u Krajini ono {to smo sad dobili u Bosni i zaokru`io bi se na{ prostor tamo. ^ – Pa ja mislim ako bi pomogli Srbija, Crna Gora. M – Da, da to su sad iskusni borci. ^ – Nemaju {anse. M – Nemaju {anse, jer mi imamo mnogo iskusnih boraca sad iz Bosne. To su elitne jedinice i ja mislim da }emo mi to sve dobro organizovati. I dobro je da se ne otvara odjednom vi{e frontova, jer nezgodno bi bilo, to je duga~ak front, vi to znate i sami, bar tog iskustva imate. Ali to je i wihova nesre}a, oni su biolo{ki slabiji od nas, Hrvati tako duga~ku garanciju ne mogu da brane, za wih je boqe {to pre da naprave neki dogovor sa nama, ja mislim. Oni nemaju toliko vojske, oni su sve ra~unali sa nekom vojnom intrevencijom spoqa. O~igledno da svet nije zainteresovan da ratuje tu. ^ – Ja sam ubje|en da Hrvati iz Bosne ne}e oti}i u Krajinu tamo da im pomognu. M –Ne, ne nema {anse, ja isto mislim. ^ – Zato {to su oni u mawini tu. M – Da, da, da ne}e sigurno. ^ – I ne}e da diraju u stvari koje mogu da budu eksplozivne i da ih uni{te potpuno. M – Ta~no, ta~no. To mo`e da ih ko{ta, jer oni znaju da na tim prostorima ne mogu nikako da dr`e tu teritoriju, ma nema wima, pa ~ak i ovi Hrvati iz Osijeka, pa ~ak i oni iz doline Neretve {aqu nam na{i qudi, imaju onu radio vezu znate, pa se ~uju ponekad preko te radio veze, uhvate jedne druge, ka`u naru~e ovi Hrvati iz Osijeka da Srbi opale nekoliko granata kod wih, ka`u da mora da bude napeta situacija, jer Tu|man ho}e da ih mobili{e i po{aqe na neke
27

frontove u Bosnu. I onda oni mole ovde ove na{e Srbe, slavonske i sremske, da oni ponekad ovako opale poneki metak, da kao i tu postoji opasnost, da ih dr`e kod ku}e da ne bi i{li na druge frontove. Za nas na tom prostoru jako mnogo radi. Jer mi smo uspostavili dobro fakti~ko stawe, tamo ima ipak kakva-takva na{a dr`ava, tamo postoji ta vojska i policija, radi i Skup{tina i vlada i neko sudstvo i sve `ivo. I sve du`e bude li i{lo tako, to se i prihvata i nema odustajawa od toga. ^ – Dobro je {to si mi rekao za ovo Trnovo i za ovo u dolini Neretve, to je. M – To su dve najva`nije za nas akcije. A ne bi `eleli ali moramo da budemo na oprezu za eventualnu odbranu Krajine. Odr`avamo s wima veze. Danas nam je na Majevicu oti{la jedna grupa, to je deo koji je naslowen prema centralnoj Bosni gde se sad biju te{ke bitke izme|u Hrvata i muslimana, tu je sto duga~ka ta na{a granica, treba to ~uvati, oni ne prave neku ofanzivu ali prave diverzije, i treba te qude odmeniti malo da odu na te poqske radove, pa smo jednu grupu poslali tu na Majevicu da malo zamene te qude tamo. To je vi{e neka odbrambena akcija. Treba to ~uvati, stradaju qudi od tih mina. Tako je jedan momak ostao bez noge. Jer oni su sad u panici, kod wih je sad podela u tom politi~kom vrhu, vidite ovaj Alija i Gani} oni su za tu totalno ratnu varijantu, a Abdi} bi da pregovara. Toga se treba ~uvati. ^ – Ja, toga se treba ~uvati. M – Slobodno dogovorite se vi s wim, on }e mi preneti, i hteo sam jo{ jednu stvar, mi 24-og imamo taj na{ Glavni odbor, ono {to vi ka`ete centralnu upravu. I trebalo bi videti sa gospodinom Babi}em da li je on slobodan, da li ima {anse da i on stigne u to vreme ovamo. ^ –Sigurno da nije, a preko Negojevi}a }u vam re}i u vezi toga. M – E dobro, dobro. ^ – Jer onaj ispad tamo {to je napravio jedan, mi smo ga doznali ne od vas, na nesre}u nego drugi nam je neko kazao, preko druge, da je tamo taj ispad bio. Mi smo doznali, to je done{eno u Izvr{ni odbor Srpske narodne odbrane i tu smo imali tri ~etiri sata veliku polemiku, sva|u i sve, i onda bilo je malo i neprijatno ali, uglavnom se sve zavr{ilo, ali Negojevi} }e vam re}i o tome. M. je predlo`io da bude makar Negojevi} na glavnom Odboru tu u Beogradu, do}i }e qudi iz Crne Gore, iz Krajine, iz Hercegovine, do}i }e qudi iz Nema~ke, verovatno iz Engleske. M. ka`e da se Negojevi} javi ~im do|e u Zaje~ar, a oni ~esto idu u tom pravcu.
28

– Ako bude ne{to trebalo nek se javi M. }e ovih dana biti tu u Beogradu. – ^edo se zahvaquje na izve{tajima i na divnim re~ima i ka`e da bi trebali da se ~uju bar jedanput mese~no. M – Ja }u sad da praktikujem, malo sam sad imao te izbore unutar SNO od aprila meseca znate, i sad imam dosta nekih novih qudi, jer je druga~ije postavqena ~itava organizacija. Jer mi smo sad objedinili ~itavu na{u organizaciju, ranije je to bilo podeqeno na te ogranke, iz Crne Gore, Srbije, iz Krajine, iz Bosne, sad je to objediweno sve kao jedna organizacija sa jednom tom upravom, sa jednim Izvr{nim odborom i onda to je novi na~in rada, tako da sam mnogo vremena proveo da qude uvedem u taj posao ali sad sam rastere}en poprili~no, sad mogu vi{e da putujem, podelio sam posao sa wima i taj teret i ovaj, sad }u ja da obezbedim da vam oni jednom nedeqno, putem faksa, o svim na{im tim akcijama i o svemu {to se de{ava ovde {aqu te izve{taje. A plus ovo {to se mi ~ujemo ovako telefonom, jednom nedeqno }ete imati celokupni taj presek, izve{taj o svemu {to mislimo da je va`no {ta se de{ava ovde. A ovako }emo mi posebno, nas dvojica, da se ~ujemo i da popri~amo jo{ o svemu.” O dolasku Slobodana Negojevi}a izve{tena je III uprava, putem depe{e, kao i o raspolo`ivim saznawima o planiranim aktivnostima istog, tokom boravka u Jugoslaviji. U narednom periodu radi}emo na identifikaciji ^edomira A{anina iz SAD, kao i pra}ewu aktivnosti Mirka Jovi}a. Ra|eno u 3 primerka 1 h MUP Republike Srbije – Resor DB – III uprava 1 h MUP Republike Srbije – Resor DB – V uprava 1 h u dosije Mirka Jovi}a – OO – 894501257 Operativni radnik, Zdravko Dra`i}

MCDXLIII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti 55-043 3. 8. 1993. godine Beograd, Kneza Milo{a 103
29

Dr`avna tajna Na osnovu ~lana 13, stav 3 ZUP-a Republike Srbije (“Slu`beni glasnik RS”; broj 44/91) ta~ka 5 i 56 Pravila o radu RDB, a na predlog CRDB Zaje~ar sp. br. 360/1 od 26. 3. 1993. godine, donosim

Odluku
Nala`em zavo|ewe OO nad Vu~kovi} Du{anom, ro|en 21. 4. 1954. godine u Zaje~aru, od oca Qubomira, Srbin, dr`avqanin SRJ, radnik FMT u “Zvezdanu”, stalno nastawe u Zaje~aru ulica @elezni~ka broj 56. Obrazlo`ewe Odlukom ministra unutra{wih poslova Republike Srbije, sp. br. 01-525/1 od 30. 10. 1991. godine, zavedena je PO po ekstremizmu za Vu~kovi} Du{ana. Operativno-istra`iva~kim radom do{li smo do podataka da je, krajem 1991. godine, na na{em podru~ju formirana paravojna formacija Srpska nacionalna garda, ~iji je komandant Du{an Vu~kovi}. Po{to je zavr{io obuku za instruktora SNG u Novom Sadu i Beogradu, Vu~kovi} je organizovao obuku gardista na brdu Kraqevica iznad Zaje~ara. Operativni podaci ukazuju da je u stalnom kontaktu sa {tabom komande Srpske garde, ~iji je ~lan {taba, i zamenik komandanta Osmajli} Zvonka. Krajem 1991. godine kao i u toku 1992. godine, sa ~lanovima Garde sa na{eg podru~ja, boravio je na ratom zahva}enom podru~ju u okolini Gospi}a i Nevesiwa, u trajawu od po mesec-dva dana. Prema raspolo`ivim operativnim saznawima, sa ovih podru~ja dono{ena je odre|ena koli~ina naoru`awa, koja je, prema podacima iz vi{e izvora, sakrivena kod poverqivog lica na podru~ju SO Svrqig, {to je sam Vukovi} pred svojim istomi{qenicima u par navrata iznosio. Tako|e, najnovija saznawa ukazuju, da pred najodanijim ~lanovima Garde, Vu~kovi} inicira potrebu formirawa udarnih trojki, koje bi bile sastavqene od najodanijih i najpoverqivijih qudi, a koje bi imale za ciq napade na pripadnike organa bezbednosti, u ciqu dola`ewa do uniformi i oru`ja, kidnapovawe “komunista” i osvetu prema vi|enijim qudima. U posledwe vreme, Vu~kovi} je izrazito aktivan na planu “mobilizacije ~lanova Garde, ~esto putuje van Zaje~ara, kao i za Beograd gde ostvaruje koordinaciju sa rukovodstvom, tako i na {irem podru~ju Zaje~ara, gde su navodno pripremqene odgovaraju}e baze za sme{taj qudstva i oru`ja, koje bi u odre|enom momentu bile u funkciji.
30

Namerava da, kada do|e prole}e, sakupi svoje qude i ode u {umu ili u baze po pojatama i selima, odakle bi vr{ili napade na vojne objekte i policijske stanice. Vu~kovi} je prisustvovao, dana 31. 1. 1993. godine, skupu ekstremista u selu Laznica na kome je vr{ena analiza dosada{weg rada, analiza prethodnih izbora i wihovih zadataka u narednom periodu. Glavnu re~ na skupu imali su Jankovi} Darko, ekstremista iz Petrovca i Du{an Vu~kovi}. Ekstremisti su na skupu ocenili da im je za realizaciju svojih planova i namera u ciqu nasilnog ru{ewa vlasti u Srbiji, potrebno stvarawe nekoliko brigada po 1000 vojnika kao i jedne elitne brigade od 2000 ~etnika, i hitno formirawe udarnih grupa u sastavu od 20–25 qudi obu~enih za brze diverzantske akcije, i ve} pomenutih trojki za likvidacije. Vu~kovi} se u potpunosti slo`io sa ovim i izrazio zadovoqstvo napomiwu}i da on mo`e da blokira sve zna~ajne putne pravce, kao i ulaz i izlaz u T. Krajinu, da ima svoje qude u svim vojnim objektima u Krajini, po~ev od oficira, podoficira pa do vojnika po ugovoru, kao i u miliciji u aktivnom i rezervnom sastavu. Vu~kovi} se trenutno nalazi na rati{tu u okolini Nevesiwa. Od 35 ~lanova Garde, koje je Vu~kovi} poveo na rati{te, velika ve}ina se posle izvesnog vremena vratila zbog nesloge, sva|e i straha od osvete me{tana za ono {to su po~inili na rati{tu. Kod jednog broja gardista, koji su se vratili sa rati{ta, prona|eno je samo u jednoj akciji RDB, posle ustupawa na{ih podataka, 26 ru~nih bombi i vi{e komada municije razli~itog kalibra. Prema saznawima kojima raspola`emo, ciq wihovog odlaska na rati{te je, ne borba sa neprijateqem, ve} kra|a i eventualna nabavka oru`ja, koje bi doneli sa rati{ta, {to potvr|uju i napred izneti podaci. Raspola`emo podatkom da su prilikom boravka na rati{tu jula 1992. godine, Vu~kovi} i jo{ dva ~lana Garde doneli automatske pu{ke sa postoqem iz kojih su pucali na mestu zvanom Suvodol nadomak Zaje~ara. Ciq obrade je pra}ewe, dokumentovawe i blagovremeno presecawe ekstremisti~ke i teroristi~ke delatnosti Vu~kovi} Du{ana i wegovih bliskih istomi{qenika. Na osnovu izlo`enog, odlu~eno je kao u dispozitivu ove odluke. Ra|eno u 2 primerka Dostavqeno: 1 h CRDB Zaje~ar/N 1 h RDB MUP RS – III/N Na~elnik RDB, Jovica Stani{i}
31

MCDXLIV
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar resora DB Sremska Mitrovica Odsek [id 3. 8. 1993. godine

Slu`bena bele{ka
Dana 8. 8. 1993. godine, prilikom dolaska operativnog radnika na posao, ispred zgrade SO [id, stajao je @ivkovi} Petar, portparol SRS, koji je operativnog radnika pozvao u pomenutu zgradu na kafu u kancelariju predsednika op{tine, koji se nalazi na godi{wem odmoru. Tom prilikom @ivkovi} je samoinicijativno izneo da se u posledwe vreme ne sla`e sa Petri} Milenkom, predsednikom SRS u [idu, zbog wegovih aktivnosti oko formirawa i priprema za delovawe S^P, kao i zbog sve ~e{}eg omalova`avawa @ivkovi}a kao li~nosti. Prema navodima @ivkovi}a, u svim op{tinskim organizacijama SRS u Srbiji, RSK i Republici Srpskoj, u okviru ove stranke, formiraju se, ili su ve} formirane sekcije S^P, ~iji je rad i postojawe prakti~no ilegalno. Kako daqe @ivkovi} navodi, juna meseca ove godine, iz glavne centrale SRS u Beogradu nare|eno je svim op{tinskim organizacijama SRS da u okviru S^P hitno formiraju naoru`ane odrede po MZ, gradovima i regijama, da isti budu organizovani po vojnom principu i da se u wih biraju mla|i qudi, ~ije se poreklo mora znati unazad tri kolena. Prema planovima koji su razra|eni, a koji se baziraju na izazivawu socijalnih nemira {irih razmera, svaka od ovih jedinica (ili vi{e wih) ima}e zadatak da u svojim mestima zauzmu SUP, po{tu, radio-stanicu i sli~no, odnosno, kako @ivkovi} navodi, “tada }e Voja staviti svoju {apu na sve institucije i izvr{iti dr`avni udar, preuzimawe vlasti u SRJ, RSK i Srpskoj Republici”. [to se ti~e teritorije Srema, kako @ivkovi} ka`e, za komandanta svih ~etni~kih jedinica postavqen je Petri}, a wegov zamenik je Vu~i}evi} Du{ko, zvani Golub, koji je ujedno i komandir jedinice S^P formirane u [idu. Prema operativnim saznawima kojim za sada raspola`emo u toku je formirawe ovih odreda u Kukujevcima i Erdeviku. U Kukujevcima glavni organizator i pokreta~ je Radovanovi} Milan, sin Qu32

bomira, ro|en 8. 7. 1962. godine u Vi{wi}evu, SO [id, lekar u ambulanti u Kukujevcima, ina~e prema planu budu}i predsednik SO [id. Zadatak da formiraju jedinicu S^P u ovom selu dobili su Mar~eti} Milorad, sin Gojka, ro|en 31. 10. 1961. godine u mestu Gradina, SO Virovitica, RH, ina~e zaposlen u Op{tinskom sudu u [idu kao pravnik i Leti} Milan, sin Trive, ro|en 7. 2. 1952. godine u mestu Majkovac, Podravski, SO Virovitica, zemqoradnik ~iji je sin Dra`en zaposlen kao milicionar u SUP-u [id. Prema za sada nedovoqno proverenim podacima, u Erdeviku glavni za formirawe jedinice S^P u ovom mestu je Stojakovi} Milan, komandir SM Erdevik, koji ina~e u posledwe vreme izbegava kontakte sa operativnim radnicima SDB. U sklopu navedenog cenimo potrebnim navesti i nedavnu izjavu Radakovi} Lazara iz Va{ice, SO [id, koji je operativnom radniku rekao da }e do kraja ove godine operativni radnik Centra RDB Sremska Mitrovica Bo`i} Miroslav biti postavqen za na~elnika CRDB Sremska Mitrovica a on za {efa Odseka RDB u [idu. Predla`emo da se nastave daqi kontakti sa @ivkovi}em, da se prikupqaju podaci za wegovu kompromitaciju kako bi se pridobio za rad po zadacima RDB, da se razmotre mogu}nosti primene OTS Slu`be prema nekim gorenavedenim licima. Pored toga, u toku je priprema dva lica za anga`ovawe za saradwu sa RDB po ovim pitawima (Kukujevci i Gibarac). Iz drugih izvora do{li smo do sli~nih podataka, pa }emo predlo`iti mere na suzbijawu i spre~avawu namera ekstremista. Ra|eno u 4 primerka Dostavqeno: 1 h MUP RS – Resor DB – III uprava 1 h MUP RS – Resor DB – V uprava 1 h OE Centra 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Momirski Dragan

MCDXLV
Centar RDB Vaqevo III odsek 7-052 4. 8. 1993. godine
33

Slu`bena bele{ka
Operativnim radom RDB na podru~ju op{tine Mali Zvornik, do{li smo do proverenih podataka da pojedini ekstremisti iz redova SRS zloupotrebqavaju svoju politi~ku funkciju u ciqu izazivawa nacionalne i verske mr`we i netolerancije {to je dovelo do uznemiravawa gra|ana muslimanske nacionalnosti i pojedinih gra|ana srpske nacionalnosti. Naj~e{}i oblici diskriminacije vr{e se po osnovu bespravnog ulaska u ku}e i stanove gra|ana muslimanske nacionalnosti u Malom Zvorniku, wihovom otpu{tawu sa posla, izbegavawa prijema gra|ana muslimanske nacionalnosti radi ostvarivawa wihovih prava kao i za{tite ideolo{kih veza koji su nosioci ili izvr{ioci navedenih inkriminisanih radwi. Po{to su pripadnici SRS pobedili na posledwim lokalnim izborima i obrazovali lokalnu vlast u Malom Zvorniku, zapa`eni su slu~ajevi zloupotreba odre|enih institucija radi sticawa materijalne koristi ili izra`avawa samovoqe i bezvla{}a. Tako je Neboj{a Proranovi}, predsednik odbora SRS u Malom Zvorniku, dana 6. 7. 1993. godine u pisanoj formi uputio dopis Celebi} Azemini iz Malog Zvornika, koja ima stan u Malom Zvorniku, ulica Mar{ala Tita S45/2, sa zahtevom da ista oslobodi stan od lica i stvari. Pri tome se poziva na pisani zahtev Skup{tine op{tine Zvornik i Tehni~ko-{kolskog centra Karakaj, gde je wen suprug Celebi} Fehim bio prosvetni radnik, a koji je izgubio posao nakon otpo~iwawa ratnih dejstava. U jednom drugom aktu, te nije naveden datum Proranovi} daje saglasnost na privremeno kori{}ewe stana Yuzdanovi} Yevada iz Malog Zvornika izvesnom Dragi}evi} Slavku, izbeglici iz @ivinica. Porodica Yuzdanovi} nalazi se u izbegli{tvu u Ma|arskoj i ista je deo ku}e izdala za stanovawe. Pre ulaska porodice Dragi}evi}, u deo stambenih prostorija bespravno se, obijawem ulaznih vrata, uselio Todorovi} Ilija iz Rasto{nice, SO Zvornik, kada je izvr{ena i kra|a stvari i odevnih predmeta. Poku{aj Yuzdanovi} Hatiye, supruge Yuzdanovi} Yevada, koja je u me|uvremenu do{la u zemqu i posredstvom advokata podnela tu`bu Op{tinskom sudu Loznica (P-1463/93) za iseqewe porodice Dragi}evi} iz vlastite ku}e, nai{ao je na nerazumevawe predsednika Op{tinskog suda Loznica, koji je odbio da primeni privremenu meru prinudnog iseqewa do okon~awa redovnog postupka, progla{avaju}i se nenadle`nim i odbijawem predsednika SO Mali Zvornik i drugih rukovodilaca u lokalnim organima vlasti da o navedenom problemu razgovaraju. U prisustvu radnika OUP Mali Zvornik, Yuzdanovi} Ha34

tiya je u{la u vlastitu ku}u i jednu no} provela u svojoj ku}i, koju je morala da napusti narednog dana zbog izra`enih pretwi porodice Dragi}evi} da }e baciti bombu ili je zaklati, zbog ~ega je prinu|ena da `ivi kod roditeqa u Sakaru, SO Mali Zvornik. Pored navedenih, registrovano je vi{e slu~ajeva bespravnog ulaska gra|ana iz Malog Zvornika ili izbeglica iz biv{e Republike BiH u ku}e i stanove gra|ana muslimanske nacionalnosti u Malom Zvorniku, koji se kao izbeglice nalaze u vi{e zemaqa Zapadne Evrope. U pojedinim slu~ajevima, obijawe stanova izvr{eno je u prisustvu komisije koju su obrazovali pripadnici SRS, me|u kojima su se nalazili weni ~lanovi i odbornici, kao i inspektor skup{tine op{tine za komunalne stambene poslove. Naj~e{}e su gra|ani samoinicijativno obijali stanove i bespravno se useqavali. Na nivou op{tine, do sada nije organizovana rasprava u vezi bespravnog useqavawa i kori{}ewa stanova, osim {to su gra|ani muslimanske nacionalnosti podnosili tu`be Op{tinskom sudu u Loznici, koji do sada nije re{io nijednu tu`bu. Arsi} Mile, advokat iz malog Zvornika, koji je pru`io pomo} pojedinim gra|anima muslimanske nacionalnosti kojima su se bespravno uselili gra|ani srpske nacionalnosti, izlo`en je direktnim i indirektnim pretwama za{to se stavqa u za{titu gra|ana muslimanske nacionalnosti. Novija saznawa RDB potvr|uju da su pripadnici SRS planski i organizovano i{li na bespravno useqavawe Srba u ku}e, stanove i vikendice gra|ana muslimanske nacionalnosti, a {to nam ilustruje u zahtev Suboti} Zorana, republi~kog poslanika SRS, koji je od predsednika SO Mali Zvornik, tra`io da u jedan stan u Malom Zvorniku useli sestru Dragana Ili}a, direktora DP “Mladost” u Loznici, koja je invalid, predo~avaju}i da se oni nalaze na vlasti i mogu da primewuju ovla{}ewa. I daqe je nastavqena praksa udaqavawa sa posla gra|ana muslimanske nacionalnosti, pri ~emu se formalno koristi institucija tehnolo{kog vi{ka. Tako su iz DP “Gra|evinar” u Malom Zvorniku otpu{teni [rndi}, dev. Hayiefendi}, Safa, diplomirani ekonomista i ^olakovi} Jusuf, slu`benik, oboje iz Sakara, SO Mali Zvornik. U okviru aktivnosti Crvenog krsta Mali Zvornik, rukovodstvo SRS je na rukovodna mesta postavilo svoje ~lanove i simpatizere, pri ~emu je dozvoqavalo da vr{e zloupotrebe, na {to reaguju gra|ani. Po{to nisu mogli da akcijom dobrovoqnih prikupqawa priloga u op{tini Mali Zvornik i {ire, prikupe dovoqnu koli~inu namirnica i druge humanitarne pomo}i namewene Srbima u Republici Srpskoj, koja je organizovana maja meseca ove godine, nakon odr35

`anog protestnog mitinga u Loznici pod geslom “Ne}emo granice na Drini”, rukovodstvo SRS u Malom Zvorniku, uz saglasnost republi~kog narodnog poslanika SRS iz Loznice, uzelo je iz kontingenta Crvenog krsta odre|enu koli~inu bra{na i predstavili ih kao priloge gra|ana. Nikoli} Milenko, predsednik Mesne zajednice u Velikoj Reci, SO Mali Zvornik, ~lan SRS, u vi{e navrata, prodavao je bra{no Crvenog krsta po 18 nema~kih maraka po vre}i, o ~emu postoji spremnost pojedinih gra|ana da daju izjave. Za Nikoli}a se pri~a da poseduje “{korpion” i mitraqez i da je “{korpion” pokazivao gra|anima. Nikoli} je dobar prijateq sa Kosti} Miodragom, predsednikom SO Mali Zvornik, koji ga pose}uje u Velikoj Reci i toleri{e wegovo pona{awe. U svim slu~ajevima privo|ewa pripadnika SRS, predsednik Kosti} interveni{e kod OUP-a Mali Zvornik, bez obzira na ~iwenice o wihovoj inkriminisanoj delatnosti. To je u~inio i u slu~aju privo|ewa Todorovi} Branka Sretena, zvanog Tito, koji se do 10. 7. 1993. godine nalazi u istra`nom zatvoru u [apcu, jer je imenovani ilegalno posedovao pu{komitraqez i tri bombe, a {to je poku{ao da pravda dobijawem od biv{eg TO Mali Zvornik. Od VP 5865/16 Mali Zvornik, pisano je (akt pov. br. 80-1 pd 29. 7. 1993. godine) obave{ten OUP Mali Zvornik, da Todorovi} Sreten nije bio pripadnik ove jedinice i biv{ih jedinica TO, pretpostavqaju}i da je oru`je dobio u Zvorniku jer je imenovani kao dobrovoqac u~estvovao u oslobo|ewu ovog mesta. Raspola`emo operativnim saznawima da se grupa od 20-30 gra|ana muslimanske nacionalnosti iz Malog Zvornika, me|u kojima se nalazi i Ja{arevi} Nijazim, slu`benik HE “Zvornik” u Malom Zvorniku i odbornik SPS u Malom Zvorniku, priprema da ode u Beograd i poseti vi{e republi~kih institucija, iste upozna sa diskriminisanim polo`ajem i zatra`i za{titu li~nih, imovinskih i nacionalnih prava. S obzirom na izra`enu problematiku koja ima tendenciju daqeg pogor{avawa, predla`emo da se od pravosudnih institucija zatra`i br`e i efikasnije re{avawe sporova u kojima se nalaze gra|ani razli~ite nacionalne pripadnosti, radi pravne za{tite interesa gra|ana muslimanske nacionalnosti, te da se postavi pitawe pokretawa odgovornosti prema funkcionerima SRS u Malom Zvorniku koji uzurpiraju prava i obaveze drugih nadle`nih organa. Sva navedena lica iz bele{ke koja su se eksponirala, odranije su poznata RDB kao nosioci genocidnih radwi prema gra|anima muslimanske nacionalnosti. Podatke o Nikoli}u ustupili smo OUP Mali Zvornik na daqe kori{}ewe.
36

Operativno }u se anga`ovati na prikupqawu i drugih podataka o licima koja vr{e zloupotrebe strana~kih funkcija radi izazivawa verske i nacionalne mr`we i netolerancije u Malom Zvorniku. Kucano u 3 primerka. Dostavqeno: 1 h RDB MUP RS – III uprava 1 h RDB MUP RS – V uprava 1 h OE Vaqevo Operativni radnik, Drago [uka

MCDXLVI
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB – Novi Sad Dana: 5. 8. 1993. godine Dr`avna tajna

Informacija
Na{i izvori sa vukovarskog podru~ja su nas informisali da Vojska Jugoslavije, preko svog oficirskog kadra lociranog na prostorima Slavonije, Barawe i zapadnog Srema, formira obave{tajni punkt sa namerom ofanzivnog delovawa prema Republici Hrvatskoj. Ovim punktom }e rukovoditi pukovnik Dejanovi} iz Novosadskog korpusa. Na ovim prostorima veoma se ose}a prisustvo i uticaj vojske koja, pored svoje redovne delatnosti, ofanzivno radi na stvarawu pozicija u politi~kim i privrednim strukturama, pa ~ak i u organima MUP RSK. S tim u vezi, na{ izvor, kao indikativne, navodi kontakte [ikawa Branka, oficira bezbednosti sa Beqi} Nenadom, na~elnikom Centra dr`avne bezbednosti za Barawu. [ikawa je iz Tewe, gde i sada `ivi, a do izbijawa ratnih sukoba, slu`bovao je u osije~koj kasarni. Posledwih petnaestak dana, kod [ikawe je svakodnevno boravio Beqi}. Istovremeno, na{ izvor se li~no uverio da su Beqi}a, u Belom Manastiru, posetili, pored [ikawe, komandant Slavonskog korpusa Sladojevi} Bogdan i general Ivanovi} Bora. Izvor posebno napomiwe da je, u posledwe vreme, izlo`en nametqivim nastupima Beqi}a. S obzirom da je na{ izvor, zbog prirode
37

posla, svakodnevno u kontaktu sa predsednikom Vlade RSK, pretpostavqa da vojska, preko Beqi}a, poku{ava da do|e do, za wih, relevantnih podataka i saznawa. Pored navedenog, na{i izvori isti~u da je oficirski kadar sve vi{e anga`ovan i zaokupqen na prikupqawu kompromituju}eg materijala za svoje kolege, s obzirom da je najavqeno wihovo bitno smawewe i prevremeno penzionisawe. Ovo se posebno odnosi na oficire koji su na ovim prostorima boravili u vreme ratnih dejstava. Kako smo informisani, vojna bezbednost na vezi dr`i \ukari} Slavka, biv{eg pripadnika centra DB Osijek, gde i sada `ivi. Prema nekim saznawima, priprema se izvla~ewe \ukari}a iz Osijeka. Na to ukazuje podatak da mu se oba sina ve} nalaze u Tewi, a ovih dana o~ekuje se i dolazak wegove supruge Damjanke. Ocena je da \ukari} ne bi trebalo da se pojavquje na prostorima RSK zbog li~nih, bezbednosnih razloga. U sferi politi~kog `ivota na ovim prostorima, javnost je zaokupqena me|usobnim optu`bama na relaciji Goran Hayi} – Rade Leskovac. Sa druge strane, sve intenzivnija je strana~ka aktivnost, u smislu ~e{}ih promotivnih nastupa, kako Hayi}evog SDS-a tako i SRS za RSK. Na proslavi dvogodi{wice oslobo|ewa Daqa, odr`anoj 1. avgusta ove godine, uo~eno je prisustvo Leskovca u pratwi neuobi~ajeno velikog broja naoru`anih lica. Sa druge strane, proslavi je prisustvovao, izme|u ostalih, @eqko Ra`natovi} Arkan, u ~ijem dru{tvu se nalazio general Andrija Bior~evi}, {to je u posledwe vreme postala u~estala pojava. Na{i izvori posebno apostrofiraju deo govora Arkana, kojim je uputio apel narodu ovog kraja da vi{e ne dozvole da ih Kninska Krajina iskori{tava i da obustave svako daqe dostavqawe pomo}i. Na kraju smo informisani da sve ve}i broj pripadnika MUP-a RSK napu{ta isti, a da se uglavnom radi o iskusnim i nekompromitovanim licima. Kao razlog ovakvih postupaka navode se, pored nere{enog materijalnog polo`aja, pre svega nemogu}nost doslednog primewivawa i sprovo|ewa zakonom predvi|enih mera i radwi. Sa druge strane, na ovim prostorima, kako se navodi, nesmetano egzistiraju i deluju slu`be bezbednosti koje nisu pod jurisdikcijom MUP-a. Apostrofiraju se “slu`be” Srpske dobrovoqa~ke garde, Ministarstva za narodnu odbranu i lica iz neposrednog obezbe|ewa predsednika Hayi}a. Po mi{qewu na{ih izvora, delatnost ovih “slu`bi” je u iskqu~ivoj funkciji prikrivawa sopstvene kriminalne delatnosti i svojih bliskih veza. To potvr|uju ~iwenicom da
38

su pripadnici ovih “slu`bi” iskompromitovana lica sa kriminalnom pro{lo{}u. Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – na~elniku Operativni radnici, Zdenko Pin}ir Milenko Lemi}

MCDXLVII
Centar RDB Smederevo III uprava – Ekstremizam 3-061 9. 8. 1993. godine OA “Tomson”

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Operativna veza “Dalas” – 764V0658. Sastanak odr`an 6. ovog meseca u Po`arevcu, u vremenu od 20,30 do 21,45 ~asova. Izvor se koristi po problematici III linije rada. Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni. II Podaci se odnose na aktuelnu situaciju me|u ekstremitima iz Po`arevca i planove za budu}e aktivnosti SG. Izvor je posle susreta sa nekolicinom ekstremista iz Po`arevca (Najdanovi} Sa{a, Stamenkovi} Stani{a i Pivac @arko), do{ao do zakqu~ka da me|u wima vlada konfuzija u pogledu planirawa budu}ih aktivnosti. Pojedinci su vidno razo~arani sada{wom situacijom i stawem u svojim redovima, {to povezuju sa “mlakom” politikom svog rukovodstva. Tako|e, pojavquju se i prve nesuglasice povodom planiranih kadrovskih re{ewa. Jedan od o~itih primera je i nezadovoqstvo Stamenkovi}a i Kolakovi}a u vezi planirawa postavqawa “wihovih” qudi na rukovode}a mesta “kada budu preuzeli vlast”. Sa neodobravawem postavqaju pitawe “za{to bi @ivkovi} Slavko bio postavqen za na~elnika Po`areva~kog SUP-a, a nema ga u prvim redovima, nego uvek deluje iz drugog plana”, ili, {to ih je posebno ogor~ilo, “za{to bi jedan Rom, Karamarkovi} Aleksandar, bio komandir milicije pored wih toliko pravih Srba i iskusnih ratnika”.
39

Izvor navodi i daqe izra`ene probleme ekstremista sa aktivno{}u ~lanova jer ih sve mawe i mawe u~estvuje na sastancima i skupovima. Tokom pro{le nedeqe, nekolicini aktivista su podeqeni leci propagandnog sadr`aja (u kojima se upozoravaju gra|ani, radnici, penzioneri i {teti{e da vi{e ne veruju ovoj vlasti). Me|utim, prilikom poku{aja distribucije ovih letaka, gra|ani nisu hteli da ih uzimaju, pa su ih ovi izbacivali na ulice iz automobila ili lepili na bandere i druga mesta. Poseban problem po`areva~kih ekstremista i daqe je “veoma te{ka materijalna situacija, jer usled ekonomske krize sve je vi{e ~lanova koji ne `ele da izdvajaju novac u ove svrhe”. Tako|e, mnogi od ~lanova postavqaju pitawe “gde su utro{ena dosada{wa sredstva i ko raspola`e nov~anim fondovima”? Usled ove klime izvesnog nepoverewa, me|u ~lanstvom SG pojavquje se doza straha zbog “sve ~e{}ih napada” na wihove ~lanove i funkcionere, pa se pribojavaju da “vlast” koja je za to, po wima, odgovorna ne po~ne odmazdu i po provinciji, misle}i pri tom i na Po`arevac. Trenutni planovi su im vezani za po~etak septembra ove godine, kada bi trebalo da odr`e okru`nu skup{tinu ~lanstva i dogovore naredne aktivnosti. [to se ti~e poku{aja selektirawa i odabirawa gardista sa prethodnih spiskova, do{li su do zakqu~ka da su ovi spiskovi neupotrebqivi i da moraju, nakon konsolidovawa rukovodstva, da naprave “nove i realne spiskove”. Od ~lanstva se za sada tra`i uzdr`anost i zahteva redovno odr`avawe kontakata radi informisanosti aktivista. U vezi na{eg poku{aj da identifikujemo lice pod imenom Bandi}, navodno izvorovog saborca (pisano u informaciji broj 1838 od 30. 7. 1993) izvor nas je obavestio da za sada takvo lice ne poznaje, dodaju}i da su se svi uglavnom znali po nadimcima, a ne pravim imenima, te da }e poku{ati to da proveri. III – Pivac @arko, ro|en 6. 10. 1968. godine u Po`arevcu, od oca Dragoquba, stalno nastawen u Po`arevcu, ulica M. Pijade broj 29/9, ~lan SG. – Stamenkovi} Stani{a, ro|en 10. 11. 1955. godine u Leskovcu, od oca Petronija, stalno nastawen u Po`arevcu, naseqe Zabela b.b., ~lan SG. – Najdanovi} Sa{a, ro|en 17. 8. 1967. godine u Po`arevcu, od oca Slobodana, stalno nastawen u Po`arevcu, ulica M. Markovi}a 62, ~lan SG.
40

IV Ostvaren kontakt i napisan izve{taj. Nisu preduzimane druge mere i radwe RDB. V Izvor je po dolasku iz Beograda, gde je trenutno raspore|en, kontaktirao vi{e svojih poznanika, ranijih i sada{wih ~lanova, tako da je u objektivnoj mogu}nosti da bude bli`e informisan o sada{woj situaciji me|u wima. Lica koja nam izvor navodi i odranije su nam poznata kao ekstremisti, te }emo ih kao takve i daqe sagledavati. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h RDB MUP RS – III uprava 1 h RDB MUP RS – V uprava 1 h OE CRDB Smederevo 1 h operativnom radniku Republika Srbija Operativni radnik RDB, Bo{ko Spasovi}

MCDXLVIII
Centar RDB Smederevo III uprava – Ekstremizam 6-044 10. 8. 1993. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I A}imovi} Milan~e iz [etowa, op{tina Petrovac na Mlavi. Razgovor obavqen dana 9. ovog meseca, sa po~etkom u 11 ~asova, u hotelu “Central” u Petrovcu, na inicijativu operativnog radnika. Izvor se prvi put kontaktira. Izvor nepouzdan, podaci neprovereni. II O ovome se pi{e prvi put. Podaci se odnose na ekstremisti~ku delatnost lica iz sela [etowa, koja predvodi Radivojevi} Drak~e iz istog sela.
41

U neformalnom razgovoru koji je je vo|en sa A}imovi}em, vezano za doga|aje koji su se odvijali u selu [etowu, kada je izvr{eno zapre~avawe putnog pravca [etowe – Petrovac, A}imovi} je ispri~ao slede}e: Ve} vi{e meseci vlada podeqenost i netrpeqivost u samom selu [etowe. Po mi{qewu izvora ona je uzrok, pre svega, netolerancije i nerazumevawa jedne grupe lica koja ne biraju sredstva za ostvarewe svojih uskih ciqeva. Jedna grupa lica, koju predvodi Radivojevi} Drak~e iz [etowa, do sada je u vi{e navrata planirala zapre~avawe putnog pravca Petrovac–[etowe, navodno nezadovoqna otkupnom cenom `ita. Me|utim, kulminaciju i netrpeqivost izazvalo je to, {to je naseqe u posledwih par dana ostalo bez vode, te su takvo stawe iskoristili i po~eli to da zloupotrebqavaju i usmeravaju u drugom pravcu. Bilo je ~ak i takvih razmi{qawa da se postoje}i vodovod, koji napaja vodom Petrovac i okolna naseqa, minira i poru{i, a koji se nalazi na izvoru u selu [etowu. Do ovog nezadovoqstva do{lo je i zbog neblagovremenog dolaska predstavnika SO Petrovac i Komunalne RO “Izvor” iz Petrovca, na zborove gra|ana koji su zakazivani u dva navrata. Zapre~avawe je poku{ano da se izvede 6. ovog meseca, a glavni organizator bio je Radivojevi}. Kako akcija nije uspela, jer se nije odazvao dovoqan broj me{tana i mehanizacije, razo~aran ovakvim pona{awem sugra|ana, Radivojevi} se nakon toga, navodno povukao i distancirao od svih daqih akcija. Me|utim, po mi{qewu izvora, sada je situacija jo{ komplikovanija, jer ostatak ekstremista bi mogao da preduzme ne{to {to bi dovelo do jo{ ve}ih me|usobnih podela me{tana. Ne iskqu~uje se mogu}nost izvo|ewa i odre|ene subverzivne akcije ~ija bi meta bio vodovod. III Radivojevi} Drak~e, ro|en 27. 2. 1954. godine u [etowu, op{tina Petrovac, od oca Miladina, po zanimawu automehani~ar, nezaposlen, o`ewen, stalno nastawen u selu [etowe. IV Obavqen informativni razgovor i napisana slu`bena bele{ka. Druge mere i radwe RDB nisu preduzimane. V Imaju}i u vidu iznete podatke, kao i na{a saznawa dobijena od drugih lica, situacija u samom nasequ je dosta komplikovana. Sam Radivojevi} svojim postupcima i pona{awem dosta doprinosi ta42

kvom stawu. Me|utim, koriste}i metode wegovog kompromitovawa, wegova aktivnost bi se svela na bezna~ajan nivo. S obzirom da je Radivojevi} aktivan i po akciji “Tomson”, ne iskqu~uje se mogu}nost da isti ne iskoristi trenutnu situaciju da bi izvr{io naoru`avawe istomi{qenika, s obzirom da je u vi{e navrata i pred vi{e izvora nudio oru`je koje navodno poseduje. S tim u vezi, na{e operativno anga`ovawe usmeri}emo u pravcu daqeg pra}ewa stawa u samom nasequ, kako bismo bili u mogu}nosti da blagovremeno do|eno do podataka o planovima i namerama ekstremista iz ovog sela, uz uporedno sagledavawe stvarnog mesta i uloge Radivojevi}a u datim okolnostima. Poseban akcenat }e se staviti na preduzimawe mere na planu {to boqeg fizi~kog obezbe|ewa vodovoda u [etowu, za koji nije iskqu~eno da mo`e u datom trenutku da bude meta wihovih akcija. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h RDB MUP RS – III uprava 1 h RDB MUP RS – V­uprava 1 h OE CRDB Smederevo 1 h operativnom radniku Operativni radnik RDB, Stanoje Vasi}

MCDXLIX
Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB – Novi Sad Slu`bena tajna Strogo poverqivo

Izve{taj operativno-tehni~kog sredstva
I Izvor: Tajna kontrola telefonskih razgovora Podaci se odnose na: – “Lu~ana”, PO po srpskom ekstremizmu – 41001675, krije se u Rimu; – Oto Golubovi} organizuje preprodaju zlata; – Ostala saznawa. Razgovori su vo|eni u periodu od 1. do 12. avgusta 1993. godine. Operativni radnik podnosi izve{taj, 12. avgusta 1993. godine.
43

II Tajna kontrola telefonskih razgovora se koristi na obradi “Lu~ana”, PO po srpskom ekstremizmu i wegovih veza. III Na{ sasvim pouzdan izvor nam je preneo delatnost “Lu~ana”, PO po srpskom ekstremizmu, u vremenu od 1. do 12. avgusta 1993. godine. Nakon u~e{}a u napadu na \ukanovi} Ivu, poslanika DEPOS-a u Narodnoj skup{tini Srbije, “Lu~ano”, za kojim je raspisana poternica, pobegao je u Italiju. U wegovom odsustvu sve “poslove” je preuzeo mla|i brat @arko, koji je u stalnom kontaktu sa “Lu~anom”. Na{ izor iznosi da je @arka nazvao ujak iz Beograda Oto Golubovi}. Golubovi} je izneo da je u Beogradu bio sa Vukom (nije naveo prezime), sa kojim i @arko mora da se na|e da bi “odradili” neki posao za dr`avu, u kojem bi mnogo zaradili. Pri tome je Golubovi} izneo da moraju “na}i {emu” da omogu}e da “ministar finansija za... do|e do dr`avne love”, zbog ~ega je ve} ostvaren dogovor da izvesna Mirjana i Lafonten budu gosti na{e vlade, s tim da se zna da je to “po vezi Ota Golubovi}a”. Pri tom, Golubovi} posebno isti~e da u svim ovim transakcijama navedeni ministar mora ostati anoniman, a da posao zavr{avaju on (Golubovi}) i @arko. Golubovi} daqe dodaje da je zavr{io “posao sa zlatom za Bo{ka” i da sada potpuni prioritet daje. Po{to je Golubovi} potvrdio da je u ovom poslu “na{a vlada”, @arko mu iznosi da ima mogu}nosti da pomogne u tom poslu, jer ima Arape koji }e dobro da plate zlato, ali treba sagledati koliko ministar mo`e da ponudi zlata i zato predla`e da se Vuk i wih dvojica na|u u Beogradu nasamo i sve detaqno preciziraju, {to je Golubovi} podr`ao i prihvatio. U razgovoru sa @arkom, “Lu~ano” se raspitivao za reakciju na wegovo pismo upu}eno Vuku Dra{kovi}u. Po{to mu je re~eno da se ve}ina pita kako to da je danas sa Vukom a sutra protiv, “Lu~ano” je izneo da je on uvek bio protiv Vuka, ali da je samo dugo }utao i nije ni{ta govorio ni za spiskove, ni o ubistvu Gi{ke, ni o kra|ama, ali da }e sada sve objaviti. Dodao je da ga je “dosta {lepao, a on gurnuo u pogibiju 60 qudi i nikom banke nije dao, ve} krade non-stop”. Daqe je “Lu~ano” izneo da }e objaviti i izvesni spisak koji je bio kod wega u ku}i tri meseca, a ~ija se kopija nalazi kod Brane Crn~evi}a; pa da “svako svoje okaje”. Dana 12. ovog meseca, “Lu~anu” je supruga prenela da je tetka Vukica “bila tamo gde je radila” i tu saznala da je iz Beograda poru~e44

no i nalo`eno “Lu~anovo” ubistvo. Na to je “Lu~ano” izneo da mu je to ve} poznato, ali da }e se sada on osvetiti i organizovati konferenciju za {tampu u Budimpe{ti. Istakao je da }e da iznese svoja saznawa i “otkrije Bayu Sto{i}a i Kerteza za kra|u i mu}ke, za name{tawe ubistava po Beogradu i trgovinu heroinom”. Dodao je da }e nakon toga, “ukoliko ne budu uvukli rogove”, izneti dokaze da je za sve vreme rata bio pla}eni vojnik, a kao dokaz }e objaviti svoje platne spiskove koje mu je dala Vojska Jugoslavije. IV O svim daqim saznawima }emo blagovremeno informisati. Dostavqeno: 1 h MUP RS – RDB – III uprava 1 h MUP RS – RDB – V uprava 1 h Dokumentacioni fond centra 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Slavko Vojvodi}

MCDL
Centar RDB Smederevo III uprava – ekstremizam 6-065 12. 8. 1993. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Izvor: Demi} Viktor, iz sela Aqudovo, SO Malo Crni}e. Razgovor obavqen 11. 8. ove godine u selu Crqenac, SO Malo Crni}e, na inicijativu izvora. Sa izvorom se prvi put kontaktira. Izvor nepouzdan, podaci neprovereni. II Pisano je i ranije (na{a informacija sp. br. 251 od 31. 8. 1993. godne). Podaci se odnose na nerasvetqen karakter okupqawa pojedinih ekstremista iz sela Kula, SO Malo Crni}e. Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom ispri~ao da je u posledwe vreme primetio, a {to su nam potvrdili i ostali me{tani, da se u blizini ku}e Vuji~i} Stanka iz Kule, SO Malo Crni}e,
45

poznatog po svom ekstremizmu, okupqa jedan broj lica kako iz samog sela Kule, tako i jedan broj nepoznatih lica, koja dolaze automobilima iz drugih mesta. Izvor navodi da u takvim prilikama oni obavezno upotrebqavaju vatreno oru`je i obi~no ispale po nekoliko hitaca, ~ak i iz automatskog oru`ja. Obi~no se zadr`avaju do kasnih no}nih sati u ku}i Vuji~i}a. Izvor isti~e da su mu poznata dva me{tanina sela Kula koji su istomi{qenici pomenutog Vuji~i}a, a koji su tako|e poznati po svom ekstremnom opredeqewu. To su Miladinovi} Radoqub zvani @u}a, kao i Pavlovi} Qubi{a, zvani Pekar iz sela Kula, SO Malo Crni}e, koji se pored no}nih poseta gotovo svakodnevno vi|aju sa Vuji~i}em i primetno je da se uvek o ne~emu dogovaraju. Pored ova dva lica, izvor navodi da je Vuji~i} u dobrim odnosima sa izvesnim Luki} Danilom iz sela Aqudovo, SO Malo Crni}e, ugostiteqem u ~ijem se lokalu ~esto vr{i preprodaja raznog oru`ja i municije, a jednom prilikom je, navodno, izvr{ena kupoprodaja pu{komitraqeza. Me|utim, izvor nije bio u mogu}nosti da sazna bli`e identifikacione podatke kupca i prodavca, po{to se radilo o licima iz udaqenih mesta van podru~ja SO Malo Crni}e. Izvor je, tako|e, saznao da je tokom ovih dana Vuji~i} Stanku do{ao sin Vuji~i} Slavoqub iz inostranstva. Po re~ima izvora, Slavoqub je poznat kao ekstremista, koji sa tih pozicija deluje u Austriji, gde boravi. Ina~e Vuji~i} Slavoqub, zvani Dragan, promenio je prezime u Mateji}, iz izvoru nepoznatih razloga. III Vuji~i} Stanko, od oca Vitomira, ro|en 15. 10. 1932. godine u selu Kula, SO Malo Crni}e, stalno nastawen u selu Kula, SO Malo Crni}e. Miladinovi} Rodoqub, zvani @u}a, od oca Dositeja, ro|en 24. 2. 1952. godine u selu Kula, SO Malo Crni}e, stalno nastawen u selu Kula, SO Malo Crni}e. Pavlovi} Qubi{a, zvani Pekar, od oca Miodraga, ro|en 13. 5. 1949. godine u selu Kula, SO Malo Crni}e, stalno nastawen u selu Kula, SO Malo Crni}e. Vuji~i} Slavoqub, zvani Dragan, 27. 5. 1993. godine promenio prezime u Mateji}, od oca Stanka, ro|en 14. 8. 1959. godine u selu Kula, SO Malo Crni}e, stalno nastawen u selu Kula, SO Malo Crni}e. Luki} Danilo, od oca Nikola, ro|en 6. 12. 1957. godine u selu Sige, SO @agubica, stalno nastawen u selu Aqudovo, SO Malo Crni}e. IV Primewena institucija informativnog razgovora.
46

V Izvr{i}emo proveravawe izvora u ciqu eventualnog wegovog daqeg kori{}ewa na prikupqawu podataka o pomenutim licima. Napomiwemo da su nam pomenuta lica poznata kao ekstremna i da su intenzivno protivzakonito delovala i to: Miladinovi} Rodoqub, zvani @u}a, je kao nepozvano lice u vreme sprovedene mobilizacije defetisti~ki delovao na mobilizacijskom zbori{tu i doprinosio raspadu ve} formirane RJ; Vuji~i} Stanko, zagovornik revan{izma i primene sile prema neistomi{qe{nicima, Pavlovi} Qubi{a Pekar se pojavquje kao glavni nosilac organizovanog odlaska sa podru~ja SO Malo Crni}e na mitinge u Beogradu i skupove simpatizera DM na Ravnoj gori, pri ~emu je ponekad u~esnike i materijalno nagra|ivao odre|enom svotom deviznog novca. Vuji~i}, sada Mateji} Slavoqub je jedan od organizatora grupe na{ih dr`avqanina na radu u Austriji, koja prema na{im operativnim podacima zagovara i planira da u~estvuje u nasilnom obarawu Ustavnog sistema u Republici Srbiji. O licima iz te grupe pisano je u na{oj slu`benoj bele{ci broj 251 od 31. 8. 1992. godine. Pomenuti Luki} Danilo je nestalnog opredeqewa i pojavquje se kao trgovac i posrednik u trgovini oru`jem i municijom iz materijalnih pobuda. Anga`ova}emo se na rasvetqavawu karaktera okupqawa navedenih ekstremista u ku}i Vuji~i} Stanka. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 prim. MUP RS RDB III uprava 1 prim. MUP RS RDB V­uprava 1 prim. evid. CRDB Smederevo 1 prim. op. radniku Operativni radnik RDB, Dragan Miti}

MCDLI
Centar RDB Vaqevo I-Odsek 7-041 i Jovanovi} Zoran 13. 8. 1993. godine
47

Slu`bena bele{ka
– Odnosi se na sastanak predstavnika srpskih i muslimanskih oru`anih formacija u mestu Poto~ari, SO Srebrenica Operativnim anga`ovawem na terenu obavili smo razgovor sa Nikoli} Momirom, na~elnikom za bezbedonosno-obave{tajne poslove u Bratuna~koj brigadi vojske Republike Srpske. Tom prilikom do{li smo do odre|enih bezbednosno interesantnih podataka o situaciji na rati{tu u reonu Srebrenice, kao i o stawu i odnosu snaga u rukovodstvu “zelenih beretki” na pomenutom podru~ju. Predstavnici Bratuna~ke brigade, Cvijetin Vuksi}, komandant brigade i Momir Nikoli}, na inicijativu i zahtev muslimanskih oru`anih snaga u reonu Srebrenice, koje su predstavqali Naser Ori}, komandant i Neyad Bekti}, na~elnik za bezbednosno-obave{tajne poslove u pomenutim formacijama, odr`ali su dana 11. 8. 1993. godine, sastanak u mestu Poto~ari, SO Srebrenica, u krugu tamo{we fabrike betona. Na pomenutom sastanku, koji su obezbe|ivali predstavnici kanadskog bataqona locirani u Srebrenici, razgovaralo se o sve u~estalijim provokacijama muslimanskih oru`anih formacija prema pripadnicima Vojske Republike Srpske u reonu “@utog mosta”, koji se nalazi na liniji razdvajawa sukobqenih strana izme|u Bratunca i Srebrenice. Tom prilikom Naser Ori}, komandant “zelenih beretki” na podru~ju Srebrenice, tvrdio je da oru`ane provokacije ne vr{e organizovane grupe obu~ene za izvi|awe terena i izvo|ewa teroristi~kih akcija iz sastava “zelenih beretki” koje on kontroli{e, nego da to ~ine odre|ene grupe civila i naoru`anih pojedinaca koja on ne kontroli{e. Tako|e, Ori} je tvrdio da me|u vojnim komandantima “zelenih beretki” na podru~ju Srebrenice ima sve ve}i broj protivnika, apostrofiraju}i posebno Tursunovi} Zulfu, koji komanduje jedinicom “zelenih beretki” u reonu Su}eske. Ori} je na pomenutom sastanku priznao da poseduje potpunu kontrolu nad jedinicom “zelenih beretki” koja broji oko 350 qudi, a koja je locirana u reonu Poto~ara i zaseoka Pale. Prilikom susreta pomenutih predstavnika srpskih i muslimanskih oru`anih formacija, Naser Ori} je tvrdio da nakon dolaska predstavnika UNPROFOR-a u Srebrenicu, u woj sve ve}i zna~aj dobijaju civilne vlasti, s obzirom da su predstavnici UNRPOFOR-a do{li sa zadatkom da razoru`aju pripadnike “zelenih beretki” i izvr{e potpunu demilitarizaciju podru~ja Srebrenice nastawenog
48

muslimanskim `ivqem. U prilog pomenutoj tvrdwi, Ori} je naveo primer odluke civilnih vlasti, na ~elu sa Ademom Salihovi}em, predsednikom op{tine Srebrenica, kojom se zabrawuje izlazak svih lica koja su ro|ena na podru~ju op{tine Srebrenica. Pomenuta odluka nije va`ila za lica muslimanske nacionalnosti koja su kao izbeglice do{la iz drugih op{tina. Nakon dono{ewa pomenute odluke, u periodu od 1. do 15. jula 1993. godine, iz Srebrenice je u pravcu Kladwa i Tuzle iza{lo oko 1500 lica muslimanske nacionalnosti. Prema saznawima dobijenim od pomenutog izvora, ve}ina lica koja su poku{ala napustiti Srebrenicu i do}i u Kladaw i Tuzlu, bila je izolovana i fizi~ki likvidirana od strane pripadnika vojske Republike Srpske. Na pomenutom sastanku nije postignut dogovor oko evakuacije Emira Halilovi}a, pripadnika “zelenih beretki” iz zatvora kanadskog bataqona u Srebrenici u pravcu zatvora muslimanskih oru`anih formacija u Tuzli. Naime, Emir Halilovi} je pre desetak dana u srebreni~koj bolnici likvidirao Milomira Krsmanovi}a koji se nakon zarobqavawa od strane pripadnika “zelenih beretki” le~io u istoj. Nakon toga, Halilovi}a su uhapsili pripadnici kanadskog bataqona. U toku razgovora sa izvorom nastojali smo da ne dekonspiri{emo na{e namere i interesovawa za rezultate pomenutog sastanka, a istovremeno smo lemendirawem na{eg dolaska ostavili utisak odr`avawa kontinuiteta na{ih veza i kontakata na bazi saradwe po konkretnim slu~ajevima za lica koja poti~u sa na{eg podru~ja. Kucano u 3 primerka. Dostavqeno: 1 h RDB MUP Republike Srbije – I­uprava 1 h RDB MUP Republike Srbije – V uprava 1 h OE Operativni radnici, Gligori} Dragutin Jovanovi} Zoran

MCDLII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar resora DB Sremska Mitrovica Odsek [id
49

13. 8. 1993. godine

Slu`bena bele{ka
Dana 12. 8. 1993. godine, @ivkovi} Petar iz [ida je tra`io razgovor sa operativnim radnikom, koji je odr`an u kancelariji predsednika SO [id. Kao povod za razgovor @ivkovi} je naveo da raspola`e informacijom da neko od me{tana Sota, SO [id, hrvatske nacionalnosti, ima u ku}i pu{komitraqez. Me|utim, prema na{oj proceni, ovo nije bio pravi povod za razgovor, ve} wegovo neslagawe sa Petri} Milenkom, zvanim ^i~a, iz [ida, oko organizovawa seoske slave 28. 6. ove godine u Kukujevcima. Naime, toga dana }e biti organizovana sve~anost u vidu mitinga SRS, na kome }e prisustvovati i Vojislav [e{eq, a sve u ciqu da se i na taj na~in izvr{i dodatni pritisak na preostale me{tane hrvatske nacionalnosti da se isele u RH. Sa ovim stavom ^i~e @ivkovi} se ne sla`e, ve} predla`e da }e ve}i efekat na sastanku imati ako [e{eq do|e kada se budu vodile aktivnosti oko prevremenih izbora, koje SRS namerava uskoro da pokrene. Pored toga, @ivkovi} iznosi da je SRS, odnosno [e{eq, dao rok do polovine septembra meseca vladi SRJ da “sredi” neke stvari u zemqi, i da se on jako pla{i doga|aja i, kako ka`e, “bratoubila~kog rata” posle tog datuma. U {tabovima SRS, koji su zbog toga osnovani u Sremskoj Mitrovici, Rumi i [idu, prati se razvoj situacije u tom smislu u zemqi, a isti }e u eventualnoj kriznoj situaciji koordinirati jedinicama S^P. Me|utim, u {tabovima, a pogotovo u jedinicama S^P, kako ka`e, ima malo intelektualaca, a dosta lica sklonih kriminalu i niskih intelektualnih sposobnosti koja su spremna na sve. Pri kraju razgovora, @ivkovi} je izneo da je po~etkom ovog meseca on postavqen za portparola SRS za Srem i da je pokrenuta inicijativa za {tampawe novina SRS sa podru~ja Srema. Tako|e, @ivkovi} je insistirao da navedeni razgovor mora ostati u strogoj diskreciji, {to }emo iskoristiti za wegovo anga`ovawe za saradwu sa RDB u ciqu pra}ewa delatnosti ekstremista iz ove grupacije na podru~ju Centra. Ra|eno u 4 primerka Dostavqeno: 1 h MUP RS – Resor DB – III­uprava 1 h MUP RS – Resor DB – V uprava
50

1 h OE 1 h operativnom radniku. Operativni radnik, Momirski Dragan

MCDLIII
Centar RDB Zaje~ar Ekstremizam – srpski “3 0030” 13. 8. 1993. godine

Izve{taj saradnika
I – Saradnik “Gradi{a” – Kontakt ostvaren 18. 8. 1993. godine, po planu rada sa saradnikom. – Saradnik usmeren na pra}ewe ekstremizma. – Izvor pouzdan – podaci provereni. II Podaci se odnose na delatnost ekstremista iz rukovodstva Srpskog otaybinskog saveza. Saradnik “Gradi{a”: “Sa Desimirom iz Leskovca, danas oko 9,30 ~, trebalo je u leskova~kom korpusu VJ posetiti generala \or|evi}a sa kojim su ve} vo|eni razgovori oko formirawa i pripajawa dobrovoqa~kog odreda vojsci. General \or|evi} je, prema kazivawu Desimira, izrazio razumevawe za jedan takav ~in i ostalo je samo da on o tome informi{e vi{u vojnu instancu. Desimiru je sa svoje strane \or|evi} savetovao da prona|e lica koja imaju upliv u general{tab kako bi ovakav zahtev sigurno pro{ao. Tako|e, \or|evi} je u prethodnom razgovoru Desimiru rekao da su pre toga kod wega sa istim zahtevima dolazili i predstavnici SRS i da su bili prihva}eni, ali je dogovor propao po{to SRS nije prihvatila neke vojne uslove. Desimir je posle ovog razgovora referisao Dragoslavu Bokanu i isti je preduzeo mere da do|e do lica iz VJ koja mogu pomo}i. Me|utim, koliko sam ja mogao shvatiti, wihove veze su mahom generali sada na spisku za penzionisawe. Kako danas nismo uspeli prona}i generala \or|evi}a, koji je odsutan od 5. 9. 1993. godine, Desi51

mir je stupio u kontakt sa generalom Mojsilovi}em. Razgovor je bio vrlo kratak, jer je Mojsilovi} ve} bio po{ao za Vrawe, pa je sastanak ugovoren za 19. 8. 1993. godine. Mojsilovi} je rekao Desimiru da mu nije poznat prethodni dogovor sa \or|evi}em, da na svoju ruku, bez vi{e instance, ne mo`e razgovarati i o tome odlu~ivati. Desimir je nakon razgovora sa Mojsilovi}em telefonom obavesti nekog u Beogradu da je \or|evi} odsutan i da }e se sa Mojsilovi}em, za koga je rekao da posle slu~aja u Vrawu predstavqa tvrdu liniju, te{ko do}i do konkretnog dogovora. Desimir je rekao da bi opet trebalo kontaktirati General{tab i da bi trebalo prihvatiti sve vojne uslove, ukoliko poka`u interesovawe za prihvatawe dobrovoqaca. U kontaktima sa licima iz SOS saznao sam da je na inicijativu srpskog `ivqa iz Makedonije, ta~nije iz Skopske Crne Gore, uspostavqen odnos sa wima. Naime, ka`e se da su Srbi iz Makedonije tra`ili saradwu koja je ve} i za`ivela. Tako je uspostavqen kanal kojim }e se Srbima u Makedoniji dopremiti odre|ena koli~ina oru`ja, koje je ve} obezbe|eno u Bosni. Ovaj kanal bi trebalo iskoristiti i za odlazak jedne grupe dobrovoqaca SOS sa zadatkom napada na milicijsku stanicu u selu Ku}evi{tu. Ekstremna grupa Srba iz Makedonije je ve} razradila plan napada, pa je s tim u vezi u SOS planirano ubacivawe jedne diverzantske grupe od 10 do 12 qudi. Me|utim, potrebno je najpre formirati odred iz koga bi bili odabrani pogodni qudi za realizaciju ovog zadatka. S ovim u vezi, govori se o mogu}nosti dolaska Srba iz Bosne koji imaju iskustva u ovakvim akcijama. Ina~e, SOS u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini ima dosta ~lanova, a me|u wima i vi|enijih qudi. Tako se pomiwu Sowa Karayi}, k}erka Radovana Karayi}a i Biqana Plav{i}, ~ije je zadu`ewe da proguraju Dragoslava Bokana na neko ministarsko mesto kako bi dobio politi~ki legitimitet. Sergej Veselinovi} isti~e da su srpske republike pokrivene ~lanovima SOS, a da na prostoru Srbije treba tek i}i na oformqewe stranke i prvenstveno, po wemu, treba i}i na kvalitet i na qude koji su spremni na sve. Veselinovi} ~esto pomiwe majora Antaq Bora i jo{ neke oficire koji su na liniji SOS. Koliko sam mogao shvatiti, iz ovih nekoliko kontakata, SOS se finansira iz nekoliko izvora – nov~ana pomo} iz inostranstva od strane ~etni~ke emigracije i wihovih simpatizera, putem odre|enih privatnih preduze}a, ~iji su vlasnici pripadnici i simpatizeri SOS. Tako je Desimir od stranke dobio 5.000 DM i u Leskovcu
52

otvorio privatno preduze}e, koje }e kada za`ivi, delom finansirati rad stranke u Leskovcu. Deo sredstava stranka obezbe|uje prikupqawem dobrovoqnih priloga u zemqi i inostranstvu i poku{ava se da se preuzmu donatori koji su pomagali SNO. Posebno treba ista}i da se stranka delom finansira i ~isto kriminalnim radwama, uterivawem dugova, reketirawem i pqa~kama. Imaju profesionalno razra|en sistem, a sve akcije sada vodi Aleksandar An|elkovi}, dok se Dragoslav Bokan posledwih meseci povukao. Posebno se isti~e da se vr{e pregovori sa SPC sa, kako se ka`e, stare{inama nekog manastira na Hilandaru da treba da se da odre|ena pomo} nekoj stranci u Srbiji. Pomiwu se sredstva u visini od 100 do 500 hiqada maraka, pa s tim u vezi Dragoslav Bokan treba putovati za Svetu Goru”. III Mihajlovi} Dragoslav Bokan, iz Beograda, An|elkovi} Aleksandar, iz Beograda, Sergej Veselinovi}, iz Beograda Desimir R., iz Leskovca. IV Druge mere i radwe RDB nisu preduzimane. V Saradnik je u situaciji da i daqe prati ekstremne namere SOS o ~emu }e izve{tavati. U ponedeqak, 23. 8. 1993. godine, susre{}e se u Leskovcu sa Bokanom i An|elkovi}em posle ~ega }e podneti izve{taj. Posebno je indikativno planirawe teroristi~kih akcija u Makedoniji i uop{te aktuelno naoru`avawe Srba u Makedoniji, jer bi to moglo proizvesti {tetu i za Srbe u toj biv{oj jugoslovenskoj republici i po interese SRJ. Postoji mogu}nost da takve inicijative plasiraju qudi iz SAD, odnosno da to mo`e biti jedna od “prqavih operacija” AOS-a. Kucano u 4 primerka 1 h III uprava RDB MUP RS 1 h V­uprava RDB MUP RS 1 h CRDB Zaje~ar 1 h operativni radnik Operativni radnik, Tomislav Videnovi}
53

MCDLIV
Centar RDB Smederevo I uprava OI “Orijent” 5-041 13. 8. 993. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Gojko Tu~i} iz Smederevske Palanke. Razgovor obavqen 17. ovog meseca u Smederevskoj Palanci, na inicijativu operativnog radnika. Izvor nije kori{}en na poslovima RDB Izvor i podaci u fazi proveravawa. II O ovom se pi{e prvi put. Podaci se odnose na situaciju u zapadnom delu BiH i bezbednosno interesantno lice iz Velike Kladu{e koje boravi na podru~ju Kragujevca. Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom istakao da je pre izvesnog vremena boravio i Kqu~u, BiH, u poseti kod svojih najbli`ih ro|aka koji tamo `ive. U vezi sa situacijom na tom podru~ju, Tu~i} je izjavio, da je u samom Kqu~u ostao veoma mali broj muslimana i da se mo`e re}i da je to gotovo etni~ki ~ista srpska sredina. Veliki broj muslimana je izginuo bore}i se u redovima armije BiH, ili je proteran u druge krajeve ove biv{e republike. Tu~i} je rekao i to, da Srbi dr`e u potpunom okru`ewu Biha}ku regiju i da su tamo{wi muslimani svesni ~iwenice da nemaju nikakvih vojnih izgleda da se suprotstave Srbima. Takvo stawe, prouzrokovalo je i promene u politici F. Abdi}a, koji sada insistira na miroqubivom re{ewu krize i direktno se suprotstavqa vojnim opcijama Alije Izetbegovi}a. No, bez obzira na to, Tu~i} je rekao da je od svojih sagovornika u Kqu~u saznao da oni vi{e muslimanima ni{ta ne veruju i da su spremni da se do posledweg bore radi ostvarewa srpskih ciqeva. Na kraju razgovora Tu~i} je rekao, da je prilikom povratka u Smederevsku Palanku (10. 8. 1993. godine) u vozu od Beograda do Smederevske Palanke sedeo u kupeu sa NN `enskom osobom, starom oko 50 godina, koja se predstavila kao profesor a koja `ivi i radi u Velikoj Kladu{i. Ona je u tom razgovoru istakla, da je udata za na~el54

nika SUP-a u Velikoj Kladu{i, koji je po nacionalnosti musliman i koji je u veoma bliskim prijateqskim odnosima sa F. Abdi}em, koji je i wihov ku}ni prijateq. Ta NN osoba je, po Tu~i}evim re~ima, istakla da kao Srpkiwa nema nikakvih problema u Kladu{i i poku{avala je da svoje saputnike ubedi u to kako muslimani uop{te nisu krivi za celokupnu situaciju. U vezi sa tim, najpohvalnije se izja{wavala o F. Abdi}u, predstavqaju}i ga kao velikog mirotvorca. Ona je istkala i to, da je muslimanima iz V. Kladu{e zabrawen izlazak iz grada i da je ona to uspela zahvaquju}i tome {to je supruga na~elnika SUP-a. Kroz srpske teritorije je nesmetano pro{la zahvaquju}i tome {to je Srpkiwa. Pomenuta osoba je rekla da putuje u selo [epci (podru~je Kragujevca) odakle je poreklom i gde ima dosta rodbine i da }e se u tom selu zadr`ati relativno du`i vremenski period, nakon ~ega }e se vratiti u Veliku Kladu{u, gde su joj ostali suprug i punoletni sin. U vezi sa ovim, Tu~i} je istakao da je po izlasku iz voza u Smederevskoj Palanci “propratio” pomenutu osobu koja je na autobuskoj stanici u{la u autobus koji ide u pravcu Topole, a da pri tome ni sa kim na autobuskoj stanici nije ostvarila kontakt. III Lice pomenuto u stavu II ove informacije. IV Obavqen informativni razgovor i napisana slu`bena bele{ka. V Tu~i}eve navode potvrdio nam je i Jovo Tanasi}, koji je putovao istim vozom, i sa kojim smo obavili odvojeni razgovor. Mi{qewa smo da sa ovim podacima treba upoznati CRDB Kragujevac, kako bi se identifikovala pomenuta osoba i sa wom obavio ra{~i{}avaju}i razgovor. Kucano u 5 primeraka Dostavqeno: 1 h RDB MUP RS – I uprava 1 h RDB MUP RS – V uprava 1 h CRDB Kragujevac 1 h CRDB Smederevo 1 h operativnom radniku Operativni radnik RDS, Miodrag Resavac
55

MCDLV
MUP Srbije RSDB V Uprava Centar za mikrofilm 17. 8. 1993. godine Fond PD1 Dokument, evidencioni broj: 930029285 Po~etna pozicija: 02363A04 Krajwa pozicija: 02363A09 Delovodni broj dokumenta: 50781 Broj snimaka: 6 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB Novi Sad 7930029285 Srpski nacionalizam i {ovinizam Operativni radnik: Vojvodi} Slavko Vrsta dokumenta: Izve{taj o rezultatu tajne kontrole telefonskih razgovora Podaci se odnose na rezultate OTM TKTR prema “Lu~an” Izvor saznawa: kontrola telefonskog ili teleprintersko Broj strana dokumenta: 004 Priloga: Dokument ulo`en u dosije: vrsta PO “Lu~ano” 41001675 Broj pisarnice stvaraoca: 6590; datum 12. 8. 1993. godine Broj pisarnice primaoca: 50781; datum 16. 8. 1993. godine MF-broj: 02363A04-02363A09 Datum obrade: 17. 8. 1993. godine Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar resora DB Novi Sad Slu`bena tajna Strogo poverqivo

Izve{taj operativno-tehni~kog sredstva
I Izvor: Tajna kontrola telefona
56

Podaci se odnose na: • “Lu~ana”, PO po srpskom ekstremizmu – 41001675, – krije se u Rimu; • Oto Golubovi} organizuje preprodaju zlata; • Ostala saznawa. Razgovori su vo|eni u periodu od 1-12. avgusta 1993. godine. Operativni radnik podnosi izve{taj 12. 8. 1993. godine II Tajna kontrola telefonskih razgovora se koristi na obradi “Lu~ana”, PO po srpskom ekstremizmu i wegovih veza. III Na{ sasvim pouzdan izvor nam je preneo delatnost Lu~ana, PO po srpskom ekstremizmu, u vremenu od 1-12. avgusta 1993. godine. Nakon u~e{}a u napadu na \ukanovi} Ivu, poslanika DEPOS u Narodnoj skup{tini Srbije, Lu~ano, za kojim je raspisana poternica, pobegao je u Italiju. U wegovom odsustvu sve “poslove” je preuzeo mla|i brat @arko, koji je u stalnom kontaktu sa Lu~anom. Na{ izvor iznosi da je @arka nazvao ujak iz Beograda Oto Golubovi}. Golubovi} je izneo da je u Beogradu bio sa Vukom (nije naveo prezime), sa kojim i @arko mora da se na|e da bi “odr`ali” neki posao za dr`avu, u kojem bi mnogo zaradili. Pri tome je Golubovi} izneo da moraju “na}i {emu” da omogu}e da “ministar finansija za … do|e do dr`avne love”, zbog ~ega je ve} ostvaren dogovor da izvesna Mirjana budu gosti na{e vlade, s tim da se zna da je ta veza Ota Golubovi}a”. Pritom, Golubovi} posebno isti~e da u svim ovim transakcijama navedeni ministar mora ostati anoniman, a da posao zavr{avaju on (Golubovi}) i @arko. Golubovi} daqe dodaje da je zavr{io “posao sa zlatom za Bo{ka” i da sada potpuni prioritet daje. Po{to je Golubovi} potvrdio da je u ovom poslu “na{a vlada”, @arko mu iznosi da ima mogu}nosti da pomogne u tom poslu, jer ima Arape koji }e dobro da plate zlato, ali treba sagledati koliko ministar mo`e da ponudi zlata i zato predla`e da se Vuk i wih dvojica na|u u Beogradu nasamo i sve detaqno preciziraju, {to je Golubovi} podr`ao i prihvatio. U razgovoru sa @arkom, Lu~ano se raspitivao za realizaciju wegovog pisma upu}enog Vuku Dra{kovi}u. Po{to mu je re~eno da se ve}ina pita kako to da je danas sa Vukom a sutra protiv, Lu~ano je izneo da je on uvek bio protiv Vuka, ali da je samo dugo }utao i nije ni{ta govorio ni za spiskove, ni o ubistvu Gi{ke, ni o kra|ama, ali
57

da }e sada sve objaviti. Dodao je da ga je “dosta {lepao, a on gurnuo u pogibiju 60 qudi i nikom banke nije dao, ve} krade non-stop”. Daqe je Lu~ano izneo da }e objaviti i izvesni spisak koji je bio kod wega u ku}i tri meseca, a ~ija se kopija nalazi kod Brane Crn~evi}a; pa da “svako svoje okaje”. Dana 12. ovog meseca, Lu~anu je supruga prenela da je tetka Vukica “bila tamo gde je radila” i tu saznala da je iz Beograda poru~eno i nalo`eno Lu~anovo ubistvo. Na to je Lu~ano izneo da mu je to ve} poznato, ali da }e se sada on osvetiti i organizovati konferenciju za {tampu u Budimpe{ti. Istakao je da }e da iznese svoja saznawa i “otkrije Bayu Sto{i}a i Kerteza za kra|u i mu}ke, za name{tawe ubistva po Beogradu i trgovinu heroinom”. Dodao je da }e nakon toga “ukoliko ne budu uvukli rogove” izneti dokaze da je za svo vreme rata bio pla}eni vojnik, a kao dokaz }e objaviti svoje platne spiskove koje mu je dala Vojska Jugoslavije. IV O svim daqim saznawima }emo blagovremeno informisati. Dostavqeno: 1 h MUP Republike Srbije – RDB –III uprava 1 h MUP Republike Srbije – RDB – V uprava 1 h Dokumentacioni fond Centra 1 h operativnom radniku Operativni radnik Slavko Vojvodi}

MCDLVI
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar resora DB Sremska Mitrovica 18. 8. 1993. godine

Slu`bena bele{ka
Dana 13. avgusta 1993. godine, Vu~i}evi} Du{ko, zvani Golub, ekstremista S^P iz [ida, kontaktirao je sa suprugom Lukovac Miodraga – radnika SUP-a u Subotici. Lukov~eva supruga je molila Vu~i}evi}a da preko Jove Ostoji}a uti~e na wenog supruga da ne napu{ta posao u SUP-u. Navodno,
58

Lukovac ho}e da tra`i sporazumni raskid radnog odnosa, kako bi postao vojvoda u Subotici. Prema wenim re~ima, na Lukov~evu odluku uti~e Leki} – predsednik SRS u Subotici, kako bi ostao na toj funkciji, a za uzvrat mu obe}ava mese~nu platu od 100 DEM. Lukov~eva supruga je istakla da je kod wih ku}i dolazio Kne`evi} Radovan (neki od rukovodilaca u SUP-u Subotica) i rekao Lukovcu da }e ga vratiti na posao (verovatno je suspendovan), da }e on li~no urgirati da ga vrate zbog dece i porodice i da }e biti vra}en, ~ak mu je nudio da sam izabere radno mesto na kome }e raditi u SUP-u. Vu~i}evi} je Lukov~evoj supruzi rekao da }e do}i u Suboticu 22. 2. 1993. godine i da }e li~no tra`iti od Lukovca da ne napu{ta rad u SUP-u, jer je on tu potreban radikalima. Tako|e, rekao je da je tra`eno od rukovodstva SRS u Beogradu da “pro~e{qaju” Leki}a i nekog “matorog” u @edniku. Napomena: O~igledna su nastojawa SRS da stvori i zadr`i svoje pozicije u organima unutra{wih poslova. Predla`emo da se sa sadr`ajem bele{ke upozna na~elnik RDB MUP-a Republike Srbije, s obzirom da su postojale neke kadrovske kombinacije sa Kne`evi}em. Podaci su provereni preko drugih izvora. Ra|eno u 5 primeraka Dostavqeno: 1 h MUP RS – Resor DB – III uprava 1 h MUP RS – Resor DB – V uprava 1 h Centru RDB Subotica 1 h OE 1 h operativnom radniku. Operativni radnik, (potpis ne~itak)

MCDLVII
Centar resora DB III uprava – srpski ekstremizam 5-062 Dana, 18. 8. 1993. godine Kraqevo
59

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Krki} Qubi{a, iz ]i}evca, na privremenom radu u Insburgu, Austrija. Razgovor obavqen na inicijativu operativnog radnika, dana 16. 8. ove godine, u vremenu od 11-12 ~asova, u prostoriji Odseka RDB Kru{evac. Izvor pouzdan – podaci neprovereni II Podaci se odnose na klub “Srpski ~etni~ki pokret” u Insburgu, Austriji, i ekstremnu aktivnost wegovih ~lanova. Izvoru je poznato da je “Srpski ~etni~ki pokret” u Insburgu konstituisan pro{le godine, ali nemaju stalno mesto lokacije. Sastanke odr`avaju u restoranima i stanovima. Predsednik kluba je Milo{evi} N., star oko 65 godina, rodom iz okoline Drvara, zaposlen u gra|evinskoj firmi “Inerebna” u Halu. ^lanovi kluba su: Milutinovi} Sima, iz Bagrdana, SO Jagodina, star oko sedamdeset godina, Panti} Dragomira Miodrag, iz sela Izbenica, SO Varvarin, zaposlen u tekstilnoj fabrici “Tirol-loden” u Insburgu, Panti} Radosava Miodrag, iz sela Izbenica, SO Varvarin, zaposlen u fabrici “Tirol-lodenu” u Insburgu i dr. Program i ciq ove organizacije je obarawe komunisti~ke vlasti u Republici Srbiji. Rukovodstvo kluba i ~lanstvo intezivno rade na prijemu novih ~lanova i propagandnom delovawu. Panti} Dragomira Miodrag je vrlo ambiciozan u tom pogledu. U kontaktu je sa Vukom Dra{kovi}em u Beogradu i Crkvom u Be~u od kojih dobija instrukcije za daqu aktivnost. Imao je i nekoliko neposrednih kontakata u Be~u i Beogradu sa Dra{kovi}em, a kontaktirao je i sa Vojislavom [e{eqem, predsednikom SRS. Sakupqao je nov~anu pomo} (4000 DM), za le~ewe Dra{kovi}a u Parizu nakon izlaska iz zatvora. Izvor daqe navodi da je “srpski ~etni~ki pokret” u neposrednom kontaktu sa Vukom Dra{kovi}em i SPO u vezi priprema koje vr{e za obarawe “komunisti~ke vlasti” u RS u oktobru ove godine. Dra{kovi} i SPO veruju da ih ovog puta u tome ne}e spre~iti “komunisti~ka policija”. Na kraju razgovora, izvor isti~e da austrijske vlasti posledwih meseci vr{e pritisak na na{e radnike da napuste Austriju, a jedan od na~ina je {to su donele zakon da svaki radnik mora da ima najma60

we 10 kvadratnih metara stambenog prostora, u protivnom ga proteruju, ka`e izvor. III – Milo{evi} N., star oko 65 godina, sredweg rasta, ima ~eonu }elavost, rodom iz okoline Drvara, zaposlen u gra|evinskoj firmi “Inerebna” u Halu, Austrija. – Milutinovi} Sima iz sela Bagrdan, SO Jagodina, star oko 65 godina, prosed, suv, sredweg rasta. – Panti} Dragomira Miodrag, ro|en 27. 4. 1941. godine u selu Izbenica, SO Varvarin, na privremenom radu u Austriji, zaposlen u tekstilnoj fabrici “Tirol-loden” u Insburgu. – Panti} Radoslava Miodrag, ro|en 25. 9. 1950. godine u selu Izbenica, SO Varvarin, zaposlen u tekstilnoj fabrici “Tirol-loden” u Insburgu, Austrija. IV Obavqen razgovor sa izvorom druge mere i radwe nisu preduzimane. V Klub “Srpski ~etni~ki pokret” u Insburgu, u Austriji, i wegovi ~lanovi su ekstremno i ru{ila~ki raspolo`eni prema vlastima u Republici Srbiji. Posebnu pa`wu zaslu`uje podatak da u saradwi sa SPO u Beogradu vr{e pripreme za obarawe vlasti u RS u oktobru ove godine. U tom pravcu instruisali smo izvor da nas o novim saznawima blagovremeno obave{tava. Napomiwemo da su nam Panti}i i wihova ekstremna aktivnost poznati odranije. Wihove boravke na na{em podru~ju }emo op. pokrivati. Prati}emo wihovu ekstremisti~ku aktivnost u Austriji i u zavisnosti od rezultata preduzeti adekvatne mere i radwe RDB. Kucano u 4 primerka 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – I uprava 1 h MUP RS RDB – V­uprava 1 h ovom centru Operativni radnik, Dragan Nikoli}

MCDLVIII
Centar RDB Smederevo III uprava – Ekstremizam
61

6-065 19. 8. 1993. godine

Slu`bena bele{ka o li~nom zapa`awu operativnih radnika
Dana 14. 8. 1993. godine, slu~ajno sam se, u kafi}u “Tas” u Smederevu, na{ao u dru{tvu Prvulovi} Petra, vlasnika kafe-bara “Dionis” i jo{ dvojicom na{ih zajedni~kih poznanika. U nevezanom razgovoru, koji je tom prilikom vo|en, Prvulovi} je ispri~ao da ga ~esto pose}uje Golubovi} Danilo, savezni poslanik SRS iz Smedereva. Do sada su vodili vi{e razgovora, kojom prilikom mu je Golubovi} ponudio da bude ~lan wihovog izvr{nog odbora. Objasnio je, da je on ugledan gra|anin, vlasnik privatnog lokala, da nije kompromitovan u gradu i da oni nastoje da pridobiju i uvrste u svoje ~lanstvo {to vi{e upravo tako vi|enijih qudi. Dodao je, da oni ne}e vi{e dati poverewe socijalistima, zbog ~ega su otpo~eli pripreme za nove izbore, za koje nastoje da se {to boqe pripreme, kako bi na wima osvojili vlast. Kako nisu zadovoqni svojim postoje}im kadrom, to za naredne izbore nameravaju da ponude nove qude. Navodno, tih dana su pridobili dva smederevska lekara (nije pomiwao imena). U tom kontekstu pristupili su reorganizaciji stranke. Prvulovi} je poku{avao da ostavi utisak ~oveka koji nije mnogo zainteresovan za sve to; mada je napomenuo, da je pozvan na sastanak, na kome bi trebao da bude izabran u izvr{ni odbor. Napomiwem, da je prisutnim licima poznato da sam pripadnik RDB, te nisam bio u prilici da se interesujem za neke konkretnije detaqe. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h RDB MUP RS – III uprava 1 h RDB MUP RS – V uprava 1 h OE CRDB Smederevo 1 h operativnom radniku Operativni radnik RDB, Jago{ Joksimovi}

MCDLIX
Centar RDB Subotica III odsek – srpski ekstremizam
62

23. 8. 1993. godine

Slu`bena bele{ka
– odnosi se na aktivnost paravojnih formacija ekstremnog dela SRS na podru~ju Centra RDB Subotica Sredinom marta 1993. godine, u Op{tinskom odboru Srpske radikalne stranke u Subotici do{lo je do sukoba izme|u pojedinih domova i polarizacije u dva “tabora”, koji su se me|usobno optu`ivali za malverzacije u vezi sakupqawa nov~anih sredstava za rad stranke i kupovinu uniformi za potrebe dobrovoqa~kih jedinica, koje su organizovano odlazile na ratom zahva}ena podru~ja Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Ubrzo zatim, jedan broj ~lanova pod komandom Lukovac Miodraga, koji je delovao u okviru SRS, napu{ta stranku i sve svoje daqe aktivnosti usmerava preko “Udru`ewa boraca rata 90” sa sedi{tem u Beogradu i u okviru wega nastavqa sa radom. U ime ovog udru`ewa, aktivisti biv{eg S^P-a obilazili su dru{tvena i privatna preduze}a radi obezbe|ewa nov~anih sredstava, od kojih su kupovali uniforme, ambleme, motorole i druga sredstva i opremu za potrebe pripadnika ovog udru`ewa. U potrazi za {to ve}im nov~anim sredstvima, ekstremisti iz ove grupacije bavili su se ilegalnom nabavkom i preprodajom vatrenog oru`ja i municije. Preko “Udru`ewa boraca rata 90” ~lanovi ove paravojne formacije se upu}uju na rati{te u Republiku Srpsku Krajinu pod komandom “poru~nika” Risti} Slobodana, biv{eg konobara Doma JNA u Subotici. Pre polaska na rati{te, Risti} je kao saradnik organa bezbednosti VJ, uspeo da preko Milenkovi} Ko~e, na~elnika vojne bezbednosti suboti~kog garnizona, opremi i naoru`a oko desetak pripadnika SRS, a oru`je i municiju prebaci u Beograd i uskladi{ti u podrumu i trezoru “Jugobanke”. Milenkovi} Ko~a, koji na vezi dr`i Risti}a, u neposrednim kontaktima sa operativnim radnicima CRDB Subotica, u vi{e navrata je pokazivao interesovawe za kadrovske promene ovog Centra, popuwenost operativnim sastavom biv{ih pripadnike Resora i razloge wihovog odlaska, raspolo`ewe operativnog sastava prema rukovode}em kadru u MUP RDB. Nakon {to je Risti} u Beogradu dobio dodatnu opremu, zajedno sa oko 20 dobrovoqaca uputio se na rati{te u Divoselo. Dobrovoqa~ki odred u kome se nalazio Risti} i grupa dobrovoqaca iz Subotice formiran je u Bubaw potoku pod komandom rezervnog kapetana Markovi} Slobodana.
63

Po odlasku na rati{te, Markovi} i Risti} su se bavili ratnim profiterstvom, trgovali oru`jem i drugim ratnim materijalima, sve dok kraji{ke vlasti nisu raspisale poternicu, nakon ~ega je Markovi} sa jo{ 12 boraca prebegao na hrvatsku stranu. Me|u borcima ovog odreda kru`ila je pri~a da su prilikom napada na selo ^anak kod Plitvica, pukovnik Milivojevi}, kapetan Markovi} i poru~nik Risti} ubili nekoliko civila, me|u kojima je bilo `ena i dece. Prema raspolo`ivim saznawima, ova formacija pod okriqem “Udru`ewa boraca rata 90” broji oko 150 qudi sa {ireg podru~ja Vojvodine, a za komandanta je izabran Lukovac Milo{a Miodrag, ro|en 25. 4. 1962. godine u Somboru, po zanimawu milicioner u SM “Centar I”, sa stanom u Subotici, Kameni~i}eva br. 88. Kao pripadnik posebne jedinice milicije, Lukovac je, juna meseca ove godine, suspendovan zbog no{ewa maskirne uniforme S^P sa ~etni~kim obele`jima, bahatog pona{awa i pucawa na javnom mestu. Lukovac se u radnom odnosu u MUP-u nalazi od 1982. godine, i do sada je tri puta disciplinski ka`wavan zbog lak{ih i te`ih povreda radnih du`nosti. U kontaktu sa Vu~i}evi} Du{kom, ekstremistom S^P iz [ida, Lukov~eva supruga obavestila ga je da Lukovac ima nameru da napusti posao u SUP Subotica, i u tom pravcu tra`ila pomo} od wega, na {ta joj je on obe}ao da }e li~no tra`iti od Lukovca da ostane na sada{wem radnom mestu, jer je potreban radikalima, iz ~ega proizlaze o~igledna nastojawa SRS da stvori i zadr`i svoje pozicije u organima unutra{wih poslova. (Podaci CRDB Sremska Mitrovica iz avgusta 1993. godine). Tako|e, Lukov~eva supruga je iznosila da im je Kne`evi} Radovan, na~elnik SJB SUP Subotica, obe}ao da }e se li~no zalo`iti da Lukovac ostane na svom radnom mestu, ili da }e mu ~ak ponuditi da izabere odgovaraju}e radno mesto. Isti~emo da Kne`evi} ove svoje kontakte prikriva u RDB i MUP. Do sada je u vi{e navrata Lukovac izjavqivao da wegova stranka priznaje Buwevce za narodnost koja je bliska Srbima, a da se Hrvatima i Ma|arima na ovom podru~ju “ne pi{e dobro”. Me|utim, na{a dosada{wa saznawa ne ukazuju da postoji zagovarawe ove stranke na planu bilo kakvih akcija na ovim prostorima. Rukovodstvo ove formacije isti~e da ne}e preduzimati nikakve aktivnosti sve dok legalni organi dr`ave funkcioni{u, a u suprotnom preuzeli bi nadle`nosti i ingerencije u svoje ruke.
64

U pojedinim mestima ~lanovi mesne organizacije SRS su dobro naoru`ani, organizovanost im je na visokom nivou i spremni su za eventualni obra~un sa Ma|arima. Svoja upori{ta imaju u svim sferama dru{tvenog i politi~kog `ivota, a pojedinci im se nalaze na odgovornim radnim mestima u privredi, SUP-u Subotica, organima pravosu|a, skup{tini op{tine itd. Prema nepotvr|enim podacima, svojevremeno je Lukovcu i wegovim qudima oru`je deqeno i u organizaciji rukovode}ih qudi SUP Subotica. Raskol u Srpskoj radikalnoj stranci, po~etkom 1993. godine, rezultirao je osnivawem “Srpskih sokolova” 10. 4. 1993. godine u suboti~kom kafi}u “Megi}”, kada je odr`ana osniva~ka skup{tina i za ciq postavqen zadatak da se radikalnijim merama krene u borbu za srpske interese na prostorima severnog dela Vojvodine, jer su bili nezadovoqni rezultatima zvani~ne politike i legalnih organa vlasti. Za predsednika “Srpskih sokolova” izabran je Vlada Vujovi}, poznati kriminalac sa ovog podru~ja, za sekretara Milan Filipovi}, tako|e lice koje je u vi{e navrata dolazilo u sukob sa zakonom, a u rukovodstvo su u{li jo{ Du{ko Joveti}, penzionisani radnik MUP-a Subotica, zadu`en za tehni~ko-takti~ku obuku, Luka An|eli}, ginekolog i ^edomir Babi}, sudija Op{tinskog suda u Subotici. “Srpski sokolovi” poseduju odre|enu koli~inu naoru`awa do kojeg su do{li na razli~ite na~ine, a jedan od wih je i posredstvom oficira iz suboti~kog garnizona. Raspola`u i sa jednim brojem maskirnih uniformi i sanitetskog materijala koji su nabavili preko jedne radne organizacije iz Beograda, posredstvom kapetana Dragana. Svoj rad i aktivnost planirali su finansirawem iz priloga donatora i priloga koji }e obezbediti reketirawem od imu}nijih privrednika sa ovog dela Vojvodine. Ogranak u Subotici za sada broji oko 20-25 ~lanova, svi sa ratnim iskustvom koje su stekli na brojnim rati{tima, a u toku je organizacija ogranaka “Srpskih sokolova” u Sivcu, Lov}encu, Kuli, Kikindi i drugim mestima ovog podru~ja, gde radikali imaju veliki broj pristalica. Dostavqeno: 1 h III uprava RDB MUP R. Srbije 1 h V uprava RDB MUP R. Srbije 2 h CRDB Subotica Operativni analiti~ar, S. Jankovi}
65

MCDLX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd I odeqewe – ITOS 71-0426 24. 8. 1993. godine

Slu`bena bele{ka –u vezi objekta “[ema”–
Preko sasvim pouzdanog izvora do{li smo do podatka o kretawu objekta “[ema” u periodu od 12-23. 8. 1993. godine, kao i o pojedinim licima, koja su sa objektom u vezi. Dana 12. 8. 1993. godine, ispred objektovog stana se, u 22 ~asa, pojavio “\ole” (voza~ predsednika Republike Srbije) i kod operativnih radnika se raspitivao o objektu. Tom prilikom je operativnim radnicima rekao da je objektu odneo 7 ugovora vrednih 80.000 DEM. Re~ je o ugovorima qudi iz MUP-a, a pomenuo je na~elnika VI uprave Zlatka, izvesnog Zlatkovi}a, kao i neka imena koja operativnim radnicima nisu bila poznata. \ole je zatim rekao da ga je kod objekta uputio Markovi} (Rade ili Milivoje – nejasno). Tom prilikom on je govorio i da }e pozvati Markovi}a i “Bayu” (Stoj~i}a) da uhapse objekta. Na kraju, on je rekao da predsednik za ovo ne zna, ali }e ga on izvestiti. \ole je kod objekta dolazio i 27. 7. u 18 ~asova, 2. 8. u 23 ~asa, 11. 8. u 7,15 ~asova, 12. 8. u 22 ~asa. Dana 20. 8. 1993. godine, objekat je u 14 ~asova kontaktirao sa NN mu{karcima, koji su se dovezli mercedesom vlasnika advokata Pavlovi} Svetozara iz Beograda. Istog dana, u 20,25 ~asova, objekta je posetio mu{karac, koji se predstavio kao Buda, a pretpostavqamo da je re~ o Gugl Branimiru, advokatu iz Beograda. Dana 21. 8. ove godine, u 18,15 ~asova, objekat se u dru{tvu Pavlovi} Svetozara odvezao u Gorwi Milanovac. Sa Pavlovi}em i nekim nepoznatim `enama objekat boravi u Gorwem Milanovcu do narednog dana kada se, oko 13 ~asova, vra}a ku}i. Po dolasku u Beograd, objekat se obra}a operativnim radnicima re~ima: “Ovo je sve farsa, nepotrebna, ali neka, jo{ da vratim {tedi{ama dugove, i nema vi{e Dafiment banke… Va{im }u {efovima, koji dolaze kod mene, da poru~im da ako me ve} ~uvate, da ste uvek tu, a ne da ja u kancelariji dobijam batine od mafije”. Istog dana u 23,20 ~asova, objekat je
66

posetio agenciju Popovi} u Mirijevu, koja se bavi istra`ivawem u privredi. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h I uprava RDB MUPRS 1 h V­uprava RDB MUPRS 1 h V odeqewe CRDB 1 h operativni radnik Operativni radnik, Nik~evi} Stevan

MCDLXI
Centar RDB Smederevo I uprava – Obave{taja slu`ba BiH OI “Orijent” 6-068 24. 8. 1993. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Zori} Jadranka, izbeglica iz Zenice. Razgovor obavqen 23. ovog meseca u ve~erwim ~asovima, na inicijativu operativnog radnika. Izvor se ne koristi na poslovima RDB. Izvor i podaci neprovereni. II Podaci se odnose na bezbednosnu situaciju u Zenici neposredno pre izbijawa ratnih sukoba, za vreme rata i na delatnost pripadnika SDA, kao i na dr`awe pojedinih lica srpske nacionalnosti na istom podru~ju. U razgovoru, izvor nam je saop{tila da je Zenicu napustila maja 1992. godine, a vezu sa roditeqima i rodbinom sada povremeno odr`ava preko radio amatera. Izvor ka`e da je wen suprug Zoran iz Zenice iza{ao novembra 1992. godine sa konvojem HVO. U tome mu je pomogao Dario Kordi}, jedan od sto`ernika HVO uz “neznatnu” materijalnu nadoknadu. Wihov stan, u kome se nalazi wena bolesna majka, ostavio je na ~uvawe kom{iji Refu Francu, a svoj poslovni prostor iznajmio je mesaru
67

Halilovi} N. Ina~e, sestra Refa Franca, Fadila, udata Veskovi}, ima stan i prodavnicu u Beogradu. Neposredno pre izbijawa ratnih sukoba u biv{oj BiH, po re~ima izvora, pripadnici SDA u Zenici preuzeli su vlast u svoje ruke, {ikaniraju}i pri tom pripadnike drugih naroda, potiskuju}i ih sa radnih mesta i tra`e}i od wih poslu{nost. U tome su se posebno “istakli” Spahi} Besim, predsednik SO Zenica, Kratina Neyad, hirurg, jedan od ~elnika SDA i veliki vernik, kao i Taraber N., poznati lekar internista u Zenici. Radnici SUP-a vodili su “hajku” na istaknute Srbe, optu`uju}i ih za aktivnost u SDS, posedovawe oru`je i ilegalno organizovawe za borbu protiv muslimana. Vr{ili su pretresawe stanova lica srpske nacionalnosti, odvodili ih u improvizovane zatvore, koji su se nalazili u podrumima privatnih ku}a i protiv wih vodili montirane sudske procese. Od radnika SUP-a poznatih izvoru, posebno rigorozni prema “neposlu{nim” Srbima bili su Mirsad Pehayi} i Batjak Edin, obojica radnici Dr`avne bezbednosti i milicionar Mu{ovi} N. Nasuprot wima, inspektor Niha} Topalovi} izgubio je posao u SUP-u jer je imao objektivni pristup prema pripadnicima drugih nacionalnosti, {to mu je zamereno i okvalifikovano kao da on brani Srbe. Pre ratnih sukoba kao ekstremista isticao se Alojz Rehi}, vlasnik kafe-bara “9”, biv{i fudbaler “^elika”, koji je u svom lokalu zabranio da se pri~a o Crvenoj zvezdi i Partizanu, kao klubovima iz Srbije. Rehi} je kao pripadnik muslimanskih vojnih formacija u~estvovao u borbama sa vojskom RS. Wegova sudbina nije izvoru poznata. Tako|e, biv{i fudbaler “^elika”, Mehmed Buza, uzeo je aktivno u~e{}e u muslimanskim vojnim formacijama, da bi se potom povukao i sada radi kao ratni profiter. Kao primer nacionalne i svake druge diskriminacije Srba, izvor navodi da je [esti} N., privatnik iz Zenice, nasilno oteo od lica srpske nacionalnosti ekskluzivni restoran “Solaris”. Izvor ka`e da su pojedini Srbi, da bi za{titili sopstvene interese, prihvatili ideje SDA i aktivno se ukqu~ili u progon i zlostavqawe Srba. Tako je sudija Veseqak Mladen, Srbin po nacionalnosti, ~ija je porodica sme{tena u Beogradu, na jednom od pomenutih sudskih procesa izrekao smrtnu kaznu svom sunarodniku Yelmi} N., koji je posle zlo~ina~kog mu~ewa sa vi{e preloma kostiju, krajem 1992. godine, razmewen i sada se nalazi u Smederevu. Na kraju, izvor nam je rekla, da je ro|ena sestra wenog supruga u braku sa Tarabar N., jednim od ~elnika SDA u Zenici. Ina~e, porodica Tarabar je veoma brojna i weni ~lanovi sada zauzimaju veoma
68

uticajne polo`aje u Zenici. Ina~e, wen suprug, posredstvom svojih poznanika u Beogradu redovno odr`ava kontakt sa svojom sestrom. III O licima koja se pomiwu u bele{ci, ne raspola`emo {irim podacima od navedenih. IV Obavqen informativni razgovor i sa~iwena slu`bena bele{ka. V Tokom na{eg razgovora, u stanu izvora, vratio se i wen suprug Zoran, koji se najpre interesovao za razloge obavqawa ovog razgovora, a potom {ta nam je sve wegova supruga ispri~ala. Posle na{eg obja{wewa i upozorewa na wegov status u Srbiji, nastavili smo razgovor sa wim. Me|utim, on je sve vreme poku{avao da minimizira delatnost ve}ine pomenutih lica i pri tom je, po na{em mi{qewu, bio krajwe neiskren. Planiramo da kroz kontakte sa licima iseqenim sa podru~ja Zenice, proverimo podatke o porodici Zorana Zori}a i wihovim vezama me|u muslimanskim ekstremistima. Istovremeno, izvr{i}emo operativno pokrivawe Zori}a. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h RDB MUP RS – I uprava 1 h RDB MUP RS – V uprava 1 h OE CRDB Smederevo 1 h operativnom radniku Operativni radnik RDB, Jago{ Joksimovi}

MCDLXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd I odeqewe 71-0410 31. 8. 1993. godine

Slu`bena bele{ka –o saznawima u vezi Dafine Milanovi}–
Preko na{e operativne pozicije smo saznali da su u petak, 27. 8. 1993. godine, na proslavi kod Dafine Milanovi}, povodom wenog
69

ro|endana bili Yon Kenedi, sudija Gerasimovi}, zatim istra`ni sudija Stevica ^uki}, Dragana Vujasinovi}, Predrag Vitas, Haso, Kokan i jo{ pedesetak gostiju. Interesantno je da je Gerasimovi}, sudija koji vodi slu~aj ubistva u prostorijama Dafiment banke, Dafini Milanovi}, povodom wenog ro|endana, poklonio skupoceni brilijant, koji ima veliku numizmati~ku vrednost. Pored toga, Vujasinovi} Dragana, koja je do pre nekoliko meseci, bila {ef kabineta kod Dafine Milanovi} i koja je trenutno na bolovawu, obavestila je Dafinu Milanovi} da je razgovarala sa Slobodanom Milo{evi}em, koji trenutno ne mo`e da primi Dafinu Milanovi}, ali da }e ona (Vujasinovi}) gledati da se na svaki na~in vrati paso{ Dafini Milanovi}. Dana 28. 8. 1993. godine, Dafina Milanovi} je odr`ala sastanak sa Rajh Slobom i Klarom Mandi} u vezi 4 pokretne banke (sme{tene u kombije tipa “lejland”) koje imenovana planira da locira u Krajini i na taj na~in da se od pripadnika UNPROFOR-a otkupquju devize. Dana 29. 8. 1993. godine, u poseti kod Dafine Milanovi} su bili princ Vladimir Kara|or|evi} i Yon Kenedi. Razgovor se vodio o tek opremqenoj benzinskoj pumpi na Oplencu, koju bi trebalo uzeti u zakup i od koje bi profit, kao pomo}, i{ao Krajini, a procenat profita bi zadr`avao Kenedi. Pored toga, dogovoreno je da princ Kara|or|evi} i Yon Kenedi pomognu Dafini Milanovi} u ostavinskom postupku koji se u Be~u vodi povodom ostav{tine wenog pokojnog mu`a. Naime, radi se o novcu u vrednosti oko 10 miliona DM, koji Dafina Milanovi} planira da prebaci u London, u ~emu bi joj pomogao princ V. Kara|or|evi} i od toga imao izvesni procenat. S obzirom da S. Milo{evi}, navodno, ima ogromno poverewe u Y. Kenedija, on se obavezao da ulo`i svoj autoritet da bi se paso{ vratio D. Milanovi}. Tako|e je planirano da se u utorak (31. 8. ove godine) kod Dafine Milanovi} organizuje prijem za britanske parlamentarce kojima bi se prezentirao humanitarni rad Dafine Milanovi} za Krajinu, a sve u ciqu da se parlamentarci privole da od Slobodana Milo{evi}a zatra`e paso{ za imenovanu. Nakon toga, Yon Kenedi je sa britanskim parlamentarcima posetio vilu “Bosanku” u Beogradu, radi sastanka sa R. Karayi}em i M. Kraji{nikom, a princ V. Kara|or|evi} je automobilom Dafine Milanovi}, odvezen do sela Bo`evac, kod Po`arevca, gde ina~e i boravi kod porodice koja je godinama boravila i radila u Nema~koj. Istog dana, Mom~ilo Kraji{nik je posetio Dafinu Milanovi} i obavezao se da }e li~no, jo{ tokom sutra{weg dana, u @enevi ur70

girati kod S. Milo{evi}a da se imenovanoj vrati paso{. Kraji{nik je tom prilikom istakao da su on i R. Karayi} “S. Milo{evi}u u~inili 3 ustupka i da mogu od wega da tra`e jedan”. Nakon toga, Kraji{niku je uru~en koverat pun deviza na ime pomo}i wegovom bratu. Dafina Milanovi} je u navedenom periodu u vi{e navrata isticala da nema poverewa u Frenkija, jer je on mnogo toga obe}ao, a “ni{ta nije zavr{io” i zakqu~ila da ni Frenki ne veruje woj. Ona to ocewuje kao nekorektan odnos, jer je ona, navodno, svojevremeno za potrebe Frenkija uvezla iz Austrije dva kamiona opreme ({lemovi, panciri, no}ni ni{ani) i dva aviona iz Amerike, odnosno da je opremila 5 000 wegovih qudi. Kucano u 2 primerka Operativni ranici, Mi}i} Radivoje i Gavrilovi} Momir

MCDLXIII
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije – Resor dr`avne bezbednosti – II uprava– Strogo poverqivo Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Hrvatske

– Podaci o zaposlenim licima –
Beograd, avgust 1993. godine Sistem bezbednosti Republike Hrvatske obuhvata vi{e slu`bi u razli~itim ministarstvima – Ministarstvu unutra{wih poslova, Ministarstvu odbrane, hrvatskoj vojsci, Ministarstvu inostranih poslova i finansijskoj policiji. Rad svih slu`bi bezbednosti objediwuje se kroz Ured za nacionalnu sigurnost (UNS) koji je za wih koordiniraju}i, usmeravaju}i i naredbodavni organ. Na ~elu UNS se nalazi Hrvoje [arini} (biv{i hrvatski premijer i biv{i {ef kabineta predsednika Frawe Tu|mana). Zamenik [arini}a je Miroslav Tu|man (“politi~ki komesar” UNS i sin Frawe Tu|mana) a tre}i “glavni” ~ovek u rukovodstvu Ureda (zadu`en za “nadzori nad radom UNS) je Zdravko @idovec, biv{i pomo}nik ministra unutra{wih poslova. Nakon nedavne reorganizacije UNS (posle odlaska Josipa Manoli} sa mesta {efa Ureda, na mesto predsednika @upanijskog doma Sabora) Ured
71

za nacionalnu sigurnost, osim uskla|ivawa rada slu`bi bezbednosti, te opslu`ivawa informacijama Vije}a za nacionalnu sigurnost i predsednika Republike, dobija i novu du`nost – pru`awa analiti~ke podr{ke slu`bama bezbednosti. Za obavqawe ovih poslova u UNS je formirana “Slu`ba sigurnosne analitike” koja obra|uje sve zna~ajne bezbednosne podatke i prosle|uje ih kako rukovodstvu dr`ave tako i nadle`nim slu`bama bezbednosti. Trenutno u Hrvatskoj kontraobave{tajne i obave{tajne poslove obavqaju ~etiri samostalne slu`be i to: U Ministarstvu unutra{wih poslova (osim Slu`be javne sigurnosti – rukovodilac Jo{ko Mori}) je Slu`ba za za{titu ustavnog poretka (SZUP) na ~ijem je ~elu Smiqan Reqi}. U Ministarstvu odbrane je Sigurnosno-informativna slu`ba (SIS) kojom rukovodi Miro Me|imorec. U hrvatskoj vojsci (HV) pri Glavnom sto`eru (General{tabu) Vojna obave{tajna slu`ba (VOS) kojom rukovodi pukovnik Davor Domazet. Posebnu obave{tajnu slu`bu ima i Ministarstvo inostranih poslova. Wen ta~an naziv nije poznat, iako ima podataka da se radi o VII upravi MIP-a (me|utim o ovoj upravi se govori i kao o kontraobave{tajnoj slu`bi – slu`bi sigurnosti samog MIP-a koja se brine i o za{titi hrvatskih ambasada u inostranstvu).

***
Ministarstvo unutra{wih poslova, sa Slu`bom za za{titu ustavnog poretka i Slu`bom javne sigurnosti, predstavqa okosnicu sistema bezbednosti Republike Hrvatske u naj{irem smislu. Zna~ajno je da, pored obavqawa klasi~nih policijskih poslova (iz domena javne ili dr`avne bezbednosti) jedinice MUP-a Hrvatske uzimaju aktivno u~e{}e i u borbenim akcijama na frontu sa RSK, pa i u Bosni i Hercegovini. Slu`ba za za{titu ustavnog poretka izrasla je iz biv{e Slu`be dr`avne sigurnosti. Iako je kadrovska struktura pretrpela znatne izmene (pre svega odstrawivawem Srba) u SZUP-u i daqe ima “starih” kadrova me|u kojima i mawi broj Srba. Osim centrale, SZUP ima teritorijalne jedinice – centre – ~ija se sedi{ta uglavnom poklapaju sa sedi{tima ranijih centara biv{e Slu`be dr`avne bezbednosti. Pojedini centri imaju u svom sastavu i ispostave (deta{mane) raspore|ene u mawim mestima. Unutra{wa struktura slu`be je linijsko-teritorijalna, s tim {to se teritorijalno radi uglavnom po odbrambenim pripremama.
72

U sedi{tu SZUP-a i centrima linije rada se vode kao odjeli i to: I. odjel – unutra{wi neprijateq (uglavnom obra|uju Srbe i Paragin HSP), II. odjel – terorizam (izrastao iz ranijeg rada po emigraciji, a obra|uje Srbe i muslimane van granice Hrvatske), III. odjel – kontraobave{tajni, IV. odjel – operativna tehnika, V. odjel – analitika i informatika, VI. odjel – obezbe|ewe li~nosti i objekata. Prema raspolo`ivim saznawima, u SZUP-u Hrvatske rade slede}a lica (treba, me|utim imati u vidu da je fluktuacija kadra veoma visoka i da se stawe relativno brzo mewa, posebno na rukovode}im mestima, te da ovaj spisak treba stalno dopuwavati novim saznawima): Centrala Slu`be za za{titu ustavnog poretka Rukovodilac Slu`be – zamenik MUP-a – Smiqan Reqi} I. odjel, na~elnik Bo`o Zvonimir, oko 43 godine, biv{i operativac Centra u Bjelovaru – iskusan radnik. Radnici: Pervan Sini{a, oko 34 godine (ima podataka da je postavqen za {efa SZUP-a u Zadru), Ferizovi} Bernard, musliman, oko 35 godina (supruga Srpkiwa, rodom iz Vojvodine) oko 8 godina sta`a. Bojovi} Gradimir, oko 45 godina, Srbin iz Kragujevca, otac vojni penzioner, `ivi u Beogradu. Iskusan radnik, instruktor po srpskom nacionalizmu, isle|ivao generala Aksentijevi}a. Be~i} Ivica, oko 35 godina, ranije radio u Centru Split, u~estvovao u radu po akciji “Labrador”. Karabeq @eqko, Dragawa Jo{ko, Kuk Dubravka, sekretarica, Vitkovi} Qubica, daktilograf. II. odjel – III. odjel – na~elnik Bego Radoslav, iskusan radnik Radnici – Bahnik Jura, ^eh iz Daruvara, oko 35 godina, Romanovi} Zvonko, [e{o Tihomir, Srbin, Letica Ante, Ve~erina Du{ko, Rukav Marica – sekretarica, Qubi~i} Branislava, IV. odjel – na~elnik – Dijanovi} ^edo, oko 45 godina, sposoban stru~wak, Radnici: @itko Igor, stru~wak za ozvu~ewe, Dev~i} Slobodan, stru~wak za ozvu~ewe, Budi} Jadranko, foto tehnika, Opa~i} Mom~ilo, tehni~ar
73

V. odjel – na~elnik – Gabri{ Jan Radnici: Spasojevi} Soka, Srpkiwa, Mami} Mirjana, Popovi} Zoran, {ef AOP-a, Popovi} Anica, Jandri} N, Dijanovi} N, sestra na~elnika 4. odjela. VI. odjel – na~elnik – Deveri} Mi{a (verovatno zamewen) Radnici: Brajovi} Vjeko, [krti} Dragan, Marti} Neven, Jurkovi} Viktor, Gute{a Engol, Srbin, Bo`i~kovi} Igor, oko 35 godina, sposoban, Primorac Ivo, oko 35 godina, Gulam Sre}ko, oko 37 godina, Yimbek Darko, oko 35 godina. Lica za koja nije odre|eno u kojem odjelu rade: Crnogorac Nik{a, Stani} Bruno. Centar SZUP Zagreb – na~elnik – Budi} Branko, biv{i {ef deta{mana u Vinkovcima, oko 12 godina sta`a, – zamenik na~elnika – Kraja~i} Ogwen, oko 40 godina, sin Ivana Kraji~i}a, nov kadar, – pomo}nik na~elnika – Iveta Frane (kadrovi i op{ti poslovi) – Lenard \ur|a, sekretarica, oko 45 godina. I. odjel – na~elnik – Markunovi} Zoran, oko 45 godina, sposoban radnik, Mar~eti} Vukica (Vukosava), oko 35 godina, neudata, Srpkiwa iz Gra~aca. [ef 1. odseka – Qubi~i} Goran, ro|en 1955. godine,. Radnici: Krneta Milan, oko 35 godina, Srbin, deklarisao se kao Hrvat, Korica Goran, Raja~i} Miroslav, Srbin, jo{ 10 novih radnika. II. odjel – na~elnik – Vodanovi} Jo{ko, poti~e iz partizanske porodice, Radnici: Krmari} Josip, oko 35 godina, Rapaji} Ratko, Ku{urin Ivica, oko 35 godina, Roj~evi} Sawa, oko 32 godine, Srpkiwa, neudata, Radan Zlatko, oko 33 godine, nije posebno sposoban, Kop~ak Vlado, Hladnik Zvonko, Ore{}anin N., Miri} Ton~i, Sabqi} Ivan, nekoliko novih radnika, {ef odseka za provere – Me{trovi} Branko, ro|en 1948. godine, Radnici: Raja~i} Miro, Srbin, ograni~enih sposobnosti, Majstorovi} Nenad, oko 40 godina, otac Srbin, ograni~enih sposobnosti, [upe Mladen, projugoslovenski orijentisan i daqe se dru`i sa Srbima, @uwevi} Marijan, Me{trovi} Qiqana, Srpkiwa, Dadasovi} Slobodan, Ma|arac Milan, Srbin, oko 20 novih operativnih radnika. III. odjel – na~elnik – Domi{qanovi} Darko, zavr{io Vi{u {kolu unutra{wih poslova, nije imao neke posebne rezultate, {ef
74

odseka za Istok – Qubi{i} Qubomir, oko 40 godina, Srbin, sposoban operativac, Radnici: Sotirovi} Igor, Mili} Branko, Ra|enovi} Radomir, oko 44 godine, Srbin, radi po srpskoj problematici, ro|eni brat radio u remontnom zavodu “Zmaj”, sada `ivi na teritoriji SRJ, Semijalac Mirko, prati problematiku Italije i Velike Britanije, Antunovi} Maja, oko 40 godina, neudata – prati izraelsku slu`bu, Vu~kovi} Ivica, problematika ruske, rumunske i poqske slu`be, Dizdar @eqko – problematika ~e{ke slu`be, Cindri} Mile – problematika SAD, Turkovi} N – problematika Albanije, O{tar~evi} Vlado, vodi akcije “Povratak” i “Jani~ar”1), Jovanovi} Milan, ro|en 1949. godine, Srbin, radi strance po hotelima, Bokan Petar, radi strance po hotelima, IV. odjel – na~elnik – Vu~kovi} Frawo, oko 50 godina, sposoban, Odsek za operativno-tehni~ke poslove – {ef – Zibar Zoran, iskusan operativac. Radnici: Lon~ar Tomislav, Opa~i} Qubomir, oko 33 godine, Srbin, Tro{eq @eqko, oko 37 godina, bio veliki Jugosloven, Mosta{~ek Marijan, korektan prema Srbima, Kravar{~anin Branko, boemski tip, Simkovi} Branko, Roksandi} Damir, Srbin, deklari{e se kao Hrvat. Odsjek za reprodukciju – {ef [imunya Ika, oko 40 godina, Radnici: Bobi} Vera, Srpkiwa, biv{a radnica SSUP-a, Mandi} Miroslava, Srpkiwa, mu` Srbin, Vuka{inovi} Milka, Srpkiwa, neudata, Te{ija Mirjana, otac Crnogorac, pukovnik u penziji, Bobovnik Mira, Star~evi} Elika, supruga biv{eg na~elnika centra Star~evi} Darka, sposobna i osoba od posebnog poverewa, Petkovi}-Starek Nada, suprug Srbin, ve}i broj novih radnika. Samostalni odseci Odsek za tajno pra}ewe – {ef Ore{kovi} Josip, oko 30 operativnih radnika, Odsek za analitiku – {ef – Balen Marko, Nik{i} Jovan, oko 40 godina, Srbin, Ple{e Sowa, oko 36 godina, Peke~ Darko, Koqan Milan, Srbin. Odsjek za odbrambene pripreme – {ef – Gajda Miroslav, oko 35 godina, Slovak, ranije bio veliki Jugosloven, Radnici: Mahmutovi} Emir, musliman, Leme{ Re{ad, musliman, `ena Srpkiwa, Odsjek za op{te poslove – {ef – Tojagi} Milan, Srbin, De`urna slu`ba: Pintar Darko, oko 33 godine, Hrvoj Marjan, Popi} Bo`o broj de`urne slu`be 427-994.
75

Centar SZUP Karlovac Na~elnik centra – Eror Milo{ (smewen i postavqen za pomo}nika) Zam. na~elnika centra (za operativne poslove) – Luk{i} Marijan Pomo}nik na~elnika – Mlinari} Tomislav [ef Odseka za kontraobave{tajne poslove – Bi{}an Davor [ef Odseka za analitiku – Zoreti} Zlatko operativni radnici: ]ori} Mile, Pavlovi} Du{ko, Zatezalo \uro – kontraob. po ruskoj OS, Lang Ivan, Podvineki Danko, Zubovi} Momir, ^orak Ivica, Matovi} Mladen, Milivojevi} Du{ko, Srako~evi} @eqko, @ivkovi} Milan, – operativni tehni~ari: Gravora Milan, Rade~i} Neno, Prodanovi} Bo{ko, Mrk{i} Branko, Kosi} Mira, Pavi} Nena, Zup~i} Nena, – analiti~ari: Martinovi} Bogdan, Juri}-Belavi} Mirjana, Gali}-Sabqari} Nena, daktilograf. Napomena: Ovaj spisak je u najnovijem periodu sigurno pretrpeo izmene. Centar SZUP Sisak Na~elnik centra: Milankovi} Vlado, otac Srbin, majka Hrvatica, zamenik na~elnika za op. poslove: Zdravko Bobetko, – operativni radnici: Peri} Zoran, Savurdi} Stevo, Hayi} Mirsad, Tu|man Stjepan, Rodi} Mladen, Golub Vlado, Kantor Slavko, Srbin, Milanovi} @eqko, Srbin, – Operativni tehni~ari: Borojevi} Sveto, Pecko Mladen, Matija{evi} Nata{a, Srpkiwa, Daktilograf: Kasap Milka Napomena: Ovaj spisak je u najnovijem periodu sigurno pretrpeo izmene, a primqeno je i vi{e novih radnika. Centar SZUP Osijek Na~elnik – (bio Budi} Branko, sada{wi na~elnik centra Zagreb) zamenik na~elnika – Sabol Ivan (za operativne poslove), operativni radnici: Igali Mladen, Alduk Josip, Kokori} Frawo, \urkovi} P. Ka~evar Darko, Mari} N., Kosanovi} Vlatko, Mur Ivica, Cvitek Boris, Miji} Milan, Bojanac Miroslav, Gruji} Ivica, Varga N. Deta{man Slavonski Brod: Juki} Ivo, {ef deta{mana, ro|. 1956, Miokovi} Milan, operativac, Gali} Bruno, ro|. 1942, Rajkovi} Kazimir, ro|. 1943, Kozo Zvonko,
76

Centar SZUP Gospi}, na~elnik – Pavi~i} Nikola, op. radnici: Franceti} Mato, Korica Goran, Duji} Jakov, {ef Odsjeka operativne tehnike. Centar SZUP Vara`din Na~elnik – Dodig Ilija, op. radnici: Grkovi} Boris, Srbin, supruga Hrvatica. Centar SZUP Split Na~elnik centra – Bo`i~kovi} Igor, zamenik na~elnika: Perkovi} Stipe (za operativne poslove) {ef Odjela za kontraobave{tajne poslove: Kramari} Ivan, {ef odjela za operativnu tehniku: Maru{i} Ivica, {ef Odjela za unutra{wu problematiku: Suli} @arko, {ef Odseka za pratwu: @aja Ante, operativni radnici: Belak Anton, Stani} Bruno, Zaki} Blagoje, Dvornik Ante, Veselinovi} Davor, Srbin, Mati} Davor, Skrabowa Mane, Srbin, Deta{man Zadar: Vujica Rodoqub – {ef deta{mana, Pajdek @eqko, Modri} Ivica, ubacuje teroristi~ke grupe na teritoriju RSK, Nimac Goran – prati politi~ke strukture RSK, Jurjevi} Marko, zadu`en za Radio Knin i Srbiju, Kamber Frane, zadu`en za OUP RSK, Vuri} Miro, Uskok Mladen, Buci} Adam, Ivas Ivan, Kne`evi} Branko, Pari} Ivo, op. tehni~ar, Opa~i} Nenad, Srbin, informatika, Kati} Bo`ana, {ef reprodukcije. Deta{man Durbrovnik: Lubruri} Petar, {ef, \erimagi} Edo, Matija{evi} Ante, Kne`evi} Dragan, Deta{man [ibenik: Prili`ata Branko, {ef Centar SZUP Rijeka Na~elnik centra – Babi} Darko, zam. na~elnika – Gaqani} Qubo (za operativne poslove), {ef I. i II. odjela – Cvetini} Ivo (unutra{wi neprijateq i ekstremizam), {ef III. odjela – [tajduhar Vlado (kontraobave{tajni poslovi), {ef odseka za pratwu – Drakula Milorad, radnici: Kora} Alan (Kuri} Alen) pokr{ten musliman, Krmpoti} @eqko, Mika{inovi} Radomir, Srbin, Je~menica Vjeran (pre{ao u SIS), Milanovi} Ton~i, Brkqa~i} Vili, Kova~ev Silvio, Star~evi} \or|e, Srbin, Malobabi} Marko, Srbin, Uzelac Damir, Srbin (napustio Slu`bu), Lisac Ivan, Komadina Mladen,
77

Toni{i} Livio, Kro{eq Marinko, Mika{inovi} Mihajlo, Srbin (napustio slu`bu i oti{ao u Kanadu), Fruk Vlado, Koqan Milan, Srbin, Kureli} Zoran, {ef op. tehnike, Grba Branka, Srpkiwa, TKTR, [najder Marija, Srpkiwa, TKTR, Srdo~ Nenad, TKTR, Stjepanovi} Ksenija, TKTR, Ines N., Grdi} Ranko, operativni tehni~ar, Silvio N., operativni tehni~ar, Star~evi} Irena, analiti~ar, Nedeqka N. analiti~ar, Vesna N, dokumentalista. Centar SZUP Bjelovar Na~elnik centra – Ban Boris, zamenik na~elnika – Kova~i} Marijan, {ef III. odjela – [tauber Dragan (kontraobave{tajni) op. radnici: ]osi} Branko – III. odjel, Arpad N. – III. odejl (MOS), Turkovi} Stjepan – III. odjel (afro-azijski konmpleks) Radi} Miodrag, Srbin, supruga Hrvatica – II. odjel, radi po srpskoj problematici, Klime{ Zdenko – II. odjel (^OS), Kuli} Pravoslav – II. odjel, Srbin, Bubli} Tugomir – II. odjel, Radi} Miodrag, Srbin, supruga Hrvatica – II. odjel, Horvat Rajko, provere – I. odjel, Hubak Dragutin – I. odjel, preme{ten u JS, Potrebi} Drago, Srbin – I. odjel, ]urak Mate – I. odjel, ]uri} Ivica – I. odjel, Cindari} N. – I. odjel, Kure{i} Dra`en – I. odjel, Kova~i} Vlatko – I. odjel, Mari} Mato– II. odjel, {ef, Pirin Ivica, veza, odbrambene pripreme, Kos Vlado, odbrambene pripreme, Poqac Jasna, tehnika, [najder Katarina, tehnika, Ribari} Ankica, tehnika, Majer Zvonko, tehnika, Romek Vesna, analitika, Kova~evi} Vesna, reproducer, Reni} Katarina, evidencija, Yiri} Dra`ena, sekretarica na~elnika, Boli~i} Damir, voza~, Ba~i} @eqko, Trogrli} Ivan, Su~i} Pero, Mari} Pera, Marke{i} N., Toki} Esad, Kenina Darko – novi. Penzionisani radnici SZUP Bjelovar Besedi} Bogdan, Srbin, lojalan Hrvatskoj, Graber Bo{ko, Goranovi} Veqko, Peji} Mladen, Srbin, Novak Jaroslav, ^eh, {ef III. odseka, Stankirec Branko, {ef op. tehnike, Momi} Svetozar, Srbin, lojalan Hrvatskoj, Rastovi} Milenko. 1)Akcija “Povratak” – povratak izbeglica, akcija “Jawi~ar” – ra{~i{}avawe saradni~ke mre`e KOS-a i ob. slu`bi SRJ.

MCDLXIV
Centar RDB Smederevo I uprava OI “Orijent” 6-028
78

1. 9. 1993. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Kraji{nik Boban iz Zenice, kao izbeglica boravi u Smederevu. Razgovor obavqen dana 27. i 30. 8. ove godine u Smederevu, na inicijativu operativnog radnika. Izvor se ne koristi na poslovima RDB. Izvor neproveren, pojedini podaci provereni. II O pojedinim licima i podacima, do sada je pisano. Podaci se odnose na zlostavqawe Srba u KPD Zenica, protivpravno progla{enih i osu|enih zbog krivi~nog dela slu`be u neprijateqskoj vojsci iz ~lana 119, stav 1, preuzetog KZ SFRJ, pred Okru`nim vojnim sudom (muslimanskim) u Zenici, na re`im saslu{awa, su|ewa i izdr`avawa kazne u pomenutom domu protivno svim normama me|unarodnog prava i pozitivnog prava bilo koje savremene dr`ave. Izvor je ispri~ao da je pre izbijawa ratnih sukoba na tlu biv{e BiH, bio u radnom odnosu u @elezari Zenica. Tako|e, negde oko dva meseca pre rata, proveo je na bolovawu nakon izvr{ene operacije slepog creva. Po wegovim re~ima, februara 1992. godine, srpskom delu stanovni{tva Zenice i okolnih sela, me|u kojima i Mutnica, odakle je izvor, deqeno je od {taba TO dugo vatreno oru`je. Izvor je zadu`io PAP-u, koju je odmah po naredbi muslimanskih vlasti da se to oru`je oduzme i nasilnim putem ako treba vrati, sakrio, odnosno zakopao na skrovitom mestu, jer su to uradili i mnogi drugi me{tani. Nagla{ava, da zbog bolesti, odnosno, oporavqawa nakon operacije slepog creva, nije bio tada u stawu da stupi u borbene redove srpske vojske. Naredbu MNO R BiH (muslimanske) o vra}awu oru`ja je izdala 26. 5. 1992. godine, dakle u vreme ratnih sukoba. Tako je juna 1992. godine, izvor uhap{en od strane pripadnika muslimanske milicije, takozvanog “`elezarskog bataqona” na ~ijem je ~elu bio ekstrmni pripadnik SDA, Kulovi} Hamdija, [ari} Jasmin, [esti} N. i drugi. Hap{ewe je izvr{eno u ku}i, u selu Mutnica i sprovo|ewe svih mu{karaca, `ena i dece u zaseok Klop~e, gde su proveli no} u zgradi osnovne {kole. Nakon toga, samo su mu{karci sprovedeni u vojni istra`ni zatvor u Zenicu. Upravnik tog zatvora je bio Kobilica Kemal, ekstremni pripadnik SDA u Zenici. Po re~ima izvora, a {to je kasnije saznao u zatvoru od drugih qudi koji su to vide79

li, deca i `ene su iz zaseoka Klop~e, uz maltretirawe i nekoliko silovawa, vra}eni u selo Mutnica koje je u znatnoj meri bilo spaqeno od pripadnika “`elezarskog bataqona”. U istra`nom vojnom zatvoru u Zenici, izvor je bio saslu{avan na okolnosti stavqawa na teret za u~iweno krivi~no delo slu`be u neprijateqskoj vojsci, na osnovu preuzetog ~lana 119 KZ SFRJ. Negirao je te ~iwenice i okolnosti i ukazivao na svoje zdravstveno stawe. Tako|e, kod wega i nakon izvr{enog pretresa ku}e u selu Mutnica nije bilo prona|eno oru`je i municija, niti uniforma i druga oprema koja bi potvr|ivala navode optu`nice. Izvor je u istra`nom vojnom zatvoru proveo oko nedequ dana, gde ga je u vi{e navrata saslu{avala sudija Terzi} Vojislava. Na su|ewa pred vojnim sudom u Zenici, izvor je kao i druga lica, bio odvo|en pe{ice kroz grad i vezanih ruku lisicama. Usput, prolaznici – muslimani su ga vre|ali i neki poku{avali da ga tuku pesnicama ili nekim tupim predmetom. Li~no je Kobilica Kemal izdavao takvu naredbu da se optu`ena lica iz istra`nog zatvora do sudnice u Okru`nom vojnom sudu Zenica, sprovode kroz grad, radi wihovog zastra{ivawa i “tobo`we osude javnog mwewa”. Su|ewe pred vojnim okru`nim sudom se odr`avalo pred Ve}em petorice, tj. dvojice sudija i tri porotnika. Predsednik Ve}a i wegov zamenik bili su obu~eni u vojne uniforme muslimanske vojne formacije. Predsednik Ve}a je bio, po se}awu izvora, sudija Mirsad Strika. Naime, izvor je presudu i ostale papire u vezi su|ewa i izdr`avawa kazne predao organima RS, nakon razmene na Vla{i}u, dana 8. 8. ove godine. Tada je razmeweno 22 osu|enika – Srba iz KPD Zenica za isti broj muslimana. Nakon izre~ene presude Okru`nog vojnog suda u Zenici, krajem juna 1992. godine, kojom je izvor osu|en na 13 meseci zatvora, preme{ten je u V paviqon, odnosno logor KPD Zenica. Izvor nagla{ava, da je tokom su|ewa sud negirao iskaze i odbranu optu`enog. Zatim, dokaze je izvodio po svom naho|ewu i neargumentovano. Jednostavno re~eno, sudski proces je bio montiran. U KPD Zenica, u V paviqonu i specijalno napravqenom logoru za najte`e osu|enike, bilo je oko 190 osu|enika. To je bio sistem takozvanog “zatvora u zatvoru”. Naime, visoka betonska ograda sa bodqikavim `icama, sa stra`arskim kulama i no}u upaqenim jakim reflektorima. Zatim, stra`arima sa dugim i uperenim naoru`awem u zatvorenike, sa psima unutar zatvora koji su se kretali pored zidova povezani za `icu celom du`inom. Sve osobqe zatvora – logora je, ve} u julu 1992. godine, imalo uniforme muslimanske voj80

ne formacije. Upravnik KPD Zenica bio je Ibrahim Puri}, ~elnik muslimanske “Patriotske lige” i vrlo ekstreman u svim vidovima borbe za uni{tewe Srpstva. Po nalogu Besima Spahi}a, ~elnika SDA i predsednika op{tine Zenica, Ibrahim Puri} je sprovodio torturu nad osu|enim Srbima u KPD Zenica. Tako su, po re~ima izvora, svi osu|enici pro{li kroz jedno}elijski sistem izdr`avawa kazne. Naime, za najmawu gre{ku, kao na primer progovorenu re~, izlazak iz stroja i sli~no, sledila je kazna u toj }eliji, koja je bila sme{tena u podrumu V paviqona. Izvora i ostale osu|enike su u toj prostoriji vezivali za kuku koja je bila ubetonirana u pod }elije. Vezali bi im i ruke i noge istovremeno. To je bio izuzetno bolan polo`aj, jer je neprirodan. Tako|e, u toj }eliji bi ih tukli nogama i rukama onako vezane, u bilo koje doba dana i no}i, ali gotovo svakodnevno. Tu su se posebno istakli Puri}evi qudi u batiwawu: izvesni [ut N., Kodri} N. i drugi. Daqe, izvor navodi, da su osu|enici svakodnevno od ranih jutarwih sati radili na poqoprivrednom dobru KPD za potrebe muslimanske vojske. Hrana u logoru je bila nekvalitetna i zahvaquju}i mogu}nosti da se unosi u zatvor iz vana, mnogi su pre`iveli upravo zbog toga. Sa druge strane, u zatvorskim prostorijama su bili montirani zvu~nici i TV koji su non-stop vr{ili presiju na osu|enike, veli~aju}i i pravdaju}i muslimansku borbu za slobodu, pri ~emu su na najgrubqi na~in vre|ali Srbe. Zatvorske vlasti nisu u logoru omogu}avale le~ewe osu|enika. Mnogi osu|enici su oboleli od raznih bolesti zbog gladi, re`ima u zatvoru, a neki su psihi~ki poreme}eni ostali u zatvoru, a neki nakon izdr`ane kazne otpu{tani i razmeweni. De{avalo se da su pojedini osu|enici, nakon izdr`ane kazne zatvora, bili slati na ratne polo`aje kako bi izvla~ili rawene muslimane i opremu. Ovaj podatak je izvor ~uo u logoru, kao i ~iwenicu da su neki od osu|enika tom prilikom i poginuli. U logor su, tokom druge polovine 1992. godine, dolazile u posetu Me|unarodne organizacije Crvenog krsta iz Francuske i nekih drugih ZEZ-a. Zatvorske vlasti su uvek uo~i posete, uz pretwu, skretale pa`wu osu|enicima {ta }e izjaviti pred wima, jer to mo`e samo da im ote`a polo`aj. Izvoru je poznato, da u krugu KPD Zenica, postoji pogon namenske proizvodwe (topovske cevi i dr. livovi) u kome su iskqu~ivo zaposleni muslimani iz @elezare Zenica. Tako|e, izvor je od nekih osu|enika u logoru saznao, da je ro|eni brat Sefera Halilovi}a,
81

biv{eg komandanta muslimanske vojske, bio upravnik logora u Visokom, u kome su Srbi tako|e zlostavqani. Pored toga, ~uo je da je Dario Kordi}, Hrvat, zamenik Mate Bobana, Sefera Halilovi}a proglasio za ratnog zlo~inca u borbi protiv Hrvata, kao pripadnika biv{e JNA, na tlu biv{e Republike Hrvatske u vreme izbijawa ratnih sukoba. III – Kulovi} Hamdija, sada{wi generalni direktor @elezare u Zenici, ekstreman, komandant takozvanog “@elezarskog bataqona” u Zenici, specijalne policijske muslimanske formacije, koja je hapsila i zlostavqala nedu`no srpsko civilno stanovni{tvo. – [ari} Jasmin, diplomirani pravnik u @elezari Zenica, ekstreman pripadnik “@elezarskog bataqona” u Zenici, isticao se u zlostavqawu Srba i drugih. – [esti} N., musliman, ekstremni ~lan “@elezarskog bataqona”. – Kemal Kobilica, upravnik vojnog istra`nog zatvora u Zenici, ekstreman prema Srbima. – Terzi} Vojislava, istra`ni sudija vojnog istra`nog zatvora u Zenici. – Mirsad Strika, sudija vojnog okru`nog suda u Zenici, kao predsednik Ve}a petorice, neposredno krivotvorio presude i ostali sudski materijal u montiranim srpskim procesima protiv Srba. – Ibrahim Puri}, upravnik logora u KPD Zenica, ekstreman i odgovoran za re`im zlostavqawa Srba u logoru Zenica. – Besim Spahi}, ~elnik SDA i predsednik op{tine Zenica, doprineo ukupnom zlostavqawu i genocidu Srba u Zenici i okolini. – [ut N., zaposlen u logoru KPD Zenica, batinao i na drugi na~in maltretirao osu|ene Srbe. – Kordi} N., identi~no kao i [ut. IV Obavqen informativni razgovor sa izvorom i napisana slu`bena bele{ka. V Dobijeni podaci u informaciji na argumentovan na~in ukazuju na flagrantno kr{ewe normi me|unarodnog prava u za{titi osnovnih qudskih i gra|anskih prava i sloboda od strane muslimanskih vojnih i civilnih vlasti. Tako|e, u vezi sa izdr`avawem kazne u logoru Zenica, zato~enih i nevino osu|enih Srba, povre|ene su `enevske i ha{ke konvencije o ratnim zarobqenicima.
82

U vezi sa navedenim, izvor izra`ava spremnost da, eventualno, po potrebi da i potpi{e izjavu. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h RDB MUP RS – I uprava 1 h RDB MUP RS – V uprava 1 h OE CRDB Smederevo 1 h operativnom radniku Operativni radnik RDB, Zoran Pu{ica

MCDLXV
Centar RDB Vaqevo III odsek 7-043 2. 9. 1993. godine

Slu`bena bele{ka – Odnosi se na ilegalan prelaz lica muslimanske nacionalnosti iz BiH u SRJ u Badovincima, SO Bogati}
Dana 30. 8. 1993. godine, u Badovincima, SO Bogati} na Drini, vojna patrola karaule iz Crnobarskog Sala{a, SO Bogati}, privela je dva lica muslimanske nacionalnosti koja su ilegalno pre{la granicu SRJ preko Drine. Navedena lica su: Bajramovi} Senad, ro|en 8. 7. 1971. godine u Bijeqini, SO Bijeqina, BiH, od oca Izeta i majke Devlete, devoja~ko Selimovi}, po zanimawu voza~ bez zaposlewa, nastawen u Bijeqini, ulici Kneza Ive broj 5. Kod sebe je imao izvod iz mati~ne kwige ro|enih i 200 miliona dinara. – Detanac (Izeta) Azra, ro|ena, 23. 2. 1975. godine u Novom Pazaru, SO Novi Pazar, Republika Srbija, doma}ica, ranije boravila u Novom Pazaru gde `ivi wena porodica, a ve} dve godine `ivi u neven~anom braku sa Senadom u Bijeqini. Kod sebe nije imala nikakvih li~nih dokumenata. U razgovoru sa Bajramovi} Senadom na okolnosti wihovog prelaska do{li smo do slede}ih saznawa:
83

Zbog te{kih uslova `ivota u Bijeqini planirao je da sa Azrom pre|e u SRJ kod wegove strine Dragice Bajramovi}, iz Loznice, SO Loznica, po nacionalnosti Srpkiwa, za koju zna da je vlasnik privatne auto-{kole, a koja bi im omogu}ila da se zaposle pa da kasnije pre|u u jednu od dr`ava Zapadne Evrope. U tom ciqu je, preko svoje susetke Bahre Kori}, do{ao u vezu sa izvesnim Qubom, Srbinom izbeglicom iz okoline Bijeqine, vlasnik putni~kog vozila marke “micubi{i” plave boje, registarske oznake Vaqeva, sa kojim se dogovorio da ih prebaci za 600 DM u SRJ do Loznice, gde }e mu nov~ana naknada biti ispla}ena od strane Dragice. Dana 30. 8. 1993. godine, oko 9,30 ~asova, Quba je sa jo{ jednim wima nepoznatim licima, do{ao u Bijeqinu po Senada i Azru i odvezao ih do reke Drine. Preko Drine su ih prevezli ~amcem wima nepoznata dva mu{ka lica, a zatim su ih jo{ tri lica pojedina~no, kowskom zapregom i putni~kim vozilom, odvela na odre|eno mesto u blizini Drine, gde je trebalo da se sastanu sa Qubom koji bi svojim vozilom pre{ao na grani~nom prelazu u Badovincima. U me|uvremenu je nai{la vojna patrola koja ih je privela. Kod sebe nisu imali li~nih dokumenata, jer su ostala kod Qube u vozilu. Senad je jo{ izjavio da mu je poznato da se lice koje je bilo u dru{tvu sa Qubom bavi ilegalnim prebacivawem muslimana preko grani~nog prelaza, na taj na~in {to za iste nabavqa falsifikovane li~ne karte sa srpskim imenima, i da je pre oko dva meseca vra}en od strane kontrole SRJ, jer su lica koja je prevozio bila sumwivog pona{awa. U daqem razgovoru sa Bajramovi}em na okolnosti aktuelne situacije u Bijeqini do{li smo do slede}ih saznawa: Gra|ani muslimanske nacionalnosti u Bijeqini se nalaze u veoma te{kom polo`aju. Od strane Srba, naro~ito onih koji su izbegli sa drugih ratnih podru~ja u BiH, vr{i se neprestani pritisak na muslimane kojima no}u upadaju u stanove i ku}e, nasilno ih iseqavaju i useqavaju srpske porodice izbeglice, postavqaju se eksplozivne naprave ili prisiqavaju da pevaju odre|ene srpske pesme. Zbog svega iznetog, muslimani su prinu|eni da se iseqavaju iz Bijeqine ili u SRJ ili u Tuzlu, gde nerado odlaze jer ih tamo mobili{u i {aqu na rati{ta. Sada je u Bijeqini ostalo oko 500 muslimana, a koliko je wemu poznato planirano je da u Semberiji ostane svega jedan do dva posto muslimana. Ostali se moraju iseliti, pa ~ak i oni muslimani koji su se solidarisali sa postoje}om vlasti i koji su bili mobilisani u redove vojske Republike Srpske. [to se ti~e egzistencije, prilike su izuzetno te{ke, jer su muslimani prakti~no
84

prodali sve od imovine {to je moglo da se proda da bi se prehranili, a nemaju uslove za rad ili zaposlewe. Poznato mu je da u Batkovi}ima, SO Bijeqina, postoji logor za muslimane, gde se nalaze samo mu{karci, a radi se o licima sa podru~ja okolnih op{tina. Prema wima se Srbi odnose vrlo surovo, nemaju dovoqno hrane, uslovi higijene i zdravstvo ne postoje tako da su mnogi podlegli zbog iscrpqenosti i bolesti, obavqaju najte`e fizi~ke poslove, a ~esta je pojava da Srbi kojima je neko poginuo na rati{tu dolaze u logor i tuku ili na drugi na~in mu~e zatvorenike. Bajramovi} je istakao da glavne probleme stvaraju Srbi izbeglice, posebno sa Pala, i da mu je poznato da su sa wima do{li i u sukob i pripadnici Srpske dobrovoqa~ke garde i stranka SRS iz Bijeqine. Protiv Bajramovi}a i Detanac su podnete prekr{ajne prijave sudiji za prekr{aje SO Bogati} zbog ilegalnog prelaska u SRJ, koji ih je kaznio nov~anom kaznom, a zatim su predati organima SUPa Bijeqine na grani~nom prelazu u Badovincima, SO Bogati}. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h RDB MUP R. Srbije III uprava 1 h RDB MUP R. Srbije II uprava 1 h RDB MUP R. Srbije V uprava 1 h OE Operativni radnik, Mi{kovi} Vlada

MCDLXVI
Centar RDB Vaqevo III odsek 7-043 2. 9. 1993. godine

Slu`bena bele{ka – Odnosi se na ilegalan prelaz lica muslimanske nacionalnosti u Badovincima, SO Bogati}
Dana 31. 8. 1993. godine, oko 23,00 ~asa, u prostorije OUP Bogati} privedena je grupa od pet lica muslimanske nacionalnosti koja su uz pomo} dva lica srpske nacionalnosti poku{ala ilegalan prelazak iz BiH u SRJ na grani~nom prelazu u Badovincima, SO Bogati}.
85

Pomenuta lica muslimanske nacionalnosti su: – Su{i} Rame Jahija, ro|en 20. 3. 1946. godine u Bijeqini, SO Bijeqina, BiH, radnik bez zaposlewa, nastawen u Bijeqini, ulica Juse Durakovi}a 57, kod koga je prona|ena va`e}a li~na karta i falsifikovana li~na karta na ime Zari} Dragoquba, ro|enog 7. 7. 1949. godine u Bogati}u, SO Bogati}, ulica Neboj{e Jerkovi}a 55. – Su{i} Jahije Semir, ro|en 21. 5. 1970. godine u Bijeqini, zavr{io osnovnu {kolu, bez zaposlewa, adresa stanovawa ista, kod sebe je imao falsifikovanu li~nu kartu na ime Naranyi} Zlatko, ro|en 28. 9. 1972. godine u Sremskoj Mitrovici, nastawen u Bosutu, ulica 10 marta broj 200. – Su{i} Jahije Umka, ro|ena 8. 8. 1972. godine u Bijeqini, bez zaposlewa, adresa stanovawa ista, sa falsifikovanom li~nom kartom na ime Dimitri} Qiqane, ro|ene 20. 3. 1970. godine u Br~kom, BiH, adresa Dragoqevac Sredwi. – maloletni sin Jahije, ro|en 1981. godine, bez li~nih isprava. – Su{i} Ibrahima \ula, ro|ena 11. 11. 1948. godine u Bijeqini, adresa ista, doma}ica, kod iste osim va`e}e li~ne karte prona|ena i falsifikovana na ime Zori} Cvijeta, ro|ena 10. 7. 1949. godine u Bijeqini, nastawena u Zenici ulica Kraw~evi}a 8/b. Lica srpske nacionalnosti su: – Granzov Mladena Radoslav, ro|en 26. 9. 1959. godine u Bijeqini, nastawen u Bijeqini, ulica Pu{kinova broj 4, po zanimawu inspektor SUP Bijeqina za privredni kriminal, slu`bena legitimacija broj 72857 od 2. 12. 1986. godine, sa privatnim putni~kim vozilom marke “{koda 100-1”, reg. oznake BN 80-45. – Rosi} Radovana Predrag, ro|en 11. 4. 1954. godine u Badovincima, SO Bogati}, poqoprivrednik, nastawen u Badovincima, ulica Bra}e \uri} 71, sa privatnim vozilom marke “zastava 128”, reg. oznake [A 975-94. U razgovoru sa navedenim licima na okolnost prelaska do{li smo do slede}ih saznawa: Dana 30. 8. 1993. godine, Su{i} Jahija je do{ao u kontakt sa Granzov Radoslavom, koji je obe}ao da wegovu porodicu mo`e bezbedno da provede u SRJ na grani~nom prelazu u Badovincima, tako {to }e im obezbediti li~ne karte sa srpskim imenima za sva lica osim za maloletnog Edina. Istog dana je ponovo do{ao po fotografije, a dogovorili su se da porodicu preveze za 2.500 DM do [apca, kod rodbine Su{i} \ule od wene tetke Bogdanovi} Fatime, iz [apca, nastawene u ulici Avde Karabegovi}a bb. Dana 31. 8. 1993. godine, uve~e, sastali su se u Bijeqini zajedno sa Rosi} Predragom, a raspore86

dili su se tako {to su u vozilo Granzova seli Samir i Edin, a ostali ~lanovi porodice u vozilo Rosi}a. Na grani~nom prelazu na strani SRJ Granzov je bez problema pro{ao kontrolu i uputio se u pravcu Bogati}a. Prilikom kontrole putnika u vozilu Rosi}a, s obzirom da \ula na pitawe radnika SM KPDG nije znala da odgovori kako se zove, izvr{en je pregled vozila u kome su prona|ene va`e}e li~ne karte Su{i}a. Isti su zadr`ani i zatim privedeni u OUP Bogati}, a Granzov je prona|en u hotelu u Bogati}u i tako|e priveden u OUP. U razgovoru Granzov nam je izjavio da mu je ovo prvi put da prebacuje muslimane, jer je hteo da im u~ini uslugu, a za li~ne karte je tvrdio da ih je dobio od wemu nepoznatog lica. U razgovoru Rosi} nam je rekao da je i pre mesec dana sam prevezao dva lica koja mu je predao Granzov, ali da nije znao da se radi o muslimanima, jer su imali li~ne karte sa srpskim imenima. Tom prilikom je sa wim kontaktirao Ze~evi} Stojadin, iz Badovinaca, koji je veza Granzova, i koji je obe}ao Rosi}u 200 DM i rezervoar benzina. Me|utim, u razgovoru Su{i} Umka je izjavila da im je u nabavqawu falsifikovanih li~nih karti pomogla ^arda{evi} Slavica, iz Bijeqine, radnik SUP Bijeqina na li~nim kartama, uz nov~anu nadoknadu. Preko Su{i} Jahije, na okolnosti aktuelne situacije u Bijeqini do{li smo do slede}ih saznawa: Opstanak muslimana u Bijeqini je veoma ote`an. Na wih se od strane Srba vr{e razni pritisci, od davawa otkaza sa radnih mesta do nasilnog useqavawa porodica srpskih izbeglica u stanove i ku}e muslimana. U Bijeqini je ostalo najvi{e oko hiqadu muslimana, a tako|e je i Jawa, SO Bijeqina, koja je ve}inski bila muslimanska, skoro cela iseqena. Muslimani su se obra}ali SUP Bijeqina i drugim op{tinskim organima i tra`ili za{titu, u ~emu je samo SUP donekle iza{ao u susret, ali se uglavnom sve zavr{ilo na obe}awima. Za to vreme, Srbi izbeglice iz drugih krajeva BiH svake no}i posle policijskog ~asa, od 23,00 obilaze ku}e muslimana, prete im, provociraju, pucaju iz naoru`awa ili silom isteruju. Bilo je slu~ajeva da su dolazili sa kamionom i celu porodicu nasilno ukrcaju i odvezu u nepoznatom pravcu. Uslovi za egzistenciju su veoma te{ki jer su muslimani otkaze sa radnih mesta dobili jo{ u toku 1992. godine. Svu robu iz ku}a su ve} isprodavali, a u{te|evine odranije su uglavnom potro{ene. Muslimani mogu da idu i za Tuzlu, ali to nerado ~ine jer mu{karce odmah mobili{u i {aqu na rati{te, a u Tuzli ina~e vlada glad zbog nesta{ice osnovnih `ivotnih namirnica.
87

Logori za muslimane postoje u Batkovi}u, SO Bijeqina, i u zgradi poqoprivredne {kole u Bijeqini, koja se nalazi na periferiji. U wima se nalaze muslimani iz okolnih op{tina kao i oni iz Bijeqine koji su se dobrovoqno javili. Povremeno se razmewuju za Srbe iz Tuzle, ali je do sada razmewen veoma mali broj. Bilo je pojava da su se Srbi iz Tuzle ponovo vra}ali, jer im u Bijeqini nije bio obezbe|en sme{taj i posao kako je obe}avano. Od strane OSUP Bogati} protiv Granzova i Rosi}a su podnete krivi~ne prijave za krivi~no delo ugovarawe nesrazmerne imovinske koristi, a protiv Su{i} Jahije, \ule, Semira i Umke su podnete krivi~ne prijave zbog falsifikovawa isprava (~lan 233 KZ Republike Srbije) i svi se nalaze u pritvoru u MOZ [abac, izuzev Su{i} \ule i maloletnog sina, koji se nalaze kod rodbine u [apcu. O ilegalnom prelasku lica muslimanske nacionalnosti iz BiH u SRJ, obave{teni su radnici Nacionalnosti bezbednosti iz Republike Srpske, koji su zainteresovani za operativni rad sa inspektorom SUP-a Bijeqina Granzov Radoslavom, o ~emu sledi dogovor. Ra|eno u 4 primerka Dostavqeno: 1 h RDB MUP R. Srbije – III uprava 1 h RDB MUP R. Srbije – II­uprava 1 h RDB MUP R. Srbije – V uprava 1 h OE Operativni radnik, Vlada Mi{kovi}

MCDLXVII
Centar resora DB III – uprava 5-047 Dana, 3. 9. 1993. godine Kraqevo

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Operativna veza “Vanturista” 78 4V 0784. Razgovor obavqen dana 1. 9. 1993. godine u Gu~i, u vremenu od 1112 ~asova prema ranijem dogovoru.
88

Izvor se koristi na sagledavawu ekstremizma iz redova SPC na podru~ju SO Lu~ani i {ire, kao i na sagledavawu ekstremizma pojedinaca iz redova opozicionih stranaka. Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II Podaci se odnose na aktivnost pojedinih lica anga`ovanih na formirawu “Srpske ~etni~ke organizacije” sa sedi{tem u Beogradu. U razgovoru izvor je izneo slede}e: “Bio sam na proslavi stogodi{wice ro|ewa Dra`e Mihailovi}a na Ravnoj gori i tom prilikom upoznao sam se sa Milanom Paro{kim, ~elnikom Narodne stranke. Tada sam ga pozvao da do|e u Gu~u na “Draga~evski sabor truba~a {to je i u~inio, do{av{i na tre}i dan sabora, u nedequ 22. 8. 1993. godine. O~ekivao sam da }e do}i sa porodicom, ali je Paro{ki do{ao sa {est qudi, navodno ~etni~kih vojvoda, od kojih su dvojica bili u ~etni~koj uniformi. Me|u wima je bio i Miladin Todosijevi}, zvani Tole, iz ^a~ka, za koga znam da je ranije bio u Srpskoj radikalnoj stranci, gde je imao ~in majora, ali da je ra`alovan od strane [e{eqa i sada je ~lan SNO. Tokom razgovora, saznao sam da su, uo~i dolaska u Gu~u, pomenute vojvode sa svojim qudstvom bile na “~i{}ewu terena” u okolini Trebiwa i da treba da se pove`u sa ~etnicima u Republici Srpskoj. Prisutni su tokom razgovora izneli da je u toku osnivawe organizacije pod imenom “Srpska ~etni~ka organizacija” po ugledu na organizaciju Koste Milovanovi} iz 1903. godine. Tom prilikom podelili su i dve ~lanske karte pomenute organizacije, meni i Proti} Milo{u iz Gu~e, koga sam ja pozvao da bude sa nama u dru{tvu. (Proti} Milo{ ro|en 1923. godine, poqoprivrednik, bio aktivan ~etnik DM, prolazi kroz OE RDB Kraqevo – prim. operativnog radnika). ^lanska karta koju sam ja dobio nosi broj 458, a na pe~atu iste stoji: “Srpska ~etni~ka organizacija, Glavni odbor Beograd”. Pored rubrika za generalije, na ovoj karti se nalazi kodeks od sedam ~etni~kih na~ela. Sedi{te stranke treba da je u prostorijama Narodne stranke u Beogradu. Tako|e, u razgovoru sam saznao da je me|u ~etni~kim vojvodama glavni izvesni major Zlatko, po zanimawu profesor i da stanuje u hotelu “Jugoslavija” u Beogradu, kao i da isti imaju svog ~oveka u [e{eqevom vrhu. Isticali su i to da imaju saznawa da }e uskoro do}i do raskola izme|u socijalista i [e{eqa i da u tome vide i svoju {ansu za izlazak na politi~ku pozornicu.
89

Tokom razgovora nisam mogao do}i do zakqu~ka koji je pravi smisao delovawa i rada pomenute organizacije i u tom delu prisutni su bili nedore~eni. Neka zadu`ewa ili konkretne zadatke u ciqu omasovqewa ove organizacije na na{em podru~ju nisam dobio i nemam nameru da se aktivnije anga`ujem oko toga. Posle nekoliko ~asova zadr`avawa u Gu~i, pomenuto dru{tvo oti{lo je za Beograd”. III Osim iznetih podataka pod ta~kom dva, drugim podacima i saznawima ne raspola`emo. IV Obavqen razgovor sa izvorom podataka. Druge mere i radwe nisu preduzimane. V Sa izvorom je dogovoreno da i daqe ostane u kontaktu sa qudima iz pomenute organizacije. Data su mu konkretna zadu`ewa i instrukcije kako da se pona{a u razgovoru sa wima, a sve u smislu da do|e do saznawa koji je pravi ciq delovawa ove organizacije. Posebna zadu`ewa izvoru su data u smislu wegovog pribli`avawa Todosijevi} Miladinu iz ^a~ka (bio pod obradom kod Centra RDB Kraqevo – na{a napomena) sa ciqem ra{~i{}avawa karaktera wegove uloge i zadatka u formirawu “Srpske ~etni~ke organizacije”. Izvor je do sada u vi{e navrata dao korisne podatke od interesa za RDB. S obzirom da i daqe ima objektivnih mogu}nosti da pru`a podatke od zna~aja za RDB, mi{qewa sam da isti ispuwava uslove da bude registrovan u svojstvu saradnika, a koristili bi ga po istoj problematici RDB kao i do sada. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – III­uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 2 h ovom centru Operativni radnik, Radoji~i} Miroslav

MCDLXVIII
MUP Srbije RSDB
90

V uprava Centar za mikrofilm 4. 9. 1993. Fond PD1 Dokument, evidencioni broj: 9300 030172 Po~etna pozicija: 02436B11 Krajwa pozicija: 02436C02 Delovodni broj dokumenta: 51686 Broj snimaka: 4 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB Beograd, I odeqewe Program OUN, 71508 Dana: 31. 8. 93.

Izve{taj o rezultatu tajne kontrole telefonskih razgovora
Podaci se odnose na kontakte Naran~i} Rajka. Izvor saznawa: Kontrola telefonskog ili teleprintersko naziv: broj: Broj strana dokumenta: 002 priloga: Dokument ulo`en u dosije: Broj pisarnice stvaraoca: 5370 Broj pisarnice primaoca: 5168 Datum: 1. 9. 1993. Datum 2. 9. 1993. [if-broj: 02436B11 – 02436C02 Datum obrade: 3. 9. 1993. Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd I odeqewe – AOS 71-0308 31. 8. 1993. godine

Izve{taj – o rezultatima primene OT mere TKTR –
Mera se primewuje na telefonu koji koristi Naran~i} Rajko. Razgovori su vo|eni 28. 8. 1993. godine, na srpskom jeziku.
91

Momo (najverovatnije Mom~ilo Kraji{nik) u razgovoru sa NN licem prenosi mi{qewe da je opet wihov ~ovek na~elnik General{taba, te da se sutradan sprema da poseti generala Peri{i}a. Moma se prethodni dan sastao sa engleskim kandidatom za parlament Kenedijem i talijanskim filozofom Danijelom [iferom. Iz razgovora se mo`e primetiti da o [iferu imaju vrlo negativno mi{qewe, dok je za Kenedija (vozi opel “korsu” koju mu je na kori{}ewe dao Naran~i} Rajko) konstatirano da je najzaslu`niji {to je Velika Britanija uz Gr~ku trenutno najnaklowenija Srbiji. Moma se istog dana u ve~erwim satima trebao sastati sa princom Aleksandrom Kara|or|evi}em, kojeg ina~e ne ceni ba{ mnogo, ali koji je u inicijativnom odboru banke koja bi trebala uskoro da bude osnovana (najverovatnije me{ovita Rusko-srpska banka). U odboru se nalazi i izvesni Romanov, a Momin predlog je da nekako u odbor ukqu~e ve} pomenutog Yona Kenedija. NN lice se interesuje za stanove o kojima su ve} razgovarali. Moma ima kombinaciju u diplomatskom nasequ preko Beobanke, sa 40 odsto deviznog u~e{}a u vidu kredita. Me|utim, Moma bi najradije da se wih pet do {est porodica smesti u neku zgradu sa nivoima, da iznajme obezbe|ewe koje }e ih ~uvati, a za to }e uvek imati da plate pi{qivih 1000 DM. Ukoliko bi neko i hteo da udari, uvek }e pre po Arkanu, nego po wima. (Smeh). Momin prijateq, izvesni Buca Pejkovi}, koji je trenutno na funkciji potpredsednika “Geneksa” ugostio je predsednika Narodne banke Rusije i sutradan }e ga dovesti kod wih. Predsednik Narodne banke Rusije treba Momi i wegovim saradnicima da zavr{i sve poslove u vezi ve} pomenute banke u osnivawu. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h I uprava RDB MUP RS 1 h V uprava RDB MUP RS 1 h V odeqewe CRDB 1 h op. radniku Operativni radnik, Sa{a Damjanovi}

MCDLXIX
Centar RDB Vaqevo 70-3a-0036
92

II odsek 7-034 20. 9. 1993. godine

Slu`bena bele{ka
Dana 23. 8. 1993. godine, II upravi RDB MUP RS dostavqena je Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru sa Filipovi} Miodragom, iz Lovrana, Republika Hrvatska, broj 1654, koja se odnosila na bezbednosno stawe i navodno ilegalno organizovawe Srba na podru~ju Istre. Povratnim aktom broj 60135, od 6. 9. 1993. godine, od strane II uprave nalo`eno je ponovno obavqawe razgovora sa imenovanim u ciqu ra{~i{}avawa wegovih saznawa, posebno o navodnom ilegalnom organizovawu Srba na podru~ju Istre. Tako|e, nalo`eno je da se kroz razgovor prikupe {to konkretnija saznawa o wegovom zetu Bona~i} \uliju i k}erci Ranki i da se na osnovu toga proceni celishodnost na{eg operativnog postavqawa u ciqu wihovog anga`ovawa za potrebe RDB. S tim u vezi, dana 17. 9. 1993. godine, obavqen je ponovo razgovor sa Filipovi}em, kojom prilikom su dobijeni slede}i podaci: Za k}erku Ranku je izneo da je ro|ena 1961. godine u Rijeci, SO Rijeka, od oca Miodraga i majke Negosave, devoja~ko Krsti}, da je zavr{ila Fakultet politi~kih nauka u Qubqani, da nigde ne radi, ali da na svoje ime ima registrovano privatno preduze}e, sa kojim uskoro treba da po~ne da radi. Ranka je 2. 1. 1993. godine, u Opatiji, sklopila brak sa Bona~i} \ulijem, ro|enim 1961. godine u Opatiji, od oca Darija i majke Nu~ike. \ulijo je zavr{io Vi{u umetni~ku {kolu u Rijeci, gde ima svoju galeriju i bavi se slikawem i primewenom umetno{}u. Prema re~ima Filipovi}a, oni su politi~ki nezainteresovani i ne ispoqavaju neku zapa`eniju aktivnost na tom planu. Nakloweni su i podr`avaju Istarsku (ne;itka strana) (...) da }e HVO zauzeti Sv. Geru, planinu izme|u Hrvatske i Slovenije na Istarskom poluostrvu. Odmah je svojim kolima oti{ao do granice, gde je ovo preneo svom prijatequ Slovencu, tako da je u toku no}i Slovena~ka vojska predupredila Hrvate i zauzela ovu dominantnu ta~ku, {to su navodno objavila i sredstva javnog informisawa. Izvor navodi da je od Branka ~uo da se na ~elu ove organizacije nalazi izvesni “advokat”, mada isti nema nikakve veze sa pravosu|em. Ovo lice, o kome oni nemaju bli`ih podataka instrui{e ~lanove o wihovim gra|anskim pravima, kao i obavezama, a pored toga i kako da se pona{aju u odre|enim situacijama. Tako je i Filipovi},
93

pri polasku za Jugoslaviju, dobio detaqne instrukcije kuda da putuje, kako da se pona{a na granici i sli~no, o ~emu smo ranije informisali. Daqe je naveo da se pre stupawa u ~lanstvo svako lice detaqno proverava sa posebnim osvrtom na srpsko poreklo nekoliko generacija unazad. Izvor je, na kraju, pitao da li je potrebno da Brani i Branku prenese na{e interesovawe za wihovu organizaciju, kao i pomo} koju bi RDB mogla da pru`i u wihovom radu i da nas o tome informi{e nakon wegovog dolaska u zemqu kroz dva meseca. Dostavqeno: 1 h RDB MUP RS – II uprava 1 h OE CRDB Vaqevo Operativni radnik, Raki} Borislav

MCDLXX
Centar RDB Smederevo III uprava – Ekstremizam 6-050 27. 9. 1993. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Izvor: Operativna veza “Konzul” – 764V0649. Sastanak odr`an 25. 9. 1993. godine u slu`benom automobilu i kancelariji operativnog radnika u vremenu od 13,00 do 15,30 ~asova. Izvor se koristi na problematici III linije rada. Izvor nepouzdan – podaci delimi~no provereni. II O ovome je pisano i ranije. Podaci se odnose na stavove i aktivnost ekstremista u vezi aktuelne situacije u SRJ. Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom ispri~ao da je pre nekoliko dana dobio pismo od emigranta Nikole Kavaje iz SAD, koji u tom pismu procewuje da je u ovom trenutku neophodno pru`iti podr{ku rukovodstvu Republike Srpske na planu ostvarivawa srpskog nacionalnog interesa.
94

U tom smislu, Nikola Kavaja najnovije doga|aje u Bawaluci procewuje kao poku{aj prevrata i smewivawa predsednika Republike Srpske sa tog mesta, a u vezi komentara Vojislava [e{eqa o ume{anosti R. Bogdanovi}a, izja{wava se veoma negativno, tvrde}i da to nema nikakve veze sa stvarnim prilikama. Naime, Kavaja ~ak otvoreno preti [e{equ navode}i da ovaj ne sme, niti }e smeti, da iza|e iz SRJ, jer }e biti likvidiran u svakoj drugoj zemqi koju bi posetio. Tako|e, Kavaja navodi da su u vezi [e{eqa, on i drugi srpski emigranti napravili najve}u gre{ku daju}i mu po~etnu podr{ku. Izvor je ispri~ao da je prethodnih dana putem telefona kontaktirao sa Sr|om Trifkovi}em iz Londona, koji mu je rekao da princ Aleksandar Kara|or|evi}, navodno, nije `eleo da primi Vuka Dra{kovi}a za vreme wegovog boravka u Londonu, ovih dana, smatraju}i ga glavnim krivcem za neuspeh wegove pro{logodi{we posete SRJ. Ovim povodom, izvor je samoinicijativno u prisustvu operativnog radnika telefonom kontaktirao prof. dr Jovu Marjanovi}a u Beogradu i ispri~ao mu saznawa dobijena preko Trifunovi}a u vezi boravka Vuka Dra{kovi}a u Londonu. Tom prilikom, Jovan Marjanovi} je napomenuo da se upravo tada (25. 9. ove godine) u Beogradu ponovo na sastanku odlu~uje o eventualnom smewivawu Vuka Dra{kovi}a, pri ~emu su Milan Komneni}, Obren Joksimovi} i Kastratovi} ~vrsto opredeqeni za wegovo smewivawe, dok Slobodan Raketi} jo{ uvek okleva. Imenovani su nezadovoqni Dra{kovi}evim najnovijim izjavama u Londonu u vezi srpskog nacionalnog interesa, kao i zbog saznawa o nekakvim nov~anim malverzacijama koje je ovaj po~inio. Jova Marjanovi} je izrazio li~no nezadovoqstvo prema Vuku Dra{kovi}u i zbog toga {to mu ovaj nije omogu}io da stupi u direktan kontakt sa Sr|om Trifkovi}em, pla{e}i se odre|enih posledica u smislu daqeg li~nog uticaja i autoriteta. Zbog toga je Marjanovi} zamolio izvor da mu ovaj omogu}i stupawe u vezu sa Sr|om Trifkovi}em i Perom Pavlovi}em, koje li~no smatra najve}im umovima u srpskoj emigraciji. Nakon tog povezivawa sa imenovanima, Marjanovi} planira da pomo}u svog autoriteta sprovede reformu na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu, “kako bi uz wihovu pomo} {kolovao prave i stru~ne kadrove”. Zatim je Marjanovi} izneo svoju procenu da }e se eventualnom pobedom Ruskoja u Rusiji restaurirati komunisti~ka vlast, kao i u drugim zemqama Isto~ne Evrope, a samim tim i u SRJ, ~ime }e najvi{e, po wegovim re~ima, izgubiti Srbi u RSK i Republici Srpskoj. U ciqu dobijawa podataka bitnih za takvu procenu, Marjano95

vi} je izvoru najavio uspostavqawe telefonskih kontakata sa nekim licima – svojim vezama u Bawaluci. Vezano za sopstveni `ivotni standard, Marjanovi} je izvoru objasnio da je on pogor{an, ali da uspeva da popravi situaciju dobijawem paketa iz Australije. Naime, wegovi prijateqi iz Australije upla}uju u toj zemqi novac predstavniku firme “Krajine-ekspres” iz Beograda, koji prebacuju novac u SRJ i formiraju u Beogradu paket sa deficitarnom robom, koja se preko PTT isporu~uje na nazna~enu adresu (u ovom slu~aju wegovu). Marjanovi} je izbegao da identifikuje svoje prijateqe u Australiji. III – Nikola Kavaja, emigrant u SAD – Vuk Dra{kovi}, iz Beograda – Jovan Marjanovi}, iz Beograda IV Nisu preduzimane mere i radwe RDB. V Izvor ima objektivne i subjektivne mogu}nosti za daqe pra}ewe aktivnosti ekstremista u zemqi i inostranstvu, te je u tom smislu i instruisan. Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – na~elniku III uprave 1 h MUP RS RDB – V­uprava 1 h OE CRDB Smederevo 1 h operativnom radniku Operativni radnik RDB, Zlatko Aran|elovi}

MCDLXXI
Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd III odeqewe 71-0401 28. 9. 1993. godine

Informacija
Preko na{eg izvora do{li smo do neproverenih bezbednosno interesantnih saznawa koja se odnose na Stopari} Gorana iz [ida.
96

Po navodima izvora, Goran Stopari} je aktivan u~esnik ratnih sukoba na rati{tima u Slavoniji, Bosni i Hercegovini, od wihovog po~etka, u sastavu jedinica Srpske radikalne stranke ~iji je ~lan. Stopari} je, po re~ima izvora, vrlo mobilan i stalno se nalazi u pokretu na relaciji rati{te – [id. Izvor nam je preneo da je do{ao do saznawa da je Stopari}, zajedno sa svojim prijateqima, sa rati{ta doneo ve}e koli~ine oru`ja – pi{toqa, automatskih pu{aka, municije, bombi i drugog. Izvoru nije poznato da li Stopari} dugo oru`je preprodaje ili ga samo skladi{ti, mada mu je poznato da pi{toqe prodaje “na sitno”. Po navodima izvora, samo iz Br~kog, u nekoliko tura, Stopari} je preneo preko trideset automatskih pu{aka – “kala{wikova”. Ina~e, Goran Stopari} je, kako nam je preneo izvor stalno naoru`an, u ku}i ima zoqu, koju ~uva za obra~un sa milicijom u slu~aju eventualnog hap{ewa, kao i mitraqez M-53 (“{arac”). Oru`je doneto sa rati{ta Stopari} ~uva “kod jataka”, koji je tako|e iz [ida. Radi se o ~oveku koji `ivi povu~eno – koji ni po ~emu nije eksponiran. Napomena: Ku}a Gorana Stopari}a se nalazi u [idu, u blizini Lova~kog doma. Otac Gorana Stopari}a je pro{le godine izvr{io samoubistvo. Ukoliko CRDB [abac izvr{i identifikaciju Gorana Stopari}a, nakon toga imali bismo mogu}nosti da preko na{eg izvora izvr{imo i identifikaciju wegovog “jataka”, odnosno objekta gde se, prema navodima izvora, nalazi skriveno oru`je. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB III­uprava 1 h MUP RS RDB V uprava 1 h V odeqewe CRDB 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Goran Kuzmanovi}

MCDLXXII
Centar resora DB III – uprava 5-060
97

Dana, 29. 9. 1993. godine Kraqevo

Slu`bena bele{ka o identifikaciji
Veza: Akt III uprave RDB MUP RS br. 56849 od 30. 8. 1993. godine Povodom navoda iznetih u slu`benoj bele{ci o informativnom razgovoru CRDB Beograd, izvr{ili smo identifikaciju navedenih lica koja se navodno bave ilegalnom nabavkom i preprodajom oru`ja i prikupili odgovaraju}a operativna saznawa. Radi se o slede}im licima: – Mili} Ivan, ro|en 8. 6. 1961. godine u Kraqevu, od oca @ivojina, Srbin, dr`avqanin SRJ, privatni elektromehani~ar, sa stanom u Kraqevu, ulica 7. jula 13/A. – Pavlovi} Miroslav, ro|en 6. 11. 1960. godine u Kraqevu, od majke Du{anke, Srbin, dr`avqanin SRJ, privatni ugostiteq, sa stanom u Kraqevu, ulica Toplice Milana 5/1. – \or|evi} Milo{, ro|en 20. 9. 1961. godine u Kraqevu, od oca Miroquba, Srbin, dr`avqanin SRJ, privatni mehani~ar, sa stanom u Kraqevu, ulica Obili}eva 33/1. – Siqanovi} ^edomir, ro|en 23. 6. 1953. godine u Kraqevu, od oca Savka, Srbin, dr`avqanin SRJ, privatni ugostiteq, osu|ivan zbog KD kra|e, sa stanom u Kraqevu, ulica Obili}eva 40. – Voza~i Korupinovi} Milomir i Risti} (Ristovi}) Ba}ko nemaju prebivali{te na podru~ju op{tine Kraqevo. Operativnim putem ustanovili smo da se navedena lica, ve} godinu dana bave {vercom razne robe i artikala iz Ukrajine. Do jula meseca ove godine, ova lica su uglavnom za Ukrajinu putovala odvojeno, preko razli~itih turisti~kih agencija, i donosila mahom robu koja se uobi~ajeno donosi iz Ukrajine (elektromotore, lim, parket, plo~ice itd.). Jula ove godine, Mili} Ivan zakupio je autobus preduze}a “Lasta” iz Beograda i sam organizovao put za Ukrajinu. Na ovo putovawe po{la su sva napred pomenuta lica. Ne raspola`emo podacima da su prilikom tog putovawa ova lica prenela izvesnu koli~inu naoru`awa i municije, niti da su isto kasnije prodavali u Kraqevu. Me|utim, indikativno je da su se sva pomenuta lica preko Mili} Ivana, u Ukrajini upoznala sa dva Ukrajinca, koji su im posle kra}eg razgovora ponudili na prodaju sve vrste naoru`awa, municije, crvenu i belu `ivu (koriste je mahom Albanke za beqewe ko`e lica). Kada je ijedno od pomenutih lica izrazilo sumwu u postojawe naoru`awa, Ukrajinci su ih poveli
98

da parkinga ispred hotela gde su im u automobilu marke “mercedes 300 D”, u gepeku, pokazali oru`je. U gepeku se nalazilo puno naoru`awa razli~ite vrste i municije raznih kalibara. Nismo do{li do podataka da je neko od ovih lica kupio ponu|eno oru`je ili municiju, {to se ne iskqu~uje. Posle ovog putovawa, Mili} je jo{ dva puta poku{ao sa organizovawem sli~nih putovawa u Ukrajinu, ali je oba puta morao da odustane zbog nedovoqnog broja prijavqenih. Mi{qewa smo da postoje osnovane indicije da je neko od navedenih lica kupio od Ukrajinaca oru`je i municiju i uneo u zemqu. Operativno }emo pokriti me|usobne kontakte navedenih lica. Nastoja}emo, tako|e, da utvrdimo, kada }e neko od ovih lica ponovo putovati u Ukrajinu, preko koje agencije, radi preduzimawa mera prilikom povratka. Kucano u 4 primerka 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V­uprava 2 h ovom centru Operativni radnik, Branislav Despotovi}

MCDLXXIII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar resora DB Sremska Mitrovica 27. 10. 1993. godine

– srpski ekstremizam – Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1. Izvor je Korica Slavi{a iz [ida, SO [id, sa kojim je obavqen informativni razgovor dana 19. 10. 1993. godine u Sremskoj Mitrovici, u slu`benim prostorijama CRDB u vremenu od 14,30 do 17,00 ~asova, na wegovu inicijativu, 20. 10. 1993. godine u Sremskoj Mitrovici, u ugostiteqskom objektu “Lovac”, u vremenu od 7,20 do 9,00 ~asova i 23. 10. 1993. godine u Ba~koj Palanci od 13,00 do 15,00 ~asova u ugostiteqskom objektu “Zlatno burence”, na na{u inicijativu.
99

Korica Marije Slavi{a, ro|en 20. 8. 1969. godine u Sremskoj Mitrovici, SO Sremska Mitrovica, izja{wava se kao Jugosloven, dr`avqanin SRJ, bez stalnog zaposlewa, ~lan SPO – izvesno vreme sekretar Mesnog odbora [id III, a sada ~lan Odbora za bezbednost, stalno nastawen u [idu, ulica Borisa Kidri~a broj 13. Izvor je i ranije kori{}en kada je davao bezbednosno interesantne podatke koji su se potvr|ivali. Izvor je u fazi proveravawa, podaci se mogu smatrati ta~nim. Operativni tro{kovi 70.000 dinara. 2. Prema izvorovom saznawu u [idu, ulica Borisa Kidri~a, slede}a lica poseduju vojno naoru`awe dobijeno od biv{eg [taba TO i to: – Medi} Dragan – ~lan SPO – Borisa Kidri~a 13 – poseduje PP[. – Stojni} \ura, Borisa Kidri~a 13, poseduje pu{ku M-48. – Radin Slobodan, Borisa Kidri~a 13, poseduje pu{ku M-48. – Burojevi} Jovica – bio ~lan reformista, poseduje pu{ku M-48. – [umanovi} Aleksandar, u rukovodstvu SPO, B. Kidri~a 13, poseduje M-48. – Nenadovi} Sr|an, ~lan SPO, Borisa Kidri~a 11, poseduje M-48. – Danguzov Dragan – Borisa Kidri~a 11, poseduje pu{ku M-48. Izvor pretpostavqa da Milo{evi} Bo`idar i Mihajlovi} Uro{ iz Borisa Kidri~a 13, tako|e poseduju pu{ke M-48, kao i Hayi-Omerovi} Mevludin i izvesni Nenadovi} iz Borisa Kidri~a 11. Wihovo strana~ko opredeqewe mu nije poznato. U ulici Kara|or|evoj broj 128, Strugalo Sini{a poseduje poluautomatsku pu{ku kal. 7,62 mm, a u ulici, ~ijeg imena ne mo`e da se seti, na delu [ida zvano Va{ari{te, Smiqani} @eqko poseduje PP[ (automat zvani dobo{ar) kal. 7,62, ili pu{komitraqez. U deqewu tog oru`ja u~estvovao je i sam izvor, a dobio ga je od biv{eg na~elnika [taba TO Vasi} Vladimira i komandanta Luki} Du{ka. Nakon ukidawa [taba TO [id, izvor je o~ekivao da }e neko povu}i to oru`je, pogotovu {to vi{e nema ratne opasnosti, u smislu direktnog napada na [id. Me|utim do sada ga niko o tome nije pitao niti pak tra`io spisak kome je oru`je podeqeno. Kada je u pitawu bacawe bombi i eksplozivnih naprava, odnosno na taj na~in vr{ewa pritiska za iseqavawe nesrpskog `ivqa sa teritorije SO [id, izvor iznosi da mu je Luji} Milo{ iz Va{ice, tako|e ~lan SPO, govorio o jednom mladi}u iz tog mesta koji se time bavi a trenutno se nalazi na odslu`ewu vojnog roka u VJ. Prilikom
100

slede}eg kontakta sa Luji}em izvor }e utvrditi ta~ne identifikacione podatke tog lica, a za sada pouzdano zna da je taj mladi} ~lan SRS. Nakon sastanka u prostorijama stranke SPO, 15. 10. 1993. godine, izvora i predsednika Op{tinskog odbora SPO [ida, Bo`i} Qubomira pozvao je Petri} Milenko – predsednik SRS na kra}i razgovor u prostorije SRS. Tom prilikom se Petri} Milenko pravdao da nije ni{ta znao o aktivnosti @ivkovi} Petra koji je uhap{en zbog sau~esni{tva, odnosno podstrekavawa na ubistvo i pqa~ku, kao i da sama SRS ne stoji iza tih akata nasiqa. Na kraju tog, ne duga~kog razgovora, Petri} Milenko je pitao Bo`i} Qubomira kako oni, SPO, obezbe|uju strana~ke prostorije od eventualnog upada radnika Dr`avne bezbednosti, iznose}i da je SRS organizovala de`urstva, a povremeno postavqaju i “zamke” na brave i vrata, jer “DB ima stru~wake za otvarawe brava”. Ina~e, tokom samog razgovora u vi{e navrata su govorili da znaju da ih DB prislu{kuje, odnosno da su u kancelarije stranke montirani prislu{ni ure|aji. Izvor je stekao utisak da je Petri}, kao i ostali prisutni ~lanovi SRS, jako zapla{en i nesiguran u sebe. Na kraju izvor iznosi da je u SPO [ida trenutno u toku reorganizacija Op{tinskog odbora uz istovremeno evidentirawe svih ~lanova, naime podeqene su nove pristupnice. Ciq tih aktivnosti je konsolidacija stranke i wene aktivnosti, te utvr|ivawe stvarnog broja ~lanova, s obzirom da se jedan deo pasivizirao. Predvi|ena je ~lanarina od 10 DEM, ali nije obavezno pla}awe, odnosno nije uslov za ~lanstvo. Stranka SPO je po~ela i pripreme za nove izbore pa }e u tom smislu preduzimati odre|ene aktivnosti na ~i{}ewu crkvenih porti, davawu socijalne pomo}i svojim ~lanovima, organizovawe dolaska Vuka Dra{kovi}a u [id sredinom novembra, kao i druge aktivnosti o ~emu }e instrukcije dobiti iz Beograda. Dana 20. 10. 1993. godine, izvor nam je doneo spisak ~lanova Op{tinskog odbora SPO za [id koji sa~iwavaju: Bo`i} Qubomir – predsednik stranke i predsednik Odbora za bezbednost. – Opojevli} Predrag – potpredsednik stranke i predsednik Saveta za informisawe. – Rakovi} @ivota – ~lan. – Ili} Neboj{a – ~lan, i predsednik Odbora za ekonomska pitawa. – [umanovi} Aleksandar, ~lan. – Ili} @ika, ~lan.
101

– ^avi} Bo`idar, sekretar stranke i predsednik Odbora za kulturu. – Braji} Milo{ iz Va{ice – ~lan, predsednik Odbora za socijalna pitawa. – Trpkovi} An|elko – ~lan. Ovo je nova organizaciona forma, jer se `eli izbe}i rivalitet izme|u dosada{wih mesnih odbora u gradu [idu, kojih je bilo ~etiri. Novoj organizaciji najvi{e se protivio Opojevli} Predrag (PO po srpskom ekstremizmu), me|utim nije uspeo da nametne svoje re{ewe, odnosno da organizacija ostane po starom. Izvor nam je istovremeno dostavio spiskove rukovode}e strukture stranke SPO za Sremsko-karlova~ku organizaciju, odnosno za Okru`ni odbor, kao i spiskove svih op{tinskih i mesnih odbora na teritoriji Srema, iz ~ega se vidi da SPO ima devet op{tinskih odbora sa 95 mesnih odbora, da je 13 MO u osnivawu, te da se u pet MZ ne}e ni osnivati MO zbog nacionalnog sastava, jer je stanovni{tvo prete`no hrvatske, ma|arske ili rusinske narodnosti. Posebno je interesantno da se delovawe SPO odvija i na teritoriji RSK – zapadni Srem gde imaju osnovano 6 MO i to u: Vukovaru, Mirkovcima, Negoslavcima, Pa~etinu, ^akovcima i Tovarniku, a koji su u nadle`nosti Op{tinskog odbora [id. Ovi podaci poti~u iz aprila 1991. godine. Dana 23. 10. 1993. godine, izvor nam je dostavio spisak od 80 ~lanova SPO koji su potpisali nove pristupnice, a me|u wima su: Dragan Milankovi} i @ivan Ili} iz [ida, ina~e radnici OUP-a [id. 3. @ivkovi} Petar, potpredsednik i portparol SRS iz [ida, trenutno se nalazi u pritvoru zbog osnovane sumwe da je vr{io podstrekavawe drugih lica za izvr{ewe krivi~nih dela ubistva i pqa~ke. Opojevli} Predrag – PO po srpskom ekstremizmu ovog Centra. 4. Sa izvorom je dogovoreno da nam sukcesivno dostavqa spiskove novih – obnovqenih ~lanova SPO, te da {to pre stupi u vezu sa Luji} Milo{em radi identifikacije lica iz Va{ice. Istovremeno je instruisan da i daqe radi na identifikaciji lica koja ilegalno poseduju oru`je, bez obzira na na~in kako su do wega do{li. S obzirom da izvor namerava putovali u Italiju – grad Ankona, gde treba da stupi u vezu sa izvesnim [a}kanom iz Sremske Mitrovice, vezu dobija preko [kobi} Nikole iz [ida, radi kupovine i uvoza kola u RSK, izvora smo instruisali da identifikuje sva lica
102

vezana za te transakcije, a u ciqu sagledavawa pravog karaktera tih aktivnosti. 5. U dogovoru sa na~elnikom Centra RDB Sremska Mitrovica, a uz pomo} izvora, izuze}emo i fotokopirati pristupnice Milankovi} Dragana i Ili} @ivana sa ciqem utvr|ivawa wihove verodostojnosti. Ocewujemo da izvor mo`e uspe{no raditi na otkrivawu eventualno formiranih paravojnih formacija u okviru SPO, jer je u izuzetno dobrim odnosima sa Bo`i} Qubomirom koji je jedini sa teritorije [ida zavr{io specijalni kurs u Srpskoj gardi, kao i u SRS po osnovu li~nih poznanstava, pa }emo ga u tom smislu redovno daqe instruisati. Ra|eno u 4 primerka Dostavqeno: 1 h RDB MUP R. Srbije – III uprava 1 h RDB MUP R. Srbije – V­uprava 1 h OE 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Vladimir Radanovi}

MCDLXXIV
Centar RDB Vaqevo III odsek 7-037 16. 11. 1993. godine

Slu`bena bele{ka – Vu~kovi} Vojin, zvani @u}a, i Vu~kovi} Du{an, zvani Repi}, iz Beograda
Dana 11. 11. 1993. godine, Okru`nom javnom tu`iocu u [apcu predati su na zapisnik predmeti i stvari, oduzete prilikom pretresa stanova Vu~kovi} Vojina, zvanog @u}a, i Vu~kovi} Du{ana, zvani Repi}, iz Beograda, koji se sada nalaze u pritvoru u Me|uop{tinskom zatvoru u [apcu. Predmete, oru`je i opremu dostavili su nam radnici Centra RDB Beograd, koje smo primili na zapisnik i predali Okru`nom javnom tu`iocu, koji je istog dana, tako|e sve predao istra`nom sudiji Okru`nog suda u [apcu, koji vodi istragu nad bra}om Vu~kovi}.
103

Dana 15. 11. 1993. godine, istra`nom sudiji Okru`nog suda u [apcu, privedeni su svedoci: ]ori} Hasnija, ]ori} Elmesa, ]ori} Feleta i ]ori} Nermin, svi iz Malog Zvornika, koji su istra`nom sudiji dali izjave i potvrdili osnovanu sumwu da je Vu~kovi} Du{an, zvani Repi}, izvr{io krivi~no delo silovawa iz ~lana 103 KZ Republike Srbije i protivpravno li{ewe slobode iz ~lana 43, stav 1 KZ Republike Srbije. Dana 16. 11. 1993. godine, istra`ni sudija je samoinicijativno do{ao na razgovor kod na~elnika Odeqewa RDB u [apcu, Vladimira Trifunovi}a, i tom prilikom izjavio da su pomenuti svedoci potvrdili postojawe krivi~nog dela silovawa od strane Vu~kovi} Du{ana i da vi{e nije potrebno dokaza za pomenuto krivi~no delo. U razgovoru, istra`ni sudija je izneo zahtev da mu se u {to kra}em roku privedu na saslu{awe svedoci Simi} Milisav i wegov sin Nenad iz Zvornika – Republika Srpska, koji imaju vikendicu u Gorwoj Koviqa~i. I daqe }emo pratiti tok odvijawa istrage nad bra}om Vu~kovi}, o ~emu }emo redovno izve{tavati. Prilog: Fotokopije zapisnika Kucano u 3 primerka 1 h MUP RDB R. Srbija – III­uprava 1 h MUP RDB R. Srbija – V uprava 1 h OE Operativni radnik, Vladimir Trifunovi}

MCDLXXV
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB – Novi Sad, Odeqewe – Sombor 20. novembra 1993. godine Slu`bena tajna Strogo poverqivo HOBS

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Izvor: Medi} Du{an – izbeglica iz Rijeke. Podaci se odnose na Cetini} Ivana, Milanovi} Antona, [temberger Dragu i druge pripadnike Slu`be za za{titu ustavnog poretka Republike Hrvatske koji `ive i rade u Rijeci,
104

– razgovor dvojice radnika SZUP sa izvorom i wihova interesovawa, – razgovor izvora sa Kasumovi} Mirkom, koji se predstavio kao na~elnik Centra slu`be bezbednosti u Gospi}u, – sastav Policijske uprave primorsko-goranske, na ~ijem ~elu se nalaze Lenac Zlatko – na~elnik, Vuku{i} Milan – na~elnik operativnog sastava, [tefani} Anton, na~elnik za op{te poslove, Bewa Zdravko – komandir za grani~ne poslove i dr., – Krtini} Mirka, radnika CSDS Rijeka koji je penzionisan 1992. godine a koji namerava da do|e u Srbiju, – Menyari} Ragiba – biv{eg funkcionera RSUP Hrvatske za koga je izvor ~uo da se nalazi na vezi hrvatske ob. slu`be, – [topara – biv{eg pukovnika JNA, sada savetnika u hrvatskoj ob. slu`bi, – Kari} Antu – organizatora pokoqa oko 500 Srba u Gospi}u i oko 150 vojnika i oficira iz istog grada; Cowar Paju, Markovi} Ivana, Randuli}a, bra}u Kasa i Krizmani} Stjepana, koji su se istakli zlo~inima nad Srbima. Razgovor je obavqen 2. novembra 1993. godine od 14,15 do 17,45 ~asova, u stanu izvora, na na{u inicijativu. Tro{kova nije bilo. Bele{ka se podnosi 10. novembra 1993. godine II Sa Medi} Du{anom do sada RDB nije kontaktirala. U SUP Hrvatske radio je 12 godina, kao inspektor za suzbijawe maloletni~ke delikvencije, da bi, 1987. godine oti{ao za direktora “Brodokomerca”. Nakon pobede HDZ na izborima 1990. godine ostao je bez posla. Zbog ukupne situacije u Rijeci i Hrvatskoj odlu~io se za zamenu stana i pre{ao da `ivi u Somboru. U periodu 1991–1993. godine, bio je predsednik Srpske demokratske stranke za Rijeku. III Kroz dugogodi{wi `ivot i rad u Rijeci, izvor je upoznao nekoliko operativnih radnika Slu`be dr`avne sigurnosti koji rade u rije~kom Centru. Sva lica su ostala lojalna novoj vlasti i nastavila da obavqaju svoje poslove u novoosnovanoj Slu`bi za za{titu ustavnog poretka. Po izvorovom se}awu to su: – Cetini} Ivan, star oko 45 godina, rodom sa Kor~ule, o`ewe, supruga @eqka je po zanimawu arheolog i radi u Muzeju u Rijeci. Imaju k}erku Ivanu, u~enicu III razreda gimnazije, `ive u Rijeci, ulica Rasto~ine broj 6, IX sprat. Osim podataka da je Cetini} vi{e
105

godina primao {tampu hrvatske ekstremne emigracije, koja je upu}ivana iz [vajcarske na wegovog kom{iju Mirka (izvor se ne se}a prezimena – prim. op. radnika), o wegovom radu izvor nema drugih saznawa, – Milanovi} Anton, zvani Toni, star oko 45 godina, o`ewen, zajedno sa suprugom ve} du`e vreme radi u Slu`bi, – [temberger Drago, star oko 45 godina, o`ewen, – Livio, star oko 40 godina, o kojem nema drugih saznawa, – \or|e, tako|e star oko 40 godina, kome i supruga radi u Slu`bi. Nakon izvorovog prvog odlaska iz Rijeke, negde u avgustu ove godine, kada je dogovorio zamenu stana, izvor je pozvan na informativni razgovor od strane SZUP. Tom prilikom, na VI spratu Policijske uprave primorsko-goranske (novi naziv za rije~ki Centar SJB – prim. op. radnika) sa wim su obavila razgovor dva operativna radnika koje izvor ne poznaje. Stariji operativac, koga izvor opisuje kao ~oveka visokog oko 180 cm, crne, kratko o{i{ane kose, bez drugih uo~qivih telesnih karakteristika, vodio je razgovor i nare|ivao i iz toga je on zakqu~io da postoji mogu}nost da je rukovodilac mla|em operativcu. Na po~etku razgovora, poku{ali su da ga upla{e, jer prilikom izlaska iz Hrvatske nije prijavio jedan deo stvari, {to je evidentirala Carinska inspekcija i o tome napravila zapisnik. Znaju}i da nije po~inio krivi~no delo, kako su oni poku{ali da ga ubede, ve} carinski prekr{aj, izvor je ne{to opu{tenije nastavio razgovor. Daqi razgovor je vo|en u pravcu izvorovih strana~kih opredeqewa, wegove delatnosti kao predsednika Srpske demokratske stranke i rad stranke na terenu Rijeke i Kvarnera. Po~etak ove teme je bio posve}en vezi izvora sa pokojnim dr Ra{kovi} Jovanom, gde je izvor poku{ao da “provu~e” tezu da se nije nikada upoznao sa wim, ve} da je za predsednika SDS postavqen na inicijativu aktivista u Rijeci. Uvidev{i da SZUP nema podataka o wegovim kontaktima sa Ra{kovi}em u Oto~cu, izvoru je postalo jasno da nemaju detaqne podatke o wegovoj aktivnosti i znao je da ih u nekim starima mo`e obmanuti. Wihova interesovawa vezana za Pavi}a – sekretara stranke, i Kova~evi} Milo{a – aktivistu SDS, kod kojih je MUP Hrvatske u pretresu na{ao izvesnu koli~inu eksploziva, izvor je odgovorio uop{teno, tvrde}i da o tome nema podataka, jer on sam se nikad nije zalagao za oru`anu opciju. Pitawe o obrascima za pripadnike SDS, koji bi bili ukqu~eni u dobrovoqa~ke jedinice, koje je izvor dobio od predsednika SDS iz Pule Koste Mi}evi}a, izvor je izneo da taj koncept nije nikad ni za`iveo u Rijeci. Pitawa o formirawu srpske policije i licima koja bi na prostoru Doweg Lapca (odakle je izvor rodom – prim. op. radnika) bila spremna
106

da sara|uje sa SZUP, izvor je odgovorio da sa wima nema nikakve veze i da sa rodbinom, koja je ostala na tom prostoru, nije kontaktirao od druge polovine 1991. godine. Sli~an razgovor izvor je vodio sa Kasumovi} Mirkom, starim oko 37 godina, koji ga je nazvao u oktobru 1992. godine i od wega tra`io da se sastanu u gradu. Tom prilikom, Kasumovi} je pokazao sli~na interesovawa vezana za lica u RSK, tra`e}i od izvora da mu uka`e na potencijalne izvore, {to je on odbio. Kasumovi} se tada predstavio kao na~elnik Slu`be bezbednosti u Gospi}u i od izvora je tra`io da razgovor dr`i u tajnosti. O wemu izvor zna da je rodom iz Peru{i}a i da ima zavr{enu Pedago{ku akademiju. Nakon obavqenog razgovora, izvora su pustili da ode ku}i i on je ube|en da mu nisu poverovali u “pri~u” koju je wima izneo. O rukovode}em sastavu PU primorsko-goranske, izvor iznosi: – zapovednik PU je Lenac Zlatko, biv{i direktor Borodogradili{ta, koji va`i za “velikog HDZ-ovca”, – na~elnik operativnog sastava je Vuku{i} Milan, koji je na tim poslovima smenio Benita Miolovi}a, biv{eg dugogodi{weg rukovodioca. Rade}i u SJB izvor je imao priliku da ga upozna i opisuje ga kao vernika koji redovno odlazi u RKC. Podao je, nema prijateqa ni me|u kolegama na poslu. U dobrim je odnosima sa Sindi~i} Vinkom, gostioni~arem iz Rijeke, koji je bio saradnik SDB (uhap{en u [kotskoj sa la`nom putenom ispravom i osu|en na 15 godina robije), pre svega iz li~nih interesa, odnosno radi Vuku{i}evog boqeg prosperiteta u Slu`bi. Pored velike ambicioznosti on je beski~mewak, a najzna~ajnija mu je slabost prema `enama, – na~elnik za op{te i upravne poslove je [tefani} Anton, ro|en 1946. godine, o`ewen, ima zavr{enu Pedago{ku akademiju, – Bewa Zdravko, ro|en 1945. godine je komandir svih grani~nih prelaza i poslova na moru. O`ewen je, supruga mu je vaspita~ica, – Dejanovi} Milan – Srbin, savetnik je za poslove grani~nih prelaza i poslova na moru, – Kasalovi} Radivoj (ili Radomir) – Srbin, star oko 40 godina, o`ewen, supruga mu je medicinska sestra, radi kao operativac po op{tem kriminalitetu, – Peri} Rade, Srbin, rodom iz Bosne, o`ewen, radi kao operativni radnik na privrednom kriminalu, – Bo`ani} Milan, Srbin, rodom od Debelog Brda kod Korenice, radi kao operativac po privrednom kriminalu, o`ewen, supruga mu je po zanimawu lekar,
107

– Bo{wak Milorad, Srbin, rodom iz Slavonskog Broda, operativni radnik po op{tem kriminalu, – Vukeli} Svetozar, Hrvat, star oko 45 godina, radi u inspektoratu po poslovima saobra}ajnog obezbe|ewa, – Kero Pa{ko, Hrvat, oko 40 godina, radi kao operativac, – Vuksan Milan koji je kao rukovodilac “politi~kog odjela” radio do sredine 1993. godine, kada je penzionisa. Trenutno se nalazi u Bawaluci, gde ima gostionicu. Izvor ga opisuje kao nepismenu osobu koja je sklona ogovarawu, – Brn`i} Darko, star oko 46 godina, o`ewen, komandir I policijske postaje. Do 1993. godine, zamenik mu je bio Vuleta Simo, Srbin, koji je prodao stan i doselio se u Srbiju sredinom 1993. godine, – Skober Drago, star oko 40 godina, o`ewen, komandir je Saobra}ajne postaje. U toku 1991–1992. godine, dobrovoqno je bio na rati{tu u Hrvatskoj, – Perica Marijan, star oko 40 godina, rodom iz Pridrage, komandir je II postaje. O`ewen je Srpkiwom koja je rodom iz Gra~aca, imaju dvoje dece, – Tomo Kati}, rodom iz Karlovca, komandir je III policijske postaje. Ranije je radio na potragama, a dolaskom HDZ-a je napredovao. Izvor ne zna ko je komandir IV postaje i Odeqewa na Kukuqama, gde se ina~e nalazi deo firme “Rikard Ben~i}” koji se bavi vojnom proizvodwom. Za ovaj pogon izvor je ~uo da je etni~ki o~i{}en i da tamo rade samo provereni Hrvati. Od Srba u Opatiji radi Stanojevi} Rade zvani [vabo, razveden, bio je ranije zamenik komandira. Izvor poznaje Krtini} Mirka, koji je do 1992. godine radio u CSDB Rijeka, nakon ~ega je penzionisan. Isti je razveden, ima stan u Rijeci i kroz razgovor sa izvorom izrazio je kolebawe u smislu – {ta da radi? Kada je od izvora ~uo da odlazi za Srbiju, prelomio je u sebi i rekao da }e i on uskoro to isto napraviti. Isti ima rodbinu u Ba~kom Gra~acu i namerava da se kod wih nastani. Za Menyari} Ragiba, biv{eg na~elnika SJB u Rijeci i funkcionera u RSUP Hrvatske, izvor je ~uo da je suspendovan, a ne{to kasnije da je po zadatku hrvatske ob. slu`be uba~en u muslimanske redove. Sredinom 1992. godine, izvor je putovao sa porodicom u Zagreb, gde ima rodbinu i u toku putovawa u vozu je upoznao izvesnog [topara, koji je ranije bio pukovnik JNA, koji je tako|e putovao sa suprugom u Zagreb. U razgovoru isti mu je izneo da je nakon “raskida” sa JNA, pre{ao da radi kao savetnik u hrvatsku ob. slu`bu.
108

U daqem razgovoru o `ivotu izvora u Rijeci, on nam je izneo da je tamo anga`ovao advokata Zrli} Milenka, starog oko 45 godina, biv{eg majora JNA, koji je marta 1991. godine iza{ao iz vojske i polo`io pravosudni ispit, da bi zatim otvorio advokatsku kancelariju. Zrli} je poznat kao realan advokat koji nije podlegao nacionalisti~koj euforiji zbog ~ega je od strane Srba u protekle dve godine anga`ovan u vi{e slu~ajeva. Isti ima majku koja `ivi sa porodicom Joki} negde u blizini Benkovca, teritorija RSK. Isti je veoma uticajan, ima puno prijateqskih veza u Gospi}u, Opatiji i Rijeci. Vezano za masakr 500 Srba u Gospi}u 1991. godine, izvor je ~uo da su wihovi le{evi bacani u jamu Katina i jo{ jednu jamu, gde je ve} bilo oko 150 le{eva vojnika i oficira JNA iz kasarne “Stanko Opsenica”. Organizator pokoqa je Kari} Ante, ro|en 1941. godine u Peru{i}u, koji je intimni prijateq sa Stipom Mesi}em, predsednikom Hrvatskog sabora, koji je kod wega ~esto svra}ao. Svojim zlo~inima istakli su se Cowak Pajo, Markovi} Ivan, Renduli} – biv{i major JNA, sada ~asnik HV, bra}a Kasa i Krizmani} Stjepan i dr. Markovi}, koji je gostioni~ar, za svoje zasluge u “borbi hrvatskog naroda” postavqen je za gradona~elnika Gospi}a. Major \or|evi}, komandant kasarne u Gospi}u, star oko 40 godina, morao je znati za naoru`avawe i pripreme HDZ-ovaca, jer je wegova supruga sestra Markovi} Ivana. Izvor ne iskqu~uje mogu}nost da su ga (\or|evi}a) HDZ-ovci kompromitovali, odnosno “dr`ali u {aci” i da zbog toga nije adekvatno reagovao. Prema izvorovim saznawima, \or|evi} se sada nalazi u Beogradu. IV Izvor i podaci – neprovereni. Podaci dobijeni od izvora su interesantni za RDB i zaslu`uju pa`wu i rad na daqem proveravawu. Kroz jo{ jedan razgovor sa izvorom nameravamo proveriti wegov razgovor sa SZUP Hrvatske. U zavisnosti od tih rezultata, odlu~i}emo se o preduzimawu daqih mera. S obzirom da izvor ima sina iz prvog braka koji se izjasnio kao Hrvat, a koji ve} nekoliko godina radi u Gospi}u kao policajac, mi{qewa smo da posebnu pa`wu treba posvetiti izu~avawu da li postoji mogu}nost da hrvatska ob. slu`ba iskoristi taj momenat i na wemu vrbuje izvora da radi za wih. Vezano za mogu}i dolazak Krtini} Mirka, biv{eg radnika Slu`be dr`avne sigurnosti, nameravamo upoznati teritorijalno nadle`nog operativca ORDB Sombor, radi obezbe|ivawa prihvata i obavqawa informativnog razgovora sa istim.
109

Kao potencijalnog izvora podataka za na{u obave{tajnu slu`bu, izvor je tipovao advokata Zrili} Milenka iz Rijeke, kome bi majku iz Benkovca trebalo dovesti u Sloveniju i po tom osnovu ga anga`ovati za izvor podataka. Navedeni razgovor sa izvorom }e, pored ostalog, imati za ciq i prikupqawe detaqnijih podataka o Zrili}u, radi precizirawa ovog predloga. Izvor je izrazio spremnost da pomogne u realizovawu ovog ~ina i svojim automobilom ode po ovo lice i odveze ga u Sloveniju. V Ocena stare{ina: Dostavqeno: 1 h MUP RS – RDB – I uprava 1 h MUP RS – RDB – V uprava 1 h Centar RDB – Novi Sad 1 h Dokum. fond ORDB – Sombor 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Svetozar Rakazov

MCDLXVI
Centar RDB Smederevo III uprava – Ekstremizam 6-033 24. 11. 1993. godine OA “JUG”

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Kova~evi} Dragoqub, izbeglica iz Podravske Slatine, Hrvatska, privremeno nastawen u Golupcu. Razgovor je obavqen 20. ovog meseca u Golupcu, na inicijativu izvora. Koristi se na planu op{te obave{tenosti. Izvor u fazi proveravawa, podaci delimi~no provereni. II Do sada nije pisano. Podaci se odnose na indicije koje ukazuju na mogu}i {vercerski kanal za preprodaju vatrenog oru`ja i municije, kojim se snabdevaju ekstremisti i wihove pristalice na podru~ju Golupca.
110

Prilikom kontakta sa izvorom, isti nam je prezentirao svoje zapa`awe izvorno preneto od wegovog kolege, Kne`evi} Zorana iz Golupca, ina~e konobara u restoranu Udru`ewa penzionera u Golupcu. Naime, Kne`evi} je nedavno u objektu u kome radi, prisustvovao `estokoj raspravi izme|u Veqkovi} Slobodana, zvanog @umaja iz sela Bari~ i Popadi} Desanke (biv{a supruga Kova~evi}a, n.p.), nakon ~ega mu se ona poverila da joj Veqkovi} duguje 300 DEM na ime nedavno isporu~ene neutvr|ene koli~ine municije, koju mu je ona donela iz Rume, gde se nalazi kod roditeqa. Prema oceni izvora, Popadi}ka relativno ~esto dolazi u Golubac, gde iz Rume donosi raznu robu, a verovatno i oru`je i municiju, kojom je najverovatnije snabdeva ro|eni brat, Popadi} Branislav, ina~e vojnik pod ugovorom u VJ u Rumi. Me|utim, izvor ne iskqu~uje ni mogu}nost da navedena roba dolazi od Popadi}eve familije koja se nalazi na frontu u RSK. Na kraju razgovora, izvor navodi podatak, da se u krugovima ekstremista, kojima pripada i Veqkovi}, govori da Veqkovi} trguje sa, izvoru nepoznatim licima na podru~ju Golupca, oru`jem i municijom, koju najverovatnije dobija od Popadi}ke, dok je odranije poznat kao diler devizama i makro `enske radne snage iz Rumunije. III – Popadi} Pere Desanka, zvana Desa, ro|ena 26. 6. 1967. godine u selu Vo}in, op{tina Podravska Slatina, izbeglica iz Hrvatske, nezaposlena, privremeno nastawena u Rumi, ulica Kraqeva~ka 42 (kod oca i majke); – Popadi} Pere Branislav, ro|en 1969. godine u selu Vo}in, op{tina Podravska Slatina, izbeglica iz Hrvatske, vojnik pod ugovorom u VJ u Rumi, stalno nastawen u Rumi, ulica Kraqeva~ka 42 (kod oca i majke); – Veqkovi} Slavoquba Slobodan, zvani @umaja, ro|en 29. 6. 1956. godine u selu Bikiwe, op{tina Golubac, nezaposlen, evidentiran kao ekstremista, diler, makro i sli~no, stalno nastawen u mestu ro|ewa. IV Obavqen informativni razgovor i napisana Slu`bena bele{ka. Druge mere i radwe RDB nisu preduzimane. V S obzirom da raspola`emo saznawima da Popadi}ka povremeno zaista dolazi na podru~je Golupca (gde je do razvoda bila privreme111

no sme{tena u hotelu, n.p.), gde se vi|a i odseda kod Veqkovi}a i drugih woj bliskih osoba, ne iskqu~uje se mogu}nost da su prezentirani podaci ta~ni. Ovo napred je izneto posebno iz razloga {to smo, u neformalnim razgovorima sa radnicima SM Golubac, dobili potvrdu indicija da se Veqkovi} u posledwe vreme javqa kao prodavac municije i oru`ja, zatim da se vi|a sa licima sklonim takvim delatnostima, mada mu ovo za sada nije osnovna delatnost. Na osnovu napred iznetog, to jest indicija da se Popadi}ka nalazi u “kanalu” za ilegalnu preprodaju oru`ja i municije sa podru~ja RSK ili arsenala VJ, preduze}emo odgovaraju}e mere u ciqu produbqivawa prezentiranih saznawa i, eventualnog presecawa ove, eventualne organizovane delatnosti. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h RDB MUP RS – III uprava 1 h RDB MUP RS – V uprava 1 h OE CRDB Smederevo 1 h operativnom radniku Operativni radnik RDB, Miomir Stoki}

MCDLXXVII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB – Novi Sad 31. 12. 1993. godine Slu`bena tajna strogo poverqivo IO “Orijent”

Izve{taj operativne veze
I Izvor: Operativna veza “Leland” reg. br. 11398 Podaci se odnose na ekstremna lica – Hrvate i muslimane, za vreme ratnih dejstava u Bosanskom Brodu. Sastanak sa operativnom vezom odr`an je 26. 12. 1993. godine.
112

II Operativna veza “Leland” koristi se na pra}ewu aktivnosti predstavnika ECHO-a i UNPROFOR-a, i lica iz zapadnih zemaqa koji po raznim osnovama borave na teritoriji SRJ. “Leland” je sa porodicom do izbijawa ratnih sukoba `iveo i radio u Bosanskom Brodu, pa nam je preneo svoja saznawa o nekim ekstremnim Hrvatima i muslimanima. III U razgovoru, “Leland” je izneo saznawa za slede}a lica: – Ivo Lepan, Hrvat, magistar politi~kih nauka. U ranijem periodu bio je pri samom vrhu vlasti u Bosanskom Brodu, na visokim funkcijama u SK, tako|e na zna~ajnim polo`ajima u privredi. Bio je rezervni oficir ({kola rezervnih oficira u Tuzli), ratni raspored je imao u jedinicama TO, izme|u ostalog i na poslovima bezbednosti. Za vreme ratnih dejstava u Bosanskom Brodu, bio je pomo}nik komandanta 101. brigade HVO za informativnu i psiholo{ku delatnost, i odgovorni urednik lokalnog radija. Sada se nalazi u Nema~koj – Minhen. – Omer Havi} (Pome), musliman, ranije istaknuti aktivista u Savezu omladine, sindikatu, SK i svim drugim savezima. Bio je veoma blizak vladaju}im strukturama, poseduje izrazite karakteristike poltrona i ~oveka za sve sisteme. Pre rata bio je zaposlen u Rafineriji nafte Bosanski Brod, na poslovima obezbe|ewa. U toku ratnih dejstava komandovao je jedinicom formiranom od sastava obezbe|ewa Rafinerije nafte. Celo vreme, prema tvrdwama o~evidaca, vozio je crveni “jugo”, sa velikim slovom “U” na haubi. – Zdravko Marini} Babura, Hrvat, od detiwstva sklon kra|i i ispadima. Pre rata bio je zaposlen u miliciji (vi{e puta suspendovan), sklon nasilni~kom pona{awu. Za vreme ratnih dejstava bio je u policiji. Prema tvrdwama qudi, koji su za vreme ratnih dejstava bili u Bosanskom Brodu, bio je veoma opasan i verovatno je li~no odgovoran za stradawa nekolicine qudi. Sada je u Slavonskom Brodu. – Miro Lon~ar, Hrvat. Pre rata je radio u op{tini (planirawe i urbanizam). Pred sam rat isticao se tolerantnim izjavama i “jugoslovenstvom”. Gajio je vrlo dobre odnose sa Srbima. Bio je rezervni oficir. Za vreme rata, u po~etku je bio komandant 101. brigade HVO-a, posle ~lan Kriznog {taba. Po tvrdwama o~evidaca pona{ao se kao okoreli usta{a. – Dejan Yaferovi}, musliman, diplomirao na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, radio kao novinar u lokalnom listu i ra113

diju u Bosanskom Brodu, a zatim u Op{tinskom komitetu SK. Pred rat, bio je direktor dela Sredwo{kolskog centra “Fric Pavlik” za obrazovawe u~enika ekonomske, trgova~ke i ugostiteqske struke. Istovremeno, bio je suvlasnik privatnog preduze}a “Omnikomerc”. U toku ratnih dejstava novinar u lokalnom radiju. Odlikuje se komentarima punim ostra{}enog antisrpstva. Odan je usta{koj ideji. – Marjan Soldan, Hrvat, tast D. Yaferovi}a. Godinama je radio u Op{tinskom sekretarijatu za narodnu odbranu. U toku rata bio je operativni oficir u vrhu HVO za Bosanski Brod. Eksponirao se kao ekstremista. – Avdo Havla}an, musliman. Godinama radio kao u~iteq u selu Gorwe Kolibe kod Bosanskog Broda (muslimansko selo). Bio je aktivan ~lan SKJ. Za vreme rata bio je blizak ekstremnom rukovodstvu i ispoqavao se kao ekstremni srbomrzac (nalazi se u Poqskoj). – Bla`an Kqaji}, Hrvat, star oko 25 godina. ^lan porodice Kqaji}, vlasnika gostione “Lepa Brena”, poznate po ubistvu koje se u woj desilo u me|umafijskom obra~unu. Ova porodica je poznata po pripadnosti usta{ama u toku Drugog svetskog rata. Za vreme ratnih dejstava bio je komandant bataqona HVO. Po tvrdwama qudi, koji su vreme ratnih dejstava proveli u Bosanskom Brodu, bio je jedan od najve}ih zlo~inaca. Direktno je odgovoran za stradawa mnogih Srba. – Nijaz ^au{evi} Medo. Pre rata bio je bezna~ajna li~nost, bez obrazovawa i ugleda. Sklon razbojni{tvu i nasilni~kom pona{awu. Po~etkom vi{estrana~kog sistema postaje lider MBO. U toku okupacije, po svim izvorima, va`i za najve}eg zlikovca. Li~no je odgovoran za pokoq ve}eg broja Srba u selu Sijekovac (slu~aj je poznat javnosti) u kome je i li~no u~estvovao. –[emso Islamovi}, musliman, pre rata radnik u tvornici sanitarnih ure|aja “Metal-Emajl” Bosanski Brod. U toku ratnih dejstava istakao se paqewem i ru{ewem srpskih ku}a i progawawem srpskih civila. Po saznawima iz vi{e izvora, do pogibije bio je jedan od najve}ih zlo~inaca. – Dragan Grabovac, Srbin, o`ewen Hrvaticom. Za vreme ratnih dejstava, od prvih dana dobrovoqac u HVO. ^esto je i u javnim medijima hvaqen kao “svjestan i lojalan Srbin”. Po prestanku ratnih dejstava u Bosanskom Brodu, povukao se sa HVO i nalazio se u jednom centru za kolektivni sme{taj izbeglica u Poqskoj. Tu se isticao maltretirawem malobrojnih Srba koji su se na{li u istom objektu. Ina~e, otac mu je Srbin, radio u miliciji, po~etkom rata ostao na srpskoj strani i borio se u Vojsci Republike Srpske. I danas se nalazi u Bosanskom Brodu.
114

– Brane Radomirovi}, Srbin, rezervni oficir, imao ratni raspored u TO. Za vreme ratnih dejstava bio u {tabu bataqona HVO od prvih dana. Navodno je pomagao nekim Srbima. – Teufik Mehi}i}, musliman, radio u {tabu TO, rezervni major, bio komandant TO. Prikqu~io se HVO, posle du`eg odupirawa i bio zadu`en za organizaciju vojske u selu Gorwe Kolibe. Navodno, nije visoko kotirao. – Esmir Omerba{i}, otac musliman, majka Srpkiwa, rezervni oficir ([RO Zadar). Bio je na vi{im funkcijama u TO. Za vreme ratnih dejstava nije hteo u vojsku. Ostao je blizak sa Srbima. Mobilisan je u vatrogasce. Izgubio je nogu pri ga{ewu jednog po`ara. – Samir Katayi}, musliman, za vreme ratnih dejstava dr`ao se korektno, ostao blizak sa Srbima, nije hteo u vojsku, pomagao Srbe. – Mehmed Rami}, musliman, o`ewen Hrvaticom. Stalno se dr`ao korektno prema Srbima. U wegovom stanu su se okupqali Srbi. Pred izbijawe rata, supruga Mirjana se isticala antiratnom propagandom, zajedno sa jo{ nekolicinom `ena organizovala je obilazak vojnika JNA u vreme kada je ve} JNA bila izlo`ena raznim verbalnim ali i drugim napadima. “Lenald” je izneo da sa sigurno{}u zna da Quba Bla`i} iz Bosanskog Broda (pre rata radio u “Elektrodistribuciji”, sada kapetan I klase u Vojsci Republike Srpske u Bosanskom Brodu) ima svu potrebnu dokumentaciju o hrvatskim i muslimanskim ratnim zlo~inima. IV Izvor je pouzdan, podaci se mogu smatrati ta~nim. Sa “Lenaldom” }emo i daqe raditi na prikupqawu bezbednosno interesantnih saznawa. Dostavqeno: 1 h I uprava RDB MUP R. Srbije 1 h V uprava RDB MUP R. Srbije 1 h Dok. fond CRDB Novi Sad 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Glu{ica Branko

MCDLXXVIII
MUP Srbije RSDB
115

V Uprava Centar za mikrofilm 14. 12. 1993. godine Fond PD1 Dokument, evidencioni broj: 9300 35718 Po~etna pozicija: 02890D04 Krajwa pozicija: 02890D11 Delovodni broj dokumenta: 74075 Broj snimaka: 8 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB Novi Sad Hrvatski nacionalizam i {ovinizam Grkovi} \uro Dana 1. 12. 1993.

Izve{taj o rezultatu tajne kontrole telefonskih razgovora
Podaci se odnose na rezultate primene mere TKTR prema “Melezu”, po po hrvatskom ekstremizmu. Izvor saznawa: kontrola telefonskog ili teleprintersko Naziv: Broj: Broj strana dokumenta: 006 Priloga: Dokument ulo`en u dosije: PO Melez 41001714 Broj pisarnice stvaraoca: 10297 Datum: 4. 12. 1993. godine Veza broj: Broj pisarnice primaoca: 74075 Datum: 8. 12. 1993. godine MF-broj: 02890D04 – 02890D11 Datum obrade: 14. 12. 1993. godine (ostatak dokumenta ne~itak)

MCDLXXIX
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova
116

Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Beograd, 14. 12. 1993. godine

Saznawa o aktivnostima hrvatske vojske
Analizom slu`benih bele{ki o razgovorima sa licima iz Republike Hrvatske, kao i analizom elektronskog izvi|awa uo~eno je slede}e: Osnovna postavka aktivnosti hrvatske vojske jeste operacija ograni~enog karaktera uz diverzantsko-teroristi~ke akcije. Tokom novembra meseca, hrvatska vojska je zavr{ila slede}e radwe: Preko Rijeke je dopremqeno brodovima vi{e od 500 kontejnera opreme. Oprema je iz Rusije i Ukrajine. Preve`ena je u Zagreb, u biv{u kasarnu “Mar{al Tito”, gde je locirana 1. gardijska brigada hrvatske vojske “Tigrovi”. Drugi deo je preve`en u Vara`din. U obe kasarne postoje sme{tajni kapaciteti za oklopno-mehanizovane jedinice, s tim {to se u Vara`dinu mogu smestiti i raketna sredstva. Delovi jedinice “Tigrova” su trenutno dislocirani u kasarnu Ogulin, gde je pre rata bila locirana ariqerijska brigada karlova~kog garnizona. Specijalna jedinica (ATD) MUP-a RH, pod komandom generala Bobetka, trenutno je na prostoru Kapele (planinski lanac). Uz granicu RSK, na prostoru op{tine Ogulin, iseqena su dva sela (nastawivali su ih Hrvati) Bocion Poqe i Sabqaki Modru{ki. Ovo upu}uje na vojne aktivnosti u reonu Pla{kog, {to bi bilo u sklopu aktivnosti hrvatske vojske na palnu ovladavawa prugom Zagreb-Karlovac-O{tarije-Pla{ki. Od ove pruge srpska vojska RSK dr`i deonicu Vojnovac-Pla{ki, te od Pla{kog do Vrhovina. Tokom novembra poja~ane su izvi|a~ke (osmatra~ke) mogu}nosti u reonu Gospi}a, na Paromlin (toraw) su locirali geodetsku oremu i ekipu. Tako su u mogu}nosti da u dubini na{e teritorije, reon Medak, uo~e svaki pokret, ali i odrede ta~ke za dejstvo svoje artiqerije. Ovim aktivnostima se pokriva deo pruge od Li~kog Osika (Teslingrad) do Metka. Osmatra~i sa Velebita pokrivaju deo od Metka do Svetog Roka. Na ovaj na~in je pokrivena pruga O{tarije-Pla{ki-Vrhovine-Gospi}-Medak-Sveti Rok. Ovo je deo prigrani~e zone (ru`i~asta zona) u kojoj se Hrvati ne}e odre}i teritorijalnih pretenzija. Tokom novembra je komanda 138. rije~ke brigade ZNG dislocirana u selu Lipice kod Briwa (SO Oto~ac).
117

Na prostoru severne Dalmacije uo~ene su slede}e aktivnosti: Maslena~ki most se koristi za prebacivawe vojnih efektiva uprkos sporazumu. Na prostoru [ibenika su pripremili autobuse iz firmi za prevoz vojske. Kqu~evi su stalno kod voza~a (~ak i Srba). Na planini Mosor se koristi planinarska ku}a za obuku DTG. Ova ku}a je bila pre rata centar “stanice planinarskih vodi~a”, koju je organizvala komanda VPO za obuku akcija “bori se i pre`ivi”. Instruktori su dobri poznavaoci Velebita, Dinare i Svilaje. Sa prostora {ibenskog fronta povu~ena je 4. gardijska brigada (splitska) u za sada nepoznatom pravcu. Ja~a koncentracija artiqerije na zadarskom podru~ju je postignuta dovo|ewem artiqerijske jedinice iz \akova. Od Hrvata-izbeglica iz Knina, formirana je kninska domobranska pukovnija pod komandom Vinka Grgi}a, nastavnika iz osmogodi{we {kole u Kninu, jednog od osniva~a HDZ-a 1990. godine u Dalmaciji. Grgi} je najavio da }e kad u|e vojni~ki u Knin, organizovati “no} dugih no`eva”! Deo pukovnije na obuci na Mosoru. Kucano u tri primerka. Dostavqeno: – spec. savetniku NR – operativnomr adniku – arhivi Operativni radnik, Du{an Orlovi}

MCDLXXX
Centar Resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odeqewe – Stari grad 71-0504 15. 12. 1993. godine

Slu`bena bele{ka
– podaci se odnose na delatnost B. Ra{ua, ministra u nepriznatoj vladi Milana Babi}a, iz Beograda –
118

Od na{eg sasvim pouzdanog izvora smo saznali da je, dana 7. 12. 1993. godine, Borivoje Ra{uo kontaktirao sa Zoranom Obrenovi}em iz Beograda. U toku razgovora B. Ra{uo je Z. Obrenovi}u, po navodima izvora, rekao da o~ekuje Milana Babi}a da stigne oko pono}i, a da bi se sutra, 8. 12. te godine, trebalo da se sastanu sa wim i da se dogovore oko na~ina glasawa, jer je B. Ra{uo obezbedio u svim mestima u Krajini po izbornim komisijama po jednog wihovog ~oveka, koji }e vr{iti kontrolu glasawa na ve} dogovoreni na~in. Kako izvor daqe prenosi, taj dogovoreni na~in je, po re~ima B. Ra{ue, da se prilikom svakog glasawa udari originalan pe~at na glasa~ki listi}, da se ne prihvati ve} od{tampani pe~ati, jer }e onda biti manipulacije od strane vlasti. Na kraju razgovora, B. Ra{uo je rekao Z. Obrenovi}u da ne `eli da mu pri~a pojedinosti dok se ne vide. Od istog izvora smo saznali da je, dana 7. 12. 1993. godine, izvesni Petar kontaktirao sa B. Ra{uom. Kako nam izvor prenosi, Petar je rekao B. Ra{ui da ima pouzdanih informacija iz Barawe da Milanu Babi}u raste rejting upravo iz razloga {to ovi na vlasti agresivno forsiraju Milana Marti}a. Zatim je Petar nastavio rekav{i da }e se u ~etvrtak, 9. 12. te godine, ~uti sa Mirkom Jovi}em i wega pitati za koga se wegova stranka opredequje, jer se ne{to u posledwe vreme u}utao. Kako izvor prenosi, Borivoje Ra{uo je prokomentarisao da jedino ako pokradu glasove mogu da pobede, ina~e realne opcije su na strani Milana Babi}a, a kako su pokrali qudima novac preko Jezde, Dafine, zajma, stare devizne {tedwe, tako }e isto pokrasti i glasove, samo {to to ovoga puta narod zna pa ne}e ba{ biti lako. Kucano u 4 primerka. Dostaviti: 2 h II upravi RDB MUPRS 1 h V odeq. CRDB 1 h op. radniku Operativni radnik, Rafajlovi} Milorad

MDLXXXI
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova
119

Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB – Novi Sad 24. 12. 1993. godine Dr`avna tajna

Informacija
Posredstvom na{ih izvora upoznati smo sa politi~ko-bezednosnom situacijom na prostorima Slavonije, Barawe i zapadnog Srema. U no}i 19. i 20. decembra ove godine pripadnici TO Br{adin, predvo|eni komandantom Du{kom Popovi}em, izvr{ili su blokirawe sela i onemogu}ili svaki ulazak i izlazak iz istog. Na ovakav postupak, kako se navodi, pripadnici pomenutog TO su podstaknuti izuzetno lo{im materijalnim statusom i neopremqeno{}u jedinice za obavqawe redovne vojni~ke slu`be. U svojim zahtevima isti tra`e pove}awe plata i imenovawe odgovornih za nastalu situaciju, omogu}ivawe razgovora sa predstavnicima nadle`nih vojnih komandi i tehni~ko opremawe jedinice i weno stavqawe u punu borbenu gotovost. Ne navode se mogu}e posledice u slu~aju neispuwavawa navedenih zahteva. Pouzdano smo informisani da Bogdan Sladojevi}, komandant korpusa, ne `eli da razgovora na ovu temu i pored primedbi i insistirawa oficira bezbednosti. O stawu u vojsci RSK govori i doga|aj od 21. decembra ove godine kada su branioci Marinaca izazvali incident sa Vojskom RH, kod Nu{tra, kojom prilikom je `estoko uzvra}eno, {to je za posledicu imalo pogibiju komandira grupe Komazec Qubomira iz Vukovara. Istoga dana u ve~erwim ~asovima, Sladojevi} je naredio dodatnu mobilizaciju bez posebnog obrazlo`ewa. U svim ovim doga|ajima za sada se ne mogu nazreti politi~ke konotacije. S druge strane, indikativno je da Sladojevi} podr`ava i sprovodi politiku Gorana Hayi}a i ve} poznate aktivnosti na otcepqewu ove oblasti od RSK. Isto tako, ~iwenica je da Hayi}eve pristalice nemaju nameru da prepuste vlast, o ~emu otvoreno govore na proteklim sastancima koje intenzivno odr`avaju. Su{tina ovih sastanaka je konstituisawe Oblasne skup{tine, ostanak na vlasti i dono{ewe odluka sa zakonskom i obavezuju}om snagom. Slu`ba raspola`e informacijama da Bogi} Stevo, zv. Jajo, bliski saradnik Hayi}a, namerava da, uz pomo} svojih pristalica, blokira Borovo Selo i time stavi na znawe komandi Vojske RSK ko na ovom podru~ju ima ve}e kompetencije. Prema dobijenim informacijama, Srpska dobrovoqa~ka garda @eqka Ra`natovi}a Arkana za sada se pona{a korektno i neutralno.
120

Sveukupna situacija, podsticana navedenim doga|ajima i aktivnostima, jo{ vi{e izaziva neizvesnost na ovim prostorima, a {to za posledicu ima uni{tavawe dokumentacije i pqa~ke imovine. Pouzdano se zna da je Milan Milanovi}, zvani Mrgud, 1. i 6. decembra ove godine iz blagajne NIK-a izuzeo po 150 hiqada DEM, u za sada nepoznate svrhe. Gr~i} Vlado, komandant Mirkova~ke brigade iz NIK-a je izuzeo 50 hiqada DEM kako bi podelio pripadnicima svoje jedinice. U op{tini Mirkovci, Vuka{in Egi} je proglasio vanredno stawe. Pretpostavqa se da je ova odluka posledica sastanka koji je ovih dana odr`an u Mirkovcima, a kojom prilikom je uspostavqewa koalicija SRS za RSK i Babi}evog SDS, ~ime }e Hayi}ev SDS izgubiti dosada{wu vlast u ovoj op{tini, pre svega kontrolu i uticaj u NIK-u. Zbog svega iznetog, po oceni na{ih izvora i oficira bezbednosti, bitno je oslabqena borbena gotovost Vojske RSK, posebno situacija na prvoj borbenoj liniji. S druge strane, kako se isti~e, podr`avawe ovakve situacije, ne iskqu~uje i mogu}e oru`ane me|ustrana~ke sukobe {to mo`e imati katastrofalne posledice na ovim prostorima. Prate}i aktivnosti UNPROFOR-a, informisani smo da isti u Barawi, bez znawa i dogovora sa lokalnim organima vlasti, intenzivno pose}uju i kontaktiraju, iskqu~ivo nesrpski `ivaq, uru~uju}i im materijalnu pomo}, dok su pojedinim porodicama redovno dostavqali pisma i poruke rodbine iz Republike Hrvatske. Tako|e su omogu}ili da, u nekoliko slu~ajeva, do|e i do li~nih kontakata lica iz Barawe sa rodbinom iz Republike Hrvatske. Ovakvo pona{awe pripadnika UNPROFOR-a registrovano je i na drugim prostorima ove oblasti. S toga se ne iskqu~uje mogu}nost da je oru`ani napad, 19. decembra ove godine na pripadnike UNPROFOR-a u srpskom selu Orolik, posledica ovakvih i sli~nih aktivnosti i pona{awa pripadnika mirovnih snaga. Kucano u dva primerka. Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – na~elniku 1 h Dok. fond CRDB NS Operativni radnici, Zdenko Pin}ir i Milenko Lemi}
121

MCDLXXXII
Centar RDB Smederevo I uprava – HOBS 6-067 27. 12. 1993. godine – PD OI “Kaptol” –

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Raji} Mom~ilo iz Po`arevca. Razgovor obavqen 27. 12. 1993. godine, u periodu od 12 do 13 ~asova, u prostorijama ORDB Po`arevac, na inicijativu izvora. Sa izvorom je kontaktirano i ranije. Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni. II O ovome je pisano i ranije. Podaci se odnose na bezbednosno interesantna saznawa o licu, pripadniku VJ, koje je u kontaktu sa suprugom, koja `ivi u Zagrebu, ina~e bezbednosno interesantno po OI “Kaptol”. Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom ispri~ao da je posledwih dana ~esto bio u kontaktu sa svojim kom{ijom, Danilovi} Miodragom, ina~e pripadnikom VJ, kome supruga Danilovi} Mirjana sa dvoje dece `ivi u Zagrebu. U tim kontaktima izvor je do{ao do saznawa da je me|u supru`nicima Danilovi}, u posledwe vreme, do{lo do zao{travawa odnosa, pre svega iz razloga {to Mirjana ucewuje decom supruga Miodraga, ne bi li se on vratio u Zagreb. Iz ovog razloga izostao je o~ekivani Mirjanin dolazak u Po`arevac u vreme bo`i}nih praznika. Bezbednosno interesantnim, po re~ima izvora, mogu se smatrati Miodragovi stavovi o zbivawima na prostoru biv{e SFRJ, koji su, za razliku od ranijeg perioda, znatno promeweni. Pre svega, izvor je u posledwe vreme uo~io kako Miodrag sve ~e{}e potencira da se u Hrvatskoj boqe `ivi, da su Hrvati kulturniji narod, kao da je i wemu samom bilo boqe dok je `iveo u Zagrebu. Tako|e, primetno je da Miodrag ~e{}e nego ranije spomiwe svog tasta, Albina ^akari}a, ina~e penzionisanog radnika slu`be bezbednosti iz Zagreba, za koga ka`e da ga ne bi mewao ~ak ni za 50 Srba. Pored svega napred navedenog, po re~ima izvora, Miodrag je u svim wihovim razgovorima kategori~an da se u Hrvatsku ne}e vra}ati, pa ~ak ni po cenu razvoda braka.
122

Po mi{qewu izvora, Miodragova odstupawa u stavovima na napred navedene okolnosti, pre svega le`e u wegovoj neodlu~nosti jer, kako izvor navodi, Miodrag je “u du{i veliki Srbin”, ali deca mogu biti prevelika cena koju on ne mo`e “platiti”. III – Danilovi} Miodrag, ro|en 1959. godine u Po`arevcu, pripadnik VJ. – Danilovi} Mirjana, slu`benik Zagreba~ke banke u Zagrebu, sa stanom u ulici Kolarova 14, Zagreb. – Albin ^akari}, penzionisani radnik Slu`be bezbednosti iz Zagreba. IV Obavqen informativni razgovor i napisana Slu`bena bele{ka. Druge mere i radwe RDB nisu preduzimale. V Izvor je instruisan da i daqe odr`ava kontakte sa Danilovi} Miodragom, kako bi bio u mogu}nosti da blagovremeno sazna o eventualnom Mirjaninom dolasku iz Zagreba, te da nas o tome na vreme obavesti, radi wenog prihvatawa i primewivawa odre|enih mera i radwi RDB. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – I uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 1 h OE CRDB Smederevo 1 h operativnom radniku Operativni radnik RDB, Zlatan Milisavqevi} VI Mi{qewa smo da navedene podatke treba dostaviti organima bezbednosti VJ, jer je Danilovi} Miodrag pripadnik raketne jedinice u Smederevu. Tako|e, interesantan je raniji podatak da je otac Danilovi}eve supruge biv{i pripadnik MUP-a, kao i da je ona u Zagrebu pored wihovog stana zadr`ala i radno mesto u banci. Pre nekoliko meseci, boravila je u Po`arevcu u poseti suprugu, kada je sa wom obavqen razgovor. Pomo}nik na~elnika Centra RDB, Slobodan Lazi}
123

MCDLXXXIII
Centar RDB Smederevo III uprava – Ekstremizam 6-051 11. januara 1994. godine OA “Jug”

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I M.B. iz Smedereva. Razgovor obavqen u vi{e navrata, posledwi 30. 12. 1993. godine. Izvor se koristi prema ekstremno orijentisanim licima iz redova “dobrovoqaca” i drugih struktura na na{em podru~ju. Izvor i podaci se kontinuirano proveravaju. II O ovome je pisano i ranije. Podaci se odnose na odlaske na teritoriju Republike Srpske, sa ciqem nabavke oru`ja i dono{ewa istog na ovo podru~je. Izvor je izneo i svoja saznawa o sukobima me|u biv{im “dobrovoqcima” i wihovim odlascima na teritoriju Republike Srpske radi nabavke oru`ja. U takve “pohode” odlazi po nekoliko biv{ih dobrovoqaca kojima je ciq, pored nabavke i dono{ewa oru`ja, pqa~ka svega {to se lako mo`e preneti i kasnije preprodati. Pri tome, oni ne vode ra~una da li pqa~kaju imovinu Srba ili drugih, zbog ~ega su pojedinci iz Smedereva, pre oko 2-3 meseca, li{eni slobode i sme{teni u zatvor u Vogo{}i ili okolini (Lepovi} ili Butmir Kula), gde ~ekaju su|ewe. Jo{ uvek su u zatvoru Mi{a i Sa{a (identifikovan kao Lepovi} Sa{a, n.p.), a pu{ten je Zec (identifikovan kao Mitra{inovi} @ivorad). Izvoru je Ran|elovi} Milorad ispri~ao, da ga je dr`ao na ni{anu u isto~noj Bosni dobrovoqac iz Beograda zvani Malajac ili Singapurac i da su mu tom prilikom uzeli sve {to je imao kod sebe, ~ak su mu i uniformu svukli. Posledwi put su na teritoriji Republike Srpske, ~etiri dana boravili Roki, Mira i wegov brat i Rajko Miti}. Tom prilikom su, navodno, doneli petnaestak automatskih pu{aka i jedan pu{komitraqez “breda”. Kada je Ran|elovi} izvoru navodio podatke o broju prenetog naoru`awa, bio je prisutan Aca Kne`evi}, koji to mo`e da potvrdi po izvorovom tvr|ewu. Mali{inovi} Dragi{a, zvani [vaba, nalazi se na izdr`avawu kazne zatvora u ]upriji i, po tvr|ewu izvora, raspola`e konkret124

nim i detaqnim podacima o broju i na~inu ilegalno unesenog oru`ja, kao i o mestu skrivawa, jer je sa svojom qubavnicom, Ginom iz Po`arevca i Mirinom qubavnicom, Bebom, na podru~ju Po`arevca (preko Gine i Bebe) prodavao oru`je. Po proceni izvora, bio bi spreman da pri~a za obe}awe o ubla`ewu kazne. III – Mila{inovi} Dragi{a, zvani [vaba, od oca Stanka, ro|en 1. 6. 1955. godine u Novim Bogdanovcima, op{tina Virovitica, RH, sa stanom u Smederevu, ulica Kolarska broj 9; – Tomu{ilovi} Milan, zvani Roki, od oca Dimitrija, ro|en 9. 12. 1938. godine u mestu Dugo Poqe, op{tina Modri~a, po zanimawu zavariva~, sa stanom u Smederevu, ulica Vo`da Kara|or|a broj 28; – \or|evi} Miroslav, zvani Mira, ro|en 14. 3. 1951. godine u Smederevu, od oca Miodraga, po zanimawu bravar, zaposlen u “Sartidu 1913”, sa stanom u Smederevu, ulica Srbina broj 83; – Mitra{inovi} @ivorad, zvani Zec, od oca Dragoquba, ro|en 24. 5. 1954. godine, u Smederevu sa stanom u Smederevu, ul. Jug Bogdanova 34; – Ran|elovi} Milorad, zvani Kena, od oca Dragoslava, ro|en 20. 6. 1961. godine u Po`arevcu, sa stanom u Smederevu, ulica Slobodana Penezi}a-Krcuna broj 7. Wegov brat, Branko, mla|i Kena, ro|en 23. 10. 1971. godine. – Lepovi} Jugoslava Sa{a, ro|en 2. 8. 1969. godine u Smederevu, sada u zatvoru u Lepovi}u (tel. 216-835), ~eka su|ewe za dela koja “nisu za telefon”, po re~ima komandira zatvora, sa kojim je kontaktirala Sa{ina majka, Jelena. Kod we je, pre 2 meseca, dolazila Milijana sa Pala (tako se predstavila) i tra`ila od Jelene, Zage i Sadije po 350 DM da, navodno potplati sudiju da im puste sinove iz zatvora. Dale su koliko je koja imala. IV Identifikovan Lepovi} Sa{a, sa ~ijom je majkom Jelenom obavqen legendirani razgovor. Delimi~no provereni navodi u bele{ci i dobijeni podaci ukazuju na osnovanost iznetog. Identifikovan Kena, u licu Ran|elovi} Milorada, od oca Dragoslava, ro|en 20. 6. 1961. godine u Po`arevcu, sa stanom u Smederevu, ulica S. Penezi}a broj 7. Radi se o licu sklonom vr{ewu krivi~nih dela, bio u kontaktu sa ekstremistima. V Napomiwemo, da se radi o licima kriminogenog i asocijalnog pona{awa, niske obrazovne i socijalne strukture, sklonih ekstrem125

nom, pa ~ak i teroristi~kom pona{awu radi brzog i lakog zadovoqewa materijalnih potreba. Pogodni su za manipulisawe od strane starijih, iskusnijih i politi~ki ostra{}enih pojedinaca u kom pravcu i usmeravamo operativno anga`ovawe preko izvora. Mi{qewa sam da se sa Mila{inovi} Dragi{om [vabom, mo`e poku{ati kombinovawe dok je na izdr`avawu kazne u ]upriji. Predla`emo prikupqawe podataka za Ran|elovi} Milorada Kenu i, u zavisnosti od istih, procenu celishodnosti eventualnog obavqawa razgovora na iznete okolnosti pred izvorom. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h RDB MUP RS – III uprava 1 h RDB MUP RS – V uprava 1 h OE CRDB Smederevo 1 h operativnom radniku Operativni radnik RDB, Slobodan Popovi}

MCDLXXXIV
Centar RDB Smederevo II uprava – BiH 6-068 13. januara 1994. godine OI “Zid”

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I @ugi} Mira, izbeglica iz Sarajeva. Razgovor obavqen 12. ov. m. u Smederevu, na inicijativu operativnog radnika. Izvor se prvi put kontaktira. Izvor i podaci neprovereni. II O ovome se pi{e prvi put. Podaci se odnose na bezbednosnu situaciju u Sarajevu, ekstremnu delatnost muslimanskih vojnih formacija i polo`aj pripadnika srpskog naroda.
126

Izvor, lice srpske nacionalnosti, saop{tila nam je da je Sarajevo napustila sa dvoje maloletne dece, 27. 12. 1993. godine i u organizovanom konvoju do{la do Bawe Koviqa~e, a od po~etka januara, ove godine, boravi u kolektivnom sme{taju za izbegla lica u selu Mala Krsna, op{tina Smederevo. Izvor je do odlaska iz Sarajeva, sa suprugom i dvoje dece `ivela u porodi~nom stanu u nasequ Dobriwa 4, koje se nalazi pod kontrolom muslimanskih oru`anih snaga. Izvor ka`e, da su ona i wen suprug do izbijawa rata na prostoru biv{e BiH, radili u Privrednoj banci u Sarajevu kao ekonomisti. Za mesto u pomenutom konvoju izvor je platila “nepoznatim” dobrotvorima, za wu i dvoje dece, 560 DM. Po tvr|ewu izvora, wen suprug je ostao u stanu, ali kao te{ki du{evni bolesnik nije mobilisan i nije uzimao u~e{}a u vojnim formacijama. Me|utim, i pored takvog zdravstvenog stawa nije dobio saglasnost od nadle`nih organa za wegovo napu{tawe Sarajeva. Izvor daqe navodi, da je bezbednosna situacija izuzetno te{ka i za srpski `ivaq krajwe o~ajna i dramati~na, jer `ive u velikom svakodnevnom strahu i neizvesnom i{~ekivawu razvoja doga|aja na terenu, a sve se to odvija mimo wihove voqe i mogu}nosti. Vojno sposobni Srbi mobilisani su i raspore|eni na prvim borbenim linijama, kopawu rovova i izvla~ewu rawenih i nastradalih pripadnika muslimanskih oru`anih snaga. Ostali Srbi bili su raspore|eni u civilnoj za{titi i radili su sve poslove u pozadini, od sklawawa nastradalih sa ulica, kopawa rovova i sahrawivawa poginulih, do prawa krvavih tragova sa ulica. Izvoru je poznato iz pri~a koje je slu{ala u skloni{tu, da je od 60 mobilisanih Srba, do kraja decembra pro{le godine, ostalo `ivih 10, od kojih su osam lak{e ili te`e povre|eni. Te{an Branko, koga izvor li~no poznaje, od prvih dana rata uzeo je aktivno u~e{}e kao pripadnik “zelenih beretki”. Nasuprot pomenutom Te{anu, Mito Elez je prebegao na srpsku stranu i uzeo u~e{}e u srpskoj vojsci. Tako|e, neposredno pre odlaska izvora iz Sarajeva, uspeo je no}u da prebegne na srpsku stranu iz MOS, Milorad Pavlovi} i pristupi Vojsci Republike Srpske. Nakon bekstva, Pavlovi}eve roditeqe su vi{e puta saslu{avali i mu~ili zbog wegovog bekstva. Veliki je broj slu~ajeva Srba koji su ubijani na barikadama prilikom poku{aja prelaska, kao {to je slu~aj sa u~iteqicom Pavkom N., ~iji je mu` zarobqen i nalazi se u jednom od muslimanskih zatvora. Vr{ena je svakodnevna propaganda na Srbe da prihvate jedinstvenu BiH, uzmu aktivnog u~e{}a u borbi i javno osude “~etni~ku agresiju”. Svi oni Srbi koji su takvu lojalnost prihvatili, dobija127

li su redovno humanitarnu pomo}. Govorili su preko medija da je boqe Srbima da se bore “zajedno” sa muslimanima i tako pre do|u do ciqa, jer ih i na drugoj strani ~eka prva borbena linija. Sve ~e{}e se govori da su Srbi pred slomom, jer se ubrzo o~ekuje izbijawe ratnih sukoba na Kosovu i sanyaku. A zao{trena je i me|ustrana~ka borba u Republici Srbiji pred vanredne izbore, ~ime se pogor{ava polo`aj Srba i van Srbije. Tako|e, izvor ka`e, da su ve}ina muslimana iz pomenutog naseqa Dobriwa 4, poslali svoje porodice na sigurno, daleko od rata, prete`no u islamske zemqe, ali kako se rat odu`io sada i oni poku{avaju da odu sa ratnog podru~ja. Glavnokomanduju}i u muslimanskim oru`anim snagama u ovom delu Sarajeva, do odlaska izvora, bio je Hayi} Ismet. On je, po re~ima izvora, poznat i kao veliki verski fanatik. Tako je nedavno, i pored postoje}e yamije, otvorio novu u objektu u kome je ranije bila prodavnica. Ovu novootvorenu yamiju posetio je i muslimanski lider A. Izetbegovi} i tom prilikom je srda~no pozdravqen od prisutnih. Izvoru je poznato da postoje specijalne muslimanske vojne formacije, takozvane “crne laste” koje izvr{avaju posebne zadatke, uglavnom likvidirawe “pojedinih” li~nosti. III O licima koja se pomiwu u bele{ci, ne raspola`emo op{irnijim podacima od navedenih. IV Obavqen informativni razgovor i napisana Slu`bena bele{ka. Druge mere i radwe RDB nisu preduzimane. V Mi{qewa smo da su podaci koji ukazuju na ekstremnu delatnost muslimanskih oru`anih formacija i polo`aj pripadnika srpskog naroda u Sarajevu, interesantni i zaslu`uju pa`wu RDB. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 2 h RDB MUP RS – II uprava 1 h OE CRDB Smederevo 1 h operativnom radniku Operativni radnik RDB, Jago{ Joksimovi}
128

MCDLXXXV
Centar RDB Ni{ – Ekstremizam 73-028, 73-018 26. januara 1994. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1. Izvor: Op. veza “Bobi”. Sastanak odr`an 28. 1. 1994. godine, u vremenu od 10-11 sati, u slu`benim kolima na putu Ni{–Ni{ka Bawa, na inicijativu operativnog radnika. Izvor se koristi na pokrivawu Vaki} Branislava, OO po ekstremizmu kod CRDB Ni{. Izvor pouzdan. Podaci delimi~no provereni. 2. Na odr`anom sastanku op. veza je podnela slede}i izve{taj: “Dana 27. 1. 1994. godine, u prostorijama S^P u Ni{u, sa po~etkom u 18,00 sati, odr`an je sastanak gradskog odbora S^P iz Ni{a. Na istom je Vaki} upoznao prisutne sa dopisom koji je Republika Srpska Krajina poslala SRS u Beograd, nakon ~ega je isti prosle|en u Ni{. Spomenutim dopisom, RSK navodno tra`i od SRS-a da po{aqu, {to hitnije dvesta dobrovoqaca, sa naznakom da za komandanta te jedinice postave Vaki} Branislava. Povod za ovakav poziv je najava velike ofanzive od strane muslimana, kao i gubitak Vogo{}e, koju su dobrovoqci S^P-a ranije osvojili i dr`ali u svojim rukama. Izbor Vaki}a kao komandanta, kao i dobrovoqaca iz ni{kog regiona nije slu~ajan, ve} iz razloga {to se radi uglavnom o veteranima koji spomenuto podru~je dobro poznaju, jer su u ranijim borbama na tom podru~ju u~estvovali. Vaki} je izneo stav da se u principu sla`e sa ovim odlaskom, ali da }e sam odlazak zavisiti od mnogih stvari i to: – komandnog kadra pod ~ijom }e komandom biti eventualno formirana jedinica; – dovoqno municije i naoru`awa; – pristojan sme{taj i prevoz do odredi{ta, kao i druga mawe zna~ajna pitawa. O ovim uslovima }e Vaki} Branislav, zajedno sa dobrovoqcima S^P-a iz Ratnog {taba u Beogradu, informisati rukovodstvo u Sarajevu, kao i generala Mladi}a u Bawaluci tokom naredne nedeqe,
129

kada }e oti}i na spomenuto podru~je, ~im se bude konstituisala Skup{tina Republike Srbije. U vezi sa samim izborom predsednika u Skup{tine Republike Srbije, Vaki} je istakao da }e na sednici u utorak, 1. 2. 1994. godine, najverovatnije, kako je jo{ uvek nezvani~an stav iz Beograda, podr`ati kandidaturu poslanika iz redova SPS-a, kako SRS tako i druge opozicione partije, ali da su u toku pregovori sa SPS-om oko ustupaka, odre|enih ministarskih mesta opoziciji. 3. Vaki} Branislav – OO po ekstremizmu, kod CRDB Ni{. 4. Od strane CRDB Ni{, izvr{ena su odre|ena proveravawa podataka, koji se odnose na eventualni odlazak dobrovoqaca na ratom zahva}ena podru~ja, pri ~emu su dobijena saznawa, da je zvani~an poziv iz RSK poslat preko Luki} Nenada, koji je utvr|en kao kurirska veza Vaki}a prema RSK, da je po tom pitawu u Ratnom {tabu Beograd, zajedno sa Vojislavom [e{eqom, postignuta na~elna saglasnost o slawu dobrovoqaca, ali da se proveravaju neka saznawa koja ukazuju da je pet ~lanova S^P-a uhap{eno na Iliyi od strane Vojske RSK, zbog navodnog pucawa na avione UNPROFOR-a. Ina~e, Vaki} bi zajedno sa Zoranom Dra`ilovi}em iz Beograda za Sarajevo, odnosno Pale, krenuo u sredu ili ~etvrtak 2/3. 2. 1994. godine kada bi se, navodno, sa rukovodstvom RSK i rukovodstvom S^P na Palama, kona~no dogovorili oko dolaska dobrovoqaca na ovo podru~je. 5. Operativna veza “Bobi” je dobila zadatak da, u narednom periodu, kontinuirano prati delatnost kako Vaki}a tako i Tomislava Petrovi}a a na okolnosti wihovog okupqawa i eventualnog slawa dobrovoqaca na ratom zahva}ena podru~ja. Kucano u 4 primerka: 1 prim. RDB MUP RS – III uprava 1 prim. RDB MUP RS – V uprava 1 prim. predmet Vaki}a 1 prim. predmet op. veze “Bobi” Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina: Saglasan Pomo}nik na~elnika, Krasomir Risti} Operativni radnik, Goran Stevi}
130

MCDLXXXVI
Centar RDB Ni{ Ekstremizam u zemqi 73-013 i 73-018 27. 1. 1994. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1. Izvor: Marijanovi} Zora, izbeglica iz Mostara, trenutno nastawena u Ni{u, ulica Zetska broj 4/20. Razgovor obavqen 20. 1. 1994. godine na terenu, na inicijativu operativnog radnika. Izvor nam pru`a saznawa o neprijateqskim aktivnostima usmerenim protiv srpskog `ivqa na podru~ju Mostara. Sa izvorom se u dosada{wem periodu u vi{e navrata kontaktiralo. Izvor u fazi proveravawa. Podaci delimi~no provereni. 2. U razgovoru izvor je izneo slede}e: “Prema ranijem dogovoru javqam vam se jer sam neko vreme ponovo provela na rati{tu u okolini Nevesiwa odakle sam se vratila pre par dana. Situacija na rati{tu je vrlo lo{a, s obzirom na nedostatak kako qudstva tako i naoru`awa. Iz tih razloga, tokom novembra meseca 1993. godine, od strane pukovnika Gu{i}a, komandanta Nevesiwske brigade, pozvani su svi dobrovoqci koji se trenutno nalaze u Srbiji da se vrate u brigadu. Glavni problemi i zloupotreba ratne situacije na ovom podru~ju nastaju dolaskom dobrovoqaca iz Ni{a u septembru 1992. godine. Sastav dobrovoqaca je bilo me{ovit, odnosno sastojalo se od qudi koji su ve} ranije boravili na rati{tu u okviru VJ, predvo|eni majorom VJ Gojkom Nenadovim, zvanim Meyik, ~lanova S^P pod rukovodstvom Vaki} Branislava kao i samostalne grupe ~etnika koju je predvodio Quba Ivanovi} iz Ni{a, zvani Quba ~etnik. Na osnovu ugleda i poznanstava koje je stekao na ovom podru~ju u ranijem periodu, tokom septembra meseca 1992. godine major VJ Gojko Nenadov je formirao “kowi~ku laku brigadu” sastavqenu od dobrovoqaca. Po tom osnovu, od U`i~kog korpusa dobio je 20 pu{aka marke “tomson” koje je na rati{tu zamenio za “kala{wikove”, ali
131

koji nisu do{li u ruke boraca i kojima se gubi svaki trag. Postoji osnovana sumwa da je ovo oru`je prodato na teritoriji sanyaka i Kosova. Potencijalni sau~esnik u nelegalnoj trgovini i transportu ovog oru`ja mo`e biti izvesno N. N. lice, zvani Pop, zaposlen kao AVL na aerodromu u Nik{i}u. On je bio u stalnom kontaktu sa Nenadovim, a na podru~je Nevesiwa dolazio je vojnim vozilima, tako da se nad wim nisu sprovodile kontrole na kontrolnim punktovima. Ina~e, potpuniju dokumentaciju o pomenutom naoru`awu poseduje moj budu}i suprug Dragoslav Davidovi} iz Ni{a, koji je u to vreme bio Gojkov bliski saradnik, odnosno vodio materijalna zadu`ewa jedinice. Tokom septembra meseca 1992. godine, od strane Vojnog suda u Ni{u, Nenadovu je su|eno upravo zbog toga {to je sa rati{ta doneo izvesnu koli~inu naoru`awa kao i znatna materijalna sredstva, posle ~ega je napustio VJ i sada se nalazi na rati{tu kao dobrovoqac. Veliki revolt kod boraca Nevesiwske brigade izazvao je i Vaki} Branislav, koji je predvodio dobrovoqce S^P. ^iwenica je da 1/3 naoru`awa koju je Vaki} zadu`io za svoje borce nikad nije do{la do wih, ali o na~inu i putevima izno{ewa istog ni{ta bli`e ne znam”. 3. Nenadov Gojko, zvani Meyik, ro|en 30. 11. 1949. godine od oca Lazara, ulica B. Lewina broj 69/42, biv{i major VJ, stalno nastawen u Ni{u, trenutno na rati{tu kao dobrovoqac. Vaki} Branislav, OO po ekstremizmu u CRDB Ni{ Ivanovi} Quba, od oca Vlade, ro|en 1. 1. 1962. godine u selu Softovi}, SO Uro{evac, poginuo tokom 1993. godine na rati{tu isto~ne Hercegovine. 4. Osim informativnog razgovora, od izvora je uzeta izjava na osnovu ~lana 151, stav 2 ZKP na okolnosti pogibije oko 60 Srba, dana 26. 6. 1992. godine u parku “Alekse [anti}a” u Mostaru, o ~emu je pisano ranije. Sa izvorom je do sada u vi{e navrata kontaktirano i tom prilikom nam je pru`io saznawa i ukazao na lica koja nelegalno poseduju oru`je a koje je u postupku oduzeto od strane RJB. 5. S obzirom da izvor boravi na na{em podru~ju, a i daqe odr`ava kontakte sa licima koja dolaze sa rati{ta biv{e BiH, planiramo da nastavimo kontakte radi eventualne saradwe u ovoj oblasti.
132

Prilog: Fotokopija spiska lica i serijskih brojeva naoru`awa zadu`enih u Nevesiwskoj brigadi. Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina: Saglasan pomo}nik na~elnika, Krasomir Risti} Kucano u 4 primerka 1 prim. RDB MUP RS – III uprava 1 prim. RDB MUP RS – V uprava 1 prim. Centar RDB Ni{ – OO V. Branislav Operativni radnik, Vladimir Mladenovi}

MCDLXXXVII
Centar RDB Ni{ – Ekstremizam 73-018 31. januar 1994. godine

Slu`bena bele{ka
Vaki} Branislav, za koga se kod CRDB Ni{ vodi operativna obrada po srpskom ekstremizmu, dana 29. 1. 1994. godine, bio je u vezi sa Stojanovi} Desimirom iz Leskovca, licem koje za sada obavqa funkciju predsednika S^P-a u istom gradu, kojom prilikom je Vaki} izrazio svoje nezadovoqstvo, odnosno napao Stojanovi}a zbog odr`ane konferencije za {tampu tokom januara 1994. godine. Naveo je da je zbog te konferencije i zbog stavova koje je tada izneo, od Vojislava [e{eqa pretrpeo kritike te da je to razlog {to se ne nalazi u Centralnoj upravi S^P. Upozorio je Stojanovi}a da vodi ra~una i da se ne eksponira pred dr Borom Kosti}em, predsednikom SRS u Leskovcu, jer je on, posle odr`ane konferencije, odneo audio kasetu od jednog novinara i istu dao Vojislavu [e{equ sa obrazlo`ewem da Stojanovi}, uz inicijativu Vaki}a i Petrovi}a, razbija SRS u Leskovcu. Ovom prilikom, Stojanovi} je naveo da je na odre|en na~in on kod Vojislava [e{eqa u nemilosti i da ovaj samo ~eka jo{ neki povod kako bi ga povukao i iz Savezne skup{tine. Do daqeg, Stojanovi} po nare|ewu Vaki}a ne sme da napada verbalno pripadnike, odnosno ~lanove SRS, dok s druge strane treba da prikupi {to ve}i broj dobrovoqaca iz redova S^P-a, ali da pri tom ne iznosi razloge zbog takvog svog anga`ovawa.
133

Operativna saznawa kojima raspola`e CRDB Ni{, kada je u pitawu aktivnost, odnosno delatnost SRS i S^P u Leskovcu, ukazuju da je istovetna situacija kao i u Ni{u kada su u pitawu me|usobni odnosi. Vaki}eva je inicijativa da se pripadnici S^P definitivno odvoje od ~lanova SRS, pa je u tom smislu Petrovi} i dobio instrukcije prilikom vi{e boravaka u Leskovcu, odnosno vi{e kontakata sa Stojanovi} Desimirom. Tokom ovog perioda, bio je interesantan i kontakt Vaki}a sa Vojinom Veqkovi}em, za koga se kod CRDB Ni{ vodi PO, kada je po wihovoj oceni do{lo do rasula u SRS, odnosno da bi na mogu}im ponovnim izborima SRS katastrofalno izgubila zbog stava Vojislava [e{eqa prema pojedinim ~elnicima S^P-a. Konstatacija je da je u ovom periodu Vojislav [e{eq prihvatio i prote`irao lica koja }e ga, po Vaki}u i Veqkovi}u, prvom prilikom izdati. U tom smislu su se dogovorili da, dana 31. 1. 1994. godine, tra`e prijem kod Vojislava [e{eqa kada bi mu izneli svoje stavove i razmi{qawa. Kucano u 4 primerka: 1 prim. RDB MUP RS – III uprava 1 prim. RDB MUP RS – V uprava 1 prim. OO Vaki} Branislav 1 prim. PO Vojin Veqkovi} Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina: Saglasan Pomo}nik na~elnika, Krasomir Risti} Operativni radnik, Branimir Madi}

MCDLXXXVIII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Beograd, 3. 2. 1994. godine

Saznawa o aktivnostima kancelarije OUN-a u Kninu
Predstavnici civilnih poslova OUN su vrlo intenzivno pratili izbore i doga|aje vezane za iste na prostorima RSK. Nakon izbora, ura|ena je analiza za kancelariju OUN-a u Zagrebu, tj. za lica – vi{e funkcionere i to O`e Jolandu, vr{ioca du`nosti {efa civilnih poslova; Ana Marija-Koracu, Aracelo San134

tanu, kao i za Vladislav Gerasova – svi iz kancelarije u Zagrebu, koji kontaktiraju i hrvatsku i srpsku stranu. Analizu je uradio Abdala Maghub, vr{ilac du`nosti koordinatora civilnih poslova – kancelarije u Kninu. Ocena je da je do promene u drugom izbornom krugu do{lo zbog otvorene podr{ke vlasti iz Republike Srbije Milanu Marti}u, te se ovo ocewuje kao svojevrstan politi~ki udar. (Napomena: identi~nu formulaciju je dao Milan Babi}, {to upu}uje na mogu}nost da je predstavnik OUN-a preuzeo, a nije je sam formulisao). Ocena je da se narod u RSK upla{io represalija i izolacije RSK, koja je apsolutno zavisna od Srbije. Pobeda Milana Marti}a }e neizbe`no transformisati, i to radikalno, politi~ki pejza` RSK, isti~e se u analizi predstavnika OUN-a, koji smatra da se ovim poja~ava vezivawe Krajine za Srbiju, po{to }e Marti} garantovati kontrolu nad politi~kim i vojnim strukturama Krajine, {to predstavqa implikacije Marti}eve pobede. U analizi se daqe isti~e da }e do}i do promena u rukovodnim strukturama Vojske Krajine, te se kao primer navodi smewivawe komandanta korpusa u Kninu – \ilasa (jedan od krivaca za Miqeva~ki plato – napomena op. radnika) sa pukovnikom Vukosavqevi}em (stigao iz Beograda). Zakqu~ak analize je da }e se Krajina sa novim predsednikom pribli`iti Beogradu, ja~aju}i time pozicije predsednika Milo{evi}a u razgovorima sa predstavnicima Republike Hrvatske. Napomena: Iz analize je vidqivo da predstavnici kancelarije OUN-a kontaktiraju rukovodstva stranaka u Krajini, SDS-a Krajine, Otaybinskog SDS-a i Ujediwenog SDS-a (svih srpskih zemaqa) kao i pojedince (veterinar Kuli} Bo`o – “istaknuti intelektualac iz Knina”, formulacija iz analize. Iz Babi}evog rukovodstva ove kontakte ostvaruju poslanici Macura Lazo i Peri} Branko, te Kova~evi} Drago. Iz struktura bliskih G[ SV RSK ove kontakte ostvaruju Dobrijevi} Nikola i Kalapa} Mladen, iz rukovodstva tzv. “srpske op{tine Zadar”. Kucano u tri primerka. Dostavqeno: – specijalnom savetniku NRDB – operativnom radniku – arhivi Operativni radnik, Du{an Orlovi}
135

MCDLXXXIX
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Beograd, 3. 2. 1994. godine

Saznawe o aktivnostima komande sektora Jug
Pukovnik Yory Orig (vr{ilac du`nosti komandanta sektora Jug) i @ak Grinberg – slu`benik civilnih poslova u Kancelariji Knin, uradili su analizu aktivnosti i hrvatske i srpske strane u sektoru Jug za generala Mekinisa u Zagrebu, u kojoj isti~u da Hrvati u ovom ~asu daju prednost stabilizaciji regije i privrednom konsolidovawu. Te`i{te je na infrastrukturnim radovima, koji bi omogu}ili po~etak turisti~ke sezone na zadarskom podru~ju i Kornatima. Radovi na elektro mre`i i prenosu su ve} u toku, a zavr{avaju se pripreme za po~etak radova na novoj vodovodnoj mre`i izme|u Zadra i [ibenika. Nastavqa se izgradwa mosta na Masleni~kom `drilu, a u toku su radovi za opravku i poboq{awe jadranske magistrale uz obalu od Sewa do Zadra. Do sredine 1994. godine, zavr{i}e se radovi na brani Peru~a, koja bi trebala u eksploataciju, {to }e poboq{ati snabdevawe energijom splitskog i industrijskog bazena, koji je sada u te{koj situaciji. U analizi se isti~e da u Zadru vlada mi{qewe da je privreda u Srbiji pred kolapsom i da je boqe da se Hrvatska uzdr`i od vojne akcije, dok se taj kolaps ne dogodi. U sklopu ovih aktivnosti posebno mesto ima otvarawe Aerodroma Zemunik. Najpre kao redovna po{tanska linija Split – Zadar – Zagreb, potom priprema za komercijalne letove – laki avioni do 20 putnika i teretni saobra}aj. Namena ovih programa u infrastrukturi je da se smawi i ako je mogu}e potpuno izbegne zavisnost od infrastrukturnih veza sa RSK. Ove stavove su Orig i Grinberg proverili u kontaktima sa `upanom zadarskim [imom Prtewa~om (ujedno i koordinator civilnih poslova za sektor Jug Republike Hrvatske) i komandantom Sektora Zadra – brigadirom Gotovinom. U izve{taju isti~u da oba hrvatska predstavnika pokazuju kooperativnost, ali i namjeru da UNPROFOR u celosti iskoriste za ove planove. Zainteresovani su naro~ito da se na Aerodromu Zemunik da sme{taj za kanadsku logisti~ku bazu, {to bi pove}alo bezbednost aerodroma.
136

U izve{taju isti~u da ovu akciju – inicijativu, mora da nosi UNRPOFOR, a ne da bude samo kanadska inicijativa. Analiziraju}i srpsku stranu, isti~u slede}e mogu}nosti: Prvo, da srpska strana zadr`i vatrenu kontrolu artiqerijom nad objektima infrastrukture, kao adut, po{to otvarawe objekata infrastrukture vide u sklopu kona~nog teritorijalnog re{ewa. Drugo, da rukovodstvo RSK ne `eli privredne odnose sa RH i da se povezuje sa ostalim srpskim zemqama, te su spremni da se slo`e sa hrvatskim planovima razvoja dotle dok Hrvati ne prave veliku propagandu. Tre}e, da u RSK ima toliko politi~kog haosa, da nisu donete nikakve odluke, ni u jednom ni u drugom smeru. Prelomni momenat }e nastati nakon predsedni~kih izbora, i otvarawa Aerodroma Zemunik. @estoko granatirawe aerodroma bi bio signal Hrvatima, da im Srbi ne}e dozvoliti daqi ekonomski razvitak i u~inio bi im privla~nijom vojnu opciju. Sugestija za generala Mekinisa je da se u kontaktima sa rukovodstvom RSK insistira na dozvoli kori{}ewa Aerodroma Zemunik ali ne u vojne svrhe. Kucano u tri primerka. Dostavqeno: – specijalnom savetniku NRDB – operativnom radniku – arhivi Operativni radnik, Du{an Orlovi}

MCDXC
Centar Resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odeqewe – Stari grad 71-0504 7. 2. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
– podaci se odnose na delatnost ^aslava Oci}a, ministra u nepriznatoj vladi Milana Babi}a iz Beograda –
137

Od na{eg sasvim pouzdanog izvora smo saznali da je, dana 1. 2. 1994. godine, izvesni NN mu{karac kontaktirao sa ^aslavom Oci}em. Kako nam je izvor preneo, ^. Oci} je u toku kontakata, saop{tio NN mu{karcu da je potpisan sporazum izme|u SDS-a Krajine i SRS Srbije i da je povodom toga, istog dana, zakazana ve~era u restoranu kod “[ace” za 20,30 ~asova. Zatim je, po navodima izvora, ^aslav Oci} saop{tio NN mu{karcu, da je bio kod izvesnog Bate iz Skup{tine i da je od wega saznao da je kod wega dolazio [u{a, sa nekim pukovnikom DB-a, da bi Bata intervenisao jer su “ovi” izdali nalog za hap{ewe [u{e, Egi}a i Travice u vezi ratnog profiterstva i ostalog. U panici su, zato je i Travica dolazio i tra`e pod hitno Branu Crn~evi}a i Mihajla Kertesa. Pored toga, u Belom Manastiru je uhap{en [u{in pratilac izvesni Trpa. Na kraju razgovora, ^aslav Oci} je, po navodima izvora, rekao pomenutom NN mu{karcu da su po~ele interesantne stvari da se doga|aju. Kucano u 4 primerka Dostaviti: 2 h II up. RDB MUP RS 1 h odeq. CRDB 1 h op. radniku Operativni radnik, Rafajlovi} Milorad

MCDXCI
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije Resor dr`avne bezbednosti III i V uprava Beograd U prilogu dopisa dostavqamo vam slu`benu bele{ku o informativnom razgovoru s podacima koji se odnose na sumwive, nerazja{wene veze i kontakte Maksimovi} Vladislava zvanog Duco iz B. Ba{te i dr. Na~elnik Centra RDB Jakov Simi} Pisano u 3 primerka Dostavqeno: 1 h RDB MUP RS – III­uprava
138

1 h RDB MUP RS – V­uprava 1 h arhivi Centar RDB U`ice III/ekstremizam 79-036 7. 2. 1994. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1. Izvor podataka je N.V. iz Bratunca. Razgovor sa izvorom obavqen je 19. 1. 1994. godine u ugostiteqskom objektu u Ba~evcima, op{tina Bajina Ba{ta, od 11 do 13 ~asova, na inicijativu izvora podataka. Izvor pouzdan, podaci ne provereni. 2. Podaci se odnose na sumwive, nerazja{wene veze i kontakte Maksimovi} Vladislava, zvanog Buco, iz Bajine Ba{te koji je, prema dosada{wim saznawima, aktivno ukqu~en u organizovani {verc oru`ja i municije sa rati{ta u Republiku Srbiju sa Cvijetinovi} Milunom, biv{im milicionarom SUP-a Bajina Ba{ta, kao i saznawa izvora o drugim licima koja su {vercovala oru`je na teritoriji Republike Srbije. U razgovoru sa izvorom do{lo se do slede}ih saznawa: Krajem decembra 1993. godine, kod izvora u ku}i, u Bratuncu, boravio je Cvijetinovi} Milun sa Maksimovi} Vladislavom. Wih dvojica se poznaju vi{e godina. Do dolaska u SUP Bajina Ba{ta Cvijetinovi} je bio zaposlen u SUP-u Srebrenica, a zatim u SM u Skelanima, gde je Maksimovi} ro|en, a po~etkom rata bio je na~elnik {taba TO u Skelanima. Sa te funkcije je smewen zbog brojnih kriminalnih radwi i zloupotreba. Po saznawima izvora, supruge Cvijetinovi}a i Maksimovi}a su u rodbinskom srodstvu. Za vreme boravka u Bratuncu, iz izvorove ku}e, telefonom su pozivali voza~a Radomana Bo`ovi}a, predsednika Ve}a gra|ana u Skup{tini SRJ u Beogradu. Karakter i sadr`ina razgovora izvoru nisu poznati, ali zna da se supruga tog voza~a devoja~ki prezivala Andri}, da je rodom iz Lozni~ke Rijeke, op{tina Bratunac, i da su joj roditeqi pre vi{e godina odselili u Kuzmin. Sa velikom zainteresovano{}u Maksimovi} i Cvijetinovi} su se anga`ovali na pribavqawu izvoda iz kwige ro|enih za suprugu tog voza~a. Zainteresovanost je pokazao i Cvijetinovi} Mom~ilo, jedan od ~elnika
139

SDS Srebrenice, za koga raspola`emo podacima da se od po~etka rata bavio brojnim kriminalnim radwama na podru~ju Bratunca, Srebrenice i Skelana. Izvoru nisu poznati stvarni razlozi kontakata Maksimovi}a i Cvijetinovi}a sa ovim ~ovekom iz Beograda, ali sumwa da su ovi u funkciji nekih kriminalnih radwi. Za vreme boravka u Bratuncu, Maksimovi} je u slu`benim prostorijama posetio i Miroslava Derowi}a, predsednika SDS-a u Bratuncu. U vezi Maksimovi}a, izvor je do{ao do podataka da je on na po~etku rata iz SM u Srebrenici odneo 20 pi{toqa. Milun ima brata Cvijetina, koji je zaposlen kao milicionar na aerodromu u Beogradu. Po saznawima izvora, Maksimovi} je ostvarivao kontakte i sa Cvijetinom posredstvom Miluna, ali o karakteru veze i u~estalosti kontakata ne raspola`e konkretnijim podacima. Pored iznetog, izvor je do{ao i do podataka o jo{ jednom broju lica sa podru~ja Srebrenice, odnosno Bratunca, koja su na teritoriji Republike Srbije prodavala oru`je i to: – Cvijetinovi} Gojko iz Obada, op{tina Srebrenica, odneo je i u Lazarevu kod Zrewanina prodao 2 automatske pu{ke. Gojko je pred po~etak rata sa svojim kamionom “zastava” bio ukqu~en u dovo`ewe oru`ja za naoru`avawe Srba. Po~etkom rata pobegao je u Lazarevo i sagradio ku}u u kojoj sada `ivi. Povremeno boravi na podru~ju Qubovije gde preprodaje benzin i naftu. – Jovanovi} Branko iz Srebrenice, pred po~etak rata od SDS-a je dobio PAP-ovku, koju je predao, a kasnije je u Bratuncu zadu`io automatsku pu{ku. Ubrzo posle toga be`i u Srbiju, da bi bio priveden septembra 1992. godine. Tada zadu`uje novo oru`je i ponovo be`i u Srbiju. Sada se nalazi kao diler u Beogradu. Poku{avao je da ode u Australiju, ali ne sme da do|e u Bratunac gde treba da produ`i paso{. – Cvijetanovi} Qubo iz Obada, op{tina Srebrenica, po~etkom jula 1992. godine u A`alici kod Srebrenice uzeo je 2.650 komada municije za “{majser” i 300 komada pi{toqske municije na polo`aju od Cvijetinovi} Luke. Ovoj municiji gubi se svaki trag. Ima indicija da je Qubo pro{vercovao u Srbiju i da je u to ume{an i wegov sin Vidoje. Govori se da je jedna koli~ina municije prodata na podru~ju [apca, a jedan deo u Quboviji. U Quboviji Qubo ima brata Cvijetinovi} Mi}u, koji ~esto dolazi u Bratunac. Ina~e, Qubo se sada nalazi u Bratuncu i nije nigde na polo`aju. 3. Maksimovi} Vladislav, zvani Buco, ro|en 1949. godine u Skelanima, op{tina Srebrenica, od oca Milenka i majke Milice, auto140

prevoznik, sa prebivali{tem u Bajinoj Ba{ti. Do sada vi{e puta osu|ivan i ka`wavan zbog raznih kriminalnih radwi. Cvijetinovi} Milun, ro|en u selu Obadi, op{tina Srebrenica, od oca @ivojina i majke Krstonije, dev. Ili}, milicionar, do pre dva meseca bio zaposlen u SUP-u Bajina Ba{ta, kada je na svoj zahtev raskinuo radni odnos, sa prebivali{tem u Bajinoj Ba{ti. Po operativnim saznawima izra`ava nameru za odlazak u inostranstvo. Cvijetinovi} Gojko iz Obadi, op{tina Srebrenica, sada sa prebivali{tem u Lazarevu, op{tina Zrewanin. Jovanovi} Branko iz Srebrenice, sada se kao diler nalazi u Beogradu. Cvijetinovi} Qubo, iz Obadi, op{tina Srebrenica, sada sa prebivali{tem u Bratuncu, Republika Srpska. 4. Preko drugih izvora }e se i}i na rasvetqavawe karaktera veza i kontakata Cvijetinovi} Miluna i Maksimovi} Vladislava. Izvoru su dati zadaci da se anga`uje na upotpuwavawu podataka o Cvijetinovi} Gojku, Jovanovi} Branku i Cvijetinovi} Qubi. 5. Izvor podataka je rodbinska veza Cvijetinovi} Miluna i Cvijetina, te predla`emo da se ta ~iwenica ima u vidu u eventualnom kori{}ewu ovih podataka. Pisano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h RDB MUP RS – III­uprava 1 h RDB MUP RS – V­uprava 2 h ovom Centru Operativni radnik, Mitra{in Jovanovi}

MCDXCII
MUP Srbije RSDB V uprava Centar za mikrofilm 9. 2. 1994 Fond PD1 Dokument, evidencioni broj: 94 5 2991 Po~etna pozicija: 00204D08
141

Krajwa pozicija: 00204V02 Delovodni broj dokumenta: 5706 Broj snimaka: 7 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB Novi Sad Slu`bena tajna Strogo poverqivo Ekstremizam

Izve{aj operativno-tehni~kog sredstva
I Izvor: Tajna kontrola telefonskih razgovora Podaci se odnose na: “Kajmaka”, OO po ekstremizmu – 41001674, – veze sa kriminalcima iz RSK – veze sa kriminalcima u Gr~koj – veze sa kriminalcima MUP, – pro{iruje veze u privredi radi prelivawa finansijskih sredstava u svoju privatnu firmu, – ostala saznawa. Razgovori su vo|eni od 25. januara do 4. februara 1994. godine. Operativni radnik podnosi izve{taj 4. februara 1994. godine. II Tajna kontrola telefonskih razgovora se koristi na pra}ewu delatnosti “Kajmaka”, OO po ekstremizmu, i na identifikaciji wegovih veza. III Na{ sasvim pouzdan izvor nam je preneo delatnost “Kajmaka”, OO po ekstremizmu i wegovih veza u periodu od 25. januara do 4. februara 1994. godine. U ovom periodu je “Kajmak” boravio u Gr~koj, gde je svoju novootvorenu robnu ku}u snabdevao potrebnom robom. Tako je preko izvesnog Yoa i Zorana “Kajmak” u Gr~koj organizovao kra|u patika i farmerki, {to su ovi uspe{no obavili. U ove poslove su ume{ani jo{ izvesni Kne`evi}, Branko Samaryi}, izvesni Joca i Rajko Risti} iz konzulata SRJ u Atini. “Kajmak” je za Risti}a obezbedio da se peva~ici Vanesi obezbedi viza za Gr~ku, po{to Risti} sa wom ima “neke varijante” za biznis.
142

Dakle, izvor iznosi da “Kajmak” preko svojih veza u Crnoj Gori obavqa nedozvoqene finansijske transakcije. Tako je Moco Mi}unovi} iz Nik{i}a izneo u razgovoru da preko “svog ~oveka” iz Vlade Crne Gore, koji je “ugra|en” u dobit, planira da obavqa poslove uvoza cigareta. U ovaj posao je ume{an i direktor Duvanske industrije koji mu je savetovao da ukoliko bude radio preko sopstvene privatne firme, prvo mora obezbediti la`ne papire da je roba, tj. cigarete ve} ocariwena (mogu}e je da je Moco Mi}unovi} ujak Dejana Vukoti}a – prim. operativca). U posao sa “Kajmakom” se ukqu~io i Mato Popovi} (081/33-570) iz Podgorice, koji preko Italije za “Kajmakovu” robnu ku}u u Gr~koj nabavqa auto delove i farmerice, a preko svojih veza iz Robnih rezervi Crne Gore za “Kajmaka” prodaju uqe. U razgovoru sa Vukoti} Dejanom, Popovi} ga je molio da mu pod hitno, po{to avioni ne lete, obezbedi da prebaci helikopterima robu. Pri tome je Popovi} istekao da robu mora premestiti jo{ ove nedeqe, “jer mi spremaju da uzmu robu i sve ostalo”. Na to mu je Vukoti} ponudio da mu taj problem sredi preko Mila \ukanovi}a, {to je Popovi} kategori~ki odbio, jer od Mila ne `eli nikakvu uslugu. Dogovorili su se da Vukoti} sa Ivanovi} @ikom sagleda mogu}nost da se anga`uje helikopter za preme{tawe Popovi}eve robe. Izvor nam je izneo da su u odsutnosti “Kajmaka”, svu organizaciju u Novom Sadu oko kra|e kola, reketa, kriminalnih radwi i ostalog, vodili @ika Ivanovi} i Dejan Vukoti}. Dejan Vukoti} je do{ao iz Vukovara u Novi Sad i preko svojih bliskih veza, Miroquba Vujovi}a iz Centra za obave{tavawe u Vukovaru, @apca – Tubi} Neboj{e, kriminalca iza ^elareva, zatim izvesnog Ma~ka, Ramba i Guzije, Dragana carinika iz Vukovara, Sini{e iz Vukovara, Je`a iz Vukovara, Savtra~a iz Iloka, Daneta, Uzora, [u{e (mnogi od navedenih su pripadnici “Crvenih beretki” iz Iloka i Vukovara), kao i drugih lica organizuje kra|e i preprodaju automobila, preprodaju cigareta i druge robe, kao i drugih kriminalnih delatnosti. U ovom lancu oko kola u~estvuje i Vlada Kova~evi} iz Beograda (011/533-7128) i Dragan Obradovi} iz Beograda. Kako na{ izvor navodi, Vujovi} Miroqub je u Vukovaru otvorio neki lokal, preko koga nabavqa kafu bez carine, kola i dr. U svojoj gara`i Vukovi} dr`i ukradene automobile, a jedno vreme su tu bile sme{tene 24 ma{ine koje su, preko izvesnog Vladisavqevi}a, uzete iz “Vuteksa”. Na{ izvor zatim navodi da je Vujovi} bio veza za kontakt izme|u “Kajmaka” i Gorana Hayi}a, po{to je Hayi} `eleo da u|e u biznis
143

sa “Kajmakom”. U tom periodu je Dejan Vukoti} za potrebe Hayi}a “uterivao dugove” po Krajini. Me|utim, ova veza se pokvarila pred izbore, jer se Vujovi} odlu~io za Marti}a. Zbog ovakvog stava Vujovi} je do{ao u sukob sa Hayi}em, za koga je preko izvesnog Popovi}a (koji treba da bude direktor Naftne industrije Krajine) do{ao do saznawa da je Hayi} pripremao neku vrstu pu~a. U vezi ovog sukoba, na{ izvor navodi da je nakon izbora do{lo do tu~e u kojoj je batine dobio “(ne~itak nadimak) i wegov pratilac” (mogu}e je da se radi o Hayi}u) i da se sada o~ekuje kona~an obra~un u Beogradu, po{to “svi imaju ekipe svoje i bi}e tamo krvi”. Vezano za legalizaciju ukradenih kola u Vukovaru, Dejan Vukoti} je izneo da je na carinu do{ao Darko Fot i otkrio mnogo mahinacija. Dejan se boji da Fot ne otkrije da su ovi retroaktivno ubacivali datume carine za automobile preko izvesnog Sini{e, Je`a i Dragana (carinici u Vukovaru). Po navodima izvora, Dejan Vukoti} je u nekim slu~ajevima vra}ao pojedincima ukradena kola preko svog prijateqa, izvesnog Trajketa, ukoliko su u organizovanoj kra|i kola u~estvovali Mi{a Vojvodi} iz Tompojevca (navodno radi za Vojnu bezbednost), izvesni Zori}, izvesni Knele i Slavko Su~evi}. Jedan deo poslova, po navodima na{eg izvora, Vukoti} i Ivanovi} obavqaju uz pomo} izvesnog Vra~ari}a iz Iloka (0210/741-368) koji je najverovatnije vojno lice. Tako|e su uspeli da dobiju potvrdu da je @ika Ivanovi} zastupnik “Agrokomerca” iz Iloka, da bi u trgovini naftom i cigaretama izbegli pla}awe carine uz pomo} la`nih dokumenata. Ovu robu (cigarete i naftu) Ivanovi} preuzima u Danilovgradu uz pomo} “Agrokomerca”, a zatim je prodaje u SRJ, jer “ima prawe” ovim papirima. Osim ovog, Ivanovi} poku{ava da preko svojih i “Kajmakovih” veza obezbedi da nafta koju dobije bude regresirana kao za poqoprivredu, kako bi im cena bila 2 DM u prodaji i time bi vi{e zaradili. U razgovoru sa “Kajmakom”, Dejan Vukoti} ga je obavestio da je SUP Novi Sada od Interpola dobio zahtev da proveri jedan “jugo” iz Rentakara, koji je koristio “Kajmakov” ne}ak Todorovi} Sa{a u ^SFR. Po{to ne znaju {ta se tamo dogodilo, dogovorili su se da Vukoti} obezbedi li~nu kartu, i paso{ od nekog iza Vukovara i da napravi papir da je “jugo” izdat na to ime. Ovo im je omogu}io Vujovi} Miroqub koji im je iz vukovarskog SUP-a dao dokumenta nekog ubijenog mladi}a. U vezi ovog posla “Kajmak” je prvo hteo da ispi{e neko ime na blanko paso{e koje poseduje, ali se kasnije predomislio, smatraju}i da ih mo`e kasnije korisnije upotrebiti. Tako|e je “Kajmak” dao zadatak da Vukoti} od izvesnog Bukinca naru~i dva pi{toqa u obliku olovaka, kao onaj koji je ve} kupio. Vu144

koti} je to prihvatio i obavestio “Kajmaka” da je od Bukinca kupio novog “{korpiona” sa tri {ar`era iako i on (Vukoti}) i “Kajmak” ve} “imaju po jedan”. Na{ izvor daqe iznosi da je Vukoti} Dejan anga`ovan da za ra~un izvesnog \ure i Ru`e naplati dug od Kopawa Zorana (iz Novog Sada, Bra}e Drowak br. 2, stan 25, telefon 395-524) u ~emu mu poma`e i Ivanovi} @ika, ali po{to je Kopawa odbio saradwu, Ivanovi} je anga`ovao izvesnog Puru koji bi trebalo da sa izvesnim Kova~evi}em “izlomi” Kopawu. Na kraju nam je izvor preneo da je “Kajmak” stupio u poslove sa izvesnim (ne~itak nadimak) iz Lutrije Vojvodine, Vladom Tutinovi}em direktorom (ne~itak naziv firme) (tra`io pozajmicu), Mi}om Abramovi}em iz Beograda, (ne~itko ime) Stojkovi}em iz Ni{a. Nadaqe, izvor nam je preneo da je “Kajmak” progla{en za najhumaniju li~nost grada Novog Sada, jer je jedno vreme delio besplatno hleb i mleko penzionerima, a u~esnik je mnogobrojnih humanitarnih delatnosti. Vezano za ovo napomiwemo da je “Kajmak” organizovao da Dejan Vukoti} krade posteqinu iz hotela “Park”, po{to mu je u Gr~koj posteqina skupa. IV U daqem periodu }emo raditi na identifikaciji “Kajmakovih” veza, posebno na na{em terenu. Prati}emo i pro{irewe “Kajmakovih” delatnosti u Crnoj Gori i RSK i o svemu redovno informisati. Dostavqeno: 1 h MUP RS – RDB III uprava 1 h MUP RS – RDB – RDB V uprava 1 h Dokumentacioni fond Centra 1 h Operativnom radniku Operativni radnik, Slavko Vojvodi}

MCDXCIII
Ministarstvu unutra{wih poslova RS – Resoru dr`avne bezbednosti – V uprava – Beograd U prilogu dostavqamo Slu`benu bele{ku koja se odnosi na u~e{}e dr`avnih organa SAD u toku sukoba u BiH, i najnoviju eksploziju na sarajevskoj pijaci. Na~elnik Centra resora DB, Miroqub Vukadinovi}
145

Centar resora DB I – uprava – SAD 5-064 9. 2. 1994. godine Kraqevo

Slu`bena bele{ka
Dana 8. 2. 1994. godine, obavqen je razgovor sa prijateqskom vezom T.J. iz Beograda, koji je kontaktirao sa prijateqem iz Nema~ke. U toku razgovora izvor je informisao o vojnoj prisutnosti i uticaju SAD na tok i ishod ratnih sukoba u biv{oj BiH. Izvor je imao telefonski kontakt sa svojim prijateqem iz studentskih dana, muslimanske narodnosti, koji se pre zapo~iwawa rata u biv{oj BiH nastanio i zaposlio u Nema~koj, ali je, kao jedan od cewenih sarajevskih intelektualaca, nastavio da odr`ava veze sa pojedinim predstavnicima Ministarstva inostranih poslova muslimanske BiH, a po re~ima izvora, blizak je i sa nekim slu`benicima ameri~kih DKP u Nema~koj. Izvor navodi da velika eksplozija, od koje je nedavno na sarajevskoj pijaci poginulo 68, a raweno preko 200 osoba, nije delo ni muslimanskih ni srpskih oru`anih jedinica, koje se nalaze na podru~ju Sarajeva. To su u~inile, tvrdi izvor, specijalne jedinice ameri~ke armije, koje su “infiltrirane” u redovni sastav snaga UNPROFOR-a, i koje izvr{avaju komande, iskqu~ivo, Ministarstva odbrane SAD. Eksplozija nije nastala, navodi daqe izvor, navodnim granatirawem ili bombardovawem, kako se naj~e{}e iznosi u saop{tewima za javnost, ve} prethodno pripremqenom, i planski i tajno, od strane ameri~kih profesionalaca, izvedenom akcijom postavqawa ve}e koli~ine plasti~nog eksploziva, velike razorne mo}i, na vi{e mesta u prostoru kojim se prostire sarajevska pijaca. Eksploziv je, prema re~ima izvora, aktiviran u “pogodnom trenutku” pomo}u daqinskih detonatora. Izvor isti~e da, jo{ uvek, ne postoji politi~ki i vojni interes SAD da se rat na ovim prostorima zavr{i mirnim putem, i da i daqe treba o~ekivati ovakve i sli~ne na~ine produ`avawa rata i odlagawa mira od strane vojnih i obave{tajnih organa SAD, na prostorima biv{e BiH. S obzirom da se radi o pouzdanom izvoru, ocewujemo da su navedeni podaci ta~ni. Kucano u 4 primerka 1 h MUP RS RDB – I uprava
146

1 h MUP RS RDB – V uprava 2 h ovom centru Operativni radnik, Dragan [arenac

MCDXCIV
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB – Novi Sad Slu`bena tajna Strogo poverqivo ON “Orijent”

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Izvor: Laj~in Petko, izbeglica iz Livna Podaci se odnose na: – Saznawa izvora vezana za formirawe HOS u Livnu i HercegBosni; – Srbe koje su u~estvovali u trgovini oru`jem; – Kontakte izvora sa oficirima bezbednosti biv{e JNA i Vojske Republike Srpske; – Ostala zapa`awa izvora. Razgovor je obavqen 15. februara 1994. godine, u Temerinu, u slu`benim prostorijama operativnog radnika, na osnovu operativnih saznawa o boravku izvora na na{em terenu. Operativni radnik podnosi izve{taj 16. februara 1994. godine. II Do sada RDB sa izvorom nije bio u kontaktu. Razgovor je obavqen posle upoznavawa sa izvorom posredstvom operativne veze “Profesor” – 11306. III U periodu od 1973. do aprila 1992. godine, izvor je bio radnik Vojnog odseka u Livnu. Pre toga je, kao prosvetni radnik, jednu godinu radio u Duvnu i jednu godinu u Bosanskom Grahovu. Nekoliko dana pred izbijawe rata u biv{oj BiH, aprila 1992. godine, izvor je napustio Livno. Porodicu je prebacio u Srbiju, a on je sa mawim in147

tervalima, na podru~ju biv{e BiH ostao do avgusta 1993. godine, kada se pridru`io porodici u Ba~ki Jarak, op{tina Temerin. Prilikom razgovora, izvor nam je preneo svoja saznawa vezana za okolnosti pod kojima je do{lo do formirawa HOS u Livnu i Hercegovini uop{te. Nakon pobede HDZ u Hrvatskoj, po~ela je nacionalisti~ka euforija Hrvata u Livnu i okolnim mestima (Duvno, Li{tica i dr.) i priprema za realizaciju ideje o stvarawu samostalne dr`ave Hrvatske. Znaju}i da }e ovu ideju realizovati samo vojnim putem, odmah su po~ele pripreme, na inicijativu Dobrosava Parage, predsednika Hrvatske stranke prava, za formirawe HOS. S obzirom da Livno pripada delu Hercegovine, gde su se usta{ke tradicije odr`ale, raspolo`ewe me|u Hrvatima bilo je takvo da Paragi nije bilo te{ko da sebi na|e saradnike. Me|u inicijatorima za osnivawe HOS iz Livna izvoru su poznati: – Ante ]api}-Juri{i}, potpredsednik Hrvatske stranke prava, ro|en u selu ^aprazlija, op{tina Livno, koji je poznat po tome {to poti~e iz ~uvene usta{ke porodice; – Su`aw Mato, zvani Rus, ugostiteq, selo Prisap kod Livna, boravio nekoliko godina u Francuskoj; – [eki} [efka Fahrudin, zavr{io Fakultet za op{tenarodnu odbranu, zamenik komandira stanice milicije u Livnu. Po prestanku koalicije Hrvata i muslimana u biv{oj Bih, najverovatnije likvidiran, kao {to je ra|eno sa ve}inom drugih muslimana u HOS ili HVO; – Vrgos Stanko, na~elnik biv{eg CSDB u Livnu, neznatno kasnije pristupio HOS; – Barun Stipo, profesor marksizma iz Zagreba, posle pobede HDZ do{ao u Livno, gde je bio sekretar HDZ i na~elnik Sekretarijata za KO. ^elnici HOS retke uticajne qude koji im nisu odmah pristupili, poku{avali su na sve mogu}e na~ine da pridobiju u svoje redove. S tim u vezi, izvoru je poznato da je dugo vremena vr{en pritiska na Puri} Ivana, pukovnika biv{e JNA, na~elnika Okru`nog {taba TO Livno. Prema saznawima izvora, Puri} je kasnije verovatno pristupio HOS. Na podru~ju op{tine Livno formirane su dve brigade HOS (2.500–3.000 qudi). Interesantno je da je veliki broj vojnih obveznika bio na privremenom radu u inostranstvu, wih oko 6.000, ali je veoma mali broj pri{ao HOS. Od novembra 1991. do izbijawa rata u biv{oj BiH, vr{ena je sistematska obuka jedinica HOS sa vatrenim ga|awem na vojnim poli148

gotinima (Dobro, Zabri{}e, Tu{nica i dr.), uz provocirawe i progawawe Srba. [to se naoru`awa HOS ti~e, oru`je je uglavnom stizalo iz Hrvatske, a jedan deo je kupovan od Srba. Od Srba koji su trgovali oru`jem izvoru su poznati: – Laganin Svetko, direktor pilane “Cincar” u Livnu, ro|en u selu Guber, o`ewen Hrvaticom, ima dva sina, od kojih je jedan navodno na hrvatskoj a jedan na srpskoj strani. Svetko je, kao i drugi, trgovao oru`jem koje je dono{eno iz Knina od biv{e JNA za naoru`avawe Srba. Pored toga {to je prodavao oru`je Hrvatima, Svetko je u~estvovao u spre~avawu Srba u samoorganizovawu i razbijao mnoge akcije na suprotstavqawu Hrvatima. Izvoru je poznato da je Svetko sada u Beogradu, gde poseduje poslovni prostor i teretna vozila, a bavi se prevozom. Svoj stan u Livnu, po saznawu izvora, Svetko je zamenio za stan u Bawaluci; – Crnogorac Milovan, radnik ZOIL Sarajevo u Livnu, rodom iz sela Zastiwe kod Livna. Prodavao oru`je poreklom od biv{e JNA koje je dono{eno iz Knina. Prema saznawu izvora, u preuzimawu oru`ja iz Knina u~estvovao je Milan [egrt, predsednik SDS u Livnu. [egrtu je bilo poznato da se ovim oru`jem trguje, ali nikad nije optu`ivao Laganina, sa kojim je ina~e bio u dobrim odnosima, {to upu}uje na zakqu~ak da je i sam verovatno u~estvovao u prodaji oru`ja. U daqem razgovoru, izvor nam je rekao da je od samog izbijawa rata u Hrvatskoj, radio za interese biv{e JNA i redovno kontaktirao sa oficirima bezbednosti. Po zadacima oficira bezbednosti, obavqao je niz poslova u Mostaru i drugim mestima zapadne Hercegovine, a sa wima je kontaktirao neposredno, naj~e{}e u Travniku i Bawaluci. Tokom svog rada sa oficirima bezbednosti, izvor nam je rekao da je kontaktirao sa: – Belo{evi}em, zvanim Beli, pukovnik, po saznawu izvora, tada glavni oficir bezbednosti VII armije. U to vreme komandant VII armije bio je general Milutin Kukawac. Sa Belo{evi}em je obi~no kontaktirao u Travniku ili Glamo~u; – Mitrovi} Mitar, tada major JNA u Drvaru, kontaktirao ga pre Belo{evi}a; – Stamenkovi} Vlastimir, zastavnik, radio u Komandi vojnog okruga u Mostaru. Sada je aktivan oficir u Novom Sadu, gde i stanuje – Temerinska broj 51. Po dolasku na podru~je okoline Novog Sada, izvor sa wim nekoliko puta kontaktira; – Tolimir Zdravko, pukovnik, koliko je izvoru poznato, sada glavni oficir bezbednosti Vojske Republike Srpske.
149

Od izvora smo, u daqem razgovoru, obave{teni o wegovim saznawima vezanim za skloni{te koje je obezbe|ivala biv{a JNA u selu Sturba kod Livna. Pomenuto skloni{te navodno je bilo nameweno za sme{taj ~lanova biv{eg Predsedni{tva biv{e SFRJ u slu~aju ratne opasnosti. Zastavnik Zori} Dane, poreklom iz Ba~kog Jarka, sa rasporedom u Splitu, gde se i sada nalazi, predao je kqu~eve skloni{ta HOS. Po saznawu izvora, skloni{te je navodno bilo minirano, ali je Zori} verovatno upozorio HOS o tome. Po preuzimawu skloni{ta, HOS ga je namenio za ratnu bolnicu. Moderna oprema i sanitetski materijal za potrebe budu}e bolnice stigli su pre izbijawa rata. Pored skloni{ta, izvoru je poznato da je HOS u RKC Gorica u Livnu izveo podzemne radove za sme{taj hrane, lekova i sanitetskog materijala. IV Izvor neproveren. Paj~in Todora Petko, ro|en 20. januara 1948. godine u selu Gubin, op{tina Livno, gde je imao prebivali{te – Bra}e Papina 36, zavr{io Pedago{ku akademiju, o`ewen, sada boravi u Ba~kom Jarku – M. Pijade broj 79. Supruga Du{ka, ro|ena Marijan, bila mati~ar u Livnu. Sin Goran, ro|en 1974. godine, student Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Sin Slaven, ro|en 1979. godine, u~enik osnovne {kole “Slavko Rodi}” u Ba~kom Jarku. V U narednih nekoliko dana izvor namerava da se vrati na rati{te u Republiku Srpsku, najverovatnije u Derventu. Istovremeno, poku{a}e da za svoju porodicu u Republici Srpskoj obezbedi sme{taj. Vezano za problem sme{taja porodice u Republici Srpskoj, izvor nam je rekao da je vi{e puta tra`io od Vojske Republike Srpske da mu pomogne, me|utim, do sada niko na tom planu ni{ta nije preduzeo. Dostavqeno: 1 h MUP RS – RDB – I uprava 1 h MUP RS – RDB – V uprava 1 h Dokumentacioni fond Centra 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Sava Marinkov
150

MCDXCV
Centar RDB Ni{ – Ekstremizam 73-020 15. 2. 1994. godine

Izve{taj saradnika
1. Izvor: Saradnik “Luks”. Sastanak sa izvorom odr`an je 14. 2. 1994. godine u slu`benim kolima, u vremenu od 18-19 ~asova, na inicijativu izvora. Podaci se odnose na aktivnost Milana Stanojevi}a, PO po ekstremizmu na nivou CRDB Ni{. Izvor pouzdan. Podaci u fazi proveravawa. 2. Saradnik je podneo slede}i izve{taj: “U petak, 11. 2. 1994. godine, u poslepodnevnim satima, u Ni{ je doputovao Zoran Popovi}, “lider” studentskog protesta 92. iz Beograda, ina~e bliska veza Milana Stanojevi}a i Gorana Kriva~evi}a. Nije mi poznato da li je kombijem crvene boje, reg. tablice BG 989-153 Popovi} doputovao u Ni{, ali se vreme boravka Popovi}a u studentskom domu-paviqona IV poklapa sa vremenom kada je pomenuti kombi bio parkiran ispred studentskog doma. Pored Zorana Popovi}a iz Beograda, M. Stanojevi}a i G. Kriva~evi}a, “zatvorenim dogovorima”, koji su se odr`ali u sobi 11 D, M. Stanojevi}a, prisustvovao je i izvesni, meni nepoznati Sreten, ina~e zaposlen u EI Ni{. Sreten je ispred studentskom doma parkirao kola, marke “jugo 45”, crvene boje, reg. tablice NI 251-117. Dolazak Z. Popovi}a u Ni{ rezultat je dogovora postignutog tokom trodnevnog boravka Gorana Kriva~evi}a u Beogradu, u vremenu od 8. do 10. 2. 1994. godine, ali i gotovo svakodnevnih telefonskih razgovora M. Stanojevi}a iz govornice studentskog doma sa Popovi}em, Karajovi}em i Kriva~evi}em iz Beograda. Razlog dolaska Z. Popovi}a u Ni{ je, pored ostalog, dogovor oko otvarawa radio-stanice na Elektronskom fakultetu. Naime, inicijator organizator i budu}i vlasnik planirane radio-stanice bio bi AST – Asocijacija studenata tehnike. Antena bi bila locirana na studentskom domu, a radio-stanica bi bila sme{tena u prostorijama na Elektronskom fakultetu.
151

Tehni~ke usluge, izrada i montirawe ure|aja bili bi povereni prof. Radenkovi}u sa Elekstronskog fakulteta. Prema stavovima M. Stanojevi}a, ideju i prakti~nu realizaciju budu}ih aktivnosti oko otvarawa radio-stanice podr`ao je i dekan Elektronskog fakulteta Ninoslav Stojadinovi}. U po~etku }e, prema oceni Stanojevi}a biti politi~kih pritisaka da se onemogu}i otvarawe ovakve radio-stanice od strane birokratske administracije dr`ave RS, ali, ukoliko se sve dobro zavr{i, “pobeda je blizu”. Imati u svojim rukama TV ili radio-stanicu, osloboditi se pritisaka i “monopola” partije na vlasti, prema stavovima M. Stanojevi}a je dobar putokaz da je “vlast blizu”. “Sponzorstvo” bi se, prema re~ima Stanojevi}a, ina~e odvijalo preko prijateqa koji su i u dosada{wem periodu finansirali aktivnost AST, a jednim delom preko Sretena iz EI Ni{. 3. Milan Stanojevi}, PO po ekstremizmu na nivou CRDB Ni{. Goran Kriva~evi}, utvr|ena veza Milana Stanojevi}a. Zoran Popovi}, ekstremista iz Beograda. Sreten Pavlovi}, ro|en 7. 7. 1953. godine u Ni{u, od oca Milorada, diplomirani in`ewer elektronike, zaposlen u EI Ni{, DP “Profesionalna elektronika”, stalno nastawen u Ni{u, ulica Majakovskog broj 97/1. 4. Izvr{ena je identifikacija Sretena N. iz Ni{a koji je i vlasnik pomenutog vozila “jugo 45” crvene boje, br. NI 251-117. 5. Podaci saradnika “Luks” zaslu`uju pa`wu RDB, jer u su{tini predstavqaju nastavak aktivnosti ekstremno orijentisanih studenata NU i BG u pravcu zloupotrebe univerzitetske institucije i populacije studenata za ciqeve vanparlamentarne borbe i “ru{ewe” Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije. O ciqevima formirawa Asocijacije studenata tehnike (AST), namerama i aktivnostima iste, glavnim nosiocima ovako formirane paralelne organizacije – zvani~ni i legitimni predstavnik studenata SNU informisan je sl. bele{kom o informativnom razgovoru, sa op. vezom “Dom”, str. pov. br. 707 od 19. 3. 1993. godine. S obzirom da napred navedeni podaci imaju zna~aj sa aspekta RDB, u narednom periodu intenzivno }e se pratiti sve aktivnosti i bezb. interesantni kontakti Milana Stanojevi}a i drugih lica iz Ni{a i Beograda, posebno u vezi otvarawa pomenute radio-stanice.
152

S obzirom da je izvr{ena identifikacija Sretena Pavlovi}a iz Ni{a, za istog }e biti sa~iwena op. provera. Tako|e, izvr{i}e se identifikacija prof. Radenkovi}a sa Elektronskog fakulteta u Ni{u, s obzirom na ~iwenicu da dva lica sa istim imenom i prezimenom predaju na pomenutom fakultetu. Kucano u 4 primerka 1 prim. RDB MUP RS – III uprava 1 prim. RDB MUP RS – V uprava 1 prim. u PO – Milana Stanojevi}a 1 prim. u dosije saradnika “Luks” Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina: Saglasan, pomo}nik na~elnika Risti} Krasomir Operativni radnik, Mili} Qubi{a

MCDXCVI
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Beograd, 16. 2. 1994. godine

Informacija – o promenama u organizaciji UNPROFOR-a na prostoru RSK –
U prvoj polovini februara, obavestio je general Bjern Heselberg, komandant UNPROFOR-a u sektoru “Jug” i hrvatsku i srpsku stranu o promenama u organizovawu i rasporedu snaga UNPROFORa u RSK. Po~etkom marta odr`a}e se u Topuskom radni dogovor srpske i hrvatske strane sa koordinatorom UNPROFOR-a za Hrvatsku i UNPA zone (RSK) jordanskim generalom Tajibom. Ovo je nova funkcija, koja do sada nije postojala, i uvedena je na predlog Jasu{i Aka{ija. Drugo, izvr{i}e se prestrukturirawe snaga UNPROFOR-a u sektoru “Sever”, tj. na prostoru Turwa i na liniju razgrani~ewa do}i }e Poqaci, a Francuzi se predislociraju na podru~je Gline i Petriwe.
153

Prostor Plitvica, tj. op{tine Korenica, potpa{}e pod komandu sektora “Jug”, a do sada je bio u sastavu sektora “Sever”. Oficir za informisawe u sektoru “Jug” Alen Roberts izjavio je da }e se pove}ati broj pripadnika UNPROFOR-a u Hrvatskoj, dolaskom jordanskog bataqona, te bi za sva ~etiri sektora (RSK) iznosio 6 hiqada vojnika. Uvo|ewe specijalnog koordinatora za Hrvatsku upu}uje na mogu}nost razdvajawa mandata UNPROFOR-a, posebno za Hrvatsku, posebno za BiH i posebno za Makedoniju, po{to u martu isti~e rok od {est meseci produ`etka mandata. UNPROFOR isti~e da dolaskom Milana Marti}a na funkciju predsednika dr`ave, srpska strana ne `eli da u lokalnim pregovorima u~estvuju i predstavnici civilne vlasti, ve} samo vojne. UNPROFOR sa punim interesovawem za li~nosti prati konstituisawe Skup{tine RSK, da bi, kako ka`e Roberts, “videli sa kim }e pregovarati”. Kucano u tri primerka. Dostavqeno: – specijalnom savetniku F. Simatovi}u – operativnom radniku – analitici Operativni radnik, Du{an Orlovi}

MCDXCVII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Br. Beograd

Slu`bena bele{ka
Prijateqska pozicija iz MIP-a RSK zamolila je da se u Topuskom uru~i pismo za Milana Vojnovi}a, penzionera. Pismo je poslao wegov ro|ak guverner dr`ave Ohajo, koji je to pismo uputio preko na{e ambasade. Guverner je obe}ao pomo}i na{em otpravniku poslova oko organizovawa humanitarne pomo}i.
154

Napomena: U Topuskom se nalazi kancelarija i UNIVPOL-a i UNCHR-a, kao i komanda Sektora “Sever” UNPROFOR-a, te guverneru Vojnovi}u nije te{ko uputiti pismo preko wih. Mo`da je u wemu ipak ostalo malo srpskog ose}awa, stoga predla`em da se pismo uru~i po{iqaocu direktno, a kako se radi o starom ~oveku da ga pomognu stru~ne slu`be (lekar, socijalni radnik) ukoliko je to potrebno. CRDB Vojni} svakako treba upoznati sa ovim, ukoliko ve} ne raspola`u, saznawem da je guverner jedne ameri~ke dr`ave poreklom sa Korduna. Kucano u tri primerka Dostavqeno: – na~elniku uprave – operativnom radniku – analitici Prilog: pismo Operativni radnik, Du{an Orlovi}

MCDXCVIII
Centar RDB Ni{ Ekstremizam 73-018 17. 2. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
Vaki} Branislav, za koga se kod CRDB Ni{ vodi OO po ekstremizmu, dana 13. 2. 1994. godine bio je u vezi sa izvesnim Mileton N. iz Prijepoqa, koji koristi tel. broj 033-24-628, kojom prilikom ga je Vaki} Branislav obavestio da je tokom protekle nedeqe boravio u Republici Srpskoj, odnosno Vogo{}u i Palama, kada je obavio vi{e razgovora sa tamo{wim politi~arima i vojnim rukovodstvom, a u vezi odlaska pripadnika S^P-a na ove terene. Vaki}eva je procena da u ovom trenutku ne bi trebalo slati dobrovoqce zbog politi~ke situacije, a i zbog statusa koji bi pripadnici S^P tamo imali. Ovom prilikom Vaki} je pokazao kod Mileta interesovawe za rad S^P-a na terenu Prijepoqa, kao i probleme koje oni tamo imaju sa muslimanskim `ivqem. Obave{ten je da funkciju predsednika SRS i S^P-a obavqa Ga~evi} Rodoqub, ~iji je brat poslanik u Narodnoj skup{tini Repu155

blike Srbije, a da {to se ti~e muslimana imaju odre|ene probleme, ali da to re{avaju na efikasan na~in, zbog ~ega je i on kao pojedinac omr`en me|u tim `ivqem. Preneo je Vaki}u da su imali problema sa ocem ^abarkape, jer je on mi{qewa da mu je sin uhap{en zbog wihove krivice i da ih je posle hap{ewa isterao iz ku}e prilikom wihovog odlaska radi uru~ivawa pomo}i. Ovom prilikom potencirao je da je S^P u Prijepoqu organizovan i jak i da u svakom trenutku ima ve}i broj lica koja bi odmah krenula na rati{te. U tom smislu Vaki} je istakao da bez obzira na trenutnu situaciju oni moraju da budu spremni u svakom trenutku, a da }e ih on li~no obavestiti ukoliko se bude i{lo ili u RSK ili u Bosnu, s tim da ne poku{avaju da ne{to samoinicijativno preduzimaju, odnosno po grupama odlaze, s obzirom da je stav Centrale S^P-a da se prema takvim pojedincima preuzmu rigorozne mere. Sa ovom konstatacijom se slo`io i Mile napomiwu}i pri tom Vaki}u da ima dva sina, da jedan studira, a da je drugi u S. Kamenici gde je na drugoj godini u {koli za milicionere i da zbog toga i sam vodi ra~una o svojim postupcima. Ina~e, poznanstvo Vaki} Branislava i Mileta poti~e sa rati{ta Skelana 1993. godine, gde je Vaki} sa tada{wim ~inom majora S^P-a obavqao funkciju komandanta dobrovoqa~ke grupe. Interesantno je da je u proteklom periodu Vaki} animirao vi{e ~etni~kih komandanata na teritoriji Republike Srbije, sa kojima je i ranije bio u vezi, i iste upozorio na mobilnost i mnoge ponovne odlaske na ratom zahva}ena podru~ja, {to su wegovi sagovornici u celini prihvatili. Mi{qewa smo da Slu`benu bele{ku treba dostaviti i NRDB U`ice radi wihove informisanosti. Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina: Saglasan pomo}nik na~elnika, Krasomir Risti} Kucano u 3 primerka 1 prim. RDB MUP RS – III uprava 1 prim. RDB MUP RS – V uprava 1 prim. Centar RDB Ni{ Operativni radnik, Branimir Madi}
156

MCDXCIX
Centar RDB Ni{ – Ekstremizam 73-028 17. 2. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
Preko sasvim pouzdanog izvora, dobijeni su podaci, koji se odnose na Stamenkovi} Miroslava, PO po ekstremizmu kod CRDB Ni{, i wegovih aktivnosti koje sprovodi u dogovoru sa Veskom Osmajli}em, bratom Zvonka Osmajli}a, komandanta SG i li~nog telohraniteqa Vuka Dra{kovi}a, u smislu dezavuisawa i opstrukcije rada pravosudnih organa u Subotici, pred kojima je u toku istra`ni postupak pokrenut prema Zvonku Osmajli}u. U tom smislu, Stamenkovi} je vi{e puta, tokom 15. i 16. 2. 1994. godine, telefonom stupao u kontakt sa predsednikom suda u Subotici, Milovanom Savati}em, op{tinskim javnim tu`iocem, Krpi} Biserkom i istra`nim sudijom Marijom Kne`evi}. Sva navedena lica su direktno ukqu~ena u rad na navedenom slu~aju Zvonka Osmajli}a. Prilikom razgovora, slu`e}i se hiperbolisawem i izmi{qawem podataka vezanih za sam slu~aj, vr{io je pritisak u ciqu {to br`eg preduzimawa radwi koje bi dovele do okon~awa istra`nog postupka i osloba|awa Zvonka Osmajli}a. Stavqaju}i ispred sebe SPO, i uveli~avaju}i wegovu snagu i svoju ulogu u istom, vr{io je zastra{ivawe pomenutih pravosudnih organa, tra`e}i od istih da, u slu~aju ako ne do|e do osloba|awa Zvonka Osmajli}a, najkasnije do 20. 2. 1994. godine, izdejstvuju otvarawe zatvorskih kapija, kako bi on sa “momcima”, wih oko 400, u{ao u krug zatvora i “sa rukama u yepovima” dao podr{ku “nepravedno uhva}enom Zvonku Osmajli}u”. ^iwenica je da su spomenuti nosioci funkcija u pravosudnom sistemu Subotice pristali na razgovor sa Stamenkovi}em, iako je sasvim sigurno da u tom trenutku osim na~ina na koji se predstavio (kao Mile ili Miroslav iz Ni{a), drugim podacima o wemu nisu raspolagali. U razgovoru su Stamenkovi}u potanko obja{wavali ceo tok postupka, kao i radwe i mere ~ije se preduzimawe planira. Pored davawa slu`benih podataka, pa i nekih koji bi trebali da predstavqaju slu`benu tajnu, navedeni su krivicu zbog Osmajli}evog zadr`avawa u pritvoru prebacivali sa jednog na drugog. Stamenkovi} je perfidnim na~inom vo|ewa razgovora, u kojima je koristio i delove citata svojih sagovornika, uspeo da dovede do raskola, posebno izme|u tu`ioca B. Krpi}a i istra`nog sudije M. Kne`evi}a.
157

Op{ti je zakqu~ak, da su nosioci pravosudnih funkcija iz Subotice, najverovatnije iz straha, zbog pritisaka koje do`ivqavaju u slu~aju Zvonka Osmajli}a, do te mere popustqivi da se, nezavisno od samog dokaznog materijala, kod svih ose}a `eqa za {to br`im okon~awem istog, i to na jedini na~in – osloba|aju}om presudom zbog navodnog nedostatka dokaza Interesantno je napomenuti i ~iwenicu da je Stamenkovi} svoje razgovore sa vr{iocima pravosudnih funkcija snimao na audio traku, koju je kasnije, tako|e putem PTT veza, reprezentovao Vesku Osmajli}u, ~ime je tra`io od istog podr{ku i eventualna daqa uputstva, dokazuju}i kako on ka`e “snagu SPO-a u ovoj dr`avi”. Procewujemo da je ovakva aktivnost Stamenkovi}a, u pru`awu pomo}i Zvonku Osmajli}u, smi{qena sa tendencijom da se u narednom periodu jo{ vi{e pribli`i grupaciji pripadnika SG u Beogradu, kako bi to iskoristio za svoje politi~ke ambicije i sticawe materijalne koristi, bave}i se zastra{ivawem odre|enih poslovnih krugova i pojedinaca, svojim polo`ajem u okviru SG. Mi{qewa smo da sa informacijom treba upoznati CRDB Subotica, s obzirom na oportuno i kolebqivo dr`awe nosioca odre|enih funkcija u Okru`nom sudu u Subotici, vezano za istra`ni postupak prema Zvonku Osmajli}u. Kucano u 3 primerka: Dostavqeno: 1 prim. RDB MUP RS – III uprava 1 prim. RDB MUP RS – V uprava 1 prim. Centar RDB Ni{ Operativni radnik, Goran Stevi}

MD
Centar RDB Ni{ Ekstremizam 73-018 21. 2. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
Aktivnost Vaki} Branislava, za koga se kod CRDB Ni{ vodi OO, u proteklih nekoliko dana bila je usmerena na kontaktirawe vi{e ~elnika S^P-a na ~itavoj teritoriji SRJ, u ciqu obave{ta158

vawa i stavqawa u odre|ewu pripravnost wihovog ~lanstva iz razloga eventualnog odlaska na ratom zahva}ena podru~ja. Tako je, dana 20. 2. 1994. godine, bio u vezi sa Jovanom Ostoji}em, ~etni~kim vojvodom iz sela Prigrevice kod Apatina, kada ga je Ostoji} obavestio da se upravo vratio iz Vogo{}a gde je bio na odre|enim dogovorima sa politi~kim i vojnim rukovodstvom, a da je po povratku od Ratnog {taba S^P-a iz Beograda, kao i samog Vojislava [e{eqa, dobio nare|ewe da u tu oblast odvede ve}u grupu dobrovoqaca, odnosno pripadnika S^P-a. Vaki} ga je pri tom upozorio na odre|ene sukobe izme|u vojnog i politi~kog rukovodstva, odnosno netrpeqivosti pojedinih komandanata koju oni ispoqavaju prema pripadnicima S^P. U tom slu~aju preneo je Ostoji}u da je i sa Du{icom Nikoli}, pre dve nedeqe, boravio u Vogo{}u i da je on Ratnom {tabu predlo`io Ostoji}a kao iskusnog ratnika koji bi na taj teren doveo dobrovoqce. Po Ostoji}u, ve} je sa~iwen plan wihovog Ratnog {taba, s tim {to bi Vaki} sa najiskusnijim pripadnicima S^P-a iz Ni{a, do{ao u odre|enom momentu kada bi dobio poziv od Ostoji}a. Navodno, takav plan je napravqen u Centrali S^P-a, ako oko detaqa i razloga slawa ove druge grupe koju bi vodio Vaki} nije ni{ta bli`e komentarisano. Stav je obojice da u ovom trenutku treba oja~ati S^P, s obzirom da je do{lo do sukoba u SRS na teritoriji SRJ, kao i da treba na rati{te poslati {to ve}i broj lica kako bi stekli odre|eno ratno iskustvo koje bi im poslu`ilo za mogu}e eventualne sukobe i u SRJ. Ovakav stav Jovana Ostoji}a i Vaki} Branislava, da je sada trenutak da se S^P afirmi{e i stvori vojna formacija od istih, ispoqen je u vi{e navrata prilikom wihovih kontakata kojih je nekoliko puta bilo u proteklih mesec dana. Primedba, scene i odluke nadle`nih stare{ina Saglasan pomo}nik na~elnika, Krasomir Risti} Kucano u 3 primerka Dostavqeno: 1 prim. RDB MUP RS – III uprava 1 prim. RDB MUP RS – V uprava 1 prim. Centar RDB Ni{ Operativni radnik, Branimir Madi}
159

MDI
Centar RDB Ni{ – Ekstremizam 73-029 21. 2. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
Dana 19. 2. 1994. godine, Stankovi} Miodrag, zvani U~a, OO po srpskom ekstremizmu kod CRDB Ni{, ostvario je kontakt sa Jankovi} Draganom zvanim Smederevac, nastawen u Smederevu, ulica Jovana Cviji}a broj 3. Poznanstvo navedenih datira jo{ iz vremena wihovog zajedni~kog boravka na isto~nohercegova~kom rati{tu u okviru SG, koje je kasnije odr`avano povremenim kontaktima i susretima u Beogradu, a povodom raznih manifestacija, na kojima su bili prisutni i pripadnici SG. Stankovi} je obavestio Jankovi}a da je upoznat sa celokupnom situacijom u vezi Osmajli} Zvonka, komandanta SG za Srbiju, koji je nedavno uhap{en i da je wegov stav, a i stav pripadnika SG iz Ni{a, da su motivi wegovog daqeg zadr`avawa u pritvoru iskqu~ivo politi~ke prirode. Pri tom, iskazao je neskrivenu bojaznost da }e sli~nu sudbinu u Srbiji do`iveti i ostali “kqu~ni” qudi iz SG, a posebno oni koji su bili na rati{tu, jer ciq vladaju}eg re`ima nije samo politi~ko cepawe najja~e opozicione stranke, ve} i progon dobrovoqaca SG koji su branili srpske zemqe, sve to sa ciqem diskreditovawa bilo kakvog wihovog patriotizma i mo}i. Tako|e, nagovestio je da }e “Ni{ki gvozdeni puk”, ukoliko uskoro Zvonko Osmajli} ne bude bio pu{ten na slobodu, biti spreman da sprovede akciju {trajka gla|u i to na isti na~in na koji je sprovedena prilikom hap{ewa Vuka i Danice Dra{kovi}. Izrazio je spremnost 15-20 pripadnika SG iz Ni{a, sa wim na ~elu, da ovu akciju prakti~no i sprovedu, s tim {to }e se kona~na odluka znati nakon konsultacije s licima iz najbli`eg Osmajli}evog okru`ewa. Ukoliko bi “Ni{ki gvozdeni puk” organizovao {trajk gla|u povodom “politizovanog” hap{ewa komandanta SG za Srbiju Zvonka Osmajli}a, Stankovi} je najavio odr`avawe konferencije za {tampu, dan uo~i stupawa u {trajk, na kojoj bi obrazlo`io razloge preduzimawa navedene akcije. [trajkom bi, po wegovim re~ima, pre svega, u svom zahtevu tra`ili da odmah prestane maltretirawe Osmajli}a, da se isti u {to
160

kra}em roku pusti na slobodu i da se nakon toga obezbede objektivni uslovi i su|ewe bez ikakvih politi~kih i strana~kih uplitawa, radi utvr|ivawa stvarne krivice. Jankovi} se slo`io sa iznetim predlozima i stavovima, naglasiv{i da je u Srbiji trenutno na delu razbijawe vrha SG i SPO-a i da je, nakon Vuka Dra{kovi}a, na tapet stavqen i Z. Osmajli}, ~ovek u koga lider SPO-a ima najve}e poverewe. Tako|e je naveo da }e se prikqu~iti {trajka~ima, ukoliko bude {trajka, i da }e se o tome pouzdanije znati za nekoliko dana. S obzirom na ~iwenicu da je Stankovi} Miodrag, zvani U~a, organizator pro{logodi{weg {trajka gla|u, a povodom hap{ewa Vuka Dra{kovi}a, wegove najave o ponovnom organizovawu ovakve akcije mogu biti vrlo realne. Wegov motiv eventualnog preduzimawa ovakvih koraka s jedne strane je ideolo{ka i strana~ka privr`enost Z. Osmajli}u, a, s druge strane, `eqa da povrati poquqani ugled zbog optu`bi za “Premovi}evsko” dr`awe u vreme unutarstrana~kog sukoba. Tako|e, tu je nezaobilazna i `eqa da se celom slu~aju umetne politi~ka komponenta i izvr{i “pritisak” na nadle`ne dr`avne organe. U narednom periodu, primenom mera i radwi RDB, prati}e se sve aktivnosti vezane za najavu organizovawa {trajka gla|u od strane grupe ekstremista i o svim saznawima, u ciqu adekvatnog postavqawa, blagovremeno }e se informisati. Kucano u 3 primerka: 1 prim. RDB MUP RS – III uprava 1 prim. RDB MUP RS – V uprava 1. prim. Centar RDB Ni{ OO Stankovi} M. U~a Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina: Saglasan, pomo}nik na~elnika Krasimir Risti} Operativni radnik, Dragan \or|evi}

MDII
Centar RDB Ni{ – Ekstremizam 73-028 21. 2. 1995. godine
161

Slu`bena bele{ka
Preko sasvim pouzdanog izvora, utvr|eni su podaci koji se odnose na aktivnosti Stamenkovi} Miroslava, PO po ekstremizmu kod CRDB Ni{, kao i wegovi kontakti sa Veskom Osmajli}em, bratom Zvonka Osmajli}a, komandanta SG i li~nim telohraniteqem Vuka Dra{kovi}a, i Stankovi} Miodragom zvanim U~a, OO po ekstremizmu kod CRDB Ni{, u ciqu organizovawa {trajka gla|u ispred zatvora u Subotici, u kome je trenutno Zvonko Osmajli}, prema kome je pokrenut istra`ni postupak, u ciqu wegovog osloba|awa. Ina~e, III uprava RDB je obave{tena o vr{ewu pritiska Stamenkovi} Miroslava prema organima pravosu|a u Subotici, slu`benom bele{kom br. 500 od 17. 2. 1994. godine. Iste mere Stamenkovi} je nastavio da primewuje i posle toga, za {ta je osnovni razlog tra`ewe novih radwi u postupku od strane javnog tu`ioca, {to bi produ`ilo boravak Z. Osmajli}a u istra`nom zatvoru za dodatnih {est meseci. U tom smislu, obavio je razgovor sa Veskom Osmajli}em, kojom su se prilikom dogovorili da, ako sudsko ve}e odlu~i da se navedena radwa primeni, organizuju mirni {trajk gla|u ispred zatvora u Subotici. Vesko Osmajli} je obavestio Stamenkovi}a o sli~nim razgovorima koje je ve} obavio sa pripadnicima SG iz Kragujevca, Vara`dina i drugih gradova, kao i sa Stankovi} Miodragom, zvanim U~a, OO po ekstremizmu kod CRDB Ni{. Nadovezuju}i se na prethodni razgovor, Stamenkovi} je stupio u kontakt sa Stankovi}em, kojom su se prilikom saglasili na~elno da treba organizovati navedeni {trajk i da za to treba animirati qudstvo. Stankovi} je bio mi{qewa da sa navedenim {trajkom treba otpo~eti u Ni{u, a da ga u kasnijoj fazi treba preseliti pred istra`ni zatvor u Subotici. Prati}e se i daqe aktivnost Stamenkovi} Miroslava, u smislu kori{}ewa SG u ciqu zastra{ivawa, kao i wegova aktivnost oko organizovawa protestnih skupova vezanih za istra`ni postupak prema Z. Osmajli}u. Kucano u 3 primerka 1 prim. RDB MUP RS – III uprava 1 prim. RDB MUP RS – V uprava 1 prim. CRDB Ni{
162

Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina: Saglasan, pomo}nik na~elnika Risti} Krasomir Operativni radnik, Stevi} Goran

MDIII
Centar RDB Smederevo III uprava – Ekstremizam 6-050 21. 2. 1994. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Izvor: operativna veza “Konzul” – 764VO649. II O ovome je pisano i ranije. Podaci se odnose na delatnost lica iz Po`arevca i {ire, sa pozicija ekstremizma. Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom ispri~ao da je 19. o.m. u Po`arevcu, u kongresnoj sali hotela “Dunav”, sa po~etkom u 11 ~asova, trebalo da se odr`i vanredna skup{tina Glavnog odbora (glavnog {taba) “Ravnogorskog ~etni~kog pokreta” (o ~emu je pisano u na{oj slu`benoj bele{ci br. 257, od 11. 2. 1994. godine), ali je ista odlo`ena u posledwem trenutku zbog lo{ih vremenskih uslova i nemogu}nosti prisustvovawa predstavnika iz Vaqeva, [apca, Loznice i dr. Pomenuta skup{tina zakazana je za 26. 2. o. g., u Vaqevu, a nosilac organizacionih poslova trebalo bi da bude potpredsednik R^P iz Vaqeva (Roksandi} ili sli~no). Prema re~ima izvora, razlog za vanredno odr`avawe skup{tine jeste dogovor oko pripajawa stranke Srpska nacionalna unija sa R^P i sagledavawe uslova za daqi rad R^P kroz SNU, kao i pripajawe dela ~lanstva SNO “Ravnogorskom ~etni~kom pokretu”. Tim povodom, pored otkazanog sastanka, u Po`arevac je doputovao NN potpredsednik SNU iz Kragujevca, koji je imao preliminar163

ne razgovore 19. o.m. u hotelu “Dunav” sa potpredsednikom R^P, Bo`idarom Petrovi}em. Osim toga, nezvani~no se skupio i jedan broj pripadnika R^P iz Po`arevca i okoline, koji nije bio blagovremeno obave{ten o otkazivawu sastanka. Izvor je, me|u wima, prepoznao Borislava Jaci}a iz Po`arevca, stomatologa, NN profesora Poqoprivredne {kole u Po`arevcu, “Toftu” iz naseqa Zabela kod Po`arevca i Requ Petkovi}a, ortopeda iz Po`arevca. U razgovoru sa Bo`idarom Petrovi}em, zvanim Bo`a ^etnik, potpredsednikom R^P iz Po`arevca, izvor je do{ao do podataka da su pripadnici R^P tako|e i supruga biv{eg komandanta kasarne VJ u Petrovcu, Stanojevi} N., javni tu`ilac iz Po`arevca i Krstev Granica, supruga zamenika okru`nog javnog tu`ioca Krstev Dimitra. III – Petrovi} Bo`idar, ro|en 2. 4. 1923. godine u selu Vrbnica, SO Malo Crni}e, od oca Pauna, stalno nastawen u Po`arevcu, ulica Vardarska broj 24/16, potpredsednik R^P, izdvojen slu~aj ovog centra po ekstremizmu. – Jaci} Borislav, ro|en 3. 4. 1958. godine u Po`arevcu, od oca Aleksandra, stomatolog, stalno nastawen u Po`arevcu, ulica Kosan~i}eva 10. – Petkovi} Reqa, ro|en 17. 9. 1937. godine u Kragujevcu, od oca Du{ana, ortoped, stalno nastawen u Kostolcu, SO Po`arevac, ulica Trg bratstva jedinstva broj 8. – Krstev Granica, ro|ena 4. 4. 1953. godine u selu @deglavo, SO Lebane, od oca Branka, socijalni radnik, stalno nastawena u Po`arevcu, ulica Jovana Popovi}a broj 3. – NN profesor Poqoprivredne {kole u Po`arevcu. – NN potpredsednik SNU iz Kragujevca. IV Vr{ena je opservacija pripadnika R^P koji su se okupili u Po`arevcu u hotelu “Dunav”, povodom odr`avawa sastanka R^P i identifikacija odre|enog broja lica. V Izvr{enom opservacijom pripadnika R^P koji su do{li na otkazani sastanak identifikovali smo i Tomu N., zaposlenog u DP “Litas”, Dragana “]iftu”, zaposlenog u JP Elektromorava Po`arevac, kao i Stamenkovi} Stani{u zvanog Tofta, ro|enog 10. 1. 1955.
164

godine u Leskovcu, od oca Petronija, stalno nastawenog u nasequ Zabela, SO Po`arevac, koji je od-ranije poznat kao ekstremista i pripadnik SG. Stanojevi} N., koji se nalazi na spisku pripadnika R^P kao javni tu`ilac, najverovatnije je Jovan Stanojevi}, ro|en 4. 12. 1943. godine u Beogradu, SO Vra~ar, od oca Du{ana, predsednik Op{tinskog suda Po`arevac, biv{i OJT, stalno nastawen u Po`arevcu, ulica Dositejeva broj 6/7. Naknadno }emo izvr{iti potpunu identifikaciju svih pomenutih lica, kao i operativni uvid u wihovu aktivnost u narednom periodu, a posebno Petrovi} Bo`idara, potpredsednika R^P iz Po`arevca, koji se sagledava kao izdvojen slu~aj ovog centra po ekstremizmu. Imaju}i u vidu da je skup{tina R^P zakazana za 26. 2. o. g., u Vaqevu, instruisali smo na{a operativna upori{ta da prisustvuju ovom sastanku, identifikuju sve pripadnike R^P sa ovog prostora, kao i da sagledaju eventualno nastojawe paravojnog organizovawa imenovanih. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 1 h OE CRDB Smederevo 1 h operativnom radniku Operativni radnik RDB, Zlatko Aran|elovi}

MDIV
Centar RDB Ni{ – Ekstremizam 73-020 21. 2. 1994. godine

Izve{taj saradnika
1. Izvor: Saradnik “Luks”. Sastanak sa izvorom odr`an je 18. 2. 1994. godine u slu`benom vozilu, u vremenu od 15,30 do 16,30, na inicijativu izvora.
165

Saradnik se koristi za pra}ewe aktivnosti Milana Stanojevi}a, PO po ekstremizmu na nivou CRDB Ni{, kao i wegovih utvr|enih veza. Izvor pouzdan. Podaci u fazi proveravawa. 2. Saradnik je podneo slede}i izve{taj: “Tokom svog boravka u Ni{u, Zoran Popovi} iz Beograda sa Milanom Stanojevi}em i Goranom Kriva~evi}em, u sredu, 16. 2. 1994. godine, u ve~erwim satima, u studentskom domu – paviqona IV, sa~inili su jedna dopis, naslovqen predsedniku JUSO-a u Berlinu, sa naznakom KRUG, sa namerom da isti upute u Nema~ku, gorepomenutom naslovu. Na formatu A4, u dopisu informi{e se da u SRJ postoji organizacija mladih socijaldemokrata pod nazivom Socijaldemokratska omladina, a u okviru we posebna organizacija koja okupqa mlade qude zapadnoevropske orijentacije. Okosnicu takve organizacije, navodni se u tekstu, ~ine studenti koji su organizovali i vodili Studentske proteste 1991/92. godine, a ista se zala`e za promenu sistema u SRJ, za qudska prava i slobode, za objektivnost medija, sa posebnim akcentom da je najve}a pa`wa u dosada{wem radu posve}ena borbi protiv sada{weg re`ima u Srbiji na ~elu sa Slobodanom Milo{evi}em. Na kraju teksta, autori pomenutog dopisa ukazuju da su na ovu ideju do{li koriste}i informacije i prijateqstvo sa Mirkom Jovi}em nakon ~ega su odlu~ili da se obrate predsedniku ove bratske organizacije sa apelom za saradwu i pomo} u daqem radu. Ina~e, M. Stanojevi}, G. Kriva~evi} i Zoran Popovi} nameravaju da putuju za Francusku i Nema~ku, kako bi obezbedili odre|ena finansijska sredstva od sponzora za predstoje}e aktivnosti (otvarawe radio-stanice i sl.)” 3. Milan Stanojevi}, PO po ekstremizmu na nivou CRDB Ni{. Goran Kriva~evi}, utvr|ena veza Milana Stanojevi}a. Zoran Popovi}, student iz Beograda. 4. Izvor je, po instrukcijama, izuzeo primerak pomenutog dopisa. Druge mere i radwe RDB nisu preduzimane. 5. Podaci saradnika “Luks” zaslu`uju pa`wu RDB, jer u su{tini predstavqaju nastavak aktivnosti ekstremno orijentisanih stude166

nata NU i BG, u pravcu zloupotrebe univerzitetske institucije i populacije studenata za ciqeve vanparlamentarne borbe i “ru{ewe” Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije. Prezentirani podaci u bele{ci o uspostavqawu kontakta sa inofaktorom, u ciqu prikupqawa finansijskih sredstava za predstoje}e aktivnosti u ciqu destabilizacije i ru{ewa Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije, predstavqaju, u su{tini, nastavak aktivnosti pomenutih ekstremnih lica posebno tokom boravka Zorana Popovi}a iz Beograda u Ni{u, o ~emu je informisano i prethodnim izve{tajem saradnika “Luks” sp. br. 489 od 17. 2. 1994. godine. Prilog: Fotokopija pomenutog teksta. Kucano u 4 primerka 1. prim. RDB MUP RS – III uprava 1 prim. RDB MUP RS – V uprava 1 prim. u PO Milana Stanojevi}a 1 prim. u dosije saradnika “Luks” Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina: Saglasan, pomo}nik na~elnika Krasomir Risti} Operativni radnik, Qubi{a Mili}

MDV
Resor dr`avne bezbednosti MUP Republike Srbije – V uprava – Beograd U prilogu akta dostavqamo vam Slu`benu bele{ku, koja se odnosi na saznawa o aktivnosti ekstremista u Morovi}u, op{tina [id, na vr{ewu pritisaka u pravcu iseqavawa nesrpskog `ivqa u Republiku Hrvatsku. Za na~elnika Centra, Puni{a \uki} Prilog: 1 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB – Sremska Mitrovica
167

Odsek – [id 22. februar 1994. godine

Slu`bena bele{ka
Dana 16. 2. 1994. godine, operativnim putem do{li smo do anonimnog pisma koje je upu}eno Pupi} Peri, sin Filipa, ro|en 12. 3. 1957. godine u Morovi}u, op{tina [id, Hrvat, dr`avqanin SRJ, sa prebivali{tem u Morovi}u, ulica Proleterska broj 5. Pismo je u toku no}i 15/16. 2. 1994. godine ostavqeno ispod ulazne kapije, a u istom se nalazio zamotan metak kalibra 7,9 mm. Isto je napisano na komadu papira formata A/5 iscepqenog iz rokovnika, kojim se Pupi} ucewuje sa 3.000 DEM, ako `eli i daqe ostati u Morovi}u. Upozorava se da }e naknadno dobiti obave{tewe gde }e ostaviti novac, te mu se nala`e, ako prihvata ucenu, da sa prozora ku}e skine obave{tewe da mewa ku}u kao i da ne daje otkaz koji je najavio u firmi. Na kraju se navodi da, u koliko se ne bude pridr`avao navedenih “obaveza”, da }e biti zaklan. U prethodnom periodu na Pupi}a je, od zasad nepoznatih lica, vr{en pritisak da se iseli, te su mu 31. 8. 1993. godine i 30. 12. 1993. godine, podmetnute eksplozivne naprave koje su izazvale materijalnu {tetu na ku}i. U razgovoru sa Pupi}em, do{li smo do saznawa da je u popodnevnim ~asovima 16. 2. 1994. godine preko kurira u MZ Morovi}, ~ije mu ime nije poznato, dobio pismo koje je navodno do{lo putem Crvenog krsta od wegovog poznanika Treoni} Luke iz Stro{inaca. U istom se navodi da mu je Luka na{ao ku}u za zamenu sa izvesnim Dragi} Miloradom iz Ra~inovaca, SO @upawa, ulica Ru|era Bo{kovi}a broj 12. U kontekstu toga, izvor je izjavio da sa Lukom nije bio u kontaktu od polovine 1991. godine, kao i da ne poznaje lice koje se u pismu navodi za zamenu ku}e. U daqem razgovoru izneo je kao indikativno i pona{awe Vuj~i} Borislava, sin Veqka, ro|en 21. 9. 1959. godine u Slavonskoj Vrhovici, Srbin, automehani~ar, sa stalnim prebivali{tem u Morovi}u, ulica Proleterska broj 14. Naime, sa Vuj~i}em je bio u dobrim odnosima do kraja 1993. godine, od kada isti izbegava bilo kakav kontakt sa wim. Istakao je da je dana 16/17. 2. 1994. godine, oko 19,00 ~asova, primetio Vuj~i}a kako {eta pored wegove ku}e, iako mu to ranije nije bio obi~aj. Tom prilikom do{lo je do susreta izme|u wih, kada je izvor uo~io da je Vuj~i} dosta iznena|en, te da nije `eleo ovaj kontakt. Isto tako, dodao je da ga je ujutro 17. 2. 1994. godine, posetio Vuj~i}, te se interesovao kuda je izvor krenuo, po{to je video da je izvezao kola iz gara`e. Izvor mu je rekao da ide u [id da obavi neki posao, na {ta mu se Vuj~i} ponudio da mu pravi
168

dru{tvo do [ida, po{to mu je kod ku}e dosadno. Odbio je ponudu, pravdaju}i se da ima puno poslova i da se ne}e brzo vratiti. S obzirom na ovakvo “neuobi~ajeno” pona{awe Vuj~i}a, izvor pretpostavqa da bi isti mogao imati udela u pisawu prete}eg pisma, te da se `elio pribli`iti izvoru kako bi eventualno sagledao reakcije i namere istog. Na kraju, izvor je rekao lica koja bi mogla biti ume{ana u podmetawe eksploziva i pisawe prete}eg pisma. Pomenuo je Stjepanovi} Zlatka, zvanog Papagaj, Jovanovi} Pavla i Wegovan Mirka, svi iz Morovi}a. S tim u vezi, naglasio je da je prilikom boravka u Hrvatskoj, gde je vi{e puta i{ao radi zamene ku}e, kod nekoliko lica koja su doselila iz Morovi}a, pro~itao ~lanak objavqen u nedeqnom listu “Arena”, gde se navodi da su glavni protagonisti “proterivawa” Hrvata iz Morovi}a predsednik MO SRS u Morovi}u Stjepanovi} Zlatko, sekretar istog odbora – Jovanovi} Pavle i aktivni ~lan SRS u Morovi}u Wegovan Mirko, a u istom su objavqene i wihove fotografije. Dosada{wim operativnim radom utvrdili smo da pismo koje je izvor dobio iz Stro{inaca, kako nam je prezentirao, nije do{lo preko Crvenog krsta. Predla`emo, na osnovu dosada{wih saznawa, da se kod Stjepanovi} Zlatka i Jovanovi} Pavla izvr{i pretres stambenih i drugih prostorija, te da se sa istima obavi informativni razgovor u ciqu ra{~i{}avawa wihove eventualne ume{anosti u postavqawe eksplozivnih naprava kod gra|ana nesrpske nacionalnosti, a Vuj~i} Borislava }emo operativno pokriti. Ra|eno u 4 primerka Dostavqeno: 1 h RDB MUP R. Srbije – III uprava 1 h RDB MUP R. Srbije – V uprava 1 h OE 1 h operativnom radniku Operativni radnici, Trbojevi} Milovan i Kne`i} Radovan

MDVI
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova
169

Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB Sremska Mitrovica Odsek [id 24. 2. 1994. godine – ekstremizam –

Slu`bena bele{ka
Prate}i aktivnosti srpskih ekstremista na podru~ju sela Morovi}, op{tina [id, utvrdili smo da su isti organizovani u dve grupe, koje su me|usobno povezane. Naime, radi se o ekstremistima koji su se doselili (zamenili ku}e) sa podru~ja Slavonije, takozvani “Slavonski borci” i ekstremista iz redova SRS. Nosioci neprijateqske delatnosti iz grupe takozvani “Slavonski borci” su Miki} Nikola, zvani Kova~, wegov sin Predrag, Dmitrovi} Mile i Dmitrovi} Pero. Raspola`emo proverenim podacima da su ova lica u toku 1993. godine vi{e puta vr{ila pritisak na gra|ane nesrpske nacionalnosti u Morovi}u u ciqu iseqavawa istih. Ima indicija da su u~estvovali i u podmetawu eksplozivnih naprava na imawa gra|ana hrvatske nacionalnosti, a nekoliko puta su poku{ala napad na ku}u Okrugi} Stjepana iz Morovi}a. Tako je, prilikom jedne akcije “Slavonskih boraca”, slu~ajno ulicom nai{ao Mom~ilo Savi} iz Morovi}a i na ulici sreo Dmitrovi} Mileta i Miki} Nikolu, koji su ga upozorili da ne ide daqe, jer su ratnici iz Slavonije oti{li da izvr{e zadatak, te mo`e da nai|e na wih, da ga tada neko mo`e ubiti. Savi} je upozorewe shvatio kao {alu, te krenuo daqe. Nai{ao je na grupu koja mu je pretila klawem. Me|u ovim licima prepoznao je Dmitrovi} Peru (o ovome je informisana III uprava RDB MUP-a Republike Srbije, slu`benom bele{kom broj 1440/1, od 29. 10. 1993. godine). U razgovoru sa Okrugi}em isti nam je rekao da je nedugo zatim primetio nekoliko lica koja su bila u blizini wegove ku}e, te bacali kamewe na istu. ^uo je da je neko sa ulice viknuo: “Nemoj bacati bombu, odbi}e se od roletne”. Prepoznao je izme|u ostalih Dmitrovi} Mileta i wegovog sina Peru. Miki} Nikola je, u prisustvu Kaveyi} Antuna i Kaveyi} Alojza, pretio Horvat Peri rekav{i mu: “Mi smo imali skup{tinu MZ i raspravqali o tebi, te zakqu~ili da se mora{ iseliti u roku 8 dana ili }e ti ku}a biti minirana”. Horvata su nakon izvesnog vremena, po{to je odbio da seli, napala maskirana lica te mu nanela te{ke telesne povrede. Ima indicija da grupa ilegalno poseduje vatreno oru`je. U prilog tome mo`e se navesti ~iwenica da je Miki} Nikola, ili wegov
170

sin Predrag, za pravoslavni Bo`i} i Novu godinu pucao iz automatske pu{ke, kao i Dmitrovi} Pero iz pi{toqa. Izdiferencirali smo nosioce neprijateqske delatnosti iz redova SRS, te utvrdili da se radi o: Stjepanovi} Zlatku, zvanom Papagaj, Jovanovi} Pavlu, Utvi} Stevanu, zvanom Keca, Stambolija Zdravku, Simi} Simi, Jovi} Slobodanu, zvanom Kobac i Ru`i} Bla`imiru (doselio iz ^a~ka) – svi iz Morovi}a. Stjepanovi} Zlatko je predsednik MO SRS u Morovi}u, ekstremnog je pona{awa, lukav, nametnuo se kao vode}a li~nost me|u ~lanovima SRS u Morovi}u. Postoje osnovane sumwe da je u~estvovao u organizovawu i bacawu eksplozivnih naprava gra|anima hrvatske nacionalnosti. U vi{e navrata je komentarisao da bi Horvat Slavku trebalo baciti bombu, jer je usta{a. Horvatu su do sada ba~ene dve bombe, te je isti zbog ovoga odselio na podru~je Erdevika. Stjepanovi} i Jovanovi} su, u prethodnom periodu, otvoreno na zborovima gra|ana MZ Morovi} tra`ili iseqavawe Hrvata iz Morovi}a, zbog ~ega su dolazili u verbalne sukobe sa pojedinim me{tanima. Jovi} Slobodan, zvani Kobac, blizak je Stjepanovi}u i Jovanovi}u i mogao bi biti jedno od lica koje je bacalo bombe u dvori{te ku}e Horvat Vlatka. Kao li~nost je nestabilan, sklon naru{avawu javnog reda i mira, naro~ito kada je pod uticajem alkohola. Vi{e puta je registrovano wegovo uznemiravawe gra|ana hrvatske nacionalnosti u ulici Matije Gupca u Morovi}u. Predsednik MK u Morovi}u Wegovan Mirko podr`ava politiku ekstremista, “savetuju}i” Hrvate iz Morovi}a “da je do{lo takvo vreme i da se oni moraju seliti”. Pri tome im ~ini razne “usluge” u smislu sre|ivawa dokumentacije za selewe i iz toga sti~e materijalnu korist, odnosno napla}uje “usluge”. Pro{le godine, nedeqni list “Arena” objavio je ~lanak o Morovi}u u kojem se navodi da su glavni protagonisti “etni~kog ~i{}ewa u Morovi}u Stjepanovi}, Jovanovi} i Wegovan. Pored teksta objavqene su i fotografije pomenute trojice. Raspola`emo podacima da je u prole}e 1992. godine, zasad nepoznato lice iz RS, Simi} Simi i Stjepanovi} Zlatku donelo izvesnu koli~inu eksploziva. Procewujemo da bi u podmetawe eksplozivnih naprava mogao biti ume{an i Utvi} Stevan, zvani Keca, koji je kao dobrovoqac u~estvovao u borbenim dejstvima u Republici Hrvatskoj i da je postavqao minska poqa. Isti je ekstremnog pona{awa i zagovara tezu “o iseqewu Hrvata iz Morovi}a, jer su oni svi usta{e”. Na temequ dosada{wih saznawa, cenimo da ova lica poseduju ilegalno vatreno oru`je i eksploziv koje mogu koristiti za izvo|ewe
171

teroristi~kih akcija. S tim u vezi, potrebno je naglasiti da Stambolija Zdravko ilegalno poseduje pi{toq. Ne mo`e se zanemariti ni ~iwenica da pojedini ekstremisti imaju legalno vatreno oru`je (Simi} Simo i Utvi} Stevan – pi{toqe), te s obzirom na wihove karakterne osobine isto mogu zloupotrebiti. Registrovano je da ekstremisti iz redova SRS i “Slavonski borci” odr`avaju ilegalne sastanke u ku}i Dmitrovi} Mileta. Ne iskqu~uje se wihova povezanost i sa ekstremistima sa podru~ja RS i RSK, a lice koje odr`ava vezu verovatno je Ru`i} Bla`imir, koji je blizak sa obe grupacije. Ina~e, Ru`i} je pripadnik vojnih formacija RSK i boravi u Nijemcima, a odmor provodi u Morovi}u, gde mu `ivi porodica. Imaju}i u vidu navedene okolnosti, predla`emo da se izvr{e pretresi ku}a i drugih prostorija kod Stjepanovi} Zlatka, Jovanovi} Pavla, Miki} Nikole i Dmitrovi} Mileta, svi iz Morovi}a, i da se sa wima obavi informativni razgovor u prostorijama Centra u Sremskoj Mitrovici, po{to cenimo da }emo na taj na~in do}i do saznawa o eventualnim izvr{iocima podmetawa eksplozivnih naprava u Morovi}u i {ire. Podaci o licima: 1. Miki} Nikola, zvani Kova~, doselio 25. 12. 1992. godine iz Glo`|a, SO Dowi Mihoqac, stanuje neprijavqen u Morovi}u, Matije Gupca broj 40. 2. Miki} Predrag, sin Nikole, ro|en 12. 4. 1964. godine u Glo`|u, SO Dowi Mihoqac, Srbin, zaposlen u kafani “Astra” kao konobar, sa prebivali{tem u Morovi}u, Matije Gupca broj 40. 3. Dmitrovi} Mile sin Mihajla, ro|en 15. 3. 1947. godine u Kqai}evu, SO Sombor, Srbin, dr`avqanin SRJ, sa prebivali{tem u Morovi}u, Matije Gupca broj 11, doselio 11. 9. 1992. godine iz Gejzinaca, SO Dowi Mihoqac. 4. Dmitrovi} Pero, sin Mileta, isto je star oko 18 godina, stanuje neprijavqen u Morovi}u, u ulici Matije Gupca broj 11, doseqen na na{e podru~je 11. 9. 1992. godine iz Gejzinaca, SO Dowi Mihoqac. 5. Jovanovi} Pavle, sin Stojana, ro|en 29. 3. 1960. godine u Morovi}u, SO [id, Srbin, dr`avqanin SRJ, sa prebivali{tem u Morovi}u, Bosutska broj 127. 6. Stjepanovi} Zlatko, sin Bo{ka i Zlate, ro|en 10. 6. 1965. godine u Morovi}u, SO [id, Srbin, dr`avqanin SRJ, sa prijavqenim prebivali{tem u Morovi}u, Bosutska broj 13, stanuje neprijavqen u Bosutskoj broj 128. 7. Ru`i} Bla`imir, stanuje neprijavqen u Morovi}u, Proleterska broj 34, doselio na na{e podru~je iz ^a~ka polovinom 1992. godine.
172

8. Utvi} Stevan, zvani Keca, sin Qubana, ro|en 1. 2. 1956. godine u [odolovcima, SO Osijek, Srbin, sa prebivali{tem u Morovi}u, ulica JNA broj 22. 9. Stambolija Zdravko, sin Du{ana, ro|en 7. 5. 1961. godine u Morovi}u, SO [id, Srbin, dr`avqanin SRJ, sa prebivali{tem u Morovi}u, Proleterska broj 42. 10. Simi} Simo, sin \uke, ro|en 28. 10. 1961. godine u Morovi}u, SO [id, Srbin, dr`avqanin SRJ, sa prebivali{tem u Morovi}u, Proleterska broj 50. Ra|eno u 4 primerka Dostavqeno: 1 h RDB MUP R. Srbije – III uprava 1 h RDB MUP R. Srbije – V uprava 1 h OE 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Trbojevi} Milovan

MDVII
Resor dr`avne bezbednosti MUP Republike Srbije – V uprava – Beograd U prilogu akta dostavqamo vam Slu`benu bele{ku, koja se odnosi na aktivnost ekstremista na podru~ju sela Morovi}, SO [id. Za na~elnika Centra, Puni{a \uki} Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odeqewe – Obrenovac 71-0379 28. 2. 1994. godine

Slu`bena bele{ka – u vezi ilegalne trgovine oru`jem od strane Glumac Mihajla –
Dana 21. 2. 1994. godine obavili smo razgovor sa Glumac Vladimirom iz Beograda, ulica Maglajska broj 34, na okolnosti ilegalne kupovine oru`ja od strane wegovog pokojnog brata Glumac Mihajla.
173

U toku razgovora, Vladimir nam je izjavio da mu je, krajem 1991. godine, Mihajlo u stanu na navedenoj adresi pokazao jedan pi{toq crne boje, sa braon drvenom dr{kom, ~ije se marke Vladimir ne se}a. Za isti mu je rekao da ga je kupio od nekog automehani~ara iz Obrenovca, ne navode}i detaqe koliko je pi{toq platio i iz kojih razloga ga je kupio. Vladimir je jo{ nekoliko dana pi{toq vi|ao kod Mihajla, a {ta je on kasnije sa wim uradio nije mu poznato. Pretpostavqa da ga je nekom poklonio po{to je bio sklon davawu poklona svojim prijateqima. [to se ti~e automata “hekler”, (koji je Mihajlo kupio istog dana od istog prodavca – prim. op. radnika), Vladimir je izjavio da mu to navodno nije poznato, jer sa Mihajlom o tome nije nikada razgovarao. Mi{qewa smo da u navedenom razgovoru Vladimir po pitawu automata nije bio iskren, te da bi o istom trebalo obaviti razgovor sa suprugom pokojnog Mihajla, Pavlovi} Qiqanom. Prilog: Izjava Glumac Vladimira. Ra|eno u 4 primerka 1 h III uprava RDB MUP RS 1 h V uprava RDB MUP RS 1 h V odeqewu CRDB 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Momir Dragutinovi}

***
Zapisnik Ja, Glumac Vladimir, ro|en 12. 8. 1968. godine u Beogradu, op{tina Savski venac, od oca Dragoquba i majke Slobodanke, dev. Risti}, Srbin, dr`avqanin SRJ, po zanimawu student, zaposlen u video klubu “Cel­ li­ ni” ~iji sam i vlasnik, stalno nastawen u Beogradu, Maglajska 34, dana 21. 2. 1994. godine, u smislu ~lana 151, stav 2 ZKP, dobrovoqno dajem ovla{}enom slu`benom licu RDB MUP RS slede}u Izjavu Koliko se se}am, krajem 1991. godine, ta~nije oktobra ili novembra meseca, u o~ev stan na gorwoj adresi, do{ao je sada pokojni moj brat Glumac Mihajlo, koji je tada stanovao privatno na Sewaku. Tom prilikom u mojoj sobi pokazao mi je jedan pi{toq, ~ije se marke ne se}am, crne boje sa braon drvenom dr{kom. Za isti mi je rekao da ga je kupio od nekog automehani~ara iz Obrenovca, ne navode}i detaqe koliko je pi{toq platio i iz kojih razloga ga je nabavio.
174

Posle kra}eg nagovora Mihajlo je oti{ao u svoj stan odnev{i sa sobom pi{toq. Mislim da sam u naredna dva-tri dana navedeni pi{toq vi|ao kod Mihajla, ali {ta je kasnije on sa wim uradio nije mi poznato. Pretpostavqam da ga je nekom poklonio po{to je bio sklon davawu poklona svojim prijateqima. [to se ti~e automata “hekler” za koji mi se ovde predo~ava da ga je Mihajlo kupio istog dana kada i pi{toq, od istog prodavca, izjavqujem da mi to nije poznato jer sa bratom nikad o tome nisam razgovarao. Tako|e nije mi poznato {ta je Mihajlo mogao da uradi sa navedenim automatom. To je sve {to imam da izjavim, izjavu sam svojeru~no potpisao, svi moji navodi su ta~no uneti, priznajem je za svoju i kao takvu je potpisujem. Izjavu dao, Izjavu uzeo, Glumac Vladimir Dragutinovi} Momir

MDVIII
Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odeqewe – Obrenovac 71-0379 28. 2. 1994. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Podaci o izvoru saznawa: Pavlovi} Qiqana, ro|ena 12. 11. 1970. godine u Beogradu, od oca Dragi}a i majke Georgine, stalno nastawena u ulici Gandijeva broj 76, Novi Beograd. Razgovor obavqen na inicijativu operativnog radnika dana 21. 2. 1994. godine u Beogradu. Izvor u fazi proveravawa, podaci neprovereni. II Podaci o neprijateqskoj delatnosti: Radi se o ilegalnoj trgovini oru`jem pokojnog Glumac Mihajla iz Beograda. Izvoru je poznato da se Mihajlo u septembru 1991. godine zaposlio u Dafiment banci u Geneksovim apartmanima na Novom Beogradu, na radnom mestu referenta za isplatu osobqa zaposlenog u
175

Dafiment banci. Pored ovog posla, Mihajlo je za Dafinu radio i druge stvari kao {to je izno{ewe novca iz zemqe. Prema navodima izvora, to je radio na slede}i na~in: Dafina Milanovi}, kao vlasnik banke, odre|ivala je datum i vreme kada je trebalo devize izneti iz zemqe. Potom je u aktn ta{nu pakovala iznos od oko 20 miliona maraka u apoenima po 1.000 DEM koji je predavala Mihajlu. On je potom u automobilu, naj~e{}e “{evrolet”, sa voza~em i obezbe|ewem devize odnosio u Be~, gde je u jednom stanu, ~iju adresu je znao samo voza~, predavao Dafininom suprugu. Mihajlo je imao dogovor sa Dafinom da, ukoliko se devize prona|u na granici, ni po koju cenu ne ka`e da su Dafinino vlasni{tvo. Izvor daqe tvrdi da je Mihajlo na ovaj na~in u vremenu od septembra do kraja decembra 1991. godine 5-6 puta iznosio devize. Kao nagradu za obavqeni posao Mihajlo je od Dafine li~no dobio 200.000 DEM u “ke{u”. Od toga iznosa izvoru je poznato da je Mihajlo kupio 3 automobila: “reno 5 kampus”, yip “vitari” i yip “{evrolet”. Sem toga Mihajlo je dosta novca tro{io za kupovinu droge koju je navodno po~eo da koristi zbog straha prilikom prelaska granice. U daqem razgovoru, izvor nam je izneo da mu je poznato da je Mihajlo, krajem 1991. godine, jedna automat “hekler” i pi{toq “bereta” crne boje kupio. Sa navedenim oru`jem Mihajlo se fotografisao u svom stanu. (Fotokopija slike prila`e se uz slu`benu bele{ku – nap. op. radnika). Izvoru je daqe poznato da je pi{toq Mihajlu, u decembru 1991. godine, uzet u kafi}u “Nana” od izvesnog Kneleta dok je “hekler” prodao Dafininom zetu (mu` starije }erke) koji je radio u filijali Dafiment banke na Trgu Republike u Beogradu, za iznos od oko 2.000 DEM. Izvor tvrdi da je bio prisutan kada je Mihajlo, u leto 1992. godine, poku{ao od Dafininog zeta da naplati novac za prodaju “heklera”, ali da mu je isti rekao da tada ne sme ni{ta da mu da jer se pla{i da ga prate qudi iz DB, sa kojima je imao nekih problema. Dogovorili su se da Mihajlo po novac do|e slede}e nedeqe, kako je i bilo. Na kraju razgovora, izvor nam je preneo da je Mihajlo umro 23. 3. 1993. godine zbog uzimawa prevelike doze droge. III Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti: 1. Glumac Mihailo, ro|en 27. 6. 1970. godine u Obrenovcu, op{tina Obrenovac, od oca Dragoquba i majke Slobodanke, dev. Risti}, stalno bio nastawen u Rakovici, ulica Borska broj 36.
176

Lice umrlo 23. 3. 1993. godine u Rakovici. 2. Zet Dafine Milanovi} (mu` starije }erke) zaposlen u ekspozituri Dafiment banke na Trgu Republike. Bli`im podacima ne raspola`emo. IV Podaci o merama i radwama RDB: Nakon razgovora sa izvorom, uzeta je izjava na zapisnik. Izvor nam je tako|e dao fotografiju na kojoj pokojni Mihailo dr`i automat. V Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika: Dobijene podatke oko Mihailovog posla u Dafiment banci nismo bili u prilici da proverimo, ali smatramo da su interesantni i da zaslu`uju pa`wu na{e Slu`be. Kada je u pitawu trgovina navedenim oru`jem, o na~inu kupovine istog slu`bu smo informisali na{im slu`benim bele{kama o informativnom razgovoru od 4. i 9. 2. 1994. godine. Mi{qewa smo da treba identifikovati zeta Dafine Milanovi} i sa wim obaviti razgovor na okolnosti kupovine “heklera” od pokojnog Mihaila. Prilog: Izjava Pavlovi} Qiqane i fotokopija slike pokojnog Mihaila sa oru`jem. Ra|eno u 4 primerka 1 h III uprava RDB MUP RS 1 h V upravi RDB MUP RS 1 h V odeqewu CRDB 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Momir Dragutinovi}

***
Zapisnik Ja, Qiqana Pavlovi}, ro|ena 12. 11. 1970. u Beogradu, od oca Dragi}a i majke Georgine, dev. Jovanovi}, po narodnosti Srpkiwa, dr`avqanka SRJ, po zanimawu trgovac, vlasnica STR “Ozon” u ulici Me{trovi}evoj 34, dana 21. 2. 1994. u smislu ~lana 151, stav 2 ZKP, dobrovoqno dajem ovla{}enom slu`benom licu RDB MUP RS slede}u Izjavu Svog supruga, sada pokojnog Glumac Mihajla upoznala sam 1985. godine, jer smo zajedno i{li u Ugostiteqsku {kolu. Nakon upoznavawa jedno vreme smo se dru`ili, ali smo kasnije prestali da bi se,
177

krajem 1991. godine, po~eli ponovo da vi|amo. Pri~ao mi je da se u septembru 1991. godine zaposlio u Dafiment banci u Geneksovim apartmanima na Novom Beogradu, na radnom mestu referenta za isplatu osobqa zaposlenog u Dafiment banci. Tako|e mi je poznato da je kod sebe imao kqu~eve od kase u kojoj su ~uvane devize. Pored ovog posla, Mihajlo mi je kasnije u braku pri~ao da je za Dafinu radio i druge stvari, kao {to je izno{ewe novca iz zemqe. Naime, Mihajlov paso{ stajao je kod Dafine Milanovi}, koja je odre|ivala dan i vreme kada je trebalo novac izneti iz zemqe. To je ra|eno na slede}i na~in: po{to je moj pokojni suprug od Dafine dobio aktn ta{nu sa svotom od oko 20 miliona maraka u apoenima od po 1.000 DM, sedao bi u automobil, naj~e{}e “{evrolet” koji je vozio Dafinin voza~, dok bi iza i ispred wih bilo obezbe|ewe u dva automobila. Tako su putovali do ma|arske granice, gde bi se razdvajali, s tim {to bi odmah po prelasku nastavili zajedno da putuju sve do Be~a, gde je moj suprug predavao novac Dafininom suprugu, i to u nekom stanu ~iju adresu je znao samo voza~. Koliko je meni poznato, na ovakav na~in je izneo novac iz zemqe 5-6 puta, i to u periodu od septembra do kraja decembra 1991. godine. Tako|e mi je Mihajlo pri~ao da je imao dogovor sa Dafinom da, ukoliko ga na granici zaustave, ni po koju cenu ne ka`e da ima veze sa wom. Da ne bi bili sumwivi na granici, poznato mi je da su jednom prilikom sa sobom vodili neke muzi~are, te da su tom prilikom putovali kolima be~ke registracije. Drugi put, prevozili su navodno pampers pelene. Poznato mi je da je za ove poslove Mihajlo od Dafine li~no dobio oko 200.000 DM, koje je tro{io kupuju}i razne stvari. Izme|u ostalog, kupio je tri automobila i to “reno 5, kampus”, “vitaru” yip, “{evroletov” yip. Od 1. januara 1992. godine Mihajlo je dobio 2 meseca pla}enog odsustva i kada je to isteklo prestao je da radi u Dafiment banci jer mu je jedan ~ovek iz Dafininog obezbe|ewa, za koga znam da se zove Steva i da je pre radio u udbi, rekao da se skloni po{to je isuvi{e znao, a i pri~ao je o Dafininom poslovawu i li~nom `ivotu. Posle ovog upozorewa, Mihajlo se jedno vreme krio, smatraju}i da Dafina mo`e nekog platiti za wegovu likvidaciju. Poznato mi je, tako|e, da se Mihajlo drogirao dok je radio u Dafiment banci a meni je obja{wavao da je to radio zbog straha na prelasku granice. [to se ti~e oru`ja koje je imao Mihajlo, poznato mi je da je kupio jedan pi{toq “bereta”, crne boje i jedan automat “hekler” i to krajem 1991. godine. Sa ovim oru`jem Mihajlo se fotografisao, a ja posedujem tu fotografiju koju prila`em uz ovu izjavu. Navedeni pi{toq, po Mihajlovoj pri~i, uzet mu je u kafi}u “Nana” u decembru
178

mesecu 1991. od izvesnog Kneleta, dok je “hekler” Mihajlo prodao Dafininom zetu (mu` starije }erke) koji je radio u filijali Dafiment banke na Trgu Republike. Koliko je meni poznato Mihajlo je “hekler” prodao krajem 1991. godine za oko 2.000 DM, ali novac nije mogao da naplati do leta 1992. godine. Bila sam prisutna kada je Mihajlo jednom prilikom u Tr`nom centru na Trgu Republike poku{ao da od Dafininog zeta naplati novac, ali da mu je isti odgovorio da ne sme ni{ta da mu daje jer se pla{i da ga prate qudi iz DB, sa kojima je imao nekih problema. Dogovorili su se da Mihajlo po novac do|e slede}e nedeqe, kako je i bilo. Sem navedenog, poznato mi je da je krajem 1992. godine moj pokojni suprug na ime duga od 500 DM od izvesnog Lorana iz Obrenovca dobio jedan pi{toq “TT”. Me|utim, prilikom ~i{}ewa kod ku}e primetio je da se ne radi o novom pi{toqu pa je isti vratio Loranu. To je sve {to imam da izjavim, izjavu sam svojeru~no napisala, priznajem je za svoju i kao takvu je potpisujem. Izjavu dala, Qiqana Pavlovi} Izjavu uzeo, Dragutinovi} Momir

MDIX
Centar Resora DB U`ice I/Rusija 70-046 Dana 28. 2. 1994. godine

Slu`bena bele{ka radnika RDB
Gri{anov Aleksandar, ruski dobrovoqac na podru~ju Republike Srpske, aktivnost na planu {verca oru`ja i dr. Operativno sagledavaju}i bezbednosno interesantan kompleks ruskih dobrovoqaca, koji u~estvuju u ratu na podru~ju Republike Srpske, do{li smo do vrlo interesantnih podataka koji ukazuju da se deo ovih dobrovoqaca bavi kriminalnim radwama, a pored ostalog i {vercom oru`ja. Rasvetqavaju}i aktivnost Gri{anov Aleksandra na podru~ju Skelana, ranija saznawa su delimi~no potvr|ena, a do{li smo i do novih, kvalitetnih saznawa koja ukazuju da se ve}i deo ruskih dobrovoqaca, pored ostalog, ukqu~io i {verc oru`ja, koji ide linijom Republika Srpska – Beograd – Rusija. Saznawa koja smo dobili od Gri{anova ukazuju da se ruski dobrovoqci uglavnom regrutuju iz redova kriminalaca, koji su vi{e godina proveli po za179

tvorima u Rusiji, uglavnom prevejani kriminalci, koji po dolasku u jedinice VRS, istina, profesionalno odrade deo ratni~kih aktivnosti, a potom nastoje da pribave sebi materijalnu korist. Najlak{i put za to je preko {verca oru`ja i municije. Pored toga, vrlo su indikativne i nerazja{wene okolnosti boravka pojedinih dobrovoqaca na podru~ju Bugarske, a potom i ulazak bugarskih dobrovoqaca na podru~je Republike Srpske. U ra{~i{}avaju}em razgovoru sa Gri{anovim do{li smo do podataka da je i on pre ulaska u R. Srpsku proveo mesec dana u Bugarskoj u jednom hotelu. Taj boravak legendira navodnim ~ekawem vize za rad u Gr~koj. Gri{anov je u Jugoslaviju do{ao 1993. godine. Najpre je boravio na Palama, a potom se ukqu~io u ratne operacije VRS u rejonu Pra~e. Kratko vreme proveo je na vi{egradskom rati{tu, u sastavu Gora`danske brigade. Dok je bio na rati{tu u Pra~i, upoznao je izvesnog Ivanov Martina iz Bugarske, nastawenog blizu Varne, koji je boravio na podru~ju Pala, vratio se u Bugarsku i sa sobom doveo jo{ jednog Bugarina, kome Gri{inov ne zna ime. Gri{inovu je poznato da je Ivanov, zajedno sa jo{ jednim Rusom, ukrao tri automatske i jednu snajpersku pu{ku sa optikom. Ove pu{ke su ukrali u nasequ Pra~a. Komandant ruskih dobrovoqaca u Pra~i bio je izvesni Karabeqin Vladimir. On je kratko boravio na ovom rati{tu. Me|utim, po povratku za Rusiju Vladimir je ukrao tri automatske pu{ke i jo{ neki novac u iznosu od oko 300 DM. Gri{anovu je Karabeqin pri~ao, prilikom wihovog susreta u Zvorniku, da ako se budu tra`ile automatske pu{ke da zna da ih je on uzeo. Na podru~ju sarajevskog rati{ta bio je izvesni Sa{a, ruski dobrovoqac, koji je poginuo u Sarajevu. Prethodno rati{te bilo mu je Skelani. Za vreme boravka u Skelanima, Sa{a je u dvori{tu ku}e, gde su stanovali ruski dobrovoqci, zakopao nekoliko automatskih pu{aka, a pored yamije u Dobraku druga grupa Rusa zakopala je oko 20 pu{aka. Sve aktivnosti ruskih dobrovoqaca, posebno kada se radi o {vercu oru`ja, kontinuirano su se obavqale preko Zaharov Nikolaja, ruskog dobrovoqca, ina~e jednog vrsnog ratnika koji je rodom iz Ukrajine. Zaharov je du`e vremena proveo na vi{egradskom rati{tu, zatim u Skelanima. Za vreme boravka u Skelanima uglavnom se bavio, prema najnovijim saznawima, {vercom oru`ja. Oru`je je preno{eno do Subotice, a u Subotici je prodavano Rusima koji rade po pijacama ili je po wima spremano za Rusiju. Od svih oru`ja u Rusiji su najvi{e na ceni pi{toqi TT i “{korpioni”. To se prodaje po nekoliko hiqada maraka, uglavnom mafiji. Prema tvr|ewu Gri{ano180

va, prilikom napada na beli dom, odnosno ruski parlament, prona|eno je naoru`awe kod branilaca parlamenta, koje poti~e sa bosanskog rati{ta i uglavnom su ga nosili dobrovoqci, koji su bili na ovom rati{tu, a deo wih je tada poginuo. Zaharov je u Skelanima zadwi put boravio 8. januara o.g. U kontaktu sa Gri{anovim izjavio je da }e, najverovatnije, da ide za Ju`noafri~ku Uniju, a kod sebe je imao ve}u koli~inu novca. Pomiwao je da mu supruga i deca `ive u Nema~koj i da se ne iskqu~uje mogu}nost da ide i za Nema~ku. Ruski dobrovoqci ostvarili su brojne kontakte sa na{im gra|anima na podru~ju Beograda, posebno Stare i Nove Pazove. Glavno mesto sastajali{ta u Staroj Pazovi je toples bar “^ardak”, gde ina~e rade Ruskiwe. Kao veze pomiwu se izvesna Ruskiwa Lena i wen mu` Rade. Pored we, kao vrlo indikativna veza pomiwe se i Bogdanov Evgenija, zvana @awa, koja je tako|e bila u dobrovoqcima, a sada `ivi na podru~ju Pazove. @awa je bliska veza Zaharova i sa wim je do{la na bosansko rati{te. Kao mesto sastajali{ta pomiwe se i kafe bar “Ris” u Novoj Pazovi, kao i jedan toples bar u [apcu. Oru`je koje se {vercovalo uglavnom je i{lo preko ovih veza, daqe ka Rusiji. Pregledom dokumentacije kod Gri{anova do{li smo i do brojeva telefona wegovih veza na podru~ju SRJ, odnosno Pazove, i to: – Sa{a 022/332-529 – Marina 022/336-684 – Verica 022/333-205 – Mi{a 022/333-076 – Milo{ 022/335-014 – Duri} Neboj{a 022/335-081 – Mrki} Jovica 022/332-125 – Rita i Mi{a 022/354-842 – Rade i Lena 022/335-445 – Bata 022/337-135 – Bata i @awa 022/311-070 Gri{anov je sklopio brak u crkvi u Beogradu sa \ura{kovi} Radmilom, od oca Dragi{e i majke Marije, dev. ]iri}, ro|ena 10. 9. 1958. godine u Beogradu, op{tina ^ukarica, nastawena u nasequ @arkovo, ulica Dimitrija Avramovi}a broj 4, razvedena, ima sina od 15 godina, bila pripadnik srpskih dobrovoqaca, prvo na prostoru Vi{egrada, a potom u Skelanima. Stan \ura{kovi} Radmile je jedan od punktova gde se sastaju ruski dobrovoqci i preko we se sklapaju prijateqstva Rusa i na{ih gra|ana na podru~ju Beograda i {ire.
181

Po{to se Gri{anov na podru~ju Skelana bavio raznim kriminalnim radwama, kra|om tehni~ke robe i sl., on i wegova supruga Radmila su proterani iz Republike Srpske i sada se nalaze u Beogradu. Gri{anov je, decembra pro{le godine, boravio u ambasadi Kanade u Beogradu, a razlog boravka je navodno iseqewe u Kanadu i raspitivawe za mogu}nosti ulaska u Kanadu. Analizom svih veza na podru~ju Pazove i Beograda cenimo da je najinteresantnija Evgenija Bogdanova, koja radi u Novoj Pazovi u toples baru “Ris”. Radila je na podru~ju [apca, tako|e u jednom toples baru i uglavnom ceo boravak i kretawe ruskih dobrovoqaca na ovom prostoru vrti se oko Bogdanove. Prema tvrdwi Gri{anova, ona je glavni punkt za {verc oru`ja prema Rusiji i svi, odnosno glavni {vercerski kanal iz Republike Srpske ka Rusiji ide preko we. Napomena: Gri{anov Aleksandar, od oca Anatolija, ro|en 14. 7. 1972. godine u mestu Harkov, Ukrajina, poseduje li~nu kartu br. 84/93 izdatu od SJB Pale, gde mu je odre|en mati~ni broj 1407972173130, i paso{ br. BHA 032824, izdat 8. 9. 1993. godine od strane SJB Sokolac. Zaharov Nikolaj, ro|en 18. 4. 1959. godine u Ivanovek Serov, Ukrajina, poseduje li~nu kartu br. 42/93 izdata od SJB Pale, prijavqen na adresi: Pra~a 178, Pale. Kucano u 5 primerka Dostavqeno: 1 h RDB MUP RS – I uprava 1 h RDB MUP RS – V uprava 2 h ovom centru RDB 1 h RDB MUP RS – III uprava Operativni radnik, Mikajlo Luki}

MDX
Centar Resora DB – III uprava 5-026 Dana 3. 3. 1994. godine Kraqevo

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Bucalo Radovan, iz Zenice, bio osu|en na 12 godina zatvora od Vojnog suda u Zenici, oktobra 1993. godine razmewen u Qubinom Hanu kod Turbeta, nalazi se u Mataru{koj Bawi.
182

Razgovor obavqen 24. 2. 1994. godine na inicijativu operativnog radnika. Izvor u fazi proveravawa – podaci neprovereni. II Veza: Informacija CRDB Kraqevo broj 259/1, od 23. 2. 1994. godine, dostavqena III upravi RDB MUP Republike Srbije. Izvor je, kao predsednik ogranka SDS za MZ Raspoto~je u Zenici, pred po~etak rata u biv{oj BiH, po nalogu SDS obilazio srpska doma}instva i upozoravao ih da be`e iz Zenice, jer u slu~aju rata Srbi bi se na tom podru~ju na{li u nezavidnom polo`aju. Pojedinci Srbi su upozorewe izvora shvatili neozbiqno i maltene do~ekivali su izvora, sa grdwom. Tako na primer Veseqko Da~i}, penzioner, radio je u @eqezari, reagovao je re~ima “Radovane, ne be`i, nemoj to da radi{, ja sam ve}i Srbin od tebe”. Sli~no je reagova i Veseqkov brat Ne|o Da~i}. Kada je trebalo da se evakui{e garnizon iz Zenice, izvor je dobio zadatak od komande garnizona da prona|e broj voza~a koji bi vozili kamione sa opremom. S tim u vezi, obratio se Mi{u Cvijeti}u, sada radi u SUP-u Bijeqina kao voza~, koji je reagovao re~ima: “Be`i, kako te nije stid da me budi{ u ovo doba no}i” i nije prihvatio. Tako|e nisu prihvatili da voze vojne kamione slede}i Srbi iz Zenice: Bijeli} \ure \oko, Mi~i} Riste Risto, sada `ivi u G. Milanovcu i radi kao voza~ autobusa, Mi~i} Riste Petko, Jankovi} Borka Nikola, uhva}en od HVO i razmewen. Jedini iz izvorove MZ prihvatio je da vozi vojni kamion Sekuli} Todora @eqko, sada se nalazi u Bijeqini. Prema re~ima izvora, Stankovi} Petko iz Zenice, radio je zajedno sa izvorom u Po{ti 2 na `elezni~koj stanici. Izvoru je na sudu predo~ena izjava Stankovi}a u kojoj je stajalo da je izvor bio predsednik ogranka SDS-a, da je nagovarao Stankovi}a da se u~lani u SDS, da je pravio spiskove za dodelu naoru`awa, da je sve to i{lo preko izvora, i da on nije hteo da uzme oru`je. Petko je ostao u Zenici, radi i daqe u Po{ti 2, a wegov sin Stankovi} Marinko radi kao stra`ar u KPD, ~iji je upravnik Kobilica Kemal. Udovi~i} Stani{e Milenko, iz Zenice, radio na `eleznici, stanovao je u MZ Raspoto~je u ulici Hasana Brki}a, tako|e je dao izjavu protiv izvora. Milenko je bio u logoru i oti{ao je u razmenu. Prema izvoru, Udovi~i} nikada nije hteo da se u~lani u SDS. Bo{kovi} \oke \oko, iz Zenice, radio je na `eleznici kao kontrolor, nije hteo da se u~lani u SDS. Kada je izvor postavqen od Se183

kretarijata za narodnu odbranu Zenice da vodi mobilizacijske poslove, \oko Bo{kovi} je u SNO-e negodovao, govore}i kako su mogli da izvoru daju da radi te poslove, kad on vodi SDS. Bo{kovi} \oko sada `ivi u [amcu. \uri} Pero bio je predsednik MZ Raspoto~je, a radio je kao voza~ u vatrogasnom dru{tvu. Pero je stalno postavqao pitawe {ta to SDS radi bez i mimo wega. Izvor smatra da je Pero znao za jednu podelu oru`ja u Drivu{i, pa je obavestio SUP. U momentu kada je vojska delila Srbima oru`je, pojavili su se u Drivu{i pripadnici SUP-a i tada je vojska morala da otvori vatru na wih po nare|ewu komandanta garnizona Tomislava [ip~i}a. Izvor tako|e sumwa da je \uri} Pero odao SUP-u dosta stvari o aktivnostima SDS. Sada se nalazi u Modri~i. Magazinovi} Milan, otpravnik vozova u Drivu{i kod Zenice, ostao je da `ivi i radi tamo. Magazinovi} je, prema re~ima izvora, dobio stan od “Patriotske lige”, odnosno wenog komandanta Ibrahima Puri}a. Taj stan je ranije pripadao Perovi} Gli{i, otpravniku vozova u Drivu{i, koji se sada nalazi u Vrbawi kod Bawaluke. Izvor sumwa da je Magazinovi} bio dou{nik Ibrahima Puri}a. Naime, Magazinovi} je izjavio da je dobio oru`je od izvora, kao i to da su svi Srbi koji su bili na spisku kod izvora dobili oru`je. Kada je Ibrahim Puri} saslu{avao izvora, pitao ga je za Magazinovi}a, kao i za Jawu{i} Lazara i wegovog sina Stojka, kod kojih su ~esto navra}ali pripadnici “Patriotske lige”. Jawu{i} Stojko sada se nalazi u Doboju, a wegov otac u Bijeqini gde ga je izvor li~no video. III Puri} Ibrahim, komandant “patriotske lige” u Zenici Kobilica Kemal, upravnik KPD u Zenici Da~i} Veseqko, iz Zenice, penzioner Da~i} Ne|o, iz Zenice Cvijeti} Mi{o, iz Zenice, sada radi u SUP Bijeqina kao voza~ Bijeli} \ure \oko, iz Zenice Mi~i} Riste Risto, iz Zenice, sada `ivi u Gorwem Milanovcu, gde radi kao voza~ autobusa Mi~i} Riste Petko, iz Zenice Jankovi} Riste Rajko, iz Zenice Da~i} Borka Nikola, iz Zenice, uhva}en od strane HVO i razmewen Stankovi} Petko iz Zenice, sada radi u Po{ti 2 na `elezni~koj stanici u Zenici, dao izjavu koja tereti izvora
184

Stankovi} Marinko, iz Zenice, sin Stankovi} Petka, radi kao stra`ar u KPD Zenica Udovi~i} Stani{e Milenko iz Zenice, radio je na `eleznici, dao izjavu koja tereti izvora, bio u logoru i razmewen Bo{kovi} \oke \oko, iz Zenice, radio na `eleznici kao kontrolor, sada se nala`i u [amcu \uri} Pero, iz Zenice, bio predsednik MZ Raspoto~je u Zenici, koji je, prema izvoru, davao SUP-u podatke o aktivnosti SDS, sada se nalazi u Modri~i Magazinovi} Milan, iz Zenice, otpravnik vozova u Drivu{i, ostao da `ivi tamo, prema izvoru dobio stan od “Patriotske lige”, koji je ranije pripadao Perovi} Gli{i Jawu{i} Lazar, iz Zenice, kod wega su ~esto navra}ali pripadnici “Patriotske lige”, sada se nalazi u Bijeqini Jawu{i} Stojko, iz Zenice, sin Jawu{i} Lazara, sada se nalazi u Doboju. IV Obavqen razgovor sa izvorom. Druge mere i radwe nisu preduzimane. V Sa izvorom smo razgovarali ranije na okolnosti wegovog hap{ewa i su|ewa kao aktiviste SDS-a i na te okolnosti uzeli izjavu po ZKP. U ponovnom razgovoru `eleli smo da pro{irimo saznawa o situaciji u Zenici, me|utim, izvor je godinu i vi{e dana proveo u zatvoru, tako da je bio van doga|aja za to vreme. Podaci koji se odnose na pona{awe pojedinih Srba u Zenici, pred po~etak rata u biv{oj BiH, zaslu`uju pa`wu, pa smo mi{qewa da sa ovim podacima treba upoznati slu`be bezbednosti Republike Srbije. Radimo na bli`oj identifikaciji Mi~i} Rista koji se, prema navodima izvora, nalazi u Gorwem Milanovcu i sa wim }emo obaviti razgovor. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 2 h CRDB Kraqevo Operativni radnik, Milan Spaji}
185

MDXI
Centar resora DB III uprava – mus. ekst. 5-036 Dana 7. 3. 1994. godine Kraqevo

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Pup~evi} Momir, ro|en 8. 4. 1965. godine u Slavonskom Brodu, od oca Blagoja, pre rata u biv{oj BiH radio kao ekonomista u fabrici bojlera “Nebo{” u Bosanskom [amcu, rawenik, na le~ewu u Ribarskoj Bawi kod Kru{evca. Razgovor obavqen na inicijativu operativnog radnika, dana 2. 3. 1994. godine, u vremenu od 11 – 12 sati u Ribarskoj Bawi. Sa izvorom do sada nije razgovarano. Izvor nepouzdan – podaci neprovereni. II Podaci se odnose na ekstremnu aktivnost muslimanskih ekstremista na podru~ju Bosanskog [amca. Odmah po izbijawu ratnih sukoba u biv{oj BiH, izvor je dobrovoqno pristupio srpskim jedinicama koje su se u Bosanskom [amcu samoorganizovale za odbranu grada. Bio je vojnik u interventnoj ~eti na koridoru [amac–Ora{je. Na potezu Grebnice rawen je krajem 1992. godine. U tom vremenu muslimani i Hrvati su zajedni~ki nastupali u borbama protiv srpskih jedinica. Hrvatske jedinice je predvodio Grga Avramovi}, rodom iz \akova, star oko 50 godina, ranije je komandovao hrvatskim jedinicama u okolini Sombora i Bjelovara. Muslimanskim jedinicama je komandovao brat od strica Alije Izetbegovi}a, Izetbegovi} Izo, star oko 55 godina, ranije radio kao predsednik Izvr{nog saveta SO Bosanski [amac i jedan od glavnih organizatora SDA za [amac. Po re~ima izvora, Izo je u jednoj akciji bio zarobqen, krajem 1992. godine, a kasnije zamewen za nekog visokog oficira vazduhoplovstva JNA. Sada je negde u Hrvatskoj. Jedan od ozlogla{enih komandanata “zelenih beretki” bio je i Izetbegovi} Adis, sin Izetbegovi} Iza, koji je pre rata bio komandir ~ete rezervnog sastava milicije, star oko 30 godina. On je sa svojim qudima odmah po po~etku sukoba napao jednu grupu Srba koja se
186

vra}ala sa sahrane u Bosanskom [amcu, kojom prilikom je nekoliko qudi ubijeno. U ~eti Izetbegovi} Adisa, kao komandiri bili su i Namik N. iz Bosanskog [amca, pre rata radio kao profesor fizi~kog vaspitawa u sredwoj {koli u [amcu, kao i Mane N. biv{i advokat iz [amca, star oko 45 godina, jedan od prvih i najekstremnijih ~lanova SDA [amca. III Avramovi} Grga, rodom iz \akova, star oko 50 godina, komandant hrvatskih jedinica na podru~ju Bosanskog [amca. Izetbegovi} Izo, star oko 55 godina, brat od strica Alije Izetbegovi}a, komandant muslimanskih jedinica u Bosanskom [amcu. Izetbegovi} Adis, sin Izetbegovi} Ize, star oko 30 godina, rodom iz [amca, komandir ~ete milicije muslimanskih jedinica. IV Osim obavqenog razgovora sa izvorom druge mere i radwe nisu preduzimane. V Izvor je instruiran da prilikom odlaska u rodno mesto produbi navedena saznawa, po{to namerava da narednih dana ode na nekoliko dana u posetu svojoj porodici, kao i da poku{a da do|e do novih saznawa od interesa za Slu`bu. Mi{qewa smo da izvod iz slu`bene bele{ke o pomenutim licima treba dostaviti nadle`nim organima Republike Srbije. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 2 h CRDB Kraqevo Operativni radnik, Miqojko Tamburi}

MDXII
Centar Resora DB III uprava – mus. ekst. 5-058 Dana 7. 3. 1994. godine Kraqevo
187

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Stankovi} Nenad, ro|en 18. 2. 1946. godine u Zavidovi}ima, od oca Janka, zaposlen kao bravar u “Krivaji”, nalazi se na le~ewu u Ribarskoj Bawi. Razgovor obavqen na inicijativu operativnog radnika, dana 2. 3. 1994. godine, u vremenu od 12,00 do 13,00 sati u Ribarskoj Bawi. Sa izvorom do sada nije razgovarano. Izvor nepouzdan, podaci neprovereni. II Podaci se odnose na aktivnost muslimanskih ekstremista na podru~ju op{tine Zavidovi}i. U razgovoru, izvor je pru`io slede}a saznawa: “Posle izbijawa rata na prostoru biv{e BiH, izvor se dobrovoqno prikqu~io odbrani srpskih sela od muslimanskih jedinica, koje su predvo|ene komandantom Refik Lendom, starim 45 godina, rodom iz Zenice. Refik je poznati muslimanski nacionalista – ekstremista, koji se me|u prvima prikqu~io SDA. Isti je vrlo ekstreman i kao takav je, i pre izbijawa rata, ~esto izazivao ekscese sa Srbima. U borbi, krajem 1993. godine, pod Refikovom komandom bilo je oko 500 muslimanskih boraca. Najekstremniji me|u wima su: Brkovi} Aziz, star oko 40 godina iz Gostovi}a, SO Zavidovi}i, trgovac. Aziz je prilikom sahrane jednog srpskog borca sa grupom muslimana maltretirao Srbe u sprovodu i istima nije dozvolio da pokojnika sahrane, zatim, [porer Josip, star oko 45 godina, nastavnik fizi~kog vaspitawa u Zavidovi}ima, Slovenac, o`ewen muslimankom. [porer se odmah po izbijawu rata prikqu~io muslimanskim formacijama. Star~evi} Rasim, star oko 40 godina iz Zavidovi}a, biv{i komandant TO. U Zavidovi}ima je pre izbijawa rata propagirao mr`wu prema Srbima i kao takav veoma je ekstreman. \er|i} Mehmed, star oko 40 godina, u Zavidovi}ima je, jo{ pre rata, propagirao mr`wu prema Srbima, kao i Bratanovi} Mujo, star oko 45 godina, rodom iz Krivaje, SO Zavidovi}i, tako|e vrlo ekstreman. Izvor daqe isti~e da se muslimani naoru`avaju od pripadnika UNPROFOR-a lociranih na podru~ju Ozrena, koji muslimanima otkrivaju i polo`aje srpskih vojnika, {to II ozrenskoj brigadi ote`ava uo~avawe prostora va`nog za Srbe. Izvor daqe isti~e da ustupawe teritorija muslimanima koje kontroli{u Srbi, na insistirawe Zapada, srpske borce demorali{e i ~ini nezadovoqnim, jer su iste krvare}i osvajali.
188

III Lendo Refik, star oko 45 godina, rodom iz Zenice, ekstremni ~lan SDA, komandant muslimanske jedinice koja broji oko 500 vojnika, a ratuje na podru~ju op{tine Zavidovi}i. Brkovi} Aziz, star oko 40 godina, rodom iz Gostovi}a, SO Zavidovi}i, prilikom sahrane jednog srpskog borca presreo je Srbe u sprovodu i sa jo{ nekoliko muslimana iste je maltretirao. [porer Josip, star oko 45 godina, Slovenac, nastavnik fizi~kog vaspitawa u Zavidovi}ima, o`ewen muslimankom, odmah po izbijawu rata pri{ao je muslimanskim formacijama, u borbi protiv Srba. Star~evi} Rasim, star oko 40 godina, iz Zavidovi}a, biv{i komandant TO u Zavidovi}ima, jo{ pre rata propagirao je mr`wu prema Srbima. \er|i} Mehmed, star oko 40 godina iz Zavidovi}a, pre rata propagirao mr`wu prema Srbima. Bratanovi} Mujo, star oko 45 godina, iz Krivaje, SO Zavidovi}i, pripadnik je muslimanskih formacija, vrlo je ekstreman. IV Osim obavqenog razgovora sa izvorom, druge mere i radwe nisu preduzimane. V Ocewujemo da je izvor i pored toga {to su podaci neprovereni bio iskren, te mu mo`emo verovati. Pomenuta lica zaslu`uju pa`wu RDB, jer se radi o pripadnicima muslimanskih vojnih formacija koje su neposredno u~estvovale u genocidu nad srpskim `ivqem u biv{oj BiH. Mi{qewa smo da bi raspolo`iva saznawa trebalo ustupiti na kori{}ewe nadle`nim organima Republike Srpske. Kucano u 4 primerka 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 2 h CRDB Kraqevo Operativni radnik, Neboj{a ^oli}

MDXIII
MUP Srbije RSDB
189

V uprava Centar za mikrofilm 17. 3. 1994. godine Fond PDD Dokument, evidencioni broj: 9456619 Po~etna pozicija:: 00452C08 Krajwa pozicija:: 00452C10 Delovodni broj dokumenta:: 13350 Broj snimaka:: 3 Centar RDB Ni{ Ekstremizam 73 027 10. 3. 1994. godine

Izve{taj o rezultatu primene mere tajne kontrole telefonskih razgovora
Na osnovu Odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije sl. SU I­br. 16/94 od 2. 2. 1994. godine, primewuje sa operativno-tehni~ka mera TKTR koje sa telefona broj 718-725 u Ni{u, obavqa An|elkovi} Zoran, ro|en 23. 10. 1961. godine u Boru, od oca Velibora i majke Lenke \oki}, Srbin, dr`avqanin SRJ, po zanimawu konobar, zaposlen u saobra}ajnom preduze}u “Ni{-ekspres”, sa prebivali{tem u Ni{u, ulica Ulciwska broj 9. Primenom ove mere, dana 7. i 8. 3. 1994. godine, registrovani su bezbednosno interesantni kontakti, koji zaslu`uju daqu pa`wu i daqe sagledavawe ekstremne aktivnosti An|elkovi} Zoran, za koga sa na nivou CRDB Ni{ vodi PO, jer je isti jedan od organizatora i aktivista ekstremne grupacije “Srpski otaybinski savez”, organizacije ilegalnog – teroristi~kog karaktera sa elementima paravojnog, odnosno parapolicijskog organizovawa i ilegalnog naoru`avawa. Dana 7. 3. 1994. godine, An|elkovi} Zoran je ostvario telefonski kontakt sa vi{e lica, izme|u ostalog i sa Zoranom Dra`ilovi}em iz Beograda, poku{avaju}i da do|e do telefonskog broja Qubi{e Petkovi}a iz Beograda, biv{eg predsednika Skup{tine Srbije, u ~emu nije uspeo. Sa istim ciqem, An|elkovi} se obratio i Dini} Nikoli, ro|en 16. 12. 1947. godine u Ni{u, od oca Du{ana, sa prebivali{tem u Ni{u, ulica V. Nazora 10, potpredsedniku GO S^P u Ni{u, iznev{i mu svoju nameru da, s obzirom da se “Srpski otaybinski savez” Dra190

goslava Bokana raspao i prekinuo sve svoje aktivnosti, nakon {to je potre{en sav novac dobijen od emigracije, a po{to se Dragoslav Bokan, ucewen od DB, pasivizirao planira da pristupi novoj stranci koju osniva Qubi{a Petkovi} i da bi bio wen osniva~ u Ni{u. Dini} je An|elkovi}a odgovorio od ove namere, savetuju}i ga da se obrati Vaki} Branislavu, OO kod CRDB Ni{ po ekstremizmu, sa molbom da se vrati u S^P. Tom prilikom An|elkovi} je zamolio Dini}a da urgira kod rukovodstva “Ni{-ekspres” jer se protiv wega vodi disciplinski postupak i preti mu prekid radnog odnosa, zbog pronevere i pijanstva na radnom mestu. Dana 8. 3. 1994. godine, An|elkovi} se obratio Vaki} Branislavu sa molbom da bude vra}en u S^P, iz kog je istupio 1992. godine. Vaki} je prihvatio ovaj An|elkovi}ev zahtev, rekav{i mu da napi{e pisanu molbu za povratak u S^P i SRS koja }e biti pozitivno re{ena. Imaju}i u vidu da je An|elkovi} Zoran bio jedan od osniva~a i najekstremnijih ~lanova S^P u Ni{u i bliska veza Baki} Branislava, kao i daje obavqao funkciju portparola za {tampu ove ekstremne grupacije, a daje u`ivaju}i puno Vaki}evo poverewe u tom periodu sa ovim u~estvovao i u poslovima ilegalnog nabavqawa i trgovine oru`jem, u narednom periodu intenzivno }e se sagledavati wihova ekstremna delatnost. Kucano u 3 primerka: 1 prim. RDB MUPRS – III­uprava 1 prim. RDB MUPRS – V uprava 1 prim. Centar RDB Ni{ Operativni radnik, Bojan Pavi} Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina: Saglasan Pomo}nik na~elnika, Krasomir Risti}

MDXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odelewe – Stari grad 71-0520 14. 3. 1994. godine
191

Slu`bena bele{ka
– Podaci se odnose na komentare i kontakte sa ~lanovima Vlade Republike Srpske Krajine – Od na{eg sasvim pouzdanog izvora do{li smo do podataka da je, dana 4. 3. 1994. godine, Milan Babi} kontaktirao sa Borivojem Ra{uom vezano za mogu}i politi~ki rizik oko zapo~etog ekonomskog programa. Po navodima izvora, Ra{uo je tim povodom istakao da Vojislav [e{eq procewuje da }e ekonomski program trajati dva do tri meseca, pri ~emu je podvukao da u ~itavoj stvari nije problem Avramovi} koji, po wegovoj proceni, ne mo`e biti obmanut, ve} da su problem drugi qudi koji to ne vide i koji su spremni da i u ovom trenutku svoju profesiju podmetnu pod okriqe vlasti, kao i nekada. Ra{uo je u nastavku naveo da ti isti qudi nisu u stawu da ka`u da je to “Dafina plus Jezda na kub”. Tako|e je istakao da drugi ne}e da ulaze u politi~ki rizik oko procene programa, jer ne znaju {ta je to. U nastavku razgovora, izvor nam je preneo da se Babi} interesovao da li \in|i} ulazi u vladu, te da li se DEPOS raspao, na {ta mu je sagovornik uzvratio da \in|i} ne ulazi u vladu, kao i to da SPO jo{ uvek funkcioni{e. Po re~ima izvora, Babi} je informisao Ra{ua o aktuelnim doga|ajima u Republici Srpska Krajina, pri ~emu mu je prepri~ao doga|aje sa Skup{tine i pozivawe Marti}a na ~lan 78 o vanrednom stawu, pa shodno sa tim, naredio je da TV prekine snimawe Skup{tine, {to, po Babi}evim re~ima, predstavqa diktaturu i ludilo. Kucano u 4 primeraka Dostaviti: 2 h II upravi RDB MUP RS 1 h V odeqewe CRDB 1 h op. radniku Operativni radnik, Vladimir Ninkovi}

MDXV
CRDB Leskovac – Ekstremizam 14. 3. 1994. godine OA “Tomson”
192

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1. Sadikovi} Reyepa Sulejman, ro|en 6. 3. 1952. godine u Tupalu, [iptar, o`ewen, zemqoradnik, stalno nastawen u Tupalu. Razgovor obavqen 18. 3. 1994. godine, u ve~erwim ~asovima, u slu`benim prostorijama na inicijativu operativnog radnika. Izvor se prvi put koristi po pitawima i zadacima interesantnim za RDB. Izvor nepouzdan – podaci u fazi proveravawa. 2. Podaci u bele{ci odnose se na nelegalnu nabavku i preprodaju vatrenog oru`ja zbog ~ega je Sadikovi} Sulejmanu, od strane radnika OUP-a Medve|a, podneta krivi~na prijava zbog osnovane sumwe da je u~inio krivi~no delo iz ~lana 33, stav 3 a u vezi stava 1 i 2 Zakona o oru`ju i municiji. Tokom razgovora izvor je izneo slede}e: “Negde avgusta meseca 1992. godine, izvor se susreo sa Sadikovi} Ruhanom, svojim ro|akom, koji mu je ponudio da mu proda automat. Kako su se sporazumeli o kupoprodaji, nakon nekoliko dana, Ruhan je izvoru doneo ku}i automat “{majser” i prodao mu ga za 1.700 DM, a koji su isprobali u {umi. Nakon toga, prilikom ponovnog susreta, Ruhan je izvoru ponudio pi{toq “CZ” 7,65 mm koji je ovaj i kupio za 700 DM. Nakon tri meseca od prve kupoprodaje, Ruhan je izvoru ponudio i automatsku pu{ku na{e proizvodwe, a koju je izvor kupio za 1.300 DM, a do primopredaje je do{lo blizu Ruhanove ku}e. Nakon ovih kupoprodaja, izvor poku{ava da se otarasi “{majsera” i “sedmice” pa stupa u kontakt, na pijaci u Medve|i, sa Bajramovi} Bajramom iz Kapita i nudi mu ih, ali je Bajram pristao da kupi samo pi{toq za 1.000 CHF. Do primopredaje je do{lo kod izvorove ku}e. Prilikom slede}eg susreta, Ruhan je izvoru ponudio dva “tetejca”, a po{to su se o kupoprodaji dogovorili, nakon izvesnog vremena, pi{toqe je izvoru doneo Ruhanov ro|eni brat Limon i prodao mu ih po 800 DM. Tom prilikom, izvor je Limonu rekao da bi kupio za sina nov “tetejac” i da Limon vidi sa Ruhanom da mu ga nabave. Prilikom svog slede}eg dolaska u rodno Tupale, Ruhan je doneo “tetejac” i proda ga izvoru za 1.000 DM. Zadwa kupoprodaja izme|u Ruhana i izvora bila je kada je Ruhan izvoru prodao karabin 8h57 sa 300 metaka za 1.200 DM. Nakon svih ovih nabavki, kod izvora ku}i dolazio je Alija Bajramovi}, iz Kapita, radi zamene municije. Tom prilikom oni su se
193

dogovorili o kupoprodaji karabina za 1.500 CHF i “tetejca” za 1.000 CHF, a iste je Alija preuzeo u izvorovoj ku}i. Drugi “tetejac” izvor je prodao Pajazitovi} Asanu iz \ulekara za 1.200 CHF. Izvor je naveo i to da su mu se za oru`je obra}ali i Salija Beji} iz R. Bawe koji je hteo da kupi za sina Dilbera automat ali do dogovora nije do{lo, jer Dilber nije do{ao u zakazano vreme da pogleda automat, kao i Bajramovi} N., iz Kapita koji je odustao od kupovine jer mu je izvor nudio automat, a on mu je tra`io pi{toq koji je hteo da kupi za zeta. Do dogovora je po pravilu dolazilo ~etvrtkom, kada je pija~ni dan u Medve|i. 3. Sadikovi} Asana Ruhan, ro|en 3. 10. 1963. godine u Tupalu, [iptar, po zanimawu voza~, stalno nastawen u Gru`anskoj broj 7, M.M. Lug, Beograd. Bajramovi} Salije Bajram, ro|en 20. 8. 1930. godine u Kapitu, [iptar, SO Medve|a zemqoradnik, stalno nastawen u mestu ro|ewa. Limon Asana Sadikovi}, ro|en 8. 12. 1965. godine u Tupalu, [iptar, zemqoradnik, stalno nastawen u mestu ro|ewa. Bajramovi} Alija, iz Kapita, SO Medve|a, [iptar, stalno nastawen u Medve|i, radnik na privremenom radu u Italiji. Pajazitovi} Asan, iz \ulekara, SO Medve|a, [iptar, stalno nastawen u Pri{tini. 4. Osim razgovora nisu preduzimane druge mere i radwe RDB. 5. Radnici OUP-a Medve|a su, 18. 3. 1994. godine, postupaju}i po svojoj informaciji izvr{ili javni pretres kod Bajramovi} Bajrama gde su na{li pi{toq “CZ” 7,65 mm i revolver 7,65 mm. Bajram je u razgovoru priznao da je pi{toq kupio od Sadikovi} Sulejmana pa se pristupilo i javnom pretresu wegovih prostorija. Kod Sulejmana je prona|eno: automat, “{majser”, automatska pu{ka na{e proizvodwe i pi{toq “CZ” 7,62 mm “TT”. U razgovoru, Sulejman je rekao za sve drugo oru`je. O Ruhanu Sadikovi}u i Limonu Sadikovi}u i wihovom bavqewu nelegalnom trgovinom informisali smo u slu`benoj bele{ci br. 353 od 21. 4. 1993. godine. Tako|e smo informisali da je wihov brat Sadikovi} Neyad, u slu`benoj bele{ci br. 150 od 18. 2. 1994. godine, predao na na{em terenu automatsku pu{ku. Hap{ewem Sulejmana Sadikovi}a ova na{a saznawa se potvr|uju, ali ~iwenica je da je on
194

predstavqao samo jednu od karika u lancu trgovine oru`jem. U tom smislu, a imaju}i u vidu da raspola`emo jo{ nekim {irim saznawima o delatnosti Ruhana i wegovih saradnika, u narednom periodu anga`ova}emo se na potvr|ivawu i pro{irivawu saznawa o wihovoj delatnosti. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 1 h Centru 1 h operativnom radniku Operativni radnik, G. Nikoli}

MDXVI
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Br. 13880 Beograd, 18. 3. 1994. godine Beograd, Kneza Milo{a 92 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB – Novi Sad Dana, 29. marta 1994. godine Dr`avna tajna

Informacija
Prate}i politi~ko-bezbednosnu situaciju na prostorima Slavonije, Barawe i zapadnog Srema, informisani smo o slede}em: Daqi rad Skup{tine RSK ocewuje se kao nemogu} u konstelaciji sada{wih politi~kih prilika, strana~kih odnosa i protivure~nih stavova. Ima najava da poslanici sa gorepomenutog podru~ja, izuzev Srpske radikalne stranke za RSK, ne}e prisustvovati narednom zasedawu 8. aprila ove godine. SRS za RSK, kako se navodi, je u op{toj ofanzivi s obzirom da imaju vlast u ve}ini op{tina na ovom podru~ju. Smewuju rukovode}e qude i na wihova mesta postavqaju svoje. U posledwe vreme pokazu195

ju sve ve}i interes i za preuzimawe MUP dovo|ewem svojih ili poku{ajem vrbovawa qudi iz sada{weg sastava MUP-a. Rajko Pantelinac, predsednik op{tine Daq, otvoreno najavquje mogu}nost stvarawa policijske stanice koja }e, ako bude trebalo, egzistirati uz postoje}u. Isti~e da su kadrovski i materijalno za ovakav potez osposobqeni. Gotovo istovetna situacija je u op{tini Vukovar, dok je ne{to druk~ija u op{tini Mirkovci, {to je zasluga, razumnijih i tolerantnijih stavova wenog predsednika Bedlar Zorana, tako|e radikala. Informisani smo da se Pantelinac i Rade Leskovac trenutno nalaze u Rusiji, izme|u ostalog, radi razgovora i stvarawu uslova za dovo|ewe kozaka na ovo podru~je. Isti bi, kako se navodi, zamenili postoje}i oficirski kadar Vojske RSK, sa ~ijim radom i pona{awem su radikali veoma nezadovoqni. Evidentno je nepostojawe pravne dr`ave, nemogu}nost funkcionisawa i rada legalnih organa, dominacija strana~kih i li~nih interesa na {tetu op{tih, zajedni~kih. Ovakva situacija i odnosi, kako se ocewuje, mogu imati pogubnije efekte po srpske interese od bilo kakvih ratnih sukoba. Vojska RSK konstantno ispoqava sve svoje slabosti i neorganizovanost. Komandni kadar je iskompromitovan, ne postoji `eqa, vi{e ni mogu}nost, da se povrati poquqani ugled i autoritet. Me|u pripadnicima Vojske RSK vlada nezadovoqstvo zbog materijalnog polo`aja, {to za posledicu ima kr{ewe pravila pona{awa, disciplinovanog i odgovornog postupawa ~ime se ozbiqno dovodi u pitawe odbrana srpskih teritorija. Ovo posebno dobija na zna~aju ako se ima u vidu da su u dva navrata, 19. i 23. marta ove godine, na potezu Marinci – Nu{tar, ozbiqnije naru{eni sporazumi o po{tovawu primirja. Kako se navodi, u oba slu~aja hrvatska vojska je izazvala oru`ane incidente, mada ima i suprotnih tvrdwi. Da Republika Hrvatska nema nameru da odustane od srpskih teritorija govori i podatak da su, proteklih dana, iz Zagreba u Osijek i Vinkovce stigla dva bataqona elitnih jedinica HV, specijalizovane za diverzantsko-teroristi~ka dejstva. Najavquje se dolazak na ovo podru~je Tomislava Mer~epa, dobrog poznavaoca istog. U razgovoru sa gra|anima RSK, dobrim poznavaocem ovog podru~ja, izdvojena su meta i lokacije na kojima se eventualno mo`e o~ekivati upad Mer~epovih jedinica. Narednog dana, u redovnoj i rutinskoj kontroli, od pripadnika UNPROFOR zapadno-evropskih zemaqa izuzete su snimqene fotografije mesta i lokacija koja je nazna~io pomenuti gra|anin, ~ime gorwa saznawa jo{ vi{e dobijaju na zna~aju i ozbiqnosti situacije nastale dolaskom jedinica HV.
196

U vezi sa iznetim, mogu se posmatrati izjave i komentari koje je, nedavno, na{em izvoru dao ^op~i} \uro, penzionisani pukovnik biv{e JNA, sada oficir HV u Osijeku. \urin ro|eni brat Frawa je poznati i ekstreman pripadnik HV u Vinkovcima. U razgovoru sa na{im izvorom, \ura je najavio svoje iseqavawe iz Republike Hrvatske jer smatra da na ovim prostorima mira ne}e biti, ne pori~e da }e Republika Hrvatska sve u~initi da mirnim i politi~kim putem pripoji srpske teritorije, me|utim, uveren je da }e to poku{ati i primenom oru`ane sile. Po wemu, glavni zagovornici oru`ane borbe su [u{ak i Milas zbog pritiska velikog broja izbeglica sa ovih podru~ja i konstantnih napada i zahteva ekstremno orijentisanih strana~kih lidera. Kada su u pitawu Slavonija, Barawa i zapadni Srem, po \uri, glavni hrvatski interesi su izlazak na reku Dunav i zauzimawe naftnih poqa, ~ime bi znatno oslabili ekonomsku mo} ovog podru~ja. Od UN, SAD i Nema~ke o~ekuju podr{ku i povoqno re{avawe polo`aja i statusa zapadne Slavonije. Ipak, isti~e \ura, glavni hrvatski interesi i ciqevi vezani su za Dalmaciju i Liku. Republika Hrvatska se mora izboriti za potez Drni{-Vrlika, kako bi kroz pregovore, u re{avawu statusa u okviru biv{e Bosne i Hercegovine, mogli tra`iti Kupre{ku visoravan. Jedna od kqu~nih ta~aka je zauzimawe Obrovca, ~ime Republika Hrvatska dobija hidroelektranu na reci Zrmawi i Srbima preseca put prema Li~kom Gra~acu. Od ne maweg zna~aja za Republiku Hrvatsku je tzv. yep kod Teslingrada kao i Sluw ~ime bi presekli Liku i Kordun i do{li do samih Plitvica. Ciq im je zauzeti Petriwu i Srbe udaqiti {to vi{e od Siska. U dogovoru sa Fikretom Abdi}em, uz osvojene gorepomenut ciqeve, odvojili bi RSK od RS. Zauzvrat, Republika Hrvatska je spremna da Srbima u RS u potpunosti prepusti Posavinu i pro{iri postoje}i koridor. Na kraju, \ura tvrdi da su na dan najavqenog bombardovawa od strane NATO srpskih polo`aja oko Sarajeva, u Republici Ma|arskoj podignute jedinice na najvi{i borbeni nivo, sa zadatkom spre~avawa preleta ruskih aviona za koje se o~ekivalo da bi pomogli Srbima u svojoj odbrani. Tako|e je istakao da }e vrlo brzo u Nema~koj po~eti “lov” na Srbe i samo ~ekaju da im iz Republike Hrvatske budu dostavqena imena i drugi tra`eni podaci. 1 h MUP RS RDB – na~elniku 1 h Dok. fondu CRDB NS Operativni radnik, Milenko Lemi}
197

MDXVII
Centar RDB Ni{ – Ekstremizam 73-027 18. 3. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
Operativnim sagledavawem delatnosti Stoilkovi} Jugoslava, ro|en 19. 9. 1957. godine u Pan~evu, od oca Save, sa prebivali{tem u Ni{u, ulica G. Principa 16/38, za koga je dat predlog za zavo|ewe PO po ekstremizmu, zbog organizovane ilegalne trgovine oru`jem i municijom, dobijeni su novi operativni podaci koji bli`e razja{wavaju okolnosti vezane za ilegalnu trgovinu oru`jem, o ~emu je izve{tavano aktom sp. br. 820 od 15. 3. 1994. godine. Avgusta meseca 1993. godine, Stoilkovi} je zajedno sa \ulovi} Hranislavom, ro|enim 28. 11. 1953. godine u Ni{u, od oca Hakije, musliman, privatni ugostiteq, sa prebivali{tem u Ni{u, ulica Alekse Nenadovi}a broj 24, boravio u Vaqevu radi ugovarawa poslova o kupovini “vaqevskog piva”, s obzirom da je wegova supruga vlasnik PP “Aksiom” iz Ni{a. Tom prilikom, Stoilkovi} je ostvario kontakte sa svojim poslovnim prijateqima Savi} Dejanom, vlasnikom PP “Bonelo” iz Vaqeva, Mi{kovi} Qubisavom, direktorom RJ “Transportni saobra}aj” ASP “Strela” iz Vaqeva i Rabrenovi} Branimirom, komercijalistom ASP “Strela” Vaqevo. Dok su Stoilkovi} i \ulovi} sedeli u kafani, dva lica iz tog dru{tva, od kojih je jedan navodno finansijski direktor “Strele”, prijatnog gospodskog izgleda, ugla|en (najverovatnije Rabrenovi} Branimir – prim. op. radnika), a drugi crnog tena i kose sa crnim brkovima, odvezla su nakon dogovora sa Stoilkovi}em wegov automobil marke “opel korsa” i u bunker, koji se nalazi ispod zadweg sedi{ta, utovarili 20 automatskih pu{aka, 10 automatskih pi{toqa marke “{korpion” i 20 pi{toqa. Pomenuto oru`je poti~e iz Republike Srpske. Oru`je su Stoilkovi} i \ulovi} dovezli do Ni{a, a zatim je distribuirano prema Novom Pazaru. Oru`je je od Ni{a do Novog Pazara prevezeno {leperom koji je prevozio pivo, a u transportu su u~estvovali Dragoqub Pe{i}, milicionar SM za KPDG na aerodromu Ni{, koji je bio u uniformi milicije, Sefer Kr{i}, sa prebivali{tem u Novom Pazaru, ulica B. Bakra~evi}a broj 20 i za sada neidentifikovani Zoran N. Ne{to kasnije, za kamionom je do{ao i Stoilkovi} svojim putni~kim automobilom, a uspe{na realizacija ilegalne trgovine oru`jem proslavqena u Novom Pazaru.
198

Posle ove isporuke oru`ja, iz Vaqeva je do Ni{a dopremqen jo{ jedan kontigent oru`ja, u kome je bilo “igrama”, “zoqa”, “heklera” i “kala{wikova” koje je potom kamionom koji je prevozio smrznutu ribu otpremqen do Pri{tine. Prema u potpunosti nepotvr|enim podacima, oru`je je najverovatnije dostavqeno Besimu N. iz Pri{tine, vlasniku PP “Beskom” koji u Pri{tini koristi tel. br. 27-640, ili Eniju N. vlasniku PP “Eni komerc” iz Pri{tine, sa prebivali{tem u Pri{tini. U drugoj ulici levo, kada se dolazi iz pravca Ni{a iza yamije, poseduje veliku belu ku}u u kojoj je veliki dragstor, ispred koje je parkiran neispravan automobil marke “BMV” zelene boje. Eni je starosti oko 50 godina, elegantnog izgleda a pokazuje veliko interesovawe prema oru`ju. Operativnim radom dobijeni su i podaci da je Savi} Dejan iz Vaqeva, po~etkom marta, boravio na podru~ju Republike Srpske gde je kontaktirao sa Pakovi} Milanom sa Pala, kao i da je po{to je dobio dozvolu za boravak na hrvatskom podru~ju, u Kiseqaku navodno sklopio ugovor o trgovini sa Hrvatima. Operativnim proveravawem potvr|eno je da je u PP “Aksiom” zaposlena budu}a snaha generala Samaryi}a, komandanta III armije VJ, {to bi ovom preduze}u trebalo da omogu}i monopol u poslovima snabdevawa VJ prehrambenom robom, uglavnom uvezenom iz Bugarske. Dana 15. 3. 1994. godine, Stoilkovi} i Pe{i} su na sastanak sa poslovnim partnerom Lamberom, bugarskim dr`avqaninom, u Sofiju poslali Dimitrijevi} Qubi{u, vlasnika ribarnice, sa prebivali{tem u Ni{u, ulica M. Toplice 23, koji je tom prilikom iz SRJ izneo 15.000 DEM. Prema istom nisu preduzimane mere na GP, jer su pomenuta lica pokazala pove}anu opreznost i sumwu da se wihova delatnost sagledava, te je odlu~eno da se sa ciqem za{tite mera i radwi RDB postupati na pomenuti na~in. Istog dana, u popodnevnim ~asovima, kada je do{lo do ilegalnog izno{ewa deviza, u prostorijama SUP-a Ni{ i CRDB Ni{ registrovan je boravak Milojevi} Zorana, zamenika komandira SM za KPDG na aerodromu Ni{ koji je, tako|e, ukqu~en u nezakonitu Stoilkovi}evu delatnost. Tom prilikom, Milojevi} se obratio pom. na~elnika CRDB Ni{ Risti} Krasomiru, obave{tavaju}i ga da je ~uo da su na GP “Gradina” prema Stoilkovi}u preduzimane mere kontrole i pretresa, kojom prilikom je imao o~iglednu nameru da do|e do odre|enih podataka o interesovawu RDB za Stoilkovi}a. Tako|e su registrovani i Milojevi}evi poku{aji da u SM za KPDG Dimitrovgrad do|e do podataka po ~ijoj je prijavi i nalogu vr{ena kontrola Stoilkovi}a dana 7. 3. 1994. godine na tom GP.
199

U posledwe vreme, tako|e je prisutno sve ~e{}e pozivawe Stoilkovi}a na vezu sa @. R. Arkanom i Strankom srpskog jedinstva, uglavnom prilikom pretwi du`nicima da }e svoja potra`ivawa naplatiti silom, s obzirom da je sa Arkanom stupio u vezu preko svog pacijenta Stoj~i} Sini{e, koji je povre|en u saobra}ajnoj nesre}i, nakon promocije ove stranke u Ni{u i Pirotu. Mi{qewa smo da sa najnovijim operativnim podacima treba upoznati i CRDB Vaqevo, Kraqevo i Pri{tina radi daqeg koordiniranog i zajedni~kog operativnog sagledavawa ilegalne trgovine oru`jem kojom se bave ova lica, a sa ciqem wenog presecawa, kao i radi a`urirawa odre|enih proveravawa koja smo zatra`ili od ovih centara, uz mogu}nost i konkretnog radnog dogovora. Kucano u 3 primerka 1 prim. RDB MUP RS – III uprava 1 prim. RDB MUP RS – V uprava 1 prim. Centar RDB Ni{ Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina: Saglasan, pomo}nik na~elnika Krasomir Risti} Operativni radnik, Bojan Pavi}

MDXVIII
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije Resor dr`avne bezbednosti – V uprava – Beograd U prilogu vam dostavqamo izve{taj saradnika “Vili” – podaci se odnose na ilegalnu trgovinu oru`ja na relaciji Republika Srpska – SRJ, od strane srpskih ekstremista. Za na~elnika Centra, Slobodan Aleksi} Centar RDB Zaje~ar Ekstremizam – srpski 3-0030 29. 3. 1994. godine OA “Tomson”
200

Izve{taj saradnika
I – Saradnik “Vili”. – Kontakt ostvaren telefonom, dana 29. 3. 1994. godine, na inicijativu saradnika. – Koristi se na problematici navedene akcije. – Izvor pouzdan – podaci neprovereni. II Podaci se odnose na ilegalnu trgovinu oru`ja na relaciji Republika Srpska – SRJ, od strane srpskih ekstremista. Veza: Na{ SP br. 490 od 18. 3. 1994. godine. Saradnik “Vili”: “Ju~e (28. marta) bio sam u dru{tvu Olivera i dvojice wegovih ’prijateqa’, za koje je rekao da dolaze sa rati{ta u biv{oj BiH. Wegovi prijateqi su navodno raweni i do{li su radi le~ewa. Jedan od wih se zove Zoran a drugom ne znam ime. Do{li su automobilom ’BMV’ – bawalu~ke registracije 10-17. Pre Beograda boravili su u Novom Sadu. Koliko sam shvatio, ova dvojica nisu ideolo{ki i politi~ki istomi{qenici sa Oliverom, naime, oni su arkanovci, a Oliver {e{eqevac. Me|utim, radi se o ’poslu’. Ovi donose oru`je sa rati{ta i predaju Oliveru a ovaj tô daqe utopqava. U Novi Sad su wih dvojica, sada, doneli i ostavili 10 TT pi{toqa. Ostaje mi dilema, po{to su govorili o oru`ju, sem ovih pi{toqa, koje tek treba da stigne, da li je ono {to mi je Oliver pri~ao tô oru`je (koje tek treba da stigne) ili se radi o ne~emu sasvim drugom {to nema veze sa Bawalu~anima. Iako su dosta zatvoreni, ima {anse da se jo{ ne{to daqe i{~upa oko trgovine oru`jem”. III Oliver Denis Baret, ro|en 1969. godine, stanuje u Beogradu, Be`anijska Kosa 66-b. Zoran N., iz Bawaluke, vozi “BMW”, BL 10-17. NN lice do{lo sa Zoranom. IV Druge mere i radwe nisu preduzimane. V Saradnik }e i nadaqe da prati nastalu situaciju poku{av{i da dozna {to vi{e detaqa o oru`ju o kome je re~. Prema dogovoru sa III
201

upravom RDB – ne}emo ulaziti u kombinovawe, odnosno uvla~ewe saradnika u plasman oru`ja, ve} }e se Oliver staviti pod mere RDB. Kucano u 4 primerka 1 h III uprava RDB MUP RS 1 h V uprava RDB MUP RS 1 h CRDB Zaje~ar 1 h operativni radnik, Operativni radnik, Tomislav Videnovi}

MDXIX
Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odeqewe – Zemun 71-0373 30. 3. 1994. godine OA “Dinar ’94”

Slu`bena bele{ka
– Podaci se odnose na aktivnost i kontakte \ovani di Stefana, direktora Stambene zadruge “[umadija” – Od pouzdanog izvora Slu`be raspola`emo saznawima da je, dana 24. 3. 1994. godine, saradnica \ovani di Stefana, Ivana, ostvarila kontakt sa Milomirom Mini}em, generalnim direktorom @TP Beograd, i izrazila `equ Di Stefana da odr`e poslovni sastanak. Po navodima izvora, Milomir Mini} je ugovorio sastanak sa Di Stefanom u ponedeqak, 28. 3. 1994. godine, u 9,00 ~asova u prostorijama @TP-a, ulica Nemawina broj 6, I sprat, soba 305. Izvor ne raspola`e saznawima o detaqima u vezi planiranog kontakta navedenih lica, kao ni sa podacima da li je odr`an u zakazano vreme, s obzirom da se radi o neradnom danu zbog dr`avnog praznika. Tako|e, naveo je izvor, \ovani di Stefano je, dana 24. 3. 1994. godine, imao ugovoren sastanak sa @arkom Trbojevi}em, u 14,00 ~asova, ali izvor ne raspola`e saznawima da li je i odr`an, kao i o prirodi i sadr`aju wihovog razgovora. Kucano u 4 primerka Dostaviti: 1 h III upravi RDB MUP RS
202

1 h V upravi RDB MUP RS 1 h V odeqewu CRDB 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Dragan Dedi}

MDXX
Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odeqewe – Palilula 23. 3. 1994. godine 71-0358 OO Rade Radovanovi}

Slu`bena bele{ka
– odnosi se na kontakte R. Radovanovi}a – OO ovog centra po srpskom ekstremizmu – Na{ sasvim pouzdani izvor nas je informisao da je R. Radovanovi}, dana 20. 3. 1994. godine, kontaktirao sa Borisom iz srpske redakcije Radio-Kelna. Tom prilikom, Radovanovi} je Borisa upoznao sa svojim planovima vezanim za nedavni boravak u Sofiji i najavio mu da postoje realni izgledi da se tamo preseli zajedno sa suprugom Majom i to najmawe na godinu dana. Boris je podr`ao ovu Radovanovi}evu nameru i predlo`io mu da i daqe nastavi saradwu, ovog puta kao dopisnik iz Bugarske. U daqem toku razgovora, Radovanovi} je Borisa informisao da je razgovarao sa Zvonimirom Markovi}em, {efom hrvatskog Ureda u Beogradu, i wegovim pomo}nikom Bilanyi}em. Po Radovanovi}u, Z. Markovi} i Bilanyi}, koji su odseli u Hajatu su dobri i po{teni qudi spremni na razgovore i pregovore sa srpskom stranom. Mi{qewa je da su Hrvati, poslav{i ih u Beograd napravili pravi potez za razliku od Srba koji su u Zagreb poslali Veqka Kne`evi}a. S tim u vezi, Boris je Radovanovi}u rekao da su wegovi qudi – dopisnici iz Zagreba ve} napravili jedan intervju sa V. Kne`evi}em, intervju je radio novinar Modri~ (za koga Boris ka`e da u svojim izve{tajima zastupa hrvatsku liniju) ali da oni u Zagrebu imaju i novinara-dopisnika Jelovca zadu`enog za izve{tavawe o zbivawima u Krajini (koji predstavqa takozvanu srpsku liniju).
203

Radovanovi} mu je odgovorio da je Jelovca on predlo`io i da o wemu ima visoko mi{qewe. Na kraju je Boris Radovanovi}a zamolio da ostane u kontaktu sa Markovi}em i Bilanyi}em, jer }e im mo`da trebati intervju sa wima, pogotovo sa Z. Markovi}em na okolnosti wegovog devetogodi{weg “boravka” u Lepoglavi. Kucano u 4 primerka 1 h III upravi RDB MUP RS 1 h V upravi RDB MUP RS 1 h V odeqewu CRDB 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Budimir Deli}

MDXXI
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Beograd, mart 1994. godine Dr`avna tajna

Izve{taj o radu Resora dr`avne bezbednosti u 1994. godini 2. Srpski ekstremizam i terorizam
U skladu sa programskim ali i vanrednim zadacima, tokom 1994. godine preduzimane su operativne i represivne mere na otkrivawu, pra}ewu i spre~avawu delovawa srpskih ekstremista i terorista u ciqu protivpravnog osvajawa vlasti, formirawa i naoru`avawa paravojnih formacija, te zloupotrebu legalnih i kori{}ewe vaninstitucionalnih formi za ekstremnu i subverzivnu politi~ku i ekonomsku destabilizaciju i ugro`avawe ustavnog poretka Republike Srbije. Operativnim radom na obradama i izdiferenciranim licima uz primenu operativno-tehni~kih sredstava pra}ena je dokumentovana sprega nosilaca ekstremne aktivnosti sa ekstremno orijentisanim licima iz redova SPC, grupama iz redova desnih stranaka, tzv. gra|anskih struktura, “nezavisnih sindikata”, pojedinih “nezavisnih medija” i dr. Tako|e, operativno je sagledavano wihovo povezivawe sa pripadnicima raznih me|unarodnih humanitarnih organizacija i udru`ewa, kao i sa predstavnicima dr`avnih i obave{tajnih struktura stranih zemaqa.
204

Prioritetno anga`ovawe bilo je usmereno na operativno sagledavawe, pokrivawe i daqe presecawe pojava paravojnog organizovawa, naoru`avawa i delovawa srpskih ekstremista iz redova Srpskog ~etni~kog pokreta, Srpske garde, Ravnogorskog pokreta, Srpske ~etni~ke organizacije, Belih orlova, Du{ana Silnog i dr. Kombinovanim radom na obradama i operativnim anga`ovawem u okviru OA “Tomson” i OA “Jug” operativno su istra`ivane i pra}ene wihove aktivnosti na organizovanom upu}ivawu pripadnika ovih formacija na ratom zahva}ena podru~ja u ciqu nabavqawa i ilegalnog uno{ewa oru`ja, municije i eksplozivnih naprava za strana~ke potrebe i ilegalnu trgovinu, stvarawe punktova za lagerovawe oru`ja, poligona za izvo|ewe vojne obuke i dr. Na osnovu prikupqene operativne i krivi~no-pravne dokumentacije tokom godine preduzete su mere realizacije ve}eg broja lica iz paravojne formacije tzv. Timo~kog bataqona Srpske garde – “Hajduk Veqko” na podru~ju Zaje~ara i Kwa`evca. Za 14 najekstremnijih u~esnika, ukqu~uju}i i “komandanta” ovog odreda, nadle`nom OJT podnete su krivi~ne prijave (po ~lanu 33 Zakona o oru`ju), dok su za jo{ 7 lica iz ove formacije krivi~ne prijave podnete zajedno sa podru~nim organima RJB. Merama realizacije zahva}ena su 22 lica, izvr{eno je 8 pretresa stambenih i drugih objekata, prona|ena i oduzeta ve}a koli~ina oru`ja i druge vojne opreme, uzete 54 izjave po odredbama ZKP. Tako|e, obezbe|ena je po~etna operativna dokumentacija za ve}i broj ekstremista sa podru~ja CRDB Beograd, Smederevo, Ni{ i Kraqevo koja su bila povezana sa delovawem ove paravojne formacije. Po istom osnovu, na podru~ju Priboja preduzete su mere presecawa ekstremne delatnosti paravojne organizacije Beli orlovi, kojima je bilo obuhva}eno 35 lica, ukqu~enih u ilegalno naoru`avawe u sprezi sa ekstremistima iz drugih sredina na podru~ju Srbije i sa rati{ta u Republici Srpskoj. Oduzeta je odre|ena koli~ina oru`ja, uzeto 35 izjava po ZKP, a krivi~no-pravna dokumentacija ustupqena RJB radi preduzimawa mera krivi~nog gowewa. Posebno anga`ovawe bilo je usmereno na operativno pra}ewe i presecawe aktivnosti ekstremista iz ovih grupacija na planu vr{ewa pritisaka za iseqavawe nesrpskog stanovni{tva, ugro`avawa wihove li~ne i imovinske sigurnosti teroristi~kim aktima, pretwama, “reketirawem” i dr., s ciqem izazivawa me|unacionalnih sukoba i destabilizacije stawa u nacionalno me{ovitim sredinama. U izra`enijem vidu ove pojave su bile registrovane na podru~ju op{tina [id, In|ija, Subotica, kao i u Ra{koj oblasti.
205

Tokom 1994. godine, zbog ekstremisti~kog ilegalnog delovawa na formirawu, omasovqewu i ilegalnom naoru`avawu paravojnih strana~kih organizacija, izvr{enih dela ratnih zlo~ina na prostorima RS, izvr{enih i planiranih teroristi~kih napada na lica i objekte vlasni{tva pripadnika nesrpske nacionalnosti, podnete su 34 krivi~ne prijave, kojima je obuhva}eno 40 ekstremista. U okviru operativnih akcija “Jug” i “Tomson” i radom na obradama i izdiferenciranim licima, otkriveno je i represivnim i drugim merama realizovano vi{e grupa i ekstremnih pojedinaca, kao i kriminalaca, koji su se bavili ilegalnom trgovinom oru`ja, municije, eksplozivnih sredstava i drugo. Na podru~ju Kraqeva, Ni{a, Zaje~ara, U`ica, Pan~eva, otkriveni su ilegalni kanali uno{ewa oru`ja i municije, ~iji deo je prodavan albanskim i muslimanskim ekstremistima na podruju KiM i Ra{ke oblasti. Protiv u~esnika ilegalne trgovine oru`jem Slu`ba je samostalno podnela 35 krivi~nih prijava, dok je najve}i deo prikupqenih operativnih podataka za lica ustupqen RJB radi preduzimawa represivnih mera. Prikupqen je obiman operativni fond saznawa i izdiferencirana lica i sredine prema kojima }e se preduzimati daqe operativne i represivne mere u ciqu presecawa ove nezakonite aktivnosti. Kontinuiranom primenom operativnih mera pravovremeno je ostvarivan uvid u ekstremne aktivnosti pripadnika Srpskog ~etni~kog pokreta, Srpske garde i Ravnogorskog pokreta na planu konsolidacije redova, omasovqewa ~lanstva, formirawa novih “odbora”, planova naoru`avawa, povezivawa sa ekstremistima u inostranstvu i monarhisti~kim grupacijama u Republici Srpskoj, u ciqu restauracije monarhije na celom srpskom nacionalnom prostoru. [iroko preduzetim represivnim merama Resora tokom 1993. kao i 1994. godine prema pripadnicima S^P i SG, kao i zbog nekih politi~kih i strana~kih organizacionih promena, u velikoj meri je spre~eno i potisnuto delovawe najmilitantnijih grupacija. Me|utim, registrovana su wihova nastojawa na ponovnom okupqawu, {irem povezivawu sa ekstremistima iz drugih desnih politi~kih partija, ekstremistima iz redova Srpske pravoslavne crkve, “nezavisnih sindikata”, te kriminalnih krugova. Pra}eno je i operativno istra`ivano delovawe ekstremista iz redova S^P, SG, SRS i drugih organizacija u pravcu opstrukcije rada op{tinskih skup{tina i iznu|ivawa lokalnih izbora, poku{aji manipulacije socijalnim nezadovoqstvom posebno u ve}im sistemima (@TO, EPS i dr.) u ciqu izazivawa {irih nemira, podrivawa
206

Programa ekonomske stabilizacije i ru{ewa legalne vlasti, napada i pozivawa na otpor politici najvi{eg rukovodstva u vezi okon~awa rata u biv{oj BiH, zagovarawe teroristi~kih akcija na predstavnike vlasti i pripadnike Slu`be. Preko operativnih pozicija i primenom OT mera i sredstava blagovremeno su prikupqana saznawa o organizovawu brojnih “strana~kih” skupova ekstremista i vr{eno wihovo operativno pokrivawe (~etni~ki sabor na Jelici, skup na Ravnoj gori, skupovi S^O na Oplencu i u Vaqevu, skup S^P kod ^a~ka i dr). Operativno je pra}ena i dokumentovana sprega srpskih ekstremista sa aktivnostima ekstremista iz redova SPC kroz delovawe Eparhijskog odbora za za{titu pravoslavqa, Zajednice pravoslavne omladine “Justin Popovi}”, izdava~ke delatnosti SPC, osnivawe zajedni~kog “Odbora protiv dr`awa blokade RS”, organizovawa savetovawa o temi nacionalnog ujediwewa, humanitarnih akcija, “Kola srpskih sestara” i drugih vidova subverzivnog politi~kog delovawa. Tako|e, blagovremeno je ra|eno na otkrivawu formirawa Srpskog pokreta otpora na KiM i operativnom pra}ewu delatnosti ekstremista u okviru ovog udru`ewa, kao i wihovi kontakti sa srpskim ekstremistima na drugim podru~jima Republike. Vanredno operativno anga`ovawe tokom izve{tajnog perioda bilo je usmereno na pra}ewe aktivnosti raznih satanisti~kih sekti i grupa (“Red orijentalnih templara”, “Belagnosti~ka crkva”, OTO, EGA “Fi~kraft grupe” i dr.) u ciqu suzbijawa wihove ekstremisti~ke i obave{tajne delatnosti. Na suprotstavqawu srpskom ekstremizmu i terorizmu vo|eno je 188 obrada, od kojih su najve}i broj vodili CRDB Vaqevo – 34, Ni{ – 25, Sremska Mitrovica – 22, Kraqevo i Beograd po 20, Leskovac 19. Najmawe obrada vodili su CRDB Zaje~ar i Zrewanin – po 6, Novi Sad i Pan~evo po 4, Subotica i Vrawe po 3, Pri{tina – 2 i U`ice – 1. Centri u Prizrenu i Gwilanu nisu vodili nijednu obradu po srpskom ekstremizmu i terorizmu. Vo|ene su i dve operativne akcije (“Jug” i “Tomson”). Ekstremizam iz redova SPC pra}en je preko 13 obrada i jedne operativne obrade objekta. Najvi{e obrada po ovoj problematici vodio je CRDB Vaqevo – 7, Beograd i Kraqevo po 2, dok su centri u Prizrenu i U`icu vodili po jednu obradu. Kori{}en je fonda od 401 saradni~ke pozicije, od ~ega 171 saradnik i 230 operativnih veza.
207

MDXXII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava

Slu`bena bele{ka o kontaktu sa operativnom pozicijom “Dim”
Dana 6. 4. 1994. godine, obavqen je telefonski kontakt sa operativnom pozicijom “Dim”. Izvor u fazi proveravawa – podaci neprovereni. “Dim” je podneo slede}i izve{taj: Dana 5. 4. 1994. godine, izvora je kontaktirao u Budvi ~lan Srpske radikalne stranke (ime nije pomiwao jer je kontakt telefonski – prim. op. radnika) i tom prilikom tra`io pomo} od “Dima” u smislu uspostavqawa “…prijateqske relacije u zajedni~kom interesu…” sa Borislavom Mikeli}em, mandatarom Vlade RSK. Naime, ~lan SRS zna da je “Dim” u bliskoj rodbinskoj vezi sa Mikeli}em (bio o`ewen “Dim-ovom” ro|akom – prim. op. radnika) kao i da su wih dvojica bliski i u tom smislu tra`i pribli`avawe SRS Mikeli}u. Naime, ~lan SRS je izneo “Dimu” da su u posledwih par dana odnosi izme|u SRS i SDS – Babi} bitno poreme}eni i da SRS sa svoje strane namerava da, uz kompromise, na|e re{ewe sa Mikeli}em. Izvor navodi da nije dao nikakav odre|en odgovor ostaviv{i sve opcije otvorene, a sa ciqem konsultacije sa RDB. Dostavqeno: – 1 h na~elniku uprave – 1 h operativcu Operativni radnik, Milan Radowi}

MDXXIII
Centar RDB Ni{ Ekstremizam 73-018 6. 4. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
Sagledavawe ekstremne delatnosti Vaki} Branislava, za koga se kod CRDB Ni{ vodi OO, dobijeni su podaci koji ukazuju da je
208

isti, dana 27. 3. 1994. godine, bio u vezi sa Desimirom Stojanovi}em, ekstremnim pripadnikom S^P-a iz Leskovca, koji se tih dana nalazio u jednoj od kasarni u Ni{u, gde je bio pozvan na vojnu ve`bu. Ovom prilikom Stojanovi} je Vaki}u zamerio da ga je po drugi put “prodao” kod Vojislava [e{eqa i pri tom naveo da su ga on i Petrovi} Tomislav molili za ponovni povratak u S^P, a da sad zbog li~nih interesa izbegavaju pravu istinu. Pored toga, istakao je da kao wegov biv{i prijateq nikada ne bi izneo ne{to {to bi teretilo krivi~no Vaki}a iako, po wemu, za to ima dosta elementa, dok nasuprot wemu dr Bora Kosti}, sada{wi predsednik SRS u Leskovcu, javno iznosi da je tokom 1993. godine prilikom obilaska dobrovoqaca iz redova S^P-a, Vaki} sa skelanskog rati{ta preneo 56 automatskih pu{ki i to potkrepio ~iwenicom da je i sam tada bio sa Vaki} Branislavom na istom terenu. Stojanovi} je, pored ostalog istakao da }e u narednom periodu sve u~initi da razbije SRS i S^P u Leskovcu, a svu krivicu prebaciti na Vaki} Branislava i Petrovi} Tomislava. Operativni podaci, kojima raspola`e CRDB Ni{, ukazuju da je tokom 1993. godine, odnosno u februaru, martu i aprilu, Vaki} Branislav zajedno sa dr Borom Kosti}em u tri navrata boravio na skelanskom rati{tu, kada su ostali vi{e dana, sa ciqem obilaska dobrovoqaca. Potvr|eno je da je tada Vaki} Branislav, zajedno sa Petrovi} Tomislavom, preneo ve}u koli~inu tehni~ke robe, a operativni podaci ukazuju da su u tom periodu ova dvojica, preko Krli} Milenka, skeleyije na Drini, prenosili oru`je i municiju, s obzirom da je Krli} posle hap{ewa u vi{e navrata kontaktirao Vaki}a i Petrovi}a u Ni{u tra`e}i od wih da mu pomognu na sudu, jer je prilikom pretresa wegove ku}e od strane MUP-a prona|ena izvesna koli~ina bombi i municije. Podatak koji sada iznosi dr Bora Kosti} o prenetih 56 automatskih pu{ki od strane Vaki}a i wihovo rasturawe na ovom terenu u narednom periodu }e se intenzivno istra`ivati uz koordinaciju sa CRDB Leskovac, s obzirom da su i Kosti} i Stojanovi} pod tretmanom RDB-a. Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina Saglasan pomo}nik na~elnika, Kresomir Risti} Kucano u 3 primerka 1 prim. RDDB MUP RS – III uprava
209

1 prim. RDB MUP RS – V uprava 1. prim. Centar RDB Ni{ Operativni radnik, Branimir Madi}

MDXXIV
Informacija 9. 4. 1994. 10:25 PM Dostaviti Frenkiju Zapadna Slavonija

Vojni faktor
U kontaktu sa na{im izvorima, do{li smo do saznawa da se opet manipuli{e podacima da bi oru`ane snage RH, krajem septembra 1994. godine, mogle da izvr{e ja~u ofanzivu na teritoriji RSK. ??? na osnovu va{eg zahteva, prikupili najnovije podatke o ja~ini i rasporedu oru`anih snaga RH koje se trenutno nalaze du` granice razdvajawa RH za Zapadnom Slavonijom. Posedujemo pouzdana saznawa da je 125. brigada HV razme{tena u zoni odgovornosti od ????? sela preko sela Ku}erine – Kri~ke – Brezovac – Popovac – Lovska. Komandno mesto brigade je u Kutini. Navodno, zapovednik brigade je jo{ uvek Bjondi} Mile, ro|en 1950. godine u Novskoj, prije rata direktor drvne industrije “Trokut”. Pomo}nik zapovednika je Kasumovi} Josip, prije rata nastavnik fiskulture i sekretar SOFKE Novska. Mati~ni garnizon brigade je Novska, ali zbog takti~kih i strate{kih razloga komanda je u Kutini. Brigada je ja~ine oko 2000 vojnika, ali u svom sastavu ima tenkovsku ~etu, 8-10 tenkova, baterije haubica 155 mm, baterija minobaca~a 120 mm i 82 mm, svaka ~eta u svom sastavu ima minobaca~e 60 mm, a u brigadi se nalazi jo{ 3-4 oklopna transportera i 4-6 RAT-ova, kalibra 20 mm. Trenutno je od celokupne brigade anga`ovano oko 600 vojnika, dok su ostali na dopustu. – Brigadu potpoma`e Samostalna domobranska pukovnija Novska, koja je ja~ine oko jednog do dva pe{adijska bataqona. Uglavnom, domobrani se koriste za ~uvawe granica, a sastavqeni su od me{tana Novske. Jedan vod brigade lociran je na farmi u selu Popovac. – U istom reonu nalazi se i specijalna jedinica MUP-a RH, ja~ine jednog oja~anog voda. Pripadnici specijalne jedinice nalaze
210

se u selu Kri~ke. Navodno im je u posetu dolazio Vladimir ??? (ne~itko) Sisa~ko – maslova~ke policijske uprave, odnosno glavni zapovednik policijskih snaga u navedenom sektoru. – U reonu Korita – Pakra~ka poqana – Batiwani – Kukwevac – sme{tena je 105. brigada HV. Komandno mesto je u Bjelovaru, a zapovednik je pukovnik Ivani} Stjepan. – Po svom sastavu i naoru`awu sve hrvatske brigade su identi~ne. Ovoj brigadi pomo} pru`a 76. samostalna domobranska pukovnija, kojoj je odredi{te u Pakracu. U sastavu pukovnije uglavnom su me{tani Pakraca. Kao elitna jedinice ovoj brigadi je pridodata i specijalna jedinica MUP-a iz Bjelovara. Trenutno su specijalci sme{teni u selu Gara{nica, a u slu~aju ratnih dejstava pot~iweni su komandi 105. brigade. Jedna artiqerijska jedinica iz sastava ove brigade sme{tena je izme|u sela Torwa – Brekinska. Kao i kod 125, jedna tre}ina sastava je anga`ovana, dok se ostali dio nalazi na odmoru. Kako se vidi 105. brigada se nalazi izme|u 125. i 127. brigade. – 127. brigada HV locirana je na pravcu O???(ne~itko) – Kusowe – Dragovi} – Novo selo – O`egovci – Bu~je. Komandno mesto je u Virovitici zbog ~ega se i naziva Viroviti~ka. Komandant brigade je general \uro De~ak, po zanimawu privatni ugostiteq iz Gradine kod Virovitice. Postoje saznawa da je De~ak prepustio mesto svom zameniku, a da on reflektuje na vi{e mesto. – Iz sastava ove brigade artiqerija je sme{tena isto~no od `eqezni~ke stanice, u pravcu sela Velika Dereza. Samostalna domobranska pukovnija iz Virovitice deluje u sastavu ove brigade kao i specijalna jedinica MUP-a RH, odnosno Viroviti~ke `upanije. – 123. brigada HV razme{tena je u reonu Kamensko – Po`ega – Jahovci – Bjelajci – Bu~je, ta~nije Brezovo poqe na Psuwu. Anga`ovana je jedna tre}ina vojske, a preostali dio je na dopustu. U selu Orqevac nalazi se jedna ~eta. Komanda brigade je sme{tena u Slavonskoj Po`egi, brigadir je Crwak Mile. – Pomo} ovoj brigadi pru`a Samostalna domobranska pukovnija iz Slavonske Po`ege, u kojoj su mobilisani me{tani Slavonske Po`ege. Tako|e, ovoj brigadi pomo} pru`aju i specijalne jedinice MUP-a RH. – Na reon odgovornosti 123. brigade HV nadovezuje se reon odgovornosti 121. brigade HV, koja je sme{tena na pravcu Gradi{ka – Strmica – Psuw. – Komanda brigade sme{tena je u Gradi{ci, komandant je Matokanovi} Jozo iz Uskoke, op{tina Nova Gradi{ka, nedavno do{ao na tu funkciju. Iz ove brigade trenutno je anga`ovano 700 vojnika, a
211

jedna ~eta locirana je ispod autoputa do reke Save, bli`e oko Pivare i Pra{nika. – Podr{ku ovoj brigadi daje 84. gardijska bojna i specijalne snage MUP-a. – Tenkovska ~eta 121. brigade dislocirana je kod Slavonskog Broda. – Dio qudstva iz 125. brigade HV raspore|en je od Novske, preko Bro~ica do Jasenovca, a od Jasenovca odgovornost ima Operativna zona Sisak. Raspola`emo operativnim podacima da je nedavno jedna ja~a baterija haubica sme{tena u blizini Jasenovca kod drvenog bloka. U selu Kukuwevac, nalazi se jedna mawa jedinica specijalne policije, kojom komanduje Marka~. Ova jedinica broji od 30-200 policajaca u ovisnosti od potreba. Trenutno je u {irem reonu Bu~je sme{teno oko 200 Marka~evih policajaca. Kako smo i ranije informisali, domobranske pukovnije odgovaraju ranijim teritorijalnim jedinicama, a koriste se uglavnom za ~uvawe granica, odnosno popunu brigada HV. I pored prividnog poboq{awa odnosa izme|u Srba i Hrvata, na skoro svim lokalitetima i svim aspektima, Hrvati ne odustaju od svoje osnovne ideje da na celovitoj teritoriji biv{e SRH stvore NDH, sa ~ime se i daqe ra~una na daqu ratnu opciju izme|u RH i RSK. Ima odre|enih saznawa da je Hrvatska dobila od Nema~ke tridesetak aviona MIG-29, ve}i broj helikoptera, tenkova i drugog naoru`awa. Da Hrvati ozbiqno ra~unaju na ratnu opciju, da se zakqu~iti iz wihovih sredstava javnog informisawa, kao i istupa, na Saboru i drugim prilikama, najodgovornijih li~nosti iz politi~kih i vojnih struktura. Republika Hrvatska je sa svoje lijeve obale rijeke Save, du` Posavine sve do Samca, povukla vojsku i ostavila granicu na ~uvawe policijskoj patroli i civilnoj za{titi. U kontaktima gra|ana iz Novog Grada(op{tina Oyak), sa gra|anima iz Slavonskog Svilaja saznaje se da hrvatska strana nema ambicija, {to se ti~e gra|ana da napadne srpsku Posavinu, te da su oni izbjeglice iz bosanske Posavine protjerali na ora{ko rati{te. Razlog tome je likvidacija DTG na Svilaju u decembru 1993. godine, kada je artiqerija VRS odgovorila na vatru po wihovim selima (Svilaju, Oprisavcima, Klakaru, Novom Gradu). Me|utim, i daqe ostaje varijatna napada iz
212

pravca Ora{ja koja je u ranijim izvje{tajima obra|ena. U Brodskoj `upaniji do{lo je do politi~kog sukoba izme|u ~elnika mjesnih organizacija HDZ i predsjednika `upanije Meter Joze. Sukob se ogledao u zastupawu lokalnih interesa gra|ana sa lijeve obale rijeke Save, koji su negodovali zbog napada na Srbe, jer je u nekoliko navrata do{lo do materijalne {tete prilikom odgovora na vatru koju su Hrvati uputili. Meter je poku{avao da istakne zajedni~ki ciq borbe za bosansku Posavinu, {to mu nije po{lo za rukom. U o~aju, prilikom nekoliko wegovih nastupa u otvorenom programu Radio Slav. Broda postavqena su mu pitawa vezana za povratak bosanske Posavine u sastav Hrvatske, na {ta je on odgovorio da }e se poku{ati mirnim putem, a na kraju silom. Tako|e je javno iznio da se u prazne srpske ku}e odmah usele te da nijedna ne mo`e ostati prazna dokle god ima izbjeglica. Lagano iseqavawe Srba se nastavqa. U Bijeqini se nastavqa iseqavawe muslimanskih porodica od strane dr`avne komisije za razmjene koju predvodi \urkovi} Vojislav zvani Pu{kar i Vojkan. Me|utim, problemati~no je {to isti uzima 300 do 500 DEM po glavi za izlazak, ako uspije izvr{iti zamjenu imovine za srpsku na teritoriji Tuzle i od toga uzima procenat, ako ne od Srba za useqewe u muslimansku ku}u tako|e uzima od 1000 do 2000 DEM, u zavisnosti od ku}e i lokacije. Pored toga, ima nasilnih useqavawa od strane pojedinih brigada VRS. U principu, svaka brigada ima svoju komisiju i qude koji tra`e ku}e. Tako dolazi do sukoba izme|u pojedinih jedinica, Mauzerove garde, vojne policije i policije. Me|utim, u svemu tome stalno se provla~i informacija da “Pu{kar” radi po nare|ewu predsjednika Karayi}a te da se wemu mora davati dio novca, tako|e dio novca navodno daje Arkanu, jer za iseqavawe koristi wegove qude. Podatak ne bi bio zna~ajan da se ve} dugo ne provla~i po Bijeqini i Jawi, te je sigurno kao takav iznesen i me|unarodnom CK, kao i prema muslimanima u Tuzli i Sarajevu, a samim tim i u @enevu. Jedan delegat na Skup{tini Republike Srbije je postavio pitawe oko “Pu{kara”, wegovog iseqavawa muslimana i pitawe ~iji je on ~ovek Milo{evi}ev ili Karayi}ev, tu Skup{tinu je prenosila TV Beograd 2 direktno. Napomena Molimo vas da poku{ate da nam obezbedite telefonsku liniju.

***
“Sigma” DB Srbije
213

Za Frenkija Strogo poverqivo Prema prikupqenim saznawima u MUP-u Republike Srpske, pored sitnih malverzacija koje vr{e lokalni policajci, pograni~na policija i op{ti poslovi, trenutno je aktuelan problem odlaska ministra Stani{i}a na mjesto predsjednika vlade, te zauzimawe wegovog mjesta. Prvenstveno na navedeno ministarsko mjesto pretenduje Tomo Kova~, iako je on u opciji za postavqewe na mjesto ministra odbrane RS. Me|utim, Kova~u se ne napu{ta MUP, te `eli po svaku cijenu da ostane i dobije postavqewe na mesto ministra MUP-a. U slu~aju da bude primoran da prihvati mjesto ministra odbrane, nastoja}e da progura za ministra MUP-a Andriju Bjelo{evi}a ili Petka Budi{u. Budu}i da su tu visoko kotirani kandidati Mandi} Mom~ilo i jo{ neka li~nost iz Srbije, Kova~ nastoji na razne na~ine onemogu}iti wihovu eventualnu kandidaturu, a u tu svrhu pojavili su se, prije nekoliko dana, u “Ekspres politici” ~lanci o Momi Mandi}u. Ina~e, poznato je da Kova~ iza sebe ima poprili~no malverzacija za koje najvi{e znaju policajci iz Sarajeva, naro~ito Iliye, gdje se najvi{e spomiwe izvla~ewe razne robe i materijala, o ~emu je pisao potpukovnik Despotovi} Pero. Kova~ je ina~e u Bijeqini zauzeo za sebe novi trosoban stan, iako tu sam `ivi, dok mu je porodica na Crnogorskom primorju, gdje Kova~ ima porodi~nu ku}u koju je namjestio stvarima iz sela Koraja. U nekoliko navrata bilo je incidenata sa pograni~nom milicijom prema Crnoj Gori kada su vo`ene stvari u wegovu ku}u. O svemu najvi{e zna wegov li~ni voza~ koji je, prije 15 dana, dao svom maloletnom sinu slu`beno vozilo BMW, kojeg je mali totalno razbio vra}aju}i se iz sela Jawa kod Bijeqine. Ina~e zloupotreba vozila je u Ministarstvu prisutna u svim resorima uglavnom od strane rukovodilaca. Pored toga, op{te je poznato da Kova~ manipuli{e stanovima MUP-a po svom naho|ewu, a na isti na~in vr{i i zaposlewa. Nakon nekoliko privatnih izlazaka sa sada{wom sekretaricom Milenka Kari{i}a obezbedio joj je sada{wi posao sekretarice. Po dolasku Andrije Bjelo{evi}a, on i Kova~ su postali jako bliski, ali im je tu zasmetao Tutu{ Vlado, kojeg nastoje odstraniti i okaqati pred ministrom Stani{i}em. Bjelo{evi} je, pored ranijih malverzacija koje su op{tepoznate u Dobojskoj regiji, pred svoj odlazak u MUP za Kova~evog savjetnika u Petrovu naredio na~elniku SJB Petrovo “Profi” da registruje 5 kamiona cisterni bez
214

dokumentacije, jer on garantuje da }e dokumentacija biti dostavqena naknadno. Me|utim istu nikad nije dostavio. Kamioni su registrovani za Slavku Ameriku, tako|e je dizao gorivo iz rafinerije nafte u Brodu na ime CJB Doboj, a istu je prodao ro|aku iz Osiwe, koji dr`i benzinsku pumpu u Derventi. U jednom slu~aju je gorivo nameweno CJB Doboj, koje je i{lo iz NIK RSK, tako|e odvezao u Derventu na istu benzinsku pumpu. Pored navedenog, svojoj {valerki Qiqi Tomi}evi} (Djevoja~ki) koja radi na referatu voza~kih dozvola u CJB Doboj, namjestio je i obezbedio trosoban stan u Doboju, a daje joj i slu`beno vozilo na upotrebu. Ujedno, budu}i da je ista ranije `ivjela sa Nikoli} Draganom, koji je bio inspektor milicije u CJB Doboj, istog je u decembru vratio u Brod i obe}ao mu mesto na~elnika SJB Brod, samo da ih razdvoji. Budu}i da Nikoli} nije pro{ao na SDS, pro{ao je Kostadinovi} koji je dobio i depe{u o postavqewu, budu}i da je tada Bjelo{evi} bio na~elnik CSB Doboj odbio je izvr{iti primopredaju u SJB Doboj sve dok nije sru{io Kostadinovi}a. A sada je, 15. juna, uspio postaviti Nikoli}a. Ujedno je postavio za komandira svog ~ovjeka [qivu, kako bi imao punu kontrolu nad Brodom. U SJB Oyak je postavio Novaka Novi}a, u SJB Modri~a wegov je ~ovek Milutin Popovi}, u Derventi je postavio svog ro|aka, tako da za sopstvene interese pokriva cijelu Dobojsku regiju. U MUP-u je uspostavio bliske kontakte sa Kova~em, a wegovi qudi su Blazanovi} Mirko, Radowa Goran i jo{ neki ni`i rukovodioci. O Bjelo{evi}evim malverzacije najvi{e zna na~elnik odeqewa za suzbijawe kriminaliteta CJB Doboj Blagojevi} Vojo, a sada i Skondri} Vaso kao i mnogi inspektori u Doboju. Izve{taji o CJB, gdje se odlazi u kontrolne preglede, od strane Bjelo{evi}a su uglavnom usmjereni na wegove protivnike i omogu}avawe postavqewa wegovih qudi na odre|ena rukovode}a mjesta po svaku cijenu. Veoma je dobro povezan sa na~elnikom SJB Todorovi} Stevanom koji je u toku rata izvr{io i omogu}io izvr{ewe ve}eg broja krivi~nih djela. Izme|u ostalog, Bjelo{evi} je dijelom odgovoran skupa sa Kriznim {tabom [amca za predaju sela Novi Grad, op{tina Oyak, jer su se isti predali sa oru`jem po odobrewu {ama~ke vlade koja je tada imala slobodan srpski [amac. Tako|e je znao za odluku o presjecawu koridora u novembru 1992. godine, koju je donijela i izvr{ila vlada [amca na ~elu sa dr Blagojem Simi}em i na~elnikom SJB Stevanom Todorovi}em o ~emu je bio izve{ten depe{om. Me|utim, Bjelo{evi} nije ni{ta preduzeo protiv navedenih rukovodilaca, koridor je bio blokiran nekoliko ~asova od strane milicije i specijalnog paravojnog bataqona, sve do dolaska kra215

ji{kog oklopnog bataqona iz Modri~e, koji je pod prijetwom sile deblokirao koridor. Posle sastanka kod ministra UP RS, 29. 6. 1994. godine, kada je grupacija Kova~ - Bjelo{evi} poku{ala da prera|enim izve{tajem komisije, koju su sami formirali, izvr{i udar na Tutu{a, Boji}a i Rati}a da razbiju MUP, a sa krajwim ciqem odvajawa podr{ke ministru Stani{i}u, isti su danas, 30. 6, pro{irili diskusiju o doga|ajima kako je ministar UP RS izbacio Bjelo{evi}a iz MUP-a i po svim procenama radnika Ministarstva u Bijeqini Kova~ je obe}ao povla~ewe slede}eg poteza. PS Zaka`i sastanak posle ponedeqka…

MDXXV
Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odeqewe – Novi Beograd 71-0475 12. 4. 1994. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Podaci o izvoru saznawa: Markovi} Slobodan, ro|en 21. 3. 1951. godine u Novoj Pazovi, op{tina Stara Pazova, od oca Vuka{ina, po narodnosti Srbin, dr`avqanstvo jugoslovensko, po zanimawu voza~, nezaposlen, sa stanom u ulici Gandijeva br. 211. Imenovani je evidentiran u OE CRDB pod brojem 71-7–17978 jer je za istog ra|ena provera po zahtevu III uprave RDB MUPRS, u KE SUP Beograda Markovi} je evidentiran pod brojem 197649 zbog k. d. kra|e i ugro`avawa bezbednosti javnog saobra}aja. Razgovor je obavqen 5. 4. 1994. godine u vremenu od 10,00 do 12,00 ~asova na inicijativu op. radnika. Izvor u fazi proveravawa – podaci delimi~no provereni. II Podaci o neprijateqskoj delatnosti: Podaci se odnose na boravak Markovi} Slobodana na rati{tu RSK, okolnosti zarobqavawa tzv. “Karlova~ke grupe” ~iji je i sam bio ~lan, tretman u zarobqeni{tvu u Republici Hrvatskoj, kao i ostala bezbednosno interesantna zapa`awa.
216

U toku razgovora, izvor nam je saop{tio da je nakon izbijawa rata u Republici Hrvatskoj, 1991. godine, kao rez. poru~nik JNA u~estvovao u oru`anim sukobima u Slavoniji (Borovo naseqe, Vukovar) da bi nakon odluke tada{weg predsedni{tva SFRJ o povla~ewu JNA sa podru~ja Republike Hrvatske svoje vojni~ko anga`ovawe nastavio kao dobrovoqac u sastavu TO, novembra meseca 1991. godine na li~kom rati{tu, gde od dejstava nagazne mine gubi nogu i postaje invalid. Za iskazano vojni~ko anga`ovawe, kao i ugled koji je u`ivao me|u stanovni{tvom Like, u vi{e navrata je od strane stare{inskog kadra Vojske Jugoslavije u RSK pohvaqivan i unapre|en u ~in kapetana, o ~emu je svojevremeno pisano u listu “Narodna armija”. Nakon rawavawa u toku 1992. godine, Markovi} boravi u Beogradu na le~ewu i oporavku. Po re~ima izvora, kao vojnik 15. korpusa Vojske RSK VP 9071 Vrhovine (komandir voda za specijalna dejstva) i zamenik kom. bataqona, od komandanta Milana [uputa imao je pisano ovla{}ewe da za potrebe Vojske RSK u Jugoslaviji mo`e podizati materijalnotehni~ka sredstva, anga`ovati dobrovoqce za odlazak na rati{te i prikupqati humanitarnu pomo}. U tom smislu, nakon oporavka, po~etkom 1993. godine, preko Op{tinskog udru`ewa boraca i invalida rata 1990. Novog Beograda, ~iji je bio sekretar, izvor anga`uje za odlazak na rati{te 40 dobrovoqaca. Istovremeno, na osnovu navedenog ovla{}ewa iz magacina Vojske Jugoslavije (E~ka, Kremno, Bubaw potok) po materijalnim listama za potrebe V. P. 7906 Korenica izvor podi`e materijalno-tehni~ka sredstva (oru`je) namewena Vojsci RSK i sa znawem vojnih vlasti u Beogradu skladi{ti u magacinu transportnog preduze}a “Automobilsko” na Novom Beogradu do wegovog otpremawa za Korenicu. Po re~ima izvora, po~etkom marta 1993. godine, deo ovog transporta oru`ja sa grupom dobrovoqaca odlazi sa izvorom u Korenicu. Preostali deo koji iz tehni~kih razloga nije mogao biti odmah otpremqen marta meseca 1993. godine, intervencijom pripadnika MUP RS biva zaplewen i odnet iz “Automobilskog”. Za vreme boravka u Korenici, izvor navodi da je do{ao u verbalni sukob sa puk. Milanom Milivojevi}em, predsednikom Republi~kog udru`ewa boraca rata 90. iz Beograda, koji je sebe proglasio komandantom svih dobrovoqaca na li~kom rati{tu. Me{aju}i se ~esto u kompetencije nadle`nih lokalnih vojnih stare{ina, Milivojevi} je, po re~ima izvora, (koji je sa wim ratovao 1991. godine) iz li~nih ambicija (dobijawa generalskog ~ina) u odsustvu komandanta
217

[uputa, naredio pokret jedinica na Velebit u ciqu borbenog dejstva. Izvor isti~e da se suprotstavio ovoj Milivojevi}evoj naredbi i za sobom povukao ostalu vojsku, jer nije postojala odgovaraju}a takti~ko-tehni~ka priprema za ovu akciju, te je zbog improvizacija postojao visok stepen rizika. Kako izvor isti~e, ovaj sukob sa Milivojevi}em je, najverovatnije, razlog {to }e, nakon izvorovog hap{ewa sa pripadnicima Karlova~ke grupe, Milivojevi} sa grupom dobrovoqaca koje je izvor izbacio svojevremeno iz svoje jedinice, pokrenuti kampawu usmerenu na ru{ewe ugleda koji u`iva Markovi} Slobodan u vojsci i narodu Like. Po re~ima izvora, nakon wihovog zarobqavawa po~ele su da se {ire glasine da su prebegli na stranu Republike Hrvatske, kao i da se izvor odranije navodno bavio preprodajom oru`ja Hrvatima i muslimanima. Pod uticajem Milivojevi}eve grupe izvr{en je i pretres ku}e roditeqa Jelovac Radojke u Krbavici (izvorove vanbra~ne supruge) navodno, u ciqu pronalaska skrivenog oru`ja i daqe kompromitacije izvora, {to je kod dela vojske izazvalo revolt i unelo raskol. Kada su u pitawu okolnosti zarobqavawa tzv. Karlova~ke grupe, izvor navodi da je grupa od 13 pripadnika krenula za Srbiju u ranim jutarwim satima 13. 3. 1993. godine i da se o~ekivalo da to putovawe bude rutinsko, zbog ~ega su svi pripadnici bili opu{teni, ne o~ekuju}i probleme. Izvor se, kako je sam istakao, vra}ao za Beograd sa zadatkom da u Korenicu organizuje prevoz preostalog oru`ja iz “Automobilskog”, kao i da dopremi deo humanitarne pomo}i, dok je ve}ina ostalih ~lanova grupe dobila dopust ili radi le~ewa ili obilaska porodica. Izvor napomiwe da se kao i ve}ina ostalih tokom putovawa odmarao i spavao, te je pojavom pripadnika Unprofora na putu, kao i povicima pripadnika vojne policije Republike Hrvatske na ulazu u Turjan, op{tina Karlovac, cela grupa bila zate~ena i nespremna da reaguje. Izvor negira glasine da su pripadnici grupe bili pod uticajem alkohola i da su zalutali, navode}i da je indikativna ~iwenica da su rampe na putu kojim su putovali bile podignute, kao i da nije bilo odgovaraju}ih pripadnika na wima, a da je deo puta kako sa srpske tako i hrvatske strane bio razminiran. Izvor tako|e navodi da sumwu u wihovo zarobqavawe izaziva i ~iwenica da su odmah nakon wihovog hap{ewa u roku od nekoliko minuta bile prisutne ekipe ameri~ke i hrvatske televizije, {to po izvoru ukazuje na sumwu da su hrvatske vlasti znale za wihov dolazak.
218

Nakon hap{ewa koje je izvr{eno u Umpa zoni, a ne na hrvatskoj strani, sprovedeni su od strane vojne policije u okru`eni zatvor u Karlovac gde su podvrgnuti fizi~koj torturi i maltretirawu u toku istra`nog postupka, a od wihovog hap{ewa u hrvatskim medijima napravqen je jedinstven medijski doga|aj. Po re~ima izvora, za vreme istra`nog postupka, pored vojnih predstavnika Republike Hrvatske koji su pokazali interesovawe za vojna pitawa, raspored srpskih jedinica i podatke o pojedinim stare{inama Vojske RSK, ~lanovi grupe bili su saslu{avani i od predstavnika MUP-a Republike Hrvatske koji su naro~ito bili brutalni u svom isle|ivawu. Pored zatvora u Karlovcu, u kome su najdu`e boravili, pripadnici Karlova~ke grupe, boravili su kra}e vreme u Zagrebu u Kerestincu, Remetincu i Lepoglavi, odakle su, 12. 1. 1994. godine, i odvedeni na razmenu za pripadnike tzv. “Somborske grupe”. Po re~ima izvora, samo su|ewe ~lanovima grupe koji su osu|eni na neuobi~ajeno duge vremenske kazne (20 godina i 15 godina) bilo je farsa, kao i odbrana koja je, forme radi, bila dodeqena optu`enima. Dolaskom novog upravnika zatvora u Karlovcu Dole`ala, po re~ima izvora, vidno je naboqe promewen odnos prema ~lanovima grupe. Prestala su fizi~ka maltretirawa, uspostavqena je komunikacija sa ~lanovima porodice, a povremeno od pojedinih zatvorskih ~uvara, koji nisu bili ekstremni, dobijali bi cigarete i druge sitne potrep{tine. Izvor navodi da se za vreme saslu{awa i boravka u zatvoru, kao i ostali pripadnici grupe, pred islednicama branio tvrdwom da nije dobrovoqac, ve} je mobilisan od strane vlade RSK – Predstavni{tvo u Beogradu, kao i da nije u~estvovao u ratnim operacijama, ve} je bio zadu`en za pitawe nabavke i skladi{tewa namirnica. Nakon izvr{ene razmene i dolaska u Beograd, zbog neophodne medicinske pomo}i, izvor se nalazio na le~ewu u VMA. I pred ~iwenice da je u vreme wihovog zarobqavawa i boravka u zatvoru bilo negativnih glasina i pisawa u delu srpske {tampe, izvor navodi da se po povratku ~lanova “Karlova~ke grupe” od strane pojedinaca u Udru`ewu boraca i invalida rata 90, nastavilo sa {irewem dezinformacija o aktivnostima pojedinih pripadnika, navode}i pri tom da se za wega, izme|u ostalog, navodi kako je za jedan milion DEM “prodao” puk. Milivojevi}a i prebegao u Australiju. III Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti: IV Podaci o merama i radwama RDB: Osim obavqenog razgovora, druge mere i radwe nisu preduzimane.
219

V Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika: Mi{qewa smo da je izvor bio iskren i da je hteo da nam pomogne. Wegov iskaz o okolnostima zarobqavawa i tretmanu u zarobqeni{tvu podudaran je iskazu \ura{kovi} Bratislava sa kojim je na iste okolnosti obavqen razgovor u februaru mesecu 1994. godine. Utisak je da je izvor nastojao da pobije negativne glasine koje o wemu {ire pojedini pripadnici Udru`ewa boraca rata 90, stavqaju}i pri tom na uvid dokumentaciju koja, izme|u ostalog, potvr|uje da nije pripadnik nikakve paravojne jedinice, ve} vojnik Vojske RSK sa odgovaraju}im ovla{}ewima. Mi{qewa smo da bi sa izvorom trebalo nastaviti kontakt u ciqu prikupqawa podataka o delovawu pojedinaca u op{tinskom i republi~kom udru`ewu boraca rata 90, za koje je ranije evidentirano da se bave zloupotrebama i mahinacijama oko humanitarne pomo}i, imaju}i u vidu da je izvor donedavni sekretar Op{tinskog udru`ewa Novi Beograd, i osoba koja je u kontaktu sa ~lanovima ovih udru`ewa. Kucano u 3 primerka Dostaviti: 2 h II up. RDB MUPRS 1 h Op. radniku Operativni radnik, Zoran Jevti}

MDXXVI
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Br. Beograd, 19. 4. 1994. godine

Enrike Agiqar – saznawa
Novi {ef u kancelariji za civilne poslove u predstavni{tvu OUN u Kninu. Po struci in`ewer, zaposlen kao ekspert u UNIDO u Be~u (UNIDO je odeqewe za razvoj i industriju ujediwenih naroda). ^ovek od poverewa Jasu{i Aka{ija, sa kojim je radio u nekoliko misija do sada. Do{ao je u Knin na izri~it zahtev Aka{ija. U izve{tajima za Aka{ija do sada je objektivno prikazao prilike i odnose.
220

Meksikanac, star oko 55 godina, o`ewen Dankiwom, ima dva sina, `ivi u Be~u. Pre zaposlewa u UN, radio u vladi predsednika E~everije kao savetnik, Privatno u razgovoru povla~i paralelu izme|u oslobodila~kog rata u Meksiku i RSK, isti~u}i da je to srpska zemqa i da treba istrajati. Nakon potpisivawa zagreba~kog sporazuma, civilna kancelarija postaje dominantna nad vojnim sektorom i odnosi izme|u vojnog i civilnog sektora su puni surevwivosti. Agiqar je, nakon zagreba~kog sporazuma, priredio ve~eru za Milana Marti}a sa suprugom, kojoj su prisustvovali i komandant sektora Jug Ering (Oehring) predstavnik civilne policije UN, predstavnik EZ-a i {ef UNCHRA – sektora Jug-Ivet Pas, koja se na ovu du`nost vratila iz kancelarije u Zagrebu. Restoran je bio dekorisan sa zastavama UN i RSK, te srpskom trobojnicom sa ~etiri ocila. Pre ve~ere je intonirana himna “Bo`e pravde” a Agiqar se sve vreme obra}ao Marti}u sa “Va{a ekselencijo, predsedni~e”! Agiqar pokazuje neskrivenu netrpeqivost prema predstavniku Svetske banke za obnovu i razvoj G. Plat­ ze­ ru (Plecer), koji je u dosada{wim aktivnostima zajedno sa Markom Baskinom (Ba­ ska­ in) – predstavnik kancelarije u Oku~anima vodio separatne razgovore sa Yakulom. Agiqar je pretpostavqeni Pleceru i poku{ava da ga ograni~i na iskqu~ivo stru~ni rad. Dostavqeno: – na~elniku Uprave – op. radniku – analitici Operativni radnik, Du{an Orlovi}

MDXXVII
CRDB Leskovac – Ekstremizam 20. 4. 1994. godine OA “Tomson”

Slu`bena bele{ka o radnom dogovoru
Dana 18. 4. 1994. godine, u K. Kamenici odr`an je radni dogovor izme|u predstavnika CRDB Gwilane i OUP-a K. Kamenica sa predstavnicima CRDB Leskovca i OUP-a Medve|a.
221

Radni dogovor je odr`an na na{u inicijativu, a odnosio se na nedozvoqenu trgovinu oru`jem izme|u pripadnika albanske nacionalnosti koja se jednim delom odvija na relaciji Medve|a – K. Kamenica. Naime, u na{oj slu`benoj bele{ci broj 150, od 18. 2. 1994. godine, informisali smo vas da je Sadikovi} Ibrahima Neyad, koji je rodom sa podru~ja Medve|e a `ivi u Beogradu, prodao automatsku pu{ku Kosumi Sinana Ilmiji iz Koretine, SO K. Kamenica. Tako|e, u slu`benoj bele{ci broj 149, od 18. 2. 1994. godine, informisali smo vas da je NN lice sa podru~ja Medve|e kupilo automatsku pu{ku od Bihali Bisima Reyepa iz s. Gminca, SO K. Kamenica. U vezi ovih lica sa podru~ja K. Kamenice dogovoreno je da ih radnici SM K. Kamenica {to je mogu}e pre obezbede i dovedu u Medve|u radi obavqawa ra{~i{}avaju}eg razgovora s wima. To je bitno iz razloga {to smo pre izvesnog vremena uhapsili bliskog ro|aka Neyata Sadikovi}a, Sulejmana Sadikovi}a iz s. \ulekare, SO Medve|a, a traga se za Sadikovi} Ruhanom iz s. Tupale, SO Medve|a, zbog nedozvoqene trgovine oru`jem pa bi ra{~i{}avaju}i razgovor sa Ilmija Kosumi verovatno dao neke nove ~iwenice u vezi s tim. Bihali Reyep nam je potreban radi identifikovawa lica sa podru~ja Medve|e od koga je on kupio automatsku pu{ku, nakon ~ega bi se preduzele adekvatne mere i radwe RDB i RJB. Sa predstavnicima CRDB Gwilane i OUP-a K. Kamenica je tako|e dogovoreno da nam dostave informaciju o nekim licima sa podru~ja SO Medve|a za koje oni raspola`u po~etnim saznawima da se bave ilegalnom trgovinom oru`jem. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 1 h Centru 1 h operativnom radniku Operativni radnik, G. Nikoli}

MDXXVIII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova
222

Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Beograd, 21. 4. 1994. godine

Samaryi} Aida – saznawa
Dosada{wi prevodilac u kancelariji UNPROFOR-a u Kninu je, krajem marta 1994. godine, pre{la na rad u kancelariju Beograd – zgrada SIV-a III. Po saznawima na{eg izvora, posao u Beogradu, Aida je dobila na zahtev @aka Grinberga (ranije pisana bele{ka o istom) koji je sada na du`nosti u kancelariji u Zagrebu. U Beogradu, Aida radi kao prevodilac kod Vja~eslava Slavegerasova, civilni poslovi OUN-a. Prevodi revijalnu {tampu – NIN, “Duga”, “Vreme” i “Monitor” – ovi prevodi, uz recenziju Gerasova, dostavqaju se u komande sektora UNPROFOR-a. U Beogradu se dru`i sa Jasnom…, prevodiocem u kancelariji, do{la u Beograd iz kancelarije OUN-a u Sarajevu. To je Aidina {kolska prijateqica sa fakulteta u Sarajevu. Kontaktira Miroslava Lazanskog, kojeg poznaje od ranije. Porodica – brat i otac su u Biha}u, pare (devize) im {aqe preko Grinberga u Zagrebu, stanuje na Banovom brdu – kod ro|aka – tel. 552-450, o~ekuje dolazak @aka Grinberga iz Zagreba, koji dolazi krajem meseca u posetu kancelariji u Beogradu. Izjavila da }e kontaktirati Acu Dra~u da joj preporu~i nekog u Beogradu koga bi mogli zanimati podaci do kojih dolazi, po{to je, navodno, quta na Krnetu. Napomena: Aida je u Kninu bila u dobrim odnosima sa pukovnikom Krnetom, a u Knin je do{la kao prevodilac u organizaciji SSNO-a 1992. godine. Kucano u tri primerka Dostavqeno: – na~elniku uprave – operativnom radniku – analitici Operativni radnik, Du{an Orlovi}

MDXXIX
Centar RDB Ni{ – Ekstremizam 73-019 21. 4. 1994. godine
223

Izve{taj saradnika
1. Izvor: Saradnik “Janko”. Na odr`anom sastanku, 21. 4. 1994. godine, saradnik je podneo pismeni izve{taj pomo}niku na~elnika K. Risti}u. Sastanak odr`an u slu`benom vozilu u vremenu od 7,30 – 8,30 ~asova po utvr|enom dogovoru. Saradnik se koristi na pokrivawu ekstremista na podru~ju Ni{a. Izvor pouzdan. Podaci u fazi proveravawa. 2. Saradnik je u vi{e navrata razgovarao sa Aran|elovi} Dragoslavom zvanim Beli i o odre|enim zapa`awima podnosi slede}i izve{taj: “Iz razgovora sa Aran|elovi}em saznao sam da je 18. 4. 1994. godine u Kru{evcu, u nekoj privatnoj ku}i odr`an tajni sastanak ’Ravnogorskog pokreta’. Sastanku je prisustvovalo dosta pristalica ovog pokreta uglavnom iz gradova Pomoravqa. Skoro svi prisutni su pripadali pokretu ~etnika DM, zbog ~ega su u posleratnom periodu bili osu|eni na du`e vremenske kazne zatvora. Pojedinci su se hvalili da su i po 17 godina proveli u zatvoru, samo zato {to su bili odani kraqu i otaybini. Zorkin se, po pri~i Aran|elovi}a, stideo {to je samo 5 godina robijao. Sastanak je trajao dosta dugo, oko 9 ~asova. Istom je trebalo da prisustvuje i @arko Gavrilovi} iz Beograda, ali on nije pozvan da ne bi trpeo represiju od strane vladaju}eg re`ima i crkve. Ina~e, on je zadu`en za organizovawe akcija i deluje iz pozadine. Svi ~lanovi ’Ravnogorskog pokreta’ su pristalice Svetosavske i Demokratske stranke. Nosili su beyeve ovih stranaka iz konspirativnih razloga po{to je pokret ilegalan, da se ne bi dekonspirisali. Kao glavni finansijer pokreta predstavqen je Dragan iz Po`arevca, koji je odre|eno vreme proveo na privremenom radu u Kanadi, a ~ija supruga i sin i daqe tamo `ive. On je zadu`en za formirawe pokreta u gradovima Pomoravqa i [umadije. Iz Ni{a, sastanku su prisustvovali Stojanovi} Petronije, Aran|elovi} Dragoslav i jo{ jedno lice. Na sastanku je donet Statut pokreta i slede}e odluke: – Da se od najstarijih pripadnika ~etni~kog pokreta formira Savet koji }e imati savetodavnu ulogu, dok }e mla|i ~lanovi biti zadu`eni za akciono delovawe;
224

– Da se u {to kra}em roku ’o~isti’ i ’likvidira’ odre|eni broj biv{ih i sada{wih komunista koji podr`avaju komunisti~ki sistem vlasti; – Da odre|en broj mla|ih pripadnika pokreta treba ukqu~iti u rad zvani~nih institucija sistema, radi postepenog preuzimawa vlasti; – Da se o~iste redovi od saradnika DB-a, a onaj ko odaje podatke ne}e biti iskqu~en iz pokreta, ve} }e biti likvidiran i izne{en u mrtva~kom sanduku; – Da ~lan pokreta mo`e biti samo ’okoreli’ ~etnik koji }e biti dosledan principima pokreta; – Da se me|u pripadnicima VJ tra`e istomi{qenici, u ciqu wihovog pridobijawa; –U svim gradovima tra`iti istomi{qenike radi ja~awa pokreta i pripremawa za izvr{ewe najdelikatnijih zadataka. Kada pokret dovoqno oja~a sti}i }e pomo} iz inostranstva; – Slede}i sastanak }e biti odr`an sa predstavnicima [umadijskog regiona. Prisustvova}e ~lanovi iz Po`arevca, ^a~ka, Kragujevca i dr. Wima }e tom prilikom biti saop{tena koncepcija daqeg rada. Saradnik je na sastanku pru`io podatke za odre|eni broj lica iz Ni{a, koja su u bliskoj vezi sa Stojanovi} Petronijem i koja mogu biti ~lanovi pokreta. Kao mogu}eg pripadnika pokreta izdvojio je \ori} Luku, penzionisanog lekara VJ, odranije poznatog po ekstremnim stavovima”. 3. Aran|elovi} Dragoslav Beli, ro|en 23. 12. 1932. godine u Beloj Palanci, od oca Milorada i majke Rusalene, zaposlen u OVO “Ratko Pavlovi}” u Ni{u kao nastavnik prakti~ne nastave, nastawen u Ni{u, ulica Bulevar Lewina 72a. Stojanovi} Petronije Zorkin, ro|en 12. 6. 1928. godine u selu Bancarevu, op{tina Ni{, od oca Naska i majke Zorke, penzioner, nastawen u Ni{u ulica Bulevar Lewina 93/4. Gavrilovi} @arko iz Beograda, sve{tenik, predsednik Svetosavske stranke. Dragan N. iz Po`arevca, odre|eno vreme proveo na privremenom radu u Kanadi gde mu i sada `ive supruga i sin. Glavni finansijer pokreta i organizator za Pomoravqe i [umadiju. 4. Druge mere i radwe nisu preduzimane.
225

5. Procena je da podaci zaslu`uju pa`wu RDB-a, pre svega zbog saznawa da “Ravnogorski pokret” radi u ilegali i da postepeno sve vi{e okupqa ekstremne pripadnike iz ove grupacije. U narednom periodu raspolo`ivim merama i radwama RDB radi}e se na identifikaciji preostalih ~lanova pokreta u Ni{u i N.N. lica iz Ni{a koje je prisustvovalo sastanku u Kru{evcu, a za \ori} Luku uradi}e se potpuna operativna provera podataka. Mi{qewa smo da informaciju treba dostaviti CRDB Kraqevo, s obzirom na podatak da je u Kru{evcu odr`an sastanak “Ravnogorskog pokreta”. Kucano u 4 primerka 1 prim. RDB MUP RS – III uprava 1 prim. RDB MUP RS – V uprava 1 prim. Centar RDB Ni{ 1 prim. operativnom radniku Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina: Saglasan, pomo}nik na~elnika Krasomir Risti} Operativni radnik, Qubi{a Milosavqevi}

MDXXX
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije Resor dr`avne bezbednosti – V uprava – Beograd U prilogu akta dostavqamo vam Presek saznawa o delatnosti sa pozicija srpskog ekstremizma sa podru~ja CRDB Leskovac u 1994. godini. Na~elnik Centra DB, Stojmenovi} Stanimir CRDB Leskovac 26. 4. 1994. godine

Presek saznawa o delatnosti sa pozicija srpskog ekstremizma na podru~ju CRDB Leskovac u 1994. godini
Me|u vode}im ekstremistima u Leskovcu je, po~etkom 1994. godine, do{lo do sukoba {to je dosta uticalo i na wihovu sveukupnu
226

aktivnost. Naime, po~etkom decembra 1993. godine, Vojislav [e{eq je pozvao Stojanovi} Desimira, na{ OO po ekstremizmu, radi prevazila`ewa dotada{wih nesporazuma i dogovora oko reorganizacije rada S^P u Leskovcu. Stojanovi}a je poziv iznenadio, jer wih dvojica nisu kontaktirali od 1992. godine, kad ga je [e{eq smenio sa mesta predsednika S^P Leskovac. Dana 11. 12. 1993. godine, na sastanku u Batajnici nesporazumi su prevazi|eni i pripisani ~ar{ijskim pri~ama i manipulacijama Kosti} Borivoja iz Leskovca, OO po ekstremizmu, kome je zamereno zbog preuveli~avawa rezultata svog rada i la`nog izve{tavawa Centrale u Beogradu, kao i zbog samovoqnog slawa dobrovoqaca na rati{te gde su se neki kriminalno pona{ali zbog ~ega su do{li pod udar zakona. Na teret mu je stavqena i kompromitacija Pokreta zbog u~e{}a dobrovoqaca S^P u napadu na kamp izbeglica iz BiH u V. Kopa{nici, SO Leskovac, u {ta je direktno bio upu}en. Na sastanku je zato odlu~eno da se Kosti} smeni sa svih funkcija u S^P, a da na wegovo mesto bude postavqen Stojanovi}. Dana 18. 1. 1994. godine, u Leskovcu je odr`ana konferencija za {tampu na kojoj je Tomislav Petrovi}, komandant R[ iz Ni{a, objavio da je po odluci Centrale iz Beograda i R[ iz Ni{a, zbog raznih nepravilnosti, rasformiran Odbor S^P Leskovac, a wegov predsednik Kosti} Borivoje smewen sa funkcije. Istovremeno je formiran novi Odbor S^P i za wegovog predsednika je postavqen Stojanovi} Desimir, a za sekretara Be{i} Ivan, wegova bliska veza. Stojanovi} je imenovan i za komandanta R[ Leskovac. Vaki} Branislav iz Ni{a je tada naredio Stojanovi}u da ne sme da ide na konfrontaciju sa Kosti}em iz vi{e razloga. Naime, SRS je osniva~ S^P koji je tako postao wegov sastavni deo, pa bi wihovim razdvajawem S^P bio paravojna formacija. Osim toga, politiku vodi sama stranka, tj. SRS dok su pripadnici S^P, bez obzira na sve zasluge i ulogu u radu stranke, bili i ostali ratnici. Zato je, bez obzira na sve li~ne nesuglasice, odlu~eno da Kosti} ostane predsednik SRS, a Stojanovi} bude postavqen za predsednika S^P. Ali, planirano je da se, do kraja marta 1994. godine, odr`i Skup{tina Okru`nog odbora SRS Leskovac na kojoj bi se raspravqalo o poverewu Kosti}u, kada bi bili ispitani i svi navodi koji ga terete. Do provere ovih optu`bi i formalnog smewivawa Kosti}a, Stojanovi}u je zabrawen svaki kontakt s wim a sve ingerencije nad Odborom S^P Leskovac, na ~ijem je ~elu Stojanovi}, dobio je R[ Ni{ i B. Vaki}. Nakon ovih doga|aja, Stojanovi} u svojim komentarima tvrdi da u Leskovcu ne postoji nikakav raskol izme|u SRS i Odbora S^P ve} da se radi o smeni rukovodstva. Tako|e isti~e da Odbor
227

S^P Leskovac, po nare|ewu Vaki}a, prioritetno treba da radi na okupqawu dobrovoqaca S^P koje bi, u slu~aju napada NATO na Republiku Srpsku, trebalo uputiti na ugro`ena podru~ja, a istovremeno treba prikupqati humanitarnu pomo} za ratom zahva}ena podru~ja. S druge strane, Kosti} je, 4. 2. 1994. godine, odr`ao sastanak Okru`nog odbora SRS i naredio da u wihove prostorije ne mo`e u}i niko od ~lanova novoformiranog Odbora, jer se radi o nelegitimnom izboru jer ovakve smene rukovodstva ~ak ni sam [e{eq ne mo`e vr{iti dekretom. Osim toga, S^P u Leskovcu nije raspu{ten kako se javnosti prikazuje, jer akteri napada u s. V. Kopa{nica i nisu bili wihovi ~lanovi u vreme izvr{ewa napada. Sredinom februara, Kosti} je kontaktirao sa Dra`ilovi}em iz Centralne uprave u Beogradu koji mu je predlo`io da u vezi nastale situacije stupi u vezu sa B. Vaki}em, {to je ovaj i prihvatio, tako da mu je Vaki} sugerisao da Stojanovi} ostane predsednik Odbora S^P ali da je najboqe da se odr`i sastanak na kome bi bilo dogovoreno oko sre|ivawa stawa u novoformiranom Odboru S^P Leskovac. Dana 6. 3. 1994. godine, u prostorijama SRS u Leskovcu, odr`an je sastanak na kome se poku{alo sa prevazila`ewem nesuglasica, ali se u tome nije uspelo, ve} je do{lo do `estokog me|usobnog optu`ivawa aktera za razne zloupotrebe. Tokom ~itavog sukoba, Kosti} je kontaktirao svoje veze u Zaje~aru, Beogradu i Leskovcu kada je veli~ao svoj rad i zasluge a Stojanovi}a i Vaki}a optu`io da su uba~eni agenti DB koji rade na rasturawu Pokreta, i ispoqio re{enost da ra{~isti sa wima. Posebno su ~esti wegovi kontakti sa Mojsilovi} Miladinom iz Leskovca, penzionisanim generalom VJ. Wihovi prvi kontakti bili su po~etkom 1993. godine, kada je Kosti} zahtevao da Mojsilovi}, tada komandant Leskova~kog korpusa VJ, obezbedi za dobrovoqce S^P opremu i obuku u objektima VJ, ali pod komandom ~etni~kih oficira. Mada Mojsilovi} tada nije prihvatio sve zahteve, kasnije, a naro~ito posle prevremenog penzionisawa avgusta 1993. godine, sve vi{e podr`ava Kosti}eve ekstremne stavove. Wihove sada{we kontakte treba sagledati i u svetlu privatnog biznisa, jer Mojsilovi} i Kosti}ev sin imaju preduze}a i zajedni~ki posluju a Mojsilovi} je na tom planu koristio i svoje veze van SRJ, a naro~ito u BJRM. Dna 18. 2. 1994. godine, u Leskovcu je odr`ano su|ewe akterima oru`anog napada na kamp izbeglica iz BiH u s. V. Kopa{nica, SO Leskovac, kada su Mili} Ili}, Kr{ikapa Bla`o i Deni} Dragan osu|eni na po 18, a Mihajlovi} Dragan na 12 meseci zatvora. Nakon toga, Deni} je istakao da osu|eni nameravaju da se `ale na ove nepra228

vedne presude jer su zbog patriotizma osu|eni na visoke kazne. U vezi s tim, a pre samog su|ewa, evidentirano je mi{qewe Kosti} Borivoja da niko ispred SRS i S^P Leskovac ne prisustvuje su|ewu da se ne bi stvorio politi~ki problem i “da se oni ne dovode u vezu sa izvr{iocima napada”. Do{li smo do saznawa da Veli~kovi} Miodrag iz Leskovca, OO po ekstremizmu, aktivno radi na formirawu Nezavisnog sindikata u RO “Zdravqe” i “Zele Veqkovi}” iz Leskovca, kao i u drugim RO gde ima nezadovoqnih radnika, pre svega pripadnika opozicije. Na tom planu je kontaktirao Soki}a iz NS u Beogradu, a u ovaj posao je ukqu~io i svoju suprugu. Wegova bliska veza Bojana Risti} iz Leskovca isti~e da je sada, kao poslanik Republi~ke skup{tine, u situaciji da dozna “mnoge stvari”. Tako tvrdi da se me|u poslanicima komentari{e da se sve kre}e u pravcu ostvarivawa dogovora sa Jalte i da smo mi “prodati” Rusima, a da je predsednik Srbije dogovorio sa Zapadom predaju Srpske Krajine Hrvatskoj kako bi do{lo do ujediwewa Republike Srpske i SRJ. Daqe tvrdi da je u redovima opozicije do{lo do razmimoila`ewa i da predstavnici N. Demokratije i DS {uruju sa SPS, dok Vuk Dra{kovi} sve radi na svoju ruku, ili u dogovoru sa poslanicima iz Beograda, a poslanici iz unutra{wosti slu`e kao glasa~ka ma{ina. Zato je u okviru DEPOS-a do{lo do podele pa se grupa oko Dra{kovi}a smatra “tvr|om” u odnosu na drugu koja je spremna i na kompromis. U vezi finansirawa stranke, Bojana iznosi da novac dobijaju kao dobrovoqni prilog bogatih sponzora i ~lanova, me|u kojima ima i Srba iz inostranstva, dok pori~e bilo kakvu vezu sa zapadnim institucijama. Ekstremisti sa podru~ja Vlasotinca nastoje da budu u stalnom kontaktu sa istomi{qenicima van podru~ja ove op{tine. \eki} Dragan, PO po ekstremizmu, u kontaktu sa Vaki} Branislavom iz Ni{a za osipawe radikalne stranke na ovom terenu optu`uje Kosti} Borivoja, i obojica se sla`u da Kosti} mora hitno biti smewen sa svih funkcija u stranci. S druge strane, Biyi} Branislav iz Vlasotinca, OO po ekstremizmu, je kontaktirao Borivoja Borojevi}a iz Beograda, predsednika odbora za pravosu|e u Skup{tini RS, da bi prote`irao pojedince iz Vlasotinca za izbor za sudiju Op{tinskog, odnosno Okru`nog suda jer se, kako ka`e, radi i o “na{im qudima”. Ina~e, Biyi} je krajem pro{le godine poku{ao da u Australiji na|e posao s namerom da tamo ostane sve dok u zemqi ne bude “oborena komunisti~ka vlast”, ali u tome nije uspeo. Radikalna stranka na na{em terenu ve} izvesno vreme pokazuje znake pasivizacije zbog ~ega je, 19. i 20. 3. 1994. godine, Vojislav [e229

{eq sa saradnicima posetio ovo podru~je kako bi uticao na aktivirawe rada stranke. Tom prilikom je u pojedinim mestima prisustvovao sastancima u op{tinskim odborima ove stranke i odr`ao zakazane promocije. Jedan broj lica sa na{eg podru~ja istupa sa pozicija srpskog ekstremizma protiv aktuelne vlasti, politike RS i predsednika Srbije. Tako se kalu|erica Lidija, iz manastira Sv. Bogorodica u s. Golema Wiva, SO Leskovac, dosta strana~ki anga`uje i pored toga {to se SPC zvani~no distancirala od politi~kih stranaka, dok je Cvetkovi} Dragan, u~iteq iz Bojnika, spreman da se i fizi~ki obra~una sa politi~kim protivnicima, odnosno sa svima koji su glasali za sada{wi re`im u Srbiji. An|elkovi} Jovan, potpukovnik VJ iz Predejana, SO Leskovac, je u stalnom kontaktu sa grupom ekstremista iz Predejana kojima je pomogao da izbegnu slu`ewe vojne obaveze u rezervnom sastavu, a Ristovi} Mile iz Retkocera, SO Medve|a, na radu u SAD, zala`e se za promenu vlasti u Srbiji i istu krivi za te{ko stawe u kome se na{ao srpski narod, a posebno je ogor~en na rad na{ih DKP u svetu. Do{li smo do podataka o ume{anosti vi{e lica sa ovog terena u {verc oru`ja i municije i wihovoj povezanosti sa pojedincima van ovog terena. U Predejanu, SO Leskovac, postoji grupa ekstremnih lica okupqena oko An|elkovi} Stojana, OO po ekstremizmu, ~iji pripadnici ilegalno poseduju pi{toqe i povremeno organizuju ve`be u ga|awu iz istih. Krsti} Ivica iz Lebana, kre}e se me|u ekstremistima okupqenim oko Pe{i} Bobana, PO po ekstremizmu, a ilegalno poseduje pi{toq. ^esto boravi u N. Pazaru, gde nabavqa robu za svoj butik, i u Zemunu kod svojih roditeqa. Mitrovi} Goran iz Leskovca bavi se {vercom oru`ja, droge i vozila a povezan je sa licima iz Leskovca, Ni{a i Beograda kao i iz BJRM i sa pojedinim [iptarima, a raspolo`ive podatke u vezi ovog slu~aja smo ustupili SJB, pa je Mitrovi} pritvoren. Tako|e smo saznali da se {vercom oru`ja i municije bave i Deni} Dragan iz Sij. Bawe, SO Medve|a, i Manojlovi} Milan, Milovanovi} Borivoje i Be{i} Ivan, svi iz Leskovca, dok ilegalno poseduju pi{toqe Jankovi} Stojan iz ]enovca SO Leskovac, Zdravkovi} Mi{a iz Dra{kovca, SO Leskovac, i Stankovi} Nenad iz Leskovca a od Perovanovi} Dragana iz Leskovca je oduzet jedan gasni pi{toq. Odre|ene podatke o {vercu oru`ja na podru~ju SO Doqevac }emo ustupiti CRDB Ni{. Tokom 1993. godine, grupa lica sa podru~ja SO Leskovac, a me|u wima i vlasnici nekih privatnih apoteka, organizovano je krala lekove iz DD “Zdravqe”, Leskovac, i ilegalno ih prodavala u BJRM i
230

[iptarima u Bujanovcu, Pre{evu i na KiM i uz to vr{ila {ticovawe i preprodaju deviza na crno. CRDB Leskovac je u toku ove godine (…) (U nastavku tekst ne~itak)

MDXXXI
CRDB Kragujevac – II uprava 72-027 72-028 26. 4. 1994. godine OI “Pako”

Slu`bena bele{ka
I G.\. iz Kragujevca Razgovor obavqen 20. 4. 1994. godine, od 10,00 do 12,00, u Kragujevcu, u vezi IO “Pako”. II U razgovoru izvor iznosi slede}e: Slavkovi} Bogoqub, zvani Boge, ro|en 1934. godine u Lu`nicama kod Kragujevca, pukovnik u penziji, bio nastavnik motoristike u T[C, biv{e JNA u Zagrebu, gde je i nastawen, o`ewen Hrvaticom sa kojom u braku ima 2 sina. Po izbijawu rata u Hrvatskoj 1991. godine, do{ao u rodno mesto kod majke, preko Ma|arske i tada govorio da je iz Zagreba jedva izvukao `ivu glavu, da od stvari ima samo ode}u na sebi. Nakon boravka od mesec dana u Lu`nicama vra}a se u Zagreb, kod porodice, gde se i sada nalazi. Prema nedovoqno proverenim podacima sinovi su mu pripadnici HVO, a jedan od wih (stariji) dolazi po zadatku u N. Sad, kod nekih svojih bli`ih prijateqa. Boge u Kragujevcu ima sestru Borku, nastawenu u nasequ Stara radni~ka kolonija. Postoji mogu}nost da porodice odr`avaju bli`e kontakte. – Vra~ar Bude Stevo, ro|en 1936. godine u selu Mekiwar, op{tina Udbina, zastavnik I klase u penziji. Bio 20 godina organ bezbednosti JNA do penzionisawa 1979. godine (sa slu`bom u Kragujevcu, Kraqevu, Vr{cu i Qubqani, gde je i penzionisan). Sada `ivi u Qubqani sa porodicom. O`ewen je Slovenkom Monikom, ro|enom u Vr{cu, gde su weni roditeqi `iveli dugo godina, a i pomrli. Po wihovoj smrti su prodali imovinu u Vr{cu i kupili vikendicu u
231

Umagu, naseqe Savudrija. Stevo i Monika imaju sina Viktora. Stevo je radio u KO grupa IX armije i u dobrim je odnosima sa izvorom podataka od 1952. godine. Ima ro|enu sestru na N. Beogradu. Izvor ne zna da li su sada u kontaktu. Jankovi} Vitomir, potpukovnik, u penziji od 1990. godine, Srbin, nastawen u Kragujevcu, V. Manojlovi}a 4. Ima }erku, lekarku, udatu za Hrvata i `ive u nekom mawem mestu kod Pule. Ona tamo, navodno, nema nikakvih problema i redovno pose}uje oca, kod koga se i trenutno nalazi sa detetom od 6 godina. Zet mu je tako|e lekar. Upoznali su se dok je on bio na odslu`ewu vojnog roka u garnizonoj ambulanti u Kragujevcu 1988. godine. Napomena radnika RDB: Izvor podataka je penzionisani radnik OB VJ. Po wegovom mi{qewu do bli`ih podataka o porodici Slavkovi} moglo bi se do}i preko lica vojnih stare{ina zaposlenih u T[C u @arkovu kod Beograda, koji su tu preseqeni iz Zagreba. Smatramo da je potrebno potpuno identifikovati i Bogoqubovu sestru Borku, radi daqeg anga`ovawa na utvr|ivawu eventualnih kontakata wene porodice sa Bogoqubovim sinovima iz Zagreba, odnosno wihovim prijateqima iz N. Sada. Izvor Vra~ar Stevu ocewuje kao pozitivnu osobu i smatra da se sa wim mo`e stupiti u kontakt bilo da on sam bude posrednik, bilo preko Stevine sestre u N. Beogradu. Za Jankovi} Vitomira uradi}emo operativnu proveru i proceniti na{e daqe postavqawe. Kucano u 4 primerka 2 h MUP RS RDB II uprava 1 h MUP RS RDB I uprava 1 h evidenciji Operativni radnici, Du{an Popovi} i Zlatko \ura{ MUP Srbije RSDB V Uprava Centar za mikrofilm 30. 4. 1994. godine Fond PD1 Dokument, evidencioni broj: 94 61639 Po~etna pozicija: 00810V02
232

Krajwa pozicija: 00810V06 Delovodni broj dokumenta: 24798 Broj snimaka: 5 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB Novi Sad 30. 4. 1994. godine Dr`avna tajna ekstremizam

Izve{aj – OTS –
I Izvor: TKTR Podaci se odnose na: “Kajmaka”, OO – 41001674 – po ekstremizmu; mahinacije oko zakupa poslovnog prostora, poslovi na izvozu aluminijuma sa Crnom Gorom, organizacija kra|e automobila; veze u MUP, carini i PTT; ostala saznawa. Razgovori su vo|eni u periodu od 24. do 30. aprila ove godine. Izve{taj se podnosi 30. aprila 1994. godine. II TKTR se koristi na podru~ju delatnosti “Kajmaka” i na identifikaciji wegovih veza. III Na{ sasvim pouzdan izvor nam je preneo delatnost “Kajmaka” – OO po ekstremizmu u vremenu od 24. do 30. aprila ove godine. Vezano za otkup poslovnog prostora od dru{tvenih firmi, na{ izvor navodi da je “Kajmak” u bliskoj vezi sa Mirovi} Igorom, potpredsednikom grada Novog Sada. Mirovi}, po dogovoru sa “Kajmakom”, na licitacijama poslovnog prostora iz gradskog fonda, stavqa izuzetno visoke cene za najatraktivnije prostorije, da se ne bi niko prijavio, kako bi on zatim “neposrednom pogodbom” ustupio taj poslovni prostor i pri tom ostvario li~nu korist. Na ovaj na~in je “Kajmak” za bezna~ajnu sumu dobio lokal u centru grada od 120 m2, stan od 150 m2, lokal od 500 m2 i magacin od 350 m2. Izvor daqe iznosi da je “Kajmak” zamolio izvesnog Mi{u iz Podgorice (011-42-530) da obavesti Mila \ukanovi}a da }e sa Igorom Mirovi}em do}i u Nik{i}, kako bi se na{li i dogovorili za daqe poslove.
233

Na{ izvor zatim iznosi da je “Kajmaka” nazvao Slavko Buri}, zvani Pajo iz Ministarstva industrije i energetike Crne Gore. Buri} ga je obavestio da je dobio “Kajmakov” zahtev za izvoz aluminijuma za Gr~ku, ali da nisu precizirani podaci, pa im nije jasno o ~emu se radi. “Kajmak” je naveo da je on sve objasnio Milu \ukanovi}u, jer je on (“Kajmak”) zamoqen od Grka da im pomogne za aluminijum – jer im je potreban za druge poslove na gr~kom tr`i{tu. U ovaj razgovor se zatim ukqu~io Bulatovi} Bo`o – pomo}nik Buri} Slavka. Bulatovi} je izneo da po analizi koju je dobio uz zahtev, vidi da su Grci dobro upoznati, ali da wemu treba vi{e podataka i osnovnih elemenata (kad, gde, kako i sl.) za odluku, po{to aluminijuma imaju dovoqno i da mu te podatke dostave {to pre na faks 081/42-028. Osim toga, Bulatovi} se interesovao gde “Kajmak” ima veze za izvoz. “Kajmak” mu je rekao da mo`e da radi preko Makedonije, ali i preko drugih zemaqa, ali da do sada, po{to mu je Milo \ukanovi} brat, sa Crnom Gorom nije ni{ta radio kako bi izbegao govorkawa i {pekulacije. Na{ izvor daqe prenosi da je “Kajmak” ukqu~en u organizovanu kra|u automobila. Papire za ukradena kola mu obezbe|uje Amiyi} Dragan iz (ne~itko ime mesta) i izvesni [kvare. Ova dvojica nabavqaju nema~ke i austrijske dozvole i prodaju ih po 2000 DEM. Kradene automobile obi~no rastura Dejan Vukoti} iz Vukovara sa izvesnim ^an~arom iz Vukovara i preko Miroquba Vujovi}a iz Vukovara. Po navodima izvora, u neke “Kajmakove” poslove ukqu~en je i Goran Hayi}, kao i pojedinci iz wegovog obezbe|ewa. Od novih “Kajmakovih” veza, na{ izvor iznosi da je na carini u Novom Sadu zaposlen izvesni Enes, koji mu omogu}ava razne mahinacije. Iz SUP Novi Sad, u povremenom kontaktu (po potrebi) sa “Kajmakom” su Dragan Mili} – zaposlen u Odeqewu za putne isprave i strance i Mi{ko Ivan, koji je sa “Kajmakom” imao dogovor da jedan drugom pomognu kada ne{to treba. U po{ti u Novom Sadu, po na{em izvoru, zaposlen je izvesni Tika na 977, koji za “Kajmakove” potrebe na tu|e ra~une naziva Ameriku i druge zemqe. IV O svim daqim saznawima }emo blagovremeno informisati. Preko na{ih veza radi}emo na identifikaciji “Kajmakovih” veza o kojima smo informisali, a za koje nemamo potpuna imena ili podatke.
234

V Ocena stare{ine: Dostavqeno: 1 h MUP RS – RDB – III uprava 1 h MUP RS – RDB – V uprava 1 h Dokumentacioni fond CRDB-NS 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Slavko Vojvodi}

MDXXXII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB – Novi Sad 30. april 1994. godine Dr`avna tajna ekstremizam

Izve{taj – OTS
I Izvor: TKTR. Podaci se odnose na “Kajmaka” – 00 –41001674 –po ekstremizmu; mahinacije oko zakupa poslovnog prostora; poslovi na izvozu aluminijuma sa Crnom Gorom; organizacija kra|e automobila; veze u MUP, Carini i PTT; ostala saznawa. Razgovori su vo|eni u periodu od 24. do 30. aprila o.g. Izve{taj se podnosi 30. aprila 1994. godine. II TKTR se koristi na pra}ewu delatnosti “Kajmaka” i na identifikaciji wegovih veza. III Na{ sasvim pouzdan izvor nam je preneo delatnost “Kajmaka” – OO po ekstremizmu u vremenu od 24. do 30. aprila o.g. Vezano za otkup poslovnog prostora od dru{tvenih firmi, na{ izvor navodi da je “Kajmak” u bliskoj vezi sa Mirovi} Igorom, potpredsednikom grada Novog Sada. Mirovi}, po dogovoru sa “Kajmakom”, na licitacijama poslovnog prostora iz gradskog fonda, sta235

vqa izuzetno visoke cene za najatraktivnije prostorije, da se ne bi niko prijavio, kako bi on zatim “neposrednom pogodbom” ustupio taj poslovni prostor i pri tom ostvario li~nu korist. Na ovaj na~in je “Kajmak”, za bezna~ajnu sumu, dobio lokal u centru grada od 120 m², stan od 150 m², lokal od 500 m² i magacin od 350 m². Izvor daqe iznosi da je “Kajmak” zamolio izvesnog Mi{u iz Podgorice (011-42-530) da obavesti Milu \ukanovi}a da }e sa Igorom Mirovi}em do}i u Nik{i}, kako bi se na{li i dogovorili za daqe poslove. Na{ izvor zatim iznosi da je “Kajmaka” nazvao Slavko Buri} zvani Fajo iz Ministarstva industrije i energetike Crne Gore. Buri} ga je obavestio da je dobio “Kajmakov” zahtev za izvoz aluminijuma za Gr~ku, ali da nisu precizirani podaci, pa im nije jasno o ~emu se radi. “Kajmak” je naveo da je on sve objasnio Milu \ukanovi}u, da je on (“Kajmak”) zamoqen od Grka da im pomogne za aluminijum – jer im je potreban za druge poslove na gr~kom tr`i{tu. U ovaj razgovor se zatim ukqu~io Bulatovi} Bo`o – pomo}nik Buri} Slavka. Bulatovi} je izneo da po analizi koju je dobio uz zahtev, vidi da su Grci dobro poznati, ali da wemu treba vi{e podataka i osnovnih elemenata (kad, gde, kako i sl.) za odluku, po{to aluminijuma imaju dovoqno i da mu te podatke dostave {to pre na faks 081/42-028. Osim toga, Bulatovi} se interesovao gde “Kajmak” ima veze za izvoz. “Kajmak” mu je rekao da mo`e da radi preko Makedonije, ali i preko drugih zemaqa, ali da do sada, po{to mu je Milo \ukanovi} brat, sa Crnom Gorom nije ni{ta radio kako bi izbegao govorkawa i {pekulacije. Na{ izvor daqe prenosi da je “Kajmak” ukqu~en u organizovanu kra|u automobila. Papire za ukradena kola mu obezbe|uju Amiyi} Dragan iz Bukovca i izvesni [kvare. Ova dvojica nabavqaju nema~ke i austrijske dozvole i prodaju ih po 2.000 DEM. Kradene automobile obi~no rastura Dejan Vukoti} iz Vukovara sa izvesnim ^an~eom iz Vukovara i preko Miroquba Vujovi}a iz Vukovara. Po navodima izvora, u neke “Kajmakove” poslove ukqu~en je i Goran Hayi}, kao i pojedinci iz wegovog obezbe|ewa. Od novih “Kajmakovih” veza, na{ izvor iznosi da je na carini u Novom Sadu zaposlen izvesni Enes, koji mu omogu}ava razne mahinacije. Iz SUP Novi Sad, u povremenom kontaktu (po potrebi) sa “Kajmakom” su Dragan Mili} – zaposlen u Odeqewu za putne isprave i strance i Mi{ko Ivan, koji je sa “Kajmakom” imao dogovor da – jedan drugom pomognu kad ne{to treba.
236

U po{ti u Novom Sadu, po na{em izvoru, zaposlen je izvesni Tima na 977, koji za “Kajmakove” potrebe na tu|e ra~une naziva Ameriku i druge zemqe. IV O svim daqim saznawima }emo blagovremeno informisati. Preko na{ih veza radi}emo na identifikaciji “Kajmakovih” veza o kojima smo informisali a za koje nemamo potpuna imena ili podatke. V Ocena stare{ina: Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 1 h Dokumentacioni fond CRDB –N. Sad 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Slavko Vojvodi}

MDXXXIII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Beograd, 10. 5. 1994. godine

Biserko Sowa, aktivnosti
Tokom novembra meseca 1992. godine, u Predstavni{tvo RSK (Terazije 3/I) do{la je delegacija “Gra|anskog saveza” i to Pe{i} Vesna i Biserko Sowa. Iste su primqene od tada{weg rukovodstva (Hayi} Goran, Paspaq Mila) sa obrazlo`ewem da `ele da se ukqu~e u re{avawe spora RH – RSK. Od tada u ciklusima – kampawski se uo~ava aktivnost Sowe Biserko koja svojim javnim istupima napada aktuelnu vlast u Republici Srbiji i Republici Srpskoj Krajini, te Republici Srpskoj. Biserko Sowa, ro|ena 1948. godine u Beogradu, po ocu je iz Knina. Otac je sada sa majkom (Hrvatica) na ostrvu I`u (SO Zadar). Otac je do penzionisawa (pukovnik) radio u vojno-diplomatskim or237

ganima. U Knin je retko navra}ao, te je cela porodica bila vezana za maj~inu rodbinu. Do 1993. godine, Sowa je radila u SMIP-u – u ambasadi u Londonu provela du`i vremenski period. Sowin brat, tako|e je radio u SMIP-u kao prevodilac, napustio 1990. ili 1991. godine Beograd, oti{ao u Republiku Hrvatsku i prikqu~io se hrvatskoj vojsci. Poginuo je krajem 1993. godine, u borbama sa vojskom RSK. Porodica mu `ivi u Hrvatskoj (`ena i deca). Sowina mla|a sestra Qiqana, udata Gli{i} (supruga dr Gli{i}a – urolog u MC Knin) radi u kancelariji Crvenog krsta u Kninu. Nakon bratove pogibije, Sowa Biserko u svojim nastupima prema RSK jo{ je netolerantnija. U vezi je sa grupom biv{ih radnika SSIP-a, koji su ~lanovi Gra|anskog saveza (biv{i podsekretar Novak Pribi}evi}) a koji odr`avaju kontakte sa Srpskim demokratskim forumom (Pupavac) iz Zagreba, te od formirawa “Srpskog konsultativnog vije}a” u Sarajevu vodi otvorenu kampawu podr{ke istom. Tokom pro{log meseca, za vreme doga|aja oko Gora`da, ista je u istupima davala podr{ku antisrpskim akcijama. Zajedno sa predstavnicima Beogradskog kruga i Centra za antisrpsku akciju poku{ala organizovati, preko UNPROFOR-a, odlazak predstavnika ovih organizacija u Sarajevo. U istupima isti~e da je Kniwanka i kao takva osu|uje srpsku agresiju, {to ima dodatnu te`inu. Dostavqeno: – na~elniku uprave – op. radniku – analitici Operativni radnik, Du{an Orlovi}

MDXXXIV
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB – Novi Sad Dana, 11. maja 1994. godine Slu`bena tajna Strogo poverqivo
238

Informacija
Dana 8. maja ove godine, u Tewi je odr`ana Osniva~ka skup{tina Stranke srpskog jedinstva kojoj je prisustvovao i wen lider @eqko Ra`natovi} Arkan. Obra}aju}i se, iznena|uju}e velikom broju prisutnih (oko 500 gra|ana) Ra`natovi} je, izme|u ostalog, rekao da se Srbi na ovom podru~ju moraju osloniti na sopstvene snage, jer su dosada{wa praksa i iskustva pokazala da Beograd i Knin vode “politikantsku i prevrtqivu” politiku. Kao i do sada, SSJ je i ovom prilikom imala dobru propagandnu aktivnost uz prisustvo poznatih estradnih zvezdi. Na Osniva~koj skup{tini SSJ u Tewi za predsednika je izabran Macakawa Quban, voza~, li~nost bez ugleda i autoriteta. Informisani smo da se primewuje i po{tuje Sporazum o prekidu oru`anih dejstava, potpisan 29. marta ove godine u Zagrebu. Sa druge strane, raspola`emo podacima da je, zbog navodne tolerantnosti i ustupaka datih Srbima prilikom odre|ivawa bezbednosnih zona, smewen general-bojnik \uro De~ak, i da je za komandanta Zbornog podru~ja Osijek postavqen penzionisani pukovnik biv{e JNA Kokeza Ante. Za Kokezu se navodi da je dobar strateg i oficir koji je, pre penzionisawa, obavqao du`nost ata{ea u Libiji. Wegov sin Vawa Kokeza je bio komandant vojne policije pri ZNG a kasnije pripadnik SIS-a. Nakon utvr|ivawa bezbednosnih zona, i srpskih sela koja }e biti pod kontrolom i nadle`nosti UNRPOFOR-a, uo~eni su sve u~estaliji kontakti me{tana Gabo{a, Jovanovca, Osprova i Jarmine sa me{tanima susedni hrvatskih sela. Koliko je za sada poznato, radi se o licima iz me{ovitih brakova, a koja imaju rodbinu u Republici Hrvatskoj. Imaju}i u vidu bezbednosni aspekt, preduzimaju se operativne mere u ciqu potpunog identifikovawa nosilaca ovakvih aktivnosti i utvr|ivawa wihovog sadr`aja i karaktera. Prema dobijenim podacima, pripadnici ruskog bataqona iz sastava UNPROFOR-a, koji su razme{teni unutar bezbednosnih zona, izlo`eni su svakodnevnim verbalnim provokacijama i pretwama od strane hrvatske vojske i gra|ana. Radi toga se, tokom no}i, ruski vojnici povla~e sa svojih polo`aja ostavqaju}i za{ti}ene zone iskqu~ivo u nadle`nost i kontroli malobrojnih pripadnika milicije RSK, {to unosi nemir i strah me|u lokalno srpsko stanovni{tvo. Operativnim putem do{lo se do podataka da je, u posledwih nekoliko dana, izvr{ena ve}a koncentracija pripadnika HV u Zbor239

nom podru~ju Osijek. Prema dobijenim podacima, na ovo podru~je su pristigli: – 4. gardijska brigada oja~ana jednim oklopno-artiqerijskim divizionom – 131. brigada HV – 119. brigada HV – 104. brigada HV – vara`dinska – 108. brigada HV – slavonsko-brodska – 5. gardijska brigada oja~ana jedinim me{ovitim bataqonom – dva samostalna bataqona oja~ana artiqerijsko-raketnim divizionom. Procewuje se da pomenute vojne formacije HV broje oko 10.000 vojnika. Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – na~elniku 1 h Dok. fondu CRDB NS Operativni radnik, Milenko Lemi}

MDXXXV
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Beograd, 17. 5. 1994. godine

Informacija
Vi{e izvora ukazalo je na raspolo`ewe boraca SV RSK koji su nakon zagreba~kog sporazuma demobilisani. Borci isti~u da su snage hrvatske vojske boqe organizovane, koordinirane i imaju boqi stare{inski kadar. Borci su potpuno osvesni neorganizovanosti i nemo}i krajinske vojske. Pri~aju}i svojim porodicama ova zapa`awa, stvaraju atmosferu neizvesnosti i straha, te i borci i civilno stanovni{tvo sve vi{e isti~u da je jedini spas i opstanak Krajine u ujediwewu sa drugim srpskim zemqama, kako bi se na taj na~in oduprli agresiji. Kucano u tri primerka Dostavqeno: – na~elniku uprave
240

– operativnom radniku – analitici Operativni radnik, Du{an Orlovi}

MDXXXVI
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Beograd, 17. 5. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
Dana 14. 5. 1994. godine, odr`an je, u prostorijama II uprave RDB, radni dogovor sa ~lanovima grupe “^ovek” koji su izneli zapa`awa o toku pregovora izme|u predstavnika Republike Hrvatske i Republike Srpske Krajine. Istaknuto je zapa`awe da hrvatska strana ima o{tre zamerke na stav i istupe Enrike Agiqara – savetnika Jasu{i Aka{ija. Ekspoze predsednika Vlade RSK – Mikeli}a, u kome je obrazlo`eno vezivawe u privrednim tokovima za SR Jugoslaviju, izazvao je op{tu uzbunu me|u predstavnicima OUN-a. U nastupima predstavnika OUN-a i Evropske zajednice uo~ene su nijanse koje ukazuju na isticawe regionalnih ciqeva pojedinih u~esnika, tako da je istup ambasadora Belgije, Nema~ke i Francuske iz Zagreba u Kninu osudio {ef regionalnog centra Evropske zajednice za sektor “Jug” @an Pjer Tebo (The­ ba­ uldt). Istaknuto je da su predstavnici OUN-a ponudili neutralan teren (francuski brod u Japanu, ameri~ka ambasada u Zagrebu) za nastavak pregovora Republike Hrvatske i RSK (EID). ^lanovi grupe “^ovek” isti~u zapa`awe da je {ef hrvatske delegacije, Hrvoje [arini}, veoma realan i shvata tok daqih pregovora. ^lanovi grupe “^ovek” isti~u da civilni i vojni predstavnici UNPROFOR-a u Kninu forsiraju dogovore oko nastavka pregovora kada Milan Marti} (predsednik RSK) nije u Kninu, te na te dogovore odlazi \uro Dujakovi} (koga Francuzi smatraju za eminenciju u sivom) koji ne konsultuje lica iz grupe za pregovore, te wegovi pristanci name}u neo~ekivane probleme. Istaknuto je zapa`awe da Dujakovi}evo anga`ovawe oko sastavqawa kabineta predsednika RSK donosi takva personalna re{ewa koja prete da dovedu do izolacije Milana Marti}a.
241

Lica koja Dujakovi} forsira su poznata po svojim stavovima za su`ivot “sa Republikom Hrvatskom” u toku 90, 91. i 92. godine, {to kod stanovnika Knina ima negativnu konotaciju. ^lanovima radne grupe “^ovek” ukazano je na prioritete u opservirawu predstavnika OUN-a i Republike Hrvatske i dat instrukta`. Kucano u 3 primerka: Dostavqeno: – na~elniku Uprave – op. radniku – analitici Operativni radnik, Du{an Orlovi}

MDXXXVII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB – Novi Sad Dana, 24. maja 1994. godine Dr`avna tajna

Informacija
Dana 21. maja ove godine, u Borovom nasequ, u sali bioskopa, odr`an je sastanak predstavnika Srpske radikalne stranke kojem je, pored Vojislava [e{eqa, prisustvovalo oko pedeset poslanika i odbornika sa podru~ja Slavonije, Barawe i zapadnog Srema. Prvobitna zamisao je bila organizovawe sastanka na nivou Republike Srpske Krajine, me|utim, zbog kratko}e vremena, odr`an je u pomenutom sastavu. [e{eq je u Borovo naseqe do{ao u pratwi ~etiri lica u maskirnim uniformama i sa dugim naoru`awem. Neposredno pred po~etak sastanka, uz provokacije i na insistirawe Radeta Leskovca, udaqena je patrola milicije, a obezbe|ewe skupa vr{ila su pomenuta ~etiri [e{eqeva pratioca. Ulazak u salu, u kojoj je odr`an sastanak, dozvoqen je samo licima koja su bila na spisku pozvanih o ~emu su, ra~una opet, vodili [e{eqevi pratioci. Kako smo informisani, na sastanku je bila pokrenuta inicijativa za smewivawe Radeta Leskovca, predsednika SRS u RSK. Na wegovo mesto predlagan je Vuji} Ranko, zvani U~o, privatnik sa Lu`242

ca, koji je veliko bogatstvo stekao u protekle dve godine iskqu~ivo bave}i se trgovinom. Ovoj inicijativi o{tro se suprotstavio [e{eq, vre|aju}i i omalova`avaju}i wene pokreta~e, na kraju i sve prisutne. Po wegovim re~ima, dok se on sa crvenom bandom bori u Beogradu, oni u RSK se pona{aju neozbiqno i neodgovorno. Svestan je, kako navodi, da je zbog svog anga`ovawa i borbe sa komunistima u Beogradu, zapostavio rad stranke u RSK i prisutnima je obe}ao da }e, s obzirom da su se stekli uslovi, ubudu}e ve}u pa`wu posve}ivati radu stranke na ovim prostorima. Posebno se uo~ava da je [e{eq sve vreme bio nervozan, u diskusiji drzak i arogantan. Nakon dvo~asovne diskusije, sastanak je zavr{en jer je za prisutne bio organizovan ru~ak u restoranu Radni~kog doma, koji im je uprili~io Radakovi} Nikola, direktor Kombinata “Borovo”. Oko 14 ~asova, [e{eq je sa svojim pratiocima napustio ovo podru~je. Za vreme trajawa sastanka do{lo je do maweg incidenta. Po{to je bio onemogu}en da u|e i prisustvuje sastanku, Pe{ut Milan iz Vukovara, revoltiran, ispalio je nekoliko metaka iz svog pi{toqa u vazduh. Na isti na~in, ali iz automatskih pu{aka, uzvratili su [e{eqevi pratioci. Pe{ut se udaqio sa lica mesta i izbegnuta je situacija sa te`im posledicama. Gorepomenuto, kao i druga saznawa, govore da je do{lo do ozbiqnog raskola u redovima SRS u RSK. Stranka nema autoritativnog lidera, a dosada{we aktivnosti ili neaktivnosti Radeta Leskovca, kao i wegovo arogantno i drsko pona{awe, jo{ vi{e su poquqali wegov ionako mali ugled koji je u`ivao me|u svojim ~lanstvom. Povodom seoske slave u Pa~etini, u svojoj porodi~noj ku}i, Goran Hayi}, biv{i predsednik RSK, priredio je slavqe za ve}i broj svojih gostiju. Slavqu su, izme|u ostalih, prisustvovali: Mi{a Milo{evi}, predsednik Svesrpskog saveza u @enevi, kwi`evnik Moma Kapor, pukovnici Bogdan Sladojevi} i \uro Kqaji} kao i stalni Hayi}evi pratioci Bogi} Stevo, zvani Jajo, \or|e ^alo{evi}, zvani Briga, Bora Bogunovi} i drugi. Skup je protekao u slavqeni~koj atmosferi. Prime}eno je da su prisutni, a posebno Hayi}, velike sume deviza davali orkestru koji ih je zabavqao. Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – na~elniku 1 h Dok. fondu CRDB NS Operativni radnik, Milenko Lemi}
243

MDXXXVIII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Sekretarijat u Beogradu SM za KPDG “Aerodrom Beograd” Beograd – Komandiru

Slu`bena bele{ka
Dana 28. 5. 1994. godine, u 19,40 ~asova, na Aerodromu Beograd kod “Rampe AB-a” od starne radnika fizi~kog obezbe|ewa zaustavqeno je vozilo VRSK registarske oznake P-7091, u kome su se nalazila ~etiri lica, koje je nameravalo da u|e na platformu Aerodroma Beograd i pro|e do helikopterske jedinice MUP-a Republike Srbije. Kako vozilo nije bilo najavqeno uobi~ajenom procedurom, voza~ vozila je obave{ten da se sa vozilom i licima u wemu javi u de`urnu slu`bu SM za KPDG Aerodrom Beograd. Dolaskom u prostorije de`urne slu`be, utvr|eno je da se radi o slede}im licima: 1. voza~ VRSK, Mihajlo Paradina, poseduje pi-SRJ br. CE994127, izdatu u SUP-u Beograd, sa stanom na Palama, Romanijska 19, 2. Nedeqko Babi}, poseduje lk. br. 98358, izdatu od SUP-a Podgorica, sa stanom u ulici Bracanovi}eva br. 82, direktor “Apeksa” iz Podgorice, koji ispred Vlade RCG do~ekuje goste iz Italije i vodi ih u zvani~nu posetu u Podgoricu i to tri dr`avqana Italije, 3. Dijust Glavco, posedije PI-Italije, br. 859827 sa va`no{}u do 1999. godine, 4. Balaminut Alisio Pierino, PI-br. 084568-A, sa va`no{}u do 1998. godine, 5. Pertot Alesandro, PI-br. 251811-G, sa va`no{}u do 1997. godine. Uvidom u paso{e italijanskih dr`avqana utvr|eno je da su isti, dana 28. 5. 1994. godine, u SRJ u{li preko grani~nog prelaza Kelebija. U daqem razgovoru, gospodin Babi} je rekao da ih na heliodromu ~eka helikopter MUP-a RCG, sa kapetanom Drobwakom, koji treba da ih prebaci do Podgorice. Za proceduru prijave vlasnika vozila na platformu Aerodroma Beograd izjavio je da nije znao, a da }e ubudu}e to unapred uraditi.
244

Kontaktirawem sa de`urnim helikopterske jedinice MUP-a, do{lo se do saznawa da je helikopter iz Podgorice sleteo u 12,00 ~asova i da se kod wih nalazi kapetan Drobwak koji ~eka putnike. Nakon toga, specijalom je kontaktiran {ef smene de`. slu`be MUP Republike Srbije koji je upoznat sa problemom i koji je, nakon kontaktirawa i upoznavawa sa drugim slu`bama, odobrio ulazak vozila na platformu. U 20,00 ~asova, slu`benim vozilom propra}eno je vozilo VRSK do helikopterske jedinice MUP-a odakle je, u 20,05 ~asova, helikopter sa napred navedenim putnicima odleteo za Podgoricu. Slu`benu bele{ku dostavqam na uvid radi znawa. U Beogradu, 28. 5. 1994. godine [ef smene, Risti} Nenad

MDXXXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odeqewe – Vo`dovac 71-0522 31. 5. 1994. godine OI “Pako”

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1. Podaci o izvoru saznawa Malobabi} Qubica, od oca Radeta, ro|ena 9. 7. 1949. godine u selu Katinovac, SO Vrgin Most, sa prebivali{tem u Zagrebu, ul. @arkova~ka br. 4. Razgovor je obavqen na na{u inicijativu dana 19. 5. 1994. godine, u prostorijama odseka Vo`dovac. Izvor u fazi proveravawa – podaci neprovereni. 2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti U toku razgovora Qubica je iznela da je iz Zagreba u Beograd doputovala 12. 5. 1994. godine, preko grani~nog prelaza Ba~ki Breg, kod svog prijateqa (qubavnika) Cvetkovi} Milomira, penzionisanog oficira JNA koji `ivi kao podstanar u ul. Radovana Simi}a Cige br. 2/21. U vreme izbijawa ratnih sukoba u Republici Hrvatskoj, Milomir je bio sa slu`bom u Vara`dinu. Nakon toga, 1992. godine, prela245

zi u Beograd, gde radi u SSNO-u do 1994. godine, kada se penzionisao. Cvetkovi}eva biv{a supruga i troje dece su ostali u Hrvatskoj i sada `ive u Zagrebu. Qubica se sa Milomirom upoznala 1992. godine na Kordunu, a od prelaska Milomira u Beograd, vezu odr`avaju tako {to Qubica dolazi u Beograd kod wega i ostaje 2-3 meseca. Do sada je bila nekoliko puta, a prvi put maja 1992. godine. Qubica je u Beogradu `ivela do 1966. godine, kada se preselila u Zagreb, gde, po wenim re~ima, `ivi u stanu sa majkom. Stan su dobili od JNA, jer joj je pokojni otac bio potpukovnik JNA. Me|utim, zbog va`e}ih zakona u Republici Hrvatskoj stan ne mogu da otkupe. Qubica je po zanimawu politikolog i bila je zaposlena u Zagrebu u Institutu za pred{kolski uzrast, do 1976. godine, kada je dobila otkaz kao Srpkiwa. Od tada je nezaposlena i, kako ka`e, `ivi sa majkom od penzije i u{te|evine koju imaju. Qubica ima dva ro|ena brata Maneta i Slavka. Mane Malobabi} `ivi u Zagrebu, a bio je zaposlen u sredwo{kolskom centru MUP-a RH, kao vaspita~. Po izbijawu ratnih sukoba dobio je otkaz iz istih razloga kao i ona, a nakon toga je preko suda, 1992. godine, dobio re{ewe o penzionisawu. Drugi brat Slavko Malobabi} poznat je iz afere “Opera”, zbog ~ega mu je sa jo{ nekolicinom oficira JNA bilo su|eno u Beogradu. Sada `ivi u Prwavoru i vlasnik je firme “Pionir”, gde sa nalazi na mestu komercijalnog direktora. Prema wenim re~ima vi|aju se ~esto, tako {to ona pose}uje wega. Me|utim Slavko o problemima i svom u~e{}u u aferi “Opera” ne `eli ni sa kim da pri~a, jer kako ka`e politika ga vi{e ne interesuje. Po izbijawu afere “Opera”, Qubicu su pozivali na informativni razgovor u policijsku upravu na Zriwevcu, gde su sa wom razgovarali izvesni Vlado i jo{ jedan policajac u civilu, a o kojima Qubica nema bli`ih podataka. Prema wenim re~ima, pomenuti policajci su bili izuzetno qubazni, a interesovali su se za Slavka i uglavnom uzimali osnovne podatke o celoj porodici Malobabi}. Razgovor je trajao oko 1 ~as. Qubica je napomenula da u Zagrebu najve}i deo vremena provodi u stanu sa u`im krugom prijateqa i prijateqica, i to uglavnom dece oficira biv{e JNA. Napomenula je i to da tamo nemaju ve}ih problema zato {to su Srbi, ali da ih ba{ takva situacija pomalo pla{i. U po~etku izbijawa ratnih sukoba imali su dosta telefonskih poziva sa pretwama, ali da sada toga nema.
246

U vreme dok joj je brat Slavko `iveo u Zagrebu, Qubica je preko wega upoznala Sredu Vu~anovi}a, Iliju Mom~ilovi}a, biv{e radnike MUP-a RH, sada penzionere, zatim biv{e oficire JNA ^edu Kne`evi}a i izvesnog Qubana sa Korduna, Prodanovi} \uru, a upoznala je, tako|e preko Slavka, i Ivu Dra`i}a, sada ~lana Socijaldemokratske stranke, kao i Slobodana Plati{u, biv{eg radnika SDS MUP-a RH, kasnije direktora bolnice u Zagrebu. Sa pomenutim licima Qubica vi{e ne odr`ava nikakve kontakte. O situaciji u Republici Hrvatskoj informi{e se iskqu~ivo preko {tampe i televizije. Tako je, preko {tampe, saznala za saop{tewe MUP-a RH, o hap{ewu Radenka Radoji~i}a, tako|e aktera iz afere “Opera” i “Labrador”. Za eksploziju u Sesvetama. Kako Qubica ka`e, po Zagrebu se pri~a da je sve to namestio ministar odbrane Gojko Su{ak, a razlog tome je Tu|manov sin, koji bi za nabavku novog eksploziva iz inostranstva (sa ~ime se ina~e bavi) dobio nekoliko miliona dolara. U vezi rascepa u HDZ-u, Qubica ka`e da Tu|manova stranka vr{i torture prema qudima koji bi hteli da pre|u u novoosnovanu stranku Manoli}a i Mesi}a, a da sa vi|enijim ~lanovima HDZ-a Tu|man li~no obavqa razgovore. Prema wenim re~ima, me|u Srbima u Republici Hrvatskoj vlada mi{qewe da bi im, iako ne bitno, ipak bilo boqe kada bi na vlast u Republici Hrvatskoj do{li Manoli} i Mesi}. 3. Nosioci neprijateqske delatnosti – Vlado, inspektor u PU Zriwevac, bez bli`ih indentifikacionih podataka. – Plati{a Slobodan, biv{i pripadnik SDS MUP-a RH, kasnije direktor bolnice u Zagrebu, jedan od aktera afera “Opera” i “Labrador”. Nakon kra}eg boravka u SRJ, na nama nepoznat na~in odlazi u SR Nema~ku, a prema na{im najnovijim saznawima sada boravi u Zagrebu. U OE CRDB, kao i u indeksu lica OI “Kaptol” Plati{a Slobodan nije evidentiran. 4. Mere i radwe Nisu preduzimane. 5. Napomene, ocene i predlozi op. radnika Mi{qewa smo da je Qubica u toku razgovora bila iskrena i da nam je objektivno prenela svoja zapa`awa o situaciji u Republici Hrvatskoj.
247

Sa wom je dogovoren kontakt prilikom wenog ponovnog dolaska u Beograd. Kucano u 3 primerka 2 h II upravi RDB 1 h op. radniku Operativni radnik, Gari} Zoran

MDXL
MUP Srbije RSDB V uprava Centar za mikrofilm 5. 6. 1994. godine Fond PD1 Dokument, evidencioni broj: 9465476 Po~etna pozicija: 01079A01 Krajwa pozicija: 01079A06 Delovodni broj dokumenta: (ne~itko) Broj snimaka: 6 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB Sremska Mitrovica Broj 1158/2 Datum 15. 5. 1994. godine MUP Republike Srbije Resor DB V uprava Beograd U prilogu akta dostavqamo vam slu`benu bele{ku o rezultatima primene OTM TKTR Mirku Jovi}u – OO po srpskom ekstremizmu, iz Nove Pazove, SO Stara Pazova. Prilog: 1 Na~elnik centra Puni{a Yuki} Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova
248

Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB Sremska Mitrovica Odsek Ruma Nacionalizam 5. 6. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
Izve{taj o rezultatima primena OT mere TKTR prema Jovi} Mirku – OO po srpskom ekstremizmu, iz Nove Pazove, SO Stara Pazova, u periodu 1. 5. do 14. 5. 1994. godine. Dana 1. 5. 1994. godine, Du{an Kruni} iz Engleske, obave{tava Jovi}evu suprugu da je kupio karte i da zajedno sa Du{anom Kova~evi}em iz Li~estera, dolazi 3. maja, preko Temi{vara u Novu Pazovu. Isto, Kruni}a informi{e o dolasku ruske delegacije od 13 ~lanova. Dana 5. 5. 1994. godine, Radmila, Jovi}eva supruga u kontaktu sa prijateqicom isti~e da je sa Mirkom boravila u Borovu, gde je on otkrio spomenik, a da su pored wega, sve~anosti prisustvovali i Marti}, Arkan, i Paro{ki. Dana 1. 8. 1994. godine, \oki} Goran iz Trsta u kontaktu sa Radmilom izve{tava da 10. ili 11. maja, iz Ravene, kombijem, Furgon, zadwi broj registarskih tablica je 60, kre}e u SRJ italijanski dr`avqanin Pol­ li­ ce­Bryno, dr Marko Martini?, koje ozna~ava kao usta{e i Dino Mikelaci, sa `enom, koji je prijateq, i ima zadatak da prati wihovu aktivnost i pona{awe. Isti je novinar i Gordana moli da se pazi da ga neko ne bi maltretirao. Gordana upozorava da su ova dva imena jako va`na, a posebno Pol­ li­ ce i Martini, koji su saslu{ani od italijanske policije, a zbog toga {to su u Italiju provodili “usta{e”. Pomenuti putuju u SRJ sa namerom da u Vojvodini otovare besplatnu kuhiwu za penzionere. Smatra da je ovo samo maska i da im je osnovni ciq uno{ewe nemira u vi{enacionalnu Vojvodinu i na kraju izazivawe rata. U Pan~evu ih do~ekuje tro~lana delegacija, katoli~ke, evangelisti~ke i pravoslavne crkve. Posebno Gordana napomiwe da se iz Ma|arske, telefonom javio Kar­ lo­Bo­ co­ la, koji sa humanitarnom pomo}i ~eka na ulazak u SRJ. Wega ozna~ava kao usta{u, koji radi protiv Srba. Isti je, navodno, nosio pomo} i u [ibenik i {ire u Hrvatskoj, a sada i u SRJ. Du{an Kruni} je kod Jovi}a do{ao uve~e 4. 5. 1994. godine, a sutradan je sa Tomom Pavlovi}em iz Lazarevca i Zoranom, oti{ao u Bratunac i vra}a se uve~e.
249

Jovi} poziva Du{ana Kova~evi}a (iz Engleske) da sutradan 6. 5?. 1994. godine ide sa wim na Oplenac, jer mu je slava, a poseti}e i princa Tomislava. Kova~evi} se nalazi u nasequ Galenika, telefon 011/194-678. Dana 7. 5. 1994. godine, Velimir Brankovi}, prolazi kroz Pazovu, pa }e oko 8.00-8.15 ~asova biti u centru i tra`i da se sretnu on i Jovi}. Brankovi} dolazi zelenim mercedesom. Istog dana, Biqana Plav{i} tra`i Jovi}a da ga izvesti o tome da je Karayi} pristao da primi @irinovskog i delegaciju, ali }e biti spre~en, jer ima sastanak vrhovne komande. Radmila je izve{tava da je oti{ao da se na|e sa Veqom (verovatno je Veqa Velimir Brankovi}). Toma Pavlovi} se u vi{e navrata interesuje za Jovi}a, koji je po Radmili u Rumi, odakle kad se vrati ide pred @irinovskog. Toma tra`i da Jovi} obavesti prevodioca da }e on u 11.30 ~asova do}i po wega. Radmila se interesuje za Tomino mi{qewe o zabrani mitinga, a on je te{i da su to samo pri~e. Dana 8. 5. 1994. godine, Dragan, advokat iz Subotice, dogovara se sa Jovi}em, da se u 12,00 ~asova na|u u “Patriji” u Subotici. Dragan saop{tava da je kontakt grupa pre{la u Ma|arsku pre 4,00 ~asa, a da se vra}aju preko Kelebije. Isti dan, Jovi} tra`i od Mire iz sekretarijata SNO u Beogradu da napi{e saop{tewe povodom `albe o zabrani mitinga zakazanog za 4. maj i da se to dostavi sredstvima informisawa. Tako|e, da obavesti studio TV Novi Sad u Subotici da }e Rusi biti na prelazu Kelebija izme|u 12,00 i 12,30 ~asova, te da prenese Basti da organizuje da polovina qudi iz obezbe|ewa bude, oko 15,00 ~asova, tamo gde }e Rusi biti sme{teni, a druga polovina, tu gde }e biti konferencija za {tampu sa Veqom. Jovi} se obra}a An|i iz sekretarijata u Beogradu, da {efu protokola Jeli, ka`e da na konferenciju do|u profesor Savi}, Katarina i Rosvita i da ista u organizaciji Veqovi}a po~iwe u 18,00 ~asova u Me|unarodnom pres-centru u Beogradu. Zoran iz sekretarijata nalo`io je da obavesti @iku Jawi}a u Subotici da sve bude spremno u 13,00 ~asova. Jovi}, u kontaktu sa Bastom doznaje da je Jawi} organizovao prihvat u restoranu Zamak kod fabrike Pionir. Basti nije jasno gde da odvede obezbe|ewe i pita da li na U~ku. Jovi} se na wega quti i psuje ga, {to ne zna da }uti i taj podatak ~uva za sebe.
250

Dana 5. 5. 1994. godine, Jovi} je boravio u Subotici, gde se sastao sa @irinovskim i delegacijom, a uve~e u 21,00 ~as kod Borovice u Rumi (koji je wihov ~lan) organizova}e ve~eru. Dana 9. 5. 1994. godine, Velimir Brankovi} se interesuje za Jovi}a i tra`i da mu se javi u fabriku. @ali se da pre neki dan nisu uspeli da se na|u, iako je ~ekao oko sat vremena, Mirka u centru Nove Pazove. Kova~evi} Du{an se nalazi u ulici Jovana Stanisavqevi}a broj 36/37, a interesuje se kako }e i}i na miting i gde je Kruni}. Dana 11. 5. 1994. godine, Milica Kruni} iz Engleske interesuje se kako je Du{an izdr`ao aktivnosti koje je imao u zemqi. Boravio je u Br~kom, gde je u~estvovao u radu Skup{tine Republike Srpske, a primqen je kod Karayi}a i Kraji{nika. Ostaje jo{ nedequ dana, a za @irinovskog smatra da je opasan. Dana 12. 5. 1994. godine, Jovi} u kontaktu sa Zoranom iz sekretarijata nala`e da se organizuje pres-konferencija u MPC izme|u 13,00 i 13,30 ~asova, a na kojoj }e u~estvovati Du{an Kruni} i kapetan Longinov, ~lan delegacije iz Rusije. Oni su boravili u Republici Srpskoj u Br~kom. Dana 13. 5. 1994. godine, Radmila u kontaktu sa NN `enskom osobom, nagove{tava mogu}nost preseqewa u Beograd, gde Jovi} namerava da kupi ku}u na Bawici. U kombinaciji su i wegov kum za jednu i Jovi} Mirko sa Tomom, direktorom SNOP-a (firma preduze}a SNO) za drugu ku}u po pola. Dana 22. 5. 1994. godine, iz zemqe je, preko Temi{vara, otputovao Du{an Kruni} u London. Napomena: Lice koje ostvaruje kontakte sa Jovi}em iz Italije, identifikovao je kao Roki} Gordana, vlasnik radionice za hemijsko ~i{}ewe u Trstu, gde se nalazi na radu od 1972. godine. Kao predsednik “Srpsko-italijanskog dobrotvornog dru{tva”, u Trstu, prikupqala je humanitarnu pomo} i dolazila vi{e puta u zemqu, a boravila je na podru~ju RSK. U tom periodu sa wom nije kontaktirano od strane RDB. O~ekuje se wen dolazak u Sremsku Mitrovicu gde ima rodbinu, kada }e se preduzeti mere na uspostavqawu kontakta sa istom, u ciqu razobli~avawa karaktera veza sa grupacijom “Oplenac” i Mirkom Jovi}em. 1 h MUP Republike Srbije – Resor DB – III uprava 1 h MUP Republike Srbije – Resor DB – V uprava 1 h U dosije Jovi} Mirka – OO – 894501257 Operativni radnik Slavko Dra{i}
251

MDXLI
Republika Srpska Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar DB Glina Glina, 6. 6. 1994. godine Strogo povjerqio Predsjedniku Republike Srpske Krajine n/r Milanu Marti}u predsjedniku Vlade RSK n/r Borislavu Mikeli}u Komandantu G[ SVK n/r Milanu ^eleketi}u Na~elniku Resora dr`avne bezbednosti Republike Srbije n/r Jovici Stani{i}u Predmet: Politi~ko-bezbjedonosna procena stawa na Baniji i Kordunu Nakon provedenih parlamentarnih i predsjedni~kih izbora, politi~ko-bezbjedonosna situacija je takva da je karakteri{e smawewe me|ustrana~kih tenzija i sukobqavawa, kao i politi~kog nejedinstva. Mo`e se zakqu~iti da sve stranke koje egzistiraju na Baniji i Kordunu imaju jasno izra`en jedinstveni ciq, oru`ano suprotstavqawe Republici Hrvatskoj i wenim oru`anim snagama, tj. suprotstavqawe bilo kakvoj reintegraciji Krajine u Hrvatsku, odnosno, karakteri{e se sve ja~a i aktivnija afirmacija Republike Srpske Krajine. Op{tinski privredni i politi~ki rukovodioci, izabrani na zadwim izborima, nalaze se u fazi snala`ewa. Voqni su da prihvate stavove vlade i politi~kog rukovodstva Republike Srpske Krajine. Mo`e se, u mawoj mjeri, ista}i da na pojedine rukovodioce imaju uticaj strana~ki lideri u sprovo|ewu interesa stranki. Tim pre {to se svaki uspjeh pripisuje stranci i pojedincu, a neuspjeh vladaju}im strukturama. Sva politi~ka struktura o~ekuje veliku pomo} vlade, kako u smislu pokretawa proizvodwe tako i u politi~kim inicijativama. Da bi ova inicijativa bila u potpunosti sprovedena, cijenimo da je vrlo bitno da se u {to kra}em roku izvr{i nova komunalna reorganizacija i stvore okruzi. Vode}i qudi u tim okruzima lak{e bi i djelotvornije sprovodili sve odluke koje donese
252

vlada na svojim sjednicama. Samim tim, u potpunosti bi se izbjegla politi~ka i teritorijalna rascjepqenost koja je sada prisutna. Nakon potpisanog i sprovedenog zagreba~kog sporazuma osje}a se mawa doza straha, ali i pove}ana zabrinutost kod narodnih masa. Poja~ana doza zabrinutosti je uslovqena, u prvom redu, sve ~e{}im izjavama i pretwama pojedinih hrvatskih lidera o reintegraciji RSK u Hrvatsku ili nasilnom uspostavom wene vlasti. Cjenimo da ove pretwe ne bi imale takav efekat ako bi na{e politi~ko rukovodstvo takvim pretwama odgovaralo na adekvatan na~in. Aktivnosti i na{e i neprijateqske strane odvijaju se, mo`emo re}i, u duhu samog sporazuma. Reakcije naroda na zagreba~ki sporazum izra`ene su u vidu nezadovoqstva zbog takvog re{ewa, iz razloga {to se osje}aju neza{ti}eni na podru~ju op{tine Caprag i na podru~ju Mjesne zajednice Blinski kut. Sa ovim problemom je upoznata vlada i problem je trenutno u fazi re{avawa. Sprovo|ewem zagreba~kog sporazuma, izra`ena je pojava neposrednih kontakata na{ih gra|ana i gra|ana Republike Hrvatske na samoj liniji razdvajawa. Ovo je izra`eno na podru~ju op{tina Krwaka, Kostajnice i Petriwe. Od strane slu`bi preduzete su odgovaraju}e mjere u ciqu suzbijawa takvih pojava, ali cjenimo da je neophodno u ciqu razbijawa tog elementa kod na{eg stanovni{tva sprovoditi i druge politi~ko-propagandne mjere. Kod stanovni{tva u zonama linije razdvajawa vi{e nego u unutra{wosti izra`ena je `eqa za kontaktima i odlascima na drugu stranu i obrnuto. Do ove pojave dolazi zbog posjedovawa nekretnina na jednoj i drugoj strani, rodbinskih veza i sli~no. Ovde je bitno ista}i da snage Ujediwenih nacija upravo podr`avaju ovakve kontakte i pospje{uju wihovo sprovo|ewe. Isto tako, vidqivo je da predstavnici UN-a i drugih me|unarodnih organizacija u posledwe vreme nastoje na sve mogu}e na~ine pridobiti naklonost obi~nih narodnih masa (djele}i im gorivo, pesticide, {kolski pribor i drugo) kako bi u odre|enom momentu izvr{ili uticaj na narod i odvojili ga od vlasti. Takvim aktivnostima stvaraju inertnost, pasivizaciju politi~kih i privrednih subjekata, te ovisnost cjelokupnog `ivota o sebi. Hrvatske oru`ane formacije, koje se nalaze na grani~nom djelu Republike Srpske Krajine tj. ovog regiona nalaze se u fazi demobilizacije, a neke su preba~ene (153. i 9.) na hercegova~ko rati{te. Bez obzira na to za o~ekivati je, u narednom periodu, pove}anu aktivnost diverzantsko-teroristi~kih grupa sa poznatim ciqevima. Pored ovoga, izuzetno je izra`ena psiholo{ko-propagandna aktiv253

nost Hrvatske obavje{tajne slu`be. Posebno preko medija i Srba koji su preostali u Republici Hrvatskoj i dolaze po instrukcijama i zadacima hrvatske slu`be u Krajinu. Oni su naj~e{}e ucjeweni zbog imovine i opstanka na radnom mjestu u Hrvatskoj (natjerani na ovakvu djelatnost). Izuzetno je izra`eno djelovawe uglednijih Srba u Hrvatskoj za sitnu privrednu saradwu privrede Republike Srpske Krajine sa privredom Hrvatske (nudi se nafta, drvo, stoka i sli~no). Za uo~iti je, da je u vojnom smislu prema Republici Srpskoj Krajini Hrvatska u fazi prividnog mira. Bez obzira na takvo trenutno pona{awe, hrvatski politi~ki i vojni vrh nije odustao od vojni~ke opcije, kao kona~nog rje{ewa i uspostave vlasti na podru~ju regije i Republike Srpske Krajine u cjelini. Tako, jedna agresija je za o~ekivati u jesen, a do tada se o~ekuje pritisak na snage Ujediwenih nacija i vojni~ko pripremawe. Raspola`e se podacima da }e sve pregovore koje budu vodili sa na{im predstavnicima na me|unarodnom nivou svoditi samo na to da na|u opravdawe pred svjetom za vojni~ku agresiju koju pripremaju u toku jeseni. Od zna~aja za bezbednost i odbranu ove regije je i pona{awe i daqi razvoj doga|aja u AP Zapadna Bosna. Ukoliko bi se dogodilo da snage 5. korpusa, lojalne politici Alije Izetbegovi}a, uspiju poraziti snage Fikreta Abdi}a i izbiju na ju`nu granicu regije, odnosno Republike Srpske Krajine, obimno potpomognuti aktivnostima Republike Hrvatske, odbrana Republike Srpske Krajine a posebno ove regije na{lo bi se u vrlo nepovoqnoj situaciji. Izlaskom snaga 5. korpusa na granicu Republike Srpske Krajine, na ovoj regiji ostvaruje se mogu}nost za sinhronizovano djelovawe sa snagama Republike Hrvatske u presjecawu Krajine, {to je naro~ito izra`eno na prostoru Sluwa, Pla{~anske doline i Petriwe. Potpisivawem sporazuma o prekidu neprijateqstava u @enevi sa Republikom Srpskom, 5. korpus je u mogu}nosti da izdvoji deo slobodnih snaga koje bi bile dovoqne da vojno poraze snage lojalne Fikretu Abdi}u. U tom slu~aju, da do|e do radikalne akcije i vidnog napredovawa 5. korpusa procjewuje se da }e do}i do bjega civilnog stanovni{tva iz Velike Kladu{e i okoline na podru~je ove regije, kojom prilikom }e do}i do haosa i pometwe i slabqewa borbenog morala, odnosno slabqewa borbene mo}i u regiji. Imaju}i ovo u vidu, potrebno je da se pod hitno razrade adekvatne planske mjere i radwe za ovakvu varijantu. Dosada{wa pru`ena pomo} Fikretu Abdi}u je omogu}ila samo odr`avawe postignutog stawa u prvim akcijama i dostignutog ni254

voa. Uoliko bi do{lo do pobjede 5. korpusa isti bi odmah nastavili sa borbenim dejstvima usmjerenim na podru~je ove regije, o ~emu raspola`emo pouzdanim podacima. Wihov pravac djelovawa, prema na{im raspolo`ivim podacima, usmjeren je na ve} napred navedeni pravac (Sluw i ostalo). Ovaj pravaca je karakteristi~an iz razloga {to je tu prisutan demografski faktor i konfiguracija terena. Na ovom prostoru i do sada su kori{tene i ubacivane diverzantsko-teroristi~ke grupe, protiv kojih smo do sada ve} imali borbe i koji nisu dali nekih zna~ajnijih rezultati. Ovakvu agresiju 5. korpusa za sada ne ograni~ava niti spre~ava nijedan me|unarodni sporazum, jer Republika Srpska Krajina nije potpisala nikakav dokument sa federacijom BiH ili bilo kojom teritorijalnom jedinicom BiH. Zbog ovakvih procjena da bi se na{li u te{koj situaciji i donesena je odluka na Vladi Republike Srpske Krajine i savjeta organa da se u meterijalno-tehni~kom smislu pomognu (ne~itko). Pru`ena pomo} do sada nije bila dovoqna da Fikret Abdi} svojim snagama porazi snage V korpusa, ve} samo za odr`avawe stawa statusa kvo. Trenutna borbena dejstva se odvijaju u korist V korpusa, a s obzirom na iznete elemente (ne~itko)…jo{ boqi vojni~ki rezultati V korpusa i izbijawa (ne~itko). Cenimo da je u ovom momentu zbog na{ih interesa …(ne~itko) sveobuhvatnije i anga`ovanije podr`ali…(ne~itko) da zadr`i postoje}e linije, ve} da izbiju na rijeku Unu ~ime bi prepolovila napadnu mo} V korpusa, a (ne~itka re~enica)… predstavqale neki zna~ajan vojni faktor u eventualnoj kombinaciji sa hrvatskom. Sa dosada{wom pomo}i i snagama kojima raspola`e, Fikret Abdi} nije u stawu da se odr`i na postoje}im linijama, a kamoli da ratuje. Smatramo, ukoliko snage Fikreta Abdi}a ne dobiju potrebnu pomo} u tehnici i eventualnom qudstvu da ne}e biti u stawu, ponavqamo, poraziti snage V korpusa. Isto tako, Fikret Abdi}, da ne bi bio pora`en u tom slu~aju, bit }e prisiqen na pregovore (ne~itko). Tada bi Fikret Abdi}, pod takvim okolnostima, bio prisiqen da odigra izdajni~ku ulogu Huske Miqkovi}a u Drugom svjetskom ratu. Da bi se ovakav preokret i situacija izbjegla, potrebno je da Vrhovni savjet odbrane Republike Srpske Krajine ponovo razmotri, do u detaqe, situaciju u AP Zapadna Bosna i na temequ ove kao i drugih procjena od drugih slu`bi i novih me|unarodnih okolnosti donese odluku o akciji i strategiji djelovawa prema AP Zapadna Bosna. Na{e vojne snage nalaze se u fazi transformacije koja dosta sporo te~e, radi slabog odziva, a borbena tehnika je razmje{tena u duhu zagreba~kog sporazuma. Tako razmje{tena, u nedostatku skladi255

{nog prostora, nalazi se u dosta lo{em stawu, sa tendencijom pogor{awa zbog nemogu}nosti skladi{tewa i konzervacije. Prema na{im saznawima, sve jedinice su dovoqno snabdjevene sa odgovaraju}im borbenim kompletima, jedino se osje}a nezadovoqstvo kod pripadnika vojske u najve}oj mjeri zbog lo{ih primawa i nerje{enog statusa, kao i neizvr{enom demobilizacijom, koja im je bila obe}ana, a nije sprovedena. Iz istog razloga, nisu pokrenuti privredni i industrijski potencijali. S obzirom na ukupno stawe na{eg vojnog i odbrambenog potencijala, cjenimo da je neophodno da se za naredni period, u kome se mo`e o~ekivati agresija Republike Hrvatske na nas, kao i aktivnostima 5. korpusa, i daqe sistematski i sveobuhvatno radi na osposobqavawu borbene tehnike, obuci i vaspitawu kako bi jedinice bile spremne odgovoriti datom zadatku u datom momentu. Navedena procena je ra|ena na osnovu operativnog rada i istra`ivawa slu`bi dr`avne bezbednosti i javne bezbednosti kao i razmjeni podataka sa drugim srodnim slu`bama, a ima za ciq da se najodgovornijim rukovodiocima prezentira trenutno fakti~no stawe u ciqu poduzimawa adekvatnih mjera da bi se izbjegle mogu}e eventualne i neugodne posledice. Procena je timski ra|ena i to: Pai} Milo{, na~elnik centra DB Glina, Pai} To{o, pomo}nik ministara za unutra{we poslove, [kaqac \uro, sekretar SUP-a Vojni} i Bjelac Nikola, sekretar SUP-a Glina. Na~elnik Centra, (ne~itko ime)

MDXLII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Beograd, 13. 6. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
Dana 11. 6. 1994. godine, odr`an je radni sastanak sa ~lanom grupe “^ovek” na kome su izneta zapa`awa iz rada i boravka delegacije RSK u @enevi. Odlazak delegacije iz Knina lo{e organizovan i haoti~an, predsednik vlade Mikeli} `eleo je da i on ide u @enevu, te na na256

log Marti} da ostaje u Kninu da bi primio delegaciju kongresmena, odgovorio qutito “nisam ja rezervni igra~!” Babi} je izbegao da putuje u @enevu. U odlasku za @enevu, u Pe{ti (dok je tankiran avion) imali probleme sa sme{tajem u aerodromskoj zgradi. Tra`eno je da pratwa preda oru`je i da pre|u u prolazne prostorije (“tranzit rum”) zajedno sa ostalim putnicima, ~emu se o{tro suprotstavio Slobodan Jar~evi}. Ovo je prvi put da delegacija RSK ima ovakve probleme. U @enevi ih sa~ekao {ef Misije SRJ (Pavi}evi}) i osobqe Misije, koji su maksimalno pomogli rad i boravak delegacije u @enevi. Prvog radnog dana u @enevi, na ru~ku sa kopredsednicima (Marti}, Jar~evi}, Oven, Stoltenberg, tehni~ko osobqe) Oven je uz kafu izvadio iz yepa papir sa {emom za “kona~no” re{ewe i istakao slede}e: – Podru~je Knin i Glina – Podru~je Barawe i Srem – Podru~je Zapadna Slavonija jesu razli~iti modaliteti i kao takvi se i re{avaju. Pitao Marti}a kakvu autonomiju `eli za Knin i Glinu, isti~u}i mogu}nosti nezavisnog sudstva, policije, dvostruke monete (kuna lternativno). Sve, izuzev spoqne politike, uz pitawe da li bi pristali na demilitarizaciju podru~ja Kina i Gline. Pitawe – kada }ete vratiti Hrvatima zapadnu Slavoniju, tu i tako nema Srba, ovo je izazvalo o{tru polemiku Jar~evi}a. Oven spomenuo primer Bosne, sa re{ewima konfederacije, federacije i razli~itog povezivawa pojedinih jedinica. U jednom ~asu istakao slede}e “Nisu Hrvati ludi da vam daju ne{to na ekonomskom planu, {to bi oja~alo privredu RSK kao dodatna injekcija”, uz komentar kraji{kog zahteva za isplatu penzija. Tokom razgovora, Oven je vr{io pritisak da se preko sredstava informisawa objavi da }e se na prvom sastanku posti}i dogovor oko ekonomskih pitawa izme|u delegacija Republike Hrvatske i RSK. Marti} dao predlog da se vrate polovi za HE Obrovac uz uslov pu{tawa vode za Zadar, te da }e se pustiti voda za Biograd na Moru, uz uslov da se pusti voda za Drini{ i Teslingrad. Ovaj predlog je prenet [arini}u, koji je odgovorio da }e se vratiti polovi za HE Obrovac, ali je odbio predlog za vodu Biogradu na Moru, komentari{u}i da se izvor nalazi u zoni razdvajawa i da je UNPROFOR du`an da omogu}i vodu za pi}e Biogradu. Poru~io da on sam ne mo`e doneti odluku o pu{tawu vode za Drni{ i Tesli257

grad, ali je insistirao da se mora o tome potpisati dogovor na Plitvicama. Oven je predlo`io da PTT Krajine odustane od pozivnog broja za Jugoslaviju, a da tehni~ki ostane vezan za Jugoslaviju, uz komentar da predsednik Milo{evi} nema ni{ta protiv ovakvog re{ewa. Ovaj predlog je Marti} odbio. Susret sa kopredsednicima, Arensom i Eideom, tajao svega 15 minuta i sveo se na tehniku organizacije susreta na Plitvicama. Aka{i primio Marti}a, uz prisustvo Demela i De Laprela, oslovqavaju}i ga sa “gospodine predsedni~e”, {to je izazvalo hrvatske proteste. Tokom susreta, Marti} insistirao kod Aka{ija da UNPROFOR plati za 100 u~esnika po 100 nema~kih maraka tro{kove susreta na Plitvicama, {to je izazvalo kod Aka{ija promenu u stavu i po~eo je da oslovqava Marti}a sa “gospodine Marti}u”. Ovu promenu je primetio Slobodan Jar~evi}. Aka{i je o{tro kritikovao Agiqara koji je molio predsednika Meksika da urgira kako bi Gali primio Milana Marti}a. Udru`ewe Jugoslovena je organizovalo ru~ak sa delegacijom RSK u Cirihu. Uprkos upozorewa na{e Misije u @enevi da apartman Milana Marti}a ne sme da bude bez obezbe|ewa, sva trojica pratilaca su i{la u Cirih, ostaviv{i oru`je u @enevi. Na ru~ku je Danijel Bojer (usvojenik porodice Bojer, ina~e srpskog porekla, pravo ime Dragan @ivkovi}) a koga ka`u da ima pristup do Klinton, pitao Marti}a, ho}e li pristati na autonomiju! Klub Jugoslovena iz [afhauzena je pozvao Marti}a kao gosta da odgovori na pitawa Kraji{nika. Tokom trajawa susreta, Marti}evo obezbe|ewe je radilo izrazito lo{e, te su prisutni ~lanovi na{e Misije u @enevi bili u stalnom strahu od eventualnih neugodnih doga|aja. U povratku za Pe{tu, sa wima nije putovao ~inovnik OUN-a, te su, uprkos obave{tewa koje je poslato iz na{e misije u @enevi, ponovo imali problema u aerodromskoj zgradi. Napomena: Pozicija isti~e da je hitno potrebno da krajinska delegacija dobije stru~waka za me|unarodno pravo koji bi mogao da replicira u slu~ajevima kada UNPROFOR tuma~i odrednice sporazuma u kojima stoji da ima pravo kontrole kao pravo jurisdikcije!
258

Zbog ovog nesporazuma, ali i lo{eg rada ~lanova krajinske centralne komisije (Novakovi}, Priji}) nije jo{ do{lo do dogovora oko razme{taja milicije RSK u zoni razdvajawa (primedbe izvora). Kucano u tri primerka. Dostavqeno: – na~elniku uprave – operativnom radniku – Analitici Operativni radnik, Du{an Orlovi}

MDXLIII
Ministarstvu za unutra{we poslove RS – Resoru dr`avne bezbednosti – V uprava Beograd U prilogu akta dostavqamo Slu`benu bele{ku sa podacima koji se odnose na kontakt Jovanovi} Dragana, nosioca OO po SE iz Kru{evca i Radosavqevi} Vladana iz Vaqeva. Na~elnik Centra resora DB, Miroqub Vukadinovi} Centar Resora DB III uprava – Ekstremizam 5-035 17. 6. 1994. godine Kraqevo

Slu`bena bele{ka
Dana 10. 6. teku}e godine, registrovan je kontakt Vladana Radosavqevi}a, predsednika “Ravnogorskog pokreta” iz Vaqeva i Dragana Jovanovi}a sa istom funkcijom u “RP” u Kru{evcu, ina~e nosioca OO po srpskom ekstremizmu. Pored komentara na aktuelno stawe u rukovodstvu organizacije i konstatacije da kod pojedinaca preovladava li~ni interes i liderstvo, {to je po wima apsolutno nespojivo sa ciqevima organizacije, Vladanu je bila namera da Jovanovi}a informi{e o wegovom boravku u SAD.
259

Vladan isti~e da je formiran inicijativni odbor koji }e pripremiti skup{tinu za Ameriku i Kanadu, a potom predstoje i drugi poslovi aktivista organizacije u dijaspori. Impresioniran je ~iwenicom da je mnogo mladih qudi organizovano na platformi o~uvawa duhovnosti srpskog naroda i vere u Srbiju, monarhisti~kog tipa. Po{to ve}ina pripada nekim strankama (SPO, SRS, SNO itd.) namera im je da ih i vuku i pridobiju za “Ravnogorski pokret”. Ciq im je ka`u isti: da se sru{i sistem u Srbiji i da se narodu otvore vidici ka civilizovanom svetu – Americi. Sla`u se da su u tome dosta zakasnili i da je trebalo pre ~etiri godine formirati organizaciju, koja bi umno i finansijski bila mnogo ja~a od drugih. Sada je to te{ko u~initi, jer su mnogi wihovi qudi u drugim strankama. Dragan Jovanovi} poziva Vladana i Bo`u iz Po`arevca da se sastanu u Kru{evcu, ali po{to se Bo`a vrati iz SR Nema~ke, gde boravi povodom preuzimawa penzije. Jovanovi} je anga`ovan na organizaciji proslave Vidovdana u Kru{evcu, na crkvenom imawu na Bagdali. Tim povodom poziva sve saborce – ~etnike iz pro{log rata i obe}ava duhovno prosve}ewe onih koji su `iveli u strahu pod komunistima. Prati}emo predstoje}e okupqawe Jovanovi}evih saboraca, nastojati da ustanovimo wegove veze kao i eventualno odr`avawe sastanka “Ravnogorskog pokreta” u Kru{evcu. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 2 h CRDB Kraqevo Operativni radnik, Milan Risti}

MDXLIV
Centar RDB Smederevo II uprava – Hrvatska 6-033 18. 6. 1994. godine OI “Pako”
260

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I @uni} Joco iz Hrtkovaca, SO Ruma. Razgovor je obavqen 18. 6. 1994. godine u Velikom Gradi{tu, na inicijativu izvora. Izvor se koristi na planu KOZ-a. Izvor pouzdan, podaci neprovereni. II O ovome do sada nije pisano. Podaci se odnose na aktuelne politi~ko-bezbednosne prilike i doga|aje u Hrvatskoj, P. Slatini. Prema poveravawu R.S., dr`avqanke Republike Hrvatske, srpskog porekla, iz P. Slatine, koja je nedavnom prigodnom prilikom boravila u SRJ, preneta su nam zapa`awa o bezbednosno zna~ajnim prilikama i kretawima u Slatini i uop{te u Hrvatskoj. Naime, dosada{wi predsednik HDZ-a za Slatinu, Ante [imara, ina~e i poslanik-zastupnik Republi~ke skup{tine Sabora u Zagrebu, podneo je ostavku na funkciju, a kao razlog je navedeno wegovo solidarisawe i pru`awe podr{ke Stipi Mesi}u prilikom izglasavawa wegovog nepoverewa, a potom i smene sa funkcije predsednika Skup{tine Sabora. [imara je tada bio jedini poslanik-zastupnik koji se izjasnio protiv smewivawa Mesi}a. Jedan od osnovnih razloga za ovakvo postupawe [imare je politi~ko-ekonomska veza i saradwa wih dvojice, {to je proisteklo nekon okumqivawa, kada je Mesi} kumovao [imarinom sinu. Potom su wih dvojica otkupili cementaru u Na{icama i biv{u Jugobanku u Slatini pretvorili u privatnu banku, idt. Na mesto [imare postavqen je Pelikan N. iz Slatine, osvedo~eni usta{a, koji je kao takav su|en posle Drugog svetskog rata i proveo na robiji 10-ak godina. Isti je sada penzionisani zanatlija u gra|evinskom preduze}u “Graditeq” iz Slatine, a kao izraziti usta{a i ekstremista eksponirao se od 1971. godine, tj. u MSPOK-u. Prema podacima iz dobro obave{tenih preostalih srpskih krugova u Slatini, Hrvatska, saznaje se da i Stipe Mesi} sa svojim istomi{qenicima tajno organizuje i u tom smislu kontaktira uticajnije Srbe radi ostvarivawa autonomije Slavonije unutar Hrvatske, obe}avaju}i Srbima u sada{woj Hrvatskoj uskra}eni status, da }e se i Srbi i Hrvati vratiti iz izbegli{tva u svoje ku}e kada poru{ene i popaqene srpske ku}e budu ponovo izgra|ene ili nikada, planiraju}i za glavni grad autonomije mesto Orahovicu. Sve napred nave261

dene aktivnosti, Mesi} sprovodi za sada ilegalno i u dubokoj tajnosti, pripremaju}i se za trenutak kada }e javno iza}i sa svojim zahtevima i stavovima. Na kraju razgovora, izvor navodi da je situacija u Hrvatskoj iz dana u dan beznade`inija, da je sva roba {iroke potro{we nesno{qivo sve skupqa i nedostupnija, da su najve}e firme dovedene do bankrotstva i da mesecima ve} radnici ne primaju platu, da je nedavno uveden i porez od 30 odsto na neto platu. Kao uzrok ovakvog te{kog stawa u Hrvatskoj su u osnovnoj i najve}oj meri velike potrebe za kupovinu vojnog naoru`avawa i opreme, a da je ostalo od strane rukovode}ih struktura HDZ-a po svim mestima opqa~kano prelivaju}i dosada{wa dru{tvena sredstva u privatne yepove i tome sli~no. Svega ovoga su svakim danom sve svesniji mnogi obi~ni gra|ani koji izra`avaju `aqewe zbog raspada SFRJ kao jedne od mogu}ih wihovih dosada{wih zabluda o tzv. “lijepoj wihovoj”. III – [imara Ante iz P. Slatine, dosada{wi predsednik HDZ u Slatini i poslanik Skup{tine u Zagrebu. – Pelikan N., novopostavqeni predsednik HDZ u P. Slatini, evidentni prousta{ki ekstremista. – Mesi} Stipe, donedavni predsednik Skup{tine Hrvatske. IV Obavqen razgovor i napisana bele{ka. Druge mere i radwe RDB nisu preduzimane. V Izvor je instruisan da nas i daqe blagovremeno obave{tava o napred navedenim prilikama u bezbednosno interesantnim kontaktima u Hrvatskoj. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: 2 h MUP RS RDB – II uprava 1 h OE CRDB Smederevo 1 h operativnom radniku Operativni radnik Milomir Stoki}

MDXLV
Centar resora DB 78 1 02984
262

III uprava – srp. ekst. 5-035 20. 6. 1994. godine Kraqevo

Slu`bena bele{ka
Od sasvim pouzdanog izvora RDB saznajemo da su, dana 10. 6. teku}e godine, ostvarili kontakt Predrag Govedarevi} iz Beograda i Dragan Jovanovi} iz Kru{evca (nosioc OO), lica iz rukovodstva “Ravnogorskog pokreta”. Predrag je obavestio Jovanovi}a o odnosima u “Ravnogorskom pokretu”, konstatuju}i da je do{lo do rasula u izvr{nom odboru, imenuju}i krivce Antonija \uri}a i Radulovi}a, biv{eg sekretara pokreta. Na posledwem sastanku IO “RP” kojem je predsedavao Kosta N. i vr{ilac du`nosti generalnog sekretara “RP”, usvojen je statut bez kvoruma i bez u~e{}a ~lanova IO po funkciji iz unutra{wosti. Govedarevi} ka`e da je statut mawkav u vi{e ta~aka, ali je po voqi \uri}a i Radulovi}a. Oni koji su kritikovali mawkavost statuta bili su najureni sa sastanka. Me|u prvima je oteran prof. Branko Popovi}, po Govedarevi}u i Jovanovi}u istinski borac za “wihovu stvar”. \uri} i Radulovi} (nejasno) IO koji nisu ni ~lanovi organizacije “RP”. Isti~e se, tako|e, da su \uri} i Radulovi} poslali telefakse odborima u Americi i Kanadi sa la`nim podacima o navodnoj pasivnosti odbora u unutra{wosti, posebno odboru u Vaqevu i Kragujevcu. Tim povodom je Vladan Radosavqevi} iz Vaqeva zvao Mi{u Beqakovi}a u Americi, tra`e}i podr{ku od wega da centar “RP” preseli u Vaqevo. Navodno ima obe}awe Beqakovi}a da }e odbori u SAD i Kanadi obustaviti finansirawe pokreta, dok se ne razre{e sporna pitawa i konfrontacije unutar rukovodstva u “Ravnogorskom pokretu”. Govedarevi} je informisao Jovanovi}a da je izvesni Zula preuzeo obavezu {tampawa novih pristupnica sa tekstom zakletve pred Bogom i da niko nema li~ne interese u Pokretu. Nove pristupnice }e dostaviti Govedarevi} sviom odborima. Ina~e, o Mi{i Beqakovi}u se ka`e da je iz Kragujevca i da je mnogo u~inio na planu organizacije “RP” u SAD i finansijskoj pomo}i pokretu u zemqi. Prilikom boravka Vladana u SAD, Mi{a mu je dao adrese svojih qudi u Kragujevcu koje treba ukqu~iti u organi263

zaciju i animirati ih na rad. Zbog toga dogovaraju sastanak u Kragujevcu uz u~e{}e Govedarevi}a, Jovanovi}a, Radosavqevi}a i “Zorkina”. Za sada nisu precizirali termin. Nastavi}emo sa pra}ewem ekstremne aktivnosti nosioca OO Jovanovi}a. Kucano u 4 primerka 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 2 h CRDB Kraqevo Operativni radnik, Milan Risti}

MDXLVI
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Beograd, 21. 6. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
Prijateqska pozicija iz Predstavni{tva RSK u Beogradu obavestila me je da Borivoje Ra{uo (ministar za informisawe u Vladi RSK) ure|uje kancelariju u prostorijama MIP-a RSK – Terazije 3/1. Po~etkom juna ove godine, u toj kancelariji je stalno prisutan Zoran Kali~anin, pomo}nik Borivoja Ra{ua, a nakon zavr{etka tehni~kog opremawa (inventar, telefon, faks) kao ~inovnik postavqena je, od 10. 6. 1994. godine, Vesna Nedeqkovi}. Osobqu kancelarije MIP-a RSK u razgovoru je izjavila, da je bila zaposlena u ambasadi SAD u Beogradu, te da je dobila otkaz, zbog prosrpskog stava. Kancelarija Ministarstva informisawa RSK u Beogradu koristi telefon 3226-023. Dostavqeno: – na~elniku II uprave – analitici – op. radniku Operativni radnik, Du{an Orlovi}
264

MDXLVII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Beograd, 23. 6. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
Prijateqska pozicija me je obavestila da Krste @arkovi} (MUP RSK) u razgovorima sa pojedincima istupa protiv Milana Marti}a, a veli~a poteze Borislava Mikeli}a. U mawem dru{tvu, @arkovi} je u pijanom stawu pri~ao da je on dobar “kosovac”, daju}i podr{ku Aci Vasiqevi}u. Izjavio da je, dok je boravio u Oku~anima, uspostavio kontakt sa unukom Stoltenberga, Gudrun, koja je slu`bovala u Kancelariji OUN-a u Oku~anima. @arkovi} je izjavio da }e i}i u Gr~ku ili na Kipar, da se vidi sa Gudrun. Napomena: Gudrun je li~no vozila Veqka Yakulu u Zagreb! @arkovi} je izjavio da prikupqa podatke o aktivnostima Franka i Fi}e, koji su proneverili “silne” pare, ali }e ih on uhvatiti! Kucano u dva primerka. Dostavqeno: – na~elnik uprave – operativnom radniku Operativni radnik, Du{an Orlovi}

MDXLVIII
CRDB Kragujevac – I uprava 72-057 23. 6. 1994. godine OI “Kaptol”

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Podatke dao Vojin Milorad, penzioner iz Aran|elovca. Razgovor obavqen 22. 6. 1994. godine u Aran|elovcu, u vremenu od 10–12 ~asova, na inicijativu operativnog radnika.
265

Podaci se odnose na OI “Kaptol”. Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni. II U ovom razgovoru izvor iznosi da je bio oficir biv{e JNA u avijaciji u Zagrebu. Penzionisan je 1971. godine i od tada `ivi u Aran|elovcu. U Zagrebu mu `ivi sin Branko, zaposlen u nekoj zagreba~koj banci, o`ewen je Hrvaticom. Prilikom posete sinu, tokom pro{le godine, sin mu je pri~ao da sa wim radi `ena ~iji je mu` radio u organima bezbednosti u Zagrebu, a koji je pri~ao svojoj `eni da u Zagrebu postoji organizacija koja ima zadu`ewe da se bavi ucenom i zastra{ivawem pojedinih lica, uglavnom Srba, a sve u ciqu da bi oni napustili stanove, odnosno Zagreb. Poziva ovakve vrste imao je i Branko, ali se nije radilo o otvorenim pretwama. Pored toga, u zgradama u kojima su bili stanovi vojnih lica i sada postoje lica zadu`ena za kontrolu ulaska i izlaska nepoznatih lica. Izvor je izneo da je Branko izrazio `equ da do|e u Aran|elovac u julu mesecu ove (1994.) godine. III NN lica pripadnici organizacije u Zagrebu zadu`eni za ucene i zastra{ivawe Srba u Zagrebu. IV Obavqen razgovor sa jugoslovenskim dr`avqaninom a druge mere i radwe nisu preduzimane. V Napomiwemo da je ovo na{ drugi kontakt sa izvorom. Razgovori sa wim vo|eni su po OI “Kaptol”. Predla`emo da se sa Brankom, koji u Aran|elovac dolazi iz Zagreba, obavi informativni razgovor, jer je ocena da mo`e biti od interesa za RDB, a na planu OI “Kaptol”. Kucano u 3 primerka 1 h MUP RS RDB – I uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 1 h CRDB Kragujevac Operativni radnik, Slavoqub Kala~anin

MDXLIX
CRDB Beograd IV odeqewe-Zvezdara
266

27. 6. 1994. godine 71-0352

Slu`bena bele{ka – u vezi ^oundrina Salahudina, oficira UNPROFOR-a, {efa misije u Iloku RSK
Dana 25. 6. 1994. godine, preko saradnika “Una”, omogu}en nam je tajni pretres prtqaga i li~nih stvari ^oundrina Salahudina, pakistanskog dr`avqanina, biv{eg ambasadora, sada {efa misije UNPROFOR-a, stacioniranih u Iloku, RSK. Tom prilikom, u dogovoru sa operativnim radnicima VII uprave RDB MUP RS, ura|ena je kopija svih sadr`aja (izve{taja, tekstova) koji su bili pohraweni u lap-top ra~unaru “Kompaku”. Analizom tih sadr`aja utvr|eno je da Salahudin, od 1992. godine, pored redovnih poslova radi na prikupqawu obave{tajnih podataka. Kao {to su: – procena bezbednosne situacije u reonu, – kadrovska pomerawa u organima vlasti RSK sa posebnim osvrtom na organe bezbednosti (prisustvo, brojno stawe), – prisustvo, brojno stawe i sve ostalo {to je vezano za vojsku RSK, – stawe privrednih objekata, sa osvrtom na one u kojima je o`ivqena proizvodwa, – anga`ovawe kapitala “sponzora” van RSK (konkretno iz Srbije) na o`ivqavawu privrede RSK, – analiza strukture zaposlenih lica u odnosu na nacionalnu pripadnost (konkretno broj zaposlenih Hrvata), kao i poseban osvrt na Srbe koji su se iselili sa podru~ja koja se nalaze pod kontrolom RH, – izve{taji o navodnim {ikanirawima Hrvata i katoli~ke crkve koji jo{ uvek borave u Iloku, – liste Hrvata i Srba koji nameravaju da napuste Ilok, odnosno da se iz Hrvatske presele u Ilok, – neaktivnost i diskriminacija Crvenog krsta prema Hrvatima, – pona{awe pripadnika ruskog bataqona, – stawe telefonskih veza, kako hrvatskih tako i RSK, – aktivnost pripadnika Srpske radikalne stranke u RSK, – i dr. Napomiwemo da su svi materijali analiti~ki i hronolo{ki obra|eni, potpisani od starne Salahudina i modemskim komunikacijama poslati centrali UNPROFOR-a u Zagrebu.
267

Tako|e je prona|en i telefonski imenik lica-veza Salahudina, kao i {ifarnik za lokalni radio saobra|aj (motorola sistem) i konkretan zahtev sa planom za instalirawe “mobtel” stanice u Iloku, koja bi radila preko “mobitel” centrale u Zagrebu. Pored navedenih materijala, fotodokumentovan je ve}i deo prepiske Salahudina sa centralom u Zagrebu, kao i dnevnik rada sa svim wegovim zapa`awima. Napomena op. radnika: Imaju}i u vidu da se radi o veoma obimnom materijalu, koji je pisan iskqu~ivo na engleskom jeziku, u narednom periodu izvr{i}emo selekciju i analizu istog, o ~emu }emo sa~initi poseban izve{taj. Saradnik je instruisan da nas i daqe izve{tava o svim detaqima vezanim za ^oundrina Salahudina, a posebno za wegov naredni dolazak koji je planiran za mesec dana. Kucano u 4 primerka, – 1 prim. I upravi RDB MUP RS – 1 prim. V upravi RDB MUP RS – 1 prim. V odeqewu CRDB Bgd. – 1 prim. op. radniku Operativni radnik, @eqko Paravac

MDL
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Beograd, 27. 6. 1994. godine

Slu`bena bele{ka u vezi grupe “Tajfun”
Imaju}i u vidu unutra{we sukobe i razmirice koji su prisutni u RDB i RJB Republike Srpske, obave{tajna grupa poznata pod pseudonimom “Tajfun” iz Bawaluke, kao i bawalu~ko odeqewe za narkotike, zauzeli su stav da do daqeg smawe svoju obave{tajnu aktivnost, s obzirom da se kod wih pojavila sumwa da obave{tajni izve{taji koje su sastavqali nisu stizali do adekvatnog zadweg korisnika (predsednika Republike) ve} su, naprotiv, zavr{avali u rukama nepozvanih lica. S tim u vezi, pripadnici grupe “Tajfun” su odlu~ili da uspostave kontakt sa II upravom RDB MUP-a Republike Srbije izja{wava268

ju}i se da smo mi jedina institucija u koju jo{ veruju i iznose}i `equ da ubudu}e sva svoja obave{tajna saznawa i informacije prosle|uju direktno nama, poveravaju}i nam kompletnu daqu obradu i distribuciju podataka. Pripadnicima ove grupe smo dali do znawa da }emo inicijativu wihove grupe prihvatiti samo uz uslov da za to dobiju saglasnost predsednika Republike Radovana Karayi}a i ministra unutra{wih poslova M. Stani{i}a. S obzirom da nam je od strane pomenute grupe javqeno da su dobili Karayi}evu i Stani{i}evu saglasnost, mi{qewa smo da bi ovaj segment obave{tajnih struktura Republike Srpske trebalo uvezati u na{ sistem. Tim povodom izu~ene su tehni~ke mogu}nosti dvosmerne komunikacije, a pomenuta grupa }e nam se ubudu}e javqati pod pseudonimom “Sigma”. Preliminarne dogovore oko uvezivawa “Sigme” u obave{tajni sistem RDB MUP-a Republike Srbije obavili su na~elnik II uprave RDB MUP-a Republike Srbije, Franko Simatovi} i zamenik na~elnika Druge uprave RDB, Dragan Filipovi}. Zamenik na~elnika uprave, Dragan Filipovi}

MDLI
MUP Republike Srbije – Resor DB – V uprava – Beograd U prilogu akta dostavqamo vam Slu`benu bele{ku, koja se odnosi na sukob Mirka Jovi}a – OO po ekstremizmu sa doju~era{wim istomi{qenicima i odr`avawe vanredne Skup{tine SNO-a. Na~elnik Centra, Puni{a \uki} Prilog: 1. Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar resora DB Sremska Mitrovica Odsek Ruma 29. 6. 1994. godine – Ekstremizam –
269

Slu`bena bele{ka
Jovi} Mirko, OO po srpskom ekstremizmu, iz Nove Pazove, SO Stara Pazova, u sukobu je sa doju~era{wim bliskim saradnicima i osniva~ima SNO, koje predvodi Milimir \uri~i}, zvani @or`, iz Nove Pazove. Sukob je kulminirao na sednici Odbora, kada je Jovi} fizi~ki napao \uri~i}a. \uri~i} i ostali ~lanovi Odbora iz Nove Pazove, protive se Jovi}evoj samovoqi i uzurpaciji stranke. Nezadovoqni su preme{tawem sedi{ta SNO u Beograd, gde je preneta kompletna dokumentacija, osim pe~ata koji je ostao kod \uri~i}a. Me|utim, Jovi} je izradio drugi pe~at, bez krune, koja je simbol wihovog rojalisti~kog opredeqewa, a u tekstu stoji “kabinet predsednika SNO”. Tako|e, po \uri~i}evim istomi{qenicima, Jovi} je uzurpirao blagajnu, tako da niko od wih, kao ni blagajnik Elek Vesko iz Nove Pazove, nema uvid u istu, kao ni u finansijsko stawe stranke. Tvrde da Jovi} nekontrolisano uzima sredstva koja redovno sti`u iz inostranstva od donatora, a koja su namewena porodicama poginulih ili rawenih pripadnika dobrovoqa~kih jedinica, koji su pod okriqem SNO bili na rati{tima biv{e SFRJ. Tako|e, raspola`e saznawima da Jovi} u Beogradu gradi veliku ku}u od sredstava namewenih za pomo} u~esnicima rata i aktivnosti SNO. Zbog ovakvog Jovi}evog pona{awa, po mi{qewu \uri~i}evih sledbenika, stranka gubi na ugledu i na masovnosti, pa da bi spre~ili ovaj proces zakazali su vanrednu Skup{tinu koja }e se odr`ati 16. 7. 1994. godine u Staroj Pazovi, u Hali sportova ili u centru mesta. Sa odr`avawem vanredne Skup{tine saglasna je navodno ve}ina op{tinskih odbora u R. Srbiji, koji su pisano potvrdili svoj dolazak na istu. \uri~i} strahuje da }e Jovi} preduzeti razna sredstva da onemogu}i odr`avawe Skup{tine u Novoj Pazovi i da ne}e prezati ni od fizi~kih obra~una. Navodno su ve} fizi~ki napadnuti \uri~i} Milimir i Vukovi} Predrag, zvani Cune, od strane dobrovoqaca, u~esnika u ratu, Borkovac Nikole i Koqevi} Radovana iz Nove Pazove. Wima Jovi}, uz pomo} Skoko Slobodana, predsednik Op{tinskog odbora OO Stara Pazova, koji je ostao uz Jovi}a manipuli{e i la`ima izaziva sukobe i razmirice me|u ostalim ~lanovima. Skoko im je rekao da su \uri~i} i Vukovi} pri~ali da su isti ratni profiteri i kukavice, {to ih je uvredilo pa im se na ovaj na~in sveti. Podacima, navedenim u ovoj bele{ci, manipuli{u \uri~i}evi istomi{qenici, dok Jovi}eve pristalice smatraju da \uri~i} ne270

ma nikakvu {ansu za odr`avawe Skup{tine, a pogotovo ne da se izvr{i smena Jovi}a. U narednom periodu nastavi}emo sa pra}ewem situacije i raskolom nastalim sukobom Milimira \uri~i}a i Mirka Jovi}a. Ra|eno u 3 primerka Dostavqeno; 1 h MUP R. Srbije – Resor DB – III uprava 1 h MUP R. Srbije – Resor DB – V uprava 1 h u dosije Mirka Jovi}a – OO – 894501257 Operativni radnik, Zdravko Dra`i}

MDLII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB Novi Sad 29. 6. 1994. godine Slu`bena tajna Strogo poverqivo Ekstremizam

Izve{taj operativno-tehni~kog sredstva
I Izvor: TKTR Podaci se odnose na: * Kajmaka”, OO po ekstremizmu, 41001674, – u~e{}e u {ticungu; – organizuje {verc cipela; –delatnost oko ubistva @ivka Miju{kovi}a; – ostala saznawa Razgovori su vo|eni u periodu od 20. do 28. juna 1994. godine. Operativni radnik podnosi izve{taj 28. juna 1994. godine. II TKTR se koristi na obradi delatnosti “Kajmaka”, OO po ekstremizmu. III Na{ sasvim pouzdan izvor preneo nam je delatnost “Kajmaka”, OO po ekstremizmu, u periodu od 20. do 28. juna 1994. godine.
271

Po navodima izvora, “Kajmak” je zajedno sa Matija` Popovi}em, zvanim Mato, iz Podgorice, organizovao {verc cipela iz Italije u SRJ. Vezano za na~in pla}awa dogovorili su se da im se roba upla}ena na `iro ra~un pla}a uve}ano za 13% ({ticung). U vezi ovoga, Mata je uputio “Kajmaka” na svoju ta{tu Qumovi} Milku (45-928 – Podgorica), koja im mo`e mewati dinare za devize. U razgovoru koji su vodili, Mata (koji se trenutno nalazi u Gr~koj) je informisao “Kajmaka” da je preko svojih veza u policiji Gr~ke sredio dozvolu za rad za izvesnu Nadu, kao i da je “Kajmakova” dozvola za rad ve} gotova. “Kajmak” je Mati preneo da je vezano za Matine probleme u Podgorici ispri~ao Brani Mi}unovi}u (poznati kriminalac iz Podgorice), koji mu je obe}ao za{titu, kao i da se vi{e ne}e ponoviti slu~ajevi kao {to je bilo bacawe bombe u “Elmag”. Izvor nadaqe prenosi da je “Kajmak” obezbedio letovawe Brdari} Mi{i, direktoru Novosadske mlekare, kao i izvesnom [ija~i}u i Vujovi}u kao kontrauslugu za dosada{we poslovawe. “Kajmak” se, po navodima izvora, aktivno ukqu~io u istragu oko ubistva svoje bliske veze @ivka @i}e Miju{kovi}a, vlasnika kockarnice “Katena” u Novom Sadu. U vezi toga je “Kajmak” prihvatio ponudu GSUP Novi Sad da zajedni~ki rade na istrazi oko ubistva Miju{kovi}a i da saznawa redovno razmewuju. Vezano za ovo ubistvo, “Kajmak” je razgovarao sa advokatom Gojkovi} Draganom. Gojkovi} mu je naveo da se po gradu pri~a da je Miju{kovi}a ubio “Lu~ano”, PO po srpskom ekstremizmu, kao i da policija vodi istragu u tom pravcu, ali je dodao da to nije ta~no. To je prokomentarisao time {to je sva|a koju je ubijeni @i}a imao sa “Lu~anom”, oko nafte u Bugarskoj, bila bezna~ajna i da su dve ve~eri pre ubistva wih trojice (“Lu~ano”, @i}a i Gojkovi}) bili zajedno u provodu. Na to je “Kajmak” reagovao da policija dobro zna {ta radi i da je sve mogu}e. Daqe je “Kajmak” izneo da je nedavno “uhapsio” i dr`ao Dudvarski Damira, sve dok nije pristao da im da poslovni prostor pod uslovima koji su sa wim sklopili “Lu~ano” i “Kajmak”. U vezi toga, “Kajmak” je hteo da se vidi sa “Lu~anom”, ali je ovaj otputovao u Bugarsku. Na komentar “Kajmaka” {ta se to desilo sa “Lu~anom” kada je dao ovakav intervju u “Dugi”, Gojkovi} je rekao da je “Lu~ano” te{ko pogre{io i da se zamerio mnogim ozbiqnim qudima, generalima, Brani Crn~evi}u i drugim. Gojkovi} je dodao da u intervjuu nema izmi{qotina i da je “Lu~ano” sve to zaista rekao novinarki. “Kajmak” je na to istakao da je hteo odmah da nazove “Lu~ana”, po{to je “Beograd poludeo na wega” i da ga posavetuje da se zaista skloni u Ara272

biju jer “Lu~ano” nije pomenuo “Kajmakove” qude, na ~emu su mu zahvalni. Vezano za ubistvo @i}e Miju{kovi}a, “Kajmak” je razgovarao sa izvesnom manekenkom Helenom (mogu}e Mili}, vlasnica radwe “Amor” u N. Sadu), koja stanuje na istom ulazu gde je ubijen Miju{kovi}. Ona mu je prenela da je pre tri meseca bila u dru{tvu nekoliko kockara iz Beograda (bio je i izvesni Trifke). Pri povratku ku}i, kada je izvesni Caki dovezao do ulaza, po navodima Helene, prvo su ih pratila kola beogradske registracije, koja su ih pored ulaza naglo obi{la. Kasnije joj je Trifke rekao da je u kolima bio Mirko Jovi}, da su ~ekali @i}u Miju{kovi}a i da umalo nisu tada ubili wu (Helenu) i Cakija, jer su mislili da je @i}a sa suprugom. Po{to to nije shvatila ozbiqno, ali je nakon ubistva @i}e zvala Trifketa da joj potvrdi celu pri~u, {to je on odbio, Helena je dodala da joj je i izvesni ]ata potvrdio ovu pri~u koju je ~uo u kockarnici u Beogradu i napomenuo joj da se pazi po{to je umalo nisu gre{kom ubili. IV O svim daqim saznawima }emo blagovremeno informisati. Radi}emo na identifikaciji ]ate, Cakija, Trifketa i drugih lica iz informacije. Dostavqeno: 1 h MUP RS – RDB – III uprava 1 h MUP RS – RDB – V uprava 1 h Dokumentacioni fond Centra 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Slavko Vojvodi}

MDLIII
Centar RDB Zaje~ar Ekstremizam – srpski 3-0027 30. 6. 1994. godine OA “Tomson”

Slu`bena bele{ka radnika RDB
Podaci se odnose na bezbednosno indikativna saznawa vezana za poku{aj nelegalne trgovine oru`jem od strane Jasmine Raki}, iz Bora, izdvojen slu~aj u CRDB Zaje~ar po ekstremizmu.
273

Iz vi{e pouzdanih izvora do{li smo do saznawa da Jasmina Raki}, iz Bora, nudi na prodaju automatsku pu{ku i pet okvira municije za 800 DM. Tako|e, ista tra`i da kupi pi{toq kalibra 6,35 mm. U kontaktu sa jednim od izvora, Jasmina Raki} je rekla slede}e: “Treba da do|u dva ~oveka iz Beograda, telohraniteqi Vuka Dra{kovi}a, koji idu za Negotin, pa }e svratiti kod mene da pogledaju automat. Pitala sam i Vitu, iz Beograda, koji je bio sa mnom na rati{tu, ali on ka`e da kod wih to slabo ide, a i cena je mala, oko 400 DM, sa pet punih okvira. Ali, nema veze, ako ne prodam tako, imam sigurnog kupca u Ku~evu za 800 DM...”. U kontaktima sa na{im izvorima, saznali smo da Jasmina i daqe kontaktira lica sa kojima je bila na rati{tu, kao pripadnik “Srpske nacionalne garde”–SNG, kojom je komandovao pokojni \or|e Bo`ovi} Gi{ka. Raspola`emo i saznawem da je wihov komandant na rati{tu bio izvesni Bora, a zamenik Ko~a. Tako|e, raspola`emo i saznawem da }e navedeni Vita N., iz Beograda, i}i u Bijelu, da obi|e “ratne drugove”, a postoji mogu}nost da po|e i Jasmina, jer planiraju da donesu “ne{to od oru`ja” za daqu prodaju. Tako|e, izvesni Aca, koji je bio sa Jasminom na rati{tu, poku{ao je da proda nekoliko pi{toqa, kada su 13. 5. o.g. boravili na Ravnoj gori, kao i kasnije u Ku~evu. Jasmina sa navedenim licima razmewuje informacije o cenama oru`ja na “crnom” tr`i{tu. Napomena operativnog radnika: Navedena saznawa potvr|uju na{e ranije indicije vezane za inkriminisane delatnosti Jasmine Raki} oko nelegalne trgovine oru`jem. Pro{irili smo listu indikativnih lica i wenih veza, a uglavnom se radi o pripadnicima SNG. Jasno je da navedeno oru`je, koje se spomiwe, vodi poreklo sa rati{ta, kao i da wihov eventualni odlazak za Republiku Srpsku upravo ima za ciq nabavku oru`ja za nelegalnu prodaju u SRJ. Za nas su zna~ajna i saznawa vezana za grupu ekstremista i pripadnika SNG iz Ku~eva, koji ostvaruju kontakte i sa ekstremistima sa na{eg podru~ja. Nastavi}emo operativno anga`ovawe prema navedenom licu i wenim vezama, sa ciqem otkrivawa nelegalnog oru`ja i presecawa inkriminisane delatnosti u ovom slu~aju. Kucano u 4 primerka 1 h MUP RS RDB – III i V uprava 2 h CRDB Zaje~ar Operativni radnik, Petronijevi} Goran
274

MDLIV
Centar RDB Smederevo III uprava – Ekstremizam 6-050 5. 7. 1994. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Izvor: Operativna veza “Konzul” –764VO649. Sastanak odr`an 5. o.m. u Po`arevcu, u restoranu “Gem”, na inicijativu izvora. Izvor se koristi na problematici III linije rada. Izvor nepouzdan – podaci delimi~no provereni. Tro{kovi sastanka 5,00 dinara. II O ovome je pisano i ranije. Podaci se odnose na aktivnost ekstremista iz redova “Ravnogorskog pokreta”. Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom ispri~ao da je 3. 7. o.g. boravio u Beogradu, kojom prilikom se, izme|u ostalih prisutnih lica, upoznao i sa profesorom dr Mi}om Stamenkovi}em iz Beograda, penzionisanim ili aktivnim profesorom Medicinskog fakulteta, koji je za sebe rekao da je osu|ivan nakon Drugog svetskog rata kao pripadnik “Ravnogorske omladine”, te da su wih dvojica, kao i jo{ neka lica iz rukovodstva “Ravnogorskog pokreta”, mi{qewa da bi trebalo formirati novu – Otaybinsku radikalnu stranku, u ~iji sastav bi u{ao “Ravnogorski pokret” i tako se prakti~no legalizovao. Planira se, prema mi{qewu izvora, da se ta nova stranka formira najverovatnije od dela sada{we Narodne radikalne stranke, koja nije uz Veqka Guberinu. S obzirom da i sam izvor zvani~no pripada tom delu NRS, procewuje da je profesor dr Mi}a Stamenkovi} poku{ao da dobije izvorovo mi{qewe u vezi svega toga, ali mu je izvor odgovorio da RP mo`e da formira novu stranku kroz koju }e se legalizovati, a da ne ra~una NRS koji je protiv Guberine, jer }e to i daqe ostati. Prilikom boravka u Beogradu, izvor se sreo i sa Petrovi} Bo`idarom, zvanim Bo`a, iz Po`arevca, pripadnikom RP, koji je tog dana tako|e bio u Beogradu na sastanku sa Milo{evi} Radomirom ^edom i drugim licima iz rukovodstva RP. Petrovi} je u razgovoru sa izvorom ispri~ao da je prethodnih dana boravio u Nema~koj radi
275

uzimawa penzije, ali je to iskoristio i za susretawe sa nekim starim emigrantima (nije pomiwao imena), koji su ga u~vrstili u ube|ewu da “Ravnogorski pokret” mora ostati u statusu pokreta, da se intenzivno radi na wegovoj legalizaciji, a ne da se transformi{e u politi~ku stranku. Petrovi} je napomenuo da u ovom pogledu ima dosta podeqenog mi{qewa me|u pripadnicima RP i da se on u tom smislu ne sla`e sa beogradskim delom rukovodstva RP, isti~u}i da “svi oni u Beogradu imaju vi{e politi~ke ambicije nego ambicije da o~uvaju tradiciju i principe RP”. Me|utim, izvor je daqe ispri~ao da je na adresu u Austriji dobio zapisnik sa skup{tine Organizacije srpskih ~etnika “Ravna gora”, koja je odr`ana 24. 5. o.g. u Milvokiju, SAD, iz koga se vidi da se “Ravnogorski pokret” u SRJ uop{te ne poma`e kao postoje}i, na osnovu ~ega izvor zakqu~uje da se sa RP u zemqi i ne ra~una ozbiqno. Osim toga, iz pomenutog zapisnika se vidi da Mom~ilo \uji} nije izabran u rukovodstvo OS^, pa ~ak ni u rukovodstvo podru`nice OS^ za ^ikago. III – Petrovi} Bo`idar, zvani Bo`a, ro|en 2. 4. 1923. godine u selu Vrbnica, SO Malo Crni}e, od oca Pauna, stalno nastawen u Po`arevcu, ul. Vardarska broj 24/16, koji se u ovom centru sagledava kao izdvojen slu~aj. – Profesor dr Mi}a Stamenkovi} iz Beograda. IV Nisu preduzimane mere i radwe RDB. V Izvor ima objektivne mogu}nosti za daqe pra}ewe aktivnosti Petrovi} Bo`idara i razvoja doga|aja unutar RP, te je u tom smislu i instruisan. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 1 h OE CRDB Smederevo 1 h operativnom radniku Operativni radnik RDB, Zlatko Aran|elovi}
276

MDLV
Centar Resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odeqewe – Savski venac 71-0506 6. 7. 1994. godine

Slu`bena bele{ka –o delatnosti Mirka Jovi}a –
Preko pouzdanog izvora informisani smo da je Mirko Jovi}, dana 5. 7. 1994. godine, kontaktirao sa Savom Rosi} iz Beograda. U kontaktu, Rosi}ka ga informi{e da je stupila u kontakt sa Miwakovim u Moskvi i da je on trenutno sa delegacijom iz Bugarske. Istovremeno, navodi da je @irinovski trenutno u Be~u i da se u subotu 9. 7. 1994. godine vra}a u Moskvu. Jovi} tra`i od Rosi}ke da ponovo stupi u kontakt sa Minakovim i dogovori posetu Jovi}a Moskvi od ponedeqka 11. 7. 1994. godine ili utorka 12. 7, u skladu sa dogovorom Jovi}a i @irinovskog. Tako|e, napomiwe da bi poseta trajala do 15. 7, s tim {to bi sa wim u Jugoslaviju po{ao i @irinovski ili neko od wegovih najbli`ih saradnika, navode}i imena Lengerovskog i Minakova. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h III uprava RDB MUP RS 1 h V uprava RDB MUP RS 1 h V od. CRDB 1 h operativni radnik Operativni radnik, Jovica Mani}

MDLVI
“Sigma” Informacija 7. 7. 1994. 10:49 PM DB Srbije Za Frenkija Prema neprovjerenim podacima, predsjednik Republike Srpske Radovan Karayi} dobio je neku vrstu ultimatuma od predsednika
277

Slobodana Milo{evi}a. “Ultimatum” se sastoji u nare|ewu da se stane na kraj ratnim profiterima, da se qudi iz vlade, Skup{tine i svi aktivisti vladaju}e stranke koji su se u toku rata bavili odre|enim malverzacijama uklone sa rukovode}ih mesta, odnosno sa odre|enih funkcija. U protivnom, ako Karayi} to nije u stawu uraditi da organizuje nove izbore ili proglasi ratno stawe. Pretpostavka je da }e predsednik Karayi} poku{ati eskivirati navedeni dogovor, odnosno nare|ewe Milo{evi}a, te izvr{iti odre|ene rotacije nekoliko kqu~nih qudi za koje se zna da se bave kriminalnim radwama, te se na taj na~in pokriti pred javno{}u i Milo{evi}em. Karayi} je svjestan da sada nove izbore ne smije dozvoliti, jer postoji mogu}nost da izgubi, posebno o tome vodi ra~una Mom~ilo Kraji{nik. Tako|e, ne}e dozvoliti progla{ewe ratnog stawa, jer bi to bila predaja vlasti vojnom vrhu, a poznato je da vojni vrh zavisi od Vojske Jugoslavije, odnosno da su to uglavnom qudi SPS, to jest Slobodana Milo{evi}a. Budu}i da Karayi} nije dovoqno oja~ao SDS na podru~ju SRJ, jer se on povremeno zanosi idejom da preuzme dominaciju (misli se na strana~ku dominaciju), na podru~ju svih srpskih zemaqa, ovaj “ultimatum”, odnosno trenutna situacija mu nimalo ne odgovara. Budu}i da je u @enevi nai{ao na veoma negativan ultimativan predlog me|unarodne zajednice, to je jo{ jedna negativna stavka u ukupnoj situaciji u kojoj se na{ao. Pored toga, javqa se veliko negodovawe naroda Krajine (Bawalu~ke i Kninske), koji se boji davawa koridora kroz Posavinu, odnosno wegovog su`avawa, te negativno komentari{u Karayi}eve izjave da }e dati 20 odsto sada{we srpske teritorije za Sarajevo, iako su to samo takti~ki potezi. Rok koji je navodno Milo{evi} dao Karayi}u je septembar ove godine, {to se poklapa sa istekom roka UNPROFOR-a na teritoriji biv{e Hrvatske, {to se opet dovodi u konstelaciju sa zbivawima u Tu|manovoj Hrvatskoj. Sada{we stawe u Republici Srpskoj proceweno je kao veoma kriti~no, pogotovo u sferi stvarawa pravne dr`ave, jer u principu ona i ne funkcioni{e. Posebno zabriwava finansirawe vojske, koje se svelo na donatorstvo, pravni sistem uop{te ne funkcioni{e. Navedeni “ultimatum” prema Karayi}u od strane Milo{evi}a odnosi se na cjelokupno vojno i politi~ko stawe na podru~ju Republike Srpske, a u uskoj je vezi i sa politi~kim stawem na podru~ju SRJ. Milo{evi} i SPS su osjetili tendenciju SDS da poku{ava zauzeti odre|eni politi~ki kurs i na podru~ju SRJ, odnosno da su se
278

pojavili ve}i politi~ki apetiti. Budu}i da je vojni vrh VRS, na ~elu sa generalom Mladi}em, nezadovoqan politikom Radovana Karayi}a, oficiri mahom staju i poklonici su politike Slobodana Milo{evi}a. Iz navedenog sledi neminovan rasplet koji ima tri mogu}nosti: a) ~istka politi~kog vrha koju Karayi} mora napraviti i dovo|ewe novih qudi, b) sprovo|ewe novih izbora, {to je malo vjerovatno ili c) progla{ewe ratnog stawa. Navedene varijante nisu pogodne za politi~ki vrh Republike Srpske, odnosno pojedince, te je za o~ekivati da se neke stvari politi~ki polovi~no odrade, te da se upotrebi stara po{tapalica koja jo{ uvijek pali, a to je da nije vreme za raskol, da je potrebno jedinstvo srpskog naroda, da je sada srpstvo u najve}oj opasnosti itd. Vawsko-politi~ka situacija Zapadne zemqe kao i EZ o~ekuju da Srbi ne}e prihvatiti @enevski predlog {to je i nagove{teno. Hrvati su ga ve} prihvatili, a muslimani, naime taktiziraju tra`e}i unitarnu BiH u starim granicama, kako bi potegli jo{ jedan mamac za Srbe koji takvu BiH ne}e prihvatiti. U cjelokupnoj konstalaciji, krajwi ciq nisu ostvarili ni Hrvati, a pogotovu muslimani. Hrvati vide sada{we svoje obe}ane teritorije kao i cjelovitu Hrvatsku u avnojevskim granicama, te procesualno pripajawe sada{we Muslimansko-hrvatske federacije Republici Hrvatskoj. Muslimani svoj interes vide u cjelovitoj BiH, {to zna~i vra}awe na prvobitno stawe u kojem bi oni dominirali, odnosno u~vrstili dr`avnosti BiH, te ostvarili svoje prvobitne planove. Za~u|uje ~iwenica da Karayi} nije iskoristio zadwe razgovore u @enevi za izno{ewe stawa na frontu, kr{ewe primirja od strane muslimana, masakr nad civilnim stanovni{tvom u Doboju i Br~kom od strane muslimanske artiqerije itd. Stekao se dojam da je on preoptere}en ne~im drugim, te da nije ni bio raspolo`en za taktizirawe. Problem mu i daqe predstavqaju zahtevi oko koridora s jedne strane i Sarajlija sa druge strane. Pretpostavqa se da }e se odlu~iti na odluku Narodne skup{tine {to se ti~e prihvatawa sporazuma, {to je u ovom momentu dobitak na vremenu. Me|utim, to se vrijeme mora iskoristiti za pripremu za rat. Prema informacijama dobijenim iz inostranstva, Hrvatska se ne}e upustiti u rat bez jake podr{ke, odnosno odluke zapadnih zemaqa da se umije{aju vojni~ki u sukob. Kraj rata se ne nazire, kako on ka`e, bez obzira na ~ak i prihvatawe sporazuma, jer su muslimani nezadovoqni i samo ih je mo`da Zapad naterao na savezni{tvo sa Hrvatima.
279

Prema tome, oni ne misle prestati sa ratom i nastavi}e ga bez obzira na sporazum, jer wihovo finansirawe zavisi od stvarawa muslimanske dr`ave na Balkanu, {to zna~i da je i za Srbe ostao samo jedan izlaz, samo vojni~ki poraziti muslimane, jer oni su u svim drugim varijantama spremni nastaviti rat poput Palestinaca. Nekakav kriti~an period se pretpostavqa za septembar 1994. godine. Paralelno sa vawskim problemima, Karayi} se susre}e i sa unutra{wim problemima vezanim za interese Krajine, kako Bawalu~ke tako i Kninske. Sastav vlade i kqu~na mjesta u glavnim resorima dr`e Sarajlije i okolina, a glavni politi~ki protivnici su im Kraji{nici, tu se nekako prime}uje i rivalstvo u vojnom vrhu. Tako se predvi|aju promjene u G[, 1. KK u IBK itd. Neke detaqnije podatke dobi}ete kasnije, zasad se predla`e da general… (ostatak dokumenta ne~itak)

***
“Sigma” Informacija: kuhiwa Hotela “Bosna” Prema informacijama u Krajini su gotovo do pucawa zategnuti odnosi izme|u Pala i Kraji{nika. Kraji{nici Pale nazivaju romanijsko – hercegova~kom opcijom. Ponovo su isti qudi u separatisti~kim opcijama, i ozbiqno se radi na opciji AR Krajina, koja bi eventualno ujediwena sa RSK ~inila poseban entitet, dr`avicu koju bi Zapad rado priznao. Ponovo se pogovara preko pla}enika krupnog kapitala da je Srbija izdala i da nas je predsednik Milo{evi} prodao. Svodi se na to da po~etkom obelodawivawa o nezakonitim radwama nekih ~lanova Vlade RS, da su se novope~eni bogata{i ozbiqno zabrinuli za svoju sudbinu i da bi se mogli na}i pod istragom. Na sva zvona se {iri da je Mi}o Stani{i} uba~en ~ovek SPSa i radi po nare|ewu predsednika Milo{evi}a da razbije jedinstvo “naroda” RS i vojske RS. Sve to Srbija radi da bi {to pre digla embargo, pa pobogu nije li Srbija izdajni~ka, jer je primila toliko Hrvata i muslimana koji tamo lepo `ive. Nov {tab je ponovo u hotelu Bosna, ali su pored politi~kih ukqu~eni i univerzitetski profesori. Krupan kapital ih otvoreno pla}a pod parolom pomo}i {kolstvu, ali one koji slu{aju. Zatim, posebne ekipe idu po kraji{kim op{tinama i agituju. Nosioci su Stojan @upqanin i \uro Buli}, poslu{nici Pante Damjanovi}, koji ujedno nude, ako budu {efovi policije u Krajini, da }e se krvavo obra~unati sa SPS ovde u Krajini. Iza su od vojnih lica general
280

Suboti}, a od politi~ara, pored pojedinih op{tinskih mo}nika, uglavnom Kqu~, Mrkowi}, Dubica za koju je zadu`en Krwaji} Milan, Prijedor Simo Drqa~a, koji je na{em izvoru rekao, 9. 7. 1994, da je @ivko Boji} SPS i Milo{evi}evac i da on raspola`e sa 1800 policajaca i da }e se obra~unati sa onima koji ho}e da sebi uzmu plodove rata {to je sve odradio SDS. U Prwavoru je zadu`en na~elnik SJB Vin~i}, a u sektoru CSB Doboj svi poslu{nici Andrije Bjelo{evi}a sa wim na ~elu. U hotelu “Bosna” je Br|anin “de`urni” i neko ga, po mi{qewu izvora, mudro vodi i u svim ovim situacijama. Br|anin se suzdr`ava od svojih ~uvenih ocena u javnosti i izjava. Jo{ je nejasna veza dr Hrva}anina i Vite Popovi}a za koga izvor tvrdi da se ve{to prikriva, a prakti~no ru{i dr`avu. Br|anin uporno tra`i upori{ta me|u ostalim poslanicima i nekim vojnim krugovima. Nekad veliki poslovni protivnici Roguqi} i Momo \uki} sada sav projekat rado finansiraju. Po mi{qewu vi{e pouzdanih izvora Roguqi} i Panta Damjanovi} imaju dobre veze u Hrvatskoj gde lako putuju Pantini izaslanici a i sam Roguqi}, a pogotovo u Austriji.

MDLVII
Informacija: VRS, 10. 7. 1994. Presek nekih tendencija i politi~kih opcija: Prema pouzdanim informacijama iz vi{e izvora sve vi{e je uo~qiv antagonizam izme|u samih vojnih jedinica razli~itih formacija zasnovanih na teritorijalnom poreklu, zatim izme|u AVL i rezervnog sastava uglavnom zbog razlika u plati i razli~itih partijskih pripadnosti. Me|utim, najve}a nesigurnost vojnika i rezervnih oficira, mo`e se re}i i nepoverewe vlada prema organima VRS i OB slu`bama. Prema informacijama, vojne OB slu`be se uglavnom bave raznim politi~kim opcijama, spletkarewem, te zbog ideolo{kih i u mawoj ili ve}oj pripadnosti i bliskosti svojim stare{inama bave se same sobom. Kada se tome doda ve} poslovi~na netrpeqivost delova MUP-a RS i vojnih slu`bi, onda je jasan nizak moral vojnika i oficira na prvoj liniji, jer i pre napada neprijateq dovikuje za{to ne kre}u i prozivaju borce i oficire po imenima. Podaci dosta cure da je neverovatno koliko je neprijateq dobro obave{ten. Organi bezbednosti se i ne trude da zaustave {verc robe i naoru`awa na frontu.
281

U zadwe vreme je primetno da pojedini oficiri putuju u Jugoslaviju, a nama prijateqske veze prenose da idu u upravu bezbednosti VJ po instrukcije. Postoji i druga linija, koja nije odu{evqena sa VJ, i ima dosta separatisti~ke te`we. U zadwe vreme, organi bezbednosti rade na locirawu izvora DB RS, te uni{tavaju dokumentacije DB, pomo}u vojnih linija u DB RS. Radi se o dokumentaciji koju je slu`ba obradila tokom rata, bilo o ratnim zlo~inima ili nekim kriminalnim radwama pojedinih oficira vojske RS. Prema procenama izvora, skoro sve vojne slu`be rade na “brisawu tragova” te pritiscima da zatvore usta raznim saradnicima. Procena je, tako|e, da se vojna slu`ba ozbiqno priprema za “kraj” rata, da inplatira nekim politi~arima ratne zlo~ine u RS, pa i Srbiji. Primetno je i uni{tavawe nare|ewa za operacije gde je u ratnim zonama stradalo dosta civila i gde su se artiqerijom ru{ili gradovi. Za ratne zlo~ine bi okrivili sve dobrovoqa~ke jedinice koje su bile pod pokroviteqstvom MUP-a Srbije, kao i ostalih partijskih dobrovoqa~kih jedinica iz Srbije. Vojna bezbednost ih kvalifikuje kao paravojske iza kojih su stajale ~elne li~nosti Srbije. Tako|e, sve saradnike MUP-a Srbije od po~etka rata u RS }e proglasiti i okvalifikovati kao ekstremne i paravojske, ukqu~uju}i tu i qude koji nisu hteli usko sara|ivati sa wima. U biti bi se tako re{avali i politi~kih protivnika, jer je vojska RS i te kako zainteresovana da bude jak politi~ki faktor. Indikativno je da su nosioci proturawa pogovarawa da je Srbija neprijateq RS, a pogotovo predsednik Milo{evi}, organi vojne bezbednosti koji su pobegli iz Slovenije i Hrvatske i koji su doprineli raspadu Jugoslavije mahom svi iz biv{e Pete armije. I sada veoma va`nu ulogu imaju general Kele~evi}, puk. Petar Salapura, te poznata ekipa jo{ iz “Labradora”, a sada kao puk. Du{an Smiqani}, na~elnik bezbednosti vojske RSK u Kninu, ppuk. Milan Bogdani}, jedan od najsposobnijih qudi u 1 KK, ali direktno vezan za Kele~evi}a i Petra Salapuru, te ^edo Knezavi} u Bijeqini, {ef OB centra 3. korpusa, te puk. Beara u Han Pjesku, kao zamenik Petra Salapure. Ako se doda da su im postavqeni qudi kao oficiri bezbednosti pijanice, reaktivirana lica, te qudi stvarno niskih moralnih kvaliteta sposobni za “pakovawa”, ali su veliki poslu{nici jer im je data “zadwa {ansa”. Prema izvorima, oni su boravili dosta u Sloveniji i Hrvatskoj gde su druga~iji standardi `ivqewa, te su neki ostavili familije tamo, pogotovu ako su me{ani brakovi, a mnogima stanovi nisu dirnuti u Sloveniji i Hrvatskoj. Izvoru nije pozna282

to je li to generalna politika prema biv{oj imovini JNA ili ne{to drugo. Tako|e je ~iwenica da su ostavili tamo razne saradnike i da sada direktno neki imaju vezu, ali izvor je mi{qewa da zbog kilavih operacija na frontu to nije u bezbednosnoj funkciji. Zaista je indikativno koliko organi bezbednosti `ele produ`ewe rata i uvo|ewe ratnog stawa, {to, po mi{qewu izvora, smawuje {anse za zajedni~ku dr`avu i re{avawe politi~kih protivnika, a pogotovo onih koji su za predsednika Milo{evi}a i Srbiju. Tako|e je uo~qiva wihova povezanost sa nekim krugovima krupnog kapitala i politi~arima okvalifikovanim za nezakonite radwe, {to samo pove}ava broj razli~itih opcija i dezinformacija. Svi zakqu~ci se mogu svesti da je dosta jak uticaj raznih opcija iz Jugoslavije, da preko pojedinih politi~ara vr{e jak uticaj na Srbiju, a preko vojske RS da odr`ava ose}aj jakog politi~kog faktora VJ.

MDLVIII
“Sigma” Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Beograd, 18. 7. 1994. godine

Informacija
Operativni izvor “Sigma” dostavio nam je spiskove sa procenama li~nosti iz organa bezbednosti Republike Srpske na koje se mo`e, odnosno ne mo`e ra~unati u slu~aju eskalacija politi~kih sukoba u Republici Srpskoj (na relaciji za i protiv politike Republike Srbije). U prilogu informacije dostavqamo pomenuti spisak. Prilog: kao u tekstu Kucano u tri primerka: Dostavqeno: – na~elniku uprave – zameniku na~elnika uprave – analitici Zamenik na~elnika uprave, Dragan Filipovi}
283

Lica na koja se mo`e ra~unati
Bawa Luka Z posrednika: Brane Pe}anac – na~elnik centra Dragomir Kutlija – zamjenik na~elnika [krbi} Dragan – na~elnik milicije u CJB Bawa Luka @ivko Boji} – pomo}nik za kriminalitet u CJB Bawa Luka Komandiri stanica u gradu Bawaluci – Milan Sutilovi} (centar) i Simo Mi{ki} (Buyak) Nikola Savi} – komandir saobra}ajne slu`be. KO posrednika: ve}ina rukovodnih i radnika pozorni~kog sastava i 90 odsto odreda milicije za specijalne namjene B Bawaluka Bez posrednika: Nedeqko Kesi}, Predrag ]erani}, Predrag Radulovi}, Goran [ajinovi}, Mi{o Stjepanovi}, Du{ko Milinkovi}, Sini{a \uki}. Wihova pozicija uveliko zavisi od ~vrstine veze na~elnika Kesi}a sa srodnom slu`bom MUP Srbije. Na~elnik Kesi} na teritoriji Bosanske Krajine potpuno kontroli{e sve deta{mane DB po gradovima (26 op{tina). INA Drvar Na~elnik PS Dragi{a Kuwani} (bez posrednika) koji mo`e posredno da ve`e Grahovo, Glamo~, Petrovac i Ripa~ (Srpski Biha}). Posrednu vezu mo`e predstavqati i neko drugi. Prijedor Pomo}nik na~elnika Vinko Kondi} (bez posrednika) Vinko Kondi}, ranije na~elnik SJB Kqu~, u potpunosti posredno kontroli{e policije op{tina: Kqu~, Dubica, Sanski Most, Krupa, Novi Grad. Problemi su sa uplivom Krwaji}a u Dubici i Sime Drqa~e u Prijedoru. Simo Drqa~a je na~elnik CJB Prijedor. Gradi{ka Bez posrednika: Na~elnik Vesi} Vladan i Drago [obota (DB Bawa Luka – deta{man Gradi{ka) Neproverena opredeqewa na~elnika CJB Vase [kondri}a, koji je skoro imenovan od strane Mi}e Stani{i}a. Mi{qewa smo da nema upori{ta i autoriteta na teritoriji centra, koji – po na{im saznawima – skoro kompletno kontroli{e Andrija Bjelo{evi}, sada na mjestu pomo}nika na~elnika javne bezbijednosti MUP RS Tome Kova~a.
284

Odanost Andrije Bjelo{evi}a Tomi Kova~u, mawa je od odanosti posredniku i slu`bama MUP Srbije. Centar pokriva op{tine: Modri~a, Derventa, Brod, [amac, Oyak i Tesli}. Svi na~elnici odani Bjelo{evi}u. Bijeqina Bez posrednika: Markovi} Boro, na~elnik policije u CJB Bijeqina, Luki} Mitar i Savi} Milenko – rukovodni radnici u privrednom kriminalitetu. Bijeqina Bez posrednika Tutus Vlado, pomo}nik na~elnika javne bezbjednosti, Pero Vuji~i}, na~elnik analitike javne bezbjednosti, Kezunovi} Dragan, na~elnik uprave veze, [ari} Goran i Jevi} Du{ko, komandni kadar specijalne brigade policije. MUP RS [kipina Slobodan, savjetnik ministra za pitawa DB, Sredoje Novi}, trenutno bez funkcije – po na{em mi{qewu najsposobniji po pitawima rada DB. RNI protivnici Bez posrednika Tomo Kova~, zamjenik ministra za javnu bezbjednost, Kari{ik Milenko, na~elnik milicije MUP RS, Simo Drqa~a, na~elnik CJB Prijedor. Po na{em mi{qewu navedeni nemaju {ira upori{ta na terenu, niti mogu da izvr{e presudan uticaj na ni`e strukture. Wihov uticaj se ostvaruje kontaktima sa IO SDS (Tintor, Veselinovi}) i djelimi~nim kontaktima sa Karayi}em i Kraji{nikom. Sa nepoznatim posrednikom ili igrom na dve stolice Kijac Dragan, na~elnik RDB RS – pouzdano se zna da mu je jedan od glavnih mentora Velibor Ostoji} – ~ije je sinove uveo u sastav DB, dao im vozila i ovla{tewe. Jedno od Kij~evih ja~ih pokri}a je Kraji{nik, za ~iji interes ministru Stani{i}u dostavqa samo ono {to odobri Kraji{nik, a Kraji{nik biva obave{ten o svemu {to Kijac zna o Mi}i Stani{i}u. Drugi dio Kij~eve aktivnosti je koordiniran sa Stojanom @upqaninom i Krwaji} Milanom i zavr{ava kao informacija za predsednika dr`ave. Mislimo da je ovaj dio autor koncepta nezavisnosti MUP RS i DB RS prema srodnoj i nadre|enoj strukturu MUP Srbije i da trenutno igra sve igre. Prema saznawima iz razgovora Kijca, Krwaji}a i @upqanina – oni su uspjeli da presudno uti~u na predsednika dr`ave, a metod ko285

jim nastoje da obezbjede daqi rad, opstanak i uticaj se zasniva na, da citiramo Krwaji}a: “Pri~amo da radimo sa i za MUP i DB Srbije, a radimo po svom. I vuk sit i ovce na broju”. Ova metoda se do sada pokazala kao uspje{na, jer wenu djelotvornost Kijac provjerava preko odelewa za posebnu pratwu, ~iji su rukovodioci E}im Quban i Zdravko Samaryija. U odeqewu su anga`ovani izvr{ioci koji su pro{li borbenu obuku MUP Srbije i Pajzosu (Nenad Kajut i Sjemenovi} Radomir – [ubara) te nekoliko (pet) momaka iz nekada{weg specijalnog odreda CSB Bawa Luka. Navedene informacije, svoju potpunu polarizaciju ostvaruju u trenutnoj politi~koj situaciji koju karakteri{u podnesene krivi~ne prijave protiv ministara i strana~ka borba koja je medijski preeksponirana. Trenutno je situacija na pragu diferencijacije za Slobu ili za Radovana, koju, po na{em mi{qewu, treba izbje}i radi nepovoqnog spoqnog faktora. Smatramo da bi presudan uticaj iz strukture MUP i dr`ave Srbije prema Karayi}u u~vrstio i li~ne i zajedni~ke pozicije i tada omogu}io diferencijaciju prema kriminalu koju bi Mi}o Stani{i} uspje{no priveo kraju uz Radovanovu pomo}.

MDLIX
Informacija dostavqena pod {ifrom: Paprat. Informacija [ifrovano modemom Li~no g. Frenkiju 19. 7. 1994. 1:43 PM Zapadna Slavonija: Du` cijele granice zapadne Slavonije, uo~eno je odre|eno pregrupisavawa oru`anih formacija HV. U odnosu na raniji period pove}ana je mobilnost u zonama odgovornosti 105. brigade HV tzv. Bjelovarske, koja djeluje na pravcu Gare{nica – Lipik, 127. brigade HV tzv. Viroviti~ka, koja djeluje na pravcu Daruvar – Bu~je – Pakrac, 123. brigade HV tzv. Slavonsko-po`e{ka, koja djeluje na pravcu Po`ega – Kamensko – Psuw i 121 brigade HV, tzv. Novogradi{ka, koja djeluje na pravcu Nova Gradi{ka – Oku~ani. Istovremeno, vr{i se u`urbana obuka aktivne vojske tzv. “ro~nih vojnika” u Slavonskoj Po`egi, gdje se obu~avaju voza~i motornih vozila i tenkova, u jednoj smeni obu~ava se oko 700 vojnika.
286

Pje{adijske jedinice obu~avaju se u Bjelovaru, u nastavnom centru gde je smena oko 700 vojnika. U Gojilu kod Kutine sme{tena je jedinica MUP-a RH ja~ine bataqona i poseduju dva helikoptera. Pripadnici jedinice su obu~eni za helio-desante. Na prostoru Nove Gradi{ke locirana je Gardijska brigada, koja je sastavqena od vojnika profesionalaca. U gradovima Novska, Kutina, Gare{nica, Pakrac, Daruvar, Virovitica, Podravska Slatina, Slavonska Po`ega i Nova Gradi{ka mobilizirani su domobranski sastavi “pukovnije” ja~ine oko dva pe{adijska bataqona uglavnom za ~uvawe granica. Prema proceni na{ih izvora, napada sa strane Hrvatske ne}e biti do jeseni, ~eka se zavr{etak `etvi i kraj turisti~ke sezone, te ishod mapa. Bawaluka Prema saznawima na{eg izvora, u slu~aju da u Republici Srpskoj bude progla{eno ratno stawe, {to je najavio dr Radovan Karayi}, najozbiqnije se razmatra prijedlog da sav privatni sektor 70 odsto prihoda “daje” dr`avi. Izvor procewuje da bi takva odluka nai{la na otpor privatnog sektora, zbog toga {to ve}ina privatnika ne bi znala u {ta se tro{i wihov novac, i pretpostavke su da bi ve}i deo zavr{io kao do sada u rukama nekoga iz samih vrhova. Progla{avawe ratnog stawa ozbiqno se razmatra i zbog mogu}eg restriktivnog odnosa Srbije prema Republici Srpskoj. Osim toga, rukovodstvo Republike Srpske ra~una da bi time {to }e proglasiti ratno stawe izazvalo u Srbiji unutra{wi pritisak na Slobodana Milo{evi}a i “omek{alo” wegov odnos prema Republici Srpskoj.

MDLX
CRDB Leskovac – Ekstremizam 26. 7. 1994. godine OA “Tomson”

Slu`bena bele{ka
Predmet: Podaci u bele{ci odnose se na saznawa u vezi nelegalne prodaje ru~nih bombi od strane Radowi} Bobana iz Beograda Preko operativne pozicije do{li smo do po~etnih saznawa da se Radowi} Radisava Boban iz Beograda, a koji je poreklom sa pod287

ru~ja Medve|e, bavi nedozvoqenom nabavkom i prodajom ru~nih bombi. Naime, pre izvesnog vremena, Boban se na svadbi kod Risti} Slavi{e iz Medve|e, u prisustvu vi{e lica, u pijanom stawu, hvalio da je “skoro” prodao “sanduk” bombi i da je dobro zaradio, {to mu nije prvi put. Na pitawe jednog od prisutnih gde nabavqa bombe, odgovorio je da ~esto boravi na rati{tu i da nije problem da ih nabavi. Po na~inu na koji je komentarisao prodaju tih bombi, prisutni su zakqu~ili da ih je prodao [iptarima. Daqe komentarisawe na tu temu prekinuo je Radowi} Mom~ilo, koji je u bliskim rodbinskim vezama sa Bobanom, opomenuv{i ga da u}uti. U narednom periodu radi}emo na proveri podataka o utvr|ivawu ta~ne adrese stanovawa Radowi} Bobana, nakon ~ega }emo izvr{iti proveru da li stvarno boravi ~esto na rati{tu, a ukoliko do|e uskoro na na{e podru~je, prati}emo wegovo pona{awe i zavisno od procene, obavi}emo sa wim informativni razgovor. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 1 h Centru 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Goran Nikoli}

MDLXI
Centru resora dr`avne bezbednosti IV odeqewu Beograd Dostavqamo vam na upoznavawe i operativno kori{}ewe Slu`benu bele{ku CRDB Leskovac, br. 820 od 28. 7. 1994. godine, koja se odnosi na ekstremisti~ko-kriminalnu delatnost Radowi} Bobana iz Beograda. Molimo da proverite da li Radowi} Boban iz Medve|e prolazi kroz kaznenu evidenciju Beograd i OE CRDB Beograd, ustanovite gde ta~no stanuje u Beogradu i proverite navode u bele{ci, da li se imenovani bavi ilegalnom trgovinom oru`ja i municije i drugim kriminalnim radwama. Naknadno }emo vam dostaviti operativnu proveru za B. Radowi}a po mestu ro|ewa i eventualno i ta~nu wego288

vu adresu u Beogradu, nakon ~ega }emo se dogovoriti o eventualnom preduzimawu odgovaraju}ih mera prema imenovanom. Na~elnih III uprave, Milosav Viloti} MUP RS – Resor dr`avne bezbednosti I uprava – OA “Kaptol” Centar RDB Vrawe 55-031 27. 7. 1994. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Spasi} Borivoje, ro|en 24. 4. 1994. godine u Vrawskoj Bawi, SO Vrawe, od oca \or|a i majke Milojke, dev. Cvetkovi}, Srbin, dr`avqanin SRJ i Hrvatske, o`ewen, vojni penzioner, `ivi u Zagrebu u ulici Bar~ev trg broj 14. Razgovor obavqen 20. 7. 1994. godine u Vrawu, u vremenu od 8,00 do 14,00 ~asova, na inicijativu operativnih radnika. Izvor nepouzdan – podaci delimi~no provereni. II Operativnim putem do{li smo do podataka da u mestu ro|ewa u Vrawskoj Bawi, od 17. 7. 1994. godine, boravi Spasi} Borivoje, vojni penzioner, koji je potpisao lojalnost hrvatskim organima vlasti i ostao da `ivi u Zagrebu. Anga`uju}i se po OA “Kaptol”, sa wim smo obavili informativni razgovor kojom prilikom je izneo slede}e: “Ro|en sam 24. 4. 1944. godine u Vrawskoj Bawi, SO Vrawe, u mahali ^amoganci, u ulici Mi{inskoj broj 21-a, od oca \or|a i majke Milojke, dr`avqanin sam SRJ i Hrvatske, penzionisan sam u ~inu potpukovnika, o`ewen, stalno nastawen u Zagrebu u ulici Bar~ev trg broj 14. Majka mi je umrla 1967. godine, a otac 1977. Od bli`e rodbine u mestu ro|ewa imam sestru Veru, koja `ivi u Vr. Bawi, i sestru Krunu, koja `ivi u selu Jela{nica, SO V. Han. Od imovine imam ku}u u navedenoj mahali u Vr. Bawi. Osmogodi{wu {kolu sam zavr{io u Vr. Bawi 1958. godine, a 1959. sam oti{ao u podoficirsku {kolu u Zadru, koja se zvala P[ PVO. Istu zavr{avam 1961. godine. [kolovao sam se na raznim ra~unskim sredstvima I generacije. Kao vodnik, slu`bovao sam u Pri{tini, gde sam zajedno radio sa sada{wim gene289

ralom Acom Spirkovskim, koji je sada u Makedoniji. Zbog svoje nadarenosti i stru~nosti, bio sam poslat u Beograd na Vojnu akademiju kopnene vojske. Po zavr{etku odlazim u Zadar na specijalizaciju pri artiqerijsko-raketnoj jedinici PVO u trajawu od tri godine. Nakon toga, cela moja klasa je i{la na daqe {kolovawe za raketne sisteme u Batajnici, tako da sam po VES-u raketa{. Iz Batajnice odlazim za Zagreb u SPA puku, koji je bio u sastavu divizije PVO. U tom puku sam radio do 1971. godine kao komandir bataqona u ~inu potporu~nika. Iz tog puka oficir bezbednosti je oti{ao na drugu du`nost, a mene su predlo`ili da ga zamenim. Tako od 1972. godine u istom puku radim na poslovima bezbednosti po KOZ-u. Nakon dva meseca sam poslat na kurs vojne bezbednosti u trajawu od 3 meseca u Pan~evo. U me|uvremenu, dolazi naredba za formirawe novog puka za raketni sistem u Zagrebu SAM-6, kome smo mi dali naziv KUBMZ. Tako|e, ruski raketni sistem. Po{to sam bio raketa{, a navedenom puku je trebao i predstavnik organa bezbednosti, odabrali su mene da isti kontraobave{tajno {titim. Komandir je bio general Ple{e Ivan, Hrvat iz Delnice. Karijeru je zavr{io u komandi V armije u Zagrebu. U navedenom puku sam proveo do 1976. godine kad me {aqu u komandi {taba kao naprednog stare{inu koji treba da se razvija i da ide u generale. Komanda {taba me {aqe na Vojnu akademiju u Beogradu na daqe {kolovawe u trajawu od 2 godine. Zavr{io sam istu u VES-u ARJ PVO, a diplomski rad sam radio iz bezbednosti po KOZ-u, zna~i zavr{io sam vojno-komandno {tabnu akademiju. U grupi sa mnom je, izme|u ostalih, bio i Vrdak Vlada, koji je posle toga bio poslat za vojnog ata{ea u Gr~ku. Na toj funkciji je ostao sve do po~etka rata 1991. godine. Po zavr{etku komandno-{tabne akademije, bio sam poslat u Dugo Selo pored Zagreba za na~elnika bezbednosti u oklopnoj brigadi. Na tim poslovima sam proveo 2 godine. Od tada po~iwe da se naru{ava moje zdravqe. Operisan sam od slepog creva i `u~i. Bio sam na bolovawu u vreme kada je Tito umro. Nakon dva dana po Titovoj smrti, kod mene ku}i dolazi operativac Kitani} Vlado, koji mi je ponudio novo radno mestu u T[C u Zagrebu. Ponudu sam prihvatio i u T[C sam radio naredne 2 godine kao operativac. T[C je bio pod direktnom komandom tehni~ke uprave SNO u Beogradu. Od 1982. godine sam po~eo, u navedenom {kolskom centru, da dr`im nastavu iz bezbednosti i DSZ svim pitomcima. Nastavu sam dr`ao iz predmeta unutra{weg neprijateqa, emigracije na Zapad i o stranim obave{tajnim slu`bama. Kao predava~ sam ostao sve do mog penzionisawa, decembra meseca 1991. Posebno bi se zadr`ao na 90. i 91. godini,
290

kada su po~ela politi~ka previrawa u Hrvatskoj, a time i raspad SFRJ i JNA. Dolaskom HDZ-a i Tu|mana na vlast, otpo~ela je kampawa protiv JNA, vr{eni su razni pritisci da aktivna vojna lica hrvatske nacionalnosti pre|u u Zbor narodne garde, a ostali da napuste Hrvatsku, jer je to okupatorska vojska. U centru po~iwe podvajawe kod stare{inskog kadra. Prvi me|u wima je bio na~elnik katedre pukovnik Tonkovi} Ivan – Hrvat. Devedesete je do{ao u Centar, a pre toga je bio komandant oklopne brigade u Dugom Selu pored Zagreba. Kao na~elnik katedre, primewivao je nove metode, radio na dovo|ewu hrvatskog stare{inskog kadra iako nisu bili {kolovani za ta radna mesta. Sve je to planski radio. Posle Tonkovi}a, u Centar dolazi iz komande Armije iz Zagreba izvesni Feldi – Hrvat, koji je bio operativac i izuzetan stru~wak u tom poslu. U Centru se dr`i vi{e sastanaka o tome {ta daqe. Na jednom od wih nam je predlo`eno da se u~lanimo u politi~ku stranku SK pokret za Jugoslaviju, {to sam ja i prihvatio. Od tada po~iwe jo{ ve}e raslojavawe. Puno qudi nije znalo gde }e i {ta }e. Iz Beograda sti`e naredba da se pitomci u 6 meseci do godine ne pu{taju na raspust, ve} da se nastvi nastava i to udarna obuka iz op{te vojne taktike. Po zavr{etku obuke u trajawu od mesec i po dana, dolazi nova naredba da se pitomci raspuste, a sve vi{e i vi{e se kuva. Qudi po~iwu da se okupqaju oko kasarne. Po okolnim zgradama postavqaju osmatra~e i snajperiste. Kada su pitomci raspu{teni, po~iwu masovno da se skidaju, ne `ele}i vi{e da poha|aju {kolu. Posle pu{tawa pitomaca, dolazi general Ayi} iz Beograda gde sa jednim brojem stare{ina iz Centra dr`i sastanak, kome sam i ja prisustvovao. Na sastanku nam ni{ta konkretno nije rekao, kada sam i ja video da ni on nema pravi vidik za celu novonastalu situaciju. Sa sastanka su qudi oti{li jako nezadovoqni. Po odlasku pitomaca, dolazi nova naredba da stare{ine iz Centra daju stra`u i isti obezbe|uju. Ku}i se nije i{lo svaki dan, ve} nakon nekoliko dana provedenih u Centru. Od 3.000 qudi koji su bili u Centru svelo se na oko 300 i to iskqu~ivo stare{inski kadar. Jedno vreme sam bio na bolovawu. Kada sam se vratio u Centar, jedan deo qudstva je napustio Centar, odnosno Hrvati su pre{li u Zbor narodne garde. Me|u wima je bio i pukovnik Feldi, oti{ao na godi{wi odmor i vi{e se nije vratio. Odlazak je pripremio i pukovnik Tonkovi} Ivan, {to mi je i li~no saop{tio. Po odlasku Tonkovi}a, wega zamewuje Gali}, in`ewerac, Srbin iz Bosne. Gali}u je kasnije ne{to pozlilo, odveden je u bonicu, odakle je nestao i dan danas ne znam {ta je sa wim.
291

Ja ponovo odlazim na bolovawe. Povremeno se telefonom raspitujem {ta je u Centru. Razgovarao sam sa na~elnikom Centra Vlajkovi}em, ~iji je brat od strica iz Vojvodine, biv{i predsednik predsedni{tva. Rekao mi je ako mogu da do|em, da obavezno do|em u Centar. Me|utim, nisam bio siguran. Zatim sam pozvao Bi{ki} Marjana, koji je ranije bio komandant ~ete vojne policije u Pri{tini, a koga sam ja doveo u Zagreb po liniji bezbednosti, Hrvat rodom iz Dervente. U razgovoru, Marjan mi je rekao da se Centar raspada da on sa jo{ ~etvoricom priprema bekstvo za Srbiju, i to sa Srbima potpukovnikom Rankovi}em rodom iz [apca, majorom Mihajlovi}em iz Para}ina, majorom Stani}em rodom iz [umadije i zastavnikom @ivkovi} Jovanom, Srbin iz Bosne. Zatim mi je rekao da su ispred Centra postavqene duple prijavnice, odnosno, pripadnici ZENG-i su postavili svoje prijavnice i kontroli{u ko ulazi i ko izlazi iz Centra. Kasnije sam saznao da su wih petorica odustali od bekstva iz straha da ne budu uhva}eni. Jedino je, posle izvesnog vremena, po{lo za rukom da pobegne potpukovnik Rankovi}, ina~e wegova supruga je rodom iz Krajine. Po dolasku u Beograd bio je poslat na rati{te u Krajinu, postavqen za komandanta brigade, na rati{tu je proveo 15 dana, kada su mu wegove kolege Hrvati, koji su ga znali, napravili name{taqku i likvidirali ga. Kada su po~ele provokacije i prema meni, odlu~io sam da i ja odem u bolnicu i da pripremim dokumentaciju za penziju. Vi{e nisam odlazio u Centar. Iako se JNA jo{ definitivno nije povukla iz Zagreba, nisam smeo slobodno da se {etam Zagrebom, jer su ve} qudi iz Garde vr{ili kontrolu i tra`ili odre|ene propusnice koje su oni izdavali. U sredstvima informisawa je bio dat broj telefona na koji si mogao da se obrati{ i da se raspita{ kako da dobije{ propusnicu. Odlu~io sam da pozovom taj broj, kada mi je re~eno da se za propusnicu mogu javiti u Ministarstvo hrvatske vojske. U Ministarstvo sam oti{ao kolima, zajedno sa mojim {ogorom i starijim sinom, koji nosi ime po dedi – \or|e. U Ministarstvu sam imao {ta da vidim, ve}inom sve moje biv{e kolege Hrvati sa kojima sam zajedno radio. Na kapiji me je vojnik uputio kod ^i~i} [imeta, koga li~no znam, naime [ime je bio pravnik u na{em centru, a sada pre{ao u gradu. Najavio sam se kod wegove sekretarice. Me|utim, sekretarica je rekla da je on odsutan, iako sam bio siguran da je tu, ali najverovatnije nije hteo da me primi. Re~eno mi je da do|em sutra. Na izlasku iz zgrade, u krugu wihovog objekta, sreo sam u civilu potpukovnika Qubi~i}a – Hrvat, koga znam dok sam slu`bovao u Dugom
292

Selu. Penzionisao se, a sada reaktivirao. Wemu sam saop{tio razlog mog dolaska, rekao mi je da on ne mo`e ni{ta da mi pomogne. Pre izlaska iz objekta, pozvao me je jedan vojnik i rekao da po|em sa wim u Glavni sto`er HVO kod pripadnika organa bezbednosti Zbora narodne garde. Kada sam oti{ao, prepoznao sam mla|eg ~oveka koji je po~eo da vodi razgovor sa mnom, ali wegovog imena se ni tada, a ni sada nisam mogao setiti. Iako sam se interesovao za wegovo ime, nije hteo da mi ka`e. S obzirom da su me prepoznali i da su znali ko sam i {ta sam, mislili su u po~etku da me je tu poslao Mile Tomi}, koji je tada bio na~elnik bezbednosti u Centru, da iste navodno {pijuniram, odnosno da sam do{ao po zadatku. Kada sam ih razuverio, odnosno kad su prihvatili razlog mog dolaska, po~elo je ispitivawe. Interesovali su se o situaciji u Centru i ko je sve ostao. Ja im ni{ta novo nisam rekao, jer su oni ve} unapred sve znali, a kako i ne bi, kad dobar deo koji je radio u Centru je pre{ao kod wih. Izvr{ili su moj li~ni pretres, kao i pretres moje akt ta{ne. Tu su na{li moje dve vojne li~ne karte, dve voza~ke dozvole, staru i novu, kao i rokovnik u kome sam imao imena svih onih sa kojima sam kontaktirao unazad 10 godina. Ve}ina wih su bili kolege iz Slu`be bezbednosti vojne i civilne, kao i druga lica. Sve su to fotokopirali i ponaosob se interesovali za svakog. Pri kraju razgovora mi je bilo postavqeno pitawe kako se ja kao Srbin ose}am u Hrvatskoj, da li se prema meni vr{e razni pritisci ili ne. Odgovorio sam da za sada prema meni nema nikakvih pritisaka i da `ivim relativno dobro. Ponu|eno mi je posle toga da prihvatim da o tome dam javno izjavu pred televizijskim kamerama. To nisam prihvatio, kao i wihovu ponudu da obu~em wihovu uniformu i pre|em u Zbor narodne garde. Ostavili su me da do sutra razmislim i ponovo do|em u 10 sati, kada bi mi dali i propusnicu. Pored mene, saslu{avali su i mog {ogora i mog sina i izvr{ili pretres kola. Sutradan sam ta~no u 10 sati ponovo bio kod wih. Opet su me pitali da li sam prihvatio wihove predloge. Ja sam im doslovce rekao da sam slu`io jugoslovensku vojsku i da ne `elim da slu`im ni jednim ni drugim, ni hrvatsku ni srpsku, a ako budete napadnuti od Nemaca, Bugara i drugih, ne treba da me zovete, ja }u sam do}i, jer ne `elim pucati niti na moju niti na `eninu rodbinu. Nakon toga, nisu hteli da mi daju propusnicu rekav{i mi da ako imam problema u gradu mogu slobodno da se pozovem na Ministarstvo HVO i da }e me oni za{tititi. I tom prilikom sam tra`io da se li~no vidim sa ^i~i} [imetom, ali mi je re~eno da sada to ne bi bilo ba{ najboqe. To je jedini razgovor bio sa pripadnicima organa bezbednosti ZNG. Najverovatnije me prate,
293

ali do sada im nisam dao bilo kakvog povoda da me pozovu, {to ne zna~i kada se budem vratio da to ne}e uraditi. Posle toga, uspeo sam da odem na vojnu lekarsku komisiju u Zagrebu i pripremim dokumentaciju za invalidsku penziju. Kasnije sti`e dopis iz Beograda da svi koji idu u penziju do|u u Beograd na reviziju dokumenata. Da bih iza{ao iz Hrvatske bila mi je potrebna potvrda iz Narodne odbrane da nisam vojni obveznik, koju sam uspeo da nabavim sa rokom va`ewa do 1. 12. 1991. godine. U Beograd, preko Ma|arske, sti`em krajem novembra 1991. godine, kada sam do{ao na ocenu sposobnosti i reviziju dokumenata za penziju. Tom prilikom sam Organu bezbednosti pozadinskog sektora SNO u Beogradu dao izjavu potpukovniku \or|etu na 12 kucanih strana, za period od 1990. do kraja 1991. godine. Pojedina~no za svakog iz Centra sam dao podatke koje sam znao. Kada su me videli, do tada su mislili da sam pre{ao u “zenge”, ali sam ih u to razuverio. U Beogradu sam odseo kod svog ro|aka Spasi} Zorana, tako|e iz Vr. Bawe, koji radi u SUP-u kao voza~ i vozi sekretara, na tim poslovima je i dan danas. Zoran me je terao da novembarske praznike provedemo u Bawi, ali nisam smeo, jer mi je potvrda va`ila do 1. 12. 1991. godine. Vra}am se ponovo u Zagreb preko Slovenije. Me|utim, ubrzo izlazi uredba u Hrvatskoj da svi vojni penzioneri moraju svoju penziju regulisati preko nadle`nih civilnih organa. Da bi regulisao penziju moram da dobijem domovnicu, a da bi dobio domovnicu treba da ispuwava{ odre|ene uslove. Jedan od bitnih uslova je potvrda iz op{tinskog {taba odbrane, da se stavqa{ na raspolagawe vojnim organima Hrvatske do 31. 12. 1991. godine. Popunio sam formular, a to je ujedno i izjava lojalnosti Hrvatskoj, gde pored generalija navodi{ razlog ostanka u Hrvatskoj. S obzirom da sam imao ve} potvrdu odranije, koju sam izvadio prilikom regulisawa penzije u Beogradu, uz navedeni formular sam i wu dostavio, ~ime sam i dobio domovnicu, odnosno, dr`avqanstvo Hrvatske, a zadr`ao i Srpsko. Nakon toga sam regulisao i penziju. Primam oko 60 odsto, a to je oko 300 DM posmatrano u markama. U SRJ sam doputovao zajedno sa Jovi} Trajanom i Dini} Dobrosavom, kolima Dini}a, a o wima mi je poznato slede}e: Sa Dini}em se poznajem du`e vreme, jer smo rodom iz Vr. Bawe. Zavr{io je sredwu vojno-tehni~ku {kolu ABH u Bjelovaru. Zbog wegovih sposobnosti prekomandovan je u Zagreb u policiju – Organ bezbednosti, na du`nost referenta, a kasnije radi iskqu~ivo na proverama operativnim i kartote~kim. Sara|ivali smo na poslu, a
294

i neposredno se dru`ili. Poslovi na kojima je radio dosta su mu pomogli da upozna {iri krug qudi, kako u organima bezbednosti, tako i {ire. Sa pojedincima koji aktivno rade i dan danas odr`ava kontakte. Wegova supruga i daqe radi u vojnoj bolnici u Zagrebu. Kada su po~ela previrawa u Hrvatskoj, uspeo je da izdejstvuje penziju, kao ograni~eno sposoban. U Zagrebu `ivimo u istom kvartu. Za wega se tako|e pronela vest da je oti{ao u “zenge”, me|utim, poznavaju}i ga, ~isto sumwam da je to ta~no. Poznato mi je da je kada je, bilo kriti~no, bio odsutan vi{e od 10 dana, a gde ne znam, niti sam ga pitao, niti mi je rekao. Garantujem da je i daqe jugoslovenski opredeqen. Jovi} Trajan, zastavnik u penziji, zemqak, rodom iz sela Qiqance, SO Bujanovac, jedna dobri~ina od ~oveka. U Zagrebu je radio tako|e u Organu bezbednosti, kao samostalni referent u kontraobave{tajnoj grupi, koja je ofanzivno radila u ciqu za{tite slu`be od nasrtaja emigracije i stranih obave{tajnih slu`bi, ta grupa je ne{to sli~no poput SIP-a. Na tim poslovima je bio veoma sposoban. @ena mu je tako|e Srpkiwa, ali iz Krajine. U Zagrebu te{ko `ivi, pa je primoran da se bavi sitnim {vercom, a i da raznosi hleb, odnosno od biv{eg na{eg kolege Zijahu Adema iz Pe}i je dobio taj posao. Adem je tako|e radio pri Organu bezbednosti u Zagrebu, gde je i ostao. Od lica koja su rodom sa ovog terena, radili pri JNA, a ostali i daqe u Hrvatskoj poznajem slede}e: – Kosti}, rodom iz sela Stubal, SO V. Han, do`iveo starosnu vojnu penziju, sa porodicom ostao da `ivi u Zagrebu; – Mihajlovi} Milan, zvani Mi}a, rodom iz Vrawa, major u penziji, u Vrawe dolazio 1992. godine; – Gogi} iz Vrawa, koji je zavr{io iste {kole kao i ja. Sa jedinicama JNA se povukao u Bosnu iz Rijeke. Kasnije se ponovo vratio u Rijeku gde mu `ivi `ena i petoro dece. Bio je osu|en na tri godine zatvora; – Tasi}, Vrawanac, oficir, ostao u Hrvatskoj, ali u kom mestu ne znam; – @ivkovi} Dobrivoje, zvani @ika, rodom iz nekog sela koje je pored samog Leskovca, ostao da `ivi u Zagrebu. Wegov brat Dragan, tako|e vojno lice, ali se vratio u SRJ i daqe je na slu`bi i treba da je u ~inu zastavnika. Od biv{ih mojih kolega koji su pre{li u Gardu i koji i daqe rade znam za slede}a lica, a koja u razgovoru do sada nisam pomenuo: – Braco Peri}, moj klasi} sa vi{e kurseva bezbednosti, koga cenim, volim i po{tujem i dan danas, rodom je iz Oto~ca, vrstan ope295

rativac. Pre{ao u Gardu i sada se nalazi u Glavnom sto`eru u Zagrebu i radi iskqu~ivo na obave{tajnim poslovima. Nekoliko puta sam poku{avao telefonom da sa wim uspostavim kontakt, ali nisam uspeo i odustao sam. – Bik{i} Marjan, rodom iz Dervente, dobar stru~wak, svojevremeno po liniji bezbednosti sam ga doveo iz Pri{tine u Zagreb, sada je jedan od {efova vojne policije. Glavni komandant vojne policije je Lauri}, a Bik{i} mu je jedan od zamenika. I sa wim sam poku{avao da ostvarim kontakt, ali nisam uspeo. – Bosak Rudolf, radio u KOS-u, jugoslovenski do kraja opredeqen iako je pre{ao u Gardu. Radio jedno vreme kao saobra}ajac u Osjeku gde je sredio da dobije punu penziju. Jednom prilikom mi je rekao hteli su da me zajebu, ali sam ja wih zajebo. Odnosno, u Gardu je oti{ao zato {to je morao. @ena mu je Srpkiwa, rodom iz Zaje~ara. @ivi u Zagrebu. Za druga lica ne mogu da se setim. [to se ti~e trenutne politi~ke situacije u Hrvatskoj, a {to je meni poznato iz sredstava informisawa, a i u razgovoru sa obi~nim gra|anima, stoji ovako: Postoji velika borba za vlast izme|u Tu|mana, sa jedne strane, i Mesi}a, Manoli}a i Boqkovca, sa druge strane. Me|utim, Tu|man i daqe dr`i poziciju jer su policija i vojska ve}inom na wegovoj strani. Ako uspeju da sru{e Tu|mana i}i }e na vanredne izbore. Bez obzira ko do|e na vlast, politika prema Srbima u Krajinama i SRJ se ne}e bitno promeniti. Uticaj Tu|mana je znatno opao, Zagorci koji su listom bili za wega nemaju vi{e poverewe u wega, a pojedinci su iz svojih domova po~eli da skidaju i sklawaju wegove slike, jer misle da su prevareni. Smatraju da Srbi u Hrvatskoj im nisu problem, ve}i im je problem i dosta se pla{e Italijana, kada se postavi pitawe Istre. Tako|e, sa Slovencima ne `ele konflikte oko granica na moru i bi}e kako Slovenci ka`u. Moral hrvatskih vojnika je znatno opao u odnosu na raniji period. Tu|manova }erka se iz Zemuna vratila u Zagreb i sada kupuje firme, objekte, zemqi{te, iza ~ega stoji Tu|man, maltene kriminal cveta. Od Kninske Krajine ne}e odustati, da}e im kulturnu autonomiju, ali vlast nikako. Tako|e su za da Bosna ostane celovita, kako bi kasnije politi~kim i drugim sredstvima istu pripojili Hrvatskoj. Prilikom ulaska u SRJ, operativac koji je sa nama razgovarao ispoqio je interesovawe kod Jovi} Trajana za pukovnika Stoj~i}a koji je u Komandi armije u Zagrebu bio personalac, ~ovek koji je sve
296

znao i kod koga su se nalazili ratni planovi. Sada je u penziji, `ivi u Zagrebu, a da li je bio u Gardi nije mi poznato. Wegova `ena je Srpkiwa i zove se Qubica. Ima nekoliko firmi i pravi je biznismen. Niskog je morala i mu`a ne pita za ni{ta. Srbe ne sme da zapo{qava da joj ne bi hrvatski organi vlasti zamerili da oko sebe okupqa Srbe”. III Kao u prethodnoj ta~ki. IV Razgovor sa Spasi} Borivojem je fono-dokumentovan, a i uzeta mu je izjava po ZKP-u. V Smatramo da se Spasi} Borivoje u ovom razgovoru dosta trudio, `ele}i da ostavi utisak da je izneo sve podatke koje je znao i za koje se setio, a mogu biti od interesa za RDB. Me|utim, imaju}i u vidu da se radi o licu koje je du`e vreme radilo u organima vojne bezbednosti i da mu ovi poslovi nisu strani, mi{qewa smo da daleko vi{e zna, bez obzira {to se poziva na izjavu koju je dao u SNO u Beogradu. Tako|e, u razgovoru primetno je wegovo optere}ewe, a u vezi komentara u wegovom rodnom mestu da je pristupio Zboru narodne garde, {to je to kategori~ki i ovom prilikom demantovao. Ta~no je da mu je zdravqe dosta naru{eno, pored vi{e operacija, le~io se i od TBC, a i {e}era{ je. Ranije je dosta konzumirao alkohol, a od januara meseca je prestao i da pije i da pu{i. Vezan je za svoju porodicu. Supruga Katica radi u trgovini, Hrvatica, rodom iz Zagorja. U braku imaju dva sina: \or|e, zavr{ava DIF, nezaposlen, slu`io JNA posle ~ega je Bora uspeo da za wega obezbedi papire da je trajno nesposoban za vojsku, a mla|i Dejan student. Primetno je wegovo samopouzdawe, gordost, a ponekad dolazi do izra`aja i wegova prepotentnost, povremeno sklon sitnim provokacijama, sa ciqem da bi omalova`io sagovornika. Tvrdi da je i daqe jugoslovenski opredeqen. Ukoliko uspe da otkupi stan u Zagrebu, iako prema wemu i porodici vr{e razne psiholo{ke pritiske, najverovatnije bi odlu~io da sa porodicom do|e i `ivi u mestu ro|ewa. Simptomati~na je i wegova tvrdwa da je sa wim samo jednom vo|en razgovor od strane hrvatskih organa vlasti, kao i to da su u SRJ do{li inkognito i da o tome znaju samo wihove supruge.
297

Imaju}i u vidu izneto, sa wim je dogovoreno da se pre wegovog povratka u Hrvatsku jo{ jednom vidimo, kojom prilikom bi i{li i na wegovo anga`ovawe. Operativni radnici, Petar Stojkovi} i Goran Stevanovi}

MDLXII
Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odeqewe – Vo`dovac 71-0472 28. 7. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
– Objekat “Kafa” – Od sasvim pouzdanog izvora obave{teni smo da }e “Kafa”, dana 29. 7. 1994. godine, obi}i Bujanovac, Medve|u, Pre{evo i Vrawe, a potom planira da otputuje za Bar, gde 30. 7. 1994. godine Stranka srpskog jedinstva ima svoju promociju. Isti izvor nas je informisao da “Kafa” namerava da uveze 20.000 tona kerozina, koji }e najverovatnije prodavati po ceni od 2 DEM po litru. Kucano u 2 primerka 1 h Pom. NRDB 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Veselin Le~i}

MDLXIII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB – Novi Sad 1. avgust 1994. godine Slu`bena tajna
298

Strogo poverqivo Ekstremizam

Izve{taj – OTS
I Izvor: TKTR M. D. – prijateqska veza. Podaci se odnose na: “Kajmaka” – OO – 41001674 – po ekstremizmu; delatnost oko la`nih papira i ukradene robe; aktivnost oko istrage ubistva @ivka Miju{kovi}a; aktivnost oko afere “Jugoskandik”; ostala saznawa. Razgovori su vo|eni u periodu 25–31. jula 1994. godine. Izve{taj se podnosi 1. avgusta 1994. godine. II TKTR se koristi na obradi delatnosti “Kajmaka” – OO po ekstremizmu. III Na{ sasvim pouzdan izvor nam prenosi delatnost “Kajmaka” i wegovih veza, u periodu od 25. do 31. jula 1994. godine. Po navodima izvora, Konti} Bane iz firme “Koteksprom” iz Nik{i}a, tra`io je da mu “Kajmak” obezbedi papire za cigarete, po{to ima 420 boksova cigareta za koje nema odgovaraju}e papire za ulaz-izlaz. Izvor daqe iznosi da se “Kajmaku” obratio Kemi{ (harmonika{) koji je zatra`io za Zoricu Brunclik scensku garderobu. “Kajmak” mu je izneo da ima dobru stranu garderobu, ali da se ne usu|uje da je po{aqe za Beograd, jer se radi o kradenoj robi i boji se da ne bi bili otkriveni, ve} je predlo`io da Kemi{ do|e u Novi Sad. U razgovoru sa Brdari} Mi{om, direktorom “Novosadske mlekare”, “Kajmak” mu je ponudio 13.000 litara soka iz Ma|arske (koji je uvezla izvesna Er`ika iz firme “Intermedija” iz Novog Sada) po ceni od 1,50 DEM po litri. Brdari} je ovaj predlog prihvatio, pod uslovom da rade preko svog ~oveka sa Kosova, ali da prvo mora proveriti situaciju na Kosovu, jer je tamo “gu`va, ~e{qaju generale i celo Kosovo ribaju”. Izvor daqe iznosi da je “Kajmakov” ne}ak Sa{a Todorovi} (uhap{en zbog kra|e kola i la`nog predstavqawa) priveden u Sud u Kotoru. U vezi toga “Kajmak” je o detaqima vezanim za Sa{u, obavestio Branu Mi}unovi}a u Nik{i}u.
299

Dana 28. jula o. g., obavili smo informativni razgovor sa M.D. – na{om prijateqskom vezom. On nas je informisao da je, 24. jula o.g., bio u Nik{i}u kod Brane Mi}unovi}a. Tom prilikom je Mi}unovi} organizovao istragu oko ubistva @i}e – @ivka Miju{kovi}a. Kako navodi M.D., Mi}unovi} je poslao tri svoja ~oveka da u Novom Sadu prona|u i u Nik{i} dovedu voza~a i telohraniteqa koji je bio prisutan u vreme kada je Miju{kovi} ubijen. Po Mi}unovi}evim saznawima, ovaj voza~ je bio u kontaktu sa “Lu~anom” – PO po srpskom ekstremizmu (za koga Mi}unovi} sumwa da je ubio Miju{kovi}a), pa mu je “namestio” Miju{kovi}a. Na{ pouzdan izvor nas je daqe informisao da je “Kajmaka” obavestio izvesni Batica iz Podgorice da je u Podgorici, zbog privrednog kriminala, uhap{en izvesni \or|e Majski iz beogradske firme “Simpleks”. Batica navodi da je Majski li~ni prijateq Mila \ukanovi}a i moli “Kajmaka” da Majskom obezbedi pokri}e, po{to ga (Majskog) dovode u Novi Sad na saslu{awe. “Kajmak” iznosi da zna da se kod Majskog radi o velikim prevarama, ali da }e preko svojih veza i advokata poku{ati sve da se Majski “opere” Izvor nas je informisao da je “Kajmaka” informisao advokat Gojkovi} Dragan da poseduje dve kasete sa intervjuima Jezdimira Vasiqevi}a u kojima “pojedina~no i argumentovano proziva najvi{e predstavnike Srbije”. U vezi toga, Gojkovi} je pozvao “Kajmaka” da zajedno pogledaju kasete, {to je ovaj prihvatio. U razgovoru sa “Kajmakom”, Brnovi} Svetozar zvani Megre ga je informisao o pojedinostima koje se iznose u aferi “Jugoskandik”. U vezi toga, Brnovi} se raspitivao – da li “Kajmak” poznaje aktere iz MUP-a koji se pomiwu u ovoj aferi. “Kajmak” je izneo da dobro poznaje i Bayu i Frenkija i dodao da je va`no “samo da su daleko od nas, jer ako osetim ne{to, ~im osetim jednu situaciju ne}e ih spasiti wihove funkcije, nego }e osetiti takve udarce da ne}e znati gde su, ali ne politi~ke, nego fizi~ke”. U razgovoru sa Majom Gojkovi}, “Kajmak” je izneo svoje vi|ewe o doga|ajima u Skup{tini Srbije. Naveo je da pojedinci preteruju u svom pona{awu, {to }e im se osvetiti na slede}im izborima. Maja je iznela da treba da se jo{ gore pona{aju, po{to ih je obezbe|ewe tuklo, zbog ~ega ne}e ni{ta mewati u pona{awu, jer `ele ili nove izbore ili neki cirkus, pa {ta }e biti “to niko ne zna”. Dawe nas je izvor informisao da se “Kajmaku” za savet obratio izvesni Tanasijevi} iz Beograda (ima poslovne prostorije u biv{oj zgradi kolumbijske ambasade na Dediwu). Tanasijevi} je izneo da poseduje sabqu koju je ruski car poklonio mar{alu dvora crnogorskog,
300

koju on sada `eli da pokloni Princu i zbog toga mu je potreban “Kajmakov” savet. Po{to nije hteo da obja{wava telefonom, “Kajmak” je dogovorio li~ni susret, {to je Tanasijevi} prihvatio. Na kraju nas je izvor informisao da je “Kajmak” na ulaz u svoje poslovne prostorije postavio video kamere. O svim daqim saznawima }emo blagovremeno informisati. V Ocena stare{ine: Dostavqeno: 1 h MUP RS– RDB – III uprava 1 h MUP RS – RDB – V uprava 1 h Dokumentacioni fond CRDB-NS 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Slavko Vojvodi}

MDLXIV
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB – Novi Sad Dana, 2. avgusta 1994. godine Slu`bena tajna Strogo poverqivo

Informacija
Neposrednim operativnim radom na podru~ju Slavonije i Barawe, kao i posredstvom RDB u Vukovaru, do{li smo do slede}ih podataka i saznawa. Na{ izvor “Drava” obavestio nas je da je komanda Civilne policije Isto~nog sektora zvani~no dobila obave{tewe iz pretpostavqene komande UN da je Butros Gali dao predlog da snage UN na prostoru biv{e Jugoslavije budu zamewene snagama NATO. Ukoliko bi do{lo do realizacije ovog plana, najpre bi se zamenile snage UN u biv{oj BiH, a potom i one stacionirane izme|u Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske. Tako|e, ako do|e do realizacije ovog plana, izvor raspola`e saznawima da bi svi pripadnici UN, ~ije su mati~ne zemqe ~lanice
301

NATO, ostali u biv{oj Jugoslaviji i samim povla~ewem snaga UN automatski do{li pod komandu NATO. Svi pripadnici UN ~ije mati~ne zemqe nisu ~lanice NATO napustili bi misiju u UN i vratili bi se u svoje zemqe. Wihova mesta u formacijama bila bi popuwena novodo{lim qudstvom zemaqa ~lanica NATO. [to se ti~e plana evakuacije, u slu~aju uzbuwivawa po ~etvrtoj fazi, za sada svi pripadnici Civilne policije Isto~nog sektora imaju uputstvo prema kome, u slu~aju uzbuwivawa, ostaju na mestima gde ih je uzbuna zatekla, a naknadno bi, putem kurira ili veze, bili obave{teni o daqim merama i radwama. Rad Civilne policije Isto~nog sektora, po izvoru, za sada funkcioni{e normalno. Te`i{te rada je u policijskim stanicama Tewa i Oriolik, zbog sprovo|ewa potpisanog plana o razgrani~ewu. Jedino imaju problema zbog blokade prilaznih puteva izme|u RSK i RH. Dana 26. 7. 1994. godine, do{lo je do sastanka predstavnika Civilne policije Isto~nog sektora i predstavnika hrvatske policije Vlade Tuli~i}a, izme|u Sarva{a i Nemetina. Na ovom sastanku Tuli~i} je saop{tio predstavnicima Civilne policije da }e se, 1. 8. 1994. godine, na Isto~nom sektoru otvoriti jedan ili dva grani~na prelaza, dok }e ostali prilazni punktovi i daqe biti blokirani hrvatskim izbeglicama. Za kratko vreme bi trebalo da do|e do smene {efa Civilne policije Isto~nog sektora, jer dosada{wem {efu Mutiga Muraja isti~e mandat, a na wegovo mesto treba da do|e Kana|anin Yim Wuman, sada{wi {ef operative. Prema saznawima izvora, pripadnici Civilne policije nisu time zadovoqni po{to Yim Wuman nije omiqen me|u kolegama zbog svog nekorektnog odnosa prema wima. Od izvora smo, tako|e, do{li do korisnih saznawa u vezi rada civilnih poslova unutar UN. [ef civilnih poslova za Isto~ni sektor je Filip Korvin, dr`avqanin SAD, po majci poreklom Jevrejin, star oko 55 godina. U misiji UN u Isto~nom sektoru nalazi se ve} dve godine, gde je do{ao dobrovoqno. Korvin je visokoobrazovano lice, koje izuzetno dobro poznaje nema~ku kulturu, stil `ivota, istoriju i mentalitet. Tako|e, dobro poznaje i srpsku kulturu i istoriju, i dobro sagledava sve bitne probleme na prostorima biv{e Jugoslavije. Iako se radi o velikom profesionalcu, do sada su ve} nekoliko puta kod wega proradile emocije. Naime, vi{e puta je javno kritikovao Nema~ku i wenu spoqnu politiku, a u jednom momentu je izjavio da je “Nema~ka najve}i krivac za sukobe u biv{oj Jugoslaviji, jer da ona nije vr{ila pritisak na ostale velesile u Evropi da prizna302

ju secesiju Hrvatske i Slovenije, nikada ne bi do{lo do ratnih sukoba i raspada biv{e Jugoslavije”. Isto tako, za priznawe Hrvatske i Slovenije od strane Zapada, Korvin isti~e da je bilo “glupo”. Tako|e je, u nekoliko navrata, bio kriti~an i prema Srbima jer, kako je rekao, vrlo smo “neslo`ni, nemarni, neorganizovani, ~esto pravimo gre{ke i takvim radom ne mo`emo mnogo da pomognemo pravoslavqu”. Pored toga {to poku{ava da bude {to vi{e profesionalan, izvor smatra da je naklowen Srbima. Po izvoru, direktno je uticao na stavove Pitera Galbrajta, vezano za problematiku biv{e Jugoslavije i mogu}nosti re{ewa tog problema. Uticaj Korvina na stavove Pitera Galbrajta naro~ito je do{ao do izra`aja u intervju koji je Galbrajt nedavno dao hrvatskoj radio televiziji na temu “problem biv{e Jugoslavije i mogu}nost wegovog re{ewa”. Izvor raspola`e informacijama da je Korvin bio u Aka{ijevom timu jo{ pre misije u Jugoslaviji i da su wihovi odnosi veoma bliski. Tako|e raspola`e saznawima da Korvin intenzivno u~i srpski jezik i }irili~no pismo. Sagledavaju}i navedena saznawa o Korvinu, u svetlu wegovih pozitivnih stavova prema re{ewu srpskog pitawa na prostoru biv{e Jugoslavije, izvor smatra da je Korvin naklowen srpskom narodu zbog svog jevrejskog porekla i se}awa na strahote II svetskog rata u kojem su mu oba roditeqa stradala u nacisti~kim progonima. S tim u vezi, izvor smatra da bi trebalo stupiti u indirektan kontakt sa Korvinom preko jednog na{eg gra|anina koji je u svojstvu prevodioca sa wim u svakodnevnom kontaktu. Za ovog gra|anina SRJ izvor tvrdi da je pogodan za saradwu i da verovatno ne}e biti nikakvih problema da se sa wim stupi u kontakt. Ukoliko bi do{lo do realizacije tog kontakta, izvor smatra da bi se do{lo do niza korisnih saznawa iz “prave ruke”. Pored Filipa Korvina, u sektoru za Civilne poslove u svojstvu koordinatora za Isto~ni sektor radi @or` Kabral. On je dr`avqanin Gvineje, a u Jugoslaviji je boravio ranije kao student Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu. Kabral dobro govori srpski jezik i wime se slu`i na prostoru RSK i SRJ, a engleskim u kontaktima sa hrvatskom stranom. Isto kao i Korvin, Kabral se u misiji UN Civilnih poslova Isto~nog sektora nalazi ve} dve godine i to na dobrovoqnoj osnovi. Po izvorovim re~ima, nedavno je rekao da je Hrvatska blokadom prilaznih punktova UN napravila do sada najve}u uslugu RSK i da je i “onima u UN, ~ije su o~i do sada bile zatvorene, sada sve jasno”.
303

(ne~itko) (…) snaga hrvatske vojske i na podru~ju oko Na{ica i Oku~ana. Vi{e izvora navodi da bi do eventualne oru`ane agresije hrvatske vojske na RSK moglo da do|e u prvoj polovini avgusta, iako ima nekih saznawa da bi se to moglo dogoditi tokom septembra meseca. Izjave da }e se agresija izvr{iti u prvoj polovini avgusta mogu se ~uti me|u hrvatskim vojnicima i oficirima, a iz [vajcarske sti`u upozorewa hrvatskim radnicima na privremenom radu u ovoj zemqi da se vrate sa godi{wih odmora koji provode u Hrvatskoj, jer mo`e do}i do rata. Osim navedenog, do{li smo i do saznawa da se iz Osijeka i Virovitice razme{taju materijalno-tehni~ka sredstva u blizini granice sa RSK. Tako|e, prema informacijama dobijenim od oficira hrvatske vojske na podru~ju operativne zone Osijek, 1. avgusta 1994. godine, planira se op{ta mobilizacija stanovni{tva radi pripreme za izvo|ewe agresije. Dana 26. 7. 1994. godine, u 10,30 ~asova, u zoni odgovornosti 43. brigade – Tewa, Slavonsko – barawskog korpusa, oko 150 metara od mesta [odolovci, zbog kvara, pala je izvi|a~ka bespilotna letilica – jedrilica hrvatske vojske, verovatno vo|ena radio putem iz mesta Koprivna koje pripada zoni odgovornosti Osje~ke operativne zone hrvatske vojske. Letilica je ru~ne izrade, verovatno ra|ena amaterski u Domu tehnike u Osijeku. Na~iwena je od plasti~ne mase i stiropora i obojena sivomaslinastom bojom. Opremqena je sa dve video kamere marke “Blaupunkt” i dva fotoaparata marke “Ja{ika”. Kamere su bile montirane na predwem delu letilice i repu, a fotoaparati na krilima. Prilikom pada kamere i fotoaparati su ostali neo{te}eni. Po{to je u pitawu video-kamera, pretpostavqa se da je slika sa wih slata direktno na mesto vo|ewa letilice, gde je vr{eno snimawe preko video rikordera, dok su u fotoaparatima postojali filmovi na kojima je na~iweno 34 snimka. O~ito je da je letilica bila u funkciji snimawa polo`aja vojske RSK u sklopu ukupne obave{tajno-izvo|a~ke aktivnosti koju Hrvatska intenzivno vr{i na ovim prostorima u posledwe vreme. Dostavqeno: 1 h MUP R. Srbije RDB II uprava – na~elniku 1 h Dok. fondu CRDB Novi Sad Informaciju sa~inio, Pejin Nikola
304

MDLXV
“Sigma” Hitno Informacija: [ifrovano modemom 3.8. 1994. 10:24 AM Bawaluka Za Frenkija Dana 1. 8. 1994. godine, u zgradi SO Bawaluka odr`an je dogovor izme|u Qubi{e Kraguq-Buce, vlasnika privatne radio-stanice BIG, iz Bawaluke i mr Rajka Kasagi}a, narodnog poslanika u Skup{tini RS i predsednika IO Bawaluka. Prema saznawima, Kasagi} i Kraguq su se dogovorili da BIG – radio po~ne sa kampawom odbijawa mirovnog plana (mapa) me|unarodne kontakte grupe. Kasagi} je rekao Kraguqu da je za organizovawe kampawe ovla{ten od dr Radovana Karayi}a, predsednika RS. Dana 2. 8. 1994. godine, BIG radio po~eo je sa kontakt-emisijom na ovu temu. U ovim emisijama bjesomu~no je napadano rukovodstvo Republike Srbije, pogotovo Slobodan Milo{evi}. Ujedno, voditeqi su ru`ili i one gra|ane koji su poku{ali da se izjasne za prihvatawe plana, odnosno izra`avali povjerewe Slobodanu Milo{evi}u. Posle uvodne re~i voditeqa, emitovana je pjesma Bore \or|evi}a “Zbogom Srbijo”, a u par navrata i refreni “bando crvena” itd. BIG radio emituje dva programa i u Bawaluci je najslu{anija radio-stanica. Prvi program emituje na frekvenciji 90,7 mhz sa snagom 4,2 Kw, a drugi na frekvenciji 91,7mhz sa snagom 250W. Ovo govori da je wihov uticaj na formirawe javnog mwewa najve}i me|u elektronskim medijima na teritoriji Krajine. Prema neproverenoj informaciji na BIG radiju, od pre mesec dana, radi i Slavko Malobabi}, koji je hap{en pa pu{ten u aferi “Opera”. Nekolicina voditeqa BIG radija je poznata po u`ivawu opojne droge “marihuane” i mogu}e je odraditi wihovo hap{ewe i to iskoristiti za propagandne svrhe. Zanimqiv podatak je da, od pre tri dana, TV repetitor Kozara ne prenosi beogradski program, a na frekvenciji beogradskog programa emisije emituje TV Republike Srpske, s tim {to preuzima dnevnik TV Beograd u 19,30 ~asova.
305

Napomena: Molimo vas da date uputstva dokle i u kom pravcu da idemo u ovoj situaciji po{to mo`e biti jo{ komplikovanija. ^ekamo va{ odgovor istim putem.

MDLXVI
Centar RDB Smederevo III uprava – Ekstremizam 6-067 5. 8. 1994. godine – PO –

Slu`bena bele{ka o li~nim zapa`awima operativnog radnika
Podaci se odnose na manifestaciju – proslavu “slave” “Ravnogorskog pokreta”, odr`anu 2. avgusta ove godine, na potezu manastira Gorwak, SO @agubica. Prema ranijim najavama (o ~emu smo do sada vi{e puta informisali), na potezu manastira Gorwak, na pravoslavni praznik Sv. Iliju, 2. avgusta o.g., odr`ana je manifestacija “Ravnogorskog pokreta”, koja je u komentarima pripadnika ovog pokreta ozna~ena kao slava ove ilegalne organizacije. Glavni organizator, a ujedno i sponzor pomenute proslave bio je Petrovi} Bo`idar iz Po`arevca, PO ovog centra po ekstremizmu. Na osnovu neposrednog uvida operativnog radnika, proslavi je prisustvovalo oko 150 lica sa {ireg podru~ja Republike Srbije. Prevoz u~esnika manifestacije nije bio organizovan, osim {to su pripadnici pokreta iz Beograda do{li zakupqenim autobusom, reg. oznake BG 138-231. Pored ovog autobusa, na skupu su registrovana slede}a putni~ka vozila, ~ija registarska oznaka nije sa podru~ja ovog centra: ^A 730-75 (vozilo kojim je do{ao Antonije \uri}, potpredsednik “Ravnogorskog pokreta”); BG 211-869 (vozilo ~iji je vlasnik Petar Jovanovi}, biv{i predsednik “Ravnogorskog pokreta”, koji je i sam prisustvovao skupu); NI 288-345 (vozilo Stojanovi} Petronija, zvanog Zorkin, iz Ni{a, koji je prisustvovao proslavi); VA 127-614, LO 609-83, JA 121-74, BG 218-984, KG 222-785, KG 228-705 i KG 973-61. Pored pomenutih vozila, na skupu je uo~eno 20-tak vozila sa na{eg registarskog podru~ja, ~iji su vlasnici odranije poznati kao ekstremisti. Osim Petrovi} Bo`idara, koji slovi za pred306

sednika okru`nog odbora RP za podru~je Po`arevca, sa na{eg podru~ja su prisustvovali: Jovi} Panta, pripadnik ~etnika DM i komandant onda{weg sreza u toku Drugog svetskog rata, Jaci} Borislav, stomatolog iz Po`arevca, Nikoli} Dejan, advokat iz Po`arevca, Mati} Zoran iz Po`arevca, Radovanovi} @eqko iz sela Vrbnica, SO Malo Crni}e, Radivojevi} Drak~e iz sela [atowe, SO Petrovac, Milo{evi} Qubi{a iz Petrovca, Aleksandar Jeli} iz S. Palanke i dr. Sama manifestacija je po~ela sa vi{e od sat vremena zaka{wewa, u odnosu na najavqeni po~etak od 10,00 ~asova, u i{~ekivawu dolaska lidera pojedinih politi~kih partija (Vojislava Ko{tunice, Nikole Milo{evi}a, @arka Gavrilovi}a...), koji se nisu pojavili. Na platou, neposredno pored manastira Gorwak, skup je u 11,30 ~asova otvorio Petrovi} Bo`idar, koji je pozdravio sve u~esnike skupa i zahvalio im {to su do{li, napomiwu}i da ova manifestacija predstavqa nastavak tradicije i vere u ideju ravnogorstva. Potom je prisutnima pro~itao pismo emigranta Zvonka Vu~kovi}a, kao i pismo ameri~kih avijati~ara, u~esnika Drugog svetskog rata, upu}eno predsedniku Amerike, Bilu Klintonu, za koja je rekao da ih je dobio od Milo{a Dani~i}a iz Vrwa~ke Bawe, jedinog pre`ivelog oficira {taba DM, koji, po re~ima Petrovi}a, iz zdravstvenih razloga nije bio u mogu}nosti da prisustvuje proslavi. Posle Petrovi}a, skupu se obratio Antonije \uri}, potpredsednik pokreta, koji je u svom govoru kritikovao aktuelnu vlast u Republici Srbiji i zatra`io od prisutnih da se vi{e anga`uju na pru`awu pomo}i Srbima van Srbije. Na skupu je sa~iwena tzv. “Gorwa~ka rezolucija” koju planiraju da proslede Srbima u Republici Srpskoj, kao i centralnoj upravi RP u SAD, {to }e nastojati da prezentuju posredstvom medija u na{oj zemqi. U pomenutim govorima davana je verbalna podr{ka Srbima u Republici Srpskoj, a isticano da se u ime RP ne}e upu}ivati niko na rati{te, {to je decidirano re~eno grupi od pet mla|ih lica iz Svilajnca, koji su insistirali da RP uputi dobrovoqce na rati{te. Nakon ovih govora, kojima je prisustvovalo oko 50-tak, uglavnom starijih lica, dok su se ostali nalazili u obli`wem motelu “Gorwak”, u istoimenom manastiru se pristupilo rezawu tzv. “slavskog kola~a”, a potom je za sve u~esnike skupa prire|en ru~ak u restoranu “Dan i no}”, privatno vlasni{tvo Novakovi} Radi{e iz Petrovca, koji se nalazi na putu Petrovac na Mlavi – @agubica, odakle su se u~esnici “proslave” razi{li oko 15,00 ~asova.
307

Na skupu je bilo primetno da je izvestan broj u~esnika oki}en ~etni~kim znamewima, obu~en u srpsku nacionalnu ode}u, sa {ubarama i {ajka~ama. Kod prisutnih nije uo~ena nikakva agresivnost, a prvi komentari samih pripadnika RP govore o izvesnom nezadovoqstvu odr`anom proslavom, koja poti~e iz razloga {to nije ispuweno obe}awe Petrovi}a da }e skupu prisustvovati lideri pojedinih politi~kih partija, kao i wegov komentar dat nekoliko dana pre proslave o dolasku Biqane Plav{i} iz Republike Srpske. Pojedini komentari idu dotle da se ve}ini prisutnih zamera da su na proslavu do{li samo zbog ru~ka i da drugih motiva nisu imali, {to ima potvrdu u ~iwenici da je govoru prisustvovalo samo 50-tak lica od ukupno wih oko 150 koji su uzeli u~e{}a u proslavi. Tako|e, Petrovi} je komentarisao da je proslava donekle “minirana” od strane glavnog odbora RP, u kome on vidi glavnog krivca za nedolazak napred navedenih politi~kih lidera. Sve ovo ukazuje na veliku razjediwenost u samoj organizaciji RP. Za pra}ewe skupa anga`ovana je operativna pozicija i druga operativna upori{ta, te slede potpunije informacije. Kucano u 4 primerka 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 1 h OE CRDB Smederevo 1 h operativnom radniku Operativni radnik RDB, Zlatan Milisavqevi}

MDLXVII
“Sigma” Informacija: [ifrovano modemom 6. 8. 1994. godine 7:45 PM Sagledavaju}i dosada{wa saznawa o sukobu rukovodstva Republike Srbije i Republike Srpske, mo`e se zakqu~iti da se ukupna situacija na podru~ju Krajine i {ire uslo`ila i da ima tendenciju daqeg pogor{avawa. Takvo stawe uo~ava se fakti~ki u svim strukturama, a posebno u Vojsci Republike Srpske, ~ije se starje{ine javno ne izja{wavaju o sukobu na relaciji, uslovno nazvanoj Beograd – Pale. Me|utim, saznawa sa terena ukazuju da je ve}ina vojnika i rezervnih starje{ina za potpisivawe mirovnog plana i prekid rata.
308

Nezvani~no se govori da }e Glavni {tab VRS izvr{iti anonimno anketirawe pripadnika VRS i da }e se kona~na procjena raspolo`ewa vojske praviti na osnovu rezultata ankete. Odbijawem mirovnog plana, govore saznawa najnezadovoqniji su borci na prvim borbenim linijama, koji su ve} tri godine u rovovima, bez gotovo ikakvih primawa i garancija da }e se u dogledno vrijeme wihov i polo`aj wihovih porodica poboq{ati. Ima pojedinaca koji tvrde da se koridor brani samo zbog toga da bi {vercerima i ratnim profiterima bilo mogu}e da zara|uju ogroman novac, dok vojska jede dva puta dnevno. Poznato nam je da je, 6. 8. 1994. godine, direktor “^ajeveca”, iz Bawaluke, Slobodan Ku{trinovi} ujutro rano bio pozvan kod generala Momir Tali}a, komandanta, i Bo{ka Kele~evi}a, na~elnika [taba Prvog kraji{kog korpusa. Ku{trinovi} je u odlasku na{em izvoru rekao da o~ekuje da }e od wega zahtevati da organizuje, pod hitno, da “^ajevec” po~ne da proizvodi municiju ili oru|a za vojsku. Sredstva informisawa u Bawaluci – Radio Bawaluka, studio RTS u Bawaluci, “Glas srpski” i BIG radio – pona{aju se umjerenije u kritici rukovodstva Srbije, nego {to se informativne ku}e u Srbiji odnose prema rukovodstvu Republike Srpske. “Glas srpski” objavio je svoju anketu sa 100 gra|ana u kojoj se ve}ina izjasnila za politiku Radovana Karayi}a. Ove informativne ku}e pre}utkuju poraze VRS u borbama za Dowu Brku, kod Br~kog, zatim na vozu}kom rati{tu – kote Krst i Krvavac, na Vla{i}u. Prekid politi~kih i ekonomskih veza prouzrokovao je veliku potra`wu gra|ana za robom {iroke potro{we, pogotovo hrane, pa je dio prodavnica gotovo ispra`wen. Strah da }e se ostati bez hrane i drugih osnovnih potrep{tina izaziva pove}an stepen nervoze i odre|en stepen depresivnosti gra|ana. Prema izvje{tajima sa rati{ta, o~igledno je da muslimanska armija BiH poja~ava ofanzivna dejstva; najvjerovatnije sa ciqem da natjera VRS da potro{i {to vi{e materijalno-tehni~kih sredstava, pogotovo municije za koju se osnovno pretpostavqa da je VRS nema u potrebnim koli~inama. Posjedujemo i saznawe o razdoru u rukovodstvu MUP, odnosno na podjelu po liniji ko je za ministra Mi}u Stani{i}a, kojeg karakteri{u kao ~ovjeka Slobodana Milo{evi}a, i one koji su protiv wega, a to zna~i za Tomu Kova~a, koji je – prema saznawima – jedan od za{titnika “kriminal bijelih okovratnika”. Kao budu}i kandidat za ministra figurira @ika Raki}, dosada{wi zamjenik ministra koji ve} ima razra|enu {emu za popunu ministarstva. On je namjerio
309

da za svog zamjenika postavi Tomu Kova~a, da smjeni Dragana Kijca, na~elnika RDB i na wegovo mjesto postavi Nedeqka Kesi}a ili Andriju Bjelo{evi}a. Za na~elnika RDB u Bawaluci postavi}e Dragomira Kutliju; namjerava da osnuje RDB u Prijedoru i da za na~elnika postavi Me|eda (ime nepoznato). Raki} je obilazio op{tine i sastajao se sa na~elnicima stanica, a na tim sastancima je vr{io promociju sebe kao budu}eg ministra. Prekid telefonskih linija izazvao je suprotan efekat – narod je nezadovoqan i to komentari{e na dva na~ina. Prvi, Srbija je pod sankcijama ali joj nisu iskqu~ene telefonske veze sa svijetom. Drugi, ako je Milo{evi} nezadovoqan pona{awem rukovodstva RS, onda je trebao iskqu~iti telefone na Palama a ne u Bawaluci. Posebno treba obratiti pa`wu da narod sve u~estalije sukob rukovodstva RS i Republike Srpske po~iwe tuma~iti kao `rtvovawe naroda zarad politi~kih interesa oba rukovodstva. U ovom kontekstu u o~ima naroda gube i Slobodan Milo{evi} i Radovan Karayi}.

MDLXVIII
Informacija: [ifrovano modemom 9. 8. 1994. godine, 10:12 AM Prema na{im saznawima i saznawima saradnika na terenu, mirovne snage UN nameravaju predati kompletno artiqerijsko, motomehanizovano i ostala te{ka oru|a, kao i celokupnu logisti~ku podr{ku, muslimanima ukoliko do|e do evakuacije plavih {lemova iz Bosne. Sam ~in predaje ne bi bio direktan, ve} bi se pripadnicima armije BiH omogu}ilo da vr{e zarobqavawe pojedinih jedinica UN, koje bi naknadno bile oslobo|ene. Isto se predvi|a da bi jedinicama VRS bilo onemogu}eno zarobqavawe sredstava UN, pre svega vazdu{nim udarima i direktnom konfrontacijom na terenu.

***
Prema izvoru iz inostranstva, sve je vi{e mi{qewa da }e se sukob na prostoru biv{e BiH }e se preseliti na teritoriju Hrvatske, SR Jugoslavije i Balkana, {to bi za posledice imalo stotine hiqada mrtvih Srba, Hrvata, muslimana i ostalih koji bi u~estvovali u balkanskom ratu. Prema na{im saznawima, a to su hrvatsko – muslimanska vojna koalicija, dolazak turskih trupa, preme{tawe centra
310

CIA iz Albanije u Hrvatsku, pripremawe snaga za brzu intervenciju u Evropi, zauzimawe od stane SAD svih va`nijih polo`aja u Makedoniji, poseta komandanta snaga SAD Ma|arskoj i Bugarskoj, zabrana Izraelu od SAD da ostvari kontakte sa Jugoslavijom i plan “Kontakt grupe” koji je sa~iwen za produ`etak borbenih dejstava. Sve ovo govori da se NATO priprema za du`i rat na teritoriji Balkana i Evrope, a u kontekstu dovo|ewa Evrope u pot~iwen polo`aj u odnosu na SAD i ru{ewe evropske koncepcije o jakoj i ujediwenoj Evropi. Prema nekim procenama, antisrpska koalicija bi na rati{tu biv{e BiH mogla da upotrebi oko 330.000 vojnika, oko 1.350 tenkova i oklopnih transportera, oko 600 artiqerijsko-raketnih oru|a, oko 300 aviona i helikoptera, a ra~unaju da bi joj Srbi mogli suprotstaviti 120.000 vojnika, 400 tenkova i oklopnih transportera, 800 artiqerijsko-raketnih oru|a i 100 aviona i helikoptera.

***
Sukob izme|u rukovodstva Republike Srbije i Republike Srpske je izazvao dosta uznemirewa, straha i neizvesnosti me|u gra|anima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Gra|ani zaposleni u inostranstvu izra`avaju negodovawe prema predsedniku Republike Srbije, koga smatraju odgovornim za nastali sukob. Zameraju mu {to je pao pod uticaj zapadne diplomatije i Kozirjeva i {to je zbog trenutnih ekonomskih te{ko}a Jugoslavije zanemario Srbe u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini i sa tim se odrekao svojih re~i “Svi Srbi u jednoj dr`avi”. Srbi sa podru~ja RS okupqaju se na sastancima srpskih udru`ewa u Nema~koj, s ciqem upu}ivawa pismenih podr{ki rukovodstvu Republike Srpske.

***
Sa vi{e kontakata na podru~ju RSK do{li smo do saznawa da gra|ani i borci RSK, ta~nije zapadne Slavonije daju podr{ku rukovodstvu i narodu RS. Ve}ina sagovornika je iznena|ena izjavom gospodina Mikeli}a. Prema izjavama gra|ana zapadne Slavonije, u toku dana{weg dana se priprema miting podr{ke gra|ana zapadne Slavonije rukovodstvu RS koji }e se odr`ati u Staroj Gradi{ci u blizini mosta. Analiza hrvatske i muslimanske {tampe Sude}i po pisawu hrvatske i muslimanske {tampe mo`e se zakqu~iti da Federacija BiH, makar samo na papiru, opstaje samo zbog
311

toga {to Hrvati, a pogotovo muslimani – zabavqeni ratom sa Srbima – prakti~no ni{ta ni ne ~ine da wihova dr`ava za`ivi. Tako “Qiqan”, u broju od 20. jula, donosi dva veoma indikativna teksta – Austro-Hrvatska” i “Politika nakon zlo~ina”. U prvom, komentator lista isti~e, analiziraju}i posetu turskog predsednika Sulejmana Demirela Hrvatskoj, da su Turci i germanski faktor ve} jednom pomagali “Bo{wacima” i da se to zavr{ilo aneksijom BiH, posle ~ega je glavni wen grad bio Be~. Sada bi, navodi se, glavni grad Bo{waka trebao da bude Zagreb, uz {ta se sugeri{e, da hrvatsko-turska politika ide prema hrvatizaciji bo{wa~kog naroda. U tekstu “Politika nakon zlo~ina”, autor poku{ava da diskvalifikuje Darija Kordi}a, predsednika HDZ BiH. Uz tekst je objavqeno i re{ewe Vi{eg suda u Zenici, od 1. septembra 1993. godine, kojim se zbog osnovane sumwe da su po~inili zlo~in genocida protiv muslimanskog naroda odre|uje pritvor protiv Darija Kondi}a, Ignaca Ko{tro{omana, generalnog sekretara tada{we HZ HercegBosne, Tihomira Bla{ki}a, zapovednika Operativne zone HVO sredwa Bosna… Tekstom se sugeri{e da u politi~kom `ivotu Hrvata dominantno mesto pripada qudima koji su antimuslimanski raspolo`eni i u ~ija opredelewa muslimani ne mogu da imaju poverewe. “Qiqan”, u broju od 27. jula, objavquje intervju sa Sejidom ef. Smajki}em, muftijom hercegova~kim, povodom wegove posete Duvnu i Livnu. Smajki}, pored ostalog, ka`e: “Teritorija koju kontrolira armija Republike BiH to je Bosna. A ono {to kontroli{e HVO na ovim prostorima to nije Bosna, nego je to Hrvatska. I to neka se zna, to ne vrijedi uqep{avati”. Na pitawe koliko je projekt Federacije realno prisutan u Hercegovini, muftija je odgovorio: “Mora se desiti veliki, nagli pomak naboqe, i to sa strane Hrvata. To se mora desiti ili }e biti neki belaj, ne}e qudi to mo}i dugo trpeti. Kakve ima fajde od sporazuma, od potpisa, od Federacije ako je to tortura, ako qudi strahuju od no}i, od prepada, od premeta~ina, od ubistava”. Pisawe “Qiqana” ima posebnu specifi~nu te`inu, jer se procjewuje da ovaj list prenosi ono {to zvani~na muslimanska politika ne `eli da, u odre|enom vremenu, ka`e javno. Hrvatska sredstva informisawa, tako|e procewuju da novo rukovodstvo HDZ BiH pripada struji Mate Bobana i da ono, {to je javno rekao i Kre{imir Zubak, “sabotira provo|ewe va{ingtonskog sporazuma i be~kog dogovora”. Hrvatska {tampa, istina, isti~e da muslimanska strana nije ispo{tovala nijedan zahtev Hrvata – po~ev od onog da Ejup Gani} bude uklowen sa politi~ke pozornice, zatim
312

da nisu prona|eni krivci za smrt 22 bugojanska Hrvata, da muslimani progone Hrvate iz Zenice, Travnika, Bugojna i Kakwa, da ne dozvoqavaju povratak Hrvata u Vare{. “Slobodna Dalmacija”, u broju od 2. avgusta, objavila je izlagawe Frawe Brati}a, predsednika Op{tinskog vije}a Usore, u kome on ka`e da “poslije potpisivawa va{ingtonskog sporazuma i be~kih dogovora civilne vlasti Te{wa ne prihvataju zate~eno stawe i civilnu vlast Herceg-Bosne u Usori. Stajali{te SDA je da se mora provesti vlast op{tine Te{aw na cijelom podru~ju, {to zna~i na Usori. To su Hrvati Usore shvatiti kao utjerivawe vlasti”. Brati} je ovo rekao prilikom posete Kre{imira Zubaka i Ejupa Gani}a Te{wu, koji su boravili i u Mostaru, Prozoru, Vitezu (u kome je Grani} do`iveo neprijatnosti, ali novine nisu precizno navele o ~emu je re~) i jo{ nekim mestima u kojima su hrvatsko – muslimanski odnosi veoma zategnuti. U ovom kontekstu treba posmatrati i vest objavqenu u “Novoj Bosni”, od 30. jula, u kojoj se ka`e da }e general bojnik Tihomi Bla{ki} uskoro biti postavqen za na~elnika glavnog sto`era HVO umesto Milivoja Petkovi}a. Sve ovo, kao i ranije pisawe hrvatske i muslimanske {tampe, kao i doga|aji na terenu (zarobqavawe hrvatskih vojnika kod Vare{a, ubistvo Malika Alajbegovi}a u hrvatskom delu Mostara, opisivawe razarawa samostana u Gu~koj Gori od strane muyahedina…) ukazuje da je pretpostavka da }e Federacija BiH po~eti da se raspada onog trenutka kad Hrvati i muslimani budu u prilici da je konkretno o`ivotvoruju sasvim realno. Isto tako, realno je pretpostaviti da }e Hrvati i muslimani odga|ati svoj sukob sve dok to bude mogu}e, odnosno dok muslimanska vojska ratuje protiv Srba i, kao {to je slu~aj posledwih nedeqa, dok bude postizala odre|ene uspehe na rati{tima.

MDLXIX
“Sigma” Otvoreno faksom Dostaviti Frenkiju Informacija 12. 8. 1994. godine u 12:39 PM Da bi plan me|unarodne Kontakt grupe bio prihva}en u RS, makar i na referendumu, neophodno je da podela biv{e BiH odgovara
313

srpskom narodu u Krajini, odnosno {irem bawalu~kom regionu, jer u wemu `ivi od 60 odsto stanovni{tva Republike Srpske. Podela BiH mo`e da bude prihva}ena smo pod uslovom da granica izme|u Srba i muslimana, u biv{oj Bosanskoj Krajini, bude rijeka Una. Preciznije, u sastavu RS moraju da ostanu Sanski Most, cijela prijedorska i kqu~ka op{tina, kao i Krupa na desnoj obali Une. Jedini na~in, osim vojni~kog, da se ovo ostvari jeste davawe muslimanskoj strani odre|enih teritorija u isto~noj Bosni kao {to su Rogatica, Vlasenica i ???(ne~itko ime mesta), op{tina sa dominantnim muslimanskim stanovni{tvom. Pitawe koridora, odnosno Br~kog, kao i dijelove Posavine, mogu}e je rije{iti tako {to bi srpska strana odustala od Sarajeva. Ako bi srpska strana htjela da izvr{i ovakvu zamjenu i ako bi na to pristali ministri zemaqa ~lanica Kontakt grupe, onda bi se ve}ina srpskog stanovni{tva izjasnila za mape, s tim {to Srbima ~vrsto treba garantovati mogu}nost makar konfederalnog povezivawa sa Jugoslavijom. U tom slu~aju za mape bi, prema procjenama, glasala ve}ina Srba u Krajini i Semberiji. Dana 11. 8. 1994. godine, kontaktirali smo izvor naslovqen na Zdravka Musta}a, i do{li do saznawa da SIS priprema strategiju prilaska rukovodstvu RS. U toj strategiji, prema navodima izvora, Republika Hrvatska treba preko HR Herceg Bosne da omogu}i RS snabdevawa energentima i drugom deficitarnom robom {iroke potro{we. Republika Hrvatska }e, prema saznawima izvora, u}i u ovaj aran`man pod uslovom da RS ostane po strani u mogu}em ratnom sukobu izme|u RH i RSK. Pri proceni ove informacije, dobijene od pomenutog izvora, treba imati u vidu slede}e: odnosi izme|u RS i RSK trenutno su zahla|eni i nalaze se na niskom nivou. – Blokada UNPROFOR-a u Hrvatskoj i odlagawe SB UN da povodom we donese kaznene mere za Hrvatsku: – Hrvatskoj ne odgovara ujediwewe RS i RSK, na kojem sada insistira rukovodstvo RS: – Procene na terenu su da su hrvatsko-muslimanski odnosi u biv{oj BiH izuzetno lo{i i da se realno mo`e o~ekivati wihov ponovni oru`ani sukob. (daqe je ne~itko)… muslimane do 15. oktobra, do kada je i Srbima ostavqen rok za definitivno izja{wavawe o planu Kontakt grupe. Prema na{im procenama, koje izvor nije mogao da potvrdi, Hrvatska je za ovaj projekat spremna da mobili{e velika materijalno314

finansijska sredstva. Informacija stara pet dana, prebivali{te izvora, Zagreb centar.

MDLXX
Informacija 13. 8. 1994. godine, 6:17 PM Prema informacijama dobijenim iz pouzdanog izvora, Milan Marti}, predsednik RSK bio je poslije razgovora sa dr Radovanom Karayi}em, predsednikom RS, kod Slobodana Milo{evi}a, predsjednika Republike Srbije. Prema navodima izvora, predsjednik Milo{evi} je zamerio Marti}u {to izigrava posrednika i mirotvorca izme|u wega i dr Karayi}a. Marti}u je zamjereno i zbog smjewivawa generala Bulata i Novakovi}a, a nagovje{teno mu i da }e biti smijewen i general ^leleketi}, komandant {taba SVK, zbog toga {to nije pomogao Fikretu Abdi}u da ovlada podru~jem zapadne Bosne, jer bi pobjeda Abdi}evih snaga, prema procjenama, olak{ala poziciju Republike Srpske u me|unarodnim pregovorima. Abdi} navodno, ne bi prelazio Unu, ve} bi Sanski Most, Krupu i dijelove prijedorske i kqu~ke op{tine prepustio Srbima. Marti} je, u povratku za Knin, boravio u bawalu~kom Hotelu “Bosna” u kome se sastao sa poslanikom Radoslavom Br|aninom, Pantelijom Damjanovi}em, ~lanom rukovodstva SRS, \urom Buli}em, pomo}nikom na~elnika ZJB Bawaluka za poslove milicije, i Stojanom @upqaninom, savjetnikom za bezbijednost dr Radovana Karayi}a. Izvor navodi da je Borislav Mikeli}, predsjednik Vlade RSK, izjavio da u Srbiji i dijelu RSK procjewuju da se RS stvara na principima nacional-klerikalisti~ke dr`ave, da }e u RS, poslije prekida veze sa SRJ, brzo zavladati hiperinflacija, {verc i profiterstvo. Ovo lako mo`e da dovede do socijalnih nemira {irih razmjera i ozbiqnih politi~kih posqedica po RS. Mikeli} je, prema saznawima izvora, izjavio da je Slobodan Milo{evi} upozorio dr Karayi}a da, na kraju, RS mo`e pripasti samo 26 odsto bosanskohercegova~ke teritorije. Milo{evi} je, navodno, predlagao Karayi}u da se odrekne Sarajeva i da zauzvrat dobije Tuzlanski bazen, dok bi se Posavina mijewala. Uz odgovaraju}u pomo} Abdi}u rije{ila bi se pitawa Pouwa i sanskog regiona. Na ovaj na~in RS bi pripalo 58 odsto teritorije biv{e BiH.
315

Napomena: Molim vas da hitno, u saradwi sa gospodinom Prodani}em, odradite da nam se, preko na~elnika RDB Bawaluka Kesi}a, dodeli linija ili preko Knina, ili neki drugi specijal kako bi imali stalnu vezu.

MDLXXI
“Sigma” Otvoreno Telefaksom Dostaviti Frenkiju Informacija: 14. 8. 1994. godine, 12:35 PM Dostavqamo vam najva`nije delove iz razgovora sa generalom Suboti}em: a. Izbor nove vlade bi trebalo da se izvr{i nakon referenduma naroda o kartama “kontakt grupe”, jer je izvor u razgovoru sa predsednikom RS i predsednikom Skup{tine sugerisao da bi moglo do}i do bojkota referenduma zbog novih kandidata koji nemaju ~istu pro{lost, pre svega novi mandatar vlade. Za sada su, izvor isti~e, hercegova~ki poslanici protiv novog mandatara, a da je on li~no dobio dosta anonimnih prijava protiv wega i Tome Kova~a i da }e se pitawe novog mandatara postaviti na slede}oj sednici sada{we “korumpirane” vlade. b. Vrh RS ne}e odustati od referenduma i li~no su ube|ewa da }e dobiti {iru podr{ku naroda u Srbiji i Crnoj Gori, a tako|e im je obe}ano da }e se vrh pravoslavne crkve oglasiti u wihovu korist. Slede}e mi{qewe, koje je prisutno, jeste da Zapad ru{i Milo{evi}a sa ovim planovima i da je Milo{evi}u kraj kada prihvati posmatra~e na Drinu, odnosno po~e}e raspad unutra{weg sistema i socijalni nemiri u Srbiji, a tako|e i raspad JA. c. Vojni vrh RS ima procene da Hrvati i muslimani ne}e zajedno napasti ugro`ene pravce, nego da }e do}i do pucawa wihovog saveza. U dogovoru sa predsednikom RS, vojni vrh ne}e nigde da se izja{wava o sada{wem sukobu vrha RS i Srbije. Po izjavi sagovornika, general Peri{i} se pre par dana na sastanku sa g. Mladi}em izvinuo Mladi}u re~ima da je nemo}an i da mora da izvr{ava nare|ewa Milo{evi}a. Po proceni rukovodstva RS, Peri{i} je ve} smewen, odnosno ucewen ostankom na polo`aju i prekidom kontakata sa
316

vojskom RS. Sagovornik isti~e da se vi{e ni{ta ne dobija od Srbije nego se sve pla}a do zadweg dinara. Sagovornik isti~e da procenom rukovodstva i vojnog vrha neuspela akcija u Biha}u nije donela ve}e promene, jer peti korpus po wima ne mo`e ugroziti teritoriju RS, a pomo} koja je izostala sa na{e strane je zbog toga {to na{a vojska nije imala sredstava za podr{ku Abdi}u. d. Prema re~ima sagovornika, ve} sad Hrvatska, odnosno grani~ni deo u Hercegovini, trguje sa RS pre svega u doturu nafte i ostalih deficitarnih proizvoda. e. Veza iz Beograda (javila se vojnom linijom na Pale) je dostavila informaciju da je DB Srbije predlo`ila Milo{evi}u da prona|u Branka Ostoji}a koji je u izbjegli{tvu u Bugarskoj i da ga ucene sa imovinom, jer mu je navodno preko 50 odsto imovine u Jugoslaviji, da na TV iznese negativnosti o korupciji i kriminalu u vrhovima RS. f. Procenom vrha RS u Bawaluci, ne mogu se osloniti na Kesi}a jer, po re~ima sagovornika, radi za tri strane i to za radikale, DB Srbije i RDB RS a tako|e ni na predsednika Radi}a. napomena: Sagovornik putuje, 15. 8. 1994. godine, ponovo na Pale tako da krajem nedeqe o~ekujemo nove informacije. Informacija U kontaktu sa Kesi}em sam se dogovorio, protekle nedeqe, da nam se obezbedi telefonska linija preko Knina. Kesi} je li~no rekao da se mogu spojiti na wegovu liniju koju je dobio sa pozivnim 059. Na{i saradnici koje imamo u po{ti su izvr{ili prespajawa ugra|uju}i elektronski odvaja~ linija tako kad Kesi} razgovara, kod nas nema linije i obrnuto. Preko te linije smo vam mogli dostavqati informacije {ifrovano. Problem linije koja je do{la preko Knina je {to su na centrali VF i TTK Bawaluka istu liniju, bez razdelnika, spojili predsedniku Radi}u, tako kad se bira broj kod Radi}a zvocka telefon i on se javqa kao da wega neko zove. Radi} je prijavio zameniku Kesi}a da neko koristi liniju odnosno da ga prislu{kuje, i zamenik ]erani} je poveo istragu u po{ti i skinuo na{u liniju. Daqim postupkom direktor po{te je smenio Rau{a i Jawu{a (na{e qude) zbog izvedenih radova. U kontaktu sa Rau{em smo do{li do saznawa da je linija koju su koristili Kesi} i Radi} preko VF razvedena jo{ na par mesta preko kojih su se mogli slu{ati razgovori Radi}a i Kesi}a.
317

Molim vas da hitno interveni{e zbog slede}eg: 1. Kesi} je li~no meni rekao da se prikqu~imo na liniju, {to kasnije nije hteo ili nije smio da potvrdi u svojoj organizaciji. 2. Zbog na{e potrebe slawa informacija {ifrovano prema vama, sad su smewena na{a dva ~oveka koja su do sada korektno obavqali poslove. 3. Ovim prespajawem je otkriveno da su Kesi} i Radi} bili slu{ani ali se to zata{kalo. Smatramo da je trebalo nazvati Kesi}a i da on naredi direktoru po{te da ne dira Rau{a i Jawu{a sa wihovih mesta, a mi smo razgovarali sa Radi}em i on }e u ponedeqak da razgovara sa direktorom po{te Perom Crnadkom. Molim vas u moje ime da ovo odradite, jer nam je bitno da ne izgubimo poverewe qudi koji su radili za nas. Informacija: U Bawaluci je formirana Kancelarija predsednika RS, za {efa kancelarije postavqen je biv{i direktor TV Bawaluka Milan Zori}, re{ewem predsednika RS. Odlukom o otvarawu kancelarije, koju je tako|e potpisao predsednik RS, propisuju se delatnosti i zadaci od kojih vam dostavqamo ^lan 2. Kancelarija }e obavqati slede}e poslove i zadatke: – pra}ewe izgradwe i funkcionisawa organa i institucija dr`avne i politi~ke vlasti; – analizirawe i informisawe o politi~koj i bezbedonosnoj situaciji; – pra}ewe i podsticawe aktivnosti na o`ivqavawu ekonomskih procesa i koordinacija ostvarivawa razvojnih poslova strategije razvoja Republike; – obavqawe i drugih poslova i zadataka po nalogu predsednika Republike. ^lan 3. – Kancelarijom rukovodi {ef koga postavqa predsednik Republike na vreme od 4 (~etiri godine). Napomena: Posedujemo fotokopije re{ewa, odluke i ugovora o zakupu prostorija.

MDLXXII
Republika Srbija MUP Republike Srbije – RDB
318

CRDB Pri{tina III linija rada Dana, 15. 8. 1994. godine Pri{tina

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Izvor: “Grk”. Razgovor obavqen dana 4, 6. i 9. 8. 1994. godine, na inicijativu operativnog radnika. Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni. II Podaci o neprijateqskoj delatnosti: Izvor nam je rekao da dok je bio u Hrvatskoj, Ante Prka~ina je bio predsednik kluba u kojem se on takmi~io, u isto vreme i ranije izvor je stekao me|unarodnu reputaciju, kao takvog Prka~ina ga je cenio i bio je jedan od najzainteresovanijih da ga dovede u BK “Radni~ki” iz Slavonskog Broda. U izvora, Prka~ina je kao u sportistu dosta ulo`io pa je izme|u wih postojao jedan korektan odnos. U tom smislu izvor pomiwe da ga je Prka~ina jednom prilikom ponudio da mu bude li~ni telohraniteq. Prka~ina je veliki biznismen, ima lanac lokala {irom Hrvatske, a kao delegat Hrvatskog sabora ima veoma dobre politi~ke veze. Izvor je bio u bliskoj vezi sa izvesnom Vesnom N. “qubavnicom” Prka~ine, koja mu vodi poslove u lokalu na Malom Lo{iwu. Osim {to Vesna N. vodi poslove u lokalu, ona je prisutna sa Ante Prka~inom i u krugu visokog hrvatskog dru{tva. Izvor je zainteresovan da otvori privatnu firmu u Gr~koj, to }e mu po}i za rukom, jer izvor `eli da se razvede od supruge u Pri{tini, da bi sklopio brak sa Grkiwom, sa kojom je dobio sina Konstadina. Da bi otvorio firmu i dobio dvojno dr`avqanstvo, potrebna su mu uredna – legalna dokumenta iz SRJ, na ~emu upravo i radi. U uspeh i poslovnost svoje firme izvor ne sumwa, jer je porodica druge supruge Grkiwe veoma bogata, `ivi u Aspravalti, a u nekim su rodbinskim odnosima i sa Papandreuom. Izvor bi se sa Grkiwom ven~ao u crkvi, dobio gr~ka dokumenta – paso{ koji bi mu omogu}io slobodnije kretawe po Evropi. Po{to u Gr~koj na tr`i{tu prolaze dobro pojedini artikli koji se proizvode u Hrvatskoj, izvor bi preko svoje firme poku{ao da posluje sa pojedinim licima – poznanicima, a me|u wima i sa Antom Prka~inom.
319

Osim {to bi kontaktirao sa Antom Prka~inom, izvor bi stupio u kontakt i sa Damirom [karom, koga poznaje iz vremena predstavqawa SFRJ u boksu. Ina~e, izvoru je poznato da je Damir [kara okupio neke biv{e sportiste i formirao specijalnu jedinicu pod nazivom “Kobre”, a koja je u ratnim sukobima bila uspe{na. Pored u~e{}a u ratu, [karo je veoma ~esto odlazio u Budimpe{tu, jer je vodio neke “sumwive poslove”, a tada bi u kontaktu bio sa izvesnim Hodakom N., (biv{i bokser) kod koga bi odsedao u ku}i, a izvor ga je video u Hodakovom butiku, koji se nalazi u neposrednoj blizini hotela “Astorija” u Budimpe{ti. Izvor je jedno vreme boravio u [vajcarskoj – Cirihu i tu je upoznao Hamzu N., iz Novog Pazara. Hamza N. mu je rekao da ima lokal u Be~u, kao i da se bavi pojedinim poslovima vezano za trgovinu drogom. Daqe mu je Hamza N. rekao da je {ef be~ke policije – odseka za narkotike, zadu`en za krijum~arewe iz biv{e SFRJ, izvesni Rolf Kugler, da je dobar policajac, da ima dobre pozicije me|u na{im qudima, da je o`ewen Crnogorkom, da ima usvojenu }erku iz `enine porodice (vezano za Rolfa Kuglera, napisana je slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru broj 4939 od 15. 10. 1993. godine, a izvor je izneo da je usvojeno dete Rolfa Kuglera, Dragica Pantovi} udata Tomi} – prim. op. radnika. Izvor je kasnije ~uo da je Hamza N. bio Rolfov “~ovek”, koga je `rtvovao zbog otkrivawa lanca {vercera droge sa na{eg terena SRJ. Dok je izvor bio u li~nom obezbe|ewu Beyeta Blace, kod wega u Budimpe{tu je dolazio Reya N. policajac (verovatno se radi o Beyet Ta}iju, pomo}niku komandira SM centar, koji je jedno vreme bio suspendovan) koji je vi{e puta hteo da uspostavi kontakt sa Beyetom, a kojem Beyet nije verovao, jer je mislio da je Reya kod wega boravio po zadatku. Tako|e, izvor nam je rekao da su Agim Ga{i i Beyet veoma bliski sa vlasnikom butika “Bos” u Pri{tini, za koga nabavqaju robu kra|om u Italiji, a koja se prodaje u Pri{tini u pomenutom butiku. Robu {aqu preko Muje Letija. Kada Agim Ga{i boravi u Pri{tini, redovno se vi|a sa Gzim Kukaj, vlasnikom privatne firme, i Predragom @ivi}em, predsednikom ve}a op{tinskog suda. Po re~ima izvora, ako bi eventualno Agim bio uhap{en, @ivi} bi verovatno intervenisao, jer za to ima interesa. U wihovom dru{tvu vrlo je ~esto izvesni Nusret Popi, koji radi na veliko neke transakcije deviza sa “kompanijom Kari} (Nusret Popija, broj telefona operativni radnici su prona{li u imeniku kod Florijana Ukele – lice obuhva}eno OA “Dinar”).
320

III – Ante Prka~ina, biznismen iz Hrvatske, sportski radnik, biv{i predsednik bokserskog kluba “Radni~ki” iz Slavonskog Broda, sada delegat u Hrvatskom saboru. Ranija bliska veza predsednika Hrvatske Frawe Tu|mana. – Damir [karo, biv{i bokser – reprezentativac biv{e SFRJ, komandant specijalne jedinice “Kobre”, koja je u~estvovala i u~estvuje u ratnim akcijama na prostoru Hrvatske. – Agim Ga{i, poznat po nadimku Mati~ani, poznat Resoru. – Beyet Blaca, poznat Resoru. – Gzim Kukaj, privatni biznismen iz Pri{tine, bliska veza Agima Ga{ija. – @ivi} Predrag, predsednik ve}a Op{tinskog suda u Pri{tini. IV Osim informativnog razgovora druge mere i radwe RDB nisu preduzimane. V U narednom periodu izvor }e se i daqe kontaktirati, napisa}e se predlog za anga`ovawe za saradwu sa Resorom, a izve{taji }e se dostavqati pod pseudonimom “Grk”. Te`i{te i usmeravawe saradnika bi}e dobijawe saznawa vezano za Antu Prka~inu, Damira [kara, to bi izvoru pro{lo za rukom, jer }e preko privatne firme koju misli da otvori u Gr~koj, sa istima da ostvari poslovnim kontakt – trgovina, a interesantna saznawa do kojih bi, do{ao po dolasku u na{u zemqu izvor bi ih blagovremeno preneo. Predla`emo da se op. radnicima daju dodatne instrukcije, vezano za usmeravawe izvora prema Hrvatskoj i pomenutim licima. Izvoru je predo~ena mogu}nost da }e neko od rukovodilaca CRDB Pri{tina, prisustvovati jednom od narodnih kontakata, {to je izvor i prihvatio. Tako|e smo mi{qewa da bi izvor u narednom periodu, mogao da nam pru`i odre|ena saznawa vezana za “poslove” Beyeta Blace. Izvor je insistirao u kontaktima da ga op. radnici ne kompromituju sa mawim koli~inama narkotika i oru`ja, ve} da `eli i ima mogu}nosti da u~estvuje u otkrivawu ve}ih, zna~ajnijih koli~ina droge i oru`ja. Veoma je interesantno naglasiti veze Agima Ga{ija u Italiji sa {efom milanske policije. Pre svega, mi{qewa smo da je interesantno u kom je smislu karakter wihove veze, jer je jednom prilikom izvoru izjavio da ako je potrebno Agim Ga{i bi istom zavr{io bilo koji posao, jer dobija protivusluge za svoje potrebe. Tome bi tre321

balo dodati jo{ i veze koje Agim ima kod pojedinih pripadnika RJB CB Pri{tina. S obzirom da je izvor zbog reprezentativnog bavqewa sportom u vi{e navrata odlagao odslu`ewe vojnog roka, a kasnije izvesno vreme proveo u inostranstvu, sada zbog starosne granice nije u mogu}nosti da ode na odslu`ewe vojnog roka. Po{to isti nema urednu PI, potrebna mu je potvrda vojnog odseka za regulisawe putne isprave. Mi{qewa smo da se izvoru izda potvrda iz vojnog odseka da bi regulisao putnu ispravu sa kojom bi mogao da putuje po Evropi, otvori firmu u Gr~koj, a sve to u ciqu da bi mogao da odgovori na postavqene zadatke – instrukcije koje bi mu bile date od strane op. radnika. Kucano u 3 primerka Dostavqeno: 1 h 1 na~elniku Odeqewa II uprave Z. Dragovi}u 2 h 1 CRDB Pri{tina Operativni radnici, S. Fili} i I. Radulovi}

MDLXXIII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Beograd, 18. 8. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
Prijateqska pozicija me je obavestila da je, 10. 8. 1994. godine, u Benkovcu, pred zgradom Skup{tine op{tine (centar grada) oka~ena “{ahovnica” (hrvatska trobojnica). “[ahovnica” je oka~ena u znak protesta zbog lo{eg rada op{tinske vlade i po neproverenim saznawima oka~ili su je “`estoki” Srbi. Me|utim, samo prisustvo (fizi~ko) zastave Republike Hrvatske nije izazvalo zna~ajniju reakciju stanovnika Benkovca. Dostavqeno: – na~elniku II uprave – op. radniku – analitici Operativni radnik, Du{an Orlovi}
322

MDLXXIV
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Br. Beograd, 18. 8. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
Nakon susreta Mikeli}-Babi} sa [arini}em i Pa{ali}em u Kninu, ura|ena je bele{ka koja je upisana u kompjuter u civilnim poslovima sektora Jug-UNPROFOR. Na operativnu vezu koja je dobavila tekst sporazuma vr{i se pritisak od strane organa vojne bezbednosti u Kninu. Napomena: Susretu Mikeli} – [arini} u Kninu prethodio je susret [arini} gen. Novakovi}, koji je odr`an na Kordunu (Topusko) pre oko mesec i po dana. Susret [arini} – Novakovi} odr`an je bez prisustva prevodilaca ili ~inovnika UNPROFOR-a (bili su sami tokom razgovora) i o ovom susretu nije obave{tena javnost. (Izvor pouzdan). Dostavqeno: – na~elniku II uprave – op. radniku – analitici Operativni radnik, Du{an Orlovi}

***
U toku sastanka 5. 8. 1994. godine, i nakon sporazuma o prekidu vatre od 29. 3. 1994. godine, postignut je sporazum da se nastavi pregovara~ki proces u okviru op{te normalizacije odnosa. Sastanku su prisustvovali g-din Hrvoje [arini}, g-din Ivica Pa{ali}, gdin Borislav Mikeli} i g-din Milan Babi}. Odr`an je u {tabu UNPROFOR-a u Kninu pod okriqem Me|unarodne konferencije o biv{oj Jugoslaviji. Postignut je sporazum o neodlo`nom uspostavqawu ekspertnih grupa koje }e pripremiti slede}e teme za pregovore dveju delegacija.
323

Humanitarna pitawa (nestale osobe i raseqena lica) Otvarawe autoputa Beograd – Zagreb Obezbe|ewe vodosnabdevawa Re{ewe pitawa penzija i prava {tedi{a Re{ewe za pitawa koja se odnose na ponovno uspostavqawe hidroenergetskog elektrosistema. Re{ewe pitawa koja se odnose na jadranski naftovod. Re{ewe pitawa koja se odnose na transport (`eleznicom, drumskim saobra}ajem i vazdu{nim putem). Re{ewe za pitawa koja se odnose na trgovinu. Nacrt: 3. kolovoza 1994. Okvirni sporazum Ovaj dokument predstavqa politi~ki sporazum strana koje zastupaju potpisnici. Strane su ovim sporazumne da odmah poduzmu odre|eni broj konkretnih mjera, kako bi poboq{ale svakodnevne uvjete `ivota znatnom broju qudi na obje strane. 1. Strane su sporazumne da se otvori dovod vode u slijede}e gradove: a. Biograd b. Drni{ c. Teslingrad/Li~ki Osik d. Sisak e. Zadar 2. Strane su sporazumne da se u elektranu u Obrovcu vrati deset polova generatora. 3. Kako bi se osiguralo ponovno pu{tawe vode gradovima navedenim u ovom sporazumu, i proizvodwa elektri~ne energije u elektrani Obrovac, strane su sporazumne prihvatiti i po{tivati slijede}e to~ke: a. Strane }e UNPROFOR-u dati na raspolagawe svu tehni~ku dokumentaciju koju UNPROFOR smatra nu`nom za provedbu sporazuma koji se sklapa u to~kama 1 i 2, onda kada takva dokumentacija postoji. To se osobito odnosi na: i. Planove i tehni~ke specifikacije instalacija, cjevovoda, elektri~nih vodova i drugih srodnih objekata i opreme; ii. Procjene {tete iii. Procjene radova potrebnih da se obnovi dovod vode i proizvodwa struje; iv. Procjene potrebnog materijala b. Sve instalacije, objekte i radnike koji rade na projektu izvan Zone razdvajawa osiguravat }e (sigurnost svih... jam~ite }e...) srp324

ske, odnosno hrvatske civilne i vojne vlasti, kako za vrijeme procesa obnove, tako i tijekom kasnije uporabe. c. Sve instalacije, objekte i radnike koji rade na projektu unutar Zone razdvajawa osiguravat }e iskqu~ivo UNPROFOR. Strane }e UNPROFOR-u pru`iti pomo} u ra{~i{}avawu mina i u otklawawu incidenata koji se dogode unutar Zone razdvajawa. d. Strane }e radnim mom~adima omogu}iti potpuni i neometani pristup Zoni razdvajawa sa obje starne, ukoliko to zatra`i UNPROFOR, kako bi se izvr{io o~evid i radovi na projektu dovoda vode unutar Zone razdvajawa. e. Strane }e promatra~kim skupinama UNPROFOR-a omogu}iti puni i nesmetani pristup radovima, instalacijama i objektima izvan Zone razdvajawa na obje starne, kako tijekom procesa obnove, tako i tijekom kasnije uporabe, kada god to provedba sporazuma sklopqenog u to~kama 1 i 2 bude zahtijevala. f. Strane }e izvoditi sve radove kako unutar tkao i izvan Zone razdvajawa po napucima UNPROFOR-a, a po potrebi i u suradwi sa UNPROFOR-om. UNPROFOR mo`e odlu~iti da se ukqu~e i drugi stru~waci, nakon savjetovawa sa stranama. Ondje gdje problemi sa nedostatkom materijala, nov~anih sredstava ili radne snage prije~e izvr{ewe radova na bilo kojoj od strana, podrobni podaci o tim problemima bit }e dani UNPROFOR-u kako bi se mogli razrije{iti. g. UNPROFOR }e, u suradwi sa stranama, izraditi vremenski raspored kako bi se osigurala {to br`a provedba ovog sporazuma. Taj }e vremenski raspored ukqu~ivati i odredbe glede koli~ine vode koja se isporu~uje na svakoj od lokacija. Dovod vode svakoj od lokacija navedenih u to~ki 1 otvorit }e se ~im se zavr{e radovi na vodovodnom sustavu za pojedinu lokaciju. Povrat polova generatora i otvarawe zadarskog vodovoda odvijat }e se istovremeno. h. Po zavr{etku obnove, vodovode koji prolaze kroz Zonu razdvajawa nadzirat }e ona strana koja prima vodu i UNPROFOR kako bi se sve odredbe sporazuma, ukqu~uju}i i one o koli~inama za isporuku, po{tivale. i. Ako do|e do ikakvog spora ili kr{ewa neke od odredbi ovog sporazuma, nijedna od strana ne}e uzvratiti ili poduzeti bilo kakvu jednostranu akciju, ve} }e se problem predati me|unarodnim stru~wacima, koje }e imenovati UNPROFOR i koji }e stvar istra`iti i o woj presuditi.
325

MDLXXV
PD1 MUP Srbije RSDB V uprava Centar za mikrofilm 22. 8. 1994. godine Dokument, evidencioni broj: 94 Po~etna pozicija: 02056C09 Krajwa pozicija: 02056C01 Delovodni broj dokumenta: 64077 Broj snimaka: 5 MUP Republike Srbije – Resor DB – V uprava – Beograd U prilogu akta dostavqamo vam izve{taj o rezultatima primene TKTR prema Ulemek Mihajlu – OO po srpskom ekstremizmu iz Stare Pazove, SO Stara Pazova. Prilog: 1. Na~elnik centra, Puni{a Yuki} Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar resora DB Sremska Mitrovica Odsek Ruma – Srpski ekstremizam – 14. 11. 1994. godine

Izve{taj o rezultatima primene TKTR
Primenom TKTR prema Ulemek Mihajlu – OO – 8944101284, iz Stare Pazove, u proteklom periodu do{li smo do slede}ih podataka: Dana 8. 11. 1994. godine, Ulemek je kontaktirao sa suprugom Bogi} Stevana (telefon 021/062-728). Interesovao se “da li je budu}i potpredsednik tu” (re~ je o Bogi} Stevanu, biv{em ~lanu vlade RSK, prim. operativnog radnika). Bogi}eva supruga je rekla da je Stevan na putu u Crnoj Gori, a Ulemek je na to upozorava. Ka`e da je pogre{ila i da se nikada ne govori gde je on. Dovoqno je re}i da je
326

na putu. On se trenutno nalazi kod Ulemeka i uspostavqa vezu sa suprugom. Supruga ka`e da se nada da nije pogre{ila {to je Ulemeku rekla gde je Stevan oti{ao sa ~ime se i on sla`e. Nalazi se u Staroj Pazovi, jer se “razi{ao sa onim lopovima”, tako da nisu ni{ta uradili. Supruga ga izve{tava da je kod we jutros dolazio Suqin tata i da je bilo nekih problema, jer su hteli da pretresaju Suqin lokal. Tra`e neko ma{insko uqe. Bili su kod wih ku}i i pretresali stan. Hteli su da u|u i u Suqin lokal, ali to Suqin tata nije dao rekav{i da lokal nije samo Suqin ve} i wegov (Bogi}ev). Suqa je, navodno, bio oti{ao za Novi Sad. Suqin tata joj je ju~e rekao da je tu bio isteran i neki auto. Ona ne zna {ta je u pitawu, ali se pla{i da bi mogli do}i i kod wih u pretres. Stevan je te{i i ka`e da on na sebi nema ni{ta, pa nek slobodno pretresaju. A on }e se potruditi da u ve~erwim satima do|e ku}i. Dana 9. 11. 1994. godine, izvesni Qubo iz Bijeqine tra`io je Ulemeka i rekao da mu se javi na telefon broj 0210 – 076 – 472 – 743, a mo`e probati i bez broja 0210. Ulemek je tokom dana bio u Beogradu. Dana 10. 11. 1994. godine, Ulemek je kontaktirao Iliju iz Stare Pazove, telefon broj 315-255 (re~ je o Vukovi} Iliji, vlasniku radwe elektro-gvo`|ar, koji je Ulemekov prijateq i koga smo ranije identifikovali, prim. operativnog radnika). Ulemek se `ali Iliji da je ovih dana prezauzet “ne zna gde mu je glava”. Ilija se interesuje da li Ulemek ide za Bosnu, a on ka`e da }e, ako treba, i}i, a da }e krenuti “~im krene gazda” (misli na @eqka Ra`natovi}a Arkana, prim. operativnog radnika). Gazda je jo{ tu, pa je i on tu, a ina~e je ve} polovina wih oti{la, jer je situacija ozbiqna. Daqi razgovor sa Vukovi} Ilijom vo|en je vezano za detaqe oko preuzimawa restorana FK “Jedinstvo” iz Stare Pazove, ~iji je Ulemek predsednik. Dana 14. 11. 1994. gogine, Ulemek je nazvao sedi{te stranke Srpskog jedinstva u Beogradu (telefon 011/668-904). Ostvario je kontakt sa de`urnim u stranci, izvesnim Trpkom, sa kojim se dobro poznaje. Ulemek pita za{to ih @eqko zajebava i interesuje se ho}e li oni i}i, ili ne}e. Tako|e ga interesuje gde je @eqko. Trpko mu ka`e da je iza{ao u grad, a do malopre je bio tu. Ulemek izra`ava nestrpqewe, jer kako ka`e sedi kao neka budala, kao neki penzioner i ~eka, a niko ga ne “tretira ni dva posto”. Trpko ka`e da on oko toga ne zna bli`e podatke. Ulemeka interesuje da li je Peja navra}ao i dobija odgovor da je tamo ju~e svratio, a danas nije dolazio. Na kraju Ulemek ka`e da }e sutra do}i u Beograd. U proteklom periodu, registrovali smo jedan kontakt Ulemeka i @eqka Ra`natovi}a Arkana na ovaj na~in. Dana 1. 11. 1994. godi327

ne, u ve~erwim satima, Ulemek je zvao sedi{te SSJ u Beogradu na napred navedeni telefonski broj i od Mi}e i Sandre tra`io @eqkov direktan broj, ali mu to ovi nisu dali. Sandra je rekla da je to @eqko zabranio, jer je dala broj wegovoj k}erki, a ona dala broj nekom drugom, te je @eqko poludeo. Savetuju ga da ostavi poruku na pejyer. Ulemek poziva pejyer centar i ostavqa poruku za pejyer broj 777, koja glasi: “Molim te javi se hitno na 022/312-800. Mile Ulemek” (ku}ni broj Ulemeka, prim. operativnog radnika). U me|uvremenu, Ulemek je nazvao broj 011/664-264 i od nepoznate `enske osobe tra`io gospodina @eqka, a ona zakqu~uje da ga on nije zvao verovatno ve} dve godine, jer ona toliko dugo ima ovaj broj. Posle izvesnog vremena, javio se Arkan i interesovao se za novosti. Ulemek ga izve{tava da je wegov brat bio tamo da nudi nekog-igra~a Hajduku iz Liona. Re~ je o nekom igra~u za koga se tra`i 15.000 (neko tra`i od Ulemeka 15.000, prim. operativnog radnika), a za wega nije ni{ta dobijeno. Tako|e FK “Jedinstvo” iz Stare Pazove nije ni{ta dobilo za wega i Ulemek ne zna {ta da radi. Planira da ga registruje za Obili} i kasnije ga proda (na ovom mestu je kontakt prekinut iz tehni~kih razloga). Napomena: Kontakti Ulemeka i Bogi} Stevana su ranije registrovani. CRDB Novi Sad }emo izvestiti o vezi Bogi}a i Suqe i wegovog sina sa kojim Bogi} verovatno posluje. Potvr|eni su raniji podaci o odlasku pripadnika SSJ u Bosnu i nameri @eqka Ra`natovi}a Arkana, kao i Ulemeka da tamo idu. Ra|eno u 3 primerka Dostavqeno: 1 h MUP Republike Srbije – Resor DB – III uprava 1 h MUP Republike Srbije – Resor DB – V uprava 1 h u dosije broj 894501284 Operativni radnik, Milan Pavlovi}

MDLXXVI
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Br.
328

Beograd, 22. 8. 1994. godine

^arls Kiru|a – saznawa
Novi koordinator civilnih poslova u kancelariji UN-a u Beogradu, dugogodi{wi radnik u UN, po ro|ewu Kenijac, ali odavno nema ni{ta sa Kenijom, `ivi stalno u Wujorku, a po neproverenim saznawima ima ku}u u Londonu. U Jugoslaviju je do{ao u martu 1992. godine, od po~etka misije. U sektoru “Sever” – Topusko, vr{io poslove koordinatora civilnih poslova. Blizak saradnik mu je bio Paolo Rafone, Italijan, koji se deklari{e kao socijalista. Rafone je ostvario kontakte sa “Srpskim demokratskim forumom” – Milorada Pupavca u Zagrebu, ali i sa pojedincima u Krajini – sudija Jovi} u Glini (u~esnik “Verona foruma” u Be~u – blizak Borislavu Mikeli}u!), Borom Martinovi}em iz Gline (SDS svih srpskih zemaqa) i Milom Paspaqom (u vreme dok je bio predsednik Skup{tine RSK). Rafone je bio dobar sa Milo{em @ivkovi}em (predsednik op{tine Krwak) i ~lan Komiteta za saradwu sa UNPROFOR-om RSK-a). @ivkovi} je pozicija OB G[ SVRSK (pukovnik Krweta)! Kiru|a je kontaktirao ova lica, isti~u}i svima da se on bavi samo ekonomskim pitawima. Dolaskom Aka{ija, prelazi u Zagreb, u komandu UNPROFOR-a na mesto na~elnika za personalna pitawa civilnih poslova. Kiru|a je povukao u Zagreb i Paola Rafonea. Na pregovorima o prekidu vatre u Be~u, 1993. godine, Kiru|a je pokazao izuzetno dobru upu}enost u op{te prilike u celoj RSK, dobro poznavawe implikacija vojne situacije, te izvanredno poznavawe prilika u UNPROFOR-u. Susretu Kiru|e i potpredsednika vlade @eqka Simi}a, prisustvovala je, kao prevodilac Aida Samaryi}. Napomena: Pukovnik Krweta sastao se, u subotu popodne, sa Aidom Samaryi}. Dostavqeno: – na~elniku II uprave – op. radniku – analitici Operativni radnik, Du{an Orlovi}
329

MDLXXVII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Br. Beograd, 23. 8. 1994. godine

Izbeglice iz Cazinske krajine – problem sme{taja –
Do 23. 8. 1994. godine, izbeglo je iz Cazinske krajine na teritoriju RSK oko 45.000 lica. Ra~una se da jo{ oko 15.000 lica prelazi na teritoriju RSK-e. Sutra, 24. 8. 1994. godine, na Plitvicama }e se odr`ati sastanak izme|u rukovodstva RSK i Jasu{i Aka{ija i rukovodioca visokog komesarijata za izbeglice u biv{oj Jugoslaviji. U krugovima kancelarije UNA, u Kninu, pri~a se da }e se predlo`iti rukovodstvu RSK da se izbeglice nasele na podru~je Vrlike i Drni{a. Dostavqeno: – na~elniku II uprave – op. radniku – analitici Operativni radnik, Du{an Orlovi}

MDLXXVIII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar Resora DB Sremska Mitrovica Odsek Ruma 29. 8. 1994. godine – OI “Pako” –

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1. Izvor je Popovi} \uro iz Daruvara, Republika Hrvatska, sa kojim je obavqen informativni razgovor, dana 24. 8. 1994. godine, u we330

govom stanu u In|iji, u vremenu od 9,00 do 13,00 ~asova, na inicijativu operativnog radnika. Popovi} \uro, ro|en 18. 8. 1939. godine u Sluwu, Republika Hrvatska, po narodnosti Srbin, po zanimawu penzioner, bio nastawen u Daruvaru, ulica ^e{ke brigade broj 1, sada sa prebivali{tem u In|iji, Blok – 63, objekat 23/14. Sa izvorom se prvi put kontaktira. Izvor pouzdan – podaci se mogu prihvatiti kao ta~ni. Operativnih tro{kova nije bilo. 2. Izvor se na na{e podru~je doselio po~etkom avgusta meseca teku}e godine iz Daruvara, Republika Hrvatska, gde je uspeo da proda ku}u. Prilikom izlaska iz Republike Hrvatske, izvor je bio vra}en sa grani~nog prelaza u Daruvar, radi razdu`ewa li~nog naoru`awa, odnosno pi{toqa koji je na poklon dobio kao dugogodi{wi radnik i rukovodilac SUP-a Daruvar, a koji nije predao u mesnom nadle`nom SUP-u pre iseqavawa, na {ta je bio obavezan prema uredbi MUP-a Republike Hrvatske, koja se odnosi na lica koja se iseqavaju iz iste. Kao razloge koji su uticali na odluku za iseqavawe iz Republike Hrvatske, izvor navodi stalne sitne provokacije, koje su dovodile u pitawe li~nu bezbednost, kao i bezbednost imovine izvora, a kao povod navodi fizi~ki napad i poku{aj ubistva wegovog sina Gorana, starog 17 godina. Izvor je preko prijateqa uspeo da do|e u kontakte sa biv{om kom{inicom, koja se du`i niz godina nalazi na radu u Nema~koj i koja je kupila izvorovu ku}u. Izvor je zavr{io Vi{u {kolu unutra{wih poslova u Zagrebu, 1970. godine, i potom ceo radni vek, do penzionisawa 1990. godine, proveo rade}i u MUP-u, od ~ega polovinu vremena na rukovode}im mestima, prvo kao komandir SUP-a Daruvar, a potom na~elnik zajedni~kih slu`bi sa koga je i oti{ao u penziju. Naime, 1990. godine, i 1991. godine izvr{ena je reorganizacija u MUP-u Republike Hrvatske, koja je sprovedena po nalogu HDZ-a, radi “~i{}ewa” rukovode}eg kadra od neposlu{nih, odnosno Srba, koji su do tada bili u znatnoj meri zastupqeni u tim strukturama. Sa mesta na~elnika SUP-a Daruvar tada je smewen Loli} Ranko, a na wegovo mesto do{ao je Gatari} Ivan, koji je prethodno radio u SUP-u u Kri`evcima. Na mestu komandira nalazio se Baweglav Qubo, a zamenik komandira je bio Jare{ Zlatko. Jare{ je, po izbijawu ratnih sukoba u Hrvatskoj bio smewen, ali se kasnije “dokazao” i sada se nalazi na mestu komandira SUP-a u Grubi{inom Poqu. U drugoj polovini 1991. godine i tokom 1992. godine, u miliciju su primani ekstremni
331

pripadnici HDZ-a, koje je upu}ivalo Ministarstvo vojske Republike Hrvatske. Ova lica su imala zadatak da “dr`e na oku” stare radnike SUP-a i ujedno preduzimaju specijalne akcije prema licima srpske narodnosti. Oni su se isticali brutalno{}u i fizi~kim maltretirawem Srba, {to je u vi{e slu~ajeva rezultiralo i likvidacijama. U Daruvaru prvi ozbiqniji atak na Srbe dogodio se 29. 12. 1991. godine, kada su pripadnici ZNG-a uhapsili 34 lica srpske narodnosti radi tra`ewa razmene sa JNA sa zarobqene svoje ekstremiste. Tom prilikom bio je uhap{en i izvor. Komandant hrvatske vojske koji je vodio ovu akciju bio je \uro De~ak, general bojnik iz Virovitice. Nakon nekoliko dana provedenih u zatvoru, po nalogu De~aka upu}ena su dvojica od uhap{enih talaca prema polo`ajima JNA sa ultimativnim zahtevom za momentalno osloba|awe svih uhap{enih hrvatskih vojnika ili }e u protivnom taoci u Daruvaru biti streqani. Za ovaj zadatak odabrani su Loli} Ranko i Novakovi} Borivoj. Kako se isti u odre|enom vremenu nisu vratili, po istom zadatku su upu}eni izvor i Popara Jovo. Nakon stizawa do polo`aja JNA, oni su predali pisani ultimatum vezno za daqe postupawe sa taocima. Po{to su Loli} i Novakovi} odbili da se vrate na hrvatsku teritoriju, izvor je sa Poparom prihvatio da se vrati sa odgovorom na teritoriju pod kontrolom hrvatske strane. Nakon povratka, iste je sa~ekala patrola hrvatske vojne policije, koji su ih vezali i sproveli do prvih polo`aja nakon ~ega su dobili uputstvo da iste zajedno sa odgovorom sprovedu kod “brke”. Tada se odnos prema izvoru i Popari vidno promenio, bili su ponu|eni kafom, nakon ~ega su slu`benim yipom dovedeni kod \ure De~aka. Isti ih je pohvalio za hrabro i lojalno dr`awe i pustio ih da slobodno odu ku}i. Nakon 15 dana, u izvorovu ku}u do{la je patrola milicije zahtevaju}i od istog da po|e sa wima na informativni razgovor. Po dolasku u policijsku stanicu, izvor je zatekao Popara Jovu. Dok su ~ekali na razgovor, nai{ao je Turkovi} Stjepan, radnik SDB Bjelovar, koga je izvor odranije poznavao, jer su slu`beno sara|ivali. Isti je Popari zamerio za uspostavqawe nekih telefonskih linija licima srpske narodnosti, a potom se obratio izvoru re~ima: “^im ste sumwivi armiji interesantni ste i nama”. Kasnije je izvor saznao da se srpska strana prilikom razmene interesovala za sudbinu wega i Popare nakon povratka na hrvatsku teritoriju i tra`ili su ih u razmeni. Na te okolnosti sa istima je obavqen informativni razgovor od starne radnika SUP-a Daruvar [mit Slavka. Nakon
332

razgovora, izvor i Popara su vra}eni me|u 29 lica u zatvoru namewenih za razmenu. Prilikom razmene, koja je dugo odlagana zbog masakra Srba u Pakra~koj Poqani, izvor je izrazio `equ da ostane u Daruvaru, {to mu je i dozvoqeno i od tada do pre dva meseca nije uznemiravan od strane hrvatskih vlasti. Ta~nije, 11. 7. 1994. godine, u Daruvaru je ubijeno {est lica hrvatske narodnosti za {ta su optu`eni Srbi. Tada je podignuta hajka na lica srpske narodnosti i svakodnevno su vr{ena hap{ewa, pretresi ku}a i maltretirawa ovih lica. Izme|u ostalog, patrola milicije je do{la u ku}u izvora zahtevaju}i od istog da im iznese svoj alibi za pomenuti dan kada se desilo ubistvo, zapretiv{i mu da }e u protivnom biti uhap{en. Po{to im je izvor pokazao putnu ispravu, iz koje se nedvosmisleno videlo da se on toga dana nalazio u NR Ma|arskoj, pomenuti su odustali od daqih isle|ivawa obe}av{i da }e se nakon provere podataka vratiti. Istragu u vezi ovog ubistva je vodio Hodak Nikola, rodom sa Plitvica, ina~e radi se o tri brata, koji poti~u iz krvave usta{ke porodice. Nikolin brat Drago je bio me|u prvim ekstremistima u Daruvaru i kao takav bio je zamenik komandanta usta{kih specijalaca Maleka, koji je do{ao sa tim zadatkom iz emigracije, a koji je kasnije likvidiran. Tre}i brat, Ivica Hodak, tako|e je bio dobrovoqac u ZNG. U daqem razgovoru izvor nam je izneo da su dolaskom HDZ-a na vlast u Hrvatskoj po mestima naseqenim srpskim `ivqem formirani mesni odbori SDS-a, sa ciqem organizovawa i odbrane od nadolaze}e nacionalisti~ke euforije HDZ-a. U Daruvaru je predsednik Mesnog odbora SDS-a bio Stevo Ratkovi}, zamenik je bio ^edo Uskokovi}, a sekretar Vuki} Veqko. Ratkovi} je, kao prosvetni radnik optere}en kompleksima, bio nedorastao ovom zadatku. Uskokovi}, kao sitni kriminalac koji je iskoristio ovu situaciju i na preprodaji oru`ja, kao ratni profiter, zaradio bogatstvo, i sada se nalazi u Beogradu, dok je Vuki} bio premalo zainteresovan za ovakvo politi~ko anga`ovawe i zbog toga su na~inili niz gre{aka. Izme|u ostalog, prilikom odlaska iz Daruvara zaboravili su kompletne spiskove ~lanstva SDS-a u ku}i Vuki}a, koje su pripadnici ZNG-a nakon pretresa prona{li i odmah preduzeli drasti~ne mere prema tim licima. Zbog toga je momentalno bez posla ostalo preko 120 lica srpske narodnosti, neki od wih su zavr{ili u zatvoru, a ve}ina ostalih su bili primorani da pobegnu iz Daruvara ne stigav{i da reguli{u svoju imovinu. Dolaskom HDZ-a na vlast, u Daruvaru je na mesto predsednika Mesnog odbora HDZ-a do{ao advokat Majcen Branko, wegov zamenik
333

je bio Knapi} @eqko, biv{i direktor RO “Kamena Sira~”, a tajnik je bio [tefanovi} Tomo, zaposlen u vodoprivredi u Daruvaru. Sada se nijedan od wih ne nalazi na polo`aju. Majcen radi u op{tini Daruvar kao pravobranilac, [tefanovi} u odjelu za op{tu upravu, dok se Knapi} vratio na staro radno mesto. Od ekstremista u Daruvaru, izvor navodi jo{ slede}a lica: – Ament @eqko, sada{wi potpredsednik Mesnog odbora HDZ-a, ina~e obave{tajni oficir hrvatske vojske. – Farka{ Miroslav, biv{i direktor specijalne {kole, a sada potpredsednik op{tine Daruvar. Za vreme ratnih sukoba isticao se ekstremnim postupawem prema licima srpske narodnosti. – Jurjevi} Nikola, bio zapovednik daruvarske brigade hrvatske vojske. – Fazli}, komandant domobranskih jedinica hrvatske vojske, ina~e biv{i komandant {taba TO. – ^astek Josip, Galini} Josip, Peter Mirko i Jeli} Zlatko, pripadnici obave{tajnog odeqewa hrvatske vojske u Daruvaru. – Guberini} Miroslav, koji je nekad radio u Sekretarijatu NO, sada ~asnik hrvatske vojske. – Mio~ Vinko, {ef pobo~nog krila domobranskih jedinica iz Daruvara. – Filipovi} Milan, radio u [tabu NO, a izbijawem ratnih sukoba bio organizator i ustrojiteq mesnih {tabova domobranskih jedinica, dok se sada nalazi na polo`aju visokog ~asnika hrvatske vojske. Kad je u pitawu ustrojstvo hrvatske vojske, izvor napomiwe da postoje redovne operativno-takti~ke i gardijske jedinice kao profesionalna vojska, potom domobranske jedinice, koje dr`e punktove po mestima i vr{e redovne kontrole i koje su pod platom, i dobrovoqa~ke jedinice namewene za izvr{avawe posebnih ratnih zadataka koje se upu}uju na ratom obuhva}eno podru~je. U wih se ukqu~uju ekstremisti i strani pla}enici uz nov~anu nadoknadu od 300 DEM za vojnika. U ove jedinice je bio ukqu~en i izvorov kom{ija Fotek Miroslav, kao artiqerac, sa kojim je izvor imao ~estih verbalnih duela. Kad je u pitawu sada{wa bezbednosna situacija u Hrvatskoj, izvor napomiwe da su Hercegovci preuzeli u potpunosti sve rukovode}e polo`aje u vlasti, po~ev od `upanijskih pa do ministarskih. Ina~e, hercegova~ki klan je izuzetno povezan i kompaktan i ne dozvoqavaju pristup drugim kadrovima. Oni dr`e i predsednika Frawu Tu|mana finansijskim ustupcima, s obzirom da su dozvolili da
334

porodica Tu|man bude finansijski najbogatija u Hrvatskoj i jedna od imu}nijih evropskih porodica. Tako je mla|i Tu|manov sin Mato vlasnik deoni~arskog dru{tva, koje je prvobitno osnovao HDZ radi uvoza oru`ja u Hrvatsku, a sada ovo preduze}e dr`i monopol spoqne trgovine Hrvatske gde se slivaju ogromna devizna sredstva. Stariji Tu|manov sin Miroslav, promovisan je u generala i na~elnik je hrvatske obave{tajne slu`be. Tu|manova k}erka Nevenka je vlasnik lanca fri-{opova i specijalnih prodavnica pod okriqem dr`avnih organa, koja dr`i monopol u ovoj oblasti. Tu|manov unuk je vlasnik uvozno-izvozne firme za transfer visoke kompjuterske tehnologije, dok se pod Tu|manovom neposrednom kontrolom nalazi fond “Zrinski Frankopan” u koji se slivaju dobrovoqni prilozi iz inostranstva. Poku{aj razbijawa HDZ-a, koje su izveli Manoli}, Mesi} i Degolicija je u stvari bio poku{aj suprotstavqawa hercegova~koj liniji u vlasti koji o~ito nije dao `eqene rezultate, s obzirom da se Tu|man priklonio Hercegovcima. U sada{wem trenutku, hrvatska vlast se suo~ava sa izazovom vojnog intervenisawa u tzv. UNP-a zonama, odnosno srpskim krajinama, zbog ~ega trpi ogroman pritisak javnosti, a da u vezi toga o~ito nema dovoqnu me|unarodnu podr{ku i vojno nije spremna za takvu intervenciju. 3. – \uro De~ak – general bojnik hrvatske vojske iz Virovitice. – Turkovi} Stjepan – radnik ureda za za{titu Ustavnog poretka Republike Hrvatske iz Daruvara. – Holdak Nikola – radnik MUP-a Republike Hrvatske iz Daruvara. – Ament @eqko – obave{tajni oficir hrvatske vojske iz Daruvara. – Jurjevi} Nikola – zapovednik daruvarske brigade hrvatske vojske. – Filipovi} Milan – ~asnik hrvatske vojske. – Futak Miroslav – pripadnik specijalnih dobrovoqa~kih jedinica hrvatske vojske. 4. Sa izvorom je dogovoreno da nakon provere navedenih podataka po potrebi obavimo ponovni razgovor, u ciqu produbqavawa dobijenih podataka i prikupqawa novih bezbednosno interesantnih saznawa.
335

5. Treba napomenuti da je izvor, kao dugogodi{wi radnik SUP-a Daruvar, sa prilikama neposredno pre i za vreme ratnih sukoba na podru~ju Daruvara upoznat. U toku razgovora pru`io je punu samoinicijativnost u oceni bezbednosnih prilika na ovom podru~ju. Izvr{i}emo potrebna proveravawa dobijenih podataka i po potrebi sa izvorom obaviti novi razgovor na navedene okolnosti. Ra|eno u 4 primerka. Dostavqeno: 2 h MUP R. Srbije – Resoru DB – I­uprava 1 h u dosije OI “Pako” 1 h op. radniku. Operativni radnik, Miroslav Bo`i}

MDLXXIX
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova RDB – II uprava Na~elniku F. Simatovi}u Beograd Predmet: Dobroslav Paraga U vezi sa zahtevom Gli{i} Ilije, predsednika Srpskog nacionalnog saveza Australije, upu}enog MIP RSK u Beogradu, povodom zahteva Paraga Dobroslava za dobijawe australijske vize, dostavqamo vam slede}e saznawe za Paragu: Paraga Dobroslav, ro|en 9. 12. 1960. godine u SO Maksimir, Zagreb, jo{ kao student prava u Zagrebu 1980. godine, zapo~eo je neprijateqsku delatnost protiv SFRJ u smislu kaqawa wenog ugleda u svetu predstavqaju}i je kao “staqinisti~ku” zemqu. Pored ovog opozicionog politi~kog delovawa, Paraga ve} tada stupa u vezu sa teroristi~kim organizacijama usta{ke emigracije, kao {to su “Hrvatske oru`ane snage” (HOS) vojni deo “Hrvatskog oslobodila~kog pokreta” (HOP) na ~elu sa Se~en Vladimirom, oficirom kvislin{ke dr`ave Hrvatske iz Drugog svetskog rata, koju je stvorio Tre}i Rajh na ~elu sa Antom Paveli}em i “Hrvatskim dr`avotvornim pokretom” (HDP) na ~elu sa [tedul Nikolom, ~iji su pripadnici izveli vi{e teroristi~kih akcija na podru~ju
336

tada{we SFRJ, [vedske, SAD i Nema~ke, kojom prilikom je izgubilo `ivot vi{e lica. Za svoju aktivnost Paraga je 1981. godine bio pravosna`no osu|en od strane Vrhovnog suda SR Hrvatske na 5 godina zatvora od ~ega je izdr`ao 4 godine. Tokom izdr`avawa kazne i nakon izlaska na slobodu, Paraga ne prestaje sa antidr`avnom aktivno{}u zagovaraju}i radikalne teroristi~ke oblike borbe protiv tada{we vi{enacionalne dr`ave SFRJ, uz raspirivawe me|unacionalne mr`we uglavnom uperene protiv Srba i drugih naroda. Pred izbijawe ratnih sukoba u biv{oj SFRJ, u vreme kada jo{ postoji celovita federalna dr`ava, Paraga zajedno sa poznatim teroristom Bari{i} Mirom (ubica ambasadora SFRJ Vladimira Rolovi}a u Stokholmu 1971. godine) organizuje kampove za obuku paravojnih formacija u Hrvatskoj, koje su tokom rata na podru~ju Republike Hrvatske po~inile najte`e zlo~ine prema srpskom `ivqu. Pripadnici ovih formacija, pod nazivom Hrvatske oru`ane snage (HOS), koji je preuzet iz Drugog svetskog rata i tada{we NDH, izvr{ili su tokom marta 1991-1993. godine, ubijawe zarobqenih Srba `ena i dece na posebno bezobziran i svirep na~in. Paragina stranka, Hrvatska stranka prava (HSP), posebno wen vojni deo HOS i daqe praktikuje najte`e oblike progona i etni~kog ~i{}ewa srpskog `ivqa sa prostora sada{we Republike Hrvatske koju je me|unarodna zajednica priznala. Da HSP na ~elu sa Paragom po~iva na usta{koj ideologiji i platformi delovawa ilustruju i primeri, {to je HSP za rukovodioce svojih informativnih ureda u Kanadi i Australiji postavila potomke ratnih zlo~inaca iz Drugog svetskog rata Ante Paveli}a i Fabijana Lovokovi}a. Tako informativni ured u Kanadi vodi unuka Ante Paveli}a P{eni~nik – [eridan Ivana, a u Australiji, k}erka Lovokovi} Fabijana Vesna. Na~elnik III uprave, Milosav Viloti}

MDLXXX
Centar RDB U`ice III 79 043 Dana 30. 8. 1994. godine
337

Slu`bena bele{ka radnika RDB
Izve{taj o primeni ad­hoc­PS-a nad Milanovi} Dafinom – hotel “^igota”, Zlatibor Na osnovu odobrewa na~elnika CRDB U`ice, str. pov. br. 1441, od 10. 8. 1994. godine, nad Milanovi} Dafinom, vlasnicom “Dafiment banke” u Beogradu, a shodno nalogu III uprave RDB MUP-a RS (depe{a br. 2357 od 10. 8. 1994. godine) primewena je mera ad­hoc PS u trajawu od 11. 8 – 26. 8. 1994. godine u rezidenciji hotela “^igota” (spojeni apartmani 324 i 326) na Zlatiboru. Sve vreme boravka, imenovana je operativno pokrivana od strane CRDB U`ice. Kao weni gosti u istom hotelu boravili su: Pavlovi} An|a, izvr{ni direktor “Dafiment banke” iz Beograda, sa mu`em Pavlovi} Milanom, a koristili su sobu 320 istog hotela. Uz Dafinu Milanovi}, kao li~no obezbe|ewe, sve vreme bili su Er~i} Goran i Baki} Neboj{a u sobi 318 i Jankovi} Milan, koji je boravio u rezidenciji sa Milanovi} Dafinom. Na Zlatibor, Dafina je sa obezbe|ewem do{la vozilima “pe`o 306”, registarske oznake 30-E-115, “mercedes” kupe, registarske oznake BG 700-500 i “mercedes”, registarske oznake 44-E-104. U toku boravka, Dafina je zlatiborski hotel “^igotu” napustila 14. 8. ove godine u 10 ~asova, zajedno sa svojim “telohraniteqiem”, Er~i} Goranom, navode}i kao razlog hitan boravak u Beogradu, radi razgovora sa predstavnicima grada Beograda, Vlade Republike Srbije i rukovodiocima MUP-a Republike Srbije u Beogradu. U Beogradu je ostala do 18. 8. kada se vratila na Zlatibor (o navedenom je blagovremeno telefonom obave{ten centar RDB Beograda – pr. operativnog radnika). Na Zlatiboru, u restoranu hotela “^igota”, Dafina Milanovi} je 23. 8. ove godine, u vremenu od 10-10,30 ~asova, ostvarila bezbednosno interesantan kontakt sa Radowi} Bo{kom, zvanim Bole iz U`ica i Slavkom Stefanovi}em, navodno li~nim a|utantom dr Radovana Karayi}a, predsednika Republike Srpske. Razgovor su vodili utroje i nije nam poznat predmet istog (o istom ste obave{teni na{om depe{om br. 1530 od 23. 8. ove godine). U dane boravka Dafine Milanovi} na Zlatiboru, istu je u dva navrata posetila izvr{na direktorka “Dafiment banke” iz Beograda, @ivkovi} Branka i izvesni Rade (prezime nepoznato) i Rajh Slobodan, tako|e predstavqen kao izvr{ni direktor navedene banke. Na Zlatiboru su se zadr`avali do jedan dan sa no}ewem. Predzadwi dan boravka (25. 8) do{la je Dafinina }erka Olivera sa suprugom
338

Goranom u pratwi telohraniteqa Slavoquba Novakovi}a, sa Kipra. Isti su se vratili sutradan u Beograd uz napomenu da }e od srede (31. 8. 1994) do}i na Zlatibor i da }e boraviti 7 dana na odmoru. Dana 26. 8. 1994, oko 11,30, Dafina Milanovi} je napustila Zlatibor, zajedno sa svojim gostima i li~nim obezbe|ewem, a gore navedenim vozilima (o ~emu je blagovremeno telefonom upoznat Centar RDB Beograd, radi wenog operativnog prihvatawa). Pisano u 2 primerka Dostavqeno: 1 h RDB MUP RS – III 1 h ovom centru Operativni radnik, Radenko Novakovi}

MDLXXXI
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Beograd, 30. 8. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
Dana 29. 8. 1994. godine, susreo sam Branka Marjanovi}a (Benkovac) potpredsednik SDS-a svih srpskih zemaqa (Karayi}evci). U razgovoru, Marjanovi} je istakao da je, kao ~lan Glavnog odbora SDS-a, prisustvovao nedavno odr`anom mitingu u Bawaluci. Tom prilikom sa wim su razgovarali Radovan Karayi} i Mom~ilo Kraji{nik, interesuju}i se za genezu osnivawa SDS-a u Bosanskoj Krajini (septembar 1990) i grupu osniva~a – Vojislav Kupre{anin, Vojislav Br|anin, Radoslav Vuki} – koji su bliski sa Milanom Babi}em. Babi} i wegova stranka – SDS Krajine – nisu dali podr{ku ujediwewu RSK i RS u parlamentu Republike Srpske Krajine. Tokom nedavnog boravka Karayi}a i Kraji{nika u Kninu, SDS svih srpskih zemaqa organizovao je tribinu u mestu Kistawe, na kojoj je Kraji{nik govorio o potrebi ujediwewa. Kistawe je, kao sedi{te Bukovice, jo{ od 1990. godine upori{te Milana Babi}a. U parlamentu RSK, SDS svih srpskih zemaqa ima 24 poslanika i tre}a je stranka po broju mandata. Od nekada{weg rukovodstva SDS-a u vreme profesora Ra{kovi}a u sada{wem rukovodstvu SDS339

a svih srpskih zemaqa su ~lanovi Glavnog odbora – Branko Marjanovi}, Radoslav Tawga, Mile Paspaq. Marjanovi} je, tokom razgovora istakao da je Milan Marti} potpuno blokiran u radu od strane lica bliskih Borislavu Mikeli}u. Posebno je naglasio da se sprema da razgovara sa Marti}em oko novonastale situacije. Isti~e da je pro{le sedmice (pre referenduma) bio na sastanku glavnog odbora SDS-a na Palama i da je od Velibora Ostoji}a ~uo da je “Marti} predvi|en za otpis, te da }e biti zamewen sa Mikeli}em”! Napomena: Branko Marjanovi} je blizak sa Dobricom ]osi}em i Dragoqubom Mi}unovi}em jo{ od pre rata (1990. godine). Ceo radni vek (32 godine) proveo je u “Radio Zadru”. Rat 1990. godine zatekao ga je na funkciji urednika programa. U~estvovao u osnivawu SDS-a 1990. godine. Bio potpredsednik stranke. U sukobu Ra{kovi} – Babi} dao podr{ku Ra{kovi}u. Jedan od osniva~a “Srpske op{tine Zadar”, zalagao se, 1991. godine, za formirawe “Zadarskog odreda” od Srba – stanovnika Zadra. U prijateqskim odnosima sa Radomirom Smiqani}em (SDS za Srbiju). U Beogradu }e boraviti do kraja sedmice, a potom se vra}a u Benkovac. Kucano u dva primerka. Dostavqeno: – na~elniku uprave – operativnom radniku Operativni radnik, Du{an Orlovi}

MDLXXXII
Centar RDB Ni{ Ekstremizam 73-019 1. 9. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
Stojanovi} Petronije, zvani Zorkin, OO po ekstremizmu kod CRDB Ni{, zakazao je sastanak najeminentnijih pripadnika “Rav340

nogorskog porketa” koji }e se sadr`ati u prostorijama PP “TS”, vlasni{tvo Tomi} Sini{e iz sela Dragocvet, op{tina Jagodina, sa po~etkom u 10 ~asova. Navedeni sastanak ima pripremni karakter i predstavqa uvodnu fazu uo~i sednice Glavnog odbora, koja }e se odr`ati u Beogradu u prvoj polovini septembra meseca o.g. Ina~e, Stojanovi} je do detaqa razradio tok i pojedinosti dnevnog reda (o ~emu je informisano na{om Slu`benom bele{kom sp. br. 2782 od 12. 8. 1994. godine) isplanirav{i, pri tom, formirawe raznih odbora i tela, a tretira}e se i pitawe raskola u samom vrhu pokreta. Skupu }e prisustvovati oko tridesetak ~lanova “Ravnogorskog pokreta”, tj. iz svakog Okru`nog odbora predsednik, potpredsednik i jedan delegat. Na sastanak je pozvao: Govedarovi} Predraga, zvanog Pega, Milo{evi} Radomira, zvanog ^eda, \uri} Antonija, Todorovi} Dragoja, svi iz Beograda, Jovanovi} Dragana iz Kru{evca, ]irovi} Slobodana iz Kragujevca, Cileta N. iz Qiga i Radosavqevi} Vladana iz Vaqeva, koga je zadu`io da pozove predstavnike iz [apca, ^a~ka, Loznice, Lazarevca i U`ica. Iz Ni{a sastanku }e, pored Stojanovi}a, prisustvovati Veqkovi} Rodoqub, zvani Ro|a, Mladenovi} Radomir, zvani ^aruga i Aran|elovi} Dragoslav, zvani Beli. Prema najnovijim operativnim saznawima, Govedarovi} Predrag, zvani Pega, iz Beograda izrazio je nezadovoqstvo najavom prisustva odre|enih lica, pre svega sa podru~ja Beograda, a u prvom redu prisustvom Antonija \uri}a i Milo{evi} Radomira, zbog wihove opstrukcije u dosada{wem radu RP. Smatra da sastanku treba da prisustvuju predstavnici okru`nih odbora koji su nezadovoqni dosada{wim radom Glavnog odbora na ~elu sa Radomirom Milo{evi}em. Ocewuje da sastanak ima privatni karakter i da odstupa od ranije postignutih dogovora, kada je precizirano da je potrebno da se svi odbori suprotstave rukovodstvu RP. U tom ciqu, kontaktirao je neke od pozvanih ~lanova (Radosavqevi} Vladana, Jovanovi} Dragana) radi dobijawa li~ne podr{ke, odnosno bojkota zakazanog sastanka. Ovakav stav Govedarovi} je zauzeo, pre svega, zbog li~nog sukoba sa \uri} Antonijem i Milo{evi} Radomirom, kao i zbog sve izra`enijih liderskih ambicija. Povodom ovakvog razvoja doga|aja, Stojanovi} je pod pritiskom Govedarovi}a odlu~io da otka`e pozi341

ve \uri}u i Milo{evi}u, a sve u pravcu o~uvawa jedinstva pokreta i smewivawa R. Milo{evi}a. Dobijeni podaci ukazuju da je evidentan raskol u vrhu RP i da je Stojanovi} imao ulogu i nameru da na zakazanom sastanku pomiri suprotstavqene strane. Me|utim, pod uticajem Govedarovi}a, odstupio je od ranije zami{qene ideje i odlu~io da se odr`i stanak predstavnika Okru`nih odbora bez prisustva navedenih lica iz Beograda. U narednom periodu, primenom raspolo`ivih mera i radwi RDB, sagledava}e se delatnost Stojanovi}a, pre svega u vezi odr`avawa najavqenog sastanka i sednice GO, kao i wegovo daqe anga`ovawe na planu formirawa, ja~awa i delovawa “Ravnogorskog pokreta”. Kucano u 3 primerka 1 prim. RDB MUP RS – I uprava 1 prim. RDB MUP RS – V uprava 1 prim. Centar RDB Ni{ – OO P. Stojanovi} Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina: Saglasan, pomo}nik na~elnika Krasomir Risti} Operativni radnik, Qubi{a Milosavqevi}

MDLXXXIII
Ministarstvo unutra{wih poslova RS – Resor dr`avne bezbednosti – V uprava – Beograd U prilogu akta dostavqamo Slu`benu bele{ku o informativnom razgovoru sa podacima koji se odnose na aktivnost hrvatskih i srpskih ekstremista na podru~ju ^apqine. Na~elnik Centra resora DB, Miroqub Vukadinovi} Centar resora DB III – uprava – hrvatski ekstremizam 5-072 5. 9. 1994. godine Kraqevo

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Zurovac Bo{ko, ro|en 2. 8. 1936. godine u selu Grabovina, op{tina ^apqina, od oca Jove i majke \ur|e, Jugosloven, penzioner, izbe342

glica, sa stanom u Kru{evcu ulica Kara|or|eva broj 7, naseqe Bagdala III. Razgovor obavqen na inicijativu izvora dana 29. 8. 1994. godine, u vremenu od 9 do 10 ~asova, u prostorijama RDB u Kru{evcu. Sa izvorom je ranije kontaktirano. Izvor nepouzdan – podaci neprovereni. II Podaci se odnose na delovawe hrvatskih ekstremista na teritoriji op{tine ^apqina. U Razgovoru sa izvorom, isti nam je izneo podatak da je Pavlovi} Slavo, vlasnik kafi}a i privatne mesare u ^apqini, prvi opalio projektil iz topa, na kasarnu “Miro Popara” u ^apqini. Nakon toga, Slavo je postao i komandant jedne jedinice. Ina~e, u predratnom periodu Slavo je bio jedna od veza za dopremawe oru`ja iz Nema~ke, gde je bio na privremenom radu i bavio se drugim sumwivim poslovima za potrebe hrvatskih ekstremista. Izvor je ukazao na zlo~ina~ko delo Jaki{a Pi{e iz ^apqine, koji je hladnokrvno ubio Elezovi} Nevenku, tako {to je na wen prozor bacao kamen~i}e, a kad se ona pojavila rafalom iz automatske pu{ke li{io je `ivota. Zbog toga {to je Srbin, izvor je privo|en i saslu{avan u ~apqinski zatvor, ~iji je upravnik Previ{i} Boko, nekada{wi konobar. Pre nego {to je odveden na saslu{awe u ^apqinu, Zurovac je bio priveden u zatvor u selo Grabovina, op{tina ^apqina, sme{ten u nekada{wem vojnom objektu. Zapovednik tog zatvora bio je Ivankovi} N., koji je ujedno obavqao i funkciju komandanta vojne policije. Govore}i o licima srpske nacionalnosti koja su pristupila oru`anim vojnim snagama Hrvatske, izvor je ukazao na slede}a lica: – Zurovac Mile, od oca Bogosava, radnik UNIS-a, pripadnik je HVO-a; – Zurovac Risto, od oca Dimitrija, po zanimawu trgovac, pripadnik je HVO-a; – Zurovac Du{an, od oca Dimitrija, po zanimawu varioc, pripadnik je HVO-a; – Zurovac Nenad, zvani Ke{o, pripadnik HVO-a. Sva pomenuta lica su iz sela Grabovina, op{tina ^apqina, gde su i stalno nastawena. III – Pavlovi} Slavo, star 36 godina, visok 173 cm, crn, kratko pod{i{an, vlasnik kafi}a i mesare u ^apqini, bio na privremenom radu u Nema~koj;
343

– Jaki{a Pipa, star 30 godina, krupan, }elav, plav, `iveo u ^apqini u ulici Oslobo|ewa; – Previ{i} Boko, star 42-43 godine, visok 170 cm, pun ogrebotina po licu, sa zelenim o~ima, nekada bio konobar, sada upravnik zatvora u ^apqini; – Ivankovi} N. star 35 godina, plav, ni`eg rasta, upravnik zatvora u selu Grabovina kod ^apqine i komandant vojne policije u istoimenom selu; – Zurovac Mile, od oca Bogosava, star 37 godina, krupan, plav, studirao pravni fakultet, radio u UNIS-u; – Zurovac Risto, od oca Dimitrija, star 40 godina, trgovac iz Grabovine kod ^apqine; – Zurovac Du{an, od oca Dimitrija, star 42 godine, varioc u preduze}u “Kablovi”, `ivi u Grabovini kod ^apqine; – Zurovac Nenad, zvani Ke{o, star 33 godine, zanatlija u preduze}u “Dalekovodi”, `ivi u Grabovini, op{tina ^apqina. IV Osim obavqenog razgovora sa izvorom druge mere i radwe nisu preduzimane. V Izvor je instruisan da u razgovoru sa svojim ro|acima i prijateqima produbi saznawa i do|e do novih u vezi aktivnosti pojedinih hrvatskih ekstremista. Tako|e, dat mu je zadatak da prikupi nova saznawa o licima srpske nacionalnosti koja su pripadnici HVO, o wihovoj eventualno zlo~ina~koj i drugoj aktivnosti. Mi{qewa smo da sve podatke iz bele{ke treba ustupiti organima bezbednosti Republike Srpske, radi daqeg kori{}ewa. Kucano u 4 primerka 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 2 h ovom Centru Operativni radnik Jovan Jovanovi}

MDLXXXIV
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
344

Br. Beograd, 9. 9. 1994. godine

Informacija o kontaktu Milana Marti}a i Vojislava [e{eqa
Pre dve sedmice, predsednika RSK Milan Marti} je iz Zvornika, gde je imao susret sa rukovodstvom RS – Karayi}em i Koqevi}em, zamolio Vojislava [e{eqa da se susretnu. Na predlog [e{eqa, susret je organizovan u Loznici, u ku}i Novaka Simi}a – poslanika Savezne skup{tine (radikala) kojem je [e{eq kum. Pri susretu, Marti} je od [e{eqa tra`io podr{ku u ru{ewu Borislava Mikeli}a – predsednika Vlade RSK. [e{eq mu je obe}ao podr{ku. Napomena: Izvor informacije je prisustvovao susretu. Dostavqeno: – na~elniku uprave – op. radniku Operativni radnik, Du{an Orlovi}

MDLXXXV
MUP Srbije RSDB V uprava Centar za mikrofilm 17. 9. 1994. godine Fond PD1 Dokument, evidencioni broj: 9473244 Po~etna pozicija: 01619A12 Krajwa pozicija: 01619V03 Delovodni broj dokumenta: 51390 Broj snimaka: 4 Centar RDB Ni{ Ekstremizam 73 027 17. 9.1994. godina

Izve{taj o rezultatima primene OTM PS
Na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije broj 129/94 od 2. 4. 1994. godine kojom se nala`e OTM PS u prosto345

rijama Ratnog {taba S^P-a, koje koristi Vaki} Branislav, OO kod CRDB Ni{ po ekstremizmu, u periodu od 12. 9. 1994. do 16. 9. 1994. godine dobijena su slede}a bezbednosno interesantna saznawa. Dana 12. 9. 1994. godine, nakon objavqivawa teksta u dnevnom listu “Borba” u kojem Vaki} u intervjuu datom novinariki Zorici Miladinovi} iz Ni{a, napada MUP Republike Srbije i organe vlasti, Vaki}a je telefonom zvao Vojislav [e{eq, ali je on izbegavao kontakt sa wim, pla{e}i se wegove reakcije povodom tog teksta. Me|utim, 14. 9. 1994. godine, u telefonskom razgovoru [e{eq je pohvalio Vaki}a za wegov intervju listu “Borba”, re~ima juri{ na organe vlasti”. Tom prilikom [e{eq je Vaki}u dozvolio da takav intervju da i televiziji “Studio B” iz Beograda. U istom razgovoru [e{eq je Vaki}u rekao da je tog dana u prostorijama SRS imao kontakt i razgovor sa {panskim diplomatom. Prema ranijem dogovoru, sa novinarkom Zoricom Miladinovi} a na zahtev televizije “Studija B” zbog interesovawa i animirawa javnosti koje je tekst objavqen u “Borbi” imao, Vaki} je, dana 15. 9. 1994. godine, u prostorijama Ratnog {taba S^P u Ni{u, pomenutoj novinarki pred TV ekipom “Studio B” dao slede}i intervju u trajawu od 6 minuta: • Imate li dokaza da ste zajedno sa MUP-om Srbije, uz pomo} srpskih vlasti odlazili na rati{ta? – Kako da ne, na skelanskom rati{tu mi smo, sara|ivali sa MUP-om Srbije, ta~nije sa specijalnim snagama MUP-a Srbije. Imali smo obu~ni centar na Tari, to jest MUP Srbija je imao i zajedno sa wima dejstvovali smo na teritoriji Republike Srpske. Vi{e od 400 qudi prodefilovalo je zadwih mesec dana zajedno sa specijalnim snagama. Na po~etku na{ih dejstava mi smo bili pod stare{instvom TO skelana, kasnije bili smo pod MUP-om, mi smo ih zadu`ivali naoru`awe kod MUP-a Srbije. Ja imam kod sebe dokaz da smo zadu`ivali i naoru`awe i opremu za ratna dejstva u Srpskoj Republici. Kasnije, na razadu`ewu ja sam predao vi{e minobaca~a koje sam zarobio ispred Srebrenice MUP-u Srbije. Kao ratni plen, ja sam zna~i predavao to zarobqeno naoru`awe kao i naoru`awe koje sam zadu`io kod MUP-a Srbije. • Jeste li sara|ivali sa VJ? – Tako|e, jo{ u po~etku ratnih dejstava mi smo sara|ivali sa vojkom, prvo JNA jo{ u Slavoniji, posle sa JA, ta~nija u zapadnoj Slavoniji, gde je bio glavnokomanduju}i general Nikola Uzelac. Kasnije na vukovarskom rati{tu gde smo imali 450 boraca, {to oni i danas negiraju.
346

• Jeste li se obu~avali u nekim vojnim kasarnama? – Obu~avali smo se na “Bubaw potoku” u Beogradu i kasarni “4. juli” u Beogradu. Vi{e hiqada dobrovoqaca i ~etnika je za vi{e od 6 meseci bilo {to obu~avano, naoru`ano, pod uniformama i prebacivano na ratna podru~ja. • Tvrdite da vas sada pripadnici MUP-a, sa kojima ste zajedno ratovali, progawaju? – Pa nave{}u primere pozivawa na informativne razgovore, omalova`avawe na{ih dobrovoqaca, maltretirawe i otpu{tawe sa posla. Nave{}u primer op{tine @itora|a gde je grupa dobrovoqaca hap{ena, zatim obijawe na{ih prostorija u Ni{u vi{e puta, gde je jednom ba~ena bomba. Ja sam intervenisao, tra`io od na~elnika SUP-a da se utvrdi ~iweni~no stawe, da se ka`e ko je ali ni do danas nisam dobio izve{taj. Tako|e, jedan na{ dobrovoqac je maltretiran, tu~en, koji je kasnije izvr{io samoubistvo, Mitrovi} Slavi{a. Posle sahrane objavqena je vest da je samoubistvo izvr{io u alkoholisanom stawu i da je kod wega prona|ena ve}a koli~ina oru`ja, {to nije ta~no. Da li vi vidite kako se vlast odnosi prema nama, prema srpskim patriotama, koji su se borili i bori}e se i pomagati srpski narod i daqe, i mi ne}emo da obustavimo slawe dobrovoqaca, jer na{em narodu je potrebna pomo} kako u RS tako i RSK. • Mislite li da bi ipak na kraju svega neki dobrovoqci mogli da budu progla{eni za ratne zlo~ince? – Znate {ta, ako bi neko morao da bude ratni zlo~inac, to bi morao da bude gospodin Milo{evi}, jer je on kazao da se mi borimo zajedno sa vojskom, da nismo nikakva paravojska, niti }emo to biti, zna~i glavni krivac za to bi}e Slobodan Milo{evi} i ova vlast. • Da li vi li~no trpite neke posledice od policije ili vlasti? – Kako da ne, nave{}u primer u pro{loj godini gde je kod mene u stan, kao poslanika, upadala policija bez naloga za pretres. Poslani~ki imunitet nije wima bio va`an. Kad tako rade sa poslanikom, kako tek rade sa ostalim dobrovoqcima. Protiv mene je podignuta optu`nica u Prokupqu da sam, navodno, doneo oru`je sa rati{ta, u pro{loj godini, a ja sam tada bio poslanik, a to ne stoji. Ja }u da iza|em sa dokazima, najverovatnije da pripremaju da mi oduzmu poslani~ki imunitet na narednom zasedawu Narodne skup{tine, po~etkom oktobra. • Vi zna~i tvrdite da je to montirani proces. – Da, montirani proces. Ja imam dokaze, neka izvole, neka podignu optu`nicu a ja }u da iza|em na su|ewe, to }e biti jedna lakrdija od su|ewa, montirani proces, ja }u da iznesem dokumentaciju i vide}emo ko je u pravu.
347

Nakon toga, Vaki} je TV ekipi prezentirao dokumentaciju o zadu`ewu i razdu`ewu naoru`awa na rati{tu kao i dokumentaciju kojom MUP RS odobrava izno{ewe ratnog plana iz Bajine Ba{te. Preko saradnika (ne~itko) dobijeni su podaci koji ukazuju da je Zorica Miladinovi} novinarka dopisni{tva “Borba” iz Ni{, dobila podr{ku iz Beograda i instrui{e da nastavi i produbquje dobijene podatke iz intervjua sa Branislavom Vaki}em , {to se i potvrdilo dolaskom ekipe TV “Studio B”. Daqim operativnim anga`ovawem i procewivawem postoje}ih pozicija radi}e sa (ne~itko) postoje}e dokumentacije kojom raspola`e Vaki} Branislav. Kucano u 3 primerka: 1 prim. RDB MUP RS – III uprava 1 prim. RDB MUP RS – V uprava 1 prim. CRDB Ni{ Operativni radnik, Pavi} Bojan

MDLXXXVI
Centar RDB Smederevo II uprava – Hrvatska 6-041 6. 10. 1994. godine OI “Pako”

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Jerko Markota iz Smederevske Palanke. Razgovor obavqen 4. ovog meseca u Smederevskoj Palanci, na inicijativu operativnog radnika. Izvor se povremeno koristi na poslovima RDB. Izvor delimi~no proveren, podaci neprovereni. II O ovome se pi{e prvi put. Podaci se odnose na situaciju u Republici Hrvatskoj. U razgovoru sa operativnim radnikom, Markota je rekao da je sa suprugom i dvoje maloletne dece, posle ~etiri godine, prvi put otputovao u posetu svojim roditeqima koji `ive u selu Rgotina kod Plo~a u Republici Hrvatskoj. Sva potrebna obave{tewa o uslovi348

ma i mogu}nostima za ulazak u Hrvatsku dobio je u telefonskom kontaktu sa slu`benikom Biroa Republike Hrvatske u Beogradu, koji je tom prilikom, po Marktotinim re~ima, bio veoma nequbazan prema wemu. U svoje rodno mesto Markota je putovao sopstvenim kolima i u toku puta nije imao bilo kakvih problema, niti je bio provociran zbog registarskih tablica iz SRJ. Po wegovim re~ima, prilikom ulaska na teritoriju ove biv{e jugoslovenske republike, morao je da da ta~ne podatke gde putuje, kao i razloge zbog kojih to ~ini i na samom grani~nom prelazu je dobio potvrdu koja mu je omogu}avala tromese~ni boravak na teritoriji Republike Hrvatske. U vezi sa tim, rekao je da on ima domovnicu Republike Hrvatske, a da je wegovoj supruzi bio dovoqan izvod iz mati~ne kwige ven~anih, na osnovu ~ega joj je odobren ulazak i boravak na teritoriji pomenute republike. O svom boravku u Rgotini rekao je, da je ve}inu vremena proveo u roditeqskoj ku}i i da je izbegavao da obilazi okolna mesta, boje}i se mogu}ih provokacija i neprijatnosti. U Plo~e je odlazio iskqu~ivo sa svojim bratom, Markota Viktorom, koji je zaposlen kao policajac u Ispostavi MUP-a u Plo~ama, tako da mu je to omogu}avalo nesmetano kretawe. Po wegovim re~ima, u razgovoru sa Viktorom saznao je da su u Ispostavi MUP-a izvr{ene velike kadrovske promene u odnosu na period pre rata. Naime, promewen je ~itav rukovode}i sastav, tako {to su dovedeni qudi odani HDZ i Frawu Tu|manu, i to mahom Hercegovci koji su i najdosledniji u sprovo|ewu politike hrvatskog predsednika. Tako je za na~elnika ispostave postavqen izvesni Hercegovac Rezo, koji je u Plo~e do{ao iz Hercegovine i koji, do ove funkcije, nikada nije radio u policiji. Ina~e, po re~ima Markote, uloga policije u sprovo|ewu politike Frawe Tu|mana je dominantna u Plo~ama i oni dr`e sve pod svojom kontrolom. Pored policije, i na svim drugim vitalnim mestima u op{tini postavqene su tvrdokorne pristalice i ~lanovi HDZ – Hercegovci, koji ~vrsto dr`e svu vlast u svojim rukama nedozvoqavaju}i bilo kakve poku{aje da se ugrozi pozicija aktuelnog hrvatskog predsednika. U vezi sa tim, Markota je rekao da je saznao da je popularnost Frawe Tu|mana na tom prostoru izuzetno mala, da on me|u narodom sve vi{e gubi pozicije i popularnost i da narasta nezadovoqstvo zbog ukupne politike koju vodi, ali da jo{ uvek to nezadovoqstvo niko ne sme javno da manifestuje iz straha od, wemu odanih, policije i ekstremnih Hercegovaca koji dr`e vlast u ovom gradu. Nasuprot tome, u ovom delu Hrvatske naglo raste popularnost Dra`ena Budi{e i u slu~aju novih izbora sigurno bi tu odneo ubedqivu pobedu nad Tu|manom.
349

U vezi sa policijskim snagama, Markota je rekao da je ostao i jedan broj policajaca i inspektora iz predratnog perioda, i to onih koji su se dokazali svojom odano{}u prema aktuelnom rukovodstvu Hrvatske i to Denis Bubi~i} i dva inspektora srpske nacionalnosti, Mihajlovi} i Babi}. Po wegovim re~ima, Mihajlovi}eva }erka `ivi i radi u Beogradu. [to se ti~e wegovog brata Viktora, Markota je rekao da je u razgovoru sa wim saznao da je u po~etku rata postojala odre|ena doza nepoverewa prema wemu i da mu je u vi{e navrata na razgovorima sa stare{inama prebacivano {to mu se ro|eni brat nalazi u Srbiji i {to nije do{ao u Hrvatsku koja je wegova domovina. Prema wegovim re~ima, Viktor sada nema nikakvih neprijatnosti i nema vi{e nikakvog podozrewa rukovodilaca Ispostave prema wemu. [to se ti~e vojnih struktura, Markota je rekao da su u Plo~ama locirane znatne vojne snage u kasarnama koje su pripadale biv{oj JNA. Koliko je uspeo da sazna, celokupan stare{inski kadar je promewen i na komandne du`nosti su, tako|e, postavqeni osvedo~eni ~lanovi HDZ i Hercegovci. Jedinice hrvatske vojske iz Plo~a, zajedno sa jedinicama iz Metkovi}a, dr`e polo`aje prema jedinicama Vojske RS u isto~noj Hercegovini, i to tako {to mobilisani vojnici ostaju po tri meseca na polo`ajima i vr{i se redovno tromese~no smewivawe. Ina~e, prema wegovim saznawima dobijenim od brata Viktora, te regularne jedinice Hrvatske vojske nemaju ratnih sukoba sa VRS, odnosno Hercegova~kim korpusom, ve} imaju problem sa sopstvenim paravojnim formacijama koje egzistiraju na tim prostorima. Ina~e, postoji vi{e tih paravojnih formacija, od kojih svaka broji po 50 lica, a od kojih pojedine imaju i sopstvene tenkove kojima provociraju jedinice Hercegova~kog korpusa VRS. One su sastavqene iskqu~ivo od veoma ekstremnih Hercegovaca i wihov prevashodni ciq je bavqewe pqa~kama i krijum~arewem. Radi ostvarewa tih ciqeva ~esto su u oru`anim sukobima i sa regularnim jedinicama hrvatske armije. Tako|e, Markota je slu{ao od svog brata i o ~estim obra~unima izme|u pripadnika rasformiranih jedinica HOS-a i vojske Hrvatske, i to iskqu~ivo na grani~nim linijama Hrvatske i Hercegovine. Mada su jedinice HOS-a razoru`ane od strane hrvatske vojske i civilne policije, {to je i{lo veoma te{ko i pretila je opasnost od izazivawa ve}ih incidenata, ostao je prili~an broj ekstremnih HOS-ovaca – Hercegovaca koji se sada svete regularnoj vojsci Hrvatske.
350

Govore}i o vojsci, Markota je rekao da je i na prostoru Plo~a bilo dosta dezertera i da je veliki broj vojno sposobnih lica pobeglo u inostranstvo po~etkom rata, tako da je bilo dosta problema, a ima ih jo{ uvek, sa popunama wihovih vojnih formacija. Taj problem je, po wemu, utoliko izra`eniji {to sada u tom delu Hrvatske uop{te nema ratne euforije i narod je za mirno re{ewe krize i opredeqen je da se o`ive privreda i turizam, od ~ega su pre rata veoma lepo `iveli. U vezi sa tim, Markota je rekao da je privreda u Plo~ama potpuno paralisana, da nema proizvodwe, a kako ni luka u Plo~ama ne funkcioni{e, stanovni{tvo uglavnom `ivi od pomo}i me|unarodnih humanitarnih organizacija kojih u samim Plo~ama ima dosta. Na kraju razgovora, Markota je rekao da je u Plo~ama, kao i {iroj okolini, izvr{eno potpuno etni~ko ~i{}ewe muslimana i da su svi oni proterani za biv{u BiH. Narod u tom kraju, po wegovim re~ima, uop{te ne veruje u mogu}nost realizacije sporazuma o Hrvatsko-muslimanskoj federaciji i nema me|u wima nimalo `eqe za zajedni~ki `ivot sa muslimanima. III Lica navedena u stavu II ove informacije. IV Primewena institucija informativnog razgovora. U razgovoru sa Markota Jerkom u~estvovao je i pomo}nik na~elnika CRDB Smederevo, Milivoje Ivanovi}. Druge mere i radwe RDB nisu preduzimane. V S obzirom da }e Markota ponovo putovati u Plo~e, dogovoren je ponovni razgovor sa wim, kada }e biti detaqno i instruisan. S obzirom da je ranije kori{}en na poslovima RDB, ovaj razgovor je iskori{}en i u pravcu wegovog usmeravawa za sagledavawe delatnosti Meri Marjanovi}, koju smo indicirali po hrvatskom nacionalizmu. Kucano u 4 primerka. Dostavqeno: 2 h RDB MUP RS – II uprava 1 h OE CRDB Smederevo 1 h oper. radniku Operativni radnik RDB, Miodrag Resavac
351

MDLXXXVII
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije Resor dr`avne bezbednosti – V uprava Beograd Dostavqamo Slu`benu bele{ku o informativnom razgovoru sa Goranom \. u vezi OA “Tomson”. Na~elnik Centra, Miroqub Nikoli} CRDB Kragujevac III odsek 72-028 25. 10. 1994. godine OA “Tomson”

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Goran \. iz Kragujevca. Razgovor vo|en 24. 10. 1994. godine od 8-10 ~asova u Kragujevcu na inicijativu izvora. Razgovor vo|en u vezi OA “Tomson”. Tro{kovi sastanka iznose 7 novih dinara. Izvor se koristi po OA “Tomson”. Izvor u fazi proveravawa – podaci delimi~no provereni. II Izvor u razgovoru iznosi da se Dejan N., zvani Kabas, iz okoline Jagodine (o kome je izve{tavano u prethodnom izve{taju) bavi ilegalnim prometom eksploziva (nabavqa dinamit u koli~inama od 50 kg za 100 DM, a potom isti prodaje NN licima po ceni 1 kg za 100 DM. Dinamit (vitezit i trotil) kupuje od NN lica koja rade u rudniku, koji se nalazi u selu Bawevac kod Despotovca. Po dolasku u selo odseda u NN kafi}u ~iji je vlasnik wegov dobar prijateq. (U ovom selu se obi~no krije kada ga SUP potra`uje). Kabas, kako navodi izvor, u dvori{tu (u svom selu) ima zakopanu “zoqu” a pri~ao je da ima i automatsku pu{ku sa prigu{iva~em. Preko Bojana [ar~evi}a, biv{eg oficira JNA, sada vlasnika detektivske agencije u Kragujevcu, izvor je saznao da je Kabas za vreme slu`ewa vojnog roka (kod [ar~evi}a bio vojnik, verovatno u Vrawu) ukrao automatsku pu{ku iz kasarne i istu potom prodao izvesnom [iptaru za 2.400 DM.
352

Pored kupovine eksploziva, oru`ja, bavi se i trgovinom droge koju uglavnom nabavqa u Para}inu. S tim u vezi kontaktira izvesnog Iv~a N., poznatog dilera droge iz Jagodine ili Para}ina (bio u vezi sa [pancem iz Kragujevca, Markovi} Slobodanom, primedba operativnog radnika, sve dok ga ovaj nedavno nije prevario za izvesnu sumu novca dobijenu od prodaje droge) a @ikicu N., dilera droge iz Kragujevca su nedavno (Kabas i Iv~e) “otka~ili” iz dru{tva jer su navodno ustanovili da radi za SUP. Uz sve to Kabas raspola`e informacijama o 2-3 ukradena automobila (izvoru pokazao kqu~ jednog od tih, a u wegovoj gara`i izvor video vi{e mehani~ara koji su radili izvesne “prepravke”) pa zakqu~uju da je isti ume{an i u kra|u automobila (ovo potkrepquje ~iwenicom da mu je Kabas ovih dana ponudio da mu na|e stan u Jagodini i da “radi” za wega i [ar~evi} Bojana na otkrivawu, uz nadoknadu, ukradenih automobila). Predlog izvor saslu{ao ali se nije izjasnio. Kabas je, kako navodi izvor, u vezi sa NN taksistom iz Jagodine koga pla}a 1.000 DM mese~no (isti je u obavezi da se uvek na Kabasov poziv, no}u ili dawu, odazove i preveze ga tamo gde ovaj `eli, crn je, mr{av, vozi “kadeta” bledo braon boje metalik, parkira se ispred kafi}a “Enigma” u Jagodini. Mesto gde Kabas obi~no odseda u Jagodini je kafi} “Enigma” gde ima stalno otvoren ra~un (dr`i ga pod zakupom izvesni Srbin, izbeglica iz Krajine, Kabasov blizak prijateq, koji prilikom SUPove kontrole, pokriva Kabasa, slu`i mu kao alibi, na primer da je Kabas navodno bio u kafi}u i sli~no). Vlasnik “Enigme” uglavnom zna gde se Kabas nalazi, {ta radi, prima za wega telefonske poruke i predaje ih istom. Kabas je pri~ao izvoru da mu je SUP Jagodina nedavno oduzeo yip “suzuki vitaro” te da je bio saslu{avan i zbog pucawa u Para}inu na Bracu N. (koji sada radi sa Kova~em N. u obezbe|ewu “Folkoteke” u Kragujevcu) da navodno za sve {to radi ima veliku podr{ku Arkana i da je bio u sukobu sa komandirom milicije iz Jagodine, izvesnim Kne`evi}em, koga je nokautirao, ali da mu zbog toga ni SUP ni DB ne mogu ni{ta iako ga redovno kontroli{u i prate. U vezi sa Kabasom je i NN lice iz Para}ina koje se bavi izradom falsifikovanih PI i viza. (Kabas poseduje slovena~ku PI na ime Sande N., prezime izvor ne mo`e da se seti, ulica Pre{ernova broj 42, Kopar), koju namerava da prepravi uz pomo} lica iz Para}ina stavqawem svoje fotografije. Pored pomenutog lica iz Para}ina, Kabas kontaktira i Bojana N. (`ivi u jednom selu na ulazu u Jagodinu) a koji je izvr{io dva ubi353

stva (jednog mladi}a pregazio kolima a potom se vra}ao nekoliko puta i to~kovima mu prelazio preko tela kako bi ga dotukao). Da li je za ova dela krivi~no odgovarao, odnosno da li je izvr{io ubistvo po “nalogu”, izvoru nije poznato. Bojan vozi beli “golf” beogradske registracije, star je oko 21. godine, plav, mr{av. I wemu, kao i Kabasu, NN lice iz Para}ina radi falsifikovani slovena~ki paso{. Kabas je, kako navodi daqe izvor, rekao [ar~evi} Bojanu da mo`e da naru~i ubistvo za 50.000 DM (tj. da je spreman da za pomenutu sumu ubije ili da na|e izvr{ioca ubistva za bilo koje lice po wegovoj `eqi). Dodao je da je sin zlatara Luke Perolija ubijen krate`om iz dva hica (od kojih ga je jedan pogodio u glavu, a drugi u stomak). III – Dejan N., zvani Kabas, iz okoline Jagodine, bavi se ilegalnim prometom eksploziva, oru`ja, droge i drugo. – NN lice iz Para}ina, u vezi sa Kabasom, bavi se izradom falsifikovanih PI, viza i drugo. – Bojan N. iz okoline Jagodine, star oko 21. godinu, izvr{io dva ubistva, vozi beli “golf” beogradske registracije. – NN lica iz rudnika koji se nalazi u selu Bawevce, koja prodaju eksploziv. IV Obavqen informativni razgovor sa izvirom na wegovu inicijativu. V Pa`wu Resora zaslu`uje aktivnost Kabasa, ~ija je identifikacija u toku, a koji se, kao {to je evidentno, bavi pored ilegalnog prometa eksploziva, oru`ja, municije, tako i drogom i dr. Izvor instruisan i usmeren na prikupqawe dodatnih podataka koji bi upotpunili napred iznete navode (da ustanovi od koga nabavqa eksploziv, kome prodaje, vreme, na~in, mesto izvr{ewa krivi~nog dela i dr.). S tim u vezi, izvr{i}e se identifikacija taksiste iz Jagodine, zatim Iv~eta N. kao i Bojana N. iz okoline Jagodine, odgovornog za dva ubistva (izvor instruisan da ustanovi da li su u pitawu pla}ena-naru~ena ubistva, za {ta postoje indikativni podaci, te da li je za u~iwena dela odgovarao). Nakon toga sledi na{e daqe adekvatno postavqawe. Izvr{i}emo identifikaciju i NN lica iz Para}ina, koje se bavi izradom falsifikovanih PI, viza i dr. kao i vlasnika kafi354

}a “Enigma”, prema kome predla`em da se primene i ad hok OTM Resora. Kucano u 3 primerka 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 1 h CRDB Kragujevac Operativni radnik, Zlatko \ura{ VI Imaju}i u vidu da su pomenuta lica uglavnom sa na{eg prostora, izvr{i}e se identifikacije istih i provere bezbednosno interesantnih podataka, prvenstveno kada je u pitawu ilegalni promet i posedovawe oru`ja i eksploziva. Nakon provere, odlu~i}emo uz saglasnost mati~ne uprave koje podatke ustupati Slu`bi javne bezbednosti a koje operativno produbiti uz primenu mera RDB. Pomo}nik na~elnika, Branislav Ili}

MDLXXXVIII
“Sigma” Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Beograd, 26. 10. 1994. godine

Bele{ka Pro{irewe optu`nice u aferi “Tajfun”
Po saznawima izvora na kontaktu sa pripadnicima rukovodnih struktura MUP-a Republike Srpske, Rati} i Mari} su u istrazi optu`ili Stevandi}a za organizovawe rada u korist RDB-a Srbije, kojom prilikom su i sami zavrbovani. Kao neposredne nosioce rada na terenu apostrofirali su pripadnike DB-a RS – Radulovi}a i [ajinovi}a, kao i Kesi}a. Izvor savetuje Stevandi}u da ne dolazi na teritoriju Republike Srpske ni po koju cenu. Na~elnik SUP-a Drvar – Dragi{a Kuwadi} je dobio depe{u da izvr{i pretres ku}e Stevandi}evih roditeqa, kao i stana u Drvaru. Kuwadi} ne}e u~initi ni{ta na {tetu Stevandi}a.
355

Ve~eras je na Palama sastanak kolegijuma MUP-a Republike Srpske, na kojem }e se elaborirati novonastala situacija oko afere “Tajfun”. Izve{taj }emo imati tokom dana, 27. 10. 1994. godine, po{to }e izvor kontaktirati jednog ~lana kolegijuma. Kucano u jednom primerku. Dostavqeno: – na~elniku uprave “Gavrilo”

MDLXXXIX
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Beograd, 27. 10. 1994. godine

Bele{ka situacija na prostoru biha}ko-petrova~kog regiona
Vi{e izvora (SJB Petrovac, SUP Drvar, Republi~ki {tab za obave{tavawe Knin) potvrdilo je saznawe da je tokom no}i 26/27. 10. ove godine delimi~no stabilizovan front na podru~ju Petrovca u liniji Dubovsko – Gorjevac. U reonu sela Gorjevac, jedan divizion haubica prihvatio je borbu i formirao kru`nu odbranu tokom 25/26. i 26. 10. te tako omogu}io stabilizaciju fronta usporavaju}i nastupawa 5. korpusa. U Drvaru (2. kraji{ki korpus) i Petrovcu kolaju dezinformacije i daqe traje panika. Civilna vlast ne dr`i situaciju pod kontrolom, a organi vojne vlasti doprinose panici na~inom kako vr{e mobilizaciju (upotreba sirena na vozilima). U Bawaluci javnost nije upoznata sa doga|ajima na frontu, te postoji mogu}nost za plasirawe dezinformacija, po{to je op{ta klima nestabilna, {to je uslovqeno doga|ajima oko afere “Tajfun”. U stabilizaciji fronta u~e{}e su uzeli pripadnici SUP-a Drvar i okolnih stanica javne bezbednosti (interventni vodovi) koji su uspeli spre~iti daqu paniku i fizi~kim prisustvom u borbi oja~ati srpsku pe{adiju. U ovim doga|ajima zna~ajnu ulogu je imao i jo{ ima Nedeqko Kesi} i grupa pripadnika MUP-a koja je od 1991. godine vezana na patriote (“Gavrilo”), te su li~nim primerom uspeli animirati borce i stanovni{tvo.
356

Na podru~ju SO Dowi Lapac ima oko 1.000 izbeglica iz Rip~a, {to je izazvalo paniku kod stanovnika mesne zajednice Nebqusi, koji su po~eli da se pripremaju za evakuaciju, iako nema nikakvih borbenih dejstava sa muslimanske strane. U gradu Kninu jo{ uvek nije kompenzovana nervoza kod stanovni{tva nastala sledom doga|aja na prostoru Kupresa i Petrovca. Kucano u jednom primerku. Dostavqeno: – na~elniku uprave Operativni radnik, Du{an Orlovi}

MDXC
Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odeqewe – Zemun 71-0372 29. 10. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
– radi se o protestnom skupu ekstremista, odr`anom 23. 10. 1994. ispred prostorija SRS-a – Dana 23. 10. 1994. godine u i ispred prostorija Srpske radikalne stranke, sa po~etkom u 20,20 ~asova, odr`an je protestni skup ekstremista ove stranke, a povodom hap{ewa predsednika stranke Vojislava [e{eqa. Okupqawe ispred prostorija je po~elo oko 30 minuta pre po~etka tribine, a bilo je propra}eno ~etni~kim pesmama koje su emitovane preko razglasa. U nazna~eno vreme, pred oko 40-50 okupqenih, po~ela je tribina na kojoj su kao gosti u~estvovale glumice Qiqana La{i}, Nade`da Mirkovi}, profesor kwi`evnosti Vasilije Kalezi} i poslanik SRS, Stevan Dragi{i}. Qiqana La{i} i Nade`da Mirkovi} su svoja izlagawa odmah po~ele napadima na postoje}i re`im i predsednika Milo{evi}a, nazivaju}i ga neokomunisti~kim, fa{isti~kim i dr. La{i}eva je iznela da za sva zla koja ovaj re`im ~ini, krivi budu uvek qudi iz opozicije, prvo Dra{kovi}, sada [e{eq, a izrazila je uverewe da }e na red do}i i Bo`ovi} i Milo{evi}.
357

Nade`da Mirkovi} je u odbranu [e{eqa iznela, da je on na uvredu od strane Bo`ovi}a odgovorio uvredom, zbog koje sada nepravedno robija, ali da }e on svakako iza}i, “a Radoman }e zauvek ostati pqunuti Radovan”, {to je propra}eno gromkim aplauzom. Kwi`evnik i profesor Vasilije Kalezi}, na samom po~etku, izrazio je `aqewe za ovakve necivilizacijske postupke re`ima, a u daqem izlagawu je uglavnom odr`ao hvalospev [e{equ i wegovom “delu”, kako za vreme komunizma tako i sada, isti~u}i da je on uvek imao pravi put i da sa tog puta nije skretao. Takvi qudi, zavr{io je, uvek su osu|eni na progon ali oni su spremni da istraju u svojim ciqevima. Stevan Dragi{i} je pozdravio goste i prisutne i, kao doma}in ispred SRS, izrazio nadu da }e ovo {to se sada de{ava u Srbiji, posledwi put u istoriji ovog naroda uticati na wegovu budu}nost i da }e narod “do}i pameti” i zbaciti tutore koji ih vode u propast. Pored navedenog, svi u~esnici tribine su dali svoj glas protiv “uzurpacije” NTV “Studio B” od strane re`ima, poru~uju}i da }e ova medijska ku}a ostati dosledna u svojoj objektivnosti i da ne}e dozvoliti me{awe qudi koji su navikli na jednoumqe. Skup je zavr{en u 20,50 ~asova. Kucano u 4 primerka 1 h III uprava RDB MUP RS 1 h V uprava RDB MUP RS 1 h V odeqewe CRDB 1 h operativni radnik Operativni radnik, Zoran Georgijevi}

MDXCI
Centar Resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odeqewe – Vo`dovac 71-0518 31. 10. 1994. godina DR OI “Pako”

Slu`bene bele{ke o informativnom razgovoru
I Podaci o izvoru saznawa: Malobabi} Qubica, ro|ena 9. 7. 1949. godine u Kitanovcu, SO Vrgin Most, od oca Radeta, sa prebivali{tem u Zagrebu, ul. @arkova~ka br. 4.
358

Razgovor je obavqen na na{u inicijativu dana 18. 10. 1994. godine, u prostorijama odseka Vo`dovac. Izvor u fazi proveravawa – podaci neprovereni. II Podaci o neprijateqskoj delatnosti: O ovome je ve} pisano. U toku razgovora Qubica je iznela da je od zadweg kontakta sa nama od kraja maja meseca ove godine, do sada uglavnom boravila u Beogradu kod Cvetkovi} Milomira, penzionisanog pukovnika VJ sa kojim jo{ dok je isti slu`bovao u Republici Hrvatskoj `ivi u vanbra~noj zajednici. U toku avgusta meseca Qubica je jednom putovala u Zagreb u posetu majci. Kako je napomenula, ovog puta nije pozivana na razgovor u MUP RH, a kao obja{wewe iznela je da je u Republiku Hrvatsku u{la vozom koji iz Ma|arske – Pe~uja ide za Zagreb, gde su kontrole mnogo slabije nego kada se putuje autobusom. Osim majke, u Zagrebu je posetila i svog ro|enog brata Maneta Malobabi}a, penzionisanog vaspita~a sredwo{kolskog centra MUP-a Republike Hrvatske. Tom prilikom, Mane joj je ispri~ao da su u junu mesecu ove godine pripadnici MUP-a Republike Hrvatske izvr{ili pretres wegovog stana, gara`e, vikendice koja se nalazi u okolini Zagreba, kao i u ku}i wegovog {uraka koju ovaj poseduje u Puli, a koja je uglavnom tokom godine prazna. Kao razlog ovih pretresa, pripadnici MUP-a su naveli da tra`e eksploziv. Me|utim, po{to isti nisu prona{li ve} samo 100-150 metaka za pi{toq koji je Mane pribavio jo{ kao aktivni pripadnik MUP-a Republike Hrvatske, odveli su ga na razgovor koji je trajao vi{e sati. Sam tok razgovora i odnos pripadnika MUP-a Republike Hrvatske, po Manetovim navodima, bio je veoma korektan. Najvi{e interesovawa pripadnici MUP-a Republike Hrvatske pokazali su prema Slavku Malobabi}u, ro|enom Manetovom i Qubi~inom bratu, jednom od najpoznatijih aktera afere “Labrador”, ^edi Kne`evi}u – biv{em savetniku generala Mladi}a, sada aktivnog oficira vojske RSK i Radenku Radoi~i}u, tako|e poznatom akteru iz afere “Labrador” koji je pre nekoliko meseci na za sada nepoznat na~in uhap{en u Zagrebu, gde se i nalazi u istra`nom zatvoru. Po Qubi~inom, a i mi{qewu wenog brata Maneta, povod pretresa i privo|ewa Maneta na informativni razgovor le`i u hap{ewu ve} pomenutog Radenka Radoi~i}a, i istrage koju pripadnici MUP-a RH verovatno jo{ uvek vode, a u vezi poznatih eksplozija na jevrejskom grobqu i jevrejskoj op{tini. Na kraju razgovora, kao obja{wewe korektnog odnosa pripadni359

ka MUP-a RH prema wenom bratu Manetu, ista je iznela da je Mane u Hrvatskoj ostvario penziju, regulisao pitawe stana, o`ewen je Hrvaticom sa kojom ima jednog sina i nema nameru da se iseli iz Republike Hrvatske. III Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti: – Radenko Radoi~i} (poznati akter iz afere “Labrador”) koji se pre nekoliko meseci na nama nepoznat na~in obreo u Zagrebu gde je uhap{en i trenutno se nalazi u istra`nom zatvoru, – Malobabi} Mane, penzionisan radnik sredwo{kolskog centra MUP-a RH. IV Podaci o merama i radwama RDB: Nisu preduzimane. V Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika: O~igledno je da MUP RH i daqe vodi istragu vezanu za aferu “Labrador” koju su intenzivirali nakon hap{ewa Radenka Radoi~i}a i da je Mane Malobabi} samo jedan u nizu prema kome }e MUP RH preduzeti odgovaraju}e mere i radwe. Sa Qubicom je dogovoreno da nas ubudu}e blagovremeno izve{tava o svim bezbednosno-interesantnim saznawima do kojih do|e prilikom svojih boravaka u Republici Hrvatskoj. Kucano u 3 primerka. Dostavqeno: 2 h II upravi RDB MUP RS 1 h op. radniku Operativni radnik, Ratko Qubojevi}

MDXCII
Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odeqewe – Zemun 71-0525 31. 10. 1994. godine Beograd

Slu`bena bele{ka
– Podaci se odnose na protestno okupqawe ekstremista, ~lanova SRS, ispred prostorija SRS, ulica Pariska 12. u Beogradu, dana 28. 10. 1994. godine.
360

Uvodni~ar (ne raspola`emo potpunim identifikacionim podacima o wemu jer se nije predstavio) je rekao da je Slobodan Milo{evi} stavio Srbe u izolaciju i da su svi dogovori i akti koje je potpisao sa me|unarodnom zajednicom nelegitimni. Slobodan Milo{evi} nije toliko popularan u Gr~koj kao {to se prikazuje, a to, kako je naveo, dokazuje pomo} koju Grci {aqu Srbima preko Drine. Rade Simi}, pesnik, pro~itao je svoju rodoqubivu pesmu sa nagla{enom politi~kom konotacijom i povezao srpsku istoriju sa dana{wom politi~kom situacijom. @ivorad Jovanovi} je govorio o bezakowu u Srbiji, navode}i da je Srbija najnepravnija dr`ava u ovom delu sveta, dr`ava kojom vlada medijski mrak, te se u Srbiji sprovodi politika “Srbin na Srbina” umesto politike nacionalnog pomirewa. Slobodana Milo{evi}a nazvao je kabinetskim politi~arem koji ne poznaje situaciju na terenu. Re~ima da ne}e jo{ dugo vremena pro}i dok narod shvati {ta je za wega boqe, zavr{io je svoje izlagawe Jovanovi}. Radivoje Marjanovi}, profesor, zalo`io se za o~uvawe srpskog jezika, jekavice, od izumirawa. Srbi preko Drine, kako je naveo, bore se za o~uvawe pravoslavqa i nacionalne kulture i priznaju Milo{evi}u ono {to je on uradio da 1992. godine, a posle toga, za sve poteze koje je u~inio, smatra Marjanovi}, on nema legitimitet. “Priznawe Bosne i Hercegovine smatra}emo najve}im izdajni~kim ~inom”. Advokat @ivojin \uki}, izneo je neke li~ne stavove i emocije {to `ivi u dr`avi koja ima mnogo nacija i to ga, kako je izneo, ~ini nesre}nim, a istovremeno je sre}an {to `ivi u Srbiji, me|u Srbima. Presuda [e{equ, po wegovim re~ima, ima pravnu, ali nema pravi~nu formu. Sa prezirom je govorio o ~lanovima sudskog ve}a koji su izrekli presudu Vojislavu [e{equ. Na toj presudi gradili su sopstveni imiy poslu{nika, a kritikovao je i Advokatsku komoru Srbije. Re`imu je, kako je naveo, bitno da kazna izre~ena [e{equ pre|e vremensko trajawe od 6 meseci, da bi mu se oduzeo poslani~ki mandat, a ako se to desi Srbijom }e, dodao je, uskoro zavladati “eskardoni smrti”. Tomislav Nikoli} je pomenuo da se biv{i ministri Vlajkovi} i Mihajlovi}, optu`eni za kra|u, nalaze na slobodi i wima se sudi godinu dana, dok je Vojislav [e{eq za kratko vreme osu|en na mesec dana. [e{equ sude, naveo je, politi~ari, a ne pravnici. Matiji Be}kovi}u je zamerio {to je [e{eqa nazvao “blesavi [e{eq” i {to je, kao ~etni~ki sin, primio komunisti~ku “sedmo julsku” nagradu. “Mi smo sve u~inili za oslobo|ewe [e{eqa kao i da narodu
361

uka`emo na bezakowe”. Radoman Bo`ovi} se promenio, kako je naveo Nikoli}, posle “pquvawa”, “vidite to je pomoglo, a ja }u se te{ko uzdr`ati da ga ne izgazim slede}i put kada ga budem video”. Ako [e{eq ne iza|e, istakao je Nikoli}, mi }emo nastaviti sa protestnim ve~erima, a i kad iza|e, mi ne}emo promeniti politiku koju vodimo. Izgleda, dodao je na kraju Nikoli}, da }emo mi morati da priredimo Slobodanu Milo{evi}u “veliko iznena|ewe” u Srbiji, jer ono {to on radi nije dobro za srpski narod. Na kraju je pozvao ~lanove SRS da se okupe 29. 10. 1994. godine, u 8,00 ~asova, ispred CZ-a i sa~ekaju pu{tawe Vojislava [e{eqa. Istog dana, za ve~erwe ~asove, Nikoli} je predvideo nastavak protestnih tribina, dodav{i da se nada da }e narednu otvoriti Vojislav [e{eq. Napomena: O protestnom skupu ekstremista SRS informisano je depe{om br. 4964 od 28.1 0. 1994. godine. Dostaviti: 1 h III upravi RDB MUP RS 1 h V upravi RDB MUP RS 1 h V odeqewu CRDB 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Du{ko Radovi}

MDXCIII
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije Resor dr`avne bezbednosti – V uprava – Beograd U prilogu vam dostavqamo Slu`benu bele{ku radnika RDB – podaci se odnose na Risti} Sini{u, iz Bora, lice interesantno po OA “Tomson”. Na~elnik Centra, Slobodan Aleksi} Centar RDB Zaje~ar Ekstremizam – srpski 3-0012 31. 10. 1994. godine OA “Tomson”
362

Slu`bena bele{ka radnika RDB
Podaci se odnose na Risti} Sini{u iz Bora, indikativna veza sa Draganom Milovanovi}em, zvanim Omega, kao i delatnosti vezane za neovla{}eno nabavqawe, dr`awe, razmenu ili prodaju vatrenog oru`ja i municije i izre~ene kazne zatvora u trajawu od 3 meseca. Veza: Na{ SP br. 1391 od 21. 7. 1994. godine. Risti} Sini{a, ro|en 6. 11. 1966. godine u Boru, od oca Srbislava i majke Dobrice, devoja~ko Miti}, po nacionalnosti Srbin, dr`avqanin SRJ, neo`ewen, po zanimawu elektro-vikler, zaposlen u Topionici bakra u Boru, stalno nastawen u Boru, u ulici ^ede Kecmana broj 3. Na osnovu dobijenih saznawa iz obavqenog informativnog razgovora sa Draganom Milovanovi}em, zvanim Omega, do{lo se do saznawa da je kupac pu{komitraqeza i tri okvira municije kalibra 7,62 mm, upravo Risti} Sini{a. S tim u vezi dana 19. 7. 1994. godine, Risti} Sini{a je, u prepodnevnim ~asovima, pred ovla{}enim radnikom CRDB Zaje~ar dao izjavu na okolnosti nabavke i daqe prodaje oru`ja. Risti} je tom prilikom istakao da je, u jesen 1992. godine, septembra-oktobra, preuzeo pu{komitraqez od svog kolege s posla Dragana Milovanovi}a, sa tri okvira municije. Pomenuto oru`je Risti}, po prethodnom dogovoru, predaje Milutinovi} Ivici, kom{iji, po{to je ovaj ispoqio stepen interesovawa za kupovinu oru`ja. Usled pote{ko}a oko naplate ugovorenog iznosa od 1.000 DM, za PM i tri okvira municije od Milutinovi}a i predaje Draganu Milovanovi}u, Risti} Sini{a je u ciqu namirewa duga prodao stvari (zamrziva~ i video-plejer) dok je Milutinovi} u istom ciqu prodao muzi~ki stub. Po oduzimawu oru`ja od Ivice Milutinovi}a, prema Risti}u i Milutinovi}u je izre~ena mera trodnevnog pritvora. Istovremeno je protiv Risti}a podneta krivi~na prijava, uz prilog od 4 izjave, po ZKP od strane Milovanovi}a (dve) i Milutinovi}a (jedna). U istra`nom postupku izvr{ena je potvrda iznetih navoda u krivi~noj prijavi, zbog osnovane sumwe da je isti izvr{io krivi~no delo iz ~lana 33, stav 2 Zakona o oru`ju i municiji Republike Srbije. U daqem postupku, protiv Risti} Sini{e je podignuta optu`nica od strane op{tinskog javnog tu`ioca zbog osnovane sumwe da postoje elementi krivi~nog dela neovla{}enog nabavqawa, dr`awa, no{ewa, razmene ili prodaje vatrenog oru`ja i municije. Dana 27. 10. 1994. godine, pred Op{tinskim sudom u Boru, od strane kri363

vi~nog ve}a prema Risti} Sini{i, izre~ena je presuda kojom je isti osu|en na kaznu zatvora u trajawu od tri meseca zatvora. Kucano u 4 primerka 1 h III uprava RDB MUP RS 1 h V uprava RDB MUP RS 1 h CRDB Zaje~ar 1 h operativni radnik Operativni radnik, Neboj{a Cvetkovi}

MDXCIV
Centar RDB Smederevo III uprava – Ekstremizam 6-067 1. 11. 1994. godine PO

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Operativna veza “^i~a” –764VO699. Sastanak odr`an 1. ov. meseca, u periodu od 11 do 12 ~asova, u Po`arevcu, na inicijativu izvora. Izvor se koristi na PO po ekstremizmu. Izvor u fazi proveravawa, podaci delimi~no provereni. Tro{kovi razgovora: 5,00 dinara. II O ovome je pisano i ranije. Podaci se odnose na aktivnost ekstremista u okviru “Ravnogorskog pokreta”. Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom ispri~ao da je u kontaktu sa Petrovi} Bo`idarom iz Po`arevca (PO ovog centra po ekstremizmu) saznao da je daqe postojawe “Ravnogorskog pokreta” kao “jedinstvene organizacije” dovedeno u pitawe i da nekoliko struja, koje postoje u okviru ove ilegalne organizacije, deluju svaka za sebe. Po Petrovi}u, u ovakvoj situaciji, jedan od na~ina da “Ravnogorski pokret” opstane je nastojawe da se on registruje kao politi~ka stranka. Petrovi} je izvoru objasnio da je on dugo bio protiv takve ideje, ali da je u postoje}oj situaciji to najboqe re{ewe za RP i da }e tada svako ko bude ~lan RP, kao politi~ke stranke, morati da deluje u okviru programa RP ili mu u pokretu ne}e biti mesta.
364

Tako }e se izbe}i sada{wa situacija, gde pripadnici RP, po{to su ujedno pripadnici razli~itih politi~kih partija, deluju svako sa stanovi{ta svoje politi~ke partije. Petrovi} je rekao da je okosnica RP wegovo ~lanstvo u inostranstvu, ali je, po wemu, najve}i problem lo{a me|usobna saradwa. Petrovi} je ispri~ao izvoru da su odnedavno izna{li mogu}nost da pisanim putem komuniciraju sa pripadnicima RP u Americi. Petrovi} je objasnio izvoru da ~lan RP iz sela Bo`evac, op{tina Malo Crni}e, @ika Markovi} radi du`i niz godina u Austriji, u Be~u, da je sin vlasnika preduze}a u kome je Markovi} zaposlen po zanimawu pilot i da ~esto leti za Ameriku, te ovim putem putuje po{ta odavde za Ameriku i obratno. Tako|e, Petrovi} je izvoru naveo izvesno lice pod imenom Mika, koji je emigrant u ^ikagu i koji je “pravi ravnogorac”. Za Miku je rekao da je tako|e iz sela Bo`evac, op{tina Malo Crni}e. III – Petrovi} Bo`idar, ro|en 2. 4. 1923. godine u selu Vrbnica, op{tina Malo Crni}e – PO ovog Centra po ekstremizmu; – Ili} Miodrag, zvani Mika Mil~in, iz sela Bo`evac, op{tina Malo Crni}e, emigrant u SAD, pripadnik RP u SAD, nad kojim je vo|ena OO; – Markovi} @ika iz sela Bo`evac, na radu u Austriji, pripadnik RP. IV Obavqen informativni razgovor i napisana Slu`bena bele{ka. Identifikovano lice sa imenom Mika kao Ili} Miodrag, zvani Mika Mil~in, emigrant u SAD. U ciqu primene OT mera, u stanu Petrovi} Bo`idara, opservirali smo stan istog i tom prilikom uo~ili da na ulaznim vratima stana postoje dve brave, od kojih je jedna specijalne izrade, te smo, radi izvr{ewa napred navedene operativne mere i radwe, izu~ili potrebne okolnosti i izvr{ili uzimawe otisaka kqu~eva od ulaznih vrata stana Petrovi}a. Daqe mere i radwe RDB nisu preduzimane. V Izvor raspola`e objektivnim i subjektivnim mogu}nostima za daqe pra}ewe aktivnosti Petrovi}a i drugih ekstremista u okviru “Ravnogorskog pokreta”, te je u tom pravcu i instruisan.
365

Izvr{i}emo operativnu proveru za Markovi} @iku iz sela Bo`evac, op{tina Malo Crni}e. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 1 h OE CRDB Smederevo 1 h operativnom radniku Operativni radnik RDB, Zlatan Milisavqevi}

MDXCV
Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odeqewe – Stari grad 71-0373 2. 11. 1994. godine Beograd

Slu`bena bele{ka
– podaci se odnose na u~e{}e pojedinih ekstremno orijentisanih lica na protestnoj ve~eri povodom hap{ewa Vojislava [e{eqa – Dana 29. 10. 1994. godine, odr`ano je 31. po redu protestno ve~e, povodom hap{ewa Vojislava [e{eqa, u prostorijama SRS, ulica Pariska broj 13, u vremenu od 20,10 do 21,20 ~asova. Prethodnoj ve~eri je prisustvovalo oko 100 lica, od kojih oko 40 ispred prostorija stranke. Na protestnoj ve~eri govorili su slede}i u~esnici: advokat Nada Kotarac, jedan od branilaca Vojislava [e{eqa, izvesni {ahista [ahovi}, potpredsednik Gradskog odbora SRS za Beograd, Zoran Bjelovi}, zamenik generalnog sekretara SRS Aleksandar \or|evi}, kao i predsednik SO Mirkovci iz RSK, izvesni Zoran. Kao uvodni~ar, protestno ve~e je vodio Nikola Popla{en, koji je prisutne upoznao sa najnovijim doga|ajima u RS, odnosno ofanzivom muslimanske vojske i wenim po~etnim uspesima, koji su direktna posledica, kako je naveo, politike re`ima Slobodana Milo{evi}a, koji je uveo embargo Srbima u RS i oslabio wihove strate{ke vojni~ke, politi~ke i pregovara~ke pozicije.
366

U svom izlagawu, advokat Nada Kotarac je pro~itala pismo koje }e branioci Vojislava [e{eqa uputiti Advokatskoj komori Beograda, u kojem se iznose ~iwenice o zloupotrebi pravosudne profesije u slu~aju su|ewa Vojislavu [e{equ. U pismu je, izme|u ostalog, izneto da se zakazuje sastanak Advokatske komore povodom ugro`avawa prava i slobode ~oveka, ne od strane vladaju}eg re`ima, ve} od strane pravosudnih organa, kojih se danas stidimo. Daqe se konstatuje da pravosudni organi moraju ostati nezavisni, bez obzira na ideolo{ko opredeqewe i strana~ku obojenost. [e{equ je izre~ena kazna zatvora od tri meseca, a ve}e okru`nog suda ne obrazla`e za{to su `albe advokata neosnovane. Ne daju ni obrazlo`ewe da li je povre|en krivi~ni postupak ili nije, da li je povre|en krivi~ni zakon. Presuda bez obrazlo`ewa i nije presuda, navodi se u pismu, ve} akt Okru`nog suda posle obavqenog informativnog razgovora sa pretpostavqenima. Ako je to tako, konstatuje se, onda sudija iz Okru`nog suda ne mo`e da radi svoj posao i izri~e presude. U delu izlagawa, Nada Kotarac je iznela svoje vi|ewe postupka v. d. predsednika III op{tinskog suda Zorana Petrovi}a, koji, dana 28. 10. 1994. godine, nije hteo da odlu~uje o molbi za odlagawe izvr{ewa kazne Vojislavu [e{equ, iako mu ta ista kazna isti~e 29. 10. 1994. godine. Ovde nije re~ o neznawu, navela je Nada Kotarac, da se mogao pozvati na ~lan 94, ta~ku 2 Zakona o izvr{ewu krivi~nih sankcija, ve} on zna samo jedno, da je dobio naredbu da [e{eqa uputi na izdr`avawe kazne i da sebe ustoli~i na mestu predsednika III op{tinskog suda. To {to je Vojislav [e{eq u zatvoru, mo`e se re}i i drugim re~ima: “Ja sam bio u Srbiji, Srbija je na robiji”, zavr{ila je izlagawe Nada Kotarac. Drugi u~esnik, izvesni {ahista [ahovi}, izneo je da je svaka Jugoslavija grobnica srpskog naroda. Daqe je izneo da je i nova Jugoslavija, srpska grobnica, jer je po~ela seobom srpskog naroda. [ahovi} je naveo da u novoj Jugoslaviji postoje sve pretpostavke za postradawe na{eg naroda. Prva je, federacija u kojoj postoji jak separatisti~ki pokret u Crnoj Gori. Druga pretpostavka, po [ahovi}u je, grupacija na vlasti koja koketira sa Srpstvom, demokratijom i qudskim pravima. To su naslednici svojih o~eva, koji su odgojeni u GK-ima, CK-ima, naveo je [ahovi} i dodao da je la`, kako je konstituisana Srbija.
367

U Srbiji je na delu stravi~na izdaja, a srpski narod u RS i RSK je izlo`en mnogobrojnim protivnicima koje je nabrojao: biv{i Srbi, odnosno sada{wi muslimani i Hrvati, zatim UNPROFOR, koji je na poziv Slobodana Milo{evi}a do{ao navodno da za{titi srpski narod. To je la`, naveo je kategori~no [ahovi}, to su okupacione trupe. ^etvrti, i najopasniji, protivnik Srba u RS i RSK su, kao i 1941. godine, srpski komunisti, naveo je [ahovi}. Sve se odvija u kontinuitetu po utvr|enom redosledu, po utvr|enom obe}awu o sudbini srpskih teritorija. Daqe je konstatovao da se pojavila nova kategorija gra|ana Srba – osim Srba komunista, nominalno su se pojavili i gra|ani Jugosloveni. To vi{e nisu Srbi, naveo je [ahovi}, oni imaju neke druge ciqeve, koji nisu u saglasju sa srpskim ciqevima. [ahovi} je, na kraju, naveo da }e Slobodan Milo{evi} biti na vlasti dok ne bude smewen u korist mondijalisti~ke vlade. Cini~ni Zapad }e ga dr`ati dok mu odgovara, a onda }e ga zbaciti sa vlasti. Do}i }e na vlast ona druga, preobu~ena grupa Srba, biv{ih komunista, ogrnutih pla{tom demokratije, koji su, tako|e, pogubni za srpski narod. U ovu kategoriju je ubrojao ~elnike SPO i DS, demokrate i razne odbore. Solucija je za Srbiju, po [ahovi}u, iracionalna, jer Srbija nema drugog re{ewa u borbi sa Zapadom, ve} da Karayi} i Marti}, kada procene situaciju da je do{ao trenutak, u smrt nikako ne odu sami, ve} kada do|e ~as kolektivnog samoubistva, sve rezerve oru`ja koje imaju upotrebe bilo gde i na bilo koji na~in. Aleksandar \or|evi}, zamenik generalnog sekretara SRS, pro~itao je pismo podr{ke studenata radikala Pravnog fakulteta u Beogradu, naporima SRS da se Vojislav [e{eq, {to pre oslobodi iz zatvora. Predsednik SO Mirkovci iz RSK, izvesni Zoran, govorio je o situaciji u RSK i RS. Navedeni Zoran je ~lan SRS. Izme|u ostalog izneo je da je u RS velika muslimanska ofanziva na svim linijama fronta i da su velike srpske teritorije izgubqene u reonu Biha}a. Na taj na~in se sprovodi politika “re`ima u Beogradu”, koji je pristao na podelu srpskih zemaqa. Navedeni predsednik SO Mirkovci je daqe naveo da se u RSK sprovodi kampawa protiv radikala i Milana Marti}a, koji su protiv izdaje i cepawa srpskih teritorija.
368

Novinarima je pokazao, navodno originalni, tekst najnovije Rezolucije UN, od pre pet dana, u kojoj se teritorija RSK naziva okupiranom teritorijom Hrvatske. Hap{ewe [e{eqa je okarakterisao kao potrebu re`ima da se o~uva na vlasti. Na kraju je uvodni~ar Nikola Popla{en naveo da }e se protestne ve~eri odr`avati i daqe, sve do oslobo|ewa [e{eqa iz zatvora, ali, verovatno, jednom nedeqno, na drugom mestu, na otvorenom prostoru, o ~emu }e javnost biti obave{tena. Kucano u 4 primerka Dostavqeno: 1 h III upravi RDB MUP RS 1 h V upravi RDB MUP RS 1 h V odeqewu CRDB Beograd 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Dragan Dodig

MDXCVI
Centar RDB Ni{ – Ekstremizam 73-019 2. 11. 1994. godine

Izve{taj saradnika
1. Izvor: Saradnik “Print” Sastanak odr`an dana 1. 11. 1994. godine u slu`benom stanu, u vremenu od 10,15–11 sati, po ranije utvr|enom dogovoru. Saradnik se koristi za pra}ewe lica koja se eksponiraju sa pozicija srpskog ekstremizma. Izvor pouzdan. Podaci delimi~no provereni. 2. Saradnik je ostvario kontakt dana 29. 10. 1994. godine sa Vaki} Branislavom, OO po ekstremizmu, i o odre|enim zapa`awima podneo je pisani izve{taj: “U prvom delu razgovora, Vaki} je govorio o sudskom postupku koji se protiv wega vodi pred Op{tinskim sudom u Prokupqu. Istakao je da je sve izmi{qeno, po{to u optu`nici stoji da ga je mili369

cija zaustavila dana 13. 7. 1993. godine, kada je bio na sednici Narodne skup{tine Republike Srbije, o ~emu ima urednu potvrdu skup{tinske slu`be, koja ga je tog dana evidentirala da prisustvuje sednici Skup{tine. Me|utim, po{to u me|uvremenu treba da do|e do izmene datuma, jer se radi o pogre{noj godini, Vaki} je izneo da i za taj datum 1992. godine ima dokaza ali da to nije kod wega. Tvrdi da je tog dana, ta~nije u intervalu od 10. do 14. jula 1992. godine le`ao u bolnici u Trebiwu, zbog rawavawa na rati{tu. Zamera miliciji iz SM u @itora|i {to nije uzeta izjava od wega ili bilo koga drugog ko je tog dana zaustavqen sa eksplozivom u kolima. Tvrdi da na potvrdi wegovog potpisa nema, ~ak ni falsifikovanog, niti ima zapisnika o eventualnom privo|ewu i saslu{awu. Za prona|eni pi{toq ima naknadno izdatu potvrdu u kojoj stoji da je dobijen na upotrebu od strane @arka Vu~ini}a, komandanta TO Trebiwa. Radi se o pi{toqu kalibra 7,62 mm. Me|utim, potvrda je izdata 1. 4. 1993. godine, a datum oduzimawa pi{toqa je raniji 16. 6. 1992. godine. Ne pla{i se zatvora i u~ini}e sve da ode tamo i to sada kada na prvoj predstoje}oj sednici Narodne skup{tine Srbije otvoreno napadne predsednika Republike Srbije i proglasi ga najve}im “kriminalcem i ratnim profiterom u zemqi”. Ne `eli da ide u zatvor zbog “name{taqki” kao {to je ova koja se odvija u prokupa~kom sudu, gde mu se na osnovu izmi{qenog nalaza eksploziva u wegovim kolima sudi. Procewuje da je to posledica politi~kog obra~una sa radikalima, kako bi im se umawio ugled u narodu, da bi izgubili na predstoje}im izborima. Takav scenario je na pro{lim izborima imao rezultat, jer su pre glasawa, odjednom, radikali nazvani “ratnim profiterima”, a progla{eni su kao paravojne formacije i ratni zlo~inci. Takve konstatacije posebno poga|aju B. Vaki}a kao komandanta srpskih dobrovoqaca, jer su se wegove jedinice borile u sastavu, najpre JNA, a zatim teritorijalnih odbrana i specijalnih jedinica MUP-a Republike Srbije. Po wemu, ratni zlo~in je kada se ubijaju civilno stanovni{tvo, `ene, deca i pripadnici drugih nacionalnosti, samo zato {to nisu Srbi. Tvrdi da to wegove jedinice i on sam nisu radili. Borili su se samo protiv neprijateqa u uniformi a ne i sa civilima. Prvi put iznosi, do sada nepoznatu ~iwenicu, da je on Srbin iz me{ovitog braka, od oca Srbina i majke Ma|arice. Zbog toga su u wegovoj jedinici bili i pripadnici drugih nacionalnosti.
370

U vezi dono{ewa ratnog plena sa rati{ta, isti~e da wegovi dobrovoqci, a i on, nisu imali {anse da bilo {ta donesu, po{to je pretres na granici bio od strane vojske i milicije. Po wemu, ratni plen su uzimali pripadnici tih formacija kao i pojedini visoki dr`avni funkcioneri. Govore}i o Srpskom ~etni~kom pokretu, sa `aqewem je konstatovao da je on zvani~no prestao da postoji iz “politi~kih razloga”, ali napomiwe da su ostali “srpski ~etnici” i to je za sada najva`nije. ^etni~kog majora Petrovi} Tomislava iz Ni{a je odstranio, jer je procenio da se on “prodao” socijalistima, a kao dokaz je naveo da se on sada nalazi u rukovodstvu jedne fabrike u EI Ni{. U razgovoru je delovao vidno prepla{en, uzrujan i zabrinut za svoju porodicu. Ne smatra da ~estim pojavqivawem u javnosti (izjava Telegrafu, Borbi, nema~kom radiju) sam sebi pi{e optu`nicu za sud u Hagu, ve} kao opravdawe za svoje postupke”. 3. Vaki} Branislav, OO po ekstremizmu. 4. Druge mere i radwe nisu preduzimane. 5. Procena je da je saradnik uspe{no plasiran prema Vaki} Branislavu i da mu je ovaj u razgovoru izneo i neke podatke, koje je on do sada dr`ao pod velom tajne. Saradniku je dat zadatak da povremeno kontaktira B. Vaki}a radi sticawa jo{ ve}eg poverewa i prikupqawa relevantnih podataka od interesa za RDB. Kucano u 4 primerka 1 prim. RDB MUP RS – III uprava 1 prim. RDB MUP RS – V uprava 1 prim. CRDB Ni{, u OO Vaki} Branislava 1. prim. u dosije saradnika “Print” Primedbe, ocene i odluke nadle`nih organa: Saglasan, pomo}nik na~elnika Risti} Krasomir Operativni radnik, Milosavqevi} Qubi{a
371

MDXCVII
Resor dr`avne bezbednosti MUP Republike Srbije – V uprava – Beograd U prilogu dostavqamo Slu`benu bele{ku koja se odnosi na Radosavqevi} Vladana iz Vaqeva, prethodna obrada po ekstremizmu. Operativni radnik, Qubodrag Gaji} Prilog: 1 Centar RDB Vaqevo 77-1A-0289 III odsek – ekstremizam 7-031 21. 11. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
Operativnim putem, preko pouzdanog izvora, do{li smo do podataka da je, dana 11. novembra 1994. godine, doputovao u zemqu Vladan Radosavqevi}, potpredsednik “Ravnogorskog pokreta” Srbije, koji je predvodio delegaciju Pokreta na kongresu Ravnogoraca Amerike i Kanade, odr`anog u ^ikagu, SAD. (O odr`avawu kongresa “Ravnogorskog pokreta” za Ameriku i Kanadu, u ^ikagu, 22. 10. 1994. godine, do sada je vi{e puta informisana III uprava RDB MUP-a Republike Srbije –POR). Radosavqevi} je u kontaktu sa istomi{qenicima i ~lanovima “Ravnogorskog pokreta” Srbije informisao da je, na kongresu u ^ikagu, za predsednika “Ravnogorskog pokreta” za Ameriku i Kanadu izabran Mi{a Beqakovi} iz Wujorka, kao i da su kongresu prisustvovali delegati iz svih krajeva Amerike i Kanade. Wih osamdesetak se dogovorilo o budu}em radu kao i o do sada postignutim rezultatima. Izrazili su spremnost za pomirewem unutar pokreta i prevazila`ewem dosada{weg nejedinstva. Obavestili su u~esnike kongresa da su registrovali “Ravnogorski pokret” kao politi~ku organizaciju i da o tome imaju dokumentaciju – saglasnost ameri~kih vlasti. Tako|e, po re~ima Radosavqevi}a, ravnogorci su priznati i od strane Srpske pravoslavne crkve u Americi i episkopa Irineja, koji je prisustvovao ovom kongresu. Na kongresu je, u ime Ravnogorskog pokreta Srbije, govorio Vladan Radosavqevi} koji je informi372

sao prisutne o politi~kom i ekonomskom stawu u zemqi, kao i o problemima “Ravnogorskog pokreta” na planu registracije istog. Dogovoreno je da se “Ravnogorski pokret” Srbije pomogne materijalno, kao i da se podr`i “struja” unutar pokreta u zemqi koju zastupaju dr Predrag Govedarevi} i Vladan Radosavqevi}, potpredsednici “Ravnogorskog pokreta u zemqi, a ne ^eda Milo{evi}, aktuelni predsednik “Ravnogorskog pokreta” i wegovi istomi{qenici. Odmah po povratku, Radosavqevi} je obave{ten od strane Jovanovi} Dragana iz Kru{evca da je ^eda Milo{evi} u Beogradu zakazao, 12. novembra 1994. godine, odr`avawe sednice glavnog odbora “Ravnogorskog pokreta” na kojoj treba da budu osu|eni za razbijawe “Ravnogorskog Pokreta” i stvarawe nejedinstva u wemu dr Predrag Govedarevi}, Vladan Radosavqevi}, Marjanovi} Dragoslav, Dragan Jovanovi} i Moma Vu~kovi} iz Kru{evca, kao i drugi ~lanovi “Ravnogorskog pokreta” iz unutra{wosti koji su nakloweni wima. U tom smislu, Dragan Jovanovi} je u svoje ime i u ime Mome Vu~kovi}a poslao pismo glavnom odboru “Ravnogorskog pokreta” i ^edi Milo{evi}u, predsedniku, slede}e sadr`ine: “... Gospodo, po{to smo po istoj stvari obojica pozvani, to se ovom prilikom preko ovog teksta i javqamo. Naime, pozvani od gospodina Spasi}a da do|emo u subotu na sastanak, na kome bi trebali da se doka`emo ili izjasnimo da li smo i daqe ravnogorci ili ne; `alosno je {to se ovim i kod nas javqa rezolucija IB-a. Zar smo do toga do{li? Dolaze}i vi{e puta u Beograd, primetili smo busawe i grabe` oko zvawa i titula, a nama je to strano. Mi pokret ne delimo na srpski i jugoslovenski, jer jednom pripadamo od rane mladosti. Odvratno je pomiwati {ta je ko i koliko ulo`io u wega. Mi smo za duh pokreta, ono {to mnogi nisu, jer se kod vas videlo da oni koji nisu direktno u~estvovali ispada da nemaju pravo na to. Mi ne}emo da pokret `ivi dok smo `ivi, ve} pokret treba da ostaje mla|ima, bez obzira na u~e{}e i udeo u wemu. Na{i siroma{ni domovi su oki}eni srpskim velikanima, od VI­ II do HH veka, zakqu~no sa pokojnim ^i~om. ^i~a je posledwi Pijemont Srbije, koga vi{e nema, ali ga nismo zaboravili. Gospodo, nepravedno je da ~asne i po{tene qude pravimo nepo{tenima, nedokazav{i wihovu krivicu. To mnogo li~i da je neko razbija~. Primetno je, osetili smo na{im robija{kim {estim ~ulom, da me|u vama postoje crvi, krtice, rovci i moqci. @ao nam je {to smo tamo dovodili perspektivne mlade qude, jer smo im mnogo puta pri~ali i ispredali bajke i legende o borcima i robija{ima, jer su se prilikom povratka sa tih skupova uvek vra}ali razo~arani.
373

Razo~arani su bili, jer su tamo videli raskol, sva|u i prepirku. Ne}emo da u~estvujemo u osudi qudi koji su do dana{weg dana ostali ~isti i po{teni i za koje ne znamo da postoji krivica. Nije ~udo {to su te pojave prisutne, jer vi niste u narodu. To je strana~ka praksa za ovo vreme nepo`eqna i pogubna. Primer brata Perice Jovanovi}a (biv{i predsednik “Ravnogorskog pokreta” koji je smewen – POR), to najboqe dokazuje, jer do dana{weg dana niko nije dokazao wegovu krivicu, a mi smo ga okaqali i pored toga {to je ~asno i po{teno toliko godina robijao. Okaqati nekoga, to je zlo~in i ne odgovara onim koji su svoje `ivote polo`ili na oltar istine i po{tewa. Sa ovim bi, draga bra}o, zavr{ili nadaju}i se da je sa na{e strane dovoqno. Znajte da u ovoj stvari ne postoji popravni ispit i da neprijateqi ne gledaju {ta ste dobro uradili, ve} koje ste zlo napravili. Primite bratske pozdrave od Mome i Dragana...” Tako|e, Radosavqevi} je Jovanovi} Draganu nagovestio odr`avawe godi{we skup{tine “Ravnogorskog pokreta” Srbije u Vaqevu, o ~emu se dogovorio sa rukovodstvom pokreta u Americi, na kome }e izabrati nove organe i rukovodstvo “Ravnogorskog pokreta” u zemqi. O svim novim saznawima i pripremama za odr`avawe skup{tine “Ravnogorskog pokreta” u Vaqevu, blagovremeno }emo vas informisati. Kucano u 3 primerka Dostavqeno: 1 h III uprava RDB MUP RS 1 h V uprava RDB MUP RS 1 h CRDB Zaje~ar 1 h OE – u predmet Radosavqevi}a Operativni radnik, Sava Gaji}

MDXCVIII
Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije Resoru dr`avne bezbednosti – V upravi Beograd U prilogu akta dostavqamo vam Slu`benu bele{ku o informativnom razgovoru koja se odnosi na OI “Kaptol”. Na~elnik CRDB, Savi} Milivoje
374

MUP Republike Srbije RDB – CRDB Prizren ORDB \akovica 21. 11. 1994. godine Strogo poverqivo I uprava OI “Kaptol”

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Izvor: Sufaj Hafiz, ro|en 2. 3. 1967. godine u selu Damjane, op{tina \akovica, od oca Aqo{a i majke [irete, dev. Mu~aj, [iptar, dr`avqanin SRJ, zemqoradnik, stalno nastawen u mestu ro|ewa. Podaci se odnose na OI “Kaptol”. Razgovor obavqen dana 17. 11. 1994. godine, na inicijativu operativnog radnika. Tro{kova nije bilo. Bele{ka se podnosi dana 21. 11. 1994. godine. II Izvor je do pre {est meseci radio, du`e vreme, u Hrvatskoj i Sloveniji pa smo sa wim obavili informativni razgovor u ciqu prikupqawa bezbednosno interesantnih saznawa shodno OI “Kaptol” III a) Podaci iz delokruga rada RDB. Izvor u razgovoru navodi da je godinu dana, zajedno sa bratom Hajdarom, radio u Dubrovniku, Republika Hrvatska, odakle je pobegao za Qubqanu, Republika Slovenija, po~etkom septembra meseca 1991. godine, odnosno uo~i rasplamsavawa rata u Hrvatskoj, kada je pretila opasnost da bude mobilisan u HV i upotrebqen u borbama protiv Srba. Naime, tih dana Dubrovnikom su harale bande, pretile nehrvatskom stanovni{tvu da se iseli, jer je to grad samo za Hrvate i sli~no. U toj sveop{toj medijskoj i fizi~koj hajci najgore su prolazili Srbi, koji su tada masovno be`ali iz Dubrovnika, pre svega radi li~ne bezbednosti ne mare}i za materijalna dobra koja su ostavqali za sobom. Kod hrvatske vlasti nije se moglo obezbediti nikakva za{tita, ~ak su mnogo gore prolazili oni koji su i{li da se `ale. Po saznawu izvora, mnogi [iptari su tako|e oti{li iz Dubrovnika, a radwe ostavili zatvorene, sve zbog straha od rata i hrvatske prisilne mobilizacije. Me|utim, bilo je i onih, koji su se u takvim prilikama dobro sna{li, me|u kojima izvor poznaje Agima
375

Morinu, koji je rodom iz sela Ku{nina, SO Prizren, i koji poseduje pekaru u Dubrovniku. Naime, Agim se posle pretwe od strane hrvatskih ekstremista lako prilagodio i postao primer odanosti-lojalnosti mladoj hrvatskoj dr`avi, tj. tako su za wega isticali militantni Hrvati. Tako|e, gledano procentualno, Agim je jedan od retkih koji je ostao u Dubrovniku za sve vreme rata i danas se tamo nalazi. Od tog vremena nije dolazio u SRJ, odnosno u svoje rodno mesto. Izvor je zatim naveo da je iz Dubrovnika sa bratom Hajdarom krenuo za SRJ preko Qubqane, gde je on ostao, a brat se vratio u svoje rodno mesto. Navodno, pod uticajem raznih pri~a da [iptari sa KiM, koji do|u iz Hrvatske u Srbiju, odmah od VJ bivaju mobilisani i upu}eni na rati{te, izvor je potra`io posao u Sloveniji, odnosno nije smeo da se vrati u SRJ. U Qubqani je ubrzo na{ao posao kod izvesnog Hoti Azema, rodom iz Podujeva, koji poseduje privatnu gra|evinsku firmu “Trinton”. Kod Hotija uglavnom rade [iptari sa KiM, koji su pobegli iz SRJ, odnosno koji nemaju nikakve “papire” za boravak i rad u Sloveniji. Azem poseduje dve barake za sme{taj svojih radnika, a koji pored hrane dobijaju platu u iznosu od 200–300 DM, ispla}ene u tolarima. Izvor navodi da su sa wim kod Azema radili i stanovali slede}i [iptari sa KiM: Miftar Zeka, star oko 30 godina, ]azim [aqa, star oko 35 godina, ]amil Beri{a, star oko 25 godina, svi iz okoline Podujeva i Mensur Ta}i iz Uro{evca, koji je star oko 25 godina. Oni ne dolaze u SRJ i svi su ekstremni, tj. smatraju da je KiM “okupirano” od strane Srbije, te da }e se vratiti samo kada bude “slobodno”. Pored toga, veruju da takozvana “Republika Kosovo” ima sve svoje dr`avne organe vlasti i pitawe je samo dana kada }e legalno profunkcionisati, jer, navodno, svetske sile, pre svih SAD, rade na tome da primoraju Srbiju da boqe “milom” nego “silom” napusti KiM i sli~no. Izvor navodi da mu je poznato da u Qubqani postoji `iro ra~un na koji se mogu uplatiti nov~ana sredstva za potrebe “vlade RK”, ali da za wih “ilegalce” uplate vr{i gazda Azem Hoti. Po re~ima izvora, Azem je svojim radnicima obezbedio nesmetan boravak u Republici Sloveniji, iako je boravak stranaca bez dozvole slovena~ke vlasti vrlo strog, odnosno odmah se takva lica deportuju doti~noj zemqi. Naime, slovena~ka policija sigurno zna za wihov boravak u Azemovim barakama, ali jo{ nikad nije vr{ila nikakvu kontrolu. Radnici koji se pla{e policije, jer su ~uli da je neko proteran, pitaju Azema u vezi wihove bezbednosti, a on im odgovara da se ne brinu, jer je za wih sve sre|eno. Pored toga Azem obavezno primi svakog [iptara sa KiM, koji mu se obrati za pomo} ili posao, zaposli ga ili mu na|e posao na drugom mestu. Mnogi [iptari, koji
376

su boravili i radili kod Azema, oti{li su u neku od zemaqa Zapadne Evrope. U vezi kulturnog dru{tva “Mi|eni”, izvoru je poznato da postoji, da ga je vodio izvesni Abedin Mali}i iz Pri{tine, te da je izme|u wega i nekih drugih ~lanova pomenutog kluba bilo dosta sva|e oko novca i sli~no. Azem Hoti sigurno odlazi i kontaktira sa rukovodiocima u klubu, a izvor i drugi “ilegalci” nemaju nikakvog upliva u rad pomenutog dru{tva. Izvor, sa generalijama navedenim pod ta~kom 1, ne prolazi kroz OE ORDB \akovica. – Morina Agim, rodom iz sela Ku{nina, op{tina Prizren, hrvatski dr`avqanin nastawen u Dubrovniku; – Hoti Azem, rodom iz Podujeva, dr`avqanin Republike Slovenije, nastawen u Qubqani; – Miftar Zoka, rodom iz okoline Podujeva, dr`avqanin SRJ, ilegalno boravi u Qubqani, Republika Slovenija; –[aqa ]azim, rodom iz okoline Podujeva, dr`avqanin SRJ, ilegalno boravi u Qubqani, Republika Slovenija; – Beri{a ]amil, ro|enu okolini Podujeva, dr`avqanin SRJ, ilegalno boravi u Qubqani, Republika Slovenija; – Ta}i Mensur, rodom iz Uro{evca, dr`avqanin SRJ, ilegalno boravi u Qubqani, Republika Slovenija. IV Izvor nepouzdan, podaci su neprovereni. Izvorni materijal je sa~iwen zbog lica koja se pomiwu, radi wihovog evidentirawa, kao potencijalnih saradnika Hrvatske i Slovena~ke obave{tajne slu`be za rad na podru~ju KiM. Preduze}emo potrebne mere kako bismo na vreme bili obave{teni o wihovom, eventualnom, dolasku da bismo obezbedili prihvat. Stvoreni su uslovi i za budu}e kontakte sa izvorom ukoliko procenimo da }e nam biti od koristi. V Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina. Dostavqeno: 1 h CRDB Prizren 1 h RDB Pri{tina 1 h I upravi RDB MUP-a 1 h V upravi RDB MUP-a 1 h ovom odeqewu – IO “Kaptol” Operativni radnik, Qubodrag Mihailovi}
377

MDXCIX
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar resora DB Sremska Mitrovica 28. 11. 1994. godine – srpski ekstremizam –

Izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR
Dana 24. 11. 1994. godine, Zoran Atanackovi} iz sedi{ta SNO u Beogradu poziva Mirka Jovi}a, konstatuju}i da je sa Bogavcem sro~io tekst sa zajedni~kog sastanka, odr`anog 23. 11. 1994. godine, predstavnika SNO, NRS i SJ. Bogavac, ~itaju}i tekst, nagla{ava da su predstavnici SNO, NRS i SJ o{tro osudili agresivne akcije snaga NATO na Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu, ocewuju}i da je to agresija prema ~itavom srpskom narodu. Bacaju}i bombe na srpsku teritoriju, gde srpske strane vode odbrambene akcije protiv muslimanskog V korpusa, bombarderi zapadnih sila bombardovali su mirovni proces. Wihovi naredbodavci tako su jo{ jednom pokazali da im nije stalo do mira, ukoliko takav mir ne podrazumeva srpsku predaju i srpski poraz. Direktnim vojnim anga`ovawem, podr`avaju}i muslimansku ofanzivu iz za{ti}enih zona, zapadne sile prestale su kriti da su na muslimanskoj strani. SNO, NRS i SJ moraju i ovoga puta da ponove da su OUN i NATO u direktnoj funkciji ostvarivawa islamskih interesa na Balkanu. Ponovno bombardovawe Srba uvod je u pro{irewe rata, ne samo na teritoriji Balkana. Evropske sile }ute pred ~iwenicom da, bombarduju}i Srbe, otvaraju vrata za muslimansko-ameri~ki pohod na Evropu. Jugoslovenska nazovi mirovna politika ne mo`e se ostvarivati nemu{tim protestima i mirnim prela`ewem preko novih srpskih `rtava, niti nagovarawem `rtve da preuzme deo odgovornosti, koja pripada wenim krvnicima. SRJ je du`na da diplomatskim i drugim koracima u~ini sve {to je mogu}e na za{titi srpskog naroda i srpskih teritorija, u protivnom, na Jugoslaviji }e ostati istorijski pe~at izdaje, bi}emo sau~esnici u tragediji svoje bra}e. Mirko Jovi} je zadovoqan i isti~e da je obuhva}eno sve {to je trebalo. Sugeri{e Zoranu i Bogavcu da tekst treba odmah pustiti u javnost.
378

Dana 25. 11. 1994. godine, Du{an Kruni} iz Londona razgovara sa Radmilom, suprugom Mirka Jovi}a. Mirko trenutno nije kod ku}e, iza{ao je u grad, a preksino} je do{ao sa puta. I{ao je za Pale, Vukovar, Knin i Bawaluku. Radmila se interesuje da li }e Du{an uskoro do}i u SRJ, a on joj odgovara da to jo{ nije izvesno, jer mora proveriti da li je bezbedno po wega da do|e u Srbiju, s obzirom da predsednik Milo{evi} hapsi politi~ke protivnike. Dana 26. 11. 2994. godine, Mirko zove sedi{te stranke u Beogradu i razgovara sa Zoranom. Zoran je obavestio Guberinu o konferenciji, koja bi trebalo da se odr`i u ~etvrtak, 1. 12. 1994. godine, u Me|unarodnom pres centru u Beogradu. Guberina nije zadovoqan ~iwenicom da su pozvani [e{eqovi radikali i pita se kako je Jovi}u samo palo na pamet tako ne{to. Zoran je dobio Pelevi}a i wemu preneo termin odr`avawa konferencije. Ostalo je jo{ samo da pozove Veselina \ureti}a. Zorana interesuje da li je u ponedeqak, 28. 11. o.g., potrebno odr`ati konferenciju za {tampu, a Jovi} odgovara potvrdno, isti~u}i da je to radni dan, te da izlaze novine. Zoran ne vidi svrhu toga i sugeri{e Mirku da tako ne{to nije potrebno, jer }e se u ~etvrtak svemu dati vi{e pompe, a u ponedeqak je potrebno samo poslati pozive faksom na{im i stranim dopisni{tvima. Zoran daqe navodi da se javio Marini, sa kojom se dogovorio oko detaqa. Saop{tio joj je ko su ~lanovi organizacionog odbora, ko }e otprilike biti na konferenciji za {tampu, a Marina je saglasna da u organizacioni odbor treba navesti {to vi{e ~lanova, kako bi se dao ve}i zna~aj konferenciji. U nastavku razgovaraju o dve sahrane Arkanovih qudi. Jednoj je prisustvovala delegacija SNO, ~ime je Pelevi} bio dirnut. Jovi} sugeri{e da i na drugu, u selu kraj Pan~eva, ode neko iz SNO iz Pan~eva ili Ka~areva i nala`e sekretarici Miri da sa Bastom organizuje odlazak. Ra|eno u 3 primerka Dostavqeno: 1 h MUP RS – Resor DB – III uprava 1 h MUP RS – Resor DB – V­uprava 1 h u dosije Mirka Jovi}a Operativni radnik, Klaji} Milivoj
379

MDC
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB – Novi Sad 2. decembar 1994. godine Slu`bena tajna Strogo poverqivo – ekstremizam

Izve{taj o primeni operativno-tehni~kog sredstva
I Izvor: TKTR Podaci se odnose na “Kajmaka” – OO po ekstremizmu, reg. br. 41001674: – organizuje {verc robe iz Gr~ke; – prebacuje devize u Gr~ku; – bavi se {ticungom; – u~estvuje u legalizaciji kradenih kola; – ilegalno nabavqa i nosi oru`je; – ostala saznawa. Razgovori su vo|eni u periodu od 25. do 30. 11. 1994. godine. Izve{taj se podnosi dana 2. decembra 1994. godine. II TKTR se koristi na obradi delatnosti “Kajmaka” – OO po ekstremizmu. III U periodu od 25. do 31. 11. o.g., na{ sasvim pouzdan izvor nam je preneo delatnost “Kajmaka” – OO po ekstremizmu. Izvor iznosi da je “Kajmaku”, zbog u~e{}a u oru`anom sukobu, oduzeto oru`je koje je legalno posedovao do okon~awa sudskog postupka. U me|uvremenu je “Kajmak” ilegalno nabavio i nosio oru`je, {to je otkriveno pri rutinskom zaustavqawu, zbog ~ega je SUP Novi Sad protiv wega podneo novu prijavu. Na{ izvor daqe prenosi da je “Kajmak” organizovao {iroku akciju preko vojnih veza da pribavi odgovaraju}u dokumentaciju da bi spre~io oduzimawe robe i smawio pla}awe poreza, koji mu je nalo`ila Finansijska policija iz Novog Sada nakon pregleda i ustano380

vqenih propusta (podatke o “Kajmakovim” transakcijama i izbegavawu pla}awa poreza smo dostavili Finansijskoj policiji na osnovu ~ega je ista izvr{ila uvid u poslovawe “Kajmakove” privatne firme i ustanovila niz propusta i potvrdu na{ih podataka). “Kajmak” je, po navodima na{eg izvora, nastavio da se bavi {vercom cipela i odela iz Gr~ke. U ovaj posao je aktivno ukqu~ena wegova supruga Smiqka, koja mu robu {aqe preko izvesnog Pante (mogu}e da je voza~ neke {oping ture do Soluna) i preko izvesnog Radeta iz ^a~ka (032/52-463, mogu}e je da je prezime Milovanovi}) koji robu iz Soluna ilegalno prebacuje kombijem. U razgovoru sa suprugom, “Kajmak” joj je rekao da joj po Panti {aqe 27.000 DM, tako da bi u “sefu u Solunu imala ~isto oko 150.000 DM”. Daqe je izneo da planira da “skupi jo{ ne{to maraka” i da }e tada definitivno pre}i u Gr~ku kod porodice. Izvor daqe iznosi da se “Kajmak” i daqe bavi {ticungom. U ovaj posao su ukqu~eni Ba{i} Pavle iz Novog Sada, Ratko Samaryi} iz Soluna, Vujovi} Zoran, zvani ^oki iz Novog Sada i drugi. Po navodima na{eg izvora, “Kajmak” je i daqe ukqu~en u kra|e i legalizacije ukradenih kola. Tako je za potrebe svog prijateqa Vilotijevi} Ki}una, “Kajmak” prihvatio da obezbedi dozvolu za vozilo reg. br. NS 384-746. U dogovoru sa “Lu~anom” – PO po srpskom ekstremizmu, preko advokata Gojkovi} Dragana, “Kajmak” je zakupio poslovni prostor u hotelu “Vojvodina” u Novom Sadu. Nakon renovirawa ovog objekta, “Kajmak” i “Lu~ano” su izdali, uz odgovaraju}i profit, ove poslovne prostorije. Zvani~ni zakupac ovog celog poslovnog prostora je Dudvarski Damir iz Novog Sada (lice blisko na{im obradama po hrvatskom ekstremizmu), koji je kao “reket” najve}i deo prostorija ustupio “Kajmaku” i “Lu~anu”. IV O svim daqim saznawima }emo vas blagovremeno informisati. V Ocena stare{ina. Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 1 h Dok. fond CRDB Novi Sad 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Slavko Vojvodi}
381

MDCI
Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije – Resoru dr`avne bezbednosti – V upravi – Beograd U prilogu akta dostavqamo vam informaciju koja se odnosi na sadr`inu “Poruke” pokreta srpskih ~etnika Ravne Gore, uru~ene skup{tinama RS RSK. Na~elnik III odeqewa, Radovan Bo`ovi} Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd III odeqewe 71-0197 6. 12. 1994. godine

Informacija
– Podaci se odnose na sadr`inu “Poruke” pokreta srpskih ~etnika Ravne Gore, upu}ene skup{tinama RS i RSK. Obra}aju}i se skup{tinama Republike Srpske i Republike Srpske Krajine u ime pokreta srpskih ~etnika Ravne gore, predsednik pokreta vojvoda Mom~ilo \uji}, predla`e da se donese odluka o ujediwewu te dve dr`ave i obrazuje wihova zajedni~ka vlada, vojna komanda i sistem odbrane. U “Poruci”, Mom~ilo \uji} iznosi da je srpski narod, na osnovu tiranskog plana tzv. novog svetskog poretka, na ~emu uporno radi Vlada SAD, uz svesrdnu saradwu Nema~ke, Vatikana i muslimanskih zemaqa, ~iji je ciq stvarawe muslimanske dr`ave u Evropi, odnosno na srpskim zemqama Bosne i Hercegovine, predvi|en da bude izbrisan sa lica zemqe ili pretvoren u robqe. Tom planu tvoraca novog svetskog poretka, po izjavi M. \uji}a, svesrdno idu na ruku srpski komunisti na ~elu sa Milo{evi}em koji je priznao avnojevske granice i uspostavio blokadu na Drini, da bi Srbe sa leve obale prisilio da prihvate smrtonosni plan mra~nih sila. Upravo zbog toga, po mi{qewu \uji}a, ujediwewe Srba sa leve strane Drine name}e se kao preka potreba u odbrani srpskih zemaqa i srpstva uop{te i predstavqalo bi temeq budu}eg ujediwewa svih srpskih zemaqa u jednu dr`avu. Kucano u 4 primerka
382

Dostavqeno: 1 h III uprava RDB MUP RS 1 h V uprava RDB MUP RS 1 h V odeqewe CRDB 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Vuka{in Makevi}

MDCII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Br. Beograd, 27. 12. 1994. godine Strogo poverqivo

Izve{taj saradnika
Saradnik “^ovek” dostavio je, 25. 12. 1994. godine, tekst pisma – izve{taja lorda Ovena o toku posete u Beogradu 23. 12. 1994. godine. Tekst glasi: “Kada su kopredsednici bili u Beogradu, u nedequ poslepodne, 18. 12. 1994. godine, Mikeli} je odbio da otvori autoput Zagreb – Beograd tako da je bilo malo prilike da se razgovara o predlo`enoj zajedni~koj komercijalnoj naftnoj kompaniji. Pre odlaska iz Beograda, kopredsednici su kazali koordinatoru ICFY (Konferencija o biv{oj Jugoslaviji) g. Bo Pelnasu da zaustavi sav saobra}aj ka Srbima u Hrvatskoj, osim vozila za koja je ve} ugovoreno da voze humanitarnu pomo}. U ponedeqak, g. Stoltenberg u telefonskom razgovoru sa predsednikom Milo{evi}em, koji je mnogo pomogao, i lord Oven u te`im pregovorima sa g. Mikeli}em, uspeli su da ustanove da }e se autoput otvoriti u sredu u 14,00 ~asova. Dana 20. 12, g. [arini}u i g. Mikeli}u poslat je predlog od kopredsednika (Aneks D) zajedno sa pojedina~nim pismima (Aneks B i C). Lord Oven je, 22. 12. razgovarao sa Mikeli}em telefonom, po{to je g. Mikeli} bio vrlo uzbu|en zbog ~iwenice da kamionima sa gorivom nije dozvoqen tranzit do sektora “Jug”, “Sever” i “Zapad”. Lord Oven ga je podsetio da }e te{ke posledice pratiti wegovu odluku da ne otvori autoput. G. Mikeli} je odgovorio da je autoput pot383

puno otvoren, gorivo bi trebalo da pro|e. Lord Oven je rekao da Mikeli} sada ima fer predlog za zajedni~ku trgovinsku naftnu kompaniju u rukama i da je potrebno prihvatiti {to je mogu}e pre, kako bi kompanija po~ela da funkcioni{e pre 11. januara 1995. godine. Uskoro je postalo jasno da su telefonski pregovori nedovoqni i lord Oven je rekao da on i Stoltenberg dolaze u Beograd slede}eg dana. Tada je g. Stoltenberg imao prehladu i nije mogao da leti. Lord Oven se, 23. 12, najpre sreo sa predsednikom Milo{evi}em na radnom ru~ku, gde je pokazano inteligentno razumevawe dileme sa kojom su suo~eni kopredsednici. Potom je sledio dvo~asovni sastanak sa Mikeli}em i Babi}em sa dva savetnika. Oni su lordu Ovenu dali dokumenat (Aneks D) – Predlog za zajedni~ku naftnu kompaniju. Posle detaqnog obja{wewa kopredsedni~kog predloga, uskoro je postalo o~igledno da je glavna primedba hrvatskih Srba da ne `ele da daju hrvatskoj vladi nikakva vlasni~ka prava u Krajini. Lord Oven je objasnio da je to i gledi{te kopredsednika i wihovog predloga kome je prigovorila hrvatska vlada i g. [arini} je napisao da ’posedi INE – 50 odsto – }e se sastojati od 38 INI-nih benzinskih stanica, koje se fakti~ki nalaze na okupiranim teritorijama’. Lord Oven je rekao da su on i Stoltenberg odlu~ili da se dr`e svoje formulacije i da ne namewuju imenovane posede deoni~arima, iako i Zagreb i Knin imaju te{ko}a sa prihvatawem re~i (formulacije), {to samo potvr|uje su{tinsku korektnost predloga. Lord Oven im je predlo`io da lete u @enevu te ve~eri da potpi{u, a pozvao bi i [arini}a. Alternativno, ako odlu~e da potpi{u ICFY misija u Beogradu bi bila svedok wihovog potpisa u svako doba, i pogodni aran`mani bi mogli biti sa~iweni u @enevi u ICFY da potpi{e [arini}. Kopredsednici }e ponovo doputovati 2. januara. U me|uvremenu ne}e biti dozvoqene tranzitne po{iqke nafte. Lord Oven, `ele}i da odr`i maksimalan pritisak, nije razgovarao o te{ko}ama koje se u Krajini pojavquju zbog nedostatka benzina i dizela. Istina je da ih je predsednik Milo{evi} snabdevao sa znatno mawe od 5.000 tona mese~no koje je hrvatska vlada ponudila. Ako postoje prave te{ko}e to }e biti stvar koju treba da proceni UNHCR i da napravi predloge. Lord Oven misli da predsednik Milo{evi} ima svoje sopstvene razloge da obustavi tranzit nafte preko Bosne i Hercegovine, {to je pre mogu}e. Sasvim posebno od daqe izolacije Karayi}a, opasno je da se nafta i daqe vozi preko severnog koridora.
384

Onog trenutka kad hrvatski Srbi potpi{u Sporazum o uspostavqawu zajedni~ke trgova~ke naftne kompanije, kopredsednik }e predlo`iti hrvatskoj vladi da za vreme do kona~nog uspostavqawa kompanije (po~ev{i od potpisivawa sporazuma) cisterne sa naftom iz SRJ (Srbija i Crna Gora) mogu da prolaze autoputem Beograd – Zagreb do UNPA zona, a koli~inu nafte i broj cisterni }e nadzirati zajedno i UNPROFOR i hrvatska vlada. Ako hrvatska vlada odbije, a hrvatski Srbi pristanu na sporazum, kopredsednik }e dozvoliti tranzitni saobra}aj za kamione koji prevoze naftu sve do ponovnog poku{aja da se hrvatska vlada ubedi da dozvoli upotrebu autoputa i osnuje naftnu kompaniju. Kopredsednik je ve} pisao g. [arini}u i g. Mikeli}u, te se nada da }e obe strane potpisati predlo`eni sporazum o zajedni~koj naftnoj kompaniji u nekoliko narednih dana, pa bi se onda i mogli preduzeti koraci za po~etak snabdevawa Krajine naftom kroz Hrvatsku (preko Hrvatske) a ne Bosne i Hercegovine. Kucano u tri primerka. Dostavqeno: – na~elniku Uprave – analitici – operativnom radniku Operativni radnik, Du{an Orlovi}

MDCIII
MUP Srbije RSDB V uprava Centar za mikrofilm Fond PD1 Dokument, evidencioni broj: 95 85363 Po~etna pozicija: 137B03 Krajwa pozicija: 137B07 Delovodni broj dokumenta: 3339 Broj snimaka: 5 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Sremska Mitrovica
385

Br. 117/22 Sremska Mitrovica 17. 1. 1995. MUP Republike Srbije – Resor DB – V uprava, Beograd U prilogu akta dostavqamo vam Izve{taj o rezultatima primene TKTR prema Ulemek Mihajlu – OO po srpskom ekstremizmu iz Stare Pazove, SO Stara Pazova. Prilog: 1 Na~elnik centra, Puni{a Yuki} Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar resora DB Sremska Mitrovica Odsek Ruma 13. 1. 1995. godine

-Srpski ekstremizamIzve{taj o rezultatima primene TKTR
Primenom TKTR prema Ulemek Mihajlu – OO – 894501284, iz Stare Pazove,SO Stara Pazova, dobili smo slede}e podatke: Dana 4. 1. 1995. godine, Ulemek je ostvario kontakt sa izvesnim Jovom i @eqkom Ra`natovi}em “Arkanom” iz Beograda, tel. 011/668-904. Ulemek se u kontaktu sa Jovom, izme|u ostalog, interesovao da li on poznaje izvesnog Vladu ^elzija i dobio potvrdan odgovor, kao i podatke da je re~ o dobrom momku, koji je “bio kod wih” (verovatno ~lan SDG-e, prim. op. radnika). Tako|e se interesovao za izvesnog Jocu Uro{evi}a, ali je dobio podatak da Joca Uro{evi} nije poznat Jovi. Ulemek je rekao da sutra dolazi u Beograd da zavr{i neke poslove i da ima broj Vladinog pejyera (broj 10196). Posle toga, Ulemek tra`i na telefon “Arkana”. “Arkan” mu ka`e da pi{toq 357 odmah donese kod wega u {tek. Re~ je o pi{toqu koji je Ulemek doneo “odande” (verovatno iz Bosne odakle se nedavno vratio, prim. op. radnika). Ulemek izra`ava negodovawe i ka`e da mu je @eqko uzeo i pendrek i pi{toq. Daqi kontakt odvija se na slede}i na~in: @eqko Ra`natovi}: Pendrek, pi{toq, sve }u da ti uzmem mamu ti jebem. Mihajlo Ulemek: Sve }e{ da mi uzme{? Pa pi~ka mu materina, oni ni{ta ne prijavquju, a sutra do|e i cinkari.
386

@eqko Ra`natovi}: Nego {ta. Mihajlo Ulemek: Pa vidi, mogu li ja ne{to da … @eqko Ra`natovi}: Slu{aj, nije cinkario, nego mora da mi ka`e. Mihajlo Ulemek: Pa ne mora da ka`e, pa mogu i ja da metnem u… @eqko Ra`natovi}: A ti }e{ dobiti 25 po guzici {to la`e{. Mihajlo Ulemek: Dobi}u kurac 25 po guzici, pa treba li meni ne{to? Pa zna{ da su mi uzeli tri komada. @eqko Ra`natovi}: Tri komada su ti uzeli? Mihajlo Ulemek: Jel zna{ da su mi uzeli CL-a, jel zna{ da su mi uzeli “Brovinga”, jel zna{ da su mi uzeli “Tetejca”? @eqko Ra`natovi}: Ko ti je uzeo? Mihajlo Ulemek: Pa, jesi ti naredio da dam? @eqko Ra`natovi}: Ko ti je uzeo? Mihajlo Ulemek: Pa u Pazovi, je si ti naredio da dam? @eqko Ra`natovi}: A onda? Da. Mihajlo Ulemek: Pa onda. Pa moram imati ne{to, pi~ka mu materina, {ta sad treba da idem ko kurac. @eqko Ra`natovi}: Dobro. Mihajlo Ulemek: Jesam li u pravu? @eqko Ra`natovi}: Pa dobro, nemoj da me pita{ je si li u pravu. U pravu nisi nikada. Ja sam stalno u pravu. Mihajlo Ulemek: Aha. @eqko Ra`natovi}: To u redu. Mihajlo Ulemek: Zna~i, ostaje meni? @eqko Ra`natovi}: Dobro, reci {to si zvao. Mihajlo Ulemek: Zvao sam da onog idiota dole skloni{ sa centrale, zamisli, ~estita mi Novu godinu {oka~ku. @eqko Ra`natovi}: Ko ti ~estita? Mihajlo Ulemek: Jova, ka`e sretna ti nova. @eqko Ra`natovi}: Ma, zajebava se bre. Mihajlo Ulemek: [ta jo{ ima novo? @eqko Ra`natovi}: Dobro je sve. Mihajlo Ulemek: E, to je va`no, bio si malo i na televiziji. @eqko Ra`natovi}: Jesam, jesi me gledao? Mihajlo Ulemek: Pa da. @eqko Ra`natovi}: E, dobro, 19. februara do}i }e{. Mihajlo Ulemek: Hvala bogu da }u do}i. @eqko Ra`natovi}: Ti i tvoj brat, ~ekaj, ko jo{ iz Pazove? Obavezno da do|e onaj pop, onaj va{ pop, i wega pozivam.
387

Mihajlo Ulemek: Kad ja do|em sutra – prekosutra ja }u tebi doneti ne{to drugo {to sam doneo, na{ao sam ja i za tebe, jel okej? @eqko Ra`natovi}: Va`i. Dana 7. 1. 1995. godine, Irena Ra`natovi} nazvala je stan Ulemeka u Staroj Pazovi i razgovarala sa wegovom }erkom Sawom, s obzirom da on nije bio kod ku}e. Rekla je da ne `eli ni{ta posebno, samo da prenese tati ~estitke za Novu godinu, Badwe ve~e i Bo`i}. Isto ~estita i mami i svima ostalima. Zvala je vi{e puta, ali nije mogla da dobije vezu, a izgubila je broj pejyera. Napomena: 19. februara 1995. godine zakazano je ven~awe @eqka Ra`natovi}a “Arkana” i Cece Veli~kovii}. Sve{tenik koga “Arkan”, pored Ulemeka i wegovog brata poziva na svadbu, je verovatno Pavlovi} Pantelija iz Stare Pazove. U narednom periodu radi}emo na identifikaciji Vlade, zvanog ^elzi i Joce Uro{evi}a za koje se Ulemek interesovao. Tako|e }emo pratiti daqe kontakte Ulemeka i @eqka Ra`natovi}a “Arkana”. Ra|eno u 3 primerka Dostavqeno: 1 h MUP Republike Srbije – Resor DB-III uprava 1 h MUP Republike Srbije – Resor DB-V uprava 1 h u dosije broj – 894501284. Operativni radnik, Milan Pavlovi}

MDCIV
Glavni {tab SVK Odeqewe bezbednosti Str.pov.br. 13-14 3.2.1995. godine MUP R.Srbije -na li~nost gospodina Jovice Stani{i}aOtmice m/v UNPROFOR-a

Operativna saznawa
Uz saznawe i saglasnost sa predsednikom RSK i komandantom GS SVK obave{tavamo Vas o slede}em: Operativnim radom organa bezbednosti na podru~ju Korduna, do{li smo do proverenih i ta~nih podataka u vezi otmice m/v Un388

profor-a. Ustanovili smo da otmice prete`no vr{e pripadnici tzv. (ne~itak broj) kojom komanduje kapetan Torbica Nikola (poznat po kriminalnoj delatnosti, blizak generalu Novakovi}u i pukovniku (ne~itko ime)). Dana 1.2.1995. godine (...) (ostatak dokumenta je ne~itak)

MDCV
MUP Srbije RSDB V uprava Centar za mikrofilm 6. 2. 2995. godine Fond PD1 Dokument, evidencioni broj: 9587594 Po~etna pozicija: 288A03 Krajwa pozicija: 288D07 Delovodni broj dokumenta: 7443 Broj snimaka: 5 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB Sremska Mitrovica Broj 292/2 Datum 6. 2. 1995. godine Sremska Mitrovica MUP Republike Srbije – Resor DB V uprava Beograd U prilogu akta dostavqamo vam izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR, koja se primewuje prema Mirku Jovi}u iz Nove Pazove, SO Stara Pazova, OO po srpskom ekstremizmu. Prilog: 1 Na~elnik centra Puni{a Yuki} Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova
389

Resor dr`avne bezbednosti Centar resora DB Sremska Mitrovica 6. 2. 1995. godine Srpski ekstremizam

Izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR
Primenom OTM TKTR prema Mirku Jovi}u iz Nove Pazove, SO Stara Pazova, OO po srpskom ekstremizmu – 894501257, do{li smo do slede}ih saznawa: Dana 26. 1. 1995. godine, Dragan Kova~evi}, sekretar MZ Nova Pazova, javqa se Mirku Jovi}u, vezano za regulisawe izbegli~kog statusa za dva lica za {ta je procedura slo`enija nego {to je Mirko u prvi mah mislio. Naime, predsednik SNO je zamolio Kova~evi}a da mu sredi papire za dve izbeglice, a Kova~evi} nagla{ava da je potrebno i}i u Sremsku Mitrovicu i prijaviti pomenute u prihvatni centar, nakon ~ega onaj ko prihvati izbegla lica mora u Mesnoj zajednici potpisati izjavu, da bi se odnele slike u OUP Stara Pazova i dobila legitimacija. Kova~evi} na sebe prihvata deo posla koji se odnosi na odlazak u Sremsku Mitrovicu. Isti dan, Jela Jovanovi} iz sedi{ta SNO saop{tava Mirku Jovi}u da se vr{e pripreme za Glavni odbor, materijali su stigli, potrebno je jo{ sve spakovati i poslati. U vezi prostranog plana Srbije, Jela je zvala svog te~u, doktora Du{ana Duki}a, sa Geografskog fakulteta, koji joj je dao broj telefona Dimitrija Peri{i}a, zadu`enog za poslove oko izrade plana, ali Jela Peri{i}a nije uspela dobiti vezu. Mirko sugeri{e da se direktno zove Vlada Srbije, te od vladine administracije zatra`i jedan primerak prostranog plana, me|utim Zoran je ve} zvao i dobio odgovor kako vi{e nema nijednog plana. Mirku je to neshvatqivo, jer prostorni plan treba da ide na javnu raspravu, a ispada da qudi s wim ne mogu da se upoznaju. Zoran je, ina~e, zvao vladu, pa Skup{tinu, odakle je usmeren na Ministarstvo za urbanizam i gra|evinarstvo, gde mu je sekretarica rekla da nemaju vi{e nijedan primerak prostornog plana, te da ovih dana isti~e rok za primedbe, daju}i mu telefone na koje se mo`e obratiti po~etkom februara, kada }e se kucati novi plan sa prispelim primedbama. Mirku treba sada{wa verzija plana i zahteva da se preko veza, ukqu~uju}i i SSJ i NRS, poku{a na}i plan. Dana 26. 1. 1995. godine, Milorad Jovi} iz Lopara, Republika Srpska, poziva Mirko Jovi}a, isti~u}i da su letos u Loparama bili “Beli orlovi” koje je on upoznao, zbog ~ega je `eleo ~uti predsedni390

ka SNO i produbiti postoje}u vezu sa ovom strankom. Milorad Jovi} je ina~e iz Nove Gajdobre, a na rati{tu u Republici Srpskoj nalazi se od maja 1992. godine, ta~nije od pucawa u vojnu kolonu u Tuzli. Isti~e da se u Republici Srpskoj brane Srbi i Srbija, a ne Jugoslavija, te da se ne smeju pustiti socijalisti da u Republici Srpskoj razore srpski narod. Milorad je, ina~e, kapetan “Srpske garde”, koju je predvodio na podru~ju Lopara, dok je komunisti nisu rasturili. On je ostao na tim terenima, odakle je rodom, i sada vodi “Topuske sokolove”. U Loparama je sretao Mirkove kapetane, koji su i{li na Teo~ak. Milorad Mirku sugeri{e da poja~a svoju aktivnost u Republici Srpskoj, kako bi se wihovi ideolo{ki sledbenici pro{irivali, a ne da to u~ine socijalisti. Dana 27. 1. 1995. godine, Jela Jovanovi} informi{e Mirka Jovi}a da je dobila Ministrastvo, odakle su je uputili na Mariju Mici}, koja je odsutna, pa je Jela razgovarala direktno sa ~ovekom zaposlenim na izradi prostranog plana. Dobila je informaciju da je javna rasprava bila do 25. 12. 1994. godine, te da je prostorni plan bio izlo`en po op{tinama od 17. 11. do 17. 12. 1994. godine. U ministarstvu imaju jedan jedini primerak radne verzije plana i taj ne mogu dati nikome. Uputio je Jelu da poku{a po mesnim zajednicama i op{tinama, {to je ona prethodno ve} i uradila bez uspeha i rekao da se dostave eventualne primedbe, ali se boji da je sada mo`da ve} kasno, jer oni koji rade na selekciji primedaba, ve} unose prispele u novi plan, kao zavr{ni dokument. Napomena: Identifikova}emo lica za koja Mirko Jovi} obezbe|uje izbegli~ki status, u ciqu sagledavawa mogu}nosti obavqawa razgovora sa istima u okviru OI “ZID” ili “PAKO”, u zavisnosti od podru~ja sa kojeg dolaze. Sa Draganom Kova~evi}em obavi}emo razgovor na okolnosti wegovih kontakata sa Mirkom Jovi}em. Kucano u 3 primerka Dostavqeno 1 h MUP Republike Srbije – RDB –III uprava 1 h MUP Republike Srbije – RDB – V uprava 1 h V dosije Mirka Jovi}a Operativni radnik, Klaji} Milivoj
391

MDCVI
MUP Srbije RSDB V uprava Centar za mikrofilm 15. 2. 1995. godine Fond PDD Dokument, evidencioni broj: 9588187 Po~etna pozicija: 328E06 Krajwa pozicija: 328E08 Delovodni broj dokumenta: 8782 Broj snimaka: 3 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – pom. NRDB – Q. Risti}u – Beograd Dostavqamo vam izve{taj o rezultatima primene mere TKTR nad objektom “Kafa”. Na~elnik IV odeqewa, Branko Va`i} Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd IV odeqewe – Vo`dovac 71-0472 7. 2. 1995. godine

Izve{taj – o rezultatima primene mere TKTR
Objekat “Kafa”. Mera se primewuje Odlukom Vrhovnog suda Republike Srbije sp. bro. SU– I –276/94 od 20. 1. 1994. godine. Dana 6. 2. 1995. godine, primenom mere dobijeni su slede}i rezultati: “Kafu” je pozvao Vlada Brati} (direktor “SDG” kompanije – prim. operativnog radnika) i obavestio ga da “ima papire” iz kojih se vidi da je “Pima” iz Kotora uvezla iz Temi{vara 15.914.000 litara benzina, a Mile Jerkovi} iz Ba~ke Topole 48 vagona benzina i ~etiri vagona dizela, {to }e im (“SDG” kompaniji – nap. op. radnika) biti “`estoka konkurencija”. Na kraju razgovora, Brati} je Kafu
392

obavestio da imaju ponudu od Slobe Nikoli}a za kupovinu blindiranog “Mercedesa” 600 po ceni od 300.000 dem, {to je Kafa prokomentarisao “ako mo`e{ skini cenu, u protivnom ni{ta, za te pare mogu ku}u kupiti”. Istog dana Kafa je kontaktirao Mihaqa Kertesa, koji je u toku razgovora pozvao Kafu na ve~eru na koju je Kertes pozvao i Branu Crn~evi}a, Kafa je prihvatio Kertesov poziv i za vreme ve~ere uru~io Kertesu i Crn~evi}u pozivnice za predstoje}e Kafino ven~awe sa estradnom umetnicom Cecom Veli~kovi}. Dostaviti: – 1 h pom. NRDB – 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Le~i} Veselin

MDCVII
MUP Srbije RSDB V uprava Centar za mikrofilm 4. 3. 1995. godine Fond PD1 Dokument, evidencioni broj: 95 90327 Po~etna pozicija: 478C06 Krajwa pozicija: 478C10 Delovodni broj dokumenta: 13552 Broj snimaka 5 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Sremska Mitrovica Br. 485/2 1. 3. 1995. MUP Republike Srbije – Resor DB – V uprava, Beograd U prilogu akta dostavqamo vam Izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR prema Ulemek Mihajlu – PO po srpskom ekstremizmu iz Stare Pazove, SO Stara Pazova. Na~elnik centra, Puni{a Yuki}
393

Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar resora DB Sremska Mitrovica Odsek Ruma 27. 2. 1995. godine

–Srpski ekstremizam– Izve{taj o rezultatima primene TKTR
Primenom OTM TKTR prema Ulemek Mihajlu – PO – 894501284, iz Stare Pazove, SO Stara Pazova, u proteklom periodu dobili smo slede}e rezultate: Dana 16. 2. 1995. godine, Ulemek je preko telefona broj – 0210/611-30 ostvario kontakt sa Goranom Hayi}em, biv{im predsednikom RSK. Interesovao se da li je ovaj dobio pozivnicu za @eqkovu svadbu. Hayi} ka`e da jeste i da se puno zahvaquje, a Ulemek obja{wava da je stavio primedbu @eqku zbog toga {to je ispred imena Hayi}a napisao predsednik, a on je biv{i predsednik. Goran ka`e da se ne zna {ta nosi dan a {ta no}. Hayi} se interesuje koliko ima kilometara od Stare Pazove do Rume, jer }e dolaziti u Rumu pa ima nameru da do|e i kod wega. Posle toga, Ulemek daje Hayi}u na vezu Zlatana iz \akova i Jovu, koji se sa wim odranije znaju i izve{tavaju ga da vi{e nisu u Ba~koj Palanci, ve} u Pan~evu. Zlatan je kasnije nazvao svoju }erku Biqanu u Pan~evu na broj 013/51-21-25. Razgovor je bio porodi~ne prirode. Kasnije, Ulemek je kontaktirao s Ugqe{om Markovi}em, vlasnikom agencije “Gvozden” na broju 011/444-15-22. Interesuje sa da li mo`e navratiti kod wega u Pazovu. Ulemek ka`e da se upravo sprema da krene u Beograd. Hayi} Goran je iz Ulemekove ku}e, dana 16. 2. 1995. godine, nazvao 011/222-302 i ostavio poruku na pejyer broj 79-28 da mu se jave na telefon 022/312-800 (pejyer pripada Du{ku Borovici, biznismenu iz Rume). Ne{to kasnije javqa se Borovica u stan Ulemeka i tra`i Gorana. Razgovara kratko sa Ulemekom, ka`e da je dobro i da se bori da nekako pre`ivi. Ulemek mu ka`e da je srpsku Novu godinu proslavio sa wegovim direktorom i od istog ~uo da Borovica ne slavi srpsku Novu godinu, ve} da je samo zadu`en (za {okice u Rumi). Borovica ka`e da je to ta~no. U me|uvremenu, Ulemek ka`e da na drugoj liniji ima “Arkana”, a Borovici daje Hayi}a. Hayi} ga pita gde se nalazi, a Borovica ka`e da je trenutno u Rumi i poziva ga da navrati kod wega. Kasnije, Borovica poziva ku}u Ulemeka i od wegove supru394

ge Radojke saznaje da je ovaj odsutan. Ka`e da ima da mu prenese jednu va`nu vest i da }e nazvati ujutru. Dana 18. 2. 1995. godine, Ulemek je kontaktirao, preko telefona 011/666-754 sa {tabom SDG u Beogradu. Ka`e da ga je tra`io “Legija”, a nepoznati mu{ki glas mu ka`e da je to verovatno zbog onog kolta koji je on oduzeo, a tamo se oko toga digla velika frka, pa to treba da se vrati. Ulemek ka`e da je sam taj kolt doneo u {tab. Istog dana, Ulemek je preko telefona broj 011/663-904 ostvario kontakt sa izvesnim “Cvrkom” iz Stranke srpskog jedinstva. Interesuje se {to su ga tra`ili. “Cvrko” ka`e da nije imao saobra}ajnu dozvolu za beli auto. Ulemek ka`e da oko toga ne}e biti problema i pita da li je tu Sava. Dobija ga na vezu i interesuje se {to ga je tra`io. Sava ka`e da je Branka poslala poruku samo da ga podseti u vezi saobra}ajne dozvole. Ulemek daqe ka`e da je obezbedio voza~a i za jedan i za drugi kombi kao i za {evroleta, a yipa }e on voziti. Daqe pri~aju oko poklona za “Arkana” i Ulemek ka`e da je obezbedio tepih, a pita Savu {ta je on ukrao i poklonio komandantu. Sava ka`e da je obezbedio sliku od izvesnog umetnika Torbice Milenka. Dogovaraju se da se sutra ujutro u pet sati krene iz Beograda za @itora|u. Dana 18. 2. 1995. godine, Ulemeka je nazvao Bogi} Stevan, biv{i ministar u vladi RSK. Ka`e da ga je vi{e puta tra`io u toku dana, ali ga nije mogao dobiti. Ulemek obja{wava da je pre pola sata do{ao iz Blaca (u Blacu `ivi Ulemekova }erka Sawa). Dogovaraju se da se pre {est sati na|u pred “Arkanovom” ku}om u Beogradu. Napomena: Veze Ulemeka sa Goranom Hayi}em i Bogi} Stevanom su ranije evidentirane, kao i wihova veza sa @eqkom Ra`natovi}em “Arkanom”, o ~emu smo pisali u prethodnim izve{tajima. Ra|eno u 3 primerka Dostavqeno: 1 h MUP Republike Srbije – Resor DB-III uprva 1 h MUP Republike Srbije – Resor DB-V uprava 1 h u dosije broj – 894501284. Operativni radnik, Milan Pavlovi}

MDCVIII
Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB – Novi Sad
395

Dana, 9. marta 1995. godine Slu`bena tajna Strogo poverqivo

Informacija
Posredstvom sasvim pouzdanih izvora upoznati smo sa aktivnostima i doga|ajima u SRS za RSK, nakon {to je do{lo do raskola i smewivawa lidera ove stranke, odlukom Vojislava [e{eqa. Rade Leskovac intenzivno preduzima aktivnosti u ciqu pridobijawa podr{ke postoje}eg ~lanstva stranke. U tu svrhu, u Bawa Luci je u dva navrata, 25. 2. i 4. 3. 1995. godine, zasedao Glavni odbor SRS za RS i RSK. Po tvr|ewu Leskovca, na ovim sastancima dobio je gotovo apsolutnu podr{ku ve}ine op{tinskih odbora. Sa druge strane, doga|aji na terenu ne govore u prilog ovoj wegovoj tvrdwi. Protekle nedeqe, Op{tinski odbor Tewa odr`ao je sastanak na kojem se ve}ina prisutnih izjasnila i dala podr{ku politici Vojislava [e{eqa. Leskovcu se zamera da je ve}i deo vremena posvetio privatnom biznisu, za razliku od [e{eqa koji prevashodno vodi ra~una o svom ~lanstvu. Uvereni su da }e u slu~aju vojne agresije RH na RSK [e{eq animirati znatan broj dobrovoqaca iz redova svoje stranke, {to se za Leskovca ne mo`e re}i. Leskovac je izgubio podr{ku gotovo svih poslanika Skup{tine RSK iz redova svoje stranke. Po re~ima istog, glavni zadatak u narednom periodu }e biti povezivawe i pridobijawe poverewa politi~kog rukovodstva RS, pogotovo jer nema nameru da na bilo koji na~in ostvaruje kontakte i saradwu sa [e{eqem. Leskovac ne `eli da u~estvuje u sukobu na relaciji Milan Marti} – B. Mikeli}, jer smatra da za to nije povoqan trenutak. Sa druge strane direktno optu`uje [e{eqa da je inicijator proteklih de{avawa u krajinskom parlamentu. Dana 4. marta 1995. godine, u Beogradu je [e{eq odr`ao sastanak sa ~lanovima stranke iz Knina, Benkovca, Gra~aca, Belog Manastira, Tewa, Vukovara i Mirkovaca. Kako smo informisani, [e{eq je dobio podr{ku svih prisutnih, osim Pere Tojagi}a – Op{tinski odbor Vukovar i Beldar Zorana – op{tinski odbor Mirkovci. Doneta je odluka da Leskovac sa svojim pristalicama napusti prostorije stranke u Vukovaru i prepusti ih Ranku Vuji}u, zvanom U~o, odnedavno specijalnom savetniku predsednika Milana Marti}a.
396

[e{eq je insistirao da se pozabave radom preduze}a kojeg je, u okviru stranke, osnovao Leskovac i prikupe dokumentaciju koja treba istog te{ko da kompromituje. Dana 6. marta ove godine, [e{eq je pozvao kancelariju stranke u Vukovaru i svojim sagovornicima rekao da neizostavno napuste istu, jer je to odluka naju`eg rukovodstva. Uz mno{tvo izgovorenih vulgarnosti, [e{eq je rekao da }e u Vukovar uputiti svoje qude koji }e, ako treba, poubijati Leskovca i wegove pristalice, a na taj postupak i li~no je spreman. Optu`uje ih i naziva izdajnicima srpskog naroda i dou{nicima srpske UDBE. Me|u pristalicama Leskovca, nakon ovih [e{eqevih pretwi, zavladala je izvesna uznemirenost, ali su odlu~ni u stavu da istraju u svojim stavovima i deluju kao samostalna stranka na ovim prostorima. Dostavqeno: 1 h MUP RS – RDB – na~elniku 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Milenko Lemi}

MDCIX
MUP Srbije RSDB V uprava Centar za mikrofilm 18. 3. 1995. godine Fond PDD Dokument, evidencioni broj: 9571755 Po~etna pozicija: 576D05 Krajwa pozicija: 576D08 Delovodni broj dokumenta: 17122 Broj snimaka: 4 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB Sremska Mitrovica Broj: (ne~itko) Datum 15. 3. 1995. godine
397

Sremska Mitrovica MUP Republike Srbije – Resor DB V Uprava Beograd U prilogu akta dostavqamo vam izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR, koja se primewuje prema Mirku Jovi}u iz Nove Pazove, SO Stara Pazova, OO po srpskom ekstremizmu. Prilog: 1 Na~elnik centra Puni{a Yuki} Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar resora DB Sremska Mitrovica 15. 3. 1995. godine Srpski ekstremizam

Izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR
Primenom OTM TKTR prema Mirku Jovi}u iz Nove Pazove, SO Stara Pazova, OO po srpskom ekstremizmu – 894501257, do{li smo do slede}ih saznawa: Dana 9. 3. 1995. godine, Du{an Kruni} saop{tava Radmili Jovi} da u SRJ treba da do|e oko, 6. 5, na slavqe onih koji su pobedili wega i wegov narod. Radmila je u pro{lu subotu bila u Novom Slankamenu, u Centru za rehabilitaciju, zajedno sa Mirkom. Povodom dana rawenika, u Slankamen su do{li i novinari Srpke televizije sa Pala i iz Bawa Luke. Me|u rawenicima bio je i jedan pripadnik “Belih orlova”, neki umetnik, vajar, iz Prijedora, koji je u borbama u Republici Srpskoj ostao bez noge i ovih dana je preba~en na VMA. Du{an je mi{qewa da istom treba materijalno pomo}i i obezbediti wegovu porodicu, o ~emu }e se on dogovoriti u svojoj organizaciji. Dana 11. 3. 1995. godine, Mirko Jovi} diktira slu`benici u sedi{tu SNO tekst saop{tewa za javnost Sekretarijata za informacije SNO, koji je potrebno odmah otkucati i poslati. U saop{tewu se pozdravqaju ~lanovi, simpatizeri i gosti SNO na izbornoj skup{tini op{tinskih ogranaka SNO. S obzirom da je o~igledno da se neprijateqi srpskog naroda, kao i takozvani me|unarodni posrednici, odnosno velike sile, spremaju za ratno razre{ewe jugoslovenske krize, na{ celokupan narod treba da ulo`i svu svoju energiju ,
398

kako bi iz rata iza{ao kao pobednik. Svuda u svetu se ka`e: pobedniku pripada sve i te{ko pobe|enima, zbog ~ega je u ovom trenutku za srpski narod i wegovu otaybinu nacionalni zadatak broj jedan pobeda u oslobodila~kom ratu. Jovi} je tra`io da se tekst saop{tewa {aqe na sve strane, i u Crnu Goru i u RSK i na Pale. On, ina~e, danas boravi u Beo~inu, odakle }e se jo{ javqati u sedi{te stranke. Dana 12. 3. 1995. godine, razgovaraju Du{an Kruni} i Mirko Jovi}. Du{an }e, u toku marta meseca, po Kova~i}u poslati rezervne delove za automobil, kako je ranije i dogovoreno. Predstavnik Radovana Karayi}a u Engleskoj Trivkovi}, ukqu~io se u mra~no dru{tvo, za koje radi. Du{an ne `eli Jovi}u o tome pri~ati telefonom. Radi se o antisrpskom delovawu grupe u koju su uba~eni strani agenti, a pored ostalih tu je ume{an i pop Zori}, kao i neki biv{i levi~ari i qoti}evci. Sa wima je povezan i Nikola Koqevi}, ~iji brat `ivi u Engleskoj. Ova grupacija je za 9. 4. 1995. zakazala sastanak u Lesteru. Du{an smatra da se radi od dru{tvu levi~ara koje }e upropastiti srpsku stvar, zbog ~ega je wemu `ao Mladi}a, Plav{i}eve i wihovog dru{tva. Karyi} je jako naivan i po{ten ~ovek, politi~ki neiskusan, pa slu{a savete levi~ara i qudi koji rade za razne strane slu`be. Na ove probleme Du{anu se `alio Slobodan Petrovi}, predstavnik “Srne” u Engleskoj. Du{an zamera {to se po pitawu Biha}a stalo na pola puta, kad je bitka gotovo bila dobijena. Misli da je sve Koqevi}evo maslo, i da je on dao presudan doprinos prilikom predavawa UNPROFOR-u aerodroma u Tuzli i Sarajevu. Du{an insistira da Mirko Jovi} sa ovim problemima upozna rukovodstvo Republike Srpske. Ra|eno u 3 primerka Dostavqeno: 1 h MUP Republike Srbije – RDB –III uprava 1 h MUP Republike Srbije – RDB – V uprava 1 h u dosije Mirka Jovi}a Operativni radnik, Klaji} Milivoj

MDCX
MUP Srbije RSDB V uprava
399

Centar za mikrofilm 20. 3. 1995. godine Fond PD Dokument, evidencioni broj: 9592136 Po~etna pozicija: 603A10 Krajwa pozicija: 603A11 Delovodni broj dokumenta: 18034 Broj snimaka: 2 Centar RDB Ni{ Unutra{wi ekstremizam 73 018 20. 3. 1995.

Izve{taj o tajnoj kontroli telefonskih razgovora
Na osnovu Odluke Vrhovnog suda Republike Srbije broj 129/94, od 2. 4. 1994. godine, odobrena je primena kontrole telefona broj 714-512 u Ni{u, ulica Somborska broj 53/13, koji koristi Vaki} Branislav, OO po srpskom ekstremizmu i terorizmu. Mera je primewivana 14. 3. 1995. godine. Dana 14. 3. 1995. godine, Vaki} Branislav je bio u vezi sa Vaskovi} Stojanom iz Kru{evca kojom prilikom je istom preneo da 17. 3. 1995. godine ne}e i}i sa svojom grupom ~etnika u Manastir Prohor P~iwski, s obzirom da mu je od strane Vojislava [e{eqa upu}en poziv da prisustvuje mitingu u [apcu. Svoj odlazak }e, navodno, odlo`iti za petnaestak dana, s tim {to bi Vaskovi} sa grupom koja bude boravila 17. 3. 1995. godine realizovao plan oko kojeg su se ve} ranije dogovorili. Istog dana, Vaki} je bio u vezi sa Dra`ilovi} Zoranom iz Beograda, kada je dobio zadatak da do 25. 3. 1995. godine prikupi {to vi{e dobrovoqaca sa ovog terena kako bi bili upu}eni u RSK. I pored upozorewa Vaki}a Dra`ilovi}u da }e u Ni{u te{ko na}i vi{e od dva dobrovoqaca, kao i ukazane ~iwenice da mu je razbijen Ratni {tab, a najsposobniji pre{li u druge partije, prihvatio je nare|ewe Dra`ilovi}a uz konstataciju da }e poku{ati da dobrovoqce prona|e u Kwa`evcu, Prokupqu, Pirotu, @itora|i kao i Gwilanu. Nakon ovog kontakta, Vaki} je ostvario vezu sa Markovi} Zoranom iz Kwa`evca, obavestio ga o nare|ewu iz Centrale oko prikupqawa dobrovoqaca. Pri tom je istom savetovao da prilikom anga`ovawa tra`i qude koji se do sada nisu isticali, odnosno lica ko400

ja su za wih i wihov pokret neva`ni i wih {aqe, dok bi proverene i sposobne ~uvao za ovaj teren, odnosno za eventualnu kriznu situaciju koja bi se ovde desila. Markovi} je u potpunosti prihvatio ovakvu Vaki}evu sugestiju nagla{avaju}i da treba nastaviti sa ranijim dogovorom koji su imali u toku pro{log meseca, a u vezi stvarawa elitne grupe ~etnika na terenu Kwa`evca. U tom smislu je dogovoreno da krajem meseca Vaki} ponovo ode u Kwa`evac, kada bi odr`ali zajedni~ki sastanak. U vezi anga`ovawa dobrovoqaca, u prostorijama S^P-a je, 14. 3. 1995. godine, boravio bugarski dr`avqanin Dimitrov Veselin, koji je tra`io da bude upu}en u RS, s obzirom da je tamo u vi{e navrata boravio kao dobrovoqac i da poseduje vojnu kwi`icu RS pod brojem 12549. Od strane Baki}a istom je savetovano da se javi Birou u Beogradu i ovoga puta preko wih ode u RS. Smatramo, a i operativna saznawa do kojih se do{lo u radu prema Vaki} Branislavu ukazuju da je Baki} svesno izbegao odlazak u manastir Prohor – P~iwski pla{e}i se posledica koje bi on li~no imao i da je zato savetovao Vaskovi}u iz Kru{evca, da realizuju planiranu akciju, s tim {to bi on oti{ao nakon petnaestak dana. Wegove sugestije Markovi}u iz Kwa`evca, Kosi}u iz @itora|e, kao i Veqkovi}u iz Pirota da anga`uju za dobrovoqce neafirmisana lica, dok bi proverene ~uvali, ukazuju na Vaki}eve namere da sa~uva najboqe qude s obzirom da smatra da }e u Republici Srbiji do}i do {irih nemira pa eventualno i do gra|anskog rata. Kucano u 3 primerka 1 prim. RDB MUP RS – III uprava 1 prim. RDB MUP RS – V uprava 1 prim. Centar RDB Ni{ ND Operativni radnik, Branimir Madi}

MDCXI
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – druga uprava Strogo poverqivo br. 133 Beograd, 21. 3. 1995. godine
401

Neke ocene odbora za odbranu i bezbednost Skup{tine RSK u vezi Ministarstva unutra{wih poslova RSK
Na Skup{tini Republike Srpske Krajine, odr`anoj 1. marta 1995. godine, predsednik Odbora za bezbednost Skup{tine RSK Vujanovi} Stanko (ina~e komandant bataqona Bogdanovci) podelio je poslanicima materijal u kojem se tra`i smewivawe pomo}nika ministra odbrane RSK Milana Milanovi}a i postavqawe na wegovo mesto majora Miroquba Vujovi}a (komandanta Vojnog odseka Vukovar). U uvodnom materijalu Vujanovi} Stanko, u kontekstu problema nastalih u vezi mobilizacije, iznosi da je “mo`da” odluka o ukidawu kurirskog pozivarskog sistema pri Ministarstvu odbrane RSK donesena u ciqu da se vojska prika`e nesposobnom za izvr{ewe mobilizacije kako bi wenu ulogu postepeno preuzele brigade milicije. Na ovakav zakqu~ak, po Vujanovi}u, upu}uje i formirawe posebne jedinice milicije ranga brigade u Erdutu. Navode}i da je {kolski centar u Erdutu, protivno naredbi predsednika Milana Marti}a, preuzet od strane “paramilicijskih” snaga, Vujanovi} ocewuje da je sve to “mo`da” smi{qeno u ciqu postepenog uni{tewa vojske, po{to po Vensovom planu vojska RSK “ne postoji”. U prilogu fotokopija teksta koji objavquje “Na{a borba”, 31. jula 1995. godine. “’Specijalci’ u Barawskim dvori{tima ’uvozni’”, je nadnaslov, naslov “Kad ’oslobodioci’ otimaju” i podnaslov “Vra}aju}i se ku}i sa wive, Spomenka [alaji} u dvori{tu zati~e tridesetak uniformisanih i naoru`anih qudi, koji }e zapleniti 11.650 nema~kih maraka, 3.500 austrijskih {ilinga, 190 dinara, tri kulena i par automobila. Odmah nakon wih ’po svoje’ su do{li drugi”, U posledwe vreme kao da se potvr|uje istorijsko pravilo na ovim prostorima, da teror “oslobodilaca” ni po ~emu nije bezazleniji od terora “okupatora”, o ~emu posebno svedo~e sve u~estalije pojave razbojni{tva, ~ije su `rtve nedu`no civilno stanovni{tvo. Posledwih meseci, zabele`eno je nekoliko slu~ajeva upada “specijalaca” u ku}e `iteqa Belog Manastira iz kojih su, “po slu`benoj du`nosti” i pod patronatom dela zvani~ne vojne vlasti Republike Srpske Krajine, izno{ene pove}e sume deviza, oduzimane bez pravog povoda i bilo kakve slu`bene potvrde. Sve to, uz neretke slu~ajeve “biznisa” sa humanitarnom pomo}i, koju na ove prostore upu}uje direktor jugoslovenske carine Mihaq Kertes, primoralo je deo zvani~nih organa op{tine Beli Manastir da upute o{tar protest Mi402

nistarstvu odbrane RSK, sa molbom da se pojedinci na vrlo visokim i zna~ajnim funkcijama onemogu}e u ovakvim akcijama. Prvi slu~aj zabele`en je u Jagodwaku 3. juna u uglednoj i bogatoj porodici [alaji}. Vra}aju}i se ku}i sa wive, na kojoj je provela ceo dan, Spomenka [alaji} u dvori{tu zati~e tridesetak uniformisanih i naoru`anih qudi, dok nekolicina wih ve} uveliko vr{i pretres ku}e, ostavqaju}i poprili~an nered iza sebe. Iznena|ena, ali i upla{ena, uspela je samo da pita: “[ta se de{ava”, da bi jedno od uniformisanih lica repertiralo pu{ku i prisilno je zatvorilo u {pajz, dok su ostali nastavili sa premeta~inom po ku}i. Pokazuju}i navodnu zainteresovanost odakle porodici [alaji} ~itav arsenal oru`ja (poluautomatska pu{ka, mitraqez 12,7 mm, kao i mitraqez M53 uz ne{to municije) i odgovor da je u pitawu oru`je zadu`eno u ratnim operacijama u Barawi, “specijalci” su, verovatno iz “bezbedonosnih razloga”, zaplenili i 11.650 nema~kih maraka, 3.500 austrijskih {ilinga i 190 jugoslovenskih dinara, zatim tri kulena, a vrhunac je svakako, oduzimawe tri vozila: BMW registarskih oznaka BM 63-74, ford siera BM 74-29 i micubi{i dvosed sa otvorenom karoserijom, registarske oznake BM 78-52. Odmah nakon odlaska ove grupe uniformisanih lica, do{la je druga, kojoj se Spomenka [alaji} po`alila da su joj vojnici koji su bili pre wih oduzeli devize. Jadan od wih, predstavio se kao Sa{a, rekao je da, otprilike, zna o kome se radi i da }e u Biqu, gde su navodno stacionirani kao jedinica, intervenisati da joj taj novac bude vra}en, preporu~uju}i upla{enoj `eni da se u ponedeqak i sama javi nadle`nim organima u Biqu. Sve bi bilo u radu da ova grupa nije pokidala tablice na preostalim vozilima u dvori{tu, odnose}i sa sobom i kqu~eve dva automobila marke “golf” i saobra}ajne dozvole. Pred kapijom ostaje i naoru`ana stra`a zbog koje u narednih nekoliko dana niko iz porodice [alaji} bukvalno nije mogao napu{tati dvori{te. “Lisice”, za svaki slu~aj Strah od svega {to se de{avalo, ukqu~uju}i i fizi~ko maltretirawe mla|eg sina Sa{e, i majke Spomenke, koji su grubo prilikom samog pretresa vezivani lisicama uz pogrdne pretwe i druge brutalnosti, nije omeo Spomenku da se pisanim putem obrati Sekretarijatu unutra{wih poslova Beli Manastir, ta~nije pukovniku Vasiliju Mijovi}u, u kom ga podse}a. – U razgovoru sa vama obe}ali ste mi da }e mi sav novac biti vra}en, te se ovim putem i pisanim zahtevom obra}am li~no vama sa nadom da }ete meni i mojoj porodici iza}i u susret. Svi navodi o na{em imovnom stawu su ta~ni, {to lako mo`ete i proveriti, uz podse}awe da smo svu imovinu stekli ne u ratu ve} daleko pre toga ra403

de}i najte`e poqoprivredne poslove – navodi se u pisanom zahtevu Spomenke [alaji}, upu}enom jo{ 7. juna nadle`nima u Belom Manastiru, na koji nije dobila odgovor. Prodajom prasi}a, i {trikaju}i yempere jednoj osobi, Qubica Jovi} je zaradila 150 nema~kih maraka, koje su se, na wenu nesre}u, zatekle u nov~aniku kada je, 3. juna, u wenu ku}u u Jagodwaku upala grupa uniformisanih i naoru`anih qudi. Uzeli su taj novac pod izgovorom da tra`e wenog brata Bogdana Jovi}a, koji se tog dana vratio sa polo`aja. Po{to su iz ku}e Jovi}evih pokupili ono {to se zateklo, odlu~uju da sa lisicama na rukama odvedu Bogdana Jovi}a, verovatno iz predostro`nosti, s obzirom da je re~ o vojno anga`ovanom obvezniku koji bi mogao na adekvatnom mestu prirediti i niz neprijatnosti ovoj bahatoj grupi “oslobodilaca”. I ovaj slu~aj je prijavqen ve} pomenutom pukovniku Vasiliju Mijovi}u, ali od intervencije nije bilo ni{ta. Sve u~estalije pojave ovog tipa, uz slu~aj i rawavawa jedne `ene na mostu u Biqu, kojoj je iz ta{ne uzeto tri hiqade nema~kih maraka (“specijalci” priznaju da je bilo samo 700) primorale su referenta bezbednosti u Belom Manastiru, profesora Mihaila Zori}a, da se pisanim putem obrati Ministarstvu odbrane RSK u Erdutu, uz konstataciju: “Pro~istite te specijalce” – Nakon svega {to se dogodilo gospo|i Spomenki [alaji}, ona se obratila gospodinu pukovniku Vasiliju Mijovi}u 7. juna sa zahtevom da joj vrati novac koji joj je oru`anom pqa~kom oduzet. Prvi odgovor, boqe re}i izgovor, gospodina Mijovi}a da ne vrati te devize i dinare, bio je u vidu pitawe da li ima brojeve oduzetih nov~anica. Kad se dugi put obratila, re~eno joj je da ne zna koja je to grupa odnela, a tre}i put da }e joj biti vra}en novac, ali }e to potrajati du`e vremena. Gospodo, vi koji ste nadre|eni ovoj poslanoj gospodi upotrebite svoj autoritet i vratite novac porodici [alaji}, pro~istite te specijalce, mada bi bilo najboqe da kompletnu grupu zamenite novom. U Barawi, gospodo, treba da rade ~etiri takve grupe specijalaca ali ne na ovakav na~in i prevashodno na otkrivawu privrednog kriminala, uzimawe ku}a, stanova, lokala, odnosno onaj posao koji na{a policija realno nije u mogu}nosti da uradi – upozorava Mihajlo Zori}. Razbojni{tva ovakvog tipa postala su svakodnevnica Barawe. U pitawu su “uvozni specijalci” koji }e jednog dana, kad rat vi{e ne bude paravan uz uniformu i oru`je biti vra}eni nazad, “preko Dunava”. Zanimqivo je primetiti da je u ovim barawskim slu~ajevima kori{}en i dobro smi{qen metod psihi~ke manipulacije – jer tek po{to bi jedna naoru`ana grupa zavr{ila sa pqa~kom, nailazila bi
404

druga, obe}avaju}i nesre}nim qudima kako }e im pomo}i da oduzeti novac ipak povrate. Ko je “pukovnik” Mijovi} Do{av{i na prostore Barawe, Vasilije Mijovi} se vrlo otvoreno predstavqao kao “pukovnik Udbe, kog su li~no uputili Slobodan Milo{evi} i Jovica Stani{i}, na~elnik SDB MUP Srbije, da zavede red”. Barawci ove tvrdwe nisu uzimali za ozbiqno, tim pre {to se zna da je Mijovi} ro|en 23. marta 1954. godine u Golubcu, op{tina Titograd, te samim tim i suvi{e mlad da bi posedovao ~in pukovnika u bilo kojoj slu`bi ili naro~ito ne u ve} davno nepostoje}oj Udbi (pod tim nazivom)? (ne~itko) Beli Manastir koji danas sa svojim qudima li~no dr`i kao “ispostavu SDB Srbije”) registrovao 12 komada raznog oru`ja oduzetog Hrvatima i Ma|arima, a oru`je je legalno registrovao i wegov kum Milojica Bo`ovi}. Uvidom u mikrofilmovanu dokumentaciju MUP Srbije, utvr|eno je da i Mijovi} i Bo`ovi} ve} poseduju dosije o saznawima SDB da su upravo wih dvojica velike koli~ine oru`ja iz Barawe preneli u Srbiju. Ono {to buni lokalne vlasti u Barawi, jeste sumwa da su ove qude zaista poslali Milo{evi} i Stani{i}, ali i dilema kakve veze sa wima ima Frenki Stamatovi}, na~elnik Druge uprave SDB MUP Srbije, na koga se ovi pozivaju. Naprosto ne `ele da poveruju da qudi koji po Barawi {etaju u crnim uniformama, sa ogromnim no`evima za pojasom imaju bilo kakve veze sa vlastima u Beogradu. “Humanitarne cigarete” Problem u ovom delu ratnog podru~ja, predstavqa i nezakonita trgovina kao {to je bio slu~aj sa cigaretama koje je u Beli Manastir uputio direktor Savezne uprave carina Mihaq Kertes. Naime, 20. maja, nekada{wi ministar za narod, upu}uje na ove prostore 7.578 boksova cigareta raznih vrsta, ~ija proizvodwa datira iz 1984. godine. Cigarete je u svom {leperu do dvori{ta zgrade SUP-a u Belom Manastiru iz Novog Sada dovezao Branko Nikoli}. Prema informaciji upu}enoj Ministarstvu odbrane RSK u Erdutu, re~ je o cigaretama koje je Kertes poslao borcima Barawe, uz preporuku da se podele besplatno. Sa tim se, naravno, ne sla`e komandant barawske divizije pukovnik Stojan Mladenovi} koji, pod izgovorom da su cigarete naj{tetnije po zdravqe za borce na prvim borbenim linijama, odlu~uje da ih pusti u slobodnu prodaju. “Biznis” se vrti u krugu direktora firme “Dunav” Maksima Te{i}a, {efa tr`i{ne inspekcije Qubomira Nikoli}a, igrom slu~aja ro|enog brata pomenutog Branka, koji je preuzeo cigarete u Novom Sadu i dovezao ih svojim {leperom, i naravno, u dogovoru sa pukovnikom Vasilijem Mijatovi}em, koji za potrebe svojih “specijalaca” odvaja dve najlon
405

vre}e zapremine 50 kilograma i dve kartonske kutije sa 100 boksova, dok se ostatak raspore|en na dve prodajne liste pu{ta u prodaju. Vrednost “humanitarnih cigareta” se kre}e negde oko 140 hiqada dinara.

MDCXII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti – II uprava Beograd, 8. 3. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
U listu “Srpski glas”, iz Topuskog, objavqen je serijal o kriminalu u RSK. ^lanak je bogato ilustrovan dokumentima koji potkrepquju tvrdwu o ratnom profiterstvu. Kao nosioci radwi apostrofirani su: privatne firme (^i~i} Dragan) organi G[ SV RSK i MUP RSK – iz vremena kad je ministar bio Milan Marti} (1993. godine). Nigde se kao nosioci kriminalnih radwi ne pomiwu lica iz vlasti ~lanovi SDS-a Krajine. Kako je pisac ~lanka (Milka Qubi~i}) ve} odranije (1993. i 1994. godine) bila u sukobu sa Milanom Marti}em, to ovaj tekst objavqen sada nije puka slu~ajnost. Napomena: List “Srpski glas” pokrenut je 1989. godine, od strane glavnog odbora Srpskog kulturnog dru{tva “Sava Mrkaq”. Prvi predsednik SKD je bio Mile Bosni} – sada{wi ministar trgovine i turizma. Iako su “robne rezerve RSK” radna jedinica u Ministarstvu trgovine, on se nigde ne pomiwe. Mile Bosni} je blizak saradnik Milana Babi}a, a ovaj ~lanak je objavqen nakon wihovog dogovora. Izvor iz redakcije “Srpskog glasa” izjavio mi je da su dokumentaciju dobili uglavnom od oficira (Korduna{a) iz G[ SV RSK u toku 1994. godine. Prilog: kopija teksta Kucano u jednom primerku. Dostavqeno: – na~elniku Uprave Operativni radnik, Du{an Orlovi}
406

***
Nadnaslov teksta je “Kriminal: ’Srpski glas’ o srpskim gangsterima u Srpskoj Krajini” naslov “Po {umama i gorama na{e zemqe ponosne”, a podnaslov “...Idu horde profitera slavu marke pronose, ~uje se odjek {lepera po kamewu krajinskome hej, haj, hoj...”. – U mjestu Veqin, u jednoj gositonici, ~ekali su nas dvojica, meni nepoznatih lica, koji su nam saop{tili da }emo cigarete istovariti kod jedne obiteqske ku}e, nedaleko od ove gostionice. Sa glavnog puta skrenuli smo... – izjavi}e jedan od aktera u poku{aju {verca stotinu kartona “partnera”, osuje}enom 30. januara ove godine na sluwskom dijelu granice sa Cazinskom krajinom. Pripadnici vojne policije Korduna{kog korpusa tog su dana zaustavili {leper sa pomenutim cigaretama i “prate}om dokumentacijom”, iz koje su saznali da je po{iqka pripadala privatnom preduze}u “Drvoplast” iz Petriwe (vlasnik Dragan ^i~i}) kojeg je Direkcija za robne rezerve iz Dvora na Uni ovlastila da “gra|anima RSK” prodaje cigarete. Naravno, kako podru~je koje kontroli{e Alijin Peti korpus Armije BiH nije nastaweno gra|anima RSK, to je {leper cigareta “iskqu~en” iz {verca, ostali su bez ~istog profita, koji bi, da je prodaja bila realizovana iznosio negdje izme|u 700 i 900 hiqada wema~kih maraka... ^i~i}eve cigarete – Cigarete sam trebao napla}ivati iskqu~ivo u DM. Meni je bilo poznato da je Direkcija robnih rezervi, sa sjedi{tem u Dvoru, vlasnik tih cigareta, pa sam bio ubije|en da se radi o ~istom i legalnom poslu, kao i da iza toga stoji vlada, odnosno dr`ava. Po dokumentima koje sam dobijao za pratwu tih cigareta, moje li~no mi{qewe je bilo da to bilo pokriveno odgovaraju}om dokumentacijom. Moj poslodavac ^i~i} Dragan, kao i direktor Robnih rezervi Bo`i} mi nisu dali neke pobli`e upute, uglavnom sam se ja trebao sam snalaziti, kako znam i umijem... pojasni}e svoju ulogu u ovom biznisu ~ovjek, ~ije ime ne navodimo, jer je bio tek puki izvr{ilac naloga svog poslodavca. Slu~ajni akter, koji je, sticajem okolnosti morao da progovori. [ta je, me|utim sa mnogim drugim slu~ajevima, o kojima rijetko ko ho}e da pri~a? Jer, ako progovori, kao {to je progovorio smijeweni ministar krajinske policije mr. (ne~itko) na~eo temu, obavijestiv{i republi~ke poslanike da je, u samo pet dana kontrole na grani~nom prelazu Ilok, u maju 1994. godine, ustanovqeno da su vlasnici desetak privatnih firmi, uvoze}i a ne prijavquju}i vukovarskoj carinarni407

ci cigarete o{tetili dr`avu Krajinu za 6,7 miliona wema~kih maraka?! Hayi}evi trupci Javnost je ve} umorna od raznih malverzacija koje su ~inili, ili su ih podr`avali vode}i qudi u dr`avnom i vojnom vrhu Krajine. Mnogi su ve} zaboravili storiju o Hayi}evim trupcima iz februara 1993. godine. Tada{wi predsjednik RSK naredio je, zbog “vi{ih dr`avnih interesa”, prodaju hrastovih i orahovih trupaca po cijeni od deset wema~kih maraka po kubnom metru, {to je, u to vrijeme bila desetostruko ni`a cijena od najni`e po kojoj se takva vrsta drveta prodavala. Ni u toj, kao ni u drugim prilikama, nije konsultovano Javno preduze}e “Krajina {ume”, ~ija je rukovode}a ekipa smetala raznim me{etarima u wihovoj sje~i krajinskih {uma. Ubrzo po dolasku sada{weg premijera Borislava Mikeli}a u Knin, me|u prvima u akciji “kadrovskog podmla|ivawa” dr`avnih preduze}a na{le su se upravo “Krajina {ume”. Stigli su novi, mla|i i pouzdaniji kadrovi, sa JUL-ovom preporukom?! Program “Drvo”, u kome su bili anga`ovani stru~waci iz {umskih gazdinstava i vode}i drvoprera|iva~i u Krajini, a od kojih se o~ekivalo da organizovanom brigom o drvnom bogatstvu Krajine napune dr`avni buyet – jednostavno je propao. Po~ele su nicati privatne pilane, predwa~io je, naravno “Drvoplast”, odnosno wegov vlasnik Dragan ^i~i}, a srbijanska televizija nije {tedela minute kako bi promovisala ovog “sposobnog krajinskog menayera, o kome i sam premijer Mikeli} uvek govori s po{tovawem…” ^i~i} }e, nedavno, sa skup{tinske govornice u Petriwi u}utkati komandanta petriwske brigade tvrdwom da mu je premijer li~no odobrio sje~u hrastovine u Kotar {umi kod Petriwe, te Zelenika kod Kostajnice. “Sposobni menayer” smatra da je sve rije{io time {to je za potrebe birgade nabavio par stotina ~izama lo{e kvalitete, a i mo`e mu se, jer i u ovom slu~aju, ba{ kao i kod Robnih rezervi wegovo preduze}e dobiva povjerewe od dr`avnih institucija Abdi}eve marke ^i~i}evo preduze}e ima prioritete i upleteno je, kao {to sam vlasnik ~esto nagla{ava, u “neke dr`avne” poslove u kojima se u javnosti pronose razni podaci i cifre, a koji zvani~no nisu nikada obja{weni. Isto tako, izostalo je obrazlo`ewe, koje je svojevremeno najavio tada{wi predsjednik RSK Goran Hayi} o svom “biznisu” sa trupcima i sudbini 760.000 DM oduzetih od Abdi}evih muslimana, po~etkom 1993. godine, na grani~nom prelazu Mo{}enica kod Pe408

triwe. Kao {to je poznato, te su devize, 7. aprila 1993. godine, predstavnici G[ SVK i MUP Krajine odnijeli u Petriwu, a nekoliko mjeseci kasnije g. Milan Marti}, tada{wi ministar policije, rekao je u Petriwi da se taj novac tro{i za nabavku motorola i drugih modernih sredstava veza, obe}av{i da }e podnijeti o svemu detaqan izvje{taj. Osta}e zapam}eno da su se takvom “tretmanu” zaplijewenih deviza usprotivili sudije Okru`nog suda u Glini, koje su smatrale da novac treba da bude pod sudskim depozitom, sve dok se ne zavr{i postupak vezan za wihovo oduzimawe. Ali, umjesto najavqenog obja{wewa, na visokim krajinskim adresama mo`e da se ~uje tek konstatacija da je novac utro{en u skladu sa “vi{im dr`avnim interesima”. Na sli~an na~in, {turo i povr{no, uz dr`avni interes” kao alibi, obja{wavaju se i drugi “poslovi” u kojima su tokom protekle tri godine u~estvovali predstavnici dr`avnih organa i ~lanovi administracije. Brigade uvoze gorivo Promet naftom i naftnim derivatima podveden je pod istu “rubriku”, pa su svi detaqi oko nabavke i distribucije te~nosti “koja `ivot zna~i” tako|e obavijeni velom tajne. Ova strate{ka sirovina i op{te dobro, u svom toku od izvora u \eletovcima do NIKovih pumpi u Krajini sa velikim naporom savladava meandre i ponore po {umama i drumovima od Drine do Dinare. [verc naftom zapo~eo je jo{ u qeto 1991. godine, a razmahao se od aprila 1992. godine, po~etkom rata u biv{oj BiH, uspostavqawem tzv. {entiqa. Na stotine i stotine cisterni krstarilo je krajinskim drumovima, odlaze}u u Cazinsku krajinu. Dobavqa~i nafte, sem privatnika i dr`avnih firmi, bile su i pojedine jedinice srpske vojske, {to je te{ko obja{wivo u normalnim, mirnodopskim uslovima, a pogotovo u ratu. Brigade su se pojavqivawe kao ekskluzivni uvoznici goriva i druge strate{ke robe, prolaze}i kroz carinske i grani~ne rampe bez ikakve kontrole, {to je pokrivano pozivawem na razne pravilnike o prioritetima. Slu~ajno ili namjerno, Ministarstvo odbrane prepustilo je ni`im jedinicama da se samostalno snabdijevaju, uz velik rizik da se ogrije{e o moral i zakone, ali i da na “mala vrata” pojedinci pribave za sebe veliku materijalnu korist, a sve pod okriqem da rade za op{ti interes. Sli~no se de{avalo sa uvozom nafte na Kordun, koja je bila prijeko potrebna da snabdijevawe ovda{we vojske, kao i sa umjetnim |ubrivom, koje je iz Kutine dopremqeno i prodavano preko milicije u “op{tem interesu”, bez poreza i carine, sa proizvoqno utvr|enim cijenama.
409

Isti “sistem” primjewivao se i kod obu}e i uniformi za potrebe vojske. Ministarstvo odbrane, umjesto da reaguje sa dr`avnog nivoa, u skladu sa svojim logisti~kim obavezama, “deligiralo (…), da ni nakon tri godine ratovawa, jo{ uvijek, umjesto provo|ewa porezne politike i puwewa buyeta imamo lokalne “crne fondove” iz kojih se proizvoqno podmiruju obaveze prema vojsci. Veliki “donatori”, izbjegavaju}i porezne obaveze, svoju propusnicu za nelegalno mlatarawe u potrazi za profitom pokrivaju raznim donacijama u brigadne i korpusne blagajne koje, mimo buyeta RSK, slu`e za opremawe i hrawewe vojske, ali i u razne druge, uglavnom privatne svrhe. Razarawe morala Kraji{nika Ovakav na~in poslovawa, uslovqen op{tim (ne)prilikama se uglavnom ne poklapa sa op{tim. Naprotiv, on bez sumwe, nagriza i udaquje od ciqa ostvarewe dr`avotvorne ideje u Krajini, razaraju}i moral wezinih gra|ana i slabe}i time ideju koja je, zar smo zaboravili, i mobilisala Kraji{nike na wihov otpor Tu|manovom re`imu. Nema dana, a da na putu pored pripadnika vojske, ili, uop{te, pored gra|ana pje{aka ne protutwe luksuzni automobili, turbo-dizel ma{ine, ~iji vlasnici nimalo “ne zarezuju” stopere. Vozni park u Krajini mo`e da se nosi, i ima rejting gotovo jednog Be~a ili Milana. Dodu{e, ovda{wi vlasnici ne mogu da doka`u porijeklo i pedigre svojih ma{ina, pa wihov radijus kretawa, u naj~e{}em broju slu~ajeva, biva ograni~en. Problemati~an je i vozni park vlade RSK, izuzetno luksuzan, neprimjeren op{toj situaciji u Krajini. Me|utim, uza sve “papire”, te uz vladine dokumente, ipak, u nekim slu~ajevima poneki “mercedes” ili “golf” biva zaustavqen na Uni, zajedno sa prtqagom, pa bila ona i ministarska. Vozni park i “~i{}ewe” terena Pored luksuznih automobila porijeklom iz Krajine, koji krstare drumovima srpskih zemaqa, u voznom parku lojalnih privatnika, ali i dr`avnih firmi, nalaze se i kamioni, autobusi i kombi-vozila, konfiskovana i zaplijewena u ratnim operacijama. Kasnije }e na nekima od wih, put Srbije, biti odva`ni, uz vojne propusnice, mercedesi i BMW-ei, “osvojeni”, u ratnim dejstvima, odnosno u tzv. ~i{}ewu terena. Ne ~udi ni poplava drumskog razbojni{tva, koje je u Krajini poprimilo razmjere hajdu~ije, u kojoj se zbog nefunkcionisawa pravne dr`ave i vladavine zakona akteri naj~e{}e tretiraju kao heroji i “hrabri momci”, jer ih tako promovi{u wihovi mo}ni za{titnici. Samo tako mo`e se objasniti op{ta otima~ina UNPROFOR-ovih
410

vozila, posebno nakon zahtjeva o wihovom odlasku, i mlake reakcije krajinske vlasti da to sprije~i. Spisak nemo}nih Pomiwati u sklopu ove pri~e funkcionisawe pravosudnih organa predstavqalo bi tro{ewe papira. Bogiwa pravde je nemo}na. Wezini poslanici, sa prosje~nih 150 dinara mjese~ne plate, tako|e postaju neka vrsta robe, negdje skupqe, a negdje jeftinije. Ako se poneki “opasniji” predmet iz sfere dr`avnog kriminala i privede kraju, uvijek postoji adresa koja }e to da stornira. Milicija }e se opravdavati brojem podnesenih krivi~nih prijava, koje niko nije uzeo u postupak, iz pravosu|a }e stizati odgovori da prijave nisu vaqano obra|ene, advokati }e “na brzaka” }opiti lovu od onih za koje nije imao ko da interveni{e... Narod }e se zadovoqavati uop{tenim trabuwawima o potrebi zaustavqawa {verca i kona~nog obra~una sa kriminalcima, tu i tamo, poneki }e republi~ki poslanik postaviti kakvo nezgodno pitawe, na koje }e mu biti obe}an odgovor “na jednoj od narednih sjednica”, novinari }e, s vremena na vrijeme, objaviti poneku “opasniju” pri~u, i na tome }e se, uglavnom, zavr{iti. Iole va`niji svjedoci kriminalnih radwi, u slu~aju da “prolupaju” i izlanu neku pikanteriju, izgubi}e `ivot pod ~udnim okolnostima, u saobra}ajnoj nesre}i, no}u pred ku}om, na frontu, na kom se nije pucalo, ~ine}i samoubistvo i sli~no. Rezultati istra`nih radwi, ako ih bude, uglavnom nikada ne}e biti saop{teni javnosti. Sve }e biti podvedeno pod rubriku rata i wegovih posqedica. I zato, ne o~ekujte da rat skoro prestane. Sem borbi, u ratu se ~ine i druge unosnije i va`nije stvari. Pripremili: Milan Buwac i Milka Qubi~i} Antrfilei: I “plavci” u igri U dva navrata, u januaru ove godine, pripadnici UNPROFOR-a, stacionirani u zoni odgovornosti dvorske brigade SVK tra`ili su od 3. bataqona iste brigade da im nabavi ve}u koli~inu cigareta za wih. Grupa iz 3. bataqona obezbijedila je tra`enu po{iqku kod jednog privatnika u Glini, gdje su cigarete utovarene u UN-kamion. Me|utim, Srbi, organizuju zasjedu na Vratniku i oduzimaju “plavcima” 47 kartona “HB-a”, a nekoliko dana kasnije, u vozilu UN-a i cigarete i odre|enu koli~inu wema~kih maraka. I sa cigaretama i sa markama de{avaju se zanimqive stvari, o ~emu vojna policija obavije{tava nadle`ne organe, {to nije bitno za ovu pri~u. Ono {to je,
411

me|utim, zanimqivo jeste iskaz privatnika iz Gline o porijeklu spornih cigareta. One su, naime, dopremqene iz “Drvoplastovog” skladi{ta iz Petriwe i u koli~ini do 100 kartona prodate UNPROFOR-u. Naravno, opet su u pitawu cigarete iz robnih rezervi. Novi {leperi u Oku~anima I pored ~iwenice o razobli~avawu {verca cigaretama, novi {leperi i daqe sti`u. Tako je u Oku~ane pristigao cijeli konvoj od sedam {lepera. Dva su zavr{ila negdje u Republici Srpskoj, u skladi{tu “Drvoplasta” i “Gavrilovi}a”. Finansijska policija zabranila je daqe kori{tewe ovih cigareta dok se ne zavr{i istraga o wihovom porijeklu i namjeni. “Gavrilovi} izme|u Oku~ana i Petriwe Petriwski mesni gigant “Gavrilovi}” udru`io se sa PIK-om iz Oku~ana. Udru`enom firmom trebao bi da rukovodi Ranko Baki}, poslanik u Republi~koj skup{tini i predsjednik krajinskih socijaldemokrata, ~ovjek koji se svojevremeno i novinarima “Srpskog glasa” u {ali predstavio kao “oku~anski Al Kapone”. Uvozna carinska deklaracija Br. 47 Republika Srpska Krajina Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbjednosti Broj 8/2-322/94. Knin, 13.4.1994. godine Strogo povjerqivo – predsjednik Republike Srpske Krajine – predsjednik Vlade RSK – Ministar unutra{wih poslova RSK – ministar odbrane RSK Predmet: Nedozvoqena trgovina uniformi Antrfile 6 Nadnaslov antrfilea glasi, “Vlada RSK odgovara predsjedniku Marti}u” i naslov “Preraspodjela na {tetu onih sa prvih linija”. Na plate i naknade pripadnika SVK je posebno negativno utjecala mobilizacija (ne~itko) Obrazlo`ewe je dao sam premijer, Borislav Mikeli} u programu Radio Petriwe “odgovaraju}i na na{a pitawe i koriste}i terminologiju iz na{eg saop{tewa, iako ono nije prethodno objavqeno na radiju, ne znam iz kojih razloga” – ka`e Nikola Bandur iz petriwskog SDS-a Krajine. Gospodin Mikeli}, razumije se, ne vidi ni{ta lo{e u udru`ivawu “Gavrilovi}a” i PIK-a, dapa~e, sve je pod kontrolom.
412

Nare|ujem: 1. Popuniti sve kamione 1994. godine. 2. Svako vojno lice, koje se na vreme ne javi u svoju jedinicu i time izbegava da brani i ~uva srpski narod i RSK, da se privede vojnom policijom u k-du brigade, da im ~as odr`i komesar i da ih upozna da je sada biti ili ne biti za ceo srpski narod i da svaki Srbin treba da izvr{ava svoje zadatke. Za svako prvo privo|ewe ne primewivati nikakve represivne mere, ali ih upozoriti ako se privo|ewe ponovi da sledi kazna i to uz potpis. Za svako drugo privo|ewe vojnog lica, policija je du`na da se isti~e…. Sa ovom molbom upoznati celokupni vojni~ki sastav i organe vlasti. Naredba je trajnog karaktera i va`nosti, dok se na du`nosti komandanta 39. K nalazim. SL/NI Dostavqeno: – ONO – N[ – PkPo – PRMV – NB – k-di: 24, 26, 31. i 33. pbr – k-dantu G[ SVK – predsednicima SO Petriwa, Glina, Dvor, Kostajnica i Gradu{a (na znawe) Komandant Pukovnik (potpis ne~itak) ... A otmi~ari progovore U iskazu datom organima vojne policije Korduna{kog korpusa SVK, otmi~ar koji je presretao i oduzimao vozila UN-a potvrdio je da to radi po nalogu pretpostavqenih sa vrlo visokim ~inovima. U interesu istrage, imena i otmi~ara i wegovih nalogodavaca zasad nisu objavqena. Ono {to bi ovih dana moglo biti objelodaweno jesu podaci o kra|ama UN-vozila {to su ih prikupili pripadnici civilne milicije na Kordunu i Baniji, o ~emu }e upoznati nadle`ne u sjevernom sektoru UNPROFOR-a. Vrtoglavica od cijena Prema podacima vojne policije, “Drvoplast” je trebalo da Robnim rezervama plati 550 dinara za karton “HB-a”, odnosno 500 dinara za karton “Partnera”. Od Dvora do Petriwe cijene su znatno uve}ane, pa su razni dileri od “Drvoplasta” kupovali karton “HB-a” za
413

750 wema~kih maraka, a “Partner” za 700 DM. Kad roba stigne do “{entiqa”, wena vrijednost pove}avala se i do deset puta. Pa, tako, na primjer, {leper od 500 kartona “HB-a”, u Biha}u se moglo prodati za 6,5 miliona maraka. Dovoqno da se svi posrednici u lancu podmire i ostvare zaradu o kojoj normalni qudi ne mogu ni sawati. Vlada RSK pokriva {verc?! Direkcija za robne rezerve, kao organ Vlade RSK, sklopila je sa privatnim preduze}em “Drvoplast” iz Petriwe ugovor o prevozu, uskladi{tewu i prodaji cigareta 28. avgusta 1994. godine, navodno, u skladu sa odgovaraju}om odlukom Vlade. Me|utim, Mikeli}ev kabinet tek je tri mjeseca kasnije, ta~nije 30. novembra 1994. godine, na 25-oj sjednici donio Odluku o prodaji cigareta putem robnih rezervi. Ne ulaze}i u vaqanost nijednog od ova dva dokumenta (pod kojim uslovima i uz kakvu cijenu i rokove pla}awa) ostaje za razmi{qawe za {to su robne rezerve izabrale ba{ “Drvoplast”, privatnu kompaniju za ekskluzivnog, dr`avnog “trgovca” koji cigarete namijewene potro{a~ima u Krajini prodaje muslimanima na tzv. {entiqu?! Otpremnica br. 113/5 Kupac: gra|ani RSK Mjesto RSK Petriwa, 30. 1. 1995. godina Republika Srpska Krajina Ministarstvo unutra{wih poslova Sekretarijat unutra{wih poslova Glina Stanica javne bezbednosti Petriwa Petriwa, 7. 4. 1993. godine Potvrda Dana 7. 4. 1993. godine, pomo}nik ministra unutra{wih poslova MUP-a Knin, Nikola Rastovi}, na osnovu Odluke predsjednika Republike Srpske Krajine broj: str. pov. 17-243-1, od 12. 3. 1993. godine, preuzeo je iz Stanice javne bezbednosti Petriwa 760.000 DM. Predao: Na~elnik SJB Petriwa @eqko Ostoji} Primio: Pomo}nik ministra UP-a Nikola Rastovi} Republika Srpska Krajina Ministarstvo trgovine i turizma Republi~ka direkcija za robne rezerve
414

Broj: 10-02/1-56/95 Dvor na Uni, 19. 1. 1995. godine Ovla{tewe Ovla{}uje se Preduze}e za unutra{wu i vawsku trgovinu “Drvoplast” Petriwa da u ime i za ra~un Direkcije vr{i prodaju cigareta. Cigarete }e se prodavati u skladu sa Odlukom o prodaji cigareta, koju je vlada RSK donijela na svojoj 25. sjednici, odr`anoj 30. 11. 1994. godine, i Ugovora br. 10-02/1-296/94 koji su zakqu~ili “Drvoplast” Petriwa i Direkcija. Sve cigarete koje }e se na taj na~in prodavati bi}e ozna~ene pe~atom Direkcije na svakom kartonu. Ovla{tena lica iz “Drvoplast” Petriwa su: 1. ^akalo Qubi{a iz Petriwe, Partizanska bb 2. Jan~i} Simo iz Petriwe, R. Pribi~evi}a od kojih }e uvijek jedan biti u pratwi i na mjestima prodaje robe. Ovo ovla{tewe se izdaje u svrhu dokazivawa porijekla i vlasni{tva cigareta i u druge se svrhe ne mo`e upotrijebiti. Direktor, Bo`i} Dragan Antrfile 14 “Intermetro” preduze}e za spoqnu i unutra{wu trgovinu Beograd, Bulevar revolucije br. 432 Tel. 011/402-543, faks, `iro ra~un 60803-001-170668 Beograd, 7. 4. 1993. godine Zakqu~nica: Preduze}a Krka – Knin Otpremnica br. 17/93. Antrfile 15 “Intermetro” preduze}e za spoqnu i unutra{wu trgovinu Beograd, Bulevar revolucije br. 432 Tel. 011/402-543, faks, `iro ra~un 60803-001-170668 Beograd, 7. 4. 1993. godine Zakqu~nica: Preduze}a Krka – Knin Otpremnica br. 17/93-03 (Slede}i antrfile je kopija tovarnog lista) Po na~inu pripreme, organizacije i toka transporta robe do odredi{ta, te ume{anosti lica od institucije robnih rezervi RSK do
415

dilera, sasvim je o~igledno da je po sredi aktivnost organizovane mafije kojoj se ne mo`e na adekvatan na~in suprotstavqati samo vojna policija, {to }e se po na{oj proceni verovatno pokazati u daqem toku navedenog slu~aja (intervencije sa najvi{eg nivoa, nadle`nost i sl.) u vezi sa ~im tra`imo va{ stav i mi{qewe. MK/MKl/MB Na~elnik, potpukovnik Republika Srbija

MDCXIII
Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije Resoru dr`avne bezbednosti II i III uprava – na~elniku Beograd U prilogu dopisa dostavqamo vam Slu`benu bele{ku sa bezbednosno interesantnim saznawima o muslimanskim enklavama Gora`de i @epa. Na~elnik Centra RDB, Jakov Joki} Pisano u 3 primerka Dostavqeno: 1 h RDB MUP RS – II/N 1 h RDB MUP RS – III/N 1 h Arhiva Centar resora DB U`ice II i III 79-046 29. 3. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
Bezbednosno interesantna saznawa o muslimanskim enklavama Gora`de i @epa. Gora`de Prema na{im saznawima, vojna organizacija u Gora`du reorganizovana je septembra 1994. godine dolaskom oficira, pripadnika specijalnih snaga iz Sarajeva, na ~elu sa generalom Sulejmanom
416

Vranom. Tom organizacijom od vojnog potencijala Gora`da, odnosno ranije IBOG, stvorena je 81. drinska divizija – ekvivalenta osam brigada. Prema raspolo`ivim podacima, osam novoformiranih lakih brigada su defanzivnog (4) i ofanzivnog (4) karaktera. Komandant 81. drinske divizije je brigadni general Bahto Hamid; na~elnik {taba kapetan Ri{anin Hamed; oficir za vezu major Hrapo Salko; na~elnik artiqerije kapetan Imamovi} Suqo; na~elnik veze Tafro Sejo i na~elnik saniteta Korjeni} Kemo. Komanda 81. drinske divizije je sme{tena u objektu “Staza” u Gora`du, u kome je ranije bila razvijena komanda IBOG. Od identifikovanih jedinica 81. DD poznate su: – 801. brigada nastala preraspodelom biv{e I DUBr; – 802. brigada nastala preraspodelom biv{e I DUBr; – 831. brigada nastala iz biv{e 31. DUBr; – 843. brigada nastala iz biv{e 43. DUBr; – 851. brigada nastala od I rogati~ke i I vi{egradske brigade; – Laka manevarska brigada nastala od interventnih jedinica, – Garnizon, rezervna – dopunska, popuwena sa v/o na kadrovskoj obuci, – ^eta vojne policije pri komandi 81. drinske divizije; – ^eta specijalne policije, pridodata iz sastava I korpusa armije BiH; – Artiqerijske jedinice – 801. brigada – komanda locirana u Vitkovi}ima u motelu radni~kog doma, a IKM verovatno u rejonu sela Fao~i}i i sela Smoq. Komandant brigade je Drekenda [efik. Po raspolo`ivim podacima, brigada broji oko 2.000 vojnika i dr`i polo`aje: levo ukqu~no s. Mraviwac – levom obalom Drine – Osanica – Ilova~a – Ravno brdo – Bogovi}i – Borovac (tt 1750) – Klek (tt 1743). U rejonu Baba (tt 964) imaju PAT 20/8 i bestrzajni top 82 mm. U rejonu Vrani}a, objekta Brijeg (tt 654) imaju MB 82 mm, a u rejonu Perjani, isto~no od G. Bratiwe, lociran je PAT 37 mm. U rejonu Kola, ispod objekta Crkvina (tt 1107), postavqen je MB 120 mm. U {irem rejonu Ilova~e locirana je Praga 30/2, 2 RsT 75 mm i 3 MB 60 mm. U {irem rejonu Zorovi}a nalaze se v/p artiqerije, verovatno haubice 122 mm, prage 30/2 i MB 120 mm. U rejonu Orahovice, na objektu [u{wata glava (tt 1249) postavqena je Praga 30/2, a na ju`nim padinama objekta Krwa Jela nalazi se v/p PAT 20/1. U zaseoku Qubqevi}i lociran je MB 120 mm. – 802. brigada – komanda locirana u s. ^emernica, izme|u zaseoka Bogune i Bare, nedaleko od dalekovodnog betonskog stuba (koji se
417

mo`e uzeti kao orijentir). Komanda je razme{tena u 6-7 kontejnera, gde je organizovan i centar veze. IKM se nalazi u s. Tovarnica. Komandant brigade je Fejzi} Esad, a wegov zamenik Pe{tek Mujo. Pomo}nik komandanta za moral je Klinac Nihad, pozadinac je Pe{tek Yemo, a na~elnik bezbednosti Hrle Kemo. Brigada dr`i polo`aje: Lijevo Klek (tt 1743) – Brdari}i – Dateqi – ^eqadini}i – Renovica – Strane – Kaqani – ^emerska wiva – Melac. Na osnovu raspolo`ivih podataka, zakqu~uje se da su polo`aji 802. brigade, koja broji oko 2.000 vojnika, najutvr|eniji u enklavi. Radi se o jako utvr|enom sistemu odbrane sa ure|enim osnovnim i rezervnim polo`ajima, spletom tran{eja i saobra}ajnica, gustim minskim poqima i sa borbenim grupama u pretpoqu (posebno {iri rejon Renovice). Brigada u svom sastavu ima ja~u izvi|a~ko-diverzantsku jedinicu, verovatno razme{tenu u s. Tre{wica (1207). U rejonu Crnog vrha (tt 1406) lociran je PAT 37 mm. U rejonu Cerice (tt 1271) lociran je MB 82 mm, a u rejonu sela Pogled PAT 20/3. Na objektu Gradina (tt 1154) nalazi se MB 82 mm. Na potezu Prpori{ta – Browi}i navodno je locirana nepokretna praga 30/2 i MB 120 mm. Na potezu Gorwe Bare – Sredwe Bare nalazi se verovatno polo`aj artiqerije i to 2 ZIS-a 76 mm i haubica 155 mm. U blizini su locirana i najmawe dva PAT 37 mm. – 831. brigada – komanda locirana u zgradi stare apoteke, a IKM u rejonu Uprave puteva, gde je, pored ostalog, stalno prisutna interventna jedinica od oko 40 qudi. Brigada broji oko 1.200 boraca i dr`i polo`aje na liniji: Uprava puteva – Potkamen – Radi}i – Sjenokos – Mravi – Kowbaba – Ilijak brdo – Gorwe Ilino. Deo polo`aja ove brigade nalazi se u ekskluzivnoj zoni od 3 km i posebno je utvr|en, a u vidu je drveno-zemqanih i kamenih bunkera za dejstvo i za{titu, povezanih skoro neprekidnim tra{ejama du`ine oko 4.000 metara, dimenzija 80h120 cm. U zoni odgovornosti ove brigade, pored dela grada na levoj obali i svih va`nijih objekata na istoj, nalazi se i fabrika “Pobjeda”, oko koje je {iri rejon dodatno utvr|en i predstavqa ne samo neposrednu za{titu fabri~kog kruga, ve} i rezervne polo`aje. U rejonu Grbovog brda iskopana je tran{eja u du`ini od oko 400 metara (80h120 cm) sa ura|enim vatrenim polo`ajem PAM-a 12,7 mm. Na [ekari}a kosi nalaze se ura|eni (predratni) betonski vatreni polo`aji za PA oru|a. U rejonu Glamo~a nalaze se vatreni polo`aji tri MB 120 mm okrenuti prema Bisernoj. U rejonu Podhrawena, blizu objekta osnovne {kole, verovatno se nalazi vatreni polo`aj MB 82 mm, pozadinski punkt i centar veze. Drugi IKM bi moga biti lociran ili u selu Ostru`no ili u Tre{nici.
418

Komandant brigade je Prqa~a Mehmed, a wegov zamenik Drqevi} Meho, organ bezbednosti je Agovi} Mirsad. – 843. brigada – komanda sme{tena u prostorijama biv{eg {taba TO u zgradi zvanoj “qepotica”. Brigada dr`i polo`aje na potezu Vitkovi}i – Ba}ci – Most u Barama – Bare – Biserna – Pargani – desna obala reke Drine (rejon motela). Brigada broji 1.200 boraca, a komandant je izvesni Salko, rodom iz Fo~e. Na~elnik {taba je Glu{ac [efko, moralista Bogdani} Idriz, a na~elnik bezbednosti izvesni Salko, rodom iz Sarajeva. Brigada raspola`e sa ja~om izvi|a~ko-diverzantskom jedinicom, kojom komanduje kapetan Ba~i} Rizo. U rejonu Gorwa Brda locirana je praga 30/2. Na potezu Vinari}i – Vitkovi}i, na levoj obali Drine, iskopana je duga~ka tran{eja, a u posledwe vreme na pogodnim mestima, na istoj obali od Gora`da prema Vitkovi}ima, preduzeto je locirawe i ukopavawe te`eg oru|a. Druga linija rovova se, najverovatnije, prote`e grebenom: Baba (tt 964) – Gorwa brda (tt 720) – Mi{ijak (613) i daqe se pru`a na [ekari}a kosu i Grbovo brdo. U svom sastavu brigada ima ve}i broj starijih vojnih obveznika, i do 60 godina starosti. Zadatak brigade je da u povoqnom momentu iza|e na liniju po planu KG: Kolijevke – Potkozara – Paqika – C. Guvno – Potrku{a – C. Ravan – Zubovi}i – Osanica. – 851. brigada – komanda je locirana u objektu Elektrodistribucije u Gora`du, a IKM u rejonu {kole na Krivoj Drazi. Brigada dr`i polo`aje na potezu Kriva Draga (tt 1061) – Vranovina (tt 1225) – Bijele vode – Prosjek (tt 1195) – Korijska kosa (K.982). Brigada je, i nakon reorganizacije ~etnog sastava, verovatno zadr`ala dosada{wu strukturu – ~ete: “Vatra”, “^ole”, “Lim”, “16. maj”, “Yemo”, “Diverzanti”, “Artiqerci”. Komandna struktura je verovatno ostala istog sastava, na ~elu sa komandirima Fehri} Ademom, izvesnim Kemom, Yanko [emsom, Karaman Fadilom, izvesnim Ramizom i Kabaklija Bakirom. Jedinica raspola`e sa dva MM 82 mm (rejon O{ na Krivoj Drazi i s. Podmjera), PAM 12,7 u rejonu Korijske kose i Prosjeka, grebenom na potezu Golo brdo (tt 1267) – Korijska kosa (tt 1178) – Borovo brdo (tt 1172). Jedinica ima ure|ene bajte za odmarawe qudi, a na potezu Golo brdo – Bulozi – ^emerska wiva verovatno i rezervne polo`aje. Brojnost brigade po najnovijoj reorganizaciji nije utvr|ena. – Laka manevarska brigada – je elitna i prva novoformirana jedinica 81. drinske divizije, organizovana od interventnih jedinica iz sastava svake od biv{ih brigada IBOG. Popuwena je vojnim obveznicima starosti do 30 godina, naro~ito sa podru~ja Fo~e, Vi{e419

grada, Rogatice i Rudog. Kao elitna formacija, namewena je prvenstveno za ofanzivna borbena dejstva, proboje na izabranim i intervencije na ugro`enim pravcima. Kao stimulativna mera za predstoje}e borbene zadatke, pripadnicima ove jedinice se mese~no u bonovima ispla}uje po 100 DM. Deo boraca nosi duge kose i brade, {ubare i lan~i}e sa krstovima. Komanda je sme{tena u stacioniranu fabriku “Pobjeda”, a sme{taj qudstva je organizovan u magacinima kasarne “[i{eta”. Prema saznawima izvora, smene su trostruke, sa po 140 boraca u smeni. Aktivnost jedne smene traje 10 dana, a 20 dana su na odmarawu. Na osnovu ovoga, izvodi se zakqu~ak da ova jedinica broji najmawe oko 500 vojnih obveznika. Komandant je Sejdi} Ahmet, a na~elnik {taba izvesni Avdi} Emir, elektro-in`ewer iz Vi{egrada. Organ bezbednosti je kapetan Efendi} Izudin. Zadaci jedinice su sadr`ani kroz ~este obilaske zone odgovornosti ostalih jedinica, neprekidno izvo|ewe, planirawe diverzantsko-teroristi~kih akcija. Naj~e{}e se upu}uju na pravac: Orahovice, Zorovi}i, Borovac, gde je u posledwe vreme i najve}a koncentracija neprijateqskih snaga. Kao specijalan zadatak, jedinici je nalo`eno da budno prati i izvi|a {iri rejon Kopa~a, prikupi sve potrebne podatke i u datom, povoqnom momentu pre|e u iznenadni napad sa ciqem ovladavawa pomenutim rejonom. Pripadnici ove brigade su naoru`ani uglavnom sa AP, PM M-84, “zoqama”, “osama”, RPG, RB... Trenutna obuka se izvodi na temu “Borba u naseqenom mjestu”, {to je krajwe indikativno ako se u razmatrawe uzme prethodni podatak o Kopa~ima, kao konkretnom vojnom ciqu. Brigada je dobila zadatak da u povoqnom momentu, preko Sjenokosa, napadne Kopa~e, a da ja~im snagama desnom obalom Drine, preko Hubijera i Kozari}a, forsira napad preko Strga~ine ka Vi{egradu. – Garnizon (brigada u rezervi) – komanda je sme{tena u zgradi biv{e “Qubqanske banke” na desnoj obali, kod stare pijace. Komandant Garnizona, koji broji oko 1.200 vojnih obveznika, je Sijer~i} Abdulselam-Pelam. Vojni obveznici su ujedno na odslu`ewu kadrovskog vojnog roka i imaju svakodnevnu obuku. Obuka se izvodi na “poligonima”, posebno u kasarni “[i{eta”, rejonu Glamo~a, Beri~a i Ilova~e. – Vojna policija – navodno je ranga ~ete i pri komandi 81. drinske divizije. Komanda je locirana u zgradi biv{eg ZOIL-a, gde je organizovan i sme{taj qudstva. Vojna policija je obu~ena u crne kombinezone ili maskirne uniforme, a nosi vidqive bele opasa~e. Pored obezbe|ewa komande divizije i redovnih patrola u gradu, popuwavaju punktove u Vitkovi}ima, Beri~u, Barama i Ilova~i. Pa420

trole na terenu se kre}u od 3-6 qudi, a pri kontroli policijskog ~asa (od 22,00 do 05,00 ~asova) 1-2 vojna policajca su u dru{tvu sa civilnom policijom. Komandir bi mogao biti izvesni Briga. – ^eta specijalne policije – jedinica koja je, septembra 1994, do{la iz Sarajeva zajedno sa generalnom Vrawom. Radi se prakti~no o formaciji iz sastava I korpusa takozvane armije BiH, pridodatoj snagama 81. drinske divizije. Komanda jedinice je sme{tena u centru grada, iza zgrade na kojoj je montirana reklama “Azota”, u jednoj od privatnih ku}a. Jedinica broji oko 100 policajaca naoru`anih automatskim pu{kama, pi{toqima, a postoje podaci da svaki pripadnik ima dve zoqe. Svi imaju pancire i za{titne kacige specijalne policije. Jedinica je namewena za intervencije, a me|usobno komunicirawe patrola i grupa ostvaruje se “motorolama”. Naj~e{}e se anga`uju na gradskim punktovima, a posebno na komunikaciji prema Kopa~ima i kod Uprave puteva. – Artiqerija – oru|a artiqerije i sredstva podr{ke uglavnom su locirana na vatrenim polo`ajima i prethodno nabrojana. Odre|eni podaci govore da se deo te`eg oru|a i oklopnih sredstava nalazi u magacinima fabrike “Pobjeda”, i to: 2 tenka, od kojih je jedan pokretan, a jedan nepokretan; jedna samohotka, jedna praga, bofors, PAT 30/4, PAT 20/3. Tu bi trebalo da se nalazi i jedno oklopno borbeno vozilo. Na~elnik artiqerije je kapetan Imamovi} Suqo, za koga imamo podatke da je do kraja demoralisan stawem postoje}ih sredstava, posebno stawem municije i wenog kvaliteta. Artiqerijskom municijom, koja se proizvodi u fabrici “Pobjeda”, nije zadovoqan. Novootrkiveni vatreni polo`aj – 1 haubica, 5 PAT 37 mm, je u rejonu Bogu{i}a. Tokom protekle godine, pod rukovodstvom generala Sulejmana Vrawa, izvr{en je proces reorganizacije i preformacije postoje}ih snaga u enklavi Gora`de, od kojih je na ve} opisan na~in stvorena 81. drinska divizija, koja bi trebala da ima karakteristike sna`ne, visoko-pokretne manevarske formacije sa jakom udarnom probojnom mo}i. Iz izjave generala Vrawa, date RTV Sarajevo, zakqu~uje se da je 81. drinska divizija sposobna da izvr{i predstoje}e zadatke, a koji se, pre svega, odnose na u~e{}e ove jedinice u planiranoj “prole}noj ofanzivi”. Na osnovu svih raspolo`ivih saznawa, planirano je spajawe enklave Gora`de sa {irim prostorima Sarajeva, {to zna~i da }e jedinice 81. drinske divizije vr{iti sna`nija ofanzivna borbena dejstva na zapadnom sektoru enklave. Glavne snage }e verovatno napadati pravcem Orahovice – Zorovi}i – Borovac – Grebak sa prethodnim ubacivawem DTG u rejone Gorwe Varde (tt
421

1527), Mlije~nika (tt 1637) – rejon Stoca (tt 1520) i {iri rejon Nekopa. Pomo}ne snage bi ostvarile, verovatno, demonstrativno dejstvo na potezu ^emernica – Brdari}i (jugoisto~ne padine Jahorine) prema Pra~i i Podgrabu. Te snage bi ujedno {titile i desni bok snagama na glavnom pravcu udara. Na sli~an na~in, verovatno dejstvom na pravcu Osanica – Bo{kovi}i – Ustikolina bio bi za{ti}en levi bok. U posledwem periodu rejon ^emernice (Gorwe, Sredwe i Dowe Bare) posebno je interesantan u vojnom smislu, gde je neprijateq locirao ve}i broj borbene tehnike, qudstva, komandno mesto, IKM i centar veze. Imaju}i u vidu da se radi o najutvr|enijim odbrambenim polo`ajima ba{ na tom delu, gde je predwi kraj odbrane sa osnovnim i rezervnim polo`ajima dodatno obezbe|en borbenim grupama u Pretpoqu ({iri rejon Renovice), izvodi se zakqu~ak da se radi o otpornoj ta~ki odbrane enklave i bo~nom osigurawu snaga na glavnom pravcu napada. Istovremeno, snage raspore|ene u ovom rejonu {tite “`ilu kucavicu” enklave – put Hrawen – ^emernica – Orahovice. Demonstrativno dejstvo na pravcu ^emernica – Renovica – Gosina, u datom momentu nije iskqu~eno, jer postoje potvr|ena saznawa da izvi|a~ke grupe aktivno izvi|aju polo`aje od Pra~e do Gosine, kojom prilikom su utvrdili da se radi o najslabije brawenim polo`ajima. Izme|u ostalog, u samom Gora`du, posebno od strane ekstrema iz Rogatice, bilo je predloga da jedan od pravaca napada bude upravo Renovica – Gosina radi eventualnog spajawa sa enklavom @epe. Tako|e, u posledwe vreme sve je ve}a zainteresovanost ekstremista iz Vi{egrada za povratak prema istoku, zbog ~ega je usledio i predlog za napad na Kopa~e. Uzimaju}i sve ovo u obzir, mo`e se zakqu~iti da }e neprijateq na pomenutim pravcima verovatno izvoditi demonstrativna borbena dejstva, sa poku{ajem ubacivawa DTG, a u slu~aju eventualnog uspeha, verovatno }e produ`iti napad radi wegove eksploatacije. Sa druge strane, ono {to je vidno sa polo`aja VRS na isto~nom sektoru enklave, ide u prilog ~iwenici da su se na tom potezu neprijateqske snage dodatno utvrdile i da }e verovatno izvoditi aktivnu odbranu. Linije frontova su utvr|ene bunkerima, zaklonima za dejstvo i za{titu, te duga~kim tran{ejima i saobra}ajnicama. Predwi kraj je zaminiran PP minama (NATO M-25) i razli~itim MES, posebno na tenko prohodnim pravcima. Sistem veza je raznovrstan (paket-radio, RU, RST – KT i UKT, a po svemu sude}i da su sve jedinice uvezane `i~anom induktorskom vezom). Snabdevawe sa naoru`awem, vojnom opremom i materijalno-tehni~kim sredstvima je i daqe aktu422

elno i verovatno }e se nastaviti vazdu{nim putem. Fabrika “Pobjeda” i pogon “Tes” i daqe su u neprekidnoj funkciji proizvode}i vojna sredstva i municiju razli~itih kalibara. Posebno detaqno, uz pomo} UNPROFOR-a i aero foto snimaka NATO avijacije, izvi|a~ko-diverzantske jedinice iz sastava 81. drinske divizije izvi|ale su sistem odbrane VRS na isto~nom delu fronta i na delu Sjenokos – Vranevina – Vra`alice – Gosina – Pra~a. Tom prilikom sakupili su podatke o liniji odbrane, stepenu utvr|enosti, brojnom stawu, opreznosti, rasporedu vatrenih ta~aka, sredstava podr{ke i rasporedu minskih poqa. Na propagandnom planu, vojna vlast forsira podatke da }e VRS prva napasti i na taj na~in poku{avaju da kod sopstvenih jedinica opravdaju razloge za svoju planiranu ofanzivu, izazovu ve}u pa`wu i ozbiqnost pred predstoje}a borbena dejstva. Izvori iz UNPROFOR-a upozoravaju da je u enklavi stawe mobilno, da su ~este smotre jedinica i kretawa formacija po ~itavoj zoni. Proces mobilizacije je pri kraju, a mobili{u se svi vojno sposobni od 16 do 60 godina. Izvori bliski UNPROFOR-u imaju saznawa da postoje planovi takozvane armije BiH za upotrebu helikopterskih desanata specijalnih jedinica u no}nim uslovima, koje bi trebale desantirati u dubinu slobodne srpske – posebno napu{tene teritorije. Po~etak ofanzivnih borbenih dejstava bi trebao da se “poklopi” sa prethodnim ubacivawem izvi|a~ko-diverzantske i diverzantsko-teroristi~ke grupe u dubinu na{e teritorije, sa zadatkom uni{tewa komandnog mesta, centra veze, artiqerije, napada sa le|a i bokova. “Uhva}eni” razgovori neprijateqskih vezista govore o tome da }e do ofanzive sigurno do}i i da }e ista otpo~eti u najskorije vreme. Po~etkom marta o.g., polupijani stare{ina iz Vitkovi}a, pretio je jednom ukrajinskom oficiru re~ima: “Sa~ekaj jo{ 15-20 dana, pa }e{ videti {ta mo`e muslimanska vojska”! Obuka vojnih obveznika vr{i se za godi{ta od 16 do 60 godina, {to zna~i da su istom obuhva}eni i sredwo{kolci. Obuka traje 3 dana sedmi~no, a u posledwe vreme je i specijalizovanog karaktera (obuka za diverzante i za borbu u naseqenim mestima). Obukom su obuhva}ene i `ene do 55 godina i dobrovoqke za “specijalno ratovawe”. Udarna obuka vr{i se u kasarni “[i{eta”. Trenutno je ovim planom obuhva}eno 1.100 vojnih obveznika i vode se kao garnizon. Vojni instruktori su Drqevi} Midhat, Mehmedovi} [uhret, Togo Ferid i Kari} Mirela. Me|u wima je i izvesni Pilav, zvani Jogi (in`iwerska obuka), koji je ujedno i komandir neke od diverzantskih grupa. Deo obuke se izvodi u rejonu Bogu{i}a.
423

Zahvaquju}i doturu kopnom i iz vazduha, vlasti su formirale znatne rezerve hrane koje su raspore|ene na terenu u vidu pozadinskih punktova i zajedno sa ostalim potrep{tinama nameweni su prvenstveno za pripadnike vojske. Punktovi su organizovani u Gora`du, Vitkovi}ima, Beri~u, Ilova~i, Orahovicama, Barama, Pothrawenu. Magacini u Gora`du su organizovani u krugu fabrike “Pobjeda” i robnoj ku}i na desnoj obali Drine. Jedinice 81. drinske divizije imaju problema zbog nedostatka obu}e i uniformi. Enklava raspola`e sa dovoqno lekova, sanitetskog i posebno zavojnog materijala, koji je u posledwe vreme dopreman u helikopterima. Na~elnik saniteta 81. drinske divizije je Kemo Korjeni}. Komandant ratne bolnice je Alija Begovi}, zvani Merko, a direktor Doma zdravqa lekar Asim Prutina. Gradska bolnica na desnoj obali je u funkciji ratne bolnice i vojnog stacionara, a po istom principu je organizovana i ambulanta u Vitkovi}ima. Ambulantni punktovi su locirani u Vinari}ima, Beri~u, Ilova~i, Orahovicama, Barama i “Pobjedi”. Kada je u pitawu zdravstvena situacija, postoji podatak da se preko 2.000 lica – medicinskih slu~ajeva prijavilo za spisak za medicinsku evakuaciju. Raspola`emo podatkom da se u rezervoarima stare benzinske pumpe nalaze ~etiri pune cisterne goriva. Podaci govore i o tome da je u Beri~u prakti~no razvijena pozadinska baza, da imaju formiran kowi~ki vod – verovatno vod teroristi~ke grupe. U blizini organizovane ambulante nalazi se i centar veze. Politi~ko-bezbednosna situacija sve je te`a. Netrpeqivost izme|u me{tana – starosedelaca i izbeglica je svakim danom sve ve}a. Okrug Gora`de (zgrada biv{eg Biroa za zapo{qavawe) svakodnevno trpi pritiske i kritike za nesposobnost i izdaju. Predsednik okruga, Esad Ohranovi}, smatra se srpskim ~ovekom. Pripisuje mu se otvorena saradwa sa “agresorom”, posebno kroz pu{tawe zarobqenih Srba iz zatvora i omogu}avawe odliva srpskog stanovni{tva iz enklave. Tako|e mu se pripisuju zloupotrebe procesa medicinske i socijalne evakuacije i sumwa se da je po tim pitawima Ohranovi} do{ao do velike svote deviznog novca. Osu|uju ga i zbog bekstva ve}eg broja vi|enijih lica iz Gora`da za Sarajevo, putem helikoptera. Odlazak helikopterom generala Sulejmana Vrawa, pukovnika Ferida Buquba{i}a, kapetana Zaima Imamovi}a, Himze Selimovi}a, sekretara Sekretarijata okruga Ha{e Kuquha, kapetana Ramiza Durakovi}a, predsednika Organizacije ratnih vojnih invalida Mensura ]urovi}a, zvanog Roka, Januza Herende, pozadinca Selvera
424

Sijer~i}a, izvesnog Kudina, porodice Rijada Ra{~i}a, komandira SJB Predraga Bogunovi}a, zvanog Braca, direktora “Pobjede” Hasana Tafre i 17 specijalaca – instruktora, kod stanovni{tva se tuma~e kao najklasi~nije bekstvo. Oko pedesetak lica hrvatske nacionalnosti poku{ava da se politi~ki organizuju formirawem hrvatske politi~ke zajednice. Nosioci poslova su dokazane usta{e: Nemec Ivica, Nemec Anton, Kustec @eqko i Kova~i} Milan. [to se ti~e morala, situacija se kre}e od apsolutnog defetizma, straha, panike i bezna|a, pa do klasi~ne ratne euforije zasnovane na islamskom fanatizmu. Najve}i broj, posebno intelektualaca, zainteresovan je za izlazak iz enklave, {ire}i strah od sindroma zvanog “Biha}”. Ekstremisti mla|ih godi{ta iz Vi{egrada, Rogatice, Rudog zainteresovani su za “povratak na istok”. U wihovim redovima (ve}i broj wih su pripadnici manevarske brigade) sve vi{e se raspravqa o Kopa~ima kao vojnom ciqu. U izvesnom broju jedinica na mesta pomo}nika komandira i komandanata za moral, verske i pravne poslove postavqene su hoye. Pritisak stanovni{tva za nastavak procesa medicinskih i socijalnih evakuacija je veliki. Zainteresovanih je preko 2.000, a jo{ oko 6.300 je izrazilo `equ za odlaskom. Fabrika “Pobjeda” radi neprekidno u toku 24 ~asa, proizvode}i razli~ite vrste minsko-eksplozivnih sredstava, posebno nagaznih PP mina, po licenci NATO, M-25. Dotur repromaterijala za proizvodwu ovih sredstava, a posebno baruta, vr{en je u posledwe vreme vazdu{nim putem. Proizvodwa metaka za PAM 12,7, mina za MB 28, granata za PAT 37 (koje se mogu ispaqivati iz improvizovanih kratkih cevi – ru~nih mehanizama za okidawe) je i daqe u toku. Imamo podatke da se u pogonima iste fabrike pune ~aure i prave zrna za tenk. U jednom od magacina gara`irani su praga, samohotka, 2 tenka, bofors i PAT-ovi. Krug fabrike je dodatno obezbe|en qudstvom i minskim poqima, a na visovima zapadno od fabri~kog kompleksa zaposednuti su stari i ure|eni novi polo`aji u vidu bunkera, platformi, rovova i tran{eja, gde su postavqena i de`urna oru|a. Novi direktor je Ayovi} Ahmo, zvani Binda, a wegov prvi saradnik je [iqak Kemo (sin poznatog [iqak [emse). Pogon “TES” – Tvornica spojnih elemenata, na desnoj obali, proizvodi ru~ne odbrambene bombe, zvane “husova~e”. Konstruktor bombe je izvesni Husein Hastor (o`ewen Srpkiwom Slavicom, koja se sada nalazi u {vedskoj, ro|ena Mari}). Veliki dizel agregat je u funkciji, jer se koristi pogonsko gorivo, koje od UNPROFOR-a dobija ratna bolnica.
425

@epa Septembra–oktobra 1994. godine zapo~eta je reorganizacija i preformacija snaga I `epske brigade u laku vite{ku `epsku brigadu 8. operativne grupe II korpusa takozvane armije BiH, kojom prilikom su u ovoj zoni boravili oficiri sa podru~ja Srebrenice i iz sastava II korpusa iz Tuzle. Reorganizacija jedinica u zoni @epe te~e paralelno sa intenzivnom obukom vojnih obveznika, posebno pripadnika izvi|a~ko-diverzantskih sastava. Proces reorganizacije i preformacije jedinica prakti~no je okon~an sprovo|ewem posledwe mobilizacije, a podaci govore da se radi o cifri od oko 1.300 vojno anga`ovanih. Biv{a I `epska brdska brigada reorganizovana je u takozvanu laku vite{ku `epsku brigadu ~etnog sastava. Wen komandant je pukovnik Pali} Avdo; zamenik je kapetan Brguqa Yevad; na~elnik {taba kapetan ^ardakovi} Ramo; na~elnik bezbednosti kapetan Hasanovi} Salih; na~elnik za moral, verske i pravne poslove Poyi} Nazif; na~elnik za mob. personalne poslove Hoyi} Juso; pomo}nik komandanta za pozadinu Otajagi} Fikret, a zamenik Kre{talica Alija. Pri {tabu brigade su registrovani izvesni Pupi} Asim i Kuli} Nesib. Komanda je locirana u objektu Zadruge, a pri komandi funkcioni{e vod vojne policije na ~elu sa komandirom Hoyi}em. Ratno predsedni{tvo SO @epa locirano je u istom objektu, a u wegovom sastavu su: predsednik SO @epa Poyi} Ago; predsednik IO Torlak Hamdija; sekretar SNO Omanovi} Mujo; na~elnik SJB [ahi} Hurem; komandant {taba CZ je Imamovi} Amir; predsednik SDA je Mujki} Himzo; potpredsednik SO @epa je Kulovac Bewamin; sekretar RPR je Heqi} Galib; sekretar sekretarijata za op{tu upravu ^ardakovi} Bego; ~lanovi su Poyi} Nazif, Baji} Amir i Kuli} Nesib. Kao ~lanovi ratnog predsedni{tva, u vidu organizovanog kluba @epqaka, u Sarajevu su zadu`eni: za OS MUP i zdravstvo dr Be}ih Heqi}; za privredu, planirawe i razvoj Kulovac Ra{id, a za ekonomiju i finansije mr Sejdalija Su}eska. Op{tinski i ratni sud usko su povezani sa organizacijom sudstva iz Srebrenice. Predsednik op{tinskog suda u @epi je Otajagi} Ferid, a predsednik ratnog vojnog suda je Omerovi} Edhem. Pri organima civilne vlasti organizovan je i funkcioni{e crveni polumjesec, na ~elu sa [titkovac Nijazom, trenutno jedinim lekarom u zoni @epe.
426

SJB @epa u svom sastavu ima 100 pripadnika, na ~elu sa na~elnikom Kari} Safetom, komandirom Gakovi} Merdanom i zamenikom komandira Kari} Safetom. Pripadnici civilne policije naoru`ani su sa AP, PAR, 3 zoqe i jednim minobaca~em, nepoznatog kalibra. [to se ti~e pripadnika SJB @epa, identifikovani su slede}i: [titkovac Ibrahim, Kazi} Safet, ]esko Neyad, Poyi} Edhem, ^avi} Muhidin, ^av~i} Amir, Zimi} Seid, @ivojevi} Jusuf, ^ardakovi} Fadil, Me{anovi} ]amil, Suba{i} Ekrem, Hoyi} Re{id, Omanovi} Ahmo, Omanovi} Suqo, Omanovi} Ibro, Kuli} Naser, Cocali} Semir, Meho N., Ibro Kujovi}. Punktovi civilne policije na terenu razme{teni su u rejonima: Luke, Vukolin stan, ^av~i}i, Pripe~ak i Slap. – @epska ~eta dr`i polo`aje na potezu: Brezova ravan – Qubomi{ka krivina – Stop – Vrelo – Gradina – Kaldrma – Paqika – Pogow – Borova~ke stijene. Borno mesto ~ete je Viwi{te (tt 703). ^eta broji 120 vojnika, raspore|enih u 4 voda sa po 30 qudi. Komandir ~ete je Poyi} ]amil, zamenik Poyi} Sejo (ujedno i moralista), kurir je Poyi} Rasim, komandir I voda Poyi} Emir, II voda @iga Ahmo, III voda Poyi} [emso, a IV Poyi} Zulfo. Ova ~eta je popuwena vojnim obveznicima – starosedeocima i predstavqa elitnu jedinicu brigade. – Lu~anska ~eta dr`i polo`aje na potezu: Luke – Klis – [anik – Vukolin stan – Crnih vrh – Brestovik. ^eta broji 120 vojnika, raspore|enih u vodove. Komandir ~ete je Zejnilovi} [efko, a wegov zamenik Mustafi} Safet. – @upska ~eta dr`i polo`aje na potezu: Pripe~ak – Slap – Starogorske stijene, prema Ribiocu. ^eta broji 140 vojnika, raspore|enih po vodovima. Komandir je Cocali} Samir, a wegov zamenik Isakovi} Idriz. ^eta je popuwena qudstvom iz Vi{egradske `upe, uglavnom izbeglicama sa tog podru~ja. – Vratarska ~eta dr`i polo`aje na potezu: Starogorske stijene – Ribioc – Zlovrh (k.959) – Heqi}i – Jelik – Brdo – Brezova ravan. ^eta broji 150 vojnika. Raspola`e sa 3-4 PM M84 i M-53, i nekoliko RBR, posebno na polo`ajima u zahvatu komunikacije prema @epi. Pored toga, imaju 1-2 PAM-a 12,7 mm u rejonu Vratara i MB-60 mm u rejonu s. Brdo. – Lazanska ~eta dr`i polo`aje na potezu: Pogow – Borova~ke stijene – Go|ensko poqe (k.605) – Brlo`nik. ^eta broji 160 vojnika, a wen komandir je ]esko Neyad.
427

– Go|enska ~eta dr`i polo`aje na potezu: Bo|ewe – Podma}eha – Brlo`nik, a wen komandir je izvesni ]iro. ^eta broji 160 vojnika. – Radavska ~eta dr`i polo`aje na potezu: Brlo`nk – Radava – Javor – Mrkodo –Brestovik. Komandir je Mujki} Hamed, wegov zamenik izvesni Mustafa, a kurir Hasanovi} Hamo. ^eta broji 160 vojnika. – Logisti~ka ~eta ne dr`i polo`aje, a u samom sastavu ima oko 130 qudi, ~iji je komandir Cocali} Mensur. U zoni odgovornosti Lake `epske vite{ke brigade, koja uglavnom odgovara zoni predvi|enoj za demilitarizaciju, qudstvom se ne pokrivaju slede}i rejoni: greben na levoj obali Drine, od {ireg rejona Slapa do Crnog potoka, zatim Starogorske stijene, Borova~ke stijene i Brlo{ka planina. Istovremeno, komanda brigade je uglavnom sastavqena iz @epske i @upske ~ete. Organizuje patrole ja~ine 5-10 qudi i mahom tokom dana upu}uje ih u rejone: Bok{anica, Qubomi{qe, Go|ewe, Brlo`nik, Kupusna, Radava, Mrkodo, Stubli} i [titarevo. Posebno organizovane stra`e su u rejonima: Ribioc (30 qudi), Vratar (15), Brezova ravan (10), Go|ensko poqe (15), Brlo`nik (20), Radava (25), Luka (30), Pripre~ak (10) i Slap (15 qudi). Minska poqa su du` Bok{anice, Kupusna, Satura, Brlo`nika i prema Poyepqu. Komandir izvi|a~ko-diverzantske jedinice i vo|a in`eweraca je ]esko Sinan. Prema neproverenim podacima, brigada zajedno sa SJB @epa raspola`e sa oko 700 cevi razli~itog kalibra, uglavnom streqa~kog naoru`awa (AP, PAP, M-48, karabini, lova~ke pu{ke, PM i dr.). Posledwim vazdu{nim doturom brigada u @epi je dobila 3 MB 120 mm sa vi{e hlornih mina istog kalibra, ne{to pu{aka ameri~ke proizvodwe, verovatno kalibra 5,56 mm, AP argentinske proizvodwe i odre|en broj nitroglicerinskih pu{ki. Novoformirano skladi{te MTS i NVO je u vidu rezervnog skladi{ta obrazovano na objektu Zloduh. Sanitetska slu`ba sa magacinom sredstava locirana je u mesnoj ambulanti. Po pitawu veze, brigada raspola`e jednom amaterskom radiostanicom (Heqi} Fadil), par ’motorola’ i, za sada, jednim novim nepoznatim sistemom veze na relaciji @epa – Srebrenica – Sarajevo. Me|utim, naj~e{}e se slu`e kurirskom vezom, posebno dobro organizovanom na koridoru @epa – Srebrenica. Glavni brigadni kurir je Kulovac Ramiz. Izvi|a~ko-diverzantske aktivnosti su u posledwem periodu intenzivirane, a nosioci tih aktivnosti su pripadnici @epske ~ete. Posebnu pa`wu neprijateqski izvi|a~i su obratili na rejone: Vi428

{egradska `upa, Bok{anica, Go|ewe, Brlo`nik, Kupusna, Stubli}. Izvi|a~ko-diverzantske grupe su obi~no ja~ine od 5 do 10 vojnika, uvek naoru`ani sa AP. Osnovni osmatra~ki punkt brigade, organizovan kao osmatra~nica komande, oformqen je na visoravni Sjema~, odakle neprijateqski osmatra~i mogu povoqno da prate sve aktivnosti VRS, posebno na objektima Gusinac, Laze, Vrta~e, Borovac i Ruji{ta. [iri rejon Vrlo{ke planine pokriva se organizovanim patrolama, odakle se pomno osmatraju rejoni Pod`epqa, Kriva~a i Stoborana. Sa rejona Kupusne osmatraju rejon Podravawa, Rupovog brda, \ila i Guwaka, a istovremeno obezbe|uju kretawe qudstva koridorom. Izvi|awem su utvrdili da su polo`aji na Bok{inici izuzetno jaki, a da su na delu fronta prema Han Pijesku slabiji. Navodno, najslabija odbrana VRS je na potezu Stoborani – Pod`epqe. [to se ti~e odluka brigade u sklopu priprema za prole}nu ofanzivu, one su slede}e: ne dozvoliti izvla~ewe UNPROFOR-a bez `ena, dece i staraca; na osnovu postoje}eg plana u slu~aju povla~ewa UNPROFOR-a poku{ati zarobiti naoru`awe i opremu; iz objekta osnovne {kole izuzeti svo predato naoru`awe koje je trenutno pod kontrolom UNPROFOR-a. U sklopu priprema brigade za predstoje}a ofanzivna borbena dejstva izvr{ena je i priprema stanovni{tva, koja se uglavnom ogleda u izradi velikog broja zemunica (2h3h2 m), kapaciteta za 2-3 porodice. Zemunice su kopane pored stambenih objekata i slu`e prvenstveno za za{titu od dejstva artiqerije. Snabdevawe putem helikoptera }e se najverovatnije nastaviti i u narodnom periodu. U rejonu Radave izgra|en je novi objekat sa ulogom prihvatnog magacina, dimenzija 7h6 m, jer se uskoro o~ekuje dotur ve}ih koli~ina municije, razli~itih vrsta RBR i sredstava veze. Istovremeno, planirano je dopremawe sredstava iz Kladwa kopnenim putem, pravcima: @epa – Stoborani – Studena gora – Kladaw, odnosno @epa – Stoborani – Kraqeva gora – Ru`ina voda – Debelo brdo – Kladaw (i obratno). Izvori upozoravaju da je muslimanska prole}na ofanziva planirana za po~etak aprila ove godine, udarom snaga iz Srebrenice, pravcima koji iz ove enklave izvode ka tuzlanskom basenu. Po tom planu, brigada u @epi ima zadatak da ~vrsto dr`i postoje}e linije odbrane. Kao komandant 8. operativne grupe II korpusa takozvane armije BiH, Naser Ori}, tra`i punu lojalnost @epske brigade, ~emu se protivi narod u @epi, ali i deo vojske. Izvor navodi da bi u slu~aju napada VRS na zonu @epa znatniji otpor pru`ili jedino @e429

pqaci starosedeoci, dok bi se vojnici sa statusom izbeglica izvla~ili ka Drini i poku{ali be`ati sa narodom. Tako|e se navodi da se na prole}e 1995. godine mo`e o~ekivati zahtev za masovanu evakuaciju stanovni{tva. Ratno predsedni{tvo “op{tine @epa” ne funkcioni{e vi{e od 4 meseca. Sukobi unutar ratnog predsedni{tva su kulminirali, a odnos izme|u civilne i vojne vlasti je svakim danom sve lo{iji. Deo vojske i ogromna ve}ina naroda pla{e se razvoja doga|aja i strahuju od sopstvenih ofanzivnih borbenih dejstava. Interes za evakuaciju po bilo kom osnovu je ogroman. Na spisku za medicinsku evakuaciju nalazi se preko 500 lica – stvaranih medicinskih slu~ajeva. Lokalno rukovodstvo nije u stawu adekvatno da odgovori i izna|e re{ewa za ove probleme. Vojna vlast u saradwi sa policijom iz Srebrenice poku{ava terorom da utera strah i suzbije `equ za izlaskom. Sarajevo upozorava da eventualno u obzir mo`e do}i samo medicinska evakuacija. Trenutni razvoj doga|aja ne iskqu~uje mogu}nost da mo`e do}i do zna~ajnijih raslojavawa i oru`anih me|usobnih sukoba u enklavi @epa. Pisano u 3 primerka Dostavqeno: 1 h RDB MUP RS – II/N 1 h RDB MUP RS – III/N 1 h Ovom centru RDB Operativni radnik, Mikajlo Luki}

MDCXIV
MUP Srbije RSDB V uprava Centar za mikrofilm Fond PD1 Dokument, evidencioni broj: 95 94127 Po~etna pozicija: 733C04 Krajwa pozicija: 733C10 Delovodni broj dokumenta: 22030 Broj snimaka: 8 Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije Resor dr`avne bezbednosti
430

Centar RDB Zaje~ar 1. 4. 1995. godine Strogo poverqivo

Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoru`avawe
– Analiti~ki osvrt na stawe na podru~ju CRDB Zaje~ar – U skladu sa utvr|enim zadacima iz jedinstvenog Plana rada RDB MUP RS na analiti~kim poslovima u 1995. godini, CRDB Zaje~ar je sa~inio ovaj materijal i dostavqa ga V upravi kao svoj prilog za obradu teme Aktivnost ekstremista iz redova SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoru`avawe. Osnovni oblici i ciqevi sada{weg delovawa ekstremista SRS na podru~ju Centra sa ocenom stepena wihove realne dru{tvene opasnosti. Delovawe SRS na podru~ju CRDB Zaje~ar prisutno je od samog nastanka vi{estrana~kog sistema u na{oj republici. Mada je ekstremizam u redovima ove stranke prisutan od wenog nastanka1) wegovo izra`enije ispoqavawe po~iwe tokom 1993. godine, posle poznatog “izja{wavawa” politi~kih stranaka u na{oj republici po pitawu daqeg re{avawa sukoba na prostoru biv{e BiH, odnosno po pitawu re{avawa srpskog nacionalnog interesa na tom prostoru. Kao {to je poznato, SRS od tada zauzima stav da vladaju}i re`im u Srbiji vodi “izdajni~ku” politiku prema Srbima na ratom zahva}enim podru~jima i uop{te prema srpskom nacionalnom interesu u celini, da taj re`im zbog toga treba sru{iti i u tom ciqu otpo~iwe svoje delovawe. U tom wenom delovawu, me|utim, ima elemenata ekstremizma od kojih su neki prisutni i na podru~ju SRDB Zaje~ar. Delovawe ekstremista iz redova ove stranke na podru~ju CRDB Zaje~ar za sada se jo{ uvek odvija kroz wihova me|usobna okupqawa na zatvorenim skupovima i zagovarawa ekstremnih metoda borbe za vlast: politi~kog terorizma (likvidacija nosilaca istaknutijih dr`avnih funkcija, pre svega predsednika Republike, zatim rukovode}ih struktura u MUP-u itd., zauzimawe SM i magacina oru`ja i sli~no), pokretawe i manipulaciju socijalnim nemirima, manipulaciju sukobima na Kosovu, izazivawe i manipulaciju sukobima u BJRM, podr`avawe srpskih ekstremista u BiH. O svemu ovome imamo {iri fond operativnih saznawa. Operativnim prisustvom na PO za Z. Markovi}a iz Kwa`evca, te kod pojedinih izdvojenih slu~ajeva iz Zaje~ara i Bora, obezbedili smo saznawa o tome da je u redovima ekstremista iz tih sredina
431

razgovarano na temu neophodnosti likvidacije predsednika Republike i nekih drugih istaknutijih dr`avnih rukovodilaca i pripadnika MUP-a. Preko operativnih pozicija registrovali smo “naloge” V. [e{eqa, T. Nikoli}a, B. Vaki}a i A. Stefanovi}a vode}im ekstremistima, ranijim rukovodiocima u organizaciji S^P, da pripremaju qude za Kosovo, gde se o~ekuju sukobi. Prate}i nedavne pripreme grupe ekstremista za odlazak u Prohor P~iwski, registrovali smo izjave pojedinih ekstremista da tamo idu, pored ostalog, i zbog odre|enih aktivnosti prema BJRM. Tako|e, kada su u pitawu mogu}i socijalni nemiri, registrujemo pojavu da vode}i ekstremisti daju instrukcije svojim pristalicama da prate ekonomsko-socijalna kretawa u svojim preduze}ima i da budu u kontaktu sa radnicima – potencijalnim vo|ama socijalnih nemira, ali da ni{ta ne preduzimaju bez wihovog nare|ewa. U celini, delovawe ekstremnih pripadnika SRS na podru~ju CRDB Zaje~ar, je za sada, jo{ uvek u fazi zagovarawa navedenih ekstremnih metoda i okupqawa pristalica na toj platformi. Daqe od toga se za sada ne ide. ^eka se povoqan momenat i instrukcija iz “Centrale” za eventualne konkretne ekstremne aktivnosti. Procewujemo da je ovo sada osnovni pravac wihovog delovawa na na{em podru~ju. S obzirom da se daqe od zagovarawa ekstremnih aktivnosti do sada nije i{lo, stepen dru{tvene opasnosti prisustva i delovawa ekstremnih pripadnika SRS na podru~ju ovog Centra (do) sada nije posebno izra`en. Me|utim, imaju}i u vidu platformu (koju smo ovde izlo`ili) oko koje se okupqaju ekstremisti iz ove stranke, wihovu strukturu, zatim mogu}nost wihovog zajedni~kog delovawa sa ekstremistima iz drugih grupacija, kao i ~iwenicu da im na ruku idu odre|eni dru{tveni tokovi (trajawe sukoba na prostoru biv{e SFRJ, izolacija zemqe, ekonomsko-socijalna kretawa u zemqi), procewujemo da u perspektivi delovawe ove grupacije mo`e dobiti nove oblike, odnosno da se iz faze zagovarawa ekstremne politike pre|e u fazu wene realizacije, ~ime bi bezbednosni zna~aj wihovog delovawa, odnosno stepen dru{tvene opasnosti bio daleko izra`eniji. Glavni nosioci ekstremisti~ke delatnosti i brojnost wihovih sledbenika Operativnim radom prema grupaciji ekstremista iz redova SRS na podru~ju na{eg Centra, izdvojili smo i identifikovali oko 60 lica, za koje raspola`emo saznawima da ekstremno deluju (pojavni
432

oblici toga delovawa opisani su napred) i za koje procewujemo da su spremna za konkretnija i te`a ekstremisti~ka delovawa. Od toga broja, 12 lica (1-2 u svakoj od 8 op{tina na podru~ju Centra) smatramo glavnim nosiocima ekstremisti~kog delovawa a ostale wihovim sledbenicima (najvi{e ih je na podru~ju op{tine Kwa`evac – do 20, zatim do 10 na podru~jima op{tina Zaje~ar i Bor, dok ih je drugim op{tinama mawe). Me|u glavnim nosiocima ekstremisti~kog delovawa ve}ina je iz rukovode}ih struktura SRS, a 2 lica su narodni poslanici na republi~kom ili saveznom nivou. U strukturi sledbenika dominiraju lica iz kriminogene sredine, mahom mla|eg starosnog doba. Kada su u pitawu nosioci ekstremisti~ke delatnosti iz redova SRS, zapa`a se da ovoj grupaciji prilaze ekstremisti iz drugih partija (na primer SPO), nezadovoqni aktuelnom politikom svojih ranijih stranaka, dok istovremeno jedan broj ranijih pristalica SRS napu{ta ovu partiju, tako da SRS dobija ~vr{}e ekstremno jezgro. Aktuelno stawe paravojnog organizovawa i ilegalnog naoru`avawa pripadnika SRS Klasi~nog paravojnog organizovawa ekstremista SRS na podru~ju CRDB Zaje~ar nema. Odre|enih nastojawa za organizovawe u tom pogledu bilo je kod grupacije ekstremista iz ove stranke sa podru~ja op{tine Kwa`evac. Naime, pripadnici S^P sa podru~ja te op{tine planirali su da se, tokom septembra 1994. godine, okupe kod manastira Suvodol, da formiraju “odred” pod nazivom “Vitezovi srpstva”, izaberu komandni sastav, defini{u ciqeve i izvr{e wegovo osve}ewe. Me|utim, na intervenciju pojedinih ~lanova Glavnog odbora SRS od toga se odustalo, zbog straha da bi navedene aktivnosti vlast mogla kvalifikovati kao paravojno organizovawe i zbog toga izlo`iti stranku represiji. Zapravo, oceweno je da jo{ uvek nije momenat za takvo organizovawe. Planirani skup je ipak odr`an ali samo kao neformalno dru`ewe pripadnika S^P iz Kwa`evca, Ni{a, Zaje~ara i Bora, uz prisustvo i dela najvi{eg rukovodstva stranke: S. \or|evi}a Mize, R. Ugrenovi}a Maje, I. Mati}a, B. Vaki}a… Nikakvi zakqu~ci nisu formalno usvojeni. Iz pomenutog razloga (strah od represalija) prestala je formalno aktivnost organizacija S^P na podru~ju svih op{tina koje pokriva ovaj centar. Mada pripadnici SRS zvani~no vi{e ne pomiwu S^P, operativna saznawa ukazuju da ova grupacija i daqe postoji u okviru SRS, da weni pripadnici me|usobno kontaktiraju kroz neformalna me|usobna dru`ewa i okupqawa, da ~ak primaju i nove
433

~lanove (ovih dana smo preko saradnika “Trajan” identifikovali jedno lice iz Kladova – @. Gruji}, koji ispred SRS radi na prijemu novih ~lanova za S^P) uz stroge mere konspirativnosti i prethodne provere (u ciqu za{tite od ubacivawa saradnika RDB). Na ovu temu registrovali smo izjavu A. Stefanovi}a, iz Vaqeva, pred na{im saradnikom: “Mi smo u Bosni ~etnici; ovde smo samo strana~ki opredeqeni qudi. Tako treba da u~imo svoje qude, da se mnogo ne eksponiraju, jer }e policija da im upadne u ku}e da ih pretresa, a to nam sada nije potrebno”. [to se ti~e naoru`avawa ekstremnih pripadnika SRS na podru~ju na{eg centra, za sada nemamo pouzdanih podataka o wihovom masovnijem, ilegalnom naoru`avawu i skladi{tewu oru`ja. O tome imamo samo odre|ene indicije: da su pojedina lica donela sa rati{ta izvesnu koli~inu oru`ja, te da se odre|ena koli~ina oru`ja dr`i uskladi{tena na tajnom mestu. Podatak o skladi{tewu oru`ja obezbedili smo preko jedne saradni~ke pozicije, do koga je ona navodno do{la od I. Mati}a, predsednika OO SRS za Zaje~ar. ^ak i ako je Mati} zaista to rekao, procewujemo da je to u~inio u nameri da “ohrabri” ekstremiste, a ne da izrazi fakti~ko stawe. Neka od ekstremnih lica registrujemo u ilegalnim kanalima kupoprodaje oru`ja, ali to dovodimo u vezu sa klasi~nim kriminalom. Raspola`emo, me|utim, pouzdanim podacima da ve}ina ovih lica legalno poseduje li~no naoru`awe (pi{toqe, revolvere, karabine). Neka operativna saznawa ukazuju da je legalno naoru`avawe osnovni pravac naoru`avawa ove grupacije. Tako smo, u slu~aju ve} pomenutog @. Gruji}a iz Kladova do{li do saznawa da prilikom prikupqawa podataka o novim ~lanovima, izme|u ostalog, prikupqa podatke o tome da li doti~no lice poseduje oru`je i da li je slu`ilo vojni rok. Mada na na{em podru~ju ne postoje klasi~ne paravojne organizacije, navedene grupacije ekstremista (pripadnika S^P, uglavnom, dobrovoqni u~esnici rata na prostoru biv{e SFRJ) smatramo jezgrom potencijalnih ~vr{}ih paravojnih organizacija, koje bi bile upotrebqene i za postizawe svojih politi~kih ciqeva u samoj Republici. Me|usobna povezanost na teritoriji SRJ i sprega sa ekstremistima iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine Kada je u pitawu sprega ekstremista iz redova SRS sa podru~ja CRDB Zaje~ar sa ekstremistima iz RS i RSK , na osnovu raspolo`ivih operativnih saznawa smatramo da direktne sprege nema, bez ob434

zira {to je sa ovog podru~ja nekoliko desetina lica (oko 50) u~estvovalo, u organizaciji SRS, u ratnim operacijama na podru~jima tih republika. Kontakte sa ekstremistima iz RS i RSK oko prihvata i sme{taja ekstremista – dobrovoqci sa na{eg podru~ja, ostvaruju lica koja nisu sa ovog podru~ja, a vode}i ekstremisti sa na{eg podru~ja dobijaju iz Centrale nalog i instrukcije u vezi sa realizacijom utvr|enog plana (broj qudi, vreme, mesto i na~in odlaska do odre|enog mesta). [to se pak, ti~e sprege sa ekstremistima iz ove stranke sa drugih podru~ja SRJ, do sada smo utvrdili postojawe takve sprege sa ekstremistima sa podru~ja Ni{a. Ova sprega je posebno prisutna kod grupacije sa podru~ja Kwa`evca. B. Vaki} iz Ni{a i Z. Markovi} iz Kwa`evca su u stalnim kontaktima. Prema dosada{wim saznawima B. Vaki} ima presudnu ulogu u “idejnom” ali i organizacionom usmeravawu ekstremistima na podru~ju Kwa`evca. Nedavno je planiran zajedni~ki odlazak ekstremista iz Ni{a, Kwa`evca i nekih drugih mesta u Prohor P~iwski, o ~emu je napred bilo re~i. (Grupa iz Kwa`evca nije oti{la zbog, prema operativnim saznawima, nedostatka materijalnih sredstava za put). O povezanosti sa ekstremistima sa nekih drugih podru~ja SRJ nemamo saznawa. [to se ti~e me|usobne povezanosti izme|u ekstremista SRS sa podru~ja pojedinih op{tina ovog Centra, mo`e se re}i da ne postoji neka ~vr{}a saznawa. Prisutne su liderske ambicije, prepucavawa i sli~no. Mere i radwe RDB preduzete u proteklom periodu (1994-1995. god.) na suzbijawu navedene ekstremisti~ke delatnosti U proteklom periodu, CRDB Zaje~ar je prema grupaciji ekstremista iz redova SRS na svom podru~ju preduzimao iskqu~ivo operativne mere. Jedno lice (Z. Markovi}) je pod tretmanom kroz PO, a ~etiri lica su pod tretmanom kao izdvojeni slu~ajevi, dok ostala lica tretiramo kao wihove bezbednosno interesantne veze. U operativnom radu prema ovoj grupaciji stalno se koriste 4 saradni~ke pozicije (“Vili”, “Stojan”, “Braj~e”, “Grk”) od kojih su dve (“Braj~e” i “Grk”) anga`ovani tokom samog operativnog rada prema ovoj grupaciji. Povremeno se koriste i neke druge pozicije. Prema jednom licu (M. Budimir) u primeni je mera TKTR. U jednom slu~aju primewena je mera tajnog TV snimawa (skup ekstremista u Suvodolu). Operativnim putem obezbe|ena je i fotokopirana odre|ena dokumentacija sa spiskovima lica – pripadnika S^P i dobrovoqaca, na osnovu koje je izvr{ena potpuna identifikacija tih lica i sli~435

no. Obavqeno je vi{e informativnih razgovora. Sa CRDB Ni{ uspostavqena je dobra saradwa po pitawu pra}ewa zajedni~kog delovawa ekstremista sa na{eg i wihovog podru~ja. Represivne mere nisu preduzimane. Procena daqeg pravca delovawa ekstremista SRS Procewujemo da }e daqi pravac delovawa ekstremista iz redova SRS najdirektnije zavisiti od razvoja doga|aja u zemqi i neposrednom spoqnom okru`ewu, pre svega na podru~ju RS i RSK. S obzirom da je nerealno o~ekivati da se ubrzo sasvim otklone uzroci ratnog sukoba na prostoru biv{e SFRJ, odnosno uzroci unutra{we, pre svega ekonomsko-socijalne nestabilnosti, o~ekujemo da osnovni pravac daqeg delovawa ekstremista iz redova SRS bude koncentrisan na te oblasti, odnosno kroz slede}e aktivnosti: pru`awe podr{ke ekstremistima u RS i RSK, kroz politi~ko ali i “vojno” delovawe (provocirawemdaqih sukoba putem svojih pripadnika u tim republikama i preko dobrovoqaca iz SRJ); podstrekavawe radnika na {trajkove i organizovawe {irih socijalnih nemira; organizovawe demonstracija sa elementima agresivnosti i provokacija; udru`ivawe sa ekstremistima i drugih stranaka i sli~no. Ne iskqu~ujemo ni mogu}nost odre|enih aktivnosti u pravcu provocirawa sukoba na Kosovu (pa ~ak i u BJRM). Osnovni ciq takvih aktivnosti bio bi stvarawe unutra{we nestabilnosti, paralisawe organa vlasti i postizawe politi~kih ustupaka. Na unutra{we – organizacionom planu, o~ekujemo jo{ ve}u aktivnost na za{titi od policije i na izbegavawu (odnosno strogu konspirativnost) svih aktivnosti koje mogu da ih kompromituju u javnosti. Ovde, pre svega, mislimo na paravojno organizovawe i ilegalno naoru`avawe. Mada se politi~ki terorizam zagovara me|u pripadnicima ove ekstremisti~ke grupacije, smatramo da je wegova realizacija za sada nerealna i da se on zagovara pre svega u funkciji motivisawa i zadr`avawa ekstremista u svojim redovima. [to se ti~e aktivnosti ekstremista sa na{eg podru~ja, ne o~ekujemo nikakve posebne oblike wihovog delovawa, koji bi bili specifi~ni samo za ovo podru~je, ili pak, koji bi bili izvan utvr|ene politike stranke, kao ni to da wihovo delovawe na ovom podru~ju zna~ajnije uti~e na ukupne bezbednosne prilike u zemqi. Napomena: U prvoj polovini 1991. godine dolazi do pristupawa S^P SRS, kao wenog kolektivnog ~lana. Upravo ta grupacija ~ini jezgro eks436

tremisti~kih snaga u redovima ove stranke. Preko operativnih pozicija, posebno saradnika “Vili” (“Gradi{a”) i “Stojana” koji su operativnim kombinovawem bili ugra|eni u te strukture, pratili smo wihovo ekstremisti~ko delovawe koje je, me|utim, iz politi~ko-takti~kih razloga bilo “prigu{ivano” izvesno vreme. Kucano u 2 primerka 1 h V uprava RDB MUP RS 1 h CRDB Zaje~ar Na~elnik centra, Slobodan Aleksi}

MDCXV
MUP Srbije RSDB V uprava Centar za mikrofilm 3. 4. 1995. godine Fond PD1 Dokument, evidencioni broj: 9593982 Po~etna pozicija: 724C01 Krajwa pozicija: 724C05 Delovodni broj dokumenta: 21761 Broj snimaka: 5 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Centar RDB Sremska Mitrovica Broj 762/2 Datum 3. 4. 1995. godine Sremska Mitrovica Resor dr`avne bezbednosti MUP Republike Srbije – Resor DB V uprava Beograd U prilogu akta dostavqamo vam izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR, koja se primewuje prema Mirku Jovi}u iz Nove Pazove, SO Stara Pazova, OO po srpskom ekstremizmu. Prilog: 1 Na~elnik centra Puni{a Yuki}
437

Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar resora DB Sremska Mitrovica 3. 4. 1995. godine Srpski ekstremizam

Izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR
Primenom OTM TKTR prema Mirku Jovi}u iz Nove Pazove, SO Stara Pazova, OO po srpskom ekstremizmu – 894501257, do{li smo do slede}ih saznawa: Iz sedi{ta SNO u Pariz je faksom poslato saop{tewe za prvu skup{tinu Srba u raseqewu, koja je odr`ana 25. 3. 1995. godine. Istovremeno je isto saop{tewe poslato sredstvima informisawa {irom SRJ, RS i RSK. U ime brojnih simpatizera, glasa~a i ~lanova SNO, rawene i poginule bra}e na rati{tima, SNO se obra}a Saboru u glavnom gradu Francuske, posmatraju}i wegov rad sa velikim zadovoqstvom i simpatijama, ohrabrena patriotizmom sudionika, koji su u svom saop{tewu naglasili da je jedini garant mira i opstanka srpskog naroda wegovo jedinstveno delovawe. Deluju}i celinom srpski narod ukinuo je Titovski koncept SFRJ, po koje je na{ narod ~etiri decenije dr`an pod protektoratom i okupacijom. U toku 1987. godine i 1988. godine slomqena je ki~ma albanskom separatizmu i na istorijskoj srpskoj, kosovskometohijskoj zemqi obnovqen srpski suverenitet i dr`avne institucije. U periodu 1988-1989. godina, sru{ena je Titovska prousta{ka vlast u Vojvodstvu, a 1990. godine srpski narod izborio se za minimalne politi~ke i qudske slobode, vi{estrana~ki sistem, slobodu {tampe i parlamentarizam. Deluju}i jedinstveno, svojom celinom, srpski narod je 1990-1991. godine spre~io totalni raspad JNA i za{titio Srbe u biv{im RH i BiH, od novog usta{kog genocida. Od tada, sve do danas, dobijene su skoro sve bitke u oslobodila~kom i otaybinskom ratu, kroz koji je stvorena sjajna i nepobediva generacija vojnika i oficira na ~elu sa mudrim i juna~kim generalima Milovanovi}em i Mladi}em. Srpski narod {irom RS i RSK dobio je mnogo narodnih vo|a, jake politi~are i dr`avnike kao {to su dr Radovan Karayi}, Milan Marti}, Biqana Plav{i}, Milan Babi}, Mom~ilo Kraji{nik i drugi. Dobijen je kompaktan teritorij, granice su dobro ~uvane, stvorene su nacionalne institucije, jednom re~ju egzistira dobro organizovana srpska dr`ava u zapadnim zemqama. U proteklih nekoliko godina do`iveli smo sa438

mo nekoliko neuspeha na unutra{wem i spoqnopoliti~kom planu, gubqewem pojedinih etni~ki srpskih teritorija. Nijednu od velikih politi~kih vojnih pobeda na{ narod i otaybina ne bi bili u stawu izvojevati da nije bilo stalne i nesebi~ne pomo}i Srba koji `ive van granica domovine, rasejani po celom svetu. Ta pomo}, bilo da se radilo o politi~kim zalagawima ili moralnoj i materijalnoj pomo}i, dala je nemerqiv doprinos pravednoj borbi srpskog naroda i ona }e biti od velike pomo}i i u budu}nosti, jer tek predstoje aktivnosti na ujediwewu srpskog naroda i teritorija i wegovo me|unarodno priznawe. Dana 27. 3. 1995. godine, Zoran Atanackovi} konsultuje Mirka Jovi}a oko konferencije za {tampu SNO, koja danas treba da se odr`i. Aktuelne teme o kojima bi se moglo razgovarati su izjava Gorana Per~evi}a u novinama, po kojoj SPS ne}e napraviti gre{ku kakva je ranije u~iwena preurawenim priznawem BiH i Hrvatske, najava dana{weg sastanaka Kontakt grupe kojim se ne predvi|a ni{ta spektakularno, sem mo`da pribli`avawa ruskom i francuskom planu, jer je Milo{evi}, navodno, odbio redosled po kojem bi SRJ najpre trebala priznati Republiku Hrvatsku i BiH, da bi joj se potom ukinule sankcije i na kraju vojni komentar o tome za{to muslimani napadaju srpske polo`aje, vezano za ~lanak jednog ameri~kog ~asopisa u kojem se ka`e da Srbima ne odgovara dug rat, nego mir ili rat ve}ih razmera u kojem bi ostvarili kona~nu pobedu. Zoran daqe navodi da je sino} na Studiju B bio prikazan [e{eqev miting u Bawa Luci, odr`an u prepunoj Sportskoj hali, kojem je izme|u ostalih prisustvovala i Biqana Plav{i}. [e{eq je jasno nagovestio da je SRS prava nacionalna stranka, a ne neke policijske stranke, koje se predstavqaju kao nacionalne, pri ~emu je naveo SNO Mirka Jovi}a, stranku kriminalaca Arkana i Narodnu radikalnu stranku V. Guberine. Lider radikala saznao je za savez ove tri stranke i sada na svakom svom javnom nastupu o tome govori u negativnom kontekstu. Dana 29. 3. 1995. godine, novinarka “Borbe” nazvala je sedi{te SNO i u razgovoru sa Atanackovi}em interesovala se da li SNO ima telohraniteqe, te da li ih anga`uje posredstvom profesionalnih agencija. SNO, po re~ima Atanackovi}a, ima svoju slu`bu obezbe|ewa, koja vr{i procene, nema klasi~ne telohraniteqe, jer za tako ne{to ne postoje ni potrebe. Koliko je brojna slu`ba obezbe|ewa SNO Zoran u nije poznato, on u slu~aju nekog mitinga, tribini ili putovawa na ratna podru~ja obave{tava {efa obezbe|ewa, koji sve osta439

lo obavqa, animiraju}i potrebne qude. Najve}i broj do sad anga`ovanih qudi iz obezbe|ewa bio je prilikom posete Vladimira @irinovskog SRJ, jer je to zahtevala i situacija, odnosno prisustvo nekolik desetina hiqada gra|ana mitingu. Ina~e, na skupovima SNO nikada nije bilo incidenata, {to zna~i da su dosada{we procene slu`be obezbe|ewa bile u redu. Jovi} zamera Zoranu Atanackovi}u {to na takav na~in, bez prethodne pripreme, obavqa delikatan razgovor sa novinarkom, sa kojom je mogao dogovoriti sastanak i prethodno se pripremiti. Kucano u 3 primerka Dostavqeno 1 h MUP Republike Srbije – RDB –III uprava 1 h MUP Republike Srbije – RDB – V uprava 1 h u dosije Mirka Jovi}a Operativni radnik, Milivoj Klaji}

MDCXVI
MUP Republike Srbije II uprava RDB Dr`avna tajna Beograd, 4. 4. 1995. godine, vreme 13,40 Broj informacije: 455 Broj strana: 2

Informacija
Dana 4. 4. 1995. godine, u 11,07, razgovarali su Sula i Jovanka (Beograd). Jovanka: Ve~eras bi trebala sti}i prva dva kamiona, javili su mi jo{ za 2 kamiona {e}era i... To kad pristigne ja }u vr{iti pretovar. Ne znam kako }e{ jo{ to pre}i granicu, autoput je proradio, {e}er i ovo }e i}i na papirima, a pivo mora na granicu, ako usput ne dogovorim s Kertesom da ide na ra~un, kad se sklone posmatra~i. Sula: Imamo mi svoj kanal tamo, mora tuda pro}i. Jovanka: To ti je oko posla. U nastavku je privatan razgovor. Sula: Ja imam sad ~etiri vozila, da li da ih {aqem sve preko Ra~e? Jovanka: Da li si sredio sve putne naloge?
440

Sula: Jesam. Jovanka: Onda ga mo`e{ slati na Ra~u, ja imam 2 {lepera {e}era i 1 {leper bra{na. Mo`e{ i ti slati tvoje. Sula: Kad su oni kod tebe? Jovanka: O~ekujem da }e ve~eras sti}i. Ti mo`e{ svoje poslati sutra ujutru rano. Prekosutra mo`emo vr{iti utovar. Sula: Kako }e oni preko rampi, granice? Jovanka: Imaju li li~ne karte i putne naloge? Sula: Li~ne karte su kao da su oni u Vojni}u, tamo su nastaweni i rade tamo. Jovanka: Za{to ste tako radili? Sula: Oni me nisu razumeli, toga se ja bojim. Jovanka: To je gadno. To mora{ da se raspita{ sa ovima iz Ko{kaqca. Ovde kad pre|u nema problema. Sula: Ovo nije problem. Jovanka: Ali kroz Republiku Srpsku je problem. Sula: Onda }u ja da im re{im kroz RS. Jovanka: Onda je u redu, najavi im kad ih kontroli{u da ih ne diraju. Sula: Reci mi ulicu gde se nalazi{. Jovanka: Mo{e Pijade br. 8, 4. sprat, Predstavni{tvo vlade Krajine. Sula: Vide}u, tamo se parkiraj... Jovanka: Kod hotela “Nacional”, onda mi se jave, i ja im ka`em {ta }e daqe. Sula: Rekao sam Braci da mi treba kamion stakla i cementa. Jovanka: To mora i}i drugom linijom. Sula: Dobro. ^ujemo se. Jovanka: Va`i. U 11,36 razgovaraju Miroslav iz Bawa Luke i Rade. Miro pita da li imaju nekih poruka za wih. Rade ka`e da nemaju ni{ta. Oni {aqu dopise na drugi na~in. Rade: Bilo bi dobro da gore popri~ate, radi se o ovome da ovi {to god jave, {to god vi wima ka`ete, oni pronesu i to ulazi u izve{taje. Po`eqno je da ih {to redovnije i kvalitetnije izve{tavate o stvarima. Miro: To nam je poznato, radimo na tome, nema problema. Rade: Mo`da je to svakodnevni izve{taj presa. Mi to ~ujemo na radiju, pa prenesemo to, to ulazi u izve{taj. [to god im prenesu iz Bawa Luke, oni prenesu.
441

Miro: Mo`ete li se raspitati, ima li {ta dogovoreno za slede}i petak, ako bude bilo odobreno odozgo, mi bi poslali ne{to. Rade: Mo`emo. Miro: Da se raspitate {ta je odlu~eno i kad }e to biti poslato. Rade: Sutra ti javqamo, danas }emo se raspitati. Miro: U redu, ~ujemo se sutra pre podne. Rade: Svako dobro, ~ujemo se. U 11,47 razgovarali su F. Abdi} i wegov sekretarica u Rijeci, ona mu ka`e da je ona razgovarala sa advokatom i da je on rekao da on mora da po{aqe papir u vezi sa “Agrokomercom”, da je u pitawu ometawe poseda. U nastavku pri~aju o otvarawu prodavnica razne robe. U 11,55 razgovaraju Abdi} i Mohamed (tel. 251-066). Mohamed ka`e da }e oni iz Qubqane imati skupove, samo moraju na}i salu, ujedno }e i sakupqati priloge. U 12,40 obavqen je razgovor izme|u Alije Izetbegovi}a i Safeta Oru~evi}a. Alija ka`e da imaju problema sa Cerom i Alikadi}em u Kowicu, nikako da se slo`e oko organizacije. Safet mu odgovara da }e danas popodne biti sednica regiona i Masle{a }e govoriti, bi}e pitawe i o Kowicu. Alija moli Safeta da on pozove ovu dvojicu i sa wima razgovara da se slo`e na neki na~in. U nastavku se govori o strankama, sastancima. U 13,06 javqaju se iz kabineta gen. Kabiqara i ostavqaju poruku za prof. Koqevi}a da }e gen. Kabiqar biti danas na aerodromu do 17,00 ~asova, i ako je mogu}e da do|e prof. Koqevi} na razgovor, a ako ne mo`e danas, onda neka sutra do|e do 17,00 ~asova. U 13,10 Ferid iz MUP Sarajevo razgovara sa Kemom u vezi sa nekim gostom koji treba da do|e u Sarajevo, gde ga treba sa~ekati i prevesti. Kraj informacije

MDCXVII
MUP Srbije RSDB V uprava Centar za mikrofilm Fond PD1 Dokument, evidencioni broj: 95 94224 Po~etna pozicija: 739C11 Krajwa pozicija: 739D06 Delovodni broj dokumenta: 22246 Broj snimaka: 8
442

Republika Srbija – MUP resor DB Centar RDB Pan~evo Dana, 5. 4. 1995. godine Slu`bena tajna Strogo poverqivo

Analitika Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoru`avawe na podru~ju Centra Pan~evo
Ukupna aktivnost i delovawe ekstremista iz Srpske radikalne stranke na podru~ju Centra Pan~evo (i Okru`ni odbor SRS za Ju`ni Banat obuhvata istu teritoriju od 8 op{tina), u posledwe vreme znatno je mawe izra`ena, nego u ranijem periodu. Ovaj proces slabqewa intenziteta delatnosti ekstremista SRS, uo~en je od sredine 1993. godina, po{to je su`en prostor za wihovo delovawe, pre svega preduzimawe konkretnih zakonskih mera na suzbijawu ilegalnog naoru`avawa i posedovawa oru`ja i paravojnog organizovawa. Istovremeno, tome su doprinele i izmewene politi~ke okolnosti do kojih je do{lo u Republici Srbiji, kao i u samom Okru`nom odboru SRS za Ju`ni Banat, gde je zapa`eno osipawe ~lanstva. Na znatno smawenu aktivnost i uticaj ekstremista SRS na ovom podru~ju, od sredine 1994. godine, uticale su odre|ene kadrovske diferencijacije i distancirawa pojedinih uticajnih ~lanova – od politike koju vode vrh stranke i wen lider dr Vojislav [e{eq. Naime, dva odbornika SRS u Skup{tini op{tine Pan~evo podneli su ostavke na ~lanstvo u stranci, ali su i daqe zadr`ali odborni~ka mesta. U ostalim Skup{tinama op{tina, radikali, u 3 op{tine imaju po jednog odbornika, a u 4 nemaju svoje predstavnike. Nekoliko uglednih pripadnika SRS iz Op{tinskog odbora Pan~evo se pasiviziralo, pa je najvi{e rukovodstvo stranke iz Beograda, po~etkom 1995. godine, uvelo neku vrstu privremenih mera u ovaj Op{tinski odbor, a za kordinatora OO postavqen je Rajko Vasili} iz Beograda. Ina~e, na ukupno stawe i dezorijentaciju u Okru`nom odboru stranke za Ju`ni Banat, uticala je i odluka dotada{weg predsednika Okru`nog odbora, da krajem 1994. godine, u saveznom parlamentu formira novi poslani~ki klub, pod nazivom Srpska radikalna stranka “Nikola Pa{i}”. Sve navedene kadrovske promene i unutra{wi problemi u ve}ini organizacionih delova SRS, ukazuju na sve izra`enije aktuelno odsustvo stvarnog uticaja radikala u ovoj
443

sredini. Me|utim, mora se imati u vidu ~iwenica, da jedan broj pristalica SRS, pre svega od ostataka wihovih ranijih paravojnih oblika organizovawa, izra`ava poslu{nost i odanost vrhu stranke i svom lideru, a sve to pokazuju na jedan agresivan i ekstreman na~in. Paravojne aktivnosti na podru~ju Centra me|u pristalicama SRS zapo~ele su 1991. godine, a intenzivno su nastavqene i u toku 1992. godine i do sredine 1993. godine. Uglavnom su bile usmerene na regrutovawe i upu}ivawe dobrovoqaca na ratom zahva}ena podru~ja u Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. Odlasci na rati{ta u to vreme bili su dobro organizovani i u okviru formiranih jedinica Srpske radikalne stranke, s tim {to su ove formacije, bar u po~etku, stavqane pod neposrednu vojnu komandu vojski RSK i RS. Prema na{im saznawima, posebno veliki broj (wih oko 150) ~lanova i simpatizera SRS je oti{ao u Republiku Srpsku Krajinu, nakon agresije Hrvatske 22. januara 1993. godine. Na nivou Op{tinskog odbora Pan~evo, posebno je bila anga`ovana jedinica – ~eta, koja je u svom sastavu imala oko 30 pripadnika. Ova jedinica je boravila na vi{e rati{ta u biv{oj BiH, a najvi{e u okolini Skelana. Posledwi put u punom sastavu pripadnici ove jedinice zajedno su bili pre dve godine na rati{tu u okolini ^ajni~a, odakle su proterani zbog kra|e oru`ja municije i druge vojne opreme. Komandant ove jedinice bio je pokojni Arsenov Novica iz Pan~eva. Sa bezbednosnog stanovni{tva, moglo bi se re}i da izra`eniju opasnost predstavqa jo{ uvek formalno postojawe ove jedinice koja okupqa najekstremnije pripadnike SRS, pre svega iz Pan~eva i okoline, ~iji je sada{wi komandant Stojkovi} Jovan iz Pan~eva. U okviru ~ete su i drugi ekstremisti: Mandre{evi} Igwat, Lapadat Aleksandar, Lapadat Joca, Stevanovi} Petronije i drugi. Do sada su u okviru ove jedinice bila i trojica pripadnika SRS iz Subotice. U sedi{tu stranke u Pan~evu postoji spisak pripadnika ove jedinice sa wihovim osnovnim podacima i brojevima telefona. Tako|e je indikativno to, {to komandanta ove jedinice Stojkovi} Jovana, povremeno pozivaju na sastanke u Centralu stranke u Beogradu, mada isti nema funkciju u Op{tinskom odboru Pan~evo. Pored organizovanog odlaska na ratom zahva}ena podru~ja, ekstremisti iz SRS sa ovog podru~ja su i samostalno odlazili kao dobrovoqci, ali ne uvek iz nacionalnih i patriotskih ose}awa. Pojedinci su odlazili radi li~ne afirmacije i sticawa materijalne koristi. Neki od wih su jo{ odranije ispoqili kriminalno pona{awe, a po povratku sa rati{ta su nastavili kriminalnu delatnost.
444

Prema raspolo`ivim saznawima, borave}i na ve}ini rati{ta, pripadnici SRS su doneli i izvesnu koli~inu dugog i kratkog oru`ja, municije, bombi i ostale vojne opreme. Prema proceni jednog od dobrovoqaca, pripadnici Srpske radikalne stranke su samo u Pan~evo preneli oko 50 komada raznog oru`ja. Od strane SUP Pan~evo, u toku proteklih godina, otkrivene su i oduzete odre|ene koli~ine oru`ja, municije i eksplozivnih sredstava koje su bile u posedu ovih ekstremista. Deo podataka ustupio je i Centar Pan~evo. Me|utim, odre|ena koli~ina naoru`awa jo{ uvek se nalazi kod ovih lica, a ponekad je i predmet ilegalne trgovine. U vezi sa pona{awem dobrovoqaca radikalne stranke na rati{tima, do{li smo do podataka, da su se pojedinci isticali po surovosti, brutalnosti i pqa~ki. Neki su dolazili u sukob sa stare{inama i odbijali su poslu{nost oficirima regularne armije. U tom smislu, kao najekstremniji pripadnik SRS je Stevanovi} Petronije iz Pan~eva. Stevanovi} je bio na ve}ini rati{ta, a hvalisao se da je pro{ao “specijalnu obuku za klawe”, a da je u okolini Zvornika zaklao puno muslimana. Stevanovi} je vi{e puta osu|ivan za te`a krivi~na dela. Sa rati{ta je donosio razno oru`je i drugu opqa~kanu robu. Od strane SUP Pan~evo deo oru`ja i drugih predmeta mu je oduziman. Pred radnicima SUP Pan~evo Stevanovi} je svojevremeno izjavio da je on ubio – zaklao oko 20-25 qudi i da wihove li~ne karte dr`i kao trofeje. Stevanovi} je i kasnije samostalno odlazio u biv{u BiH, a s obzirom da je rodom iz ovog podru~ja, odr`ava veze sa pojedinim licima. Tako|e, povremeno odlazi i u sedi{te stranke u Beogradu. Sli~nog kriminalnog pona{awa je i Nikolaidis Aleksandar iz Pan~eva, koji je u vreme organizovanog odlaska na rati{te bio komandir jedne jedinice. Isti je i kasnije samostalno odlazio u biv{u BiH. Sada je jedan od zapa`enih aktivista SRS u Pan~evu. Prema na{im operativnim saznawima, To{i} Du{an iz Vr{ca je u, toku 1992 i 1993. godine, u okolini Bjeqine ~inio odre|ena zlodela. Isti je le~en u neuropsihijatrijskoj bolnici Vr{ac. Zapa`enu ekstremnu aktivnost ispoqava i desetak ~lanova Mesnog odbora SRS u Debeqa~i, op{tina Kova~ica (u ovom mestu Ma|ari su ve}insko stanovni{tvo). U Debeqa~i je u dugom periodu prisutna tenzija i problemi u me|unacionalnim odnosima izme|u Ma|ara i Srba izazvani ekscesima i politi~kim sukobima ~lanova Srpske radikalne stranke i Demokratske zajednice vojvo|anskih Ma|ara, koju podsti~u ekstremisti na obe strane. Od pojedinih ekstremista SRS u proteklom periodu u ovom mestu je oduzimano oru`445

je i isti su krivi~no goweni. Me|utim, prema na{oj proceni jedan deo oru`ja i daqe je u posedu kod wih i dobro skriven. (ne~itko) ?…mesni odbor izra`ava potpunu podr{ku i poslu{nost stranci i u~estvuje u akcijama koje preduzima Centrala u Beogradu. Me|usobna povezanost radikala iz Debeqa~e i Lov…?(ne~itak naziv mesta) prerasla je u saradwu, pa je zatim ovo predstavqeno kao bratimqewe na nivou dva mesta. Sredinom 1993. godine u okviru Op{tinskog odbora SRS Pan~evo bile su otpo~ele aktivnosti oko formirawa Srpskog ~etni~kog pokreta, koji je trebalo da bude kao nekakva poluvojna formacija i da okupqa mla|e radikale. Me|utim, sa ovom inicijativom je ubrzo prekinuto i za sada ne raspola`emo bilo kakvim podacima o organizacionom postavqawu S^P. Izneta saznawa i ocene o aktivnosti ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoru`avawe, rezultat su operativnog anga`ovawa Centra po ovoj problematici u posledwe 3-4 godine. Me|utim, mora se ista}i ~iwenica da je u 1994. i 1995. godini, izostao ofanzivniji nastup prema ovoj kategoriji ekstremista, jer na odgovaraju}i na~in nije dokumentovana i presecana wihova delatnost. Odgovaraju}a pa`wa posve}ena je jednom broju ekstremista. Trenutno iz ove grupacije nema lica koja su obuhva}ena jednim od stepena obrade. Kao izdvojena lica vode se: Popovi} Radomir, Stevanovi} Petronije i Nikoladis Aleksandar. Operativno – istra`iva~kim i preventivnim radom obuhva}eno je jo{ 10 lica ~ime se upotpuwuju saznawa o ekstremisti~koj aktivnosti. Na planu suprotstavqawa delovawu ekstremista SRS, CRDB Pan~evo ima jednu saradni~ku poziciju koja je direktno ukqu~ena u `ari{te ekstremne aktivnosti. Pored toga, u pripremi je za anga`ovawe jo{ jedno lice iz ove grupacije. Osim toga, po ovoj problematici koristi se jo{ 8 saradnika, koji imaju drugu osnovnu liniju usmerewa. U toku 1994. i 1995. godine obavqeno je 50 informativnih razgovora sa ciqem dola`ewa do podataka o planovima i namerama ovih ekstremista. U dva slu~aja primewivana je i mera – tajna kontrole telefonskih razgovora. Budu}a sadr`ina i vidovi delovawa ekstremista iz SRS na ovom podru~ju umnogom }e zavisiti od eventualnog inicirawa i organizovawa ekstremisti~kih akcija od strane najvi{eg rukovodstva stranke. Prema tome treba imati u vidu ~iwenicu, da ve}inu ekstremista karakteri{e poslu{nost u izvr{avawu zadataka koje pred wih postavqa rukovodstvo stranke. Sa bezbednosnog aspekta ne{to izra`eniju opasnost predstavqa delovawe i kompaktnost ekstremi446

sta u Debeqa~i (wih 10) i formalno postojawe jedinice – ~ete u Pan~evu od 30 biv{ih dobrovoqaca, koji su se istakli i po ekstremisti~koj aktivnosti. Najverovatnije je da }e se ova grupacija za sada baviti re{avawem unutra{wih pitawa u okviru Okru`nog odbora i ni`im organizacionim delovima, u ciqu prevazila`ewa kadrovskih i organizacionih problema. Kucano u 3 primerka – 1 h RS MUP RDB – III uprava – 1 h RS MUP RDB – V uprava – 1 h CRDB Pan~evo Analiti~ar, (ime ne~itko)

MDCXVIII
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar resora DB Sremska Mitrovica 6. 4. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
Dana 4. 4. 1995. godine, preko na{eg pouzdanog izvora iz Rume, do{li smo do tabelarnog prikaza – odnosa snaga vojnih jedinica kopnene vojske i avijacije na prostorima prethodne Jugoslavije (bez BJRM), a sa pomenutim podacima se manipuli{e na nivoima Skup{tina RS i RSK, kao “mogu}oj veli~ini vojski u totalnom ratu zara}enih strana”. Prema podacima iznetim u pomenutoj tabeli, ukupna vojna efektiva (vojske i oficira) na podru~ju biv{e Republike BiH iznosi 225.000, od ~ega na Vojsku HR Herceg Bosne otpada 35.000, a na R. BiH – muslimane 190.000. Za pretpostaviti je da se druga kolona odnosi na trenutno aktivni sastav wihovih jedinica. Ra~unaju}i ukupni broj vojnika i oficira koje ima na raspolagawu i Republika Hrvatska (110.000), ukupna wihova efektiva u qudstvu i stare{inskom kadru iznosi 335.000. Daqe se vr{i analiza po rodovima wihove vojske, gde se na kraju u rekapitulaciji govori da bi u eventualnom totalnom ratu zara}enih snaga (R. Hrvatska, HR Herceg-Bosna i R. BiH – muslimani) imale na raspolagawu ukupno 665.000 boraca.
447

Na drugoj strani, u istim kolonama, prikazana je vojna efektiva SRJ, Republike Srpske i RSK iz koje se vidi, prema wihovim podacima, da bi na drugoj strani u eventualnom “totalnom ratu zara}enih snaga”, bilo ukqu~eno ukupno 1,735.000 vojnika i oficira, od ~ega SRJ, prema wima, raspola`e (kopnene vojske i avijacije) sa ukupno 1,500.000, RS – 170.000, a RSK – 65.000 vojnika i oficira. Navedena tabela sa podacima je deqena poslanicima u Skup{tini Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, pa je preko nekoga od wih izvor do{ao do iste. Nismo u situaciji da ocewujemo vrednost navedenih podataka, ali ako su isti ta~ni, mogli su do}i u posed nepozvanih lica. Ra|eno u 4 primerka Dostavqeno: 2 h RDB MUP R. Srbije – II uprava 1 h OE 1 h operativnom radniku Operativni radnik, Nikola Kalu|erovi}

MDCXIX
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB Novi Sad Odeqewe RDB Sombor Slu`bena tajna Strogo poverqivo Srpski ekstremizam

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Izvor: Ostoji} Jovo iz Prigrevice. Podaci se odnose na: – “ERU”, PO po srpskom ekstremizmu, reg broj 41001734, i ostala izvorova zapa`awa. Razgovor sa izvorom je obavqen 4. 4. 1995. godine u ugostiteqskom objektu “Kazablanka” u Prigrevici, na na{u inicijativu. Tro{kova razgovora nije bilo. Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru podnosi se 6. 4. 1995. godine.
448

II Razgovor sa Ostoji}em obavqen je na osnovu zakqu~aka radnog dogovora u CRDB Novi Sad od 1. 3. 1995. godine, odnosno Predloga na~elnika III uprave M. Viloti}a. Sa Ostoji}em je Resor kontaktirao i to iskqu~ivo na wegovu inicijativu, me|utim, tokom 1994. godine ti kontakti su prestali. Ovaj kontakt je uspostavqen nakon nekoliko ranijih poku{aja od strane Resora do kojih nije do{lo iz objektivnih razloga, odnosno zbog zauzetosti izvora. III Na po~etku razgovora izvor je izrazio zadovoqstvo zbog ponovnog uspostavqawa kontakta sa operativnim radnicima koje odranije poznaje. Re~eno mu je da su ga operativci i ranije tra`ili u proteklih par meseci vi{e puta, na {ta je on odgovorio da je veoma zauzet, s obzirom da je od pre par meseci otvorio u Prigrevici privatnu trgovinsku radwu. Kao povod za detaqniji razgovor iskoristili smo hap{ewe oficira jugoslovenske vojske ^avku{i} Envera koji je bio cewen i uva`avan me|u radikalima u Somboru i Prigrevioci, pitaju}i ga {ta on misli o tome. Ostoji} je odao priznawe Resoru za tu akciju, naglasiv{i da je ^avku{i} za wega uvek bio “samo jedan balija”. Ostoji} je potom u kratkom monologu izneo svoje nezadovoqstvo svojim li~nim polo`ajem, kako u materijalnom smislu, tako i svom polo`aju u dru{tvu. Po`alio se da je od strane SPS-a bezrazlo`no smewen sa funkcije koju je imao u Mesnoj zajednici u Prigrevici. Posebno je nezadovoqan svojim materijalnim polo`ajem, navode}i da mu je ku}a pred ru{ewem, da nema materijalnih sredstava za izdr`avawe sebe i porodice i sli~no. Za ovo okrivquje sistem i stranku na vlasti, tvrde}i da je odnos istih prema wemu morao biti druga~iji, s obzirom na wegovo u~e{}e i zasluge u ratu, kako wegovim direktnim u~e{}em u ratu, tako i u prikupqawu dobrovoqaca. Na na{u primedbu da nisu tako pro{li ba{ svi ~lanovi wegove stranke, navode}i primer “Ere” koji je jo{ i vojvoda, Ostoji} je rekao “koliko je on radikal i ~etnik, toliko sam ja Lewinista. Ja znam da je mene za vojvodu predlo`io vojvoda pop \uji}, a za wega ne znam ko je, te zato takvi ne zaslu`uju da govorim o wima”. Na na{e pitawe da li je jo{ u stranci zajedno sa [e{eqom, Ostoji} je odgovorio da jeste i da }e sa wim ostati do kraja `ivota. Ovaj momenat iskoristili smo da ga pitamo {ta on misli i kako obja{wava izjave ~elnika wegove stranke (pomenuli smo istup Nikoli}a u Somboru) da se postoje}a vlast mora ru{iti po svaku cenu i
449

na svaki na~in, ~ak i silom i oru`jem. Pitali smo ga da li to zna~i da bi on, s obzirom da je pripadnik te stranke, pucao u nas, jer smo mi deo sistema, i da li to zna~i da bi trebali izazvati oru`ane sukobe na teritoriji Srbije, odnosno “da li }e ponovo Srbin pucati na Srbina”. Ostoji} je na ovu primedbu reagovao vrlo emotivno, rekav{i: “Neka se meni i mojima osu{e ruke kad bi digli pu{ku na Srbina”. Vezano za oru`je, izuzetno je qut na pripadnike Resora javne bezbednosti zbog pretresa koji je pre par meseci vr{en kod wega i u ku}ama jo{ nekih dobrovoqaca u Prigrevici. S tim u vezi, otvoreno je rekao “imam top i minobaca~ koje smo doneli sa rati{ta na Kupresu, nisu kod mene, ali se nemojte pitati gde su jer vam ni po koju cenu ne}u re}i. Onog momenta kad rat stane, ja i svi moji dolazimo na centar Prigrevice ili centar Sombora, da predamo sve oru`je koje imamo”. Na kraju razgovora, prili~no rezignirano, Ostoji} je rekao da }e verovatno ponovo i}i na rati{te i to u Sarajevo, rekav{i: “Boqe je poginuti kao ~ovek, nego `iveti ovako kako ja `ivim”. Razgovor je zavr{en na obostrano zadovoqstvo uz dogovor o potrebi daqih kontakata, kao i uz nagla{eno uva`avawe Resora od strane Ostoji}a, jer kako ka`e: “Velika je razlika izme|u vas i onih jajara”. IV Utisak operativnih radnika je da je Ostoji} stvarno sa zadovoqstvom prihvatio kontakt sa Resorom. S obzirom da je ovo bio prvi razgovor posle du`eg vremena, sa izvorom se nije ulazilo u dijalog o wegovim zaslugama (koje su nesumwive), kao i o wegovoj generalnoj osudi sistema i partije na vlasti za wegov sopstveni polo`aj. Evidentna je ~iwenica da se nalazi u te{koj materijalnoj situaciji, za razliku od ostalih rukovodioca Srpske radikalne stranke u Somboru i okolini. Koliko je wegova materijalna situacija te{ka, potkrepqujemo ~iwenicom da je i pored toga {to je ponosan, dozvolio sebi da mu na ovom kontaktu operativni radnici uz pi}e plate i kutiju cigareta. Mi{qewa smo da kontakte sa Ostoji}em treba i daqe nastaviti i od rezultata istih zavisi}e stav Resora prema wemu. V Sa izve{tajem je upoznat i ocenskim delom saglasan na~elnik Centra RDB Novi Sad. Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 1 h Centru RDB Novi Sad
450

1 h dokumen. fond Odeqewa 1 h dosije “Era” 1 h operativnom radniku Operativni radnici, Andrija{evi} @eqko i ^ovi} Petar

MDCXX
Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Centar RDB – Novi Sad Odeqewe RDB Sombor Slu`bena tajna Strogo poverqivo Srpski ekstremizam

Izve{taj saradnika
I Izvor: saradnik “[ime”, reg. broj 894182507. Podaci se odnose na formirawe operativnih trojki u okviru S^P za Somborski okrug i druga ekstremna pona{awa i aktivnosti SRS i S^P u op{tini, to jest Okrugu koji pripada Somboru. Sastanak sa saradnikom odr`an je 3. 4. 1995. godine u javnom lokalu, na inicijativu saradnika. Operativni tro{kovi iznose 30,00 dinara. Izve{taj saradnika se podnosi 6. 4. 1995. godine. II Saradnik “[ime” anga`ovan je za operativnu poziciju krajem decembra 1994. godine, a usmeren je na pra}ewe neprijateqske aktivnosti “Ere” i drugih ekstremnih ~lanova SRS i S^P u Somborskom okrugu gde je du`e ugra|en. Na prethodnom kontaktu je dobio zadatak da nastavi da prati neprijateqska i druga ekstremna pona{awa ~lanova SRS, to jest S^P u Somboru i {ire, da otkriva wihove namere i planove i o svemu nas blagovremeno informi{e. III “[ime” iznosi da je 3. 4. 1995. godine, u prepodnevnim ~asovima, posetio prostorije S^P u Somboru gde je zatekao Jankovi} Peru i
451

sa wim proveo jedno vreme u razgovoru. Jankovi} ga je obavestio da je do{lo do odre|enih promena u rasporedu qudi u operativnim trojkama i, izme|u ostalog, i wega je prebacio kod sebe, to jest u trojku koju on predvodi. Objasnio je da je on konstruktor te organizacione {eme i da je uglavnom on i odre|ivao i postavqao ~lanove S^P u op{tini Sombor u oper. trojke. Prema re~ima Jankovi}a, trojke su podeqene u tri grupe po stepenu va`nosti i poverqivosti. Prvu grupu sa~iwavaju trojke na ~ijem ~elu su predsednici okru`ih i op{tinskih odbora, wihovi zamenici i sekretari. Za sada su odre|eni za vo|e trojki u toj grupi Jovanovi} Slava, “Era” i Jankovi} Petar, dok su sekretari okru`nog, to jest op{tinskog odbora SRS to jest S^P @ivanovi} @ivojin, zvani @ika i Le~i} Qiqan, mimoi|eni jer su najavili odlazak iz Sombora. Drugu grupu oper. trojki predvode najpoverqiviji i do sada najpouzdaniji ~lanovi S^P, dok su u tre}u grupu odre|eni ostali ~lanovi koji su u fazi proveravawa i dokazivawa i oni su u pravom smislu re~i izvr{ioci. Vo|ama I grupe su dodeqena i dva mlada ~lana S^P kao kuriri, me|utim, “[ime” im za sada ne zna imena. Vo|e grupa nisu upoznate sa ~lanovima drugih oper. trojki. Prema re~ima “[ime, Jankovi} je 1. 4. 1995. godine boravio u Beogradu na razgovoru kod Dra`ilovi}a, zvanog ^i~a, kome je podneo izve{taj o boravku dobrovoqaca iz Sombora u Dra`inom selu i problemima koje S^P stvara Jova Glamo~anin u Slavoniji i Barawi. Izve{taj o tome mu je podneo @ivanovi} po povratku iz Dra`inog sela, gde je predvodio grupu od 11 dobrovoqaca, ~etnika, tvrde}i da Glamo~anin ozbiqno ugro`ava S^P u RSK, jer je do sada uspeo da ubedi ve}i broj pripadnika SRS to jest S^P da pre|u u SRS Nikola Pa{i}. Navodno da i Ostoji} Jovo, vojvoda iz Prigrevice, namerava kompletnu mesnu organizaciju da prevede kod Glamo~anina. Prema re~ima Jankovi}a, Dra`ilovi} je ozbiqno qut na Glamo~anina i namerava da preduzme energi~ne korake da ga onemogu}i {to ne iskqu~uje i likvidaciju. Daqe “[ime” iznosi da je od Le~i} Qiqana saznao da mu je Jovanovi} Slava pre nekoliko dana naredio da kod sebe prebaci svu dokumentaciju iz radnog stola sekr. okru`nog odbora SRS to jest S^P @ivanovi}a, jer raspola`e podacima da @ika prodaje stan u Somboru, sa namerom da odseli u Srbiju kod prve supruge i dece. Le~i} je, tako|e, ispri~ao “[imetu” da ima saznawa da Jankovi} tako|e namerava da “be`i” u Srbiju jer je navodno pokrao ve}u koli~inu para koje pripadaju SRS, to jest S^P. Na kraju razgovora, “[ime” je izneo da je na sastanku op{tinskog odbora SRS, 24. 3. 1995. godine, kojem su prisustvovali Jovano452

vi} Slava, “Era”, Govedarica, Vujkov, Jankovi}, \ur|evi}, [apowa, Le~i} i “[ime”, donesena odluka da se osnuje Udru`ewe boraca ovog rata i isto pod hitno registruje, s obzirom da su sve potrebne pripreme izvr{ene. U po~etku bi u Udru`ewe primali sve borce ovog rata, kasnije samo ~lanove SRS, to jest S^P. Prema re~ima “[ime”, radi se o takti~kom potezu jer je proceweno da u posledwe vreme SRS, to jest S^P, nailazi na sve vi{e slu~ajeva da ih ne prihvataju i odbijaju rukovodioci privrednih, politi~kih i drugih struktura, posebno kada je u pitawu sponzorstvo i humanitarna pomo}. IV Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni. Podatke dobijene od saradnika ocewujemo interesantnim i korisnim za RDB, jer i pored toga {to su unutar SRS, i S^P stalno prisutne trzavice, neslagawa i sve ve}i rascep kako kod ~lanstva, tako i rukovodstva, deo ekstremnih rukovodilaca ne odustaje od planova da nedemokratski i protivustavno tra`i mogu}nost ru{ewa sada{wih vlasti, to jest Ustavom utvr|enog poretka. “[ime” je dobio zadatak da nastavi da prati neprijateqska i druga ekstremna pona{awa pripadnika SRS to jest S^P u Somboru i {ire, da otkriva wihove namere i planove i o svemu nas blagovremeno informi{e. Tako|e je dogovoreno da identifikuje ~lanove S^P koji su odre|eni za kurire vo|ewe operativnih trojki I grupe i ~lanove trojki po grupama. V Sa izve{tajem je upoznat i ocenskim delom saglasan na~elnik Centra RDB Novi Sad. Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 1 h Centru RDB Novi Sad 1 h dokumen. fond Odeqewa 1 h dosije saradnika Operativni radnik, @ivanov Jovan

MDCXXI
MUP Srbije RSDB V uprava
453

Centar za mikrofilm 7. 4. 1995. Dokument, evidencioni broj: 95 94187 Fond PD1 Po~etna pozicija: 736E07 Krajwa pozicija: 737B05 Delovodni broj dokumenta: 22210 Broj snimaka: 23 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Resor dr`avne bezbednosti Beograd, Br. 9033 7. 4. 1995. godine Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije –Resoru dr`avne bezbednosti – V upravi – Beograd U prilogu akta dostavqamo analiti~ki materijal: “Aktivnost ekstremista iz Srpske radikalne stranke sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoru`avawe”. Na~elnik odeqewa, Vladimir Nikoli} Centar resora dr`avne bezbednosti, Beograd V odeqewe, 30. 3. 1995. godine Aktivnost ekstremista iz Srpske radikalne stranke sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoru`avawe. Dostaviti: 1 h N CRDB 1 h V upravi RDB MUP RS 1 h III upravi RDB MUP RS 1 h III odeqewe CRDB Bgd. 1 h V odeqewe CRDB Bgd. Planom rada analiti~kih poslova i zadataka u toku 1995. godine, po problematici unutra{weg ekstremizma i terorizma koji nam je V uprava RDB MUP RS dostavila dopisom br. 14533, od 8. 3. 1995. godine, pored ostalih, predvi|ena je izrada i teme “Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoru`avawe”. S obzirom da je izvr{ilac ovog posla V Uprava RDB MUP RS, kojoj priloge za navedenu temu treba da dostave svi CRDB, ovaj ana454

liti~ki materijal je prilog CRDB Beograd koji obuhvata sva raspolo`iva saznawa do kojih je Centar do{ao operativnim radom i primenom raspolo`ivih mera i radwi RDB, a odnose se na datu temu. Osnovni oblici i ciqevi delovawa ekstremista Srpske radikalne stranke na podru~ju CRDB Beograd Nakon kulminacije sukoba u tek osnovanom Srpskom pokretu obnove, Vojislav [e{eq1) je, 18. 6. 1990. godine, u Beogradu, od pristalica otcepqenog krila ove stranke, formirao Srpski ~etni~ki pokret (S^P). U “Odluci o promeni strana~kog naziva” isti~e se da je S^P jedini pravni naslednik Srpskog slobodarskog pokreta i politi~ki sledbenik srpskih hajduka, uskoka, komita i ~etnika, kao i da nastavqa tradiciju predratnog Srpskog kulturnog kluba i ratnog Srpskog ravnogorskog pokreta. Zbog ekstremnog delovawa pripadnika S^P-a sa nacional-{ovinisti~kih pozicija koji su, pored ostalog, zagovarali militarizam i terorizam, ovaj pokret nije mogao biti registrovan tako da od po~etka deluje ilegalno, kao i sada, u okviru Srpske radikalne stranke (SRS). Apsolutizam i samovoqa [e{eqa u odlu~ivawu i rukovo|ewu ubrzo su uzrokovali nezadovoqstvo pojedinih pripadnika S^P-a, koji su, krajem avgusta 1990. godine, na jednom sastanku S^P-a glasali da se [e{eq iskqu~i iz Pokreta i to su putem saop{tewa objavili u “Ve~erwim novostima”. [e{eq i wegovi istomi{qenici su potpisnicima saop{tewa javno pretili likvidacijom, a Vojin Vuleti}2), sekretar Srpskog ~etni~kog pokreta, je Neboj{u \or|evi}a3) upoznao sa wihovim imenima i adresama i naredio da ih “zastra{i”. Dana 1. 9. 1990. godine, grupa od trinaest najekstremnijih ~lanova S^P-a, predvo|ena Neboj{om \or|evi}em i Sr|anom Glamo~aninom, naoru`ana pi{toqima, automatskom pu{kom, krate`om i bezbol palicama, u kafi}u “Indeks 10” u N. Beogradu, pretukla je Mrkaji} Vlatka,4)biv{eg [e{eqevog telohraniteqa i A{}eri} Nedeqka5) (obojica su potpisnici pomenutog saop{tewa). Ovaj doga|aj je pokazao da ekstremisti S^P-a ilegalno poseduju oru`je i da su spremni da ga upotrebe, u po~etku za obra~un sa svojim neistomi{qenicima, a kasnije i {ire. Tada se posebno isticao Vu~ini} Sini{a6). O me|usobnim odnosima unutar S^P-a i surovosti pojedinih ~lanova prema neistomi{qenicima govori i podatak da je, 29. 9. 1990. godine, To{i} Milan7) iz Zemuna pretu~en od ~lanova S^P-a zbog istupawa iz pomenute organizacije, a 30. 10. iste godine, Miqkovi} Predrag, tako|e iz Zemuna, vatrenim oru`jem ranio je u Knez Mihajlovoj ulici Mladenovi} Miliju. Ina~e, Miqko455

vi} je u svom stanu redovno okupqao mla|e ekstremne ~lanove S^Pa, koji su kasnije maltretirali i no`evima pretili gra|anima koji su se izja{wavali za Socijalisti~ku partiju Srbije. Markovi} Dragan iz Kwa`evca, na studijama u Beogradu, polovinom oktobra 1990. godine, pri~ao je saradniku RDB-a da je od [e{eqevih najbli`ih saradnika dobio zadatak da sa~ini spisak dotada{wih partijskih rukovodilaca, stare{ina SUP-a i predstavnika vlasti u Kwa`evcu koji su “predvi|eni za likvidaciju kada za to do|e pravo vreme”, kao i da se takvi spiskovi prave i u drugim sredinama. Naglasio je da je S^P ilegalna organizacija koja namerava da u Srbiji silom uzme vlast i da se zbog toga formiraju i spremaju ~etni~ke “trojke”. Do prvih saznawa o najavi formirawa paravojnih formacija u Srbiji u okviru S^P-a do{lo se 18. 2. 1991. godine, kada je Todorovi} Sta{a, predsednik mesne uprave S^P-a u Leskovcu zahtevao zvani~ni prijem kod Prokopovi} Jovana, na~elnika [taba TO Leskovac. Predstaviv{i se kao ovla{}eni predstavnik S^P-a, Todorovi} je Prokopovi}u saop{tio da S^P namerava da formira male ~etni~ke grupe za intervenciju ukoliko do|e do unutra{wih nemira u zemqi. Po wemu, [e{eq je naredio da se u slu~aju mobilizacije JNA vojni obveznici ne javqaju u jedinice gde imaju ratni raspored, ve} u ~etni~ke jedinice koje oni formiraju, a za koje je bio navodno sa~iwen {ifarski sistem obave{tavawa i pozivawa ~lanova S^P-a u kriznim situacijama. Za organizaciju i delovawe S^P-a za ju`ni deo Srbije, po Todorovi}u, bio je zadu`en Vaki} Branislav iz Ni{a. S obzirom da S^P nije mogao biti registrovan, a Vojislav [e{eq i wegovi istomi{qenici imali su potrebu za javnim politi~kim delovawem, 23. 2. 1991. godine, do{lo je do ujediwewa ovog pokreta sa delovima Radikalne stranke iz vi{e gradova Srbije u Srpsku radikalnu stranku(SRS). S^P je i daqe egzistirao, ali kao kolektivni ~lan SRS. Me|usobna povezanost na teritoriji SRJ i sprega sa ekstremistima iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine Po~etak ratnih sukoba u Hrvatskoj, posebno u Borovu Selu, 2. maja 1991. godine, uticao je na ekstremiste iz SRS da intenziviraju svoju aktivnost i preduzmu konkretne akcije na formirawu ili omasovqavawu paravojnih grupa koje su upu}ivali kao dobrovoqce u ratom zahva}ena podru~ja prvo Hrvatske, a potom i Bosne. Zajedni~ko ovim grupama je ~iwenica da su osnivane mimo pozitivnih pravnih normi Republike Srbije, kao i to da su wihovi rukovodioci i samozvani komandanti odbijali predvi|enu mogu}nost delovawa kroz formu dobrovoqaca u okviru teritorijalne odbrane.
456

Marta meseca 1991. godine, rukovodstvo SRS naredilo je op{tu mobilizaciju svog ~lanstva i zapo~elo sa upisivawem dobrovoqaca za odlazak na rati{te u Hrvatsku. Na teritoriji Slavonije, u Borovu Selu, u organizaciji S^P-a uspostavqen je ~etni~ki dobrovoqa~ki odred sa komandantom Miladinom Todosijevi}em iz ^a~ka, ~iji zamenik je bio Baret Oliver Denis8). Oni su, zajedno sa Drecun Vukanom9) bili u stalnom kontaktu sa Vuleti} Vojinom, sekretarom S^P-a, koji je preko poverenika mesnih odbora S^P-a {irom Srbije organizovao redovne nedeqne smene qudstva na rati{tu u Slavoniji. U tom smislu posebno su bili aktivni Branislav Vaki} iz mesnog odbora S^P Ni{a, Devi} Neboj{a, predsednik MO S^P Novog Sada, Rosvita Topolac10) i Zoran Dra`ilovi}11) iz Beograda. U to vreme, najzapa`eniju ulogu imali su Petkovi} Qubi{ko,12) komandant Kriznog {taba S^P, i Stefanovi} Aleksandar iz Vaqeva, potpredsednik S^P-a. Rosvita Topolac je ispred S^P-a, 7. 5. 1991. godine, prisustvovala sastanku u prostorijama Udru`ewa Srba iz Hrvatske u Beogradu, na kome su penzionisani general JNA Du{an Peki} i dr Dragoqub Bulat predlo`ili stvarawe Srpske vojske. Pomenuta ideja nai{la je na podr{ku rukovodstva S^P-a i Srpske narodne obnove. Odmah se pristupilo i prvim konkretnim koracima na planu wene realizacije. Formiran je Glavni {tab dobrovoqa~kih odreda na ~elu sa generalnom Peki}em. Po utvr|enom dogovoru, predstavnici S^P i SNO bili su zadu`eni za upis dobrovoqaca i wihovo okupqawe po potrebi. Ispred S^P-a, za kontakte sa ~lanovima Glavnog {taba bili su zadu`eni Petkovi} Qubi{ko i Ranki} Zoran13), Petkovi}ev zamenik u Kriznom {tabu S^P, mada je i Vojislav [e{eq vi{e puta kontaktirao sa generalom Peki}em. Nastavqene su aktivnosti oko obezbe|ewa naoru`awa i uniformi za dobrovoqce, regulisawa wihovog statusa u preduze}ima i vojnim odsecima, pronala`ewu pogodnih mesta i objekata za obuku i sli~no. U neposrednom prebacivawu dobrovoqaca u Slavoniju i Krajinu u~estvovali su Petkovi} Qubi{ko i Ranki} Zoran iz S^P-a, kao i dr Dragoqub Bulat i Ciganovi} Zoran. U po~etku je bilo dosta problema i nesuglasica izme|u [taba u Beogradu i Jove Ostoji}a i Ilije Koji}a, zadu`enih za prihvat dobrovoqaca u Slavoniji, kao i kapetana Dragana iz Krajine. Krajem jula 1991. godine, pristupilo se reorganizaciji celokupne akcije slawa dobrovoqaca. Odlu~eno je da se oni prvo {aqu na poligon u Prigrevici, gde su dobijali oru`je i celokupnu opremu, prolazili kra}u obuku, a potom upu}ivani u sela Slavonije. Pored ovakvog na~ina naoru`avawa do457

brovoqaca, bilo je poku{aja da S^P sam organizuje nabavku oru`ja. Tako je Rosvita Topolac, posredstvom Mihajla ^ali}a (ro|en 13. 11. 1927. godine u Zagrebu, sa stanom u Beogradu, Vojvode Dobrwca br. 30, ~lan Udru`ewa Srba iz Hrvatske) do{la u kontakt sa Sari} Zoranom (ro|en 24. 1. 1959. godine u Beogradu, gde je nastawen Ul. 27. marta broj 7) koji se ponudio da nabavi oru`je. Ostvaren je na~elan dogovor oko vrste oru`ja, isporuke i cene, ali, prema na{im saznawima, postignuti dogovor nije realizovan. Tako|e, i Krkqe{ Jovan14), jedan od ~lanova beogradskog “podzemqa”, nudio se da nabavi oru`je. Decembra 1994. godine, na tra`ewe vojvode Mande, komandanta dobrovoqa~kog odreda SRS na Majevici, Pavlovi} Petar15)je iz ^ikaga doneo tri radio-stanice sa po 40 kanala, 2 radio telefona predvi|ena za rad u sistemu mobilne telefonije, radio aparat koji se mo`e koristiti kao radio prijemnik sa frekventnih podru~ja koje koriste vojska i policija i drugu sitniju opremu, a koju je poslao @arko Solakovi}, funkcioner SRS u ^ikagu. Prilikom pretresa Pavlovi}a prona|ena je pomenuta oprema, kao i 90 metaka kalibra 7,62 milimetara, dvogled, dva spreja za samoodbranu i drugo. Oprema je oduzeta, a protiv Pavlovi}a je podneta krivi~na prijava. Prema najnovijim saznawima, preprodajom sredstava radio veze, oru`ja i opreme bavi se i Gali} Milan 16) iz Beograda. Povratkom sa rati{ta u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, veliki broj dobrovoqaca sa sobom je doneo oru`je, municiju i eksplozivna sredstva, neki kao trofeje, ali, kako nas je informisalo vi{e izvora, veliki broj i radi stvarawa “strana~kih vojski”, jer naoru`ani i obu~eni pripadnici stranke mogu koristiti za suprotstavqawe organima reda u nekim protestnim okupqawima i nemirima {irih razmera. Tako je Ili} Milutin17), dobrovoqac SRS, sa rati{ta Slavonije i Barawe, tokom 1992. i 1993. godine, doneo ve}u koli~inu oru`ja i eksplozivnih sredstava. Me|utim, iako se protiv wega vodi sudski postupak zbog toga, prema na{im najnovijim saznawima, Ili} je nakon toga dva puta i{ao u Bosnu sa namerom da tamo prikupi naoru`awe i formira jedinice koje bi u datom trenutku bile na raspolagawu [e{equ. Jo{ na samom rati{tu, strana~ki neopredeqeni borci bili su na meti ekstremista iz S^P-a i SPO-a, koji su poku{ali da ih pridobiju za svoje stranke. Posebnu agresivnost u tom smislu ispoqavali su pripadnici S^P-a, koji su pojedincima predlagali da za wih vr{e “akcije” podmetawa bombi po javnim objektima u Beogradu radi izazivawa psihoze straha i nesigurnosti kod gra|ana.
458

Aktuelno stawe paravojnog organizovawa i ilegalnog naoru`avawa pripadnika SRS U nastojawu ekstremista iz SRS da svoju stranku “reformi{u” od ultradesne u stranku umerene desnice nacionalno-demokratske orijentacije, Vojislav [e{eq je, u jesen 1993. godine, formirao Politi~ki savet SRS, ~iji je predsednik Tomislav Nikoli}18), koji poprima sve zna~ajniju ulogu u upravqawu i kreirawu politike SRS. Na predlog dr Radosava [uqagi}a19), [e{eq je raspustio S^P kao legalnog kolektivnog ~lana SRS i zadu`io [uqagi}a da izradi plan, organizacioni razvoj i mobilizacijski sistem delovawa ~etni~kih formacija u ilegali, u ~emu je pomagao i prof. dr Slavko Milosavqevi}20), obojica ~lanovi Politi~kog saveta SRS. Po ovom planu, paravojno organizovawe SRS opet se zasniva na S^P-u, koji je formalno raspu{ten aprila 1994. godine, a prakti~no preveden u ilegalni. Osnovna zamisao ovog organizovawa je ilegalno formirawe vojnih jedinica u Srbiji, Crnoj Gori i eventualno u RSK i RS ukoliko bi one tamo bile zabrawene po{to se jo{ uvek nalaze u sastavu wihovih regularnih vojski. Plan predvi|a da S^P bude organizovan na teritorijalnom principu u mesne, op{tinske, okru`ne, oblasne i Centralni odbor. Svaki odbor je u obavezi da organizuje, razvija, popuwava, oprema i uve`bava odgovaraju}e vojne jedinice zavisno od mogu}nosti popune qudstvom, naoru`awem i drugom opremom: mesni odbori – odeqewa ili vodovi; op{tinski odbori – ~ete, bataqoni ili odredi; regionalni odbori – brigade; oblasni odbori – divizije ili korpusi; Centralni odbor – Glavni {tab. Zami{qeno je da se u svim ve}im gradovima formiraju mobilni ~etni~ki odredi ili grupe razli~ite ja~ine, sa naoru`awem, koji se mogu brzo okupiti i dovesti u punu borbenu gotovost i pokretqivost kao udarna snaga. Svaki odbor treba da ima formirana jezgra za razvoj odgovaraju}ih vojnih jedinica na ~elu sa komandantom i wihovim {tabom. Ova komandna jezgra su u obavezi da pronalaze i pridobijaju qude za popunu svoje jedinice, saop{te borcima sistem pozivawa (obave{tavawe metodom konspirativnih trojki – svaki ~lan trojke ima zadatak da prona|e, ubedi, dr`i na vezi i na dati znak povede svoje qude na odre|eno mobilizacijsko mesto za razvoj jedinice) i da za svoj sastav pridobiju {to vi{e pripadnika profesionalnog dela vojske i milicije, odnosno najmawe jednog oficira iz najbli`eg garnizona Vojske Jugoslavije u svojstvu komandira – komandanta jedinice, koji bi bili u obavezi da se odazovu pozivu sa dostupnim naoru`awem i municijom. Predvi|eno je da se ostali, koji dobrovoqno prihvate da budu raspore|eni u jedinice
459

S^P-a, vojno osposobqavaju kao dobrovoqci u okviru vojski RSK i RS, a nezaposleni da konkuri{u u VJ ili miliciju na odre|eno vreme. Vojislav [e{eq je, u`em krugu svojih saradnika, jednom prilikom rekao da je ovim “sistemom” obuhva}eno oko 80.000 qudi, a da u roku od 6 do 8 sati mogu okupiti i vojno organizovati oko 30.000. Po oceni autora ovog plana, najve}i problem je oru`je. Imaju ga malo, uglavnom lako pe{adijsko, koje je, kako su istekli, dobro skriveno, a do dodatnog planiraju da do|u preko oficira VJ, svojih istomi{qenika, iz vojnih skladi{ta ili nasilnim putem, odnosno, zauzimawem skladi{ta borbenom akcijom. “Legalna” vojna organizovanost S^P-a postoji u sastavu regularnih vojski RSK i RS. Ove snage su naoru`ane i grupisane u ~ete, odrede i brigade, a glavnina je raspore|ena na prostoru Semberije i Majevice. [uqagi} ~esto pomiwe da imaju 12.000 boraca, mada neki u SRS smatraju da ih nema vi{e od 5.000 do 6.000. Krajem 1994. godine, pojedini ~lanovi Politi~kog saveta SRS su se energi~no zalagali da se sve ove snage grupi{u u jednu brigadu lociranu na prostoru Semberije – Vi{egrad, dovedu u visoku borbenu gotovost u funkciji operativno-takti~ke rezerve G[ Vojske RS i pripreme za brze intervencije na raznim pravcima i ofanzivna dejstva. Ovim snagama bi komandovali iskqu~ivo oficiri ~etni~kog opredeqewa, a za delegata-oficira u G[ VRS predvi|en je pukovnik JNA u penziji Mani} Milorad. Za sada nam nije poznato da li je odluka za ovo grupisawe usagla{ena sa Vrhovnom komandom VRS. Tako|e, za sada nam nije poznato da li je i u kojoj meri izvr{en razvoj mobilnih ~etni~kih odreda u gradovima Srbije i Crne Gore. Operativnim radom, radnici ovog Centra nastoje da utvrde u kojoj meri rukovodstvo SRS ima upori{te i pozicije me|u stare{inskim kadrom VJ. Prema dosada{wim saznawima, [uqagi} je, tokom 1994. godine, boravio na prostorima U`ica, Vaqeva, Podriwa, Svilajnca i obilazio neka mesta u Vojvodini radi razvoja mobilizacijskog sistema S^P u ilegali i povezivawa oficira, wegovih istomi{qenika, iz tamo{wih garnizona VJ sa odabranim i poverqivim qudima iz redova S^P. S obzirom da je pomenuti plan stru~no ura|en, za {ta je bilo potrebno dobro poznavawe teorije vojne organizacije i sistema mobilizacije, pretpostavka je da je [uqagi} radio plan zajedno sa timom vojnih stru~waka iz Centra visokih vojnih {kola, me|u kojima ima dosta poznanika i prijateqa. Ekstremisti iz SRS procewuju da bi upori{te mogli imati i u RV i PVO VJ po{to navodno raspola`u saznawima da me|u oficirima – pilotima vlada nezadovoqstvo sada{wim komandnim kadrom.
460

[uqagi} je, juna 1993. godine, u rad SRS-a ukqu~io i Milo{a Dimitrijevi}a21), penzionisanog oficira bezbednosti VJ, koji je ubrzo posto i ~lan Politi~kog saveta SRS. Stekav{i [e{eqevo poverewe, koji mu je u ciqu “za{tite” dao konspirativno ime Stojan Kne`evi}, Dimitrijevi} je bio anga`ovan na sistematizovawu, obradi i analizi podataka iz oblasti politike, ekonomije i vojne problematike, na osnovu kojih je sa~iwavao posebne informacije za potrebe predsednika SRS. Do navedenih podataka dolazio je iz neformalnih i uop{tenih razgovora sa poznanicima iz General{taba VJ, dr`avnih organa i pojedinih politi~kih partija. Tako|e, na predlog [uqagi}a, oktobra 1994. godine, formirana je Radikalna informativna slu`ba (RIS). Odlukom [e{eqa, Spasi} Bo`idar22) je imenovan za wenog rukovodioca. Koristoqubiv i ambiciozan, u `eqi da se politi~ki afirmi{e, Spasi} je nastojao da sebe prika`e kao izuzetno obave{tenu osobu sa pozicijama koje dose`u do samog centra bezbednosnog sistema zemqe, iako to ni iz bliza nije odgovaralo istini. Permanentno je nastojao da iskoristi li~ne, slu`bene i druge veze, posebno sa licima zaposlenim u MUPu Srbije, kako bi do{ao do poverqivih podataka i informacija, ali vi{e nije bio u mogu}nosti da raspola`e adekvatnim izvorima informacija, niti da do|e u posed bezbednosno interesantnih podataka, {to bi na bilo koji na~in ugrozilo ustavni poredak Srbije. Uz to, on nije uspeo da stekne poverewe ekstremnih pripadnika SRS, a [e{eq je po izlasku iz zatvora, januara 1995. godine, nekoliko puta odbio da se sastane i razgovara sa wim, tako da on sada nije ukqu~en u bilo kakve aktivnosti SRS. Glavni nosioci ekstremisti~ke delatnosti [e{eq (Nikole) Vojislav, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu, Srbin, dr`avqanin SRJ, doktor pravnih nauka, predsednik Srpske radikalne stranke, sa stanom u Beogradu, naseqe Batajnica, ulica Posavskih odreda broj 36. USDB Sarajevo je nad [e{eqem, od 1981. do 1983. godine, vodila operativnu obradu zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice, a CRDB Beograd od 9. 2. 1987. do 2. 6. 1992. godine, zbog ekstremnog srpskog nacionalizma. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-1-23698. Nikoli} (Radomira) Tomislav, ro|en 15. 2. 1952. godine u Kragujevcu, Srbin, dr`avqanin SRJ, stalno nastawen u Kragujevcu, ul. Eli Fincija bb. Potpredsednik je Srpske radikalne stranke i predsednik Politi~kog saveta SRS. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem PK-2787.
461

[uqagi} (Mitra) Radosav, ro|en 28. 3. 1940. godine u selu Zdrav~i}i, op{tina Po`ega, Srbin, dr`avqanin SRJ, penzioner, sa stanom u Beogradu, ul. Koste Racina broj 12. Na predlog [uqagi}a, Vojislav [e{eq je, krajem 1993. godine, formirao Politi~ki savet SRS. Vr{io je izbor i pridobijao istomi{qenike za ~lanove Saveta, a sam je bio zadu`en za pitawa odbrane i bezbednost stranke. U to vreme bio je aktivni oficir VJ u ~inu kapetana bojnog broda, a kao doktor vojnih nauka, i vi{i nau~ni istra`iva~ u Institutu za ratnu ve{tinu u Centru visokih vojnih {kola VJ. Penzionisan je 31. 12. 1994. godine. Tako|e, na predlog [uqagi}a, [e{eq je, aprila 1994. godine, raspustio S^P, a wemu prepustio da izradi plan, organizacioni razvoj i mobilizacijski sistem delovawa ~etni~kih vojnih formacija u ilegali. Kao osoba od posebnog poverewa, od strane [e{eqa je zadu`en da odr`ava tajnu vezu sa pojedinim visokim oficirima VJ. Bitno uti~e na izbor metoda politi~kog delovawa SRS, naro~ito u predizbornim aktivnostima. [uqagi} je visokoobrazovan, lukav i prodoran ~ovek, izuzetno komunikativan, `eqan afirmacije i samopotvr|ivawa. Povezan je sa brojnim aktivnim i penzionisanim visokim oficirima, univerzitetskim profesorima i uglednim li~nostima iz politi~kog i dru{tvenog `ivota Srbije. O`ewen je Hrvaticom, ali odr`ava vi{e vanbra~nih intimnih veza sa `enama na dr`avnim funkcijama, koje koristi i za prikupqawe podataka o stavovima i namerama odre|enih dr`avnih organa. Zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija srpskog ekstremizma, nad wim se, od 17. 2. 1995. godine, vodi operativna obrada. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-1-24166. Milosavqevi} (Vojislava) Slavomir, ro|en 26. 9. 1930. godine u selu Brodarac, op{tina Po`ega, Srbin, dr`avqanin SRJ, profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu, sa stanom u Beogradu, ul. Dobra~ina 29. Za vreme Drugog svetskog rata, Milosavqevi} je simpatisao ~etni~ki pokret DM i bio povezan sa Bo`om Miladinovi}em, komandantom ~etni~kog korpusa, po ~ijem uputstvu je, tokom 1945. godine, radio na stvarawu ilegalne pro~etni~ke teroristi~ke organizacije pod nazivom “Organizacija kraqevske borbene omladine”, koja je pripremala atentate na aktiviste KPJ i pripadnike OZN-e. U januaru 1946. godine, kao pripadnik ove organizacije, uhap{en je u Dubrovniku, ali iz predmeta se ne vidi da li je su|en. Tokom 1994. godine, ilegalno je radio na prikupqawu, obradi i analizi raznih bezbednosno interesantnih podataka za potrebe V. [e{eqa. Tako|e, koriste}i se dobijenim saznawima od lica bliskih zvani~nim organima vlasti u Srbiji, u vi{e navrata davao je
462

[e{equ smernice i uputstva za wegove aktivnosti i javne nastupe. Nakon [e{eqeve odluke da raspusti S^P, Milosavqevi} je u~estvovao u kreirawu i izradi plana, organizacionog razvoja i mobilizacijskog sistema delovawa ~etni~kih vojnih formacija u ilegali. Imaju}i u vidu mogu}e politi~ko-bezbedonosne implikacije po odbranu i ustavni poredak Republike Srbije do kojih mo`e do}i ovakvom aktivno{}u Milosavqevi}a, nad wim je, 17. 2. 1995. godine, zavedena operativna obrada. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-1-17424. Dimitrijevi} (Ilije) Milo{, ro|en 3. 8. 1939. godine u Ledincima, op{tina Novi Sad, Srbin, dr`avqanin SRJ, penzionisani pukovnik VJ, sa stanom u Beogradu, Bulevar JNA broj 128. U slu`bi bezbednosti VJ Dimitrijevi} je radio od 1969. do 1988. godine. Od oficira bezbednosti puka napredovao je do na~elnika analiti~kog odeqewa SSNO-a. Od 1988. do 1991. godine, radio je kao nastavnik u Centru visokih vojnih {kola VJ. Po izbijawu ratnih sukoba u Hrvatskoj, Dimitrijevi} je oti{ao na rati{te u svojstvu ~lana analiti~ke grupe [taba vrhovne komande na vukovarsko-barawskom frontu. Prevremeno je penzionisan 30. 9. 1992. godine. Januara 1995. godine, CRDB Beograd je I OJT u Beogradu protiv wega podneo krivi~nu prijavu zbog osnovne sumwe da je po~inio krivi~no delo bavqewa preno{ewa robe preko carinske linije uz izbegavawe mera carinskog nadzora iz ~lana 179, stav 1 Carinskog zakona SRJ. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem PK-3027. Pani} (Miodraga) Petar, ro|en 2. 8. 1966. godine u Beogradu, suvlasnik diskoteke “Arhaik” u Beogradu, sa stanom u Beogradu, ul. Gospodar Jevremova br. 42. U`iva posebno [e{eqevo poverewe. Jedan je od rukovode}ih qudi ekstremno-teroristi~ke grupe koju sa~iwavaju uglavnom lica koja su u okviru paravojnih formacija SRS u~estvovala u ratnim operacijama na podru~ju biv{e BiH. Ova grupa bavi se nedozvoqenom trgovinom oru`ja, eksploziva, municije, razne robe i uterivawem dugova. Pani} je neposredno u~estvovao u organizovawu nekih akcija podmetawa eksploziva u objekte na ~ije vlasnike je vr{en pritisak iz politi~kih razloga, kao i u fizi~kom maltretirawu politi~kih neistomi{qenika. CRDB nad wim vodi operat. Obradu, a evidentiran je pod brojem 71-1-24097. Dra`ilovi} (Danila) Zoran, zvani ^i~a, ro|en je 19. 5. 1947. godine u Ranovcu, op{tina Petrovac, Srbin, dr`avqanin SRJ, pilot biv{e JNA u penziji, sa stanom u Beogradu, Ustani~ka br. 63. Od po~etka je ukqu~en u rad S^P-a. Bio je ~lan Centralne otaybinske uprave S^P-a i ~lan Ratnog {taba SRS. Tokom 1991. godine, radio
463

je na organizovawu i upu}ivawu pripadnika S^P-a u Borovo Selo i druga mesta u Slavoniji. Nad wim je, od 7. 5. do 19. 11. 1991. godine, vo|ena operativna obrada. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-1-23882. Topolac (Bosiqke) Rosvita, ro|ena 24. 2. 1931. godine u Sewskom Rudniku, op{tina Despotovac, Srpkiwa, dr`avqanin SRJ, penzioner, sa stanom u Beogradu, ul. Tome Jovanovi}a br. 6. Rosvita je bila jedan od najbli`ih [e{eqevih saradnika, zadu`ena za organizovawe promotivnih skupova i funkcionisawe Gradskog odbora S^P u Beogradu. Bila je predsednik SKK “Sv. Sava”. Maja 1991. godine, u svom stanu, odr`ala je sastanak sa predstavnicima mesnih odbora SRS i sekcije S^P iz Beograda, Obrenovca, Pan~eva i Vr{ca, na kome se dogovaralo o formirawu dobrovoqa~kih jedinica od ~lanova SRS. Polovinom 1991. godine, ispred S^P-a kontaktirala je sa generalom Du{anom Peki}em i dr Dragoqubom Bulatom, obojica iz Udru`ewa Srba iz Hrvatske, i anga`ovala se oko poslova organizovawa, naoru`avawa i upu}ivawa dobrovoqa~kih odreda u Hrvatsku. U tome se nije najboqe sna{la, pa joj je sugerisano da se bavi samo organizacijom pomo}i za izbeglice iz Hrvatske. Time je bila nezadovoqna, pa je znatno umawila svoju aktivnost u S^P. Od 7. 5. do 20. 11. 1991. godine, CRDB Beograd je nad wom vodio operativnu obradu. Evidentirana je pod br. 71-1-23881. Ranki} (@ivana) Zoran, ro|en 1. 8. 1955. godine u Bogati}u, Srbin, dr`avqanin SRJ, sa stanom u Beogradu, Sewa~ka br. 14. Jedan je od osniva~a i najaktivnijih ~lanova S^P. Bio je ~lan Kriznog {taba u svojstvu zamenika komandanta. Aktivno je radio na organizovawu, obu~avawu i upu}ivawu dobrovoqaca u okviru paravojnih formacija. U CRDB Beograd evidentiran je pod brojem PH-208. Mere i radwe RDB preduzete na suzbijawu navedene ekstremisti~ke delatnosti Tokom operativnog anga`ovawa na otkrivawu, pra}ewu, dokumentovawu i presecawu aktivnosti grupe lica ~ija ekstremisti~koteroristi~ka delatnost ugro`ava ustavni poredak Republike Srbije, operativni radnici CRDB Beograd vodili su ili vode osam operativnih obrada ([e{eq Vojislav, [uqagi} Radosav, Milosavqevi} Slavomir, Pani} Petar, Vuleti} Vojin, Topolac Rosvita, Dra`ilovi} Zoran, Spasi} Bo`idar) i jednu prethodnu obradu (Vu~ini} Sini{a). Prema wima, a i drugim licima za koje je proverom utvr|eno da su ukqu~ena u aktivnost ove grupe ekstremista, primewivane su skoro sve raspolo`ive mere i radwe RDB – stalne i ad­hoc mere TKTR, tajno pra}ewe, tajni pretresi i pretresi, TV, foto i
464

fono dokumentovawe, obavqawe informativnih razgovora, uzimawe izjava po ZKP-u i drugo. Protiv tri lica (Pavlovi} Petar, Dimitrijevi} Milo{ i Ili} Milutin) nadle`nim tu`ila{tvima podnete su krivi~ne prijave za krivi~na dela koja su napred navedena, a izvesna saznawa, do kojih se do{lo tokom operativnog rada po ovoj problematici, ustupqena su Resoru javne bezbednosti, kao, na primer, u slu~aju Drecun Vukana. Procena daqeg pravca delovawa ekstremista SRS Nakon ovog pregleda i sistematizovawa saznawa o formirawu i delovawu paravojnih formacija i dobrovoqa~kih grupa, neophodno je ukazati na neke momente koji navode na potrebu punog anga`ovawa RDB. Naime, sve aktivnosti koje su preduzimane u ciqu okupqawa i naoru`awa pojedinaca ili grupa, predstavqaju radwu krivi~nog dela i neophodno je preduzimati odgovaraju}e mere i radwe radi presecawa ovakve delatnosti. Ovo tim pre {to ve} postoje}e grupe predstavqaju realnu opasnost za pravni poredak i bezbednost zemqe. Tako|e, mora se imati u vidu i ~iwenica da jezgro ovako formiranih paravojnih jedinica ~ine pojedinci poznati po kriminalnoj pro{losti, ali i po strana~koj iskqu~ivosti i netolerantnosti, spremni na me|ustrana~ke sukobe i obra~une u kojima se ne bi prezalo ni od upotrebe oru`ja. U takvoj situaciji, u slu~aju izbijawa sukoba {irih razmera, realno je o~ekivati i mogu}nost da pojedinci ili ve}e grupe ekstremista sa “ratnim iskustvom” pru`e oru`ani otpor pripadnicima milicije {to bi izazvalo nesagledive posledice po bezbednost u Beogradu i Srbiji. ^iwenica je da pojedini ekstremisti iz Politi~kog saveta SRS nastoje da par hiqada dobrovoqaca iz svoje stranke, koji su dobro naoru`ani i “prekaqeni borci”, a trenutno se bore na rati{tu u Bosni, grupi{u i lociraju na prostoru Semberija – Vi{egrad, odnosno u blizini granice Republike Srbije. Ako se uzme u obzir da u posledwe vreme V. [e{eq i drugi ekstremisti iz SRS sve otvorenije napadaju legalnu vlast i predsednika Srbije, uz navedene aktivnosti oko formirawa ~etni~kih jedinica, onda i ovo grupisawe dobrovoqaca uz granicu Srbije mo`e ukazati na re{enost da oni krenu u kona~no razra~unavawe i preuzimawe vlasti u Srbiji. Doda li se ovome i wihova povezanost sa ekstremistima bliskih rukovodstvu Republike Srpske, koji su u “sukobu” sa predstavnicima vlasti Republike Srbije, unutarstrana~ke podele i sve izra`enije osipawe ~lanstva SRS, kao i nezadovoqstvo pojedinih najbli`ih [e{eqe465

vih saradnika wegovim “sveukupnim anga`ovawem u stranci”, ne iskqu~uje se i mogu}nost da [e{eq, koga jo{ uvek bezrezervno podr`avaju militaristi i krajwe desni ekstremisti, shvataju}i da gubi poziciju i snagu koju je donedavno imao, isprovocira oru`ani sukob sa organima vlasti u Srbiji, {to bi, u krajwem slu~aju, moglo dovesti i do gra|anskog rata. Brojnost wihovih pristalica nije ni izdaleka kakvom je on predstavqa, ali nije ni zanemarqiva, te je strogo prioritetan zadatak RDB-a blagovremeno presecawe navedene neprijateqske delatnosti.
Fus note 1) Vidi na str. 13 2) Vuleti} (Jak{e) Vojin, ro|en 6. 4. 1941. godine u selu Kujovo, op{tina Danilovgrad, umro je 26. 11. 1992. godine. Kao sekretar Centralne otaybinske uprave bio je jedan od najekstremnijih ~lanova S^P. Nad wim je, od 12. 12. 1990. do 22. 1. 1992. godine, vo|ena OO po SE. U OE CRDB Beogradu evidentiran je pod brojem 71-1-23859. 3) \or|evi} (Qubomira) Neboj{a, zvani [uca, ro|en 9. 5. 1968. godine u Beogradu, Srbin, dr`avqanin SRJ, radnik bez stalnog zaposlewa, nastawen u Resniku, ul. Jelezova~ka 26, op{tina Rakovica. Bio je jedan od ekstremnijih ~lanova S^P-a. Posle sukoba sa [e{eqem napustio je S^P i pre{ao u Srpski rojalisti~ki pokret. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-7-52368. 4) Mrkaji} (Blagote) Vlatko, ro|en 23. 11. 1969. godine u Nik{i}u, gde je stalno i nastawen. U vreme dok je bio aktivan ~lan S^P-a, kao “ilegalac” stanovao je u Studentskom gradu u Novom Beogradu. Bio je [e{eqev telohraniteq. Sa nekolicinom ~lanova S^P-a organizovao je tzv. udarnu grupu pod nazivom “Crna ruka”, koja je imala zadatak da se obra~unava sa kolebqivcima i neistomi{qenicima u svom pokretu. Sada je ~lan Srpskog rojalisti~kog pokreta. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-754255. 5) A{}eri} (Despota) Nedeqko, ro|en 19. 7. 1958. godine u mestu A{}eri}i, op{tina [ekovi}i, Srbin, dr`avqanin SRJ, stalno nastawen u Novoj Pazovi, ul. Cvije Kukoqa br. 71. Bio je jedan od najekstremnijih ~lanova S^P-a. Aprila 91. godine, sa Mrkaji}em je u restoranu “Ruski car”, u Beogradu, napao [e{eqa i naneo mu lak{e telesne povrede. Sada je ~lan Srpskog rojalisti~kog pokreta. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-7-54249. 6) Vu~ini} (Bo{ka) Sini{a, ro|en 4. 7. 1967. godine u Trebiwu, Crnogorac, dr`avqanin SRJ, sa stanom u Novom Beogradu, ul. Be`anijska br. 42. Kao ~lan S^P-a, 1990. godine formirao je Klub ~etni~ke omladine u Novom Beogradu. Po izbijawu ratnih sukoba u RH i BiH, sa Aleksandrom Spasi}em i Aleksandrom Filipovi}em formirao je dobrovoqa~ku jedinicu “Du{an Silni”, komandovao je wome i u~estvovao u borbama. Zagovara terorizam, etni~ko ~i{}ewe i nasilnu promenu ustavnog poretka Republike Srbije. Sada je pripadnik Srpskog rojalisti~kog pokreta. Nad wim se od 15.9.1994. godine vodi PO po SE. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-1-A0797. 466

7) To{i} (Milosava) Milan, ro|en 1. 12. 1963. godine u [apcu, Srbin, dr`avqanin SRJ, ekonomski tehni~ar, bez stalnog zaposlewa, sa stanom u Zemunu, Kara|or|ev trg broj 24. Bio je jedan od najaktivnijih ~lanova S^P-a. Sklon je sileyijskom pona{awu i prekomernom konzumirawu alkoholnih pi}a. Bavi se {vercom razne robe. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-1-11341. 8) Baret Oliver Denis (do 1990. godine zvao se Mujo Buwaku) ro|en 21. 4. 1969. godine u Beogradu, ubijen je avgusta 1994. godine u Novom Beogradu. Od 1990. bio je ~lan S^P-a, blizak saradnik i telohraniteq Vojislava [e{eqa. U~estvovao je u poznatom oru`anom sukobu me{tana Borova Sela sa pripadnicima MUP-a Hrvatske. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-7-53597. 9) Drecun (Petra) Vukan, ro|en 18. 11. 1960. godine u Surdulici, Srbin, dr`avqanin SRJ, sa stanom u Opovu, ul. Ive Lole Ribara 85. Jedno vreme bio je ~lan S^P-a, a sada Srpskog rojalisti~kog pokreta. Maja 1991. okupio je grupu dobrovoqaca i sa wima se, u vi{e navrata, borio u RS i RSK. Sumwa se da je septembra 1991. godine, postavio eksplozivnu napravu u “Ruskom caru”. Prema saznawima dobijenim maja 1993. godine od operat. veze “Igman” (CRDB Vrawe), Drecun je nameravao da sa svojom jedinicom iz Bosne do|e u Srbiju sa ciqem da u okolini Surdulice likvidira rukovode}e qude lokalne vlasti i SPS i “pripremi se za novi front na jugu”. S tim u vezi, boravio je u Surdulici i tra`io pogodnu lokaciju za sme{taj svoje jedinice, bazu i jatake. Nad wim je CRDB Pan~evo vodio PO a u CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-7-53726. 10) Vidi na str. 16. 11) Vidi na str. 16 12) Petkovi} (Du{ana) Qubi{ko, ro|en 29. 11. 1952. godine u selu Derowe, op{tina Oyaci, Srbin, dr`avqanin SRJ, sa stanom u Beogradu, Aleksandra Fleminga br. 22. Bio je potpredsednik SRS i komandant Kriznog {taba S^P. Jedan je od glavnih organizatora stvarawa paravojnih formacija i upu}ivawa dobrovoqaca na podru~je RSK. Aktivno je radio na ilegalnoj nabavci oru`ja, municije i vojne opreme, organizaciji wihovog transporta u Slavoniju, kao i na pronala`ewu pogodnih objekata za obuku dobrovoqaca. Nakon sukoba sa [e{eqem, napustio je SRS. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-7-53779. 13) Vidi na str. 17. 14) Krkqe{ (Slobodanke) Jovan, ro|en 25. 7. 1969. godine u Beogradu, sa stanom u Novom Beogradu, ulica Palmira Toqatija br. 16/II. Prema na{im saznawima, maja 1991. godine, izvesni ruski dr`avqanin je sa Krkqe{om ugovorio da mu proda 20 pi{toqa i nekoliko automata, a jula iste godine bio je anga`ovan oko nabavke 40 komada automatskog oru`ja iz Ma|arske. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-7-53727. 15) Pavlovi} (Miloja) Petar, ro|en 5. 3. 1942. godine u Toponici, op{tina @itora|a, Srbin, dr`avqanin SRJ, penzioner, sa stanom u Beogradu, naseqe Kalu|erica, ul. Ratka Pavlovi}a 45. Ranije je `iveo i radio u SAD. Januara 1995. godine, protiv wega je podneta krivi~na prijava zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo bavqewa preno{ewa robe preko carinske linije uz izbegavawe mera carinskog nadzora iz ~lana 179, st. 1 Carinskog zakon SRJ. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem PK-3028. 16) Gali} (Milete) Milan, ro|en 11. 1. 1966. godine u Beogradu, sa stanom u Novom Beogradu, Jurija Gagarina 103. Bavi se preprodajom oru`ja, sredstava veze, a preko majke Vasilije, koja je zaposlena u GSUP-u Beograd, sre|uje da 467

17)

18) 19) 20) 21) 22)

pojedina lica, wegovi istomi{qenici iz SRS, mimo uobi~ajene procedure dobiju putne isprave, voza~ke dozvole i druga dokumenta. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem PK-2990. Ili} (Milivoja) Milutin, ro|en 27. 5. 1969. godine u Beogradu, sa stanom u Bari~u, ul. Grobqanska br. 27, op. Obrenovac. Predsednik je op{tinskog odbora SRS u Bari~u. Protiv wega je podneta krivi~na prijava zbog krivi~nog dela nedozvoqeno dr`awe oru`ja ili rasprskavaju}ih materijala iz ~lana 229 KZ RS. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-713622. Vidi na strani 14. Vidi na strani 14. Vidi na strani 15. Vidi na strani 15. Spasi} (Aleksandra) Bo`idar, ro|en 6. 1. 1949. godine, u ^a~ku, dipl. pravnik, biv{i radnik RDB MUP RS, Srbin, dr`. SRJ, sa stanom u Beogradu, Dunavski kej br. 15. Zbog kontakata sa licima koja nastupaju sa pozicija SE i koja se bave teroristi~kom delatno{}u i organizovanim kriminalom, nad wim je od 7. 10. 1994. do 21. 3. 1995. godine, vo|ena OO. U OE CRDB Beograd, evidentiran je pod br. 71-1-24108.

MDCXXII
MUP Srbije RSDB V uprava Centar za mikrofilm Fond PD1 Dokument, evidencioni broj: 95 94370 Po~etna pozicija: 749D03 Krajwa pozicija: 749E06 Delovodni broj dokumenta: 22726 Broj snimaka: 16 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Slu`bena tajna Centar resora bezbednosti Novi Sad Strogo poverqivo Br. 2826 7. 4. 1995. godine Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije – Resor dr`avne bezbednosti –V uprava, Beograd Veza: Va{ akt str. pov. br. 17300 od 18. 3. 1995. godine Dostavqamo vam, u 2 primerka, prilog za izradu teme “Aktivnost ekstremista iz SRS, sa posebnim osvrtom na paravojno anga`ovawe i naoru`avawe” Na~elnik centra RDB Milovan Popivoda
468

Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije Resor dr`avne bezbednosti Centar resora dr`avne bezbednosti – Novi Sad Slu`bena tajna! Strogo poverqivo!

Aktivnost ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoru`avawe
Novi Sad, aprila 1995. godine. Aktivnost srpskih ekstremista iz redova SRS, od po~etka izbijawa ratnih sukoba pa do danas, manifestovala se uglavnom kroz aktivnost Srpskog ~etni~kog pokreta i aktivno u~e{}e u paravojnim formacijama na podru~jima ratnih zbivawa kako u Republici Srpskoj Krajini, tako i u Republici Srpskoj. U ovim paravojnim formacijama, koje su se kasnije prikqu~ivale regularnim formacijama Vojske RSK i RS, u~estvovao je veliki broj ~lanova, pristalica i simpatizera SRS, koji su uglavnom bili organizovano upu}ivani na ratna podru~ja od strane pojedinih op{tinskih organizacija Srpske radikalne stranke. Prate}i aktivnost ovih ekstremista, Centar RDB Novi Sad je sve vi{e uo~avao pojave da pojedini ekstremisti prilikom povratka sa rati{ta donose sa sobom i li~no naoru`awe, a i sve vi{e ispoqavaju nacionalnu netrpeqivost i iskqu~ivost prema pripadnicima drugih nacionalnosti i nacionalnih mawina na podru~ju Centra. Pored toga, u novije vreme, sve su u~estalije pojave i otvorenog suprotstavqawa zvani~nim vlastima i zagovarawe nasilnog obarawa postoje}eg re`ima. U vezi sa tim, pojedini ekstremisti iz SRS zagovaraju i nove oblike organizovawa i delovawa – ilegalan rad i ilegalno naoru`avawe, a sve u ciqu efikasnijeg suprotstavqawa oficijelnim vlastima ili ru{ewa ustavno – pravnog poretka Republike Srbije, odnosno SRJ. Imaju}i u vidu ovakva operativna saznawa, CRDB Novi Sad je izdiferencirao grupe i pojedince koji su karakteristi~ni po ekstremisti~kom pona{awu i delovawu i prema wima se preduzimaju odgovaraju}e operativne mere i radwe. S obzirom da se radi o licima koja su du`e vreme provela na ratnim podru~jima, koja imaju odre|ena ratna iskustva i koja raspola`u oru`jem, postoji realna opasnost da u datom momentu ovakve grupacije uti~u na destabilizaciju bezbednosne situacije na podru~jima gde `ive. Za sada su one pod kontrolom CRDB Novi Sad i objektivno ne predstavqaju neku posebnu dru{tvenu opasnost po stawe bezbednosti na podru~ju Centra.
469

Prate}i aktivnost ekstremista iz redova SRS, Centar RDB Novi Sad je aprila i maja 1993. godine registrovao aktivnost pojedinca na planu organizovanog naoru`avawa pristalica SRS u ciqu oru`anog suprotstavqawa eventualnoj “pobuni” pripadnika ma|arske narodnosti na podru~ju Centra. Naime, u tom periodu postojala su javna dogovarawa o navodnom naoru`avawu pripadnika ma|arske narodnosti i pripremawu “oru`ane pobune” u mestima gde su pripadnici ma|arske narodnosti bili u ve}ini. U vezi s tim, do{lo se do operativnih saznawa da je tada{wi komandant garnizona vojske Jugoslavije u Ba~. Topoli potpukovnik An|i} (srpski radikal po politi~kim uverewima) ostvario kontakt sa Stanojev Branislavom, ~lanom SRS iz Be~eja (od V. [e{eqa promovisan u majora), preko kojeg je tra`io da obezbedi oko 400 lica kojima bi An|i} podelio oru`je, a koje bi bilo upotrebqeno ako bi do{lo do “pobune” pripadnika ma|arske narodnosti na podru~ju Be~eja. Prema operativnim saznawima, do ove podele oru`ja licima sa podru~ja Be~eja nije do{lo, jer je u me|uvremenu Novosadski korpus vojske Jugoslavije regularno formirao udarnu grupu od oko 120 vojnih obveznika – rezervista, koji su, ina~e, ve} imali ratno iskustvo u Hrvatskoj i BiH. Na ~elu te grupe bio je aktivni oficir vojske Jugoslavije Vojnovi} Branislav. Me|utim, prema operativnim saznawima, An|i} je navedeno oru`je (oko 400 komada) podelio licima sa podru~ja Ba~ke Topole. U podeli ovog oru`ja u~estvovali su oficiri tada{weg garnizona u Ba~koj Topoli, Matijevi} i Obradovi} i podoficir Kne`evi}. Ina~e, An|i} je nakon toga smewen i trenutno se nalazi u vojsci Republike Srpske. Prate}i aktivnost ekstremista iz redova SRS, vezano za eventualnu “pobunu” pripadnika ma|arske narodnosti, CRDB Novi Sad je krajem jula 1993. godine, registrovao povezanost rukovodstva SRS iz Temerina sa Glavnim odborom SRS u Beogradu i sa pojedinim ekstremistima SRS iz Ni{a. Naime, krajem jula 1993. godine u Temerinu je registrovan du`i boravak (oko dva meseca) grupe ekstremista iz redova SRS i ~lanova S^P iz Ni{a – Branislav Vaki}, Zoran Miti}, Dragan Milenkovi} Musa, Zoran Konstantinovi}. Ova grupa je do{la u Temerin po zahtevu V. [e{eqa i Du{ana Milojevi}a, predsednika SRS u Temerinu, zbog nekih informacija da se pripadnici ma|arske narodnosti naoru`avaju i obu~avaju na sala{ima u okolini Temerina. Ciq boravka ove grupe je bio aktivirawe rada SRS ([e{eq nije bio zadovoqan radom) i zastra{ivawe pripadnika ma|arske narodnosti u Temerinu i okolini. Za vreme boravka ove grupe u Temerinu nisu registrovani ozbiqniji slu~ajevi ekscesnog pona{awa i delovawa, sem pucawa iz pi{toqa ispred motela gde su
470

bili odseli, kao i tu~e sa jednom grupom mladi}a pripadnika ma|arske narodnosti iz Temerina, koji su ih provocirali. Po karakteru ekstremisti~ke aktivnosti, po ciqevima za koje se zala`u, po na~inu organizovawa i delovawa, po vezama sa centralom u Beogradu, kao i sa ostalim ekstremistima van podru~ja Centra i u RS i RSK, posebna operativna pa`wa posve}ena je grupi ekstremista iz redova SRS sa podru~ja Sombora. Prema ovoj grupaciji preduzete su odgovaraju}e mere i radwe i krajem aprila 1994. godine najekstremnije lice iz ove grupacije zavedeno je u prethodnu obradu pod pseudonimom “Era”. Zbog zasluga u ratu i zbog aktivnosti u stranci, “Era” je dobio zvawe vojvode 1993. godine. “Era” je tako|e i jedan od osniva~a i ~lan Upravnog odbora ~etni~kog pokreta u Somboru, kao i predsednik SRS u Somboru. Na pra}ewu ekstremisti~ke aktivnosti “Era” i grupacije oko wega primewuju se odgovaraju}a operativno – tehni~ka sredstva, a anga`ovano je i jedno lice za saradwu pod pseudonimom “[ime” ~iji podaci su veoma dragoceni, s obzirom da je iz redova ove ekstremne grupacije. Pored “Ere”, po svojoj ekstremisti~koj aktivnosti i delovawu isti~u se jo{ i Perica Jankovi}, predsednik S^P u Somboru, Slavoqub Jovanovi}, predsednik Okru`nog odbora SRS, [apowa Nikola, Hurte{anin Simo, @ivanovi} @ivojin, Leri} Ivan i ^an~ar Du{an. Na podru~ju Sombora S^P deluje u okviru SRS i koristi wihove prostorije, a broji oko 40-tak lica. Sva ova lica su du`e vreme kao dobrovoqci i pripadnici S^P boravili na rati{tima u BiH i Hrvatskoj, gde su delovali samostalno ili u sklopu regularnih formacija Vojske RS i RSK. Ve}ina ovih lica su po povratku sa rati{ta sa sobom donela i li~no naoru`awe. Prate}i aktivnost ove grupacije ekstremista, do{lo se do operativnih saznawa da zagovaraju nasilno ru{ewe postoje}e vlasti, koje je navodno trebalo da se sprovede ve} u vreme posledwih izbora, ali se odustalo jer je proceweno da nisu sazreli uslovi za takvu akciju. U vezi sa tim, “Era” je bio zadu`en da sa svojom grupom u datom momentu napadne i osvoji zgradu SM u Somboru, gde navodno imaju svoje pristalice i saradnike, dok su ostali ~lanovi bili zadu`eni za zauzimawe kasarni, aerodroma, vodovoda, Informativnog centra, suda i drugih zna~ajnijih ustanova i institucija u Somboru. Ovakva ekstremno – radikalna pona{awa ove grupacije posebno su do{la do izra`aja nakon hap{ewa i osude na kaznu zatvora V. [e{eqa, kao i nakon posete Tomislava Nikoli}a Somboru, 19 .11. 1994. godine, gde je u sali Gradske ku}e, u organizaciji SRS, odr`ana tribina na temu “Aktuelna politi~ka situacija”. Na tom skupu, Niko471

li} je podsticao pripadnike SRS na nasilno ru{ewe ustavno – pravog poretka, isti~u}i da “SPS i Milo{evi} moraju oti}i sa vlasti, ali ne mirnim putem, ve} onako kako su i do{li komunisti – oru`jem”, uz napomenu: “Revolucija je jedini put i na~in da se SRS obra~una sa SPS i SK-PJ i od toga se ne}e odustati”. Pored toga, Nikoli} je, tom prilikom, zapretio Hrvatima i Ma|arima koji `ive u Vojvodini, da kada SRS do|e na vlast, wima nema mesta na ovim prostorima. U vezi hap{ewa i izdr`avawa kazne zatvora Vojislava [e{eqa, grupacija Srpske radikalne stranke okupqena oko “Ere” prikupqala je potpise za peticiju u kojoj se tra`ilo pu{tawe [e{eqa iz zatvora, a organizovala je i prijavqivawe potencijalnih u~esnika mitinga, koji se, navodno, trebao odr`ati krajem novembra 1994. godine u Beogradu. U vezi s tim, iz centrale SRS u Beogradu doneto je oko 1.000 plakata u kojima se izra`avao protest povodom “slu~aja [e{eq”, a plakate su po Somboru lepili aktivisti SRS. Imaju}i u vidu instrukcije koje su dobili od Nikoli} Tomislava, kao i hap{ewe wihovog vo|e Vojislava [e{eqa, u to vreme grupacija ekstremista SRS okupqenih oko “Ere”, po~ela je zagovarati i organizovati konspirativne metode rada – ilegalan rad, ilegalno naoru`avawe, organizovawe po sistemu trojki i sli~no “jer se na taj na~in mogu efikasnije suprotstaviti legitimnim vlastima”. Pored toga, predsednik Okru`nog odbora Srpske radikalne stranke, Slavoqub Jovanovi}, pozvao je pristalice SRS i S^P da permanentno organizuju javne mitinge, izvo|ewe gra|ana na ulicu u svim krajevima Srbije i na taj na~in ugro`avaju stabilnost sada{we vlasti i stvaraju uslove za ru{ewe SPS sa sada{wih pozicija. Pored ovih aktivnosti, ova ekstremisti~ka grupacija i daqe organizuje odlazak dobrovoqaca na rati{te u RS i RSK. Prema operativnim saznawima, u organizaciji Srpske radikalne stranke u Somboru, po~etkom februara ove godine, vr{eno je prikupqawe dobrovoqaca za odlazak na Pale radi davawa krvi. Navodno bi po povratku ova grupa trebalo da u Vogo{}u preuzme oru`je (10 automatskih pu{aka, koje su “Era”, Jankovi} Petar i @ivanovi} @ivojin ukrali dok su bili na rati{tu) i donese ga ilegalno u Sombor. Tako|e je, prema operativnim saznawima, krajem februara ove godine, od strane SRS u Somboru, u RSK, u selo Bogdanovce (sada Dra`ino selo) poslato 14 dobrovoqaca pripadnika S^P iz Sombora, gde ih je do~ekao vojvoda Vojnica. Ova grupa dobrovoqaca je dobila zadatak od “Ere”, Jankovi}a i Jovanovi}a, da, dok su na rati{tu, {to vi{e oru`ja ukradu i donesu u Sombor za potrebe S^P. Preko operativne pozicije “[i472

me” dobijena su i operativna saznawa da rukovodstvo SRS i S^P planira likvidaciju predsednika stranke SK – PJ u Republici Srpskoj dr prof. Mi}e Carevi}a iz Bawa Luke. Navodno je taj zadatak dobio da izvr{i Dra`ilovi}, vojvoda iz Beograda. Prate}i aktivnost ekstremista iz redova SRS sa podru~ja Sombora, utvr|eno je da su “Era”, Jankovi} i Jovanovi} ~vrsto povezani sa Vojislavom [e{eqem i vojvodom Dra`ilovi}em. Pored toga, ostvaruju i stalne kontakte sa izvesnim ^eletom iz ^a~ka, koga je “Era”, krajem pro{le godine, upoznao da se ^eko Da~evi} sa porodicom doselio u Vukovar, gde je dobio ku}u i stan. Tako|e, veze odr`avaju i sa pojedinim ekstremistima iz RS i RSK. U novije vreme, ostvarili su kontakte i sa R. Leskovcem i Vojincom; novim predsednikom SRS, koja se odvojila od [e{eqa, vezano za slawe dobrovoqaca u RSK. Ina~e, Perica Jankovi} odr`ava kontakte i sa S^P u Australiji, od kojih je nedavno dobio pismo u kojem ga obave{tavaju da tamo (u Australiji) i daqe deluju komunisti koji rade na razbijawu dijaspore. Preko operativne pozicije “[ime”, dobijena su i saznawa da je SRS, odnosno S^P u Somboru pristupilo i nekoliko biv{ih pripadnika SUP Sombor, koji su zbog povreda radnih obaveza i discipline udaqeni iz SUP. U vezi s tim, jedan od biv{ih radnika SUP (Terzin Goran) je Jankovi}u preneo podatke o broju zaposlenih u SUP Sombor, posebno uniformisani, posebno civilni deo, zatim broj specijalaca i na koji na~in se mogu identifikovati kao i koji su im zadaci. Preko ove operativne pozicije dobijena su i saznawa da “Era” kod ku}e ima pu{komitraqez i {korpion. Pored grupacije iz Sombora, posebno je bezbednosno interesantna grupacija okupqena oko Jove Ostoji}a iz Prigrevice, biv{eg poslanika Skup{tine Srbije i ~lana SRS. Naime, Jovo Ostoji} je neposredno pred izbijawe ratnih sukoba bio glavni organizator prikupqawa dobrovoqaca i formirawa dobrovoqa~kih odreda koji su du`e vreme boravili na rati{tima u Hrvatskoj i biv{oj BiH. U prvoj polovini 1991. godine, pre izbijawa ratnih sukoba u Hrvatskoj, u Prigrevicu su, posredstvom Ostoji}a, stigla dva {lepera oru`ja, koje je pretovareno u kamione i preba~eno u Hrvatsku, gde je podeqeno srpskom narodu. Jedna mawa koli~ina oru`ja podeqena je i pojedinim me{tanima iz Prigrevice. Krajem 1991. godine, nakon povratka sa rati{ta, Ostoji} je po~eo sa propagandom ~etni~kih ideja, a krajem 1992. godine formira SRS u Prigrevici i biva izabran za wenog predsednika. Sredinom 1993. godine, na rati{tu u biv{oj BiH, Ostoji} je progla{en za vojvodu. Od tada, Ostoji} je
473

bio u stalnoj vezi sa [e{eqom, a jedan mandat je proveo i kao poslanik SRS u Skup{tini Srbije. U novije vreme, do{lo je do sukoba na relaciji [e{eq – Ostoji}, a sukobio se i sa predsednikom SRS za Apatin, tako da dolazi do formirawa dve frakcije u SRS na podru~ju op{tine Apatin. Ina~e, sa Ostoji}em i wegovom aktivno{}u nije zadovoqno ni rukovodstvo SRS i S^P u Somboru, na ~elu sa “Erom”, Jankovi}em i Jovanovi}em, koji ga otvoreno optu`uju kao ratnog profitera i nameravaju da ga iskqu~e iz stranke. U vezi s tim, navodno je rukovodstvo Okru`nog odbora SRS donelo odluku da se vojvoda Ostoji} vi{e ne {aqe na rati{te. Prema najnovijem operativnim saznawima, grupacija oko Ostoji}a broji oko 200 qudi iz Prigrevice koji su naoru`ani, a Ostoji} je nedavno rukovodstvu RSK i RS obe}ao da }e na rati{te dovesti od 150 – 200 qudi. Prate}i aktivnost ekstremista iz redova SRS i S^P sa podru~ja Novog Sada, CRDB je, u drugoj polovini 1994. godine, izdiferencirao jedno lice i ono je zavedeno u prethodnu obradu pod pseudonimom “Dizel”. Ina~e, “Dizel” je pristupio SRS, odnosno S^P odmah po osnivawu i sa grupom dobrovoqaca du`e vreme proveo je na rati{tima u Hrvatskoj i biv{oj BiH. Po~etkom jula pro{le godine, sa grupom dobrovoqaca bio je na rati{tu u reonu Majevice, gde je sebe proglasio ~etni~kim komandantom. U okviru S^P zagovara prikupqawe oru`ja i naoru`awe pripadnika pokreta u ciqu pru`awa podr{ke snagama koje odlu~e da ru{e aktuelnu vlast. Grupacija koja se okupqa oko wega broji oko 20-tak ~lanova i svi su, uglavnom, du`e vreme proveli na rati{tima i imaju ratno iskustvo. Sva ova lica, sem “Dizela”, su minorne li~nosti koje nisu uspele u `ivotu i sklone su kriminalu. U sredini u kojoj `ive nemaju ugleda, a svoje odlaske na rati{ta ve}ina koristi da protiv-pravno do|e do materijalne koristi. Ina~e, ova grupacija kao S^P deluje u okviru SRS i za svoje sastanke koriste prostorije SRS i kontaktiraju sa rukovodstvom SRS u Novom Sadu. Prilikom boravka Vojislava [e{eqa na podru~ju Novog Sada i odr`avawa mitinga, “Dizel” i pojedinci iz S^P u Novom Sadu u~estvovali su u wegovom fizi~kom obezbe|ewu. Pored toga, ova grupacija je aktivno u~estvovala u pripremawu mitinga u znak podr{ke rukovodstvu Republike Srpske u Novom Sadu i Beogradu. Me|u ovom grupacijom bilo je zagovarawa da ove mitinge treba iskoristiti za ru{ewe aktuelne vlasti i predsednika Republike Srbije Slobodana Milo{evi}a. U vezi s tim, pripadnici S^P u Novom Sadu su se naoru`avali, kako kratkim tako i dugim oru`jem i bombama. Prilikom povratka sa Majevice, avgusta pro{le godine, grupa dobrovoqaca je u sanduku jednog poginulog borca, donela dve automatske pu{ke i nekoliko bombi.
474

U novije vreme, ekstremisti~ka aktivnost ove grupacije i “Dizela” je znatno smawena, naro~ito nakon zadweg povratka sa rati{ta iz isto~ne Bosne, gde su dva dobrovoqca poginula. Naime, prili~no se izmenio odnos “Dizela” prema S^P i wenim pristalicama i najnovija operativna saznawa ukazuju na wegove namere da formira legalnu ~etni~ku organizaciju, ali pod drugim imenom, koja navodno u svom radu ne}e primewivati metode rada koje su suprotne Zakonu, sem kada je u pitawu za{tita Srpstva i Srba na Kosovu, Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. U vezi s tim, “Dizel” se anga`uje na izradi Statuta i plana rada takve nove organizacije. Navodno, ova organizacija bi se bavila problemima dobrovoqaca koji su preko S^P i{li u rat (zapo{qavawe, materijalna pomo} i dr.) i egzistirala bi samostalno, bez ikakvih veza sa Srpskom radikalnom strankom. Na pra}ewu ekstremisti~ke aktivnosti “Dizela” i grupacije oko wega anga`ovana je jedna operativna veza – “\uka”, a koriste se i operativno – tehni~ka sredstva. Koriste}i ove mere i radwe, Centar je blagovremeno dolazio do kvalitetnih operativnih saznawa vezano za planove, namere i ciqeve “Dizela” i grupacije koja ga okru`uje. Pored navedenih ekstremisti~kih pojedinaca i grupa, CRDB Novi Sad je, u novije vreme, identifikovao jo{ jednu grupu ekstremista iz redova, SRS, odnosno S^P sa podru~ja Be~eja i izdiferencirao je jedno lice koje se izrazito isti~e po ekstremisti~kom pona{awu i delovawu. Ovo lice je, nakon svestrane i detaqne provere, zavedeno u prethodnu obradu pod pseudonimom “Tihomir”. Ina~e, “Tihomir” se odmah po izbijawu ratnih sukoba u Hrvatskoj i biv{oj BiH, kao dobrovoqac borio na mnogim rati{tima u okviru dobrovoqa~kih jedinica, pod komandom tada{we JNA, a kasnije Vojske RS i RSK. Posledwe dve godine, kao dobrovoqac i pripadnik S^P, proveo je na rati{tima u biv{oj BiH. Prilikom rutinskih kontrola mera kontrole SJB prema vi{e lica u Be~eju, u stanu “Tihomira” su prona|ene dve snajperske pu{ke, jedna poluautomatska, jedna automatska pu{ka, 11 {oqi za izbacivawe ru~nih bombi, mawa koli~ina eksploziva i dosta prate}e opreme za navedeno oru`je. U vezi s tim, protiv “Tihomira” je podneta krivi~na prijava. Srpskom ~etni~kom pokretu “Tihomir” je pristupio po povratku sa rati{ta u Slavoniji, nakon ~ega je od beogradske centrale dobio zvawe vojvode ba~ko – be~ejskog. Po tom osnovu “Tihomir” komanduje grupom od 50-tak lica koji sada `ive i rade u Be~eju i okolini, a jedan od ciqeva im je i oru`ano suprotstavqawe svim nesrpskim narodima koji bi poku{ali da oru`jem ili na politi~ki na~in odvoje deo teri475

torije koja pripada Srbiji i pripoje se drugoj dr`avi. Navedena grupa je organizovana po strogim principima konspirativnosti, pri ~emu se pojedinci ne poznaju izme|u sebe, a jedina im je du`nost da se na dobijeni dogovoreni signal pojave sa oru`jem i opremom na dogovoreno zborno mesto. Pripadnici ove ~etni~ke grupe su iskqu~ivo Srbi, koji imaju odre|eno ratno iskustvo i uglavnom se radi o licima niskog stepena obrazovawa i lo{eg materijalnog i socijalnog statusa. Navodno, od oru`ja poseduju automatsku pu{ku, pi{toq, dve bombe, kamu i prate}u opremu. Navedene stvari su dobijene od centrale iz Beograda. “Tihomir” dosta vremena provodi na putu, borave}i u Srbobranu, Novom Be~eju, Adi i Senti, pri ~emu, navodno, kontaktira jo{ dvojicu ~etni~kih vojvoda, a povremeno odlazi i u beogradsku centralu S^P, a u kontaktu je i sa Vojislavom [e{eqom. Prema najnovijim operativnim saznawima, “Tihomir” i grupacija oko wega, kao i ve}ina ~etni~kih vojvoda sa kojima “Tihomir” kontaktima ogor~eni su pona{awem i delovawem Vojislava [e{eqa, kojeg optu`uju da je potpuno uni{tio ~etni~ki pokret i zbog toga su se distancirali od wega. Prate}i aktivnost “Tihomira” do{lo se do saznawa da je ~esto u kontaktu sa Milanom Paro{kim, predsednikom Narodne stranke, sa kojim zajedni~ki priprema reaktivirawe ~etni~kog pokreta, pod politi~kim patronatom Narodne stranke. U vezi s tim, “Tihomir” se dogovorio sa Paro{kim da {to hitnije formiraju “Gorski ~etni~ki {tab za Srbiju”. Organizacija, politi~ka platforma i promocija navedenog ~etni~kog {taba odvijala bi se pod pokroviteqstvom Narodne stranke, a sam ~in formirawa bio bi prakti~no poveren “Tihomiru” i ostalim ~etni~kim vojvodama. U ovaj ~etni~ki {tab, pored “Tihomira”, u{le bi slede}e vojvode: Bra}a Majstorovi} iz Apatina, Mandi} iz Vrbasa, Nikoli} Nenad iz Lov}enca, ]uri} Petar iz Sremske Mitrovice, Miladin Todosijevi} iz ^a~ka, koji u {tab treba da dovede vojvodu jeli~kog (sa planine Jelice), javorskog i vaqevskog. Prema raspolo`ivim operativnim saznawima, ovaj {tab bi trebao biti formiran u toku aprila ove godine, a za promociju ovog {taba u sredstvima javnog informisawa zadu`ena je izvesna Lidija. Pored ovih aktivnosti, “Tihomir” se posebno anga`ovao i na prikupqawu dobrovoqaca (oko 100 lica) za odlazak na rati{te u Slavoniju, u sektor Posavine prema Br~kom. U vezi ovoga, “Tihomir” je kontaktirao vojvodu ]uri} Petra iz Sremske Mitrovice, kao i centralu S^P u Beogradu. Sli~nu aktivnost “Tihomir” preduzima i na planu organizovawa inicijativnog ~etni~kog odbora za
476

Slavoniju. U vezi s tim, stupio je u kontakt sa izvesnim Sredojem Sredojevi}em iz Trpiwe, koji se nalazi u hotelu “Dunav” u Vukovaru, kojem je povereno formirawe inicijativnog ~etni~kog odbora i odr`avawe ~etni~kog sabora za Slavoniju. Prate}i aktivnost ekstremista iz redova SRS i S^P, CRDB Novi Sad je izdiferencirao i zaveo u obradu tri lica – “Era”, “Dizel” i “Tihomir”, Pored ovih lica, kontinuirano se prati i ekstremisti~ka aktivnost grupe lica kojima su okru`eni. Ekstremisti~ka aktivnost ovih lica prati se preko saradnika “[ime”: operativne veze “\uka”, koji su inflitrirani u redove SRS i S^P i preko kojih su do sada dobijena vrlo kvalitetna operativna saznawa. Tako|e su blagovremeno ukazivali na planove, namere i ciqeve ovih ekstremista, kao i grupe lica kojima su okru`eni iz redova SRS, odnosno S^P. Svi predmeti obrade pokriveni su operativno – tehni~kim sredstvima, odnosno tajnom kontrolom telefonskih razgovora. Pored toga, u saradwi sa SJB u nekoliko navrata, prema ovim grupacijama, preduzimane su mere pretresa i oduzimane su ve}e koli~ine oru`ja i municije za koje nisu posedovali uredne dozvole za dr`awe i protiv wih su preduzimane odgovaraju}e zakonske mere. Me|utim, bez obzira na dosada{we rezultate operativnog rada, u narednom periodu neophodan je jo{ intenzivniji rad na pra}ewu ove ekstremisti~ke aktivnosti, {to podrazumeva daqe ja~awe operativnih pozicija kako u kvantitativnom, tako i u kvalitativnom smislu, uz jo{ intenzivniju i svestraniju upotrebu operativno – tehni~kih sredstava, kako bi se pravovremeno otkrila i spre~ila ekstremisti~ka aktivnost uperena na destabilizaciju bezbednosne situacije u regionu i naru{avawu ustavno – pravnog poretka u Republici Srbiji i SRJ. Imaju}i u vidu karakter wihove ekstremisti~ke aktivnosti, du`e prisustvo na rati{tima, bogato ratno iskustvo, me|usobnu povezanost i povezanost sa ekstremistima sa podru~ja Republike Srbije i Republike Srpske Krajine; a polaze}i od wihovog politi~kog nezadovoqstva prema oficijelnim vlastima, i najavama nasilnog ru{ewe ustavno – pravnog poretka, ovoj grupaciji ekstremista i u narednom periodu mora se posvetiti posebna pa`wa. Tako|e je potrebno ve}u operativnu pa`wu obratiti i na pona{awe i delovawe ovih ekstremista prema pripadnicima nacionalnih mawina, s obzirom da se radi o vi{enacionalnoj sredini, kako bi se blagovremeno spre~ili me|unacionalni ekscesi i eventualno pogor{awe ukupnih me|unacionalnih odnosa, a time i ugrozilo stawe bezbednosti na podru~ju Centra.
477

U uslovima daqeg trajawa sankcija, nastavka rata u biv{oj BiH, izbijawa eventualnih ratnih sukoba u Hrvatskoj i sve te`eg materijalno-socijalnog polo`aja gra|ana, ove grupacije ekstremista mogle bi predstavqati realnu dru{tvenu opasnost po daqu stabilnost bezbednosne situacije u regionu. Procena je da bi u ovakvim uslovima ekstremisti jo{ vi{e radikalizovali svoje pona{awe i delovawe sa krajwim ciqem ru{ewa postoje}eg ustavno – pravog poretka u Republici Srbiji, odnosno SRJ. Dostavqeno: 1 h MUP RS RDB – III uprava 1 h MUP RS RDB – V uprava 1 h Dokumentacioni fond Centra Operativni analiti~ar, Dobrivoj Milo{ev

MDCXXIII
MUP Srbije RSDB V uprava Centar za mikrofilm Fond PD1 Dokument, evidencioni broj: 95 94372 Po~etna pozicija: 749E11 Krajwa pozicija: 750A05 Delovodni broj dokumenta: 22679 Broj snimaka: 6 Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova Smederevo Centar resora bezbednosti Br. 780 7. 4. 1995. godine Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije – Resor dr`avne bezbednosti – V uprava – Beograd Veza: Va{ akt str. pov. br. 17300 od 16. 3. 1995. godine U prilogu akta dostavqamo vam prilog za izradu teme “Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim akcentom na paravojno organizovawe i naoru`avawe”. Na~elnik Centra RDB, Slobodan Rankovi}
478

Centar RDB Smederevo 7. 4. 1995. godine

Prilog za izradu teme “Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoru`awe”
Na podru~ju Centra RDB Smederevo, gledano po op{tinama, razli~it je stepen i intenzitet aktivnosti ekstremista iz SRS. Na podru~ju op{tine Smederevo, od osnivawa op{tinskog odbora SRS, u wegovom okviru egzistira grupa pripadnika Srpskog ~etni~kog pokreta, a u okviru koje je okupqeno vi{e lica kriminogene pro{losti, koja deluju sa pozicije ekstremizma. I pored izri~ite zabrane lidera stranke wihovog podvojenog delovawa, koja je bila jedno vreme na snazi, kompaktnost i organizovana aktivnost ove grupe kontinuirano je nastavqena. U okviru svoje organizacije, navodno su formirali “preki ~etni~ki sud” i “juri{ne grupe”, dok u svom `argonu ~esto pomiwu i postojawe ~etni~ke obave{tajne slu`be. Ve}ina pripadnika S^P boravila je u svojstvu dobrovoqaca na rati{tima u Hrvatskoj i biv{oj BiH. Na podru~ju op{tine, prema na{im operativnim saznawima, izazvali su nekoliko incidenata, o{tetiv{i pija~nu tezgu ~iji je vlasnik Albanac, izazvali eksploziju ubacivawem ru~ne bombe u piqarnicu, ~iji je vlasnik tako|e, lice albanske narodnosti i drugo. Izvr{ioci ovih dela nisu otkriveni niti su krivi~no goweni. Posledwih meseci, pomenuti ekstremisti u velikoj meri su okrenuti re{avawu sopstvenih problema u okviru op{tinskog odbora, zbog ~estih promena rukovodilaca, kao i nastojawa da izbore svoje (S^P) {to zna~ajnije prisustvo me|u ~lanovima odbora. Indikativna je i wihova nezainteresovanost i za u~estvovawe na organizovanim protestima u Beogradu, gde su pojedinci odlazili vi{e iz formalnih razloga. Jedno vreme su izra`avali neslagawe sa politikom Vojislava [e{eqa i zagovarali wegovo smewivawe, kao i dovo|ewe na wegovo mesto ~oveka iz Srbije. Wihova aktivnost se u velikoj meri svodi na okupqawe u prostorijama stranke, gde se, po pravilu, konzumira alkohol, posle ~ega dolazi do me|usobnih verbalnih sukobqavawa, a bilo je slu~ajeva i fizi~kog razra~unavawa. Svoja slu~ajna i pojedina saznawa, koja su ~esto i plod me|usobnih sukoba i netrpeqivosti, ekstremisti poku{avaju da pred rukovodstvom poka`u kao plod svoje organizovane delatnosti, neretko pomiwu}i svoju ob. slu`bu.
479

S obzirom da du`e vreme u Smederevu egzistira grupa pripadnika S^P, koji deluju sa pozicija ekstremizma, imaju}i u vidu da se radi o licima sklonim kriminogenim radwama, da su boravili na rati{tu, da verovatno ilegalno poseduju oru`je i da su sa niskim intelektualnim kvalitetima, postoji realna mogu}nost i opasnost da do|e do eskalacije wihove delatnosti sa ovih pozicija. Za ostale op{tine na podru~ju Centra, karakteristi~no je da u ve}ini wih formalno egzistiraju mesni odbori, dok pojedinci nose celokupnu aktivnost koja ima karakter propagande. Otuda nije bilo slu~ajeva organizovane delatnosti sa pozicija ekstremizma, niti je realno to o~ekivati u nekom organizovanijem i intenzivnijem obliku, s obzirom da je izuzetno mali broj pripadnika Srpske radikalne stranke uop{te. Kao glavni nosioci ekstremisti~ke delatnosti na ovom podru~ju, izdvajaju se Pecnik Miroslav, Vrani} Nenad, Kne`evi} Aca, \or|evi} Miroslav i Mila{inovi} Dragi{a, svi iz Smedereva. U okviru ove grupe, kao inicijator egzistirao je i Rabi} Milan, koji je nedavno preminuo. – Pecnik Miroslav, ro|en 1947. godine, magacioner Instalacije “Jugopetrola” u Smederevu, osu|ivan, ~lan Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke i ~lan S^P, predvodnik navodne grupe ekstremista. Poseduje odre|ene organizacione sposobnosti pa veoma brzo i uspe{no mobili{e ~lanstvo, uz to solidno je materijalno obezbe|en, {to koristi ~ine}i sitne usluge, za zadobijawe poverewa istomi{qenika. Indikativan je wegov kukavi~luk i redovno izbegavawe delikantnijih ili incidentnih situacija, tako da do sada nijednom nije bio na rati{tu. Poseduje ilegalno oru`je. Radnici SUP-a Smederevo vr{ili su vi{e puta pretres wegovog stana, ali nije bilo rezultata. Sredinom pro{le godine na kontrolnom punktu SM, Pecniku je oduzet revolver, koji je ilegalno posedovao. – Vrani} Nenad, ro|en 1964. godine, bez zaposlewa, osu|ivan, ~lan S^P i izvr{nog odbora SRS. Vrani} je u vi{e navrata, kao dobrovoqac, boravio na rati{tu, gde se istakao hrabro{}u i borbenom obu~eno{}u. Kra}e vreme proveo je kao vojnik pod ugovorom u VJ. Posao je izgubio posle nerasvetqenog nestanka automatske pu{ke u wegovoj jedinici. Vrani} je sklon kriminalu i do sada je po~inio niz sitnih kra|a, zbog nekih je i osu|ivan. Poseduje ilegalno oru`je i bavi se wegovom preprodajom. Sredinom 1994. godine protiv wega je podneta krivi~na prijava zbog ilegalnog posedovawa oru`ja. Ina~e, Vrani} va`i za miqenika Vojislava [e{eqa, koji
480

ga je, kao dobrog poznavaoca eksplozivnih naprava, ~esto li~no anga`ovao na posebnim zadacima. – Kne`evi} Aca, ro|en 1950. godine, radnik “Sartida 1913”. u Smederevu, nije osu|ivan, jedan od najaktivnijih ~lanova S^P i blagajnik u izvr{nom odboru SRS u Smederevu. Kne`evi} je aktivno u~estvovao u pripremawu i organizovawu svih akcija S^P. Me|u istomi{qenicima se predstavqa kao pripadnik ~etni~ke ob. slu`be. – \or|evi} Miroslav, ro|en 1951. godine, radnik “Sartida 1913” u Smederevu, osu|ivan, ~lan S^P. Sklon je izvr{ewu krivi~nih dela bilo koje vrste. Za odre|enu nov~anu nadoknadu spreman je da izvr{i zadatak bilo koje vrste. – Mila{inovi} Dragi{a, ro|en 1955. godine, bez zaposlewa, osu|ivan, ~lan S^P. Do sada je bio u~esnik svih aktivnosti S^P. U vi{e navrata, kao dobrovoqac, boravio na rati{tu. Posledwih meseci intenzivirao je svoju aktivnost. Ovih dana organizovao je odlazak grupe dobrovoqaca, sa wim na ~elu, na Majevicu. Navedena petorica ekstremista u`ivaju odre|en ugled i poverewe kod svojih istomi{qenika i u mogu}nosti su da u datoj situaciji okupe oko 30 svojih istomi{qenika sa {ireg podru~ja Smedereva, Velike Plane i Smederevske Palanke. Prema na{im raspolo`ivim saznawima, na ovom prostoru nema paravojnog organizovawa ni u kom obliku. Iako pomenuti ekstremisti ~esto u svojoj konverzaciji koriste termine “juri{ne grupe” ili pojedince tituli{u ~etni~kim komandantima (M. Babi}, D. Mila{inovi}), nismo do{li do konkretnih podataka o wihovom organizovawu u tom obliku, odnosno bilo kakve aktivnosti koja bi to indicirala. Ve}ina ekstremista iz redova SRS koji su boravili na rati{tu, ilegalno poseduje oru`je. Me|utim, tako|e, ve}ina wih kroz svoju kriminogenu delatnost bavi se i ilegalnom trgovinom oru`ja, pa je u ve}ini slu~ajeva to ciq wegovog dono{ewa sa rati{ta. Uop{te, ekstremisti odlaze na rati{ta radi sticawa materijalne koristi u bilo kom obliku. Ne raspola`emo operativnim saznawima o dono{ewu, prikupqawu ili stokirawu oru`ja namewenog, eventualnom naoru`avawu paravojnih formacija ili nekakvih grupa. Pojedini ~lanovi S^P su u kontaktu sa istomi{qenicima u Republici Srpskoj i Republici i Srpskoj Krajini. Ta poznanstva su vezana za wihove povremene boravke na tom ratom zahva}enom podru~ju. Evidentirani su povremeni kontakti ekstremista iz Smedereva, sa Slavkovi} Zoranom i Gavrilovi} N, zvani Brne sa Romanije (kako se predstavqaju). Pomenuti ekstremisti kontaktiraju sa svojim istomi{qenicima iz Ni{a, Zaje~ara i ]uprije, ali su to po481

vremeni i kurtoazni kontakti. Sve instrukcije i eventualne inicijative, ~lanovi S^P dobijaju od svojih lidera iz centrale u Beogradu. Indikativne su wihove konsultacije o statusu pripadnika S^P u okviru SRS sa Zoranom Dra`ilovi}em, zvanim ^i~a, iz Beograda, koji je organizovao i posledwi odlazak dobrovoqaca na Majevicu. U ciqu pra}ewa, dokumentovawa i presecawa nedozvoqene delatnosti pomenute grupe ekstremista, u ovom centru zavedena je PO nad Pecnik Miroslavom, a kroz formu izdvojenog slu~aja sagledavaju se jo{ dvojica ekstremista iz Smederevske Palanke i Malog Crni}a. Radom na ovoj obradi, planski i organizovano sagledavamo delatnost Pecnika i wegovih istomi{qenika. Tokom 1991. i 1992. godine inicirali smo i ustupili podatke RJB, na osnovu kojih je preduzeto vi{e pretresa kod jednog broja ekstremista, za koje smo imali saznawa o ilegalnom posedovawu oru`ja. Tokom 1994. godine, sticajem okolnosti protiv dvojice ekstremista, RJB je podneo krivi~ne prijave zbog izvr{ewa krivi~nih dela iz ZOM-a, a zbog tu~e ispred p