You are on page 1of 5

Seminarski rad

Uvod
Znanje kao komponenta obrazovanja oznaava sistem nauno proverenih, logiki povezanih injenica i generalizacija o prirodi, drutvu i oveku koje je pojedinac shvatio i usvojio. injenice su detalji iz spoljnog sveta koje je pojedinac saznao percipiranjem, dakle, svojim ulnim aparatom. injenice objektivne stvarnosti su belo, crveno, sjajno, tvrdo, meko, kiselo, slatko, toplo, hladno i druga pojedinana svojstva i obeleja predmeta i pojava objektivnog sveta. One su po kvalitetu prezentne, nesporne, proverljive. injenice se poimaju i saznaju perceptivnim putem, opaanjem. Generalizacijama se oznaava rezultat klasifikovanja i uoptavanja injenica o okruenju, primljenih preko ula. Generalizacije su mentalne radnje vieg nivoa (pojmovi, pravila, sudovi, zakljuci, zakoni). Pojedinac zna neki sadraj onda kada shvati znaenja rei i pojmova i njihovu logiku povezanost, kad shvati sudove zakljuke, definicije. Znanje se izraava u operisanju pojmovima, sudovima, zakonima, zakljucima, definicijama, uporeivanjima. Znanja se usvajaju razumevanjem sadraja odnosno injenica i generalizacija. Znanje zavisi od senzorne sposobnosti, kvaliteta percepcije, memorije, retencije i rekognicije. Dobro se pamti ono to ima smisla za uenika tj. to uenik razume, to ini emu (kognitivnu strukturu i funkciju) i ono to je steeno otkrivanjem (Cerom Bruner, 1966). Dejvid Ousubel (1968) tvrdi da je kvalitetnije receptivno uenje. Postoje razliiti nivoi, tzv. pragovi znanja kojima se gradira znanje prema kvalitetu. Uraeno je vie taksonomija znanja, a svrha im je da se znanje hijerarhizuje i tako pomogne nastavnicima prilikom vrednovanja uenikog uspeha. Kvalitet znanja se izraava u stepenu usvojenosti injenica i generalizacije. Zavisno od stepena ovladanosti, znanje moe biti razliitog kvaliteta. Vetine se izgrauju procesom vebanja pojedinih praktinih operacija. Razvijanje vetina prolazi kroz proces uvebavanja potrebnih, a odbacivanja suvinih pokreta i operacija. Uee svesti je u poetku veoma zastupljeno da bi se ono sa stepenom automatizacije smanjivalo i na kraju samo delimino zadralo.U procesu vebanja suvini i neracionalni pokreti se eliminiu, a fiksiraju potrebni i celishodni. U poetku se ulau veliki misaoni i fiziki napori da bi se
2

Seminarski rad

kasnije, u poodmakloj fazi, ovi napori znatno smanjili a radnje obavljale lako i precizno. Uporedo sa preciznom organizacijom pokreta postiu se vei efekti i troi se manje energije u izvoenju pojedinih radnji. U razvijanju vetina vano je da pojedincu bude jasan cilj to omoguuje i postizanje veeg stepena motivacije, a ona je posebno vana u poetnoj fazi kada se ulau znatni fiziki i psihiki napori. U poodmaklim etapama vebanja uoljiv je pozitivan rezultat koji dodatno utie kao motivacioni pokreta daljeg zalaganja pojedinaca u uvebavanju pojedinih vetina. Instrukcije u procesu sticanja vetina omoguuju da pojedinac ui uvianjem, a ne putem pokuaja i pogreaka. Uenje putem pokuaja i pogreaka je neracionalno, pogreke se delimino otkrivaju a kasnije vrlo teko uklanjaju. Vebanje svrsishodnih radnji prolazi uglavnom kroz etapu upuivanja, demonstriranja, zatim oponaanja i na kraju kroz proces ponavljanja pojedinih operacija i radnji. Svakodnevni ivot pojedinca sastavljen je od mnotva razliitih navika. Mnoge navike se razvijaju u ranom detinjstvu (higijenske i druge). Navike su ustaljeni naini pokreta i ponaanja. One su automatizovane voljne radnje koje se u poetku vre pod punom kontrolom svesti a uvebavanjem kontrola svesti se smanjuje tako da navika postaje automatizovana to omoguuje efikasnije obavljanje poslova. Navike se obavljaju ponavljanjem odreenih svrsishodnih radnji. U obavljanju navika svesna kontrola je veoma smanjena. Obraanje panje na nain obavljanja pojedinih navika moe ak i da teti, jer ometa automatizaciju pokreta i radnji. Smanjenje svesne kontrole ne znai da obavljanje neke radnje nije pod kontrolom. Navike su, po pravilu, strukturirane od navika nieg reda. Kompleksne navike se sastoje od jednostavnijih navika, one se integriu u navike vieg reda.

Seminarski rad

Zakljuak
U savremenom drutvu brzih i estih promena, pojedincu se postavljaju znatno vei zahtevi pri donoenju individualnih odluka, za razliku od ivota u prolosti, kada je drutvo moglo da obezbedi "standarde" ili da oveka upoznaje sa "najboljim" putevima za reavanje razliitih problema. Zbog toga, uenje danas mora biti vie od obinog zapamivanja. Ono mora obuhvatati: razumevanje poimanje, identifikovanje informacija i njihovo transformisanje u generalizacije, pojmove, principe, zakone. Uenici moraju znati kako da upotrebe i primene ono to su nauili ili kako to mogu saoptiti. Ako se eli ii "u korak sa vremenom", obrazovni sadraji moraju da budu dinamini kao to je to sluaj i sa savremenom naukom. Sve vie se menjaju naa shvatanja o znanju i sve vie se podvlai znaaj ekonomije znanja. Sve manje se insistira na enciklopedijskom karakteru znanja, usvajanju niza pojedinosti, podataka, dogaaja. tampani materijali, kompjuteri, tehnika i druga savremena sredstva sve vie e initi nepotrebnim pamenje detalja. Postavljajui pitanje ta je to to je vredno znati, ameriki psiholog i didaktiar Derom Bruner odgovara da nije toliko bitan ekstenzivan obim znanja, koliko razvijena snaga razuma i svesna sposobnost ponaanja - ono to e detetu ostati stalna svojina i u situaciji kada se vreme i okolnosti promene. Po psihoanalizi uloga vaspitaa je da pomogne detetu da ovladava vetinom odlaganja zadovoljstva, da nalazi zaobilazne puteve do njega i da stvori efikasnu kontrolu impulsa. Za teoriju socijalnog uenja moralno vaspitanje je iznad svega pitanje efikasnosti i uenja da se ovladava ponaanjem u skladu sa drutvenim normama. Dete aktivno uestvuje u svom moralnom razvoju i uloga vaspitanja sastoji se u podsticanju tog razvoja. Glavni nain podsticanja jeste npr.: tako to e dete, kroz diskusiju, biti izloeno moralnom shvatanju za jedan stupanj iznad vlastitog.

12

Seminarski rad

Literatura
1. Banur, V., Potkonjak, N., (1999): Metodologija pedagogije, Savez pedagokih drutava Jugoslavije, Beograd. 2. Koleti, M., (1964): Opa pedagogija, Pedagoko-knjievni zbor, Zagreb. 3. Krneta, Lj., Potkonjak, N., (1965): Pedagogija, Zavod za izdavanje udbenika SRS, Beograd. 4. Teodosi, R., (1958): Pedagogika, Sarajevo. 5. imlea, P., (1965): Suvremena nastava, Zagreb. 6. Potkonjak Milena, Potkonjak Nikola: Opta pedagogija, Zavod za izdavanje udbenika, Beograd, 1978.godine. 7. Radensko S. Krulj, Sait Kaapor, Radivoje Kuli: Pedagogija, Svet knjige, Beograd, 2001. 8. Nenadovi, M.: Novi duh obrazovanja, Prosveta, Beograd, 1997. 9. Enciklopedijski 1963.godine. renik pedagogije: Matica Hrvatska, Zagreb

10.Radomir Radovanovi: Sistem efikasnog samoobrazovanja, Zavod za izdavanje udbenika, Beograd 1996.godine. 11.Tihomir Prodanovi: ovek i samoobrazovanje, Zavod za izdavanje udbenika, Sarajevo 1973,godine. 12.Smoli - Krkovi: Zato i kako uiti, kolska knjiga, Zagreb, II nepromenjeno izdanje, 1974.godine. 13.Gojko I. Babi: Racionalizacija vaspitno - obrazovnog rada, Svjetlost, Sarajevo, 1979.godine. 14.Radivoj Kvaev: Podsticanje i sputavanje stvaralakog ponaanja linosti, Svjetlost, Sarajevo, 1975.godine. 15.Nikola Filipovi: Vannastavna aktivnost uenika, Zavod za izdavanje udbenika, Sarajevu, 1969.godine.
13

Seminarski rad

Sadraj
Uvod ................................................................................................... 2 1. Aktivnosti uenika u nastavi kroz istoriju ..................................... 4 2. Faktori nastave ............................................................................... 6 3. Raznovrsni oblici aktivnosti uenika ............................................. 8 4. Uenik u nastavi ............................................................................. 9 5. Uenik kao subjekat u nastavi ....................................................... 9 6. Uenik kao objekat u nastavi ....................................................... 11 Zakljuak .......................................................................................... 12 Literatura .......................................................................................... 13

14