P. 1
Inkjet Stampaci

Inkjet Stampaci

|Views: 10|Likes:
Published by Adin Berbić
inkjet stamapaci
inkjet stamapaci

More info:

Published by: Adin Berbić on Jun 10, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/18/2015

pdf

text

original

Inkjet štampači (prskajući štampači) - jun 2001.

Iako su inkjet štampači postojali 1980-tih godina, tek posle 1990 cene su dovoljno pale da bi inkjet štampači bili dostupni širim narodnim masama. Kompanija Canon tvrdi da je pronašla bubble jet tehnologiju 1977. godine, kada je jedan od istraživača slučajno sa lemilicom dodirnuo špric pun mastila. Toplota je uslovila izlazak kapi mastila iz igle čime je započeo razvoj nove tehnologije štampe. Inkjet štampači su se ubrzano razvijali poslednjih godina. Štampač sa tri boje je bio prisutan više godina zbog veoma pristupačne cene, ali kako su superiorniji modeli sa četiri boje postali jeftiniji za proizvodnju, model sa izmenljivim ketridžom sa tri boje je vremenom izbačen. Popularnost su stekli zbog veoma niske cene kolorne štampe u odnosu na laserske štampače. Ali kada su cene kolor laserskih štampača, 1990-tih godina, pale na nivo pristupačan za obične korisnike, vršena su mnoga unapređenja zarad konkurentnosti laserskoj štampi kao što je na primer mogućnost štampe fotografskog kvaliteta. Loš strana im je to da iako su jeftiniji za kupovinu od laserskih štampača, održavanje je skuplje. Ketridži sa bojom se moraju češće menjati a za kvalitetniju štampu je potreban i kvalitetan papir. Ako se poredi cena štampe po strani, inkjet-ovi su oko 10 puta skuplji od laserskih štampača.

Rad
Inkjet štampači radi na principu prskanja boje na papir. Mastilo raznih boja se izbacuje kroz ispuste na glavi štampača (nozzle) na papir da bi se stvorila slika. Glava štampača se pomera iznad papira po horizontali uz pomoć elektro motora, sa leva na desno i nazad, dok za to vreme drugi elektro motor pomera papir po vertikali. Da bi se ubrzala štampa, glava štampača štampa više linija u jednom prolazu u vidu trake. Kod običnih inkjet štampača, glavi je potrebno oko pola sekunde da odštampa jednu traku. Ako se štampa na papir A4 formata (širine 8,5 inča) pri minimalnom kvalitetu od 300 dpi (dots per inch – tačaka po inču) glava štampača mora da odštampa oko 2475 tačaka u jednoj liniji. To znači da glava ima oko 0,2 mili sekunde za reakciju da li tačka mora ili nemora da se štampa. Dalja unapređenja u proizvodjni inkjet štampača omogućuju povećanje glave štampača koja sadrži više ispusta za izbacivanje mastila kao i manje vreme potrebno za njegovo izbacivanje. To će omogućiti štampu visoke rezolucije od 1200 dpi i veću brzinu štampe: 3 do 4 ppm (pages per minute – strane u minuti) za štampu u boji i 12 do 14 ppm za crno-belu štampu. Postoji više vrsta inkjet tehnologija ali najčešće korišćena je takozvana drop on demand (DOD). Ova tehnologija se bazira na prskanju malih kapljica mastila na papir, kroz malene ispuste kao kada se otvara crevo za vodu 5000 puta u sekundi. Količinu mastila koja se nanosi na papri određuje upravljački softver štampača (driver) koji određuje koji ispust ispušta kapljice i kada. Ispusti koji se koriste u inkjet štampačima su širine vlasi kose i kod prvih modela štampača su se lako zapušavale. Kod novijih inkjet štampača ovo je redak problem, ali zato promena ketridža može biti prljav posao kod nekih štampača. Još jedan problem kod inkjet štampača je mogućnost da se mastilo razmaže na papiru neposredno posle štampe, ali i ovaj problem je dosta ublažen sa razvojem boljih mastila.

Termalna tehnologija
Mnogi inkjet štampači koriste termalnu tehnologiju kod koje se koristi toplota za izbacivanje mastila na papir. Ova metoda se sastoji iz tri faze. Izbacivanje mastila započinje zagrevanjem mastila čime nastaje mehur koji pod pritiskom puca i izbacuje mastilo na papir. Dok se komora hladi mehur se smanjuje a stvoreni vakum uvlači novo mastilo iz rezervoara da bi zamenilo izbačeno mastilo. Ova metoda je omiljena kod kompanija Canon i Hewlett-Packard. Termalna tehnologija nameće određena ograničenja u procesu štampe a najbitnije je da mastilo koje se koristi mora biti otporno na toplotu. Korišćenje toplote kod ovih štampača stvara potrebu i za hlađenjem što dodatno usporava proces štampe. Današnji termalni štampači na svojim glavama imaju oko 300 do 600 ispusta prečnika vlasi ljudske kose (približno 70 mikrona). Oni omogućavaju zapreminu kapljica mastila od oko 8 do 10 pikolitara (pikolitar je milioniti deo litre) i tačke prečnika 50 do 60 mikrona (za poređenje, najmanja tačka koja je vidljiva golim ljudskim okom je prečnika je oko 30 mikrona). Mastilo se sastoji od tri boje: cijan (tirkizna – kombinacija plave i zelene), ljubičasta i žuta. One formiraju takozvani CMY (cyan, magenta, yellow) kolorni model pa se za ova mastila se korsti CMY glava štampača. Kapljice ovih boja se kombinuju da bi se dobile sve moguće nijanse boja i različite veličine tačke. Za crnu boju

Humans perceive colour via a layer of light-sensitive cells on the back of the eye called the retina. a štampači koriste subtraktivne primarne boje: cijan. su na bazi rastvarača i brzo se suše. Signals from the millions of cones are passed via the optic nerve to the brain. where cones are stimulated by the relevant wavelengths. Leaves. _____________________________________________________________________________________________ Colour perception Visible light falls between 380nm (violet) and 780nm (red) on the electromagnetic spectrum. for example. The key retinal cells are the cones that contain photo-pigments that render them sensitive to red. Standard light bulbs. štampači pozicioniraju primarne boje blizu jedna drugoj. however. White light. Kao i monitori. Mastila. “Piezo-electric” tehnologija Epsonova inkjet tehnologija koristi piezo kristal (kristal koji osciluje pod uticajem napona) na poleđini rezervoara sa mastilom. Omogućava manje kapljice a samim tim i veći broj ispusta na istoj površini glave. pusti se struja kroz piezo element koji se savija i gura kapljicu mastila napolje kroz ispust. the rods. Boje dobijene na papiru zavise od korišćenog mastila i samog modela štampača a ne od prikaza na monitoru. što omogućava brzine od 4 do 8 ppm (strana u minuti) za crno-beli tekst i 2 do 4 ppm za tekst u boji i grafiku. and doesn't distort colours. The "temperature" of the light source. some wavelengths are absorbed and others are reflected or transmitted. Kada je potrebna tačka. corresponding to a temperature of around 6. green or blue light (the other light-sensitive cells. mastilo ne mora da se zagreva i hladi čime se dobija ušteda na vremenu a i više se ne mora koristiti mastilo otporno na toplotu. Ona prodiru u papir i zadržavaju svoj oblik za razliku od drugih koji se šire po površini papira i mešaju se. naročito na obloženom (coated) ili uglačanom (glossy) papiru. Ova metoda ima par prednosti.000K. has an even distribution of wavelengths. White light comprises approximately equal proportions of all the visible wavelengths. are their familiar colour because chlorophyll absorbs light at the blue and red ends of the spectrum and reflects the green part in the middle. Monitori i štampači rade ovo malo drugačije zato što su monitori sami izvori svetlosti a izlaz na štampaču (odštampan papir sa bojom) reflektuje svetlost. Moderni inkjetovi mogu da štampaju u boji i crno-belo a način na koji se prebacuju između ovih modova varira od modela do modela. Štampači koji koriste četiri boje: cijan. Light passing through the eye is regulated by the iris and focused by the lens onto the retina. measured in Kelvin (K). Ovo je određeno brojem boja koje koristi štampač. Ovo je slično kao kod zvučnika – savija se kada struja teče kroz njega. _____________________________________________________________________________________________ Stvaranje boje Precizno stvaranje boja na papiru predstavlja jednu od najvećih oblasti istraživanja štampe u boji. koje posmatrane iz daljine formiraju ostale boje. Ovaj proces je poznat kao diterovanje (tačkanje). koja je Epson razvio za potrebe piezo tehnologije. ljubičasta i žuta (CMY kolorni model) koje upijaju belu svetlost i odbijaju željenu boju. as emitted by the fluorescent lamps in a viewing box or by a photographer's flashlight. corresponding to a temperature of around 3. and cause objects to appear more yellow. It's the reflected or transmitted light that gives the object its perceived colour. Proizvođači štampača ulažu velika finansijska sredstva u istraživanje preciznog uparivanja boja monitora i štampača. Ovo omogućava veću slobodu u proizvodnji mastila sa novim hemijskim osobinama kao što je bolja apsorbcija od strane papira. . Brzina štampe zavisi od frekvencije kojom ispusti izbacuju mastilo i od širine koju zahvata glava štampača. Za razliku od termalne tehnologije. Boje variraju od monitora do monitora a i boje na odštampanom papiru se ne poklapaju uvek sa bojama prikazanim na monitoru. which assembles them into a colour image.000K. Process omogućava bolju kontrolu nad oblikom i veličinom kapljice. Najnoviji epsonovi štampači imaju crne glave sa 128 ispusta i CMY glave sa 192 ispusta (po 64 za svaku boju) koje omogućavaju prirodne rezolucije do 720 dpi i proširene rezolucije do 1440 dpi (dobija se dvostrukim prolazom na uštrb brzine štampe). are only activated in dim light). and when this shine on or through an object. zelena i plava (RGB kolorni model) gde se boje mešaju i stvaraju željenu boju. emit less light from the blue end of the spectrum. Rezultat je veoma dobar kvalitet štampe. Zato monitor koristi aditivne primarne boje: crvena. U oba slučaja boje su diterovane odnosno predstavljaju se kao niz tačaka primarnih boja. Ove vrednosti su tipično 12 MHz i pola inča respektivno. affects an object's perceived colour.postoji posebna glava kod koje su kapljice veće što je uslovljeno samim hemijskim sastavom crnog mastila (oko 35 pl). sandwiched between ultraviolet and infrared. Termalna tehnologija omogućava prirodne rezolucije od 300 do 600 dpi i proširene rezolucije do 1200 dpi (rezolucije koje su mogu dobiti korišćenjem prirodne rezolucije i neke tehika kao što je štampa u dva prolaza). Reprodukcija boja sa monitora na štampač takođe predstavlja važnu oblast istraživanja koja se naziva uparivanje boja.

bili su u stanju da proizvedu kapljice veličine 5 pikolitara i do odštampaju 29 kapljica po tački što je dovoljno za prezentaciju preko 3. Najjednostavniji tip kolornog štampača je binarni kod kojeg se boje cijan. Firma Hewlett-Packard se oduvek zalagala za unapređenje kvaliteta štampe povećanjem brojem boja koje se mogu odštampati jednom tačkom nasuprot čistom povećanju broja tačaka po inču.7 miliona boja što je mnogo više nego što ljudsko oko može da razlikuje. Napretkom u proizvodnji mastila ovaj nedostatak je sve manji. Kod štampanja u konitinualnom tonu (continuous tone) štampač može da odštampa 16. Pažljivo kombinujući ćelije sa različitim razmerama CMYK tačaka. Generalno govoreći. CRT monitori koriste RGB model a boju stvaraju osvetljavanjem crvenog. Kada je potrebno odštampati crnu boju u kolornoj štampi ona će se formirati kombinacijom primarnih boja što rezultira nezadovoljavajućom tamno zelenom ili sivom bojom koja se još zove i kompozitna crna. Yellow. veća rezolicija i više nijansi boja daju bolji kvalitet štampe. zelena i palva. Da bi se ovo postiglo. Saturation ili saturacija se odnosi intenzitet boje odnosno njenu zasićenost primarnim bojama.ljubičastu. . meri se pozicijom na krugu boja i izražava se uglom od 0 do 360 stepeni. Ovaj kolorni model se još zove aditivni kolorni model jer se boje dobijaju mešanjem različitih količina tri osnovne boje. žuta i crna ili štampaju ili ne bez mogućnosti štampe među nijansi. Nedavno su se pojavili štampači sa šest boja koji omogućavaju fotografski kvalitet štampe. Međutim. Ovi štampači mogu da prave finije nijanse od standardnih CMYK štampača. crvena. Kada su sve boje na 0 onda se dobija crna a kada su sve tri boje na 255 onda se dobija bela. Brightness ili svetlina označava količinu svetlosti u boji. koja se meri u tačkama po inču. Magenta. žuta. ketridži se moraju fizički zameniti. Kvalitet štampe Dva glavna faktora koji utiču na kvalitet štampe su rezolucija. Ovi štampači se još i nazivaju contone štampači. ali će najverovatnije uskoro biti nepotrebni kada se zapremine kapljica smanje na 2 do 4 pikolitra. plus crna i bela). i u stepenu gradacije (broj nijansi) boje po tački. Blue) i CMYK (Cyan. Unapređivanjem svoje tehonologije. štampač mora biti u stanju da prikazuje po 256 nijansi boje po tački što zahteva preciznu kontrolu stvaranja i postavljanja tačke. zelenog i plavog fosfora. godine). Njihov DeskJet 850C je bio u mogućnosti da štampa sa četiri kapljice mastila po tački. Kad god se želi preći sa crno-bele štampe na kolornu. meri se procentualno gde 0% znači da nema svetlosti i da je boja crna. Algoritam polutonova deli prirodnu rezoluciju štampača u koordinatnu mrežu sa ćelijama polutonova u kojima se zatim štampa varijabilan broj tačaka čime bi se dobila imitacija varijabilne veličine tačke. godine. blacK) kolorni modeli. Green. do kraja 1999. Pošto ovo nije dovoljno za dobru štampu u samom procesu štampe se koristi metoda polutonova (halftoning). ljubičasta. žutu i crnu (CMYK kolorni model) – mogu da se prebacuju iz crno-bele štampe u kolornu na istoj stranici dok štampači sa tri boje to ne mogu. argumentujući da ovaj drugi pristup smanjuje brzinu štampe i stvara probleme koji nastaju od viška mastila (naročito na običnom papiru). Ako se one pomešaju dobijamo ukupno osam boja (cijan. najveći broj štampača mogu da odštampaju svega 4 do 16 nijansi po tački. Grafičari su zainteresovani za što veći opseg boja za postizanje fotorealističnosti štampe dok se u čiste poslovne svrhe koriste štampači sa što većom rezolicijom da bi se dobio dobar kvalitet teksta i grafike. U kontinualnom tonu mogu štampati štampači sa sublimacijom boje (sublimacija – isparavanje čvrstih tela). ljubičasta. meri se procentualno od 0 do 100 % pri čemu 0% znači da nema boje (siva) a 100% znači da je boja zasićena. Rukovanje bojom (kolor menadžment) Boje se mogu predstaviti trodimenzionalnim HSB modelom: Hue se odnosi na primarnu boju. štampač polutonova može da zavara ljudsko oko tako da ono vidi paletu od više miliona boja umesto samo par boja.500 različitih boja po tački. Količina svake od boja se označava brojem od 0 do 255. Pored HSB modela postoje i RGB (Red. HP je prvi proizveo štampač koji je mogao da štampa više od osam boja sa dve kapi mastila po tački (1996. Dok neki štampači nude veće rezolucije drugi nude više nijansi boja što zavisi od namene samog štampača. Mnogi jeftninji inkjet štampači imaju mesta samo za jedan ketridž ili sa crnim mastilom za crno-belu štampu ili trobojni ketridž za štampu u boji. Ovim uređajima su dodate dve nove boje: svetla cijan (light cyan) i svetlo ljubičasta (light magenta) – koje su dodate da bi se nadoknadila nemogućnost stvaranje veoma malih (a samim tim i svetlih) tačaka.

Sledeće godine kompanija Microsoft je u svoj operativni sistem Windows 95 uvela kolor menadžment sistem ICM (Image Colour Management) koji je podržavao standardne ICC profile. These have high brilliance and wide colour gamut. Mastila koja se koriste u inkjet tehnologiji su bazirana na vodi što dovodi do drugih problema. Stariji modeli štampača su bili skloni mrljanju boja.Commission Internationale de l'Eclairage). čime je nastao CMYK model). Problem nastaje kada boje sa jednog uređaja treba prikazati na nekom drugom. This means that pigments are currently only used for the black ink. Ova komisija je odgovorna za stvaranje prvog kolornog modela CIE x*y*z koji je predstavljao osnovu za sve ostale modele.International Colour Consortium) sa zadatkom da se formira standardni format profila uređaja. _____________________________________________________________________________________________ . uređaju za koji je ovaj profil stvoren a drugi deo je opis kako uređaj predstavlja boje.CMY i CMYK kolorni modeli spadaju u grupu subtraktivnih kolornih modela i koriste se kod subtraktivnih medija kao što je papir. Mastila bazirana na ulju nisu rešenja jer bi to zahtevalo skuplja održavanja. Sun Microsystems i Taligent. godine je publikovan prvi standard – verzija 3 ICC formata profila. Cilj ovog konzorcijuma je da uvede standardizaciju boje za različite uređaje i platforme. kada su sve boje na 0 dobija se bela (ovo u suštini znači da se bela dobija kada nema ni jedne boje pa se zato štampa na belom papiru) a kada su sve boje na 255 dobija se crna (ova crna nije prava crna već je neka nijansa tamno zelena pa se zato dodatno uvela posebna crna boja koja bi popravila situacija. Profil se sastojao iz dva dela: informacija o samom profilu tj. godine i on je opisivao boje na način na koji ljudski mozak zapaža boje (dok oko prima informacije o boji mozak prima informacije o razlici između boja). godina. based on small molecules (<50nm). na primer sa monitora na štampač. Juna 1994. ali rezultati inkjet štampača su i dalje slabiji u odnosu na laserske. are more waterproof and fade-resistant. Dve vrste mastila se koriste kod inkjet štampača: prvo sporo prodire u papir i potrebno je oko 10 sekundi da se osuši a drugo brzo prodire u papir i brzo se suši sa brzinom oko 100 puta većom u odnosu na prvo mastilo. Agfa. Proizvođači inkjet štampača stalno usavršavaju proizvodnju vodo-otpornih mastila. based on bigger (50 to 100nm) molecules. Future developments will concentrate on creating water-fast and light-fast CMY inks based on smaller pigment-type molecules. Konzorcijum su činile kompanije Adobe. Ovi sistemi se zasnivaju na profilima uređaja koji opisuju same uređaje i njihove opsege boja. količinski označavaju brojem od 0 do 255. but can't yet deliver the range of colours that dyes do and aren't transparent. Odgovor se nalazi u hemiji mastila pa svi proizvođači ulažu velike količine novca u istraživanja a formule za proizvodnju mastila čuvaju u strogoj tajnosti. 1931. Pigments. a tačan broj zavisi od osobe i njegovih sposobnosti. Kodak. Ove boje odštampane na papiru apsorbuju belu svetlost i odbijaju samo deo spektra te svetlosti koje ljudsko oko interpretira kao datu boju. Prvo se koristi kod crno bele štampe a drugo kod štampe u boji. U ove svrhe se koriste kolor menadžment sistemi koji se oslanjaju na kolorne modele. Silicon Graphics. skoro fotografskog kvaliteta. but aren't light-fast or water-fast enough. godine je formiran internacionalni kolorni konzorcijum (ICC . Mastilo Koja god da se tehnologija koristi za proces štampanja. Za kolornu štampu se mora koristiti brzo sušeće mastilo da ne bi došlo do mešanja mastila različitih boja. Microsoft. magenta and yellow inks. Kod CMY modela. ali u zadnjih nekoliko godina je došlo do velikog poboljšanja u proizvodnji mastila. Ljudsko oko može da razlikuje oko milion boja. _____________________________________________________________________________________________ Today's inkjets use dyes. for the cyan. Apple. Različiti uređaji stvaraju boje na različite načine i imaju različit opseg boja koje mogu da predstave. Rezultati su bili impresivni ali su računanja bila intenzivna a tu je i bio problem multiplatformske nekompatabilnosti. finalni produkt se sastoji od mastila i papira pa su ova dva elementa veoma bitna za kvalitet štampe. Boje se. Kvalitet štampe može da varira od lošeg do odličnog. LAB kolorni modela je nastao 1978. Jedan od ciljeva proizvođača je da naprave štampač koji će štampati na bilo kojem medijumu. kao i kod RGB modela. godine je formirana internacionalna komisija za specifikaciju svetlosti i iluminacije (CIE . Firma Apple je prva uvela kolor menadžment sistem u svoj operativni sistem 1992. Da bi se rešili ovi problemi u martu 1994. Ovi profili se koriste u algoritmima za mapiranje boja sa jednog uređaja na drugi kao i određivanja adekvatne zamene one boje koja je izvan opsega boja koje uređaj može prikazati.

Kada nestane mastila neophodno je zameniti ceo deo (i rezervoar i glavu štampača). Štampa na običnom papiru je u velikoj meri poboljšana poslednjih godina ali je za najbolji (fotografski) kvalitet i dalje potreban kvalitetan papir.000 strana sa jednim tonerom dok je najbolji inkjet štampač mogao da odštampa oko 500 do 900 strana sa jednim crnim ketridžom. Hewlett-Packard-ov HP2000C inkjet štampač. Štampač je koristio četiri ketridža sa po 8 cm3 mastila svaki koji su se nalazili u prednjem delu štampača ispod poklopca a cevima su bili povezani sa glavom štampača. godine je signalizirao napredak inkjet štampe i u ovom pravcu. HP2000C se razlikuje upravo u tome što je razdvojio ketridž od glave štampača. Sa ketridžima u boji ova situacija je još gora – moguće je odštampati samo od 200 do 500 strana. Brzina štampe se očekuje da će dostići 10 ppm (stranica u minuti) do 2000. Druga oblast u kojoj je moguće smanjiti troškove štampe je papir. čak imaju i svoje papire koji su specijalno pravljenji za korišćenje sa njihovom piezo tehnologijom inkjet štampača. Do kraja 1998. Većina inkjet štampača imaju rezervoar sa mastilom (ketridž) i glavu štampača kao jedan uređaj. HP2000C je uneo još jednu novinu. porizveden 1998. kao što je Epson. Inkjet štampači mogu da budu veoma skupi ako Vas proizvođač veže za njihovu potrošnu robu kao što je papir. Jedan od rešenja je rezdvajanje boja u posebne ketridže koji su se menjali nezavisno kada se neki od njih istroši. Kapacitet štampe se takođe mora poboljšati. inkjet štampači zaostaju za laserskom tehnologijom. Papir koji je proizveden od strane nezavisnih prooizvođača je mnogo jeftniji ali zato ne može da iskoristi sve prednosti određenog modela štampača. godine standardni laserski štampači su mogli da štampaju oko 3. Međutim kada se razmatraju upravljivost i troškovi štampe. Ketridži su imali čipove za nadgledanje nivoa mastila a i sama glava štampača je imala sistem nadgledanja koji je obaveštavao korisnika o eventualno potrebnoj zameni glave. Zatim su se pojavili kolorni štampači koji su brzim razvojem omogućili fotografski kvalitet štampe koje teško dostići bilo kojom drugom tehnologijom. što može biti veoma skupo. Upravljivost (lakoća rukovanjem) i troškovi Prvi crno-beli inkjet štampači su se pojavili kasnih 1980-tih godina kao jeftina zamena za laserske štampače. Neki proizvođači štampača. U terminu upravljivosti.Papir Većina današnjih inkjet štampača zahtevaju kvalitetan obloženi (coated) ili uglačan (glossy) papir za fotografski kvalitet štampe. Jedan od najvećih ciljeva porizvođača štampača da naprave štampač koji će štampati na bilo kojem mediju a dostignuće ovog cilja se meri kvalitetom štampe na običnom papiru za kopiranje. Imao je još jednu kasetu za držanje papira odnosno mogao je da drži dve vrste papira istovremeno što je omogućilo smanjenje potrebne korisnikove pažnje što je veoma bitno u mrežnim okruženjima. godine a sa povećanjem brzine će narasti i kapacitet ketridža. Velik broj istraživanja se obavlja na polju proizvodnje univerzalnog papira za kolornu inkjet štampu. Velik problem kod inkjet štampača koji su imali jedan ketridž za sve boje je neophodna zamena celog ketridža kada se potroši samo jedna boja bez obzira koliko je ostalih boja ostalo. Nedostatak ovog rešenja je povećanje potrebnog održavanja štampača – štampačima sa četiri ketridža treba poklanjati duplo više pažnje od onih sa samo jednim ketridžom. Novi štampači treba da omoguće kvalitetniju štampu i na običnom papiru. .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->